| еби, прекрсти се и рече : помози Боже ! а врата се отворише и уђе црквењак.{S} Црквењак Васо бе |
| ме.{S} Зовнем их само : трцава, гарава! а оне обе у крило, па их милујем.{S} Кадгод их храним, |
| н ће наш нови Кара-Мартин заурлати: ма! а директор широм врата отвори.{S} Сиромах Кара-Мартин у |
| <p>— Кад се иште школски прирез — нај! а кад пишу мапе, као да ће им рука отпасти...{S} Знаш л |
| си и мени и вама ако се осрамотимо.{S}" А ми удри учи, пиши, читај, да очи побеле.{S} Научисмо |
| бамреше.{S} Иван виче: „Трчи, Петрија", а она: „Нуто, нуто, Иване!“, па се хвата за његово раме |
| : чије је то дете („ала је слободно!“), а попа се на глас смеје, па окренувши се назад сасвим г |
| смета да <hi>аз</hi> буде <hi>аз</hi>, а <hi>буки — буки</hi>.{S} Казујете ли и ви имена слова |
| Вођ му виче: „Играј ми, Кара-Мартине!“, а он ходај, скачи, мумљај као да је пореклом из хомољск |
| јаде, она уздише: „Тешко ли си мајци!“, а кад потргне нешто драго и радосно, покликује: „Благо |
| во око, па ти стрељај тицу ластавицу!“, а он из све незграпне грлине ричи кроз нос: ма!{S} Деца |
| ојој је покојни прото носио „свјатаја“, а сад се у њој храни утуцана кава, таман се једна шољиц |
| школа даде знања „сваком Србину нужна“, а ко те пита којим путем, како...</p> <p>— Као да ми уз |
| Кад вам се прохте, онда вам је „драги“, а кад се дрнете, к’о по Богу сад, онда горак и кисео.{S |
| " и моли се Богу.{S} Тако је било доба, а он беше продукт свога времена; борио се противу прост |
| естити, а уље — уље!{S} Бој уничтожава, а не воспитава.{S} Госпођица има право, прутови су гроз |
| децу учио.{S} Зар није и школа држава, а дечица народ, и те какав народ?!{S} А учитељ, у једно |
| вање.{S} Кад видим кога да ради и пева, а мени чисто срце заигра, подмладим се.{S} Боже мој, по |
| дном столићу.{S} Изгледао је као црква, а имао је и звоник, на ком је висило звонце.{S} Унутра |
| боја, неколико упрљаних школских књига, а по осталом слободном простору перорезима урезана имен |
| иво и здраво, нек се добро учи и влада, а те твоје сузе ама ни оволико!{S} Нико није пропао, ко |
| трос било на свету пуно и дражи и нада, а сад је оставља све, све нежно и лепо, све тајанствено |
| кав човек, Јован Светић из Новога Сада, а после њега протосинђел Каћански.{S} Не остави вам тај |
| и пуше на бедему, гледа, гледа, гледа, а у глави му се већ замећу мали и велики планови: како |
| м...{S} Преда мном трепти једна звезда, а та ме води на ону страну.{S} Идем, идем, ма знао тамо |
| <pb n="60" /> хоћу да ме слуша као ода, а моју домаћицу као своју матер, твоју Петрију!</p> <p> |
| ину тога тако важнога и омиљенога суда, а он је морао у два маха покушавати, док се најпосле од |
| b n="46" /> лика строга а говора блажа, а погледа да га, бога ми, ни Максо шале не издржи, кад |
| магацин, прима плату од српскога Књаза, а недељом пред механом хвали свога Књаза са Цетиња, при |
| липовца, меда, који је бистар као суза, а лаган и течан као етирно уље.{S} А између ових здрави |
| сиромах, к’о <pb n="120" /> по Богу ја, а жели да се истресе из рита, том никад нису на одмет о |
| ади земљу, да буде сељак ко по Богу ја, а овога (показав руком на Гргура), рад сам да школујем. |
| ожури, жено, вечеру!{S}" Скочи Петрија, а за њом Паун, а за њима остали укућани.</p> <p>Беше ск |
| ило.{S} Зато је добро што сам ја овака, а ти опет таки.{S} И останимо обадвоје оваки какви смо. |
| пера по ведрини између дробних облака, а дуга озго шине од једнога краја брда до другога, исту |
| ав, сувоњав, плавих очију, чела висока, а косе отворено жуте, свилене.{S} Други црномањаст, ока |
| је, готово пренео с оне стране потока, а кад су стигли тамо горе ка његовој кући, сам јој из м |
| рћи своје танке уснице столарева ћерка, а Миланова сестра Ружица.</p> <p>Гргур, намрштивши се, |
| <p>— Ти си, Ружице, и досад била гуска, а сад си права — немој да ти кажем у очи.{S} Окани ме с |
| Цер, и тај тамо Срем, и у Срему Фрушка, а десно, у далеком северном хоризонту, губи се житородн |
| о.{S} Учитељка га је благо запиткивала, а он јој је, у издробљеним реченицама, испричао свој ма |
| S} Само су деца у спаваћој соби џакала, а мали Гргур, под својом поњавом, удубио се у своје пау |
| м малом чоту; она је причала, торокала, а он је само озбиљно гледаше и слушаше.{S} Међутим звеч |
| ="54" /> <p>Сутрадан а зора засветлела, а сви већ бејаху на ногама.{S} Дођоше и комшије и родов |
| његовом, које није више пута изљубила, а све кроз полуплач говорећи: „Благо мени данас и до ве |
| >— Лепо их је издашна природа украсила, а кућа још лепше одгајила — шта ли ће од њих учинити шк |
| оборила колаче па их купи испод стола, а Гргур се већ замислио, а по глави му се врте некакви |
| рада, али зацело и овог тесног Дорћола, а ове ће песме остати вазда живе и младе, свеже и росне |
| ену порту, по којој сеоска марва шврља, а на једном изваљеном камену седи антихрист и кези се.< |
| као да га пита: „А ти?“ Милан промишља, а Макрена оде да спреми и донесе кафу.</p> <p>Поп Арон |
| аш прота Матија само што мрдну обрвама, а браћа Шумадинци потргоше пиштоље и пуцњавом поздравиш |
| висаше источни нож у шареним цагријама, а многима, кад бисте опипали појасеве. наишли бисте на |
| ож није опасан, док је у мудрим рукама, а најтупље орудије...{S} Узмимо, молим вас, шта би било |
| а глави и пастирским палицама у рукама, а за њима, крадом пушећи готово угаслу лулу, надао се и |
| анђели још се ближе примакоше јаслама, а цео збор запева јако и сложно:</p> <quote> <l>Стопи м |
| еса шљивици с родним подупртим гранама, а за њима село на брдељцима, на којима се зелењаху прор |
| и дух, пун чврстине у својим особинама, а безусловно упоран свему што из туђине долажаше.{S} Ре |
| и таман да спусти зрнце на бројаницама, а на вратима се зачу куцање.{S} Даница се исправи, свој |
| еп, који је изнутра осветљен свећицама, а за носачима ходи свечано и достојанствено главом цар |
| } Био си најбољи међу својим друговима, а и сад си, знам ја, онај исти, најбољи међу најбољима. |
| о на првом месту међу својим друговима, а читао и писао као онај најбољи другоразредац.</p> <pb |
| у каквим домаћим или јавним пословима, а је ли требала интервенција у корист каквог забасалог |
| S} Али овако таман да размахне крилима, а њега жижне помисао на оне школске дане после великих |
| о у бранику, он понајлак иде на колима, а малени синчић, с прутићем у нејакој ручици мање тера, |
| с црвеним фесовима, окићеним пиштољима, а још китњастијим јатаганима, сабљама и шишанама.{S} Пр |
| ш Бунапарту, онда те тапшу по раменима, а ти опет откуд си и дошао — у степе!{S} А Срби, а Слав |
| е мало прибрао ; прекидосмо с Маџарима, а чини ми се биће скоро и са Швабом квит.{S} А шта ту ц |
| орио се с књигом у Сремским Карловцима, а поп је из првог кола богослова, који се учише у беогр |
| Кад год си лизао прсте за палачинцима, а гле мог брата јако, сад му је...</p> <p>— Сад му је, |
| о питање.{S} Иза њега Максо сече очима, а сироти, мало заплашени ђачићи истресају своја мала зн |
| м а местимице и пекмезом поизлепљивана, а Свети се Сава једва види из свог црног оквира, толико |
| ло; врло ретко излажаше до Калимегдана, а у Топчидер је тога лета ишао само једанпут, и то с пр |
| ом.{S} Чула је Илију, видела је Милана, а душа је заваркава, па јој црта Гргура најлепшим, најт |
| ак, и најрадије прибијаше се уз Милана, а још више уз Гргура.{S} Али их је данас узалуд тако ре |
| њаше и сувише озбиљан, Даница снуждена, а Милан у овој прилици. колико и не треба — политичар.{ |
| високога чела, па уста вазда отворена, а уснице танке и отворено румене, висок поносит врат, а |
| је коло живота.{S} Судбина је судбина, а човек је најсрећнији, док јој је покоран.{S} Послушно |
| аки момак добије у подне по литру вина, а мајстор Јован испразни с мајсторицом Макреном тачно п |
| јој газдарици, ево ти још једнога сина, а теби, Милане, брата и друга.</p> <p>Гргур приђе руци |
| фесоре.{S} Стекао сам још једнога сина, а вама ученика.</p> <p>Професор га погледа радознало, а |
| , љуби отац свога давно невиђеног сина, а кад обоје одоше до Петрије, сиротој мајци сузе грунул |
| ечерас походити само неколико домаћина, а за остале, Боже здравља, дуго је до новога <pb n="36" |
| {S} Међу ђацима настала свечана тишина, а особито мали Гргур дуго не могаше да размрси нова укр |
| ешли у најбујнија тврђења и доказивања, а из овога за неколико тренутака западоше у диспут.{S} |
| } Отац Арон набра невена између камења, а горе на зиду, са једне тисовине, која се једва дала д |
| добро и не изусти име својега другара, а Даници клонуше руке и спусти шав на сто.{S} Лице јој |
| едничким оком пресече све чланове кора, а они, неми и мирни као бубице, ни лево ни десно, већ с |
| n="111" /> <p>Гргур гледа у професора, а овај упро очи у њега, као да га пита: „А ти?“ Милан п |
| цу.</p> <p>— Хм! прихвати учитељ Макса, а колико му је година?{S} Знаш, по закону....</p> <p>— |
| онарице.{S} Авлије пуне стаја и вајата, а иза ограда шљивик до шљивика, па срчане воћке, па вис |
| г, а кад беше већ близу школских врата, а њему се откиде неколико комада од оног тешког камена, |
| ћу како ја, како је код паметна света, а неће ми још уливати памет геаци.</p> <p>— Опет! подви |
| о се осећам сам, тако излучен из света, а тако бих...</p> <p>Али ту Гргур ућути и омириса она д |
| е, шта је самоћа.{S} Ви сте сити света, а нама су гости догађај...{S} Али, лепо ћу вас молити, |
| ској механи никога осим викача и кмета, а често ни кмета, него само викач с крчмаром претреса с |
| те понајзгодније.{S} Бог нас дао доста, а кућа није другојачије него баш попритесна.{S} Да се п |
| пословица, па песама — пуна су им уста, а ти само слушаш и бленеш као јучерање дериште.</p> <p> |
| не још један бокорић црвеножутог цвећа, а он их врло хитро спусти у недра, бојећи се ипак да то |
| аједно.{S} Четворица их беше уз Катића, а кад један погину у тамнавском Посављу, браћа га донеш |
| ли, кад ти оно дадох неколико цветића, а ти их сакри у недра да не види учитељ?{S} Јеси ли још |
| азио велику цркву, па беле низове кућа, а над њима, к планини, непрегледне винограде, па и ону |
| дијско село, мање рецимо од Неменикућа, а веће од Барајева или Амерића.{S} Куће раштркане по ст |
| шим директором.{S} Знате, деца су деца, а мој Милан, да ми га Бог поживи, мало је хитлен, понес |
| !{S} Дете мало клипка, дед, ви двојица, а ја само-сам.{S} Не боји се Илија, не боји.{S} Дед!{S} |
| с њима заносим.{S} Имам осам маторкица, а пилића да једва броја знам.{S} Да си ближе, послала б |
| не види.</p> <p>— Ево ово је зевалица, а ово попина капица, настави мала вртарка, пошто се усп |
| узданим гласом.</p> <p>— А мени Даница, а зову ме и „дивљим пилетом“.{S} Имаш ли буквар?</p> <p |
| понела, па бих дигла главу као пауница, а ти си још гори и поноснији, не би хтео ни малчицко по |
| или у летње доба кад на њ сипи кишица, а отуд сија сунце просипљући златна пера по ведрини изм |
| е Стамбол-капије.{S} Деца иђаху уз оца, а радознало гледаху то на једну то на другу страну.{S} |
| итвеним иконама два коситерна кандиоца, а ватра у кухињи букти, низ гараве вериге лижу пламенов |
| који је одавна господар њезинога срца, а који јој се у овом тренутку узнео још лепшом мушком к |
| е вајте под овом божјом звездом; жилав, а опет га можеш и ’вако и 'нако.{S} Само са њим лепо, н |
| већ до грла дође тај корални речитатив, а он за тренутак остави књигу, полако, као стари мачор, |
| ом ненавикнутом самоћом, похита натраг, а кад беше већ близу школских врата, а њему се откиде н |
| и патријарха, већ само једног скромног, а онако енергичног Немању!</p> <p>Разгледаше зидове, пр |
| ме милом госту вршчић од оног немирног, а опет тако милог језичића.{S} Мали Гргур и не опази св |
| их река!</p> <p>— То је, децо, Београд, а оно је лево Сава, десно Дунав.</p> <p>— Ту ћеш ти учи |
| војица су пала кад оно отимаху Београд, а један се врати дома богат ранама и пљачком.{S} Још и |
| слободна, па се маша за колаче, за мед, а стидан Гргур једва овда онда осмели се да у кога погл |
| са својски „секундирајући" пође напред, а за њим остали сви уђоше у чисто и лепо успремљено поп |
| талих својих другара.{S} Учитељ напред, а они за њим, право у школу.</p> <p>Учитељ стаде код ст |
| ауне, бити чобанин, ти, Јанићије, Ирод, а ти, Крста, цар Валтазар, а ти, Гргуре, мали цар Петар |
| д оне велике ластрене пећи насред собе, а по подне спавају сваки на својој клупи.</p> <p>А учит |
| та и уђе Даница, Макса писма у шпагове, а Гргур узе шешир и спремаше се за полазак.{S} Макса јо |
| ве....</p> <p>— Ви имате своје послове, а ја ваљда немам никаквих својих послова.{S} Кад морам |
| ићемо све.{S} Док свикнем само послове, а после збогом Крушевцу, збогом начелство!{S} Одох ти, |
| м још видиш у рукама оне големе тојаге, а младо срце не може да одоле зебњи, која мало по мало |
| , из школе у собу, збунио себе и друге, а добри и богобојажљиви поп Крста говори слово ученицим |
| раза округлих, космате подрезане браде, а образа онако вазда готових на смех.{S} Под пазухом др |
| равца, пољуби га, погледа преко ограде, а вреле је сузе облише.{S} Има ли веће среће од овако ч |
| Фамулус Степан спреми се да их проведе, а Макса и Даница испрате их до потока, до новога моста. |
| два се сетише да је настао час слободе, а мали Гргур, позван малом Даницом, изађе заједно с њом |
| запливаће у ваздух, полетеће.{S} Ходе, а с њима напоредо лете и оне миле невидљиве слике, које |
| ти узберем?</p> <p>— Не.{S} То је туђе, а учитељ рече: ко у туђе дарне...</p> <p>— Ово није туђ |
| му, чини ми се, бити много, много теже, а ја се некако тешко могу да растанем с оним, што ми је |
| иваше и бијаше у <pb n="107" /> образе, а ја се прекрстих и у себи очитах молитву за „побједу и |
| > <p>Ту свештенику Арону потекоше сузе, а мајстор Јован хтео би нешто да каже Макрени, али га с |
| зи, али не често као некада, отежао је, а и ослабио, што су га изневерили зуби, али што су га и |
| што озбиљно, нешто велико.{S} Ћутао је, а млада душа његова богатила се, једрала је тим новим у |
| ку, турску ?{S} Не иде.{S} Професор је, а виши наставници онога времена владаху се полусвештени |
| салепа и бозе, све саме младе Рекалије, а међу њима по који мршави Јеврејин броћасте браде и бр |
| кукуруз.{S} Ново се вино у велике пије, а евенке од грожђа одавно висе по стрехама.{S} Сељаци ж |
| тупчиће; Даница, не дижући главе, шије, а учитељ Макса, држећи бројанице, набрао чело, скупио с |
| анешенко, па и сад мудруј за нас обоје, а мене пусти да се сита нажуборим у тој твојој невиђено |
| сад отворено, сад испод ока погледује, а Петрија села <pb n="141" /> право према обојици, не с |
| ако ће и пешице ићи, сваки га поштује, а неучена, видећи где се вози на вранци, говоре: вранци |
| сам пристала у сељанке ни у варошанке, а књига тако мало, све оне старе, очине.{S} По неке сам |
| вија најлепше песме српске и словенске, а иза те тамо харфе, у сунчаној глорији, трепте Мушицки |
| Кадгод их храним, ја само пружим руке, а оне саме са длана кљуцају.{S} Кокице моје, кокице мој |
| p> <p>Деца пољубише оца и мајку у руке, а они њих у образе, па одоше те легоше.</p> <p>Иван и П |
| ад ми се, невештој, час по жице кидале, а руке ми биле још немоћне, те нисам довољно снажно бил |
| <pb n="70" /> чибуке и шарене наргиле, а низ улице, горе доле, надали вику халваџије и кокичар |
| Но Гргур још у себи и не обележи докле, а врата од његове собе отворише се и, на његово велико |
| кога растанка, могао проћи поред школе, а не увратити се на часак два?{S} И кад је пред сан шап |
| ово ухо — поцрвени, тресне ногом о тле, а ја сирота и не чекам да ми викне: напоље!{S} И сама, |
| p> <p>Мајстор Јован тресну ногом о тле, а професор Сава удари скупљеним прстима о сто.{S} Макре |
| ље“</p> <p>Ни поп Крста не могаше даље, а већ о учитељу Макси и да не говоримо.{S} Створише се |
| епе паведрине, чини вам се небо плавље, а фигурасти облаци бељи од најбељег паперја. </p> <p>Ка |
| и школској тачан, у цркви сваке недеље, а кад су празници земаљски, раније излази да гледа пара |
| сама, као без душе, очистим бојно поље, а дечица се лепо скуње, оборе главице, па снуждено глед |
| гледа непријатеље своје земље, низаме, а Гргур је још из далека гледнуо неколико пута у криве |
| цветале, па опустиле полуоголеле гране, а на њима по који шипак ужутео и у велико се спрема да |
| ић гледа по народу на све четир стране, а кад се сви ућуташе, а он испрва слабије, па све јаче |
| ку испредаше свилене и сребрне гајтане, а вечером би више пут свратио к мајстор-Јовану столару, |
| ока, ока зелена, косе до главе ошишане, а висок, за једну главу виши од свога друга, који је ви |
| унарета, и кад се сунце испне на подне, а јасно-грли мујезини с висина кличу правовернима песму |
| лико су потамнеле и местимице истрвене, а скамије готово поцрнеле, пуне урезаних имена од некол |
| ла.{S} Нису прве буклије ни испражњене, а учитељ Макса развезао с попом дугачке диване, којима |
| п, он само почетак па до близу средине, а до среде већ прихвата Максо, па се даље не брини: тре |
| Гргуре!{S} Ето се навршује две године, а тебе никако у село, да видиш, да се на њега није сруш |
| ква, све.{S} Нећете заћи у моје године, а све ће...</p> <p>Али ту раздрагани професор пређе у т |
| , која, уморна, усили се да се осмехне, а њезино дете, несташну и сувоњаву девојчицу, само је п |
| женим.</p> <p>— Још ни прво предавање, а већ хоћеш младу.</p> <p>— Даница ми се јако допада.</ |
| се сјајна звезда на велико изненађење, а још веће чудо занесених гледалаца.</p> <p>Збор певаше |
| S} О великим празницима у подне печење, а <pb n="62" /> момци увече немају вечере, која им је у |
| купи карте са стола. „Тако луде, глупе, а нисам их још од јуче ни прстом дотакла!{S}" Ту их поч |
| жена, благог лика као у његове матере, а до ње лепушкаста девојчица, ни млађа ни старија од ње |
| .{S} Макрена прихвати штапове и шешире, а Јован им начини места у горњем месту свога великога с |
| ио још пре Ивана, наскоро оболи и умре, а удовица се преуда у село из којега је доведена.{S} Са |
| што ће лећи, приђе, једне подигну горе, а друге повуче доле.{S} Гледао је и гледао, а кад поче |
| некадашње дериште.{S} Па, сине Гргуре, а сећаш ли се и ти мене добро?</p> <pb n="140" /> <p>— |
| у калајлију у врх, а другу у дну софре, а у среди читава пирамида чеснице и других колача, па б |
| бабо, одговори дете, гледећи преда се, а очи му се наводниле сузицама.</p> <p>— Ја ћу можда јо |
| ија спусти отворену бележницу преда се, а Милан, ма да се лицем трудио да искаже саучешће, опет |
| о зида у материном кревету, покрила се, а чупавом главицом врти то на једну то на другу страну |
| {S} Гргур гледа слике, гледа и чуди се, а мала Даница хвали му се, како и она уме намоловати лу |
| ји у буквару, примети попа, смешећи се, а у Светом Писму стоји: дрво, које рода не носи, сече с |
| је све до испита, надгледам им прописе, а о испиту ме пола нестане, сита се настрахујем, особит |
| кшу, мири на коштицу, па кад прогутате, а ви осетите како се пријатно размили по грудима, па ва |
| Кад сретнете попа Крсту па га ословите, а вама чисто тужно годи, кад стане у говору шушкетати, |
| ено обасјавају цело пространо двориште, а отуд, путем, којим поп силази цркви, пењу се свечаним |
| сеђеху <pb n="10" /> мирно као бубице, а они старији већ су више давали себи слободе, особито |
| колена, навукао шарене вунене рукавице, а поштапа се кривом мачугом.{S} За њим двоје деце, омал |
| е ми родили.{S} Седи, Гргуре до Ружице, а ње нека међу тобом и Миланом, као сестра мећу браћом |
| од товаром, како се беле букове облице, а међ њима храпавокорни церићи мало пре осечени тамо у |
| зе широким рукавом своје беле кошуљице, а све кријући, да не опази стари учитељ Макса.</p> <p>С |
| добро директор ни измакао на вратнице, а ђаци прнуше као птице из кавеза.{S} Не прође ни један |
| трос сијало и жарило јарко летње сунце, а од подне почеше се са свију страна прикупљати све кру |
| звонити.{S} Звони танкогласно звонашце, а гледаоци се живи не мичу.{S} А кад стаде звоно, почеш |
| о не хтео, и он је морао, ако не иначе, а оно из учтивости, слушати.</p> <p>— Ради сте да чујет |
| живо се радило до седам сахата у вече, а тада се је тачно вечерало.{S} У зачеље сео Јован, до |
| њега.</p> <p>— Ево сам ти донела, рече, а руку, у којој беше дар, држаше назад...{S} Погоди шта |
| по дашчаном крову.</p> <p>Киша падаше, а Гргур, слушајући и гледећи кроз прозор, пренео се мис |
| аситељев, с којега дуго очи не скидаше, а тако пријатно и миомирно, као кад од измирне и задах |
| ак граби напред ни брже ни лакше, јаше, а он, кад му мало лакну после неколико поточића суза, п |
| још дуго, час јаче час слабије чујаше, а он, свршив молитву, и даље замишљаше себи срећу, којо |
| кама и показаже народу, он благосиљаше, а народ, готово ван себе од радости, кликташе.</p> <p>У |
| све четир стране, а кад се сви ућуташе, а он испрва слабије, па све јаче и јаче поче беседити.{ |
| оле, учитељка таре послужавнике и чаше, а тамо, иза школе, фамулус чисти неколико пловака, које |
| азумели ?</p> <p>Свима се срца следише, а језик завеза.</p> <p>— Јесте ли разумели? викну учите |
| сти.</p> <p>Сви се на ово мало стужише, а поп, ганут, гледа Максу готов да га загрли.</p> <p>— |
| за полазак.{S} Макса још заста у соби, а њих двоје одоше до баштице.{S} Пуно разнолика цвећа, |
| откуд си и дошао — у степе!{S} А Срби, а Славјани?{S} Пољска!{S} Пољска!</p> <p>— Сироти Пољац |
| о, те тако се директору подрежу рукави, а ми вечерас прослависмо победу једним ваљаним смуђем.{ |
| аше фесове.</p> <p>Макса их отпоздрави, а непрестано их посматра својим упалим очима. </p> <p>— |
| ју.{S} Поп кади по <pb n="16" /> цркви, а он очима за њим, догод се опет не врну у олтар.{S} А |
| у лепше церемоније у карловачкој цркви, а поп мисли да нема у „христијанству“ ништа лепше, ништ |
| ђи.{S} Збогом, Грго, чекају ме другови, а помрчина је.{S} А ваља пре добоша бити у касарни.{S} |
| није разумео ни он, ни његови другови, а најмање она мала Даница; али му се ипак учини, да иза |
| о Каона и Криваја, — цркве као градови, а ћелије као палате, једним словом: царске задужбине, к |
| ивот, Грго, и није ништа него вихорови, а ми слама коју они разносе.</p> <p>— Јеси л’ одавна из |
| пустити стари прелаз: напустише га сви, а кад га се одречем и ја, онда ће му, чини ми се, бити |
| ти те попа у руку, за њом заредише сви, а учитељ Макса, весео и блажен као малено дете, подигао |
| никад није приступио вечерњој молитви, а да се није наравнао са својим мањим или већим противн |
| а, битком, у којој се прославише многи, а највише Панта Чарапић, потомак славних наших Чарапића |
| види да не може.{S} Каткад се и потужи, а ја је разговорим и поутешим, а шта пута је мало и раз |
| шта не тиче; ви се разбегнете куд који, а мени се све бије о главу.{S} И опет, гдегод станете, |
| угледан и леп, како се носи капетански, а збори мудро као какав поп.{S} Учитељ оста исто онако |
| оз зубе „јесмо“, учитељ се затим удали, а ђаци, полако, један по један, оставише своја места и |
| а њим напред грабили, тихо разговарали, а Паун је овда онда и попевао.{S} Сунце беше готово на |
| та му знам, кад се одавно нисмо видели, а желела бих да ти кажем све.{S} Знам да би ми доликова |
| е глас да је директор у суседној школи, а сутра, тамо од подне, ето га Макси у госте.{S} Максо |
| </p> <p>Учитељ је с попом отишао школи, а ђаци се расуше по порти.{S} Гргур, како је стао подаљ |
| чко доба: дете плаче и моли се у школи, а ја сва претрнем за разбојем, па се прекрстим и молим |
| адне ова мечја игра, те кад би у школи, а он скине тканицу, те даде неком своме другу један кра |
| омислио Илија?{S} Он обично мање мисли, а више говори.{S} Али се и њему у овај мах нешто закува |
| сусрет.{S} Свагда сте нам добро дошли, а вечерас, долетели.{S} Читам, а мислим на вас.</p> <p> |
| ат, да се фамулус Степан сасвим расани, а и учитељ Макса у својој соби постане нестрпљив, буни |
| оне чаробне светове, који су невидовни, а тако топли и блиски, разговетни и знани, да бисмо, за |
| p> <p>Ту она подигну свећу ближе икони, а мали је Гргур дуго и пажљиво гледаше и гледаше, па он |
| крију, многи га угуше и постану демони, а многима као добар вођ светли кроз све дане превртљива |
| у му прутови ипак данас и краћи и тањи, а и ређе их се маша него онда кад нас двоје сеђасмо пре |
| ен, у некаквом старом џубету, у шубари, а соба просто као турски хамам.</p> <p>Учитељ Макса при |
| о не чује, сви су за столом при вечери, а Гргур чита:</p> <p>„Драги наш Гргуре!{S} Ето се наврш |
| пљикца?{S}" Добро старац и не изговори, а ми затутњисмо: „Живео војвода Шупљикац!{S} Живео! вив |
| ћа.{S} Куће раштркане по стрменој коси, а доле уз реку чујеш овде онде поточаре како живо мељу. |
| же.{S} Ја ћу сећи, кројити и прикивати, а ви ћете лепити и како треба придржавати.{S} Данас и с |
| омагаху јој пришивати копче и спремати, а кад год би она засузила, и оне би јој помагале плакат |
| вима собе.</p> <p>— Ја знам и рачунати, а знаш ли ти?</p> <p>— Ја не знам, одговори Гргур, мисл |
| ас — ништа!{S} Честити би били честити, а уље — уље!{S} Бој уничтожава, а не воспитава.{S} Госп |
| неумољиви ?{S} Може ли се књига учити, а да пруће мирно расте у гори ?{S} Сирота ова дечица.{S |
| , али један умре одмах по очевој смрти, а други се оженио још пре Ивана, наскоро оболи и умре, |
| а столом.{S} Поп се збунио па се крсти, а руке му дршћу; стоји, ноге му клецају.{S} Пошао би ик |
| Макса са Вертепом право кметовој кући, а отуда ће походити још неколике домове.{S} Међутим у п |
| међу њима Гргур и Даница.{S} Нови ђаци, а особито Гргур, сеђеху <pb n="10" /> мирно као бубице, |
| дари вечерње звоно на старој звонарици, а кроз <pb n="139" /> његову душу и нехотице проструја |
| Гргура.{S} Гргур приђе к Савиној руци, а овај га значајнијим погледом измери од главе до пете. |
| ту турску лулу, посади је на доњи крај, а на горњем беше сисак од ћилибара.{S} Напунивши је мир |
| , те даде неком своме другу један крај, а други намакну себи о врат, па иди од скамије до сками |
| много пријатније у заветрини школској, а у школској соби тако утушкано и угодно, да чисто мили |
| .</p> <p>Гргур приђе руци газдаричиној, а са Миланом се рукова, погледа га мало испод очију, па |
| ј је покоран.{S} Послушност је поредак, а поредак је мати свему, па и угодном животу, власти, б |
| нуће га Милан.</p> <p>— Друго је јунак, а друго редов, друго витез на коњу, а друго сеиз.{S} Та |
| онде код суднице.{S} Кад би пред мрак, а преда ме стари Степан, још је фамилијаз.{S} Даница ме |
| грм, потоком плови по који суви листак, а суморно јесење небо поклопило и најближа брда.{S} Чес |
| пећи овда-онда прасне разгорели ћутак, а ветар на махове тресне у оба прозора, па опет се зама |
| е се учитељкин глас, која спрема ручак, а још више онај танки гласић Даничин, која, као пиленце |
| >— Ево ово је каранфил, ово лепи човек, а ово жуто не знам како се зове.{S} Гле како овај бели |
| љеном друштву он обично био председник, а Гргур, готово без избора, обичајним правом деловођ. < |
| у брашно.{S} Он је оружани спроводник, а у исто време хазнадар ; у руци му гломазна каса, вели |
| оје! викнем кад јутром стрчим у ходник, а а оне око мене : какоко, какококо !{S} Сад су све там |
| е цркви.{S} Рекли бисте е је безбожник, а нема под небом нације, која више Бога помиње: он воли |
| учитељевања, и сам је прво само — сам, а после са својом младом женом, оплакао сваки овакав те |
| tle>„Величаније“</title> свештеник сам, а <title>„Блажени"</title> опет учитељ сам.{S} И кад је |
| ли деспота или војводу?{S} Ја га питам, а он блене, смеје се као луд.</p> <p>— Право има да ти |
| о дошли, а вечерас, долетели.{S} Читам, а мислим на вас.</p> <p>— Шта, ви ваљда опет с вашим До |
| тних редака.{S} Али шта му знам, пишем, а Богу ћу се молити да те затекне здрава и онако добра, |
| p> <p>„Боже мој, Гргуре, ја теби пишем, а Бог зна, како је с тобом тамо; шта ћу, ако ти и не хт |
| /p> <p>— Кад их овако гледам и миришем, а ја се сећам нашега детињства.{S} Боже мој, како журно |
| у глави чађаво.{S} Ја говорим, говорим, а она се смеје, смеје грохотом.{S} Ја поновим своје муч |
| ости.{S} Ето зато волим да се исквасим, а да не пребацим себи да сам незахвална, да сам обрнула |
| потужи, а ја је разговорим и поутешим, а шта пута је мало и развеселим.{S} Кажу да сам се мног |
| тишина, Гргур читаше књигу пред собом, а озго га, из оквира, озбиљно и мирно гледаху дугобради |
| <p>Таман Гргур отвори књигу пред собом, а врата се отворише и вихор опет духну унутра.</p> <p>— |
| аман црквењак Васо убриса сузе рукавом, а цео збор запева: <hi>Шедше трије цари ко Христу со да |
| се па зуцнем, или само климнем главом, а отац — знаш већ његово ухо — поцрвени, тресне ногом о |
| вана и клиса, сада покривене ћерамидом, а димњаци се беле издалека као звонарице.{S} Авлије пун |
| дној дужности тамо пред часном трпезом, а учитељ Макса пева, ви чујете како попа из олтара час |
| и са својим љубимцем, Јованом столаром, а младићи савише доле, Дорћолу.{S} Одушевљени живом бес |
| енутака стајала је Даница пред олтаром, а Гргур на свом коњу журио се кући.{S} Поред пута голи |
| Даничине очи сјајнуше још лепшим чаром, а лице обли заношљива лепота, груди јој се заталасаше, |
| ним тајанствено-тужним јесењим жубором, а ти звуци дотакоше се његовог разнеженог срца, пробуди |
| се бријаше редовно четвртком и суботом, а глете га сад, пустио је седу браду, па вам га чисто т |
| емим теговима и дугом тромом шеталицом, а за дугим столом учитеља Максу с <title>Плутархом</tit |
| с противне стране учитељка с преслицом, а до ње једно ружично суштаство од росе и мајских јутар |
| них чинија пасуља кухана са сланиницом, а затим раздели свима <pb n="13" /> позамашне кришке пр |
| кла су цвркутати и торокати по цео дан, а душа јој беше запиткивати, описивати и приповедати св |
| .{S} Узеше појас учитељ Макса за један, а протин синовац за други крај, подигоше малаксалог поп |
| нешто на око, шарено и цифрасто ваздан, а док подложиш пећ, а оно се криви и витопери као луб.< |
| ха</title><pb n="5" /> у школски орман, а малени Гргур, једва корачајући од бола, сиђе доле у п |
| е име детету?</p> <p>— Зовемо га Киран, а крштено му је име Гргур.</p> <p>— Дакле Гргур, забеле |
| : да покрене говор о школи.{S} Сиротан, а радан, давао је кондиције деци имућнијих Сављана.{S} |
| </p> <p>Иван беше прави правцати Србин, а Србин вам је некако чудновато створење: и сазидаће цр |
| <p>„Збогом!{S} Ево се већ хвата сутон, а Милета зором полази.{S} Заузми се где треба, те да му |
| черу!{S}" Скочи Петрија, а за њом Паун, а за њима остали укућани.</p> <p>Беше скоро по ноћи кад |
| и лабудови.{S} Овде онде заличио лимун, а у два велика чирака горе дебеле воштане свеће, па кад |
| уменим чашицама.{S} Гледао је и гледао, а у малој главици поче му свитати, разгаљивати се магли |
| уге повуче доле.{S} Гледао је и гледао, а кад поче избијати девет и тегови сами потегоше једни |
| на сто.{S} Дуго их је гледао и гледао, а после их је једва и видео кроз сузе, које му овлажише |
| е много читао и радио, пред вече ходао, а вечером ишао мало на поседак, али нигде не задржавају |
| запита поп.</p> <p>— Не, ја сам казао, а, ја, говори учитељ с највећом брзином режући хартију. |
| ели и ћутали онде, где се који затекао, а после су се разишли по кући и око куће.{S} Гргур је б |
| се за нос вући!</p> <p>Тако је зипарао, а ми му хладно рекосмо, да га казни мало хапсом, па одо |
| оћи је свећа горела:{S} Гргур је читао, а Милан, заморен бојем и хрвањем, спаваше најдубљим сно |
| ност и братство.{S} Патријарх је читао, а Јелачић говорио заклетву.{S} И то ћете подробно читат |
| рижна жена Петрија.</p> <p>Он је ћутао, а она питала.{S} Питала је много, питала је све.{S} А к |
| пак, мој другару, ово ти је писмо прво, а можда и последње.{S} Ја нисам крива, што нисам остала |
| и Бог је хтео да на њима учини то чудо, а где су данас чудеса ?</p> <p>— А ја и ви да два дана |
| вила собу.</p> <pb n="91" /> <p>Ни сео, а ни књиге отворио, кад чу ход двојице око спољних степ |
| укаво се смешкаше.{S} Виде да је насео, а већ му поче много до тога стајати, да према Даници ни |
| и испод стола, а Гргур се већ замислио, а по глави му се врте некакви митрополити, саборне цркв |
| ељак?</p> <p>Но Гргур још ни изговорио, а Ружица бризну у плач, ридаше и јецаше горко.</p> <p>Д |
| виче : „Све ствари које је Бог створио, а људи нису предругојачили, зову се природне ствари“.{S |
| азиш или ћу....</p> <p>Није ни изустио, а Ружица га оштро погледа, погледа још једном, али блаж |
| очно наставленија.{S} Кад не иде овако, а ја <pb n="131" /> онако, а негде наиђеш на тврде глав |
| е иде овако, а ја <pb n="131" /> онако, а негде наиђеш на тврде главурде, па хтео, не хтео, мор |
| хвати свештеник Арон:{S} Барања далеко, а већ по парохијском послу и могло би се.</p> <p>"Па ка |
| а опет, кад га пажљивије узмете на око, а ви опазите и да има многе нове боре и да су оне пређа |
| а се с Гргуром.{S} Млад голобрад дечко, а на њему нова пешачка униформа — регрут.</p> <p>— Прош |
| им правцем.{S} Пре свега читао је мало, а за чудо се умео наћи у <pb n="101" /> свакој прилици, |
| .</p> <p>Професор га погледа радознало, а он му приповеди све, и зовне из куће Гргура.{S} Гргур |
| , топло, суво, грожђе у велико сазрело, а кукурузи већ су ужутели.{S} Око вечерња звона, отвори |
| а неће ваљати.</p> <p>Викач оде у село, а слуга се и даље повираше око кола.{S} Петрија тужна, |
| Ја ћу можда још данас с Пауном у село, а ово ти је од јако место мене отац.{S} Слушај га, као |
| не бисмо се дигли.{S} Под Швабама зло, а Маџари црње и горе, загрдили.{S} Навалили да нас пома |
| ?</p> <p>— Хе, хеј, како је негда било, а како је сад? поче Сава после неколико расејаних трену |
| е за јуначко здравље.{S} Што било било, а у напредак богме сваком своје.{S} Сад је наша судбина |
| прво звоно <pb n="127" /> ни одзвонило, а обучена учитељка већ држи леген да му полије, па да м |
| оног кола ђака, које је данас изумрло, а и онда, у њихово време, провлачили су се из разреда у |
| ве је то једно, мој добри попо, а тамо, а овде!{S} Сви смо једна браћа, један народ.{S} Ја сам |
| о и кости оставити.{S} Ми да се боримо, а политика? — нек ју воде старије и зрелије главе.{S} И |
| и пред странима поозбиљимо и намрштимо, а пред својима, и кад смо сами у кући, зашто бисмо се п |
| ох.{S} Црквењак спушташе кола полагано, а ја се уставих на једном вису, на ком сам, још као кли |
| сандучић.{S} У врећи је брашно прохино, а у торби пшенично; у застругама сир и со, а у једној п |
| певам.{S} Сад ткам најтање сади-платно, а већ сам цела два веза откала; ето и тај пешкирић, у к |
| не видим да је то Бог зна како паметно, а није ни лакше.</p> <p>— Лакше је, можда и против свој |
| гарије.{S} Ако ће лепо, и ми ћемо лепо, а ако почну као до сада, ми ћемо своју војводину привес |
| > <p>— Све је то једно, мој добри попо, а тамо, а овде!{S} Сви смо једна браћа, један народ.{S} |
| ловца, псалтира, дотле је и било добро, а од како смо почели заводити којекакве западне, можда |
| торби пшенично; у застругама сир и со, а у једној позамашној кеси бео грах.{S} У дрвеном санду |
| сну певницу.{S} Сваки се роди за нешто, а ја осећам да је божје опредјеленије да живим и умрем |
| ати.{S} Данас и сутра правићемо Вертеп, а у суботу круне и царске жезлове.</p> <p>Кад је био ра |
| а, као бајаги и не чује шта говори поп, а овамо не би био с раскида, да и која више падне у њег |
| терпјелив.</p> <p>— Максо! узвикну поп, а лице му се осуло највећим саучешћем.</p> <p>— Пусти м |
| , да си ти исто онако племенит и добар, а ја сам ето још брзоплета и лакомислена, те сумњичим у |
| свет је свет, али ти си мој мио другар, а другари су као и родови.{S} Али ипак, мој другару, ов |
| ићије, Ирод, а ти, Крста, цар Валтазар, а ти, Гргуре, мали цар Петар.</p> <p>— А шта ћу бити ја |
| ти?</p> <p>— Он ће бити мали цар Петар, а ја мала царица, одговори Даница полумазно, која се не |
| </p> <p>— Гргур ће бити мали цар Петар, а ти ћеш бити моја мала царица.</p> <p>Даница се насмеј |
| атом кад је томе доба; субота, кромпир, а увече још по кришка сира, или савијача, или моча, и т |
| ус и печено тесто; понедеоник, кромпир, а увече друго јело попара; уторник, у подне паприкаш, а |
| ној држаше свој ониски голубасти шешир, а другом руком намешташе своју, лаким знојем овлажену к |
| н добро шта је кућни ред, шта је зазор, а шта се пристоји.</p> <p>— Е па да питам жену.{S} Знаш |
| е што дали, оно и узели“, виче Никанор, а народ у један глас: „Хоћемо патријарха, хоћемо деспот |
| /p> <p>— Прекрасно, наставиће професор, а сад да прочитамо коју оду Мушицкову.</p> <p>Пошто су |
| је, најразговетније одговарао је Гргур, а богме је овда онда и Даница оцу образ осветлала.{S} Н |
| опознио господин директор, рече Гргур, а брат му извади из торбице књигу, па је даде оцу.</p> |
| ику руци, за њим Макрена, за њом Гргур, а Милан се нашао нешто у послу, па на томе прошло.{S} М |
| опли и ароматични ветрићи пире око вас, а онај Банат преко Дунава — Анадол.{S} Све добије другу |
| це из кавеза.{S} Не прође ни један час, а већ ни једнога под школским кровом, сви се, жељни, уп |
| те.{S} Митрополит се испе на један вис, а народ, као таласи око стене, слеже се око својега арх |
| и отворено румене, висок поносит врат, а стас јој витак и достојанствен.{S} У руци јој шав, об |
| Сави Даница своју мазу, ђачићи у фронт, а Максо ти узе своје наочари, па с њима на нос.</p> <p> |
| елим ја?</p> <p>— Ти вређаш моју власт, а власт је власт!</p> <p>— Сит сам ја свију власти и мо |
| бреста час мање час више опадаше лист, а хладни ветри учесташе отуд с планине.{S} Већ много пр |
| је је вазда покривала студена строгост, а сад је тако лепо, тако благо, преображено тугом, која |
| оликих врела; једнима беше мати радост, а другима туга.{S} Тежак, врло тежак бол прожимаше јој |
| и да отуд од двери сијну већа светлост, а кроз њу моје селанце тамо у Крајини, у кршној, горови |
| тасмо, али узалуд.{S} Дрхташе као прут, а кад поче плакати, учитељ му рече да одлази на место.< |
| и цифрасто ваздан, а док подложиш пећ, а оно се криви и витопери као луб.</p> <p>Узме књигу из |
| ија, почеће опет дежмекасти господичић, а ово је мој и Гргуров друг, мајстор-Јованов <pb n="128 |
| рсенија патријарха.{S} Донесе сандучић, а он вади царске повеље, привилегије, и показује народу |
| ришљава сена, под главу вунен јастучић, а покрила га белим вуненим губером, оним гостинским, ко |
| услужни механџија изнесе ракију и каву, а Пауну и Гргуру слатко од ружина листа.{S} Одатле се к |
| још јаче јецати.{S} Гргур оборио главу, а он наставља испрекиданим говором....</p> <p>— Ето ми |
| а травица, одупро се лактовима о траву, а главу метнуо у шаке, гледа у бедеме градске, у кулу г |
| ани црквено имање, заузима се за цркву, а омакне ли се којом која неодмерена плане, скочи са св |
| ат протин: два анђела, који држе цркву, а оздо начелна слова његовога имена.{S} Погледа у Максу |
| лу, али још ни довршио јутрењу молитву, а већ се кава пуши на столу.{S} Недељом се жури на јутр |
| село.{S} Тек је навршио двадесет другу, а лице му тако пуно збиље, пуно мушке, маркиране лепоте |
| ас.{S} Учитељ Макса дигну у вис мачугу, а гвоздени врх од палице сину у висини.{S} На тај знак |
| л, тај комад источне вароши у Београду, а вама се и нехотице наметне друго осећање но оно с кој |
| } Деца се на то смеју сиромаху медведу, а Циганин скине мастан фес и заокупи мољакати да му дат |
| , особито за ону пилеж у првом разреду, а деси се по који завезанко и у старијим разредима.{S} |
| а Саборној Цркви.{S} Гледају и гледају, а све се боје да их очи не варају.{S} Све им се чињаше |
| у књижицу; другови је лакомо погледају, а он је крије у торбицу, па сав поцрвенео гледа преда с |
| ам приповедају сладости које се сањају, а можда и уживају, у тим забрањеним рајевима.{S} Рајеви |
| <p>Деца одоше у кућу, из куће у авлију, а мајстор Јован и газда Иван до ручка угодише шта ће ов |
| звона, митрополит у митри и одјејанију, а за њим све листом наже у митрополитско двориште.{S} М |
| ни треба од мене да се уче воспитанију, а не ја од њих.</p> <p>— Знаш ти, шта је воспитаније.</ |
| авословно.{S} Гргур је учио филозофију, а Милан правне науке.{S} Онда не беше у Лицеју велика н |
| и од цркава светле се у вечерњем зраку, а са двокулне Саборне Цркве чују се звона на бденије.{S |
| насиљима.{S} Где стигну вешају и секу, а за собом остављају само згаришта.{S} Сељака Симу Илић |
| зна кола потера кочијаш к Белом Потоку, а они, пречицом, мало кроз шуму, мало кроз поток, дођош |
| сина кличу правовернима песму језанску, а вама, као у хиљаду и једној ноћи, затрепте најживље м |
| кле, дај руку!</p> <p>Илија пружи руку, а Милан, стиснувши је, помисли у себи: „У име Бога сврш |
| у то на другу страну по беломе јастуку, а сувоњавим ручицама загрлила мачку, која се стрпљиво п |
| о грла, јаше напред на брдском коњичку, а за њим се дало неколико виђених коњаника: директор, к |
| не за столом, Макса је седео у прочељу, а он и Даница једно према другом.{S} Учитељ је био ванр |
| о скупштина, де!{S} Љубиш скуте Авраму, а хоћеш да гураш Славјанство из устајалих глибова.</p> |
| пут, Милан, и нехотице, опет се окрену, а у исти мах осврте се и Илија, погледа горе према Дани |
| асе као метеори.{S} Појаве се, ишчезну, а ишчезну да му се опет појаве сјајније и дуготрајније. |
| ао зашто не бих?{S} Чинио сам и туђину, а нек’мо ли теби, који си ми толико пута учинио добра, |
| жи, чепрка. преноси се духом у старину, а Милан док крочио мало низа страну, већ нашао некаква |
| уштају у малене собе.{S} Уђете у кујну, а из кујне лево у собу.{S} У левој живљаше стара сестра |
| су у неком свечаном тужном расположењу, а Гргуру, откад је сишао са своје планине, није се тако |
| ак, а друго редов, друго витез на коњу, а друго сеиз.{S} Та ништа лепше од јунаштва, од мача... |
| ци поред ватре, домаћица спрема вечеру, а мали Гргур, несташан и торокљив, игра се око живе ват |
| лева.</p> <p>Давно зађе сунце за гору, а деца се не помаљаху јоште на вратницама.{S} Иван и Пе |
| општине.{S} Сутрадан а сунце над гору, а кметови и ђачки родитељи у школу.</p> <p>И сељаци, и |
| утро, Иван се дигне у потес или у гору, а Петрија прихвата кућни посао: или плете чарапе, или и |
| аја дићи, тркне један крадом директору, а овај опет, беспослен као што га је дао Бог, трч’ у ра |
| х углова погледате на ову богату софру, а ви већ у напред осетите на језику сласти које вас оче |
| за својим столом, с наочарима на носу, а позамашнијим прутићем у руци.{S} Прочита чланак два и |
| , ето га Макси у госте.{S} Максо кмету, а кмет хабер свима кметовима по свима селима б...ске шк |
| ко школског дворишта у пространу порту, а из порте у цркву.</p> <p>Гргур је само једанпут с род |
| ло је, крупне капљице шуштаху по цвећу, а неколико, најкрупнијих, попрскаше лепе Даничине образ |
| Матији, Матија га пошље Стратимировићу, а после месец дана већ беше у редовима оних бораца из С |
| подигао чашу да наздрави своме пароху, а кад виде, да му, иначе врло послушни, језик, отказује |
| оли, па кад се увио у студену поњавицу, а пред њиме, као у зраку, трептала је Студеница и цела |
| о вољи малој Даници, нагаравио по лицу, а косу и браду замочио у брашно.{S} Он је оружани спров |
| , с којега се стрмо слази у прву улицу, а ја се скидох.{S} Црквењак спушташе кола полагано, а ј |
| у, којих ти се плаветнило упија у душу, а она зеленкаста нианса несташно већ стреља за тобом.</ |
| нџир-џамије...{S} Илија дош’о у севдах, а и сам сам, хтео да слушам-шаркију..:{S} Ето ти пред н |
| а.{S} Још није почео сутон отимати мах, а звечка већ огласи време вечери.{S} За неколико тренут |
| утом о сухи звучни сто, да улије страх, а са страхом бадру и опрезну пажњу, па онда оне старије |
| ушаше њезин ромон преко шарених, облих, а и многоугластих шљунака.{S} Гледаше и слушаше: чињаше |
| ане, чела ониска, очију живих, малених, а коже на лицу ишаране многим ситним мрштинама.</p> <p> |
| руштво било је негде далеко испред њих, а они су овамо далеко позади храмуцали, наслонивши се о |
| ораста мало нижега, образа округластих, а усана румених и врелих.{S} Обојица ношаху у рукама по |
| и њу милује.{S} Једну калајлију у врх, а другу у дну софре, а у среди читава пирамида чеснице |
| Путујемо, ја, писар судски, у Крушевац, а овај млади професор у Крагујевац.</p> <p>Ту Илија пог |
| оша.{S} Философ, богослов, добар Немац, а још бољи Латин!{S} У дужности школској тачан, у цркви |
| цар, па се уозбиљио као какав маторац, а према њему на левој страни, стали цар Петар и мала ца |
| слама, леву спустио доле низ креветац, а главу нагао на јастучић од дебела платна, који је так |
| ли Гргур још добро и не изусти ову реч, а вихор је већ био с оне стране резе.{S} Још се тресло |
| јело попара; уторник, у подне паприкаш, а увече цицвара од бељега брашна, мало помаснија; среда |
| у камџију, па <pb n="51" /> чим муцнеш, а он удри као вола, док те свега крвца не облије.</p> < |
| ни почео да оджвижди овај чувени марш, а мајстор-Јованов шегрт одазва их обојицу.</p> <p>Кад у |
| иланце од пилета, али ја не марим. .. . а волиш ли ти живину?</p> <p>— Волим, рече Гргур доста |
| анима ?{S} Увек си био онако, онако.... а сад си се, Бога ми, сасвим подетио.{S} Што ти се сад |
| Макса?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Јест... а знам да није Макса... ваљда си се загледао у његову с |
| расно!{S} Питам те, не морам бележити : а је ли лепа ?</p> <p>— Знам да је честита и добра...</ |
| жи учитељ, па опет озбиљно погледа оца: а презиме?</p> <p>— Хоћеш ли по оцу или по деди ?</p> < |
| и не кажеш, да ти се већ врти по глави: а какав ветар овог донесе?{S} Ветар, дабогме ветар.{S} |
| ће им бити кад чују да сте пролазили ; а и Гргур ће вам бити захвалан.{S} Ви не знате, шта је |
| не, као новине, прихвати професор Сава; а ми желимо да чујемо од тебе из живих уста.</p> <p>— Д |
| ом!{S} Да ти отворим прозор?{S} Запара; а како је на пољу лепа хладовина.{S} Красно вече; извед |
| е осмине знате да не могу бити школске; а да су речници, ваљало би да су многолисније и дебље.{ |
| сиротој комовици тамо у Максиној соби; а стари учитељ Никола, који је свима „попечитељима“ и „ |
| н и подесан; отесао га Стојко дунђерин; а чункови су они исти стари, материни.{S} Отац ми је уз |
| уго, дуго.{S} Сад сам га негде загубио; а шта се не загуби на овој прлој земљи ?{S} Ништа на ов |
| ко си се раскрупњао, како си окосматио; а мени се још непрестано врзе по глави оно некадашње де |
| p>— У јаслама, понови учитељ задовољно; а знате ли како се звало оно место где су биле јасле?</ |
| рбица, па који шљивовицу који комовицу; а трбушасте чутуре с вином, погаче, заструзи с пребранц |
| а, онда, онда ми још сад тешко на срцу; а да шта ће бити доцније?</p> <p>— Шта ће бити доцније? |
| на.</p> <p>— Ја знам.</p> <p>— Ти знаш; а ја ти опет кажем да ти ништа не знаш.</p> <p>Кад су п |
| и појању чешће накашљао, <pb n="126" /> а по каткад се сети овог и онога, па му се једва чује г |
| аше <title>Слава во вишњих Богу</title> А кад почеше стих: „И ви гори и холми, возиграјте со на |
| орам седети ја, морате седети и ви !{S} А куд вам се хита; зар имате што прече од своје званичн |
| и Рајна научити <hi>Возбраној</hi>!{S} А ми?{S} Ми ћемо и сами на Косово у Призрен!{S} Ал’ сир |
| , а дечица народ, и те какав народ?!{S} А учитељ, у једној једитој глави, цело правитељство.{S} |
| каво осмејкива.{S} Нећеш, бре Илија!{S} А Илија положи!{S} Потегну Хасо ножину, једва му је ист |
| чима: хартија плава, хартија црвена!{S} А шта је оно тамо, тако, одвојено?{S} Готово би хтели д |
| ти опет откуд си и дошао — у степе!{S} А Срби, а Славјани?{S} Пољска!{S} Пољска!</p> <p>— Сиро |
| колики му брци, па калпак на глави!{S} А шта му је оно у рукама?</p> <p>— Топузина.</p> <pb n= |
| Имам га и ја.</p> <p>— Имаш га и ти!{S} А какав је тај твој узрок, ако га смемо знати?</p> <p>— |
| ако средство, али благословена цјел!{S} А цјел је главно, драга госпођице, цјел!{S} Знате ли он |
| ра час слабије час јаче „секундира".{S} А кад пева поп, он само почетак па до близу средине, а |
| ужег времена ни то не „упражњавају".{S} А о Вертепу ни спомена.</p> <p>А шта ли је старог учите |
| ли и другу свеску народних песама...{S} А ти, Гргуре, шта си сад имао?</p> <p>— <title>Горски В |
| ити ми, ми њихова потиштена браћа...{S} А онда?{S} Онда ће и Рајна научити <hi>Возбраној</hi>!{ |
| /p> <p>— Дакле, име јој је Даница...{S} А је ли млада?</p> <p>— Мога доба. </p> <p>— Нашег доба |
| ко ти срце иште, мој добри Гргуре...{S} А како стојиш с парама?{S} Без њих је свуда зло, у туђи |
| у, ако хоћеш, и пред самим Књазем...{S} А кога се ја бојим?{S} Јеси ли ме чуо, попе!{S} Бога ми |
| ... знаш, у цркви си свагда миран...{S} А шта ћеш ти бити?</p> <p>— Он ће бити мали цар Петар, |
| з</title>, <title>Хаџи-баба</title>.{S} А на простоме долапу књиге његове струке, латински и но |
| угојачили, зову се природне ствари“.{S} А кад по који несташко удари још у јачу декламацију: „Н |
| чудноватијег детета у целоме селу“.{S} А да ли је доиста био забораван?{S} Поп Крста би само н |
| збрижних дана из невинога детињства.{S} А то га сећање пренесе у мисли о учитељу Макси, о школи |
| е вредно зауставити се, испитати га.{S} А највећма вољаше у слободним часовима бити сам, седети |
| леда престављенога, па онда у Ирода.{S} А Ирод, ногом о земљу и гласно повика:</p> <p>— Да знат |
| ико свечано мирна та јесења природа.{S} А како ли је тек морала слатко падати Гргуру, кад је, н |
| } Да спасеш грешну Европу од белаја.{S} А кад сломијеш Бунапарту, онда те тапшу по раменима, а |
| ет мало застати.{S} Застаде и Илија.{S} А кад фамулус <pb n="136" /> беше далеко поизмакао, поч |
| ва судбина лишила доња два предњака.{S} А Гргур је, ваистину, сасма мало порастао, само су му о |
| говог и иначе пуно симпатичног лика.{S} А Милан?{S} А Гргур?{S} И они, раздрагани, ужагрили очи |
| тво, све је то нека сорта ортаклука.{S} А ко је сиромах, к’о <pb n="120" /> по Богу ја, а жели |
| ојку, из прве куће из суседног села.{S} А био је радник један по један.{S} Рано легао, рано уст |
| јлепши и најсвечанији светла недеља.{S} А још лепша у селу у брдима, у природи, која је највели |
| ва новим приликама, новим потребама.{S} А овде Сава, националиста, жељаше сестри омилити само о |
| а је окрчена и испресецана оградама.{S} А кад престаше ограде, уђоше у честаре.{S} Пешачки пут, |
| ице, особито уз посте и о младинама.{S} А била је милостива <pb n="50" /> преко сваке мере: што |
| рта дала избацити са српских бедема.{S} А кад му се поглед оте на црвену заставу с белом звездо |
| алаца, да је Гргур први међу првима.{S} А Милан?{S} Тај велики ретор, политичар, мали демагог, |
| оге од радости, па се наже на Ивана.{S} А Ивану некако чудновато у прсима, па, шта ту тамо амо, |
| ек има један учеван из твога колена.{S} А ко да ти зна, газда Иване; из најуђе кровињаре излазе |
| да је пореклом из хомољских јазбина.{S} А кад рикне кроз нос: ма! цела школа узавре, граја, урн |
| то лево, куд је мање кама и ровина.{S} А честа промена села и околина привуче на се радозналос |
| у оној последњој скамији до дувара.{S} А онда учитељ Макса јасно објави свима и свакоме прве т |
| сваком погледу господина директора.{S} А учитељи ?{S} Они час по зарезу, све неког посла ради |
| трија изађоше чак до сеоског потеса.{S} А кад их опазише оздо низ ливаду, Петрији се скратише н |
| овини поседаше око печенога јагњета.{S} А не треба ни питати: да ли је мајстор Јован спремио до |
| е и испраћа неумољиве часове живота.{S} А кад бисте ушли у учионицу, једва бисте распознали сло |
| урије, од то доба је и куће Протића.{S} А од како је куће Протића, од то доба, па све до данас, |
| је лепа учитељ-Максина ћерка Даница.{S} А Милан, он гризе доњу усну, метнуо руке назад, ћути, м |
| , ако.{S} И треба кад му је дао Бог.{S} А шта ли ће да учи?</p> <p>— Не знам, нису ме питали.</ |
| и души годи свежина даха природиног.{S} А колико је природе, колико једрине у сваком стиху, у с |
| .{S} Питала је много, питала је све.{S} А кад је она престала са својим пунобрижним питањима, о |
| ка путовати од једне школе до друге.{S} А данас?{S} Има их у сваком трећем селу — ко би запамти |
| о, чекају ме другови, а помрчина је.{S} А ваља пре добоша бити у касарни.{S} Мучна уредба; нигд |
| ткреше Јанићије. '</p> <p>— Тако је.{S} А ко је била мати Христу Спаситељу, кажи нам ти Крста!< |
| у противни угао своје скромне одаје.{S} А њему као да се растворише онде зидови и кроз то окно |
| /> слику сувремене српске историје.{S} А Милан?{S} И Милан слуша пажљиво, али из оно мало пром |
| залогај, јео и ћутао, све до јације.{S} А одмах после тога доба зачу се у дворишту журан бат.{S |
| уза, а лаган и течан као етирно уље.{S} А између ових здравих ђаконија извиле вите вратове трбу |
| вижљу ухвати први сан па да умакне.{S} А кад је мали Гргур пришао да заузме своје место на кре |
| ур се једва осмели да их се дотакне.{S} А кад се она саже да откине још један бокорић црвеножут |
| двирује се фамулус Степан и чуди се.{S} А они обадвојица право један другом, стадоше, погледаше |
| ар ће бити иједан угао за моје дете.{S} А душе ми је мирно и склонито.{S} Већ ако му се нарав н |
| офесора погледом девичанске чистоте.{S} А он им стиште руке обојици; да му не налагаше начело у |
| <p>И Гргур, стидан, изађе из баште.{S} А кад беше сунце искочило на подне, сети се и он глади |
| тима, да га не пробуди, оде из куће.{S} А сад шта ћеш, мој весели Иване?{S} Ту су му се опет оч |
| етац, па спава као окупано јагњешце.{S} А Гргур још свеж и трезвен као о вечери, заједно с учит |
| ну леху, покри лице рукама и јецаше.{S} А кад јој одлакну и сузе престаше, спусти руке у крило, |
| вори ни једне.{S} Њих двојица одоше.{S} А кад се за њима врата притворише, већ беше у соби полу |
| ница, залети се и претрча једну дуж.{S} А кад виде да за њом нема њезиног дивљашног другара, ст |
| оде, особито кад учитељ није у соби.{S} А мала Даница, она као на иглицама окретала се час на л |
| {S} Да их Бог поживи, красни синови.{S} А иду ли у школу?</p> <p>— Овај, Гргур, са нашом сеоско |
| Миланови пути чине ми се поузданији.{S} А ја сам се доста мучио, доста пребијао од једнога до д |
| — бар два прста више него ономлани.{S} А круне — крунама ти, вала, ни цар не би замерио.{S} Ка |
| ас анђели гледају кроз свод црквени.{S} А ја на то све јачим гласом извијах „сједалне“ да нас б |
| јеш ли ме, нећу више ни заљубљивати.{S} А знам и лека од љубави: оженићу се.</p> <p>Ту Гргур не |
| е снове и поче се задовољно смејати.{S} А Ружица, са свечаном збиљом, отпоче своје саслушање :< |
| ја, у мојој пустињи, могла разумети.{S} А ја ћу ти, у замену, послати по који цветак из моје ба |
| себно дете, Бог ће је свуда пратити.{S} А ја...</p> <p>И ту Макса поче још јаче јецати.{S} Гргу |
| добром обичају, све назатке ходећи.{S} А учитељ Макса устаде, узе наочаре са оног столића, рас |
| ашем доласку.{S} Опростите, путници.{S} А имамо на вас поруку.{S} Гргур...</p> <p>Још онај дежм |
| ша жеља својој некадашњој другарици.{S} А шта ли јој је, Боже, пожелео ?</p> <p>Гргур је прошао |
| жних кућа, рекли бисте е је заселак.{S} А сложни су — да изгину један за другога.{S} Свуда ћеш |
| а у мало не угасих свећу пред собом.{S} А знаш ли, ко беше богиња?{S} Миланова сестра.</p> <p>— |
| у га што скупље и што с већом даром.{S} А нисам баш ни празан, не мислим овде, него овде (и ту |
| ку узнео још лепшом мушком красотом.{S} А Гргур?{S} Задовољно гледећи је, радовао се у себи, шт |
| тако, као уморно јагњешце, и заспао.{S} А први санак под школским кровом беше тако драг: сневао |
| љубаве ти, ракију па каву.{S} Тако.{S} А вама децо?{S} Трчдер момче тамо преко пута, па донеси |
| теби од свемилостивога Бога желимо.{S} А и како не би били здрави у овим питомим горовитим сел |
| ћ стао пред кућу и гледа изненађено.{S} А кад чу, да су Гргурови другови, скратише му се ноге, |
| ији план не мину мимо њих неопажено.{S} А многи су, особито правдослови, још ни у полу не изучи |
| ива ћилимке, или тка платно памучно.{S} А кад сунце пође за гору и Иван се врати из поља, како |
| цар Ирод стајао озбиљно и поносито.{S} А збор не прекидаше песму:</p> <quote> <l>На колена пад |
| "23" /> <p>— Дакле, звало се Вертеп.{S} А знате ли, децо, шта значи Вертеп?{S} Вертеп је сувота |
| њим, догод се опет не врну у олтар.{S} А кад се отпева и она последња песма <title>Упованије м |
| , би одавна ухватио најкрупнији кас.{S} А кад га, и нехотице, такну бакрачлијом у ребра, било ј |
| те, књига вам поље, и халат и занат.{S} А ко се не учи за младости, у старости ни довека.</p> < |
| и ми се биће скоро и са Швабом квит.{S} А шта ту циле-миле — лагарије.{S} Ако ће лепо, и ми ћем |
| у</title> ономад сам и по трећи пут.{S} А читам само недељом и суботом по вечерњи, кад оставим |
| ођаше униформу по френкијском кроју.{S} А сваком о пасу висаше источни нож у шареним цагријама, |
| да чу у дворишту и суседном ходнику.{S} А да ли мишљаше о ономе што читаше, или су осећања отел |
| кога ће дана походити његову школу.{S} А ето се сад преварио, изгубио конце путу директорову, |
| дан пут, ухвати стазом кроз планину.{S} А кад је био у најгушћој гори, окрете се два три пут, п |
| је силна!{S} Сви смо упрли очи у њу.{S} А она?{S} Рођена да заповеда народима, да, да заповеда |
| стра вода преливаше заходном румењу.{S} А кад се при последњем поласку опраштао с њоме, једва с |
| ко око радије замиче него за шубару.{S} А мала царица — то је овогодишњи случајни додатак, тек |
| им и молим да га Бог узме у заштиту.{S} А од кога ?{S} Од мог доброг оца, од нашег учитеља, ком |
| вонашце, а гледаоци се живи не мичу.{S} А кад стаде звоно, почеше се из углова купити пастири, |
| „Доситеј", да видимо какав си читач.{S} А ко вам је био учитељ?</p> <p>— Господин Макса, рече Г |
| ваки дан што добро свикнеш и научиш.{S} А кад школу свршиш, е онда, онда...</p> <p>И ту се брат |
| тако задрхта, кад се њезине дотаче?{S} А кад им се погледи сусретоше, обојима сину једна иста |
| е пуно симпатичног лика.{S} А Милан?{S} А Гргур?{S} И они, раздрагани, ужагрили очима, па би, ч |
| ам као сушти <pb n="84" /> професор?{S} А ко зна, шта још може бити од овога ђиде!</p> <p>— Још |
| да му се једва знађаше име у Чакову?{S} А његов син продрмусао је богме добро ону уштавелу брад |
| /p> <p>— Швабо остаје Швабо!</p> <p>' — А гејак гејак!</p> <p>— Пи! ракну поп.</p> <p>— Пи! пљу |
| на напрћи своје убране усне.</p> <p>' — А би л’ умела начинити мусаку?</p> <p>Јелена се, с през |
| да заповеда народима, да, да заповеда — а шта ради она?{S} Скрстила руке па слуша: покорна служ |
| и и ви имена слова или просто: <hi>аз — а</hi>, <hi>буки — б</hi>.{S} Ја не видим да је то Бог |
| ви се скаменише.</p> <pb n="11" /> <p>— А ко буде дирао у туђе, или другога ударио, нека ми и н |
| се митрополита.</p> <pb n="26" /> <p>— А што да га се оканем, као шта ми је он већи него други |
| леним прозорима.</p> <pb n="88" /> <p>— А знаш ли, ко станује иза тих прозорчића?</p> <p>— Не з |
| ојих и твојих, на част ти све!</p> <p>— А што ће мени све белосветске власти? опире се поп.</p> |
| ја, Русија — слобода, утопије!</p> <p>— А зар ти твоји савези нису сањарије?</p> <p>— Јок, чист |
| </p> <p>— Сељак, сељак, сељак!</p> <p>— А кад сам ја казао да нисам сељак?</p> <p>Но Гргур још |
| <p>— А рачуницу?</p> <p>— Јок!</p> <p>— А ја имам пуно пунцато књига; већ сам подерала четири б |
| вши: и донесох му дар : ливан!</p> <p>— А твоје <hi>имја</hi>? обрнувши се мачем оном трећем др |
| е...</p> <p>— Цео свет лаже...</p> <p>— А зашто да цео свет лаже? осече се поп, у коме је стрпљ |
| ом!</p> <p>— Та чуј ме само...</p> <p>— А шта да чујем, шта имам да чујем, да чујем ја од тебе; |
| кућа је сва о женином врату...</p> <p>— А што ми то говориш, мајстор Јоване !{S} Знам ја добро |
| ли у <title>Вјестнику</title>.</p> <p>— А патријарх?</p> <p>— Сад је с депутацијом у Загребу.{S |
| — <title>Горски Венац</title>.</p> <p>— А пре си имао?</p> <p>— Милутиновићеву <title>Сербијанк |
| ко те је учио?</p> <p>— Баба.</p> <p>— А знаш ли <title>Оче наш</title>?</p> <p>— Не знам.</p> |
| ува пекмез ?</p> <p>— Не кува.</p> <p>— А у нас има још пун пунцат оволики ћуп.</p> <p>Ту она п |
| се толико осврћеш? рече Илија.</p> <p>— А што ти?</p> <p>— Ја... ја имам свога узрока.</p> <p>— |
| цветића нема у његовим рукама.</p> <p>— А где су ти ?</p> <p>Он се мало збуни па тихо шапну:</p |
| пронети по овим нашим брдима.</p> <p>— А забрана?</p> <p>— Каква забрана!...{S} Гледај ти свог |
| толикогодишњега директоровања.</p> <p>— А шта ли се то збило?{S} Нама није нико ништа јавио.</p |
| Гргур пун изненађења и чуђења.</p> <p>— А чему се толико чудити?{S} Ту су Пољаци емигранти, ту |
| се да ће то бити Бог зна шта.</p> <p>— А јеси ли видео кадгод нулу?</p> <p>— Лулу?{S} И мој ба |
| присести, па опљунути у шаке.</p> <p>— А је л’ вас тај ваш господин Максо учио и појати? запит |
| ше ока с лепе учитељеве ћерке.</p> <p>— А шта знамо, драги господине учитељу, сви ћемо тамо, да |
| м је све положио у божје руке.</p> <p>— А кад Гргур школу сврши, хоће ли он опет к нама у село, |
| амо, и он очи кријаше од жене.</p> <p>— А што тако опознисте, децо ? упита их Иван, кад приђоше |
| и.</p> <p>— Знамо све тропаре.</p> <p>— А певати?</p> <p>— Учили смо: <title>„Владету војводу"< |
| љубио, то те се ништа не тиче.</p> <p>— А можда ме се и тиче.</p> <p>— Тебе ни најмање.</p> <p> |
| <p>— А јуче?</p> <p>— И јуче.</p> <p>— А прекјуче?</p> <p>— И прекјуче.</p> <p>— Све поред оне |
| о, како је умем лепо написати.</p> <p>— А шта је то нула? — упитаће на то Гргур, погледавши је |
| <p>— Добра? </p> <p>— Босиљак.</p> <p>— А ти се не мислиш женити?</p> <p>— Не.</p> <p>— Ал’... |
| лим, али нешто ипак премишљам.</p> <p>— А шта је то нешто ?</p> <p>— Мислим, сејо моја, да би н |
| Имаш ли буквар?</p> <p>— Имам.</p> <p>— А читанку?</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— А „прву знању |
| ђена девојчица.</p> <p>— Знам.</p> <p>— А ко те је учио?</p> <p>— Баба.</p> <p>— А знаш ли <tit |
| наш</title>?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— А <title>Богородице дјево</title> ?</p> <p>— Не знам ни |
| ..{S} Стој! и ја одох с тобом.</p> <p>— А ти, Гргуре?</p> <p>Гргур већ беше отворио књигу и не |
| а он доста непоузданим гласом.</p> <p>— А мени Даница, а зову ме и „дивљим пилетом“.{S} Имаш ли |
| ати језичић? костреши се Иван.</p> <p>— А зар га мислиш не бије?{S} Али ко ће, бабо, ућуткати о |
| ?{S} Примети му мајстор Јован.</p> <p>— А зар ви то опажате?</p> <p>— Та ето смешите се, па...< |
| договорили, окрете се и Милан.</p> <p>— А шта се толико осврћеш? рече Илија.</p> <p>— А што ти? |
| ђемије вући, рећи ће му Милан.</p> <p>— А што не, с тобом бих, Бога ми ти кажем, и суваче окрет |
| ве онако као што сам ја казао.</p> <p>— А шта си ти казао? упита га поп, упрвши у њега радознао |
| пун чуда, у то учено чегртало.</p> <p>— А каква је ово икона? упита је Гргур.</p> <p>— То је Св |
| или на Дорћол?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— А јуче?</p> <p>— И јуче.</p> <p>— А прекјуче?</p> <p>— |
| је у трему било сувише хладно.</p> <p>— А шта си ти смислио ? упитаће поп, заустави се и поче н |
| на.</p> <p>— Питам те озбиљно.</p> <p>— А ја ти кажем још озбиљније.</p> <p>— Дакле, дај руку!< |
| че Гргур мало тужно и горачно.</p> <p>— А Бога ми јест!{S} Шта ту неке „Татре“, нека „божества“ |
| /p> <p>— Не знам ни шта је то.</p> <p>— А ја знам и Оче наш и Богородице дјево и десет заповест |
| знању"?</p> <p>— Немам ни то.</p> <p>— А рачуницу?</p> <p>— Јок!</p> <p>— А ја имам пуно пунца |
| ељ му рече да одлази на место.</p> <p>— А што да се плаши, да од Бога нађе? пита радознала мати |
| ом држаше дебео трешњеви штап.</p> <p>— А, добро сте нам дошли, господине Саво, викну радосно м |
| ео си у име Бога? упитаће поп.</p> <p>— А шта знам.</p> <p>— Ако, ако.{S} Ваљана хартија.{S} Са |
| а ти, Гргуре, мали цар Петар.</p> <p>— А шта ћу бити ја, отац? упита нестрпљива Даница.</p> <p |
| ћи.</p> <p>— Засврбио те врат.</p> <p>— А ти? упитаће га Гргур радозналим погледом.</p> <p>— Ја |
| поврти Паун своју богословију.</p> <p>— А где се родио Христос Спаситељ ?</p> <p>— Христос Спас |
| а нам је често причао о Марку.</p> <p>— А погоди: ко су она деветорица, па онај стари пред њима |
| нице, осим оних старих у селу.</p> <p>— А осим оца и мајке?</p> <p>— Све је остало и близу и да |
| нећеш ти, онда не знам шта ћу.</p> <p>— А као зашто не бих?{S} Чинио сам и туђину, а нек’мо ли |
| аже на своју кметовску палицу.</p> <p>— А стоји ли наша земља? пита директор.</p> <p>— Наша зем |
| тајаше, једанпут рећи не дишу.</p> <p>— А каква изгледа наша земља, на којој ми живимо? пита ди |
| ружена према оном другом цару:</p> <p>— А од куда ти јеси, и како <hi>имја</hi> твоје?</p> <p>— |
| чудо, а где су данас чудеса ?</p> <p>— А ја и ви да два дана не једемо и не пијемо, шта би бил |
| бом.</p> <p>— Па шта велим ја?</p> <p>— А шта велим ја?</p> <p>— Ти вређаш моју власт, а власт |
| ну страну, да те когод позове?</p> <p>— А зашто не ?</p> <p>— На Маџаре?</p> <p>— На кога било, |
| читанку?</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— А „прву знању"?</p> <p>— Немам ни то.</p> <p>— А рачуни |
| <p>— Имам.</p> <p>— А читанку?</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— А „прву знању"?</p> <p>— Немам ни |
| ргур оборио главу и прошапта: „Грозно!“ а Милан, озбиљно и снуждено, метнуо три прста леве руке |
| е! викнем кад јутром стрчим у ходник, а а оне око мене : какоко, какококо !{S} Сад су све тамо |
| едовечан муж, <pb n="46" /> лика строга а говора блажа, а погледа да га, бога ми, ни Максо шале |
| ахату куцне подне, врата би се отворила а учитељка јело уносила.{S} Сав тај ред, ту материну та |
| ad>II.</head> <p>Не прође неколико дана а школа б...ска забруја као кошница.{S} Искупише се ђац |
| вој земљак", рече један од млађих калфа а други што остаде пређе праг и рукова се с Гргуром.{S} |
| ији.{S} Невен се жути тамо поред ограде а у средњим котурима све сам каранфил и кадифица.{S} Ру |
| </title>, професору Сави се зажари лице а очи запламтеше.{S} Чега ли се срећан сетио?{S} Можда |
| ио и те покушаје, ућутао се, кад крадом а кад отворено погледао у лепу домаћицу.</p> <pb n="130 |
| ика пећ испрепуцана сва па жутом земљом а местимице и пекмезом поизлепљивана, а Свети се Сава ј |
| ма б...ске школске општине.{S} Сутрадан а сунце над гору, а кметови и ђачки родитељи у школу.</ |
| плакала.</p> <pb n="54" /> <p>Сутрадан а зора засветлела, а сви већ бејаху на ногама.{S} Дођош |
| : „многаја љета“!{S} Док је Макса певао а остали му помагали, прибра се мало и свештеник Крста, |
| ало кроз поток, дођоше до под само село а одатле уз брдску стрмен, која је окрчена и испресецан |
| ране, па чисто ти заигра срце кад ходиш а смрзнути снег шкрипи под ногама.</p> <p>Многе се куће |
| и уђе поп.{S} Пошто је, с јаком лупом (а био је у оним рибарским чизмама), стресао снег с џубе |
| /l> <l>И Богу се молише, молише;</l> <l>А цар Ирод смути сја,</l> <l>Јерусалим стужи сја...</l> |
| у лепу домаћицу.</p> <pb n="130" /> <p>А Илија?{S} Ма да му се Даница допала преко сваког очек |
| ачи онога времена.</p> <pb n="74" /> <p>А данас?{S} Данас је данас, све лепо и красно, али ника |
| ољи другоразредац.</p> <pb n="19" /> <p>А те зиме била је зима оштра и снегопадна.{S} Још у прв |
| еби: „Истераћемо вас, истерати!"</p> <p>А Гргур дотле лежаше назатке, и гледаше у ону страну не |
| име Бога свршисмо и утврдисмо."</p> <p>А шта ли је помислио Илија?{S} Он обично мање мисли, а |
| е цари ко Христу со дари</hi>...</p> <p>А кад престаде ова црквена песма, наста свечана тишина. |
| рилици с њиме потпуно саглашава.</p> <p>А како је већ дан почео бивати на измаку, то се и наши |
| д Маџара и од Шваба и од Турака.</p> <p>А тамо у оној соби из авлије седи Милан на зеленој стол |
| ају".{S} А о Вертепу ни спомена.</p> <p>А шта ли је старог учитеља тако оцепило од света?{S} Та |
| алом веку беше зловољна и тужна.</p> <p>А Паун и Гргур журно одмицаху у гору.{S} Коњичак је нап |
| другу страну, и уморен — заспа.</p> <p>А кад фамулус Степан дојури школи, подигао беше праву у |
| тог загушљивог школског ваздуха.</p> <p>А кад су били код баштенских врата, Даница позове унутр |
| воје погледе у разметнуте карте.</p> <p>А у зелено двориште уђоше та Јеленина дерладија, два мл |
| а, који је чула у школи и цркви.</p> <p>А ђаци у школи седе на својим местима и уче.{S} Од њихо |
| азабрала и сетила да их нахрани.</p> <p>А наши путници путоваху као на тичјим крилма.{S} Коњи т |
| е спавају сваки на својој клупи.</p> <p>А учитељ Макса затворио се у свој <hi>педагогијум</hi>, |
| смео наговестити да је — плакао.</p> <p>А мали Гргур — и он је бризнуо у плач, кад је својим кр |
| оња, па што игда могаше уз брдо.</p> <p>А Степан поново припали лулу, па поштапајући се својом |
| том заносу као и његов професор.</p> <p>А Милан?{S} Он као да се већ уморио, нестрпљиво се држи |
| , који никад дотле уживали нису.</p> <p>А Иван?{S} Он ћутом напред корачаше.{S} Лице му се прим |
| е своме мало заплашеном синчићу.</p> <p>А кад је с пуно поштовања пољубило старог учитеља у рук |
| о чупкаше своју шарену кецељицу.</p> <p>А кад поче вечерња, мали Гргур не могаше да се наслуша |
| наоблачено лице и груну у плач.</p> <p>А зашто је плакао?</p> <p>Казаћемо и то, али само ради |
| овај упро очи у њега, као да га пита: „А ти?“ Милан промишља, а Макрена оде да спреми и донесе |
| тријарх мало јачим, свечанијим гласом: „А полковника Стевана Шупљикца?{S}" Добро старац и не из |
| нако тачан и у школи и у цркви.</p> <p>„А мајка?{S} О, мој добри Гргуре, како се сва охладим, к |
| , каву.</p> <p>— Познајете ли ви Станка абаџију? поче професор Сава, пошто је, по свом старом о |
| p> <p>— Молим, молим не трудите се: <hi>абије</hi> идем с вечере...{S} Знате, наручили смо били |
| са оваквих отворених висова као што је Авала.{S} Учини му се срце веће, крв никад тако топла к |
| дног познаника готово у сваком селу око Авале.{S} Често притегне опанке, пушку о раме, па чак у |
| еду.{S} Да иду, али што раније могу, на Авалу.{S} Тамо ће и ручати, провести део дан.{S} И доис |
| зор, пренео се мислима преко Дунава, уз Авалу и Космај, широм по Шумадији.{S} Уставио се код св |
| ром наименовани пуковник.{S} Беше почео август, кад се Срби и Маџари <pb n="117" /> прикупише у |
| храбрије. борише браћа из Србије.{S} 21 августа велика битка код села Перлеза; ту пролише своју |
| и, и од тога пораза опоравише се тек 28 августа, битком, у којој се прославише многи, а највише |
| .</head> <p>Беше настала друга половина августа.{S} Врућине нешто мало попустиле.{S} Чича Иван |
| аница навршила пуних шеснаест година, у августу су заједно славили њезин рођендан, али већ онда |
| не висине.{S} Али је највећма осветљена авлија оне повелике куће, што се лепо види на оној стра |
| њаци се беле издалека као звонарице.{S} Авлије пуне стаја и вајата, а иза ограда шљивик до шљив |
| <p>Кућица, у којој живљаше, беше насред авлије, коју, исто као и муслиманске конаке, опасиваху |
| анија“.</p> <p>— Ко се усуди из школске авлије, без мога знања, наглашује учитељ Макса, биће ух |
| од Турака.</p> <p>А тамо у оној соби из авлије седи Милан на зеленој столици, одупро се - ногом |
| Уђоше у кућу, одоше у своју собу.{S} Из авлијице, до врата, пењало се на два на три дрвена ступ |
| <p>Отворе се малена вратанца у зиду од авлијске ограде.{S} Јелена, увек опрезна, погледа кроз |
| асо и попов синовац стали пред отворене авлијске вратнице, изнад главе држе запаљене лучеве, ко |
| невен у баштици и оно плаво небо преко авлијских зидова.{S} Он би напоље, на свеж ваздух, да х |
| цо!{S} Пауне !“, потеже уз авлију и низ авлију, дозива чељад: „Камо сте, где сте, потеците!“, п |
| ван виче: „Децо!{S} Пауне !“, потеже уз авлију и низ авлију, дозива чељад: „Камо сте, где сте, |
| ка.</p> <p>Деца одоше у кућу, из куће у авлију, а мајстор Јован и газда Иван до ручка угодише ш |
| врата, он напред, они за њим изађоше у авлију.{S} Врата оставише отворена.</p> <p>Јелена, која |
| p>— Ми немамо патака, али кокошију пуну авлију.{S} Да није лисица, имали бисмо и више.</p> <p>— |
| е у Прагу, добро, растерајте... нека их Аврам растера и из Београда — чудна ми чуда, као да је |
| а Македонског</title>, ни <title>Жертве Аврамове</title>, ни <title>Алексија божијег человјека< |
| тав, камо скупштина, де!{S} Љубиш скуте Авраму, а хоћеш да гураш Славјанство из устајалих глибо |
| .</p> <p>-— Реци, љубаве ти, нек се учи адвокатлуку.{S} Ко се данас уме бранити на суду и путу, |
| а знате и ви, и да сви <hi>знајут</hi>: аз јесам цар јудејски, и од моје деснице <hi>свја</hi> |
| ши се мачем оном трећем другу.</p> <p>— Аз јесам цар Мелхиор, одговори тај трећи мало заплашено |
| и, и како <hi>имја</hi> твоје?</p> <p>— Аз јесам цар Валтазар од западне стране, поче упитани, |
| и три цара овамо пришли јесте?</p> <p>— Аз јесам цар Гашпар од персијске стране, поче први од т |
| ете ли и ви имена слова или просто: <hi>аз — а</hi>, <hi>буки — б</hi>.{S} Ја не видим да је то |
| у главу: не знам само шта смета да <hi>аз</hi> буде <hi>аз</hi>, а <hi>буки — буки</hi>.{S} Ка |
| само шта смета да <hi>аз</hi> буде <hi>аз</hi>, а <hi>буки — буки</hi>.{S} Казујете ли и ви им |
| ли, Гргуре, та оно је права роспија.{S} Ајаој, тешко ли си њеном суђенику, ала ће га гуја ујест |
| да ми узесте с језика, меша Илија своју акламацију.</p> <p>— Видите, наставља Макса и не слушај |
| е се, док се вино није угрејало.{S} Па, ако вам је по вољи, да нам приповедите ту историју.{S} |
| ог вола, него најбрадатијег патријарха, ако хоћеш и оног васељенског из Цариграда.</p> <p>— Зат |
| а кћи. одговори Макса.</p> <p>— Даница, ако се не варам.{S} Доносим вам поздраве.{S} Дозволите |
| ика:</p> <p>— Пропаст!</p> <p>— Шта је, ако Бога знаш? виче учитељка.</p> <p>— Не бој се, учите |
| гори ?{S} Сирота ова дечица.{S} Гргуре, ако нам успишеш, реци коју, али онако, ти већ знаш, она |
| нашим депутатима.{S} Све ћете то имати, ако то већ нисте читали у <title>Вјестнику</title>.</p> |
| им лепо, низ длаку, ласкај му простоти, ако хоће и глупости, па готов посао, слуге, робови!{S} |
| ад се је време преокренуло; учен човек, ако ће и пешице ићи, сваки га поштује, а неучена, видећ |
| га и ти!{S} А какав је тај твој узрок, ако га смемо знати?</p> <p>— Смеш. </p> <p>— Да није Ма |
| задржа.{S} Хтео не хтео, и он је морао, ако не иначе, а оно из учтивости, слушати.</p> <p>— Рад |
| </p> <p>— Зеваш, досадно ти је?{S} Ако, ако... ја хоћу да имам, да лепо поживим...{S} Шта ме се |
| абим кући, док је видела.</p> <p>— Ако, ако...{S} Мајка је мајка.{S} Пожури се...{S} Иван је по |
| поп.</p> <p>— А шта знам.</p> <p>— Ако, ако.{S} Ваљана хартија.{S} Само клобуке мало повеће — б |
| оће да води дете у школу.</p> <p>— Ако, ако.{S} И треба кад му је дао Бог.{S} А шта ли ће да уч |
| !{S} Боже здравља, гледаћемо како ћемо, ако повијају власти.</p> <p>Ту, у црквеном трему, завер |
| Бог зна, како је с тобом тамо; шта ћу, ако ти и не хтеш прочитати ово неколико паметних и непа |
| жући хартију.{S} Ја сам казао и казаћу, ако хоћеш, и пред самим Књазем...{S} А кога се ја бојим |
| вањем је спусти на сто.</p> <p>— Можеш, ако хоћеш; али ја, никад ни до века.{S} Враг ме знао, Г |
| а одосмо.{S} Уз пут рече професор Тома: ако га попечитељ усекне, али онако попечитељски, све ва |
| исати Гргур (али је „словослов“ Милан); ако је потребна песма или ода за какву му драго пригоду |
| колна села да нам крње ово мало синора; ако нам обрана прође на лијо, ништа неће ваљати.</p> <p |
| диспут међу друговима, пресуђује Гргур; ако се смисли какав план, који ваља разрадити, редакциј |
| азрадити, редакција се поверава Гргуру; ако се иде <foreign xml:lang="lat">in corpore</foreign> |
| т.{S} А шта ту циле-миле — лагарије.{S} Ако ће лепо, и ми ћемо лепо, а ако почну као до сада, м |
| у свакоме послу, којега се прихвати.{S} Ако се по каквом научном предмету излегне диспут међу д |
| се, мајстор Јоване, не знам макнути.{S} Ако нећеш ти, онда не знам шта ћу.</p> <p>— А као зашто |
| — Шта лупаш тако, нисам ја твој ђак.{S} Ако ти нисам по вољи, одох у контумац, па збогом!</p> < |
| Нико није пропао, ко је света видео.{S} Ако зашто и наше дете не би могло бити поп или капетан? |
| а бих ти, макар крадом, по који пар.{S} Ако дођеш ове јесени, отац ће те за цело звати, па ћемо |
| а смо на чисто.</p> <p>— Па води их.{S} Ако нисмо ми.{S} Бог ће с њима бити! једва промуца Петр |
| ма у школи, па горе до твојега села?{S} Ако си рад чути, ми смо, хвала Богу, сви здрави, које и |
| и ли послао „прошеније" ради службе?{S} Ако не ти њих, богме они тебе неће молити.{S} Време је |
| евну.</p> <p>— Зеваш, досадно ти је?{S} Ако, ако... ја хоћу да имам, да лепо поживим...{S} Шта |
| аплатке и паоце.</p> <pb n="53" /> <p>— Ако Бог да сте ради? упита га викач, који се беше сврну |
| ја не кажем да је попечитељ...</p> <p>— Ако није попечитељ, он је душепопечитељ. </p> <p>— За м |
| е; грабим кући, док је видела.</p> <p>— Ако, ако...{S} Мајка је мајка.{S} Пожури се...{S} Иван |
| весео.</p> <p>Илија забележи.</p> <p>— Ако одеш до села, спусти се и до школе моме старом учит |
| таће поп.</p> <p>— А шта знам.</p> <p>— Ако, ако.{S} Ваљана хартија.{S} Само клобуке мало повећ |
| то: хоће да води дете у школу.</p> <p>— Ако, ако.{S} И треба кад му је дао Бог.{S} А шта ли ће |
| рије.{S} Ако ће лепо, и ми ћемо лепо, а ако почну као до сада, ми ћемо своју војводину привесла |
| то директора, па тешко си и мени и вама ако се осрамотимо.{S}" А ми удри учи, пиши, читај, да о |
| бојим ни Књаза, никога, баш никога, па ако ћеш баш ни самог директора... шта ми може директор? |
| го пригоду, обраћају се опет Гргуру, па ако се опире, затворе га у собу и не пуштају, док сретн |
| други сметењаци товише на платама, које ако сам ја заслужио, тако су и они.{S} Па још толико др |
| златна хартија, али јест, синко, зуцни ако смеш!{S} Само се малко помичу, испружају вратове, и |
| ајжешћи непријатељ омекнуо, па (особито ако се то тражи) и загрлио је.</p> <p>Гргур, видевши је |
| } А душе ми је мирно и склонито.{S} Већ ако му се нарав не измени, вера и Бог нећеш га ни осети |
| {S} Извештавам те, да је баш сад стигао акт среској канцеларији од окружнога начелства, којим с |
| приметим му ја.</p> <p>— У вашој глави, ал’ у мојој не.{S} Та помислите само...</p> <p>— Нећу н |
| ћесари, па ни један ни чим не укресати, ал’ ваш прота Матија само што мрдну обрвама, а браћа Шу |
| Ми ћемо и сами на Косово у Призрен!{S} Ал’ сироти Словаци, па Чеси, па...</p> <p>Ту се у мало |
| о давно, па сам мало као смео с ума.{S} Ал’ стан’, почекни мало, сад ћу се ја..., чекај, чекај. |
| Ама...</p> <p>— Никакво: ама !</p> <p>— Ал’ кад цео свет пише...</p> <p>— Цео свет лаже...</p> |
| .</p> <p>— Право да ти кажем !</p> <p>— Ал’ право, право, право.</p> <p>— Право, право, право ! |
| асмехну се с пуно задовољства.</p> <p>— Ал’ да видиш наше кокице, па нашег маторог петла са ово |
| не мислиш женити?</p> <p>— Не.</p> <p>— Ал’... </p> <p>Хтеде Илија још једно питање, али га не |
| е, данас сам с тобом сојузник.</p> <p>— Ал’ ја с тобом не, нагласи Гргур, зловољан што му плаши |
| ..</p> <p>— Право да ти кажем.</p> <p>— Ал’ не смеш лагати...</p> <p>— Не смем лагати.</p> <p>— |
| ле те луде цинцарске сплачине?</p> <p>— Ал’ чујеш ме, Јелена...</p> <p>— Нећу ништа да чујем, н |
| .{S} Ајаој, тешко ли си њеном суђенику, ала ће га гуја ујести.{S} -Онако честити родитељи, па т |
| ше још шареног и свежег цвећа.</p> <p>— Ала у вас има много цвећа! примети мали Гргур, пошто је |
| падија пита учитељку: чије је то дете („ала је слободно!“), а попа се на глас смеје, па окренув |
| о пројаха на дорату вас у црној чоси, у алеву појасу?{S} Брат Иванов син.{S} Који но беше наш н |
| е дотле пажљиво читао, метне залогу код Александра краља македонског, скине наочари и спусти књ |
| ди учитељ Макса, али пред њим ни <title>Александра царја Македонског</title>, ни <title>Жертве |
| itle>Жертве Аврамове</title>, ни <title>Алексија божијег человјека</title>, сам самцит, задубље |
| му и сад <title>Српске Новине</title>, али, док Даница не стигне да му их прочита, ни таћи их |
| сви у твојој <title>Славјанци</title>, али, чуј ме добро, што ћу да ти кажем...{S} За Русију, |
| <hi>рци</hi>, па мало <hi>глагољ</hi>, али упорна мала ручица, па кредом ни маћи!{S} Љутито ба |
| м и сад-прети, прети и колико не треба, али не бије.{S} Тачан је у цркви, али би се при појању |
| коко !{S} Сад су све тамо испод кошева, али сутра кад прну са седала, изађи у трем, па ћу ти по |
| године послао Гргур.{S} Гледа у слова, али мање чита, више мисли и осећа.{S} Па тек је нешто т |
| дне половине на другу, исквасим се сва, али ми је ипак жао напустити стари прелаз: напустише га |
| овим биткама збише се чуда од јунашва, али се најхрабрије. борише браћа из Србије.{S} 21 авгус |
| х кошуља, у дну сандука.{S} Забрави га, али га опет одбрави, подигне заклопац и још једном узе |
| ја сам човек неук, не знам много књига, али се Доситејевим књигама свако вече по који час забав |
| </p> <p>— У Београд, одговори му слуга, али више кроз зубе.</p> <p>— 'Трговином или ћете суду?{ |
| <p>— Нестаће, децо, не велим Београда, али зацело и овог тесног Дорћола, а ове ће песме остати |
| у, учини му се лепша него икад до сада, али у који мах да јој се приближи и дотакне руке, у ист |
| љивој трсци, човеку без сваког значаја, али довијарноме — нашем врло добро познатоме Илији. .</ |
| а би ми доликовало да сам мало мудрија, али ти си увек био и сувише мудрица, занешенко, па и са |
| ли то доиста сребрна ,и златна хартија, али јест, синко, зуцни ако смеш!{S} Само се малко помич |
| ви патака ?</p> <p>— Ми немамо патака, али кокошију пуну авлију.{S} Да није лисица, имали бисм |
| жељаше и филџанчић каве са служавника, али јест, то скромно очекивање никад није налазило одзи |
| S} Онда не беше у Лицеју велика навала, али слушаоци беху и старији и развијенији, и јачега ков |
| тељци, која би се на то само насмејала, али би се ипак и сама у децу загледала.{S} Нису прве бу |
| је дрхтала, стрепила, чекала и чекала, али оно, што је одушевљавало срце њезинога другара, беш |
| одазвао.{S} Ватра је на огњишту горела, али у кухињи нигде никога.{S} Тек кад се и по трећи пут |
| лим.{S} Кажу да сам се много променила, али ја ипак још умем по каткад и сувише торокати.{S} Ос |
| врташе у старије ђаке, руке прекрстила, али врховима својих прстића непрестано чупкаше своју ша |
| {S} Његова љубав беше истинита и топла, али не она, коју је предосећала Даница, не она, која ве |
| ни ђаво с још црњим репићем и роговима, али ето ти изнебуха онога црквењака, па удри овога сото |
| је ишао цркви само о великим годовима, али је зато радо прилагао, кад је ваљало набавити књиге |
| на којој се виђаху упечаћена позлаћена, али доста посукнула слова.{S} Обрез листова беше жутом |
| пет воспитанија.{S} И знања су полезна, али дуг је живот, поучиће нас; сасвим је нешто друго об |
| негда, тамо пре петнаест-дваест година, али сад...{S} Доцкан... врло доцкан.{S} Много се шта по |
| егову отворену ћелијицу, која је тесна, али коју он ипак за то називаше својом „вселеном“.</p> |
| — Па, онако млада, па лепа, па паметна, али шта ћеш, кад јој је у глави чађаво.{S} Ја говорим, |
| збегавао : његова чиста, проста и лепа, али и сувише затворена натура нагињала је више грађанск |
| се стомаком не пева“, говорио би Макса, али фамулус и чобани нису певали, па зато су крадом, у |
| штва ради, пратио би га и учитељ Макса, али је то сад сасвим престало.{S} И кад дођу један друг |
| <head>XI.</head> <p>Седи учитељ Макса, али пред њим ни <title>Александра царја Македонског</ti |
| м ти донети и једно криланце од пилета, али ја не марим. .. . а волиш ли ти живину?</p> <p>— Во |
| ; борио се противу простих аукторитета, али је опет зато, можда махинално, љубио владике у руку |
| ма ; код мене неће уживати не знам шта, али како буде мојој деци, онако и њему.{S} Што једем ја |
| и дуго се не би сетили ни јела ни пића, али у малене деце и жалост и радост краткога су века.{S |
| се ногама и брише сузе од голема смеха, али што се и учитељ Макса заценио, па и сам фамулус Сте |
| .{S} И он чињаше све што и остала деца, али је ипак био неко особито дете.{S} Ма колико да је о |
| дравковићима.{S} У оца их беше тројица, али један умре одмах по очевој смрти, а други се оженио |
| </p> <p>Међ мушком децом беше и Даница, али час гледаше у ђаке тамо с друге стране код леве пев |
| >— Свашта хоће свога пријатеља, зналца, али учитељ треба да се — роди.{S} Видите ја, ја се ниса |
| небо по мало и студенога зимског сунца, али је учитељ Макса устао мутнији и од оног најоблачниј |
| весна Русија лећи ће, мора лећи у гроб, али ће она пре смрти родити... родити другу Русију, мла |
| га на ове непромишљене речи обузе гнев, али се опет поумири.</p> <p>— Најзад како било, Илија; |
| S} И сад је исто онако пољут и построг, али су му прутови ипак данас и краћи и тањи, а и ређе и |
| па да се сити накусате њиховог простог, али тако укусног ручка за гладне дечје стомачиће.</p> < |
| то, доиста је написала све те бројеве, али сваки у другој величини и у другоме правцу.</p> <p> |
| о чибук и по свом обичају таре дланове, али сад много живље и одлучније.{S} Гргур се занео и у |
| кад се враћа са водице.{S} Све као све, али кад дође говор о земљи, сељаци се притајаше, једанп |
| утрнуле, пребацио би једну преко друге, али, ма да је час по намеравао, опет се не усуди мрднут |
| ; видео си га како је млад и без браде, али кад стане беседити, ми сви, с великим брадама, глед |
| дено наже се на мач.{S} Песма престаде, али је цела ова хришћанска породица још дуго, дуго оста |
| о слаби људи једни долазе други одлазе, али њих двојица не мичу се са својих позиција.{S} Псалм |
| а мене помислим.{S} Не знам што јој је, али је сваким даном нестаје.{S} Још од прошле јесени уд |
| аве, с друге до Колубаре.{S} Сневао је, али никад у <pb n="112" /> своме животу није видео толи |
| исли у себи : „Зађох далеко, дубоко је, али ћу испливати, скрећи!{S}" И доиста...</p> <p>— Учит |
| у.{S} На столу неколико табака хартије, али не онаке беле, по којој се, од како је виргаза и ђа |
| ближњих.{S} Мислиће он и о себи самоме, али тамо доцније, док се опште добро доведе под сигуран |
| да ради, наочари су му добре, поуздане, али га, ни сам не зна зашто, мало занимају и најнеобичн |
| хтеде употребити ту прилику да умакне, али га отац задржа.{S} Хтео не хтео, и он је морао, ако |
| х све, већ да пружи руке да их дотакне, али у тај исти мах чу где га неки шумски дух викну по и |
| професор Тома: ако га попечитељ усекне, али онако попечитељски, све вас частим тазе рибом на До |
| . </p> <p>Хтеде Илија још једно питање, али га не умеде, ни изговорити.{S} Нешто је хтео, али и |
| би икони, тамо где кандиоца гору горе, али заман, мора опет да се спусти у столицу.{S} Узеше п |
| <p>— Ни да умреш.</p> <p>— Ју, Гргуре, али си ти неваљао!</p> <p>— Зар што не марим, што не же |
| ице, у којој беше сира.{S} Устезаше се, али је ипак примио.</p> <p>— Данас нема школе, Грго; ха |
| ред школским вратима, па и накашљао се, али му се нико изнутра није одазвао.{S} Ватра је на огњ |
| ност, врши и Даница, њезино добро дете, али тек тек, није дете што и брачни друг, снебивамо се, |
| мало из чаше... ви можда и не слутите, али, шта ћу, кад осећам ја.{S} Нисам ја из редова задњи |
| ц је ли био мајстор наздравити — јесте, али што ћеш у Здравковићима чути здравица и напијалица, |
| шта не би хтело, моја драга госпођице, али шта ћемо, кад не дозвољавају околности, опште споко |
| тво, стежући и сам своје омекшало лице, али сирота мајка, и сама би се на његове сузе растужила |
| рете и поздраве своје нове пријатељице, али, кад је већ био под губером, замакоше му очи за она |
| једнички, Катавасију певају наизменице, али <title>„Величаније“</title> свештеник сам, а <title |
| и нехотице се дотаче у џепу бурмутице, али је био толико присебан да је не извади.{S} Попадија |
| шине опет изведе учитељ Макса.{S} Поче, али у овај мах мање бујно, више полутужно:</p> <p>— Све |
| исци, који га у онај мах не раздрагаше, али га мало по мало испунише светим страхом, дивљењем, |
| у другоме правцу.</p> <p>Гргур гледаше, али се толико не чуђаше; не виђаше му се да ће то бити |
| а су то „весници новога доба“, мишљаше, али се никад не усуди да те мисли пушта и у професорска |
| руке клонуше, очи наводнише, не јецаше, али суза за сузом котрљаху се и падаху на ивицу од стол |
| њих из најстаријега разреда промуцаше, али више кроз зубе „јесмо“, учитељ се затим удали, а ђа |
| овукла је к себи, очи јој се наводнише, али толико имађаше духа да се ниједан сузни бисерак не |
| ?</p> <p>Ђаци у први мах не одговорише, али Даница дигла два прста десне ручице, па палаца ли, |
| /> тих маштанија.{S} Не чудим се теби, али се чудим оном професору Сави, па и овом мом матором |
| а и ослабио, што су га изневерили зуби, али што су га издале ноге, једва пренесе водицу по нури |
| реба, али не бије.{S} Тачан је у цркви, али би се при појању чешће накашљао, <pb n="126" /> а п |
| школског крова.{S} Поп Крста му долази, али не често као некада, отежао је, а и ослабио, што су |
| руге би и проговориле коју о литургији, али она ни да би се окренула.{S} Чешће је односила вошт |
| поје литурђија за сав народ хришћански, али не изгледајте да јагми цркви, чим звоно удари.{S} К |
| граду, којој су зидови тако чисто бели, али дрвени кров од срезанога клиса на много места попус |
| Истина су и капетани данас појефтинили, али тек, тек боље живе него ја и ти.{S} Нека и из наших |
| у ситницу о детету, о учитељу, о школи, али само једно није се усудио да превали преко својих у |
| а од твоје матере.{S} Потврда је зорли, али су твоји предњаци још тврђи.{S} Збогом, Грго, чекај |
| ћи она оба писма из недара.{S} Реци ми, али као да те твој отац Иван пита; реци ми, право.{S} Т |
| ила, поразио га удар, истина очекивани, али и сувише силан да се преболи: у фебруару га за наве |
| че се хватати сутон и спуштати свечани, али и тајанствено-заплашљиви мир.{S} Мали Гргур, узнеми |
| је год, жутокљунићи моји.{S} Каже мени, али шта нас се тиче ко је казао, кажем теби ја, ја Мила |
| ор Јован хтео би нешто да каже Макрени, али га стегло у грлу, тражи мараму, и он плаче.{S} Проф |
| у обрвама.{S} На тај ником непримећени, али његовим ученицима тако разговетни и велегласни миг, |
| у порти.{S} Мали Гргур изађе последњи, али много пуније душе него што беше пре уласка у порту |
| ри Синајској и Илија бежећи по пустињи, али Бог је хтео да на њима учини то чудо, а где су дана |
| поп.</p> <p>Сви су га тражили по мапи, али га не нађоше.</p> <p>— Е видиш, говори учитељ Макса |
| 148" /> <p>Сви су дани и красни и лепи, али најлепши и најсвечанији светла недеља.{S} А још леп |
| чије стабло.{S} Добар си, племенит си, али, не замери, Миланови пути чине ми се поузданији.{S} |
| ко изазива, још лакше се даје изазвати, али се опет врло брзо стиша, пружи руку, прашта, мири с |
| , далеко није.{S} Тешко је било чекати, али се ето дочекало.{S} Још који дан...</p> <p>— Још ко |
| и „пунишака", тек да виде ко ће добити, али од дужег времена ни то не „упражњавају".{S} А о Вер |
| просвјештенија" није смео ни помислити, али је прошло много кратких дана и дугих ноћи, док је к |
| .</p> <p>Гргуру заигра срце од радости, али му се сави око срца и неки страх, како ли ће остати |
| н поглед, нежан и благ, пун преданости, али без младачког жара; лице тако лепо, тако невино, ал |
| а се убезекнуше.{S} Хтедоше нешто рећи, али им отворена уста осташе непомична.{S} После дугог г |
| се, на ногама је, ради, шмрца по кући, али од ово неколико недеља не слази доле до наше велике |
| муца Макса, једва изговарајући, у кући, али у вечитој.</p> <p>Сви се ућуташе.{S} Илија спусти о |
| рквењака: е да каквих писама у судници, али, за пакост, нико ником ни словца, па ни ти нама, на |
| тини, о времену, о покрету, о политици, али је говорио по готову сам.{S} Макса му се чињаше и с |
| ходао, а вечером ишао мало на поседак, али нигде не задржавајући се после десет.{S} Омален, ши |
| рат, нужно зло.{S} Лепо је бити јунак, али није свашта за свакога, нису сви за све рођени.{S} |
| и тамо могао бити и учитељ и свештеник, али ме повукло срце амо у слободу.{S} Тек узео двадесет |
| постају, ходе истим путем, истим путем, али разним циљевима.{S} Милан види <pb n="83" /> пред с |
| ругласта лица, у хаљиницама искраћалим, али чистим и опраним.</p> <p>— Хе, жено, викну мајстор |
| ишта?</p> <p>— Баш ништа не; не мислим, али нешто ипак премишљам.</p> <p>— А шта је то нешто ?< |
| 76" /> се креће унапред, лаганим ходом, али опет одмиче.{S} Све је некуд нагло, све узима други |
| а га оштро погледа, погледа још једном, али блаже и много попустљивије, по образима јој се осу |
| ује преко камења са оним истим жубором, али тај жубор јаче мрмори овладалом тишином.{S} Кад пог |
| Милан живљаше у једној соби са Гргуром, али је цео његов живот текао сасвим другим правцем.{S} |
| видети, колико је личан и виђен растом, али се тим више загледаху у оно мудро чело, у онај погл |
| учио се, служио, ишао подеран и гладан, али сам зато сачувао цело „благодјејаније" од ове две т |
| усту су заједно славили њезин рођендан, али већ онда беше и лепша и заношљивија, и живахна али |
| /> беше далеко поизмакао, почеће Милан, али сасвим поверљивим тоном:</p> <p>— Илија!</p> <p>Или |
| акса; Милан ми се види мудар и озбиљан, али је у Илије практике, философије живота - довољњејше |
| ретка.{S} Лесковац је лесковац, ужасан, али у рукама наставника ствар благословена, три пута бл |
| ао је свакојаке шале, попевао и причао, али је стари учо остао дуго, врло дуго, ћутљив и невесе |
| ргура, који је о томе само мало слушао, али још ништа није учио.</p> <p>— У јаслама, понови учи |
| Мати вели, да је ближњаиво и местичаво, али шта ћеш, кад ми се, невештој, час по жице кидале, а |
| .{S} А Милан?{S} И Милан слуша пажљиво, али из оно мало промене на лицу тешко би вам било погод |
| пав пут,али води добру, опако средство, али благословена цјел!{S} А цјел је главно, драга госпо |
| .{S} Мали Гргур није никад дотле видео, али му његово срце шапну, да су то учитељка и њезина кћ |
| умеде, ни изговорити.{S} Нешто је хтео, али и сам не знађаше шта.</p> <p>— Па, Гргуре, поче Или |
| све предмете и два и три пута поновио, али од господина директора ни трага ни гласа.{S} Директ |
| S} То је и учитељ Макса тек сад опазио, али је сад касно, поправиће већ он ту неправду до годин |
| је и мислио.{S} Смешно је рећи: мислио, али је, ма како нејасно и изукрштано, ипак мислио.{S} И |
| без боја.{S} Мој се отац јако постарио, али духом није клонуо; још је исто онако тачан и у школ |
| је остарио и оронуо; ја још како тако, али он...{S} Често говоримо ја и Даница, где си и како |
| равије.{S} И пре је био неки занешенко, али сад, говорио би често учитељ Макса: „нема заборавни |
| зваше ме и у „исправничество“ шабачко, али ја не хтех остављати школе ни моју десну певницу.{S |
| оје матере.{S} Свако је дете радознало, али мали Гргур, још тако млад и из тако забаченог села |
| та патријарх.{S} Само што се згледасмо, али нико ни једне. „Ђенерала барона Јовића?“ Нико ни је |
| ни укресати.{S} Шаптасмо му и шаптасмо, али узалуд.{S} Дрхташе као прут, а кад поче плакати, уч |
| брањеним рајевима.{S} Рајевима рекосмо, али за оне, који у миру траже хране душама; пријатељима |
| загрлио би је, загрлио те како снажно, али се убрзо застиде од тако дрске и нерасудне помисли, |
| чког жара; лице тако лепо, тако невино, али без оног ружичног и топлог трептања, које му отоич |
| лепо дете, погледа га мирно и спокојно, али погледом дужим и дубљим, окрете се исто тако спокој |
| ?{S} Данас је данас, све лепо и красно, али никад оно што је било онда.{S} Онда лежи мирно у гр |
| аху се сви предмети јасно и разговетно, али тамо даље, по угловима и зидовима, пао сутон, полус |
| >Ђаци су одговарали тачно и разговетно, али најтачније, најразговетније одговарао је Гргур, а б |
| разумем.{S} Све је добро, све је лепо, али, ето сам још неук, недовијаран.{S} Шта му знам...{S |
| зашто је плакао?</p> <p>Казаћемо и то, али само ради оних, који не имађаху од срца порода.{S} |
| порту и цркву.{S} Ћутећи сео је за сто, али те вечери није знао шта је вечерао.{S} Толико се за |
| "SRP18880_C5"> <head>V.</head> <p>Тихо, али опет журно пролазе дани и у тим тамо селима.{S} Чин |
| о, оно је и лепо.{S} Не спада на ствар, али није згорег свашта прибележити.</p> <pb n="122" /> |
| тек да рекне што, умеша се у разговор, али тако збуњено, расејано, да је најзад напустио и те |
| , надгробно слово понајвише пише Гргур, али га никад није говорио.</p> <p>Милан живљаше у једно |
| ало ни редак да ти пишем, свет је свет, али ти си мој мио другар, а другари су као и родови.{S} |
| Још је у пуном животу, неузабран цвет, али њезине речи зазвонише сестринском поверљивошћу, нек |
| епоте.{S} Још се свуда види зелен лист, али тамо амо измешан жутим и црвеним, по стрништима пос |
| уговорише да га мало изведу.{S} Да иду, али што раније могу, на Авалу.{S} Тамо ће и ручати, про |
| {S} Гргуре, ако нам успишеш, реци коју, али онако, ти већ знаш, онако мимогред — реци да су пру |
| је час по подне, дан у најлепшем јеку, али често преко села пређу тако тамни облаци, да на оне |
| лост да сакрије, да не поверава језику, али си му је тим разговетније могао читати у очима.</p> |
| Јутром Макса рани, готово први у селу, али још ни довршио јутрењу молитву, а већ се кава пуши |
| најлепшу здравицу и Књазу и Попечитељу, али се изненађени учитељ Макса једва разабира.{S} Попад |
| Мајка би ми тако радо помогла у свему, али баш јој <pb n="95" /> се види да не може.{S} Каткад |
| S} Тешко се је оженити сељаку инокосну, али кад си из Здравковића, онда ти цуре саме бегају.{S} |
| е себи.</p> <p>Ту Илија руком к ћемеру, али је Гргур устави.</p> <p>— Хвала, хвала, Илија, чува |
| ва наука.{S} Мало ми је побрз у говору, али ће и то уставити озбиљније године.{S} Сазреће.</p> |
| и.{S} Писмо је упутио на учитеља Максу, али, у тако названом „преносном смислу“ говорећи Макси, |
| м, погледаше „молебно" у учитеља Максу, али један његов поглед беше довољан да се одрекну своји |
| но добре воље, слао је и по попа-Крсту, али га не беше у селу.{S} Приповедао је много и из свој |
| } Беше сасвим мрак, кад је ушла у кућу, али још већа помрчина беше јој обузела саломљену душу.{ |
| ај мах хтеде Макрена да устане по кафу, али је мајстор Јован ухвати за руку.{S} Седи, жено, не |
| поздрави старог учитеља Максу, Даницу, али опет, прегазивши на ону страну потока, није се пове |
| еванђелско одрицање, погледа у Даницу, али она већ више не гледаше у њега и спокојно даље кора |
| коју је ређе разблаживао одмерен смех, али плач — готово никад.{S} Кад је мислио, да ће бити д |
| чешљане, готово зализане косе, румених, али дебелих усана, кроз које провирују рехави предњаци. |
| више пута да говору даде други правац, али се Илија не даде омести : он настављаше даље:</p> < |
| у је у души пољубац и ону најдражу реч, али ипак, ипак беше окупана у сузама, кад је, тамо око |
| ашој слободној Србији.{S} И тамо је.... али што да ти напред ређам, што ћемо све видети својим |
| .{S} Ти и не знаш да сам и ја постао... али, дај ми реч, тако ми Бога, ја се собом не шалим.</p |
| {S} -Онако честити родитељи, па тако... али све било па прошло.{S} Као што видиш, прва љубав ни |
| оходио, макар на тренутак, два макар... али ту одмахну све те мисли од себе, окрете се на другу |
| говоре вако просто, да их и ја разумем: али тако ти је данас и са столарством, све теши нешто н |
| о и из своје прошлости, свога ђаковања; али је и Гргур морао исто тако испредати до најситнијих |
| ови другови, а најмање она мала Даница; али му се ипак учини, да иза тих магловитих речи има не |
| ми професори!{S} Само тако, само тако; али ја ћу већ целу ствар доставити попечитељству.{S} Не |
| усти на сто.</p> <p>— Можеш, ако хоћеш; али ја, никад ни до века.{S} Враг ме знао, Гргуре, одав |
| е.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом!{S} Али Гргур још добро и не изусти ову реч, а вихор је већ |
| акада, тачно се држи „претписанија".{S} Али ни из далека оне пређашње строгости, штапом и сад-п |
| не покојни Доситеј, да очима види...{S} Али, гле, <pb n="58" /> ја Бога ми сметох с ума.{S} Мом |
| па глупост, па Турска, па конзули...{S} Али хтедох те упитати, соколе; право да ми кажеш: би ли |
| ти света, а нама су гости догађај...{S} Али, лепо ћу вас молити, где се Гргур налази?</p> <p>— |
| p> <p>— Гргуре, да ти једну кажем...{S} Али памти добро што ћу ти казати. (Ту се Милан још ближ |
| а и једва изговори реч):{S} Швабо...{S} Али увек је било на свету горчине, било је, и биће је.. |
| много пећи и жећи на ономе свету...{S} Али се ту попа умери, па окрете дечици: хајдете, децо, |
| који раније који доцније, „подете“.{S} Али строгог наставника није старост сломила, поразио га |
| ор нема посла, директор нема часова.{S} Али тако је то, свугде ћеш наћи солидарности, па и код |
| Да је жив и здрав — не познајем га.{S} Али да, да, времена се данас изменила.{S} Кад сам ја књ |
| се, слободнија је кад је поред њега.{S} Али он, гледа, туби мисли, па и не зна да има још неког |
| колико паметних и непаметних редака.{S} Али шта му знам, пишем, а Богу ћу се молити да те затек |
| свет осим своје куће и својега села.{S} Али је чича Иван знао да има још лепшега и дарежљивијег |
| овекољубивији и од мене и од Милана.{S} Али немојте се погордити, нисте у томе сами самцити, то |
| нити би и она са мене била постидна.{S} Али ја сам сасвим задовољан; сви смо у божјој вољи; где |
| свога друга од колевке, брата Пауна.{S} Али Паун беше мекша срца, он би се час по заплакао, кад |
| уписати?</p> <p>— Бога молећ’ сутра.{S} Али да, ја вам се и не похвалих, господине професоре.{S |
| се уз Милана, а још више уз Гргура.{S} Али их је данас узалуд тако рећи вијао, није их стигао, |
| уго је до новога <pb n="36" /> лета.{S} Али као таоце мораде оставити цара Петра и његову цариц |
| <p>— Ја и професор Тома и катихета.{S} Али да знате историју ове вечери, бисте се и сами мало |
| је ми било познато, одговори Даница.{S} Али не чини ништа, мени је жао малене деце, па бар бих |
| ић, па сам крио, крио као гуја ноге.{S} Али сам се и находао ноћу, па све испод њезина прозора. |
| иже, узе ону исту књигу и отвори је.{S} Али у исти мах отворише се на соби врата и споља још же |
| сплаши његове драге старе познанике.{S} Али не вихор од ветра и праха, што се пење путем уз неб |
| мем и желим да их опет узмем у руке.{S} Али има доста што шта, што не могу да разумем, јер ме у |
| ради, певај, па му радња никад боље.{S} Али, ево момка.{S} Дела, љубаве ти, ракију па каву.{S} |
| орио детету да гаси свећу, да легне.{S} Али га је Даница молила, да је остави.{S} Седела је за |
| те да је већ одавна превалило подне.{S} Али у радионици мајстор-Јована <pb n="103" /> још се не |
| еће дим горе у чисте и мирне висине.{S} Али је највећма осветљена авлија оне повелике куће, што |
| реко новог малог моста, мало повише.{S} Али ја још прелазим преко старог брвна; узмем обично оч |
| о другар, а другари су као и родови.{S} Али ипак, мој другару, ово ти је писмо прво, а можда и |
| службице, тек да не помру од глади.{S} Али, ко ти је само данас попечитељ просвете?{S} Него, б |
| Он обично мање мисли, а више говори.{S} Али се и њему у овај мах нешто закувало у срцу, па поче |
| да ћемо их ређе, много ређе виђати.{S} Али зар да <pb n="52" /> остану ’вако као ја и ти?{S} Г |
| д ока гледати, смешкати се и мазити.{S} Али се у Макси опет пробуди учитељ, озбиљан, следствен, |
| мој добри Гргуре, умео и замислити.{S} Али би се, можда, ја онда понела, па бих дигла главу ка |
| а цица-маца преде испод големе пећи.{S} Али се велика промена догодила на лику старога наставни |
| пођи Симићки, свагда прилажаше руци.{S} Али је велике куће пажљиво избегавао : његова чиста, пр |
| оплакао сваки овакав тешки растанак.{S} Али после, навика и старије године навукоше му на сумор |
| тубим, него кад десет пута прочитам.{S} Али, пре свега, молим по једну.</p> <p>Пошто учинише пр |
| и њему.{S} Што једем ја, јешће и он.{S} Али богме <pb n="60" /> хоћу да ме слуша као ода, а мој |
| о дуго, врло дуго, ћутљив и невесео.{S} Али и тузи, као и свачему, има краја и конца.{S} Тамо в |
| отуд нисте овамо на моје ритопечко.{S} Али, Боже здравља .{S} Молим вас узмите да испразнимо ј |
| У школској трапезарији укиде се мрс.{S} Али зато, место прохе, наста хлебац пшенични.{S} У школ |
| ам, да сте тирјаћија на ваљану рибу.{S} Али зато сад смемо мало повише овог ритопечког.</p> <p> |
| х умела ућутати у најбољем тренутку.{S} Али шта му знам, кад нисам боља, кад не умем да будем б |
| врата, народ прекрилио и саму порту.{S} Али сам зато сутрадан пре звона био у олтару и добио од |
| лашио, угледао на своју лепу царицу.{S} Али овако таман да размахне крилима, а њега жижне помис |
| х још више цвећа, још лепшу баштицу.{S} Али ти знаш, како сам, што наши кажу, погинула за живин |
| свету и заборавио како се моли Бог?{S} Али, имаш право да ме удариш по устима; знам ја, да си |
| н.</p> <p>— А зар га мислиш не бије?{S} Али ко ће, бабо, ућуткати оног пустолова.{S} Знаш ли, в |
| више него што бисмо ми обоје желели?{S} Али шта му знам, кад се одавно нисмо видели, а желела б |
| ја, само не у нас професора...</p> <p>— Али остав’те, молим вас, ви нашу солидарност на страну: |
| а?{S} Ево како се то готови...</p> <p>— Али докле ћеш ме, Саво, бити по ушима са тим твојим мод |
| итали, одговорише оба младића.</p> <p>— Али смо вас зато кљукали Шилером и Гетеом, па чак и оно |
| ичан цветак, прошапута Даница.</p> <p>— Али му је мирис дуготрајан...</p> <p>— Управо и није цв |
| ти Јован после подуже почивке.</p> <p>— Али да ли ћу један бити довољан, достижан.{S} Данас је, |
| дија гледају их такође гануте.</p> <p>— Али ћемо, као што си рекао, заједно у Горњу Крајину, пр |
| никоговића! викну Иван љутито.</p> <p>— Али смо ми, бабо, одмах видели да он лаже, чим је дирек |
| тао образ пред селом и влашћу.</p> <p>— Али сиромах Симо Веселиновић, настави Гргур, баш прође |
| увек био паметан.</p> <p>— Па?</p> <p>— Али сам ипак учинио једну велику, велику лудорију. </p> |
| вљам на душу туђину и незнану?</p> <p>— Али, газда Иване, ја не знам да л’ ће бити за дете пона |
| и он с осталима привикне браћи „Живео!“ али му се у исти мах оте поглед на магистрат, виде на њ |
| Само нека је на једној.</p> <p>- Једна али голема.{S} Био сам ти, брајане мој, у неку руку буд |
| а беше и лепша и заношљивија, и живахна али и присебна, и пуна живости и пуна збиље.{S} Ходао ј |
| е измешаше са другим, исто тако крупним али врелим капљицама, које се и нехотице срозаше низ ле |
| и говор на другу обалу, она се, љубазно али усиљено, насмехну, узе служавник и оде у кућу да сп |
| нешто би хтео да говори, усне се мрдају али не отварају, гледа га само и плаче као мало дете.{S |
| титку професору, реч ће написати Гргур (али је „словослов“ Милан); ако је потребна песма или од |
| м о томе расуждавао, прут је храпав пут,али води добру, опако средство, али благословена цјел!{ |
| ти никад нећеш оставити свога...</p> <p>Али брат Иван већ више не могаше ни једне.</p> <p>Гргур |
| , па моја стара мајка, па, па...</p> <p>Али ту већ стари учо не могаше даље, облише га сузе, и |
| заћи у моје године, а све ће...</p> <p>Али ту раздрагани професор пређе у толику узбуђеност, д |
| отово.{S} Пре свега мора бити...</p> <p>Али ту Милан мало заћута;</p> <p>— Шта мора бити? запит |
| а доброте и узвишености, тако...</p> <p>Али Гргур већ није ништа даље видео.{S} Засенуше му очи |
| излучен из света, а тако бих...</p> <p>Али ту Гргур ућути и омириса она два лиска калопера што |
| зговетније могао читати у очима.</p> <p>Али мала девојчица, која већ дотле позатвара сва крила, |
| .{S} Разговор, част — до поноћи.</p> <p>Али је у школи горела свећа и после поноћи.{S} Макса се |
| } Хе, хе, жено, шта велиш на то?</p> <p>Али Петрија на то ништа не рече, јер већ беше ушла у со |
| је толико будаласто поверљива.</p> <p>„Али шта ћемо, Гргуре, кад се не да на пречац остарити.{ |
| и, док се оком не види.{S} Ама те нуде, ама те служе, ама те разговарају, чисто не знаш шта ћеш |
| не види.{S} Ама те нуде, ама те служе, ама те разговарају, чисто не знаш шта ћеш пре: или да с |
| , и набавити звона, и иконе, и барјаке, ама му је некако у крви да ређе допиркује цркви.{S} Рек |
| ћи.{S} И данас их има, који књиге пишу, ама нешто врдају, нешто увијају, да их често сам Господ |
| ујем.</p> <p>— Ама...</p> <p>— Никакво: ама !</p> <p>— Ал’ кад цео свет пише...</p> <p>— Цео св |
| тору, то је моја ствар, то ће ићи лако; ама јеси ли се побринуо за стан, где да сместиш дете?</ |
| е не да казати, док се оком не види.{S} Ама те нуде, ама те служе, ама те разговарају, чисто не |
| овина...</p> <p>— Новине лажу!</p> <p>— Ама на што да лажу?</p> <p>— Ја кажем да лажу!</p> <p>— |
| чуј...</p> <p>— Нећу да чујем.</p> <p>— Ама...</p> <p>— Никакво: ама !</p> <p>— Ал’ кад цео све |
| о вам се чини, мајстор Јоване?</p> <p>— Ама све као што би се пожелети могло; само ми је жао, ш |
| к се добро учи и влада, а те твоје сузе ама ни оволико!{S} Нико није пропао, ко је света видео. |
| о од Неменикућа, а веће од Барајева или Амерића.{S} Куће раштркане по стрменој коси, а доле уз |
| отрчим на Зерек старој Гркињи.{S} Карте амо, проклета бабускеро!{S} Гледамо и ја и она.{S} Број |
| учитељ и свештеник, али ме повукло срце амо у слободу.{S} Тек узео двадесету, кад сам прешао на |
| ет се збио у села; нико живи не слажаше амо цркви и школи; у сеоској механи никога осим викача |
| Прошле недеље похваташе нас и погонише амо.{S} Знаш, како је растати се са селом.{S} Познајеш |
| а и целој оној браћи да нема ни тамо ни амо учитеља као што си ти...{S} Чујеш, учитељу, љубави |
| анске и радионичке, свет који врви тамо амо, као да је ту негде близу сабор или панађур.{S} Па |
| Још се свуда види зелен лист, али тамо амо измешан жутим и црвеним, по стрништима поскакују вр |
| по два дана не обува ципела, него тамо амо у дубоким папучама, као какав старозаветни првосвеш |
| ако чудновато у прсима, па, шта ту тамо амо, и он очи кријаше од жене.</p> <p>— А што тако опоз |
| ре око вас, а онај Банат преко Дунава — Анадол.{S} Све добије другу, тајанствено занимљиву драж |
| <p>— Шта, ви ваљада хоћете растројство, анархију у заводу ?{S} Красни ми професори!{S} Само так |
| влачили су се из разреда у разред као — анахронизми.{S} И онда, и после у животу, били су и ост |
| у страну, на којој је печат протин: два анђела, који држе цркву, а оздо начелна слова његовога |
| сто.{S} То је био прст неког невидљивог анђела, који га дотаче, који, можда без престанка, лебд |
| ко драга, њезин лик му затрепта као лик анђела.{S} У тај мах, кроз малаксало шуштање кише, зачу |
| гледала у осветљени Вертеп, у пастире и анђеле, у светлу звезду.{S} У грудма им трепташе свечан |
| па пастири, па <pb n="32" /> стадо, па анђели тамо подаље иза брежуљчића, начињених од маховин |
| које стајаху на средини; појавише се и анђели у белим стихарима и са раширеним крилима.{S} Пој |
| м поврати потребну тишину.{S} Пастири и анђели још се ближе примакоше јаслама, а цео збор запев |
| Чинило ми се: отворило се небо, па нас анђели гледају кроз свод црквени.{S} А ја на то све јач |
| ра Лазара, па цара Уроша, па руку мајке Анђелије, па Стевана Штиљановића.{S} Нису то манастирчи |
| у оздо мрдну жицом фамулус Степан и над анђелима и пастирима показа се сјајна звезда на велико |
| то се грозим да изустим, и та два божја анђелка обесише!</p> <p>Мајстор Јован тресну ногом о тл |
| и гле! никад није била тако лепа, тако анђелско-нежна, тако узвишено-чиста, тако пуна доброте |
| да, зеница раширених, изгледаху као два анђелчета, два слична мириса цветка из једнога бокора.{ |
| лаганим, неодлучним, још пун оне чисте анђеоске срамежљивости, коју је собом донео из своје пл |
| косу, у црно џубе до колена, или у ону антерију од вишњеве ђезије.</p> <p>Кад оде поп, одмах з |
| врља, а на једном изваљеном камену седи антихрист и кези се.</p> <p>Те вечери ни једно више нит |
| дугог гледања окретоше се оцу:</p> <p>— Аох, бабо, да грднога села и големих река!</p> <p>— То |
| офесор Сави горе очи, пламте образи.{S} Апостолски жар преобразио га, па још лепше сјају оне бл |
| неумољивим рукама, опет наставити своје апсолутистичко „владјеније.“ </p> <p>Попадија би се виш |
| ите чесме с бакреним лулама и натписима арапским; главном улицом бајирском, Јалијом, живописно |
| Било, учо, било па и прошло; кад запоје аркимандрит Гавро, па ђакон Живојин, сада прота ваљевск |
| риште, па у ноћну тишину опали из танке арнаутке.{S} У свију и онако раздрагана срца јаче закуц |
| {S} Чини вам се, да малоазијски топли и ароматични ветрићи пире око вас, а онај Банат преко Дун |
| е у столицу и поче пушити.{S} Свештеник Арон приповедаше:</p> <p>— Није им било доста, драги ма |
| жњу и црном заклопачком, поче свештеник Арон тако смишљено и течно, као да је, путујући Банстол |
| > <p>— Седосмо у кола, говори свештеник Арон, седосмо ја и мој црквењак, и тек трећи дан пред з |
| а нисам доле слазио, прихвати свештеник Арон:{S} Барања далеко, а већ по парохијском послу и мо |
| ница, пространи Банат.</p> <p>Свештеник Арон не може да одвоји ока од српских крајева, који се |
| p> <p>— Шта да вам кажем, наставиће поп Арон, вољан да даде што потпунију слику, или да се бије |
| , мудрих и родољубивих.. </p> <p>Ту поп Арон отвори, бурмутицу, понуди и себе и мајстор-Јована, |
| оде да спреми и донесе кафу.</p> <p>Поп Арон још никад дотле није био у „Сербији“.{S} Пред разл |
| ели се гдегод се могло доспети.{S} Отац Арон набра невена између камења, а горе на зиду, са јед |
| на како смо у Карловцима, наставља отац Арон, каквих се чуда не наслушасмо о маџарским насиљима |
| Јована.</p> <p>— Ту је, наставиће отац Арон; ту је, далеко није.{S} Тешко је било чекати, али |
| — Прекидосмо, мајстор-Јоване, поче отац Арон, пошто се мало прибрао ; прекидосмо с Маџарима, а |
| ште.{S} Па помислите само, настави отац Арон, пошто је успео брзо прогутати уздисај, помислите |
| фесора Саве, ни његова брата свештеника Арона, па ни Гргура.{S} Сви су отишли на ону страну, у |
| .{S} Кафе има сваки дан... па онда, оче Ароне?</p> <p>— Онда нас, као што рекох, благослови нов |
| великој радости...</p> <p>Ту свештенику Арону потекоше сузе, а мајстор Јован хтео би нешто да к |
| ви вам тај на миру ни деспота Ђурђа, ни Арсенија патријарха.{S} Донесе сандучић, а он вади царс |
| амација цара Николе и слово Инокентија, архиепископа херсомског, којом се оглашује народима спа |
| > <p>— Море, учитељу, ја ти опет велим: архијереј је архијереј...</p> <p>— Па и ја не кажем да |
| учитељу, ја ти опет велим: архијереј је архијереј...</p> <p>— Па и ја не кажем да је попечитељ. |
| упним пуноодмереним гласом отпева своме архијереју: <title>Тон деспотон</title>.</p> <p>Подигош |
| о ти митрополита Рајачића с владикама и архимандритима, са свима придворним калуђерима, с прота |
| таласи око стене, слеже се око својега архипастира.{S} Колико оком прегледати, гмиже и бруји н |
| ни, Српкињи из Баната, највећи на свету аукторитет беше карловачки митрополит.</p> <p>Професор |
| свога времена; борио се противу простих аукторитета, али је опет зато, можда махинално, љубио в |
| илну Русију нећу ни да знам.{S} Русија, Аустрија, Турска, три једнака пута за слободне народе.. |
| пуна глава болесних мисли, илузија.{S} Аустрија, Русија — слобода, утопије!</p> <p>— А зар ти |
| ри иду и тако <pb n="124" /> и тако.{S} Аустрија, стара лисица...{S} Велим ти, чувај се!{S} Ниш |
| акати онамошњу слободу.{S} Море, море — Аустрија је Аустрија, и старија и лукавија од свију, шт |
| њу слободу.{S} Море, море — Аустрија је Аустрија, и старија и лукавија од свију, што вас је год |
| — Били и остају.</p> <p>— Казао сам, да Аустрији не треба веровати.</p> <p>— Зар си ти то казао |
| јте добро; ја' ту видим само маџарске и аустријске провинције.{S} Не тражите, дакле, да браним |
| Одавна ми се попео на душу она рђа Хасо Ахметовић, што је скорим <pb n="99" /> отворио бакалниц |
| 6.</p> <p>Димитрија Гавриловића (пређе Аце Станојевића)</p> <p>1912.</p> </div> <gap unit="pre |
| ворити вратнице и прихватити му из руке ашов, мотику, трнокоп, косир.{S} Пазила је сваки његов |
| или просто: <hi>аз — а</hi>, <hi>буки — б</hi>.{S} Ја не видим да је то Бог зна како паметно, а |
| head> <p>Не прође неколико дана а школа б...ска забруја као кошница.{S} Искупише се ђаци из сви |
| т хабер свима кметовима по свима селима б...ске школске општине.{S} Сутрадан а сунце над гору, |
| кромна детиња преобука.</p> <p>Школа је б....ска у брду.{S} У брдима су села много мања него по |
| и учитеља Максе за певницом, дотле ће и б...ска црква појати као и она Саборна до Митрополије.{ |
| једну школу, која је обично, исто као и б....ска, баш уза саму цркву.{S} У таким школама деца ж |
| нам.</p> <p>— А ко те је учио?</p> <p>— Баба.</p> <p>— А знаш ли <title>Оче наш</title>?</p> <p |
| ео кадгод нулу?</p> <p>— Лулу?{S} И мој баба....</p> <p>— Није лулу, него нулу.{S} Погле само, |
| >, <title>Жил Блаз</title>, <title>Хаџи-баба</title>.{S} А на простоме долапу књиге његове стру |
| босиока, којим још прошле недеље сеоске бабе окитише целиваће иконе.</p> <p>Међ мушком децом бе |
| професору Сави, па и овом мом матороме баби, што мисли да ће једног дана истесати Душана.{S} Х |
| А зар га мислиш не бије?{S} Али ко ће, бабо, ућуткати оног пустолова.{S} Знаш ли, вели, Симо, |
| викну Иван љутито.</p> <p>— Али смо ми, бабо, одмах видели да он лаже, чим је директор проговор |
| ван? окрете му се отац.</p> <p>— Чујем, бабо, одговори дете, гледећи преда се, а очи му се наво |
| дницима и ћошкама.</p> <p>— Нуто, нуто, бабо ! виче Паун, опазив на механском зиду два јунака, |
| гледања окретоше се оцу:</p> <p>— Аох, бабо, да грднога села и големих река!</p> <p>— То је, д |
| под топлим губером, неће упрти поглед у бабу и слатко заспати.{S} Плакао је, брисао је сузе шир |
| к старој Гркињи.{S} Карте амо, проклета бабускеро!{S} Гледамо и ја и она.{S} Броји, чита, говор |
| ј сам професор Сава.{S} Док се он можда бави у школи, уђимо, на прстима, у ту његову отворену ћ |
| , затрепте најживље махале пуношаренога Багдада.</p> <p>Ту на том, негда тако пуноживотном, дан |
| гледа: види слике и лепе и нежне, слике багреношарне и чистозрачне, као освитак, као прозорје.{ |
| екари: „Врућо, тазе, не роди му мајка!" бадава извијају хоџе и мујезини по мунаретима, бадава в |
| извијају хоџе и мујезини по мунаретима, бадава вичу халваџије и кокичари, наша два млада Србина |
| рости.{S} Ко не уме себи бити пријатељ, бадава мудрост, бадава сва наука.{S} Мало ми је побрз у |
| уме себи бити пријатељ, бадава мудрост, бадава сва наука.{S} Мало ми је побрз у говору, али ће |
| <p>— Само је л’ девојка!{S} Док видиш, бадава, још си дериште.</p> <p>— Илија! викну Милан так |
| S} Сада пуши, хода под стрехом и мисли: бадава му је молити.{S} Да иде у суседну механу на једн |
| ..{S} Море, Туре, окан’ се белаја...{S} Бадава му говориш...{S}" Кидисао ли је — кидисао...{S} |
| и; од слова до слова потписујем све.{S} Бадава, кажем и казаћу увек: стара школа, па стара школ |
| уја чеше о бедеме савске и дунавске.{S} Бадава се упињу Вучић и Петронијевић, кнез Милош у Загр |
| прави враг, Максо, да те Бог поживи.{S} Бадава, уме човек, па зна“...{S} Макса се смешка, као б |
| де један корак назад за Гргуром.</p> <p>Бадава вичу пекари: „Врућо, тазе, не роди му мајка!" ба |
| огњишта чуло пуцкарање великог синоћњег бадњака.</p> <p>Свештеник Крста није скоро био тако доб |
| вучни сто, да улије страх, а са страхом бадру и опрезну пажњу, па онда оне старије редом пресли |
| век, па зна“...{S} Макса се смешка, као бајаги и не чује шта говори поп, а овамо не би био с ра |
| лену хаљину, па бело свечано либаде, па бајадер с крупним увезаним ружицама по белом свиленом п |
| ма и натписима арапским; главном улицом бајирском, Јалијом, живописно блеште дућани са источном |
| ић, што је скорим <pb n="99" /> отворио бакалницу тамо иза оне бербернице на углу...{S} Море, Т |
| лулу, па га поче гледати и од главе до бакрачлија мерити.</p> <p>— Познајеш ли ме, чича-Степан |
| ији кас.{S} А кад га, и нехотице, такну бакрачлијом у ребра, било је повуци-потегни, докле га ј |
| карика.{S} На угловима камените чесме с бакреним лулама и натписима арапским; главном улицом ба |
| аља кованих у Дамаску и Ужицу, и синија бакрених, и топуза гвоздених, и саплака сребрних, и сан |
| пчидера, — тамо ћемо сести где и читати баладе његове.{S} Ево вам Људевита Штура: <title>Наречј |
| арода.{S} Па гледните само Доње Дунаво, Балкан, сам рођени брат, вредни Бугарин.{S} Глете, гле, |
| оходљив као и ови дугачки венци вечитог Балкана.{S} Бог је велик и милостив...{S} Велике земље. |
| гуре, читај, читај гласно, то вели бан, бан од три наше краљевине:{S} Хрватске, Славоније и Дал |
| не Гргуре, читај, читај гласно, то вели бан, бан од три наше краљевине:{S} Хрватске, Славоније |
| игли се Срби.{S} На челу Хрвата Јелачић-бан, на челу Србаља митрополит Рајачић.{S} Хрвати врве |
| свечаним гласом чита прву прокламацију бана Јелачића.{S} Опазивши лицејце, подвикну узвишено и |
| рочитамо овај дивни одломак из Страхиња-Бана.{S} Ти, Милане, лепо читаш...</p> <p>Милан узе и м |
| се житородна српска равница, пространи Банат.</p> <p>Свештеник Арон не може да одвоји ока од с |
| ароматични ветрићи пире око вас, а онај Банат преко Дунава — Анадол.{S} Све добије другу, тајан |
| главом Патријарх.{S} Јелени, Српкињи из Баната, највећи на свету аукторитет беше карловачки мит |
| аџари <pb n="117" /> прикупише у јужном Банату.{S} У пределима око Беле Цркве заметнуше се крва |
| тор Јован живео је по њему као момак по Банату и Ердељу и на њега се навикао као какав стари ду |
| атија Ненадовић одлази у Карловце.{S} У Банату и Бачкој установљавају се логори, прибирају се б |
| о смишљено и течно, као да је, путујући Банстолом из Карловаца у Земун, размишљао у колима, как |
| хартија.{S} Само клобуке мало повеће — бар два прста више него ономлани.{S} А круне — крунама |
| го јасно, разумително, и онда, онда, ја бар тако налазим, одужио сам свој дуг и Богу и Српству |
| чини ништа, мени је жао малене деце, па бар бих њих поштедила од боја.</p> <p>— Дакле сте, госп |
| њу Крајину, прихвати Максо, да проведеш бар једну ноћ и под мојим оџаком, да видиш и тамошње Ср |
| о, мање рецимо од Неменикућа, а веће од Барајева или Амерића.{S} Куће раштркане по стрменој кос |
| оле слазио, прихвати свештеник Арон:{S} Барања далеко, а већ по парохијском послу и могло би се |
| р Сава са својим братом, свештеником из Барање.{S} Сви им пођоше у сусрет.{S} Мајстор Јован, ре |
| ролио, погоди где?{S} На Теразијама, на барикади.{S} Памтиш ли још Марсељезу ?</p> <p>Но Милан |
| аће цркву, и набавити звона, и иконе, и барјаке, ама му је некако у крви да ређе допиркује цркв |
| згледасмо, али нико ни једне. „Ђенерала барона Јовића?“ Нико ни једне. „Ђенерала Тодоровића?{S} |
| Та да сам се родио у Средњем Веку, пре барута...</p> <p>— Па шта би било ? прекиде му говор за |
| осле тога доба зачу се у дворишту журан бат.{S} Врата се отворише бурно и у собу улете Милан ра |
| ним пандурима.{S} Суботом је излазио на Батал-џамију и разговарао се са сељацима, који довлаче |
| аше.{S} Одседну у једној гостионици код Батал-Џамије.</p> <p>Сутрадан се рано дигну Иван па с д |
| цо, браћо, нема више фиргаза, нема више батина... реците: шта би било... реците без околиша, сл |
| ељи Симеун и Сава.{S} Гргур и не чујаше бахат, који се овда онда чу у дворишту и суседном ходни |
| ата за собом.{S} Љубећи једно по једно, бацаше их у ватру, гледаше, како се преливају проженути |
| а га погледа још један пут мало љутито, баци оба цветка што их држаше у ручици, напрћи танке св |
| рла заори се: „поздрављајем!“ Свештеник баци на се епитрахиљ, па онда, ракнувши мало по свом об |
| оне отворене књижице пред собом, крадом баци по који поглед, па опет брже боље у књигу.{S} Зна, |
| ла ручица, па кредом ни маћи!{S} Љутито баци креду на школско тле, која прште у мале комадиће п |
| , говори, све прилике горе од горих.{S} Бацих јермилук, па готово око јације пожурих се мајстор |
| адовић одлази у Карловце.{S} У Банату и Бачкој установљавају се логори, прибирају се борци, ста |
| пута стајао и гледао доле на Дунаво, и Бачку.{S} Врхови од цркава светле се у вечерњем зраку, |
| огама.</p> <p>Многе се куће светле и на баџе им узлеће дим горе у чисте и мирне висине.{S} Али |
| } Бога ми се не бојим ни Књаза, никога, баш никога, па ако ћеш баш ни самог директора... шта ми |
| у, која је обично, исто као и б....ска, баш уза саму цркву.{S} У таким школама деца живе стално |
| робуди га неки мио глас из тога заноса, баш кад је ступио у школско двориште.{S} Диже своју зам |
| анесе овуда мечкаре, па једно по подне, баш пред школском капијом, заокупе ударати у даире: „Иг |
| иромах Симо Веселиновић, настави Гргур, баш прође онако на лихо.{S} Уплаши се, јаој, па ни укре |
| литику.</p> <p>— Море учитељу, учитељу, баш си покаткад гори од детета.</p> <p>— Нисам гори од |
| Ма како било, сврнућу у твоје село.{S} Баш да видим и тог твога учитеља Максу.{S} Ја ћу ти већ |
| p> <p>— Ништа?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Баш ништа?</p> <p>— Баш ништа не; не мислим, али нешто |
| ам.</p> <p>— Пољуби га у руку.</p> <p>— Баш кад хоћеш.</p> <p>— И учитељку.</p> <p>— Не браним, |
| p>— Ништа.</p> <p>— Баш ништа?</p> <p>— Баш ништа не; не мислим, али нешто ипак премишљам.</p> |
| п Крста се склања да је више позади, да баш није одмах на ударцу сваком погледу господина дирек |
| конама и коситерним кандилима, у којима баш у тај мах црквењак Стеван припаљиваше витиљце у рум |
| .{S}" Кидисао ли је — кидисао...{S} Кад баш хоћеш кавге, ето ти је...{S} Слазимо ја и Илија мех |
| а похитају кући за видела...{S} Ето сад баш Ивану изађе пред очи лепа слика тихог, домаћег живо |
| огу хвала, готов је.</p> <p>— Охо!{S} Е баш ми је жао, што ми није овде „Доситеј", да видимо ка |
| ст : „Учитељу !{S} Извештавам те, да је баш сад стигао акт среској канцеларији од окружнога нач |
| за школским столом, не чини му се да је баш толико зашао у године; још и данас, као свакада, та |
| ен између Дрине и Колубаре...{S} Ето је баш данас први дан Божића, потрудимо се и ми, драги чит |
| се да је још једном види.{S} И Илија се баш у истом тренутку окренуо.{S} Даница већ стајаше с о |
| прошли мимо кнежев двор, пред којим се баш у тај мах стража мењаше.{S} Одседну у једној гостио |
| ељу!</p> <p>— Попе!</p> <p>— С тобом се баш не да данас говорити.</p> <p>— Ни с тобом.</p> <p>— |
| че се замишљеном Милану.</p> <p>— Је ли баш морала бити деоба Пољске? питање, које се и нехотиц |
| ка би ми тако радо помогла у свему, али баш јој <pb n="95" /> се види да не може.{S} Каткад се |
| да га натраг водим...</p> <p>— Е кад си баш навалио, онда, онда ево нисам ни ја с раскида.{S} Ј |
| служити.{S} Ево, видите, прибележио сам баш његове речи: „Поздрав моме старом добром учитељу Ма |
| скупље и што с већом даром.{S} А нисам баш ни празан, не мислим овде, него овде (и ту звекну п |
| што не желим да ти умреш?</p> <p>— Ево баш нећу да плачем! — Наједанпут ће Ружица у другу такт |
| сви заједно одоше под једно велико дрво баш уз сами град, и онде у хладовини поседаше око печен |
| дао доста, а кућа није другојачије него баш попритесна.{S} Да се повиремо...</p> <p>— Не, не, м |
| p> <p>— Богме ми се, мој добри попо, то баш ни мало не допада.{S} Па шта учинисте сад у Карловц |
| свим довољно!</p> <p>— Одрицати се; зар баш ништа нема чега се не би смео одрицати?</p> <p>— Ни |
| едног напојити“, или који трећоразредац баш немирно виче да све надвиче : „Све ствари које је Б |
| и Књаза, никога, баш никога, па ако ћеш баш ни самог директора... шта ми може директор?</p> <p> |
| ико недеља не слази доле до наше велике баште.{S} Ја је замењујем, прибирам боб и пасуљ, сушим |
| кућу.</p> <p>И Гргур, стидан, изађе из баште.{S} А кад беше сунце искочило на подне, сети се и |
| и храни живину, чепрка око цвећа поред баштенских стазица и тороче око матере, кад она ради у |
| лског ваздуха.</p> <p>А кад су били код баштенских врата, Даница позове унутра свога новог друг |
| ица и тороче око матере, кад она ради у башти или се налази у кухињи око огњишта.{S} Кад видите |
| замену, послати по који цветак из моје баштице.</p> <p>„Да сад, Гргуре, видиш моју малу баштиц |
| другљиво, па окрете леђа и одскакута из баштице, преко школског дворишта, право у кућу.</p> <p> |
| још заста у соби, а њих двоје одоше до баштице.{S} Пуно разнолика цвећа, исто као пре, калопер |
| крадом гледа кроз прозор у жути невен у баштици и оно плаво небо преко авлијских зидова.{S} Он |
| а кухињском огњишту, брзо отрча у своју баштицу, па кроз малене лехице тамо к огради, саже се и |
| аница их остави, па брже ускочи у своју баштицу, паде на једну цветну леху, покри лице рукама и |
| уре, поклонила све моје цвеће, сву моју баштицу, заједно са оградом и оним великим лонцем тамо |
| /p> <p>„Да сад, Гргуре, видиш моју малу баштицу пред кућом.{S} Знаш ли, кад ти оно дадох неколи |
| не, имала бих још више цвећа, још лепшу баштицу.{S} Али ти знаш, како сам, што наши кажу, погин |
| девојчице, две младе Српкињице отишле у башту да наберу цвећа, па певале неку патриотску песмиц |
| двокулне Саборне Цркве чују се звона на бденије.{S} Тај ми се тренутак учини свечан као ни једа |
| ад си из Здравковића, онда ти цуре саме бегају.{S} Иван је довео Петрију, најлепшу девојку, из |
| ад год му се они сиротани потуже.{S} Ја бегам из собе да не слушам ништа против тебе, заклех се |
| на врата, у помрчину.{S} Та није да сам бегао, као да ме сто врагова гонило.{S} Чујеш ли, Гргур |
| проклета сорта дала избацити са српских бедема.{S} А кад му се поглед оте на црвену заставу с б |
| ички кругови, револуциона струја чеше о бедеме савске и дунавске.{S} Бадава се упињу Вучић и Пе |
| о траву, а главу метнуо у шаке, гледа у бедеме градске, у кулу га мрским турским сатом, у низам |
| који чуваху стражу, или чуче и пуше на бедему, гледа, гледа, гледа, а у глави му се већ замећу |
| овали Мојсије на Гори Синајској и Илија бежећи по пустињи, али Бог је хтео да на њима учини то |
| поживим...{S} Шта ме се тиче...{S} Да, без шале, знаш ли да сам чиновник?</p> <p>Гргур га још |
| у, свему...{S} Положај, новац...{S} Да, без шале, јеси ли се обратио попечитељству?</p> <p>Гргу |
| учите се, децо; ко учи онај што и зна, без муке нема науке; ко у младости хладује, у старости |
| /p> <p>— Ко се усуди из школске авлије, без мога знања, наглашује учитељ Макса, биће ухапшен!</ |
| ду, да ће он вечерас преноћити у школи, без оца и мајке, да га неће покрити мајка својим рукама |
| адознала, завириће на братовљев прозор, без куцања отвориће врата, па ма унутра седео главом Па |
| прст у вис, учитељ мора бити строг!{S} Без строгости нема напретка.{S} Лесковац је лесковац, у |
| вља... ја ти верујем... вратићеш ми.{S} Без писмена ни рођеном оцу; теби, мој добри Грго, веруј |
| Гргуре...{S} А како стојиш с парама?{S} Без њих је свуда зло, у туђини још понајгоре.{S} Која м |
| {S} Ми — мален народ... како рекосте? — без будућности?{S} Сам уља и нитков!{S} Пи!{S} Пљуните |
| у свог професора.</p> <p>— Мали народ — без будућности?{S} Ко вам вели то ?{S} Лаж, лаж... децо |
| вог анђела, који га дотаче, који, можда без престанка, лебди над његовом сиротанском собицом.{S |
| ма.{S} Тамо иза књига, поред онога зида без прозора, скроман је креветац, покривен старим врло |
| ије; за њима четворица најстаријих ђака без стихара носе Вертеп, који је изнутра осветљен свећи |
| иском капом, дугачким капутом, ципелама без обсеца и незграпним кожним рукавицама у зимње доба. |
| le>.{S} Дође и шести дан по подне поста без зејтина; сутра је причест и почетак <pb n="17" /> п |
| батина... реците: шта би било... реците без околиша, слободно, отворено... реците, сви се покор |
| ди паметан.{S} Не бој се, биће Србаља и без наше крви.{S} Рат је рат, нужно зло.{S} Лепо је бит |
| били као ја; видео си га како је млад и без браде, али кад стане беседити, ми сви, с великим бр |
| ица с правим и кривим ногама, с лаком и без лака.</p> <p>— Помози Бог, мајстор Јоване! викну Ив |
| о четири васеленска патријарха, који би без науке били као ја; видео си га како је млад и без б |
| ина или иностранца?“ „Србина!" вичу сви без разлике. „Војника!“ „Хоћете ли фелдмаршала Живковић |
| глед, нежан и благ, пун преданости, али без младачког жара; лице тако лепо, тако невино, али бе |
| жара; лице тако лепо, тако невино, али без оног ружичног и топлог трептања, које му отоич засе |
| школама излишни, да се ђаци могу учити без боја.{S} Мој се отац јако постарио, али духом није |
| си, сече се и „во огањ вержет сја!“ Ђак без науке, дрво без рода.</p> <p>— Е да црквењака с нов |
| че пилав с исецаним месом; петак, пасуљ без сланине и са салатом кад је томе доба; субота, кром |
| издржа јадник на зими под ведрим небом без јела и пића: тек петога дана смиловаше се и убише м |
| кам да ми викне: напоље!{S} И сама, као без душе, очистим бојно поље, а дечица се лепо скуње, о |
| обично био председник, а Гргур, готово без избора, обичајним правом деловођ. </p> <p>Гргурово |
| жељама, и мислећи неколико дана готово без престанка о Даници, најзад се прибере, и опет, по с |
| о огањ вержет сја!“ Ђак без науке, дрво без рода.</p> <p>— Е да црквењака с новинама? упашће уч |
| и.{S} Колико је мој професор Сава седео без <pb n="64" /> службе, док се други сметењаци товише |
| оли: сад, сад, пружи ми руку... не могу без тебе.{S} Обадва да оставимо кости овде, да нас заје |
| коме?{S} Оној савитљивој трсци, човеку без сваког значаја, али довијарноме — нашем врло добро |
| , па јој се чини тако нежан, драг, тако безазлен и светао, да није грехота помолити се Богу за |
| винограду.{S} Изненадна радост прели се безазленим ликом нашег свештеника Крсте, зарадова се Ма |
| лица, која ју је дотле обузимала.{S} На безазлено срдашце навалише утисци, који га у онај мах н |
| ђе допиркује цркви.{S} Рекли бисте е је безбожник, а нема под небом нације, која више Бога поми |
| } Мирише Гргур, мирише, па се сећа оних безбрижних дана из невинога детињства.{S} А то га сећањ |
| м калуђерима, с протама и намесницима и безбројним свештенством обојега реда.{S} Звона звоне, н |
| жаше стиснуту, чињаше му се да се нешто безвољно откинуло од њега, да је пошао на пут много уђи |
| у треба ослободити...{S} Руски је народ безгласан, погажен — мужик!</p> <pb n="114" /> <p>Русиј |
| ресла се „вселена“), Русија, Русија!{S} Безгранична, велика, силна Русија — колос!{S} Моћна, не |
| ај мах не горијаше сунце.{S} Гледа у то безгранично плаветнило, гледа и сања, сања и гледа: вид |
| гур, видевши је тако клонулу, поражену, безнадежну, учини му се лепша него икад до сада, али у |
| едан другог погледасмо.</p> <p>— .. .{S}Безобразан, какав се још није догодио за мога толикогод |
| дух, пун чврстине у својим особинама, а безусловно упоран свему што из туђине долажаше.{S} Ретк |
| то се ношење Вертепа у будуће строго и безусловно забрањује !...{S} Забрањује, понови поп, па |
| ну последња црвен — па и ње изненадно и безшумно нестаде.{S} Над поточићем поче се хватати суто |
| рижна мати.</p> <p>— Па Бога ми, мајко, бејах се мало и попристравио.{S} Уча говораше: „Децо, д |
| p>Сутрадан а зора засветлела, а сви већ бејаху на ногама.{S} Дођоше и комшије и родови.{S} Ижљу |
| бола, сиђе доле у поточић, стаде на два бела заравњена камена у сред бистре и провидне воде, за |
| орчин споменик, дугачак округао стуб од бела камена, пао на земљу.{S} Поседаше на њега.</p> <p> |
| трт чистим чаршавом, тањири и чиније од бела, истина мало простија порцулана, ножеви и виљушке |
| н задовољства, сео на велику столицу од бела дрвета, закачио оба палца за вишњев појас, који му |
| ади кога?{S} Да спасеш грешну Европу од белаја.{S} А кад сломијеш Бунапарту, онда те тапшу по р |
| нице на углу...{S} Море, Туре, окан’ се белаја...{S} Бадава му говориш...{S}" Кидисао ли је — к |
| ије стигла. — Па то још могу и ја имати белаја са тим вашим директором.{S} Знате, деца су деца, |
| ви пут с Дунава опазио велику цркву, па беле низове кућа, а над њима, к планини, непрегледне ви |
| омодрим листом.{S} Милина погледати кад беле и плавчасте димове носи поветарац уз зелено грање, |
| више.</p> <p>— Ја имам моје кокице, обе беле, па питоме.{S} Зовнем их само : трцава, гарава! а |
| њему.{S} Учини му се као да види своје беле и питоме вочиће, слуша како шкрипе точкови под тов |
| е, брисао је сузе широким рукавом своје беле кошуљице, а све кријући, да не опази стари учитељ |
| едва изустив то, покаже јој недро своје беле кошуљице.</p> <p>— Таки да си их извадио ! викне м |
| у неколико табака хартије, али не онаке беле, по којој се, од како је виргаза и ђака, пишу проп |
| сада покривене ћерамидом, а димњаци се беле издалека као звонарице.{S} Авлије пуне стаја и вај |
| ако шкрипе точкови под товаром, како се беле букове облице, а међ њима храпавокорни церићи мало |
| у књизи.{S} Гргур запали свећу и навуче беле завесице на прозоре.{S} У соби наста тишина, Гргур |
| о тако крупне вркћу једна за другом низ беле образе.{S} Најзад узе она кецељицу и обриса своје |
| над тога шаренога света у плавој висини беле се вита мунарета, и кад се сунце испне на подне, а |
| ише у јужном Банату.{S} У пределима око Беле Цркве заметнуше се крвави бојеви.{S} У овим биткам |
| крај од плајваза међу уснама.</p> <p>— Бележи! </p> <p>— Ево, бележим!</p> <p>— Даници можеш р |
| уснама.</p> <p>— Бележи! </p> <p>— Ево, бележим!</p> <p>— Даници можеш рећи и да сам рањен.</p> |
| доба, прекрасно!{S} Питам те, не морам бележити : а је ли лепа ?</p> <p>— Знам да је честита и |
| здраве.{S} Дозволите ми да извадим моју бележницу.{S} Гргур је још у Војводини. ратује.{S} И ја |
| ви се ућуташе.{S} Илија спусти отворену бележницу преда се, а Милан, ма да се лицем трудио да и |
| бригу.</p> <p>Ту извади и отвори кожну бележницу.</p> <p>— Отиди или пиши мојима у село, да са |
| и бело-бобичастих цветића, и преденуше бели вео, који паде на једно и друго раме, па низ вити |
| не знам како се зове.{S} Гле како овај бели каранфилић лепо мирише.</p> <p>Рекавши то, пружи у |
| лску зграду, којој су зидови тако чисто бели, али дрвени кров од срезанога клиса на много места |
| под главу вунен јастучић, а покрила га белим вуненим губером, оним гостинским, који би пристао |
| трија дуго за њима гледаше, тарући сузе белим рукавом.{S} Изнела је затим, за срећна пута, комо |
| не Европе.{S} Професор опкружује својим белим пуним прстом кажипутом:</p> <p>— Јадранско Море, |
| зора прост, дрвен сто, покривен великим белим табацима, на њему велики црни дивит од истога <pb |
| у два чобана, увијена у јагњеће коже, с белим шубарама на глави и пастирским палицама у рукама, |
| м ћошкама, где седе средовечне ерлије с белим, зеленим и шареним турбанима, пушећи <pb n="70" / |
| чугом.{S} За њим двоје деце, омалено, у белим хаљиницама, с крунама на глави; за овима три већа |
| јаху на средини; појавише се и анђели у белим стихарима и са раширеним крилима.{S} Појави се од |
| је истом данас начет, па пуна заструга бело-жутога липовца, меда, који је бистар као суза, а л |
| облаче јој плавчасту свилену хаљину, па бело свечано либаде, па бајадер с крупним увезаним ружи |
| главе венац од ситних зелених листића и бело-бобичастих цветића, и преденуше бели вео, који пад |
| апић, потомак славних наших Чарапића из Белог Потока.{S} У овој другој борби доби Гргур лаку ра |
| угаоних цигаља, оних високих столова од белога дрвета, па оног иконостаса, са многим иконама и |
| {S} Одатле празна кола потера кочијаш к Белом Потоку, а они, пречицом, мало кроз шуму, мало кро |
| лог виса забели се нова црква с високом белом звонаром.{S} Деца је гледаху и чуђаху се величини |
| бајадер с крупним увезаним ружицама по белом свиленом пољу.{S} Савише јој око главе венац од с |
| ад му се поглед оте на црвену заставу с белом звездом и месецом, сакри главу у један бусен трав |
| врти то на једну то на другу страну по беломе јастуку, а сувоњавим ручицама загрлила мачку, ко |
| част ти све!</p> <p>— А што ће мени све белосветске власти? опире се поп.</p> <p>— Да те веселе |
| се преобрази, лепо, па сину још лепшом белоћом и бледилом.</p> <p>— Ми смо Гргурови другови, п |
| га горњега капута, и док је везао своју белу, званичну пошу.{S} Ето уђе и директор, средовечан |
| ад себе.{S} На брдашцу, преко којега се бељаше утапкана стазица, којом се слази на поток, стаја |
| к, у подне паприкаш, а увече цицвара од бељега брашна, мало помаснија; среда, пасуљ са сланиниц |
| вам се небо плавље, а фигурасти облаци бељи од најбељег паперја. </p> <p>Како је лепа, колико |
| ва пирамида чеснице и других колача, па бео помастан сир, који је истом данас начет, па пуна за |
| вилена ибришима.{S} Један сухоњав, мање бео него блед, чела висока, ока зелена, косе до главе о |
| ма сир и со, а у једној позамашној кеси бео грах.{S} У дрвеном сандучићу је скромна детиња прео |
| рте некакви митрополити, саборне цркве, Београд, Карловци, нешто велико, нешто чудно, нешто леп |
| ни брат, вредни Бугарин.{S} Глете, гле, Београд, Загреб, Сарајево, Скадар, Трново... вароши, се |
| а и големих река!</p> <p>— То је, децо, Београд, а оно је лево Сава, десно Дунав.</p> <p>— Ту ћ |
| тако дуго не сећаш.{S} Или ти је можда Београд тако прирастао за срце, да си и заборавио нас с |
| из Београда — чудна ми чуда, као да је Београд једини на свету, као да нема града и осим Беогр |
| ла.</p> <p>— Мој брат дође да мало види Београд, поче Сава.</p> <p>— Одавна нисам доле слазио, |
| S} Беше му и мило и жао.{S} Мило видети Београд и тамо се учити; жао оставити и оца и мајку и с |
| а припали лулу и попије што.</p> <p>— У Београд, одговори му слуга, али више кроз зубе.</p> <p> |
| колико година премештен из Крагујевца у Београд.{S} Онда су била само два „одјеленија“: филозоф |
| Хера кириџија, који на коњима ношаху у Београд катран и луч, па да тамо узму со и понесу горе |
| аше.{S} Двојица су пала кад оно отимаху Београд, а један се врати дома богат ранама и пљачком.{ |
| РОМ.</p> <p>ДР. ЈОВАНА СКЕРЛИЋА.</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија „Доситије Обрадовић“ - Кнеги |
| они разносе.</p> <p>— Јеси л’ одавна из Београда?</p> <p>— Данас пети дан.{S} Куда ме није било |
| астерајте... нека их Аврам растера и из Београда — чудна ми чуда, као да је Београд једини на с |
| хова. </p> <p>— Нестаће, децо, не велим Београда, али зацело и овог тесног Дорћола, а ове ће пе |
| дини на свету, као да нема града и осим Београда...{S} Све смо закључили... деоба правична; ште |
| а јуна, Срби „из прека“ врве по улицама београдским, с дана на дан насељавају малечке станове, |
| и целога Доситеја у издању оновременог београдског књижара Возаровића.{S} Испративши све то с |
| з првог кола богослова, који се учише у београдској семинарији.{S} Доказује Макса, да су лепше |
| ет окачио све, препунио груди и ђака на београдском Лицеју.{S} Испити се почели раније; крајем |
| кад су се с торлачкога виса спуштали к Београду, у ком су већ одавна горели упаљени фењери.</p |
| с њом, разговарали су много, о селу, о Београду, о детињству, о школи, о невиним играма из доб |
| ти врве у Загреб, Срби у Карловце.{S} У Београду се ужурбали политички кругови, револуциона стр |
| 5" /> <p>— Револуција — где?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— Сад?</p> <p>— Сад...{S} Морамо натер |
| Дунаву, много их је нашло прибежишта у Београду, Смедереву и осталим варошима и селима кнежеви |
| е, ништа велелепније од Саборне Цркве у Београду.</p> <p>— Над Стратимировићем нит је било, нит |
| зна, можда ћеш ти данас сутра бити и у Београду.{S} Ствари иду и тако <pb n="124" /> и тако.{S |
| слили, зар бисмо данас били господари у Београду?{S} Камо дахија?{S} Који народ има своје Карађ |
| о, од како се Гргур <pb n="86" /> учи у Београду.{S} За то време само је два пут одлазио својим |
| ље у Дорћол, тај комад источне вароши у Београду, а вама се и нехотице наметне друго осећање но |
| ead> <p>После неколико дана није било у Београду ни столара Јована, ни професора Саве, ни његов |
| тишина.{S} Ђаци распуштени кућама због бербе.{S} Друга половина септембра, време чисто, топло, |
| ="99" /> отворио бакалницу тамо иза оне бербернице на углу...{S} Море, Туре, окан’ се белаја... |
| јој. „Много, много га поздрави.{S}" Не бери бригу, рекох јој, та ми се знамо, другови смо.{S} |
| је.{S} Добро, казуј, побележићу, па не бери бригу.</p> <p>Ту извади и отвори кожну бележницу.< |
| } Разуми ме добро, нема ту летине, нема берићета.{S} Туђ је то усев, па ће вам јабанци и жетву |
| запамтите што вам говорим... ова стара бесвесна Русија лећи ће, мора лећи у гроб, али ће она п |
| а навек у свеконачној и плача достојној бесвесности</quote>, заврши Ружица.</p> <p>Мајстор Јова |
| гледаш, како им из уста тече она слатка беседа.{S} Покојни поп-Крстин отац је ли био мајстор на |
| како је млад и без браде, али кад стане беседити, ми сви, с великим брадама, гледамо га, као да |
| испрва слабије, па све јаче и јаче поче беседити.{S} Помену старе краљеве и цареве, наше бојеве |
| више доле, Дорћолу.{S} Одушевљени живом беседом свога најмилијег учитеља, пламтили су огњем, ко |
| ше и више закачиван хитром, непрекидном беседом Илијином, и сам дође у восторг.</p> <p>— То је |
| ца, стигосмо на домак Карловаца.{S} Кад бесмо на вису, с којега се стрмо слази у прву улицу, а |
| утацију Грабовскоме у Варадин; не да се бесна генералима ни осолити.{S} Наши се позивају на цар |
| ко хоће да је Србин — онамо!“ Ето тако бесни Грабовски нашим депутатима.{S} Све ћете то имати, |
| не један крадом директору, а овај опет, беспослен као што га је дао Бог, трч’ у разред као да ћ |
| е замаје тамо низ брдо преко снегова, у бестраг.{S} Из кухиње чује се учитељкин глас, која спре |
| ше у Лицеју велика навала, али слушаоци беху и старији и развијенији, и јачега кова и грађе сте |
| утон, и, кад се повратила, лепе јој очи беху још лепше, као увек што су у лепотица после пролив |
| акса, поскакаше са својих места сви што беху за столом.{S} Поп се збунио па се крсти, а руке му |
| бојаше помутити радост, којој мало час беху учесници.</p> <p>— Одмах, одмах, учитељу.{S} Их, к |
| еш ли, морају се мирити, или ћемо сви у бечку врећу, сви!</p> <p>По дужем ћутању проговори Гргу |
| е невиђену књигу, у којој, усред слова, беше и по која сличица: квочка с пилићима ; или гусак к |
| је одушевљавало срце њезинога другара, беше најнежније, најтоплије поштовање, <pb n="143" /> п |
| тинама.</p> <p>Кућица, у којој живљаше, беше насред авлије, коју, исто као и муслиманске конаке |
| аше начело уздржљивости према младости, беше готов да их загрли. „Моја лепа и драга будућности |
| Илија.{S} А кад фамулус <pb n="136" /> беше далеко поизмакао, почеће Милан, али сасвим поверљи |
| мио довољно заклопачкога благослова.{S} Беше у велико мрак, кад су се с торлачкога виса спуштал |
| ица позове унутра свога новог друга.{S} Беше тек почетак јесени.{S} Поред стаза и овде и онде и |
| Већ така није била и његова Петрија.{S} Беше права богомољка.{S} Ни лећи ни сести за сто, док с |
| а, комовицу и погачу и младога сира.{S} Беше сунце у велике одскочило, кад је сама остала на до |
| лавним одбором наименовани пуковник.{S} Беше почео август, кад се Срби и Маџари <pb n="117" /> |
| p>Гргур је на све то снужден гледао.{S} Беше му и мило и жао.{S} Мило видети Београд и тамо се |
| едала на ону страну, где је ишчезао.{S} Беше сасвим мрак, кад је ушла у кућу, али још већа помр |
| лила, прихвати брижна Петрија.</p> <p>— Беше мало опознио господин директор, рече Гргур, а брат |
| да затварам врата за вама“, и „вселена“ беше затворена, заједно са Штуром, Коларом и Мицкијевић |
| доста посукнула слова.{S} Обрез листова беше жутом бојом обојен.</p> <p>— Но, ђаче, рече давши |
| м разговарао, па добро и не дочу шта га беше упитао.{S} Стога рече стидећи се:</p> <p>— Шта реч |
| улицом попеше на Калимегдан, који онда беше обрастао густом модрозеленом травом.{S} Леп јесењи |
| но славили њезин рођендан, али већ онда беше и лепша и заношљивија, и живахна али и присебна, и |
| ного познијих нараштаја.{S} И наш Илија беше тога рода ђак, и најрадије прибијаше се уз Милана, |
| евцу.</p> <p>Лежи Гргур у болници, која беше смештена у варошкој кући, пружио увезану десну ног |
| су биле сузе разноликих врела; једнима беше мати радост, а другима туга.{S} Тежак, врло тежак |
| кромпира с месом.{S} Код мајстор-Јована беше тачно утврђен јеловник.{S} Осим месне чорбе долажа |
| тако утушкано и угодно, да чисто милина беше седети у скамији и слушати кад учитељ говори о Све |
| д је ушла у кућу, али још већа помрчина беше јој обузела саломљену душу.{S} Покупила све успоме |
| } Поред стаза и овде и онде између леха беше још шареног и свежег цвећа.</p> <p>— Ала у вас има |
| љска љубав, одликовање.{S} Његова љубав беше истинита и топла, али не она, коју је предосећала |
| леда на све четири стране цркве.{S} Кад беше у порти, дуго не могаше да се прибере.{S} У души м |
| авикнутом самоћом, похита натраг, а кад беше већ близу школских врата, а њему се откиде неколик |
| Гргур, стидан, изађе из баште.{S} А кад беше сунце искочило на подне, сети се и он глади и глад |
| у учитеља Максу, али један његов поглед беше довољан да се одрекну својих „прошенија“.</p> <p>О |
| оне би јој помагале плакати.{S} Кад све беше спремљено, скинули су с таваница велику кесу јабук |
| дуже мишљаше о себи и њој, све му теже беше, што је узгред није походио, макар на тренутак, дв |
| ђави свод од камена.{S} Недалеко одатле беше столарска радионица Миланова оца, мајстор-Јована.< |
| оље, слао је и по попа-Крсту, али га не беше у селу.{S} Приповедао је много и из своје прошлост |
| {S} За неколико тренутака ни једнога не беше у порти.{S} Мали Гргур изађе последњи, али много п |
| p> <p>— Не бих ни овамо прелазио, да не беше доброга рачуна.{S} Донео сам писма Книћанину!{S} С |
| офију, а Милан правне науке.{S} Онда не беше у Лицеју велика навала, али слушаоци беху и стариј |
| зрна у кошеве.{S} Летина какве скоро не беше у оним крајевима.{S} Па што ли је тако брижан, што |
| их се мајстор-Јовановој кући.{S} Још не беше стигао из Карловаца.{S} Правце њојзи у собу.{S} Са |
| тој!{S} Викну у исти мах Милан, који се беше већ дигао са својега места...{S} Стој! и ја одох с |
| ог да сте ради? упита га викач, који се беше сврнуо да припали лулу и попије што.</p> <p>— У Бе |
| а Паун је овда онда и попевао.{S} Сунце беше готово на заходу, кад са једнога виса опазише свој |
| пролазе; веруј ми, Данице, као да јуче беше — тако се сећам оних првих дана, што их обоје овде |
| арактеристика овога васпитатеља младежи беше та: шљивовицу никад свога века није окусио.{S} Заш |
| читао Мицкијевића, рећи ће Гргур, који беше у истом заносу као и његов професор.</p> <p>А Мила |
| ко ће то, жено, лепо одгледати:{S} Који беше оно поп, што пројаха на дорату вас у црној чоси, у |
| ду, па шарај по табли.</p> <p>Те вечери беше се необично рано смркло.{S} Кад се упалила свећа у |
| ђе кровињаре излазе први људи.{S} Ко ти беше отац Доситејев; можда му се једва знађаше име у Ча |
| утати и торокати по цео дан, а душа јој беше запиткивати, описивати и приповедати све што је зн |
| ега, даде му половину лепињице, у којој беше сира.{S} Устезаше се, али је ипак примио.</p> <p>— |
| во сам ти донела, рече, а руку, у којој беше дар, држаше назад...{S} Погоди шта!</p> <p>Он је с |
| убац и ону најдражу реч, али ипак, ипак беше окупана у сузама, кад је, тамо око поноћи, ухвати |
| лу, посади је на доњи крај, а на горњем беше сисак од ћилибара.{S} Напунивши је мирисавим дуван |
| ао.{S} А први санак под школским кровом беше тако драг: сневао је своју мајку Петрију и свога о |
| целиваће иконе.</p> <p>Међ мушком децом беше и Даница, али час гледаше у ђаке тамо с друге стра |
| орећи њега служила је себе.</p> <p>Иван беше прави правцати Србин, а Србин вам је некако чуднов |
| и ми данас приказујемо.</p> <p>Тај дан беше четвртак, сретан дан, кад цело по подне „влада сло |
| оли се Богу.{S} Тако је било доба, а он беше продукт свога времена; борио се противу простих ау |
| га од колевке, брата Пауна.{S} Али Паун беше мекша срца, он би се час по заплакао, кад би чуо д |
| ад фамулус Степан дојури школи, подигао беше праву узбуну.{S} Кад се старац издувао, поче, у ма |
| рофесору Сави уздах, кога толико покрио беше, да га ни сам мајстор Јован није приметио.</p> <p> |
| асих свећу пред собом.{S} А знаш ли, ко беше богиња?{S} Миланова сестра.</p> <p>— Ружица?</p> < |
| сор Сава суморан уђе на капију.{S} Како беше пријатан јесењи дан, иђаше гологлав, у једној држа |
| појасу?{S} Брат Иванов син.{S} Који но беше наш нови капетан? — То је син Иванов и Петријин.{S |
| ворише и уђе црквењак.{S} Црквењак Васо беше стасита људина, Херцеговац, из околине манастира Ж |
| нити фес и шубару капом или шеширом, то беше она иста мука отоманске империје, кад оно први пут |
| ти ни осећати, ипак му некако чудновато беше и у глави и у срцу.{S} Чисто се бојао и да помисли |
| све у длаку онако <pb n="44" /> као што беше јуче, па опет поред све те истоветности и непримет |
| чини му се, да је све другчије него што беше тамо пре две године.{S} Кад је с осталим друговима |
| оследњи, али много пуније душе него што беше пре уласка у порту и цркву.{S} Ћутећи сео је за ст |
| ене црквене звонаре огласи вечерњу, јер беше субота.{S} Пошто се на глас звона сви прекрстише, |
| з села, многи собом понео.</p> <p>Гргур беше изузетак; које по рођењу, које под утицајем честит |
| бити тај ваш славни смуђ?{S} Колико вас беше при вечери?</p> <p>— Ја и професор Тома и катихета |
| из Баната, највећи на свету аукторитет беше карловачки митрополит.</p> <p>Професор Сава извади |
| А кад се за њима врата притворише, већ беше у соби полумрак, да се једва могаху распознати сло |
| а летну низ брдо, и за тренутак два већ беше стрчала пред њега.</p> <p>— Ево сам ти донела, реч |
| Стратимировићу, а после месец дана већ беше у редовима оних бораца из Србије, над којима је ко |
| а сам ја?</p> <p>— Ћурка!</p> <p>То већ беше нарогушеној уседелици доста.{S} Плану, скочи, грун |
| ли Петрија на то ништа не рече, јер већ беше ушла у собу.{S} После кратког ћутања диже се и Ива |
| /p> <p>— А ти, Гргуре?</p> <p>Гргур већ беше отворио књигу и не одговори ни једне.{S} Њих двоји |
| шљена; можда први пут у свом малом веку беше зловољна и тужна.</p> <p>А Паун и Гргур журно одми |
| ку су војевали заједно.{S} Четворица их беше уз Катића, а кад један погину у тамнавском Посављу |
| в отац, међу Здравковићима.{S} У оца их беше тројица, али један умре одмах по очевој смрти, а д |
| l:id="SRP18880_C6"> <head>VI.</head> <p>Беше настала друга половина августа.{S} Врућине нешто м |
| Паун, а за њима остали укућани.</p> <p>Беше скоро по ноћи кад су, после богате и укусне вечере |
| очитао <title>„Оче наш.“</title></p> <p>Беше понедеоник, зато се на сто изнесе пуна велика чини |
| а, и да га Гргур не устављаше кајасима, би одавна ухватио најкрупнији кас.{S} А кад га, и нехот |
| те упитати, соколе; право да ми кажеш: би ли и ти мало на ону страну, да те когод позове?</p> |
| Југ Богдан!</p> <p>Отац се насмехну.{S} Би му мило што му дете погоди имена тих славних јунака. |
| напрћи своје убране усне.</p> <p>' — А би л’ умела начинити мусаку?</p> <p>Јелена се, с презир |
| нешто ?</p> <p>— Мислим, сејо моја, да би најбоље било да ме се оканеш.</p> <p>— Хтео би да ид |
| на зраком нежности, питома и невина, да би у овом тренутку и њезин најжешћи непријатељ омекнуо, |
| статак! поче Илија, прибирајући, па, да би изазвао друго расположење, запитаће:</p> <p>— Село Г |
| ког, њиховог вештог обртања говором, да би често задивио своје другове, кад се, при каквом дисп |
| оворити; има право отац што ми каже: да би била не само вредна, него и паметна, кад бих умела у |
| као поливен.{S} Ћута, ћута, па онда да би преухитрио:</p> <p>— Имате право, госпођице; стари и |
| у круту главицу, па би онда, дабогме да би онда много, много горе било.{S} Зато је добро што са |
| овориле коју о литургији, али она ни да би се окренула.{S} Чешће је односила воштаницу, или мал |
| желела бих да ти кажем све.{S} Знам да би ми доликовало да сам мало мудрија, али ти си увек би |
| се умиљаваше око наших путника, као да би им хтео рећи: срећан пут!{S} Иван се попе на кола, з |
| ине, пуно радости.{S} Чини му се као да би јој имао нешто пришаптати, нешто поверити.{S} И загр |
| би Милан имао шта и приговарати, можда би га, с гледишта своје политике, и одвраћао, да се у и |
| ре па би чисто и он даље потоком, можда би га добар и милостив одвео до самих ливада, што се ви |
| лане сутра полазим, сутра!</p> <p>Можда би Милан имао шта и приговарати, можда би га, с гледишт |
| исто не могаше да скине ока с ње, вазда би је гледао; чињаше му се, да никад није видео тако ле |
| ати довршити тамо по вечери.{S} Па онда би узео с познатог места на полици стакло с комовицом и |
| тистичко „владјеније.“ </p> <p>Попадија би се више пута загледала у децу у дну стола, па би неш |
| словија, од свију обстојателстава, која би пагубно могла содјејствовати.{S} Прва је регула, рук |
| ола, па би нешто шапнула учитељци, која би се на то само насмејала, али би се ипак и сама у дец |
| не круне повијати према сунцу.{S} Мајка би ми тако радо помогла у свему, али баш јој <pb n="95" |
| „Чисто ми је лакше онај дан,“ говорила би, „кад ме свештеник мироше".{S} Чешће је ишла и на во |
| летње доба, кад цвета босиљак, доносила би га и китила целиваће иконе. „Чисто ми је лакше онај |
| зећи све већма и већма у ватру; по вама би могао завод и изгорети; вас се све то ништа не тиче; |
| омекшало лице, али сирота мајка, и сама би се на његове сузе растужила и плакала.</p> <pb n="54 |
| је дуго, дуго за њима гледала.{S} И она би тамо у планину, у Гргурово село.{S} Враћајући се шко |
| е пута загледала у децу у дну стола, па би нешто шапнула учитељци, која би се на то само насмеј |
| } И они, раздрагани, ужагрили очима, па би, чини ми се, да груну у најгушће ордије, да покају К |
| чицко подићи ту твоју круту главицу, па би онда, дабогме да би онда много, много горе било.{S} |
| е по који слатки гласак своје матере па би чисто и он даље потоком, можда би га добар и милости |
| е ракију и на сахату куцне подне, врата би се отворила а учитељка јело уносила.{S} Сав тај ред, |
| и је доиста био забораван?{S} Поп Крста би само на то рекао: „ни дрва у гори нису једнака; роди |
| паметнији од мене, знаћеш изабрати, шта би било за мене, шта бих ја, у мојој пустињи, могла раз |
| да два дана не једемо и не пијемо, шта би било од нас, драги мајстор-Јоване?{S} Просто би скап |
| реците нам, драги господине Максо, шта би било од света, кад би се сад прочитало у школама, у |
| ље орудије...{S} Узмимо, молим вас, шта би било од деце, од народа, да није прута, да није шибе |
| иргаза, нема више батина... реците: шта би било... реците без околиша, слободно, отворено... ре |
| а уска срца, себичност, неслога.{S} Шта би било... ох, Боже мој, чисто не смем ни да изустим ту |
| опште спокојство, поредак света.{S} Шта би било од педагогије, од државе?{S} И најмудрија полит |
| му говор заједљиви другар.</p> <p>— Шта би било, поче Илија узвишенијим тоном, било би, био бих |
| њем Веку, пре барута...</p> <p>— Па шта би било ? прекиде му говор заједљиви другар.</p> <p>— Ш |
| ит, упаде му у реч поп.</p> <p>— Па шта би било и да је митрополит!</p> <p>— Знаш митрополит је |
| оје би онда настало.</p> <p>— Знате шта би било, умеша се и Милан, дошавши већ једном себи од у |
| p> <p>— Било би, било... ја не знам шта би управо било, одговори Макса, не могавши тачно да ока |
| воје оваки какви смо.{S} Ја не знам шта би било од мене, да чујем да си се променио.{S} Био си |
| јгиздавији, који бих теби откинула, кад би случајно и ти био онде код ограде.{S} Мерим и мерим, |
| подине Максо, шта би било од света, кад би се сад прочитало у школама, у народу: децо, браћо, н |
| би онда спустио лист и намрштио се, кад би се на увезаној нози појавили много јачи болови.{S} Н |
| о као што смо их ми од себе давали, кад би нас, несташне, окачио његов прут.{S} Па не знам ни с |
| кша срца, он би се час по заплакао, кад би чуо да ће да воде брата, и да га дуго, дуго неће вид |
| боља, кад не умем да будем боља.{S} Кад би се то негде дало купити, или отпостити, или одрадити |
| том по вечерњи, кад оставим рад.{S} Кад би ми могао испратити овда <pb n="97" /> онда по коју л |
| стасмо цео дан онде код суднице.{S} Кад би пред мрак, а преда ме стари Степан, још је фамилијаз |
| так <pb n="17" /> поста са уљем.{S} Кад би око вечерња звона, отворише се школска врата и уђе п |
| бар дисциплинатор, одмах: „положи!“ Кад би Макса тако васпоставио мир међу својим питомцима, св |
| сину се допадне ова мечја игра, те кад би у школи, а он скине тканицу, те даде неком своме дру |
| тичаре, још мање се диспутају.{S} Некад би се мало и покартали „пунишака", тек да виде ко ће до |
| ј пришивати копче и спремати, а кад год би она засузила, и оне би јој помагале плакати.{S} Кад |
| говором и дружбом, животом.{S} Што год би видео и чуо, све би те утиске брзо разрадио у себи и |
| животом.{S} Што год би видео и чуо, све би те утиске брзо разрадио у себи и као своје још тога |
| на; све што је старо, теби не ваља; све би ти друкчије, само нек није онако како је, целом свет |
| рекрсти.{S} Чешће слази цркви.{S} Друге би и проговориле коју о литургији, али она ни да би се |
| о да ока-чествује друштвено стање, које би онда настало.</p> <p>— Знате шта би било, умеша се и |
| уница, а ти си још гори и поноснији, не би хтео ни малчицко подићи ту твоју круту главицу, па б |
| м се изменила, сви веле порасла сам, не би требало ни редак да ти пишем, свет је свет, али ти с |
| , да ме случајно сад сретнеш у путу, не би ме познао, толико сам се изменила, сви веле порасла |
| о ме не ухватише маџарске страже; да не би кукуруза, твој би Илија данас танцовао између неба и |
| ате, власт је власт, да није мудрија не би била старија.{S} Мени само једно никако не иде у гла |
| елно слово“, па збогом!{S} Тога дана не би више излазио, или бисте га видели тек пред мрак, кад |
| би умореним гласом, па се тога дана не би ни макао испод школског крова.{S} Поп Крста му долаз |
| обичај његове нове отаџбине.{S} Шта не би сеја брату учинила?{S} Па опет, тако мали захтеви, т |
| поче отимати.</p> <p>— Шта се и шта не би хтело, моја драга госпођице, али шта ћемо, кад не до |
| ицати се; зар баш ништа нема чега се не би смео одрицати?</p> <p>— Ништа, Данице, осим оних ста |
| огих опомена одрасли младићи дуго се не би сетили ни јела ни пића, али у малене деце и жалост и |
| вета видео.{S} Ако зашто и наше дете не би могло бити поп или капетан?{S} Истина су и капетани |
| о да ти кажем: не марим.</p> <p>— Ти не би марио, ни да се ја разболим?</p> <p>— Не бих.</p> <p |
| p>Милан ништа не одговори.{S} Даници не би по вољи, желела је да походе оно двоје старих горе у |
| пства.{S} Боже мој, рекох у себи: ко не би био Србин, кад нас је Господ дао овако личних и виђе |
| милостивога Бога желимо.{S} А и како не би били здрави у овим питомим горовитим селима.{S} Шума |
| ги и не чује шта говори поп, а овамо не би био с раскида, да и која више падне у његову похвалу |
| еровала је да нема ништа у себи, што не би било њему посвећено, осећала је тако живо, да је она |
| } А круне — крунама ти, вала, ни цар не би замерио.{S} Као смишљене.{S} Чиј си ти, мали ? запит |
| : и донесех му дар : измирну!</p> <p>Не би Макси право, што му се иначе слободно ђаче тако запл |
| емати, а кад год би она засузила, и оне би јој помагале плакати.{S} Кад све беше спремљено, ски |
| м питомцима, свратио би се у кухињу, те би према стању онога што је у шерпењи и лонцу одлучио: |
| него четири васеленска патријарха, који би без науке били као ја; видео си га како је млад и бе |
| ам се зажмирио, па сања, сања сне, који би зацело били снови, да га час по не увери остали живо |
| а.{S} Светуј ми сада шта да радим, који би више усрећио моје дете:{S} Милан или Илија?</p> <p>Г |
| вуненим губером, оним гостинским, који би пристао за три и по швапска кревета.{S} Тамо код ико |
| и, која би се на то само насмејала, али би се ипак и сама у децу загледала.{S} Нису прве буклиј |
| , али не бије.{S} Тачан је у цркви, али би се при појању чешће накашљао, <pb n="126" /> а по ка |
| добри Гргуре, умео и замислити.{S} Али би се, можда, ја онда понела, па бих дигла главу као па |
| — злато, што сребро — сребро.{S} Питали би учитеља: је ли то доиста сребрна ,и златна хартија, |
| ну годину заповедати на Неви!{S} Видели би непријатељи Славјана, ко је Рус.{S} Дижи Волгу, Дњеп |
| еда како кали ножеве и кити корице, или би отишао казасу, који онде преко пута на вртешку испре |
| бих се застидео ни од веће школе, нити би и она са мене била постидна.{S} Али ја сам сасвим за |
| о би то што и данас — ништа!{S} Честити би били честити, а уље — уље!{S} Бој уничтожава, а не в |
| ри дуја на строгости типика.{S} Изузеци би бивали само у изванредним приликама: кад је столарск |
| аџарске страже; да не би кукуруза, твој би Илија данас танцовао између неба и земље.{S} Ужасно, |
| Тешко се попу растати од Вертепа, и сам би палицу у шаке па упоред с Максом, само да није браде |
| ="49" /> која је у кућној огради, затим би, освежен студеним јутром, ушао у кућу, примакао клуп |
| тву, и даље замишљаше себи срећу, којом би, да, је свемоћан, обасуо негдашњу своју коншколарку. |
| ше свилене и сребрне гајтане, а вечером би више пут свратио к мајстор-Јовану столару, где смо с |
| } Идеал му је био и Вучић.{S} Сваки дан би прошао поред капије Вучићева конака, овда и онда про |
| Пауна.{S} Али Паун беше мекша срца, он би се час по заплакао, кад би чуо да ће да воде брата, |
| а за воду.</p> <p>Пре него се седне, он би сам, окренувши се икони свог домаћег патрона, Светог |
| уванско влакно у окорелој дуванкаси, он би већ до сад у велико припалио.{S} Странци стоје у хла |
| гне обичају.{S} Да му је могло бити, он би и своје село, заједно с црквом и школом и гробовима |
| лаво небо преко авлијских зидова.{S} Он би напоље, на свеж ваздух, да ходи горе доле, да гледа |
| није строгога лика учитеља Максе, и он би се можда мало раскалашио, угледао на своју лепу цари |
| рати се. „Дај ми, кћери, папуче,“ рекао би умореним гласом, па се тога дана не би ни макао испо |
| дршћу; стоји, ноге му клецају.{S} Пошао би икони, тамо где кандиоца гору горе, али заман, мора |
| је оно тамо, тако, одвојено?{S} Готово би хтели да протару очи, да боље виде, да их како не ва |
| еменија.{S} Да је увек на његову, видео би како народ суди и газдује.{S} Шта ћеш кад смо мали.. |
| и он за сву ту вашу петљанију.{S} Волео би он море оног изгубљеног вола, него најбрадатијег пат |
| ео би да идем напоље?</p> <p>— Да, хтео би да идеш напоље.</p> <p>— Хтео би ?</p> <p>— Хтео бих |
| , хтео би да идеш напоље.</p> <p>— Хтео би ?</p> <p>— Хтео бих.</p> <p>— Одиста?</p> <p>— Одист |
| оље било да ме се оканеш.</p> <p>— Хтео би да идем напоље?</p> <p>— Да, хтео би да идеш напоље. |
| ону потекоше сузе, а мајстор Јован хтео би нешто да каже Макрени, али га стегло у грлу, тражи м |
| љивије погледао испод трепавица, опазио би две сузне капљичице, које се само малко помолише, па |
| походило десетак дваест кућа, дозволио би да се што кусне и која попије. „С пуним се стомаком |
| ришаптати, нешто поверити.{S} И загрлио би је, загрлио те како снажно, али се убрзо застиде од |
| да је имао Макса још коју ћерку, мислио би да је то старија сестра њезина.{S} Како јој је миран |
| „С пуним се стомаком не пева“, говорио би Макса, али фамулус и чобани нису певали, па зато су |
| је био неки занешенко, али сад, говорио би често учитељ Макса: „нема заборавнијег, чудноватијег |
| авио мир међу својим питомцима, свратио би се у кухињу, те би према стању онога што је у шерпењ |
| .{S} У млађе доба, друштва ради, пратио би га и учитељ Макса, али је то сад сасвим престало.{S} |
| S} Већ му ноге мало поутрнуле, пребацио би једну преко друге, али, ма да је час по намеравао, о |
| ас?{S} Има их у сваком трећем селу — ко би запамтио имена толиким учитељима.{S} Е сад да нешто |
| већ замећу мали и велики планови: како би се та проклета сорта дала избацити са српских бедема |
| о неизведено, и разумљиво и опет колико би хтели непојамно, осећање страха божјега, осећање кој |
| , али из оно мало промене на лицу тешко би вам било погодити, колико је говор свештеников улега |
| у бити школске; а да су речници, ваљало би да су многолисније и дебље.{S} Већ су били скоро пре |
| еко, а већ по парохијском послу и могло би се.</p> <p>"Па како тамо живите?{S} Молим скините го |
| ило, поче Илија узвишенијим тоном, било би, био бих...</p> <p>— Дон Кихот! поможе му Милан завр |
| шљењу... сви... реците...</p> <p>— Било би, било... ја не знам шта би управо било, одговори Мак |
| огледаше.{S} Он настави :</p> <p>— Било би то што и данас — ништа!{S} Честити би били честити, |
| аве, читаше најновије догађаје.{S} Само би онда спустио лист и намрштио се, кад би се на увезан |
| ко нешто кликнуло је у њему, и тренутно би му тешко, што своја топла и нежна осећања мора да уг |
| о, покликује: „Благо ли си мајци!“ И то би тако до поноћи трајало да Иван не привика : „Пожури, |
| од нас, драги мајстор-Јоване?{S} Просто би скапали.</p> <p>— Зато, молим вас, прихватите ову ве |
| ајстор Јоване?</p> <p>— Ама све као што би се пожелети могло; само ми је жао, што сви отуд нист |
| најбоља девојка, боља и лепша, него што би ти, <pb n="98" /> мој добри Гргуре, умео и замислити |
| ше му столицу, узе руку Гргурову, нешто би хтео да говори, усне се мрдају али не отварају, глед |
| бору и јело и пиће; тек о поноћи, пошто би се походило десетак дваест кућа, дозволио би да се ш |
| у тај мах прошао близо поред њега, чуо би дубок, скривен уздисај.</p> <p>Међутим стигоше пред |
| истог мњенија и ваш земљак.{S} И Гргур би хтео и ред у народу и штапове у ватру.</p> <pb n="13 |
| и да га дуго, дуго неће видети.{S} Отац би га корео за мекуштво, стежући и сам своје омекшало л |
| , очишћено, углачано.{S} Ту су сланици, биберница, бокал с водом и пред сваким по једна проста |
| дуја на строгости типика.{S} Изузеци би бивали само у изванредним приликама: кад је столарски и |
| пна кап бијаше у прозор; грмљавина поче бивати све јача и јача, појак ветар њихаше дудово грање |
| глашава.</p> <p>А како је већ дан почео бивати на измаку, то се и наши гости почеше спремати на |
| ром; вели: носи ти тај у џепу троструку бивољу камџију, па <pb n="51" /> чим муцнеш, а он удри |
| д којима је командовао Стеван Книћанин, бивши саветник и у то доба главним одбором наименовани |
| ита како га није плашио.</p> <p>— Па не биј ти никоговића! викну Иван љутито.</p> <p>— Али смо |
| ље шуштаху по лишћу на дудовим гранама, бијаху у окна прозорска, и као <pb n="118" /> једро кук |
| дох шешир, планински ветар попириваше и бијаше у <pb n="107" /> образе, а ја се прекрстих и у с |
| а, муње учесташе, по гдекоја крупна кап бијаше у прозор; грмљавина поче бивати све јача и јача, |
| Илија?</p> <p>Гргур још не диже главе, бије десним кажипутем по столу, бије час слабије, час ј |
| гледало, како сад, зауздано и оседлано, бије копитама тамо пред судничким вратницама.{S} Већ су |
| главе, бије десним кажипутем по столу, бије час слабије, час јаче.</p> <p>— Видиш, синовче, на |
| учан ли је живот што га ови проводе.{S} Бије их у путу зима и врућина, и киша и снег, и опет гм |
| и се разбегнете куд који, а мени се све бије о главу.{S} И опет, гдегод станете, опадате ме: ди |
| -прети, прети и колико не треба, али не бије.{S} Тачан је у цркви, али би се при појању чешће н |
| ши се Иван.</p> <p>— А зар га мислиш не бије?{S} Али ко ће, бабо, ућуткати оног пустолова.{S} З |
| ји пишу о њему, којима кроз сваку врсту бије светлост, топлина поносног и непобедљивог духа нар |
| да даде што потпунију слику, или да се бијемо, или да се селимо.{S} Шта ћеш у кући, где немаш |
| ка Симу Илића ухватила маџарска стража, била га и тукла наџацима, привезала за дрво, четири дан |
| у Гргурово село.{S} Враћајући се школи, била је замишљена; можда први пут у свом малом веку беш |
| е, особито уз посте и о младинама.{S} А била је милостива <pb n="50" /> преко сваке мере: што д |
| је трајао више од два часа, што је онда била нечувена реткост.{S} Директор грицка бркове и пона |
| се.</p> <p>Петрија је свагда пре Ивана била на ногама.{S} Чим ослави јутро, Иван се дигне у по |
| цу, малу Даницу, која је готово болесна била што је њезина улога сасвим нема, што, осим певања, |
| сам те.</p> <p>— Ти си, Ружице, и досад била гуска, а сад си права — немој да ти кажем у очи.{S |
| и, па и мали Гргур, одоше у собу где је била дугачка проста софра, коју су обично звали трапеза |
| на.{S} Твоји су здрави сви; мајка ти је била у цркви о Ивању-дне, и ја сам била, пољубила сам ј |
| анићије. '</p> <p>— Тако је.{S} А ко је била мати Христу Спаситељу, кажи нам ти Крста!</p> <p>— |
| сто онако цвркуће и скакуће, као што је била онда кад имадосмо оно част први пут се с њоме упоз |
| ос, или кадионицу.</p> <p>Већ така није била и његова Петрија.{S} Беше права богомољка.{S} Ни л |
| огледа је још једном, и гле! никад није била тако лепа, тако анђелско-нежна, тако узвишено-чист |
| азредац.</p> <pb n="19" /> <p>А те зиме била је зима оштра и снегопадна.{S} Још у првој половин |
| ни од веће школе, нити би и она са мене била постидна.{S} Али ја сам сасвим задовољан; сви смо |
| рити; има право отац што ми каже: да би била не само вредна, него и паметна, кад бих умела ућут |
| , власт је власт, да није мудрија не би била старија.{S} Мени само једно никако не иде у главу: |
| упита нестрпљива Даница.</p> <p>— Ти си била и остајеш моје дивље пиле.</p> <p>Ту је, расрђену, |
| и је била у цркви о Ивању-дне, и ја сам била, пољубила сам јој руку и пољубила ме је.{S} До ње |
| а два лиска, како лепо миришу; ти си им била мати, моја драга Данице.{S} Чуваћу их брижљивије н |
| ле још немоћне, те нисам довољно снажно била брдилима.{S} Сад је, дабогме, много друкчије, сад |
| кса.</p> <p>Старом учитељ-Макси није то била првина; гледао је он, пун саучешћа, стотину таких |
| и Крста!</p> <p>— Мати Христу Спаситељу била је преблагословена дјева Марија, осоколи Крста као |
| тен из Крагујевца у Београд.{S} Онда су била само два „одјеленија“: филозофско и правословно.{S |
| твара сва крила, горња и доња, није још била тако хладна и мирне природе, да посматра очи новог |
| невештој, час по жице кидале, а руке ми биле још немоћне, те нисам довољно снажно била брдилима |
| ајвише имађаше у власти.{S} Идеал су му биле Жирондисте.{S} Многи су га и звали Милан Жирондист |
| знате ли како се звало оно место где су биле јасле?</p> <p>Ђаци у први мах не одговорише, али Д |
| па поче одоздо мицати луткама, које су биле на жицама.{S} Гледаоци се сви примакоше вертепским |
| епотица после проливених суза.{S} То су биле сузе разноликих врела; једнима беше мати радост, а |
| ахронизми.{S} И онда, и после у животу, били су и остали несавременици, <pb n="82" /> њихово др |
| ри се...{S} Иван је поцигурно код куће; били смо заједно на горњој воденици.{S} Па док те види |
| лети непријатељи православија.</p> <p>— Били и остају.</p> <p>— Казао сам, да Аустрији не треба |
| аселенска патријарха, који би без науке били као ја; видео си га како је млад и без браде, али |
| } Зар су у једном селу оборили сељака и били га ни крива ни дужна, само што по њиховој заповест |
| остивога Бога желимо.{S} А и како не би били здрави у овим питомим горовитим селима.{S} Шума, л |
| и то што и данас — ништа!{S} Честити би били честити, а уље — уље!{S} Бој уничтожава, а не восп |
| >Деца га пољубише у руку.</p> <p>— Живи били, живи и срећни били!{S} Јесу ли ово твоја деца?{S} |
| висовима и доловима.{S} Многи су путови били завејани или непроходљиви са многих сметова, што с |
| руку.</p> <p>— Живи били, живи и срећни били!{S} Јесу ли ово твоја деца?{S} Да их Бог поживи, к |
| е прозоре, који су, обично, по цели дан били отворени.{S} Мали Гргур пође да јој помогне.{S} Уђ |
| ирио, па сања, сања сне, који би зацело били снови, да га час по не увери остали живот око њега |
| идем с вечере...{S} Знате, наручили смо били на Дорћолу једног тазе смуђа...</p> <p>— Знам, зна |
| ки претци тако мислили, зар бисмо данас били господари у Београду?{S} Камо дахија?{S} Који наро |
| рње на Саборној Цркви, богослови су већ били по својим собама у семинарији, кад су се наша два |
| љивог школског ваздуха.</p> <p>А кад су били код баштенских врата, Даница позове унутра свога н |
| и да су многолисније и дебље.{S} Већ су били скоро пред кућом, кад се професору Сави оте поглед |
| гоше коње, посадише се у кола, и већ су били упаљени фењери кад су прошли мимо кнежев двор, пре |
| и нехотице, такну бакрачлијом у ребра, било је повуци-потегни, докле га је стишао.{S} Најзад с |
| те и чуде се...{S} Осим шарене хартије, било је на столу дугачких липових цепљика, савитљивих т |
| .{S} Али увек је било на свету горчине, било је, и биће је...{S} Нешто се богме мора и претрпет |
| у... сви... реците...</p> <p>— Било би, било... ја не знам шта би управо било, одговори Макса, |
| едно, било да се иде цркви или општини, било на чаршију или на панађур.{S} И о устанку су војев |
| би било, поче Илија узвишенијим тоном, било би, био бих...</p> <p>— Дон Кихот! поможе му Милан |
| ругога.{S} Свуда ћеш их видети заједно, било да се иде цркви или општини, било на чаршију или н |
| ући шта поп говори.</p> <p>— Било, учо, било па и прошло; кад запоје аркимандрит Гавро, па ђако |
| ом мишљењу... сви... реците...</p> <p>— Било би, било... ја не знам шта би управо било, одговор |
| и не слушајући шта поп говори.</p> <p>— Било, учо, било па и прошло; кад запоје аркимандрит Гав |
| ало погледаше.{S} Он настави :</p> <p>— Било би то што и данас — ништа!{S} Честити би били чест |
| ?</p> <p>— На Маџаре?</p> <p>— На кога било, у помоћ својој рођеној браћи.</p> <p>— Засврбио т |
| огу да растанем с оним, што ми је негда било драго, што ми је уделило по коју мрвицу радости.{S |
| Пешти ?</p> <p>— Хе, хеј, како је негда било, а како је сад? поче Сава после неколико расејаних |
| ш ваљда с њима у Карловце?</p> <p>— Куд било, Милане; грехота је, овако млади, па скрштених рук |
| ко честити родитељи, па тако... али све било па прошло.{S} Као што видиш, прва љубав није ми на |
| а Сави, на Врачару, на Теразијама — где било било.{S} Тамо је тајни скуп, тамо славјански комит |
| >— Нећу.{S} И нећу, и не смем.{S} Да је било негда, тамо пре петнаест-дваест година, али сад... |
| огме, да познајем...{S} Само мора да је било давно, па сам мало као смео с ума.{S} Ал’ стан’, п |
| а дугачком трешњевом чибуку.{S} Тада је било у цвету царство скупоцених чибука : у свима велика |
| ница је напред скакутала.</p> <p>Кад је било на заход сунца, звоно с дрвене црквене звонаре огл |
| ас, — ни живи се не чују.</p> <p>Кад је било при крају школских часова, онда су старији ђаци, п |
| пуно жалосније него раније; данас ми је било тако мило, тако лако у срцу.{S} Кад јутрос певасмо |
| говори реч):{S} Швабо...{S} Али увек је било на свету горчине, било је, и биће је...{S} Нешто с |
| „Распетије" и моли се Богу.{S} Тако је било доба, а он беше продукт свога времена; борио се пр |
| ц Арон; ту је, далеко није.{S} Тешко је било чекати, али се ето дочекало.{S} Још који дан...</p |
| све лепо и красно, али никад оно што је било онда.{S} Онда лежи мирно у гробу заједно са својим |
| ду.</p> <p>— Над Стратимировићем нит је било, нит ће бити митрополита! удара гласом, већ мало љ |
| ларку.{S} О себи није мислио; у њему је било пуно идеала, вишег тежења за срећу потлаченог Српс |
| d>X.</head> <p>После неколико дана није било у Београду ни столара Јована, ни професора Саве, н |
| p> <p>— Данас пети дан.{S} Куда ме није било, куд се <pb n="119" /> нисам повијао ово од уторни |
| > <p>— Мислим, сејо моја, да би најбоље било да ме се оканеш.</p> <p>— Хтео би да идем напоље?< |
| а, дабогме да би онда много, много горе било.{S} Зато је добро што сам ја овака, а ти опет таки |
| , држали часловца, псалтира, дотле је и било добро, а од како смо почели заводити којекакве зап |
| етнији од мене, знаћеш изабрати, шта би било за мене, шта бих ја, у мојој пустињи, могла разуме |
| два дана не једемо и не пијемо, шта би било од нас, драги мајстор-Јоване?{S} Просто би скапали |
| ците нам, драги господине Максо, шта би било од света, кад би се сад прочитало у школама, у нар |
| орудије...{S} Узмимо, молим вас, шта би било од деце, од народа, да није прута, да није шибе?{S |
| аза, нема више батина... реците: шта би било... реците без околиша, слободно, отворено... рецит |
| ска срца, себичност, неслога.{S} Шта би било... ох, Боже мој, чисто не смем ни да изустим ту је |
| те спокојство, поредак света.{S} Шта би било од педагогије, од државе?{S} И најмудрија политика |
| говор заједљиви другар.</p> <p>— Шта би било, поче Илија узвишенијим тоном, било би, био бих... |
| Веку, пре барута...</p> <p>— Па шта би било ? прекиде му говор заједљиви другар.</p> <p>— Шта |
| упаде му у реч поп.</p> <p>— Па шта би било и да је митрополит!</p> <p>— Знаш митрополит је ми |
| би онда настало.</p> <p>— Знате шта би било, умеша се и Милан, дошавши већ једном себи од утис |
| е оваки какви смо.{S} Ја не знам шта би било од мене, да чујем да си се променио.{S} Био си нај |
| вала је да нема ништа у себи, што не би било њему посвећено, осећала је тако живо, да је она ње |
| то дете.{S} Ма колико да је оно у школи било тамно и коштуњаво, опет је он то брижљиво проучава |
| ово всемирно правило ?</p> <p>— Није ми било познато, одговори Даница.{S} Али не чини ништа, ме |
| з оно мало промене на лицу тешко би вам било погодити, колико је говор свештеников улегао у њег |
| еник Арон приповедаше:</p> <p>— Није им било доста, драги мајстор-Јоване, што навалише на школе |
| ло би, било... ја не знам шта би управо било, одговори Макса, не могавши тачно да ока-чествује |
| временици, <pb n="82" /> њихово друштво било је негде далеко испред њих, а они су овамо далеко |
| лим.</p> <p>— Кажем ти: све.{S} Ма како било, сврнућу у твоје село.{S} Баш да видим и тог твога |
| и се опет поумири.</p> <p>— Најзад како било, Илија; то је моја ствар.{S} Одмах ћу писати оцу.. |
| и, на Врачару, на Теразијама — где било било.{S} Тамо је тајни скуп, тамо славјански комитет... |
| ћемо се за јуначко здравље.{S} Што било било, а у напредак богме сваком своје.{S} Сад је наша с |
| уства, сума мудрости, је ли вам познато било ово всемирно правило ?</p> <p>— Није ми било позна |
| апитаћемо се за јуначко здравље.{S} Што било било, а у напредак богме сваком своје.{S} Сад је н |
| од данашњег дана.{S} Како је још јутрос било на свету пуно и дражи и нада, а сад је оставља све |
| вши појаче фес на главу, јер је у трему било сувише хладно.</p> <p>— А шта си ти смислио ? упит |
| . „То су старе листине", вели генерал, „било па и прошло.“ Наши доказују, говоре и моле.{S} Не |
| ох рећи.{S} Читајмо ове умотворине; као биљци јутро и кишици, тако и души годи свежина даха при |
| ја запиње.</p> <p>— Био си, не срди се, био си сањало.{S} Хтео си нешто веће, нешто лепше, него |
| поче Илија узвишенијим тоном, било би, био бих...</p> <p>— Дон Кихот! поможе му Милан завршити |
| ти си увек био онако, онако мимо нас... био си...</p> <p>— Шта сам био? запитаће га Гргур полус |
| ј, у неку руку будала.{S} Помисли само: био сам ти се заљубио.</p> <p>— Ти? </p> <p>— Ја, Илија |
| а једној.</p> <p>- Једна али голема.{S} Био сам ти, брајане мој, у неку руку будала.{S} Помисли |
| ћанину!{S} Сутра носим друга натраг.{S} Био сам и код Блазнавца и с њим сам се познао.{S} Позна |
| од мене, да чујем да си се променио.{S} Био си најбољи међу својим друговима, а и сад си, знам |
| кад је опазио да Илија запиње.</p> <p>— Био си, не срди се, био си сањало.{S} Хтео си нешто већ |
| е свима „попечитељима“ и „совјетницима“ био учитељ, извукао ове године седмицу (тако су онда зв |
| ку, из прве куће из суседног села.{S} А био је радник један по један.{S} Рано легао, рано устај |
| уђе поп.{S} Пошто је, с јаком лупом (а био је у оним рибарским чизмама), стресао снег с џубета |
| чно љубавну изјаву, коју сам већ одавна био спремио и на изуст научио.</p> <p>— Па?</p> <p>— Па |
| рту.{S} Али сам зато сутрадан пре звона био у олтару и добио од проте дозволу да тамо и останем |
| та у целоме селу“.{S} А да ли је доиста био забораван?{S} Поп Крста би само на то рекао: „ни др |
| ма долазио цркви на причест.{S} Онда је био мален; што је видео, готово је мање више и поборави |
| S} Једва је смео да подигне очи, кад је био пред светим путиром.{S} Сав се променио у лицу, кад |
| , лаким знојем овлажену косу.{S} Кад је био у својој „вселени“, још док није врата ни притворио |
| ухвати стазом кроз планину.{S} А кад је био у најгушћој гори, окрете се два три пут, па онда, н |
| у круне и царске жезлове.</p> <p>Кад је био рад у највећем јеку, отворише се врата и уђе поп.{S |
| му очице живље и гаравије.{S} И пре је био неки занешенко, али сад, говорио би често учитељ Ма |
| тице се дотаче у џепу бурмутице, али је био толико присебан да је не извади.{S} Попадија пита у |
| Даница једно према другом.{S} Учитељ је био ванредно добре воље, слао је и по попа-Крсту, али г |
| а видимо какав си читач.{S} А ко вам је био учитељ?</p> <p>— Господин Макса, рече Гргур с пуно |
| азад, на своје пређашње место.{S} То је био прст неког невидљивог анђела, који га дотаче, који, |
| разишли по кући и око куће.{S} Гргур је био у школи и с Даницом разгледао дотле невиђену књигу, |
| :</p> <p>— Данице!</p> <p>Мали Гргур је био први од ђака из даљих села.{S} Тек ће кроз који дан |
| звали Милан Жирондиста.{S} Идеал му је био и Вучић.{S} Сваки дан би прошао поред капије Вучиће |
| и, и онај најмањи, најобичнији, њему је био читав мали свет, код којега је вредно зауставити се |
| еног села као што је његово, не да није био радознао, него је умео своју радозналост да сакрије |
| у.</p> <p>Поп Арон још никад дотле није био у „Сербији“.{S} Пред разлазак уговорише да га мало |
| потрча пред коњаника, који је већ дотле био улегао у двориште и сјахао.{S} Љуби Гргур оца у рук |
| ва.{S} Боже мој, рекох у себи: ко не би био Србин, кад нас је Господ дао овако личних и виђених |
| и не чује шта говори поп, а овамо не би био с раскида, да и која више падне у његову похвалу.{S |
| еседа.{S} Покојни поп-Крстин отац је ли био мајстор наздравити — јесте, али што ћеш у Здравкови |
| учитељу, лепо мислим: прави ти, жив ми био, Вертеп као и до сада, па ћемо га пронети по овим н |
| е револуције прочитао је; јер је једини био међу својим вршњацима, који француски језик понајви |
| а од тебе; та знам море кад си оволишни био.{S} Кад год си лизао прсте за палачинцима, а гле мо |
| твојим модрим патлиџанима ?{S} Увек си био онако, онако.... а сад си се, Бога ми, сасвим подет |
| бих теби откинула, кад би случајно и ти био онде код ограде.{S} Мерим и мерим, и толико сам себ |
| које се за нас пролију?{S} Само је онај био срећан на земљи, који је овака блага пожњео.{S} Све |
| њаше све што и остала деца, али је ипак био неко особито дете.{S} Ма колико да је оно у школи б |
| ш ме, увек истину говорим... ти си увек био онако, онако мимо нас... био си...</p> <p>— Шта сам |
| ало да сам мало мудрија, али ти си увек био и сувише мудрица, занешенко, па и сад мудруј за нас |
| p>— Но?</p> <p>— Чини ми се да сам увек био паметан.</p> <p>— Па?</p> <p>— Али сам ипак учинио |
| з народа утврдили ми.{S} Јест, и ја сам био на једном поверљивом састанку.{S} Доста кад ми је п |
| мимо нас... био си...</p> <p>— Шта сам био? запитаће га Гргур полусмешљиво, кад је опазио да И |
| е у сваком склопљеном друштву он обично био председник, а Гргур, готово без избора, обичајним п |
| њака.</p> <p>Свештеник Крста није скоро био тако добре воље као вечерас.{S} Викну на чељад, да |
| зила је сваки његов миг.{S} Његов живот био је и њезин, дворећи њега служила је себе.</p> <p>Ив |
| своје нове пријатељице, али, кад је већ био под губером, замакоше му очи за онај велики сахат н |
| змишљотине! осече се Милан, који је већ био постао нестрпљив, кога је увек могло да раздражи Ил |
| <p>Кад се је вратио у собу, сто је већ био распремљен.{S} Јелена је мало попустила, поспремала |
| бро и не изусти ову реч, а вихор је већ био с оне стране резе.{S} Још се тресло и орило око уши |
| никад није докучио ни један од његових биографа, по којима га и ми данас приказујемо.</p> <p>Т |
| запита нас: „Хоћете ли, браћо, данас да бирамо војводу?“ Сви као из једног грла: „Данас!“ Патри |
| чићи истресају своја мала знања као поп бисаге кад се враћа са водице.{S} Све као све, али кад |
| у.{S} Нанизала се села око подножја као бисер око поноснога грла невестинога.{S} Пуше се димњац |
| толико имађаше духа да се ниједан сузни бисерак не појави на лепим, великим трепавицама.{S} Грг |
| топли и блиски, разговетни и знани, да бисмо, зажмуривши, чисто ускочили у његове области.{S} |
| о живимо ?{S} Ево како, да је добра, не бисмо се дигли.{S} Под Швабама зло, а Маџари црње и гор |
| у пуну авлију.{S} Да није лисица, имали бисмо и више.</p> <p>— Ја имам моје кокице, обе беле, п |
| данас и сувише торокљива, више него што бисмо ми обоје желели?{S} Али шта му знам, кад се одавн |
| д својима, и кад смо сами у кући, зашто бисмо се плашили од онога што нам је до скора тако годи |
| су наши велики претци тако мислили, зар бисмо данас били господари у Београду?{S} Камо дахија?{ |
| руга бело-жутога липовца, меда, који је бистар као суза, а лаган и течан као етирно уље.{S} А и |
| а.{S} Али да знате историју ове вечери, бисте се и сами мало насмејали.</p> <p>— Молим, служите |
| .{S} А кад бисте ушли у учионицу, једва бисте распознали слова на мапама, толико су потамнеле и |
| иљат и дражестан предмет тако близу, да бисте га чисто загрлили, или се ућутите и чекате да сво |
| нож у шареним цагријама, а многима, кад бисте опипали појасеве. наишли бисте на нешто кабасто, |
| праћа неумољиве часове живота.{S} А кад бисте ушли у учионицу, једва бисте распознали слова на |
| ву драж.{S} Мучи вас радозналост, хтели бисте кроз пукотинице неокречених зидова да посмотрите |
| м!{S} Тога дана не би више излазио, или бисте га видели тек пред мрак, кад слази у забран, да н |
| вих <pb n="48" /> задружних кућа, рекли бисте е је заселак.{S} А сложни су — да изгину један за |
| крви да ређе допиркује цркви.{S} Рекли бисте е је безбожник, а нема под небом нације, која виш |
| има, кад бисте опипали појасеве. наишли бисте на нешто кабасто, на прикривен пиштољ, који је, п |
| ашније залогаје оне топле проје, и сами бисте, ма да сте таман од стола, добили вољу да седнете |
| ледали доле у ливаду, у поток, у ком се бистра вода преливаше заходном румењу.{S} А кад се при |
| аде на два бела заравњена камена у сред бистре и провидне воде, заити ручицама свеже водице и у |
| ше најлепше пољско цвеће и ромони тихи, бистри планински поточићи.{S} Милан — мисли, Гргур — да |
| подмлађује.{S} Па наши студенци; оваких бистрих и студених извора, кажу, нема далеко унакрст по |
| обале с једне и друге стране, гледаше у бистру планинску воду и слушаше њезин ромон преко шарен |
| четворица и носити...{S} Ти ћеш, Пауне, бити чобанин, ти, Јанићије, Ирод, а ти, Крста, цар Валт |
| е одречем и ја, онда ће му, чини ми се, бити много, много теже, а ја се некако тешко могу да ра |
| ови...</p> <p>— Али докле ћеш ме, Саво, бити по ушима са тим твојим модрим патлиџанима ?{S} Уве |
| се тако рећи одлучило шта ће од којега бити.{S} Великаши су их призивали у своје оџаклије и по |
| а прву основу. „Шта ли ће од свега тога бити, Боже, Боже мој?.{S} Да је ко у тај мах прошао бли |
| љеном Милану.</p> <p>— Је ли баш морала бити деоба Пољске? питање, које се и нехотице омаче Грг |
| А највећма вољаше у слободним часовима бити сам, седети у празној школи, или се попети на она |
| и их.{S} Ако нисмо ми.{S} Бог ће с њима бити! једва промуца Петрија и сузе јој грунуше на очи.< |
| и хитне је под сто. „Није то хтети, па бити Његуш — <hi><foreign xml:lang="lat"> quod licet Jo |
| ора бити? запитаће Гргур.</p> <p>— Мора бити револуција.</p> <pb n="115" /> <p>— Револуција — г |
| ишљено, полак готово.{S} Пре свега мора бити...</p> <p>Али ту Милан мало заћута;</p> <p>— Шта м |
| ту Милан мало заћута;</p> <p>— Шта мора бити? запитаће Гргур.</p> <p>— Мора бити револуција.</p |
| Илија, дигнувши прст у вис, учитељ мора бити строг!{S} Без строгости нема напретка.{S} Лесковац |
| ала у овој сеоској пустињи.{S} Што мора бити, мора.{S} Она је послушно и присебно дете, Бог ће |
| се.{S} Ко зна, можда ћеш ти данас сутра бити и у Београду.{S} Ствари иду и тако <pb n="124" /> |
| ви, а помрчина је.{S} А ваља пре добоша бити у касарни.{S} Мучна уредба; нигде ти, Грго, наше с |
| сабор, кад зна, да ће тамо после цркве бити и старо и младо, да ће се пробеседити која паметна |
| ко ти то иде на овоме свету, сваки може бити чувен и велики, ваља само присести, па опљунути у |
| отвара.{S} Премишљају ђаци, шта то може бити, кад ето ти међу њих учитеља: „Паун Милетић, Крста |
| пред кућом и пита Петрију: „Шта то може бити?“ Петрија се труди да докучи право предсказање так |
| /> професор?{S} А ко зна, шта још може бити од овога ђиде!</p> <p>— Још можеш и ђемије вући, р |
| и.{S} Рат је рат, нужно зло.{S} Лепо је бити јунак, али није свашта за свакога, нису сви за све |
| ="81" /> <p>Морате мрзити Немце, морате бити Славјани!{S} Помислите само: сто милиона Славјана! |
| — Али, газда Иване, ја не знам да л’ ће бити за дете понајзгодније.{S} Бог нас дао доста, а кућ |
| — готово никад.{S} Кад је мислио, да ће бити доста, рећи ће сасвим мирно и полуочински маленом |
| да шта ће бити доцније?</p> <p>— Шта ће бити доцније?{S} Онда, онда дабогме да ћемо их ређе, мн |
| а ми још сад тешко на срцу; а да шта ће бити доцније?</p> <p>— Шта ће бити доцније?{S} Онда, он |
| нас нису позвали...{S} Дакле државе ће бити четири:{S} Пољска — све земље старог пољског краље |
| равља, стрпљења, корак по корак, све ће бити.</p> <p>Ту се Илија маша за резу.</p> <pb n="85" / |
| ју и зебу у плашљивим срцима: шта ли ће бити кад учитељ Макса навали на њих.{S} Ћуте, не мичу с |
| ..{S} А шта ћеш ти бити?</p> <p>— Он ће бити мали цар Петар, а ја мала царица, одговори Даница |
| Јоване, где је места за вас све, зар ће бити иједан угао за моје дете.{S} А душе ми је мирно и |
| жа, па опет помилова.</p> <p>— Гргур ће бити мали цар Петар, а ти ћеш бити моја мала царица.</p |
| Над Стратимировићем нит је било, нит ће бити митрополита! удара гласом, већ мало љутит, учитељ |
| не и гладне старости.{S} Ко не уме себи бити пријатељ, бадава мудрост, бадава сва наука.{S} Мал |
| до зиме...{S} Него, Илија, хоћеш ли ми бити кум?</p> <p>— Лакше, лакше, да не падне крушац с т |
| ркви си свагда миран...{S} А шта ћеш ти бити?</p> <p>— Он ће бити мали цар Петар, а ја мала цар |
| и лонцу одлучио: да ли ће до ручка моћи бити готов са започетом главом у књизи, или ће је морат |
| ора и претрпети, само што је тешко увек бити долготерпјелив.</p> <p>— Максо! узвикну поп, а лиц |
| ују да сте пролазили ; а и Гргур ће вам бити захвалан.{S} Ви не знате, шта је самоћа.{S} Ви сте |
| е, идите, драги господине.{S} Жао ће им бити кад чују да сте пролазили ; а и Гргур ће вам бити |
| ривеслати Србији, па да буде што једном бити мора. </p> <p>— Па да буде што једном бити мора! п |
| и мора. </p> <p>— Па да буде што једном бити мора! понови професор Сава смешећи се и гледајући |
| же почивке.</p> <p>— Али да ли ћу један бити довољан, достижан.{S} Данас је, мој драги мајстор |
| ћа, један народ.{S} Ја сам и тамо могао бити и учитељ и свештеник, али ме повукло срце амо у сл |
| ?</p> <p>— Части?{S} Па колики је морао бити тај ваш славни смуђ?{S} Колико вас беше при вечери |
| ика рана.{S} Је ли <pb n="79" /> морало бити порабошченије“ Србије?{S} Је ли морала Црна Гора и |
| се подвргне обичају.{S} Да му је могло бити, он би и своје село, заједно с црквом и школом и г |
| о.{S} Ако зашто и наше дете не би могло бити поп или капетан?{S} Истина су и капетани данас пој |
| раду од јутра до мрака, па и не можемо бити тако чисти и лепи, као ви, који живите само на док |
| {S} Та он је Славјанин — шта може мудро бити у нас, у Славјанина?{S} Тако мисле Германци.{S} Ми |
| ико не чуђаше; не виђаше му се да ће то бити Бог зна шта.</p> <p>— А јеси ли видео кадгод нулу? |
| и формату веће осмине знате да не могу бити школске; а да су речници, ваљало би да су многолис |
| оним значајним погледом.</p> <p>— Ја ћу бити с њиме задовољан.</p> <p>— Сасвим задовољан?</p> < |
| гуре, мали цар Петар.</p> <p>— А шта ћу бити ја, отац? упита нестрпљива Даница.</p> <p>— Ти си |
| Гргур ће бити мали цар Петар, а ти ћеш бити моја мала царица.</p> <p>Даница се насмеја, па поч |
| е браћа из Србије.{S} 21 августа велика битка код села Перлеза; ту пролише своју драгоцену крв |
| е заметнуше се крвави бојеви.{S} У овим биткама збише се чуда од јунашва, али се најхрабрије. б |
| ога пораза опоравише се тек 28 августа, битком, у којој се прославише многи, а највише Панта Ча |
| без мога знања, наглашује учитељ Макса, биће ухапшен!</p> <p>Сви претрну. </p> <p>— Ко не скине |
| } Па од сад буди паметан.{S} Не бој се, биће Србаља и без наше крви.{S} Рат је рат, нужно зло.{ |
| у обућу.{S} Боже здравља, други пут.{S} Биће прилике, кад ће се и наш драги Илија већ појавити |
| о ; прекидосмо с Маџарима, а чини ми се биће скоро и са Швабом квит.{S} А шта ту циле-миле — ла |
| ек је било на свету горчине, било је, и биће је...{S} Нешто се богме мора и претрпети, само што |
| ми се срце, па ми тако у души пуно, да бих цело село да загрлим.{S} Чинило ми се: отворило се |
| милији.{S} Кад бих ти већ поклањала, ја бих ти, Гргуре, поклонила све моје цвеће, сву моју башт |
| купити, или отпостити, или одрадити, ја бих и купила, и отпостила, и одрадила, па да будем најб |
| ати цвеће, да знају говорити пилићи, ја бих с њима врло, врло често и врло много торокала о теб |
| , онда се родило, па сад рачунај.{S} Ја бих рекао да му је пуних седам.</p> <p>Учитељ још једно |
| е доле по својој “вселени“.</p> <p>— Ја бих тако радо читао Мицкијевића, рећи ће Гргур, који бе |
| два броја знам.{S} Да си ближе, послала бих ти, макар крадом, по који пар.{S} Ако дођеш ове јес |
| акав расад.{S} Да ми није живине, имала бих још више цвећа, још лепшу баштицу.{S} Али ти знаш, |
| м, кад се одавно нисмо видели, а желела бих да ти кажем све.{S} Знам да би ми доликовало да сам |
| и не знам како да ти светујем.{S} Хтела бих и да се учи и да ми је вазда пред очима.{S} Кад пом |
| S} Али би се, можда, ја онда понела, па бих дигла главу као пауница, а ти си још гори и поносни |
| пута их поглеткујем отуда са стазе, па бих чисто да си и ти овде, да их гледаш и да им се диви |
| аћеш изабрати, шта би било за мене, шта бих ја, у мојој пустињи, могла разумети.{S} А ја ћу ти, |
| ила не само вредна, него и паметна, кад бих умела ућутати у најбољем тренутку.{S} Али шта му зн |
| мили, сви најдражи и најмилији.{S} Кад бих ти већ поклањала, ја бих ти, Гргуре, поклонила све |
| Ја?{S} Ја немам крви на одмет.{S} И кад бих је имао, прво бих је пролио, погоди где?{S} На Тера |
| ваш директор.{S} Да нам је устабаша, не бих га могао подносити, примети мајстор Јован.</p> <p>— |
| наде Максо врло добро шта он зна.{S} Не бих се застидео ни од веће школе, нити би и она са мене |
| мести : он настављаше даље:</p> <p>— Не бих ни овамо прелазио, да не беше доброга рачуна.{S} До |
| арио, ни да се ја разболим?</p> <p>— Не бих.</p> <p>— Ни да умрем ?</p> <p>— Ни да умреш.</p> < |
| > <p>— Сећам те се, чича, како те се не бих сећао?</p> <p>— Е, сиромах учитељ Макса, много је о |
| не знам шта ћу.</p> <p>— А као зашто не бих?{S} Чинио сам и туђину, а нек’мо ли теби, који си м |
| и мало ниси радознао, ето, то ја већ не бих могао.{S} Отвори де!{S} Подвуци ево овде прст, ево |
| ну.</p> <p>— Ја ником никакву службу не бих дао, ником, ни мом рођеном оцу, док не поднесе увер |
| је цветак најпунији, најгиздавији, који бих теби откинула, кад би случајно и ти био онде код ог |
| ће му Милан.</p> <p>— А што не, с тобом бих, Бога ми ти кажем, и суваче окрет’о.{S} Опипајдер о |
| ви на одмет.{S} И кад бих је имао, прво бих је пролио, погоди где?{S} На Теразијама, на барикад |
| апоље.</p> <p>— Хтео би ?</p> <p>— Хтео бих.</p> <p>— Одиста?</p> <p>— Одиста.</p> <p>— Не шали |
| е Илија узвишенијим тоном, било би, био бих...</p> <p>— Дон Кихот! поможе му Милан завршити зап |
| ојој невиђеној собици.{S} Не знаш, како бих желела од некуд из прикрајка, невиђена, да видим и |
| ећам сам, тако излучен из света, а тако бих...</p> <p>Али ту Гргур ућути и омириса она два лиск |
| ништа, мени је жао малене деце, па бар бих њих поштедила од боја.</p> <p>— Дакле сте, госпођиц |
| а.{S} Како јој је миран поглед, нежан и благ, пун преданости, али без младачког жара; лице тако |
| онај био срећан на земљи, који је овака блага пожњео.{S} Све је друго намештена пажња, дворба, |
| р преобразио га, па још лепше сјају оне благе и лепе црте његовог и иначе пуно симпатичног лика |
| ворећи: „Благо мени данас и до века!{S} Благо мајци кад те је опет видела!“</p> <p>Изнесоше јас |
| у соби.{S} Читаш ли још онако много?{S} Благо теби кад имаш много лепих књига и добрих другова. |
| цу, само је погледао.{S} Учитељка га је благо запиткивала, а он јој је, у издробљеним реченицам |
| дена строгост, а сад је тако лепо, тако благо, преображено тугом, која је старом учитељу натера |
| зад...{S} Погоди шта!</p> <p>Он је само благо погледа, па опет спусти очи преда се, и стидно пр |
| акоме, ком је мило и драго општенародно благо; тако исто и свој једнокрвној славенској браћи, к |
| о учитељ.{S} Смешка се на нас, пита нас благо, показује нам, прича нам.{S} Рече кад је полазио: |
| ргне нешто драго и радосно, покликује: „Благо ли си мајци!“ И то би тако до поноћи трајало да И |
| зљубила, а све кроз полуплач говорећи: „Благо мени данас и до века!{S} Благо мајци кад те је оп |
| веној клупи, сеђаше једна постара жена, благог лика као у његове матере, а до ње лепушкаста дев |
| вуне с њихових оваца, па не скида свога благога погледа са својих милих гостију.</p> <p>Иза поп |
| или Доситеја или Чокеове <title>Часове благоговјенија</title>, намакне великоокнасте наочари н |
| измама не смем у толики ризик.{S} Зато, благодареније буди Богу на срећи, која ми је већ у рука |
| јих родитеља, да се онде помолим, да им благодарим за све старање, које онако сиротни непрестан |
| ан и гладан, али сам зато сачувао цело „благодјејаније" од ове две три године.{S} Није Бог зна |
| мисли, Гргур — да ли да кажемо, да наш „благонадежни“ Гргур — сања.</p> </div> <div type="chapt |
| редом прилажаше руци, сви га хваљаху и благосиљаху.</p> <pb n="47" /> <p>Није добро директор н |
| ајачића на рукама и показаже народу, он благосиљаше, а народ, готово ван себе од радости, кликт |
| стор Јован спремио довољно заклопачкога благослова.{S} Беше у велико мрак, кад су се с торлачко |
| наставника ствар благословена, три пута благословена.</p> <p>Ту се Даница мало намршти, „свевид |
| пут,али води добру, опако средство, али благословена цјел!{S} А цјел је главно, драга госпођице |
| , ужасан, али у рукама наставника ствар благословена, три пута благословена.</p> <p>Ту се Даниц |
| прогамизо ћифта, ни маћи, ни дисати.{S} Благословено село, од сељака нигде боље вајте под овом |
| роне?</p> <p>— Онда нас, као што рекох, благослови нови патријарх, па уђе у народ.{S} Пролазећи |
| оје вас очекују, па једва чекате да поп благослови.{S} Изнесоше и шљивовицу, стару, мало помекш |
| жан, што ли се не радује толиком божјем благослову !</p> <p>Под дудом маже слуга кола, утврђује |
| а столара, слила се у његовом карактеру благост и питомост с мушком збиљом и истрајношћу у свак |
| у оно мудро чело, у онај поглед препун благости и мира, у оно лице, којега се утисак или дуго |
| огласију, па онда црква, богослуженије, благочестије...{S} Све ово говорити, не механически, не |
| тељ и учитељка, сви се изоблачили као о благу дну.{S} Учитељ Макса извлачи из фијока и чисти ве |
| муж, <pb n="46" /> лика строга а говора блажа, а погледа да га, бога ми, ни Максо шале не издрж |
| оштро погледа, погледа још једном, али блаже и много попустљивије, по образима јој се осу руме |
| њи дан, сунце сија као усред лета, само блаже и пријатније.{S} Уморни прућише се по трави Милан |
| м заредише сви, а учитељ Макса, весео и блажен као малено дете, подигао чашу да наздрави своме |
| аније“</title> свештеник сам, а <title>„Блажени"</title> опет учитељ сам.{S} И кад је опет поп |
| је, <title>Голубице</title>, <title>Жил Блаз</title>, <title>Хаџи-баба</title>.{S} А на простом |
| ра носим друга натраг.{S} Био сам и код Блазнавца и с њим сам се познао.{S} Познанство, пријате |
| ришима.{S} Један сухоњав, мање бео него блед, чела висока, ока зелена, косе до главе ошишане, а |
| огледима нуди вам црвено-жуте неранџе и бледе лимунове.{S} Изнад тога шаренога света у плавој в |
| p> <p>Даница заћута.{S} Милан је опазио бледило на њезином лепом лику, и док је Илија смишљао к |
| ази, лепо, па сину још лепшом белоћом и бледилом.</p> <p>— Ми смо Гргурови другови, полазимо на |
| и изукрштано, ипак мислио.{S} Из малих, бледих, магловитих мисли ничу сјајне и велике.{S} Посту |
| им говором, да све ником поникне, ћути, блене, подаје се.{S} Његова последња реч осваја, и куд |
| спота или војводу?{S} Ја га питам, а он блене, смеје се као луд.</p> <p>— Право има да ти се см |
| а — пуна су им уста, а ти само слушаш и бленеш као јучерање дериште.</p> <p>Што је челенка на к |
| Док ти (говори све тише и тише), док ти бленеш у Штура, у <title>Славјанку</title>, дотле ти и |
| еда у Даницу и Гргура, који, пуни чуда, блену, стрепе, плашише се готово, не дишу, ухватило јед |
| н лик, једно поред другога, трептаху му блеском светитељским.{S} Ево се указаше и неколике куће |
| школској звонарници, што за тренут два блесну последња црвен — па и ње изненадно и безшумно не |
| ом улицом бајирском, Јалијом, живописно блеште дућани са источном робом, пекарнице и млекарнице |
| о да нађе својим речима смисао, који је ближе и њезиним назорима.{S} Видите... видите... јест.. |
| јзад опет заустави на Даници.{S} Што се ближе селу примицаше, тим се живље и разговетније укази |
| ебну тишину.{S} Пастири и анђели још се ближе примакоше јаслама, а цео збор запева јако и сложн |
| {S} Велики славјански појета!{S} Ходите ближе, погледајте, то је продукција, изворност, еп узви |
| S} Ми народ мален?{S} Будале!{S} Ходите ближе столу, ходите.{S} Гледајте само ове велике и дивн |
| > <p>— Дакле, децо, на посао.{S} Ходите ближе.{S} Ја ћу сећи, кројити и прикивати, а ви ћете ле |
| рендело.{S} Добро си ми дошао!{S} Приђи ближе овамо.{S} Клупицу, момче!{S} Седи!</p> <p>Деца га |
| рибирају се борци, старо и нејако слази ближе к Дунаву, много их је нашло прибежишта у Београду |
| а пилића да једва броја знам.{S} Да си ближе, послала бих ти, макар крадом, по који пар.{S} Ак |
| и дима из разгореле лулице, нагне главу ближе к десном рамену, погледа задовољно мајстор Јована |
| ула врата за собом.{S} Он примаче свећу ближе, узе ону исту књигу и отвори је.{S} Али у исти ма |
| је подигао.</p> <p>Ту она подигну свећу ближе икони, а мали је Гргур дуго и пажљиво гледаше и г |
| обро што ћу ти казати. (Ту се Милан још ближе примаче Гргуру).{S} Не питај ме откуд знам...{S} |
| Како ти се допада?{S} Мати вели, да је ближњаиво и местичаво, али шта ћеш, кад ми се, невештој |
| ства, за срећу својих пријатеља, својих ближњих.{S} Мислиће он и о себи самоме, али тамо доцниј |
| упио смежуране усне, па мислима зашао у ближу и даљу прошлост.</p> <p>Сећа се старац свега, и н |
| ућом, одједанпут силовито сену, негде у близини рикну гром, и док се ужасан крик растолегаше по |
| Боже мој?.{S} Да је ко у тај мах прошао близо поред њега, чуо би дубок, скривен уздисај.</p> <p |
| енео маховином.{S} У отвореном ходнику, близу кухинских врата, дрема фамулус Степан, у дремежу |
| који врви тамо амо, као да је ту негде близу сабор или панађур.{S} Па војници, па Турци, па ни |
| м оца и мајке?</p> <p>— Све је остало и близу и далеко.</p> <p>— Свега се можеш одрећи?</p> <p> |
| и одвраћао, да се у исто доба не појави близу њих и остало друштво, које дође да види Порчин гр |
| } А кад пева поп, он само почетак па до близу средине, а до среде већ прихвата Максо, па се даљ |
| по који умиљат и дражестан предмет тако близу, да бисте га чисто загрлили, или се ућутите и чек |
| самоћом, похита натраг, а кад беше већ близу школских врата, а њему се откиде неколико комада |
| тове, који су невидовни, а тако топли и блиски, разговетни и знани, да бисмо, зажмуривши, чисто |
| им потмулим пламеном; око ње, у њезиној блиској околини, распознаваху се сви предмети јасно и р |
| им цветак кад овако лепо <pb n="146" /> бљешти у врту.{S} На што му скраћивати и онако кратке д |
| поче први од тројице царева; <hi>видјех бо звезду на востоцје</hi>, познадох да се Христос роди |
| ике баште.{S} Ја је замењујем, прибирам боб и пасуљ, сушим мехуне, млатим их, и зрна остављам з |
| венац од ситних зелених листића и бело-бобичастих цветића, и преденуше бели вео, који паде на |
| е.{S} Боже мој, покојни Марко устабаша, Бог да му душу прости, удиљ ради, певај, па му радња ни |
| ра.{S} Она је послушно и присебно дете, Бог ће је свуда пратити.{S} А ја...</p> <p>И ту Макса п |
| ве ћу вас у хапс, у кврге!...{S} И још, Бог те пита како га није плашио.</p> <p>— Па не биј ти |
| и ови дугачки венци вечитог Балкана.{S} Бог је велик и милостив...{S} Велике земље... народ здр |
| да л’ ће бити за дете понајзгодније.{S} Бог нас дао доста, а кућа није другојачије него баш поп |
| p> <p>— Па води их.{S} Ако нисмо ми.{S} Бог ће с њима бити! једва промуца Петрија и сузе јој гр |
| Добра ти срећа, чича-Степане.</p> <p>— Бог ти добро дао! одговори старчић, тргну мало назад св |
| погледав с прага у радионицу.</p> <p>— Бог ти добро дао, газда Иване, одазва се мајстор Јован, |
| <p>„Боже мој, Гргуре, ја теби пишем, а Бог зна, како је с тобом тамо; шта ћу, ако ти и не хтеш |
| разбојем, па се прекрстим и молим да га Бог узме у заштиту.{S} А од кога ?{S} Од мог доброг оца |
| те, деца су деца, а мој Милан, да ми га Бог поживи, мало је хитлен, понесташан, па као оцу ми с |
| ги господине учитељу, сви ћемо тамо, да Бог поживи остатак! поче Илија, прибирајући, па, да би |
| у кухињи, ухватиле се за руку, па (нека Бог на добро окрене!) играју.{S} Пушке опет припуцаше у |
| ше, узвикнуше заједнички: „Свјат Господ Бог наш“, кренуше се, све два и два, преко школског дво |
| че да све надвиче : „Све ствари које је Бог створио, а људи нису предругојачили, зову се природ |
| се ви, мој драги пријатељу.{S} Зато је Бог створио уз директоре и професоре...{S} Па кад мисли |
| ејаније" од ове две три године.{S} Није Бог зна шта ; за мудар почетак и не треба више.</p> <p> |
| е јеси, е јеси прави враг, Максо, да те Бог поживи.{S} Бадава, уме човек, па зна“...{S} Макса с |
| да су Швабе ниткови.</p> <p>— То зна и Бог и људи.</p> <p>— Казао сам, да су заклети непријате |
| и твоји другови.{S} И ја сам се, вера и Бог, дуго колебао: да ли на твоју или Миланову страну.{ |
| } Већ ако му се нарав не измени, вера и Бог нећеш га ни осетити.{S} Зна он добро шта је кућни р |
| народ сам себе оставља, онога напушта и Бог...{S} Коме се причини да је нејак, слаб, онај је до |
| ма, с лаком и без лака.</p> <p>— Помози Бог, мајстор Јоване! викну Иван, погледав с прага у рад |
| инајској и Илија бежећи по пустињи, али Бог је хтео да на њима учини то чудо, а где су данас чу |
| великом свету и заборавио како се моли Бог?{S} Али, имаш право да ме удариш по устима; знам ја |
| милиона!{S} Свет, васијона! <hi>С нами Бог разумјејте, јазици</hi>! кличе занесени професор, с |
| е чуђаше; не виђаше му се да ће то бити Бог зна шта.</p> <p>— А јеси ли видео кадгод нулу?</p> |
| јеш?{S} Па лепо.{S} Кад ти је свега дао Бог, нек има један учеван из твога колена.{S} А ко да т |
| овај опет, беспослен као што га је дао Бог, трч’ у разред као да ће му тамо орден приденути.{S |
| е труди се; нисам оскудан, свега је дао Бог.</p> <p>— Добро, добро, настави Илија с приметним з |
| <p>— Ако, ако.{S} И треба кад му је дао Бог.{S} А шта ли ће да учи?</p> <p>— Не знам, нису ме п |
| S} Грехота је, жено, кад нам је ето дао Бог и има се из чега.</p> <p>— Па има још дана да о том |
| аршија, разлежу се Карловци.{S} Нас дао Бог разоружали ћесари, па ни један ни чим не укресати, |
| о ти је у далеком свету...{S} Ко ће као Бог, само кад си нам се опет повратио жив и здрав.{S} Н |
| тке и паоце.</p> <pb n="53" /> <p>— Ако Бог да сте ради? упита га викач, који се беше сврнуо да |
| >буки — б</hi>.{S} Ја не видим да је то Бог зна како паметно, а није ни лакше.</p> <p>— Лакше ј |
| оци разнели.{S} Пролетошњих киша да нас Бог сачува, две недеље нисам се макла испод школског кр |
| је тешко живети на овоме свету, па опет Бог не да да пропадне човек прегалац.{S} Учи се, дете м |
| ли!{S} Јесу ли ово твоја деца?{S} Да их Бог поживи, красни синови.{S} А иду ли у школу?</p> <p> |
| строга а говора блажа, а погледа да га, бога ми, ни Максо шале не издржи, кад га случајно погле |
| равковићима чути здравица и напијалица, Бога ми их не умеју онако ни они што књиге пишу.{S} Па |
| .</p> <p>— Плашиш, плашиш.{S} Прођ’ се, бога ти, те твоје женске плашње.{S} Питам ја тебе српск |
| ек си био онако, онако.... а сад си се, Бога ми, сасвим подетио.{S} Што ти се сад наспеле те лу |
| Милан.</p> <p>— А што не, с тобом бих, Бога ми ти кажем, и суваче окрет’о.{S} Опипајдер ове ми |
| е ја бојим?{S} Јеси ли ме чуо, попе!{S} Бога ми се не бојим ни Књаза, никога, баш никога, па ак |
| м Ерчугом, један, два, три — положи!{S} Бога ми ти кажем, кад кидише Илија један, два, три — уз |
| } Па кад мислите дете уписати?</p> <p>— Бога молећ’ сутра.{S} Али да, ја вам се и не похвалих, |
| Гргур мало тужно и горачно.</p> <p>— А Бога ми јест!{S} Шта ту неке „Татре“, нека „божества“, |
| ави, које исто и теби од свемилостивога Бога желимо.{S} А и како не би били здрави у овим питом |
| а види...{S} Али, гле, <pb n="58" /> ја Бога ми сметох с ума.{S} Момче, каву и ракију!{S} Па, г |
| храни и одева?</p> <p>— Богме је до зла бога несносан тај ваш директор.{S} Да нам је устабаша, |
| лу.</p> <p>— Ја, снебива се Петрија, па Бога ми не знам како да ти светујем.{S} Хтела бих и да |
| едо моје? пита брижна мати.</p> <p>— Па Бога ми, мајко, бејах се мало и попристравио.{S} Уча го |
| есто.</p> <p>— А што да се плаши, да од Бога нађе? пита радознала мати.</p> <p>— Ето што, прихв |
| а карловачким црквама, запевасмо: „Тебе Бога хвалим!{S}" Певасмо, мајстор-Јоване, певасмо и пла |
| еде до учитеља.</p> <p>— Почео си у име Бога? упитаће поп.</p> <p>— А шта знам.</p> <p>— Ако, а |
| н, стиснувши је, помисли у себи: „У име Бога свршисмо и утврдисмо."</p> <p>А шта ли је помислио |
| у слави небеској, седети с десне стране Бога оца.{S} Затим је казао да сагну главе и очитао им |
| ник, а нема под небом нације, која више Бога помиње: он воли и цркву, воли и попа; чик му дирни |
| и ја постао... али, дај ми реч, тако ми Бога, ја се собом не шалим.</p> <p>Гргур му пружи руку, |
| </p> <p>— Пропаст!</p> <p>— Шта је, ако Бога знаш? виче учитељка.</p> <p>— Не бој се, учитељу! |
| ати свему, па и угодном животу, власти, богаству, свему...{S} Положај, новац...{S} Да, без шале |
| отимаху Београд, а један се врати дома богат ранама и пљачком.{S} Још и данас има у њих кићена |
| Крагујевац.{S} Па личне, па здраве, па богате.{S} Мудро каже народ: не лепи се сиротиње.</p> < |
| /p> <p>Беше скоро по ноћи кад су, после богате и укусне вечере, полегали који у вајату, који та |
| елико.{S} Ћутао је, а млада душа његова богатила се, једрала је тим новим утисцима.</p> <p>Сутр |
| из полусветлих углова погледате на ову богату софру, а ви већ у напред осетите на језику сласт |
| <p>— Девет Југовића и десети стари Југ Богдан!</p> <p>Отац се насмехну.{S} Би му мило што му д |
| свећу пред собом.{S} А знаш ли, ко беше богиња?{S} Миланова сестра.</p> <p>— Ружица?</p> <p>— Р |
| ене осмине, која на насловном листу има богињу са лиром у десници руци.</p> <p>— Реци ми, молим |
| ошеније" ради службе?{S} Ако не ти њих, богме они тебе неће молити.{S} Време је време, ветри, < |
| S} Но, како вам се то допада ?</p> <p>— Богме ми се, мој добри попо, то баш ни мало не допада.{ |
| аћени, која вас храни и одева?</p> <p>— Богме је до зла бога несносан тај ваш директор.{S} Да н |
| , најразговетније одговарао је Гргур, а богме је овда онда и Даница оцу образ осветлала.{S} На |
| у Чакову?{S} А његов син продрмусао је богме добро ону уштавелу браду самом Стратимировићу.{S} |
| је хитлен, понесташан, па као оцу ми се богме ваља и бојати да...</p> <p>— Та не бојте се ви, м |
| Данас сутра па и јесен ту, ваља нам се богме размислити: да ли дете да задржимо код куће или д |
| а се смејем; почне се прћити, почнем се богме и ја дурити; подрвене, па тресну ногом о патос, и |
| чине, било је, и биће је...{S} Нешто се богме мора и претрпети, само што је тешко увек бити дол |
| му.{S} Што једем ја, јешће и он.{S} Али богме <pb n="60" /> хоћу да ме слуша као ода, а моју до |
| плане, скочи са својега места, изговори богме поприлично „изобличително слово“, па збогом!{S} Т |
| здравље.{S} Што било било, а у напредак богме сваком своје.{S} Сад је наша судбина у нашим рука |
| х ребара, па плећку, па ножице, па мало богме и кртинице — има ко и њу милује.{S} Једну калајли |
| длазио тамо.{S} Народ је народ; ваља му богме послужити.{S} Ево, видите, прибележио сам баш њег |
| ополит у Српству, у православију! викну богме поп.{S} Митрополит Петар <pb n="38" /> кад узме м |
| јеном ногом.</p> <p>— Што лупаш ? викну богме и мало увређена Ружица.{S} Није ово луг.{S} Шта с |
| у собу, збунио себе и друге, а добри и богобојажљиви поп Крста говори слово ученицима и храбри |
| је била и његова Петрија.{S} Беше права богомољка.{S} Ни лећи ни сести за сто, док се не прекрс |
| а је то.</p> <p>— А ја знам и Оче наш и Богородице дјево и десет заповести божјих....</p> <p>Из |
| e>?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— А <title>Богородице дјево</title> ?</p> <p>— Не знам ни шта је т |
| бију на позив кнеза Милоша.{S} Философ, богослов, добар Немац, а још бољи Латин!{S} У дужности |
| ским Карловцима, а поп је из првог кола богослова, који се учише у београдској семинарији.{S} Д |
| је одзвонило вечерње на Саборној Цркви, богослови су већ били по својим собама у семинарији, ка |
| итлејему Јудејском, исповрти Паун своју богословију.</p> <p>— А где се родио Христос Спаситељ ? |
| мној љубови и согласију, па онда црква, богослуженије, благочестије...{S} Све ово говорити, не |
| — Овај, Гргур, са нашом сеоском школом, Богу хвала, готов је.</p> <p>— Охо!{S} Е баш ми је жао, |
| их редака.{S} Али шта му знам, пишем, а Богу ћу се молити да те затекне здрава и онако добра, < |
| села?{S} Ако си рад чути, ми смо, хвала Богу, сви здрави, које исто и теби од свемилостивога Бо |
| пред легање стала пред икону, молила се Богу само за њега.{S} У дубини своје чисте душе веровал |
| смерно стане пред „Распетије" и моли се Богу.{S} Тако је било доба, а он беше продукт свога вре |
| н и светао, да није грехота помолити се Богу за њ, и целу своју душу сместити у њега.</p> <p>— |
| бар тако налазим, одужио сам свој дуг и Богу и Српству и човечеству.</p> <p>— Све као да сте ми |
| > <l>На колена падоше, падоше,</l> <l>И Богу се молише, молише;</l> <l>А цар Ирод смути сја,</l |
| лики ризик.{S} Зато, благодареније буди Богу на срећи, која ми је већ у рукама, ја се нећу <pb |
| ама остала на дому.{S} Оде те се помоли Богу пред иконом, изађе у кућу, и дуго гладна живина пи |
| А ко је сиромах, к’о <pb n="120" /> по Богу ја, а жели да се истресе из рита, том никад нису н |
| ци царева, намргоди се <pb n="33" /> по богу као прави цар, па онако страшан громко повика: </p |
| вам је „драги“, а кад се дрнете, к’о по Богу сад, онда горак и кисео.{S} Збогом!{S} Имам ја дру |
| едан да ради земљу, да буде сељак ко по Богу ја, а овога (показав руком на Гргура), рад сам да |
| а грла, запеваше <title>Слава во вишњих Богу</title> А кад почеше стих: „И ви гори и холми, воз |
| у. „Шта ли ће од свега тога бити, Боже, Боже мој?.{S} Да је ко у тај мах прошао близо поред њег |
| кадашњој другарици.{S} А шта ли јој је, Боже, пожелео ?</p> <p>Гргур је прошао долом поред школ |
| ти само неколико домаћина, а за остале, Боже здравља, дуго је до новога <pb n="36" /> лета.{S} |
| нисте овамо на моје ритопечко.{S} Али, Боже здравља .{S} Молим вас узмите да испразнимо још по |
| основу. „Шта ли ће од свега тога бити, Боже, Боже мој?.{S} Да је ко у тај мах прошао близо пор |
| само данас попечитељ просвете?{S} Него, боже здравља, гледаћемо ми да се то на боље окрене.{S} |
| р <pb n="38" /> кад узме митру и штаку, Боже ме прости, као да је Свети Никола сишао са иконост |
| бичност, неслога.{S} Шта би било... ох, Боже мој, чисто не смем ни да изустим ту једну реч: сло |
| абрана!...{S} Гледај ти свога посла!{S} Боже здравља, гледаћемо како ћемо, ако повијају власти. |
| ре.{S} Која меџедија неће шкодити...{S} Боже здравља... ја ти верујем... вратићеш ми.{S} Без пи |
| шем, а ја се сећам нашега детињства.{S} Боже мој, како журно дани пролазе; веруј ми, Данице, ка |
| еликокупци из свију крајева Српства.{S} Боже мој, рекох у себи: ко не би био Србин, кад нас је |
| све видети својим сопственим очима.{S} Боже здравља, чим гране лето, притегнућемо кљусадма кол |
| ени чисто срце заигра, подмладим се.{S} Боже мој, покојни Марко устабаша, Бог да му душу прости |
| промени своју и сувише трошну обућу.{S} Боже здравља, други пут.{S} Биће прилике, кад ће се и н |
| емља не стоји, него се окреће.</p> <p>— Боже мој, и то су већ оварисали, продужава Милија своје |
| према себи, прекрсти се и рече : помози Боже ! а врата се отворише и уђе црквењак.{S} Црквењак |
| ту се брат-Ивану уставише речи у грлу. „Боже мој, ко ли ће то жив дочекати“, помисли у себи. „Д |
| о за собом и против твоје воље.</p> <p>„Боже мој, Гргуре, ја теби пишем, а Бог зна, како је с т |
| ми јест!{S} Шта ту неке „Татре“, нека „божества“, некакви „гениј славе“, нека неразумљива „спа |
| ве Аврамове</title>, ни <title>Алексија божијег человјека</title>, сам самцит, задубљен у мисли |
| тељ: ко се родио на Божић ?</p> <p>— На Божић се родио Господ наш, Исус Христос, откреше Јанићи |
| анићије, продужи учитељ: ко се родио на Божић ?</p> <p>— На Божић се родио Господ наш, Исус Хри |
| Велики празник који нам долази зове се Божић !</p> <p>— Кажи ти, Јанићије, продужи учитељ: ко |
| олубаре...{S} Ето је баш данас први дан Божића, потрудимо се и ми, драги читаоци, мало до учите |
| етом Сави, о Цару Душану.</p> <p>Дође и божићни пост.{S} У школској трапезарији укиде се мрс.{S |
| пењу се свечаним ходом давно ишчекивани божићни гости, прилазе у правилном реду, у највећој тиш |
| Опучи се хартија, и у крило му паде мио божићни дар: црвен појас од најлепше свиле, што му га ш |
| а праве опозицију.{S} И доиста, ко је о божићним вечерима дошао у онамошња села, могао је видет |
| о је много прича, испевао је попа много божићних песама, док се учитељ Макса опет појавио на пр |
| у, чисто се грозим да изустим, и та два божја анђелка обесише!</p> <p>Мајстор Јован тресну ного |
| аки се роди за нешто, а ја осећам да је божје опредјеленије да живим и умрем као воспитатељ срп |
| ичанственије и најразумљивије јеванђеље божје мудрости.{S} Па још данас, кад се код школе и црк |
| едва чекам први снег, па да и то, у име Божје, отпочнем.</p> <p>„Да ти нисам већ постала досадн |
| а се прекрсти, и с тим је све положио у божје руке.</p> <p>— А кад Гргур школу сврши, хоће ли о |
| лико би хтели непојамно, осећање страха божјега, осећање који многи крију, многи га угуше и пос |
| ако брижан, што ли се не радује толиком божјем благослову !</p> <p>Под дудом маже слуга кола, у |
| му га шиље владика за ревносну службу у божјем винограду.{S} Изненадна радост прели се безазлен |
| аш и Богородице дјево и десет заповести божјих....</p> <p>Изговоривши то, поче обичним школским |
| је наша судбина у нашим рукама, у руци божјој и Народнога Одбора.{S} И ја сам вам у пододбору. |
| јем вас; нек’ буду као ви — остало је у Божјој руци, примети Јован после подуже почивке.</p> <p |
| Али ја сам сасвим задовољан; сви смо у божјој вољи; где ме је довела промисао, тамо ћу и кости |
| ло, од сељака нигде боље вајте под овом божјом звездом; жилав, а опет га можеш и ’вако и 'нако. |
| е и кокичари, млађани продавци салепа и бозе, све саме младе Рекалије, а међу њима по који мрша |
| естити би били честити, а уље — уље!{S} Бој уничтожава, а не воспитава.{S} Госпођица има право, |
| о, но, но.{S} Не бој се, чедо, није, не бој; попа пита само... знаш, у цркви си свагда миран... |
| горе.{S} Па од сад буди паметан.{S} Не бој се, биће Србаља и без наше крви.{S} Рат је рат, нуж |
| p> <pb n="24" /> <p>— Но, но, но.{S} Не бој се, чедо, није, не бој; попа пита само... знаш, у ц |
| о Бога знаш? виче учитељка.</p> <p>— Не бој се, учитељу! храбри га поп.</p> <p>— Збогом Српство |
| очи, на којој се давно истрла плавчаста боја, неколико упрљаних школских књига, а по осталом сл |
| алене деце, па бар бих њих поштедила од боја.</p> <p>— Дакле сте, госпођице, противу фиргаза!{S |
| лама излишни, да се ђаци могу учити без боја.{S} Мој се отац јако постарио, али духом није клон |
| рда до другога, истурујући својих седам боја све сјајније и сјајније.</p> <p>Кад се из потока п |
| S} Изује своје нове опанчиће у кући, па бојажљиво уђе унутра.{S} Учитељ Макса већ се спремаше д |
| јој црта Гргура најлепшим, најтоплијим бојама, па га диже и узвишује, па јој се чини тако нежа |
| то беше и у глави и у срцу.{S} Чисто се бојао и да помисли, да ће већ сутра и он седети у једно |
| тако служи својим користима, ту се није бојати празне и гладне старости.{S} Ко не уме себи бити |
| несташан, па као оцу ми се богме ваља и бојати да...</p> <p>— Та не бојте се ви, мој драги приј |
| у своме и тихом и бурноме животу, па се бојаше помутити радост, којој мало час беху учесници.</ |
| а драгољуба, па лепог човека, па невена боје разнолике, — горе!{S} Шта пута прекинем рад, одем, |
| ј Цркви.{S} Гледају и гледају, а све се боје да их очи не варају.{S} Све им се чињаше као шарен |
| {S} Помену старе краљеве и цареве, наше бојеве с Турцима, па позва народ на устанак, да брани с |
| лима око Беле Цркве заметнуше се крвави бојеви.{S} У овим биткама збише се чуда од јунашва, али |
| ла:{S} Гргур је читао, а Милан, заморен бојем и хрвањем, спаваше најдубљим сном.</p> </div> <di |
| ећа, а он их врло хитро спусти у недра, бојећи се ипак да то учитељ не види.</p> <p>— Ево ово ј |
| а ја само-сам.{S} Не боји се Илија, не боји.{S} Дед!{S} Један, два, три, дед!{S} Ономад сам се |
| , дед, ви двојица, а ја само-сам.{S} Не боји се Илија, не боји.{S} Дед!{S} Један, два, три, дед |
| лео се па ни једне паметне, па чисто се боји да се мрдне на столици.{S} Већ му ноге мало поутрн |
| и пред самим Књазем...{S} А кога се ја бојим?{S} Јеси ли ме чуо, попе!{S} Бога ми се не бојим |
| Јеси ли ме чуо, попе!{S} Бога ми се не бојим ни Књаза, никога, баш никога, па ако ћеш баш ни с |
| p>— Не бојмо се, драги моји ученици, не бојмо! продужи Сава у истој свечаној раздраганости...{S |
| рно, да се тресе „вселена“.</p> <p>— Не бојмо се, драги моји ученици, не бојмо! продужи Сава у |
| апоље!{S} И сама, као без душе, очистим бојно поље, а дечица се лепо скуње, оборе главице, па с |
| нула слова.{S} Обрез листова беше жутом бојом обојен.</p> <p>— Но, ђаче, рече давши књигу Гргур |
| огме ваља и бојати да...</p> <p>— Та не бојте се ви, мој драги пријатељу.{S} Зато је Бог створи |
| ом хвали свога Књаза са Цетиња, прича о боју на Грахову, и плаче.</p> <p>Кад је Васо пружио „пи |
| углачано.{S} Ту су сланици, биберница, бокал с водом и пред сваким по једна проста чаша за вод |
| та, два слична мириса цветка из једнога бокора.{S} Гргур има мало више поуздања у себе, Даница |
| местима, само су данас крупнолиснији и бокорастији.{S} Невен се жути тамо поред ограде а у сре |
| } А кад се она саже да откине још један бокорић црвеножутог цвећа, а он их врло хитро спусти у |
| ије?{S} Је ли морала Црна Гора изгубити Боку, да је можемо дати на поклон ћесару?{S} Тако хтео |
| т, а другима туга.{S} Тежак, врло тежак бол прожимаше јој заиграло срце: како је, после толиког |
| Гргур нехотице мрдну болесном ногом; од бола му се лице намршти.{S} По маломе ћутању жмирну Или |
| ан, а малени Гргур, једва корачајући од бола, сиђе доле у поточић, стаде на два бела заравњена |
| ову царицу, малу Даницу, која је готово болесна била што је њезина улога сасвим нема, што, осим |
| ало подсмешљиво...{S} Кад је пуна глава болесних мисли, илузија.{S} Аустрија, Русија — слобода, |
| нићу се.</p> <p>Ту Гргур нехотице мрдну болесном ногом; од бола му се лице намршти.{S} По малом |
| тамни облаци, да на оне мале прозоре од болнице уђе толико таме у собу, да се на новинама слова |
| , у селу Томашевцу.</p> <p>Лежи Гргур у болници, која беше смештена у варошкој кући, пружио уве |
| Гргур лаку рану у ногу.{S} Однеше га у болницу код великога логора, у селу Томашевцу.</p> <p>Л |
| и познијег ђаковања, сећа се рата, сећа боловања, сећа сваког значајнијег друга и догађаја па с |
| румену доњу усницу.</p> <p>— Ћутиш?{S} Болови?{S} Знам ја, кад је човек рањен, жигови, тиштања |
| се на увезаној нози појавили много јачи болови.{S} Напољу је од јутрос сијало и жарило јарко ле |
| одрадила, па да будем најбоља девојка, боља и лепша, него што би ти, <pb n="98" /> мој добри Г |
| тренутку.{S} Али шта му знам, кад нисам боља, кад не умем да будем боља.{S} Кад би се то негде |
| м, кад нисам боља, кад не умем да будем боља.{S} Кад би се то негде дало купити, или отпостити, |
| научи ме да будем добра, с дана на дан боља, да будем заслужна тако доброга другара, као што с |
| , из живих уста.{S} Што једанпут чујем, боље утубим, него кад десет пута прочитам.{S} Али, пре |
| епа времена, кад се међу нами говорило: боље је шест вранаца у каруца, него шест школа у глави. |
| боље чују, да онима горе <pb n="39" /> боље угодим.{S} У једанпут ми се учини да отуд од двери |
| ?{S} Готово би хтели да протару очи, да боље виде, да их како не варају.{S} Гледају један пут, |
| у вратове, издижу се на врх опанчића да боље виде, гледају, ћуте и чуде се...{S} Осим шарене ха |
| боже здравља, гледаћемо ми да се то на боље окрене.{S} Само треба да чинимо као што нам Досити |
| > <p>— И боље да ћутиш, кад не знаш шта боље да ми говориш.{S} Ја ћу како ја, како је код памет |
| ти, удиљ ради, певај, па му радња никад боље.{S} Али, ево момка.{S} Дела, љубаве ти, ракију па |
| .{S} Благословено село, од сељака нигде боље вајте под овом божјом звездом; жилав, а опет га мо |
| и поче се дизати на ноге. (Лулу је брже боље стрпао у јанџик.) Знаш старост, слабост; ни оних н |
| радом баци по који поглед, па опет брже боље у књигу.{S} Зна, као човек од искуства, да у учите |
| наш, не смем ни да ти кажем.</p> <p>— И боље да ћутиш, кад не знаш шта боље да ми говориш.{S} Ј |
| апетани данас појефтинили, али тек, тек боље живе него ја и ти.{S} Нека и из наших кућа никну г |
| јачим гласом извијах „сједалне“ да нас боље чују, да онима горе <pb n="39" /> боље угодим.{S} |
| ију.{S} Реци ми: који је од њих двојице бољи?</p> <p>Гргура чудно изненади овако питање.</p> <p |
| ом, Илија ће пером.{S} Само да сам мало бољи на концепту.{S} Шта ћеш, кад се није стигло све.{S |
| } Философ, богослов, добар Немац, а још бољи Латин!{S} У дужности школској тачан, у цркви сваке |
| сле месец дана већ беше у редовима оних бораца из Србије, над којима је командовао Стеван Кнића |
| положио, Лицеј цео довршио.{S} Живот је борба, шта му знам, прости ми, немој ме заборавити, ја, |
| раже хране душама; пријатељима жубора и борбе харемски је живот духу карика.{S} На угловима кам |
| апића из Белог Потока.{S} У овој другој борби доби Гргур лаку рану у ногу.{S} Однеше га у болни |
| љу Макси задрхта лева страна доње усне, боре на челу већма се набраше према намрштеним обрвама, |
| а око, а ви опазите и да има многе нове боре и да су оне пређашње и много тамније и много дубље |
| ост чини дане дражима, слађима; врење и борење нестане, тихо, мирно теку једнолични дани, слатк |
| знао тамо и кости оставити.{S} Ми да се боримо, а политика? — нек ју воде старије и зрелије гла |
| доба, а он беше продукт свога времена; борио се противу простих аукторитета, али је опет зато, |
| ора.{S} И ми ћемо се, децо, одупирати, ‘борити.{S} Дух нашега народа који сузбија туђинштину, к |
| се чуда од јунашва, али се најхрабрије. борише браћа из Србије.{S} 21 августа велика битка код |
| ј установљавају се логори, прибирају се борци, старо и нејако слази ближе к Дунаву, много их је |
| р.{S} Народ прекрилио улице; ту оружани борци, па депутати из разних крајева у разноликој народ |
| p> <p>— Цвет.</p> <p>— Добра? </p> <p>— Босиљак.</p> <p>— А ти се не мислиш женити?</p> <p>— Не |
| ли просфоре.{S} У летње доба, кад цвета босиљак, доносила би га и китила целиваће иконе. „Чисто |
| но, као кад од измирне и задах светлога босиока, којим још прошле недеље сеоске бабе окитише це |
| оне висе скорашњи венчићи од смиљките и босиока.{S} Мирише Гргур, мирише, па се сећа оних безбр |
| а се с неким препире, или онога Дабишу, Бошњинога унука, што је одрастао у гори, па док не заув |
| ванредним приликама: кад је столарски и браварски пир, кад дођу гости, кад се наплати по каква |
| и кад стане беседити, ми сви, с великим брадама, гледамо га, као да смо из дивљега вилајета дош |
| лен, шишкав, средовечан, кокораве косе, браде пуне, подрезане, чела ониска, очију живих, малени |
| у шаке па упоред с Максом, само да није браде, да није чина.{S} Морао је Макса дати реч, да ће |
| них, образа округлих, космате подрезане браде, а образа онако вазда готових на смех.{S} Под паз |
| у њима по који мршави Јеврејин броћасте браде и бркова, погружен и перјав, трагичним погледима |
| као ја; видео си га како је млад и без браде, али кад стане беседити, ми сви, с великим брадам |
| у њима и ваш прота Матија у дугој седој бради, па посланици народни, па старешине војничке, па |
| , па онај стари пред њима у дугој седој бради?</p> <p>Гргур прићута, па онда радосно повика:</p |
| д хартије и Ђурђе Бранковић са дугачком брадом.{S} Сав овај најскромнији намештај изгледао је м |
| лој Даници, нагаравио по лицу, а косу и браду замочио у брашно.{S} Он је оружани спроводник, а |
| , по свом старом обичају, мало погладио браду и пљуцнуо.</p> <p>— На Варош-Капији?</p> <p>— Јес |
| суботом, а глете га сад, пустио је седу браду, па вам га чисто тешко познати.{S} Према њему њег |
| еду браду?</p> <p>— Јест, у његову седу браду.</p> <p>— И у његову... </p> <p>— И у његову...</ |
| а... ваљда си се загледао у његову седу браду?</p> <p>— Јест, у његову седу браду.</p> <p>— И у |
| продрмусао је богме добро ону уштавелу браду самом Стратимировићу.{S} Хе, хе, тако ти то иде н |
| {S} Но, како ти се свиди моја политика, брајане мој?{S} Реци, како ти се свиди?..</p> <p>— Не с |
| ни једну девојку.</p> <p>— Само лакше, брајане; док стигнеш до Лепенице.{S} Пун их је Крагујев |
| > <p>- Једна али голема.{S} Био сам ти, брајане мој, у неку руку будала.{S} Помисли само: био с |
| подсети га поп.</p> <p>— Сутра, сутра, брани се учитељ Макса...{S} Много је горчина, мањих и в |
| има.{S} Радо излази на сељачке зборове, брани црквено имање, заузима се за цркву, а омакне ли с |
| Турцима, па позва народ на устанак, да брани своја права, свој језик и веру, своје обичаје.{S} |
| ио брижне родитеље, па се спустио, кроз браник, ливадом уз реку, па из реке оном стазицом, што |
| авокорни церићи мало пре осечени тамо у бранику, он понајлак иде на колима, а малени синчић, с |
| ке провинције.{S} Не тражите, дакле, да браним непознат народ, некакве ваше Србе.{S} Србија је |
| хоћеш.</p> <p>— И учитељку.</p> <p>— Не браним, забележио сам.</p> <p>— Па ми лепо поздрави и м |
| се учи адвокатлуку.{S} Ко се данас уме бранити на суду и путу, тај зна да је жив.{S} Та ето су |
| ка светогорска икона од хартије и Ђурђе Бранковић са дугачком брадом.{S} Сав овај најскромнији |
| ту вас у црној чоси, у алеву појасу?{S} Брат Иванов син.{S} Који но беше наш нови капетан? — То |
| познио господин директор, рече Гргур, а брат му извади из торбице књигу, па је даде оцу.</p> <p |
| старом добром обичају ваља да је изведе брат и преда ручноме деверу.{S} Даница зажеле, да је из |
| /p> <p>Што је челенка на калпаку, то је брат Иван, Гргуров отац, међу Здравковићима.{S} У оца и |
| говином или ћете суду?{S} Не знам да се брат Иван опарничио с ким?</p> <p>— Не знам ни ја.</p> |
| свршиш, е онда, онда...</p> <p>И ту се брат-Ивану уставише речи у грлу. „Боже мој, ко ли ће то |
| елима.{S} По Гргура дошао његов старији брат Паун.{S} Даница их испратила готово до на крај сео |
| икад нећеш оставити свога...</p> <p>Али брат Иван већ више не могаше ни једне.</p> <p>Гргур га |
| те само Доње Дунаво, Балкан, сам рођени брат, вредни Бугарин.{S} Глете, гле, Београд, Загреб, С |
| есту свога великога стола.</p> <p>— Мој брат дође да мало види Београд, поче Сава.</p> <p>— Ода |
| е их поново ређати.{S} Међутим је њезин брат у другој соби сео код стола, отворио најновији <ti |
| ле се кренуше мало лакшим касом.</p> <p>Брат Иван већином ћуташе, и само овда онда опомињаше сл |
| и оца и мајку и свога друга од колевке, брата Пауна.{S} Али Паун беше мекша срца, он би се час |
| во ти још једнога сина, а теби, Милане, брата и друга.</p> <p>Гргур приђе руци газдаричиној, а |
| ра Јована, ни професора Саве, ни његова брата свештеника Арона, па ни Гргура.{S} Сви су отишли |
| >— Хе, децо, сад сте добили још једнога брата.{S} Хоћу да се пазите као да смо вас све троје ми |
| јест, јест — ко опљачка свога рођенога брата, ко комада Пољску, и опет ти кажем: није Славјани |
| и лизао прсте за палачинцима, а гле мог брата јако, сад му је...</p> <p>— Сад му је, сад му је, |
| с по заплакао, кад би чуо да ће да воде брата, и да га дуго, дуго неће видети.{S} Отац би га ко |
| Гргура и посаветује га.{S} Паун загрли брата и дуго плакаху и један другом нешто неразумљиво г |
| а кола, за њим Паун, који ће да испрати брата, па напослетку Гргур, који се једва отрже из загр |
| p>— Ја не знам; ја не умем да знам; ја, брате, нећу и не могу ништа да разумем.{S} Све је добро |
| у свем селу, румена јабука! „Кумим те, брате Милета, понеси ову писму Гргуру.{S}" Хоћу, зашто |
| ро промислио и промислио.{S} И знаш ли, брате, шта сам смислио — ја нећу да будем професор.</p> |
| >— Сат?{S} Па то је ту...{S} Шта велиш, брате Милане, да походимо његовога оца ?{S} Пут је сигу |
| Та и Доситије ту негде вели, да су се и братија хоповска веома радовала живој риби и староме ви |
| е нестрпљива или радознала, завириће на братовљев прозор, без куцања отвориће врата, па ма унут |
| се врата и уђе професор Сава са својим братом, свештеником из Барање.{S} Сви им пођоше у сусре |
| животу, јединство је већ изјављено.{S} Братско поздравље читавоме моме народу, свештенству јед |
| рђен.{S} Јелачић се заклео на верност и братство.{S} Патријарх је читао, а Јелачић говорио закл |
| његове нове отаџбине.{S} Шта не би сеја брату учинила?{S} Па опет, тако мали захтеви, толика же |
| кад један погину у тамнавском Посављу, браћа га донеше у своје село и укопаше.{S} Двојица су п |
| прота Матија само што мрдну обрвама, а браћа Шумадинци потргоше пиштоље и пуцњавом поздравише |
| попо, а тамо, а овде!{S} Сви смо једна браћа, један народ.{S} Ја сам и тамо могао бити и учите |
| па да ми се пазите и слажете к’о рођена браћа.{S} Тешко је, децо, данас стећи пријатеља, па зат |
| а ћемо обгрлити ми, ми њихова потиштена браћа...{S} А онда?{S} Онда ће и Рајна научити <hi>Возб |
| од јунашва, али се најхрабрије. борише браћа из Србије.{S} 21 августа велика битка код села Пе |
| ко ће и шта ће говорити, кад га упитају браћа из „Сербије“ о најновијим догађајима.</p> <p>— Се |
| отвори уста да и он с осталима привикне браћи „Живео!“ али му се у исти мах оте поглед на магис |
| тако исто и свој једнокрвној славенској браћи, која живе у границама троједне краљевине!“</p> < |
| >— На кога било, у помоћ својој рођеној браћи.</p> <p>— Засврбио те врат.</p> <p>— А ти? упитаћ |
| ати и учитељима и поповима и целој оној браћи да нема ни тамо ни амо учитеља као што си ти...{S |
| и Дунаву и широм испраћа оружану браћу браћи у помоћ.{S} Стари прота Матија Ненадовић одлази у |
| азећи горе доле запита нас: „Хоћете ли, браћо, данас да бирамо војводу?“ Сви као из једног грла |
| ад прочитало у школама, у народу: децо, браћо, нема више фиргаза, нема више батина... реците: ш |
| припевају:</p> <quote> <l>На ноге, Срби браћо, слобода зове!</l> </quote> <p>Гргур гледа и слуш |
| а међу тобом и Миланом, као сестра мећу браћом својом.</p> <p>— Гргур седе до Ружице и стидно г |
| Разлика у вери и цркви не раставља више браћу и чланове једнога народа у друштвеном и државном |
| а Сави и Дунаву и широм испраћа оружану браћу браћи у помоћ.{S} Стари прота Матија Ненадовић од |
| обро дете, али тек тек, није дете што и брачни друг, снебивамо се, снебивамо се и од свога најр |
| му свима навикама, дворила га мање као брачни друг, више као мати дете.{S} Јутром Макса рани, |
| дне паприкаш, а увече цицвара од бељега брашна, мало помаснија; среда, пасуљ са сланиницом; чет |
| дан најпростији сандучић.{S} У врећи је брашно прохино, а у торби пшенично; у застругама сир и |
| равио по лицу, а косу и браду замочио у брашно.{S} Он је оружани спроводник, а у исто време хаз |
| и“.{S} Само је мала Даница још она иста брбљива и несташна птичица, која исто онако цвркуће и с |
| очаре како живо мељу.{S} Куће, негда од брвана и клиса, сада покривене ћерамидом, а димњаци се |
| ше.{S} Али ја још прелазим преко старог брвна; узмем обично очеву стару мачугу, па се мало пошт |
| , па им се чини да већ чују како падају брвна с клисом с црвенога крова, звона сама звоне и зај |
| у шумарци од твојега села.{S} Оно старо брвно преко потока отрулило је и пало у воду, и сад се |
| уморно јесење небо поклопило и најближа брда.{S} Често је исто тако суморно у прсима која је пр |
| лака, а дуга озго шине од једнога краја брда до другога, истурујући својих седам боја све сјајн |
| читељ-Максина села. </p> <p>Ноћ покрила брда, снег до колена, одавно умукнула пуцњава пушака, г |
| е стада, далеко се види пут, који поред брда води дубоко у Шумадију, па Космај, па Венчац, па Р |
| е куће, што се лепо види на оној страни брда, што је иза цркве.{S} То је дом свештеника Крсте, |
| која је, запрепашћена, стајала на ивици брда пред школом, и непомично као кип гледала на ону ст |
| х сметова, што се отискиваху са околних брда.{S} И курјаци се појавише око торова, раније и жеш |
| це, и за неколико тренутака замакоше за брдашце.</p> <p>Петрија дуго за њима гледаше, тарући су |
| т на њему умисмо.{S} Шта пута сиђем низ брдашце и станем на онај велики, маховином обрасли каме |
| ога моста, чешће је погледао на школско брдашце, премишљао да ли да сјаше на који тренутак, мак |
| S} Трже се, и погледа изнад себе.{S} На брдашцу, преко којега се бељаше утапкана стазица, којом |
| им подупртим гранама, а за њима село на брдељцима, на којима се зелењаху проређене шумице.{S} С |
| ш немоћне, те нисам довољно снажно била брдилима.{S} Сад је, дабогме, много друкчије, сад сам и |
| сада, па ћемо га пронети по овим нашим брдима.</p> <p>— А забрана?</p> <p>— Каква забрана!...{ |
| .</p> <p>Школа је б....ска у брду.{S} У брдима су села много мања него по питомим равницама, па |
| светла недеља.{S} А још лепша у селу у брдима, у природи, која је највеличанственије и најразу |
| /p> <p>Ту поче сунце сасвим замицати за брдо на западној страни школе.{S} Још се изнад младе го |
| Данас нема школе, Грго; хајдмо тамо на брдо да трчимо горе и доле...{S} Рекав то Даница, залет |
| оба прозора, па опет се замаје тамо низ брдо преко снегова, у бестраг.{S} Из кухиње чује се учи |
| ја!{S} То рекав, па као тица летну низ брдо, и за тренутак два већ беше стрчала пред њега.</p> |
| гур, окрену коња, па што игда могаше уз брдо.</p> <p>А Степан поново припали лулу, па поштапају |
| није спорио.</p> <p>Већ су се пењали уз брдо.{S} Указа се село.{S} Уђоше на вратнице Гргурова о |
| осле долом дуж ливада, па опет косом уз брдо до својих кутњих вратница.{S} Ту га је дочекала бр |
| ше у школско двориште, опазише, да мали брдски коњичак, привезан за један проштац у школској ог |
| бичају наоружан до грла, јаше напред на брдском коњичку, а за њим се дало неколико виђених коња |
| ок, дођоше до под само село а одатле уз брдску стрмен, која је окрчена и испресецана оградама.{ |
| дији.{S} Уставио се код свог сеоцета на брду, походио брижне родитеље, па се спустио, кроз бран |
| о.{S} Даница већ стајаше с оцем горе на брду.{S} Наставише пут, Милан, и нехотице, опет се окре |
| ња преобука.</p> <p>Школа је б....ска у брду.{S} У брдима су села много мања него по питомим ра |
| во десно у своје другове.</p> <p>— Бре, бре? чуди се кмет Милија, па се јаче наже на своју кмет |
| уљу како се лукаво осмејкива.{S} Нећеш, бре Илија!{S} А Илија положи!{S} Потегну Хасо ножину, ј |
| ше лево десно у своје другове.</p> <p>— Бре, бре? чуди се кмет Милија, па се јаче наже на своју |
| ло, да видиш, да се на њега није срушио брег или га потоци разнели.{S} Пролетошњих киша да нас |
| 32" /> стадо, па анђели тамо подаље иза брежуљчића, начињених од маховине.</p> <p>С једне и дру |
| своју књижицу: који под орах, који под брест, који тамо код кошева, док не огласи звечка школс |
| ској свечаности.{S} Сељаци поседали под брест, повадили чутурице из торбица, па који шљивовицу |
| чуо се ћук.{S} Тамо кроз грање високога бреста светлила је већ доста јасно звезда вечерњача.{S} |
| ећ и дубока јесен настаде.{S} Са липе и бреста час мање час више опадаше лист, а хладни ветри у |
| III.</head> <p>Већ је скоро пао лист са брестова пред школом.{S} У дугачке општинске кошеве ода |
| е се школи, већ савише право под велике брестове код кошева, да у дебелом хладу мало одахну и ш |
| дина, што се дотле одмараху у хладу под брестовином.{S} Обадвојица лепо обучени, европски, само |
| енога млека и скорупа.{S} Седели су под брестом једно до другога и дуго, дуго гледали доле у ли |
| као мало дете.{S} Даница их остави, па брже ускочи у своју баштицу, паде на једну цветну леху, |
| чица и поче се дизати на ноге. (Лулу је брже боље стрпао у јанџик.) Знаш старост, слабост; ни о |
| ко кљусе, које понајлак граби напред ни брже ни лакше, јаше, а он, кад му мало лакну после неко |
| ом, крадом баци по који поглед, па опет брже боље у књигу.{S} Зна, као човек од искуства, да у |
| } Време је време, ветри, <pb n="121" /> брза, пролази.{S} Сваки дан је по један чанак, у који, |
| се својом старом палицом, оде младачком брзином доле ка школи.</p> <p>Газда Ивану заиграла обрв |
| казао, а, ја, говори учитељ с највећом брзином режући хартију.{S} Ја сам казао и казаћу, ако х |
| азе из дневних новина умео је прибрати, брзо утубити и применити тако ђаволски вешто и препреде |
| позиција.</p> <p>— Не мислите? поче он, брзо, брзо смишљајући како да нађе својим речима смисао |
| ја.</p> <p>— Не мислите? поче он, брзо, брзо смишљајући како да нађе својим речима смисао, који |
| акла!{S}" Ту их поче мешати брзо, брзо, брзо, па онда овлаживши десни палац, предузме их поново |
| донео из своје планине.</p> <p>— Брзо, брзо! викаше поново.{S} Видиш како <pb n="14" /> ја!{S} |
| ом дотакла!{S}" Ту их поче мешати брзо, брзо, брзо, па онда овлаживши десни палац, предузме их |
| Остави служавник на кухињском огњишту, брзо отрча у своју баштицу, па кроз малене лехице тамо |
| собом донео из своје планине.</p> <p>— Брзо, брзо! викаше поново.{S} Видиш како <pb n="14" /> |
| то год би видео и чуо, све би те утиске брзо разрадио у себи и као своје још тога дана преприча |
| и прстом дотакла!{S}" Ту их поче мешати брзо, брзо, брзо, па онда овлаживши десни палац, предуз |
| само, настави отац Арон, пошто је успео брзо прогутати уздисај, помислите само: и невину <pb n= |
| акше се даје изазвати, али се опет врло брзо стиша, пружи руку, прашта, мири се и готово никад |
| а мало намршти, „свевидеће" око Илијино брзо га увери, да је промашио.</p> <p>— Прут је нужно з |
| нако племенит и добар, а ја сам ето још брзоплета и лакомислена, те сумњичим у твоју доброту.{S |
| Макра.{S} Повисока, сува жена, оличена брига и старање.{S} По чистоти познаје јој се вредноћа |
| ане?{S} Прости, замислих се мало својом бригом, која ми одузе и снове и глад.</p> <p>— Питах те |
| „Много, много га поздрави.{S}" Не бери бригу, рекох јој, та ми се знамо, другови смо.{S} И ево |
| S} Добро, казуј, побележићу, па не бери бригу.</p> <p>Ту извади и отвори кожну бележницу.</p> < |
| у оним крајевима.{S} Па што ли је тако брижан, што ли се не радује толиком божјем благослову ! |
| а мати, моја драга Данице.{S} Чуваћу их брижљивије него ону негдашњу китицу твојих цветака.</p> |
| есели.{S} Још и данас, као некада, ради брижљиво; кад је за школским столом, не чини му се да ј |
| и било тамно и коштуњаво, опет је он то брижљиво проучавао, непрестано се занимао оним што је у |
| ринском поверљивошћу, неком материнском брижљивошћу.</p> <p>Гргур је морао много и много припов |
| х кутњих вратница.{S} Ту га је дочекала брижна жена Петрија.</p> <p>Он је ћутао, а она питала.{ |
| p>— Да се ниси уплашио, чедо моје? пита брижна мати.</p> <p>— Па Бога ми, мајко, бејах се мало |
| p>— Шта нисам, јадна, мислила, прихвати брижна Петрија.</p> <p>— Беше мало опознио господин дир |
| ио се код свог сеоцета на брду, походио брижне родитеље, па се спустио, кроз браник, ливадом уз |
| <p>Но Гргур још ни изговорио, а Ружица бризну у плач, ридаше и јецаше горко.</p> <p>Док је она |
| — плакао.</p> <p>А мали Гргур — и он је бризнуо у плач, кад је својим крупним очицама опазио да |
| дила на лику старога наставника; пре се бријаше редовно четвртком и суботом, а глете га сад, пу |
| и.{S} И отац ти се брине, и мајка ти се брине, па и твој учитељ, мој отац, мршти се и срди на т |
| ивите само на доколици.{S} И отац ти се брине, и мајка ти се брине, па и твој учитељ, мој отац, |
| ући празну шољу на клупицу.</p> <p>— Не брини се, газда Иване.{S} И мој је син свршио школу код |
| среде већ прихвата Максо, па се даље не брини: тресу се они оронули сводови!</p> <p>У поп Крсти |
| и он је већ у служби.{S} За њега се не брини...{S} Да га поздравим?{S} Збогом!{S} Да ти отвори |
| у бабу и слатко заспати.{S} Плакао је, брисао је сузе широким рукавом своје беле кошуљице, а с |
| е убрус испред себе и поче их на махове брисати.</p> <p>— Време је да се и за ово дете постарам |
| ухе хватају.{S} Што попа тресе ногама и брише сузе од голема смеха, али што се и учитељ Макса з |
| о који мршави Јеврејин броћасте браде и бркова, погружен и перјав, трагичним погледима нуди вам |
| ла нечувена реткост.{S} Директор грицка бркове и понајлак избацује питање по питање.{S} Иза њег |
| лицејци, мајстор Јован развио најновији број <title>Српских Новина</title> и свечаним гласом чи |
| и милозвучно и тачно прочита обележени број стихова. </p> <p>— Нестаће, децо, не велим Београд |
| Вид, слух, вкус, мирис и осећање“, или „Број којим се множи, зове се множитељ“, или „Стеван Нем |
| Имам осам маторкица, а пилића да једва броја знам.{S} Да си ближе, послала бих ти, макар крадо |
| о те ме подсети.{S} Ево обадва последња броја <title>Српских Новина</title>.{S} Дакле ја, учите |
| ахну дубоко, и таман да спусти зрнце на бројаницама, а на вратима се зачу куцање.{S} Даница се |
| ад столићем до кревета, држаше у рукама бројанице и на глас читаше псалам: <hi>и дажд нам, влад |
| „Искусан човек", помисли у себи, остави бројанице на сто до себе, па погледа пажљивије у Илију. |
| убљен у мисли, седи својој соби и броји бројанице.{S} Још иста она икона над креветом његовим, |
| ући главе, шије, а учитељ Макса, држећи бројанице, набрао чело, скупио смежуране усне, па мисли |
| ао је у шеталицу, у сказаљку, у незнане бројеве, и у оне тегове, који му тим већма завртише гла |
| Говорећи то, доиста је написала све те бројеве, али сваки у другој величини и у другоме правцу |
| та бабускеро!{S} Гледамо и ја и она.{S} Броји, чита, говори, све прилике горе од горих.{S} Баци |
| т, задубљен у мисли, седи својој соби и броји бројанице.{S} Још иста она икона над креветом њег |
| је, а међу њима по који мршави Јеврејин броћасте браде и бркова, погружен и перјав, трагичним п |
| сор Сава извади из долапа неколико жуто брошираних књига.</p> <p>— Ево Мицкијевићех предавања о |
| што стајаше пред њим отворена.</p> <p>— Брр!{S} Напрћи своје танке уснице столарева ћерка, а Ми |
| , и оне питоме овце што пландују у оном брснатом шумарку изнад куће њихове.{S} Види их све, већ |
| им местима и уче.{S} Од њихових гласића бруји школска соба као кошница.{S} Из тога жубора, слож |
| ира.{S} Колико оком прегледати, гмиже и бруји народ, народ, народ.{S} Рајачић гледа по народу н |
| е весела деца.{S} Погле, оцо, колики му брци, па калпак на глави!{S} А шта му је оно у рукама?< |
| га и суревњива мусломанина.{S} Гранчица бршљана или вршак зелене лозе што се виде овде онде изн |
| те почишћено, спремљено; ограда окићена бршљаном; пред школом дугачак постављен сто; иза куће п |
| више ни веселих птица у гори, ни зујање буба по трави и међу гранама.{S} Потоци пуноводни, стру |
| гру својих другова, међу којима је, као буба, скакала и трчала мала Даница.{S} Још није почео с |
| е чланове кора, а они, неми и мирни као бубице, ни лево ни десно, већ сви, као слике од воска, |
| о Гргур, сеђеху <pb n="10" /> мирно као бубице, а они старији већ су више давали себи слободе, |
| војој „вселени“.</p> <p>— Срби, Хрвати, Бугари — сила!{S} Ко каже <pb n="77" /> да смо мален на |
| Дунаво, Балкан, сам рођени брат, вредни Бугарин.{S} Глете, гле, Београд, Загреб, Сарајево, Скад |
| S} Био сам ти, брајане мој, у неку руку будала.{S} Помисли само: био сам ти се заљубио.</p> <p> |
| ица, којој нећеш замерити што је толико будаласто поверљива.</p> <p>„Али шта ћемо, Гргуре, кад |
| ти кажем у очи.{S} Окани ме се с твојим будалаштинама.{S} Иди из собе !{S} Иди !{S} Кажем ти, о |
| ми народ мален...{S} Ми народ мален?{S} Будале!{S} Ходите ближе столу, ходите.{S} Гледајте само |
| кљукали Шилером и Гетеом, па чак и оном будалом — Клопштоком.{S} Ко мари за Мицкијевића?{S} Та |
| : не знам само шта смета да <hi>аз</hi> буде <hi>аз</hi>, а <hi>буки — буки</hi>.{S} Казујете л |
| тетом?</p> <p>— Један да ради земљу, да буде сељак ко по Богу ја, а овога (показав руком на Грг |
| воју војводину привеслати Србији, па да буде што једном бити мора. </p> <p>— Па да буде што јед |
| е што једном бити мора. </p> <p>— Па да буде што једном бити мора! понови професор Сава смешећи |
| лим паприкама, склоњено је да тим драже буде тамо после испита.{S} Таман се чича Милија (који с |
| хаљине, чарапе и појасе, да јој дете не буде постидио пред новим својим друговима.{S} Око ње ос |
| <p>Сви још јаче задршћу.</p> <p>— Ко не буде знао лекцију, сви да знате, — ја ћу му судити!</p> |
| е: „Шта су потписали ћесари, нека нам и буде!“ Поче протосинђел Никанор: „Отеше нам <pb n="108" |
| је суђено, онда шта јој знамо, нека јој буде.{S} Ја се и ви нећемо посветити.{S} Та и Доситије |
| скаменише.</p> <pb n="11" /> <p>— А ко буде дирао у туђе, или другога ударио, нека ми и не изл |
| мене неће уживати не знам шта, али како буде мојој деци, онако и њему.{S} Што једем ја, јешће и |
| .{S} Заузми се где треба, те да му тамо буде лашња ова година.{S} Твоји су здрави сви; мајка ти |
| да будем добра, с дана на дан боља, да будем заслужна тако доброга другара, као што си ти.</p> |
| купила, и отпостила, и одрадила, па да будем најбоља девојка, боља и лепша, него што би ти, <p |
| 96" /> ми, Гргуре, опрости; научи ме да будем добра, с дана на дан боља, да будем заслужна тако |
| му знам, кад нисам боља, кад не умем да будем боља.{S} Кад би се то негде дало купити, или отпо |
| ли, брате, шта сам смислио — ја нећу да будем професор.</p> <p>— Нећеш да будеш професор? чуди |
| идарност на страну: расправићемо је кад будемо доконији.{S} Него, молимо вас, кажите нам, шта с |
| ћу да будем професор.</p> <p>— Нећеш да будеш професор? чуди се поп.</p> <p>— Нећу.{S} И нећу, |
| е сам и литургију одстајала.{S} Збогом! буди нам здрав, и немој нас заборавити. — Даница“.</p> |
| } Добро је, кад није горе.{S} Па од сад буди паметан.{S} Не бој се, биће Србаља и без наше крви |
| у толики ризик.{S} Зато, благодареније буди Богу на срећи, која ми је већ у рукама, ја се нећу |
| и после поноћи.{S} Макса се два три пут будио и говорио детету да гаси свећу, да легне.{S} Али |
| ајем у ваше руке; ја познајем вас; нек’ буду као ви — остало је у Божјој руци, примети Јован по |
| владај се добро, онако како те старији буду световали.{S} Немој никад да се лењиш ; што можеш |
| м добру не води, то се ношење Вертепа у будуће строго и безусловно забрањује !...{S} Забрањује, |
| готов да их загрли. „Моја лепа и драга будућности српска !“ тако нешто кликнуло је у њему, и т |
| метити Милан.</p> <p>— Који нема велике будућности ? додаће и Гргур с радозналим погледом у сво |
| Ми — мален народ... како рекосте? — без будућности?{S} Сам уља и нитков!{S} Пи!{S} Пљуните и ви |
| ог професора.</p> <p>— Мали народ — без будућности?{S} Ко вам вели то ?{S} Лаж, лаж... децо мој |
| Уз пут је много мислио о својој тамној будућности, и за чудо, толико га је занимао тај неразго |
| вом другу зачело и нагло почело расти и бујати.{S} Сад му паде на памет мисао: да покрене говор |
| тељ Макса.{S} Поче, али у овај мах мање бујно, више полутужно:</p> <p>— Све је то једно, мој до |
| свога синчића, који под пазухом имађаше буквар.</p> <p>— Доведох ти дете, учитељу, да и њега уч |
| зову ме и „дивљим пилетом“.{S} Имаш ли буквар?</p> <p>— Имам.</p> <p>— А читанку?</p> <p>— А ш |
| пунцато књига; већ сам подерала четири буквара и две читанчице.{S} Ја знам написати цело твоје |
| , сео сам у скамију, отворио пред собом букварић, задубио се у своју лекцију, вежбао се у читањ |
| не вреди, дода Даница.</p> <p>— Стоји у буквару, примети попа, смешећи се, а у Светом Писму сто |
| >аз</hi> буде <hi>аз</hi>, а <hi>буки — буки</hi>.{S} Казујете ли и ви имена слова или просто: |
| слова или просто: <hi>аз — а</hi>, <hi>буки — б</hi>.{S} Ја не видим да је то Бог зна како пам |
| да <hi>аз</hi> буде <hi>аз</hi>, а <hi>буки — буки</hi>.{S} Казујете ли и ви имена слова или п |
| к и сама у децу загледала.{S} Нису прве буклије ни испражњене, а учитељ Макса развезао с попом |
| ђаконија извиле вите вратове трбушасте буклије као румени лабудови.{S} Овде онде заличио лимун |
| крипе точкови под товаром, како се беле букове облице, а међ њима храпавокорни церићи мало пре |
| ва коситерна кандиоца, а ватра у кухињи букти, низ гараве вериге лижу пламенови горе у димњак, |
| шну Европу од белаја.{S} А кад сломијеш Бунапарту, онда те тапшу по раменима, а ти опет откуд с |
| Макса у својој соби постане нестрпљив, буни се у своме читању, чисто види онога, што је ототањ |
| у дланове, и нехотице се дотаче у џепу бурмутице, али је био толико присебан да је не извади.{ |
| дољубивих.. </p> <p>Ту поп Арон отвори, бурмутицу, понуди и себе и мајстор-Јована, па настави д |
| аве до пете, отвори своју малу, округлу бурмутицу, понуди <pb n="2" /> неколико пута свој разма |
| воришту журан бат.{S} Врата се отворише бурно и у собу улете Милан разбарушен, прљав, подеран.< |
| и незаслужених, кусао у своме и тихом и бурноме животу, па се бојаше помутити радост, којој мал |
| Дрезду, у Вајмар, дабогме, тамо читају буршовима Мушицког, наше песме, нашу књижевност.{S} Ха, |
| звездом и месецом, сакри главу у један бусен траве пред собом, шкрипну зубима, стисну песнице, |
| ажеш право, дијете, поче Макса смотрено вадећи она оба писма из недара.{S} Реци ми, али као да |
| тврђује чивије, намешта шарагље и лесе, вади воду из ведра и пере главчине, наплатке и паоце.</ |
| ја патријарха.{S} Донесе сандучић, а он вади царске повеље, привилегије, и показује народу.{S} |
| ика и Кавура, знао је на изуст !{S} Све важније говоре из француске револуције прочитао је; јер |
| и, кад ето ти директора задувана с врло важним лицем.</p> <p>— Господо моја, јесте ли чули за с |
| каза ручицама ширину и висину тога тако важнога и омиљенога суда, а он је морао у два маха поку |
| ијaнина, достојне.{S} Ја полажем велику важност на изјасненије катихизиса, примерно поведеније, |
| по свом обичају, поче опширну придику о важности светог „причашченија“, о светој тајни „покајан |
| аше, чисто не могаше да скине ока с ње, вазда би је гледао; чињаше му се, да никад није видео т |
| дрхтала, кад се машио за шољицу.{S} Он, вазда смишљен, присебан, опрезан, гледај како је завеза |
| е црне очи испод високога чела, па уста вазда отворена, а уснице танке и отворено румене, висок |
| м опет позлаћеним појасевима.{S} Даница вазда живахна и слободна, па се маша за колаче, за мед, |
| дећи у лице свога учитеља, лице које је вазда покривала студена строгост, а сад је тако лепо, т |
| ем.{S} Хтела бих и да се учи и да ми је вазда пред очима.{S} Кад помислим да оде, па да га не в |
| а Ружица, с леве стране момци, којих је вазда имао тројицу.{S} Шегрт је помагао доносити јела и |
| г тесног Дорћола, а ове ће песме остати вазда живе и младе, свеже и росне као што сте данас вас |
| ива машта и врло често износила његовој вазда топлој и пријемљивој души.{S} Види Гргур једну ск |
| космате подрезане браде, а образа онако вазда готових на смех.{S} Под пазухом држаше дебео треш |
| е „пиксле“, иначе је та скупоцена ствар вазда под њезиним кључем.{S} Сада пуши, хода под стрехо |
| ве теши нешто на око, шарено и цифрасто ваздан, а док подложиш пећ, а оно се криви и витопери к |
| пте неком зимогрожљивом светлошћу, свеж ваздух рези као добро ново вино, ветра ни са једне стра |
| ијских зидова.{S} Он би напоље, на свеж ваздух, да ходи горе доле, да гледа свет.</p> <p>Ту се |
| ста, уздиже га, чини му се: запливаће у ваздух, полетеће.{S} Ходе, а с њима напоредо лете и оне |
| аједно с њом из тог загушљивог школског ваздуха.</p> <p>А кад су били код баштенских врата, Дан |
| ишила доња два предњака.{S} А Гргур је, ваистину, сасма мало порастао, само су му очице живље и |
| истос се роди!" </p> <pb n="37" /> <p>— Ваистину роди! викну исто тако поп, па се пољуби са учи |
| оњу.</p> <p>— Христос се роди!</p> <p>— Ваистину! повикаше сви новоме госту, па га посадише гор |
| а као звонарице.{S} Авлије пуне стаја и вајата, а иза ограда шљивик до шљивика, па срчане воћке |
| богате и укусне вечере, полегали који у вајату, који тамо по трави, под туњом.{S} Гргуру је мат |
| имо, ми га зовемо.{S} Идите у Дрезду, у Вајмар, дабогме, тамо читају буршовима Мушицког, наше п |
| а.{S} Знаш ли, вели, Симо, какав је тај вајни директор?{S} Грђи и страшнији од свих људи у селу |
| Благословено село, од сељака нигде боље вајте под овом божјом звездом; жилав, а опет га можеш и |
| сто сам Господ разуме.{S} Што не говоре вако просто, да их и ја разумем: али тако ти је данас и |
| жјом звездом; жилав, а опет га можеш и ’вако и 'нако.{S} Само са њим лепо, низ длаку, ласкај му |
| ти.{S} Али зар да <pb n="52" /> остану ’вако као ја и ти?{S} Грехота је, жено, кад нам је ето д |
| него ономлани.{S} А круне — крунама ти, вала, ни цар не би замерио.{S} Као смишљене.{S} Чиј си |
| е, чујем лађе и сплавове по овим старим валовитим рекама.{S} Па ова мора од планина, пуна пасти |
| н, ти, Јанићије, Ирод, а ти, Крста, цар Валтазар, а ти, Гргуре, мали цар Петар.</p> <p>— А шта |
| >имја</hi> твоје?</p> <p>— Аз јесам цар Валтазар од западне стране, поче упитани, па још оштриј |
| да је учеван, да зна што треба да зна, ваља много да чита, много да мисли, много да пише и учи |
| свету, сваки може бити чувен и велики, ваља само присести, па опљунути у шаке.</p> <p>— А је л |
| је по један чанак, у који, ма једанпут, ваља заитити својом кашиком.{S} Прошеније, службу, поло |
| ћи ватру.{S} Данас сутра па и јесен ту, ваља нам се богме размислити: да ли дете да задржимо ко |
| послу одлазио тамо.{S} Народ је народ; ваља му богме послужити.{S} Ево, видите, прибележио сам |
| чекају ме другови, а помрчина је.{S} А ваља пре добоша бити у касарни.{S} Мучна уредба; нигде |
| а учитељевом сату куцнуло дванаест и да ваља сести за обедни сто.{S} Сви, па и мали Гргур, одош |
| лен, понесташан, па као оцу ми се богме ваља и бојати да...</p> <p>— Та не бојте се ви, мој дра |
| ја на Милана; све што је старо, теби не ваља; све би ти друкчије, само нек није онако како је, |
| е Гргур; ако се смисли какав план, који ваља разрадити, редакција се поверава Гргуру; ако се ид |
| де девојка.{S} По старом добром обичају ваља да је изведе брат и преда ручноме деверу.{S} Даниц |
| децо, данас стећи пријатеља, па зато их ваља себи ковати јоште из малена.{S} Па да се главом не |
| а ту нема неваљалства.</p> <p>— Шта, ви ваљада хоћете растројство, анархију у заводу ?{S} Красн |
| не могу бити школске; а да су речници, ваљало би да су многолисније и дебље.{S} Већ су били ск |
| нас изменила.{S} Кад сам ја књигу учио, ваљало је од јутра до мрака путовати од једне школе до |
| вима, али је зато радо прилагао, кад је ваљало набавити књиге, или нову одежду, или позлаћени к |
| и Гргур, гледећи га радознало.</p> <p>— Ваљан учитељ.{S} Кад једном дођеш с њиме, Иване, позови |
| <p>— А шта знам.</p> <p>— Ако, ако.{S} Ваљана хартија.{S} Само клобуке мало повеће — бар два п |
| </p> <p>— Па као што ми рече, Даница је ваљана девојка?</p> <p>— Права Српкиња, примети Гргур.< |
| а ми вечерас прослависмо победу једним ваљаним смуђем.{S} Како вам се чини, мајстор Јоване?</p |
| p> <p>— Знам, знам, да сте тирјаћија на ваљану рибу.{S} Али зато сад смемо мало повише овог рит |
| ко нам обрана прође на лијо, ништа неће ваљати.</p> <p>Викач оде у село, а слуга се и даље пови |
| p> <p>— Јест... а знам да није Макса... ваљда си се загледао у његову седу браду?</p> <p>— Јест |
| итати.</p> <p>— Да кога ћемо питати?{S} Ваљда оне доле великаше што се кољу о власт.</p> <pb n= |
| Има још доста Срба и осим њих.</p> <p>— Ваљда као што су мој отац и професор Сава?</p> <p>— Јес |
| .</p> <p>— Ви имате своје послове, а ја ваљда немам никаквих својих послова.{S} Кад морам седет |
| итам, а мислим на вас.</p> <p>— Шта, ви ваљда опет с вашим Доситејем, поче професор Сава смешећ |
| они, Милане, као они.</p> <p>— И ти ћеш ваљда с њима у Карловце?</p> <p>— Куд било, Милане; гре |
| рит Гавро, па ђакон Живојин, сада прота ваљевски, да се сакрије твоја Фрушка и цела Патријаршиј |
| тражи ни да орете, ни да тешете, књига вам поље, и халат и занат.{S} А ко се не учи за младост |
| ош јуче ми даде прото оба ова писма, да вам донесем.{S} Једно је теби, оче Крста, друго учитељу |
| а, на шумарке, на црвене кровове.{S} Да вам је на уранку стати па гледати на село, кад се тамо |
| растуженога свештеника.</p> <p>— Шта да вам кажем, наставиће поп Арон, вољан да даде што потпун |
| озбиљно професор Тома.</p> <p>— Имам да вам саопштим неваљалство, каквом равна нема.{S} Ја мисл |
| се виде овде онде изнад зидова, као да вам приповедају сладости које се сањају, а можда и ужив |
| е практике ?</p> <p>— Држим се, како да вам кажем... држим се све више и више наставленија.</p> |
| раги Илија“?{S} Кад вам се прохте, онда вам је „драги“, а кад се дрнете, к’о по Богу сад, онда |
| > <p>— Бога молећ’ сутра.{S} Али да, ја вам се и не похвалих, господине професоре.{S} Стекао са |
| мислим, кад је то јасно као дан.{S} Ја вам и опет велим, да ту нема неваљалства.</p> <p>— Шта, |
| глете га сад, пустио је седу браду, па вам га чисто тешко познати.{S} Према њему његова ћерка |
| . зли ништа, ништа ; ни сам не знам шта вам хтедох рећи.{S} Читајмо ове умотворине; као биљци ј |
| е тако отежао ваш „драги Илија“?{S} Кад вам се прохте, онда вам је „драги“, а кад се дрнете, к’ |
| едети ја, морате седети и ви !{S} А куд вам се хита; зар имате што прече од своје званичне дужн |
| испразнити по једна или две, е онда ће вам листом нагрнути цркви.{S} И Иван је ишао цркви само |
| нема берићета.{S} Туђ је то усев, па ће вам јабанци и жетву разјагмити.{S} Хоћете на лепак — ид |
| ад чују да сте пролазили ; а и Гргур ће вам бити захвалан.{S} Ви не знате, шта је самоћа.{S} Ви |
| ли из оно мало промене на лицу тешко би вам било погодити, колико је говор свештеников улегао у |
| њега протосинђел Каћански.{S} Не остави вам тај на миру ни деспота Ђурђа, ни Арсенија патријарх |
| ужен и перјав, трагичним погледима нуди вам црвено-жуте неранџе и бледе лимунове.{S} Изнад тога |
| S} Сума' искуства, сума мудрости, је ли вам познато било ово всемирно правило ?</p> <p>— Није м |
| >— Ево, моја млада господо.{S} Рекох ли вам ја, ниче семе, које је посејао велики Доситије.{S} |
| а...</p> <pb n="66" /> <p>— Па рекох ли вам да долазим с части ?</p> <p>— Части?{S} Па колики ј |
| је из порте, не гледаше око себе, чини вам се зажмирио, па сања, сања сне, који би зацело били |
| је одвојити ока од лепе паведрине, чини вам се небо плавље, а фигурасти облаци бељи од најбељег |
| олазе дани и у тим тамо селима.{S} Чини вам се данас је све у длаку онако <pb n="44" /> као што |
| е ушли у те уске и криве улице.{S} Чини вам се, да малоазијски топли и ароматични ветрићи пире |
| божјој и Народнога Одбора.{S} И ја сам вам у пододбору.</p> <p>— Живео ! омаче се Јовану, куцн |
| ате десетпарац.</p> <p>— Ехе, и сам сам вам некад од јутра до мрака јурио за мечкарима.</p> <p> |
| p>— Даница, ако се не варам.{S} Доносим вам поздраве.{S} Дозволите ми да извадим моју бележницу |
| Иван беше прави правцати Србин, а Србин вам је некако чудновато створење: и сазидаће цркву, и н |
| ести где и читати баладе његове.{S} Ево вам Људевита Штура: <title>Наречја словенска</title>, п |
| <p>— Мали народ — без будућности?{S} Ко вам вели то ?{S} Лаж, лаж... децо моја, лаж!</p> <p>Ту |
| теј", да видимо какав си читач.{S} А ко вам је био учитељ?</p> <p>— Господин Макса, рече Гргур |
| , док се вино није угрејало.{S} Па, ако вам је по вољи, да нам приповедите ту историју.{S} Макр |
| не хтеде маџарски говорити.{S} Но, како вам се то допада ?</p> <p>— Богме ми се, мој добри попо |
| ше са својих седишта.</p> <p>— Но, како вам се свиде моје нове ципеле?{S} Гледните само, кад из |
| о победу једним ваљаним смуђем.{S} Како вам се чини, мајстор Јоване?</p> <p>— Ама све као што б |
| тишином.{S} Кад погледате у небо, тешко вам је одвојити ока од лепе паведрине, чини вам се небо |
| сто ускочили у његове области.{S} Често вам је по који умиљат и дражестан предмет тако близу, д |
| , чујте ме! ова стара.... запамтите што вам говорим... ова стара бесвесна Русија лећи ће, мора |
| ко ногу, па запнем палцем о прслук, зар вам не изгледам као сушти <pb n="84" /> професор?{S} А |
| ко сте ми данас осорни, мудрице.{S} Зар вам је тако отежао ваш „драги Илија“?{S} Кад вам се про |
| } Овај предговор пред граматиком читаћу вам од речи до речи, да запамтите, да знате на изуст.</ |
| есет и једна.{S} Још ове зиме прочитаћу вам и превести све ове, које сам још у Пожуну побележио |
| ољубе, да га ослободе.</p> <p>— Причаћу вам о Штуру, продужава професор истим жаром.{S} Јесте л |
| књиге на столу.</p> <p>— Све ће, рекох вам, узети други вид, само је народ сила, коју ни веков |
| соре.{S} Стекао сам још једнога сина, а вама ученика.</p> <p>Професор га погледа радознало, а о |
| д сретнете попа Крсту па га ословите, а вама чисто тужно годи, кад стане у говору шушкетати, је |
| тај комад источне вароши у Београду, а вама се и нехотице наметне друго осећање но оно с којим |
| на кличу правовернима песму језанску, а вама, као у хиљаду и једној ноћи, затрепте најживље мах |
| убаве ти, ракију па каву.{S} Тако.{S} А вама децо?{S} Трчдер момче тамо преко пута, па донеси д |
| ек и увек морам ја да затварам врата за вама“, и „вселена“ беше затворена, заједно са Штуром, К |
| тра ето директора, па тешко си и мени и вама ако се осрамотимо.{S}" А ми удри учи, пиши, читај, |
| долазећи све већма и већма у ватру; по вама би могао завод и изгорети; вас се све то ништа не |
| село, ни своје родитеље.{S} Сродих се с вама, пустих жиле у вашој гори, уживех се у вас, и опет |
| о огњишта.{S} Кад видите учитеља Максу, вами се чини још је онај исти, па опет, кад га пажљивиј |
| зна.{S} Своја знања и искуства текао је ван себе, говором и дружбом, животом.{S} Што год би вид |
| народу, он благосиљаше, а народ, готово ван себе од радости, кликташе.</p> <p>У тај мах хтеде М |
| ца једно према другом.{S} Учитељ је био ванредно добре воље, слао је и по попа-Крсту, али га не |
| еки дан сласмо депутацију Грабовскоме у Варадин; не да се бесна генералима ни осолити.{S} Наши |
| у и гледају, а све се боје да их очи не варају.{S} Све им се чињаше као шарен сан, који никад д |
| ротару очи, да боље виде, да их како не варају.{S} Гледају један пут, гледају два пут, гледају |
| овори Макса.</p> <p>— Даница, ако се не варам.{S} Доносим вам поздраве.{S} Дозволите ми да изва |
| же <pb n="77" /> да смо мален народ!{S} Варање, изопачавање, обмана!{S} О, ви велики народи... |
| млекаре донео у чистој дрвеној стопањи варенога млека и скорупа.{S} Седели су под брестом једн |
| от око њега, да је све то јава, никаква варљива опсена, него исто тако истински живот као и она |
| о погладио браду и пљуцнуо.</p> <p>— На Варош-Капији?</p> <p>— Јесте тог.{S} Сигурно му знате с |
| ању и затварању.{S} Професор оде горе у варош, у шетњу, можда да се узгред види и са својим љуб |
| у селу нити сам пристала у сељанке ни у варошанке, а књига тако мало, све оне старе, очине.{S} |
| ад, Загреб, Сарајево, Скадар, Трново... вароши, села, градови, чисто видим народ како по њима г |
| дох ти, Грго, у срез.{S} Мало подаље од вароши, од друмова, у паланци прогамизо ћифта, ни маћи, |
| зађе дубље у Дорћол, тај комад источне вароши у Београду, а вама се и нехотице наметне друго о |
| бежишта у Београду, Смедереву и осталим варошима и селима кнежевине Србије.</p> <p>Леп летњи да |
| и Гргур у болници, која беше смештена у варошкој кући, пружио увезану десну ногу по дрвеној пос |
| тру; по вама би могао завод и изгорети; вас се све то ништа не тиче; ви се разбегнете куд који, |
| и, па опљунути у шаке.</p> <p>— А је л’ вас тај ваш господин Максо учио и појати? запита окрену |
| еп.{S} Ви ћете ми помагати, јер ћете га вас четворица и носити...{S} Ти ћеш, Пауне, бити чобани |
| Не, не, мајстор Јоване, где је места за вас све, зар ће бити иједан угао за моје дете.{S} А душ |
| чне дужности, за коју сте плаћени, која вас храни и одева?</p> <p>— Богме је до зла бога неснос |
| ечерас, долетели.{S} Читам, а мислим на вас.</p> <p>— Шта, ви ваљда опет с вашим Доситејем, поч |
| у.{S} Опростите, путници.{S} А имамо на вас поруку.{S} Гргур...</p> <p>Још онај дежмекасти добр |
| како се пријатно размили по грудима, па вас греје и одушевљава.{S} Више је пута точило чељаде и |
| из чаира помаљало главу преко ограде па вас радознало гледало, како сад, зауздано и оседлано, б |
| да не осрамотите ни себе ни нас.{S} Од вас се не тражи ни да орете, ни да тешете, књига вам по |
| авити попечитељству.{S} Не дам се ја од вас за нос вући, господо моја, разумите ме, не дам се з |
| тељ усекне, али онако попечитељски, све вас частим тазе рибом на Дорћолу.{S} Директор достави ц |
| у напред осетите на језику сласти које вас очекују, па једва чекате да поп благослови.{S} Изне |
| умете, питајте, па ће се зар наћи ко ће вас као што треба обавестити.{S} Наука је наука, занат |
| воме цвету.{S} Ко зна, можда ће се и из вас... зли ништа, ништа ; ни сам не знам шта вам хтедох |
| о, издижући обрве...{S} Како ћемо ми уз вас овако у чизмама.{S} Добро, добро, само пре свега ле |
| гу, тајанствено занимљиву драж.{S} Мучи вас радозналост, хтели бисте кроз пукотинице неокречени |
| дине, предајем у ваше руке; ја познајем вас; нек’ буду као ви — остало је у Божјој руци, примет |
| офесора...</p> <p>— Али остав’те, молим вас, ви нашу солидарност на страну: расправићемо је кад |
| а најтупље орудије...{S} Узмимо, молим вас, шта би било од деце, од народа, да није прута, да |
| Просто би скапали.</p> <p>— Зато, молим вас, прихватите ову већу чашу, понуди га Јован, кад Мак |
| опечко.{S} Али, Боже здравља .{S} Молим вас узмите да испразнимо још по једну две, док нам кава |
| егод Србија, или српски народ.{S} Молим вас разгледајте, разгледајте добро; ја' ту видим само м |
| о.{S} Збогом!{S} Имам ја другова и осим вас — широк ми је Дорћол, па Зерек, па Сава.{S} Другова |
| рао бити тај ваш славни смуђ?{S} Колико вас беше при вечери?</p> <p>— Ја и професор Тома и кати |
| ски топли и ароматични ветрићи пире око вас, а онај Банат преко Дунава — Анадол.{S} Све добије |
| це, и поче се клети у себи: „Истераћемо вас, истерати!"</p> <p>А Гргур дотле лежаше назатке, и |
| је кад будемо доконији.{S} Него, молимо вас, кажите нам, шта се то догодило, те да знамо да ли |
| брата.{S} Хоћу да се пазите као да смо вас све троје ми родили.{S} Седи, Гргуре до Ружице, а њ |
| дговорише оба младића.</p> <p>— Али смо вас зато кљукали Шилером и Гетеом, па чак и оном будало |
| ија, и старија и лукавија од свију, што вас је год, жутокљунићи моји.{S} Каже мени, али шта нас |
| младе, свеже и росне као што сте данас вас двоје у првоме цвету.{S} Ко зна, можда ће се и из в |
| шареног и свежег цвећа.</p> <p>— Ала у вас има много цвећа! примети мали Гргур, пошто је мало |
| , пустих жиле у вашој гори, уживех се у вас, и опет, опет... често сте ми у очи зуцнули (но ту |
| оји беше оно поп, што пројаха на дорату вас у црној чоси, у алеву појасу?{S} Брат Иванов син.{S |
| неваљали једна, тако ли се учи, све ћу вас у хапс, у кврге!...{S} И још, Бог те пита како га н |
| ама су гости догађај...{S} Али, лепо ћу вас молити, где се Гргур налази?</p> <p>— У Томашевцу.< |
| дети ученог младога Рајића, него четири васеленска патријарха, који би без науке били као ја; в |
| брадатијег патријарха, ако хоћеш и оног васељенског из Цариграда.</p> <p>— Зато њега нећемо ни |
| милиона Славјана! сто милиона!{S} Свет, васијона! <hi>С нами Бог разумјејте, јазици</hi>! кличе |
| боју на Грахову, и плаче.</p> <p>Кад је Васо пружио „писму“ учитељу и попио чашу, коју учитељка |
| наткрилио половину кухиње.{S} Црквењак Васо и попов синовац стали пред отворене авлијске вратн |
| се отворише и уђе црквењак.{S} Црквењак Васо беше стасита људина, Херцеговац, из околине манаст |
| м, па и попова чељад, па чак и црквењак Васо тамо пред вратима, само је цар Ирод стајао озбиљно |
| те.</p> <pb n="34" /> <p>Таман црквењак Васо убриса сузе рукавом, а цео збор запева: <hi>Шедше |
| ећих <pb n="21" /> карактеристика овога васпитатеља младежи беше та: шљивовицу никад свога века |
| е то као живу ватру избегаваху уреднији васпитачи онога времена.</p> <pb n="74" /> <p>А данас?{ |
| } Учитељ Макса следствен својим строгим васпитним начелима, забрањивао је своме збору и јело и |
| тор, одмах: „положи!“ Кад би Макса тако васпоставио мир међу својим питомцима, свратио би се у |
| али му се нико изнутра није одазвао.{S} Ватра је на огњишту горела, али у кухињи нигде никога.{ |
| веним иконама два коситерна кандиоца, а ватра у кухињи букти, низ гараве вериге лижу пламенови |
| живота: он седи у кући на клупици поред ватре, домаћица спрема вечеру, а мали Гргур, несташан и |
| > <p>Иван и Петрија још дуго сеђаху код ватре.</p> <p>— Па шта ти велиш, жено? говораше Иван, ч |
| одавно умукнула пуцњава пушака, големе ватре светле по кућама, многи је уморан, већ и прилегао |
| } Најзад, пољуби га још једном снажно и ватрено и — отвори га.</p> <p>У одаји мир, усекнута све |
| м јутром, ушао у кућу, примакао клупицу ватри, сео и грејао се.</p> <p>Петрија је свагда пре Ив |
| , несташан и торокљив, игра се око живе ватрице, која пуцкара; час око њега поскакује и запитку |
| се и Иван, забрави кућна врата, запрета ватру, оде и леже.{S} На пољу се чујаху истом први петл |
| ти велиш, жено? говораше Иван, чарајући ватру.{S} Данас сутра па и јесен ту, ваља нам се богме |
| директор, долазећи све већма и већма у ватру; по вама би могао завод и изгорети; вас се све то |
| ргур би хтео и ред у народу и штапове у ватру.</p> <pb n="132" /> <p>Ту Даници лакну на срцу, о |
| .{S} Љубећи једно по једно, бацаше их у ватру, гледаше, како се преливају проженути пламеном, и |
| јавно пушење, картање, све то као живу ватру избегаваху уреднији васпитачи онога времена.</p> |
| ри, па ни један ни чим не укресати, ал’ ваш прота Матија само што мрдну обрвама, а браћа Шумади |
| ме сами самцити, тог је истог мњенија и ваш земљак.{S} И Гргур би хтео и ред у народу и штапове |
| ладике у свиленом скерлету, међу њима и ваш прота Матија у дугој седој бради, па посланици наро |
| — Части?{S} Па колики је морао бити тај ваш славни смуђ?{S} Колико вас беше при вечери?</p> <p> |
| <p>— Богме је до зла бога несносан тај ваш директор.{S} Да нам је устабаша, не бих га могао по |
| љунути у шаке.</p> <p>— А је л’ вас тај ваш господин Максо учио и појати? запита окренув се дец |
| крагујевачкој.{S} С љубезним поздравом ваш доброжелатељ и молитвеник и тако даље“</p> <p>Ни по |
| рни, мудрице.{S} Зар вам је тако отежао ваш „драги Илија“?{S} Кад вам се прохте, онда вам је „д |
| опет онај дежмекасти.</p> <p>— Молим за ваша чесна имена, упитаће Макса, пошто обадва млада гос |
| чекате да своја зрачна недра наслони на ваша прса.{S} У једанпут се Гргур мало јаче нагну на за |
| акле, да браним непознат народ, некакве ваше Србе.{S} Србија је с оне стране Саве, ко хоће да ј |
| .</p> <p>— Ја их, господине, предајем у ваше руке; ја познајем вас; нек’ буду као ви — остало ј |
| , отворено... реците, сви се покоравамо вашем разумном мишљењу... сви... реците...</p> <p>— Бил |
| Па то још могу и ја имати белаја са тим вашим директором.{S} Знате, деца су деца, а мој Милан, |
| м на вас.</p> <p>— Шта, ви ваљда опет с вашим Доситејем, поче професор Сава смешећи се, оставив |
| ништа више, приметим му ја.</p> <p>— У вашој глави, ал’ у мојој не.{S} Та помислите само...</p |
| еље.{S} Сродих се с вама, пустих жиле у вашој гори, уживех се у вас, и опет, опет... често сте |
| а онамо код града.{S} Мари он за сву ту вашу петљанију.{S} Волео би он море оног изгубљеног вол |
| е, намешта шарагље и лесе, вади воду из ведра и пере главчине, наплатке и паоце.</p> <pb n="53" |
| , четири дана издржа јадник на зими под ведрим небом без јела и пића: тек петога дана смиловаше |
| уд сија сунце просипљући златна пера по ведрини између дробних облака, а дуга озго шине од једн |
| оче мајстор Јова, намрштивши мало своје ведро чело.</p> <pb n="59" /> <p>— Та зато и дођох ето |
| ере.{S} У души му и свечано и слатко, и ведро и светло, и опет некако превучено ружичним, тајан |
| де украј огња.{S} На пољу студено, небо ведро, звезде трепте неком зимогрожљивом светлошћу, све |
| head>IV.</head> <p>Сутрадан је освануло ведро небо по мало и студенога зимског сунца, али је уч |
| савладан стидом, спусти своје црне дуге веђе, и гледаше преда се.</p> <p>— Тако, па да ми се па |
| м букварић, задубио се у своју лекцију, вежбао се у читању, затим, загледавши се у мапу Европе, |
| најтање сади-платно, а већ сам цела два веза откала; ето и тај пешкирић, у ком је погача, одсек |
| ком је погача, одсекла сам од мог првог веза.{S} Како ти се допада?{S} Мати вели, да је ближњаи |
| ни рукав свога горњега капута, и док је везао своју белу, званичну пошу.{S} Ето уђе и директор, |
| то сам се науздисао, доста ми је за цео век; једном сам тако уздахнуо, да у мало не угасих свећ |
| Макса, Горњокрајишник, у почетку овога века даворио се с књигом у Сремским Карловцима, а поп ј |
| велики сахат на дувару.{S} Никад свога века није видео сат, гледао је у шеталицу, у сказаљку, |
| младежи беше та: шљивовицу никад свога века није окусио.{S} Зашто, то никад није докучио ни је |
| ше се у њему осећање, оно готово целога века на чисто неизведено, и разумљиво и опет колико би |
| луплач говорећи: „Благо мени данас и до века!{S} Благо мајци кад те је опет видела!“</p> <p>Изн |
| — Можеш, ако хоћеш; али ја, никад ни до века.{S} Враг ме знао, Гргуре, одавна сам израстао из < |
| лене деце и жалост и радост краткога су века.{S} Кад их гледате како живо веслају оним дрвеним |
| т устави, и расташе се.</p> <p>Да ли на веки?</p> <p>После неколико тренутака стајала је Даница |
| други вид, само је народ сила, коју ни векови лако не ломе.{S} Па наш красни језик, наше песме |
| само...{S} Та да сам се родио у Средњем Веку, пре барута...</p> <p>— Па шта би било ? прекиде м |
| замишљена; можда први пут у свом малом веку беше зловољна и тужна.</p> <p>А Паун и Гргур журно |
| на једноме вису, у којој је, у прошлом веку, закључен с Турцима познати Карловачки Мир.{S} Нар |
| ме познао, толико сам се изменила, сви веле порасла сам, не би требало ни редак да ти пишем, с |
| моци, па Мориш, па Драва, па Ријека, па Велебит — сам овејан Србин и Хрват!... чисто зрно, пшен |
| нда се дигне у школи толика граја, тако велегласан и досадан концерат, да се фамулус Степан сас |
| али његовим ученицима тако разговетни и велегласни миг, потеже цар Ирод мача из корица.{S} Чист |
| ма у „христијанству“ ништа лепше, ништа велелепније од Саборне Цркве у Београду.</p> <p>— Над С |
| на привилегије. „То су старе листине", вели генерал, „било па и прошло.“ Наши доказују, говоре |
| ут старији, често иде са њима; мрзи га, вели, читати, па од њих двојице научи више слушајући, н |
| о, ућуткати оног пустолова.{S} Знаш ли, вели, Симо, какав је тај вајни директор?{S} Грђи и стра |
| н је сиромаха Симу заплашио директором; вели: носи ти тај у џепу троструку бивољу камџију, па < |
| асом:</p> <p>— „Мој синко!...“</p> <p>— Вели исти игуман хоповски, примети мајстор Јован.</p> < |
| Петрију!</p> <p>— Чујеш ли, Гргуре, шта вели мајстор Јован? окрете му се отац.</p> <p>— Чујем, |
| ћник, умире од глади.{S} Да видите, шта вели игуман хоповски за ученога Рајића.{S} На, прочитај |
| прилику да опет завири у књигу... овде вели Доситије да су преко четрдесет дана гладовали Мојс |
| мо посветити.{S} Та и Доситије ту негде вели, да су се и братија хоповска веома радовала живој |
| мо треба да чинимо као што нам Доситије вели...{S} Ружице, читај ово (показавши јој прстом).</p |
| вог веза.{S} Како ти се допада?{S} Мати вели, да је ближњаиво и местичаво, али шта ћеш, кад ми |
| Мали народ — без будућности?{S} Ко вам вели то ?{S} Лаж, лаж... децо моја, лаж!</p> <p>Ту добр |
| и, сине Гргуре, читај, читај гласно, то вели бан, бан од три наше краљевине:{S} Хрватске, Славо |
| >— „Колико сам ја прост...“</p> <p>— То вели игуман хоповски; примети мајстор Јован.</p> <p>— „ |
| јет, чангризало, да знаш као воду, опет вели: не знаш!{S} Џаба се само мучимо и знојимо.{S} Све |
| који се не свија, упоран, жилав, чврст, велик као Дурмитор, непроходљив као и ови дугачки венци |
| који крха синџире и стеге, тај је дух — велик.{S} Ја сам Србин, ја се поносим, ја сам велик. — |
| угачки венци вечитог Балкана.{S} Бог је велик и милостив...{S} Велике земље... народ здрав и ја |
| {S} Ја сам Србин, ја се поносим, ја сам велик. — Поносите се и ви тим великим и славним именом. |
| Гргуру.</p> <p>— Деоба Пољске.{S} Рана, велика рана.{S} Је ли <pb n="79" /> морало бити порабош |
| лена“), Русија, Русија!{S} Безгранична, велика, силна Русија — колос!{S} Моћна, непобедљива — н |
| ви.{S} Овде онде заличио лимун, а у два велика чирака горе дебеле воштане свеће, па кад од врат |
| народ обучен и наоружан, у првим колима велика тробојна застава, на њој српски грб; једни певај |
| и на зарђаним шарчицама олабавили ; она велика пећ испрепуцана сва па жутом земљом а местимице |
| понедеоник, зато се на сто изнесе пуна велика чинија кромпира с месом.{S} Код мајстор-Јована б |
| једну реч: слога!{S} Та да је уз нас та велика... ух (ту професор плану, скочи, тресну ногом та |
| . борише браћа из Србије.{S} 21 августа велика битка код села Перлеза; ту пролише своју драгоце |
| маца преде испод големе пећи.{S} Али се велика промена догодила на лику старога наставника; пре |
| правне науке.{S} Онда не беше у Лицеју велика навала, али слушаоци беху и старији и развијениј |
| ки, Његуш, Штур и други знани и незнани великани српског и словенског Парнаса.</p> <p>Обојица р |
| Да кога ћемо питати?{S} Ваљда оне доле великаше што се кољу о власт.</p> <pb n="113" /> <p>— Н |
| т.</p> <pb n="113" /> <p>— Ни сељаке ни великаше.{S} Има још доста Срба и осим њих.</p> <p>— Ва |
| рећи одлучило шта ће од којега бити.{S} Великаши су их призивали у своје оџаклије и поверавали |
| убио владике у руку и скидао капе свима великашима.{S} И отменим госпођама, старој госпођи Сими |
| ету царство скупоцених чибука : у свима великашким оџаклијама служило се најскупоценијим чибуци |
| лкана.{S} Бог је велик и милостив...{S} Велике земље... народ здрав и јак...{S} Милиони, милион |
| се приметити Милан.</p> <p>— Који нема велике будућности ? додаће и Гргур с радозналим погледо |
| Иване.{S} И мој је син свршио школу код велике цркве, па сад, како ти се чини, ја велим да их у |
| упутише се школи, већ савише право под велике брестове код кошева, да у дебелом хладу мало ода |
| јутрос постављена.{S} Насекоше пуне две велике калајлије од оне велике печенице, што је на дрве |
| иже столу, ходите.{S} Гледајте само ове велике и дивне земље и градове.</p> <p>Младићи приђоше |
| о редовно и строго постим са ђацима све велике посте и причешћујем се у нашој драгој црквици.{S |
| мићки, свагда прилажаше руци.{S} Али је велике куће пажљиво избегавао : његова чиста, проста и |
| ати стари школски орман за књиге од оне велике пећи десно од врата, која је цела састављена из |
| секоше пуне две велике калајлије од оне велике печенице, што је на дрвеном ражњу прислоњена уза |
| ске политике: до подне се греју код оне велике ластрене пећи насред собе, а по подне спавају св |
| Књаз, ни патријарх: док ви расправљате велике политике, ја ћу своје знање на пазар, продаваћу |
| о неколико недеља не слази доле до наше велике баште.{S} Ја је замењујем, прибирам боб и пасуљ, |
| и појаче смежуране усне, уздигне навише велике некако вунасте обрве, пребаци ноге, збаци с горњ |
| роседилац.{S} Од како је села и цркве и велике црквене нурије, од то доба је и куће Протића.{S} |
| бледих, магловитих мисли ничу сјајне и велике.{S} Поступно расте тело, поступно јача дух.</p> |
| Учитељ Макса извлачи из фијока и чисти велике уписне протоколе, учитељка таре послужавнике и ч |
| лим.{S} Мати ми је навила пређу и сад у велике ткам у малој собици.{S} Да видиш само, како ми ј |
| погачу и младога сира.{S} Беше сунце у велике одскочило, кад је сама остала на дому.{S} Оде те |
| а овогодишњи кукуруз.{S} Ново се вино у велике пије, а евенке од грожђа одавно висе по стрехама |
| зучивши законе и њихове поступке, већ у велике ишли по судовима, разбирали, шта се тамо ради, п |
| Ивана, па чак и ону немирницу што већ у велике сања на топлим недрима своје мајке, што јој се л |
| еме хазнадар ; у руци му гломазна каса, велики ручни кош, у који ће се спуштати дарежљиви народ |
| ?{S} На ухо ти кажем, ја сам Славјанин, велики Славјанин, већи него ти, него професор Сава, нег |
| вање, обмана!{S} О, ви велики народи... велики народи!...</p> <p>Хода журно, да се тресе „вселе |
| нема ништа германско, ништа западно.{S} Велики славјански појета!{S} Ходите ближе, погледајте, |
| ром.{S} Јесте ли слушали што о њему?{S} Велики, редак Словенин.{S} Сиромах народ словачки.{S} З |
| елики празник који нам долази?</p> <p>— Велики празник који нам долази зове се Божић !</p> <p>— |
| или не.{S} Она је једва жива претурила велики школски одмор; њезин окретни језичић, њезина нем |
| <p>— Кажи нам ти, Гргуре, како се зове велики празник који нам долази?</p> <p>— Велики празник |
| леда, а у глави му се већ замећу мали и велики планови: како би се та проклета сорта дала избац |
| на овоме свету, сваки може бити чувен и велики, ваља само присести, па опљунути у шаке.</p> <p> |
| } Варање, изопачавање, обмана!{S} О, ви велики народи... велики народи!...</p> <p>Хода журно, д |
| е доиста и мален и нејак.{S} Да су наши велики претци тако мислили, зар бисмо данас били господ |
| ио под губером, замакоше му очи за онај велики сахат на дувару.{S} Никад свога века није видео |
| пута сиђем низ брдашце и станем на онај велики, маховином обрасли камен усред потока, на ком см |
| ур први међу првима.{S} А Милан?{S} Тај велики ретор, политичар, мали демагог, умео је освојити |
| х ли вам ја, ниче семе, које је посејао велики Доситије.{S} Ходите.{S} На ти, сине Гргуре, чита |
| окривен великим белим табацима, на њему велики црни дивит од истога <pb n="71" /> дрвета као и |
| менце које је отпало.</p> <p>У који мах велики сахат на дувару изби осам, у тај исти тренутак н |
| један сузни бисерак не појави на лепим, великим трепавицама.{S} Гргур је гледаше и гледаше, чис |
| сти руке у крило, и погледа горе својим великим очима.{S} Суморно небо исто тако непровидљиво и |
| лази Гргур горе доле, чуди се сремачким великим шеширима и подугачким гуњевима, па оним опанцим |
| а је Студеница и цела Фрушка са њезиним великим задужбинама, док се није испела у најлепши сан, |
| моју баштицу, заједно са оградом и оним великим лонцем тамо иза калопера, у ком с пролећа однег |
| мо и владамо.{S} Видиш, како прети оним великим прстом што га је подигао.</p> <p>Ту она подигну |
| м, ја сам велик. — Поносите се и ви тим великим и славним именом...{S} Поносите се, поносимо се |
| >Код прозора прост, дрвен сто, покривен великим белим табацима, на њему велики црни дивит од ис |
| ли савијача, или моча, и тако даље{S} О великим празницима у подне печење, а <pb n="62" /> момц |
| аким школама деца живе стално, и само о великим <pb n="3" /> празницима и о школском одмору одл |
| и цркви.{S} И Иван је ишао цркви само о великим годовима, али је зато радо прилагао, кад је ваљ |
| е сви примакоше вертепским, несразмерно великим вратима.{S} Ено се миче једна слика, мали човеч |
| раде, али кад стане беседити, ми сви, с великим брадама, гледамо га, као да смо из дивљега вила |
| амена.{S} Покривена старом ћерамидом, с великим стрехама, с дрвеним ћошкама и прозорима маленим |
| одова од клиса, онога чистога патоса од великих четвороугаоних цигаља, оних високих столова од |
| жижне помисао на оне школске дане после великих празника, кад ће строги учо, с прутом у неумољи |
| п узвишен као Татра, као Карпати: у пет великих, кличу и звонко одјекују шест стотина двадесет |
| омакну на патос и разби се, кад се, на велико изненађење свију, појави на вратима протин синов |
| у другој руци.</p> <p>Млади странци, на велико чудо Степаново, не упутише се школи, већ савише |
| и пастирима показа се сјајна звезда на велико изненађење, а још веће чудо занесених гледалаца. |
| рло ношаше, запева не велико као што је велико, него и од оног највећег веће: „многаја љета“!{S |
| га његово чисто грло ношаше, запева не велико као што је велико, него и од оног највећег веће: |
| х, кроз малаксало шуштање кише, зачу се велико звоно са томашевачке цркве, које оглашаваше вече |
| Узев креду, поче се усиљавати да напише велико <hi>глагољ</hi>, па мало <hi>рци</hi>, па мало < |
| собу, прегледа прописе, писаљком напише велико добро или нулу, или друго које дотично слово пре |
| у добио.{S} Осећао је опет нешто ново и велико у својој души, нешто, чему не знађаше похватати |
| ад се код школе и цркве искупило мало и велико.{S} Школско двориште почишћено, спремљено; оград |
| 6" /> много убаво, опет му се учинило и велико и сјајно, кад је први пут с Дунава опазио велику |
| од његове собе отворише се и, на његово велико изненађење, уђе унутра главом његов другар Илија |
| о тренутака сви заједно одоше под једно велико дрво баш уз сами град, и онде у хладовини поседа |
| речима.{S} Он није ни умео разумети то велико питање очино.{S} Та још и не знађаше за какав ле |
| саборне цркве, Београд, Карловци, нешто велико, нешто чудно, нешто лепо, нешто тамно, нешто дал |
| агловитих речи има нешто озбиљно, нешто велико.{S} Ћутао је, а млада душа његова богатила се, ј |
| окорелој дуванкаси, он би већ до сад у велико припалио.{S} Странци стоје у хладу, он спокојно |
| бра, време чисто, топло, суво, грожђе у велико сазрело, а кукурузи већ су ужутели.{S} Око вечер |
| ољно заклопачкога благослова.{S} Беше у велико мрак, кад су се с торлачкога виса спуштали к Бео |
| ане, а на њима по који шипак ужутео и у велико се спрема да се нарумени.{S} Обоје ходају по ста |
| напољу је ветар уминуо, само што се са великог кухињског огњишта чуло пуцкарање великог синоћњ |
| ка Јана Колара</title>.</p> <p>— И овог великог Словенима морате знати као Доситија.{S} Глете о |
| о, мајстор Јован отвори горњу фијоку од великог плавог ормана, што стајаше у зачељу између крев |
| еликог кухињског огњишта чуло пуцкарање великог синоћњег бадњака.</p> <p>Свештеник Крста није с |
| х оте поглед на магистрат, виде на њему великог црвеног двоглавог орла, па, као заливен, не пус |
| ан им начини места у горњем месту свога великога стола.</p> <p>— Мој брат дође да мало види Бео |
| рану у ногу.{S} Однеше га у болницу код великога логора, у селу Томашевцу.</p> <p>Лежи Гргур у |
| е очи од тог немилог лика и оде даље ка великој мраморној чесми на тргу према великој гвозденој |
| а великој мраморној чесми на тргу према великој гвозденој огради од Саборне Цркве.</p> <p>Сутра |
| стор-Јоване, певасмо и плакасмо у нашој великој радости...</p> <p>Ту свештенику Арону потекоше |
| сећи шарену хартију.</p> <p>Попа оде к великој мапи Европе, шара прстом по Русији, па га зауст |
| о и достојанствено онако као паримеје о великој вечерњи, удари прутом о сухи звучни сто, да ули |
| Сат тиктаче, мачка под столом преде, у великој пећи овда-онда прасне разгорели ћутак, а ветар |
| па списатељи и професори, па господа и великокупци из свију крајева Српства.{S} Боже мој, реко |
| ђоше столу и нагоше главе над раширеном великом мапом јужне Европе.{S} Професор опкружује своји |
| деш ли у цркву?{S} Или си, можда, у том великом свету и заборавио како се моли Бог?{S} Али, има |
| >Часове благоговјенија</title>, намакне великоокнасте наочари на мало заседласт нос, скупи поја |
| види на зидовима познате иконе и слике, велику зелену пећ, сат на зиду са големим теговима и ду |
| <p>— Али сам ипак учинио једну велику, велику лудорију. </p> <p>— Само нека је на једној.</p> |
| чицама.{S} Поп, пун задовољства, сео на велику столицу од бела дрвета, закачио оба палца за виш |
| е беше спремљено, скинули су с таваница велику кесу јабука, напунили заструг са младим сиром, и |
| ао ристијaнина, достојне.{S} Ја полажем велику важност на изјасненије катихизиса, примерно пове |
| сјајно, кад је први пут с Дунава опазио велику цркву, па беле низове кућа, а над њима, к планин |
| Па?</p> <p>— Али сам ипак учинио једну велику, велику лудорију. </p> <p>— Само нека је на једн |
| младим сиром, извадили из пепела грдну велику погачу, напунили ону највећу чутуру, па све то ј |
| што ћу да ти кажем...{S} За Русију, ону велику и силну Русију нећу ни да знам.{S} Русија, Аустр |
| ланини, непрегледне винограде, па и ону велику, округлу капелу на једноме вису, у којој је, у п |
| едаше скамије, па учитељев сто, па црну велику таблу, па ону икону између прозора, која се није |
| јбоље од свега што сте до сад говорили, велим : најбоље !{S} Само је онде напретка, где је и тр |
| и тако.{S} Аустрија, стара лисица...{S} Велим ти, чувај се!{S} Ништа ти не рекох за Милана.{S} |
| лике цркве, па сад, како ти се чини, ја велим да их упишемо обојицу у гимназију?</p> <p>— Како |
| p> <p>— Па шта велим ја?</p> <p>— А шта велим ја?</p> <p>— Ти вређаш моју власт, а власт је вла |
| и.</p> <p>— Ни с тобом.</p> <p>— Па шта велим ја?</p> <p>— А шта велим ја?</p> <p>— Ти вређаш м |
| ој стихова. </p> <p>— Нестаће, децо, не велим Београда, али зацело и овог тесног Дорћола, а ове |
| д је то јасно као дан.{S} Ја вам и опет велим, да ту нема неваљалства.</p> <p>— Шта, ви ваљада |
| и...</p> <p>— Море, учитељу, ја ти опет велим: архијереј је архијереј...</p> <p>— Па и ја не ка |
| тавасију певају наизменице, али <title>„Величаније“</title> свештеник сам, а <title>„Блажени"</ |
| својој пријемљивој души ствара целу ту величанствену <pb n="109" /> слику сувремене српске ист |
| вонаром.{S} Деца је гледаху и чуђаху се величини никад невиђене грађевине.</p> <p>На један саха |
| сала све те бројеве, али сваки у другој величини и у другоме правцу.</p> <p>Гргур гледаше, али |
| е тек јасно видео Даницу у свој њезиној величини и красоти, сад је у дубини душе осетио оне мир |
| гур још на лађи замишљаше себи лепоту и величину столице патријаршиске, и ма да су Карловци мес |
| Иванов и Петријин.{S} Хе, хе, жено, шта велиш на то?</p> <p>Али Петрија на то ништа не рече, је |
| </p> <p>— Сат?{S} Па то је ту...{S} Шта велиш, брате Милане, да походимо његовога оца ?{S} Пут |
| го сеђаху код ватре.</p> <p>— Па шта ти велиш, жено? говораше Иван, чарајући ватру.{S} Данас су |
| својим ревирима, имам и ја, као што ти велиш, своје парохије.{S} Ти и не знаш да сам и ја пост |
| а сам се мучио.{S} Да паднем на нос, ни Вељко, ни Доситије; ћата, секретар, начелник — уја! — „ |
| свиленом пољу.{S} Савише јој око главе венац од ситних зелених листића и бело-бобичастих цвети |
| шта си сад имао?</p> <p>— <title>Горски Венац</title>.</p> <p>— А пре си имао?</p> <p>— Милутин |
| м нестаје.{S} Још од прошле јесени уди. вене, губи се, на ногама је, ради, шмрца по кући, али о |
| Дурмитор, непроходљив као и ови дугачки венци вечитог Балкана.{S} Бог је велик и милостив...{S} |
| а води дубоко у Шумадију, па Космај, па Венчац, па Рудник, Маљен, Повлен, Медведник; види се и |
| ревета.{S} Тамо код иконе висе скорашњи венчићи од смиљките и босиока.{S} Мирише Гргур, мирише, |
| ло-бобичастих цветића, и преденуше бели вео, који паде на једно и друго раме, па низ вити пас. |
| негде вели, да су се и братија хоповска веома радовала живој риби и староме вину.</p> <p>— Ево, |
| о и ја и твоји другови.{S} И ја сам се, вера и Бог, дуго колебао: да ли на твоју или Миланову с |
| нито.{S} Већ ако му се нарав не измени, вера и Бог нећеш га ни осетити.{S} Зна он добро шта је |
| Распетије“.{S} Сава по читав сахат чита Вергила, или Гетова <title>Фауста</title>, или <title>Р |
| моме народу, свештенству једне и друге вере, званичним и приватним људима, свакоме, ком је мил |
| , које рода не носи, сече се и „во огањ вержет сја!“ Ђак без науке, дрво без рода.</p> <p>— Е д |
| иташе:</p> <pb n="105" /> <p>„Разлика у вери и цркви не раставља више браћу и чланове једнога н |
| оца, а ватра у кухињи букти, низ гараве вериге лижу пламенови горе у димњак, који је оздо, као |
| ватима утврђен.{S} Јелачић се заклео на верност и братство.{S} Патријарх је читао, а Јелачић го |
| о за њега.{S} У дубини своје чисте душе веровала је да нема ништа у себи, што не би било њему п |
| p> <p>— Казао сам, да Аустрији не треба веровати.</p> <p>— Зар си ти то казао, зар то нисам каз |
| ељу, лепо мислим: прави ти, жив ми био, Вертеп као и до сада, па ћемо га пронети по овим нашим |
| нам ти!</p> <p>— То место звало се:{S} Вертеп !</p> <p>Отац је пољуби.</p> <pb n="23" /> <p>— |
| А знате ли, децо, шта значи Вертеп?{S} Вертеп је сувота, у којој говеда ноћују.{S} Сад ћу ја е |
| представи.{S} Стари је обичај Максин да Вертеп унесе прво у попову кућу.</p> <p>Наместише Верте |
| </p> <pb n="23" /> <p>— Дакле, звало се Вертеп.{S} А знате ли, децо, шта значи Вертеп?{S} Верте |
| орица најстаријих ђака без стихара носе Вертеп, који је изнутра осветљен свећицама, а за носачи |
| се прво у попову кућу.</p> <p>Наместише Вертеп на једном столићу.{S} Изгледао је као црква, а и |
| , гледају то у лепо окићени и осветљени Вертеп, то у његов збор, све лепе крунисане главице с ј |
| а коленима и ћутећи гледала у осветљени Вертеп, у пастире и анђеле, у светлу звезду.{S} У грудм |
| Вертеп.{S} А знате ли, децо, шта значи Вертеп?{S} Вертеп је сувота, у којој говеда ноћују.{S} |
| онамошња села, могао је видети најлепши Вертеп, који је те године пронесен између Дрине и Колуб |
| од ове хартије и ових дрва да направим Вертеп.{S} Ви ћете ми помагати, јер ћете га вас четвори |
| придржавати.{S} Данас и сутра правићемо Вертеп, а у суботу круне и царске жезлове.</p> <p>Кад ј |
| де нећете наћи помена да међу члановима Вертепа долази и какав цар Петар.{S} То је измена, коју |
| у помрчини.{S} Тешко се попу растати од Вертепа, и сам би палицу у шаке па упоред с Максом, сам |
| лус Степан намести се крадом доле испод Вертепа, па поче одоздо мицати луткама, које су биле на |
| маховине.</p> <p>С једне и друге стране Вертепа стали чобани, намрштили се, па кад им још видиш |
| ај никаквом добру не води, то се ношење Вертепа у будуће строго и безусловно забрањује !...{S} |
| и у страх.{S} С леве стране, пред лицем Вертепа, стао Ирод цар, па се уозбиљио као какав матора |
| , почем се у нашем отечеству при ношењу Вертепа показала разна злоупотребленија, и пошто тај об |
| својих „прошенија“.</p> <p>Оде Макса са Вертепом право кметовој кући, а отуда ће походити још н |
| кса, стадоше цареви и краљеви, чобани и вертепоносци, устави се и фамулус Степан, стрпавши утрн |
| на жицама.{S} Гледаоци се сви примакоше вертепским, несразмерно великим вратима.{S} Ено се миче |
| времена ни то не „упражњавају".{S} А о Вертепу ни спомена.</p> <p>А шта ли је старог учитеља т |
| е у своје паучинасте мисли, размишљао о Вертепу, о себи као цару Петру, и о Даници као својој ц |
| нак, да брани своја права, свој језик и веру, своје обичаје.{S} За њим говори црномањаст шишкав |
| .{S} Боже мој, како журно дани пролазе; веруј ми, Данице, као да јуче беше — тако се сећам оних |
| {S} Гледа у отворено писмо, па чисто не верује својим очима.{S} Задрхташе му усне, језик му се |
| угледа, пуно добрих домаћина.{S} Он сам верује у науку Христову, ревносно служи цркву, па су му |
| онако тужно и чемерно.</p> <p>— Ко још верује у виле и вилинске зборове?</p> <p>— Ја! плану Гр |
| ном оцу; теби, мој добри Грго, верујем, верујем више но самоме себи.</p> <p>Ту Илија руком к ће |
| а ни рођеном оцу; теби, мој добри Грго, верујем, верујем више но самоме себи.</p> <p>Ту Илија р |
| еће шкодити...{S} Боже здравља... ја ти верујем... вратићеш ми.{S} Без писмена ни рођеном оцу; |
| истоветности и неприметности, често не верујете очима кад видите тако рећи јучерању телад где |
| је виргаза и ђака, пишу прописи.{S} Не верују деца својим очима: хартија плава, хартија црвена |
| џија.</p> <p>— Краљевић Марко! повикаше весела деца.{S} Погле, оцо, колики му брци, па калпак н |
| ке власти? опире се поп.</p> <p>— Да те веселе, кад су ти тако од срца отпале.</p> <p>— Ти си, |
| уди, оде из куће.{S} А сад шта ћеш, мој весели Иване?{S} Ту су му се опет очи замаглиле, душа у |
| лом и влашћу.</p> <p>— Али сиромах Симо Веселиновић, настави Гргур, баш прође онако на лихо.{S} |
| и врапчијег цвркутања не чујете више ни веселих птица у гори, ни зујање буба по трави и међу гр |
| ! (И лупнув снажно ногом о земљу кликну весело:) Гргуре, сине, јеси ли ти?</p> <p>— Ја, чича Ст |
| у, за њом заредише сви, а учитељ Макса, весео и блажен као малено дете, подигао чашу да наздрав |
| ам... не, не... да сам потпунце здрав и весео.</p> <p>Илија забележи.</p> <p>— Ако одеш до села |
| га су века.{S} Кад их гледате како живо веслају оним дрвеним кашичицама и час пооткидају замашн |
| е.{S} Сад је помишљао у себи: да су то „весници новога доба“, мишљаше, али се никад не усуди да |
| целоме столу гласно и свечано чита нову вест : „Учитељу !{S} Извештавам те, да је баш сад стига |
| по глави: а какав ветар овог донесе?{S} Ветар, дабогме ветар.{S} Живот, Грго, и није ништа него |
| ећи овда-онда прасне разгорели ћутак, а ветар на махове тресне у оба прозора, па опет се замаје |
| еш, да ти се већ врти по глави: а какав ветар овог донесе?{S} Ветар, дабогме ветар.{S} Живот, Г |
| и је сишао сам Спаситељ.{S} И напољу је ветар уминуо, само што се са великог кухињског огњишта |
| ав ветар овог донесе?{S} Ветар, дабогме ветар.{S} Живот, Грго, и није ништа него вихорови, а ми |
| ми јаче закуца, скидох шешир, планински ветар попириваше и бијаше у <pb n="107" /> образе, а ја |
| вина поче бивати све јача и јача, појак ветар њихаше дудово грање пред кућом, одједанпут силови |
| , свеж ваздух рези као добро ново вино, ветра ни са једне стране, па чисто ти заигра срце кад х |
| аге старе познанике.{S} Али не вихор од ветра и праха, што се пење путем уз небо, већ једно нес |
| ни тебе неће молити.{S} Време је време, ветри, <pb n="121" /> брза, пролази.{S} Сваки дан је по |
| ас мање час више опадаше лист, а хладни ветри учесташе отуд с планине.{S} Већ много пријатније |
| м се, да малоазијски топли и ароматични ветрићи пире око вас, а онај Банат преко Дунава — Анадо |
| се да чује далеки звон, струје певне и ветрне, еолову харфу, која тајанствено чарним звуком из |
| чесницу, отац ми рече на не часим часа, већ да полазим.{S} И ево ме са срећом.</p> <p>Узе попа |
| S} Ни кнеза, ни војводу, ни патријарха, већ само једног скромног, а онако енергичног Немању!</p |
| арку изнад куће њихове.{S} Види их све, већ да пружи руке да их дотакне, али у тај исти мах чу |
| у не изучивши законе и њихове поступке, већ у велике ишли по судовима, разбирали, шта се тамо р |
| тва, да у учитеља Максе нема циле-миле, већ, као познат добар дисциплинатор, одмах: „положи!“ К |
| .{S} А кад се за њима врата притворише, већ беше у соби полумрак, да се једва могаху распознати |
| е школска година.{S} Многи, нестрпљиви, већ се и одметнули, отишли у Карловце, и већ су у служб |
| ко чудо Степаново, не упутише се школи, већ савише право под велике брестове код кошева, да у д |
| нит ће бити митрополита! удара гласом, већ мало љутит, учитељ Макса.</p> <p>— Само је један ми |
| атре светле по кућама, многи је уморан, већ и прилегао негде украј огња.{S} На пољу студено, не |
| тра и праха, што се пење путем уз небо, већ једно несташно девојче, свежа сувоњава лица, мудра |
| и и мирни као бубице, ни лево ни десно, већ сви, као слике од воска, забоду носиће у књижице, н |
| {S} Поред плота засадила сам сунцокрет, већ је израстао више моје главе, још који дан, па ће св |
| дњу сузицу, не више као горски вихорић, већ тихо и питомо, као најпитомије јањешце, оставила со |
| } Ето довео сам дете као златну јабуку, већ, знаш, гледали смо га као зеницу ока, као мало воде |
| у, а Милан док крочио мало низа страну, већ нашао некаква сељака из Рушња, који тражи стоку, па |
| </p> <p>— А ја имам пуно пунцато књига; већ сам подерала четири буквара и две читанчице.{S} Ја |
| тама тамо пред судничким вратницама.{S} Већ су се четири зиме истутњиле од како је учитељ Макса |
| и спреман чека господина директора.{S} Већ је све предмете и два и три пута поновио, али од го |
| истакло га мимо све другове његове.{S} Већ је на измаку друга и последња година Лицеја, опште |
| аљало би да су многолисније и дебље.{S} Већ су били скоро пред кућом, кад се професору Сави оте |
| ладни ветри учесташе отуд с планине.{S} Већ много пријатније у заветрини школској, а у школској |
| исто се боји да се мрдне на столици.{S} Већ му ноге мало поутрнуле, пребацио би једну преко дру |
| е.{S} А душе ми је мирно и склонито.{S} Већ ако му се нарав не измени, вера и Бог нећеш га ни о |
| “</p> <p>Ни поп Крста не могаше даље, а већ о учитељу Макси и да не говоримо.{S} Створише се у |
| еним.</p> <p>— Још ни прво предавање, а већ хоћеш младу.</p> <p>— Даница ми се јако допада.</p> |
| аво се смешкаше.{S} Виде да је насео, а већ му поче много до тога стајати, да према Даници није |
| ати свештеник Арон:{S} Барања далеко, а већ по парохијском послу и могло би се.</p> <p>"Па како |
| вам.{S} Сад ткам најтање сади-платно, а већ сам цела два веза откала; ето и тај пешкирић, у ком |
| из кавеза.{S} Не прође ни један час, а већ ни једнога под школским кровом, сви се, жељни, упут |
| , али још ни довршио јутрењу молитву, а већ се кава пуши на столу.{S} Недељом се жури на јутрењ |
| тица летну низ брдо, и за тренутак два већ беше стрчала пред њега.</p> <p>— Ево сам ти донела, |
| чудећи се гледају се, па им се чини да већ чују како падају брвна с клисом с црвенога крова, з |
| како ни мало ниси радознао, ето, то ја већ не бих могао.{S} Отвори де!{S} Подвуци ево овде прс |
| ће прилике, кад ће се и наш драги Илија већ појавити са својом улогом у даљем животу својих мла |
| очима.</p> <p>Али мала девојчица, која већ дотле позатвара сва крила, горња и доња, није још б |
| 27" /> ни одзвонило, а обучена учитељка већ држи леген да му полије, па да му дода чисту преобу |
| није почео сутон отимати мах, а звечка већ огласи време вечери.{S} За неколико тренутака ни је |
| ошље Стратимировићу, а после месец дана већ беше у редовима оних бораца из Србије, над којима ј |
| ско одрицање, погледа у Даницу, али она већ више не гледаше у њега и спокојно даље корачаше међ |
| "> <head>III</head> <p>Мало по мало, па већ и дубока јесен настаде.{S} Са липе и бреста час мањ |
| а бојажљиво уђе унутра.{S} Учитељ Макса већ се спремаше да легне, стајаше пред иконом над столи |
| има своје мајке, што јој се лукава маца већ измигољила из ручица и нечујним ходом сишла у своју |
| шчи</hi>...{S} Мала <pb n="9" /> Даница већ је заузела своје место до зида у материном кревету, |
| баш у истом тренутку окренуо.{S} Даница већ стајаше с оцем горе на брду.{S} Наставише пут, Мила |
| е, па опет уставише, јер је лепи малиша већ дотле савладао страх и стегао своје узбуђено срдашц |
| почетак па до близу средине, а до среде већ прихвата Максо, па се даље не брини: тресу се они о |
| језик!</p> <p>— Охо, нисам знао, да је већ то тако далеко.{S} Дакле си се већ заљубио?</p> <p> |
| <p>Чим погледате у сунце, видите да је већ одавна превалило подне.{S} Али у радионици мајстор- |
| кроз грање високога бреста светлила је већ доста јасно звезда вечерњача.{S} Сви уђоше у кућу.< |
| аве своје нове пријатељице, али, кад је већ био под губером, замакоше му очи за онај велики сах |
| ше отрћи од школских вратница, и кад је већ морао пустити њезину руку, коју држаше стиснуту, чи |
| видите тако рећи јучерању телад где је већ погла главе под јармове, или кад опазите оно несташ |
| себи, па потрча пред коњаника, који је већ дотле био улегао у двориште и сјахао.{S} Љуби Гргур |
| ке измишљотине! осече се Милан, који је већ био постао нестрпљив, кога је увек могло да раздраж |
| дареније буди Богу на срећи, која ми је већ у рукама, ја се нећу <pb n="43" /> мицати из села.{ |
| једног од ђачких корифеја.{S} Та он је већ свима професорима ишао на данове и славе, помагао и |
| Милана.{S} Растурен комитет... и он је већ у служби.{S} За њега се не брини...{S} Да га поздра |
| рији вредне и честите попове.{S} Ево је већ двадесета година како на столици ове свештеничке ди |
| штвеном и државном животу, јединство је већ изјављено.{S} Братско поздравље читавоме моме народ |
| име потпуно саглашава.</p> <p>А како је већ дан почео бивати на измаку, то се и наши гости поче |
| </p> <p>Кад се је вратио у собу, сто је већ био распремљен.{S} Јелена је мало попустила, поспре |
| ш добро и не изусти ову реч, а вихор је већ био с оне стране резе.{S} Још се тресло и орило око |
| настала, после два три месеца, Гргур је већ седео на првом месту међу својим друговима, а читао |
| лаже? осече се поп, у коме је стрпљење већ превршило меру.</p> <pb n="25" /> <p>— Зашто цео св |
| офесор.</p> <p>А Милан?{S} Он као да се већ уморио, нестрпљиво се држи на заузетом месту на кре |
| лазио својим родитељима.{S} Завршује се већ друга година од како је последњи пут тамо одлазио.{ |
| спита.{S} Таман се чича Милија (који се већ уабаносио у кметству), прекрстио и гледећи у чутури |
| а је већ то тако далеко.{S} Дакле си се већ заљубио?</p> <p>— Заљубио или не заљубио, то те се |
| > <p>— Знам, и да ми не кажеш, да ти се већ врти по глави: а какав ветар овог донесе?{S} Ветар, |
| фесић и прекрсти се.</p> <p>— Па ти се већ знаш прекрстити!</p> <p>Поче се томе чудити изненађ |
| окала о теби.</p> <p>„Збогом!{S} Ево се већ хвата сутон, а Милета зором полази.{S} Заузми се гд |
| жено, остави ти то пред нас, ми ћемо се већ сами послужити, када зажеднимо ...{S} Здрави сте !< |
| лаче па их купи испод стола, а Гргур се већ замислио, а по глави му се врте некакви митрополити |
| у, гледа, гледа, гледа, а у глави му се већ замећу мали и велики планови: како би се та проклет |
| .{S} Чисто се бојао и да помисли, да ће већ сутра и он седети у једној од тих чудноватих клупа |
| сад опазио, али је сад касно, поправиће већ он ту неправду до године.{S} Жао и Гргуру и Даници, |
| го гледаше тамо низ воду: вода струјаше већ оним тајанствено-тужним јесењим жубором, а ти звуци |
| утом самоћом, похита натраг, а кад беше већ близу школских врата, а њему се откиде неколико ком |
| S} Викну у исти мах Милан, који се беше већ дигао са својега места...{S} Стој! и ја одох с тобо |
| S} Упрегоше коње, посадише се у кола, и већ су били упаљени фењери кад су прошли мимо кнежев дв |
| ећ се и одметнули, отишли у Карловце, и већ су у служби Народнога Одбора.</p> <p>Чим погледате |
| нско влакно у окорелој дуванкаси, он би већ до сад у велико припалио.{S} Странци стоје у хладу, |
| ова погледате на ову богату софру, а ви већ у напред осетите на језику сласти које вас очекују, |
| /> <p>Сутрадан а зора засветлела, а сви већ бејаху на ногама.{S} Дођоше и комшије и родови.{S} |
| во, грожђе у велико сазрело, а кукурузи већ су ужутели.{S} Око вечерња звона, отворише се школс |
| "10" /> мирно као бубице, а они старији већ су више давали себи слободе, особито кад учитељ ниј |
| су заједно славили њезин рођендан, али већ онда беше и лепша и заношљивија, и живахна али и пр |
| сином — не иде.{S} Па кад учитељу Макси већ до грла дође тај корални речитатив, а он за тренута |
| о нам успишеш, реци коју, али онако, ти већ знаш, онако мимогред — реци да су прутови у школама |
| p> <p>— И у његову...</p> <p>— Дакле ти већ Даница уштинула срце?</p> <p>— Уштинула.</p> <p>— С |
| и тог твога учитеља Максу.{S} Ја ћу ти већ писати.{S} Надај се.{S} Ко зна, можда ћеш ти данас |
| сви најдражи и најмилији.{S} Кад бих ти већ поклањала, ја бих ти, Гргуре, поклонила све моје цв |
| шта би било, умеша се и Милан, дошавши већ једном себи од утисака којима га је испунила проста |
| и почнем тачно љубавну изјаву, коју сам већ одавна био спремио и на изуст научио.</p> <p>— Па?< |
| ме Божје, отпочнем.</p> <p>„Да ти нисам већ постала досадна?{S} Можда сам ти данас и сувише тор |
| оставити свога...</p> <p>Али брат Иван већ више не могаше ни једне.</p> <p>Гргур га гледаше и |
| l>За свој род умрети,</l> <l>Није Србин већ је изрод,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> < |
| ху истом први петли, иначе је цело село већ одавна лежало у дубоком сну.</p> </div> <div type=" |
| о и свачему, има краја и конца.{S} Тамо већ после поноћи разабра се учитељ, трну у дланове, ско |
| душу, а она зеленкаста нианса несташно већ стреља за тобом.</p> <p>— И опет сам! викну девојче |
| епутатима.{S} Све ћете то имати, ако то већ нисте читали у <title>Вјестнику</title>.</p> <p>— А |
| — Шта сам ја?</p> <p>— Ћурка!</p> <p>То већ беше нарогушеној уседелици доста.{S} Плану, скочи, |
| До њега седи Кокан Милошевић, онај што већ трећу годину седи све у истом разреду.{S} Ништа не |
| а оца Ивана, па чак и ону немирницу што већ у велике сања на топлим недрима своје мајке, што јо |
| <p>Али Петрија на то ништа не рече, јер већ беше ушла у собу.{S} После кратког ћутања диже се и |
| и узвишености, тако...</p> <p>Али Гргур већ није ништа даље видео.{S} Засенуше му очи од изнена |
| ом.</p> <p>— А ти, Гргуре?</p> <p>Гргур већ беше отворио књигу и не одговори ни једне.{S} Њих д |
| вечерње на Саборној Цркви, богослови су већ били по својим собама у семинарији, кад су се наша |
| кога виса спуштали к Београду, у ком су већ одавна горели упаљени фењери.</p> </div> <div type= |
| о се окреће.</p> <p>— Боже мој, и то су већ оварисали, продужава Милија своје чуђење, и врти св |
| ја стара мајка, па, па...</p> <p>Али ту већ стари учо не могаше даље, облише га сузе, и попу се |
| пис.</p> <p>Паде сутон да се у дворишту већ не могаху распознати дудови од липа.{S} Поред школс |
| ори!{S} Само тако, само тако; али ја ћу већ целу ствар доставити попечитељству.{S} Не дам се ја |
| или само климнем главом, а отац — знаш већ његово ухо — поцрвени, тресне ногом о тле, а ја сир |
| 80_C1"> <head>I.</head> <pb n="1" /> <p>Већ је два пута неко лупнуо штапићем пред школским врат |
| d="SRP18880_C13"> <head>XIII.</head> <p>Већ је скоро пао лист са брестова пред школом.{S} У дуг |
| која му никад нико није спорио.</p> <p>Већ су се пењали уз брдо.{S} Указа се село.{S} Уђоше на |
| утир, или дискос, или кадионицу.</p> <p>Већ така није била и његова Петрија.{S} Беше права бого |
| кад дођу гости, кад се наплати по каква већа наруџбина, и тако даље</p> <p>По вечери очита се о |
| ицама, с крунама на глави; за овима три већа ђака, опет у стихарима, са високим калпацима од зл |
| нпут ми се учини да отуд од двери сијну већа светлост, а кроз њу моје селанце тамо у Крајини, у |
| асвим мрак, кад је ушла у кућу, али још већа помрчина беше јој обузела саломљену душу.{S} Покуп |
| јско село, мање рецимо од Неменикућа, а веће од Барајева или Амерића.{S} Куће раштркане по стрм |
| што је велико, него и од оног највећег веће: „многаја љета“!{S} Док је Макса певао а остали му |
| шта он зна.{S} Не бих се застидео ни од веће школе, нити би и она са мене била постидна.{S} Али |
| а као што је Авала.{S} Учини му се срце веће, крв никад тако топла као у овај мах, сад је, као |
| раде, а вреле је сузе облише.{S} Има ли веће среће од овако чистих и невиних суза, које се за н |
| амичак необичнијега изгледа, ломи свако веће парче малтера, сваки цреп, сваку кошчицу, сваки не |
| рди се, био си сањало.{S} Хтео си нешто веће, нешто лепше, него и ја и твоји другови.{S} И ја с |
| м ја тебе српски: да л’ да водим дете у веће школе или не.{S} Једно или друго?{S} Време је, да |
| једну књигу; по лепом повезу и формату веће осмине знате да не могу бити школске; а да су речн |
| ајна звезда на велико изненађење, а још веће чудо занесених гледалаца.</p> <p>Збор певаше даље: |
| ем, ја сам Славјанин, велики Славјанин, већи него ти, него професор Сава, него сви у твојој <ti |
| А што да га се оканем, као шта ми је он већи него други људи...</p> <p>— Море, учитељу, ја ти о |
| је! потврди Макса са задовољством и све већим интересовањем.</p> <p>— Па онда, настави Илија, д |
| Кад се старац издувао, поче, у мањим и већим прекидима, приповедати, како је срео Гргура, како |
| да се није наравнао са својим мањим или већим противницима.{S} Радо излази на сељачке зборове, |
| е Сава из оног првог кола Србаља, који, већином, дођоше у Србију на позив кнеза Милоша.{S} Фило |
| уше мало лакшим касом.</p> <p>Брат Иван већином ћуташе, и само овда онда опомињаше слугу да скр |
| љ Макса...{S} Много је горчина, мањих и већих, заслужених и незаслужених, кусао у своме и тихом |
| ице под јорганом, климну мало главицом, већма притиште цицу к својим прсима, па онда, у име лак |
| сле неколико поточића суза, поче се све већма удубивати у своје мисли, у себе сама, у свој мирн |
| а, знам, кричаше директор, долазећи све већма и већма у ватру; по вама би могао завод и изгорет |
| абавим.{S} Што их више читам, то их све већма разумем и желим да их опет узмем у руке.{S} Али и |
| кричаше директор, долазећи све већма и већма у ватру; по вама би могао завод и изгорети; вас с |
| Даница погледа га с пуно радости, згрчи већма уморне ножице под јорганом, климну мало главицом, |
| не бројеве, и у оне тегове, који му тим већма завртише главу, кад им учитељка, пре него што ће |
| хта лева страна доње усне, боре на челу већма се набраше према намрштеним обрвама, грчевито сти |
| пазар, продаваћу га што скупље и што с већом даром.{S} А нисам баш ни празан, не мислим овде, |
| p> <p>— Зато, молим вас, прихватите ову већу чашу, понуди га Јован, кад Макрена принесе служавн |
| {S} Јутром је много читао и радио, пред вече ходао, а вечером ишао мало на поседак, али нигде н |
| књига, али се Доситејевим књигама свако вече по који час забавим.{S} Што их више читам, то их с |
| ко је на пољу лепа хладовина.{S} Красно вече; изведрило се; лаку ноћ, Гргуре, лаку ноћ!</p> <p> |
| ановој живо се радило до седам сахата у вече, а тада се је тачно вечерало.{S} У зачеље сео Јова |
| сити јела и служити при столу.{S} Овога вечера, пре него што ће поседати, рече мајстор Јован св |
| седам сахата у вече, а тада се је тачно вечерало.{S} У зачеље сео Јован, до њега десно жена, па |
| за сто, али те вечери није знао шта је вечерао.{S} Толико се занимао сликама своје пријемљиве |
| енце од оба колача, и како и онако није вечерао, то је слатко откидао залогај по залогај, јео и |
| . — Макрена, можда господин није још ни вечерао...</p> <p>— Молим, молим не трудите се: <hi>аби |
| усрет.{S} Свагда сте нам добро дошли, а вечерас, долетели.{S} Читам, а мислим на вас.</p> <p>— |
| а.{S} Морао је Макса дати реч, да ће за вечерас походити само неколико домаћина, а за остале, Б |
| тако се директору подрежу рукави, а ми вечерас прослависмо победу једним ваљаним смуђем.{S} Ка |
| да помисли у свом малом јаду, да ће он вечерас преноћити у школи, без оца и мајке, да га неће |
| рста није скоро био тако добре воље као вечерас.{S} Викну на чељад, да се гости господски подво |
| о године.{S} Жао и Гргуру и Даници, што вечерас не могу и они са осталом дружином, погледаше „м |
| {S} Немој никад да се лењиш ; што можеш вечерас, не одлажи за сутра.{S} Увек имај на уму ове вр |
| добровољи, заборави <pb n="90" /> своје вечерашње снове и поче се задовољно смејати.{S} А Ружиц |
| о по ноћи кад су, после богате и укусне вечере, полегали који у вајату, који тамо по трави, под |
| им не трудите се: <hi>абије</hi> идем с вечере...{S} Знате, наручили смо били на Дорћолу једног |
| ење, а <pb n="62" /> момци увече немају вечере, која им је у осталом са свим излишна, јер како |
| катихета.{S} Али да знате историју ове вечери, бисте се и сами мало насмејали.</p> <p>— Молим, |
| отимати мах, а звечка већ огласи време вечери.{S} За неколико тренутака ни једнога не беше у п |
| цркву.{S} Ћутећи сео је за сто, али те вечери није знао шта је вечерао.{S} Толико се занимао с |
| ену седи антихрист и кези се.</p> <p>Те вечери ни једно више нити сркну нити кусну.{S} Само су |
| узе креду, па шарај по табли.</p> <p>Те вечери беше се необично рано смркло.{S} Кад се упалила |
| ваш славни смуђ?{S} Колико вас беше при вечери?</p> <p>— Ја и професор Тома и катихета.{S} Али |
| > се нико не чује, сви су за столом при вечери, а Гргур чита:</p> <p>„Драги наш Гргуре!{S} Ето |
| исао, као оно усамљена звезда, кад се о вечери укаже на небу, на ком се истом дробе и на разлаз |
| це.{S} А Гргур још свеж и трезвен као о вечери, заједно с учитељем и учитељком, сишао је доле ш |
| ти му на кревету ниже својих ногу, и по вечери позову га у собу.{S} Изује своје нове опанчиће у |
| њизи, или ће је морати довршити тамо по вечери.{S} Па онда би узео с познатог места на полици с |
| а већа наруџбина, и тако даље</p> <p>По вечери очита се опет <title>„Оче наш.“</title> Момци ре |
| позицију.{S} И доиста, ко је о божићним вечерима дошао у онамошња села, могао је видети најлепш |
| воју шарену кецељицу.</p> <p>А кад поче вечерња, мали Гргур не могаше да се наслуша читања и пе |
| рело, а кукурузи већ су ужутели.{S} Око вечерња звона, отворише се школске вратнице и у дворишт |
| n="17" /> поста са уљем.{S} Кад би око вечерња звона, отворише се школска врата и уђе поп, с к |
| еста светлила је већ доста јасно звезда вечерњача.{S} Сви уђоше у кућу.</p> <p>Учитељка даде уп |
| е и неколике куће од његова села, удари вечерње звоно на старој звонарици, а кроз <pb n="139" / |
| head>VIII.</head> <p>Давно је одзвонило вечерње на Саборној Цркви, богослови су већ били по сво |
| Бачку.{S} Врхови од цркава светле се у вечерњем зраку, а са двокулне Саборне Цркве чују се зво |
| зана, врло досадно цврчала, изгуби се у вечерњем сутону.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ојанствено онако као паримеје о великој вечерњи, удари прутом о сухи звучни сто, да улије страх |
| т.{S} А читам само недељом и суботом по вечерњи, кад оставим рад.{S} Кад би ми могао испратити |
| у лицу, изађе пред кућу, гледаше дуго у вечерњи сутон, и, кад се повратила, лепе јој очи беху ј |
| амештај изгледао је много лепши засенут вечерњим сутоном.</p> <p>Изненада се врата отворише и у |
| , мири се и готово никад није приступио вечерњој молитви, а да се није наравнао са својим мањим |
| Кад оде поп, одмах затим удари звоно на вечерњу.{S} Међу ђацима настала свечана тишина, а особи |
| о са томашевачке цркве, које оглашаваше вечерњу.{S} Он се прекрсти, мољаше се с пуном преданост |
| , звоно с дрвене црквене звонаре огласи вечерњу, јер беше субота.{S} Пошто се на глас звона сви |
| испредаше свилене и сребрне гајтане, а вечером би више пут свратио к мајстор-Јовану столару, г |
| много читао и радио, пред вече ходао, а вечером ишао мало на поседак, али нигде не задржавајући |
| ало да Иван не привика : „Пожури, жено, вечеру!{S}" Скочи Петрија, а за њом Паун, а за њима ост |
| на клупици поред ватре, домаћица спрема вечеру, а мали Гргур, несташан и торокљив, игра се око |
| .{S} У тај пар дође шегрче; позва га на вечеру.{S} Он извини и себе и Милана, па седе за сто.{S |
| оје, рече Иван, показујући руком на ове вечите путнике.{S} Мучан ли је живот што га ови проводе |
| ор, непроходљив као и ови дугачки венци вечитог Балкана.{S} Бог је велик и милостив...{S} Велик |
| акса, једва изговарајући, у кући, али у вечитој.</p> <p>Сви се ућуташе.{S} Илија спусти отворен |
| одној...{S} Читајмо, — читајте често те вечно лепе гласове наше горске виле... па песнике, па с |
| оју је предосећала Даница, не она, која вечном свезом спаја два младачка срца.{S} Крадом је узд |
| смо о маџарским насиљима.{S} Где стигну вешају и секу, а за собом остављају само згаришта.{S} С |
| абогме, много друкчије, сад сам и много вештија и много снажнија.{S} Тамо под зиму, мати ће ме |
| и жубор у суседној кухињи, учитељ Макса вешто трену оком и мрдну обрвама.{S} На тај ником непри |
| <pb n="101" /> свакој прилици, тако је вешто знао расположити оно мало знања, да се друговима |
| брзо утубити и применити тако ђаволски вешто и препредено, да је врло често задивио и најприсн |
| ј.{S} Насисао се духа сељачког, њиховог вештог обртања говором, да би често задивио своје друго |
| овати.{S} Прва је регула, руководити их взајмној љубови и согласију, па онда црква, богослужени |
| ед часном трпезом, а учитељ Макса пева, ви чујете како попа из олтара час слабије час јаче „сек |
| , да ту нема неваљалства.</p> <p>— Шта, ви ваљада хоћете растројство, анархију у заводу ?{S} Кр |
| } Читам, а мислим на вас.</p> <p>— Шта, ви ваљда опет с вашим Доситејем, поче професор Сава сме |
| ожу?{S} Ђидо!{S} Дете мало клипка, дед, ви двојица, а ја само-сам.{S} Не боји се Илија, не боји |
| !{S} Варање, изопачавање, обмана!{S} О, ви велики народи... велики народи!...</p> <p>Хода журно |
| ра...</p> <p>— Али остав’те, молим вас, ви нашу солидарност на страну: расправићемо је кад буде |
| моли га Максо, сркнувши мало из чаше... ви можда и не слутите, али, шта ћу, кад осећам ја.{S} Н |
| изгорети; вас се све то ништа не тиче; ви се разбегнете куд који, а мени се све бије о главу.{ |
| алан.{S} Ви не знате, шта је самоћа.{S} Ви сте сити света, а нама су гости догађај...{S} Али, л |
| ли ; а и Гргур ће вам бити захвалан.{S} Ви не знате, шта је самоћа.{S} Ви сте сити света, а нам |
| тије и ових дрва да направим Вертеп.{S} Ви ћете ми помагати, јер ћете га вас четворица и носити |
| децом уверила...</p> <p>— Је л’ те?{S} Ви сте дакле за стари?</p> <p>— Не, сасвим за нови мето |
| посматра својим упалим очима. </p> <p>— Ви ћете се мало зачудити нашем доласку.{S} Опростите, п |
| {S} Ми имамо своје послове....</p> <p>— Ви имате своје послове, а ја ваљда немам никаквих своји |
| , и смешећи се трну у дланове.</p> <p>— Ви сте данас сасвим добре воље, господине професоре?{S} |
| ија и сузе јој грунуше на очи.</p> <p>— Ви жене одмах у сузе.{S} Нек је дете живо и здраво, нек |
| у, мири на коштицу, па кад прогутате, а ви осетите како се пријатно размили по грудима, па вас |
| .{S} Ја ћу сећи, кројити и прикивати, а ви ћете лепити и како треба придржавати.{S} Данас и сут |
| опет, кад га пажљивије узмете на око, а ви опазите и да има многе нове боре и да су оне пређашњ |
| углова погледате на ову богату софру, а ви већ у напред осетите на језику сласти које вас очеку |
| трашан громко повика: </p> <p>— Од куда ви три цара овамо пришли јесте?</p> <p>— Аз јесам цар Г |
| и бојати да...</p> <p>— Та не бојте се ви, мој драги пријатељу.{S} Зато је Бог створио уз дире |
| а где су данас чудеса ?</p> <p>— А ја и ви да два дана не једемо и не пијемо, шта би било од на |
| та јој знамо, нека јој буде.{S} Ја се и ви нећемо посветити.{S} Та и Доситије ту негде вели, да |
| поносим, ја сам велик. — Поносите се и ви тим великим и славним именом...{S} Поносите се, поно |
| љу и гласно повика:</p> <p>— Да знате и ви, и да сви <hi>знајут</hi>: аз јесам цар јудејски, и |
| рут је нужно зло...{S} Зар не мислите и ви тако, госпођице? окрете се Даници, намеран да поубла |
| } Сам уља и нитков!{S} Пи!{S} Пљуните и ви са мном на тако гадну лаж!{S} Пљунимо!</p> <p>Профес |
| <hi>буки — буки</hi>.{S} Казујете ли и ви имена слова или просто: <hi>аз — а</hi>, <hi>буки — |
| S} Кад морам седети ја, морате седети и ви !{S} А куд вам се хита; зар имате што прече од своје |
| шњих Богу</title> А кад почеше стих: „И ви гори и холми, возиграјте со нами!“ учитељ Макса свој |
| атка кад потрчи за нама!...{S} Имате ли ви патака ?</p> <p>— Ми немамо патака, али кокошију пун |
| S} Макрено, каву.</p> <p>— Познајете ли ви Станка абаџију? поче професор Сава, пошто је, по сво |
| е тиче нико, ни Књаз, ни патријарх: док ви расправљате велике политике, ја ћу своје знање на па |
| и не можемо бити тако чисти и лепи, као ви, који живите само на доколици.{S} И отац ти се брине |
| ше руке; ја познајем вас; нек’ буду као ви — остало је у Божјој руци, примети Јован после подуж |
| римети му мајстор Јован.</p> <p>— А зар ви то опажате?</p> <p>— Та ето смешите се, па...</p> <p |
| јвода Шупљикац!{S} Живео! виват! живео! виват!“ разлеже се патријаршија, разлежу се Карловци.{S |
| смо: „Живео војвода Шупљикац!{S} Живео! виват! живео! виват!“ разлеже се патријаршија, разлежу |
| грла заори: „Живео Јосиф патријарх!{S} Виват!“ Најснажнији издигоше Рајачића на рукама и показ |
| {S} Све је некуд нагло, све узима други вид, књижевност, школа, црква, све.{S} Нећете заћи у мо |
| /p> <p>— Све ће, рекох вам, узети други вид, само је народ сила, коју ни векови лако не ломе.{S |
| 20" /> забудеши мја?{S} До конца“, или „Вид, слух, вкус, мирис и осећање“, или „Број којим се м |
| а, ни таћи их неће.{S} Не толико слабог вида ради, наочари су му добре, поуздане, али га, ни са |
| се у исти мах оте поглед на магистрат, виде на њему великог црвеног двоглавог орла, па, као за |
| е незадовољство, лукаво се смешкаше.{S} Виде да је насео, а већ му поче много до тога стајати, |
| се мало и покартали „пунишака", тек да виде ко ће добити, али од дужег времена ни то не „упраж |
| отанском собицом.{S} Учини му се као да виде Даницу, друга својега детињства, занесе се, задуби |
| ао чашу да наздрави своме пароху, а кад виде, да му, иначе врло послушни, језик, отказује покор |
| залети се и претрча једну дуж.{S} А кад виде да за њом нема њезиног дивљашног другара, стаде, н |
| Готово би хтели да протару очи, да боље виде, да их како не варају.{S} Гледају један пут, гледа |
| тове, издижу се на врх опанчића да боље виде, гледају, ћуте и чуде се...{S} Осим шарене хартије |
| ва млада Србина ништа не чују, ништа не виде.{S} Узалуд се надао за њима и неки њихов друг Илиј |
| одвоји ока од српских крајева, који се виде с једне стране до Мораве, с друге до Колубаре.{S} |
| милостив одвео до самих ливада, што се виде озго са њихових вратница.</p> <p>Ту поче сунце сас |
| ца бршљана или вршак зелене лозе што се виде овде онде изнад зидова, као да вам приповедају сла |
| иште.{S} Диже своју замишљену главицу и виде Даницу, која му трчаше у сусрет.{S} Кад је стигла |
| утра су гореле мале свећице, па се лепо виде јасле, у њима Христос, па пастири, па <pb n="32" / |
| е то тражи) и загрлио је.</p> <p>Гргур, видевши је тако клонулу, поражену, безнадежну, учини му |
| преко књиге кроз прозор у двориште.{S} Видевши ова два млада Српчета, заигра му срце, радост м |
| ори, окрете се два три пут, па онда, не видевши никога осим којега пупавца или плашљивца зелемб |
| њеником, над Гргуром.{S} Чула је Илију, видела је Милана, а душа је заваркава, па јој црта Гргу |
| о посустале вочиће, да похитају кући за видела...{S} Ето сад баш Ивану изађе пред очи лепа слик |
| ли ону највећу чутуру, па све то још за видела згодно наместили у кола и утушкали сеном.{S} Пун |
| исам, чича-Степане; грабим кући, док је видела.</p> <p>— Ако, ако...{S} Мајка је мајка.{S} Пожу |
| и приповедати све што је знала, чула и видела.{S} Узе свећу у своју сухоњаву ручицу и оштро по |
| до века!{S} Благо мајци кад те је опет видела!“</p> <p>Изнесоше јастуке и поседоше на траву по |
| је једну годину заповедати на Неви!{S} Видели би непријатељи Славјана, ко је Рус.{S} Дижи Волг |
| а дана не би више излазио, или бисте га видели тек пред мрак, кад слази у забран, да надгледа с |
| S} Али шта му знам, кад се одавно нисмо видели, а желела бих да ти кажем све.{S} Знам да би ми |
| утито.</p> <p>— Али смо ми, бабо, одмах видели да он лаже, чим је директор проговорио с нама.{S |
| а до јеменија.{S} Да је увек на његову, видео би како народ суди и газдује.{S} Шта ћеш кад смо |
| ријарха, који би без науке били као ја; видео си га како је млад и без браде, али кад стане бес |
| олико!{S} Нико није пропао, ко је света видео.{S} Ако зашто и наше дете не би могло бити поп ил |
| а причест.{S} Онда је био мален; што је видео, готово је мање више и поборавио.{S} Кад је ушао |
| хат на дувару.{S} Никад свога века није видео сат, гледао је у шеталицу, у сказаљку, у незнане |
| је гледао; чињаше му се, да никад није видео тако лепе и прикладне девојке.{S} Игра му срце у |
| икад у <pb n="112" /> своме животу није видео толико планина овејано српских.{S} Како су земље |
| од њега.{S} Мали Гргур није никад дотле видео, али му његово срце шапну, да су то учитељка и ње |
| ..</p> <p>Али Гргур већ није ништа даље видео.{S} Засенуше му очи од изненадне муње.{S} Преврат |
| они тамо обрадовати кад чују да сам те видео.{S} Збогом !</p> <p>— Збогом, чича! отпоздрави Гр |
| гледао и гледао, а после их је једва и видео кроз сузе, које му овлажише очи.{S} У тај пар дођ |
| вором и дружбом, животом.{S} Што год би видео и чуо, све би те утиске брзо разрадио у себи и ка |
| то бити Бог зна шта.</p> <p>— А јеси ли видео кадгод нулу?</p> <p>— Лулу?{S} И мој баба....</p> |
| е, душа узмутила, па нити је шта чуо ни видео.{S} Тако је прошао гору, па сеоски потес у речено |
| p>— Можда и лажем.</p> <p>— Зар ти ниси видео ону што успија?</p> <p>— Нисам видео никога што у |
| си видео ону што успија?</p> <p>— Нисам видео никога што успија.</p> <p>— Што је углачала косу |
| Гргур је прошао долом поред школе; оздо видео само школски кров, и врх њега дрвену звонарицу са |
| магловитих осећања.{S} Сад је тек јасно видео Даницу у свој њезиној величини и красоти, сад је |
| десно и назад; све је желела чути, све видети својим маленим живим очицама.</p> <p>Учитељ Макс |
| ли што да ти напред ређам, што ћемо све видети својим сопственим очима.{S} Боже здравља, чим гр |
| ечерима дошао у онамошња села, могао је видети најлепши Вертеп, који је те године пронесен изме |
| чен, настави Милан даље, мени је милије видети ученог младога Рајића, него четири васеленска па |
| .{S} Ехе хе, Пожун!{S} Чујте ме, морате видети Карпате, морате учити словачки.</p> <pb n="81" / |
| да воде брата, и да га дуго, дуго неће видети.{S} Отац би га корео за мекуштво, стежући и сам |
| ледао.{S} Беше му и мило и жао.{S} Мило видети Београд и тамо се учити; жао оставити и оца и ма |
| па сељаци, које сусреташе, и не могаху видети, колико је личан и виђен растом, али се тим више |
| згину један за другога.{S} Свуда ћеш их видети заједно, било да се иде цркви или општини, било |
| Отац ми је узео ново вито, па да можеш видети само, како, каткад по читаво по подне, сучем цев |
| оде, нашега рахатлука.</p> <p>— Збогом, видећемо се, одговори Гргур још непрестано под утисцима |
| ешице ићи, сваки га поштује, а неучена, видећи где се вози на вранци, говоре: вранци вранца вук |
| и.</p> <p>— Од како сам овамо дошао, не видех више ни Лике, ни своје село, ни своје родитеље.{S |
| једну скромну собу с дрвеним гредицама, види на зидовима познате иконе и слике, велику зелену п |
| плаветнило, гледа и сања, сања и гледа: види слике и лепе и нежне, слике багреношарне и чистозр |
| ц, па Рудник, Маљен, Повлен, Медведник; види се и Цер, и тај тамо Срем, и у Срему Фрушка, а дес |
| а за столићак, ређа карте — и врача.{S} Види: да се њезина другарица „проводи несрећна“.... „уд |
| брснатом шумарку изнад куће њихове.{S} Види их све, већ да пружи руке да их дотакне, али у тај |
| вој вазда топлој и пријемљивој души.{S} Види Гргур једну скромну собу с дрвеним гредицама, види |
| ом поизлепљивана, а Свети се Сава једва види из свог црног оквира, толико га покрио неочистљив |
| а радујем се: можда ће Гргур писати, да види да и нас није раселио поводањ.{S} Ја мислим и чека |
| лизу њих и остало друштво, које дође да види Порчин гроб.{S} После неколико тренутака сви зајед |
| , оживише у њему.{S} Учини му се као да види своје беле и питоме вочиће, слуша како шкрипе точк |
| , шта су јесење лепоте.{S} Још се свуда види зелен лист, али тамо амо измешан жутим и црвеним, |
| нешто устане покојни Доситеј, да очима види...{S} Али, гле, <pb n="58" /> ја Бога ми сметох с |
| столицу, крај свему умењу.{S} Свет, кад види да је незналица, окрене му леђа, те, несрећник, ум |
| ре у варош, у шетњу, можда да се узгред види и са својим љубимцем, Јованом столаром, а младићи |
| з којега је Гргур, мало је у страни, не види управо шумадијско село, мање рецимо од Неменикућа, |
| рло, или му се толико овлаже очи, да не види ни она најкрупнија минејска слова, „начелна".{S} Д |
| ко цветића, а ти их сакри у недра да не види учитељ?{S} Јеси ли још и сада онако плашљив?{S} Ни |
| n="4" /> се крадом, крадом да и жена не види, нагне над лепом главицом својега синчића, гледа г |
| у недра, бојећи се ипак да то учитељ не види.</p> <p>— Ево ово је зевалица, а ово попина капица |
| ити, то се не да казати, док се оком не види.{S} Ама те нуде, ама те служе, ама те разговарају, |
| а у свему, али баш јој <pb n="95" /> се види да не може.{S} Каткад се и потужи, а ја је разгово |
| вче, наставља учитељ Макса; Милан ми се види мудар и озбиљан, али је у Илије практике, философи |
| међу луговима, чују се стада, далеко се види пут, који поред брда води дубоко у Шумадију, па Ко |
| аједно на горњој воденици.{S} Па док те види Петрија... збогом!{S} Одох све трком до школе.{S} |
| свој понос и окрене се да је још једном види.{S} И Илија се баш у истом тренутку окренуо.{S} Да |
| им путем, али разним циљевима.{S} Милан види <pb n="83" /> пред собом путе храпаве и тамне и ка |
| а стола.</p> <p>— Мој брат дође да мало види Београд, поче Сава.</p> <p>— Одавна нисам доле сла |
| а авлија оне повелике куће, што се лепо види на оној страни брда, што је иза цркве.{S} То је до |
| аше њихове младачке душе.{S} Гргур лепо види пред собом словенску вилу, сјајнобелу, лепшу од св |
| естрпљив, буни се у своме читању, чисто види онога, што је ототањио у оне несносне танке писков |
| о ти пред нас Хасе, као за пакост...{S} Видим уљу како се лукаво осмејкива.{S} Нећеш, бре Илија |
| ела од некуд из прикрајка, невиђена, да видим и твоју собу и тебе у соби.{S} Читаш ли још онако |
| ру и показавши му насловни лист, дед да видим како те је учитељ научио читати.</p> <p>Сви посед |
| о било, сврнућу у твоје село.{S} Баш да видим и тог твога учитеља Максу.{S} Ја ћу ти већ писати |
| ојим столом.{S} Ја волим певање.{S} Кад видим кога да ради и пева, а мени чисто срце заигра, по |
| ма.{S} Кад помислим да оде, па да га не видим по месец два, онда, онда ми још сад тешко на срцу |
| з — а</hi>, <hi>буки — б</hi>.{S} Ја не видим да је то Бог зна како паметно, а није ни лакше.</ |
| Трново... вароши, села, градови, чисто видим народ како по њима гмиже, чујем лађе и сплавове п |
| разгледајте, разгледајте добро; ја' ту видим само маџарске и аустријске провинције.{S} Не траж |
| је жао, што ми није овде „Доситеј", да видимо какав си читач.{S} А ко вам је био учитељ?</p> < |
| јаче закуцаше.</p> <p>— Е, учитељу, да видимо и твоју књигу, подсети га поп.</p> <p>— Сутра, с |
| а Одбора.</p> <p>Чим погледате у сунце, видите да је већ одавна превалило подне.{S} Али у радио |
| народ; ваља му богме послужити.{S} Ево, видите, прибележио сам баш његове речи: „Поздрав моме с |
| ближе и њезиним назорима.{S} Видите... видите... јест... све, као што рекох, све зависи од тог |
| о, који је ближе и њезиним назорима.{S} Видите... видите... јест... све, као што рекох, све зав |
| алца, али учитељ треба да се — роди.{S} Видите ја, ја се нисам држао точно наставленија.{S} Кад |
| b n="56" /> нема што ће их уставити.{S} Видите како је тешко живети на овоме свету, па опет Бог |
| , меша Илија своју акламацију.</p> <p>— Видите, наставља Макса и не слушајући Илију, више сам с |
| а, те, несрећник, умире од глади.{S} Да видите, шта вели игуман хоповски за ученога Рајића.{S} |
| се налази у кухињи око огњишта.{S} Кад видите учитеља Максу, вами се чини још је онај исти, па |
| риметности, често не верујете очима кад видите тако рећи јучерању телад где је већ погла главе |
| з моје баштице.</p> <p>„Да сад, Гргуре, видиш моју малу баштицу пред кућом.{S} Знаш ли, кад ти |
| мало, сад ћу се ја..., чекај, чекај... видиш ти га на...{S} Та знам те добро, знам...{S} Ха! ( |
| </p> <p>— Брзо, брзо! викаше поново.{S} Видиш како <pb n="14" /> ја!{S} То рекав, па као тица л |
| да и слуша, како се учимо и владамо.{S} Видиш, како прети оним великим прстом што га је подигао |
| у, бије час слабије, час јаче.</p> <p>— Видиш, синовче, наставља учитељ Макса; Милан ми се види |
| лећи да тога има само у школи.</p> <p>— Видиш, овако се пише један, овако два, овако три....{S} |
| а свој Златибор, у Стари Влах.</p> <p>— Видиш, дете моје, рече Иван, показујући руком на ове ве |
| ур гласом мало појачим.</p> <p>— Па, да видиш, дијете...</p> <p>— Зар си ме заборавио? </p> <p> |
| еш бар једну ноћ и под мојим оџаком, да видиш и тамошње Србе — све чисто Немањино колено.{S} Па |
| је две године, а тебе никако у село, да видиш, да се на њега није срушио брег или га потоци раз |
| жбине, као Дечани, као Студеница.{S} Да видиш, мој добри попе, да се и тамо говори и пева, исто |
| сад у велике ткам у малој собици.{S} Да видиш само, како ми је разбој спретан и подесан; отесао |
| им их, и зрна остављам за зимицу.{S} Да видиш моје лехе, моје патлиџане, моје лукове, мој кромп |
| се с пуно задовољства.</p> <p>— Ал’ да видиш наше кокице, па нашег маторог петла са оволиком ( |
| нам написати цело твоје име.{S} Само да видиш.</p> <p>Ту га ухвати за рукав и повуче к табли.{S |
| и по мапи, али га не нађоше.</p> <p>— Е видиш, говори учитељ Макса и реже црвену хартију, ето в |
| аз.{S} Даница ме одазва у школу — да је видиш, Грго, нема је лепше у свем селу, румена јабука! |
| ла.</p> <p>— Само је л’ девојка!{S} Док видиш, бадава, још си дериште.</p> <p>— Илија! викну Ми |
| учитељ Макса и реже црвену хартију, ето видиш, да је све онако као што сам ја казао.</p> <p>— А |
| калуђерству Доситеја</hi>.</p> <p>— Ето видиш, синко, ја сам човек неук, не знам много књига, а |
| о гледају у своје књижице...{S} Као што видиш, ја сам ти још као неки најстарији ђак, још исто |
| о... али све било па прошло.{S} Као што видиш, прва љубав није ми најсретнија.{S} Зато се, чује |
| али чобани, намрштили се, па кад им још видиш у рукама оне големе тојаге, а младо срце не може |
| тране, поче први од тројице царева; <hi>видјех бо звезду на востоцје</hi>, познадох да се Христ |
| нда дабогме да ћемо их ређе, много ређе виђати.{S} Али зар да <pb n="52" /> остану ’вако као ја |
| трани школе.{S} Још се изнад младе горе виђаху полу-светли врхови последњих пера.{S} Мало прође |
| вороуглом од црвене кожице, на којој се виђаху упечаћена позлаћена, али доста посукнула слова.{ |
| си.{S} Пожњевена жита свежена у гувна и виђаху се још многе неовршене камаре снопља.{S} Иза пот |
| Даница полумазно, која се некако једва виђаше иза попова џубета.</p> <p>— Ехе, све сами цареви |
| ур гледаше, али се толико не чуђаше; не виђаше му се да ће то бити Бог зна шта.</p> <p>— А јеси |
| , и не могаху видети, колико је личан и виђен растом, али се тим више загледаху у оно мудро чел |
| н, кад нас је Господ дао овако личних и виђених, мудрих и родољубивих.. </p> <p>Ту поп Арон отв |
| ском коњичку, а за њим се дало неколико виђених коњаника: директор, капетан, свештеници и учите |
| едала својој судбини, чекаше да ту малу вижљу ухвати први сан па да умакне.{S} А кад је мали Гр |
| : квочка с пилићима ; или гусак који је вијао некаквог несташка који дираше гушчиће ; или дерла |
| ра.{S} Али их је данас узалуд тако рећи вијао, није их стигао, па зловољан сврну у телалницу, д |
| ре.{S} Пешачки пут, понајвише песковит, вијуга кроз ониску гору, с једног поступног, једва прим |
| напред корачао.</p> <p>— Шта си узео ту викати, поче Илија тише, ублажавајући га. </p> <p>— Каж |
| " /> <p>— Ако Бог да сте ради? упита га викач, који се беше сврнуо да припали лулу и попије што |
| ча и кмета, а често ни кмета, него само викач с крчмаром претреса сеоске политике: до подне се |
| рође на лијо, ништа неће ваљати.</p> <p>Викач оде у село, а слуга се и даље повираше око кола.{ |
| и и школи; у сеоској механи никога осим викача и кмета, а често ни кмета, него само викач с крч |
| из своје планине.</p> <p>— Брзо, брзо! викаше поново.{S} Видиш како <pb n="14" /> ја!{S} То ре |
| уљице.</p> <p>— Таки да си их извадио ! викне мала вртарка мало оштријим гласом.</p> <p>— Не см |
| гом о тле, а ја сирота и не чекам да ми викне: напоље!{S} И сама, као без душе, очистим бојно п |
| а кљуцају.{S} Кокице моје, кокице моје! викнем кад јутром стрчим у ходник, а а оне око мене : к |
| /p> <p>— Морам у Карловце!</p> <p>И ја! викну и Сава исто тако одушевљено.</p> <pb n="111" /> < |
| бадава, још си дериште.</p> <p>— Илија! викну Милан тако љутито, да је чуо и фамулус, који је г |
| чити ове Сервијанкуше!</p> <p>— Јелена! викну професор Сава и лупи руком о сто.</p> <p>— Шта лу |
| маказе на сто.</p> <p>— То није истина! викну учитељ сасвим одлучно.</p> <p>— Шта није истина, |
| д куће са прозорчићима.</p> <p>— Доста! викну Ружица љутито, отвори врата и као вихор излети на |
| ашио.</p> <p>— Па не биј ти никоговића! викну Иван љутито.</p> <p>— Али смо ми, бабо, одмах вид |
| ан вис.</p> <p>— Погледајте право доле! викну Иван деци.</p> <p>Деца се убезекнуше.{S} Хтедоше |
| а.</p> <p>— Помози Бог, мајстор Јоване! викну Иван, погледав с прага у радионицу.</p> <p>— Бог |
| а.</p> <p>— Ја те, ја те зовем, Гргуре! викну она још јачим гласом, не мичући се с камена, на к |
| /p> <p>— Ту ћеш ти учити школу, Гргуре! викну Паун.</p> <p>Гргуру заигра срце од радости, али м |
| p>— Пакостан и гадан !</p> <p>— Ружице! викну Гргур и скочи на ноге.</p> <p>— Лукав, неотесан!< |
| </p> <pb n="37" /> <p>— Ваистину роди! викну исто тако поп, па се пољуби са учитељем.{S} Па од |
| <p>— Кад је још Србин говорио маџарски! викну мало јаче мајстор Јован, и поче сипати вино у чис |
| ћ стреља за тобом.</p> <p>— И опет сам! викну девојче.</p> <p>— Сам.</p> <p>— Читаш?</p> <p>— Ч |
| есташни вихор.</p> <p>— Ти си заједало! викну Ружица љутита и плачна.</p> <p>Он опет књигу затв |
| н митрополит у Српству, у православију! викну богме поп.{S} Митрополит Петар <pb n="38" /> кад |
| </p> <p>— Добар дан, господине учитељу! викну онај дежмекасти, пошто обадвојица поскидаше фесов |
| нам да има српскога народа у царевини“, викну генерал, извуче од некуда неку лажљиву мапетину: |
| А, добро сте нам дошли, господине Саво, викну радосно мајстор Јован, устајући му на сусрет.{S} |
| ли чистим и опраним.</p> <p>— Хе, жено, викну мајстор Јован својој газдарици, ево ти још једног |
| пребијеном ногом.</p> <p>— Што лупаш ? викну богме и мало увређена Ружица.{S} Није ово луг.{S} |
| </p> <p>— Коју за зеленим прозорчићима? викну Гргур и тресну оном столицом са пребијеном ногом. |
| >— Сад му је, сад му је, шта му је сад? викну љутит Сава, жваћући мало живље покрупнији залогај |
| .</p> <p>— Јеси л’ ми се надао, Гргуре? викну Илија, пошто се руковаше.</p> <p>— Никад, Илија.< |
| зик завеза.</p> <p>— Јесте ли разумели? викну учитељ Макса још јачим гласом.{S} Неколико њих из |
| а резу.</p> <pb n="85" /> <p>— Стој!{S} Викну у исти мах Милан, који се беше већ дигао са своје |
| оро био тако добре воље као вечерас.{S} Викну на чељад, да се гости господски подворе.{S} Учите |
| изненадна жалост" „зацело“.... „Врагу!“ викну Јелена, срдито и покупи карте са стола. „Тако луд |
| ом сина, стегне срце, окрене се слузи и викну да ошине.{S} Гргур је дуго гледао за њима, док не |
| је, па окренувши се назад сасвим гласно викну: „Е јеси, е јеси, е јеси прави враг, Максо, да те |
| угови, скратише му се ноге, па само што викну:{S} Петрија!{S} Запиткивања, и одговарања.{S} Раз |
| тај исти мах чу где га неки шумски дух викну по имену.{S} Трже се, и погледа изнад себе.{S} На |
| наргиле, а низ улице, горе доле, надали вику халваџије и кокичари, млађани продавци салепа и бо |
| дама, гледамо га, као да смо из дивљега вилајета дошли."</p> <p>— Хе, хе, то је само Доситије у |
| теже је дајанисати у школи него дрмати вилајетом.</p> <p>Учитељу се Макси допаде ово избачено |
| ућа никну господа, да и наши мало дрмну вилајетом.{S} Хе, хе, како ће то, жено, лепо одгледати: |
| често те вечно лепе гласове наше горске виле... па песнике, па све списатеље наше, који дишу ду |
| насипа, једва их слуга савлађиваше, као виле полетеше у најбржи кас.{S} До друге механе пробио |
| жно и чемерно.</p> <p>— Ко још верује у виле и вилинске зборове?</p> <p>— Ја! плану Гргур одлуч |
| емерно.</p> <p>— Ко још верује у виле и вилинске зборове?</p> <p>— Ја! плану Гргур одлучно, зат |
| S} Гргур лепо види пред собом словенску вилу, сјајнобелу, лепшу од сваке девојке, лепу — и још |
| стина мало простија порцулана, ножеви и виљушке од челика, кашике од жута паквона; све опрано, |
| {S} Сваки момак добије у подне по литру вина, а мајстор Јован испразни с мајсторицом Макреном т |
| али.</p> <p>— Молим, служите се, док се вино није угрејало.{S} Па, ако вам је по вољи, да нам п |
| и сасипа овогодишњи кукуруз.{S} Ново се вино у велике пије, а евенке од грожђа одавно висе по с |
| мало јаче мајстор Јован, и поче сипати вино у чисте чаше, које је међутим донела Макрена.</p> |
| тлошћу, свеж ваздух рези као добро ново вино, ветра ни са једне стране, па чисто ти заигра срце |
| ућа, а над њима, к планини, непрегледне винограде, па и ону велику, округлу капелу на једноме в |
| иље владика за ревносну службу у божјем винограду.{S} Изненадна радост прели се безазленим лико |
| икну на то Јован, доли чашу заклопачким вином и до дна је испије.</p> <p>У тај исти тренутак от |
| ицу који комовицу; а трбушасте чутуре с вином, погаче, заструзи с пребранцем и киселим паприкам |
| ска веома радовала живој риби и староме вину.</p> <p>— Ево, настави Јован једва дочекавши прили |
| не онаке беле, по којој се, од како је виргаза и ђака, пишу прописи.{S} Не верују деца својим |
| узалуд, чини ми се: њене модроплаве очи вире иза ситних слова, па ме маме, па ме зачинкавају.{S |
| етак на птицу или кад се испне на какав вис.{S} Још добро ни свануло, кад стигоше гостионици на |
| вориште.{S} Митрополит се испе на један вис, а народ, као таласи око стене, слеже се око својег |
| хат пред заход сунца испеше се на један вис.</p> <p>— Погледајте право доле! викну Иван деци.</ |
| Па онда, настави Илија, дигнувши прст у вис, учитељ мора бити строг!{S} Без строгости нема напр |
| негде за појас.{S} Учитељ Макса дигну у вис мачугу, а гвоздени врх од палице сину у висини.{S} |
| е у велико мрак, кад су се с торлачкога виса спуштали к Београду, у ком су већ одавна горели уп |
| е беше готово на заходу, кад са једнога виса опазише своје село.</p> <p>Село, из којега је Гргу |
| аху проређене шумице.{S} С једног облог виса забели се нова црква с високом белом звонаром.{S} |
| најстарији ђак у гвоздену „звечку", што висаше о једном дрвеном стубу школскога ходника.{S} Зна |
| љно очекује, да га ослободе терета, што висаше с једне и друге стране о дрвеној самарици.{S} И |
| се није од етра стропоштао, тканица му висаше о врату.{S} Поведоше ти нашега медведа, <pb n="6 |
| о френкијском кроју.{S} А сваком о пасу висаше источни нож у шареним цагријама, а многима, кад |
| и по швапска кревета.{S} Тамо код иконе висе скорашњи венчићи од смиљките и босиока.{S} Мирише |
| велике пије, а евенке од грожђа одавно висе по стрехама.{S} Сељаци живахнули, учестале прошеви |
| ао црква, а имао је и звоник, на ком је висило звонце.{S} Унутра су гореле мале свећице, па се |
| испне на подне, а јасно-грли мујезини с висина кличу правовернима песму језанску, а вама, као у |
| баџе им узлеће дим горе у чисте и мирне висине.{S} Али је највећма осветљена авлија оне повелик |
| .{S} Изнад тога шаренога света у плавој висини беле се вита мунарета, и кад се сунце испне на п |
| мачугу, а гвоздени врх од палице сину у висини.{S} На тај знак фамулус зазвони у звонце и сви, |
| </p> <p>Ту она показа ручицама ширину и висину тога тако важнога и омиљенога суда, а он је мора |
| сат, никад јаче, никад слабије, никад у висину, никад у дубину.{S} Говорио је о летини, о време |
| , кад их погледате са оваквих отворених висова као што је Авала.{S} Учини му се срце веће, крв |
| децембра снег навејао читаве таване по висовима и доловима.{S} Многи су путови били завејани и |
| рена, а уснице танке и отворено румене, висок поносит врат, а стас јој витак и достојанствен.{S |
| а, ока зелена, косе до главе ошишане, а висок, за једну главу виши од свога друга, који је више |
| Један сухоњав, мање бео него блед, чела висока, ока зелена, косе до главе ошишане, а висок, за |
| средовечан човек, онизак, полупун, чела висока, очију живахних, образа округлих, космате подрез |
| Један плав, сувоњав, плавих очију, чела висока, а косе отворено жуте, свилене.{S} Други црномањ |
| ђоше та Јеленина дерладија, два младића висока и угледна.{S} Један плав, сувоњав, плавих очију, |
| шљивик до шљивика, па срчане воћке, па високи заобљени ораси са зеленомодрим листом.{S} Милина |
| сто као и муслиманске конаке, опасиваху високи зидови од камена.{S} Покривена старом ћерамидом, |
| има три већа ђака, опет у стихарима, са високим калпацима од златне хартије; за њима четворица |
| е чистине указаше се развалине, остатци високих зидова и кула некадашњег Порчинога града.</p> < |
| од великих четвороугаоних цигаља, оних високих столова од белога дрвета, па оног иконостаса, с |
| ићанком.{S} Какве крупне црне очи испод високога чела, па уста вазда отворена, а уснице танке и |
| о у шуми чуо се ћук.{S} Тамо кроз грање високога бреста светлила је већ доста јасно звезда вече |
| едног облог виса забели се нова црква с високом белом звонаром.{S} Деца је гледаху и чуђаху се |
| шћа <pb n="57" /> опазише тамо далеко у високом јутарњем зраку позлаћену кулу на Саборној Цркви |
| сунце поче смиривати и хладовина пирити висом на ком се налажаху.{S} Упрегоше коње, посадише се |
| у, с једног поступног, једва приметнога висоравна на други.{S} Указа се нешто мало чистине, пок |
| смо на домак Карловаца.{S} Кад бесмо на вису, с којега се стрмо слази у прву улицу, а ја се ски |
| и ону велику, округлу капелу на једноме вису, у којој је, у прошлом веку, закључен с Турцима по |
| ола полагано, а ја се уставих на једном вису, на ком сам, још као клирик, више пута стајао и гл |
| шаренога света у плавој висини беле се вита мунарета, и кад се сунце испне на подне, а јасно-г |
| румене, висок поносит врат, а стас јој витак и достојанствен.{S} У руци јој шав, оборила лепу |
| } А између ових здравих ђаконија извиле вите вратове трбушасте буклије као румени лабудови.{S} |
| >— Друго је јунак, а друго редов, друго витез на коњу, а друго сеиз.{S} Та ништа лепше од јунаш |
| који паде на једно и друго раме, па низ вити пас. </p> <p>Дође час да се изведе девојка.{S} По |
| ш у тај мах црквењак Стеван припаљиваше витиљце у руменим чашицама.{S} Гледао је и гледао, а у |
| етнијим годинама.{S} Густу косу свила у витицу око феса са црном свиленом кићанком.{S} Какве кр |
| <p>— Господ наш Исус Христос родио се у Витлејему Јудејском, исповрти Паун своју богословију.</ |
| тари, материни.{S} Отац ми је узео ново вито, па да можеш видети само, како, каткад по читаво п |
| н, а док подложиш пећ, а оно се криви и витопери као луб.</p> <p>Узме књигу из руку Миланових, |
| Гргур још добро и не изусти ову реч, а вихор је већ био с оне стране резе.{S} Још се тресло и |
| езе.{S} Врата се отворише и у собу паде вихор, који развеја, расплаши његове драге старе познан |
| његове драге старе познанике.{S} Али не вихор од ветра и праха, што се пење путем уз небо, већ |
| књигу пред собом, а врата се отворише и вихор опет духну унутра.</p> <p>— Затвори!</p> <p>Гргур |
| та и споља још жешће духну наш несташни вихор.</p> <p>— Ти си заједало! викну Ружица љутита и п |
| викну Ружица љутито, отвори врата и као вихор излети напоље.</p> <p>Таман Гргур отвори књигу пр |
| и и последњу сузицу, не више као горски вихорић, већ тихо и питомо, као најпитомије јањешце, ос |
| етар.{S} Живот, Грго, и није ништа него вихорови, а ми слама коју они разносе.</p> <p>— Јеси л’ |
| и ћошкама.</p> <p>— Нуто, нуто, бабо ! виче Паун, опазив на механском зиду два јунака, како ки |
| Јосифа II. „Све што дали, оно и узели“, виче Никанор, а народ у један глас: „Хоћемо патријарха, |
| ропаст!</p> <p>— Шта је, ако Бога знаш? виче учитељка.</p> <p>— Не бој се, учитељу! храбри га п |
| ривилегије, и показује народу.{S} Народ виче: „Шта су потписали ћесари, нека нам и буде!“ Поче |
| у.{S} Петрија клону на кутњи праг, Иван виче: „Децо!{S} Пауне !“, потеже уз авлију и низ авлију |
| ицама и обадвома ноге обамреше.{S} Иван виче: „Трчи, Петрија", а она: „Нуто, нуто, Иване!“, па |
| ти“, или који трећоразредац баш немирно виче да све надвиче : „Све ствари које је Бог створио, |
| па иди од скамије до скамије.{S} Вођ му виче: „Играј ми, Кара-Мартине!“, а он ходај, скачи, мум |
| као из једног грла: „Данас!“ Патријарх виче: „Прекрстите се!“ Сви се прекрстимо.{S} Пита: „Хоћ |
| ћилимове.{S} Ти знаш како је она много вична у сређивању вуне.{S} Једва чекам први снег, па да |
| те ли Србина или иностранца?“ „Србина!" вичу сви без разлике. „Војника!“ „Хоћете ли фелдмаршала |
| у хоџе и мујезини по мунаретима, бадава вичу халваџије и кокичари, наша два млада Србина ништа |
| н корак назад за Гргуром.</p> <p>Бадава вичу пекари: „Врућо, тазе, не роди му мајка!" бадава из |
| Можда сам ти данас и сувише торокљива, више него што бисмо ми обоје желели?{S} Али шта му знам |
| с прутићем у нејакој ручици мање тера, више нуди и храбри мало посустале вочиће, да похитају к |
| Гргур.{S} Гледа у слова, али мање чита, више мисли и осећа.{S} Па тек је нешто текне у срце, за |
| икама, дворила га мање као брачни друг, више као мати дете.{S} Јутром Макса рани, готово први у |
| , како се пред мрак почисти и притвори, више је до сутра нико не отвара.{S} Премишљају ђаци, шт |
| едном вису, на ком сам, још као клирик, више пута стајао и гледао доле на Дунаво, и Бачку.{S} В |
| ш штудента гледаше је, мање сачустљиво, више зачуђено.{S} Као да не могаше ни да докучи, откуд |
| са.{S} Поче, али у овај мах мање бујно, више полутужно:</p> <p>— Све је то једно, мој добри поп |
| и, по заповести учитељевој, сви у глас, више певали него говорили: „један пут један јест један" |
| рло мало прибран, мање гледаше у књигу, више размишљање о оним тамним и новим питањима, која се |
| е, наставља Макса и не слушајући Илију, више сам са собом говорећи:{S} Треба младежи <pb n="134 |
| гледаше преда се и тек је на завршетку, више онако кроз зубе могао „секундирати“.</p> <p>Устадо |
| пред њим у скамији.{S} Па ипак, ипак ; више пута чујем отуда из школе "гласиће"онаке исто као |
| грудима, па вас греје и одушевљава.{S} Више је пута точило чељаде из оног стакленог ибричића с |
| ислио Илија?{S} Он обично мање мисли, а више говори.{S} Али се и њему у овај мах нешто закувало |
| г зна шта ; за мудар почетак и не треба више.</p> <p>Гргур хтеде, покушаваше више пута да говор |
| pb n="94" /> очин лесковац ?{S} Нема га више, и он се истутњио, као и она очева жестока нарав.{ |
| а у ребра, и не окренувши се после тога више ни један пут, ухвати стазом кроз планину.{S} А кад |
| S} Чујеш ли, Гргуре, с Турцима се не да више — дошао је крај: ил' они ил’ ми !..{S} Чујеш ли ме |
| езбожник, а нема под небом нације, која више Бога помиње: он воли и цркву, воли и попа; чик му |
| а овамо не би био с раскида, да и која више падне у његову похвалу.{S} Уживао је у тој слабост |
| <p>„Разлика у вери и цркви не раставља више браћу и чланове једнога народа у друштвеном и држа |
| у: децо, браћо, нема више фиргаза, нема више батина... реците: шта би било... реците без околиш |
| у школама, у народу: децо, браћо, нема више фиргаза, нема више батина... реците: шта би било.. |
| ви сами потегоше једни на ниже други на више, просто није могао да заклопи очи од чуда, мислио |
| иног простог разлога, да је једна круна више.{S} Приметио је и он својим оштрим оком, да су кру |
| амо клобуке мало повеће — бар два прста више него ономлани.{S} А круне — крунама ти, вала, ни ц |
| n="68" /> то је прост несташлук и ништа више, приметим му ја.</p> <p>— У вашој глави, ал’ у мој |
| ним тамним и новим питањима, која се од више времена у њему пале и гасе као метеори.{S} Појаве |
| купне Максине педагогије.{S} Макса, све више и више закачиван хитром, непрекидном беседом Илији |
| м се, како да вам кажем... држим се све више и више наставленија.</p> <pb n="133" /> <p>— Право |
| д упита.{S} И поп Крста се склања да је више позади, да баш није одмах на ударцу сваком погледу |
| и и сувише затворена натура нагињала је више грађанском животу, волео је не толико сељаке колик |
| едну главу виши од свога друга, који је више дежмекаст, округлијих образа, учешљане, готово зал |
| ароме Макси у собу.{S} Стари Макса није више онај негдашњи строги дисциплинатор — изненађен јед |
| е оста места на лицу његовом, које није више пута изљубила, а све кроз полуплач говорећи: „Благ |
| Ружица, убрисавши и последњу сузицу, не више као горски вихорић, већ тихо и питомо, као најпито |
| ама, обично је сваки део намештаја мање више начет.{S} На столској плочи, на којој се давно ист |
| био мален; што је видео, готово је мање више и поборавио.{S} Кад је ушао у храм, учини му се, д |
| ча из корица.{S} Чисто не знате, шта се више светли, да ли она златна хартија на корицама, или |
| ко „владјеније.“ </p> <p>Попадија би се више пута загледала у децу у дну стола, па би нешто шап |
| 138" /> и врапчијег цвркутања не чујете више ни веселих птица у гори, ни зујање буба по трави и |
| ба више.</p> <p>Гргур хтеде, покушаваше више пута да говору даде други правац, али се Илија не |
| о прочитати сваку речцу; ко зна,можда и више него цигло један пута.{S} Зар мислиш, да га и сама |
| аксине педагогије.{S} Макса, све више и више закачиван хитром, непрекидном беседом Илијином, и |
| ако да вам кажем... држим се све више и више наставленија.</p> <pb n="133" /> <p>— Право имате, |
| влију.{S} Да није лисица, имали бисмо и више.</p> <p>— Ја имам моје кокице, обе беле, па питоме |
| о слово“, па збогом!{S} Тога дана не би више излазио, или бисте га видели тек пред мрак, кад сл |
| S} Светуј ми сада шта да радим, који би више усрећио моје дете:{S} Милан или Илија?</p> <p>Гргу |
| свилене и сребрне гајтане, а вечером би више пут свратио к мајстор-Јовану столару, где смо се п |
| <p>— У Београд, одговори му слуга, али више кроз зубе.</p> <p>— 'Трговином или ћете суду?{S} Н |
| из најстаријега разреда промуцаше, али више кроз зубе „јесмо“, учитељ се затим удали, а ђаци, |
| , вели, читати, па од њих двојице научи више слушајући, него цео дан код куће читајући.{S} Илиј |
| исам крива, што нисам остала, што нисам више оно „торокљиво чегртало“, које те је толико пута у |
| теби, мој добри Грго, верујем, верујем више но самоме себи.</p> <p>Ту Илија руком к ћемеру, ал |
| ико је личан и виђен растом, али се тим више загледаху у оно мудро чело, у онај поглед препун б |
| рта хуче и пуши.</p> <p>Испит је трајао више од два часа, што је онда била нечувена реткост.{S} |
| засадила сам сунцокрет, већ је израстао више моје главе, још који дан, па ће своје златне круне |
| ка из једнога бокора.{S} Гргур има мало више поуздања у себе, Даница му се прибила, па пуна поу |
| обрасли камен усред потока, на ком смо више пута заједно седели и гледали низ воду доле ка они |
| ст и кези се.</p> <p>Те вечери ни једно више нити сркну нити кусну.{S} Само су деца у спаваћој |
| него по питомим равницама, па с тога по више села шиљу ђаке у једну школу, која је обично, исто |
| стаде.{S} Са липе и бреста час мање час више опадаше лист, а хладни ветри учесташе отуд с плани |
| одрицање, погледа у Даницу, али она већ више не гледаше у њега и спокојно даље корачаше међу цв |
| авити свога...</p> <p>Али брат Иван већ више не могаше ни једне.</p> <p>Гргур га гледаше и чуђа |
| мирно као бубице, а они старији већ су више давали себи слободе, особито кад учитељ није у соб |
| сретнија.{S} Зато се, чујеш ли ме, нећу више ни заљубљивати.{S} А знам и лека од љубави: оженић |
| пута.{S} Зар мислиш, да га и сама нећу више пута прелетати очима, пре него ти га пошљем по Мар |
| <p>— Од како сам овамо дошао, не видех више ни Лике, ни своје село, ни своје родитеље.{S} Срод |
| ако вече по који час забавим.{S} Што их више читам, то их све већма разумем и желим да их опет |
| најрадије прибијаше се уз Милана, а још више уз Гргура.{S} Али их је данас узалуд тако рећи виј |
| читељкин глас, која спрема ручак, а још више онај танки гласић Даничин, која, као пиленце поред |
| ад.{S} Да ми није живине, имала бих још више цвећа, још лепшу баштицу.{S} Али ти знаш, како сам |
| ије мислио; у њему је било пуно идеала, вишег тежења за срећу потлаченог Српства и Словенства, |
| , турску ?{S} Не иде.{S} Професор је, а виши наставници онога времена владаху се полусвештеничк |
| главе ошишане, а висок, за једну главу виши од свога друга, који је више дежмекаст, округлијих |
| цу од бела дрвета, закачио оба палца за вишњев појас, који му је поша оплела од вуне с њихових |
| о џубе до колена, или у ону антерију од вишњеве ђезије.</p> <p>Кад оде поп, одмах затим удари з |
| а лепо обучени, европски, само су имали вишњеве фесове с црним кићанкама од свилена ибришима.{S |
| у ноћну стражару, на широку пречагу под вишњевим столом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| једнога грла, запеваше <title>Слава во вишњих Богу</title> А кад почеше стих: „И ви гори и хол |
| ом.{S} Пред собом имађаше новине <title>Вјестник</title> и дигнувши их рукама изнад главе, чита |
| ње поче учеставати, Гргур спусти <title>Вјестник</title> на столицу до себе, ћуташе и гледаше к |
| имати, ако то већ нисте читали у <title>Вјестнику</title>.</p> <p>— А патријарх?</p> <p>— Сад ј |
| .{S} И то ћете подробно читати у <title>Вјестнику</title> ово који дан. </p> <p>Мајстор Јован с |
| деши мја?{S} До конца“, или „Вид, слух, вкус, мирис и осећање“, или „Број којим се множи, зове |
| з Михаило удаљава се од граница, српска влада отвара капије на Сави и Дунаву и широм испраћа ор |
| дете живо и здраво, нек се добро учи и влада, а те твоје сузе ама ни оволико!{S} Нико није про |
| етвртак, сретан дан, кад цело по подне „влада слобода".{S} Учитељ је Макса спавао по ручку дуже |
| човек прегалац.{S} Учи се, дете моје, и владај се добро, онако како те старији буду световали.{ |
| к да и мала Даница окуси један грумичак владалачке сласти.</p> <p>Радознали гледаоци, који озби |
| цео дан гледа и слуша, како се учимо и владамо.{S} Видиш, како прети оним великим прстом што г |
| </p> <p>Гргурово добро учење и примерно владање истакло га мимо све другове његове.{S} Већ је н |
| сор је, а виши наставници онога времена владаху се полусвештенички.{S} Гостионице, јавно пушење |
| лашује народима спас.{S} По жељи српске владе и рускога конзула Данилевског кнез Михаило удаљав |
| — А певати?</p> <p>— Учили смо: <title>„Владету војводу"</title>, <title>„Тодора од Сталаћа“</t |
| појас од најлепше свиле, што му га шиље владика за ревносну службу у божјем винограду.{S} Изнен |
| танем.{S} Ето ти митрополита Рајачића с владикама и архимандритима, са свима придворним калуђер |
| скупоценим плаштом старих патријараха, владике у свиленом скерлету, међу њима и ваш прота Мати |
| ли је опет зато, можда махинално, љубио владике у руку и скидао капе свима великашима.{S} И отм |
| на глас читаше псалам: <hi>и дажд нам, владико, на сон грјадушчи</hi>...{S} Мала <pb n="9" /> |
| а, опет наставити своје апсолутистичко „владјеније.“ </p> <p>Попадија би се више пута загледала |
| међу њих учитеља: „Паун Милетић, Крста Влајић, Јанићије Пешић и Гргур Обрадовић!{S}" На овај п |
| S} Да је којом срећом још које дуванско влакно у окорелој дуванкаси, он би већ до сад у велико |
| а.</p> <pb n="133" /> <p>— Право имате, власт је власт, да није мудрија не би била старија.{S} |
| им ја?</p> <p>— Ти вређаш моју власт, а власт је власт!</p> <p>— Сит сам ја свију власти и моји |
| b n="133" /> <p>— Право имате, власт је власт, да није мудрија не би била старија.{S} Мени само |
| > <p>— Ти вређаш моју власт, а власт је власт!</p> <p>— Сит сам ја свију власти и мојих и твоји |
| } Ваљда оне доле великаше што се кољу о власт.</p> <pb n="113" /> <p>— Ни сељаке ни великаше.{S |
| А шта велим ја?</p> <p>— Ти вређаш моју власт, а власт је власт!</p> <p>— Сит сам ја свију влас |
| дак је мати свему, па и угодном животу, власти, богаству, свему...{S} Положај, новац...{S} Да, |
| </p> <p>— А што ће мени све белосветске власти? опире се поп.</p> <p>— Да те веселе, кад су ти |
| одужој здравици, захвали се Господару и власти, који су га се сетили и тако узвисили, па онда, |
| а заустави на Криму.{S} Замера школској власти, што није назначила место Севастопољ:</p> <p>— К |
| оји француски језик понајвише имађаше у власти.{S} Идеал су му биле Жирондисте.{S} Многи су га |
| авља, гледаћемо како ћемо, ако повијају власти.</p> <p>Ту, у црквеном трему, заверише се и поп |
| аст је власт!</p> <p>— Сит сам ја свију власти и мојих и твојих, на част ти све!</p> <p>— А што |
| и понесу горе на свој Златибор, у Стари Влах.</p> <p>— Видиш, дете моје, рече Иван, показујући |
| је и учитељу светао образ пред селом и влашћу.</p> <p>— Али сиромах Симо Веселиновић, настави |
| краснаја,</l> <l>Младог царја во јасли, во јасли.</l> <l>Гдје лежаше при скотјех, при скотјех,< |
| из једнога грла, запеваше <title>Слава во вишњих Богу</title> А кад почеше стих: „И ви гори и |
| краснаја, краснаја,</l> <l>Младог царја во јасли, во јасли.</l> <l>Гдје лежаше при скотјех, при |
| ји: дрво, које рода не носи, сече се и „во огањ вержет сја!“ Ђак без науке, дрво без рода.</p> |
| ици и дуго, дуго гледаше тамо низ воду: вода струјаше већ оним тајанствено-тужним јесењим жубор |
| у: „Најздравије пиће јесте добра хладна вода“, или онај до њега: „Пета заповест гласи: шти оца |
| доле у ливаду, у поток, у ком се бистра вода преливаше заходном румењу.{S} А кад се при последњ |
| S} Сиромах народ словачки.{S} Здрав као вода планинска, питом као голуб.{S} Мађари, Немштина, с |
| се час по заплакао, кад би чуо да ће да воде брата, и да га дуго, дуго неће видети.{S} Отац би |
| равњена камена у сред бистре и провидне воде, заити ручицама свеже водице и умије се.{S} Па онд |
| ућнијих Сављана.{S} Од то доба управо и воде своје порекло они жути котурићи у његовом ћемеру.{ |
| гледали смо га као зеницу ока, као мало воде на длану, па зар да га сад остављам на душу туђину |
| } Ми да се боримо, а политика? — нек ју воде старије и зрелије главе.{S} Испите сам положио, Ли |
| но код куће; били смо заједно на горњој воденици.{S} Па док те види Петрија... збогом!{S} Одох |
| } У срце му се спусти терет као највећи воденични камен из њихове поточаре.{S} Не сме ни да пом |
| ко те Господ учи.{S} Ето ти дете, па га води где треба и коме треба.{S} Ја, ја се, мајстор Јова |
| Па што ли ће?</p> <p>— Ето што: хоће да води дете у школу.</p> <p>— Ако, ако.{S} И треба кад му |
| да, далеко се види пут, који поред брда води дубоко у Шумадију, па Космај, па Венчац, па Рудник |
| овео за срцем, него правце стазом, која води горе у његово село.{S} На једном савијутку, где се |
| Време је, да смо на чисто.</p> <p>— Па води их.{S} Ако нисмо ми.{S} Бог ће с њима бити! једва |
| Преда мном трепти једна звезда, а та ме води на ону страну.{S} Идем, идем, ма знао тамо и кости |
| а, и пошто тај обичај никаквом добру не води, то се ношење Вертепа у будуће строго и безусловно |
| у, па из реке оном стазицом, што правце води у школу.{S} Мишљаше о свом старом учитељу Макси, о |
| томе расуждавао, прут је храпав пут,али води добру, опако средство, али благословена цјел!{S} А |
| ор Јоване, не смем ни да помислим да га водим куд на другу страну.{S} Ето довео сам дете као зл |
| ашње.{S} Питам ја тебе српски: да л’ да водим дете у веће школе или не.{S} Једно или друго?{S} |
| да л’ да примиш дете, или да га натраг водим...</p> <p>— Е кад си баш навалио, онда, онда ево |
| и.{S} Ми!{S} Слепци, слепци, које треба водити.{S} Свршити гимназију у Србији, не знати шта је |
| вештеник мироше".{S} Чешће је ишла и на водице, особито уз посте и о младинама.{S} А била је ми |
| ла знања као поп бисаге кад се враћа са водице.{S} Све као све, али кад дође говор о земљи, сељ |
| е и провидне воде, заити ручицама свеже водице и умије се.{S} Па онда је стао на траву, која се |
| ли што су га издале ноге, једва пренесе водицу по нурији.{S} У млађе доба, друштва ради, пратио |
| о.{S} Ту су сланици, биберница, бокал с водом и пред сваким по једна проста чаша за воду.</p> < |
| м и пред сваким по једна проста чаша за воду.</p> <p>Пре него се седне, он би сам, окренувши се |
| више пута заједно седели и гледали низ воду доле ка оним потесима, иза којих почињу шумарци од |
| ливадици и дуго, дуго гледаше тамо низ воду: вода струјаше већ оним тајанствено-тужним јесењим |
| је чивије, намешта шарагље и лесе, вади воду из ведра и пере главчине, наплатке и паоце.</p> <p |
| , па је инајет, чангризало, да знаш као воду, опет вели: не знаш!{S} Џаба се само мучимо и зној |
| брвно преко потока отрулило је и пало у воду, и сад се прелази преко новог малог моста, мало по |
| руге стране, гледаше у бистру планинску воду и слушаше њезин ромон преко шарених, облих, а и мн |
| врат, па иди од скамије до скамије.{S} Вођ му виче: „Играј ми, Кара-Мартине!“, а он ходај, ска |
| е и постану демони, а многима као добар вођ светли кроз све дане превртљива живота.</p> <p>Учит |
| издању оновременог београдског књижара Возаровића.{S} Испративши све то с најлепшим жељама, и |
| А онда?{S} Онда ће и Рајна научити <hi>Возбраној</hi>!{S} А ми?{S} Ми ћемо и сами на Косово у |
| ки га поштује, а неучена, видећи где се вози на вранци, говоре: вранци вранца вуку; и право има |
| А кад почеше стих: „И ви гори и холми, возиграјте со нами!“ учитељ Макса својски „секундирајућ |
| н сахат пред зору, седели су у колима и возили се путем поред Споменика.{S} Много раније испред |
| <l>Возтрубите трубоју, трубоју,</l> <l>Возопите со мноју, со мноју:</l> <l>Звезда иде јаснаја, |
| <l>По словеси твојему, твојему;</l> <l>Возтрубите трубоју, трубоју,</l> <l>Возопите со мноју, |
| и не изговори, а ми затутњисмо: „Живео војвода Шупљикац!{S} Живео! виват! живео! виват!“ разле |
| богме, још који дан.{S} Док стигне само војвода из Италије, док се приберемо, запитаћемо се за |
| е негдашњем учитељу о рату, Маџарима, о Војводини, о школи, о књижевности, о политици.{S} У под |
| вадим моју бележницу.{S} Гргур је још у Војводини. ратује.{S} И ја сам по народном послу одлази |
| а ако почну као до сада, ми ћемо своју војводину привеслати Србији, па да буде што једном бити |
| ше пиштоље и пуцњавом поздравише новога војводу.{S} У тај исти мах ударише сва звона на свима к |
| — Не, питао сам га: хоће ли деспота или војводу?{S} Ја га питам, а он блене, смеје се као луд.< |
| пожелео, погодите шта?{S} Ни кнеза, ни војводу, ни патријарха, већ само једног скромног, а она |
| нас: „Хоћете ли, браћо, данас да бирамо војводу?“ Сви као из једног грла: „Данас!“ Патријарх ви |
| ћемо патријарха, хоћемо деспота, хоћемо војводу!{S} Одједанпут се из свију грла заори: „Живео Ј |
| ти?</p> <p>— Учили смо: <title>„Владету војводу"</title>, <title>„Тодора од Сталаћа“</title> и |
| ршију или на панађур.{S} И о устанку су војевали заједно.{S} Четворица их беше уз Катића, а кад |
| анца?“ „Србина!" вичу сви без разлике. „Војника!“ „Хоћете ли фелдмаршала Живковића?“ пита патри |
| ту негде близу сабор или панађур.{S} Па војници, па Турци, па низами.{S} С теразијског раскршћа |
| ади, па посланици народни, па старешине војничке, па списатељи и професори, па господа и велико |
| ју.{S} Волео би он море оног изгубљеног вола, него најбрадатијег патријарха, ако хоћеш и оног в |
| <pb n="51" /> чим муцнеш, а он удри као вола, док те свега крвца не облије.</p> <p>— Хе, неваља |
| епријатељи Славјана, ко је Рус.{S} Дижи Волгу, Дњепар, изведи све степе, цео Кавказ и Урал, све |
| ’ људма тако и међ’ децом: има их, који воле потказати него да му Господ здравља да.{S} Пре нег |
| ура нагињала је више грађанском животу, волео је не толико сељаке колико занатлије.{S} Четвртко |
| S} Мари он за сву ту вашу петљанију.{S} Волео би он море оног изгубљеног вола, него најбрадатиј |
| и мало озбиљније, ја још до данас нисам волео ни једну девојку.</p> <p>— Само лакше, брајане; д |
| а.{S} Загризни само, пун је пекмеза.{S} Волеш ли пекмеза ?</p> <p>— Ја не знам шта је то.</p> < |
| која више Бога помиње: он воли и цркву, воли и попа; чик му дирните један само камен из црквене |
| небом нације, која више Бога помиње: он воли и цркву, воли и попа; чик му дирните један само ка |
| едан само камен из црквене порте!{S} Он воли да има цркву, да се у њој поје литурђија за сав на |
| p>— Гргуре, Гргуре, ја те волим, волим, волим, први пут је ноћас шапнула у себи, пољубила књигу |
| .</p> <p>— Гргуре, Гргуре, ја те волим, волим, волим, први пут је ноћас шапнула у себи, пољубил |
| не волиш цвет ?</p> <pb n="12" /> <p>— Волим.</p> <p>— Па што их не узмеш?...{S} Рекав то, опа |
| им. .. . а волиш ли ти живину?</p> <p>— Волим, рече Гргур доста нагло, и, можда у тај мах први |
| .{S} Мора ручати за мојим столом.{S} Ја волим певање.{S} Кад видим кога да ради и пева, а мени |
| јбоље је цветку на његову корену.{S} Ја волим цветак кад овако лепо <pb n="146" /> бљешти у врт |
| у њега.</p> <p>— Гргуре, Гргуре, ја те волим, волим, волим, први пут је ноћас шапнула у себи, |
| ило по коју мрвицу радости.{S} Ето зато волим да се исквасим, а да не пребацим себи да сам неза |
| иљом, отпоче своје саслушање :</p> <p>— Волиш ли ти ону девојку ?</p> <p>— Коју девојку? упита |
| анце од пилета, али ја не марим. .. . а волиш ли ти живину?</p> <p>— Волим, рече Гргур доста на |
| заше да их дотакне.</p> <p>— Шта, ти не волиш цвет ?</p> <pb n="12" /> <p>— Волим.</p> <p>— Па |
| — Шта да вам кажем, наставиће поп Арон, вољан да даде што потпунију слику, или да се бијемо, ил |
| уставити се, испитати га.{S} А највећма вољаше у слободним часовима бити сам, седети у празној |
| /p> <p>— Лакше је, можда и против своје воље упаде му у реч Даница.</p> <p>— И лакше и природни |
| миривало, вукло за собом и против твоје воље.</p> <p>„Боже мој, Гргуре, ја теби пишем, а Бог зн |
| ове.</p> <p>— Ви сте данас сасвим добре воље, господине професоре?{S} Примети му мајстор Јован. |
| ућом их очекиваше главом поп, пун добре воље и нестрпљења, до њега попадија и остала чељад, па |
| ештеник Крста није скоро био тако добре воље као вечерас.{S} Викну на чељад, да се гости господ |
| другом.{S} Учитељ је био ванредно добре воље, слао је и по попа-Крсту, али га не беше у селу.{S |
| сам сасвим задовољан; сви смо у божјој вољи; где ме је довела промисао, тамо ћу и кости остави |
| ино није угрејало.{S} Па, ако вам је по вољи, да нам приповедите ту историју.{S} Макрено, каву. |
| н ништа не одговори.{S} Даници не би по вољи, желела је да походе оно двоје старих горе у селу. |
| фамулус Степан, па се и он, да учини по вољи малој Даници, нагаравио по лицу, а косу и браду за |
| , нисам ја твој ђак.{S} Ако ти нисам по вољи, одох у контумац, па збогом!</p> <p>— Та чуј ме са |
| бисте, ма да сте таман од стола, добили вољу да седнете поред њих, па да се сити накусате њихов |
| лузбуњено, па задре прстом око црвенога воска.{S} Опучи се хартија, и у крило му паде мио божић |
| ни лево ни десно, већ сви, као слике од воска, забоду носиће у књижице, не мичу се, не дишу.{S} |
| и, а уље — уље!{S} Бој уничтожава, а не воспитава.{S} Госпођица има право, прутови су грозни.{S |
| ворећи:{S} Треба младежи <pb n="134" /> воспитанија и опет воспитанија.{S} И знања су полезна, |
| адежи <pb n="134" /> воспитанија и опет воспитанија.{S} И знања су полезна, али дуг је живот, п |
| ави свима и свакоме прве темеље његова „воспитанија“.</p> <p>— Ко се усуди из школске авлије, б |
| не ја од њих.</p> <p>— Знаш ти, шта је воспитаније.</p> <p>— Не знам, него ћу се од тебе учити |
| а.</p> <p>— Они треба од мене да се уче воспитанију, а не ја од њих.</p> <p>— Знаш ти, шта је в |
| ожје опредјеленије да живим и умрем као воспитатељ српске јуности.</p> <p>Сви се на ово мало ст |
| рекидном беседом Илијином, и сам дође у восторг.</p> <p>— То је најбоље од свега што сте до сад |
| тројице царева; <hi>видјех бо звезду на востоцје</hi>, познадох да се Христос родио, идем покло |
| иза ограда шљивик до шљивика, па срчане воћке, па високи заобљени ораси са зеленомодрим листом. |
| тера, више нуди и храбри мало посустале вочиће, да похитају кући за видела...{S} Ето сад баш Ив |
| и му се као да види своје беле и питоме вочиће, слуша како шкрипе точкови под товаром, како се |
| будише у њему и оца, и мајку, и кућу, и вочиће, и оне питоме овце што пландују у оном брснатом |
| имун, а у два велика чирака горе дебеле воштане свеће, па кад од врата или из полусветлих углов |
| осветљени, у свакој соби гори по једна воштаница; пред молитвеним иконама два коситерна кандио |
| да би се окренула.{S} Чешће је односила воштаницу, или мало тамјана, или просфоре.{S} У летње д |
| ако хоћеш; али ја, никад ни до века.{S} Враг ме знао, Гргуре, одавна сам израстао из <pb n="104 |
| но викну: „Е јеси, е јеси, е јеси прави враг, Максо, да те Бог поживи.{S} Бадава, уме човек, па |
| ?{S} Лањске године, некако пред распуст враг нанесе овуда мечкаре, па једно по подне, баш пред |
| {S} Та није да сам бегао, као да ме сто врагова гонило.{S} Чујеш ли, Гргуре, та оно је права ро |
| “ „нека изненадна жалост" „зацело“.... „Врагу!“ викну Јелена, срдито и покупи карте са стола. „ |
| кад се међу нами говорило: боље је шест вранаца у каруца, него шест школа у глави.{S} Сад се је |
| утим и црвеним, по стрништима поскакују вране, и осим њиховог гакања <pb n="138" /> и врапчијег |
| и где се вози на вранци, говоре: вранци вранца вуку; и право имају. “</p> <p>— Хај, хај, мој др |
| , видећи где се вози на вранци, говоре: вранци вранца вуку; и право имају. “</p> <p>— Хај, хај, |
| штује, а неучена, видећи где се вози на вранци, говоре: вранци вранца вуку; и право имају. “</p |
| и осим њиховог гакања <pb n="138" /> и врапчијег цвркутања не чујете више ни веселих птица у г |
| јој рођеној браћи.</p> <p>— Засврбио те врат.</p> <p>— А ти? упитаће га Гргур радозналим поглед |
| ругу један крај, а други намакну себи о врат, па иди од скамије до скамије.{S} Вођ му виче: „Иг |
| танке и отворено румене, висок поносит врат, а стас јој витак и достојанствен.{S} У руци јој ш |
| попије ракију и на сахату куцне подне, врата би се отворила а учитељка јело уносила.{S} Сав та |
| не и девојке упрле сузне очи у невесту; врата се отворише и унутра ступи Гргур, погледа своју д |
| ргур се трже и та лепа слика ишчезе.{S} Врата се отворише и у собу паде вихор, који развеја, ра |
| а доба зачу се у дворишту журан бат.{S} Врата се отворише бурно и у собу улете Милан разбарушен |
| напред, они за њим изађоше у авлију.{S} Врата оставише отворена.</p> <p>Јелена, која је једва д |
| и, прекрсти се и рече : помози Боже ! а врата се отворише и уђе црквењак.{S} Црквењак Васо беше |
| Гргур још у себи и не обележи докле, а врата од његове собе отворише се и, на његово велико из |
| >Таман Гргур отвори књигу пред собом, а врата се отворише и вихор опет духну унутра.</p> <p>— З |
| Учитељка <pb n="27" /> отворила школска врата, гледа их и крсти се.{S} Иза њених леђа надвирује |
| око вечерња звона, отворише се школска врата и уђе поп, с књигом и епитрахиљом под пазухом.{S} |
| иге, слике, отишла у кухињу и забравила врата за собом.{S} Љубећи једно по једно, бацаше их у в |
| о око ушију Гргурових — тако је грунула врата за собом.{S} Он примаче свећу ближе, узе ону исту |
| Њих двојица одоше.{S} А кад се за њима врата притворише, већ беше у соби полумрак, да се једва |
| патос, и ја ногом о патос, па нагни на врата, у помрчину.{S} Та није да сам бегао, као да ме с |
| ог ћутања диже се и Иван, забрави кућна врата, запрета ватру, оде и леже.{S} На пољу се чујаху |
| гледа свет.</p> <p>Ту се отворише собња врата, професорова сестра госпођа Јелена, намрштено пог |
| ка горе дебеле воштане свеће, па кад од врата или из полусветлих углова погледате на ову богату |
| ан за књиге од оне велике пећи десно од врата, која је цела састављена из зелених углађених каљ |
| а по соби, мисли и мисли, прислушне код врата, па како ништа не чује, оде опет к прозору и још |
| је био у својој „вселени“, још док није врата ни притворио, зачу се његов симпатичан глас:</p> |
| ут вечерњим сутоном.</p> <p>Изненада се врата отворише и у соби се заори једно громко: „Сервус! |
| је био рад у највећем јеку, отворише се врата и уђе поп.{S} Пошто је, с јаком лупом (а био је у |
| </p> <p>У тај исти тренутак отворише се врата и уђе професор Сава са својим братом, свештеником |
| једне.{S} У истом тренутку отворише се врата и уђе Даница, Макса писма у шпагове, а Гргур узе |
| а братовљев прозор, без куцања отвориће врата, па ма унутра седео главом Патријарх.{S} Јелени, |
| .{S} Али у исти мах отворише се на соби врата и споља још жешће духну наш несташни вихор.</p> < |
| те руке својим добрим ученицима, отвори врата, он напред, они за њим изађоше у авлију.{S} Врата |
| <p>— Доста! викну Ружица љутито, отвори врата и као вихор излети напоље.</p> <p>Таман Гргур отв |
| тане још малко, па онда изненада отвори врата и стане на праг, својим заповедничким оком пресеч |
| а, уста журно са столице и широм отвори врата на својој мирној „вселени“.{S} Обојица уђоше скро |
| јући: „Увек и увек морам ја да затварам врата за вама“, и „вселена“ беше затворена, заједно са |
| а-Мартин заурлати: ма! а директор широм врата отвори.{S} Сиромах Кара-Мартин умало се није од е |
| одоше у своју собу.{S} Из авлијице, до врата, пењало се на два на три дрвена ступња.{S} Ушавши |
| једног сата, отишао, нисам могао ни до врата, народ прекрилио и саму порту.{S} Али сам зато су |
| ћ!</p> <p>И Илија, затворивши неспретно врата, која су, ненамазана, врло досадно цврчала, изгуб |
| на, која је једва дочекала, да јој се с врата скину дерладија, изађе гунђајући: „Увек и увек мо |
| да сјаше на који тренутак, макар само с врата да поздрави старог учитеља Максу, Даницу, али опе |
| му се да по мраку траже резу од његових врата.{S} Он приђе и отвори их. „Ево то је твој земљак" |
| а натраг, а кад беше већ близу школских врата, а њему се откиде неколико комада од оног тешког |
| ха.</p> <p>А кад су били код баштенских врата, Даница позове унутра свога новог друга.{S} Беше |
| S} У отвореном ходнику, близу кухинских врата, дрема фамулус Степан, у дремежу лулу испустио, п |
| Гргур, како је стао подаље од црквених врата, ту Је и остао.{S} С пажњом је пратио игру својих |
| тописа</title>.</p> <p>Отворе се малена вратанца у зиду од авлијске ограде.{S} Јелена, увек опр |
| ијевићем.</p> <p>Сва тројица изиђоше на враташца, која су обично несносно шкрипала при отварању |
| атница, па се одједанпут нешто присети, врати се. „Дај ми, кћери, папуче,“ рекао би умореним гл |
| ода чисту преобуку.{S} Кад се око подне врати са часа школског, тек што попије ракију и на саха |
| .{S} А кад сунце пође за гору и Иван се врати из поља, како је умела потрчати, отворити вратниц |
| ала кад оно отимаху Београд, а један се врати дома богат ранама и пљачком.{S} Још и данас има у |
| ник.{S} Кад доврши дневне часове, он се врати у своју, обично прегрејану собу, прегледа прописе |
| инарији, кад су се наша два млада друга вратила с Калимегдана.{S} Пролазећи кроз Стамбол-Капију |
| ави, својим крупним очима погледа према вратима, која се отворише и унутра уђоше оба млада госп |
| ан да спусти зрнце на бројаницама, а на вратима се зачу куцање.{S} Даница се исправи, својим кр |
| , на велико изненађење свију, појави на вратима протин синовац, који је тога часа дојездио на о |
| осам, у тај исти тренутак неко куцну на вратима, и кад се отворише ступи унутра један средовеча |
| нутра се чујаше тесање и струг.{S} Пред вратима стајаху неколико обојених столова и столица с п |
| чељад, па чак и црквењак Васо тамо пред вратима, само је цар Ирод стајао озбиљно и поносито.{S} |
| е.{S} Кад су Гргур и Милан опет пошли к вратима, професор Сава, не скидајући ока с њих, рече по |
| имакоше вертепским, несразмерно великим вратима.{S} Ено се миче једна слика, мали човечуљак у ц |
| пута неко лупнуо штапићем пред школским вратима, па и накашљао се, али му се нико изнутра није |
| , као стари мачор, приближи се школским вратима, застане мало, застане још малко, па онда изнен |
| и спусти књигу, па онда приђе к собњим вратима и отвори их.</p> <p>Пред њим је стајао један ст |
| својим представницима.</p> <p>Кад се је вратио у собу, сто је већ био распремљен.{S} Јелена је |
| ...{S} Боже здравља... ја ти верујем... вратићеш ми.{S} Без писмена ни рођеном оцу; теби, мој д |
| спустио, па сад, тргнувши се од цврчања вратница, предигао се нешто мало, и док радознало упире |
| и народни прилози.</p> <p>Кад дођоше до вратница, стаде учитељ Макса, стадоше цареви и краљеви, |
| ка, постоји још који часак или оде и до вратница, па се одједанпут нешто присети, врати се. „Да |
| мих ливада, што се виде озго са њихових вратница.</p> <p>Ту поче сунце сасвим замицати за брдо |
| њоме, једва се могаше отрћи од школских вратница, и кад је већ морао пустити њезину руку, коју |
| па опет косом уз брдо до својих кутњих вратница.{S} Ту га је дочекала брижна жена Петрија.</p> |
| залаја.{S} Тргоше очи, погледаше према вратницама и обадвома ноге обамреше.{S} Иван виче: „Трч |
| за гору, а деца се не помаљаху јоште на вратницама.{S} Иван и Петрија изађоше чак до сеоског по |
| лано, бије копитама тамо пред судничким вратницама.{S} Већ су се четири зиме истутњиле од како |
| уз брдо.{S} Указа се село.{S} Уђоше на вратнице Гргурова оца.{S} Иван Здравковић стао пред кућ |
| /> <p>Није добро директор ни измакао на вратнице, а ђаци прнуше као птице из кавеза.{S} Не прођ |
| ов синовац стали пред отворене авлијске вратнице, изнад главе држе запаљене лучеве, који тајанс |
| Око вечерња звона, отворише се школске вратнице и у двориште уђоше два млада господина.{S} Гле |
| шину зеленке и ови излетеше на отворене вратнице, и за неколико тренутака замакоше за брдашце.< |
| поља, како је умела потрчати, отворити вратнице и прихватити му из руке ашов, мотику, трнокоп, |
| змеђу ових здравих ђаконија извиле вите вратове трбушасте буклије као румени лабудови.{S} Овде |
| меш!{S} Само се малко помичу, испружају вратове, издижу се на врх опанчића да боље виде, гледај |
| равали им, наравно врло смотрено, своје вратоломне планове.{S} Ни једна интрига, ни један замаш |
| </p> <p>Коњ је журно кући грабио, махао вратом, рзао раствореним ноздрвама, и да га Гргур не ус |
| ам жену.{S} Знаш, кућа је сва о женином врату...</p> <p>— А што ми то говориш, мајстор Јоване ! |
| од етра стропоштао, тканица му висаше о врату.{S} Поведоше ти нашега медведа, <pb n="67" /> па |
| своја мала знања као поп бисаге кад се враћа са водице.{S} Све као све, али кад дође говор о з |
| би тамо у планину, у Гргурово село.{S} Враћајући се школи, била је замишљена; можда први пут у |
| си звечка школски час.</p> <p>Кад су се враћали с потока, мали Гргур поизоста мало од својих др |
| вега“.{S} Мајко моја, мајко; опет ти се враћам тако худа, тако сирота.{S} Свет је овај тако пус |
| собу, села за столићак, ређа карте — и врача.{S} Види: да се њезина другарица „проводи несрећн |
| ин !{S} Не мораш знати где, на Сави, на Врачару, на Теразијама — где било било.{S} Тамо је тајн |
| чких липових цепљика, савитљивих танких врбових прутића, чанчић укухане штирке, и гомила ексерч |
| првих дана месеца јуна, Срби „из прека“ врве по улицама београдским, с дана на дан насељавају м |
| лу Србаља митрополит Рајачић.{S} Хрвати врве у Загреб, Срби у Карловце.{S} У Београду се ужурба |
| излоге дућанске и радионичке, свет који врви тамо амо, као да је ту негде близу сабор или панађ |
| анас их има, који књиге пишу, ама нешто врдају, нешто увијају, да их често сам Господ разуме.{S |
| Ко ништа не зна...</p> <p>— Ништа и не вреди, дода Даница.</p> <p>— Стоји у буквару, примети п |
| Права Српкиња, примети Гргур.</p> <p>— Вредна?</p> <p>— Кртица.</p> <p>— Здрава?</p> <p>— Као |
| во отац што ми каже: да би била не само вредна, него и паметна, кад бих умела ућутати у најбоље |
| длажи за сутра.{S} Увек имај на уму ове вредне кириџије, гледај да сваки дан што добро свикнеш |
| доба, па све до данас, она даје нурији вредне и честите попове.{S} Ево је већ двадесета година |
| о Доње Дунаво, Балкан, сам рођени брат, вредни Бугарин.{S} Глете, гле, Београд, Загреб, Сарајев |
| у је био читав мали свет, код којега је вредно зауставити се, испитати га.{S} А највећма вољаше |
| слонивши се обично на каквог паметног и вредног члана из много познијих нараштаја.{S} И наш Или |
| итељка, сруши се стуб његовог мирног и „вредног живота.{S} Покојница је лебдила над њим као над |
| и старање.{S} По чистоти познаје јој се вредноћа и устаоштво.{S} До ње стајаше њезин јединац, М |
| а?</p> <p>— А шта велим ја?</p> <p>— Ти вређаш моју власт, а власт је власт!</p> <p>— Сит сам ј |
| них суза.{S} То су биле сузе разноликих врела; једнима беше мати радост, а другима туга.{S} Теж |
| вца, пољуби га, погледа преко ограде, а вреле је сузе облише.{S} Има ли веће среће од овако чис |
| мешаше са другим, исто тако крупним али врелим капљицама, које се и нехотице срозаше низ лепе и |
| ће љубавна песма наћи одушке заптивеним врелима?{S} Још црње и горе !{S} Згужва измрчену хартиј |
| , образа округластих, а усана румених и врелих.{S} Обојица ношаху у рукама по једну књигу; по л |
| бог бербе.{S} Друга половина септембра, време чисто, топло, суво, грожђе у велико сазрело, а ку |
| ти њих, богме они тебе неће молити.{S} Време је време, ветри, <pb n="121" /> брза, пролази.{S} |
| ће школе или не.{S} Једно или друго?{S} Време је, да смо на чисто.</p> <p>— Па води их.{S} Ако |
| е и поче их на махове брисати.</p> <p>— Време је да се и за ово дете постарам.{S} Доста ме је с |
| еста, чекајући да учитељ настави.{S} За време те мале тишине, попадија и учитељка нешто за се ш |
| зговетна павлака, коју за собом оставља време као своје неизгладљиве стопе.</p> <p>У целој кући |
| богме они тебе неће молити.{S} Време је време, ветри, <pb n="121" /> брза, пролази.{S} Сваки да |
| , него шест школа у глави.{S} Сад се је време преокренуло; учен човек, ако ће и пешице ићи, сва |
| децу мучна работа.{S} Па још на данашње време.{S} Ко није децу учио, не зна шта је посао.{S} Ту |
| сутон отимати мах, а звечка већ огласи време вечери.{S} За неколико тренутака ни једнога не бе |
| је је данас изумрло, а и онда, у њихово време, провлачили су се из разреда у разред као — анахр |
| и трага ни гласа.{S} Директори су у оно време обично полазили у почетку маја.</p> <pb n="45" /> |
| <pb n="86" /> учи у Београду.{S} За то време само је два пут одлазио својим родитељима.{S} Зав |
| реносном смислу“ говорећи Макси, у исто време одазвао се на све оно што је помињала Даница у св |
| .{S} Он је оружани спроводник, а у исто време хазнадар ; у руци му гломазна каса, велики ручни |
| да најмлађи.{S} Фамулус, који је у исто време и кухар, изнесе неколико пуних чинија пасуља куха |
| здрав — не познајем га.{S} Али да, да, времена се данас изменила.{S} Кад сам ја књигу учио, ва |
| ософи, и Илија има своју философију.{S} Времена и здравља, стрпљења, корак по корак, све ће бит |
| о је било доба, а он беше продукт свога времена; борио се противу простих аукторитета, али је о |
| S} Професор је, а виши наставници онога времена владаху се полусвештенички.{S} Гостионице, јавн |
| тру избегаваху уреднији васпитачи онога времена.</p> <pb n="74" /> <p>А данас?{S} Данас је дана |
| „Мој синко, прошла су она глупа и слепа времена, кад се међу нами говорило: боље је шест вранац |
| тек да виде ко ће добити, али од дужег времена ни то не „упражњавају".{S} А о Вертепу ни споме |
| амним и новим питањима, која се од више времена у њему пале и гасе као метеори.{S} Појаве се, и |
| кад у дубину.{S} Говорио је о летини, о времену, о покрету, о политици, али је говорио по готов |
| ава старост чини дане дражима, слађима; врење и борење нестане, тихо, мирно теку једнолични дан |
| ке: ори се песма, фрулица; живот шарен, врео,трудан, живот, који се не свија, упоран, жилав, чв |
| </p> <p>Сви са својих места поскакаше у вретен.{S} Максо, оличено осећање дужности, нада трку и |
| руга и један најпростији сандучић.{S} У врећи је брашно прохино, а у торби пшенично; у заструга |
| е и наде свога мученика, оде те поскида врећу и торбу, неколико дрвених заструга и један најпро |
| морају се мирити, или ћемо сви у бечку врећу, сви!</p> <p>По дужем ћутању проговори Гргур:</p> |
| око њега поскакује и запиткује, час се врзе око матере, која га наизменце љуби и кара, кара и |
| си окосматио; а мени се још непрестано врзе по глави оно некадашње дериште.{S} Па, сине Гргуре |
| читељ па се загрлише.{S} Лије сузе поп, вркћу сузе и учитељу Макси.</p> <p>Учитељка и попадија |
| учи, откуд толике сузе, што тако крупне вркћу једна за другом низ беле образе.{S} Најзад узе он |
| и неспретно врата, која су, ненамазана, врло досадно цврчала, изгуби се у вечерњем сутону.</p> |
| о најновији <title>Летопис</title>, па, врло мало прибран, мање гледаше у књигу, више размишљањ |
| мати радост, а другима туга.{S} Тежак, врло тежак бол прожимаше јој заиграло срце: како је, по |
| .{S} Његов практичан разум, у извесним, врло одмереним границама, ради непрестано, као навијен |
| и причао, али је стари учо остао дуго, врло дуго, ћутљив и невесео.{S} Али и тузи, као и сваче |
| ју говорити пилићи, ја бих с њима врло, врло често и врло много торокала о теби.</p> <p>„Збогом |
| -дваест година, али сад...{S} Доцкан... врло доцкан.{S} Много се шта поборавило, занемарило...{ |
| читао је, готово колико и није требало; врло ретко излажаше до Калимегдана, а у Топчидер је тог |
| кроз ливаде, приметиће Даница.</p> <p>— Врло лепо, таман на конак.{S} Пристајеш ли, Милане ?</p |
| знања, да се друговима често чинило, да врло много зна.{S} Своја знања и искуства текао је ван |
| да знају говорити пилићи, ја бих с њима врло, врло често и врло много торокала о теби.</p> <p>„ |
| тако ђаволски вешто и препредено, да је врло често задивио и најприсније своје другове.{S} По н |
| седоше за готову софру.</p> <p>Тако је врло често постајао, развијао се и свршавао њихов полит |
| е промрмљала: дерладија!{S} Професор је врло добро познавао „нарав“ своје старије сестре.{S} Ка |
| своме пароху, а кад виде, да му, иначе врло послушни, језик, отказује покорност, он, громко ко |
| е одавна компоновала његов жива машта и врло често износила његовој вазда топлој и пријемљивој |
| илићи, ја бих с њима врло, врло често и врло много торокала о теби.</p> <p>„Збогом!{S} Ево се в |
| сваког значаја, али довијарноме — нашем врло добро познатоме Илији. .</p> <p>У школској соби сп |
| а, скроман је креветац, покривен старим врло простим ћилимом, на ком се и преко дана почешће од |
| своје оџаклије и поверавали им, наравно врло смотрено, своје вратоломне планове.{S} Ни једна ин |
| Нисам ја из редова задњих, знаде Максо врло добро шта он зна.{S} Не бих се застидео ни од веће |
| ларији, кад ето ти директора задувана с врло важним лицем.</p> <p>— Господо моја, јесте ли чули |
| још лакше се даје изазвати, али се опет врло брзо стиша, пружи руку, прашта, мири се и готово н |
| едан бокорић црвеножутог цвећа, а он их врло хитро спусти у недра, бојећи се ипак да то учитељ |
| ан пита; реци ми, право.{S} Ти познајеш врло добро оба твоја друга, и Милана и Илију.{S} Реци м |
| ви, а он очима за њим, догод се опет не врну у олтар.{S} А кад се отпева и она последња песма < |
| ако је, они“... читај даље две последње врсте!</p> <p>— <quote>Остају за навек у свеконачној и |
| бе, који пишу о њему, којима кроз сваку врсту бије светлост, топлина поносног и непобедљивог ду |
| идова да посмотрите цветни и плодородни врт самоограниченога и суревњива мусломанина.{S} Гранчи |
| {S} Шума, ливаде, потеси, па мој красни врт, све то пири и мири, све те освежава, подмлађује.{S |
| <p>— Таки да си их извадио ! викне мала вртарка мало оштријим гласом.</p> <p>— Не смем; устезаш |
| лица, а ово попина капица, настави мала вртарка, пошто се усправила и пружила своме другару оба |
| Гргур се већ замислио, а по глави му се врте некакви митрополити, саборне цркве, Београд, Карло |
| отишао казасу, који онде преко пута на вртешку испредаше свилене и сребрне гајтане, а вечером |
| исали, продужава Милија своје чуђење, и врти својом полућелавом главом.</p> <p>Ђаци су одговара |
| кревету, покрила се, а чупавом главицом врти то на једну то на другу страну по беломе јастуку, |
| >— Знам, и да ми не кажеш, да ти се већ врти по глави: а какав ветар овог донесе?{S} Ветар, даб |
| кад овако лепо <pb n="146" /> бљешти у врту.{S} На што му скраћивати и онако кратке дане његов |
| не мичући се с камена, на ком се готово врћаше на једној ножици.</p> <p>Гргур пође кораком лага |
| ер момче тамо преко пута, па донеси два врућа сомунчића.</p> <p>Ту обојица почеше сркати каву, |
| а ови проводе.{S} Бије их у путу зима и врућина, и киша и снег, и опет гмижу напред, и ништа <p |
| Беше настала друга половина августа.{S} Врућине нешто мало попустиле.{S} Чича Иван овро раж и п |
| за Гргуром.</p> <p>Бадава вичу пекари: „Врућо, тазе, не роди му мајка!" бадава извијају хоџе и |
| помичу, испружају вратове, издижу се на врх опанчића да боље виде, гледају, ћуте и чуде се...{S |
| школе; оздо видео само школски кров, и врх њега дрвену звонарицу са школским звонцетом.{S} Пре |
| ељ Макса дигну у вис мачугу, а гвоздени врх од палице сину у висини.{S} На тај знак фамулус заз |
| ма ко и њу милује.{S} Једну калајлију у врх, а другу у дну софре, а у среди читава пирамида чес |
| ао и гледао доле на Дунаво, и Бачку.{S} Врхови од цркава светле се у вечерњем зраку, а са двоку |
| се изнад младе горе виђаху полу-светли врхови последњих пера.{S} Мало прође па и њих нестаде.{ |
| ше у старије ђаке, руке прекрстила, али врховима својих прстића непрестано чупкаше своју шарену |
| , који у овај мах пирну својим студеним врховима.{S} Устаде, прекрсти руке преко усколебаних не |
| е па и њих нестаде.{S} Само на највишим врховима старих храстова, на црквеној кули и на школско |
| ва мусломанина.{S} Гранчица бршљана или вршак зелене лозе што се виде овде онде изнад зидова, к |
| а.{S} Сав тај ред, ту материну тачност, врши и Даница, њезино добро дете, али тек тек, није дет |
| рестано другујем с ђацима као да сам им вршњакиња, преслишавам их, пратим им лекције све до исп |
| читао је; јер је једини био међу својим вршњацима, који француски језик понајвише имађаше у вла |
| ме лаке ноћи, исплази своме милом госту вршчић од оног немирног, а опет тако милог језичића.{S} |
| ле, да су прозори зазврјали, тресла се „вселена“), Русија, Русија!{S} Безгранична, велика, силн |
| оди!...</p> <p>Хода журно, да се тресе „вселена“.</p> <p>— Не бојмо се, драги моји ученици, не |
| морам ја да затварам врата за вама“, и „вселена“ беше затворена, заједно са Штуром, Коларом и М |
| устаде и опет пође горе доле по својој “вселени“.</p> <p>— Ја бих тако радо читао Мицкијевића, |
| прође узрујан неколико пути по својој „вселени“.</p> <p>— Срби, Хрвати, Бугари — сила!{S} Ко к |
| овлажену косу.{S} Кад је био у својој „вселени“, још док није врата ни притворио, зачу се њего |
| и широм отвори врата на својој мирној „вселени“.{S} Обојица уђоше скромно; поруменивши, поглед |
| али коју он ипак за то називаше својом „вселеном“.</p> <p>Код прозора прост, дрвен сто, покриве |
| ма мудрости, је ли вам познато било ово всемирно правило ?</p> <p>— Није ми било познато, одгов |
| и Растка“, или „Прво гладног нахранити, второ жедног напојити“, или који трећоразредац баш неми |
| ан Немања имао је три сина:{S} Стевана, Вукана и Растка“, или „Прво гладног нахранити, второ же |
| “, које те је толико пута узнемиривало, вукло за собом и против твоје воље.</p> <p>„Боже мој, Г |
| е вози на вранци, говоре: вранци вранца вуку; и право имају. “</p> <p>— Хај, хај, мој драги Дос |
| ране усне, уздигне навише велике некако вунасте обрве, пребаци ноге, збаци с горње ноге папучу, |
| вишњев појас, који му је поша оплела од вуне с њихових оваца, па не скида свога благога погледа |
| наш како је она много вична у сређивању вуне.{S} Једва чекам први снег, па да и то, у име Божје |
| ареницу преко миришљава сена, под главу вунен јастучић, а покрила га белим вуненим губером, они |
| <pb n="31" /> до колена, навукао шарене вунене рукавице, а поштапа се кривом мачугом.{S} За њим |
| лаву вунен јастучић, а покрила га белим вуненим губером, оним гостинским, који би пристао за тр |
| овога ђиде!</p> <p>— Још можеш и ђемије вући, рећи ће му Милан.</p> <p>— А што не, с тобом бих, |
| одо моја, разумите ме, не дам се за нос вући!</p> <p>Тако је зипарао, а ми му хладно рекосмо, д |
| итељству.{S} Не дам се ја од вас за нос вући, господо моја, разумите ме, не дам се за нос вући! |
| пробио си ми главу хвалећи га до неба; Вучић и устав... пребациваше му Гргур, смешећи се лукав |
| Милан Жирондиста.{S} Идеал му је био и Вучић.{S} Сваки дан би прошао поред капије Вучићева кон |
| Милош ће је наново створити.{S} Милош и Вучић морају се мирити.... чујеш ли, морају се мирити, |
| е савске и дунавске.{S} Бадава се упињу Вучић и Петронијевић, кнез Милош у Загребу, кнез Михаил |
| Сад?</p> <p>— Сад...{S} Морамо натерати Вучића да се мири с Обреновићима, да доведе Милоша.{S} |
| ић.{S} Сваки дан би прошао поред капије Вучићева конака, овда и онда проговорио коју с његовим |
| х глибова.</p> <p>— Па ти си погинуо за Вучићем, пробио си ми главу хвалећи га до неба; Вучић и |
| ра.</p> <p>— Говорио си о твом идолу, о Вучићу.</p> <p>— Не, питао сам га: хоће ли деспота или |
| ше очи.{S} У тај пар дође шегрче; позва га на вечеру.{S} Он извини и себе и Милана, па седе за |
| еда га и гледа, па онда, на прстима, да га не пробуди, оде из куће.{S} А сад шта ћеш, мој весел |
| , да сав народ загрле, да га пољубе, да га ослободе.</p> <p>— Причаћу вам о Штуру, продужава пр |
| тоји оборене главе, и жељно очекује, да га ослободе терета, што висаше с једне и друге стране о |
| преноћити у школи, без оца и мајке, да га неће покрити мајка својим рукама, да, дремајући под |
| покају Косово, да сав народ загрле, да га пољубе, да га ослободе.</p> <p>— Причаћу вам о Штуру |
| Сави уздах, кога толико покрио беше, да га ни сам мајстор Јован није приметио.</p> <p>— Ја их, |
| сања сне, који би зацело били снови, да га час по не увери остали живот око њега, да је све то |
| је зипарао, а ми му хладно рекосмо, да га казни мало хапсом, па одосмо.{S} Уз пут рече професо |
| его цигло један пута.{S} Зар мислиш, да га и сама нећу више пута прелетати очима, пре него ти г |
| охвалу.{S} Уживао је у тој слабости: да га у очи похвалите.</p> <pb n="34" /> <p>Таман црквењак |
| служби.{S} За њега се не брини...{S} Да га поздравим?{S} Збогом!{S} Да ти отворим прозор?{S} За |
| ика строга а говора блажа, а погледа да га, бога ми, ни Максо шале не издржи, кад га случајно п |
| га, и ни једна од давнашњих успомена да га развесели.{S} Још и данас, као некада, ради брижљиво |
| ед очима.{S} Кад помислим да оде, па да га не видим по месец два, онда, онда ми још сад тешко н |
| ише, а поп, ганут, гледа Максу готов да га загрли.</p> <p>— Ни сам не знам, шта ми је, продужав |
| поп Крста салетао око учитеља Максе да га разговори, заметао је свакојаке шале, попевао и прич |
| Сербији“.{S} Пред разлазак уговорише да га мало изведу.{S} Да иду, али што раније могу, на Авал |
| ратом, рзао раствореним ноздрвама, и да га Гргур не устављаше кајасима, би одавна ухватио најкр |
| о, кад би чуо да ће да воде брата, и да га дуго, дуго неће видети.{S} Отац би га корео за мекуш |
| Него реци да л’ да примиш дете, или да га натраг водим...</p> <p>— Е кад си баш навалио, онда, |
| да ли дете да задржимо код куће или да га шиљемо даље у школу.</p> <p>— Ја, снебива се Петрија |
| за разбојем, па се прекрстим и молим да га Бог узме у заштиту.{S} А од кога ?{S} Од мог доброг |
| јстор Јоване, не смем ни да помислим да га водим куд на другу страну.{S} Ето довео сам дете као |
| офесора, а овај упро очи у њега, као да га пита: „А ти?“ Милан промишља, а Макрена оде да спрем |
| го је гледао у писмо, док се одлучио да га отвори.{S} Најзад, пољуби га још једном снажно и ват |
| договорих с газдарицом, да те молимо да га примиш ти у твоју кућу.{S} Заправо да ти кажем, мајс |
| полита.</p> <pb n="26" /> <p>— А што да га се оканем, као шта ми је он већи него други људи...< |
| ока, као мало воде на длану, па зар да га сад остављам на душу туђину и незнану?</p> <p>— Али, |
| д лепом главицом својега синчића, гледа га и гледа, па онда, на прстима, да га не пробуди, оде |
| , усне се мрдају али не отварају, гледа га само и плаче као мало дете.{S} Даница их остави, па |
| ичиној, а са Миланом се рукова, погледа га мало испод очију, па опет, савладан стидом, спусти с |
| једном озбиљно своје лепо дете, погледа га мирно и спокојно, али погледом дужим и дубљим, окрет |
| имам право.</p> <p>Учитељ Макса погледа га радознало, држећи маказе међу палцем и прстом кажипу |
| е место на кревету, мала Даница погледа га с пуно радости, згрчи већма уморне ножице под јорган |
| га: хоће ли деспота или војводу?{S} Ја га питам, а он блене, смеје се као луд.</p> <p>— Право |
| е пешкирић са оне Даничине, испресавија га, и остави под јастучић на свом кревету.{S} Најзад од |
| вим тоном:</p> <p>— Илија!</p> <p>Илија га радознало погледа.</p> <p>— Знаш ли шта сам мислио?< |
| >— Знаш ли шта сам мислио?</p> <p>Илија га гледа још љубопитљивије.</p> <p>— Одлучио сам, да се |
| ан је Гргур отишао проти Матији, Матија га пошље Стратимировићу, а после месец дана већ беше у |
| запиткује, час се врзе око матере, која га наизменце љуби и кара, кара и љуби.{S} Шта пута, у п |
| евојчицу, само је погледао.{S} Учитељка га је благо запиткивала, а он јој је, у издробљеним реч |
| таше, или су осећања отела мах и занела га некуда далеко?{S} Та има то пуно тренутака, кад нам |
| му Илића ухватила маџарска стража, била га и тукла наџацима, привезала за дрво, четири дана изд |
| на, под главу вунен јастучић, а покрила га белим вуненим губером, оним гостинским, који би прис |
| етом, годила му свима навикама, дворила га мање као брачни друг, више као мати дете.{S} Јутром |
| и <pb n="94" /> очин лесковац ?{S} Нема га више, и он се истутњио, као и она очева жестока нара |
| шавши већ једном себи од утисака којима га је испунила проста, природна и лепа појава учитељеве |
| ни један од његових биографа, по којима га и ми данас приказујемо.</p> <p>Тај дан беше четвртак |
| ја кажем?</p> <p>— Не смем.</p> <p>Она га погледа још један пут мало љутито, баци оба цветка ш |
| ргура најлепшим, најтоплијим бојама, па га диже и узвишује, па јој се чини тако нежан, драг, та |
| Како те Господ учи.{S} Ето ти дете, па га води где треба и коме треба.{S} Ја, ја се, мајстор Ј |
| мапи Европе, шара прстом по Русији, па га заустави на Криму.{S} Замера школској власти, што ни |
| S} Гргур им прича све.{S} Иван ћути, па га сад отворено, сад испод ока погледује, а Петрија сел |
| тргну мало назад своју гараву лулу, па га поче гледати и од главе до бакрачлија мерити.</p> <p |
| Ваистину! повикаше сви новоме госту, па га посадише горе до попа.</p> <p>— Још јуче ми даде про |
| го дубље.{S} Кад сретнете попа Крсту па га ословите, а вама чисто тужно годи, кад стане у говор |
| "53" /> <p>— Ако Бог да сте ради? упита га викач, који се беше сврнуо да припали лулу и попије |
| ам казати, зашто сте нас сазвали? упита га још једном озбиљно професор Тома.</p> <p>— Имам да в |
| азао.</p> <p>— А шта си ти казао? упита га поп, упрвши у њега радознао поглед.</p> <p>— Казао с |
| што жацну у срце; ни сам не знађаше шта га поче плашити, трже своју руку и поврати се полукорак |
| обом разговарао, па добро и не дочу шта га беше упитао.{S} Стога рече стидећи се:</p> <p>— Шта |
| едан погину у тамнавском Посављу, браћа га донеше у своје село и укопаше.{S} Двојица су пала ка |
| S} Клупицу, момче!{S} Седи!</p> <p>Деца га пољубише у руку.</p> <p>— Живи били, живи и срећни б |
| ћу....</p> <p>Није ни изустио, а Ружица га оштро погледа, погледа још једном, али блаже и много |
| пролазно, све неверно...</p> <p>Даница га значајније погледа и прошапта:</p> <p>— Све?</p> <p> |
| , бога ми, ни Максо шале не издржи, кад га случајно погледа и што год упита.{S} И поп Крста се |
| колима, како ће и шта ће говорити, кад га упитају браћа из „Сербије“ о најновијим догађајима.< |
| се чини још је онај исти, па опет, кад га пажљивије узмете на око, а ви опазите и да има многе |
| и стари прелаз: напустише га сви, а кад га се одречем и ја, онда ће му, чини ми се, бити много, |
| давна ухватио најкрупнији кас.{S} А кад га, и нехотице, такну бакрачлијом у ребра, било је пову |
| отакне руке, у истом тренутку осети где га нешто жацну у срце; ни сам не знађаше шта га поче пл |
| а их дотакне, али у тај исти мах чу где га неки шумски дух викну по имену.{S} Трже се, и поглед |
| ласт, чисто га покреће с места, уздиже га, чини му се: запливаће у ваздух, полетеће.{S} Ходе, |
| столића, распечати писмо, разви га, узе га и левом и десном, па, скупивши обрве, поче га стојећ |
| газдарицом, пољуби Гргура и посаветује га.{S} Паун загрли брата и дуго плакаху и један другом |
| у ребра, било је повуци-потегни, докле га је стишао.{S} Најзад се мало поумори, подлеже својој |
| е опет Гргуру, па ако се опире, затворе га у собу и не пуштају, док сретно не избаци и последњи |
| ше редовно четвртком и суботом, а глете га сад, пустио је седу браду, па вам га чисто тешко поз |
| ертеп.{S} Ви ћете ми помагати, јер ћете га вас четворица и носити...{S} Ти ћеш, Пауне, бити чоб |
| дражестан предмет тако близу, да бисте га чисто загрлили, или се ућутите и чекате да своја зра |
| Тога дана не би више излазио, или бисте га видели тек пред мрак, кад слази у забран, да надглед |
| аој, тешко ли си њеном суђенику, ала ће га гуја ујести.{S} -Онако честити родитељи, па тако... |
| ио си...</p> <p>— Шта сам био? запитаће га Гргур полусмешљиво, кад је опазио да Илија запиње.</ |
| асврбио те врат.</p> <p>— А ти? упитаће га Гргур радозналим погледом.</p> <p>— Ја?{S} Ја немам |
| аче ли за тобом касарна, плаче, дарнуће га Милан.</p> <p>— Друго је јунак, а друго редов, друго |
| нска“...</p> <p>— Доста, доста! пресече га Милан.{S} Не марим читуље.{S} Читао сам.{S} Све саме |
| евом и десном, па, скупивши обрве, поче га стојећки пажљиво читати.{S} Попа и учитељка ћуте и г |
| доби Гргур лаку рану у ногу.{S} Однеше га у болницу код великога логора, у селу Томашевцу.</p> |
| ту већ стари учо не могаше даље, облише га сузе, и попу се очи наводниле; сви су у неком свечан |
| к жао напустити стари прелаз: напустише га сви, а кад га се одречем и ја, онда ће му, чини ми с |
| Милан имао шта и приговарати, можда би га, с гледишта своје политике, и одвраћао, да се у исто |
| па би чисто и он даље потоком, можда би га добар и милостив одвео до самих ливада, што се виде |
| ње доба, кад цвета босиљак, доносила би га и китила целиваће иконе. „Чисто ми је лакше онај дан |
| } У млађе доба, друштва ради, пратио би га и учитељ Макса, али је то сад сасвим престало.{S} И |
| а га дуго, дуго неће видети.{S} Отац би га корео за мекуштво, стежући и сам своје омекшало лице |
| и узабра један лист од здравца, пољуби га, погледа преко ограде, а вреле је сузе облише.{S} Им |
| одлучио да га отвори.{S} Најзад, пољуби га још једном снажно и ватрено и — отвори га.</p> <p>У |
| едном узе у руку Даничино писмо, пољуби га, па онда, одлучно, остави и забрави.{S} Затим пољуби |
| } Добро, забележио сам.</p> <p>— Пољуби га у руку.</p> <p>— Баш кад хоћеш.</p> <p>— И учитељку. |
| истих кошуља, у дну сандука.{S} Забрави га, али га опет одбрави, подигне заклопац и још једном |
| са оног столића, распечати писмо, разви га, узе га и левом и десном, па, скупивши обрве, поче г |
| Кад једном дођеш с њиме, Иване, позови га к мени.{S} Мора ручати за мојим столом.{S} Ја волим |
| се.{S} Свима редом прилажаше руци, сви га хваљаху и благосиљаху.</p> <pb n="47" /> <p>Није доб |
| аве и очитао им покајну молитву.{S} Сви га пажљиво слушаху, гледајући у његову дугу мало разбар |
| лепа појава учитељеве кћери.</p> <p>Сви га радознало погледаше.{S} Он настави :</p> <p>— Било б |
| ожјега, осећање који многи крију, многи га угуше и постану демони, а многима као добар вођ свет |
| n="18" /> <p>— Гргуре, Гргуре! пробуди га неки мио глас из тога заноса, баш кад је ступио у шк |
| м вас, прихватите ову већу чашу, понуди га Јован, кад Макрена принесе служавник с наливеним чаш |
| ва пут старији, често иде са њима; мрзи га, вели, читати, па од њих двојице научи више слушајућ |
| био прст неког невидљивог анђела, који га дотаче, који, можда без престанка, лебди над његовом |
| безазлено срдашце навалише утисци, који га у онај мах не раздрагаше, али га мало по мало испуни |
| ље наше, који дишу духом народним, који га љубе, који пишу о њему, којима кроз сваку врсту бије |
| док се није испела у најлепши сан, који га је, млађанога, крепио до јутрењег звона. </p> </div> |
| учен човек, ако ће и пешице ићи, сваки га поштује, а неучена, видећи где се вози на вранци, го |
| шуља, у дну сандука.{S} Забрави га, али га опет одбрави, подигне заклопац и још једном узе у ру |
| ади, наочари су му добре, поуздане, али га, ни сам не зна зашто, мало занимају и најнеобичније |
| де употребити ту прилику да умакне, али га отац задржа.{S} Хтео не хтео, и он је морао, ако не |
| p> <p>Хтеде Илија још једно питање, али га не умеде, ни изговорити.{S} Нешто је хтео, али и сам |
| , који га у онај мах не раздрагаше, али га мало по мало испунише светим страхом, дивљењем, нечи |
| ован хтео би нешто да каже Макрени, али га стегло у грлу, тражи мараму, и он плаче.{S} Професор |
| .</p> <p>Сви су га тражили по мапи, али га не нађоше.</p> <p>— Е видиш, говори учитељ Макса и р |
| дгробно слово понајвише пише Гргур, али га никад није говорио.</p> <p>Милан живљаше у једној со |
| обре воље, слао је и по попа-Крсту, али га не беше у селу.{S} Приповедао је много и из своје пр |
| детету да гаси свећу, да легне.{S} Али га је Даница молила, да је остави.{S} Седела је за стол |
| диш, да се на њега није срушио брег или га потоци разнели.{S} Пролетошњих киша да нас Бог сачув |
| су у једном селу оборили сељака и били га ни крива ни дужна, само што по њиховој заповести не |
| и ме, попо, пусти да се изговорим, моли га Максо, сркнувши мало из чаше... ви можда и не слутит |
| на служити, још !{S} И кад нас неће, ми га тражимо, ми га зовемо.{S} Идите у Дрезду, у Вајмар, |
| !{S} И кад нас неће, ми га тражимо, ми га зовемо.{S} Идите у Дрезду, у Вајмар, дабогме, тамо ч |
| Знате, деца су деца, а мој Милан, да ми га Бог поживи, мало је хитлен, понесташан, па као оцу м |
| ецом.{S} Здраво је, као јабука — гледни га само!{S} Једва сам га отео од Петрије.{S} Мати, као |
| ка.</p> <p>— Не бој се, учитељу! храбри га поп.</p> <p>— Збогом Српство!{S} Збогом православије |
| још једном снажно и ватрено и — отвори га.</p> <p>У одаји мир, усекнута свећа не трепће, напољ |
| звуче из фиоке уписни протокол и отвори га.</p> <p>— Како је име детету?</p> <p>— Зовемо га Кир |
| који би без науке били као ја; видео си га како је млад и без браде, али кад стане беседити, ми |
| више пута прелетати очима, пре него ти га пошљем по Марином Милети.</p> <p>„Да ли си, Гргуре, |
| д ћу се ја..., чекај, чекај... видиш ти га на...{S} Та знам те добро, знам...{S} Ха! (И лупнув |
| ојега је вредно зауставити се, испитати га.{S} А највећма вољаше у слободним часовима бити сам, |
| итељу, да видимо и твоју књигу, подсети га поп.</p> <p>— Сутра, сутра, брани се учитељ Макса... |
| ош многе друге, одговори Гргур, гледећи га радознало.</p> <p>— Ваљан учитељ.{S} Кад једном дође |
| а.</p> <p>Опет Ирод махну мачем, држећи га пружена према оном другом цару:</p> <p>— А од куда т |
| за Вучићем, пробио си ми главу хвалећи га до неба; Вучић и устав... пребациваше му Гргур, смеш |
| у викати, поче Илија тише, ублажавајући га. </p> <p>— Кажем ти, Илија, да припазиш на галатни ј |
| .{S} Гргур приђе к Савиној руци, а овај га значајнијим погледом измери од главе до пете.{S} Кад |
| и је од јако место мене отац.{S} Слушај га, као што си и мене слушао.{S} Он ће те и на добро уп |
| те га сад, пустио је седу браду, па вам га чисто тешко познати.{S} Према њему његова ћерка Дани |
| ... ја имам свога узрока.</p> <p>— Имам га и ја.</p> <p>— Имаш га и ти!{S} А какав је тај твој |
| о јабука — гледни га само!{S} Једва сам га отео од Петрије.{S} Мати, као мати, да јој је непрес |
| а дну сандучића, дуго, дуго.{S} Сад сам га негде загубио; а шта се не загуби на овој прлој земљ |
| идолу, о Вучићу.</p> <p>— Не, питао сам га: хоће ли деспота или војводу?{S} Ја га питам, а он б |
| а...{S} Да је жив и здрав — не познајем га.{S} Али да, да, времена се данас изменила.{S} Кад са |
| ми је разбој спретан и подесан; отесао га Стојко дунђерин; а чункови су они исти стари, матери |
| , Гргур читаше књигу пред собом, а озго га, из оквира, озбиљно и мирно гледаху дугобради деспот |
| " И ту погачу, рекох јој. „Много, много га поздрави.{S}" Не бери бригу, рекох јој, та ми се зна |
| о намршти, „свевидеће" око Илијино брзо га увери, да је промашио.</p> <p>— Прут је нужно зло... |
| те образи.{S} Апостолски жар преобразио га, па још лепше сјају оне благе и лепе црте његовог и |
| аставника није старост сломила, поразио га удар, истина очекивани, али и сувише силан да се пре |
| и ти!{S} А какав је тај твој узрок, ако га смемо знати?</p> <p>— Смеш. </p> <p>— Да није Макса? |
| осмо.{S} Уз пут рече професор Тома: ако га попечитељ усекне, али онако попечитељски, све вас ча |
| и се сиротиње.</p> <p>Милан осети, како га на ове непромишљене речи обузе гнев, али се опет поу |
| у кврге!...{S} И још, Бог те пита како га није плашио.</p> <p>— Па не биј ти никоговића! викну |
| , отказује покорност, он, громко колико га његово чисто грло ношаше, запева не велико као што ј |
| једва види из свог црног оквира, толико га покрио неочистљив прах, она <pb n="125" /> неразгове |
| ој тамној будућности, и за чудо, толико га је занимао тај неразговетни темат, да ни један једин |
| добро учење и примерно владање истакло га мимо све другове његове.{S} Већ је на измаку друга и |
| ити, ми сви, с великим брадама, гледамо га, као да смо из дивљега вилајета дошли."</p> <p>— Хе, |
| p>— Како је име детету?</p> <p>— Зовемо га Киран, а крштено му је име Гргур.</p> <p>— Дакле Грг |
| в ми био, Вертеп као и до сада, па ћемо га пронети по овим нашим брдима.</p> <p>— А забрана?</p |
| о златну јабуку, већ, знаш, гледали смо га као зеницу ока, као мало воде на длану, па зар да га |
| догодио?</p> <p>— Скандал!{S} Упитасмо га озбиљно и један другог погледасмо.</p> <p>— .. .{S}Б |
| лико пута свој размажени нос, махинално га убрише два три пут плавом марамом, па онда позове оц |
| ивијега света иза сеоскога плота.{S} То га је и текнуло у његово, данас и сувише осетљиво срце. |
| них дана из невинога детињства.{S} А то га сећање пренесе у мисли о учитељу Макси, о школи, о Д |
| дној школи, а сутра, тамо од подне, ето га Макси у госте.{S} Максо кмету, а кмет хабер свима км |
| оз цело тело, улива сласт и ласт, чисто га покреће с места, уздиже га, чини му се: запливаће у |
| диш, како прети оним великим прстом што га је подигао.</p> <p>Ту она подигну свећу ближе икони, |
| ректору, а овај опет, беспослен као што га је дао Бог, трч’ у разред као да ће му тамо орден пр |
| ечите путнике.{S} Мучан ли је живот што га ови проводе.{S} Бије их у путу зима и врућина, и киш |
| зичић? костреши се Иван.</p> <p>— А зар га мислиш не бије?{S} Али ко ће, бабо, ућуткати оног пу |
| годи, кад стане у говору шушкетати, јер га је некаква немилостива судбина лишила доња два предњ |
| а сина, а вама ученика.</p> <p>Професор га погледа радознало, а он му приповеди све, и зовне из |
| анин, чујеш ли, Славјанин!</p> <p>Гргур га погледа зачуђено.</p> <p>— Чудиш се, је ли?{S} Чудиш |
| ше.</p> <p>— Никад, Илија.</p> <p>Гргур га понуди да седне до њега.</p> <p>— Знам, и да ми не к |
| ћ више не могаше ни једне.</p> <p>Гргур га гледаше и чуђаше му се речима.{S} Он није ни умео ра |
| разумео, мој добри Гргуре?</p> <p>Гргур га гледаше, ћуташе, и гризаше своју румену доњу усницу. |
| , знаш ли да сам чиновник?</p> <p>Гргур га још равнодушније погледа.</p> <p>— Писар!{S} Са стол |
| се обратио попечитељству?</p> <p>Гргур га погледа мало разрогаченијим погледом.</p> <p>— Што м |
| под овом божјом звездом; жилав, а опет га можеш и ’вако и 'нако.{S} Само са њим лепо, низ длак |
| раво и није цвет, настави Даница и опет га погледа оним значајним погледом.</p> <p>— Ја ћу бити |
| ту ниже својих ногу, и по вечери позову га у собу.{S} Изује своје нове опанчиће у кући, па боја |
| тати.{S} Попа и учитељка ћуте и гледају га.{S} Уједанпут учитељу Макси задрхта лева страна доње |
| >— Ко не скине капу старијему, и у руку га не пољуби, први пут хапс, други пут четири прута!</p |
| у шаке, гледа у бедеме градске, у кулу га мрским турским сатом, у низаме који чуваху стражу, и |
| : црвен појас од најлепше свиле, што му га шиље владика за ревносну службу у божјем винограду.{ |
| сувише силан да се преболи: у фебруару га за навек оставила учитељка, сруши се стуб његовог ми |
| ежи Севастопољ? пита поп.</p> <p>Сви су га тражили по мапи, али га не нађоше.</p> <p>— Е видиш, |
| деал су му биле Жирондисте.{S} Многи су га и звали Милан Жирондиста.{S} Идеал му је био и Вучић |
| ађаху од срца порода.{S} Онима, који су га имали, и само се каже.{S} Јаше Иван Здравковић своје |
| захвали се Господару и власти, који су га се сетили и тако узвисили, па онда, окренувши се сво |
| некада, отежао је, а и ослабио, што су га изневерили зуби, али што су га издале ноге, једва пр |
| , што су га изневерили зуби, али што су га издале ноге, једва пренесе водицу по нурији.{S} У мл |
| з брдо до својих кутњих вратница.{S} Ту га је дочекала брижна жена Петрија.</p> <p>Он је ћутао, |
| твоје име.{S} Само да видиш.</p> <p>Ту га ухвати за рукав и повуче к табли.{S} Узев креду, поч |
| , ја ћу своје знање на пазар, продаваћу га што скупље и што с већом даром.{S} А нисам баш ни пр |
| корену старог изгорелог дуба.{S} Одмах га познао.</p> <p>— Добра ти срећа, чича-Степане.</p> < |
| директор.{S} Да нам је устабаша, не бих га могао подносити, примети мајстор Јован.</p> <p>— Па, |
| а.</p> <p>— Имам га и ја.</p> <p>— Имаш га и ти!{S} А какав је тај твој узрок, ако га смемо зна |
| му се нарав не измени, вера и Бог нећеш га ни осетити.{S} Зна он добро шта је кућни ред, шта је |
| рио се кући.{S} Поред пута голи лугови, гаврани прелећу са грма на грм, потоком плови по који с |
| сјајније и дуготрајније.{S} Протосинђел Гаврило, којем је једном приликом о том помињао, рече, |
| Кнегиње Љубице ул. 6.</p> <p>Димитрија Гавриловића (пређе Аце Станојевића)</p> <p>1912.</p> </ |
| ило па и прошло; кад запоје аркимандрит Гавро, па ђакон Живојин, сада прота ваљевски, да се сак |
| вори.</p> <pb n="89" /> <p>— Пакостан и гадан !</p> <p>— Ружице! викну Гргур и скочи на ноге.</ |
| {S} Пи!{S} Пљуните и ви са мном на тако гадну лаж!{S} Пљунимо!</p> <p>Професор Сави горе очи, п |
| ван из твога колена.{S} А ко да ти зна, газда Иване; из најуђе кровињаре излазе први људи.{S} К |
| с ума.{S} Момче, каву и ракију!{S} Па, газда Иване, шта си наумио с дететом?</p> <p>Иван као д |
| шољу на клупицу.</p> <p>— Не брини се, газда Иване.{S} И мој је син свршио школу код велике цр |
| на душу туђину и незнану?</p> <p>— Али, газда Иване, ја не знам да л’ ће бити за дете понајзгод |
| у радионицу.</p> <p>— Бог ти добро дао, газда Иване, одазва се мајстор Јован, оставивши на стра |
| ћу, из куће у авлију, а мајстор Јован и газда Иван до ручка угодише шта ће овај имати донети на |
| ли дерлад што су крала јабуке, па једно газда ухватио и праши му тур; или двоје сирочади, озебл |
| младачком брзином доле ка школи.</p> <p>Газда Ивану заиграла обрва, стоји пред кућом и пита Пет |
| му руци.</p> <p>Међутим дође и Јованова газдарица, Макра.{S} Повисока, сува жена, оличена брига |
| >— Хе, жено, викну мајстор Јован својој газдарици, ево ти још једнога сина, а теби, Милане, бра |
| у се Иван опрости с мајстором Јованом и газдарицом, пољуби Гргура и посаветује га.{S} Паун загр |
| те?</p> <p>— Ја се код куће договорих с газдарицом, да те молимо да га примиш ти у твоју кућу.{ |
| брата и друга.</p> <p>Гргур приђе руци газдаричиној, а са Миланом се рукова, погледа га мало и |
| к на његову, видео би како народ суди и газдује.{S} Шта ћеш кад смо мали... па глупост, па Турс |
| > <p>— Па како са школом? поче Илија да гази у густи честар тадашње примењене педагогије.</p> < |
| ца, црква, њива, самоћа.{S} Док ја и ти газисмо по селу, дотле и наука не сеђаше скрштених руку |
| пуши се голем огањ и спремају ражњеви ; гајдаш накривио фес, дува, и час по удешава пискове ; ж |
| угар из детињства, и дозваше Гргура.{S} Гајдаш свира у трему, споља се чује сватовска песма дев |
| на вртешку испредаше свилене и сребрне гајтане, а вечером би више пут свратио к мајстор-Јовану |
| ништима поскакују вране, и осим њиховог гакања <pb n="138" /> и врапчијег цвркутања не чујете в |
| p> <p>— Кажем ти, Илија, да припазиш на галатни језик!</p> <p>— Охо, нисам знао, да је већ то т |
| > <p>Сви се на ово мало стужише, а поп, ганут, гледа Максу готов да га загрли.</p> <p>— Ни сам |
| p>Учитељка и попадија гледају их такође гануте.</p> <p>— Али ћемо, као што си рекао, заједно у |
| па питоме.{S} Зовнем их само : трцава, гарава! а оне обе у крило, па их милујем.{S} Кадгод их |
| а кандиоца, а ватра у кухињи букти, низ гараве вериге лижу пламенови горе у димњак, који је озд |
| мало порастао, само су му очице живље и гаравије.{S} И пре је био неки занешенко, али сад, гово |
| дговори старчић, тргну мало назад своју гараву лулу, па га поче гледати и од главе до бакрачлиј |
| тнуо руке назад, ћути, мисли какав мали Гарашанин, и иде један корак назад за Гргуром.</p> <p>Б |
| , која се од више времена у њему пале и гасе као метеори.{S} Појаве се, ишчезну, а ишчезну да м |
| е два три пут будио и говорио детету да гаси свећу, да легне.{S} Али га је Даница молила, да је |
| акса се и нехотице насмехну, јер се цар Гашпар тачно држао његовога концепта.</p> <p>Опет Ирод |
| амо пришли јесте?</p> <p>— Аз јесам цар Гашпар од персијске стране, поче први од тројице царева |
| упитани, па још оштријим гласом понови Гашпарове речи, завршивши: и донесох му дар : ливан!</p |
| узмичи.{S} Гледајте само кад стегнем — гвожђа, пијавице.</p> <p>— Плаче ли за тобом касарна, п |
| .{S} Учитељ Макса дигну у вис мачугу, а гвоздени врх од палице сину у висини.{S} На тај знак фа |
| ку и Ужицу, и синија бакрених, и топуза гвоздених, и саплака сребрних, и санова и калајлија, ле |
| ј мраморној чесми на тргу према великој гвозденој огради од Саборне Цркве.</p> <p>Сутрадан је Г |
| ма.{S} У тај мах удари најстарији ђак у гвоздену „звечку", што висаше о једном дрвеном стубу шк |
| у с тобом у Горњу Крајину, па ћу свуда, где тамо стигнемо, казати и учитељима и поповима и цело |
| м : најбоље !{S} Само је онде напретка, где је и трудољубија.{S} Метод, ја не знам шта је то, м |
| чаршијице, механе са стакленим ћошкама, где седе средовечне ерлије с белим, зеленим и шареним т |
| ли он...{S} Често говоримо ја и Даница, где си и како ти је у далеком свету...{S} Ко ће као Бог |
| док је он спавао, седели и ћутали онде, где се који затекао, а после су се разишли по кући и ок |
| емо...</p> <p>— Не, не, мајстор Јоване, где је места за вас све, зар ће бити иједан угао за мој |
| и низ авлију, дозива чељад: „Камо сте, где сте, потеците!“, па онда дође к себи, па потрча пре |
| догађај...{S} Али, лепо ћу вас молити, где се Гргур налази?</p> <p>— У Томашевцу.</p> <p>— Чуд |
| о, или да се селимо.{S} Шта ћеш у кући, где немаш своје сухоте.{S} Ту неки дан сласмо депутациј |
| лако; ама јеси ли се побринуо за стан, где да сместиш дете?</p> <p>— Ја се код куће договорих |
| у његово село.{S} На једном савијутку, где се чешће одмараше под оним разгранатим дивљим крушк |
| рука отпасти...{S} Знаш ли ти, учитељу, где лежи Севастопољ? пита поп.</p> <p>Сви су га тражили |
| епомично као кип гледала на ону страну, где је ишчезао.{S} Беше сасвим мрак, кад је ушла у кућу |
| е пут свратио к мајстор-Јовану столару, где смо се први пут с њиме упознали.</p> <p>Скоро је по |
| тавивши свој онизак шешир на орманчићу, где стајаше еснафска кутија.</p> <p>— Као обично, као о |
| асвим задовољан; сви смо у божјој вољи; где ме је довела промисао, тамо ћу и кости оставити.{S} |
| не наслушасмо о маџарским насиљима.{S} Где стигну вешају и секу, а за собом остављају само зга |
| >— Писар!{S} Са столицом у Крушевцу.{S} Где је царе Лазо сабљом, Илија ће пером.{S} Само да сам |
| ..{S} Милиони, милиони, море, пучина! — где је тај, који ће нас прегазити, чељуст, <pb n="78" / |
| а.</p> <pb n="115" /> <p>— Револуција — где?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— Сад?</p> <p>— Сад... |
| е, на Сави, на Врачару, на Теразијама — где било било.{S} Тамо је тајни скуп, тамо славјански к |
| Бог је хтео да на њима учини то чудо, а где су данас чудеса ?</p> <p>— А ја и ви да два дана не |
| етића нема у његовим рукама.</p> <p>— А где су ти ?</p> <p>Он се мало збуни па тихо шапну:</p> |
| врти Паун своју богословију.</p> <p>— А где се родио Христос Спаситељ ?</p> <p>— Христос Спасит |
| е, забагљива своје прљаве прстиће свуда где не треба, тороче све што не зна, или пева оним танк |
| <pb n="106" /> машати.{S} Има жупанија где по нашим црквама почеше маџарски и црквене протокол |
| има кад видите тако рећи јучерању телад где је већ погла главе под јармове, или кад опазите оно |
| пред измакло, ја се и ти устависмо онде где смо...{S} Не смем, не смем се огрешити.{S} С овим м |
| он, а Милета зором полази.{S} Заузми се где треба, те да му тамо буде лашња ова година.{S} Твој |
| Господ учи.{S} Ето ти дете, па га води где треба и коме треба.{S} Ја, ја се, мајстор Јоване, н |
| бих је имао, прво бих је пролио, погоди где?{S} На Теразијама, на барикади.{S} Памтиш ли још Ма |
| жем: није Славјанин !{S} Не мораш знати где, на Сави, на Врачару, на Теразијама — где било било |
| и дотакне руке, у истом тренутку осети где га нешто жацну у срце; ни сам не знађаше шта га поч |
| о макар до Топчидера, — тамо ћемо сести где и читати баладе његове.{S} Ево вам Људевита Штура: |
| ћи, сваки га поштује, а неучена, видећи где се вози на вранци, говоре: вранци вранца вуку; и пр |
| настави даље ово! (Показавши му прстом где да отпочне.) Гргур почне мало тишим гласом:</p> <p> |
| наставника.</p> <p>Ту је Илија погодио где треба, правце у центар кратке целокупне Максине пед |
| оге му клецају.{S} Пошао би икони, тамо где кандиоца гору горе, али заман, мора опет да се спус |
| љно; а знате ли како се звало оно место где су биле јасле?</p> <p>Ђаци у први мах не одговорише |
| .{S} Сви, па и мали Гргур, одоше у собу где је била дугачка проста софра, коју су обично звали |
| у руку и моју добру учитељку“... молићу где је госпођа?{S} Сигурно се налази у кући?</p> <p>— Ј |
| и глад њега снужденога, па уђе у собицу где су ђачки сандучићи, те на дну свога сандучића, под |
| ке да их дотакне, али у тај исти мах чу где га неки шумски дух викну по имену.{S} Трже се, и по |
| анцовао између неба и земље.{S} Ужасно, гдегод кога стигоше, повешаше.{S} Шта је с твојом ногом |
| а мени се све бије о главу.{S} И опет, гдегод станете, опадате ме: директор нема посла, директ |
| даше зидове, прозоре и сводове; пели се гдегод се могло доспети.{S} Отац Арон набра невена изме |
| тину: „Ево, покажите ми овде, има ли ту гдегод Србија, или српски народ.{S} Молим вас разгледај |
| из даљине грмљавина, муње учесташе, по гдекоја крупна кап бијаше у прозор; грмљавина поче бива |
| њижице, не мичу се, не дишу.{S} Само по гдекоји из најстаријега разреда, преко ивице од оне отв |
| Младог царја во јасли, во јасли.</l> <l>Гдје лежаше при скотјех, при скотјех,</l> <l>На колена |
| етна света, а неће ми још уливати памет геаци.</p> <p>— Опет! подвикнуће Сава.</p> <p>— Они тре |
| > <p>— Швабо остаје Швабо!</p> <p>' — А гејак гејак!</p> <p>— Пи! ракну поп.</p> <p>— Пи! пљуну |
| Швабо остаје Швабо!</p> <p>' — А гејак гејак!</p> <p>— Пи! ракну поп.</p> <p>— Пи! пљуну учите |
| ривилегије. „То су старе листине", вели генерал, „било па и прошло.“ Наши доказују, говоре и мо |
| има српскога народа у царевини“, викну генерал, извуче од некуда неку лажљиву мапетину: „Ево, |
| у Грабовскоме у Варадин; не да се бесна генералима ни осолити.{S} Наши се позивају на царска пр |
| неке „Татре“, нека „божества“, некакви „гениј славе“, нека неразумљива „спасенија“.</p> <p>— Ми |
| ка, славјанска лирика.{S} Ту нема ништа германско, ништа западно.{S} Велики славјански појета!{ |
| бити у нас, у Славјанина?{S} Тако мисле Германци.{S} Ми!{S} Слепци, слепци, које треба водити.{ |
| јима је Клопшток са својим одама и отац Геснер са својим идилама.{S} Тамо иза књига, поред оног |
| <p>— Али смо вас зато кљукали Шилером и Гетеом, па чак и оном будалом — Клопштоком.{S} Ко мари |
| } Сава по читав сахат чита Вергила, или Гетова <title>Фауста</title>, или <title>Разбојнике</ti |
| а си књажевим указом постао професор на гимназији крагујевачкој.{S} С љубезним поздравом ваш до |
| , слепци, које треба водити.{S} Свршити гимназију у Србији, не знати шта је говорио Мицкијевић |
| чини, ја велим да их упишемо обојицу у гимназију?</p> <p>— Како те Господ учи.{S} Ето ти дете, |
| Кажем ти да знам.{S} Пунктум.{S} Идите, гините, нећете дуго присмакати онамошњу слободу.{S} Мор |
| илан мало подсмешљиво...{S} Кад је пуна глава болесних мисли, илузија.{S} Аустрија, Русија — сл |
| гледа у зољеве, који зује око стрехе и главама туцкају о дрвене ступчиће; Даница, не дижући гл |
| ко рећи јучерању телад где је већ погла главе под јармове, или кад опазите оно несташно ждребен |
| пред отворене авлијске вратнице, изнад главе држе запаљене лучеве, који тајанствено обасјавају |
| тник</title> и дигнувши их рукама изнад главе, читаше најновије догађаје.{S} Само би онда спуст |
| >Учитељ још једном одмери очима дете од главе до пете, отвори своју малу, округлу бурмутицу, по |
| ју гараву лулу, па га поче гледати и од главе до бакрачлија мерити.</p> <p>— Познајеш ли ме, чи |
| овај га значајнијим погледом измери од главе до пете.{S} Кад су Гргур и Милан опет пошли к вра |
| лан или Илија?</p> <p>Гргур још не диже главе, бије десним кажипутем по столу, бије час слабије |
| литика? — нек ју воде старије и зрелије главе.{S} Испите сам положио, Лицеј цео довршио.{S} Жив |
| ам сунцокрет, већ је израстао више моје главе, још који дан, па ће своје златне круне повијати |
| ци емигранти, ту су све мудре, одабране главе.{S} Нашто чудити се, ништа ту нема с неба, ништа |
| у школској огради, мирно стоји оборене главе, и жељно очекује, да га ослободе терета, што виса |
| протре чело, погледа у икону чело очине главе, па опет у књигу, прочита редак два, па опет се п |
| .</p> <p>Младићи приђоше столу и нагоше главе над раширеном великом мапом јужне Европе.{S} Проф |
| ју о дрвене ступчиће; Даница, не дижући главе, шије, а учитељ Макса, држећи бројанице, набрао ч |
| >— Занима ме, одговори Гргур, не дижући главе.</p> <p>— Не знам шта има то толико паметнога и у |
| блед, чела висока, ока зелена, косе до главе ошишане, а висок, за једну главу виши од свога др |
| белом свиленом пољу.{S} Савише јој око главе венац од ситних зелених листића и бело-бобичастих |
| сахат пред јутрење разиђоше се да мало главе наслоне.{S} Мала Даница одавна заспала, па је поп |
| се и преко дана почешће одмара.{S} Чело главе мало „Распетије“.{S} Сава по читав сахат чита Вер |
| не Бога оца.{S} Затим је казао да сагну главе и очитао им покајну молитву.{S} Сви га пажљиво сл |
| мало запурена лишца Данице и Гргура, на глави им оне златне крунице, па они чисти стихари са ши |
| алено, у белим хаљиницама, с крунама на глави; за овима три већа ђака, опет у стихарима, са вис |
| ена у јагњеће коже, с белим шубарама на глави и пастирским палицама у рукама, а за њима, крадом |
| огле, оцо, колики му брци, па калпак на глави!{S} А шта му је оно у рукама?</p> <p>— Топузина.< |
| в народ?!{S} А учитељ, у једној једитој глави, цело правитељство.{S} Ја ћу се заклети, ево сад |
| више, приметим му ја.</p> <p>— У вашој глави, ал’ у мојој не.{S} Та помислите само...</p> <p>— |
| од стола, а Гргур се већ замислио, а по глави му се врте некакви митрополити, саборне цркве, Бе |
| матио; а мени се још непрестано врзе по глави оно некадашње дериште.{S} Па, сине Гргуре, а сећа |
| и да ми не кажеш, да ти се већ врти по глави: а какав ветар овог донесе?{S} Ветар, дабогме вет |
| уше на бедему, гледа, гледа, гледа, а у глави му се већ замећу мали и велики планови: како би с |
| ест вранаца у каруца, него шест школа у глави.{S} Сад се је време преокренуло; учен човек, ако |
| , па паметна, али шта ћеш, кад јој је у глави чађаво.{S} Ја говорим, говорим, а она се смеје, с |
| ћати, ипак му некако чудновато беше и у глави и у срцу.{S} Чисто се бојао и да помисли, да ће в |
| еп, то у његов збор, све лепе крунисане главице с једрим обрашчићима и живим крупним очицама.{S |
| јно поље, а дечица се лепо скуње, оборе главице, па снуждено гледају у своје књижице...{S} Као |
| ицама.{S} Гледао је и гледао, а у малој главици поче му свитати, разгаљивати се маглица, која ј |
| крушка, или просто трн.{S} На пупчастој главици те чистине указаше се развалине, остатци високи |
| атерином кревету, покрила се, а чупавом главицом врти то на једну то на другу страну по беломе |
| адом да и жена не види, нагне над лепом главицом својега синчића, гледа га и гледа, па онда, на |
| уморне ножице под јорганом, климну мало главицом, већма притиште цицу к својим прсима, па онда, |
| о, можеш коју и побрисати.</p> <p>Махну главицом Гргур па гледа, пун чуда, у то учено чегртало. |
| ужва.{S} Не обрћући своју лепо очешљану главицу, оде лаганим корацима у школу.</p> <p>Гргур ниј |
| олско двориште.{S} Диже своју замишљену главицу и виде Даницу, која му трчаше у сусрет.{S} Кад |
| довољна, поче плакати, обори своју лепу главицу и пође.</p> <p>Отац је задржа, па опет помилова |
| uote> <p>Ту и цар Ирод обори своју лепу главицу и снуждено наже се на мач.{S} Песма престаде, а |
| хтео ни малчицко подићи ту твоју круту главицу, па би онда, дабогме да би онда много, много го |
| данас тако пустом Дорћолу, у улици ниже главне полиције, у кућици, којој данас камена ка камену |
| ан Книћанин, бивши саветник и у то доба главним одбором наименовани пуковник.{S} Беше почео авг |
| во, али благословена цјел!{S} А цјел је главно, драга госпођице, цјел!{S} Знате ли оно правило: |
| с бакреним лулама и натписима арапским; главном улицом бајирском, Јалијом, живописно блеште дућ |
| на његово велико изненађење, уђе унутра главом његов другар Илија.</p> <p>— Јеси л’ ми се надао |
| естра.</p> <p>— Ружица?</p> <p>— Ружица главом.{S} Увукла ми се под кожу, у крв, у главу, кудго |
| Ко се лењи, никад неће стећи крова над главом.{S} Трудите се, настави Иван скидајући опанака, |
| еби ковати јоште из малена.{S} Па да се главом не шалите, него да нам се добро учите, да не оср |
| Уча говораше: „Децо, децо, не шал’те се главом, учите, данас сутра ето директора, па тешко си и |
| вориште.</p> <p>Пред кућом их очекиваше главом поп, пун добре воље и нестрпљења, до њега попади |
| макне ми се па зуцнем, или само климнем главом, а отац — знаш већ његово ухо — поцрвени, тресне |
| своје чуђење, и врти својом полућелавом главом.</p> <p>Ђаци су одговарали тачно и разговетно, а |
| е до ручка моћи бити готов са започетом главом у књизи, или ће је морати довршити тамо по вечер |
| цања отвориће врата, па ма унутра седео главом Патријарх.{S} Јелени, Српкињи из Баната, највећи |
| носачима ходи свечано и достојанствено главом цар Ирод, у стихару, са жезлом у руци и грдном к |
| травица, одупро се лактовима о траву, а главу метнуо у шаке, гледа у бедеме градске, у кулу га |
| лама, леву спустио доле низ креветац, а главу нагао на јастучић од дебела платна, који је такођ |
| се, можда, ја онда понела, па бих дигла главу као пауница, а ти си још гори и поноснији, не би |
| себи да сам незахвална, да сам обрнула главу ономе, кога не треба заборавити.</p> <p>„Да ли ти |
| рихвати учитељ, натукавши појаче фес на главу, јер је у трему било сувише хладно.</p> <p>— А шт |
| трла шареницу преко миришљава сена, под главу вунен јастучић, а покрила га белим вуненим губеро |
| два три дима из разгореле лулице, нагне главу ближе к десном рамену, погледа задовољно мајстор |
| оне тегове, који му тим већма завртише главу, кад им учитељка, пре него што ће лећи, приђе, је |
| ти си погинуо за Вучићем, пробио си ми главу хвалећи га до неба; Вучић и устав... пребациваше |
| аставу с белом звездом и месецом, сакри главу у један бусен траве пред собом, шкрипну зубима, с |
| ица се насмеја, па поче наново савијати главу, испод ока гледати, смешкати се и мазити.{S} Али |
| збегнете куд који, а мени се све бије о главу.{S} И опет, гдегод станете, опадате ме: директор |
| ћи кроз Стамбол-Капију, Милан је оборио главу да не гледа непријатеље своје земље, низаме, а Гр |
| о сто.{S} Макрена плакаше, Гргур оборио главу и прошапта: „Грозно!“ а Милан, озбиљно и снуждено |
| а поче још јаче јецати.{S} Гргур оборио главу, а он наставља испрекиданим говором....</p> <p>— |
| ребенце, што је често из чаира помаљало главу преко ограде па вас радознало гледало, како сад, |
| вом.{S} Увукла ми се под кожу, у крв, у главу, кудгод крочим нигде да умакнем од њезине сенке.{ |
| ија.{S} Мени само једно никако не иде у главу: не знам само шта смета да <hi>аз</hi> буде <hi>а |
| поредак није се смео мењати ни за живу главу.{S} Мајстор Јован живео је по њему као момак по Б |
| осе до главе ошишане, а висок, за једну главу виши од свога друга, који је више дежмекаст, окру |
| .{S} У руци јој шав, оборила лепу мудру главу, и шије.{S} Онај исти стари, сада још старији сат |
| "131" /> онако, а негде наиђеш на тврде главурде, па хтео, не хтео, мораш и овако и онако.</p> |
| рагље и лесе, вади воду из ведра и пере главчине, наплатке и паоце.</p> <pb n="53" /> <p>— Ако |
| поче се усиљавати да напише велико <hi>глагољ</hi>, па мало <hi>рци</hi>, па мало <hi>глагољ</ |
| /hi>, па мало <hi>рци</hi>, па мало <hi>глагољ</hi>, али упорна мала ручица, па кредом ни маћи! |
| својом бригом, која ми одузе и снове и глад.</p> <p>— Питах те: шта си сад наумио с дететом?</ |
| искочило на подне, сети се и он глади и глад њега снужденога, па уђе у собицу где су ђачки санд |
| у).{S} Мучио се, служио, ишао подеран и гладан, али сам зато сачувао цело „благодјејаније" од о |
| окрене му леђа, те, несрећник, умире од глади.{S} Да видите, шта вели игуман хоповски за ученог |
| нешто мало службице, тек да не помру од глади.{S} Али, ко ти је само данас попечитељ просвете?{ |
| е сунце искочило на подне, сети се и он глади и глад њега снужденога, па уђе у собицу где су ђа |
| Богу пред иконом, изађе у кућу, и дуго гладна живина пијукаше, док се она мало разабрала и сет |
| овог простог, али тако укусног ручка за гладне дечје стомачиће.</p> <p>По јелу сви одоше доле н |
| м користима, ту се није бојати празне и гладне старости.{S} Ко не уме себи бити пријатељ, бадав |
| ши му тур; или двоје сирочади, озебли и гладни, како седе поред гроба материна.{S} Гргур гледа |
| S} Стевана, Вукана и Растка“, или „Прво гладног нахранити, второ жедног напојити“, или који тре |
| ели Доситије да су преко четрдесет дана гладовали Мојсије на Гори Синајској и Илија бежећи по п |
| брижна мајка старала се да јој синак не гладује у туђини.</p> <p>Гргур је на све то снужден гле |
| ауке; ко у младости хладује, у старости гладује....</p> <p>— Право је и казао, децо.{S} Ко се л |
| {S} Чудио се попу, који пред дверима на глас, не гледећи у књигу коју држаше, изговори толику д |
| дете („ала је слободно!“), а попа се на глас смеје, па окренувши се назад сасвим гласно викну: |
| ечерњу, јер беше субота.{S} Пошто се на глас звона сви прекрстише, узвикнуше заједнички: „Свјат |
| кревета, држаше у рукама бројанице и на глас читаше псалам: <hi>и дажд нам, владико, на сон грј |
| књигу, отворим, читам у себи, читам на глас, узалуд, чини ми се: њене модроплаве очи вире иза |
| .</p> <p>Милан прихвати књигу и лепо на глас читаше :</p> <p>— „Колико сам ја прост...“</p> <p> |
| клапала очи, учини јој се да чује његов глас: „Лаку ноћ, моја Данице!"</p> </div> <div type="ch |
| сети овог и онога, па му се једва чује глас, или му се стегне грло, или му се толико овлаже оч |
| ето ти у сумрак једног коњаника, донесе глас да је директор у суседној школи, а сутра, тамо од |
| и узели“, виче Никанор, а народ у један глас: „Хоћемо патријарха, хоћемо деспота, хоћемо војвод |
| довао.{S} Даницу преобрази тај радостан глас, потрча у ћилерак, да почасти чичу ракијом, па онд |
| ни притворио, зачу се његов симпатичан глас:</p> <p>— Јелена!</p> <p>Ето ти његове старе сестр |
| бестраг.{S} Из кухиње чује се учитељкин глас, која спрема ручак, а још више онај танки гласић Д |
| нање, док ти се из кухиње заори материн глас:</p> <p>— Данице!</p> <p>Мали Гргур је био први од |
| p>— Гргуре, Гргуре! пробуди га неки мио глас из тога заноса, баш кад је ступио у школско двориш |
| ји ђаци, по заповести учитељевој, сви у глас, више певали него говорили: „један пут један јест |
| цкову.</p> <p>Пошто су прочитали <title>Глас харфе шишатовачке</title>, професору Сави се зажар |
| мало на гледаоце, па које збиљом свога гласа, које мрким погледом поврати потребну тишину.{S} |
| али од господина директора ни трага ни гласа.{S} Директори су у оно време обично полазили у по |
| као да у том жубору чује по који слатки гласак своје матере па би чисто и он даље потоком, можд |
| вода“, или онај до њега: „Пета заповест гласи: шти оца твојего и матер твоју“ и тако даље, онда |
| драстао у гори, па док не заувине целом гласином — не иде.{S} Па кад учитељу Макси већ до грла |
| оја спрема ручак, а још више онај танки гласић Даничин, која, као пиленце поред квочке, скакуће |
| на својим местима и уче.{S} Од њихових гласића бруји школска соба као кошница.{S} Из тога жубо |
| ипак ; више пута чујем отуда из школе "гласиће"онаке исто као што смо их ми од себе давали, ка |
| че све што не зна, или пева оним танким гласићем почетак или свршетак какве сеоске песме, или и |
| авог орла, па, као заливен, не пусти ни гласка.{S} Одврати своје очи од тог немилог лика и оде |
| Де, ево одавде, почињи, гласно.... још гласније.... тако.</p> <p>Гргур читаше:</p> <pb n="105" |
| и Далмације.{S} Де, ево одавде, почињи, гласно.... још гласније.... тако.</p> <p>Гргур читаше:< |
| га узбуђења, хукну из најдубље дубине и гласно повика:</p> <p>— Пропаст!</p> <p>— Шта је, ако Б |
| нда у Ирода.{S} А Ирод, ногом о земљу и гласно повика:</p> <p>— Да знате и ви, и да сви <hi>зна |
| те.{S} На ти, сине Гргуре, читај, читај гласно, то вели бан, бан од три наше краљевине:{S} Хрва |
| лас смеје, па окренувши се назад сасвим гласно викну: „Е јеси, е јеси, е јеси прави враг, Максо |
| ..{S} Наже се поп Крста па целоме столу гласно и свечано чита нову вест : „Учитељу !{S} Извешта |
| а из разних ситнијих и крупнијих дечјих гласова, дремљивом фамулусу у трему непрестано зуји у у |
| Читајмо, — читајте често те вечно лепе гласове наше горске виле... па песнике, па све списатељ |
| је било, нит ће бити митрополита! удара гласом, већ мало љутит, учитељ Макса.</p> <p>— Само је |
| то ће патријарх мало јачим, свечанијим гласом: „А полковника Стевана Шупљикца?{S}" Добро стара |
| адио ! викне мала вртарка мало оштријим гласом.</p> <p>— Не смем; устезаше се плашљиво Гргур, н |
| е стране, поче упитани, па још оштријим гласом понови Гашпарове речи, завршивши: и донесох му д |
| /p> <p>Поче Ружица својим нежним танким гласом:</p> <p>— <quote>Да моји једноплемени усуде се с |
| p>— Гргур, протепа он доста непоузданим гласом.</p> <p>— А мени Даница, а зову ме и „дивљим пил |
| title>Српских Новина</title> и свечаним гласом чита прву прокламацију бана Јелачића.{S} Опазивш |
| е њему, он својим крупним пуноодмереним гласом отпева своме архијереју: <title>Тон деспотон</ti |
| ј ми, кћери, папуче,“ рекао би умореним гласом, па се тога дана не би ни макао испод школског к |
| ојно, уседе на коња, па са свим обичним гласом рече: „збогом“!{S} Окренув се још једанпут само, |
| з свод црквени.{S} А ја на то све јачим гласом извијах „сједалне“ да нас боље чују, да онима го |
| вети као српски народ?" суну мало јачим гласом један депутат. „Ја и не знам да има српскога нар |
| а те зовем, Гргуре! викну она још јачим гласом, не мичући се с камена, на ком се готово врћаше |
| разумели? викну учитељ Макса још јачим гласом.{S} Неколико њих из најстаријега разреда промуца |
| мало замисли.{S} Поћута, па онда тишим гласом :</p> <p>— Гргуре!</p> <p>— Но?</p> <p>— Чини ми |
| где да отпочне.) Гргур почне мало тишим гласом:</p> <p>— „Мој синко!...“</p> <p>— Вели исти игу |
| јеш ли ме, чича-Степане? подвикну Гргур гласом мало појачим.</p> <p>— Па, да видиш, дијете...</ |
| рођени брат, вредни Бугарин.{S} Глете, гле, Београд, Загреб, Сарајево, Скадар, Трново... варош |
| , сви се окретоше тамо на ону страну и, гле!, срески пандур, по ондашњем обичају наоружан до гр |
| којни Доситеј, да очима види...{S} Али, гле, <pb n="58" /> ја Бога ми сметох с ума.{S} Момче, к |
| ек, а ово жуто не знам како се зове.{S} Гле како овај бели каранфилић лепо мирише.</p> <p>Рекав |
| епушкасте слике његова заноса.</p> <p>— Гле гле, како сте ми данас осорни, мудрице.{S} Зар вам |
| ад год си лизао прсте за палачинцима, а гле мог брата јако, сад му је...</p> <p>— Сад му је, са |
| касте слике његова заноса.</p> <p>— Гле гле, како сте ми данас осорни, мудрице.{S} Зар вам је т |
| крупним очима, погледа је још једном, и гле! никад није била тако лепа, тако анђелско-нежна, та |
| се Илија да се окрене и по трећи пут, и гле, као да су се договорили, окрете се и Милан.</p> <p |
| ли чуче и пуше на бедему, гледа, гледа, гледа, а у глави му се већ замећу мали и велики планови |
| ражу, или чуче и пуше на бедему, гледа, гледа, гледа, а у глави му се већ замећу мали и велики |
| а <pb n="27" /> отворила школска врата, гледа их и крсти се.{S} Иза њених леђа надвирује се фам |
| гне над лепом главицом својега синчића, гледа га и гледа, па онда, на прстима, да га не пробуди |
| ктовима о траву, а главу метнуо у шаке, гледа у бедеме градске, у кулу га мрским турским сатом, |
| д гроба материна.{S} Гргур гледа слике, гледа и чуди се, а мала Даница хвали му се, како и она |
| однија је кад је поред њега.{S} Али он, гледа, туби мисли, па и не зна да има још некога поред |
| .{S} Гледа у то безгранично плаветнило, гледа и сања, сања и гледа: види слике и лепе и нежне, |
| и се на ово мало стужише, а поп, ганут, гледа Максу готов да га загрли.</p> <p>— Ни сам не знам |
| едно, чита друго, чита их још једанпут, гледа и по трећи пут то у једно то у друго, па онда оба |
| говори, усне се мрдају али не отварају, гледа га само и плаче као мало дете.{S} Даница их остав |
| ваху стражу, или чуче и пуше на бедему, гледа, гледа, гледа, а у глави му се већ замећу мали и |
| тељ прстом здера хартију око печата.{S} Гледа у отворено писмо, па чисто не верује својим очима |
| а којој у тај мах не горијаше сунце.{S} Гледа у то безгранично плаветнило, гледа и сања, сања и |
| птања, које му отоич засењаваше очи.{S} Гледа и гледа ; колико тишине, колико присебности и сам |
| је пре пуне две године послао Гргур.{S} Гледа у слова, али мање чита, више мисли и осећа.{S} Па |
| Знаш ли шта сам мислио?</p> <p>Илија га гледа још љубопитљивије.</p> <p>— Одлучио сам, да се же |
| , на свеж ваздух, да ходи горе доле, да гледа свет.</p> <p>Ту се отворише собња врата, професор |
| су празници земаљски, раније излази да гледа параду.{S} Јутром је много читао и радио, пред ве |
| брисати.</p> <p>Махну главицом Гргур па гледа, пун чуда, у то учено чегртало.</p> <p>— А каква |
| бол-Капију, Милан је оборио главу да не гледа непријатеље своје земље, низаме, а Гргур је још и |
| е опет припуцаше у дворишту — нико и не гледа у Даницу и Гргура, који, пуни чуда, блену, стрепе |
| пушкара Ђаковалије, па по читаве сахате гледа како кали ножеве и кити корице, или би отишао каз |
| ом главицом својега синчића, гледа га и гледа, па онда, на прстима, да га не пробуди, оде из ку |
| оје му отоич засењаваше очи.{S} Гледа и гледа ; колико тишине, колико присебности и самопоуздан |
| анци стоје у хладу, он спокојно лешка и гледа у зољеве, који зује око стрехе и главама туцкају |
| анично плаветнило, гледа и сања, сања и гледа: види слике и лепе и нежне, слике багреношарне и |
| о, метнуо три прста леве руке на усне и гледа у растуженога свештеника.</p> <p>— Шта да вам каж |
| ца.{S} Иван Здравковић стао пред кућу и гледа изненађено.{S} А кад чу, да су Гргурови другови, |
| кревецу, и час <pb n="80" /> па крадом гледа кроз прозор у жути невен у баштици и оно плаво не |
| славимо, јер он пази на нас; по цео дан гледа и слуша, како се учимо и владамо.{S} Видиш, како |
| он је крије у торбицу, па сав поцрвенео гледа преда се.{S} Свима редом прилажаше руци, сви га х |
| е растворише онде зидови и кроз то окно гледа лепу слику, коју је одавна компоновала његов жива |
| ако седе поред гроба материна.{S} Гргур гледа слике, гледа и чуди се, а мала Даница хвали му се |
| одушевљено.</p> <pb n="111" /> <p>Гргур гледа у професора, а овај упро очи у њега, као да га пи |
| ћо, слобода зове!</l> </quote> <p>Гргур гледа и слуша, груди му се шире радостима, које до сад |
| и бруји народ, народ, народ.{S} Рајачић гледа по народу на све четир стране, а кад се сви ућута |
| } Увек имај на уму ове вредне кириџије, гледај да сваки дан што добро свикнеш и научиш.{S} А ка |
| } Он, вазда смишљен, присебан, опрезан, гледај како је завезао.{S} Сплео се па ни једне паметне |
| забрана?</p> <p>— Каква забрана!...{S} Гледај ти свога посла!{S} Боже здравља, гледаћемо како |
| и!</p> <p>Гргур затвори књигу.</p> <p>— Гледај овамо !</p> <p>И погледа онамо.</p> <p>— Дакле с |
| дале!{S} Ходите ближе столу, ходите.{S} Гледајте само ове велике и дивне земље и градове.</p> < |
| дише Илија један, два, три — узмичи.{S} Гледајте само кад стегнем — гвожђа, пијавице.</p> <p>— |
| издижу се на врх опанчића да боље виде, гледају, ћуте и чуде се...{S} Осим шарене хартије, било |
| ледаоци, који озбиљно, који смешећи се, гледају то у лепо окићени и осветљени Вертеп, то у њего |
| {S} Гледају један пут, гледају два пут, гледају још један пут, и још два пут: <pb n="22" /> што |
| х како не варају.{S} Гледају један пут, гледају два пут, гледају још један пут, и још два пут: |
| двориште уђоше два млада господина.{S} Гледају школску зграду, којој су зидови тако чисто бели |
| ку позлаћену кулу на Саборној Цркви.{S} Гледају и гледају, а све се боје да их очи не варају.{S |
| да боље виде, да их како не варају.{S} Гледају један пут, гледају два пут, гледају још један п |
| итељу Макси.</p> <p>Учитељка и попадија гледају их такође гануте.</p> <p>— Али ћемо, као што си |
| е један према другом, и чудом чудећи се гледају се, па им се чини да већ чују како падају брвна |
| жљиво читати.{S} Попа и учитељка ћуте и гледају га.{S} Уједанпут учитељу Макси задрхта лева стр |
| ну кулу на Саборној Цркви.{S} Гледају и гледају, а све се боје да их очи не варају.{S} Све им с |
| це на горњу даску од скамије, слушају и гледају и зебу у плашљивим срцима: шта ли ће бити кад у |
| ми се: отворило се небо, па нас анђели гледају кроз свод црквени.{S} А ја на то све јачим глас |
| } Ђаци стоје мало поиздаље па радознало гледају.{S} На столу неколико табака хартије, али не он |
| лепо скуње, оборе главице, па снуждено гледају у своје књижице...{S} Као што видиш, ја сам ти |
| њоме наврати погледе онамо сви послушно гледају.{S} Зато је у сваком склопљеном друштву он обич |
| јну молитву.{S} Сви га пажљиво слушаху, гледајући у његову дугу мало разбарушену косу, у црно џ |
| мора! понови професор Сава смешећи се и гледајући то у Гргура, то у честитог мајстор Јована.</p |
| ну руку цвећа, па је дуго, дуго за њима гледала.{S} И она би тамо у планину, у Гргурово село.{S |
| стави.{S} Седела је за столом, плела, и гледала у отворену књигу пред собом.{S} То је једна од |
| дуго, дуго остала на коленима и ћутећи гледала у осветљени Вертеп, у пастире и анђеле, у светл |
| и брда пред школом, и непомично као кип гледала на ону страну, где је ишчезао.{S} Беше сасвим м |
| о изненађење, а још веће чудо занесених гледалаца.</p> <p>Збор певаше даље: </p> <pb n="35" /> |
| сам дете као златну јабуку, већ, знаш, гледали смо га као зеницу ока, као мало воде на длану, |
| , на ком смо више пута заједно седели и гледали низ воду доле ка оним потесима, иза којих почињ |
| д брестом једно до другога и дуго, дуго гледали доле у ливаду, у поток, у ком се бистра вода пр |
| цветним лехама.{S} Облачно јесење небо гледало их, и у овом тренутку заплакало је, крупне капљ |
| ало главу преко ограде па вас радознало гледало, како сад, зауздано и оседлано, бије копитама т |
| одем, па се нагнем над ограду, гледам, гледам, па онда, свашта нам пада на памет, кад смо сами |
| нем рад, одем, па се нагнем над ограду, гледам, гледам, па онда, свашта нам пада на памет, кад |
| а, и пружи му их.</p> <p>— Кад их овако гледам и миришем, а ја се сећам нашега детињства.{S} Бо |
| не беседити, ми сви, с великим брадама, гледамо га, као да смо из дивљега вилајета дошли."</p> |
| и.{S} Карте амо, проклета бабускеро!{S} Гледамо и ја и она.{S} Броји, чита, говори, све прилике |
| а уста осташе непомична.{S} После дугог гледања окретоше се оцу:</p> <p>— Аох, бабо, да грднога |
| ру.{S} Никад свога века није видео сат, гледао је у шеталицу, у сказаљку, у незнане бројеве, и |
| таром учитељ-Макси није то била првина; гледао је он, пун саучешћа, стотину таких тешких дечјих |
| паљиваше витиљце у руменим чашицама.{S} Гледао је и гледао, а у малој главици поче му свитати, |
| е подигну горе, а друге повуче доле.{S} Гледао је и гледао, а кад поче избијати девет и тегови |
| , и оде у своју собу.{S} Сава је подуже гледао за њом, покушао да узме још који залогај, па онд |
| е могаше да скине ока с ње, вазда би је гледао; чињаше му се, да никад није видео тако лепе и п |
| је обично место поред стола.{S} Дуго је гледао у писмо, док се одлучио да га отвори.{S} Најзад, |
| ем метну преда се на сто.{S} Дуго их је гледао и гледао, а после их је једва и видео кроз сузе, |
| иљце у руменим чашицама.{S} Гледао је и гледао, а у малој главици поче му свитати, разгаљивати |
| ре, а друге повуче доле.{S} Гледао је и гледао, а кад поче избијати девет и тегови сами потегош |
| преда се на сто.{S} Дуго их је гледао и гледао, а после их је једва и видео кроз сузе, које му |
| сам, још као клирик, више пута стајао и гледао доле на Дунаво, и Бачку.{S} Врхови од цркава све |
| корацима у школу.</p> <p>Гргур није ни гледао за њом.{S} Занимао се својим мислима, својом нов |
| ђини.</p> <p>Гргур је на све то снужден гледао.{S} Беше му и мило и жао.{S} Мило видети Београд |
| лузи и викну да ошине.{S} Гргур је дуго гледао за њима, док не замакоше за први угао, па онда с |
| м.</p> <p>Учитељ Макса привикну мало на гледаоце, па које збиљом свога гласа, које мрким поглед |
| ати луткама, које су биле на жицама.{S} Гледаоци се сви примакоше вертепским, несразмерно велик |
| а сотону; једва је живе коже умакао.{S} Гледаоци изван себе од радости, што су тако добро намеш |
| онити.{S} Звони танкогласно звонашце, а гледаоци се живи не мичу.{S} А кад стаде звоно, почеше |
| чак владалачке сласти.</p> <p>Радознали гледаоци, који озбиљно, који смешећи се, гледају то у л |
| {S} Здравковићи су староседиоци.{S} Кад гледате оно неколико њихових <pb n="48" /> задружних ку |
| ст и радост краткога су века.{S} Кад их гледате како живо веслају оним дрвеним кашичицама и час |
| а поче наново савијати главу, испод ока гледати, смешкати се и мазити.{S} Али се у Макси опет п |
| ровове.{S} Да вам је на уранку стати па гледати на село, кад се тамо на истоку помаља сунце, ил |
| ало назад своју гараву лулу, па га поче гледати и од главе до бакрачлија мерити.</p> <p>— Позна |
| ечитељ просвете?{S} Него, боже здравља, гледаћемо ми да се то на боље окрене.{S} Само треба да |
| Гледај ти свога посла!{S} Боже здравља, гледаћемо како ћемо, ако повијају власти.</p> <p>Ту, у |
| даху то на једну то на другу страну.{S} Гледаху убаве дворце, шарене излоге дућанске и радионич |
| ва с високом белом звонаром.{S} Деца је гледаху и чуђаху се величини никад невиђене грађевине.< |
| пије.{S} Деца иђаху уз оца, а радознало гледаху то на једну то на другу страну.{S} Гледаху убав |
| , а озго га, из оквира, озбиљно и мирно гледаху дугобради деспот и хилендарски ктитори, светите |
| машаш јела, или да испијеш чашу, или да гледаш, како им из уста тече она слатка беседа.{S} Поко |
| азрогаченијим погледом.</p> <p>— Што ме гледаш тако? настави Илија, не мењајући тона ни ритма.. |
| зе, па бих чисто да си и ти овде, да их гледаш и да им се дивиш.{S} Поред плота засадила сам су |
| тек да расположи учитеља; учитељ Макса, гледаше преда се и тек је на завршетку, више онако кроз |
| драше дуж обале с једне и друге стране, гледаше у бистру планинску воду и слушаше њезин ромон п |
| оте се једноме сељаку, који, зачуђено, гледаше лево десно у своје другове.</p> <p>— Бре, бре? |
| бећи једно по једно, бацаше их у ватру, гледаше, како се преливају проженути пламеном, и како с |
| данпут побледе у лицу, изађе пред кућу, гледаше дуго у вечерњи сутон, и, кад се повратила, лепе |
| х, облих, а и многоугластих шљунака.{S} Гледаше и слушаше: чињаше му се као да у том жубору чуј |
| ише не могаше ни једне.</p> <p>Гргур га гледаше и чуђаше му се речима.{S} Он није ни умео разум |
| умео, мој добри Гргуре?</p> <p>Гргур га гледаше, ћуташе, и гризаше своју румену доњу усницу.</p |
| за брдашце.</p> <p>Петрија дуго за њима гледаше, тарући сузе белим рукавом.{S} Изнела је затим, |
| /p> <p>Док је она плакала, наш штудента гледаше је, мање сачустљиво, више зачуђено.{S} Као да н |
| лепим, великим трепавицама.{S} Гргур је гледаше и гледаше, чисто не могаше да скине ока с ње, в |
| има.{S} Замишљен изашао је из порте, не гледаше око себе, чини вам се зажмирио, па сања, сања с |
| } Лице му се приметно поозбиљило.{S} Не гледаше ни лево ни десно.{S} Он се у себи сам са собом |
| , погледа у Даницу, али она већ више не гледаше у њега и спокојно даље корачаше међу цветним ле |
| ис</title>, па, врло мало прибран, мање гледаше у књигу, више размишљање о оним тамним и новим |
| стидом, спусти своје црне дуге веђе, и гледаше преда се.</p> <p>— Тако, па да ми се пазите и с |
| </p> <p>А Гргур дотле лежаше назатке, и гледаше у ону страну неба, на којој у тај мах не горија |
| иким трепавицама.{S} Гргур је гледаше и гледаше, чисто не могаше да скине ока с ње, вазда би је |
| мали је Гргур дуго и пажљиво гледаше и гледаше, па онда скиде свој нови фесић и прекрсти се.</ |
| ик</title> на столицу до себе, ћуташе и гледаше кроз прозор напоље.{S} Међутим се чујаше из даљ |
| е икони, а мали је Гргур дуго и пажљиво гледаше и гледаше, па онда скиде свој нови фесић и прек |
| ђених каљева.</p> <p>Мали Гргур пажљиво гледаше скамије, па учитељев сто, па црну велику таблу, |
| ва, стаде онде на ливадици и дуго, дуго гледаше тамо низ воду: вода струјаше већ оним тајанстве |
| </p> <p>— Гргур седе до Ружице и стидно гледаше преда се.</p> <p>Чим погледате на постављен сто |
| причала, торокала, а он је само озбиљно гледаше и слушаше.{S} Међутим звечка <pb n="15" /> огла |
| личини и у другоме правцу.</p> <p>Гргур гледаше, али се толико не чуђаше; не виђаше му се да ће |
| Међ мушком децом беше и Даница, али час гледаше у ђаке тамо с друге стране код леве певнице, ча |
| ц.</p> <p>— Чујем, бабо, одговори дете, гледећи преда се, а очи му се наводниле сузицама.</p> < |
| tle> и још многе друге, одговори Гргур, гледећи га радознало.</p> <p>— Ваљан учитељ.{S} Кад јед |
| се тако откравило срце као у овај мах, гледећи у лице свога учитеља, лице које је вазда покрив |
| стаде, прекрсти се и изиђе на ћошку.{S} Гледећи у зову и ону подивљалу лозу, што се уз њу савиј |
| се попу, који пред дверима на глас, не гледећи у књигу коју држаше, изговори толику дугу јекте |
| p> <p>Киша падаше, а Гргур, слушајући и гледећи кроз прозор, пренео се мислима преко Дунава, уз |
| већ уабаносио у кметству), прекрстио и гледећи у чутурицу почео да ниже, „за сретна данка и ср |
| шком красотом.{S} А Гргур?{S} Задовољно гледећи је, радовао се у себи, што је тако здрава, тако |
| имао шта и приговарати, можда би га, с гледишта своје политике, и одвраћао, да се у исто доба |
| талом децом.{S} Здраво је, као јабука — гледни га само!{S} Једва сам га отео од Петрије.{S} Мат |
| како вам се свиде моје нове ципеле?{S} Гледните само, кад избацим ево овако ногу, па запнем па |
| .. чисто зрно, пшеница од народа.{S} Па гледните само Доње Дунаво, Балкан, сам рођени брат, вре |
| ке преко усколебаних недара, још једном гледну у мутне облаке, па оде у кућу. </p> <pb n="144" |
| земље, низаме, а Гргур је још из далека гледнуо неколико пута у криве сабље и дрвене фесове, па |
| Словенима морате знати као Доситија.{S} Глете овај највећи словенски спев: <title>Слава кћери</ |
| ан, сам рођени брат, вредни Бугарин.{S} Глете, гле, Београд, Загреб, Сарајево, Скадар, Трново.. |
| бријаше редовно четвртком и суботом, а глете га сад, пустио је седу браду, па вам га чисто теш |
| хоћеш да гураш Славјанство из устајалих глибова.</p> <p>— Па ти си погинуо за Вучићем, пробио с |
| у оне несносне танке пискове, или онога Глишића, што увек креше ону „Прву знању“ као да се с не |
| упавићених џбунића, или кржљав и грбав глог, или ситнолисна дивља крушка, или просто трн.{S} Н |
| ик, а у исто време хазнадар ; у руци му гломазна каса, велики ручни кош, у који ће се спуштати |
| им ћошкама и прозорима маленим, који са гломазних дрвених ћерчива још мање светлости пропуштају |
| венске, а иза те тамо харфе, у сунчаној глорији, трепте Мушицки, Његуш, Штур и други знани и не |
| ван.</p> <p>— „Мој синко, прошла су она глупа и слепа времена, кад се међу нами говорило: боље |
| то и покупи карте са стола. „Тако луде, глупе, а нисам их још од јуче ни прстом дотакла!{S}" Ту |
| газдује.{S} Шта ћеш кад смо мали... па глупост, па Турска, па конзули...{S} Али хтедох те упит |
| з длаку, ласкај му простоти, ако хоће и глупости, па готов посао, слуге, робови!{S} Јеси ли ме |
| архипастира.{S} Колико оком прегледати, гмиже и бруји народ, народ, народ.{S} Рајачић гледа по |
| градови, чисто видим народ како по њима гмиже, чујем лађе и сплавове по овим старим валовитим р |
| у зима и врућина, и киша и снег, и опет гмижу напред, и ништа <pb n="56" /> нема што ће их уста |
| како га на ове непромишљене речи обузе гнев, али се опет поумири.</p> <p>— Најзад како било, И |
| а право, прутови су грозни.{S} Ја их се гнушам.{S} Да тебе повалимо, драги Илија?</p> <p>Илија |
| чи Вертеп?{S} Вертеп је сувота, у којој говеда ноћују.{S} Сад ћу ја ево од ове хартије и ових д |
| нако пажљиво слушала и оца и Гргура.{S} Говор је текао живо с предмета на предмет, док ти стари |
| ише на његову топлу, радозналу душу.{S} Говор свештеников није разумео ни он, ни његови другови |
| са водице.{S} Све као све, али кад дође говор о земљи, сељаци се притајаше, једанпут рећи не ди |
| у тешко би вам било погодити, колико је говор свештеников улегао у његову душу.</p> <p>— Прекид |
| Сад му паде на памет мисао: да покрене говор о школи.{S} Сиротан, а радан, давао је кондиције |
| и док је Илија смишљао како да пребаци говор на другу обалу, она се, љубазно али усиљено, насм |
| е...</p> <p>— Ово није туђе, прекиде му говор мала Даница; ово је наше, ово је моја мати садила |
| ..</p> <p>— Па шта би било ? прекиде му говор заједљиви другар.</p> <p>— Шта би било, поче Илиј |
| овечан муж, <pb n="46" /> лика строга а говора блажа, а погледа да га, бога ми, ни Максо шале н |
| лакаху и један другом нешто неразумљиво говораху.{S} После тога отац с Пауном <pb n="61" /> сед |
| ина.</p> <pb n="55" /> <p>— Знам, знам, говораше Гргур; уча нам је често причао о Марку.</p> <p |
| ватре.</p> <p>— Па шта ти велиш, жено? говораше Иван, чарајући ватру.{S} Данас сутра па и јесе |
| о, бејах се мало и попристравио.{S} Уча говораше: „Децо, децо, не шал’те се главом, учите, дана |
| неучена, видећи где се вози на вранци, говоре: вранци вранца вуку; и право имају. “</p> <p>— Х |
| {S} И кад дођу један другом на поседак, говоре много мање него пре, мало политичаре, још мање с |
| рал, „било па и прошло.“ Наши доказују, говоре и моле.{S} Не помаже доказ, не помажу молбе. „За |
| вура, знао је на изуст !{S} Све важније говоре из француске револуције прочитао је; јер је једи |
| а их често сам Господ разуме.{S} Што не говоре вако просто, да их и ја разумем: али тако ти је |
| пише један, овако два, овако три....{S} Говорећи то, доиста је написала све те бројеве, али сва |
| али, у тако названом „преносном смислу“ говорећи Макси, у исто време одазвао се на све оно што |
| и не слушајући Илију, више сам са собом говорећи:{S} Треба младежи <pb n="134" /> воспитанија и |
| више пута изљубила, а све кроз полуплач говорећи: „Благо мени данас и до века!{S} Благо мајци к |
| поп.</p> <p>— Не, ја сам казао, а, ја, говори учитељ с највећом брзином режући хартију.{S} Ја |
| <p>— Твоје као и моје.</p> <p>— Илија, говори мало озбиљније, ја још до данас нисам волео ни ј |
| им догађајима.</p> <p>— Седосмо у кола, говори свештеник Арон, седосмо ја и мој црквењак, и тек |
| {S} Гледамо и ја и она.{S} Броји, чита, говори, све прилике горе од горих.{S} Бацих јермилук, п |
| За моју душу не треба нико да се пече, говори мало јаче учитељ Макса.</p> <p>— Зато ће је мног |
| пи, али га не нађоше.</p> <p>— Е видиш, говори учитељ Макса и реже црвену хартију, ето видиш, д |
| цу, узе руку Гргурову, нешто би хтео да говори, усне се мрдају али не отварају, гледа га само и |
| руге, а добри и богобојажљиви поп Крста говори слово ученицима и храбри их.{S} Стало је Максу м |
| кса се смешка, као бајаги и не чује шта говори поп, а овамо не би био с раскида, да и која више |
| Илија?{S} Он обично мање мисли, а више говори.{S} Али се и њему у овај мах нешто закувало у ср |
| е седети у скамији и слушати кад учитељ говори о Светом Јовану, о Христу, о Немањи, о Светом Са |
| језик и веру, своје обичаје.{S} За њим говори црномањаст шишкав човек, Јован Светић из Новога |
| Да видиш, мој добри попе, да се и тамо говори и пева, исто као и у овој нашој слободној Србији |
| , наставља Максо и не слушајући шта поп говори.</p> <p>— Било, учо, било па и прошло; кад запој |
| да на једну и на другу страну.) Док ти (говори све тише и тише), док ти бленеш у Штура, у <titl |
| ће иконе. „Чисто ми је лакше онај дан,“ говорила би, „кад ме свештеник мироше".{S} Чешће је ишл |
| — То је најбоље од свега што сте до сад говорили, велим : најбоље !{S} Само је онде напретка, г |
| читељевој, сви у глас, више певали него говорили: „један пут један јест један", па све док год |
| глупа и слепа времена, кад се међу нами говорило: боље је шест вранаца у каруца, него шест школ |
| д јој је у глави чађаво.{S} Ја говорим, говорим, а она се смеје, смеје грохотом.{S} Ја поновим |
| а ћеш, кад јој је у глави чађаво.{S} Ја говорим, говорим, а она се смеје, смеје грохотом.{S} Ја |
| пнији залогај; најбоље је да данас и не говорим..{S} Ти си данас, онако, знаш, не смем ни да ти |
| <p>— Каква женидба!</p> <p>— Озбиљно ти говорим, хоћу да се женим.</p> <p>— Још ни прво предава |
| јте ме! ова стара.... запамтите што вам говорим... ова стара бесвесна Русија лећи ће, мора лећи |
| } Ти, ти си... ја, знаш ме, увек истину говорим... ти си увек био онако, онако мимо нас... био |
| ега.</p> <p>— Па има још дана да о томе говоримо, поче Петрија.{S} Јако, чоче, да о томе не мис |
| аше даље, а већ о учитељу Макси и да не говоримо.{S} Створише се у њему читави преврати, ни сам |
| о; ја још како тако, али он...{S} Често говоримо ја и Даница, где си и како ти је у далеком све |
| попије. „С пуним се стомаком не пева“, говорио би Макса, али фамулус и чобани нису певали, па |
| } И пре је био неки занешенко, али сад, говорио би често учитељ Макса: „нема заборавнијег, чудн |
| ије, никад у висину, никад у дубину.{S} Говорио је о летини, о времену, о покрету, о политици, |
| упитаће Милан својега другара.</p> <p>— Говорио си о твом идолу, о Вучићу.</p> <p>— Не, питао с |
| ано се занимао оним што је учитељ Макса говорио и препоручивао.{S} Сваки појав у школи, и онај |
| ити гимназију у Србији, не знати шта је говорио Мицкијевић о славјанским народима, о нама, о на |
| времену, о покрету, о политици, али је говорио по готову сам.{S} Макса му се чињаше и сувише о |
| понајвише пише Гргур, али га никад није говорио.</p> <p>Милан живљаше у једној соби са Гргуром, |
| поноћи.{S} Макса се два три пут будио и говорио детету да гаси свећу, да легне.{S} Али га је Да |
| е на њега.</p> <p>— Шта мислиш, шта сам говорио са овим сељаком? упитаће Милан својега другара. |
| нас помаџаре.</p> <p>— Кад је још Србин говорио маџарски! викну мало јаче мајстор Јован, и поче |
| тство.{S} Патријарх је читао, а Јелачић говорио заклетву.{S} И то ћете подробно читати у <title |
| азболиш.{S} Ето сам опет почела којешта говорити; има право отац што ми каже: да би била не сам |
| н, размишљао у колима, како ће и шта ће говорити, кад га упитају браћа из „Сербије“ о најновији |
| по њиховој заповести не хтеде маџарски говорити.{S} Но, како вам се то допада ?</p> <p>— Богме |
| гослуженије, благочестије...{S} Све ово говорити, не механически, него јасно, разумително, и он |
| ченицу.</p> <p>— С тобом се не да данас говорити, осече се Илија срдито.{S} Гргуре, данас сам с |
| пе!</p> <p>— С тобом се баш не да данас говорити.</p> <p>— Ни с тобом.</p> <p>— Па шта велим ја |
| ећам.{S} Да зна слушати цвеће, да знају говорити пилићи, ја бих с њима врло, врло често и врло |
| а не свиди, досадна ми је.</p> <p>— Шта говориш, Милане? поче Гргур мало тужно и горачно.</p> < |
| ље да ћутиш, кад не знаш шта боље да ми говориш.{S} Ја ћу како ја, како је код паметна света, а |
| о женином врату...</p> <p>— А што ми то говориш, мајстор Јоване !{S} Знам ја добро шта је кућа, |
| , Туре, окан’ се белаја...{S} Бадава му говориш...{S}" Кидисао ли је — кидисао...{S} Кад баш хо |
| си, па поздрав матери и оцу“.</p> <p>Ту говорљиви Илија застаде, па очима око себе, час у учите |
| оја знања и искуства текао је ван себе, говором и дружбом, животом.{S} Што год би видео и чуо, |
| е духа сељачког, њиховог вештог обртања говором, да би често задивио своје другове, кад се, при |
| и, загрми, па тресе једрим и освојљивим говором, да све ником поникне, ћути, блене, подаје се.{ |
| борио главу, а он наставља испрекиданим говором....</p> <p>— Ето ми пише Милан, пише Илија.{S} |
| <p>Гргур хтеде, покушаваше више пута да говору даде други правац, али се Илија не даде омести : |
| е, а вама чисто тужно годи, кад стане у говору шушкетати, јер га је некаква немилостива судбина |
| бадава сва наука.{S} Мало ми је побрз у говору, али ће и то уставити озбиљније године.{S} Сазре |
| мој отац, мршти се и срди на тебе, кад год му се они сиротани потуже.{S} Ја бегам из собе да н |
| а знам море кад си оволишни био.{S} Кад год си лизао прсте за палачинцима, а гле мог брата јако |
| у јој пришивати копче и спремати, а кад год би она засузила, и оне би јој помагале плакати.{S} |
| старија и лукавија од свију, што вас је год, жутокљунићи моји.{S} Каже мени, али шта нас се тич |
| они се ућуткавају све тише и тише, док год се не умири и онај последњи жагорић у оној последњо |
| један пут један јест један", па све док год нису прешли целе таблице множења и дељења.{S} Затим |
| S} Зато учите сад док сте млади.{S} Што год не разумете, питајте, па ће се зар наћи ко ће вас к |
| ебе, говором и дружбом, животом.{S} Што год би видео и чуо, све би те утиске брзо разрадио у се |
| е издржи, кад га случајно погледа и што год упита.{S} И поп Крста се склања да је више позади, |
| прућише се по трави Милан легао ничице, годи му мека и свежа травица, одупро се лактовима о тра |
| ; као биљци јутро и кишици, тако и души годи свежина даха природиног.{S} А колико је природе, к |
| рсту па га ословите, а вама чисто тужно годи, кад стане у говору шушкетати, јер га је некаква н |
| ица је лебдила над њим као над дететом, годила му свима навикама, дворила га мање као брачни др |
| ашили од онога што нам је до скора тако годило, испуњавало цео живот наш.{S} Ја још непрестано |
| ставника.</p> <p>Европом је грмела 1848 година.{S} Дигли се народи да збаце зарђале стеге са св |
| где треба, те да му тамо буде лашња ова година.{S} Твоји су здрави сви; мајка ти је била у цркв |
| им родитељима.{S} Завршује се већ друга година од како је последњи пут тамо одлазио.{S} Онда је |
| рајем половине јуна завршиће се школска година.{S} Многи, нестрпљиви, већ се и одметнули, отишл |
| е.{S} Већ је на измаку друга и последња година Лицеја, опште мишљење и у наставника и у слушала |
| честите попове.{S} Ево је већ двадесета година како на столици ове свештеничке династије седи с |
| ! прихвати учитељ Макса, а колико му је година?{S} Знаш, по закону....</p> <p>— Кад је оно Мора |
| лан у Лицеј, који је истом пре неколико година премештен из Крагујевца у Београд.{S} Онда су би |
| Тодора Ковачевића, старца од седамдесет година, ухватише, привезаше за дирек, девет дана обрташ |
| је било негда, тамо пре петнаест-дваест година, али сад...{S} Доцкан... врло доцкан.{S} Много с |
| Онда је Даница навршила пуних шеснаест година, у августу су заједно славили њезин рођендан, ал |
| растанака.{S} У своје млађе доба, првих година свога учитељевања, и сам је прво само — сам, а п |
| а и торокљива Даница.</p> <p>Шест пуних година је минуло, од како се Гргур <pb n="86" /> учи у |
| а њима и неки њихов друг Илија, који је годинама скоро два пут старији, често иде са њима; мрзи |
| ена, коју је учинио Максо још у ранијим годинама; улогу малога ђака пренео је на малога цара Пе |
| ћерка Даница, у најлепшим, најцветнијим годинама.{S} Густу косу свила у витицу око феса са црно |
| а запитамо господина оца... ту је све — године, знање, искуство, једним словом све... реците на |
| раги наш Гргуре!{S} Ето се навршује две године, а тебе никако у село, да видиш, да се на њега н |
| одабраних књига, што их је пре пуне две године послао Гргур.{S} Гледа у слова, али мање чита, в |
| све другчије него што беше тамо пре две године.{S} Кад је с осталим друговима стао око певнице |
| плашљив, него: осетљив.{S} Што сам ове године имала драгољуба, па лепог човека, па невена боје |
| „совјетницима“ био учитељ, извукао ове године седмицу (тако су онда звали најгору директорову |
| говору, али ће и то уставити озбиљније године.{S} Сазреће.</p> <p>Гргур се исправи, преста уда |
| астанак.{S} Али после, навика и старије године навукоше му на суморно лице збиљу, коју је ређе |
| кола, црква, све.{S} Нећете заћи у моје године, а све ће...</p> <p>Али ту раздрагани професор п |
| што ће сада у четврти разред?{S} Лањске године, некако пред распуст враг нанесе овуда мечкаре, |
| о је видети најлепши Вертеп, који је те године пронесен између Дрине и Колубаре...{S} Ето је ба |
| ао цело „благодјејаније" од ове две три године.{S} Није Бог зна шта ; за мудар почетак и не тре |
| касно, поправиће већ он ту неправду до године.{S} Жао и Гргуру и Даници, што вечерас не могу и |
| не чини му се да је баш толико зашао у године; још и данас, као свакада, тачно се држи „претпи |
| па зашао за гору.{S} Од то доба две су године, дуже и теже од пређашњих четири.</p> <p>Гргур с |
| ом оцу, док не поднесе уверење да је ма годину дана децу учио.{S} Зар није и школа држава, а де |
| незахвалне Европе.{S} Та да ми је једну годину заповедати на Неви!{S} Видели би непријатељи Сла |
| еди Кокан Милошевић, онај што већ трећу годину седи све у истом разреду.{S} Ништа не учи, ништа |
| ка пасуља, кацу сира и ухрањенога крмка годишње, и дукат цесарски месечно.</p> <p>По ручку се И |
| {S} И Иван је ишао цркви само о великим годовима, али је зато радо прилагао, кад је ваљало наба |
| дугачак постављен сто; иза куће пуши се голем огањ и спремају ражњеви ; гајдаш накривио фес, ду |
| } Што попа тресе ногама и брише сузе од голема смеха, али што се и учитељ Макса заценио, па и с |
| о нека је на једној.</p> <p>- Једна али голема.{S} Био сам ти, брајане мој, у неку руку будала. |
| колена, одавно умукнула пуцњава пушака, големе ватре светле по кућама, многи је уморан, већ и п |
| његовим, иста она цица-маца преде испод големе пећи.{S} Али се велика промена догодила на лику |
| ли се, па кад им још видиш у рукама оне големе тојаге, а младо срце не може да одоле зебњи, кој |
| лике, велику зелену пећ, сат на зиду са големим теговима и дугом тромом шеталицом, а за дугим с |
| :</p> <p>— Аох, бабо, да грднога села и големих река!</p> <p>— То је, децо, Београд, а оно је л |
| аплашило, па не могавши савладати своје големо незадовољство, мрко погледа престављенога, па он |
| горе у димњак, који је оздо, као какво големо манастирско кубе, наткрилио половину кухиње.{S} |
| свом коњу журио се кући.{S} Поред пута голи лугови, гаврани прелећу са грма на грм, потоком пл |
| еђе праг и рукова се с Гргуром.{S} Млад голобрад дечко, а на њему нова пешачка униформа — регру |
| S} Како беше пријатан јесењи дан, иђаше гологлав, у једној држаше свој ониски голубасти шешир, |
| {S} Здрав као вода планинска, питом као голуб.{S} Мађари, Немштина, све је то противник наш.{S} |
| е гологлав, у једној држаше свој ониски голубасти шешир, а другом руком намешташе своју, лаким |
| >Србске Пчеле</title>, Доситије, <title>Голубице</title>, <title>Жил Блаз</title>, <title>Хаџи- |
| бових прутића, чанчић укухане штирке, и гомила ексерчића, мали чекић, мало сврдло и кљештанце.< |
| ије да сам бегао, као да ме сто врагова гонило.{S} Чујеш ли, Гргуре, та оно је права роспија.{S |
| — Јадранско Море, српско приморје, Црна Гора, Скадар, Скопље, Тимоци, па Мориш, па Драва, па Ри |
| бошченије“ Србије?{S} Је ли морала Црна Гора изгубити Боку, да је можемо дати на поклон ћесару? |
| а кад се дрнете, к’о по Богу сад, онда горак и кисео.{S} Збогом!{S} Имам ја другова и осим вас |
| овориш, Милане? поче Гргур мало тужно и горачно.</p> <p>— А Бога ми јест!{S} Шта ту неке „Татре |
| > чибуке и шарене наргиле, а низ улице, горе доле, надали вику халваџије и кокичари, млађани пр |
| пог човека, па невена боје разнолике, — горе!{S} Шта пута прекинем рад, одем, па се нагнем над |
| Отац Арон набра невена између камења, а горе на зиду, са једне тисовине, која се једва дала дом |
| а у исти мах осврте се и Илија, погледа горе према Даници, па, онда, чисто подсмешљиво, <pb n=" |
| ресташе, спусти руке у крило, и погледа горе својим великим очима.{S} Суморно небо исто тако не |
| де заличио лимун, а у два велика чирака горе дебеле воштане свеће, па кад од врата или из полус |
| х „сједалне“ да нас боље чују, да онима горе <pb n="39" /> боље угодим.{S} У једанпут ми се учи |
| ко твојима, како свима нама у школи, па горе до твојега села?{S} Ако си рад чути, ми смо, хвала |
| младину", док ти зајекну „дан!“ отуд са горе, сви се окретоше тамо на ону страну и, гле!, среск |
| ној страни школе.{S} Још се изнад младе горе виђаху полу-светли врхови последњих пера.{S} Мало |
| и отварању и затварању.{S} Професор оде горе у варош, у шетњу, можда да се узгред види и са сво |
| јући се саркастички, устаде и опет пође горе доле по својој “вселени“.</p> <p>— Ја бих тако рад |
| p>— Још који дан?{S} Добро је, кад није горе.{S} Па од сад буди паметан.{S} Не бој се, биће Срб |
| ?{S} Лицем на Преображење ишли су обоје горе у његово село, својом руком превео је, готово прен |
| на.{S} Броји, чита, говори, све прилике горе од горих.{S} Бацих јермилук, па готово око јације |
| сјајније.</p> <p>Кад се из потока пење горе десно шумици, мора се проћи на Здравковића куће.{S |
| викаше сви новоме госту, па га посадише горе до попа.</p> <p>— Још јуче ми даде прото оба ова п |
| ли.{S} Под Швабама зло, а Маџари црње и горе, загрдили.{S} Навалили да нас помаџаре.</p> <p>— К |
| душке заптивеним врелима?{S} Још црње и горе !{S} Згужва измрчену хартију и хитне је под сто. „ |
| у лаж!{S} Пљунимо!</p> <p>Професор Сави горе очи, пламте образи.{S} Апостолски жар преобразио г |
| букти, низ гараве вериге лижу пламенови горе у димњак, који је оздо, као какво големо манастирс |
| за срцем, него правце стазом, која води горе у његово село.{S} На једном савијутку, где се чешћ |
| } Он би напоље, на свеж ваздух, да ходи горе доле, да гледа свет.</p> <p>Ту се отворише собња в |
| нима, или сићи доле у поток, па шврљати горе-доле по оној самоћи.{S} Кад је зима настала, после |
| патријарх, па уђе у народ.{S} Пролазећи горе доле запита нас: „Хоћете ли, браћо, данас да бирам |
| его исто тако истински живот као и онај горе у његовом селу.</p> <pb n="18" /> <p>— Гргуре, Грг |
| у окренуо.{S} Даница већ стајаше с оцем горе на брду.{S} Наставише пут, Милан, и нехотице, опет |
| се куће светле и на баџе им узлеће дим горе у чисте и мирне висине.{S} Али је највећма осветље |
| и онда, дабогме да би онда много, много горе било.{S} Зато је добро што сам ја овака, а ти опет |
| оне стране потока, а кад су стигли тамо горе ка његовој кући, сам јој из млекаре донео у чистој |
| бе сама, у свој мирни сеоски живот тамо горе у горовитој планини.{S} Драге му се слике појављуј |
| ле, Грго; хајдмо тамо на брдо да трчимо горе и доле...{S} Рекав то Даница, залети се и претрча |
| а, сабљама и шишанама.{S} Пролази Гргур горе доле, чуди се сремачким великим шеширима и подугач |
| него што ће лећи, приђе, једне подигну горе, а друге повуче доле.{S} Гледао је и гледао, а кад |
| Пошао би икони, тамо где кандиоца гору горе, али заман, мора опет да се спусти у столицу.{S} У |
| тран и луч, па да тамо узму со и понесу горе на свој Златибор, у Стари Влах.</p> <p>— Видиш, де |
| и, желела је да походе оно двоје старих горе у селу.{S} Давно се Гргур није никоме јављао.</p> |
| јунак, јунак.</p> <p>До поноћи је свећа горела:{S} Гргур је читао, а Милан, заморен бојем и хрв |
| Учитељ стаде код стола, на ком је свећа горела.{S} Ђаци стоје мало поиздаље па радознало гледај |
| част — до поноћи.</p> <p>Али је у школи горела свећа и после поноћи.{S} Макса се два три пут бу |
| ра није одазвао.{S} Ватра је на огњишту горела, али у кухињи нигде никога.{S} Тек кад се и по т |
| , на ком је висило звонце.{S} Унутра су гореле мале свећице, па се лепо виде јасле, у њима Хрис |
| пуштали к Београду, у ком су већ одавна горели упаљени фењери.</p> </div> <div type="chapter" x |
| еко четрдесет дана гладовали Мојсије на Гори Синајској и Илија бежећи по пустињи, али Бог је хт |
| Море учитељу, учитељу, баш си покаткад гори од детета.</p> <p>— Нисам гори од тебе, обрецну се |
| сви су прозори осветљени, у свакој соби гори по једна воштаница; пред молитвеним иконама два ко |
| х Богу</title> А кад почеше стих: „И ви гори и холми, возиграјте со нами!“ учитељ Макса својски |
| оз планину.{S} А кад је био у најгушћој гори, окрете се два три пут, па онда, не видевши никога |
| } Сродих се с вама, пустих жиле у вашој гори, уживех се у вас, и опет, опет... често сте ми у о |
| покаткад гори од детета.</p> <p>— Нисам гори од тебе, обрецну се Макса.</p> <p>— Учитељу!</p> < |
| п Крста би само на то рекао: „ни дрва у гори нису једнака; роди се то тако погдекоје, којем се |
| утања не чујете више ни веселих птица у гори, ни зујање буба по трави и међу гранама.{S} Потоци |
| е књига учити, а да пруће мирно расте у гори ?{S} Сирота ова дечица.{S} Гргуре, ако нам успишеш |
| ишу, Бошњинога унука, што је одрастао у гори, па док не заувине целом гласином — не иде.{S} Па |
| их дигла главу као пауница, а ти си још гори и поноснији, не би хтео ни малчицко подићи ту твој |
| колу и њезин скромни намештај.{S} Свећа горијаше готово црвеножутим потмулим пламеном; око ње, |
| ону страну неба, на којој у тај мах не горијаше сунце.{S} Гледа у то безгранично плаветнило, г |
| роји, чита, говори, све прилике горе од горих.{S} Бацих јермилук, па готово око јације пожурих |
| а Ружица бризну у плач, ридаше и јецаше горко.</p> <p>Док је она плакала, наш штудента гледаше |
| Ти, Гргуре, ништа не мариш што ја овако горко плачем?</p> <p>— Па, право да ти кажем: не марим. |
| ца, која већ дотле позатвара сва крила, горња и доња, није још била тако хладна и мирне природе |
| ш му необичнији попови у шеширима.{S} С горње улице слази читав караван кола, долази народ обуч |
| ко вунасте обрве, пребаци ноге, збаци с горње ноге папучу, и — чита.{S} Сат тиктаче, мачка под |
| евом у леви, десном у десни рукав свога горњега капута, и док је везао своју белу, званичну пош |
| рску лулу, посади је на доњи крај, а на горњем беше сисак од ћилибара.{S} Напунивши је мирисави |
| </p> <p>Поседаше за постављен сто.{S} У горњем челу седи поп, до њега Макса, па поша, па учитељ |
| ове и шешире, а Јован им начини места у горњем месту свога великога стола.</p> <p>— Мој брат до |
| драви сте !</p> <p>Професор Сава одврну горњи и доњи коштани наглавак са свога дебела трешњевца |
| поцигурно код куће; били смо заједно на горњој воденици.{S} Па док те види Петрија... збогом!{S |
| од навода својих.</p> <p>Учитељ Макса, Горњокрајишник, у почетку овога века даворио се с књиго |
| мо и слушају положивши малене ручице на горњу даску од скамије, слушају и гледају и зебу у плаш |
| >"Па како тамо живите?{S} Молим скините горњу хаљину.</p> <p>— Хвала, хвала мајстор-Јоване, мож |
| ица успремала сто, мајстор Јован отвори горњу фијоку од великог плавог ормана, што стајаше у за |
| е му у реч свештеник; и ја ћу с тобом у Горњу Крајину, па ћу свуда, где тамо стигнемо, казати и |
| — Али ћемо, као што си рекао, заједно у Горњу Крајину, прихвати Максо, да проведеш бар једну но |
| и како не би били здрави у овим питомим горовитим селима.{S} Шума, ливаде, потеси, па мој красн |
| моје селанце тамо у Крајини, у кршној, горовитој Лици.{S} Указа ми се наша колиба, па покојни |
| , у свој мирни сеоски живот тамо горе у горовитој планини.{S} Драге му се слике појављују у усп |
| су земље мале на мапи, како су дивне и горостасне, кад их погледате са оваквих отворених висов |
| итајте често те вечно лепе гласове наше горске виле... па песнике, па све списатеље наше, који |
| брисавши и последњу сузицу, не више као горски вихорић, већ тихо и питомо, као најпитомије јање |
| ргуре, шта си сад имао?</p> <p>— <title>Горски Венац</title>.</p> <p>— А пре си имао?</p> <p>— |
| платно памучно.{S} А кад сунце пође за гору и Иван се врати из поља, како је умела потрчати, о |
| нађаше лева.</p> <p>Давно зађе сунце за гору, а деца се не помаљаху јоште на вратницама.{S} Ива |
| рупним очицама опазио да отац замаче за гору.{S} У срце му се спусти терет као највећи воденичн |
| Окренуо се још једном два, па зашао за гору.{S} Од то доба две су године, дуже и теже од пређа |
| у.{S} Пошао би икони, тамо где кандиоца гору горе, али заман, мора опет да се спусти у столицу. |
| колске општине.{S} Сутрадан а сунце над гору, а кметови и ђачки родитељи у школу.</p> <p>И сеља |
| о није о јесени путовао кроз поље, кроз гору, тај не зна, шта су јесење лепоте.{S} Још се свуда |
| је шта чуо ни видео.{S} Тако је прошао гору, па сеоски потес у реченоме кључу, па после долом |
| први освитак, скочи да похита у поље, у гору, па <pb n="4" /> се крадом, крадом да и жена не ви |
| лави јутро, Иван се дигне у потес или у гору, а Петрија прихвата кућни посао: или плете чарапе, |
| </p> <p>А Паун и Гргур журно одмицаху у гору.{S} Коњичак је напред носио сандучић с његовим књи |
| понајвише песковит, вијуга кроз ониску гору, с једног поступног, једва приметнога висоравна на |
| а, брани се учитељ Макса...{S} Много је горчина, мањих и већих, заслужених и незаслужених, куса |
| } Швабо...{S} Али увек је било на свету горчине, било је, и биће је...{S} Нешто се богме мора и |
| с Христос, нека нам каже Паун!</p> <p>— Господ наш Исус Христос родио се у Витлејему Јудејском, |
| у себи: ко не би био Србин, кад нас је Господ дао овако личних и виђених, мудрих и родољубивих |
| о обојицу у гимназију?</p> <p>— Како те Господ учи.{S} Ето ти дете, па га води где треба и коме |
| врдају, нешто увијају, да их често сам Господ разуме.{S} Што не говоре вако просто, да их и ја |
| о на Божић ?</p> <p>— На Божић се родио Господ наш, Исус Христос, откреше Јанићије. '</p> <p>— |
| из топа.</p> <p>— На ком се месту родио Господ наш Исус Христос, нека нам каже Паун!</p> <p>— Г |
| рекрстише, узвикнуше заједнички: „Свјат Господ Бог наш“, кренуше се, све два и два, преко школс |
| има их, који воле потказати него да му Господ здравља да.{S} Пре него ће се граја дићи, тркне |
| војничке, па списатељи и професори, па господа и великокупци из свију крајева Српства.{S} Боже |
| ја и ти.{S} Нека и из наших кућа никну господа, да и наши мало дрмну вилајетом.{S} Хе, хе, как |
| на снажно недро младића, који је одавна господар њезинога срца, а који јој се у овом тренутку у |
| реним кораком, ношаше свога замишљенога господара. </p> <p>Гргур мисли и премишља о својој прош |
| етци тако мислили, зар бисмо данас били господари у Београду?{S} Камо дахија?{S} Који народ има |
| .{S} Он, у подужој здравици, захвали се Господару и власти, који су га се сетили и тако узвисил |
| рему непрестано зуји у ушима : „Докоље, господи, <pb n="20" /> забудеши мја?{S} До конца“, или |
| уно снебивања.</p> <p>— Господин Макса, господин Макса...{S} Да је жив и здрав — не познајем га |
| , рече Гргур с пуно снебивања.</p> <p>— Господин Макса, господин Макса...{S} Да је жив и здрав |
| ач.{S} А ко вам је био учитељ?</p> <p>— Господин Макса, рече Гргур с пуно снебивања.</p> <p>— Г |
| во овде на моје место. — Макрена, можда господин није још ни вечерао...</p> <p>— Молим, молим н |
| жна Петрија.</p> <p>— Беше мало опознио господин директор, рече Гргур, а брат му извади из торб |
| ти у шаке.</p> <p>— А је л’ вас тај ваш господин Максо учио и појати? запита окренув се деци.</ |
| ја се отворише и унутра уђоше оба млада господина, што се дотле одмараху у хладу под брестовино |
| е вратнице и у двориште уђоше два млада господина.{S} Гледају школску зграду, којој су зидови т |
| мена, упитаће Макса, пошто обадва млада господина, понуђена, седоше.</p> <p>— Моје је име Илија |
| своју наставу, па готов и спреман чека господина директора.{S} Већ је све предмете и два и три |
| едмете и два и три пута поновио, али од господина директора ни трага ни гласа.{S} Директори су |
| ти, док се не ошине.{S} Ево да запитамо господина оца... ту је све — године, знање, искуство, ј |
| баш није одмах на ударцу сваком погледу господина директора.{S} А учитељи ?{S} Они час по зарез |
| и, срамежљиво поседаше тамо на креветац господина професора.</p> <p>— Дакле, сад смо прочитали |
| ти, примети мајстор Јован.</p> <p>— Па, господине директоре, хоћете ли нам казати, зашто сте на |
| p> <p>— Ви сте данас сасвим добре воље, господине професоре?{S} Примети му мајстор Јован.</p> < |
| штап.</p> <p>— А, добро сте нам дошли, господине Саво, викну радосно мајстор Јован, устајући м |
| кола, па стара школа.{S} Док смо се ми, господине, држали часловца, псалтира, дотле је и било д |
| ју рехави предњаци.</p> <p>— Добар дан, господине учитељу! викну онај дежмекасти, пошто обадвој |
| одило.</p> <p>— Па то није неваљалство, господине директоре; <pb n="68" /> то је прост несташлу |
| обедљивог духа народног.</p> <p>— Кажу, господине, да смо ми мали народ? усуди се приметити Мил |
| ор Јован није приметио.</p> <p>— Ја их, господине, предајем у ваше руке; ја познајем вас; нек’ |
| ра.{S} Али да, ја вам се и не похвалих, господине професоре.{S} Стекао сам још једнога сина, а |
| <pb n="129" /> <p>— Идите, идите, драги господине.{S} Жао ће им бити кад чују да сте пролазили |
| једним словом све... реците нам, драги господине Максо, шта би било од света, кад би се сад пр |
| И тако, и тако...{S} Знам, знам, драги господине, учити децу мучна работа.{S} Па још на данашњ |
| љеве ћерке.</p> <p>— А шта знамо, драги господине учитељу, сви ћемо тамо, да Бог поживи остатак |
| јуче је започео упис, ја ћу их одвести господину директору, то је моја ствар, то ће ићи лако; |
| је је име Илија, почеће опет дежмекасти господичић, а ово је мој и Гргуров друг, мајстор-Јовано |
| се, опазила поред себе лепог и угледног господичића, истог онаквог, каквог је одавно привиђала |
| ву.{S} Не дам се ја од вас за нос вући, господо моја, разумите ме, не дам се за нос вући!</p> < |
| задувана с врло важним лицем.</p> <p>— Господо моја, јесте ли чули за скандал који се у заводу |
| ено и тронуто:</p> <p>— Ево, моја млада господо.{S} Рекох ли вам ја, ниче семе, које је посејао |
| вечерас.{S} Викну на чељад, да се гости господски подворе.{S} Учитељ Макса следствен својим стр |
| анка; за учитеље, наше наставнике, и за господу која се стара за нашу омладину", док ти зајекну |
| S} У левој живљаше стара сестра Савина, госпођа Јелена, у десној сам професор Сава.{S} Док се о |
| творише собња врата, професорова сестра госпођа Јелена, намрштено погледа унутра, па опет притв |
| и моју добру учитељку“... молићу где је госпођа?{S} Сигурно се налази у кући?</p> <p>— Јесте, у |
| дао капе свима великашима.{S} И отменим госпођама, старој госпођи Симићки, свагда прилажаше руц |
| љка и њезина кћи.{S} Маши се руке старе госпође, која, уморна, усили се да се осмехне, а њезино |
| икашима.{S} И отменим госпођама, старој госпођи Симићки, свагда прилажаше руци.{S} Али је велик |
| !{S} Бој уничтожава, а не воспитава.{S} Госпођица има право, прутови су грозни.{S} Ја их се гну |
| па онда опет у учитеља Максу.</p> <p>— Госпођица?</p> <p>— Моја кћи. одговори Макса.</p> <p>— |
| поштедила од боја.</p> <p>— Дакле сте, госпођице, противу фиргаза!{S} Чујеш ли, Милане? и ту д |
| га, противу фиргаза!{S} Морам признати, госпођице, да сте човекољубивији и од мене и од Милана. |
| својим родитељима.</p> <p>— Није могао, госпођице.</p> <p>— Није могао ?</p> <p>— Јер лежи.</p> |
| да би преухитрио:</p> <p>— Имате право, госпођице; стари или нови метод — све зависи од наставн |
| жно зло...{S} Зар не мислите и ви тако, госпођице? окрете се Даници, намеран да поублажи оштрин |
| ловена цјел!{S} А цјел је главно, драга госпођице, цјел!{S} Знате ли оно правило: цјел освештав |
| >— Шта се и шта не би хтело, моја драга госпођице, али шта ћемо, кад не дозвољавају околности, |
| а заврнеш шију.{S} Тебе не питам, питам госпођицу...{S} Допустите само да разложим.</p> <p>— Са |
| ознало упире погледе у изненадне отмене госте, дотле левом руком пипа по земљи и тражи своју ра |
| а сутра, тамо од подне, ето га Макси у госте.{S} Максо кмету, а кмет хабер свима кметовима по |
| е као вечерас.{S} Викну на чељад, да се гости господски подворе.{S} Учитељ Макса следствен свој |
| свечаним ходом давно ишчекивани божићни гости, прилазе у правилном реду, у највећој тишини.</p> |
| ан почео бивати на измаку, то се и наши гости почеше спремати на полазак.{S} Даница навали да о |
| је столарски и браварски пир, кад дођу гости, кад се наплати по каква већа наруџбина, и тако д |
| самоћа.{S} Ви сте сити света, а нама су гости догађај...{S} Али, лепо ћу вас молити, где се Грг |
| а свога благога погледа са својих милих гостију.</p> <p>Иза попових леђа стао достојанствено об |
| покрила га белим вуненим губером, оним гостинским, који би пристао за три и по швапска кревета |
| времена владаху се полусвештенички.{S} Гостионице, јавно пушење, картање, све то као живу ватр |
| с.{S} Још добро ни свануло, кад стигоше гостионици на Торлаку.{S} Одатле празна кола потера коч |
| мах стража мењаше.{S} Одседну у једној гостионици код Батал-Џамије.</p> <p>Сутрадан се рано ди |
| </p> <p>— Ваистину! повикаше сви новоме госту, па га посадише горе до попа.</p> <p>— Још јуче м |
| а, у име лаке ноћи, исплази своме милом госту вршчић од оног немирног, а опет тако милог језичи |
| р, са нашом сеоском школом, Богу хвала, готов је.</p> <p>— Охо!{S} Е баш ми је жао, што ми није |
| ај му простоти, ако хоће и глупости, па готов посао, слуге, робови!{S} Јеси ли ме разумео, мој |
| о заокружио и довршио своју наставу, па готов и спреман чека господина директора.{S} Већ је све |
| ачело уздржљивости према младости, беше готов да их загрли. „Моја лепа и драга будућности српск |
| цу одлучио: да ли ће до ручка моћи бити готов са започетом главом у књизи, или ће је морати дов |
| мало стужише, а поп, ганут, гледа Максу готов да га загрли.</p> <p>— Ни сам не знам, шта ми је, |
| х и модрих патлиџана?{S} Ево како се то готови...</p> <p>— Али докле ћеш ме, Саво, бити по ушим |
| е подрезане браде, а образа онако вазда готових на смех.{S} Под пазухом држаше дебео трешњеви ш |
| казаже народу, он благосиљаше, а народ, готово ван себе од радости, кликташе.</p> <p>У тај мах |
| ионе за књиге.{S} И дан и ноћ читао је, готово колико и није требало; врло ретко излажаше до Ка |
| у његово село, својом руком превео је, готово пренео с оне стране потока, а кад су стигли тамо |
| дежмекаст, округлијих образа, учешљане, готово зализане косе, румених, али дебелих усана, кроз |
| ше као мати дете.{S} Јутром Макса рани, готово први у селу, али још ни довршио јутрењу молитву, |
| одавде далеко?</p> <p>-— Сат, одговори, готово и нехотице, Даница.</p> <p>— Сат?{S} Па то је ту |
| нађења.{S} Узе драге дарове и са неким, готово светим поштовањем метну преда се на сто.{S} Дуго |
| ст.{S} Онда је био мален; што је видео, готово је мање више и поборавио.{S} Кад је ушао у храм, |
| штву он обично био председник, а Гргур, готово без избора, обичајним правом деловођ. </p> <p>Гр |
| } А шта је оно тамо, тако, одвојено?{S} Готово би хтели да протару очи, да боље виде, да их как |
| ђе разблаживао одмерен смех, али плач — готово никад.{S} Кад је мислио, да ће бити доста, рећи |
| шију; имао је макар по једног познаника готово у сваком селу око Авале.{S} Често притегне опанк |
| арији брат Паун.{S} Даница их испратила готово до на крај сеоских кућа, дала Гргуру пуну руку ц |
| јлепшим жељама, и мислећи неколико дана готово без престанка о Даници, најзад се прибере, и опе |
| ке горе од горих.{S} Бацих јермилук, па готово око јације пожурих се мајстор-Јовановој кући.{S} |
| а и његову царицу, малу Даницу, која је готово болесна била што је њезина улога сасвим нема, шт |
| ко љутито, да је чуо и фамулус, који је готово на пушкомет напред корачао.</p> <p>— Шта си узео |
| јавног училиштног наставленија" знао је готово на памет.</p> <p>— Па како са школом? поче Илија |
| тамнеле и местимице истрвене, а скамије готово поцрнеле, пуне урезаних имена од неколиких ђачки |
| и, пуни чуда, блену, стрепе, плашише се готово, не дишу, ухватило једно другог за руку, па се с |
| ласом, не мичући се с камена, на ком се готово врћаше на једној ножици.</p> <p>Гргур пође корак |
| зин скромни намештај.{S} Свећа горијаше готово црвеножутим потмулим пламеном; око ње, у њезиној |
| н је овда онда и попевао.{S} Сунце беше готово на заходу, кад са једнога виса опазише своје сел |
| зо стиша, пружи руку, прашта, мири се и готово никад није приступио вечерњој молитви, а да се н |
| цама у рукама, а за њима, крадом пушећи готово угаслу лулу, надао се и фамулус Степан, па се и |
| само на посао.{S} Мудро смишљено, полак готово.{S} Пре свега мора бити...</p> <p>Али ту Милан м |
| ветац, Милан на зелену столицу с једном готово пребијеном ногом.{S} Ништа се не треба чудити, к |
| ицама.{S} Рађаше се у њему осећање, оно готово целога века на чисто неизведено, и разумљиво и о |
| Ништа се не треба чудити, кад кажем „с готово пребијеном ногом“.{S} У ђачким собама, обично је |
| .{S} Одоше у учитељеву собу и седоше за готову софру.</p> <p>Тако је врло често постајао, разви |
| покрету, о политици, али је говорио по готову сам.{S} Макса му се чињаше и сувише озбиљан, Дан |
| који одоцнели ратар, сам, умукао, журно грабећи да сасвим не омркне изван свога <pb n="6" /> кр |
| вић своје слабачко кљусе, које понајлак граби напред ни брже ни лакше, јаше, а он, кад му мало |
| овим књижицама.{S} Они су за њим напред грабили, тихо разговарали, а Паун је овда онда и попева |
| до школе?</p> <p>— Нисам, чича-Степане; грабим кући, док је видела.</p> <p>— Ако, ако...{S} Мај |
| не заборавља.</p> <p>Коњ је журно кући грабио, махао вратом, рзао раствореним ноздрвама, и да |
| ће да је Србин — онамо!“ Ето тако бесни Грабовски нашим депутатима.{S} Све ћете то имати, ако т |
| ухоте.{S} Ту неки дан сласмо депутацију Грабовскоме у Варадин; не да се бесна генералима ни осо |
| одоше под једно велико дрво баш уз сами град, и онде у хладовини поседаше око печенога јагњета. |
| оких зидова и кула некадашњег Порчинога града.</p> <p>Сунце обасјало целу околину, наши путници |
| је Београд једини на свету, као да нема града и осим Београда...{S} Све смо закључили... деоба |
| се он мени, него теби и онима онамо код града.{S} Мари он за сву ту вашу петљанију.{S} Волео би |
| лан.{S} Одморише се мало, па зађоше око града.{S} Гргур пажљиво разматра зидине, диже сваки кам |
| ледајте само ове велике и дивне земље и градове.</p> <p>Младићи приђоше столу и нагоше главе на |
| рајево, Скадар, Трново... вароши, села, градови, чисто видим народ како по њима гмиже, чујем ла |
| шница, као Каона и Криваја, — цркве као градови, а ћелије као палате, једним словом: царске зад |
| , а главу метнуо у шаке, гледа у бедеме градске, у кулу га мрским турским сатом, у низаме који |
| увише затворена натура нагињала је више грађанском животу, волео је не толико сељаке колико зан |
| старији и развијенији, и јачега кова и грађе степенитији. <pb n="100" /> Знало се за свакога у |
| аху и чуђаху се величини никад невиђене грађевине.</p> <p>На један сахат пред заход сунца испеш |
| рикне кроз нос: ма! цела школа узавре, граја, урнебес.{S} Као и међ’ људма тако и међ’ децом: |
| тако даље, онда се дигне у школи толика граја, тако велегласан и досадан концерат, да се фамулу |
| му Господ здравља да.{S} Пре него ће се граја дићи, тркне један крадом директору, а овај опет, |
| језику</title>.{S} Овај предговор пред граматиком читаћу вам од речи до речи, да запамтите, да |
| рупне капље шуштаху по лишћу на дудовим гранама, бијаху у окна прозорска, и као <pb n="118" /> |
| } Иза потеса шљивици с родним подупртим гранама, а за њима село на брдељцима, на којима се зеле |
| у гори, ни зујање буба по трави и међу гранама.{S} Потоци пуноводни, струје преко камења са он |
| вно прецветале, па опустиле полуоголеле гране, а на њима по који шипак ужутео и у велико се спр |
| сопственим очима.{S} Боже здравља, чим гране лето, притегнућемо кљусадма колане, па ћа на скел |
| Данилевског кнез Михаило удаљава се од граница, српска влада отвара капије на Сави и Дунаву и |
| тичан разум, у извесним, врло одмереним границама, ради непрестано, као навијен сат, никад јаче |
| днокрвној славенској браћи, која живе у границама троједне краљевине!“</p> <p>— Живео! кликну н |
| што мапе немам да ти повучем најтачније границе...{S} Знаш ли ти, Гргуре, шта је то конфедераци |
| степе, цео Кавказ и Урал, све изведи на границу...{S} Ради кога?{S} Да спасеш грешну Европу од |
| граниченога и суревњива мусломанина.{S} Гранчица бршљана или вршак зелене лозе што се виде овде |
| која се једва дала домашити, очепи малу гранчицу, и све то спреми да спомена ради собом понесе. |
| Далеко у шуми чуо се ћук.{S} Тамо кроз грање високога бреста светлила је већ доста јасно звезд |
| јача и јача, појак ветар њихаше дудово грање пред кућом, одједанпут силовито сену, негде у бли |
| авчасте димове носи поветарац уз зелено грање, још милије кад је сунце на заходу па просипље ру |
| ир и со, а у једној позамашној кеси бео грах.{S} У дрвеном сандучићу је скромна детиња преобука |
| свога Књаза са Цетиња, прича о боју на Грахову, и плаче.</p> <p>Кад је Васо пружио „писму“ учи |
| велика тробојна застава, на њој српски грб; једни певају:</p> <quote> <l>Који не зна, кад треб |
| колико упавићених џбунића, или кржљав и грбав глог, или ситнолисна дивља крушка, или просто трн |
| ипак примио.</p> <p>— Данас нема школе, Грго; хајдмо тамо на брдо да трчимо горе и доле...{S} Р |
| р, смешећи се лукаво.</p> <p>— И јесте, Грго, човек; човек од феса до јеменија.{S} Да је увек н |
| и у касарни.{S} Мучна уредба; нигде ти, Грго, наше сеоске слободе, нашега рахатлука.</p> <p>— З |
| ми се знамо, другови смо.{S} И ево ти, Грго, писмо, и ево погача, и ево друга погача од твоје |
| Крушевцу, збогом начелство!{S} Одох ти, Грго, у срез.{S} Мало подаље од вароши, од друмова, у п |
| су твоји предњаци још тврђи.{S} Збогом, Грго, чекају ме другови, а помрчина је.{S} А ваља пре д |
| есе?{S} Ветар, дабогме ветар.{S} Живот, Грго, и није ништа него вихорови, а ми слама коју они р |
| Даница ме одазва у школу — да је видиш, Грго, нема је лепше у свем селу, румена јабука! „Кумим |
| ати се са селом.{S} Познајеш ли ме још, Грго?{S} Та заједно смо се учили књизи у учитеља Максе. |
| но! кад те понесу на носилима.</p> <p>— Грго !</p> <p>— Ружице.</p> <p>— Право да ми кажеш.</p> |
| писмена ни рођеном оцу; теби, мој добри Грго, верујем, верујем више но самоме себи.</p> <p>Ту И |
| ! (Показавши му прстом где да отпочне.) Гргур почне мало тишим гласом:</p> <p>— „Мој синко!...“ |
| ице на прозоре.{S} У соби наста тишина, Гргур читаше књигу пред собом, а озго га, из оквира, оз |
| После кише, која потраја половину сата, Гргур уседе свога мркова и одјаха својој кући у село.{S |
| је зима настала, после два три месеца, Гргур је већ седео на првом месту међу својим друговима |
| собом путе храпаве и тамне и камените, Гргур стазе, поред којих мирише најлепше пољско цвеће и |
| три дрвена ступња.{S} Ушавши поседаше, Гргур на свој креветац, Милан на зелену столицу с једно |
| еним прстима о сто.{S} Макрена плакаше, Гргур оборио главу и прошапта: „Грозно!“ а Милан, озбиљ |
| и планински поточићи.{S} Милан — мисли, Гргур — да ли да кажемо, да наш „благонадежни“ Гргур — |
| S} Како ово засењавање поче учеставати, Гргур спусти <title>Вјестник</title> на столицу до себе |
| ви.{S} А иду ли у школу?</p> <p>— Овај, Гргур, са нашом сеоском школом, Богу хвала, готов је.</ |
| еколико тренутака, ушла са служавником, Гргур се чисто тргао.{S} Учини му се, као да уђе девојк |
| чио читати.</p> <p>Сви поседаше за сто, Гргур прочита течно и разговетно:</p> <p>— <hi><title>Ж |
| ки ктитори, светитељи Симеун и Сава.{S} Гргур и не чујаше бахат, који се овда онда чу у дворишт |
| морише се мало, па зађоше око града.{S} Гргур пажљиво разматра зидине, диже сваки камичак необи |
| ојави на лепим, великим трепавицама.{S} Гргур је гледаше и гледаше, чисто не могаше да скине ок |
| дни, како седе поред гроба материна.{S} Гргур гледа слике, гледа и чуди се, а мала Даница хвали |
| чна мириса цветка из једнога бокора.{S} Гргур има мало више поуздања у себе, Даница му се приби |
| иповеди све, и зовне из куће Гргура.{S} Гргур приђе к Савиној руци, а овај га значајнијим погле |
| На завршетку испита поделише дарове.{S} Гргур је добио најлепшу књижицу; другови је лакомо погл |
| ве, али сад много живље и одлучније.{S} Гргур се занео и у својој пријемљивој души ствара целу |
| е, окрене се слузи и викну да ошине.{S} Гргур је дуго гледао за њима, док не замакоше за први у |
| >Рекавши то, пружи узабране цветиће.{S} Гргур се једва осмели да их се дотакне.{S} А кад се она |
| ле су се разишли по кући и око куће.{S} Гргур је био у школи и с Даницом разгледао дотле невиђе |
| су отишли на ону страну, у Карловце.{S} Гргур још на лађи замишљаше себи лепоту и величину стол |
| е им загрејаше њихове младачке душе.{S} Гргур лепо види пред собом словенску вилу, сјајнобелу, |
| два могаху распознати слова у књизи.{S} Гргур запали свећу и навуче беле завесице на прозоре.{S |
| <p>И ту Макса поче још јаче јецати.{S} Гргур оборио главу, а он наставља испрекиданим говором. |
| ао школи, а ђаци се расуше по порти.{S} Гргур, како је стао подаље од црквених врата, ту Је и о |
| стуке и поседоше на траву под туњом.{S} Гргур им прича све.{S} Иван ћути, па га сад отворено, с |
| јеленија“: филозофско и правословно.{S} Гргур је учио филозофију, а Милан правне науке.{S} Онда |
| сустали пламен једва осветљава собу.{S} Гргур узе маказе и усекну је.{S} Пламен сину новом јачо |
| , путници.{S} А имамо на вас поруку.{S} Гргур...</p> <p>Још онај дежмекасти добро и не изусти и |
| } Сви се и нехотице примакоше столу.{S} Гргур слуша, свако словце свештениково пада му на срце, |
| волите ми да извадим моју бележницу.{S} Гргур је још у Војводини. ратује.{S} И ја сам по народн |
| к.</p> <p>До поноћи је свећа горела:{S} Гргур је читао, а Милан, заморен бојем и хрвањем, спава |
| ц је задржа, па опет помилова.</p> <p>— Гргур ће бити мали цар Петар, а ти ћеш бити моја мала ц |
| као сестра мећу браћом својом.</p> <p>— Гргур седе до Ружице и стидно гледаше преда се.</p> <p> |
| ратиоца:</p> <p>— Како ти име?</p> <p>— Гргур, протепа он доста непоузданим гласом.</p> <p>— А |
| да ли да кажемо, да наш „благонадежни“ Гргур — сања.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| борила колаче па их купи испод стола, а Гргур се већ замислио, а по глави му се врте некакви ми |
| и уђе Даница, Макса писма у шпагове, а Гргур узе шешир и спремаше се за полазак.{S} Макса још |
| леда непријатеље своје земље, низаме, а Гргур је још из далека гледнуо неколико пута у криве са |
| о дашчаном крову.</p> <p>Киша падаше, а Гргур, слушајући и гледећи кроз прозор, пренео се мисли |
| не чује, сви су за столом при вечери, а Гргур чита:</p> <p>„Драги наш Гргуре!{S} Ето се навршуј |
| ном друштву он обично био председник, а Гргур, готово без избора, обичајним правом деловођ. </p |
| утака стајала је Даница пред олтаром, а Гргур на свом коњу журио се кући.{S} Поред пута голи лу |
| судбина лишила доња два предњака.{S} А Гргур је, ваистину, сасма мало порастао, само су му очи |
| ац, па спава као окупано јагњешце.{S} А Гргур још свеж и трезвен као о вечери, заједно с учитељ |
| узнео још лепшом мушком красотом.{S} А Гргур?{S} Задовољно гледећи је, радовао се у себи, што |
| пуно симпатичног лика.{S} А Милан?{S} А Гргур?{S} И они, раздрагани, ужагрили очима, па би, чин |
| и: „Истераћемо вас, истерати!"</p> <p>А Гргур дотле лежаше назатке, и гледаше у ону страну неба |
| ом, рзао раствореним ноздрвама, и да га Гргур не устављаше кајасима, би одавна ухватио најкрупн |
| си...</p> <p>— Шта сам био? запитаће га Гргур полусмешљиво, кад је опазио да Илија запиње.</p> |
| рбио те врат.</p> <p>— А ти? упитаће га Гргур радозналим погледом.</p> <p>— Ја?{S} Ја немам крв |
| а „спасенија“.</p> <p>— Милане! понавља Гргур свој неми протест исто онако тужно и чемерно.</p> |
| лико њих најмањих и нејачких: међу њима Гргур и Даница.{S} Нови ђаци, а особито Гргур, сеђеху < |
| ет...</p> <p>— Славјански комитет? пита Гргур пун изненађења и чуђења.</p> <p>— А чему се толик |
| девојку ?</p> <p>— Коју девојку? упита Гргур мало планувши.</p> <p>— Ону девојку — шта се прет |
| ве положио у божје руке.</p> <p>— А кад Гргур школу сврши, хоће ли он опет к нама у село, да ра |
| е своје село.</p> <p>Село, из којега је Гргур, мало је у страни, не види управо шумадијско село |
| ење и у наставника и у слушалаца, да је Гргур први међу првима.{S} А Милан?{S} Тај велики ретор |
| /p> <p>— А каква је ово икона? упита је Гргур.</p> <p>— То је Свети Сава, што је сазидао ову шк |
| </p> <p>Ту Илија руком к ћемеру, али је Гргур устави.</p> <p>— Хвала, хвала, Илија, чувај, не т |
| на подигну свећу ближе икони, а мали је Гргур дуго и пажљиво гледаше и гледаше, па онда скиде с |
| ди од Саборне Цркве.</p> <p>Сутрадан је Гргур отишао проти Матији, Матија га пошље Стратимирови |
| ајтачније, најразговетније одговарао је Гргур, а богме је овда онда и Даница оцу образ осветлал |
| злегне диспут међу друговима, пресуђује Гргур; ако се смисли какав план, који ваља разрадити, р |
| крштено му је име Гргур.</p> <p>— Дакле Гргур, забележи учитељ, па опет озбиљно погледа оца: а |
| >— Зовемо га Киран, а крштено му је име Гргур.</p> <p>— Дакле Гргур, забележи учитељ, па опет о |
| ј...{S} Али, лепо ћу вас молити, где се Гргур налази?</p> <p>— У Томашевцу.</p> <p>— Чудо не на |
| Шест пуних година је минуло, од како се Гргур <pb n="86" /> учи у Београду.{S} За то време само |
| о двоје старих горе у селу.{S} Давно се Гргур није никоме јављао.</p> <pb n="129" /> <p>— Идите |
| наслони на ваша прса.{S} У једанпут се Гргур мало јаче нагну на задњи наслон своје зелене стол |
| тужи, и ја грешна радујем се: можда ће Гргур писати, да види да и нас није раселио поводањ.{S} |
| их тако радо читао Мицкијевића, рећи ће Гргур, који беше у истом заносу као и његов професор.</ |
| /p> <p>— Не свиди ми се никако, рећи ће Гргур, после дугог и дугог размишљања.</p> <p>— Не свид |
| аћута;</p> <p>— Шта мора бити? запитаће Гргур.</p> <p>— Мора бити револуција.</p> <pb n="115" / |
| о учитељ?</p> <p>— Господин Макса, рече Гргур с пуно снебивања.</p> <p>— Господин Макса, господ |
| олиш ли ти живину?</p> <p>— Волим, рече Гргур доста нагло, и, можда у тај мах први пут, насмехн |
| ше мало опознио господин директор, рече Гргур, а брат му извади из торбице књигу, па је даде оц |
| је.</p> <p>— Шта говориш, Милане? поче Гргур мало тужно и горачно.</p> <p>— А Бога ми јест!{S} |
| <pb n="55" /> <p>— Знам, знам, говораше Гргур; уча нам је често причао о Марку.</p> <p>— А пого |
| ји друг, надгробно слово понајвише пише Гргур, али га никад није говорио.</p> <p>Милан живљаше |
| енчићи од смиљките и босиока.{S} Мирише Гргур, мирише, па се сећа оних безбрижних дана из невин |
| Споменика.{S} Много раније испредњачише Гргур и Милан.{S} Милан имађаше пушку о раменима; навик |
| ди собом понесе.</p> <p>Међутим стигоше Гргур и Милан.{S} Одморише се мало, па зађоше око града |
| тог је истог мњенија и ваш земљак.{S} И Гргур би хтео и ред у народу и штапове у ватру.</p> <pb |
| им бити кад чују да сте пролазили ; а и Гргур ће вам бити захвалан.{S} Ви не знате, шта је само |
| о притворство, маштаније!{S} Да ли је и Гргур, мислећи покашто о њој, осетио и сам сладости од |
| оје прошлости, свога ђаковања; али је и Гргур морао исто тако испредати до најситнијих ситница. |
| ?</p> <p>— Прависимо !</p> <p>— Ту се и Гргур мало одобровољи, заборави <pb n="90" /> своје веч |
| Који нема велике будућности ? додаће и Гргур с радозналим погледом у свог професора.</p> <p>— |
| беше зловољна и тужна.</p> <p>А Паун и Гргур журно одмицаху у гору.{S} Коњичак је напред носио |
| Милетић, Крста Влајић, Јанићије Пешић и Гргур Обрадовић!{S}" На овај прозив свој четворици задр |
| олског дворишта, право у кућу.</p> <p>И Гргур, стидан, изађе из баште.{S} А кад беше сунце иско |
| лог Потока.{S} У овој другој борби доби Гргур лаку рану у ногу.{S} Однеше га у болницу код вели |
| био улегао у двориште и сјахао.{S} Љуби Гргур оца у руку, љуби отац свога давно невиђеног сина, |
| гом !</p> <p>— Збогом, чича! отпоздрави Гргур, окрену коња, па што игда могаше уз брдо.</p> <p> |
| — Али сиромах Симо Веселиновић, настави Гргур, баш прође онако на лихо.{S} Уплаши се, јаој, па |
| ити. — Даница“.</p> <p>— Даница, понови Гргур из дубине душе своје, пољуби драгу хартију, па је |
| азда топлој и пријемљивој души.{S} Види Гргур једну скромну собу с дрвеним гредицама, види на з |
| а логора, у селу Томашевцу.</p> <p>Лежи Гргур у болници, која беше смештена у варошкој кући, пр |
| аганима, сабљама и шишанама.{S} Пролази Гргур горе доле, чуди се сремачким великим шеширима и п |
| p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом!{S} Али Гргур још добро и не изусти ову реч, а вихор је већ био |
| броте и узвишености, тако...</p> <p>Али Гргур већ није ништа даље видео.{S} Засенуше му очи од |
| /p> <p>Кад су се враћали с потока, мали Гргур поизоста мало од својих другова, стаде онде на ли |
| цељицу.</p> <p>А кад поче вечерња, мали Гргур не могаше да се наслуша читања и певања.{S} Чудио |
| а, ни млађа ни старија од њега.{S} Мали Гргур није никад дотле видео, али му његово срце шапну, |
| ог, а опет тако милог језичића.{S} Мали Гргур и не опази све те покрете и поздраве своје нове п |
| чно, по цели дан били отворени.{S} Мали Гргур пође да јој помогне.{S} Уђоше унутра.{S} Оставише |
| ака ни једнога не беше у порти.{S} Мали Гргур изађе последњи, али много пуније душе него што бе |
| и и тајанствено-заплашљиви мир.{S} Мали Гргур, узнемирен таком ненавикнутом самоћом, похита нат |
| су деца у спаваћој соби џакала, а мали Гргур, под својом поњавом, удубио се у своје паучинасте |
| сетише да је настао час слободе, а мали Гргур, позван малом Даницом, изађе заједно с њом из тог |
| д ватре, домаћица спрема вечеру, а мали Гргур, несташан и торокљив, игра се око живе ватрице, к |
| говестити да је — плакао.</p> <p>А мали Гргур — и он је бризнуо у плач, кад је својим крупним о |
| први сан па да умакне.{S} А кад је мали Гргур пришао да заузме своје место на кревету, мала Дан |
| сести за обедни сто.{S} Сви, па и мали Гргур, одоше у собу где је била дугачка проста софра, к |
| ноге.</p> <p>Изађоше деца, изађе и мали Гргур.</p> <p>Попа и учитељ Макса упустише се дубље у п |
| е.{S} Свако је дете радознало, али мали Гргур, још тако млад и из тако забаченог села као што ј |
| Ала у вас има много цвећа! примети мали Гргур, пошто је мало одахнуо од мучних утисака прве шко |
| /p> <p>Тако је растао и напредовао мали Гргур.{S} И он чињаше све што и остала деца, али је ипа |
| м паше црвен свилен појас, од како мали Гргур учи оне мале науке у сеоској школи, и од како мал |
| настала свечана тишина, а особито мали Гргур дуго не могаше да размрси нова укрштена осећања, |
| ерин глас:</p> <p>— Данице!</p> <p>Мали Гргур је био први од ђака из даљих села.{S} Тек ће кроз |
| з зелених углађених каљева.</p> <p>Мали Гргур пажљиво гледаше скамије, па учитељев сто, па црну |
| ><pb n="5" /> у школски орман, а малени Гргур, једва корачајући од бола, сиђе доле у поточић, с |
| весту; врата се отворише и унутра ступи Гргур, погледа своју другарицу, која погледа и њега сво |
| ћа“</title> и још многе друге, одговори Гргур, гледећи га радознало.</p> <p>— Ваљан учитељ.{S} |
| размишљао.</p> <p>— Занима ме, одговори Гргур, не дижући главе.</p> <p>— Не знам шта има то тол |
| </p> <p>— Збогом, видећемо се, одговори Гргур још непрестано под утисцима изненађења.{S} Узе др |
| аш ли ти?</p> <p>— Ја не знам, одговори Гргур, мислећи да тога има само у школи.</p> <p>— Видиш |
| , сви!</p> <p>По дужем ћутању проговори Гргур:</p> <p>— Милане!</p> <p>— Шта си смислио?</p> <p |
| ик.</p> <p>— Ал’ ја с тобом не, нагласи Гргур, зловољан што му плаши лепушкасте слике његова за |
| ознала мати.</p> <p>— Ето што, прихвати Гргур.{S} До њега седи Кокан Милошевић, онај што већ тр |
| на честитку професору, реч ће написати Гргур (али је „словослов“ Милан); ако је потребна песма |
| ћеву <title>Сербијанку</title>, примети Гргур.</p> <p>— Прекрасно, наставиће професор, а сад да |
| евојка?</p> <p>— Права Српкиња, примети Гргур.</p> <p>— Вредна?</p> <p>— Кртица.</p> <p>— Здрав |
| свештенику руци, за њим Макрена, за њом Гргур, а Милан се нашао нешто у послу, па на томе прошл |
| коју и побрисати.</p> <p>Махну главицом Гргур па гледа, пун чуда, у то учено чегртало.</p> <p>— |
| па се маша за колаче, за мед, а стидан Гргур једва овда онда осмели се да у кога погледа; само |
| и као вихор излети напоље.</p> <p>Таман Гргур отвори књигу пред собом, а врата се отворише и ви |
| а, што их је пре пуне две године послао Гргур.{S} Гледа у слова, али мање чита, више мисли и ос |
| ногу.{S} Према њему, код прозора, стао Гргур и пажљиво разматра књижицу малене осмине, која на |
| </p> <p>— Не смем; устезаше се плашљиво Гргур, не смем.</p> <p>— Кажем ти да их извадиш!</p> <p |
| под сигуран кров, док, док...</p> <p>Но Гргур још у себи и не обележи докле, а врата од његове |
| сам ја казао да нисам сељак?</p> <p>Но Гргур још ни изговорио, а Ружица бризну у плач, ридаше |
| <p>— А шта је то нула? — упитаће на то Гргур, погледавши је мало озбиљније.</p> <pb n="8" /> < |
| Гргур и Даница.{S} Нови ђаци, а особито Гргур, сеђеху <pb n="10" /> мирно као бубице, а они ста |
| који ће да испрати брата, па напослетку Гргур, који се једва отрже из загрљаја материна.{S} Слу |
| о неба; Вучић и устав... пребациваше му Гргур, смешећи се лукаво.</p> <p>— И јесте, Грго, човек |
| и вилинске зборове?</p> <p>— Ја! плану Гргур одлучно, затвори књигу и с поштовањем је спусти н |
| костан и гадан !</p> <p>— Ружице! викну Гргур и скочи на ноге.</p> <p>— Лукав, неотесан!</p> <p |
| p>— Коју за зеленим прозорчићима? викну Гргур и тресну оном столицом са пребијеном ногом.</p> < |
| Познајеш ли ме, чича-Степане? подвикну Гргур гласом мало појачим.</p> <p>— Па, да видиш, дијет |
| едом измери од главе до пете.{S} Кад су Гргур и Милан опет пошли к вратима, професор Сава, не с |
| н из света, а тако бих...</p> <p>Али ту Гргур ућути и омириса она два лиска калопера што их држ |
| и лека од љубави: оженићу се.</p> <p>Ту Гргур нехотице мрдну болесном ногом; од бола му се лице |
| м никад нису на одмет ортаци.</p> <p>Ту Гргур зевну.</p> <p>— Зеваш, досадно ти је?{S} Ако, ако |
| тако одушевљено.</p> <pb n="111" /> <p>Гргур гледа у професора, а овај упро очи у њега, као да |
| ?</p> <p>— Свега.</p> <pb n="147" /> <p>Гргур, изустивши ово еванђелско одрицање, погледа у Дан |
| l:id="SRP18880_C9"> <head>IX.</head> <p>Гргур је, после неколико дана, одговорио Даници.{S} Пис |
| би браћо, слобода зове!</l> </quote> <p>Гргур гледа и слуша, груди му се шире радостима, које д |
| ше свога замишљенога господара. </p> <p>Гргур мисли и премишља о својој прошлости; сећа се свак |
| духну унутра.</p> <p>— Затвори!</p> <p>Гргур затвори књигу.</p> <p>— Гледај овамо !</p> <p>И п |
| ноге.</p> <p>— Лукав, неотесан!</p> <p>Гргур се умири и опет седе.</p> <p>— Сељак, сељак, сеља |
| Славјанин, чујеш ли, Славјанин!</p> <p>Гргур га погледа зачуђено.</p> <p>— Чудиш се, је ли?{S} |
| се заори једно громко: „Сервус!"</p> <p>Гргур и Милан скочише са својих седишта.</p> <p>— Но, к |
| ем животу својих млађих другова.</p> <p>Гргур и Милан сиђоше доле Дунаву, одатле се лепом јевре |
| , а теби, Милане, брата и друга.</p> <p>Гргур приђе руци газдаричиној, а са Миланом се рукова, |
| руковаше.</p> <p>— Никад, Илија.</p> <p>Гргур га понуди да седне до њега.</p> <p>— Знам, и да м |
| си ти, мали ? запита поп Гргура.</p> <p>Гргур се застиде.</p> <pb n="24" /> <p>— Но, но, но.{S} |
| ћерка, а Миланова сестра Ружица.</p> <p>Гргур, намрштивши се, затвори ону књигу пред собом.</p> |
| овник.{S} Прокопао је Милан све.</p> <p>Гргур му се насмеја.</p> <p>— Смејеш се, је ли?{S} Е па |
| о ако се то тражи) и загрлио је.</p> <p>Гргур, видевши је тако клонулу, поражену, безнадежну, у |
| ван већ више не могаше ни једне.</p> <p>Гргур га гледаше и чуђаше му се речима.{S} Он није ни у |
| ти озбиљније године.{S} Сазреће.</p> <p>Гргур се исправи, преста ударати прстом по столу, погле |
| а мудар почетак и не треба више.</p> <p>Гргур хтеде, покушаваше више пута да говору даде други |
| а јој синак не гладује у туђини.</p> <p>Гргур је на све то снужден гледао.{S} Беше му и мило и |
| дуже и теже од пређашњих четири.</p> <p>Гргур се трже и та лепа слика ишчезе.{S} Врата се отвор |
| готово врћаше на једној ножици.</p> <p>Гргур пође кораком лаганим, неодлучним, још пун оне чис |
| о ми Бога, ја се собом не шалим.</p> <p>Гргур му пружи руку, он је мушки продрма.</p> <p>— И ја |
| илан разбарушен, прљав, подеран.</p> <p>Гргур скочи.</p> <p>— Поделисмо мегдан, једва изусти Ми |
| зећи из села, многи собом понео.</p> <p>Гргур беше изузетак; које по рођењу, које под утицајем |
| ласно.... још гласније.... тако.</p> <p>Гргур читаше:</p> <pb n="105" /> <p>„Разлика у вери и ц |
| трану порту, а из порте у цркву.</p> <p>Гргур је само једанпут с родитељима долазио цркви на пр |
| у, оде лаганим корацима у школу.</p> <p>Гргур није ни гледао за њом.{S} Занимао се својим мисли |
| , неком материнском брижљивошћу.</p> <p>Гргур је морао много и много приповедати своме негдашње |
| гој величини и у другоме правцу.</p> <p>Гргур гледаше, али се толико не чуђаше; не виђаше му се |
| А шта ли јој је, Боже, пожелео ?</p> <p>Гргур је прошао долом поред школе; оздо видео само школ |
| о моје дете:{S} Милан или Илија?</p> <p>Гргур још не диже главе, бије десним кажипутем по столу |
| с тобом.</p> <p>— А ти, Гргуре?</p> <p>Гргур већ беше отворио књигу и не одговори ни једне.{S} |
| ли ме разумео, мој добри Гргуре?</p> <p>Гргур га гледаше, ћуташе, и гризаше своју румену доњу у |
| и пред њима у дугој седој бради?</p> <p>Гргур прићута, па онда радосно повика:</p> <p>— Девет Ј |
| з шале, знаш ли да сам чиновник?</p> <p>Гргур га још равнодушније погледа.</p> <p>— Писар!{S} С |
| еси ли се обратио попечитељству?</p> <p>Гргур га погледа мало разрогаченијим погледом.</p> <p>— |
| о по Богу ја, а овога (показав руком на Гргура), рад сам да школујем.</p> <p>— Да школујеш?{S} |
| илана, а душа је заваркава, па јој црта Гргура најлепшим, најтоплијим бојама, па га диже и узви |
| а он му приповеди све, и зовне из куће Гргура.{S} Гргур приђе к Савиној руци, а овај га значај |
| де њезин другар из детињства, и дозваше Гргура.{S} Гајдаш свира у трему, споља се чује сватовск |
| Дођоше и комшије и родови.{S} Ижљубише Гргура, прво мајка, па родови, па комшије, па опет мајк |
| е прибијаше се уз Милана, а још више уз Гргура.{S} Али их је данас узалуд тако рећи вијао, није |
| је и подједнако пажљиво слушала и оца и Гргура.{S} Говор је текао живо с предмета на предмет, д |
| два лепа, мало запурена лишца Данице и Гргура, на глави им оне златне крунице, па они чисти ст |
| у дворишту — нико и не гледа у Даницу и Гргура, који, пуни чуда, блену, стрепе, плашише се гото |
| мајстором Јованом и газдарицом, пољуби Гргура и посаветује га.{S} Паун загрли брата и дуго пла |
| ни његова брата свештеника Арона, па ни Гргура.{S} Сви су отишли на ону страну, у Карловце.{S} |
| која се пушаше.</p> <p>— Даклем, рад си Гргура да дадеш у школу? поче мајстор Јова, намрштивши |
| у јаслама, рекоше сви у један мах, осим Гргура, који је о томе само мало слушао, али још ништа |
| им прекидима, приповедати, како је срео Гргура, како је угледан и леп, како се носи капетански, |
| или својим кућама, својим селима.{S} По Гргура дошао његов старији брат Паун.{S} Даница их испр |
| ишљене.{S} Чиј си ти, мали ? запита поп Гргура.</p> <p>Гргур се застиде.</p> <pb n="24" /> <p>— |
| офесор Сава смешећи се и гледајући то у Гргура, то у честитог мајстор Јована.</p> <p>— Ту је, н |
| ми: који је од њих двојице бољи?</p> <p>Гргура чудно изненади овако питање.</p> <p>— Ништа се н |
| ув снажно ногом о земљу кликну весело:) Гргуре, сине, јеси ли ти?</p> <p>— Ја, чича Степане, ја |
| али и сам не знађаше шта.</p> <p>— Па, Гргуре, поче Илија устајући.</p> <p>— Шта је Илија?</p> |
| цветак из моје баштице.</p> <p>„Да сад, Гргуре, видиш моју малу баштицу пред кућом.{S} Знаш ли, |
| а, није Русија!{S} Чујте ме!{S} Милане, Гргуре, чујте ме! ова стара.... запамтите што вам говор |
| ом селу.</p> <pb n="18" /> <p>— Гргуре, Гргуре! пробуди га неки мио глас из тога заноса, баш ка |
| душу сместити у њега.</p> <p>— Гргуре, Гргуре, ја те волим, волим, волим, први пут је ноћас ша |
| а смо вас све троје ми родили.{S} Седи, Гргуре до Ружице, а ње нека међу тобом и Миланом, као с |
| вако питање.</p> <p>— Ништа се не чуди, Гргуре; ја сам отац, ја морам да знам.{S} Остарио сам, |
| још је можда на калдрми...{S} Чујеш ли, Гргуре, с Турцима се не да више — дошао је крај: ил' он |
| да ме сто врагова гонило.{S} Чујеш ли, Гргуре, та оно је права роспија.{S} Ајаој, тешко ли си |
| атер, твоју Петрију!</p> <p>— Чујеш ли, Гргуре, шта вели мајстор Јован? окрете му се отац.</p> |
| у доброту.{S} Опрости <pb n="96" /> ми, Гргуре, опрости; научи ме да будем добра, с дана на дан |
| ем по Марином Милети.</p> <p>„Да ли си, Гргуре, рад да чујеш, како ли је мени, како твојима, ка |
| своје овлажене трепавице.</p> <p>— Ти, Гргуре, ништа не мариш што ја овако горко плачем?</p> < |
| Ирод, а ти, Крста, цар Валтазар, а ти, Гргуре, мали цар Петар.</p> <p>— А шта ћу бити ја, отац |
| ругу свеску народних песама...{S} А ти, Гргуре, шта си сад имао?</p> <p>— <title>Горски Венац</ |
| Стој! и ја одох с тобом.</p> <p>— А ти, Гргуре?</p> <p>Гргур већ беше отворио књигу и не одгово |
| гој црквици.{S} Причешћујеш ли се и ти, Гргуре?{S} Идеш ли у цркву?{S} Или си, можда, у том вел |
| ем најтачније границе...{S} Знаш ли ти, Гргуре, шта је то конфедерација?</p> <p>— Слушао сам.</ |
| својим ученицима:</p> <p>— Кажи нам ти, Гргуре, како се зове велики празник који нам долази?</p |
| S} Кад бих ти већ поклањала, ја бих ти, Гргуре, поклонила све моје цвеће, сву моју баштицу, зај |
| и против твоје воље.</p> <p>„Боже мој, Гргуре, ја теби пишем, а Бог зна, како је с тобом тамо; |
| ла Даница.</p> <p>— Ја те, ја те зовем, Гргуре! викну она још јачим гласом, не мичући се с каме |
| ар Илија.</p> <p>— Јеси л’ ми се надао, Гргуре? викну Илија, пошто се руковаше.</p> <p>— Никад, |
| ја, никад ни до века.{S} Враг ме знао, Гргуре, одавна сам израстао из <pb n="104" /> тих машта |
| аласто поверљива.</p> <p>„Али шта ћемо, Гргуре, кад се не да на пречац остарити.{S} Доста је шт |
| S} Красно вече; изведрило се; лаку ноћ, Гргуре, лаку ноћ!</p> <p>И Илија, затворивши неспретно |
| ем ?</p> <p>— Ни да умреш.</p> <p>— Ју, Гргуре, али си ти неваљао!</p> <p>— Зар што не марим, ш |
| Дунав.</p> <p>— Ту ћеш ти учити школу, Гргуре! викну Паун.</p> <p>Гргуру заигра срце од радост |
| ислим ништа.</p> <p>— Да шта ти мислиш, Гргуре? осече се Ружица.</p> <p>— Ја мислим, да не мисл |
| сам дете и да идем у школу.{S} Пст!{S} Гргуре, да ти шапнем на уво: ја се још по који пут закљ |
| расте у гори ?{S} Сирота ова дечица.{S} Гргуре, ако нам успишеш, реци коју, али онако, ти већ з |
| нас говорити, осече се Илија срдито.{S} Гргуре, данас сам с тобом сојузник.</p> <p>— Ал’ ја с т |
| шем, и ево испуњавам своју заклетву.{S} Гргуре, да ме случајно сад сретнеш у путу, не би ме поз |
| у његовом селу.</p> <pb n="18" /> <p>— Гргуре, Гргуре! пробуди га неки мио глас из тога заноса |
| ђала у својој набујалој души. </p> <p>— Гргуре!</p> <p>— Данице!</p> <p>И обоје, као укопани, н |
| лу своју душу сместити у њега.</p> <p>— Гргуре, Гргуре, ја те волим, волим, волим, први пут је |
| вако млади, па скрштених руку.</p> <p>— Гргуре, да ти једну кажем...{S} Али памти добро што ћу |
| Поћута, па онда тишим гласом :</p> <p>— Гргуре!</p> <p>— Но?</p> <p>— Чини ми се да сам увек би |
| лави оно некадашње дериште.{S} Па, сине Гргуре, а сећаш ли се и ти мене добро?</p> <pb n="140" |
| ики Доситије.{S} Ходите.{S} На ти, сине Гргуре, читај, читај гласно, то вели бан, бан од три на |
| ком ни словца, па ни ти нама, наш драги Гргуре.{S} Ја сам твоја другарица, ја ти смем рећи, па |
| да сањај колико ти срце иште, мој добри Гргуре...{S} А како стојиш с парама?{S} Без њих је свуд |
| цркви.</p> <p>„А мајка?{S} О, мој добри Гргуре, како се сва охладим, кад на мајку, па на мене п |
| обови!{S} Јеси ли ме разумео, мој добри Гргуре?</p> <p>Гргур га гледаше, ћуташе, и гризаше свој |
| него што би ти, <pb n="98" /> мој добри Гргуре, умео и замислити.{S} Али би се, можда, ја онда |
| вечери, а Гргур чита:</p> <p>„Драги наш Гргуре!{S} Ето се навршује две године, а тебе никако у |
| оравити.</p> <p>„Да ли ти се, добри наш Гргуре, прохте по који пут да завириш мало у ову школу |
| је челенка на калпаку, то је брат Иван, Гргуров отац, међу Здравковићима.{S} У оца их беше трој |
| су, који је утврђен обичајем.{S} Кад је Гргуров отац све тачно и исправно предао учитељу, пољуб |
| и друге стране о дрвеној самарици.{S} И Гргуров отац као да знађаше јаде и наде свога мученика, |
| т дежмекасти господичић, а ово је мој и Гргуров друг, мајстор-Јованов <pb n="128" /> син Милан. |
| {S} Указа се село.{S} Уђоше на вратнице Гргурова оца.{S} Иван Здравковић стао пред кућу и гледа |
| аломљену душу.{S} Покупила све успомене Гргурове: цвеће, писма, књиге, слике, отишла у кухињу и |
| е пролазно, све неверно" прошапута речи Гргурове. „Свега" се морамо одрећи, „свега“.{S} Мајко м |
| шом белоћом и бледилом.</p> <p>— Ми смо Гргурови другови, полазимо на своја „опредјеленија“, по |
| и гледа изненађено.{S} А кад чу, да су Гргурови другови, скратише му се ноге, па само што викн |
| езе.{S} Још се тресло и орило око ушију Гргурових — тако је грунула врата за собом.{S} Он прима |
| го расположење, запитаће:</p> <p>— Село Гргурово није одавде далеко?</p> <p>-— Сат, одговори, г |
| гледала.{S} И она би тамо у планину, у Гргурово село.{S} Враћајући се школи, била је замишљена |
| бора, обичајним правом деловођ. </p> <p>Гргурово добро учење и примерно владање истакло га мимо |
| на полазак.{S} Даница навали да оду до Гргуровог оца, и они, после малога затезања, пристану.{ |
| на ногама, поднеше му столицу, узе руку Гргурову, нешто би хтео да говори, усне се мрдају али н |
| и Гарашанин, и иде један корак назад за Гргуром.</p> <p>Бадава вичу пекари: „Врућо, тазе, не ро |
| .</p> <p>Милан живљаше у једној соби са Гргуром, али је цео његов живот текао сасвим другим пра |
| омашевцем, над усамљеним рањеником, над Гргуром.{S} Чула је Илију, видела је Милана, а душа је |
| уги што остаде пређе праг и рукова се с Гргуром.{S} Млад голобрад дечко, а на њему нова пешачка |
| } Оде и сељак, и Милан се опет удружи с Гргуром, и обојица одмакоше пушкомет хода до гроба Порч |
| јату, који тамо по трави, под туњом.{S} Гргуру је мати наместила у кући, прострла шареницу прек |
| у неком свечаном тужном расположењу, а Гргуру, откад је сишао са своје планине, није се тако о |
| и ваља разрадити, редакција се поверава Гргуру; ако се иде <foreign xml:lang="lat">in corpore</ |
| ла готово до на крај сеоских кућа, дала Гргуру пуну руку цвећа, па је дуго, дуго за њима гледал |
| казати. (Ту се Милан још ближе примаче Гргуру).{S} Не питај ме откуд знам...{S} Кажем ти да зн |
| ољске? питање, које се и нехотице омаче Гргуру.</p> <p>— Деоба Пољске.{S} Рана, велика рана.{S} |
| већ он ту неправду до године.{S} Жао и Гргуру и Даници, што вечерас не могу и они са осталом д |
| ханџија изнесе ракију и каву, а Пауну и Гргуру слатко од ружина листа.{S} Одатле се кренуше мал |
| ме књигу из руку Миланових, па је пружи Гргуру.</p> <p>— Дед ти настави даље ово! (Показавши му |
| } А како ли је тек морала слатко падати Гргуру, кад је, на маленом крепком мркову, јахао познат |
| и ће сасвим мирно и полуочински маленом Гргуру:</p> <p>- Иди, сине, доле у поточић, па мало исп |
| акву му драго пригоду, обраћају се опет Гргуру, па ако се опире, затворе га у собу и не пуштају |
| ен.</p> <p>— Но, ђаче, рече давши књигу Гргуру и показавши му насловни лист, дед да видим како |
| умим те, брате Милета, понеси ову писму Гргуру.{S}" Хоћу, зашто не. „И ову погачу.{S}" И ту пог |
| учити школу, Гргуре! викну Паун.</p> <p>Гргуру заигра срце од радости, али му се сави око срца |
| е на се радозналост дечју.{S} Чуђаху се грдним механама на путу са ишараним ходницима и ћошкама |
| окретоше се оцу:</p> <p>— Аох, бабо, да грднога села и големих река!</p> <p>— То је, децо, Беог |
| цар Ирод, у стихару, са жезлом у руци и грдном круном на лепо очешљаној коси.{S} После свију иш |
| руг са младим сиром, извадили из пепела грдну велику погачу, напунили ону највећу чутуру, па св |
| , Симо, какав је тај вајни директор?{S} Грђи и страшнији од свих људи у селу, па је инајет, чан |
| Види Гргур једну скромну собу с дрвеним гредицама, види на зидовима познате иконе и слике, вели |
| о у кућу, примакао клупицу ватри, сео и грејао се.</p> <p>Петрија је свагда пре Ивана била на н |
| се пријатно размили по грудима, па вас греје и одушевљава.{S} Више је пута точило чељаде из он |
| м претреса сеоске политике: до подне се греју код оне велике ластрене пећи насред собе, а по по |
| у Карловце?</p> <p>— Куд било, Милане; грехота је, овако млади, па скрштених руку.</p> <p>— Гр |
| n="52" /> остану ’вако као ја и ти?{S} Грехота је, жено, кад нам је ето дао Бог и има се из че |
| , драг, тако безазлен и светао, да није грехота помолити се Богу за њ, и целу своју душу смести |
| раву, на поплаву.{S} Свет се тужи, и ја грешна радујем се: можда ће Гргур писати, да види да и |
| покајанија", о „очишченију грјехова", о грешницима које чека страшни час „смерти“, и о праведни |
| а границу...{S} Ради кога?{S} Да спасеш грешну Европу од белаја.{S} А кад сломијеш Бунапарту, о |
| уре?</p> <p>Гргур га гледаше, ћуташе, и гризаше своју румену доњу усницу.</p> <p>— Ћутиш?{S} Бо |
| ељ-Максина ћерка Даница.{S} А Милан, он гризе доњу усну, метнуо руке назад, ћути, мисли какав м |
| онда била нечувена реткост.{S} Директор грицка бркове и понајлак избацује питање по питање.{S} |
| псалам: <hi>и дажд нам, владико, на сон грјадушчи</hi>...{S} Мала <pb n="9" /> Даница већ је за |
| ветој тајни „покајанија", о „очишченију грјехова", о грешницима које чека страшни час „смерти“, |
| ми се смрче.{S} Потрчим на Зерек старој Гркињи.{S} Карте амо, проклета бабускеро!{S} Гледамо и |
| ти.{S} Да иде у суседну механу на једну грку, турску ?{S} Не иде.{S} Професор је, а виши настав |
| зазвони у звонце и сви, као из једнога грла, запеваше <title>Слава во вишњих Богу</title> А ка |
| азухом.{S} Сви усташе, и као из једнога грла заори се: „поздрављајем!“ Свештеник баци на се епи |
| ла око подножја као бисер око поноснога грла невестинога.{S} Пуше се димњаци међу луговима, чуј |
| с да бирамо војводу?“ Сви као из једног грла: „Данас!“ Патријарх виче: „Прекрстите се!“ Сви се |
| пандур, по ондашњем обичају наоружан до грла, јаше напред на брдском коњичку, а за њим се дало |
| не иде.{S} Па кад учитељу Макси већ до грла дође тај корални речитатив, а он за тренутак остав |
| ћемо војводу!{S} Одједанпут се из свију грла заори: „Живео Јосиф патријарх!{S} Виват!“ Најснажн |
| и кад се сунце испне на подне, а јасно-грли мујезини с висина кличу правовернима песму језанск |
| тицу ластавицу!“, а он из све незграпне грлине ричи кроз нос: ма!{S} Деца се на то смеју сирома |
| му се једва чује глас, или му се стегне грло, или му се толико овлаже очи, да не види ни она на |
| ност, он, громко колико га његово чисто грло ношаше, запева не велико као што је велико, него и |
| > <p>И ту се брат-Ивану уставише речи у грлу. „Боже мој, ко ли ће то жив дочекати“, помисли у с |
| нешто да каже Макрени, али га стегло у грлу, тражи мараму, и он плаче.{S} Професор Сава остави |
| голи лугови, гаврани прелећу са грма на грм, потоком плови по који суви листак, а суморно јесењ |
| ед пута голи лугови, гаврани прелећу са грма на грм, потоком плови по који суви листак, а сумор |
| рца свију наставника.</p> <p>Европом је грмела 1848 година.{S} Дигли се народи да збаце зарђале |
| по гдекоја крупна кап бијаше у прозор; грмљавина поче бивати све јача и јача, појак ветар њиха |
| напоље.{S} Међутим се чујаше из даљине грмљавина, муње учесташе, по гдекоја крупна кап бијаше |
| стало друштво, које дође да види Порчин гроб.{S} После неколико тренутака сви заједно одоше под |
| ра бесвесна Русија лећи ће, мора лећи у гроб, али ће она пре смрти родити... родити другу Русиј |
| очади, озебли и гладни, како седе поред гроба материна.{S} Гргур гледа слике, гледа и чуди се, |
| ом, и обојица одмакоше пушкомет хода до гроба Порчинога.{S} Порчин споменик, дугачак округао ст |
| Само пре него сасвим остарим, походићу гробове мојих родитеља, да се онде помолим, да им благо |
| своје село, заједно с црквом и школом и гробовима својих отаца, пренео у Шумадију, у Мораву.{S} |
| што је било онда.{S} Онда лежи мирно у гробу заједно са својим прибором, својим представницима |
| Ново се вино у велике пије, а евенке од грожђа одавно висе по стрехама.{S} Сељаци живахнули, уч |
| на септембра, време чисто, топло, суво, грожђе у велико сазрело, а кукурузи већ су ужутели.{S} |
| ци потказаше, одведоше дечицу, чисто се грозим да изустим, и та два божја анђелка обесише!</p> |
| ава.{S} Госпођица има право, прутови су грозни.{S} Ја их се гнушам.{S} Да тебе повалимо, драги |
| лакаше, Гргур оборио главу и прошапта: „Грозно!“ а Милан, озбиљно и снуждено, метнуо три прста |
| ут силовито сену, негде у близини рикну гром, и док се ужасан крик растолегаше по таванима наго |
| ослушни, језик, отказује покорност, он, громко колико га његово чисто грло ношаше, запева не ве |
| по богу као прави цар, па онако страшан громко повика: </p> <p>— Од куда ви три цара овамо приш |
| врата отворише и у соби се заори једно громко: „Сервус!"</p> <p>Гргур и Милан скочише са своји |
| говорим, говорим, а она се смеје, смеје грохотом.{S} Ја поновим своје мучно слово, црвеним, зно |
| лу, да из коже искоче од радости, па се грохотом смеју и за трбухе хватају.{S} Што попа тресе н |
| им чаром, а лице обли заношљива лепота, груди јој се заталасаше, и једва се уздржа да не падне |
| е!</l> </quote> <p>Гргур гледа и слуша, груди му се шире радостима, које до сад није уживао, от |
| у.{S} Општи покрет окачио све, препунио груди и ђака на београдском Лицеју.{S} Испити се почели |
| ви осетите како се пријатно размили по грудима, па вас греје и одушевљава.{S} Више је пута точ |
| тара, најлепша слика, што одавна живи у грудима његовим, учитељева ћерка, она некадашња несташн |
| пастире и анђеле, у светлу звезду.{S} У грудма им трепташе свечани мир, и нешто тако слатко и м |
| датак, тек да и мала Даница окуси један грумичак владалачке сласти.</p> <p>Радознали гледаоци, |
| шеној уседелици доста.{S} Плану, скочи, груну у плач, и оде у своју собу.{S} Сава је подуже гле |
| , ужагрили очима, па би, чини ми се, да груну у најгушће ордије, да покају Косово, да сав народ |
| ри десном руком своје наоблачено лице и груну у плач.</p> <p>А зашто је плакао?</p> <p>Казаћемо |
| о и орило око ушију Гргурових — тако је грунула врата за собом.{S} Он примаче свећу ближе, узе |
| је одоше до Петрије, сиротој мајци сузе грунуле, загрли своје мило чедо, и не оста места на лиц |
| бити! једва промуца Петрија и сузе јој грунуше на очи.</p> <p>— Ви жене одмах у сузе.{S} Нек ј |
| ма се набраше према намрштеним обрвама, грчевито стиште хартију рукама, које су почеле све јаче |
| љубило старог учитеља у руку, дете опет грчевито стиште руку свога оца, обори очице, и да му је |
| у таласи обичнога света, како се сасвим губе чаробне слике досадашњег сна и сувише озбиљно пиље |
| ве пријатељице, али, кад је већ био под губером, замакоше му очи за онај велики сахат на дувару |
| својим рукама, да, дремајући под топлим губером, неће упрти поглед у бабу и слатко заспати.{S} |
| ен јастучић, а покрила га белим вуненим губером, оним гостинским, који би пристао за три и по ш |
| аје.{S} Још од прошле јесени уди. вене, губи се, на ногама је, ради, шмрца по кући, али од ово |
| а десно, у далеком северном хоризонту, губи се житородна српска равница, пространи Банат.</p> |
| ски потеси.{S} Пожњевена жита свежена у гувна и виђаху се још многе неовршене камаре снопља.{S} |
| , тешко ли си њеном суђенику, ала ће га гуја ујести.{S} -Онако честити родитељи, па тако... али |
| а, Илија Милетић, па сам крио, крио као гуја ноге.{S} Али сам се и находао ноћу, па све испод њ |
| а јој се с врата скину дерладија, изађе гунђајући: „Увек и увек морам ја да затварам врата за в |
| сремачким великим шеширима и подугачким гуњевима, па оним опанцима што им се кожа из далека црв |
| , де!{S} Љубиш скуте Авраму, а хоћеш да гураш Славјанство из устајалих глибова.</p> <p>— Па ти |
| Кара-Мартине“; па јадника меду дотерали гурбети,те кад привикну: „Узми пушку на лево око, па ти |
| о која сличица: квочка с пилићима ; или гусак који је вијао некаквог несташка који дираше гушчи |
| е.</p> <p>— Ти си, Ружице, и досад била гуска, а сад си права — немој да ти кажем у очи.{S} Ока |
| Па како са школом? поче Илија да гази у густи честар тадашње примењене педагогије.</p> <p>Макса |
| на Калимегдан, који онда беше обрастао густом модрозеленом травом.{S} Леп јесењи дан, сунце си |
| у најлепшим, најцветнијим годинама.{S} Густу косу свила у витицу око феса са црном свиленом ки |
| је вијао некаквог несташка који дираше гушчиће ; или дерлад што су крала јабуке, па једно газд |
| ми је жао, што ми није овде „Доситеј", да видимо какав си читач.{S} А ко вам је био учитељ?</p |
| е право под велике брестове код кошева, да у дебелом хладу мало одахну и шареним марамама покуп |
| у књигу.{S} Зна, као човек од искуства, да у учитеља Максе нема циле-миле, већ, као познат доба |
| да се нешто безвољно откинуло од њега, да је пошао на пут много уђи и сиромашнији.{S} Окренуо |
| час по не увери остали живот око њега, да је све то јава, никаква варљива опсена, него исто та |
| цара Петра, из јединог простог разлога, да је једна круна више.{S} Приметио је и он својим оштр |
| на?{S} Рођена да заповеда народима, да, да заповеда — а шта ради она?{S} Скрстила руке па слуша |
| ив и здрав — не познајем га.{S} Али да, да, времена се данас изменила.{S} Кад сам ја књигу учио |
| овори поп, а овамо не би био с раскида, да и која више падне у његову похвалу.{S} Уживао је у т |
| {S} Нека и из наших кућа никну господа, да и наши мало дрмну вилајетом.{S} Хе, хе, како ће то, |
| им вас, шта би било од деце, од народа, да није прута, да није шибе?{S} Много сам о томе расужд |
| право да ме удариш по устима; знам ја, да си ти исто онако племенит и добар, а ја сам ето још |
| жавајући га. </p> <p>— Кажем ти, Илија, да припазиш на галатни језик!</p> <p>— Охо, нисам знао, |
| то нешто ?</p> <p>— Мислим, сејо моја, да би најбоље било да ме се оканеш.</p> <p>— Хтео би да |
| </p> <p>Јелена, која је једва дочекала, да јој се с врата скину дерладија, изађе гунђајући: „Ув |
| , да легне.{S} Али га је Даница молила, да је остави.{S} Седела је за столом, плела, и гледала |
| и учитељка, која је много раније дошла, да и она присуствује првој представи.{S} Стари је обича |
| тарим, походићу гробове мојих родитеља, да се онде помолим, да им благодарим за све старање, ко |
| ме да будем добра, с дана на дан боља, да будем заслужна тако доброга другара, као што си ти.< |
| духа, који се противи старим навикама, да стара знања попуни новима, да обнови укус, речју: да |
| да га неће покрити мајка својим рукама, да, дремајући под топлим губером, неће упрти поглед у б |
| навикама, да стара знања попуни новима, да обнови укус, речју: да се саображава новим приликама |
| А она?{S} Рођена да заповеда народима, да, да заповеда — а шта ради она?{S} Скрстила руке па с |
| јстор Јоване, толико квара међу људима, да често сав добар усев школин позобље.{S} Имамо толике |
| гледа га и гледа, па онда, на прстима, да га не пробуди, оде из куће.{S} А сад шта ћеш, мој ве |
| ерати Вучића да се мири с Обреновићима, да доведе Милоша.{S} Милоша је родила револуција.{S} Ми |
| — Још јуче ми даде прото оба ова писма, да вам донесем.{S} Једно је теби, оче Крста, друго учит |
| желела од некуд из прикрајка, невиђена, да видим и твоју собу и тебе у соби.{S} Читаш ли још он |
| звоно удари.{S} Кад је сабор, кад зна, да ће тамо после цркве бити и старо и младо, да ће се п |
| ивена зраком нежности, питома и невина, да би у овом тренутку и њезин најжешћи непријатељ омекн |
| да не пребацим себи да сам незахвална, да сам обрнула главу ономе, кога не треба заборавити.</ |
| вешто знао расположити оно мало знања, да се друговима често чинило, да врло много зна.{S} Сво |
| и остатак! поче Илија, прибирајући, па, да би изазвао друго расположење, запитаће:</p> <p>— Сел |
| ја трену само, шикну мало кроз нос, па, да сакрије незадовољство, лукаво се смешкаше.{S} Виде д |
| Гргур гласом мало појачим.</p> <p>— Па, да видиш, дијете...</p> <p>— Зар си ме заборавио? </p> |
| Фрушком све од манастира до манастира, да целивамо цара Лазара, па цара Уроша, па руку мајке А |
| градској семинарији.{S} Доказује Макса, да су лепше церемоније у карловачкој цркви, а поп мисли |
| било од деце, од народа, да није прута, да није шибе?{S} Много сам о томе расуждавао, прут је х |
| е мишљење и у наставника и у слушалаца, да је Гргур први међу првима.{S} А Милан?{S} Тај велики |
| ре воље као вечерас.{S} Викну на чељад, да се гости господски подворе.{S} Учитељ Макса следстве |
| 9" /> <p>— Та зато и дођох ето до тебе, да ме светујеш, да ме, као проста човека, мало поупутиш |
| ово, да сав народ загрле, да га пољубе, да га ослободе.</p> <p>— Причаћу вам о Штуру, продужава |
| па упоред с Максом, само да није браде, да није чина.{S} Морао је Макса дати реч, да ће за вече |
| са стазе, па бих чисто да си и ти овде, да их гледаш и да им се дивиш.{S} Поред плота засадила |
| тебе.{S} Обадва да оставимо кости овде, да нас заједно сахране код покојног проте.</p> <p>— Мак |
| у да наздрави своме пароху, а кад виде, да му, иначе врло послушни, језик, отказује покорност, |
| би хтели да протару очи, да боље виде, да их како не варају.{S} Гледају један пут, гледају два |
| е још била тако хладна и мирне природе, да посматра очи новога другара и из њих се најпре увери |
| упаљену свећу своме детету, и посла је, да добро притвори школске прозоре, који су, обично, по |
| ли не.{S} Једно или друго?{S} Време је, да смо на чисто.</p> <p>— Па води их.{S} Ако нисмо ми.{ |
| та тога ради осрамотио.{S} Тешко ми је, да се сирото мучи, омакне ми се па зуцнем, или само кли |
| чини ми се, да груну у најгушће ордије, да покају Косово, да сав народ загрле, да га пољубе, да |
| о је умео своју радозналост да сакрије, да не поверава језику, али си му је тим разговетније мо |
| доћи... једва промуца; је ли дете моје, да ти никад нећеш оставити свога...</p> <p>Али брат Ива |
| о стоји оборене главе, и жељно очекује, да га ослободе терета, што висаше с једне и друге стран |
| рас преноћити у школи, без оца и мајке, да га неће покрити мајка својим рукама, да, дремајући п |
| преда ручноме деверу.{S} Даница зажеле, да је изведе њезин другар из детињства, и дозваше Гргур |
| ијске провинције.{S} Не тражите, дакле, да браним непознат народ, некакве ваше Србе.{S} Србија |
| оље, на свеж ваздух, да ходи горе доле, да гледа свет.</p> <p>Ту се отворише собња врата, профе |
| да покају Косово, да сав народ загрле, да га пољубе, да га ослободе.</p> <p>— Причаћу вам о Шт |
| , скочи, тресну ногом тако силно о тле, да су прозори зазврјали, тресла се „вселена“), Русија, |
| о, Иване!“, па се хвата за његово раме, да се не сроза на земљу.{S} Петрија клону на кутњи праг |
| ш ли ме сад?</p> <p>— Познајем дабогме, да познајем...{S} Само мора да је било давно, па сам ма |
| то је ту...{S} Шта велиш, брате Милане, да походимо његовога оца ?{S} Пут је сигурно леп?</p> < |
| смо.{S} Ја не знам шта би било од мене, да чујем да си се променио.{S} Био си најбољи међу свој |
| уха народног.</p> <p>— Кажу, господине, да смо ми мали народ? усуди се приметити Милан.</p> <p> |
| Студеница.{S} Да видиш, мој добри попе, да се и тамо говори и пева, исто као и у овој нашој сло |
| е и да идем у школу.{S} Пст!{S} Гргуре, да ти шапнем на уво: ја се још по који пут закључам у о |
| во испуњавам своју заклетву.{S} Гргуре, да ме случајно сад сретнеш у путу, не би ме познао, тол |
| ди, па скрштених руку.</p> <p>— Гргуре, да ти једну кажем...{S} Али памти добро што ћу ти казат |
| ани, ужагрили очима, па би, чини ми се, да груну у најгушће ордије, да покају Косово, да сав на |
| те уске и криве улице.{S} Чини вам се, да малоазијски топли и ароматични ветрићи пире око вас, |
| с ње, вазда би је гледао; чињаше му се, да никад није видео тако лепе и прикладне девојке.{S} И |
| ио.{S} Кад је ушао у храм, учини му се, да је све другчије него што беше тамо пре две године.{S |
| бине и спаваће хаљине, чарапе и појасе, да јој дете не буде постидио пред новим својим друговим |
| ову вест : „Учитељу !{S} Извештавам те, да је баш сад стигао акт среској канцеларији од окружно |
| таћу вам од речи до речи, да запамтите, да знате на изуст.</p> <p>Професор, отворивши другу леп |
| не шалите, него да нам се добро учите, да не осрамотите ни себе ни нас.{S} Од вас се не тражи |
| јрадије сећам.{S} Да зна слушати цвеће, да знају говорити пилићи, ја бих с њима врло, врло чест |
| ше нуди и храбри мало посустале вочиће, да похитају кући за видела...{S} Ето сад баш Ивану изађ |
| фиргаза!{S} Морам признати, госпођице, да сте човекољубивији и од мене и од Милана.{S} Али нем |
| е можда Београд тако прирастао за срце, да си и заборавио нас сељаке, који смо на раду од јутра |
| је једном приликом о том помињао, рече, да су створови маште, стога да се опроба у поезији.{S} |
| говоримо, поче Петрија.{S} Јако, чоче, да о томе не мислимо.{S} Чисто се плашим...</p> <p>— Пл |
| ру Сави уздах, кога толико покрио беше, да га ни сам мајстор Јован није приметио.</p> <p>— Ја и |
| је изађоше у школско двориште, опазише, да мали брдски коњичак, привезан за један проштац у шко |
| ли ми бити кум?</p> <p>— Лакше, лакше, да не падне крушац с тавана.</p> <p>— Питам те озбиљно. |
| и даље замишљаше себи срећу, којом би, да, је свемоћан, обасуо негдашњу своју коншколарку.{S} |
| а, сања сне, који би зацело били снови, да га час по не увери остали живот око њега, да је све |
| поп Крста се склања да је више позади, да баш није одмах на ударцу сваком погледу господина ди |
| па ђакон Живојин, сада прота ваљевски, да се сакрије твоја Фрушка и цела Патријаршија.</p> <p> |
| ветити.{S} Та и Доситије ту негде вели, да су се и братија хоповска веома радовала живој риби и |
| за.{S} Како ти се допада?{S} Мати вели, да је ближњаиво и местичаво, али шта ћеш, кад ми се, не |
| у срцу.{S} Чисто се бојао и да помисли, да ће већ сутра и он седети у једној од тих чудноватих |
| {S} Чисто не знате, шта се више светли, да ли она златна хартија на корицама, или она сребрна х |
| је угрејало.{S} Па, ако вам је по вољи, да нам приповедите ту историју.{S} Макрено, каву.</p> < |
| ако топли и блиски, разговетни и знани, да бисмо, зажмуривши, чисто ускочили у његове области.{ |
| она мала Даница; али му се ипак учини, да иза тих магловитих речи има нешто озбиљно, нешто вел |
| — реци да су прутови у школама излишни, да се ђаци могу учити без боја.{S} Мој се отац јако пос |
| „свевидеће" око Илијино брзо га увери, да је промашио.</p> <p>— Прут је нужно зло...{S} Зар не |
| а крњити сложене фишеке...{S} Рекох ти, да сутра полазим.{S} Не можеш писати, незгодно ти је.{S |
| о, а већ му поче много до тога стајати, да према Даници није противнога мишљења.{S} Помисли у с |
| га отео од Петрије.{S} Мати, као мати, да јој је непрестано да пиљи у своју дечицу.</p> <p>— Х |
| ешна радујем се: можда ће Гргур писати, да види да и нас није раселио поводањ.{S} Ја мислим и ч |
| вом своје беле кошуљице, а све кријући, да не опази стари учитељ Макса.</p> <p>Старом учитељ-Ма |
| сто преко села пређу тако тамни облаци, да на оне мале прозоре од болнице уђе толико таме у соб |
| граматиком читаћу вам од речи до речи, да запамтите, да знате на изуст.</p> <p>Професор, отвор |
| арој мајци да је теши, да се њиме дичи, да је храни и да је сахрани.{S} Тешко се је оженити сељ |
| егне грло, или му се толико овлаже очи, да не види ни она најкрупнија минејска слова, „начелна" |
| ено?{S} Готово би хтели да протару очи, да боље виде, да их како не варају.{S} Гледају један пу |
| и на место.</p> <p>— А што да се плаши, да од Бога нађе? пита радознала мати.</p> <p>— Ето што, |
| Сам Иван оста старој мајци да је теши, да се њиме дичи, да је храни и да је сахрани.{S} Тешко |
| мотимо.{S}" А ми удри учи, пиши, читај, да очи побеле.{S} Научисмо књиге на изуст.</p> <p>— Так |
| Е сад да нешто устане покојни Доситеј, да очима види...{S} Али, гле, <pb n="58" /> ја Бога ми |
| е с Турцима, па позва народ на устанак, да брани своја права, свој језик и веру, своје обичаје. |
| зи тај радостан глас, потрча у ћилерак, да почасти чичу ракијом, па онда?{S} Онда одједанпут по |
| а притворише, већ беше у соби полумрак, да се једва могаху распознати слова у књизи.{S} Гргур з |
| вима и зидовима, пао сутон, полусумрак, да се једва могаше разазнати стари школски орман за књи |
| ти је?{S} Ако, ако... ја хоћу да имам, да лепо поживим...{S} Шта ме се тиче...{S} Да, без шале |
| дног тазе смуђа...</p> <p>— Знам, знам, да сте тирјаћија на ваљану рибу.{S} Али зато сад смемо |
| о зна и Бог и људи.</p> <p>— Казао сам, да су заклети непријатељи православија.</p> <p>— Били и |
| <p>— Били и остају.</p> <p>— Казао сам, да Аустрији не треба веровати.</p> <p>— Зар си ти то ка |
| ош љубопитљивије.</p> <p>— Одлучио сам, да се женим.</p> <p>Илија у смех:</p> <p>— Каква женидб |
| <p>— А шта да чујем, шта имам да чујем, да чујем ја од тебе; та знам море кад си оволишни био.{ |
| сама, како још не могу да се одвикнем, да заборавим своје ђачко доба: дете плаче и моли се у ш |
| јасно као дан.{S} Ја вам и опет велим, да ту нема неваљалства.</p> <p>— Шта, ви ваљада хоћете |
| ове мојих родитеља, да се онде помолим, да им благодарим за све старање, које онако сиротни неп |
| е? осече се Ружица.</p> <p>— Ја мислим, да не мислим ништа.</p> <p>— Ништа?</p> <p>— Ништа.</p> |
| ведеш бар једну ноћ и под мојим оџаком, да видиш и тамошње Србе — све чисто Немањино колено.{S} |
| S} Приметио је и он својим оштрим оком, да су круне предмети за које и сељачко око радије замич |
| љачког, њиховог вештог обртања говором, да би често задивио своје другове, кад се, при каквом д |
| , па тресе једрим и освојљивим говором, да све ником поникне, ћути, блене, подаје се.{S} Његова |
| Ја се код куће договорих с газдарицом, да те молимо да га примиш ти у твоју кућу.{S} Заправо д |
| над занатима.{S} Ко хоће да је учеван, да зна што треба да зна, ваља много да чита, много да м |
| м.{S} Знате, деца су деца, а мој Милан, да ми га Бог поживи, мало је хитлен, понесташан, па као |
| дели тек пред мрак, кад слази у забран, да надгледа стоку.</p> <p>Поп Крста је јутрос рано одсл |
| надао се и фамулус Степан, па се и он, да учини по вољи малој Даници, нагаравио по лицу, а кос |
| алатни језик!</p> <p>— Охо, нисам знао, да је већ то тако далеко.{S} Дакле си се већ заљубио?</ |
| ко нежан, драг, тако безазлен и светао, да није грехота помолити се Богу за њ, и целу своју душ |
| с гледишта своје политике, и одвраћао, да се у исто доба не појави близу њих и остало друштво, |
| ња окретоше се оцу:</p> <p>— Аох, бабо, да грднога села и големих река!</p> <p>— То је, децо, Б |
| о њему посвећено, осећала је тако живо, да је она његова: суђена.{S} И кад је склапала очи, учи |
| ну у најгушће ордије, да покају Косово, да сав народ загрле, да га пољубе, да га ослободе.</p> |
| тамо после цркве бити и старо и младо, да ће се пробеседити која паметна или испразнити по јед |
| р си ме заборавио? </p> <p>— Заборавио, да! настави чичица и поче се дизати на ноге. (Лулу је б |
| аље:</p> <p>— Не бих ни овамо прелазио, да не беше доброга рачуна.{S} Донео сам писма Книћанину |
| плач — готово никад.{S} Кад је мислио, да ће бити доста, рећи ће сасвим мирно и полуочински ма |
| ате, како ми тамо живимо ?{S} Ево како, да је добра, не бисмо се дигли.{S} Под Швабама зло, а М |
| људи у селу, па је инајет, чангризало, да знаш као воду, опет вели: не знаш!{S} Џаба се само м |
| у сврши, хоће ли он опет к нама у село, да радимо с тобом као и до сада?</p> <p>Ивану се и нехо |
| </p> <p>— Отиди или пиши мојима у село, да сам... не, не... да сам потпунце здрав и весео.</p> |
| ршује две године, а тебе никако у село, да видиш, да се на њега није срушио брег или га потоци |
| ло знања, да се друговима често чинило, да врло много зна.{S} Своја знања и искуства текао је в |
| драги господине учитељу, сви ћемо тамо, да Бог поживи остатак! поче Илија, прибирајући, па, да |
| Милан — мисли, Гргур — да ли да кажемо, да наш „благонадежни“ Гргур — сања.</p> </div> <div typ |
| ако је зипарао, а ми му хладно рекосмо, да га казни мало хапсом, па одосмо.{S} Уз пут рече проф |
| у разговор, али тако збуњено, расејано, да је најзад напустио и те покушаје, ућутао се, кад кра |
| у школској соби тако утушкано и угодно, да чисто милина беше седети у скамији и слушати кад учи |
| енити тако ђаволски вешто и препредено, да је врло често задивио и најприсније своје другове.{S |
| .. велики народи!...</p> <p>Хода журно, да се тресе „вселена“.</p> <p>— Не бојмо се, драги моји |
| ило ми се срце, па ми тако у души пуно, да бих цело село да загрлим.{S} Чинило ми се: отворило |
| јеси, е јеси, е јеси прави враг, Максо, да те Бог поживи.{S} Бадава, уме човек, па зна“...{S} М |
| аједно у Горњу Крајину, прихвати Максо, да проведеш бар једну ноћ и под мојим оџаком, да видиш |
| чини му се све то тако озбиљно и свето, да се не усуди ни у што такнути својим простим, сеоским |
| p> <p>— Илија! викну Милан тако љутито, да је чуо и фамулус, који је готово на пушкомет напред |
| ечерњи, удари прутом о сухи звучни сто, да улије страх, а са страхом бадру и опрезну пажњу, па |
| д разуме.{S} Што не говоре вако просто, да их и ја разумем: али тако ти је данас и са столарств |
| е за цео век; једном сам тако уздахнуо, да у мало не угасих свећу пред собом.{S} А знаш ли, ко |
| о га је занимао тај неразговетни темат, да ни један једини пут не помисли на Даницу, која је, з |
| ја, тако велегласан и досадан концерат, да се фамулус Степан сасвим расани, а и учитељ Макса у |
| 3" /> <p>— Право имате, власт је власт, да није мудрија не би била старија.{S} Мени само једно |
| ани професор пређе у толику узбуђеност, да у тај мах не знађаше ни сам дати израза ономе што об |
| зоре од болнице уђе толико таме у собу, да се на новинама слова једва распознаваху.{S} Како ово |
| црквене порте!{S} Он воли да има цркву, да се у њој поје литурђија за сав народ хришћански, али |
| ипа по земљи и тражи своју разбрибригу, да је опет намакне на чибучић у другој руци.</p> <p>Мла |
| Не сме ни да помисли у свом малом јаду, да ће он вечерас преноћити у школи, без оца и мајке, да |
| умиљат и дражестан предмет тако близу, да бисте га чисто загрлили, или се ућутите и чекате да |
| пишу, ама нешто врдају, нешто увијају, да их често сам Господ разуме.{S} Што не говоре вако пр |
| ом извијах „сједалне“ да нас боље чују, да онима горе <pb n="39" /> боље угодим.{S} У једанпут |
| вари слободно мислити, и све, што чују, да суде и расуђују...</quote></p> <p>— И тако даље, и т |
| } Је ли морала Црна Гора изгубити Боку, да је можемо дати на поклон ћесару?{S} Тако хтео Немац, |
| то су тако добро намештена леђа ђаволу, да из коже искоче од радости, па се грохотом смеју и за |
| рца јаче закуцаше.</p> <p>— Е, учитељу, да видимо и твоју књигу, подсети га поп.</p> <p>— Сутра |
| вар.</p> <p>— Доведох ти дете, учитељу, да и њега учиш са осталом децом.{S} Здраво је, као јабу |
| дететом?</p> <p>— Један да ради земљу, да буде сељак ко по Богу ја, а овога (показав руком на |
| и кажеш: би ли и ти мало на ону страну, да те когод позове?</p> <p>— А зашто не ?</p> <p>— На М |
| дотле видео, али му његово срце шапну, да су то учитељка и њезина кћи.{S} Маши се руке старе г |
| т будио и говорио детету да гаси свећу, да легне.{S} Али га је Даница молила, да је остави.{S} |
| стигао, па зловољан сврну у телалницу, да промени своју и сувише трошну обућу.{S} Боже здравља |
| ати.{S} Макрена узе детињу пресвлачицу, да је на два три места прихвати и пришије дугменце које |
| д кућу и гледа изненађено.{S} А кад чу, да су Гргурови другови, скратише му се ноге, па само шт |
| идова.{S} Он би напоље, на свеж ваздух, да ходи горе доле, да гледа свет.</p> <p>Ту се отворише |
| није чина.{S} Морао је Макса дати реч, да ће за вечерас походити само неколико домаћина, а за |
| њега.</p> <p>— Знам, и да ми не кажеш, да ти се већ врти по глави: а какав ветар овог донесе?{ |
| то и дођох ето до тебе, да ме светујеш, да ме, као проста човека, мало поупутиш, одговори Иван, |
| године, а тебе никако у село, да видиш, да се на њега није срушио брег или га потоци разнели.{S |
| Макса и реже црвену хартију, ето видиш, да је све онако као што сам ја казао.</p> <p>— А шта си |
| лачала косу као утијом — зар ти мислиш, да је оно њезина коса ?</p> <p>— Ја не мислим ништа.</p |
| е него цигло један пута.{S} Зар мислиш, да га и сама нећу више пута прелетати очима, пре него т |
| пиши мојима у село, да сам... не, не... да сам потпунце здрав и весео.</p> <p>Илија забележи.</ |
| од окружнога начелства, којим се јавља: да си књажевим указом постао професор на гимназији краг |
| а говорити; има право отац што ми каже: да би била не само вредна, него и паметна, кад бих умел |
| вно мишљење.{S} Сад је помишљао у себи: да су то „весници новога доба“, мишљаше, али се никад н |
| толићак, ређа карте — и врача.{S} Види: да се њезина другарица „проводи несрећна“.... „удовица |
| женске плашње.{S} Питам ја тебе српски: да л’ да водим дете у веће школе или не.{S} Једно или д |
| енога јагњета.{S} А не треба ни питати: да ли је мајстор Јован спремио довољно заклопачкога бла |
| јесен ту, ваља нам се богме размислити: да ли дете да задржимо код куће или да га шиљемо даље у |
| у похвалу.{S} Уживао је у тој слабости: да га у очи похвалите.</p> <pb n="34" /> <p>Таман цркве |
| И ја сам се, вера и Бог, дуго колебао: да ли на твоју или Миланову страну.{S} Знаш ме, ја сам |
| бујати.{S} Сад му паде на памет мисао: да покрене говор о школи.{S} Сиротан, а радан, давао је |
| онога што је у шерпењи и лонцу одлучио: да ли ће до ручка моћи бити готов са започетом главом у |
| а попуни новима, да обнови укус, речју: да се саображава новим приликама, новим потребама.{S} А |
| } Умало ме не ухватише маџарске страже; да не би кукуруза, твој би Илија данас танцовао између |
| истоте.{S} А он им стиште руке обојици; да му не налагаше начело уздржљивости према младости, б |
| се, као да уђе девојка налик на Даницу; да је имао Макса још коју ћерку, мислио би да је то ста |
| Бугари — сила!{S} Ко каже <pb n="77" /> да смо мален народ!{S} Варање, изопачавање, обмана!{S} |
| ечју: лукаво притворство, маштаније!{S} Да ли је и Гргур, мислећи покашто о њој, осетио и сам с |
| ни...{S} Да га поздравим?{S} Збогом!{S} Да ти отворим прозор?{S} Запара; а како је на пољу лепа |
| рањен, жигови, тиштања, штрецања...{S} Да изведем на чисто; сума мога програма: живети што леп |
| >— Господин Макса, господин Макса...{S} Да је жив и здрав — не познајем га.{S} Али да, да, врем |
| лепо поживим...{S} Шта ме се тиче...{S} Да, без шале, знаш ли да сам чиновник?</p> <p>Гргур га |
| у служби.{S} За њега се не брини...{S} Да га поздравим?{S} Збогом!{S} Да ти отворим прозор?{S} |
| нам, што ја знам, има рука работу...{S} Да нас когод не чује. (Ту Милан смотрено погледа на јед |
| аству, свему...{S} Положај, новац...{S} Да, без шале, јеси ли се обратио попечитељству?</p> <p> |
| од свега тога бити, Боже, Боже мој?.{S} Да је ко у тај мах прошао близо поред њега, чуо би дубо |
| о, човек; човек од феса до јеменија.{S} Да је увек на његову, видео би како народ суди и газдуј |
| ије другојачије него баш попритесна.{S} Да се повиремо...</p> <p>— Не, не, мајстор Јоване, где |
| адужбине, као Дечани, као Студеница.{S} Да видиш, мој добри попе, да се и тамо говори и пева, и |
| с пролећа однегујем по какав расад.{S} Да ми није живине, имала бих још више цвећа, још лепшу |
| поља, на шумарке, на црвене кровове.{S} Да вам је на уранку стати па гледати на село, кад се та |
| леђа, те, несрећник, умире од глади.{S} Да видите, шта вели игуман хоповски за ученога Рајића.{ |
| трехом и мисли: бадава му је молити.{S} Да иде у суседну механу на једну грку, турску ?{S} Не и |
| и сад у велике ткам у малој собици.{S} Да видиш само, како ми је разбој спретан и подесан; оте |
| лаб, онај је доиста и мален и нејак.{S} Да су наши велики претци тако мислили, зар бисмо данас |
| ркица, а пилића да једва броја знам.{S} Да си ближе, послала бих ти, макар крадом, по који пар. |
| угова, понајчешће и најрадије сећам.{S} Да зна слушати цвеће, да знају говорити пилићи, ја бих |
| утови су грозни.{S} Ја их се гнушам.{S} Да тебе повалимо, драги Илија?</p> <p>Илија трену само, |
| /p> <p>— Нећу.{S} И нећу, и не смем.{S} Да је било негда, тамо пре петнаест-дваест година, али |
| и на клупу, на којој је дотле лежао.{S} Да је којом срећом још које дуванско влакно у окорелој |
| епше и лакше.{S} Доста сам се мучио.{S} Да паднем на нос, ни Вељко, ни Доситије; ћата, секретар |
| зла бога несносан тај ваш директор.{S} Да нам је устабаша, не бих га могао подносити, примети |
| азлазак уговорише да га мало изведу.{S} Да иду, али што раније могу, на Авалу.{S} Тамо ће и руч |
| а, искључиво да се подвргне обичају.{S} Да му је могло бити, он би и своје село, заједно с цркв |
| мо патака, али кокошију пуну авлију.{S} Да није лисица, имали бисмо и више.</p> <p>— Ја имам мо |
| латим их, и зрна остављам за зимицу.{S} Да видиш моје лехе, моје патлиџане, моје лукове, мој кр |
| е изведи на границу...{S} Ради кога?{S} Да спасеш грешну Европу од белаја.{S} А кад сломијеш Бу |
| ћни били!{S} Јесу ли ово твоја деца?{S} Да их Бог поживи, красни синови.{S} А иду ли у школу?</ |
| ни језик, наше песме, наше приповетке — да прочитамо овај дивни одломак из Страхиња-Бана.{S} Ти |
| ски поточићи.{S} Милан — мисли, Гргур — да ли да кажемо, да наш „благонадежни“ Гргур — сања.</p |
| амилијаз.{S} Даница ме одазва у школу — да је видиш, Грго, нема је лепше у свем селу, румена ја |
| ли бисте е је заселак.{S} А сложни су — да изгину један за другога.{S} Свуда ћеш их видети заје |
| а смемо знати?</p> <p>— Смеш. </p> <p>— Да није Макса?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Јест... а знам д |
| жу?</p> <p>— Ја кажем да лажу!</p> <p>— Да лажу... хајде нека лажу, само чуј...</p> <p>— Нећу д |
| ?</p> <p>— Ја не мислим ништа.</p> <p>— Да шта ти мислиш, Гргуре? осече се Ружица.</p> <p>— Ја |
| се одмах дигну и оде из собе.</p> <p>— Да ми кажеш право, дијете, поче Макса смотрено вадећи о |
| >— Зато њега нећемо ни питати.</p> <p>— Да кога ћемо питати?{S} Ваљда оне доле великаше што се |
| Гргура), рад сам да школујем.</p> <p>— Да школујеш?{S} Па лепо.{S} Кад ти је свега дао Бог, не |
| и, сине, данас људски показао.</p> <p>— Да се ниси уплашио, чедо моје? пита брижна мати.</p> <p |
| осветске власти? опире се поп.</p> <p>— Да те веселе, кад су ти тако од срца отпале.</p> <p>— Т |
| ногом о земљу и гласно повика:</p> <p>— Да знате и ви, и да сви <hi>знајут</hi>: аз јесам цар ј |
| > <p>— Хтео би да идем напоље?</p> <p>— Да, хтео би да идеш напоље.</p> <p>— Хтео би ?</p> <p>— |
| плашње.{S} Питам ја тебе српски: да л’ да водим дете у веће школе или не.{S} Једно или друго?{ |
| а, шта је кућни ред.{S} Него реци да л’ да примиш дете, или да га натраг водим...</p> <p>— Е ка |
| хну се с пуно задовољства.</p> <p>— Ал’ да видиш наше кокице, па нашег маторог петла са оволико |
| то све јачим гласом извијах „сједалне“ да нас боље чују, да онима горе <pb n="39" /> боље угод |
| икад није приступио вечерњој молитви, а да се није наравнао са својим мањим или већим противниц |
| еумољиви ?{S} Може ли се књига учити, а да пруће мирно расте у гори ?{S} Сирота ова дечица.{S} |
| ти.{S} Ето зато волим да се исквасим, а да не пребацим себи да сам незахвална, да сам обрнула г |
| осмине знате да не могу бити школске; а да су речници, ваљало би да су многолисније и дебље.{S} |
| онда, онда ми још сад тешко на срцу; а да шта ће бити доцније?</p> <p>— Шта ће бити доцније?{S |
| удноватијег детета у целоме селу“.{S} А да ли је доиста био забораван?{S} Поп Крста би само на |
| чу у дворишту и суседном ходнику.{S} А да ли мишљаше о ономе што читаше, или су осећања отела |
| ога пријатеља, зналца, али учитељ треба да се — роди.{S} Видите ја, ја се нисам држао точно нас |
| да се то на боље окрене.{S} Само треба да чинимо као што нам Доситије вели...{S} Ружице, читај |
| Ко хоће да је учеван, да зна што треба да зна, ваља много да чита, много да мисли, много да пи |
| ми руку... не могу без тебе.{S} Обадва да оставимо кости овде, да нас заједно сахране код поко |
| исте кроз пукотинице неокречених зидова да посмотрите цветни и плодородни врт самоограниченога |
| ад ћу ја ево од ове хартије и ових дрва да направим Вертеп.{S} Ви ћете ми помагати, јер ћете га |
| .{S} Ја волим певање.{S} Кад видим кога да ради и пева, а мени чисто срце заигра, подмладим се. |
| ињао, рече, да су створови маште, стога да се опроба у поезији.{S} Он ћуташе на то, није изјављ |
| ивети на овоме свету, па опет Бог не да да пропадне човек прегалац.{S} Учи се, дете моје, и вла |
| > лика строга а говора блажа, а погледа да га, бога ми, ни Максо шале не издржи, кад га случајн |
| офесор оде горе у варош, у шетњу, можда да се узгред види и са својим љубимцем, Јованом столаро |
| ија као поливен.{S} Ћута, ћута, па онда да би преухитрио:</p> <p>— Имате право, госпођице; стар |
| } Хоћу море слободу овде, овде, па онда да се окренем лево и десно.{S} Камо ти устав, камо скуп |
| ди јој се заталасаше, и једва се уздржа да не падне на снажно недро младића, који је одавна гос |
| изађе гунђајући: „Увек и увек морам ја да затварам врата за вама“, и „вселена“ беше затворена, |
| еда и свога другара.{S} Одлучи се Илија да се окрене и по трећи пут, и гле, као да су се догово |
| </p> <p>— Па како са школом? поче Илија да гази у густи честар тадашње примењене педагогије.</p |
| а тамо у кухињи стала код огњишта; чека да се разгоре сирове цепљике, па да спреми оцу доручак. |
| и“.</p> <p>Устадоше попадија и учитељка да зготове кафу.{S} Таман почеше са стаклена ормана ски |
| прошевине и отмице: мало која поличарка да ће остати у своје матере.</p> <pb n="148" /> <p>Сви |
| је жив.{S} Та ето су нагла околна села да нам крње ово мало синора; ако нам обрана прође на ли |
| аше, док се она мало разабрала и сетила да их нахрани.</p> <p>А наши путници путоваху као на ти |
| војка.{S} По старом добром обичају ваља да је изведе брат и преда ручноме деверу.{S} Даница заж |
| оле потказати него да му Господ здравља да.{S} Пре него ће се граја дићи, тркне један крадом ди |
| , и од моје деснице <hi>свја</hi> земља да трепти <hi>со страхом и трепетом</hi>!</p> <p>Још је |
| аница допала преко сваког очекивања, ма да ју је и он чешће, дуже и дрскије посматрао, опет се |
| огаје оне топле проје, и сами бисте, ма да сте таман од стола, добили вољу да седнете поред њих |
| пребацио би једну преко друге, али, ма да је час по намеравао, опет се не усуди мрднути их.{S} |
| творену бележницу преда се, а Милан, ма да се лицем трудио да искаже саучешће, опет не скидаше |
| својим простим, сеоским прстићем.{S} Ма да још није умео много ни мислити ни осећати, ипак му н |
| у.</p> <pb n="130" /> <p>А Илија?{S} Ма да му се Даница допала преко сваког очекивања, ма да ју |
| и величину столице патријаршиске, и ма да су Карловци место и мало, и не толико <pb n="116" /> |
| који шипак ужутео и у велико се спрема да се нарумени.{S} Обоје ходају по стазицама, обоје се |
| е, смеје се као луд.</p> <p>— Право има да ти се смеје.</p> <p>— Не смеје се он мени, него теби |
| ма се из чега.</p> <p>— Па има још дана да о томе говоримо, поче Петрија.{S} Јако, чоче, да о т |
| оверљивијим погледом, уверила је Милана да се у овој прилици с њиме потпуно саглашава.</p> <p>А |
| смо упрли очи у њу.{S} А она?{S} Рођена да заповеда народима, да, да заповеда — а шта ради она? |
| > од Евсевија; нигде нећете наћи помена да међу члановима Вертепа долази и какав цар Петар.{S} |
| свега, и ни једна од давнашњих успомена да га развесели.{S} Још и данас, као некада, ради брижљ |
| ликташе.</p> <p>У тај мах хтеде Макрена да устане по кафу, али је мајстор Јован ухвати за руку. |
| Али он, гледа, туби мисли, па и не зна да има још некога поред себе.</p> <p>Дуго је поп Крста |
| нас уме бранити на суду и путу, тај зна да је жив.{S} Та ето су нагла околна села да нам крње о |
| мерим, и толико сам себична и неодлучна да ни један цветак не могу да одвојим од других, сви су |
| што год упита.{S} И поп Крста се склања да је више позади, да баш није одмах на ударцу сваком п |
| х и купила, и отпостила, и одрадила, па да будем најбоља девојка, боља и лепша, него што би ти, |
| вању вуне.{S} Једва чекам први снег, па да и то, у име Божје, отпочнем.</p> <p>„Да ти нисам већ |
| пред очима.{S} Кад помислим да оде, па да га не видим по месец два, онда, онда ми још сад тешк |
| читељка већ држи леген да му полије, па да му дода чисту преобуку.{S} Кад се око подне врати са |
| ; чека да се разгоре сирове цепљике, па да спреми оцу доручак.{S} Макса извадио из џепа два пис |
| о своју војводину привеслати Србији, па да буде што једном бити мора. </p> <p>— Па да буде што |
| , и гледаше преда се.</p> <p>— Тако, па да ми се пазите и слажете к’о рођена браћа.{S} Тешко је |
| ерини.{S} Отац ми је узео ново вито, па да можеш видети само, како, каткад по читаво по подне, |
| а, добили вољу да седнете поред њих, па да се сити накусате њиховог простог, али тако укусног р |
| оњима ношаху у Београд катран и луч, па да тамо узму со и понесу горе на свој Златибор, у Стари |
| ваља себи ковати јоште из малена.{S} Па да се главом не шалите, него да нам се добро учите, да |
| Србе — све чисто Немањино колено.{S} Па да зађемо Фрушком све од манастира до манастира, да цел |
| буде што једном бити мора. </p> <p>— Па да буде што једном бити мора! понови професор Сава смеш |
| ући.</p> <p>— Шта је Илија?</p> <p>— Па да полазим.</p> <p>— Хвала ти.</p> <p>— Све ћу поздрави |
| зазор, а шта се пристоји.</p> <p>— Е па да питам жену.{S} Знаш, кућа је сва о женином врату...< |
| аше да ту малу вижљу ухвати први сан па да умакне.{S} А кад је мали Гргур пришао да заузме свој |
| Максу, погледа у остале око стола. „Па да отворимо“, рече тихо и полузбуњено, па задре прстом |
| неколико цветића, а ти их сакри у недра да не види учитељ?{S} Јеси ли још и сада онако плашљив? |
| о, што своја топла и нежна осећања мора да угушује.</p> <p>Младићи положише на сто донесене књи |
| ем дабогме, да познајем...{S} Само мора да је било давно, па сам мало као смео с ума.{S} Ал’ ст |
| пушаше.</p> <p>— Даклем, рад си Гргура да дадеш у школу? поче мајстор Јова, намрштивши мало св |
| и да изустим ту једну реч: слога!{S} Та да је уз нас та велика... ух (ту професор плану, скочи, |
| реда!{S} Зар ја?{S} Погле само...{S} Та да сам се родио у Средњем Веку, пре барута...</p> <p>— |
| рна службеница незахвалне Европе.{S} Та да ми је једну годину заповедати на Неви!{S} Видели би |
| ше на који тренутак, макар само с врата да поздрави старог учитеља Максу, Даницу, али опет, пре |
| не иде у главу: не знам само шта смета да <hi>аз</hi> буде <hi>аз</hi>, а <hi>буки — буки</hi> |
| о столу, погледа у Максу, отвори и уста да нешто проговори, па опет ућута и не рече ни једне.{S |
| а, које до сад није уживао, отвори уста да и он с осталима привикне браћи „Живео!“ али му се у |
| {S} Дуго после није могао отворити уста да узме нафору, коју је по причешћу добио.{S} Осећао је |
| p> <p>Гргур хтеде, покушаваше више пута да говору даде други правац, али се Илија не даде омест |
| у растуженога свештеника.</p> <p>— Шта да вам кажем, наставиће поп Арон, вољан да даде што пот |
| > <p>— Та чуј ме само...</p> <p>— А шта да чујем, шта имам да чујем, да чујем ја од тебе; та зн |
| руку мога детета.{S} Светуј ми сада шта да радим, који би више усрећио моје дете:{S} Милан или |
| читави преврати, ни сам не знађаше шта да почне <pb n="42" /> мислити.{S} Поп је отресао најле |
| ема, што, осим певања, није имала ништа да изговори.{S} То је и учитељ Макса тек сад опазио, ал |
| > <p>— Нећу ништа да чујем, немам ништа да чујем!</p> <p>— Та дај се доказати.</p> <p>— Нема ту |
| а знам; ја, брате, нећу и не могу ништа да разумем.{S} Све је добро, све је лепо, али, ето сам |
| чујеш ме, Јелена...</p> <p>— Нећу ништа да чујем, немам ништа да чујем!</p> <p>— Та дај се дока |
| евојке.{S} Игра му срце у прсима; осећа да је пуно топлине, пуно радости.{S} Чини му се као да |
| носим.{S} Имам осам маторкица, а пилића да једва броја знам.{S} Да си ближе, послала бих ти, ма |
| жају вратове, издижу се на врх опанчића да боље виде, гледају, ћуте и чуде се...{S} Осим шарене |
| > <p>— Сад...{S} Морамо натерати Вучића да се мири с Обреновићима, да доведе Милоша.{S} Милоша |
| ј се наводнише, али толико имађаше духа да се ниједан сузни бисерак не појави на лепим, великим |
| змеш?...{S} Рекав то, опази мала Даница да и оних цветића нема у његовим рукама.</p> <p>— А где |
| га потоци разнели.{S} Пролетошњих киша да нас Бог сачува, две недеље нисам се макла испод школ |
| стиха истој јесени — не иде!{S} Покуша да састави нов косовски марш — и то не иде.{S} Можда ће |
| уздржљивости према младости, беше готов да их загрли. „Моја лепа и драга будућности српска !“ т |
| тужише, а поп, ганут, гледа Максу готов да га загрли.</p> <p>— Ни сам не знам, шта ми је, проду |
| } Боже мој, покојни Марко устабаша, Бог да му душу прости, удиљ ради, певај, па му радња никад |
| и паоце.</p> <pb n="53" /> <p>— Ако Бог да сте ради? упита га викач, који се беше сврнуо да при |
| старији буду световали.{S} Немој никад да се лењиш ; што можеш вечерас, не одлажи за сутра.{S} |
| м Милети.</p> <p>„Да ли си, Гргуре, рад да чујеш, како ли је мени, како твојима, како свима нам |
| >— Прекрасно, наставиће професор, а сад да прочитамо коју оду Мушицкову.</p> <p>Пошто су прочит |
| амтио имена толиким учитељима.{S} Е сад да нешто устане покојни Доситеј, да очима види...{S} Ал |
| ргуру и показавши му насловни лист, дед да видим како те је учитељ научио читати.</p> <p>Сви по |
| , разбирам од Степана и од црквењака: е да каквих писама у судници, али, за пакост, нико ником |
| ак без науке, дрво без рода.</p> <p>— Е да црквењака с новинама? упашће учитељ попу у реч.</p> |
| ни сиротани потуже.{S} Ја бегам из собе да не слушам ништа против тебе, заклех се да ти пишем, |
| ти...{S} Чујеш, учитељу, љубави ти, де да <pb n="40" /> запевамо!{S} И рекав то, поп поче неку |
| о; ама јеси ли се побринуо за стан, где да сместиш дете?</p> <p>— Ја се код куће договорих с га |
| тави даље ово! (Показавши му прстом где да отпочне.) Гргур почне мало тишим гласом:</p> <p>— „М |
| жу, у крв, у главу, кудгод крочим нигде да умакнем од њезине сенке.{S} Узмем књигу, отворим, чи |
| овој пролетњој души ојесенило.{S} Хтеде да му узабере који цветак.</p> <p>— Не, не, не дирај, Д |
| адовољство, лукаво се смешкаше.{S} Виде да је насео, а већ му поче много до тога стајати, да пр |
| и се и претрча једну дуж.{S} А кад виде да за њом нема њезиног дивљашног другара, стаде, намршт |
| : „А ти?“ Милан промишља, а Макрена оде да спреми и донесе кафу.</p> <p>Поп Арон још никад дотл |
| и целу ствар попечитељу, попечитељ нађе да ми имамо право, те тако се директору подрежу рукави, |
| и близу њих и остало друштво, које дође да види Порчин гроб.{S} После неколико тренутака сви за |
| великога стола.</p> <p>— Мој брат дође да мало види Београд, поче Сава.</p> <p>— Одавна нисам |
| и дан били отворени.{S} Мали Гргур пође да јој помогне.{S} Уђоше унутра.{S} Оставише свећу на ј |
| не...{S} Живело Славјанство!{S} Ко каже да смо ми народ мален...{S} Ми народ мален?{S} Будале!{ |
| да их се дотакне.{S} А кад се она саже да откине још један бокорић црвеножутог цвећа, а он их |
| оне големе тојаге, а младо срце не може да одоле зебњи, која мало по мало прелази у страх.{S} С |
| ни Банат.</p> <p>Свештеник Арон не може да одвоји ока од српских крајева, који се виде с једне |
| } У дубини своје чисте душе веровала је да нема ништа у себи, што не би било њему посвећено, ос |
| ори.{S} Даници не би по вољи, желела је да походе оно двоје старих горе у селу.{S} Давно се Грг |
| ло живље покрупнији залогај; најбоље је да данас и не говорим..{S} Ти си данас, онако, знаш, не |
| их на махове брисати.</p> <p>— Време је да се и за ово дете постарам.{S} Доста ме је стара подв |
| ранцем и киселим паприкама, склоњено је да тим драже буде тамо после испита.{S} Таман се чича М |
| нагни на врата, у помрчину.{S} Та није да сам бегао, као да ме сто врагова гонило.{S} Чујеш ли |
| , а ја осећам да је божје опредјеленије да живим и умрем као воспитатељ српске јуности.</p> <p> |
| ет завири у књигу... овде вели Доситије да су преко четрдесет дана гладовали Мојсије на Гори Си |
| ви.{S} Гледају и гледају, а све се боје да их очи не варају.{S} Све им се чињаше као шарен сан, |
| си ти.</p> <p>„Још нисам имала прилике да ти се похвалим.{S} Мати ми је навила пређу и сад у в |
| хове.{S} Види их све, већ да пружи руке да их дотакне, али у тај исти мах чу где га неки шумски |
| — И боље да ћутиш, кад не знаш шта боље да ми говориш.{S} Ја ћу како ја, како је код паметна св |
| не смем ни да ти кажем.</p> <p>— И боље да ћутиш, кад не знаш шта боље да ми говориш.{S} Ја ћу |
| n="96" /> ми, Гргуре, опрости; научи ме да будем добра, с дана на дан боља, да будем заслужна т |
| воју круту главицу, па би онда, дабогме да би онда много, много горе било.{S} Зато је добро што |
| хладно сави око срца.</p> <p>— Дабогме да ће доћи... једва промуца; је ли дете моје, да ти ник |
| ће бити доцније?{S} Онда, онда дабогме да ћемо их ређе, много ређе виђати.{S} Али зар да <pb n |
| му се прибила, па пуна поуздања, не сме да се макне од њега.{S} Чини јој се, слободнија је кад |
| ко забаченог села као што је његово, не да није био радознао, него је умео своју радозналост да |
| мо депутацију Грабовскоме у Варадин; не да се бесна генералима ни осолити.{S} Наши се позивају |
| од државе?{S} И најмудрија политика не да се извести, док се не ошине.{S} Ево да запитамо госп |
| о живети на овоме свету, па опет Бог не да да пропадне човек прегалац.{S} Учи се, дете моје, и |
| ..{S} Чујеш ли, Гргуре, с Турцима се не да више — дошао је крај: ил' они ил’ ми !..{S} Чујеш ли |
| /p> <p>„Али шта ћемо, Гргуре, кад се не да на пречац остарити.{S} Доста је што се у цркви и пре |
| роди се то тако погдекоје, којем се не да по туђој мудрости“.{S} Само је мала Даница још она и |
| почету реченицу.</p> <p>— С тобом се не да данас говорити, осече се Илија срдито.{S} Гргуре, да |
| то умеју дочекати и подворити, то се не да казати, док се оком не види.{S} Ама те нуде, ама те |
| > <p>— Попе!</p> <p>— С тобом се баш не да данас говорити.</p> <p>— Ни с тобом.</p> <p>— Па шта |
| вине</title>, али, док Даница не стигне да му их прочита, ни таћи их неће.{S} Не толико слабог |
| икнуће Сава.</p> <p>— Они треба од мене да се уче воспитанију, а не ја од њих.</p> <p>— Знаш ти |
| мом рођеном оцу, док не поднесе уверење да је ма годину дана децу учио.{S} Зар није и школа држ |
| и сеном.{S} Пунобрижна мајка старала се да јој синак не гладује у туђини.</p> <p>Гргур је на св |
| чина.{S} Савлада свој понос и окрене се да је још једном види.{S} И Илија се баш у истом тренут |
| на један сахат пред јутрење разиђоше се да мало главе наслоне.{S} Мала Даница одавна заспала, п |
| стидан Гргур једва овда онда осмели се да у кога погледа; само да није строгога лика учитеља М |
| е старе госпође, која, уморна, усили се да се осмехне, а њезино дете, несташну и сувоњаву девој |
| ргуре!</p> <p>— Но?</p> <p>— Чини ми се да сам увек био паметан.</p> <p>— Па?</p> <p>— Али сам |
| , пристану.{S} Фамулус Степан спреми се да их проведе, а Макса и Даница испрате их до потока, д |
| е, па опет, кад затвори књигу и кани се да легне, смерно стане пред „Распетије" и моли се Богу. |
| {S} И кад је склапала очи, учини јој се да чује његов глас: „Лаку ноћ, моја Данице!"</p> </div> |
| оружја.</p> <p>Похитам доле, пожурим се да стигнем у цркву.{S} Кад сам, после једног сата, отиш |
| ли се толико не чуђаше; не виђаше му се да ће то бити Бог зна шта.</p> <p>— А јеси ли видео кад |
| уку, коју држаше стиснуту, чињаше му се да се нешто безвољно откинуло од њега, да је пошао на п |
| ао освитак, као прозорје.{S} Чини му се да чује далеки звон, струје певне и ветрне, еолову харф |
| ад је за школским столом, не чини му се да је баш толико зашао у године; још и данас, као свака |
| е око спољних степеница.{S} Учини му се да по мраку траже резу од његових врата.{S} Он приђе и |
| не слушам ништа против тебе, заклех се да ти пишем, и ево испуњавам своју заклетву.{S} Гргуре, |
| је поп Крста салетао око учитеља Максе да га разговори, заметао је свакојаке шале, попевао и п |
| ором полази.{S} Заузми се где треба, те да му тамо буде лашња ова година.{S} Твоји су здрави св |
| вас, кажите нам, шта се то догодило, те да знамо да ли да седимо да ствар пресудимо, или да одл |
| ласти које вас очекују, па једва чекате да поп благослови.{S} Изнесоше и шљивовицу, стару, мало |
| чисто загрлили, или се ућутите и чекате да своја зрачна недра наслони на ваша прса.{S} У једанп |
| епом повезу и формату веће осмине знате да не могу бити школске; а да су речници, ваљало би да |
| аља нам се богме размислити: да ли дете да задржимо код куће или да га шиљемо даље у школу.</p> |
| а.</p> <p>Чим погледате у сунце, видите да је већ одавна превалило подне.{S} Али у радионици ма |
| Али, Боже здравља .{S} Молим вас узмите да испразнимо још по једну две, док нам кава није стигл |
| сав народ хришћански, али не изгледајте да јагми цркви, чим звоно удари.{S} Кад је сабор, кад з |
| з учтивости, слушати.</p> <p>— Ради сте да чујете шта израдисмо у Сиону?{S} Читали сте у новина |
| би се час по заплакао, кад би чуо да ће да воде брата, и да га дуго, дуго неће видети.{S} Отац |
| н се попе на кола, за њим Паун, који ће да испрати брата, па напослетку Гргур, који се једва от |
| треба кад му је дао Бог.{S} А шта ли ће да учи?</p> <p>— Не знам, нису ме питали.</p> <p>-— Рец |
| >— Па што ли ће?</p> <p>— Ето што: хоће да води дете у школу.</p> <p>— Ако, ако.{S} И треба кад |
| који се држе само својих обичаја и хоће да одрже све онако како је, они“... читај даље две посл |
| S} Србија је с оне стране Саве, ко хоће да је Србин — онамо!“ Ето тако бесни Грабовски нашим де |
| е наука, занат над занатима.{S} Ко хоће да је учеван, да зна што треба да зна, ваља много да чи |
| рут, а кад поче плакати, учитељ му рече да одлази на место.</p> <p>— А што да се плаши, да од Б |
| или који трећоразредац баш немирно виче да све надвиче : „Све ствари које је Бог створио, а људ |
| ве.{S} Кад беше у порти, дуго не могаше да се прибере.{S} У души му и свечано и слатко, и ведро |
| на, а особито мали Гргур дуго не могаше да размрси нова укрштена осећања, која навалише на њего |
| р је гледаше и гледаше, чисто не могаше да скине ока с ње, вазда би је гледао; чињаше му се, да |
| кад поче вечерња, мали Гргур не могаше да се наслуша читања и певања.{S} Чудио се попу, који п |
| поменута цветка.</p> <p>Он се устезаше да их дотакне.</p> <p>— Шта, ти не волиш цвет ?</p> <pb |
| стрпљиво предала својој судбини, чекаше да ту малу вижљу ухвати први сан па да умакне.{S} А кад |
| унутра.{S} Учитељ Макса већ се спремаше да легне, стајаше пред иконом над столићем до кревета, |
| у „Сербији“.{S} Пред разлазак уговорише да га мало изведу.{S} Да иду, али што раније могу, на А |
| и, мало попрестрављени, једва се сетише да је настао час слободе, а мали Гргур, позван малом Да |
| о вратом, рзао раствореним ноздрвама, и да га Гргур не устављаше кајасима, би одавна ухватио на |
| акао, кад би чуо да ће да воде брата, и да га дуго, дуго неће видети.{S} Отац би га корео за ме |
| о стиште руку свога оца, обори очице, и да му је онда ко пажљивије погледао испод трепавица, оп |
| ласно повика:</p> <p>— Да знате и ви, и да сви <hi>знајут</hi>: аз јесам цар јудејски, и од мој |
| нуди да седне до њега.</p> <p>— Знам, и да ми не кажеш, да ти се већ врти по глави: а какав вет |
| а ви опазите и да има многе нове боре и да су оне пређашње и много тамније и много дубље.{S} Ка |
| заборавим, па још мислим да сам дете и да идем у школу.{S} Пст!{S} Гргуре, да ти шапнем на уво |
| пажљивије узмете на око, а ви опазите и да има многе нове боре и да су оне пређашње и много там |
| је теши, да се њиме дичи, да је храни и да је сахрани.{S} Тешко се је оженити сељаку инокосну, |
| не могаше даље, а већ о учитељу Макси и да не говоримо.{S} Створише се у њему читави преврати, |
| , бележим!</p> <p>— Даници можеш рећи и да сам рањен.</p> <p>— Дакле, име јој је Даница...{S} А |
| ти светујем.{S} Хтела бих и да се учи и да ми је вазда пред очима.{S} Кад помислим да оде, па д |
| и у глави и у срцу.{S} Чисто се бојао и да помисли, да ће већ сутра и он седети у једној од тих |
| му у реч поп.</p> <p>— Па шта би било и да је митрополит!</p> <p>— Знаш митрополит је митрополи |
| е на учитељевом сату куцнуло дванаест и да ваља сести за обедни сто.{S} Сви, па и мали Гргур, о |
| нам како да ти светујем.{S} Хтела бих и да се учи и да ми је вазда пред очима.{S} Кад помислим |
| х чисто да си и ти овде, да их гледаш и да им се дивиш.{S} Поред плота засадила сам сунцокрет, |
| би да идем напоље?</p> <p>— Да, хтео би да идеш напоље.</p> <p>— Хтео би ?</p> <p>— Хтео бих.</ |
| било да ме се оканеш.</p> <p>— Хтео би да идем напоље?</p> <p>— Да, хтео би да идеш напоље.</p |
| ходило десетак дваест кућа, дозволио би да се што кусне и која попије. „С пуним се стомаком не |
| је имао Макса још коју ћерку, мислио би да је то старија сестра њезина.{S} Како јој је миран по |
| ити школске; а да су речници, ваљало би да су многолисније и дебље.{S} Већ су били скоро пред к |
| м да се исквасим, а да не пребацим себи да сам незахвална, да сам обрнула главу ономе, кога не |
| де су данас чудеса ?</p> <p>— А ја и ви да два дана не једемо и не пијемо, шта би било од нас, |
| оне, и барјаке, ама му је некако у крви да ређе допиркује цркви.{S} Рекли бисте е је безбожник, |
| .</p> <p>— Ко не буде знао лекцију, сви да знате, — ја ћу му судити!</p> <p>Сви се скаменише.</ |
| ујем се: можда ће Гргур писати, да види да и нас није раселио поводањ.{S} Ја мислим и чекам, ра |
| цу, крај свему умењу.{S} Свет, кад види да је незналица, окрене му леђа, те, несрећник, умире о |
| вему, али баш јој <pb n="95" /> се види да не може.{S} Каткад се и потужи, а ја је разговорим и |
| грмела 1848 година.{S} Дигли се народи да збаце зарђале стеге са своје слободе.{S} Дигли се Хр |
| >— Никад, Илија.</p> <p>Гргур га понуди да седне до њега.</p> <p>— Знам, и да ми не кажеш, да т |
| у: „Шта то може бити?“ Петрија се труди да докучи право предсказање таке необичне појаве.{S} Из |
| а доба“, мишљаше, али се никад не усуди да те мисли пушта и у професорска „сословија“.{S} Ко зн |
| то доста само рећи; што лаже.{S} Докажи да лаже, докажи, де!</p> <p>Ту се учитељ Макса доиста м |
| кад су празници земаљски, раније излази да гледа параду.{S} Јутром је много читао и радио, пред |
| им разредима.{S} Ти знаш како отац мрзи да се показује; шта ме је пута тога ради осрамотио.{S} |
| е па ни једне паметне, па чисто се боји да се мрдне на столици.{S} Већ му ноге мало поутрнуле, |
| едро своје беле кошуљице.</p> <p>— Таки да си их извадио ! викне мала вртарка мало оштријим гла |
| точићи.{S} Милан — мисли, Гргур — да ли да кажемо, да наш „благонадежни“ Гргур — сања.</p> </di |
| дао на школско брдашце, премишљао да ли да сјаше на који тренутак, макар само с врата да поздра |
| , шта се то догодило, те да знамо да ли да седимо да ствар пресудимо, или да одлазимо.{S} Ми им |
| ме се тиче...{S} Да, без шале, знаш ли да сам чиновник?</p> <p>Гргур га још равнодушније погле |
| је жив и здрав — не познајем га.{S} Али да, да, времена се данас изменила.{S} Кад сам ја књигу |
| ати?</p> <p>— Бога молећ’ сутра.{S} Али да, ја вам се и не похвалих, господине професоре.{S} Ст |
| — Ја и професор Тома и катихета.{S} Али да знате историју ове вечери, бисте се и сами мало насм |
| ован после подуже почивке.</p> <p>— Али да ли ћу један бити довољан, достижан.{S} Данас је, мој |
| е спремати на полазак.{S} Даница навали да оду до Гргуровог оца, и они, после малога затезања, |
| /p> <p>— Али смо ми, бабо, одмах видели да он лаже, чим је директор проговорио с нама.{S} Добар |
| , к’о <pb n="120" /> по Богу ја, а жели да се истресе из рита, том никад нису на одмет ортаци.< |
| бране цветиће.{S} Гргур се једва осмели да их се дотакне.{S} А кад се она саже да откине још је |
| амо, тако, одвојено?{S} Готово би хтели да протару очи, да боље виде, да их како не варају.{S} |
| шта ћеш пре: или да се машаш јела, или да испијеш чашу, или да гледаш, како им из уста тече он |
| {S} Него реци да л’ да примиш дете, или да га натраг водим...</p> <p>— Е кад си баш навалио, он |
| потпунију слику, или да се бијемо, или да се селимо.{S} Шта ћеш у кући, где немаш своје сухоте |
| да ли да седимо да ствар пресудимо, или да одлазимо.{S} Ми имамо своје послове....</p> <p>— Ви |
| вољан да даде што потпунију слику, или да се бијемо, или да се селимо.{S} Шта ћеш у кући, где |
| се машаш јела, или да испијеш чашу, или да гледаш, како им из уста тече она слатка беседа.{S} П |
| оварају, чисто не знаш шта ћеш пре: или да се машаш јела, или да испијеш чашу, или да гледаш, к |
| ти: да ли дете да задржимо код куће или да га шиљемо даље у школу.</p> <p>— Ја, снебива се Петр |
| џари црње и горе, загрдили.{S} Навалили да нас помаџаре.</p> <p>— Кад је још Србин говорио маџа |
| само камен из црквене порте!{S} Он воли да има цркву, да се у њој поје литурђија за сав народ х |
| па и овом мом матороме баби, што мисли да ће једног дана истесати Душана.{S} Хоћу море слободу |
| моније у карловачкој цркви, а поп мисли да нема у „христијанству“ ништа лепше, ништа велелепниј |
| м, ма знао тамо и кости оставити.{S} Ми да се боримо, а политика? — нек ју воде старије и зрели |
| } Доносим вам поздраве.{S} Дозволите ми да извадим моју бележницу.{S} Гргур је још у Војводини. |
| те?{S} Него, боже здравља, гледаћемо ми да се то на боље окрене.{S} Само треба да чинимо као шт |
| и, очепи малу гранчицу, и све то спреми да спомена ради собом понесе.</p> <p>Међутим стигоше Гр |
| .{S} Од вас се не тражи ни да орете, ни да тешете, књига вам поље, и халат и занат.{S} А ко се |
| : не марим.</p> <p>— Ти не би марио, ни да се ја разболим?</p> <p>— Не бих.</p> <p>— Ни да умре |
| разболим?</p> <p>— Не бих.</p> <p>— Ни да умрем ?</p> <p>— Ни да умреш.</p> <p>— Ју, Гргуре, а |
| бих.</p> <p>— Ни да умрем ?</p> <p>— Ни да умреш.</p> <p>— Ју, Гргуре, али си ти неваљао!</p> < |
| роговориле коју о литургији, али она ни да би се окренула.{S} Чешће је односила воштаницу, или |
| камен из њихове поточаре.{S} Не сме ни да помисли у свом малом јаду, да ће он вечерас преноћит |
| , више зачуђено.{S} Као да не могаше ни да докучи, откуд толике сузе, што тако крупне вркћу јед |
| и себе ни нас.{S} Од вас се не тражи ни да орете, ни да тешете, књига вам поље, и халат и занат |
| ћу ни да се разболим.</p> <p>— Немој ни да се разболиш — имаш потпуно право!</p> <p>— Па нећу н |
| нећу ни да умрем.</p> <p>— Па немој ни да умреш.{S} Ух, како је то страшно! кад те понесу на н |
| да ти кажем, мајстор Јоване, не смем ни да помислим да га водим куд на другу страну.{S} Ето дов |
| S} Ти си данас, онако, знаш, не смем ни да ти кажем.</p> <p>— И боље да ћутиш, кад не знаш шта |
| било... ох, Боже мој, чисто не смем ни да изустим ту једну реч: слога!{S} Та да је уз нас та в |
| мичу се као слике мраморне, не смеју ни да помисле на тај ужасни час, — ни живи се не чују.</p> |
| } Та помислите само...</p> <p>— Нећу ни да мислим, кад је то јасно као дан.{S} Ја вам и опет ве |
| ктику.</p> <p>— Немој.</p> <p>— Нећу ни да се разболим.</p> <p>— Немој ни да се разболиш — имаш |
| имаш потпуно право!</p> <p>— Па нећу ни да умрем.</p> <p>— Па немој ни да умреш.{S} Ух, како је |
| сију, ону велику и силну Русију нећу ни да знам.{S} Русија, Аустрија, Турска, три једнака пута |
| дом чудећи се гледају се, па им се чини да већ чују како падају брвна с клисом с црвенога крова |
| ога напушта и Бог...{S} Коме се причини да је нејак, слаб, онај је доиста и мален и нејак.{S} Д |
| боље угодим.{S} У једанпут ми се учини да отуд од двери сијну већа светлост, а кроз њу моје се |
| } Не питај ме откуд знам...{S} Кажем ти да знам.{S} Пунктум.{S} Идите, гините, нећете дуго прис |
| шљиво Гргур, не смем.</p> <p>— Кажем ти да их извадиш!</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Не смеш?</p> |
| табли.{S} Узев креду, поче се усиљавати да напише велико <hi>глагољ</hi>, па мало <hi>рци</hi>, |
| н, па као оцу ми се богме ваља и бојати да...</p> <p>— Та не бојте се ви, мој драги пријатељу.{ |
| нин скине мастан фес и заокупи мољакати да му дате десетпарац.</p> <p>— Ехе, и сам сам вам нека |
| шта му знам, пишем, а Богу ћу се молити да те затекне здрава и онако добра, <pb n="93" /> као ш |
| на постављен сто, одмах ћете приметити да је застрт чистим чаршавом, тањири и чиније од бела, |
| није јој ни из далека смео наговестити да је — плакао.</p> <p>А мали Гргур — и он је бризнуо у |
| а.{S} Тамо под зиму, мати ће ме поучити да ткам ћилимове.{S} Ти знаш како је она много вична у |
| учешћем.</p> <p>— Пусти ме, попо, пусти да се изговорим, моли га Максо, сркнувши мало из чаше.. |
| и сад мудруј за нас обоје, а мене пусти да се сита нажуборим у тој твојој невиђеној собици.{S} |
| у се скратише ноге, кад их учитељ упути да редом, један по један, прилазе к „царским" дверима.{ |
| учитељима и поповима и целој оној браћи да нема ни тамо ни амо учитеља као што си ти...{S} Чује |
| цнели ратар, сам, умукао, журно грабећи да сасвим не омркне изван свога <pb n="6" /> крова.{S} |
| p>— Ја не знам, одговори Гргур, мислећи да тога има само у школи.</p> <p>— Видиш, овако се пише |
| своју чашицу, па и он преста, чекајући да учитељ настави.{S} За време те мале тишине, попадија |
| ако, ти већ знаш, онако мимогред — реци да су прутови у школама излишни, да се ђаци могу учити |
| је кућа, шта је кућни ред.{S} Него реци да л’ да примиш дете, или да га натраг водим...</p> <p> |
| доведена.{S} Сам Иван оста старој мајци да је теши, да се њиме дичи, да је храни и да је сахран |
| уби.{S} Шта пута, у први освитак, скочи да похита у поље, у гору, па <pb n="4" /> се крадом, кр |
| имај на уму ове вредне кириџије, гледај да сваки дан што добро свикнеш и научиш.{S} А кад школу |
| осад била гуска, а сад си права — немој да ти кажем у очи.{S} Окани ме се с твојим будалаштинам |
| Овака честита „младеж српска“.{S} Почуј да ти прочитам само имена : „младеж пештанска... младеж |
| еле порасла сам, не би требало ни редак да ти пишем, свет је свет, али ти си мој мио другар, а |
| рвеном стубу школскога ходника.{S} Знак да је на учитељевом сату куцнуло дванаест и да ваља сес |
| ло хитро спусти у недра, бојећи се ипак да то учитељ не види.</p> <p>— Ево ово је зевалица, а о |
| би се мало и покартали „пунишака", тек да виде ко ће добити, али од дужег времена ни то не „уп |
| не усуди мрднути их.{S} Овда онда, тек да рекне што, умеша се у разговор, али тако збуњено, ра |
| којима је дано нешто мало службице, тек да не помру од глади.{S} Али, ко ти је само данас попеч |
| то је овогодишњи случајни додатак, тек да и мала Даница окуси један грумичак владалачке сласти |
| ав то, поп поче неку црквену песму, тек да расположи учитеља; учитељ Макса, гледаше преда се и |
| веном трему, заверише се и поп и учитељ да праве опозицију.{S} И доиста, ко је о божићним вечер |
| </p> <pb n="66" /> <p>— Па рекох ли вам да долазим с части ?</p> <p>— Части?{S} Па колики је мо |
| сне ногом о тле, а ја сирота и не чекам да ми викне: напоље!{S} И сама, као без душе, очистим б |
| .. деоба правична; штета што мапе немам да ти повучем најтачније границе...{S} Знаш ли ти, Гргу |
| ом озбиљно професор Тома.</p> <p>— Имам да вам саопштим неваљалство, каквом равна нема.{S} Ја м |
| мо...</p> <p>— А шта да чујем, шта имам да чујем, да чујем ја од тебе; та знам море кад си овол |
| , а желела бих да ти кажем све.{S} Знам да би ми доликовало да сам мало мудрија, али ти си увек |
| бележити : а је ли лепа ?</p> <p>— Знам да је честита и добра...</p> <p>— Што је добро и честит |
| </p> <p>— Јест.</p> <p>— Јест... а знам да није Макса... ваљда си се загледао у његову седу бра |
| >— 'Трговином или ћете суду?{S} Не знам да се брат Иван опарничио с ким?</p> <p>— Не знам ни ја |
| ?</p> <p>— Али, газда Иване, ја не знам да л’ ће бити за дете понајзгодније.{S} Бог нас дао дос |
| чим гласом један депутат. „Ја и не знам да има српскога народа у царевини“, викну генерал, изву |
| не чуди, Гргуре; ја сам отац, ја морам да знам.{S} Остарио сам, обневидео, још за који дан...< |
| вога (показав руком на Гргура), рад сам да школујем.</p> <p>— Да школујеш?{S} Па лепо.{S} Кад т |
| ега радознао поглед.</p> <p>— Казао сам да су Швабе ниткови.</p> <p>— То зна и Бог и људи.</p> |
| {S} Сваки се роди за нешто, а ја осећам да је божје опредјеленије да живим и умрем као воспитат |
| — Ама на што да лажу?</p> <p>— Ја кажем да лажу!</p> <p>— Да лажу... хајде нека лажу, само чуј. |
| архијереј...</p> <p>— Па и ја не кажем да је попечитељ...</p> <p>— Ако није попечитељ, он је д |
| м.</p> <p>— Ти знаш; а ја ти опет кажем да ти ништа не знаш.</p> <p>Кад су прешли половину пута |
| а не знам шта би било од мене, да чујем да си се променио.{S} Био си најбољи међу својим другов |
| мислио?</p> <p>— Ја не знам; ја не умем да знам; ја, брате, нећу и не могу ништа да разумем.{S} |
| та му знам, кад нисам боља, кад не умем да будем боља.{S} Кад би се то негде дало купити, или о |
| /hi>, <hi>буки — б</hi>.{S} Ја не видим да је то Бог зна како паметно, а није ни лакше.</p> <p> |
| азаше, одведоше дечицу, чисто се грозим да изустим, и та два божја анђелка обесише!</p> <p>Мајс |
| ркве, па сад, како ти се чини, ја велим да их упишемо обојицу у гимназију?</p> <p>— Како те Гос |
| /p> <p>— Зар што не марим, што не желим да ти умреш?</p> <p>— Ево баш нећу да плачем! — Наједан |
| читам, то их све већма разумем и желим да их опет узмем у руке.{S} Али има доста што шта, што |
| коју мрвицу радости.{S} Ето зато волим да се исквасим, а да не пребацим себи да сам незахвална |
| ем за разбојем, па се прекрстим и молим да га Бог узме у заштиту.{S} А од кога ?{S} Од мог добр |
| алство, каквом равна нема.{S} Ја мислим да се, на жалост, први пут догодило у нашем заводу.{S} |
| Особито кад се заборавим, па још мислим да сам дете и да идем у школу.{S} Пст!{S} Гргуре, да ти |
| мајстор Јоване, не смем ни да помислим да га водим куд на другу страну.{S} Ето довео сам дете |
| ми је вазда пред очима.{S} Кад помислим да оде, па да га не видим по месец два, онда, онда ми ј |
| гору, па <pb n="4" /> се крадом, крадом да и жена не види, нагне над лепом главицом својега син |
| о, поче обичним школским тоном и ритмом да одчегртава своме занимљивом и једином слушаоцу све с |
| у бурмутице, али је био толико присебан да је не извади.{S} Попадија пита учитељку: чије је то |
| си сад наумио с дететом?</p> <p>— Један да ради земљу, да буде сељак ко по Богу ја, а овога (по |
| р, истина очекивани, али и сувише силан да се преболи: у фебруару га за навек оставила учитељка |
| да вам кажем, наставиће поп Арон, вољан да даде што потпунију слику, или да се бијемо, или да с |
| су, али један његов поглед беше довољан да се одрекну својих „прошенија“.</p> <p>Оде Макса са В |
| ки и ниски притисли целу околину, таман да се кишом заплачу.{S} Макса огрнуо џубе и место феса |
| /p> <p>Ту Макса уздахну дубоко, и таман да спусти зрнце на бројаницама, а на вратима се зачу ку |
| а своју лепу царицу.{S} Али овако таман да размахне крилима, а њега жижне помисао на оне школск |
| сти.{S} Често изађе пред школу, спреман да се прође по селу, узме штап, кћи му капут ишчетка, п |
| о, госпођице? окрете се Даници, намеран да поублажи оштрину својега мишљења.</p> <p>— Не мислим |
| нило, а обучена учитељка већ држи леген да му полије, па да му дода чисту преобуку.{S} Кад се о |
| ој представи.{S} Стари је обичај Максин да Вертеп унесе прво у попову кућу.</p> <p>Наместише Ве |
| али кратки животопис.</p> <p>Паде сутон да се у дворишту већ не могаху распознати дудови од лип |
| а ниже други на више, просто није могао да заклопи очи од чуда, мислио је о томе и мислио, па т |
| љак, сељак!</p> <p>— А кад сам ја казао да нисам сељак?</p> <p>Но Гргур још ни изговорио, а Руж |
| есне стране Бога оца.{S} Затим је казао да сагну главе и очитао им покајну молитву.{S} Сви га п |
| што се виде овде онде изнад зидова, као да вам приповедају сладости које се сањају, а можда и у |
| сви, с великим брадама, гледамо га, као да смо из дивљега вилајета дошли."</p> <p>— Хе, хе, то |
| професора, а овај упро очи у њега, као да га пита: „А ти?“ Милан промишља, а Макрена оде да сп |
| тера и из Београда — чудна ми чуда, као да је Београд једини на свету, као да нема града и осим |
| цов се умиљаваше око наших путника, као да би им хтео рећи: срећан пут!{S} Иван се попе на кола |
| да се окрене и по трећи пут, и гле, као да су се договорили, окрете се и Милан.</p> <p>— А шта |
| лски прирез — нај! а кад пишу мапе, као да ће им рука отпасти...{S} Знаш ли ти, учитељу, где ле |
| гур се чисто тргао.{S} Учини му се, као да уђе девојка налик на Даницу; да је имао Макса још ко |
| рно дани пролазе; веруј ми, Данице, као да јуче беше — тако се сећам оних првих дана, што их об |
| ају по стазицама, обоје се ућутали, као да је и у њиховој пролетњој души ојесенило.{S} Хтеде да |
| узме митру и штаку, Боже ме прости, као да је Свети Никола сишао са иконостаса.</p> <p>— Па онд |
| ги Доситије, уздахну мајстор Јован, као да смо ти ми данас у томе попузнули.{S} Колико је мој п |
| помрчину.{S} Та није да сам бегао, као да ме сто врагова гонило.{S} Чујеш ли, Гргуре, та оно ј |
| ве мишице!{S} Је л’ чврсто, жилаво, као да си камен подвукао под кожу?{S} Ђидо!{S} Дете мало кл |
| адионичке, свет који врви тамо амо, као да је ту негде близу сабор или панађур.{S} Па војници, |
| ештеник Арон тако смишљено и течно, као да је, путујући Банстолом из Карловаца у Земун, размишљ |
| као да је Београд једини на свету, као да нема града и осим Београда...{S} Све смо закључили.. |
| атко и мило пролажаше им кроз душу, као да су у највелелепнијем храму, у који је сишао сам Спас |
| мање сачустљиво, више зачуђено.{S} Као да не могаше ни да докучи, откуд толике сузе, што тако |
| пита којим путем, како...</p> <p>— Као да ми узесте с језика, меша Илија своју акламацију.</p> |
| ћа, што увек креше ону „Прву знању“ као да се с неким препире, или онога Дабишу, Бошњинога унук |
| ва разабира.{S} Попадија и учитељка као да шенуше мало од радости, ено их у кухињи, ухватиле се |
| Ја још непрестано другујем с ђацима као да сам им вршњакиња, преслишавам их, пратим им лекције |
| ао што га је дао Бог, трч’ у разред као да ће му тамо орден приденути.{S} Таман ће наш нови Кар |
| Српству и човечеству.</p> <p>— Све као да сте ми из душе извадили, кликну Илија дошавши до реч |
| {S} Гледаше и слушаше: чињаше му се као да у том жубору чује по који слатки гласак своје матере |
| оплине, пуно радости.{S} Чини му се као да би јој имао нешто пришаптати, нешто поверити.{S} И з |
| сиротанском собицом.{S} Учини му се као да виде Даницу, друга својега детињства, занесе се, зад |
| ада, оживише у њему.{S} Учини му се као да види своје беле и питоме вочиће, слуша како шкрипе т |
| једнога брата.{S} Хоћу да се пазите као да смо вас све троје ми родили.{S} Седи, Гргуре до Ружи |
| х учинити школа и друштво?</p> <p>И као да се после ових речи оте професору Сави уздах, кога то |
| ба писма из недара.{S} Реци ми, али као да те твој отац Иван пита; реци ми, право.{S} Ти познај |
| артине!“, а он ходај, скачи, мумљај као да је пореклом из хомољских јазбина.{S} А кад рикне кро |
| та си наумио с дететом?</p> <p>Иван као да се дотле са собом разговарао, па добро и не дочу шта |
| гов професор.</p> <p>А Милан?{S} Он као да се већ уморио, нестрпљиво се држи на заузетом месту |
| угао своје скромне одаје.{S} А њему као да се растворише онде зидови и кроз то окно гледа лепу |
| дрвеној самарици.{S} И Гргуров отац као да знађаше јаде и наде свога мученика, оде те поскида в |
| родило, па сад рачунај.{S} Ја бих рекао да му је пуних седам.</p> <p>Учитељ још једном одмери о |
| погледао на школско брдашце, премишљао да ли да сјаше на који тренутак, макар само с врата да |
| својега села.{S} Али је чича Иван знао да има још лепшега и дарежљивијега света иза сеоскога п |
| а умакне.{S} А кад је мали Гргур пришао да заузме своје место на кревету, мала Даница погледа г |
| } Сава је подуже гледао за њом, покушао да узме још који залогај, па онда устаде, прекрсти се и |
| овако горко плачем?</p> <p>— Па, право да ти кажем: не марим.</p> <p>— Ти не би марио, ни да с |
| S} Али хтедох те упитати, соколе; право да ми кажеш: би ли и ти мало на ону страну, да те когод |
| p>— Право да ми кажеш...</p> <p>— Право да ти кажем.</p> <p>— Ал’ не смеш лагати...</p> <p>— Не |
| </p> <p>Он се и насмеја.</p> <p>— Право да ми кажеш...</p> <p>— Право да ти кажем.</p> <p>— Ал’ |
| Грго !</p> <p>— Ружице.</p> <p>— Право да ми кажеш.</p> <p>— Право да ти кажем !</p> <p>— Ал’ |
| <p>— Право да ми кажеш.</p> <p>— Право да ти кажем !</p> <p>— Ал’ право, право, право.</p> <p> |
| ио како се моли Бог?{S} Али, имаш право да ме удариш по устима; знам ја, да си ти исто онако пл |
| а га примиш ти у твоју кућу.{S} Заправо да ти кажем, мајстор Јоване, не смем ни да помислим да |
| да се извести, док се не ошине.{S} Ево да запитамо господина оца... ту је све — године, знање, |
| рстио у своја невина уживања, искључиво да се подвргне обичају.{S} Да му је могло бити, он би и |
| ена.{S} Па да се главом не шалите, него да нам се добро учите, да не осрамотите ни себе ни нас. |
| децом: има их, који воле потказати него да му Господ здравља да.{S} Пре него ће се граја дићи, |
| треба да зна, ваља много да чита, много да мисли, много да пише и учи.{S} Надрикњига је као и н |
| ља много да чита, много да мисли, много да пише и учи.{S} Надрикњига је као и надристолар, <pb |
| ан, да зна што треба да зна, ваља много да чита, много да мисли, много да пише и учи.{S} Надрик |
| с нема школе, Грго; хајдмо тамо на брдо да трчимо горе и доле...{S} Рекав то Даница, залети се |
| е к „царским" дверима.{S} Једва је смео да подигне очи, кад је био пред светим путиром.{S} Сав |
| Илија дош’о у севдах, а и сам сам, хтео да слушам-шаркију..:{S} Ето ти пред нас Хасе, као за па |
| лија бежећи по пустињи, али Бог је хтео да на њима учини то чудо, а где су данас чудеса ?</p> < |
| олицу, узе руку Гргурову, нешто би хтео да говори, усне се мрдају али не отварају, гледа га сам |
| арсељезу ?</p> <p>Но Милан још ни почео да оджвижди овај чувени марш, а мајстор-Јованов шегрт о |
| ), прекрстио и гледећи у чутурицу почео да ниже, „за сретна данка и сретна уранка; за учитеље, |
| реда се, а Милан, ма да се лицем трудио да искаже саучешће, опет не скидаше ока с лепе учитељев |
| о школи, али само једно није се усудио да превали преко својих усана, није јој ни из далека см |
| ч, кад је својим крупним очицама опазио да отац замаче за гору.{S} У срце му се спусти терет ка |
| ће га Гргур полусмешљиво, кад је опазио да Илија запиње.</p> <p>— Био си, не срди се, био си са |
| Дуго је гледао у писмо, док се одлучио да га отвори.{S} Најзад, пољуби га још једном снажно и |
| а један учеван из твога колена.{S} А ко да ти зна, газда Иване; из најуђе кровињаре излазе први |
| таре практике ?</p> <p>— Држим се, како да вам кажем... држим се све више и више наставленија.< |
| те? поче он, брзо, брзо смишљајући како да нађе својим речима смисао, који је ближе и њезиним н |
| ива се Петрија, па Бога ми не знам како да ти светујем.{S} Хтела бих и да се учи и да ми је ваз |
| лепом лику, и док је Илија смишљао како да пребаци говор на другу обалу, она се, љубазно али ус |
| одговори тај трећи мало заплашено, тако да се је једва могло на крају чути: и донесех му дар : |
| пак био неко особито дете.{S} Ма колико да је оно у школи било тамно и коштуњаво, опет је он то |
| љ. </p> <p>— За моју душу не треба нико да се пече, говори мало јаче учитељ Макса.</p> <p>— Зат |
| кажем све.{S} Знам да би ми доликовало да сам мало мудрија, али ти си увек био и сувише мудриц |
| мајци!“ И то би тако до поноћи трајало да Иван не привика : „Пожури, жено, вечеру!{S}" Скочи П |
| ио постао нестрпљив, кога је увек могло да раздражи Илијино мешање у свашта, и у ствари које зн |
| а ми тако у души пуно, да бих цело село да загрлим.{S} Чинило ми се: отворило се небо, па нас а |
| а.{S} Свуда ћеш их видети заједно, било да се иде цркви или општини, било на чаршију или на пан |
| — Мислим, сејо моја, да би најбоље било да ме се оканеш.</p> <p>— Хтео би да идем напоље?</p> < |
| те нам, шта се то догодило, те да знамо да ли да седимо да ствар пресудимо, или да одлазимо.{S} |
| палицу у шаке па упоред с Максом, само да није браде, да није чина.{S} Морао је Макса дати реч |
| онда осмели се да у кога погледа; само да није строгога лика учитеља Максе, и он би се можда м |
| а знам написати цело твоје име.{S} Само да видиш.</p> <p>Ту га ухвати за рукав и повуче к табли |
| ре Лазо сабљом, Илија ће пером.{S} Само да сам мало бољи на концепту.{S} Шта ћеш, кад се није с |
| м, питам госпођицу...{S} Допустите само да разложим.</p> <p>— Сасвим излишно, приметиће Даница, |
| о догодило, те да знамо да ли да седимо да ствар пресудимо, или да одлазимо.{S} Ми имамо своје |
| не, прихвати професор Сава; а ми желимо да чујемо од тебе из живих уста.</p> <p>— Добро сте каз |
| ће договорих с газдарицом, да те молимо да га примиш ти у твоју кућу.{S} Заправо да ти кажем, м |
| S} Мати, као мати, да јој је непрестано да пиљи у своју дечицу.</p> <p>— Хм! прихвати учитељ Ма |
| било, одговори Макса, не могавши тачно да ока-чествује друштвено стање, које би онда настало.< |
| оглеткујем отуда са стазе, па бих чисто да си и ти овде, да их гледаш и да им се дивиш.{S} Поре |
| трополита.</p> <pb n="26" /> <p>— А што да га се оканем, као шта ми је он већи него други људи. |
| рече да одлази на место.</p> <p>— А што да се плаши, да од Бога нађе? пита радознала мати.</p> |
| > <p>— Новине лажу!</p> <p>— Ама на што да лажу?</p> <p>— Ја кажем да лажу!</p> <p>— Да лажу... |
| бодној Србији.{S} И тамо је.... али што да ти напред ређам, што ћемо све видети својим сопствен |
| <p>— Цео свет лаже...</p> <p>— А зашто да цео свет лаже? осече се поп, у коме је стрпљење већ |
| оше сузе, а мајстор Јован хтео би нешто да каже Макрени, али га стегло у грлу, тражи мараму, и |
| ди? упита га викач, који се беше сврнуо да припали лулу и попије што.</p> <p>— У Београд, одгов |
| а, он би се час по заплакао, кад би чуо да ће да воде брата, и да га дуго, дуго неће видети.{S} |
| ицу ока, као мало воде на длану, па зар да га сад остављам на душу туђину и незнану?</p> <p>— А |
| их ређе, много ређе виђати.{S} Али зар да <pb n="52" /> остану ’вако као ја и ти?{S} Грехота ј |
| итељевој соби, опазише ђаци кроз прозор да је још једна свећа запаљена на столу школском.{S} За |
| и у сумрак једног коњаника, донесе глас да је директор у суседној школи, а сутра, тамо од подне |
| ле запита нас: „Хоћете ли, браћо, данас да бирамо војводу?“ Сви као из једног грла: „Данас!“ Па |
| раме, па низ вити пас. </p> <p>Дође час да се изведе девојка.{S} По старом добром обичају ваља |
| андиоца гору горе, али заман, мора опет да се спусти у столицу.{S} Узеше појас учитељ Макса за |
| е и очитао „Оче наш“, није се могао сит да нагледа оних лепих дрвених сводова од клиса, онога ч |
| адознао, него је умео своју радозналост да сакрије, да не поверава језику, али си му је тим раз |
| е, добри наш Гргуре, прохте по који пут да завириш мало у ову школу у којој си се негда учио ?{ |
| ицу, отац ми рече на не часим часа, већ да полазим.{S} И ево ме са срећом.</p> <p>Узе попа свој |
| изнад куће њихове.{S} Види их све, већ да пружи руке да их дотакне, али у тај исти мах чу где |
| у кућу.</p> <p>Учитељ Макса оде у собу да остави свога <title>Плутарха</title><pb n="5" /> у ш |
| з Стамбол-Капију, Милан је оборио главу да не гледа непријатеље своје земље, низаме, а Гргур је |
| и неодлучна да ни један цветак не могу да одвојим од других, сви су ми једнаки, сви драги и ми |
| .{S} Али има доста што шта, што не могу да разумем, јер ме у младости нису у школи упутили како |
| S} Па не знам ни сама, како још не могу да се одвикнем, да заборавим своје ђачко доба: дете пла |
| , много теже, а ја се некако тешко могу да растанем с оним, што ми је негда било драго, што ми |
| уташе, и само овда онда опомињаше слугу да скреће то десно то лево, куд је мање кама и ровина.{ |
| шта пута је мало и развеселим.{S} Кажу да сам се много променила, али ја ипак још умем по катк |
| ко ће се и они тамо обрадовати кад чују да сам те видео.{S} Збогом !</p> <p>— Збогом, чича! отп |
| и господине.{S} Жао ће им бити кад чују да сте пролазили ; а и Гргур ће вам бити захвалан.{S} В |
| зити.{S} Учитељка не даде маломе новаку да сам ноћи у ђачкој спаваћој соби; још је дете нејако, |
| , настави Јован једва дочекавши прилику да опет завири у књигу... овде вели Доситије да су прек |
| само Милан хтеде употребити ту прилику да умакне, али га отац задржа.{S} Хтео не хтео, и он је |
| а био у олтару и добио од проте дозволу да тамо и останем.{S} Ето ти митрополита Рајачића с вла |
| , ма да сте таман од стола, добили вољу да седнете поред њих, па да се сити накусате њиховог пр |
| теори.{S} Појаве се, ишчезну, а ишчезну да му се опет појаве сјајније и дуготрајније.{S} Протос |
| а, стегне срце, окрене се слузи и викну да ошине.{S} Гргур је дуго гледао за њима, док не замак |
| амо нек није онако како је, целом свету да заврнеш шију.{S} Тебе не питам, питам госпођицу...{S |
| а се два три пут будио и говорио детету да гаси свећу, да легне.{S} Али га је Даница молила, да |
| ице, две младе Српкињице отишле у башту да наберу цвећа, па певале неку патриотску песмицу.{S} |
| анци</title>, али, чуј ме добро, што ћу да ти кажем...{S} За Русију, ону велику и силну Русију |
| де нека лажу, само чуј...</p> <p>— Нећу да чујем.</p> <p>— Ама...</p> <p>— Никакво: ама !</p> < |
| аш ли, брате, шта сам смислио — ја нећу да будем професор.</p> <p>— Нећеш да будеш професор? чу |
| елим да ти умреш?</p> <p>— Ево баш нећу да плачем! — Наједанпут ће Ружица у другу тактику.</p> |
| идба!</p> <p>— Озбиљно ти говорим, хоћу да се женим.</p> <p>— Још ни прво предавање, а већ хоће |
| е и он.{S} Али богме <pb n="60" /> хоћу да ме слуша као ода, а моју домаћицу као своју матер, т |
| д сте добили још једнога брата.{S} Хоћу да се пазите као да смо вас све троје ми родили.{S} Сед |
| , досадно ти је?{S} Ако, ако... ја хоћу да имам, да лепо поживим...{S} Шта ме се тиче...{S} Да, |
| о, насмехну, узе служавник и оде у кућу да спреми послужење.{S} Остави служавник на кухињском о |
| и блажен као малено дете, подигао чашу да наздрави своме пароху, а кад виде, да му, иначе врло |
| лепша него икад до сада, али у који мах да јој се приближи и дотакне руке, у истом тренутку осе |
| и из собе !{S} Иди !{S} Кажем ти, одмах да одлазиш или ћу....</p> <p>Није ни изустио, а Ружица |
| ах нешто закувало у срцу, па поче одмах да се прибира, помисли одмах на свој нови положај, на и |
| ад се одавно нисмо видели, а желела бих да ти кажем све.{S} Знам да би ми доликовало да сам мал |
| ех бо звезду на востоцје</hi>, познадох да се Христос родио, идем поклонити се <hi>јему</hi> и |
| се учили књизи у учитеља Максе.{S} Одох да му пољубим руку.{S} Остасмо цео дан онде код суднице |
| како било, сврнућу у твоје село.{S} Баш да видим и тог твога учитеља Максу.{S} Ја ћу ти већ пис |
| велиш, своје парохије.{S} Ти и не знаш да сам и ја постао... али, дај ми реч, тако ми Бога, ја |
| нећу да будем професор.</p> <p>— Нећеш да будеш професор? чуди се поп.</p> <p>— Нећу.{S} И нећ |
| сака прве школске поуке.</p> <p>— Хоћеш да ти узберем?</p> <p>— Не.{S} То је туђе, а учитељ реч |
| ина, де!{S} Љубиш скуте Авраму, а хоћеш да гураш Славјанство из устајалих глибова.</p> <p>— Па |
| м нежним танким гласом:</p> <p>— <quote>Да моји једноплемени усуде се сврх сваке ствари слободн |
| за тренут устави, и расташе се.</p> <p>Да ли на веки?</p> <p>После неколико тренутака стајала |
| и ће то жив дочекати“, помисли у себи. „Да ли је мени та срећа суђена?“ У тај мах скиде капу, п |
| по који цветак из моје баштице.</p> <p>„Да сад, Гргуре, видиш моју малу баштицу пред кућом.{S} |
| ти га пошљем по Марином Милети.</p> <p>„Да ли си, Гргуре, рад да чујеш, како ли је мени, како т |
| номе, кога не треба заборавити.</p> <p>„Да ли ти се, добри наш Гргуре, прохте по који пут да за |
| да и то, у име Божје, отпочнем.</p> <p>„Да ти нисам већ постала досадна?{S} Можда сам ти данас |
| у“ као да се с неким препире, или онога Дабишу, Бошњинога унука, што је одрастао у гори, па док |
| ићи ту твоју круту главицу, па би онда, дабогме да би онда много, много горе било.{S} Зато је д |
| овољно снажно била брдилима.{S} Сад је, дабогме, много друкчије, сад сам и много вештија и мног |
| га зовемо.{S} Идите у Дрезду, у Вајмар, дабогме, тамо читају буршовима Мушицког, наше песме, на |
| и: а какав ветар овог донесе?{S} Ветар, дабогме ветар.{S} Живот, Грго, и није ништа него вихоро |
| це нешто хладно сави око срца.</p> <p>— Дабогме да ће доћи... једва промуца; је ли дете моје, д |
| професор Сава и таре дланове.</p> <p>— Дабогме, још који дан.{S} Док стигне само војвода из Ит |
| <p>— Шта ће бити доцније?{S} Онда, онда дабогме да ћемо их ређе, много ређе виђати.{S} Али зар |
| , познајеш ли ме сад?</p> <p>— Познајем дабогме, да познајем...{S} Само мора да је било давно, |
| ће"онаке исто као што смо их ми од себе давали, кад би нас, несташне, окачио његов прут.{S} Па |
| о као бубице, а они старији већ су више давали себи слободе, особито кад учитељ није у соби.{S} |
| ене говор о школи.{S} Сиротан, а радан, давао је кондиције деци имућнијих Сављана.{S} Од то доб |
| ива <pb n="50" /> преко сваке мере: што даваше десна, не знађаше лева.</p> <p>Давно зађе сунце |
| слао јој преко оца и Српску Историју од Давидовића и целога Доситеја у издању оновременог беогр |
| n="43" /> мицати из села.{S} Ти си мој давнашњи друг; много смо заједно појели хлеба и соли: с |
| ком се истом дробе и на разлаз спремају давнашњи облаци.{S} Нешто је одлучио учитељ, нешто је с |
| <p>Сећа се старац свега, и ни једна од давнашњих успомена да га развесели.{S} Још и данас, као |
| походе оно двоје старих горе у селу.{S} Давно се Гргур није никоме јављао.</p> <pb n="129" /> < |
| Љуби Гргур оца у руку, љуби отац свога давно невиђеног сина, а кад обоје одоше до Петрије, сир |
| ачет.{S} На столској плочи, на којој се давно истрла плавчаста боја, неколико упрљаних школских |
| све сам каранфил и кадифица.{S} Ружице давно прецветале, па опустиле полуоголеле гране, а на њ |
| оп силази цркви, пењу се свечаним ходом давно ишчекивани божићни гости, прилазе у правилном ред |
| да познајем...{S} Само мора да је било давно, па сам мало као смео с ума.{S} Ал’ стан’, почекн |
| id="SRP18880_C8"> <head>VIII.</head> <p>Давно је одзвонило вечерње на Саборној Цркви, богослови |
| о даваше десна, не знађаше лева.</p> <p>Давно зађе сунце за гору, а деца се не помаљаху јоште н |
| а, Горњокрајишник, у почетку овога века даворио се с књигом у Сремским Карловцима, а поп је из |
| м бојом обојен.</p> <p>— Но, ђаче, рече давши књигу Гргуру и показавши му насловни лист, дед да |
| аше у сусрет.{S} Кад је стигла до њега, даде му половину лепињице, у којој беше сира.{S} Устеза |
| вам кажем, наставиће поп Арон, вољан да даде што потпунију слику, или да се бијемо, или да се с |
| а.{S} Сви уђоше у кућу.</p> <p>Учитељка даде упаљену свећу своме детету, и посла је, да добро п |
| ко, потврђује Илија.</p> <p>— Нек школа даде знања „сваком Србину нужна“, а ко те пита којим пу |
| брат му извади из торбице књигу, па је даде оцу.</p> <p>— Е де, де, насмехну се Иван; па то си |
| вору даде други правац, али се Илија не даде омести : он настављаше даље:</p> <p>— Не бих ни ов |
| утра ће почети долазити.{S} Учитељка не даде маломе новаку да сам ноћи у ђачкој спаваћој соби; |
| рскије посматрао, опет се ни најмање не даде омести у свом обичном хумору.{S} Његов практичан р |
| кад би у школи, а он скине тканицу, те даде неком своме другу један крај, а други намакну себи |
| то из туђине долажаше.{S} Ретко се који даде преламати на европску ношњу: заменити фес и шубару |
| дише горе до попа.</p> <p>— Још јуче ми даде прото оба ова писма, да вам донесем.{S} Једно је т |
| р хтеде, покушаваше више пута да говору даде други правац, али се Илија не даде омести : он нас |
| шаше.</p> <p>— Даклем, рад си Гргура да дадеш у школу? поче мајстор Јова, намрштивши мало своје |
| тицу пред кућом.{S} Знаш ли, кад ти оно дадох неколико цветића, а ти их сакри у недра да не вид |
| какве редње, немирне и зимогрожљиве, не даду мира сиротој комовици тамо у Максиној соби; а стар |
| ројанице и на глас читаше псалам: <hi>и дажд нам, владико, на сон грјадушчи</hi>...{S} Мала <pb |
| ред школском капијом, заокупе ударати у даире: „Играј ми играј, Кара-Мартине“; па јадника меду |
| ти кажем још озбиљније.</p> <p>— Дакле, дај руку!</p> <p>Илија пружи руку, а Милан, стиснувши ј |
| Ти и не знаш да сам и ја постао... али, дај ми реч, тако ми Бога, ја се собом не шалим.</p> <p> |
| де!{S} Подвуци ево овде прст, ево овде; дај прст, овде, овде, макни, мрдни, де, један, два... т |
| раћивати и онако кратке дане његове?{S} Дај ми који листак од овога калопера.{S} Тако лепо мири |
| ујем, немам ништа да чујем!</p> <p>— Та дај се доказати.</p> <p>— Нема ту никаква доказивања.{S |
| се одједанпут нешто присети, врати се. „Дај ми, кћери, папуче,“ рекао би умореним гласом, па се |
| ћу се заклети, ево сад у цркви: теже је дајанисати у школи него дрмати вилајетом.</p> <p>Учитељ |
| отића, од то доба, па све до данас, она даје нурији вредне и честите попове.{S} Ево је већ двад |
| pb n="30" /> лако изазива, још лакше се даје изазвати, али се опет врло брзо стиша, пружи руку, |
| и аустријске провинције.{S} Не тражите, дакле, да браним непознат народ, некакве ваше Србе.{S} |
| } Журимо се, док нас нису позвали...{S} Дакле државе ће бити четири:{S} Пољска — све земље стар |
| броја <title>Српских Новина</title>.{S} Дакле ја, учитељу, имам право.</p> <p>Учитељ Макса погл |
| исам знао, да је већ то тако далеко.{S} Дакле си се већ заљубио?</p> <p>— Заљубио или не заљуби |
| >Отац је пољуби.</p> <pb n="23" /> <p>— Дакле, звало се Вертеп.{S} А знате ли, децо, шта значи |
| ову... </p> <p>— И у његову...</p> <p>— Дакле ти већ Даница уштинула срце?</p> <p>— Уштинула.</ |
| бар бих њих поштедила од боја.</p> <p>— Дакле сте, госпођице, противу фиргаза!{S} Чујеш ли, Мил |
| а до мрака јурио за мечкарима.</p> <p>— Дакле Станковом сину се допадне ова мечја игра, те кад |
| креветац господина професора.</p> <p>— Дакле, сад смо прочитали и другу свеску народних песама |
| — А ја ти кажем још озбиљније.</p> <p>— Дакле, дај руку!</p> <p>Илија пружи руку, а Милан, стис |
| ици можеш рећи и да сам рањен.</p> <p>— Дакле, име јој је Даница...{S} А је ли млада?</p> <p>— |
| вамо !</p> <p>И погледа онамо.</p> <p>— Дакле све поред куће са зеленим прозорима?</p> <p>— Све |
| ан, а крштено му је име Гргур.</p> <p>— Дакле Гргур, забележи учитељ, па опет озбиљно погледа о |
| оје наочари, па с њима на нос.</p> <p>— Дакле, децо, на посао.{S} Ходите ближе.{S} Ја ћу сећи, |
| уверила...</p> <p>— Је л’ те?{S} Ви сте дакле за стари?</p> <p>— Не, сасвим за нови метод.</p> |
| е сркати каву, која се пушаше.</p> <p>— Даклем, рад си Гргура да дадеш у школу? поче мајстор Јо |
| пратила готово до на крај сеоских кућа, дала Гргуру пуну руку цвећа, па је дуго, дуго за њима г |
| зиду, са једне тисовине, која се једва дала домашити, очепи малу гранчицу, и све то спреми да |
| и планови: како би се та проклета сорта дала избацити са српских бедема.{S} А кад му се поглед |
| ону икону између прозора, која се није дала разазнати.{S} Учини му се све то тако озбиљно и св |
| има, па оним опанцима што им се кожа из далека црвени као кухани раци.{S} Још му необичнији поп |
| но се држи „претписанија".{S} Али ни из далека оне пређашње строгости, штапом и сад-прети, прет |
| вали преко својих усана, није јој ни из далека смео наговестити да је — плакао.</p> <p>А мали Г |
| своје земље, низаме, а Гргур је још из далека гледнуо неколико пута у криве сабље и дрвене фес |
| ак, као прозорје.{S} Чини му се да чује далеки звон, струје певне и ветрне, еолову харфу, која |
| пренесе.{S} Сва јој душа лебди над тим далеким и незнатним Томашевцем, над усамљеним рањеником |
| е димњаци међу луговима, чују се стада, далеко се види пут, који поред брда води дубоко у Шумад |
| <p>— Ту је, наставиће отац Арон; ту је, далеко није.{S} Тешко је било чекати, али се ето дочека |
| ркне изван свога <pb n="6" /> крова.{S} Далеко у шуми чуо се ћук.{S} Тамо кроз грање високога б |
| су осећања отела мах и занела га некуда далеко?{S} Та има то пуно тренутака, кад нам је књига с |
| х бистрих и студених извора, кажу, нема далеко унакрст по нашој Шумадији.{S} Поток под школом ј |
| мо срце обилићско.{S} Њихова поштења на далеко нема — одавна се прича њихова правичност.{S} Па |
| зио, прихвати свештеник Арон:{S} Барања далеко, а већ по парохијском послу и могло би се.</p> < |
| аће:</p> <p>— Село Гргурово није одавде далеко?</p> <p>-— Сат, одговори, готово и нехотице, Дан |
| n="82" /> њихово друштво било је негде далеко испред њих, а они су овамо далеко позади храмуца |
| а.{S} А кад фамулус <pb n="136" /> беше далеко поизмакао, почеће Милан, али сасвим поверљивим т |
| мајке?</p> <p>— Све је остало и близу и далеко.</p> <p>— Свега се можеш одрећи?</p> <p>— Свега. |
| <p>— Охо, нисам знао, да је већ то тако далеко.{S} Дакле си се већ заљубио?</p> <p>— Заљубио ил |
| негде далеко испред њих, а они су овамо далеко позади храмуцали, наслонивши се обично на каквог |
| ког раскршћа <pb n="57" /> опазише тамо далеко у високом јутарњем зраку позлаћену кулу на Сабор |
| о чудно, нешто лепо, нешто тамно, нешто далеко.</p> <p>Из ове их тишине опет изведе учитељ Макс |
| ога мишљења.{S} Помисли у себи : „Зађох далеко, дубоко је, али ћу испливати, скрећи!{S}" И доис |
| тамо Срем, и у Срему Фрушка, а десно, у далеком северном хоризонту, губи се житородна српска ра |
| римо ја и Даница, где си и како ти је у далеком свету...{S} Ко ће као Бог, само кад си нам се о |
| Марију Терезију, ни Јосифа II. „Све што дали, оно и узели“, виче Никанор, а народ у један глас: |
| аше краљевине:{S} Хрватске, Славоније и Далмације.{S} Де, ево одавде, почињи, гласно.... још гл |
| ем да будем боља.{S} Кад би се то негде дало купити, или отпостити, или одрадити, ја бих и купи |
| на његову суморну и убрану лицу није се дало опазити, је ли се или се није обрадовао.{S} Даницу |
| напред на брдском коњичку, а за њим се дало неколико виђених коњаника: директор, капетан, свеш |
| тако...</p> <p>Али Гргур већ није ништа даље видео.{S} Засенуше му очи од изненадне муње.{S} Пр |
| ати своје очи од тог немилог лика и оде даље ка великој мраморној чесми на тргу према великој г |
| е, а до среде већ прихвата Максо, па се даље не брини: тресу се они оронули сводови!</p> <p>У п |
| занесених гледалаца.</p> <p>Збор певаше даље: </p> <pb n="35" /> <quote> <l>Звезда иде јаснаја, |
| ако даље“</p> <p>Ни поп Крста не могаше даље, а већ о учитељу Макси и да не говоримо.{S} Створи |
| .</p> <p>Али ту већ стари учо не могаше даље, облише га сузе, и попу се очи наводниле; сви су у |
| се Илија не даде омести : он настављаше даље:</p> <p>— Не бих ни овамо прелазио, да не беше доб |
| слабије чујаше, а он, свршив молитву, и даље замишљаше себи срећу, којом би, да, је свемоћан, о |
| .</p> <p>Викач оде у село, а слуга се и даље повираше око кола.{S} Петрија тужна, претужна, не |
| уди и себе и мајстор-Јована, па настави даље:</p> <p>— Ни осетио нисам, драги мајстор-Јоване, к |
| е пружи Гргуру.</p> <p>— Дед ти настави даље ово! (Показавши му прстом где да отпочне.) Гргур п |
| одрже све онако како је, они“... читај даље две последње врсте!</p> <p>— <quote>Остају за наве |
| ован.</p> <p>— „и неучен, настави Милан даље, мени је милије видети ученог младога Рајића, него |
| ки гласак своје матере па би чисто и он даље потоком, можда би га добар и милостив одвео до сам |
| наплати по каква већа наруџбина, и тако даље</p> <p>По вечери очита се опет <title>„Оче наш.“</ |
| ка сира, или савијача, или моча, и тако даље{S} О великим празницима у подне печење, а <pb n="6 |
| ..</quote></p> <p>— И тако даље, и тако даље, настави мајстор Јован мало — као кроз зубе: „они, |
| е и расуђују...</quote></p> <p>— И тако даље, и тако даље, настави мајстор Јован мало — као кро |
| : шти оца твојего и матер твоју“ и тако даље, онда се дигне у школи толика граја, тако велеглас |
| ом ваш доброжелатељ и молитвеник и тако даље“</p> <p>Ни поп Крста не могаше даље, а већ о учите |
| д прслука под пазухом, опружи ноге тамо даље под сто, повуче два три дима из разгореле лулице, |
| и предмети јасно и разговетно, али тамо даље, по угловима и зидовима, пао сутон, полусумрак, да |
| е да задржимо код куће или да га шиљемо даље у школу.</p> <p>— Ја, снебива се Петрија, па Бога |
| а већ више не гледаше у њега и спокојно даље корачаше међу цветним лехама.{S} Облачно јесење не |
| и Илија већ појавити са својом улогом у даљем животу својих млађих другова.</p> <p>Гргур и Мила |
| прозор напоље.{S} Међутим се чујаше из даљине грмљавина, муње учесташе, по гдекоја крупна кап |
| p> <p>Мали Гргур је био први од ђака из даљих села.{S} Тек ће кроз који дан по недељи стизати и |
| журане усне, па мислима зашао у ближу и даљу прошлост.</p> <p>Сећа се старац свега, и ни једна |
| нос вући, господо моја, разумите ме, не дам се за нос вући!</p> <p>Тако је зипарао, а ми му хла |
| лу ствар доставити попечитељству.{S} Не дам се ја од вас за нос вући, господо моја, разумите ме |
| ићена оружја, ножева и сабаља кованих у Дамаску и Ужицу, и синија бакрених, и топуза гвоздених, |
| ији облаци.{S} Четврти је час по подне, дан у најлепшем јеку, али често преко села пређу тако т |
| сти; научи ме да будем добра, с дана на дан боља, да будем заслужна тако доброга другара, као ш |
| врве по улицама београдским, с дана на дан насељавају малечке станове, понајвише на Дорћолу.{S |
| ој доброј навици, прионе за књиге.{S} И дан и ноћ читао је, готово колико и није требало; врло |
| и Колубаре...{S} Ето је баш данас први дан Божића, потрудимо се и ми, драги читаоци, мало до у |
| {S} Остарио сам, обневидео, још за који дан...</p> <p>Ту се Макси очи наводнише.{S} Узе убрус и |
| ђака из даљих села.{S} Тек ће кроз који дан по недељи стизати и остала деца.{S} Ђаци из села у |
| ати у <title>Вјестнику</title> ово који дан. </p> <p>Мајстор Јован скочи:</p> <p>— Морам у Карл |
| а — тај му је део изврстан.{S} Ово који дан отићи ћемо макар до Топчидера, — тамо ћемо сести гд |
| ћ је израстао више моје главе, још који дан, па ће своје златне круне повијати према сунцу.{S} |
| аре дланове.</p> <p>— Дабогме, још који дан.{S} Док стигне само војвода из Италије, док се приб |
| екати, али се ето дочекало.{S} Још који дан...</p> <p>— Још који дан! понавља задовољно професо |
| о.{S} Још који дан...</p> <p>— Још који дан! понавља задовољно професор Сава и таре дланове.</p |
| <p>— Још који дан...</p> <p>— Још који дан?{S} Добро је, кад није горе.{S} Па од сад буди паме |
| та је с твојом ногом?</p> <p>— Још који дан...</p> <p>— Још који дан?{S} Добро је, кад није гор |
| <pb n="121" /> брза, пролази.{S} Сваки дан је по један чанак, у који, ма једанпут, ваља заитит |
| а.{S} Идеал му је био и Вучић.{S} Сваки дан би прошао поред капије Вучићева конака, овда и онда |
| му ове вредне кириџије, гледај да сваки дан што добро свикнеш и научиш.{S} А кад школу свршиш, |
| ди, жено, не мичи се.{S} Кафе има сваки дан... па онда, оче Ароне?</p> <p>— Онда нас, као што р |
| ући, где немаш своје сухоте.{S} Ту неки дан сласмо депутацију Грабовскоме у Варадин; не да се б |
| олске прозоре, који су, обично, по цели дан били отворени.{S} Мали Гргур пође да јој помогне.{S |
| на капију.{S} Како беше пријатан јесењи дан, иђаше гологлав, у једној држаше свој ониски голуба |
| стом модрозеленом травом.{S} Леп јесењи дан, сунце сија као усред лета, само блаже и пријатније |
| лима кнежевине Србије.</p> <p>Леп летњи дан, као увек што су првих дана месеца јуна, Срби „из п |
| одавна из Београда?</p> <p>— Данас пети дан.{S} Куда ме није било, куд се <pb n="119" /> нисам |
| истово примите</title>.{S} Дође и шести дан по подне поста без зејтина; сутра је причест и поче |
| седосмо ја и мој црквењак, и тек трећи дан пред залазак сунца, стигосмо на домак Карловаца.{S} |
| целиваће иконе. „Чисто ми је лакше онај дан,“ говорила би, „кад ме свештеник мироше".{S} Чешће |
| а га и ми данас приказујемо.</p> <p>Тај дан беше четвртак, сретан дан, кад цело по подне „влада |
| о.</p> <p>Тај дан беше четвртак, сретан дан, кад цело по подне „влада слобода".{S} Учитељ је Ма |
| Нећу ни да мислим, кад је то јасно као дан.{S} Ја вам и опет велим, да ту нема неваљалства.</p |
| валу.{S} Тамо ће и ручати, провести део дан.{S} И доиста, сутрадан, још на један сахат пред зор |
| двојице научи више слушајући, него цео дан код куће читајући.{S} Илија је из оног кола ђака, к |
| Одох да му пољубим руку.{S} Остасмо цео дан онде код суднице.{S} Кад би пред мрак, а преда ме с |
| ега славимо, јер он пази на нас; по цео дан гледа и слуша, како се учимо и владамо.{S} Видиш, к |
| навикла су цвркутати и торокати по цео дан, а душа јој беше запиткивати, описивати и приповеда |
| овирују рехави предњаци.</p> <p>— Добар дан, господине учитељу! викну онај дежмекасти, пошто об |
| потпуно саглашава.</p> <p>А како је већ дан почео бивати на измаку, то се и наши гости почеше с |
| тара за нашу омладину", док ти зајекну „дан!“ отуд са горе, сви се окретоше тамо на ону страну |
| анас чудеса ?</p> <p>— А ја и ви да два дана не једемо и не пијемо, шта би било од нас, драги м |
| у свој <hi>педагогијум</hi>, па по два дана не обува ципела, него тамо амо у дубоким папучама, |
| зобличително слово“, па збогом!{S} Тога дана не би више излазио, или бисте га видели тек пред м |
| ,“ рекао би умореним гласом, па се тога дана не би ни макао испод школског крова.{S} Поп Крста |
| зо разрадио у себи и као своје још тога дана препричао при свима састанцима.{S} Све мудре изрек |
| едрим небом без јела и пића: тек петога дана смиловаше се и убише мученика.{S} Тодора Ковачевић |
| и од оног најоблачнијег и најмочарнијег дана из дубоке јесени.{S} На забрану „попечитељства про |
| тешко као и њезина судбина од данашњег дана.{S} Како је још јутрос било на свету пуно и дражи |
| м матороме баби, што мисли да ће једног дана истесати Душана.{S} Хоћу море слободу овде, овде, |
| ксо у длаку је умео прорачунати кога ће дана походити његову школу.{S} А ето се сад преварио, и |
| кла наџацима, привезала за дрво, четири дана издржа јадник на зими под ведрим небом без јела и |
| врло простим ћилимом, на ком се и преко дана почешће одмара.{S} Чело главе мало „Распетије“.{S} |
| > <head>II.</head> <p>Не прође неколико дана а школа б...ска забруја као кошница.{S} Искупише с |
| >IX.</head> <p>Гргур је, после неколико дана, одговорио Даници.{S} Писмо је упутио на учитеља М |
| C10"> <head>X.</head> <p>После неколико дана није било у Београду ни столара Јована, ни професо |
| с најлепшим жељама, и мислећи неколико дана готово без престанка о Даници, најзад се прибере, |
| се с њоме упознати.</p> <p>Још неколико дана, па ето Петров-дана.{S} Учитељ Макса одавно заокру |
| ре, опрости; научи ме да будем добра, с дана на дан боља, да будем заслужна тако доброга другар |
| з прека“ врве по улицама београдским, с дана на дан насељавају малечке станове, понајвише на До |
| на, ухватише, привезаше за дирек, девет дана обрташе око дирека све према сунцу, док човек, у н |
| вде вели Доситије да су преко четрдесет дана гладовали Мојсије на Гори Синајској и Илија бежећи |
| док не поднесе уверење да је ма годину дана децу учио.{S} Зар није и школа држава, а дечица на |
| <p>Леп летњи дан, као увек што су првих дана месеца јуна, Срби „из прека“ врве по улицама беогр |
| да јуче беше — тако се сећам оних првих дана, што их обоје овде проведосмо.{S} Дуго сам чувао о |
| помислити, али је прошло много кратких дана и дугих ноћи, док је кроз ту маглу просинула једна |
| гур, мирише, па се сећа оних безбрижних дана из невинога детињства.{S} А то га сећање пренесе у |
| га пошље Стратимировићу, а после месец дана већ беше у редовима оних бораца из Србије, над кој |
| једио заклопачко.</p> <p>— За ово месец дана како смо у Карловцима, наставља отац Арон, каквих |
| г и има се из чега.</p> <p>— Па има још дана да о томе говоримо, поче Петрија.{S} Јако, чоче, д |
| /p> <p>Још неколико дана, па ето Петров-дана.{S} Учитељ Макса одавно заокружио и довршио своју |
| насмехну се Иван; па то си се ти, сине, данас људски показао.</p> <p>— Да се ниси уплашио, чедо |
| рити, осече се Илија срдито.{S} Гргуре, данас сам с тобом сојузник.</p> <p>— Ал’ ја с тобом не, |
| Децо, децо, не шал’те се главом, учите, данас сутра ето директора, па тешко си и мени и вама ак |
| <p>Ту на том, негда тако пуноживотном, данас тако пустом Дорћолу, у улици ниже главне полиције |
| плота.{S} То га је и текнуло у његово, данас и сувише осетљиво срце.</p> <p>У том се сунце поч |
| оре доле запита нас: „Хоћете ли, браћо, данас да бирамо војводу?“ Сви као из једног грла: „Дана |
| те к’о рођена браћа.{S} Тешко је, децо, данас стећи пријатеља, па зато их ваља себи ковати јошт |
| а Максо још пуно жалосније него раније; данас ми је било тако мило, тако лако у срцу.{S} Кад ју |
| ете лепити и како треба придржавати.{S} Данас и сутра правићемо Вертеп, а у суботу круне и царс |
| ли ћу један бити довољан, достижан.{S} Данас је, мој драги мајстор Јоване, толико квара међу љ |
| жено? говораше Иван, чарајући ватру.{S} Данас сутра па и јесен ту, ваља нам се богме размислити |
| емена.</p> <pb n="74" /> <p>А данас?{S} Данас је данас, све лепо и красно, али никад оно што је |
| тезаше се, али је ипак примио.</p> <p>— Данас нема школе, Грго; хајдмо тамо на брдо да трчимо г |
| >— Јеси л’ одавна из Београда?</p> <p>— Данас пети дан.{S} Куда ме није било, куд се <pb n="119 |
| путовати од једне школе до друге.{S} А данас?{S} Има их у сваком трећем селу — ко би запамтио |
| и онога времена.</p> <pb n="74" /> <p>А данас?{S} Данас је данас, све лепо и красно, али никад |
| живље покрупнији залогај; најбоље је да данас и не говорим..{S} Ти си данас, онако, знаш, не см |
| ету реченицу.</p> <p>— С тобом се не да данас говорити, осече се Илија срдито.{S} Гргуре, данас |
| p>— Попе!</p> <p>— С тобом се баш не да данас говорити.</p> <p>— Ни с тобом.</p> <p>— Па шта ве |
| траже; да не би кукуруза, твој би Илија данас танцовао између неба и земље.{S} Ужасно, гдегод к |
| {S} Илија је из оног кола ђака, које је данас изумрло, а и онда, у њихово време, провлачили су |
| сто, да их и ја разумем: али тако ти је данас и са столарством, све теши нешто на око, шарено и |
| > <pb n="74" /> <p>А данас?{S} Данас је данас, све лепо и красно, али никад оно што је било онд |
| ана, а још више уз Гргура.{S} Али их је данас узалуд тако рећи вијао, није их стигао, па зловољ |
| познајем га.{S} Али да, да, времена се данас изменила.{S} Кад сам ја књигу учио, ваљало је од |
| ани и у тим тамо селима.{S} Чини вам се данас је све у длаку онако <pb n="44" /> као што беше ј |
| ве ти, нек се учи адвокатлуку.{S} Ко се данас уме бранити на суду и путу, тај зна да је жив.{S} |
| шећи се трну у дланове.</p> <p>— Ви сте данас сасвим добре воље, господине професоре?{S} Примет |
| живе и младе, свеже и росне као што сте данас вас двоје у првоме цвету.{S} Ко зна, можда ће се |
| хе, то је само Доситије умео рећи.{S} И данас их има, који књиге пишу, ама нешто врдају, нешто |
| Он настави :</p> <p>— Било би то што и данас — ништа!{S} Честити би били честити, а уље — уље! |
| мајстор-Јованов син, свршени лицејац и данас сутра чиновник.{S} Прокопао је Милан све.</p> <p> |
| да је баш толико зашао у године; још и данас, као свакада, тачно се држи „претписанија".{S} Ал |
| шњих успомена да га развесели.{S} Још и данас, као некада, ради брижљиво; кад је за школским ст |
| и дома богат ранама и пљачком.{S} Још и данас има у њих кићена оружја, ножева и сабаља кованих |
| а заноса.</p> <p>— Гле гле, како сте ми данас осорни, мудрице.{S} Зар вам је тако отежао ваш „д |
| од његових биографа, по којима га и ми данас приказујемо.</p> <p>Тај дан беше четвртак, сретан |
| уздахну мајстор Јован, као да смо ти ми данас у томе попузнули.{S} Колико је мој професор Сава |
| оп или капетан?{S} Истина су и капетани данас појефтинили, али тек, тек боље живе него ја и ти. |
| све кроз полуплач говорећи: „Благо мени данас и до века!{S} Благо мајци кад те је опет видела!“ |
| /> онда по коју лепу књижицу!{S} Ти си данас много паметнији од мене, знаћеш изабрати, шта би |
| оље је да данас и не говорим..{S} Ти си данас, онако, знаш, не смем ни да ти кажем.</p> <p>— И |
| ам већ постала досадна?{S} Можда сам ти данас и сувише торокљива, више него што бисмо ми обоје |
| и.{S} Надај се.{S} Ко зна, можда ћеш ти данас сутра бити и у Београду.{S} Ствари иду и тако <pb |
| и ниже главне полиције, у кућици, којој данас камена ка камену није, живео је професор Сава.{S} |
| пољут и построг, али су му прутови ипак данас и краћи и тањи, а и ређе их се маша него онда кад |
| ача, па бео помастан сир, који је истом данас начет, па пуна заструга бело-жутога липовца, меда |
| лужило се најскупоценијим чибуцима, као данас слатким и кавом.{S} И Сава је то уврстио у своја |
| је куће Протића, од то доба, па све до данас, она даје нурији вредне и честите попове.{S} Ево |
| Илија, говори мало озбиљније, ја још до данас нисам волео ни једну девојку.</p> <p>— Само лакше |
| е помру од глади.{S} Али, ко ти је само данас попечитељ просвете?{S} Него, боже здравља, гледаћ |
| и велики претци тако мислили, зар бисмо данас били господари у Београду?{S} Камо дахија?{S} Кој |
| Крста, друго учитељу.{S} Чим преломисмо данас чесницу, отац ми рече на не часим часа, већ да по |
| хтео да на њима учини то чудо, а где су данас чудеса ?</p> <p>— А ја и ви да два дана не једемо |
| пер и здравац на истим местима, само су данас крупнолиснији и бокорастији.{S} Невен се жути там |
| и Словенска од словенских земаља што су данас под Турском...{S} Но, како ти се свиди моја полит |
| змеђу Дрине и Колубаре...{S} Ето је баш данас први дан Божића, потрудимо се и ми, драги читаоци |
| ниле сузицама.</p> <p>— Ја ћу можда још данас с Пауном у село, а ово ти је од јако место мене о |
| ије јеванђеље божје мудрости.{S} Па још данас, кад се код школе и цркве искупило мало и велико. |
| рамо војводу?“ Сви као из једног грла: „Данас!“ Патријарх виче: „Прекрстите се!“ Сви се прекрст |
| , учити децу мучна работа.{S} Па још на данашње време.{S} Ко није децу учио, не зна шта је поса |
| видљиво и тешко као и њезина судбина од данашњег дана.{S} Како је још јутрос било на свету пуно |
| неколико пловака, које падоше на жртву данашњој школској свечаности.{S} Сељаци поседали под бр |
| а многима као добар вођ светли кроз све дане превртљива живота.</p> <p>Учитељ је с попом отишао |
| ма, а њега жижне помисао на оне школске дане после великих празника, кад ће строги учо, с пруто |
| {S} На што му скраћивати и онако кратке дане његове?{S} Дај ми који листак од овога калопера.{S |
| ило од света?{S} Та здрава старост чини дане дражима, слађима; врење и борење нестане, тихо, ми |
| </head> <p>Тихо, али опет журно пролазе дани и у тим тамо селима.{S} Чини вам се данас је све у |
| ње нестане, тихо, мирно теку једнолични дани, слатко као у детињству, зато се многи старци, кој |
| шега детињства.{S} Боже мој, како журно дани пролазе; веруј ми, Данице, као да јуче беше — тако |
| је матере.</p> <pb n="148" /> <p>Сви су дани и красни и лепи, али најлепши и најсвечанији светл |
| По жељи српске владе и рускога конзула Данилевског кнез Михаило удаљава се од граница, српска |
| <p>А кад су били код баштенских врата, Даница позове унутра свога новог друга.{S} Беше тек поч |
| S} Гргур има мало више поуздања у себе, Даница му се прибила, па пуна поуздања, не сме да се ма |
| <p>-— Сат, одговори, готово и нехотице, Даница.</p> <p>— Сат?{S} Па то је ту...{S} Шта велиш, б |
| сним оком.</p> <p>— Па као што ми рече, Даница је ваљана девојка?</p> <p>— Права Српкиња, приме |
| S} Макса му се чињаше и сувише озбиљан, Даница снуждена, а Милан у овој прилици. колико и не тр |
| џубе и место феса намакао зимњу шубару, Даница нахранила живину, па тамо у кухињи стала код огњ |
| хе и главама туцкају о дрвене ступчиће; Даница, не дижући главе, шије, а учитељ Макса, држећи б |
| грјадушчи</hi>...{S} Мала <pb n="9" /> Даница већ је заузела своје место до зида у материном к |
| широким опет позлаћеним појасевима.{S} Даница вазда живахна и слободна, па се маша за колаче, |
| ко испредати до најситнијих ситница.{S} Даница, по обеду, остала је на свом месту за столом, пл |
| домаћица свог старог самохраног оца.{S} Даница је дрхтала, стрепила, чекала и чекала, али оно, |
| ницама, а на вратима се зачу куцање.{S} Даница се исправи, својим крупним очима погледа према в |
| гледа га само и плаче као мало дете.{S} Даница их остави, па брже ускочи у своју баштицу, паде |
| а ме стари Степан, још је фамилијаз.{S} Даница ме одазва у школу — да је видиш, Грго, нема је л |
| ове, и обоје се журно упутише школи.{S} Даница је напред скакутала.</p> <p>Кад је било на заход |
| ши гости почеше спремати на полазак.{S} Даница навали да оду до Гргуровог оца, и они, после мал |
| ргура дошао његов старији брат Паун.{S} Даница их испратила готово до на крај сеоских кућа, дал |
| ија се баш у истом тренутку окренуо.{S} Даница већ стајаше с оцем горе на брду.{S} Наставише пу |
| изведе брат и преда ручноме деверу.{S} Даница зажеле, да је изведе њезин другар из детињства, |
| ди нам здрав, и немој нас заборавити. — Даница“.</p> <p>— Даница, понови Гргур из дубине душе с |
| мој нас заборавити. — Даница“.</p> <p>— Даница, понови Гргур из дубине душе своје, пољуби драгу |
| <p>— Моја кћи. одговори Макса.</p> <p>— Даница, ако се не варам.{S} Доносим вам поздраве.{S} До |
| предавање, а већ хоћеш младу.</p> <p>— Даница ми се јако допада.</p> <p>— Умири се, док пројур |
| рка, она некадашња несташна и торокљива Даница.</p> <p>Шест пуних година је минуло, од како се |
| шта ћу бити ја, отац? упита нестрпљива Даница.</p> <p>— Ти си била и остајеш моје дивље пиле.< |
| зна...</p> <p>— Ништа и не вреди, дода Даница.</p> <p>— Стоји у буквару, примети попа, смешећи |
| шко познати.{S} Према њему његова ћерка Даница, у најлепшим, најцветнијим годинама.{S} Густу ко |
| у него што је лепа учитељ-Максина ћерка Даница.{S} А Милан, он гризе доњу усну, метнуо руке наз |
| да заузме своје место на кревету, мала Даница погледа га с пуно радости, згрчи већма уморне но |
| а и учитељка нешто за се шапутаху, мала Даница лактом оборила колаче па их купи испод стола, а |
| иђоше се да мало главе наслоне.{S} Мала Даница одавна заспала, па је попадија у суседној собици |
| ур гледа слике, гледа и чуди се, а мала Даница хвали му се, како и она уме намоловати лутку и к |
| обито кад учитељ није у соби.{S} А мала Даница, она као на иглицама окретала се час на лево, де |
| има је, као буба, скакала и трчала мала Даница.{S} Још није почео сутон отимати мах, а звечка в |
| , ни његови другови, а најмање она мала Даница; али му се ипак учини, да иза тих магловитих реч |
| да по туђој мудрости“.{S} Само је мала Даница још она иста брбљива и несташна птичица, која ис |
| , којом се слази на поток, стајаше мала Даница.</p> <p>— Ја те, ја те зовем, Гргуре! викну она |
| годишњи случајни додатак, тек да и мала Даница окуси један грумичак владалачке сласти.</p> <p>Р |
| то за столом, до њега је стајала и мала Даница.{S} Он се окрете својим ученицима:</p> <p>— Кажи |
| их не узмеш?...{S} Рекав то, опази мала Даница да и оних цветића нема у његовим рукама.</p> <p> |
| е науке у сеоској школи, и од како мала Даница, и сама узгред учећи се, негује и храни живину, |
| >— Ово није туђе, прекиде му говор мала Даница; ово је наше, ово је моја мати садила.</p> <p>Ту |
| е одазвао се на све оно што је помињала Даница у свом нежном и срдачном писму.{S} Послао јој пр |
| топла, али не она, коју је предосећала Даница, не она, која вечном свезом спаја два младачка с |
| алопер је тако обичан цветак, прошапута Даница.</p> <p>— Али му је мирис дуготрајан...</p> <p>— |
| ј страни, стали цар Петар и мала царица Даница.{S} Прочитајте <title>Српску историју</title> од |
| истом тренутку отворише се врата и уђе Даница, Макса писма у шпагове, а Гргур узе шешир и спре |
| у да гаси свећу, да легне.{S} Али га је Даница молила, да је остави.{S} Седела је за столом, пл |
| е последњи пут тамо одлазио.{S} Онда је Даница навршила пуних шеснаест година, у августу су зај |
| <p>После неколико тренутака стајала је Даница пред олтаром, а Гргур на свом коњу журио се кући |
| тне, по њега покрупније књиге, дотле је Даница читала све успомене и све тајне свога лепог и не |
| а сам рањен.</p> <p>— Дакле, име јој је Даница...{S} А је ли млада?</p> <p>— Мога доба. </p> <p |
| сладости од оваких суза?</p> <p>Кад се Даница повратила и послужила кафом, Милану је необично |
| b n="130" /> <p>А Илија?{S} Ма да му се Даница допала преко сваког очекивања, ма да ју је и он |
| на, три пута благословена.</p> <p>Ту се Даница мало намршти, „свевидеће" око Илијино брзо га ув |
| >— Све потоком и кроз ливаде, приметиће Даница.</p> <p>— Врло лепо, таман на конак.{S} Пристаје |
| жим.</p> <p>— Сасвим излишно, приметиће Даница, ја сам се одавна над децом уверила...</p> <p>— |
| оварао је Гргур, а богме је овда онда и Даница оцу образ осветлала.{S} На завршетку испита поде |
| тако, али он...{S} Често говоримо ја и Даница, где си и како ти је у далеком свету...{S} Ко ће |
| епан спреми се да их проведе, а Макса и Даница испрате их до потока, до новога моста.{S} Кад су |
| е иконе.</p> <p>Међ мушком децом беше и Даница, али час гледаше у ђаке тамо с друге стране код |
| ав тај ред, ту материну тачност, врши и Даница, њезино добро дете, али тек тек, није дете што и |
| толом, Макса је седео у прочељу, а он и Даница једно према другом.{S} Учитељ је био ванредно до |
| најмањих и нејачких: међу њима Гргур и Даница.{S} Нови ђаци, а особито Гргур, сеђеху <pb n="10 |
| тељ, озбиљан, следствен, строг.{S} Сави Даница своју мазу, ђачићи у фронт, а Максо ти узе своје |
| ..</p> <p>— Управо и није цвет, настави Даница и опет га погледа оним значајним погледом.</p> < |
| > <p>Ђаци у први мах не одговорише, али Даница дигла два прста десне ручице, па палаца ли, пала |
| ста непоузданим гласом.</p> <p>— А мени Даница, а зову ме и „дивљим пилетом“.{S} Имаш ли буквар |
| и цар Петар, а ја мала царица, одговори Даница полумазно, која се некако једва виђаше иза попов |
| а мишљења.</p> <p>— Не мислим, одговори Даница одлучно.</p> <p>Илију у мало не збуни овака отво |
| /p> <p>— Није ми било познато, одговори Даница.{S} Али не чини ништа, мени је жао малене деце, |
| <title>Српске Новине</title>, али, док Даница не стигне да му их прочита, ни таћи их неће.{S} |
| до да трчимо горе и доле...{S} Рекав то Даница, залети се и претрча једну дуж.{S} А кад виде да |
| p>— И у његову...</p> <p>— Дакле ти већ Даница уштинула срце?</p> <p>— Уштинула.</p> <p>— Само |
| ожда и против своје воље упаде му у реч Даница.</p> <p>— И лакше и природније, потврди и Милан. |
| но, све пролазно, све неверно...</p> <p>Даница га значајније погледа и прошапта:</p> <p>— Све?< |
| а ти ћеш бити моја мала царица.</p> <p>Даница се насмеја, па поче наново савијати главу, испод |
| е зна, и у знања која не разуме.</p> <p>Даница, поверљивијим погледом, уверила је Милана да се |
| </p> <p>— Лежи? </p> <p>— Рањен.</p> <p>Даница заћута.{S} Милан је опазио бледило на њезином ле |
| се не би смео одрицати?</p> <p>— Ништа, Данице, осим оних старих у селу.</p> <p>— А осим оца и |
| мој, како журно дани пролазе; веруј ми, Данице, као да јуче беше — тако се сећам оних првих дан |
| који цветак.</p> <p>— Не, не, не дирај, Данице; најбоље је цветку на његову корену.{S} Ја волим |
| ујалој души. </p> <p>— Гргуре!</p> <p>— Данице!</p> <p>И обоје, као укопани, не макоше се с мес |
| из кухиње заори материн глас:</p> <p>— Данице!</p> <p>Мали Гргур је био први од ђака из даљих |
| миришу; ти си им била мати, моја драга Данице.{S} Чуваћу их брижљивије него ону негдашњу китиц |
| се да чује његов глас: „Лаку ноћ, моја Данице!"</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1888 |
| /p> <p>— Све?</p> <p>-— Све, драга моја Данице.{S} Ето ми је дваест две, и тако се осећам сам, |
| у школи; сећа се и учитеља Максе, сећа Данице.{S} Па онда му се опет наметнуше живописне слике |
| е звезде, два лепа, мало запурена лишца Данице и Гргура, на глави им оне златне крунице, па они |
| не ?</p> <p>Милан ништа не одговори.{S} Даници не би по вољи, желела је да походе оно двоје ста |
| ележи! </p> <p>— Ево, бележим!</p> <p>— Даници можеш рећи и да сам рањен.</p> <p>— Дакле, име ј |
| обро и не изусти име својега другара, а Даници клонуше руке и спусти шав на сто.{S} Лице јој се |
| му поче много до тога стајати, да према Даници није противнога мишљења.{S} Помисли у себи : „За |
| х осврте се и Илија, погледа горе према Даници, па, онда, чисто подсмешљиво, <pb n="135" /> јет |
| догађаја па се најзад опет заустави на Даници.{S} Што се ближе селу примицаше, тим се живље и |
| мислите и ви тако, госпођице? окрете се Даници, намеран да поублажи оштрину својега мишљења.</p |
| у неправду до године.{S} Жао и Гргуру и Даници, што вечерас не могу и они са осталом дружином, |
| пан, па се и он, да учини по вољи малој Даници, нагаравио по лицу, а косу и браду замочио у бра |
| есе у мисли о учитељу Макси, о школи, о Даници.{S} Што дуже мишљаше о себи и њој, све му теже б |
| ељци, и о негдашњој својој другарици, о Даници.{S} Успомена на њу не учини му се никад тако дра |
| ћи неколико дана готово без престанка о Даници, најзад се прибере, и опет, по својој доброј нав |
| о о Вертепу, о себи као цару Петру, и о Даници као својој царици.</p> </div> <div type="chapter |
| ргур је, после неколико дана, одговорио Даници.{S} Писмо је упутио на учитеља Максу, али, у так |
| апове у ватру.</p> <pb n="132" /> <p>Ту Даници лакну на срцу, осу јој се душом нешто и топло и |
| час слободе, а мали Гргур, позван малом Даницом, изађе заједно с њом из тог загушљивог школског |
| и око куће.{S} Гргур је био у школи и с Даницом разгледао дотле невиђену књигу, у којој, усред |
| врата да поздрави старог учитеља Максу, Даницу, али опет, прегазивши на ону страну потока, није |
| ити, је ли се или се није обрадовао.{S} Даницу преобрази тај радостан глас, потрча у ћилерак, д |
| т, да ни један једини пут не помисли на Даницу, која је, запрепашћена, стајала на ивици брда пр |
| чини му се, као да уђе девојка налик на Даницу; да је имао Макса још коју ћерку, мислио би да ј |
| ком собицом.{S} Учини му се као да виде Даницу, друга својега детињства, занесе се, задуби се, |
| {S} Диже своју замишљену главицу и виде Даницу, која му трчаше у сусрет.{S} Кад је стигла до ње |
| вац.</p> <p>Ту Илија погледа значајније Даницу. па онда опет у учитеља Максу.</p> <p>— Госпођиц |
| , док ти стари уча погледа мало оштрије Даницу, која се одмах дигну и оде из собе.</p> <p>— Да |
| итих осећања.{S} Сад је тек јасно видео Даницу у свој њезиној величини и красоти, сад је у дуби |
| рипуцаше у дворишту — нико и не гледа у Даницу и Гргура, који, пуни чуда, блену, стрепе, плашиш |
| ивши ово еванђелско одрицање, погледа у Даницу, али она већ више не гледаше у њега и спокојно д |
| па очима око себе, час у учитеља, час у Даницу.</p> <p>— Ево сам прибележио од слова до слова: |
| тавити цара Петра и његову царицу, малу Даницу, која је готово болесна била што је њезина улога |
| ема ручак, а још више онај танки гласић Даничин, која, као пиленце поред квочке, скакуће поред |
| лану још трепташе пред очима лепа слика Даничина.{S} Савлада свој понос и окрене се да је још ј |
| с места.{S} Дотакли су им се прсти.{S} Даничине очи сјајнуше још лепшим чаром, а лице обли зан |
| це срозаше низ лепе и пуно мирне образе Даничине.</p> <p>После кише, која потраја половину сата |
| ољуби обе погаче, скиде пешкирић са оне Даничине, испресавија га, и остави под јастучић на свом |
| неколико, најкрупнијих, попрскаше лепе Даничине образе, те се измешаше са другим, исто тако кр |
| одигне заклопац и још једном узе у руку Даничино писмо, пољуби га, па онда, одлучно, остави и з |
| зад, по договору с попа-Крстом, уступио Даничину руку — шта мислите коме?{S} Оној савитљивој тр |
| ћи у чутурицу почео да ниже, „за сретна данка и сретна уранка; за учитеље, наше наставнике, и з |
| још толико други учевни људи, којима је дано нешто мало службице, тек да не помру од глади.{S} |
| Та он је већ свима професорима ишао на данове и славе, помагао им често у каквим домаћим или ј |
| м.{S} Не знам што јој је, али је сваким даном нестаје.{S} Још од прошле јесени уди. вене, губи |
| колујеш?{S} Па лепо.{S} Кад ти је свега дао Бог, нек има један учеван из твога колена.{S} А ко |
| : ко не би био Србин, кад нас је Господ дао овако личних и виђених, мудрих и родољубивих.. </p> |
| у, а овај опет, беспослен као што га је дао Бог, трч’ у разред као да ће му тамо орден приденут |
| ј, не труди се; нисам оскудан, свега је дао Бог.</p> <p>— Добро, добро, настави Илија с приметн |
| /p> <p>— Ако, ако.{S} И треба кад му је дао Бог.{S} А шта ли ће да учи?</p> <p>— Не знам, нису |
| ћа, чича-Степане.</p> <p>— Бог ти добро дао! одговори старчић, тргну мало назад своју гараву лу |
| рага у радионицу.</p> <p>— Бог ти добро дао, газда Иване, одазва се мајстор Јован, оставивши на |
| ти?{S} Грехота је, жено, кад нам је ето дао Бог и има се из чега.</p> <p>— Па има још дана да о |
| тријаршија, разлежу се Карловци.{S} Нас дао Бог разоружали ћесари, па ни један ни чим не укреса |
| бити за дете понајзгодније.{S} Бог нас дао доста, а кућа није другојачије него баш попритесна. |
| /p> <p>— Ја ником никакву службу не бих дао, ником, ни мом рођеном оцу, док не поднесе уверење |
| м ти донела, рече, а руку, у којој беше дар, држаше назад...{S} Погоди шта!</p> <p>Он је само б |
| хартија, и у крило му паде мио божићни дар: црвен појас од најлепше свиле, што му га шиље влад |
| ем поклонити се <hi>јему</hi> и принети дар: злато!</p> <p>Макса се и нехотице насмехну, јер се |
| једва могло на крају чути: и донесех му дар : измирну!</p> <p>Не би Макси право, што му се инач |
| Гашпарове речи, завршивши: и донесох му дар : ливан!</p> <p>— А твоје <hi>имја</hi>? обрнувши с |
| велики ручни кош, у који ће се спуштати дарежљиви народни прилози.</p> <p>Кад дођоше до вратниц |
| је чича Иван знао да има још лепшега и дарежљивијега света иза сеоскога плота.{S} То га је и т |
| пева: <hi>Шедше трије цари ко Христу со дари</hi>...</p> <p>А кад престаде ова црквена песма, н |
| S} То је туђе, а учитељ рече: ко у туђе дарне...</p> <p>— Ово није туђе, прекиде му говор мала |
| <p>— Плаче ли за тобом касарна, плаче, дарнуће га Милан.</p> <p>— Друго је јунак, а друго редо |
| о под утисцима изненађења.{S} Узе драге дарове и са неким, готово светим поштовањем метну преда |
| етлала.{S} На завршетку испита поделише дарове.{S} Гргур је добио најлепшу књижицу; другови је |
| , продаваћу га што скупље и што с већом даром.{S} А нисам баш ни празан, не мислим овде, него о |
| лушају положивши малене ручице на горњу даску од скамије, слушају и гледају и зебу у плашљивим |
| ине мастан фес и заокупи мољакати да му дате десетпарац.</p> <p>— Ехе, и сам сам вам некад од ј |
| браде, да није чина.{S} Морао је Макса дати реч, да ће за вечерас походити само неколико домаћ |
| уђеност, да у тај мах не знађаше ни сам дати израза ономе што обухвата то његово „све“.{S} Стиш |
| а Црна Гора изгубити Боку, да је можемо дати на поклон ћесару?{S} Тако хтео Немац, тако хоће Ру |
| осећање.{S} Стискоше једно другом руке, дах им се за тренут устави, и расташе се.</p> <p>Да ли |
| и топло и мило, па једва сакри још јачи дах, који се поче отимати.</p> <p>— Шта се и шта не би |
| утро и кишици, тако и души годи свежина даха природиног.{S} А колико је природе, колико једрине |
| анас били господари у Београду?{S} Камо дахија?{S} Који народ има своје Карађорђе, своје Милоше |
| " /> једро кукурузно зрневље удараху по дашчаном крову.</p> <p>Киша падаше, а Гргур, слушајући |
| о двориште уђоше та Јеленина дерладија, два младића висока и угледна.{S} Један плав, сувоњав, п |
| раширених, изгледаху као два анђелчета, два слична мириса цветка из једнога бокора.{S} Гргур им |
| чељад, па у дну софре, као две звезде, два лепа, мало запурена лишца Данице и Гргура, на глави |
| узгред није походио, макар на тренутак, два макар... али ту одмахну све те мисли од себе, окрет |
| т, овде, овде, макни, мрдни, де, један, два... три!</p> <p>И учитељ прстом здера хартију око пе |
| о на Калимегдану с оном Ерчугом, један, два, три — положи!{S} Бога ми ти кажем, кад кидише Илиј |
| ји се Илија, не боји.{S} Дед!{S} Један, два, три, дед!{S} Ономад сам се хрвао на Калимегдану с |
| га ми ти кажем, кад кидише Илија један, два, три — узмичи.{S} Гледајте само кад стегнем — гвожђ |
| е ону страну, на којој је печат протин: два анђела, који држе цркву, а оздо начелна слова његов |
| пера што их држаше у руци.</p> <p>— Ова два лиска, како лепо миришу; ти си им била мати, моја д |
| кроз прозор у двориште.{S} Видевши ова два млада Српчета, заигра му срце, радост му затрепта н |
| су данас чудеса ?</p> <p>— А ја и ви да два дана не једемо и не пијемо, шта би било од нас, дра |
| аница, не она, која вечном свезом спаја два младачка срца.{S} Крадом је уздахнула, своју превар |
| рви мах не одговорише, али Даница дигла два прста десне ручице, па палаца ли, палаца.</p> <p>— |
| кам најтање сади-платно, а већ сам цела два веза откала; ето и тај пешкирић, у ком је погача, о |
| една воштаница; пред молитвеним иконама два коситерна кандиоца, а ватра у кухињи букти, низ гар |
| од бола, сиђе доле у поточић, стаде на два бела заравњена камена у сред бистре и провидне воде |
| акрена узе детињу пресвлачицу, да је на два три места прихвати и пришије дугменце које је отпал |
| {S} Из авлијице, до врата, пењало се на два на три дрвена ступња.{S} Ушавши поседаше, Гргур на |
| /p> <p>Али ту Гргур ућути и омириса она два лиска калопера што их држаше у руци.</p> <p>— Ова д |
| некаква немилостива судбина лишила доња два предњака.{S} А Гргур је, ваистину, сасма мало порас |
| и оцу доручак.{S} Макса извадио из џепа два писма, окренуо се прозору, намакао наочари, па чита |
| >— У Томашевцу.</p> <p>— Чудо не написа два три ретка својим родитељима.</p> <p>— Није могао, г |
| ечицу, чисто се грозим да изустим, и та два божја анђелка обесише!</p> <p>Мајстор Јован тресну |
| бадава вичу халваџије и кокичари, наша два млада Србина ништа не чују, ништа не виде.{S} Узалу |
| јим собама у семинарији, кад су се наша два млада друга вратила с Калимегдана.{S} Пролазећи кро |
| и пуши.</p> <p>Испит је трајао више од два часа, што је онда била нечувена реткост.{S} Директо |
| „Свјат Господ Бог наш“, кренуше се, све два и два, преко школског дворишта у пространу порту, а |
| {S} Тако лепо мирише.</p> <p>Она ускиде два лиска, и пружи му их.</p> <p>— Кад их овако гледам |
| учи у Београду.{S} За то време само је два пут одлазио својим родитељима.{S} Завршује се већ д |
| <head>I.</head> <pb n="1" /> <p>Већ је два пута неко лупнуо штапићем пред школским вратима, па |
| ј самоћи.{S} Кад је зима настала, после два три месеца, Гргур је већ седео на првом месту међу |
| орела свећа и после поноћи.{S} Макса се два три пут будио и говорио детету да гаси свећу, да ле |
| кад је био у најгушћој гори, окрете се два три пут, па онда, не видевши никога осим којега пуп |
| , опружи ноге тамо даље под сто, повуче два три дима из разгореле лулице, нагне главу ближе к д |
| свој размажени нос, махинално га убрише два три пут плавом марамом, па онда позове оца и сина у |
| се школске вратнице и у двориште уђоше два млада господина.{S} Гледају школску зграду, којој с |
| Господ Бог наш“, кренуше се, све два и два, преко школског дворишта у пространу порту, а из по |
| ина директора.{S} Већ је све предмете и два и три пута поновио, али од господина директора ни т |
| во?{S} Узме табак чисте хартије, начини два три стиха истој јесени — не иде!{S} Покуша да саста |
| Трчдер момче тамо преко пута, па донеси два врућа сомунчића.</p> <p>Ту обојица почеше сркати ка |
| ћери и стави је преда се.{S} Преврнувши два три листа, намршти мало своје и онако убрано чело и |
| е главе, па опет у књигу, прочита редак два, па опет се пренесе.{S} Сва јој душа лебди над тим |
| ијим прутићем у руци.{S} Прочита чланак два из читанке јасно и достојанствено онако као паримеј |
| поред школе, а не увратити се на часак два?{S} И кад је пред сан шаптала своју обичну <pb n="1 |
| као тица летну низ брдо, и за тренутак два већ беше стрчала пред њега.</p> <p>— Ево сам ти дон |
| о, све оне старе, очине.{S} По неке сам два пут прочитала; <title>Љубомира у Елисијуму</title> |
| и сиромашнији.{S} Окренуо се још једном два, па зашао за гору.{S} Од то доба две су године, дуж |
| огледа, зеница раширених, изгледаху као два анђелчета, два слична мириса цветка из једнога боко |
| <p>— Видиш, овако се пише један, овако два, овако три....{S} Говорећи то, доиста је написала с |
| гујевца у Београд.{S} Онда су била само два „одјеленија“: филозофско и правословно.{S} Гргур је |
| о се у свој <hi>педагогијум</hi>, па по два дана не обува ципела, него тамо амо у дубоким папуч |
| ихов друг Илија, који је годинама скоро два пут старији, често иде са њима; мрзи га, вели, чита |
| тија.{S} Само клобуке мало повеће — бар два прста више него ономлани.{S} А круне — крунама ти, |
| и на школској звонарници, што за тренут два блесну последња црвен — па и ње изненадно и безшумн |
| Ручак!</p> <pb n="72" /> <p>После минут два изби дванаест, и њих двоје седоше за сто, на којем |
| будови.{S} Овде онде заличио лимун, а у два велика чирака горе дебеле воштане свеће, па кад од |
| жнога и омиљенога суда, а он је морао у два маха покушавати, док се најпосле одважио, те принео |
| о ! виче Паун, опазив на механском зиду два јунака, како кидисаху један на другога.</p> <p>— То |
| е варају.{S} Гледају један пут, гледају два пут, гледају још један пут, и још два пут: <pb n="2 |
| очешљаној коси.{S} После свију ишла су два чобана, увијена у јагњеће коже, с белим шубарама на |
| слим да оде, па да га не видим по месец два, онда, онда ми још сад тешко на срцу; а да шта ће б |
| у два пут, гледају још један пут, и још два пут: <pb n="22" /> што злато — злато, што сребро — |
| стотина двадесет и једна — шест стотина двадесет и једна.{S} Још ове зиме прочитаћу вам и преве |
| х, кличу и звонко одјекују шест стотина двадесет и једна — шест стотина двадесет и једна.{S} Јо |
| правце у своје село.{S} Тек је навршио двадесет другу, а лице му тако пуно збиље, пуно мушке, |
| вредне и честите попове.{S} Ево је већ двадесета година како на столици ове свештеничке династ |
| повукло срце амо у слободу.{S} Тек узео двадесету, кад сам прешао на Митровици.{S} Хтео ме поко |
| -— Све, драга моја Данице.{S} Ето ми је дваест две, и тако се осећам сам, тако излучен из света |
| о поноћи, пошто би се походило десетак дваест кућа, дозволио би да се што кусне и која попије. |
| {S} Да је било негда, тамо пре петнаест-дваест година, али сад...{S} Доцкан... врло доцкан.{S} |
| > <pb n="72" /> <p>После минут два изби дванаест, и њих двоје седоше за сто, на којем се пушаше |
| } Знак да је на учитељевом сату куцнуло дванаест и да ваља сести за обедни сто.{S} Сви, па и ма |
| ићи положише на сто донесене књиге, па, дватрипут понуђени, срамежљиво поседаше тамо на кревета |
| {S} Пролетошњих киша да нас Бог сачува, две недеље нисам се макла испод школског крова, наплела |
| 110" /> дечицу.{S} Две младе девојчице, две младе Српкињице отишле у башту да наберу цвећа, па |
| амо: и невину <pb n="110" /> дечицу.{S} Две младе девојчице, две младе Српкињице отишле у башту |
| ом два, па зашао за гору.{S} Од то доба две су године, дуже и теже од пређашњих четири.</p> <p> |
| то сачувао цело „благодјејаније" од ове две три године.{S} Није Бог зна шта ; за мудар почетак |
| p>„Драги наш Гргуре!{S} Ето се навршује две године, а тебе никако у село, да видиш, да се на ње |
| е све онако како је, они“... читај даље две последње врсте!</p> <p>— <quote>Остају за навек у с |
| них одабраних књига, што их је пре пуне две године послао Гргур.{S} Гледа у слова, али мање чит |
| од јутрос постављена.{S} Насекоше пуне две велике калајлије од оне велике печенице, што је на |
| је све другчије него што беше тамо пре две године.{S} Кад је с осталим друговима стао око певн |
| њига; већ сам подерала четири буквара и две читанчице.{S} Ја знам написати цело твоје име.{S} С |
| ије погледао испод трепавица, опазио би две сузне капљичице, које се само малко помолише, па оп |
| оја паметна или испразнити по једна или две, е онда ће вам листом нагрнути цркви.{S} И Иван је |
| а, па остала чељад, па у дну софре, као две звезде, два лепа, мало запурена лишца Данице и Гргу |
| драга моја Данице.{S} Ето ми је дваест две, и тако се осећам сам, тако излучен из света, а так |
| м вас узмите да испразнимо још по једну две, док нам кава није стигла. — Па то још могу и ја им |
| , опипали по коју плећку и повукли чашу две, онако у помрчини.{S} Тешко се попу растати од Верт |
| м.{S} У једанпут ми се учини да отуд од двери сијну већа светлост, а кроз њу моје селанце тамо |
| ом, један по један, прилазе к „царским" дверима.{S} Једва је смео да подигне очи, кад је био пр |
| а и певања.{S} Чудио се попу, који пред дверима на глас, не гледећи у књигу коју држаше, изгово |
| магистрат, виде на њему великог црвеног двоглавог орла, па, као заливен, не пусти ни гласка.{S} |
| једно газда ухватио и праши му тур; или двоје сирочади, озебли и гладни, како седе поред гроба |
| а поштапа се кривом мачугом.{S} За њим двоје деце, омалено, у белим хаљиницама, с крунама на г |
| не би по вољи, желела је да походе оно двоје старих горе у селу.{S} Давно се Гргур није никоме |
| де, свеже и росне као што сте данас вас двоје у првоме цвету.{S} Ко зна, можда ће се и из вас.. |
| , а и ређе их се маша него онда кад нас двоје сеђасмо пред њим у скамији.{S} Па ипак, ипак ; ви |
| лазак.{S} Макса још заста у соби, а њих двоје одоше до баштице.{S} Пуно разнолика цвећа, исто к |
| <p>После минут два изби дванаест, и њих двоје седоше за сто, на којем се пушаше слатки купус са |
| ћа га донеше у своје село и укопаше.{S} Двојица су пала кад оно отимаху Београд, а један се вра |
| ?{S} Ђидо!{S} Дете мало клипка, дед, ви двојица, а ја само-сам.{S} Не боји се Илија, не боји.{S |
| ио књигу и не одговори ни једне.{S} Њих двојица одоше.{S} А кад се за њима врата притворише, ве |
| људи једни долазе други одлазе, али њих двојица не мичу се са својих позиција.{S} Псалме читају |
| >Ни сео, а ни књиге отворио, кад чу ход двојице око спољних степеница.{S} Учини му се да по мра |
| њима; мрзи га, вели, читати, па од њих двојице научи више слушајући, него цео дан код куће чит |
| ана и Илију.{S} Реци ми: који је од њих двојице бољи?</p> <p>Гргура чудно изненади овако питање |
| цркава светле се у вечерњем зраку, а са двокулне Саборне Цркве чују се звона на бденије.{S} Тај |
| паљени фењери кад су прошли мимо кнежев двор, пред којим се баш у тај мах стража мењаше.{S} Одс |
| ожњео.{S} Све је друго намештена пажња, дворба, ласкавија или оштрија, речју: лукаво притворств |
| гов миг.{S} Његов живот био је и њезин, дворећи њега служила је себе.</p> <p>Иван беше прави пр |
| над дететом, годила му свима навикама, дворила га мање као брачни друг, више као мати дете.{S} |
| енуше се, све два и два, преко школског дворишта у пространу порту, а из порте у цркву.</p> <p> |
| и одскакута из баштице, преко школског дворишта, право у кућу.</p> <p>И Гргур, стидан, изађе и |
| уђоше у чисто и лепо успремљено попово двориште.</p> <p>Пред кућом их очекиваше главом поп, пу |
| ркве искупило мало и велико.{S} Школско двориште почишћено, спремљено; ограда окићена бршљаном; |
| е који у кућу, који у пространо школско двориште.{S} Они најмлађи, мало попрестрављени, једва с |
| </p> <p>Кад сви троје изађоше у школско двориште, опазише, да мали брдски коњичак, привезан за |
| ога заноса, баш кад је ступио у школско двориште.{S} Диже своју замишљену главицу и виде Даницу |
| за њим све листом наже у митрополитско двориште.{S} Митрополит се испе на један вис, а народ, |
| и тајанствено обасјавају цело пространо двориште, а отуд, путем, којим поп силази цркви, пењу с |
| е у разметнуте карте.</p> <p>А у зелено двориште уђоше та Јеленина дерладија, два младића висок |
| ше.{S} Једно од попових чељади истрча у двориште, па у ноћну тишину опали из танке арнаутке.{S} |
| звона, отворише се школске вратнице и у двориште уђоше два млада господина.{S} Гледају школску |
| оњаника, који је већ дотле био улегао у двориште и сјахао.{S} Љуби Гргур оца у руку, љуби отац |
| ви оте поглед преко књиге кроз прозор у двориште.{S} Видевши ова два млада Српчета, заигра му с |
| ки животопис.</p> <p>Паде сутон да се у дворишту већ не могаху распознати дудови од липа.{S} По |
| е.{S} А одмах после тога доба зачу се у дворишту журан бат.{S} Врата се отворише бурно и у собу |
| ене!) играју.{S} Пушке опет припуцаше у дворишту — нико и не гледа у Даницу и Гргура, који, пун |
| не чујаше бахат, који се овда онда чу у дворишту и суседном ходнику.{S} А да ли мишљаше о ономе |
| ну то на другу страну.{S} Гледаху убаве дворце, шарене излоге дућанске и радионичке, свет који |
| есно.{S} Камо ти устав, камо скупштина, де!{S} Љубиш скуте Авраму, а хоћеш да гураш Славјанство |
| е књигу, па је даде оцу.</p> <p>— Е де, де, насмехну се Иван; па то си се ти, сине, данас људск |
| и; што лаже.{S} Докажи да лаже, докажи, де!</p> <p>Ту се учитељ Макса доиста мало збуни, па онд |
| де; дај прст, овде, овде, макни, мрдни, де, један, два... три!</p> <p>И учитељ прстом здера хар |
| си ти...{S} Чујеш, учитељу, љубави ти, де да <pb n="40" /> запевамо!{S} И рекав то, поп поче н |
| {S} Хрватске, Славоније и Далмације.{S} Де, ево одавде, почињи, гласно.... још гласније.... так |
| рбице књигу, па је даде оцу.</p> <p>— Е де, де, насмехну се Иван; па то си се ти, сине, данас љ |
| ето, то ја већ не бих могао.{S} Отвори де!{S} Подвуци ево овде прст, ево овде; дај прст, овде, |
| горњи и доњи коштани наглавак са свога дебела трешњевца, извади из шпага пљоснату турску лулу, |
| креветац, а главу нагао на јастучић од дебела платна, који је такође испуњен сламом.{S} Пред с |
| личио лимун, а у два велика чирака горе дебеле воштане свеће, па кад од врата или из полусветли |
| ане, готово зализане косе, румених, али дебелих усана, кроз које провирују рехави предњаци.</p> |
| во под велике брестове код кошева, да у дебелом хладу мало одахну и шареним марамама покупе зно |
| готових на смех.{S} Под пазухом држаше дебео трешњеви штап.</p> <p>— А, добро сте нам дошли, г |
| речници, ваљало би да су многолисније и дебље.{S} Већ су били скоро пред кућом, кад се професор |
| ваља да је изведе брат и преда ручноме деверу.{S} Даница зажеле, да је изведе њезин другар из |
| т година, ухватише, привезаше за дирек, девет дана обрташе око дирека све према сунцу, док чове |
| ићута, па онда радосно повика:</p> <p>— Девет Југовића и десети стари Југ Богдан!</p> <p>Отац с |
| Гледао је и гледао, а кад поче избијати девет и тегови сами потегоше једни на ниже други на виш |
| о о Марку.</p> <p>— А погоди: ко су она деветорица, па онај стари пред њима у дугој седој бради |
| вши, погледаше свога професора погледом девичанске чистоте.{S} А он им стиште руке обојици; да |
| у трему, споља се чује сватовска песма девојака, жене и девојке упрле сузне очи у невесту; вра |
| </p> <p>— Уштинула.</p> <p>— Само је л’ девојка!{S} Док видиш, бадава, још си дериште.</p> <p>— |
| остила, и одрадила, па да будем најбоља девојка, боља и лепша, него што би ти, <pb n="98" /> мо |
| >— Па као што ми рече, Даница је ваљана девојка?</p> <p>— Права Српкиња, примети Гргур.</p> <p> |
| вити пас. </p> <p>Дође час да се изведе девојка.{S} По старом добром обичају ваља да је изведе |
| чисто тргао.{S} Учини му се, као да уђе девојка налик на Даницу; да је имао Макса још коју ћерк |
| вале, у кујну из кујне, у собу из собе; девојке носе на послужавницима слатко, ракију, кафу.</p |
| венску вилу, сјајнобелу, лепшу од сваке девојке, лепу — и још лепшу него што је лепа учитељ-Мак |
| никад није видео тако лепе и прикладне девојке.{S} Игра му срце у прсима; осећа да је пуно топ |
| е чује сватовска песма девојака, жене и девојке упрле сузне очи у невесту; врата се отворише и |
| Волиш ли ти ону девојку ?</p> <p>— Коју девојку? упита Гргур мало планувши.</p> <p>— Ону девојк |
| е, ја још до данас нисам волео ни једну девојку.</p> <p>— Само лакше, брајане; док стигнеш до Л |
| упита Гргур мало планувши.</p> <p>— Ону девојку — шта се претвараш ? — ону за зеленим прозорчић |
| је саслушање :</p> <p>— Волиш ли ти ону девојку ?</p> <p>— Коју девојку? упита Гргур мало плану |
| ају.{S} Иван је довео Петрију, најлепшу девојку, из прве куће из суседног села.{S} А био је рад |
| пење путем уз небо, већ једно несташно девојче, свежа сувоњава лица, мудра чела, жутомрке косе |
| ља за тобом.</p> <p>— И опет сам! викну девојче.</p> <p>— Сам.</p> <p>— Читаш?</p> <p>— Читам.< |
| е могао читати у очима.</p> <p>Али мала девојчица, која већ дотле позатвара сва крила, горња и |
| !</p> <p>Поче се томе чудити изненађена девојчица.</p> <p>— Знам.</p> <p>— А ко те је учио?</p> |
| а.{S} Док је лепушкаста и мало несташна девојчица затварала крила, дотле је он пажљиво разматра |
| као у његове матере, а до ње лепушкаста девојчица, ни млађа ни старија од њега.{S} Мали Гргур н |
| ину <pb n="110" /> дечицу.{S} Две младе девојчице, две младе Српкињице отишле у башту да наберу |
| хне, а њезино дете, несташну и сувоњаву девојчицу, само је погледао.{S} Учитељка га је благо за |
| под кожу?{S} Ђидо!{S} Дете мало клипка, дед, ви двојица, а ја само-сам.{S} Не боји се Илија, не |
| а, не боји.{S} Дед!{S} Један, два, три, дед!{S} Ономад сам се хрвао на Калимегдану с оном Ерчуг |
| гу Гргуру и показавши му насловни лист, дед да видим како те је учитељ научио читати.</p> <p>Св |
| о-сам.{S} Не боји се Илија, не боји.{S} Дед!{S} Један, два, три, дед!{S} Ономад сам се хрвао на |
| Миланових, па је пружи Гргуру.</p> <p>— Дед ти настави даље ово! (Показавши му прстом где да от |
| ћеш ли по оцу или по деди ?</p> <p>— По деди.</p> <p>— Здравковић.</p> <p>— Нек је жив и здрав, |
| резиме?</p> <p>— Хоћеш ли по оцу или по деди ?</p> <p>— По деди.</p> <p>— Здравковић.</p> <p>— |
| главу виши од свога друга, који је више дежмекаст, округлијих образа, учешљане, готово зализане |
| а своја „опредјеленија“, поче опет онај дежмекасти.</p> <p>— Молим за ваша чесна имена, упитаће |
| обар дан, господине учитељу! викну онај дежмекасти, пошто обадвојица поскидаше фесове.</p> <p>М |
| вас поруку.{S} Гргур...</p> <p>Још онај дежмекасти добро и не изусти име својега другара, а Дан |
| /p> <p>— Моје је име Илија, почеће опет дежмекасти господичић, а ово је мој и Гргуров друг, мај |
| А кад по који несташко удари још у јачу декламацију: „Најздравије пиће јесте добра хладна вода“ |
| радња никад боље.{S} Али, ево момка.{S} Дела, љубаве ти, ракију па каву.{S} Тако.{S} А вама дец |
| вањем прочита ученицима својим : <title>Дела песничка Јана Колара</title>.</p> <p>— И овог вели |
| спратили из нашега села.{S} Онда ћеш за дело прочитати сваку речцу; ко зна,можда и више него ци |
| ур, готово без избора, обичајним правом деловођ. </p> <p>Гргурово добро учење и примерно владањ |
| год нису прешли целе таблице множења и дељења.{S} Затим се појали: тро пари, кондаци, јектениј |
| н?{S} Тај велики ретор, политичар, мали демагог, умео је освојити суд и који му не припадаше; и |
| и многи крију, многи га угуше и постану демони, а многима као добар вођ светли кроз све дане пр |
| ига најмилија, најпознатија — тај му је део изврстан.{S} Ово који дан отићи ћемо макар до Топчи |
| м“.{S} У ђачким собама, обично је сваки део намештаја мање више начет.{S} На столској плочи, на |
| на Авалу.{S} Тамо ће и ручати, провести део дан.{S} И доиста, сутрадан, још на један сахат пред |
| сим Београда...{S} Све смо закључили... деоба правична; штета што мапе немам да ти повучем најт |
| је се и нехотице омаче Гргуру.</p> <p>— Деоба Пољске.{S} Рана, велика рана.{S} Је ли <pb n="79" |
| Милану.</p> <p>— Је ли баш морала бити деоба Пољске? питање, које се и нехотице омаче Гргуру.< |
| ки народ?" суну мало јачим гласом један депутат. „Ја и не знам да има српскога народа у царевин |
| д прекрилио улице; ту оружани борци, па депутати из разних крајева у разноликој народној ношњи, |
| онамо!“ Ето тако бесни Грабовски нашим депутатима.{S} Све ћете то имати, ако то већ нисте чита |
| /p> <p>— А патријарх?</p> <p>— Сад је с депутацијом у Загребу.{S} Дочек сјајан, савез с Хрватим |
| маш своје сухоте.{S} Ту неки дан сласмо депутацију Грабовскоме у Варадин; не да се бесна генера |
| а ти само слушаш и бленеш као јучерање дериште.</p> <p>Што је челенка на калпаку, то је брат И |
| непрестано врзе по глави оно некадашње дериште.{S} Па, сине Гргуре, а сећаш ли се и ти мене до |
| ’ девојка!{S} Док видиш, бадава, још си дериште.</p> <p>— Илија! викну Милан тако љутито, да је |
| квог несташка који дираше гушчиће ; или дерлад што су крала јабуке, па једно газда ухватио и пр |
| собу.{S} Само је кроз зубе промрмљала: дерладија!{S} Професор је врло добро познавао „нарав“ с |
| p>А у зелено двориште уђоше та Јеленина дерладија, два младића висока и угледна.{S} Један плав, |
| једва дочекала, да јој се с врата скину дерладија, изађе гунђајући: „Увек и увек морам ја да за |
| леда кроз прозор.</p> <pb n="75" /> <p>„Дерладија!“ промрмља кроз зубе, па наново, још пажљивиј |
| звали најгору директорову оцену), па од дерта хуче и пуши.</p> <p>Испит је трајао више од два ч |
| о једанпут чујем, боље утубим, него кад десет пута прочитам.{S} Али, пре свега, молим по једну. |
| дак, али нигде не задржавајући се после десет.{S} Омален, шишкав, средовечан, кокораве косе, бр |
| ја знам и Оче наш и Богородице дјево и десет заповести божјих....</p> <p>Изговоривши то, поче |
| иће; тек о поноћи, пошто би се походило десетак дваест кућа, дозволио би да се што кусне и која |
| досно повика:</p> <p>— Девет Југовића и десети стари Југ Богдан!</p> <p>Отац се насмехну.{S} Би |
| астан фес и заокупи мољакати да му дате десетпарац.</p> <p>— Ехе, и сам сам вам некад од јутра |
| особито за ону пилеж у првом разреду, а деси се по који завезанко и у старијим разредима.{S} Ти |
| n="50" /> преко сваке мере: што даваше десна, не знађаше лева.</p> <p>Давно зађе сунце за гору |
| одговорише, али Даница дигла два прста десне ручице, па палаца ли, палаца.</p> <p>— Добро, рец |
| ма, који ће, у слави небеској, седети с десне стране Бога оца.{S} Затим је казао да сагну главе |
| ати брзо, брзо, брзо, па онда овлаживши десни палац, предузме их поново ређати.{S} Међутим је њ |
| , док је погодио левом у леви, десном у десни рукав свога горњега капута, и док је везао своју |
| а?</p> <p>Гргур још не диже главе, бије десним кажипутем по столу, бије час слабије, час јаче.< |
| .{S} По маломе ћутању жмирну Илија мало десним оком.</p> <p>— Па као што ми рече, Даница је ваљ |
| </hi>: аз јесам цар јудејски, и од моје деснице <hi>свја</hi> земља да трепти <hi>со страхом и |
| а насловном листу има богињу са лиром у десници руци.</p> <p>— Реци ми, молим те, докле ћеш пиљ |
| је, децо, Београд, а оно је лево Сава, десно Дунав.</p> <p>— Ту ћеш ти учити школу, Гргуре! ви |
| ао на иглицама окретала се час на лево, десно и назад; све је желела чути, све видети својим ма |
| р, и тај тамо Срем, и у Срему Фрушка, а десно, у далеком северном хоризонту, губи се житородна |
| ечерало.{S} У зачеље сео Јован, до њега десно жена, па син му Милан, па до њега ћерка Ружица, с |
| није.</p> <p>Кад се из потока пење горе десно шумици, мора се проћи на Здравковића куће.{S} Здр |
| "71" /> дрвета као и пескаоница, лево и десно једна на другој просто повезане најбоље књиге оно |
| вде, овде, па онда да се окренем лево и десно.{S} Камо ти устав, камо скупштина, де!{S} Љубиш с |
| ни, неми и мирни као бубице, ни лево ни десно, већ сви, као слике од воска, забоду носиће у књи |
| но поозбиљило.{S} Не гледаше ни лево ни десно.{S} Он се у себи сам са собом разговараше о милом |
| олски орман за књиге од оне велике пећи десно од врата, која је цела састављена из зелених угла |
| ме сељаку, који, зачуђено, гледаше лево десно у своје другове.</p> <p>— Бре, бре? чуди се кмет |
| овда онда опомињаше слугу да скреће то десно то лево, куд је мање кама и ровина.{S} А честа пр |
| стара сестра Савина, госпођа Јелена, у десној сам професор Сава.{S} Док се он можда бави у шко |
| ного муке, док је погодио левом у леви, десном у десни рукав свога горњега капута, и док је вез |
| ечати писмо, разви га, узе га и левом и десном, па, скупивши обрве, поче га стојећки пажљиво чи |
| пупавца или плашљивца зелембаћа, покри десном руком своје наоблачено лице и груну у плач.</p> |
| з разгореле лулице, нагне главу ближе к десном рамену, погледа задовољно мајстор Јована, и смеш |
| али ја не хтех остављати школе ни моју десну певницу.{S} Сваки се роди за нешто, а ја осећам д |
| мештена у варошкој кући, пружио увезану десну ногу по дрвеној постељи, на којој је разастрта ов |
| вира, озбиљно и мирно гледаху дугобради деспот и хилендарски ктитори, светитељи Симеун и Сава.{ |
| ићу.</p> <p>— Не, питао сам га: хоће ли деспота или војводу?{S} Ја га питам, а он блене, смеје |
| ћански.{S} Не остави вам тај на миру ни деспота Ђурђа, ни Арсенија патријарха.{S} Донесе сандуч |
| један глас: „Хоћемо патријарха, хоћемо деспота, хоћемо војводу!{S} Одједанпут се из свију грла |
| нђел Никанор: „Отеше нам <pb n="108" /> деспоте, узеше патријархе, узеше све.“ Не остави на мир |
| сом отпева своме архијереју: <title>Тон деспотон</title>.</p> <p>Подигоше напуњене чаше, куцнуш |
| да пропадне човек прегалац.{S} Учи се, дете моје, и владај се добро, онако како те старији буд |
| штовања пољубило старог учитеља у руку, дете опет грчевито стиште руку свога оца, обори очице, |
| Златибор, у Стари Влах.</p> <p>— Видиш, дете моје, рече Иван, показујући руком на ове вечите пу |
| двикнем, да заборавим своје ђачко доба: дете плаче и моли се у школи, а ја сва претрнем за разб |
| си камен подвукао под кожу?{S} Ђидо!{S} Дете мало клипка, дед, ви двојица, а ја само-сам.{S} Не |
| азда Иване, ја не знам да л’ ће бити за дете понајзгодније.{S} Бог нас дао доста, а кућа није д |
| .</p> <p>Учитељ још једном одмери очима дете од главе до пете, отвори своју малу, округлу бурму |
| p> <p>— Ви жене одмах у сузе.{S} Нек је дете живо и здраво, нек се добро учи и влада, а те твој |
| вога оца и од своје матере.{S} Свако је дете радознало, али мали Гргур, још тако млад и из тако |
| сам ноћи у ђачкој спаваћој соби; још је дете нејако, може се престравити.{S} Намести му на крев |
| а, њезино добро дете, али тек тек, није дете што и брачни друг, снебивамо се, снебивамо се и од |
| ас све, зар ће бити иједан угао за моје дете.{S} А душе ми је мирно и склонито.{S} Већ ако му с |
| шта да радим, који би више усрећио моје дете:{S} Милан или Илија?</p> <p>Гргур још не диже глав |
| екторе и професоре...{S} Па кад мислите дете уписати?</p> <p>— Бога молећ’ сутра.{S} Али да, ја |
| ко је света видео.{S} Ако зашто и наше дете не би могло бити поп или капетан?{S} Истина су и к |
| о ли ће?</p> <p>— Ето што: хоће да води дете у школу.</p> <p>— Ако, ако.{S} И треба кад му је д |
| ту, ваља нам се богме размислити: да ли дете да задржимо код куће или да га шиљемо даље у школу |
| огме да ће доћи... једва промуца; је ли дете моје, да ти никад нећеш оставити свога...</p> <p>А |
| се отац.</p> <p>— Чујем, бабо, одговори дете, гледећи преда се, а очи му се наводниле сузицама. |
| </p> <p>— Како те Господ учи.{S} Ето ти дете, па га води где треба и коме треба.{S} Ја, ја се, |
| хом имађаше буквар.</p> <p>— Доведох ти дете, учитељу, да и њега учиш са осталом децом.{S} Здра |
| га мање као брачни друг, више као мати дете.{S} Јутром Макса рани, готово први у селу, али још |
| спаваће хаљине, чарапе и појасе, да јој дете не буде постидио пред новим својим друговима.{S} О |
| кад се заборавим, па још мислим да сам дете и да идем у школу.{S} Пст!{S} Гргуре, да ти шапнем |
| м куд на другу страну.{S} Ето довео сам дете као златну јабуку, већ, знаш, гледали смо га као з |
| S} Питам ја тебе српски: да л’ да водим дете у веће школе или не.{S} Једно или друго?{S} Време |
| исати.</p> <p>— Време је да се и за ово дете постарам.{S} Доста ме је стара подворила, доста са |
| тварају, гледа га само и плаче као мало дете.{S} Даница их остави, па брже ускочи у своју башти |
| ти, мора.{S} Она је послушно и присебно дете, Бог ће је свуда пратити.{S} А ја...</p> <p>И ту М |
| учитељ Макса, весео и блажен као малено дете, подигао чашу да наздрави своме пароху, а кад виде |
| морна, усили се да се осмехне, а њезино дете, несташну и сувоњаву девојчицу, само је погледао.{ |
| м, пољуби још једном озбиљно своје лепо дете, погледа га мирно и спокојно, али погледом дужим и |
| ну тачност, врши и Даница, њезино добро дете, али тек тек, није дете што и брачни друг, снебива |
| .{S} Попадија пита учитељку: чије је то дете („ала је слободно!“), а попа се на глас смеје, па |
| тала деца, али је ипак био неко особито дете.{S} Ма колико да је оно у школи било тамно и кошту |
| н јединац, Милан, сувоњаво, протегљасто дете, црних очију, округласта лица, у хаљиницама искраћ |
| >Отац се насмехну.{S} Би му мило што му дете погоди имена тих славних јунака.</p> <p>Поред пута |
| кућни ред.{S} Него реци да л’ да примиш дете, или да га натраг водим...</p> <p>— Е кад си баш н |
| ли се побринуо за стан, где да сместиш дете?</p> <p>— Ја се код куће договорих с газдарицом, д |
| оји коншкулари, обојица просе руку мога детета.{S} Светуј ми сада шта да радим, који би више ус |
| Макса: „нема заборавнијег, чудноватијег детета у целоме селу“.{S} А да ли је доиста био заборав |
| итељу, учитељу, баш си покаткад гори од детета.</p> <p>— Нисам гори од тебе, обрецну се Макса.< |
| /> право према обојици, не скида ока с детета, па кад приповеда претурене јаде, она уздише: „Т |
| S} Покојница је лебдила над њим као над дететом, годила му свима навикама, дворила га мање као |
| </p> <p>— Питах те: шта си сад наумио с дететом?</p> <p>— Један да ради земљу, да буде сељак ко |
| ју!{S} Па, газда Иване, шта си наумио с дететом?</p> <p>Иван као да се дотле са собом разговара |
| токол и отвори га.</p> <p>— Како је име детету?</p> <p>— Зовемо га Киран, а крштено му је име Г |
| p> <p>Учитељка даде упаљену свећу своме детету, и посла је, да добро притвори школске прозоре, |
| у себи сам са собом разговараше о милом детету своме, о судбини, којој сад навија прву основу. |
| испричао све, сваку и најмању ситницу о детету, о учитељу, о школи, али само једно није се усуд |
| S} Макса се два три пут будио и говорио детету да гаси свећу, да легне.{S} Али га је Даница мол |
| грах.{S} У дрвеном сандучићу је скромна детиња преобука.</p> <p>Школа је б....ска у брду.{S} У |
| ше шта ће овај имати донети на издржање детиње:{S} 200 ока жита, 10 ока пасуља, кацу сира и ухр |
| му се као да виде Даницу, друга својега детињства, занесе се, задуби се, замисли се, није ни ос |
| гледам и миришем, а ја се сећам нашега детињства.{S} Боже мој, како журно дани пролазе; веруј |
| ошлости; сећа се сваке ситнице из свога детињства, из свога живота у селу, у школи; сећа се и у |
| е сећа оних безбрижних дана из невинога детињства.{S} А то га сећање пренесе у мисли о учитељу |
| ца зажеле, да је изведе њезин другар из детињства, и дозваше Гргура.{S} Гајдаш свира у трему, с |
| оварали су много, о селу, о Београду, о детињству, о школи, о невиним играма из доба ђаковања, |
| ирно теку једнолични дани, слатко као у детињству, зато се многи старци, који раније који доцни |
| ло и поче у себи читати.{S} Макрена узе детињу пресвлачицу, да је на два три места прихвати и п |
| лаја са тим вашим директором.{S} Знате, деца су деца, а мој Милан, да ми га Бог поживи, мало је |
| шта поборавило, занемарило...{S} Село, деца, црква, њива, самоћа.{S} Док ја и ти газисмо по се |
| незграпне грлине ричи кроз нос: ма!{S} Деца се на то смеју сиромаху медведу, а Циганин скине м |
| ађаше радионицу ниже Стамбол-капије.{S} Деца иђаху уз оца, а радознало гледаху то на једну то н |
| нова црква с високом белом звонаром.{S} Деца је гледаху и чуђаху се величини никад невиђене гра |
| ева.</p> <p>Давно зађе сунце за гору, а деца се не помаљаху јоште на вратницама.{S} Иван и Петр |
| иви и срећни били!{S} Јесу ли ово твоја деца?{S} Да их Бог поживи, красни синови.{S} А иду ли у |
| роз који дан по недељи стизати и остала деца.{S} Ђаци из села у ком је школа сутра ће почети до |
| Гргур.{S} И он чињаше све што и остала деца, али је ипак био неко особито дете.{S} Ма колико д |
| p> <p>— Краљевић Марко! повикаше весела деца.{S} Погле, оцо, колики му брци, па калпак на глави |
| баш уза саму цркву.{S} У таким школама деца живе стално, и само о великим <pb n="3" /> празниц |
| у трем, протеглите ноге.</p> <p>Изађоше деца, изађе и мали Гргур.</p> <p>Попа и учитељ Макса уп |
| газа и ђака, пишу прописи.{S} Не верују деца својим очима: хартија плава, хартија црвена!{S} А |
| о, само пре свега лекцију!{S} Попина су деца само добри ђаци...{S} Ко ништа не зна...</p> <p>— |
| тим вашим директором.{S} Знате, деца су деца, а мој Милан, да ми га Бог поживи, мало је хитлен, |
| више нити сркну нити кусну.{S} Само су деца у спаваћој соби џакала, а мали Гргур, под својом п |
| амо.{S} Клупицу, момче!{S} Седи!</p> <p>Деца га пољубише у руку.</p> <p>— Живи били, живи и сре |
| младости, у старости ни довека.</p> <p>Деца одоше у кућу, из куће у авлију, а мајстор Јован и |
| јте право доле! викну Иван деци.</p> <p>Деца се убезекнуше.{S} Хтедоше нешто рећи, али им отвор |
| ете изгледати из туђинских руку.</p> <p>Деца пољубише оца и мајку у руке, а они њих у образе, п |
| спусти маказе и паде на столицу.</p> <p>Деца притрчаше и подигоше маказе на сто.</p> <p>— То ни |
| ..{S} Узмимо, молим вас, шта би било од деце, од народа, да није прута, да није шибе?{S} Много |
| тапа се кривом мачугом.{S} За њим двоје деце, омалено, у белим хаљиницама, с крунама на глави; |
| } Али не чини ништа, мени је жао малене деце, па бар бих њих поштедила од боја.</p> <p>— Дакле |
| би сетили ни јела ни пића, али у малене деце и жалост и радост краткога су века.{S} Кад их глед |
| а и снегопадна.{S} Још у првој половини децембра снег навејао читаве таване по висовима и долов |
| S} Сиротан, а радан, давао је кондиције деци имућнијих Сављана.{S} Од то доба управо и воде сво |
| Максо учио и појати? запита окренув се деци.</p> <p>— Знамо све тропаре.</p> <p>— А певати?</p |
| ће поседати, рече мајстор Јован својој деци.</p> <p>— Хе, децо, сад сте добили још једнога бра |
| живати не знам шта, али како буде мојој деци, онако и њему.{S} Што једем ја, јешће и он.{S} Али |
| <p>— Погледајте право доле! викну Иван деци.</p> <p>Деца се убезекнуше.{S} Хтедоше нешто рећи, |
| слажете к’о рођена браћа.{S} Тешко је, децо, данас стећи пријатеља, па зато их ваља себи коват |
| га села и големих река!</p> <p>— То је, децо, Београд, а оно је лево Сава, десно Дунав.</p> <p> |
| чари, па с њима на нос.</p> <p>— Дакле, децо, на посао.{S} Ходите ближе.{S} Ја ћу сећи, кројити |
| нам.{S} Рече кад је полазио: учите се, децо; ко учи онај што и зна, без муке нема науке; ко у |
| и силе, има и отпора.{S} И ми ћемо се, децо, одупирати, ‘борити.{S} Дух нашега народа који суз |
| попа умери, па окрете дечици: хајдете, децо, мало у трем, протеглите ноге.</p> <p>Изађоше деца |
| од жене.</p> <p>— А што тако опознисте, децо ? упита их Иван, кад приђоше руци.</p> <p>— Шта ни |
| лежени број стихова. </p> <p>— Нестаће, децо, не велим Београда, али зацело и овог тесног Дорћо |
| мајстор Јован својој деци.</p> <p>— Хе, децо, сад сте добили још једнога брата.{S} Хоћу да се п |
| Дакле, звало се Вертеп.{S} А знате ли, децо, шта значи Вертеп?{S} Вертеп је сувота, у којој го |
| гладује....</p> <p>— Право је и казао, децо.{S} Ко се лењи, никад неће стећи крова над главом. |
| и попристравио.{S} Уча говораше: „Децо, децо, не шал’те се главом, учите, данас сутра ето дирек |
| исаху један на другога.</p> <p>— То су, децо, Краљевић Марко и Муса Кесеџија.</p> <p>— Краљевић |
| сти?{S} Ко вам вели то ?{S} Лаж, лаж... децо моја, лаж!</p> <p>Ту добри наставник плану, скочи |
| и се сад прочитало у школама, у народу: децо, браћо, нема више фиргаза, нема више батина... рец |
| ти, ракију па каву.{S} Тако.{S} А вама децо?{S} Трчдер момче тамо преко пута, па донеси два вр |
| етрија клону на кутњи праг, Иван виче: „Децо!{S} Пауне !“, потеже уз авлију и низ авлију, дозив |
| мало и попристравио.{S} Уча говораше: „Децо, децо, не шал’те се главом, учите, данас сутра ето |
| рнебес.{S} Као и међ’ људма тако и међ’ децом: има их, који воле потказати него да му Господ зд |
| приметиће Даница, ја сам се одавна над децом уверила...</p> <p>— Је л’ те?{S} Ви сте дакле за |
| итише целиваће иконе.</p> <p>Међ мушком децом беше и Даница, али час гледаше у ђаке тамо с друг |
| ете, учитељу, да и њега учиш са осталом децом.{S} Здраво је, као јабука — гледни га само!{S} Је |
| /p> <p>Сутрадан се рано дигну Иван па с децом пође своме старом познанику, Јовану столару, који |
| не поднесе уверење да је ма годину дана децу учио.{S} Зар није и школа држава, а дечица народ, |
| {S} Па још на данашње време.{S} Ко није децу учио, не зна шта је посао.{S} Ту треба стрпљења, ђ |
| рећи!{S}" И доиста...</p> <p>— Учите ли децу по наставленију, запита Максу, или се још држите с |
| .{S} Знам, знам, драги господине, учити децу мучна работа.{S} Па још на данашње време.{S} Ко ни |
| <p>Попадија би се више пута загледала у децу у дну стола, па би нешто шапнула учитељци, која би |
| само насмејала, али би се ипак и сама у децу загледала.{S} Нису прве буклије ни испражњене, а у |
| е, једним словом: царске задужбине, као Дечани, као Студеница.{S} Да видиш, мој добри попе, да |
| ецу учио.{S} Зар није и школа држава, а дечица народ, и те какав народ?!{S} А учитељ, у једној |
| ма, као без душе, очистим бојно поље, а дечица се лепо скуње, оборе главице, па снуждено гледај |
| руће мирно расте у гори ?{S} Сирота ова дечица.{S} Гргуре, ако нам успишеш, реци коју, али онак |
| у...{S} Али се ту попа умери, па окрете дечици: хајдете, децо, мало у трем, протеглите ноге.</p |
| помислите само: и невину <pb n="110" /> дечицу.{S} Две младе девојчице, две младе Српкињице оти |
| мицу.{S} Зли језици потказаше, одведоше дечицу, чисто се грозим да изустим, и та два божја анђе |
| и, да јој је непрестано да пиљи у своју дечицу.</p> <p>— Хм! прихвати учитељ Макса, а колико му |
| остог, али тако укусног ручка за гладне дечје стомачиће.</p> <p>По јелу сви одоше доле на поточ |
| ложенога из разних ситнијих и крупнијих дечјих гласова, дремљивом фамулусу у трему непрестано з |
| он, пун саучешћа, стотину таких тешких дечјих и родитељских растанака.{S} У своје млађе доба, |
| ела и околина привуче на се радозналост дечју.{S} Чуђаху се грдним механама на путу са ишараним |
| и рукова се с Гргуром.{S} Млад голобрад дечко, а на њему нова пешачка униформа — регрут.</p> <p |
| а учитељ Макса развезао с попом дугачке диване, којима ће крајеви шинути чак до јутрење.{S} Па, |
| ким белим табацима, на њему велики црни дивит од истога <pb n="71" /> дрвета као и пескаоница, |
| а си и ти овде, да их гледаш и да им се дивиш.{S} Поред плота засадила сам сунцокрет, већ је из |
| или кржљав и грбав глог, или ситнолисна дивља крушка, или просто трн.{S} На пупчастој главици т |
| ж.{S} А кад виде да за њом нема њезиног дивљашног другара, стаде, намршти се, узе кецељицу међ |
| ица.</p> <p>— Ти си била и остајеш моје дивље пиле.</p> <p>Ту је, расрђену, учитељ Макса, проти |
| иким брадама, гледамо га, као да смо из дивљега вилајета дошли."</p> <p>— Хе, хе, то је само До |
| а мало по мало испунише светим страхом, дивљењем, нечим што кроз свега њега прелазаше, нечим шт |
| Ти си, учитељу, махнит.</p> <p>— Ти си дивљи поп!</p> <p>— Швабо остаје Швабо!</p> <p>' — А ге |
| се чешће одмараше под оним разгранатим дивљим крушкама, срете старог фамулуса Степана, који се |
| м.</p> <p>— А мени Даница, а зову ме и „дивљим пилетом“.{S} Имаш ли буквар?</p> <p>— Имам.</p> |
| , ходите.{S} Гледајте само ове велике и дивне земље и градове.</p> <p>Младићи приђоше столу и н |
| {S} Како су земље мале на мапи, како су дивне и горостасне, кад их погледате са оваквих отворен |
| ме, наше приповетке — да прочитамо овај дивни одломак из Страхиња-Бана.{S} Ти, Милане, лепо чит |
| под зидине, ходећи унаоколо разматрају дивну околину.{S} Нанизала се села око подножја као бис |
| икну у исти мах Милан, који се беше већ дигао са својега места...{S} Стој! и ја одох с тобом.</ |
| ци у први мах не одговорише, али Даница дигла два прста десне ручице, па палаца ли, палаца.</p> |
| ли би се, можда, ја онда понела, па бих дигла главу као пауница, а ти си још гори и поноснији, |
| е са своје слободе.{S} Дигли се Хрвати, дигли се Срби.{S} На челу Хрвата Јелачић-бан, на челу С |
| p> <p>Европом је грмела 1848 година.{S} Дигли се народи да збаце зарђале стеге са своје слободе |
| баце зарђале стеге са своје слободе.{S} Дигли се Хрвати, дигли се Срби.{S} На челу Хрвата Јелач |
| ?{S} Ево како, да је добра, не бисмо се дигли.{S} Под Швабама зло, а Маџари црње и горе, загрди |
| его и матер твоју“ и тако даље, онда се дигне у школи толика граја, тако велегласан и досадан к |
| на ногама.{S} Чим ослави јутро, Иван се дигне у потес или у гору, а Петрија прихвата кућни поса |
| лу лулу негде за појас.{S} Учитељ Макса дигну у вис мачугу, а гвоздени врх од палице сину у вис |
| д Батал-Џамије.</p> <p>Сутрадан се рано дигну Иван па с децом пође своме старом познанику, Јова |
| леда мало оштрије Даницу, која се одмах дигну и оде из собе.</p> <p>— Да ми кажеш право, дијете |
| вањем.</p> <p>— Па онда, настави Илија, дигнувши прст у вис, учитељ мора бити строг!{S} Без стр |
| мађаше новине <title>Вјестник</title> и дигнувши их рукама изнад главе, читаше најновије догађа |
| рада.{S} Гргур пажљиво разматра зидине, диже сваки камичак необичнијега изгледа, ломи свако већ |
| аш кад је ступио у школско двориште.{S} Диже своју замишљену главицу и виде Даницу, која му трч |
| ра најлепшим, најтоплијим бојама, па га диже и узвишује, па јој се чини тако нежан, драг, тако |
| ше ушла у собу.{S} После кратког ћутања диже се и Иван, забрави кућна врата, запрета ватру, оде |
| S} Милан или Илија?</p> <p>Гргур још не диже главе, бије десним кажипутем по столу, бије час сл |
| би непријатељи Славјана, ко је Рус.{S} Дижи Волгу, Дњепар, изведи све степе, цео Кавказ и Урал |
| а туцкају о дрвене ступчиће; Даница, не дижући главе, шије, а учитељ Макса, држећи бројанице, н |
| </p> <p>— Занима ме, одговори Гргур, не дижући главе.</p> <p>— Не знам шта има то толико паметн |
| Заборавио, да! настави чичица и поче се дизати на ноге. (Лулу је брже боље стрпао у јанџик.) Зн |
| де из собе.</p> <p>— Да ми кажеш право, дијете, поче Макса смотрено вадећи она оба писма из нед |
| ом мало појачим.</p> <p>— Па, да видиш, дијете...</p> <p>— Зар си ме заборавио? </p> <p>— Забор |
| > <p>— Ја, чича Степане, ја.</p> <p>— О дијете, како си се раскрупњао, како си окосматио; а мен |
| ноге се куће светле и на баџе им узлеће дим горе у чисте и мирне висине.{S} Али је највећма осв |
| ноге тамо даље под сто, повуче два три дима из разгореле лулице, нагне главу ближе к десном ра |
| <hi><title>Живот и прикљученија</title> Димитрија Обрадовића, нареченога у калуђерству Доситеја |
| радовић“ - Кнегиње Љубице ул. 6.</p> <p>Димитрија Гавриловића (пређе Аце Станојевића)</p> <p>19 |
| низ гараве вериге лижу пламенови горе у димњак, који је оздо, као какво големо манастирско кубе |
| на и клиса, сада покривене ћерамидом, а димњаци се беле издалека као звонарице.{S} Авлије пуне |
| поноснога грла невестинога.{S} Пуше се димњаци међу луговима, чују се стада, далеко се види пу |
| у, у Мораву.{S} Сад, повукавши неколико димова, жељаше и филџанчић каве са служавника, али јест |
| } Милина погледати кад беле и плавчасте димове носи поветарац уз зелено грање, још милије кад ј |
| година како на столици ове свештеничке династије седи свештеник Крста.{S} Он је пре свега доба |
| басалог друга, он је свагда извршник те дипломатске мисије.{S} Не знање, него умење, окретност |
| забере који цветак.</p> <p>— Не, не, не дирај, Данице; најбоље је цветку на његову корену.{S} Ј |
| енише.</p> <pb n="11" /> <p>— А ко буде дирао у туђе, или другога ударио, нека ми и не излази п |
| ак који је вијао некаквог несташка који дираше гушчиће ; или дерлад што су крала јабуке, па јед |
| дамдесет година, ухватише, привезаше за дирек, девет дана обрташе око дирека све према сунцу, д |
| везаше за дирек, девет дана обрташе око дирека све према сунцу, док човек, у највећим мукама, п |
| анете, опадате ме: директор нема посла, директор нема часова.{S} Али тако је то, свугде ћеш наћ |
| њим се дало неколико виђених коњаника: директор, капетан, свештеници и учитељи.</p> <p>Сви са |
| {S} И опет, гдегод станете, опадате ме: директор нема посла, директор нема часова.{S} Али тако |
| , што је онда била нечувена реткост.{S} Директор грицка бркове и понајлак избацује питање по пи |
| ве вас частим тазе рибом на Дорћолу.{S} Директор достави целу ствар попечитељу, попечитељ нађе |
| ће наш нови Кара-Мартин заурлати: ма! а директор широм врата отвори.{S} Сиромах Кара-Мартин ума |
| у.</p> <p>— А стоји ли наша земља? пита директор.</p> <p>— Наша земља не стоји, него се окреће. |
| да наша земља, на којој ми живимо? пита директор.</p> <p>— Земља, на којој ми живимо, округла ј |
| ш баш ни самог директора... шта ми може директор?</p> <p>— Та није ни директор митрополит, упад |
| мрак једног коњаника, донесе глас да је директор у суседној школи, а сутра, тамо од подне, ето |
| , бабо, одмах видели да он лаже, чим је директор проговорио с нама.{S} Добар ка’ и ти, погодниј |
| јавио.</p> <p>— Знам ја, знам, кричаше директор, долазећи све већма и већма у ватру; по вама б |
| своју белу, званичну пошу.{S} Ето уђе и директор, средовечан муж, <pb n="46" /> лика строга а г |
| а ми може директор?</p> <p>— Та није ни директор митрополит, упаде му у реч поп.</p> <p>— Па шт |
| Знаш ли, вели, Симо, какав је тај вајни директор?{S} Грђи и страшнији од свих људи у селу, па ј |
| ја.</p> <p>— Беше мало опознио господин директор, рече Гргур, а брат му извади из торбице књигу |
| сиљаху.</p> <pb n="47" /> <p>Није добро директор ни измакао на вратнице, а ђаци прнуше као птиц |
| — Богме је до зла бога несносан тај ваш директор.{S} Да нам је устабаша, не бих га могао поднос |
| таву, па готов и спреман чека господина директора.{S} Већ је све предмете и два и три пута поно |
| ва и три пута поновио, али од господина директора ни трага ни гласа.{S} Директори су у оно врем |
| дмах на ударцу сваком погледу господина директора.{S} А учитељи ?{S} Они час по зарезу, све нек |
| га, баш никога, па ако ћеш баш ни самог директора... шта ми може директор?</p> <p>— Та није ни |
| подне сеђасмо у канцеларији, кад ето ти директора задувана с врло важним лицем.</p> <p>— Господ |
| ал’те се главом, учите, данас сутра ето директора, па тешко си и мени и вама ако се осрамотимо. |
| и мајстор Јован.</p> <p>— Па, господине директоре, хоћете ли нам казати, зашто сте нас сазвали? |
| <p>— Па то није неваљалство, господине директоре; <pb n="68" /> то је прост несташлук и ништа |
| ги пријатељу.{S} Зато је Бог створио уз директоре и професоре...{S} Па кад мислите дете уписати |
| сподина директора ни трага ни гласа.{S} Директори су у оно време обично полазили у почетку маја |
| ош није догодио за мога толикогодишњега директоровања.</p> <p>— А шта ли се то збило?{S} Нама н |
| ине седмицу (тако су онда звали најгору директорову оцену), па од дерта хуче и пуши.</p> <p>Исп |
| ето се сад преварио, изгубио конце путу директорову, па сад, љутит, искаљује јед над фамулусом |
| још могу и ја имати белаја са тим вашим директором.{S} Знате, деца су деца, а мој Милан, да ми |
| не зна.{S} Он је сиромаха Симу заплашио директором; вели: носи ти тај у џепу троструку бивољу к |
| итељ нађе да ми имамо право, те тако се директору подрежу рукави, а ми вечерас прослависмо побе |
| го ће се граја дићи, тркне један крадом директору, а овај опет, беспослен као што га је дао Бог |
| апочео упис, ја ћу их одвести господину директору, то је моја ствар, то ће ићи лако; ама јеси л |
| е: он воли и цркву, воли и попа; чик му дирните један само камен из црквене порте!{S} Он воли д |
| у паланци прогамизо ћифта, ни маћи, ни дисати.{S} Благословено село, од сељака нигде боље вајт |
| жду, или позлаћени крст, или путир, или дискос, или кадионицу.</p> <p>Већ така није била и њего |
| о се по каквом научном предмету излегне диспут међу друговима, пресуђује Гргур; ако се смисли к |
| овога за неколико тренутака западоше у диспут.{S} Препиру се, доказују, ни један за длачицу не |
| него пре, мало политичаре, још мање се диспутају.{S} Некад би се мало и покартали „пунишака", |
| дивио своје другове, кад се, при каквом диспуту разлафи, загрми, па тресе једрим и освојљивим г |
| ри Макса није више онај негдашњи строги дисциплинатор — изненађен једва се држаше на ногама, по |
| е нема циле-миле, већ, као познат добар дисциплинатор, одмах: „положи!“ Кад би Макса тако васпо |
| под здравља да.{S} Пре него ће се граја дићи, тркне један крадом директору, а овај опет, беспос |
| ста старој мајци да је теши, да се њиме дичи, да је храни и да је сахрани.{S} Тешко се је ожени |
| развијао се и свршавао њихов политички дишпут!</p> <p>Таман поп узе чашицу комовице, подигну ј |
| забоду носиће у књижице, не мичу се, не дишу.{S} Само по гдекоји из најстаријега разреда, преко |
| а, блену, стрепе, плашише се готово, не дишу, ухватило једно другог за руку, па се с места не м |
| , сељаци се притајаше, једанпут рећи не дишу.</p> <p>— А каква изгледа наша земља, на којој ми |
| па песнике, па све списатеље наше, који дишу духом народним, који га љубе, који пишу о њему, ко |
| ристу Спаситељу била је преблагословена дјева Марија, осоколи Крста као из топа.</p> <p>— На ко |
| > <p>— А ја знам и Оче наш и Богородице дјево и десет заповести божјих....</p> <p>Изговоривши т |
| — Не знам.</p> <p>— А <title>Богородице дјево</title> ?</p> <p>— Не знам ни шта је то.</p> <p>— |
| ’вако и 'нако.{S} Само са њим лепо, низ длаку, ласкај му простоти, ако хоће и глупости, па гото |
| о селима.{S} Чини вам се данас је све у длаку онако <pb n="44" /> као што беше јуче, па опет по |
| а.</p> <pb n="45" /> <p>Искусни Максо у длаку је умео прорачунати кога ће дана походити његову |
| ним, ја само пружим руке, а оне саме са длана кљуцају.{S} Кокице моје, кокице моје! викнем кад |
| понавља задовољно професор Сава и таре дланове.</p> <p>— Дабогме, још који дан.{S} Док стигне |
| ва оставио чибук и по свом обичају таре дланове, али сад много живље и одлучније.{S} Гргур се з |
| дњи наслон своје зелене столице, замаче дланове за потиљак и погледа у противни угао своје скро |
| после поноћи разабра се учитељ, трну у дланове, скочи са своје столице, узе чашу па погледа у |
| плашише се!{S} Макса, задовољан, трну у дланове, и нехотице се дотаче у џепу бурмутице, али је |
| љно мајстор Јована, и смешећи се трну у дланове.</p> <p>— Ви сте данас сасвим добре воље, госпо |
| смо га као зеницу ока, као мало воде на длану, па зар да га сад остављам на душу туђину и незна |
| т.{S} Препиру се, доказују, ни један за длачицу не попушта од навода својих.</p> <p>Учитељ Макс |
| Јован, доли чашу заклопачким вином и до дна је испије.</p> <p>У тај исти тренутак отворише се в |
| и сви; мајка ти је била у цркви о Ивању-дне, и ја сам била, пољубила сам јој руку и пољубила ме |
| арозаветни првосвештеник.{S} Кад доврши дневне часове, он се врати у своју, обично прегрејану с |
| мених политичара, све изреке и фразе из дневних новина умео је прибрати, брзо утубити и примени |
| мо.{S} Дуго сам чувао ону киту цвећа на дну сандучића, дуго, дуго.{S} Сад сам га негде загубио; |
| у собицу где су ђачки сандучићи, те на дну свога сандучића, под други пар својих кошуљица, сак |
| и спусти испод својих чистих кошуља, у дну сандука.{S} Забрави га, али га опет одбрави, подигн |
| оша, па учитељка, па остала чељад, па у дну софре, као две звезде, два лепа, мало запурена лишц |
| је.{S} Једну калајлију у врх, а другу у дну софре, а у среди читава пирамида чеснице и других к |
| дија би се више пута загледала у децу у дну стола, па би нешто шапнула учитељци, која би се на |
| учитељка, сви се изоблачили као о благу дну.{S} Учитељ Макса извлачи из фијока и чисти велике у |
| ељи Славјана, ко је Рус.{S} Дижи Волгу, Дњепар, изведи све степе, цео Кавказ и Урал, све изведи |
| а Макса и Даница испрате их до потока, до новога моста.{S} Кад су се растали и измакли малу ду |
| лавом поп, пун добре воље и нестрпљења, до њега попадија и остала чељад, па и учитељка, која је |
| ћу, одоше у своју собу.{S} Из авлијице, до врата, пењало се на два на три дрвена ступња.{S} Уша |
| аксу с <title>Плутархом</title> у руци, до њега добри попа Крста с црвеним појасом, тамо с прот |
| љ седе на своје обично место за столом, до њега је стајала и мала Даница.{S} Он се окрете своји |
| тачно вечерало.{S} У зачеље сео Јован, до њега десно жена, па син му Милан, па до њега ћерка Р |
| стављен сто.{S} У горњем челу седи поп, до њега Макса, па поша, па учитељка, па остала чељад, п |
| ач с крчмаром претреса сеоске политике: до подне се греју код оне велике ластрене пећи насред с |
| тављено џубе, назуо чизме <pb n="31" /> до колена, навукао шарене вунене рукавице, а поштапа се |
| убила сам јој руку и пољубила ме је.{S} До ње сам и литургију одстајала.{S} Збогом! буди нам зд |
| познаје јој се вредноћа и устаоштво.{S} До ње стајаше њезин јединац, Милан, сувоњаво, протегљас |
| и.</p> <p>— Ето што, прихвати Гргур.{S} До њега седи Кокан Милошевић, онај што већ трећу годину |
| ше, као виле полетеше у најбржи кас.{S} До друге механе пробио их зној, ту их протрљаше сеном, |
| господи, <pb n="20" /> забудеши мја?{S} До конца“, или „Вид, слух, вкус, мирис и осећање“, или |
| вања, и одговарања.{S} Разговор, част — до поноћи.</p> <p>Али је у школи горела свећа и после п |
| он само почетак па до близу средине, а до среде већ прихвата Максо, па се даље не брини: тресу |
| ена, благог лика као у његове матере, а до ње лепушкаста девојчица, ни млађа ни старија од њега |
| противне стране учитељка с преслицом, а до ње једно ружично суштаство од росе и мајских јутара, |
| кликну Илија дошавши до речи; од слова до слова потписујем све.{S} Бадава, кажем и казаћу увек |
| у.</p> <p>— Ево сам прибележио од слова до слова: па „пољуби у руку и моју добру учитељку“... м |
| Вучићем, пробио си ми главу хвалећи га до неба; Вучић и устав... пребациваше му Гргур, смешећи |
| доста мучио, доста пребијао од једнога до другога, док сам ово мало знања напабирчио.{S} И сад |
| гуром, и обојица одмакоше пушкомет хода до гроба Порчинога.{S} Порчин споменик, дугачак округао |
| а дуга озго шине од једнога краја брда до другога, истурујући својих седам боја све сјајније и |
| ја му трчаше у сусрет.{S} Кад је стигла до њега, даде му половину лепињице, у којој беше сира.{ |
| б...ска црква појати као и она Саборна до Митрополије.{S} Сељаци се моле па и намоле, као слаб |
| до њега десно жена, па син му Милан, па до њега ћерка Ружица, с леве стране момци, којих је ваз |
| .{S} А кад пева поп, он само почетак па до близу средине, а до среде већ прихвата Максо, па се |
| } Па да зађемо Фрушком све од манастира до манастира, да целивамо цара Лазара, па цара Уроша, п |
| <p>— Ехе, и сам сам вам некад од јутра до мрака јурио за мечкарима.</p> <p>— Дакле Станковом с |
| д сам ја књигу учио, ваљало је од јутра до мрака путовати од једне школе до друге.{S} А данас?{ |
| то, метод је рад; ко не плеви од јутра до мрака, не ишчупа после коров никаквим, па ни оним на |
| о нас сељаке, који смо на раду од јутра до мрака, па и не можемо бити тако чисти и лепи, као ви |
| p>— И јесте, Грго, човек; човек од феса до јеменија.{S} Да је увек на његову, видео би како нар |
| на села. </p> <p>Ноћ покрила брда, снег до колена, одавно умукнула пуцњава пушака, големе ватре |
| безнадежну, учини му се лепша него икад до сада, али у који мах да јој се приближи и дотакне ру |
| топла као у овај мах, сад је, као никад до сад, пожелео, погодите шта?{S} Ни кнеза, ни војводу, |
| појављују у успоменама, које, као никад до сада, оживише у њему.{S} Учини му се као да види сво |
| дугу мало разбарушену косу, у црно џубе до колена, или у ону антерију од вишњеве ђезије.</p> <p |
| љ још једном одмери очима дете од главе до пете, отвори своју малу, округлу бурмутицу, понуди < |
| аву лулу, па га поче гледати и од главе до бакрачлија мерити.</p> <p>— Познајеш ли ме, чича-Сте |
| га значајнијим погледом измери од главе до пете.{S} Кад су Гргур и Милан опет пошли к вратима, |
| ао залогај по залогај, јео и ћутао, све до јације.{S} А одмах после тога доба зачу се у дворишт |
| ако је куће Протића, од то доба, па све до данас, она даје нурији вредне и честите попове.{S} Е |
| , преслишавам их, пратим им лекције све до испита, надгледам им прописе, а о испиту ме пола нес |
| виде с једне стране до Мораве, с друге до Колубаре.{S} Сневао је, али никад у <pb n="112" /> с |
| за дугме и скиде.{S} Поздрави се и седе до учитеља.</p> <p>— Почео си у име Бога? упитаће поп.< |
| мећу браћом својом.</p> <p>— Гргур седе до Ружице и стидно гледаше преда се.</p> <p>Чим погледа |
| ја вас храни и одева?</p> <p>— Богме је до зла бога несносан тај ваш директор.{S} Да нам је уст |
| е пред мрак почисти и притвори, више је до сутра нико не отвара.{S} Премишљају ђаци, шта то мож |
| то бисмо се плашили од онога што нам је до скора тако годило, испуњавало цео живот наш.{S} Ја ј |
| ина, а за остале, Боже здравља, дуго је до новога <pb n="36" /> лета.{S} Али као таоце мораде о |
| намакну себи о врат, па иди од скамије до скамије.{S} Вођ му виче: „Играј ми, Кара-Мартине!“, |
| слуша, груди му се шире радостима, које до сад није уживао, отвори уста да и он с осталима прив |
| ли од ово неколико недеља не слази доле до наше велике баште.{S} Ја је замењујем, прибирам боб |
| јутра до мрака путовати од једне школе до друге.{S} А данас?{S} Има их у сваком трећем селу — |
| их крајева, који се виде с једне стране до Мораве, с друге до Колубаре.{S} Сневао је, али никад |
| Илија.</p> <p>Гргур га понуди да седне до њега.</p> <p>— Знам, и да ми не кажеш, да ти се већ |
| ојима, како свима нама у школи, па горе до твојега села?{S} Ако си рад чути, ми смо, хвала Богу |
| е сви новоме госту, па га посадише горе до попа.</p> <p>— Још јуче ми даде прото оба ова писма, |
| ас све троје ми родили.{S} Седи, Гргуре до Ружице, а ње нека међу тобом и Миланом, као сестра м |
| его блед, чела висока, ока зелена, косе до главе ошишане, а висок, за једну главу виши од свога |
| /p> <p>— То је најбоље од свега што сте до сад говорили, велим : најбоље !{S} Само је онде напр |
| је у шерпењи и лонцу одлучио: да ли ће до ручка моћи бити готов са започетом главом у књизи, и |
| ико и није требало; врло ретко излажаше до Калимегдана, а у Топчидер је тога лета ишао само јед |
| давно невиђеног сина, а кад обоје одоше до Петрије, сиротој мајци сузе грунуле, загрли своје ми |
| кса још заста у соби, а њих двоје одоше до баштице.{S} Пуно разнолика цвећа, исто као пре, кало |
| мало кроз шуму, мало кроз поток, дођоше до под само село а одатле уз брдску стрмен, која је окр |
| љиви народни прилози.</p> <p>Кад дођоше до вратница, стаде учитељ Макса, стадоше цареви и краље |
| четка, постоји још који часак или оде и до вратница, па се одједанпут нешто присети, врати се. |
| <p>Подигоше напуњене чаше, куцнуше се и до капи испише.{S} Једно од попових чељади истрча у дво |
| </p> <p>— Ако одеш до села, спусти се и до школе моме старом учитељу.</p> <p>— Макси ?{S} Добро |
| то Јован, доли чашу заклопачким вином и до дна је испије.</p> <p>У тај исти тренутак отворише с |
| к нама у село, да радимо с тобом као и до сада?</p> <p>Ивану се и нехотице нешто хладно сави о |
| лим: прави ти, жив ми био, Вертеп као и до сада, па ћемо га пронети по овим нашим брдима.</p> < |
| полуплач говорећи: „Благо мени данас и до века!{S} Благо мајци кад те је опет видела!“</p> <p> |
| следњи жагорић у оној последњој скамији до дувара.{S} А онда учитељ Макса јасно објави свима и |
| <p>— Можеш, ако хоћеш; али ја, никад ни до века.{S} Враг ме знао, Гргуре, одавна сам израстао и |
| сле једног сата, отишао, нисам могао ни до врата, народ прекрилио и саму порту.{S} Али сам зато |
| о ти је...{S} Слазимо ја и Илија механи до Синџир-џамије...{S} Илија дош’о у севдах, а и сам са |
| ли је и Гргур морао исто тако испредати до најситнијих ситница.{S} Даница, по обеду, остала је |
| овор пред граматиком читаћу вам од речи до речи, да запамтите, да знате на изуст.</p> <p>Профес |
| из душе извадили, кликну Илија дошавши до речи; од слова до слова потписујем све.{S} Бадава, к |
| пиће јесте добра хладна вода“, или онај до њега: „Пета заповест гласи: шти оца твојего и матер |
| д млађи назад старији.{S} У клупи првој до учитељева стола седело је неколико њих најмањих и не |
| атницама.{S} Иван и Петрија изађоше чак до сеоског потеса.{S} А кад их опазише оздо низ ливаду, |
| ке диване, којима ће крајеви шинути чак до јутрење.{S} Па, по свом старом обичају, прешли у нај |
| уне стаја и вајата, а иза ограда шљивик до шљивика, па срчане воћке, па високи заобљени ораси с |
| легне, стајаше пред иконом над столићем до кревета, држаше у рукама бројанице и на глас читаше |
| ди Петрија... збогом!{S} Одох све трком до школе.{S} Како ће се и они тамо обрадовати кад чују |
| у авлију, а мајстор Јован и газда Иван до ручка угодише шта ће овај имати донети на издржање д |
| е умију и обуку, не долазе кући другдан до поноћи.{S} Сваки момак добије у подне по литру вина, |
| ки пандур, по ондашњем обичају наоружан до грла, јаше напред на брдском коњичку, а за њим се да |
| е лепо, и ми ћемо лепо, а ако почну као до сада, ми ћемо своју војводину привеслати Србији, па |
| рат Паун.{S} Даница их испратила готово до на крај сеоских кућа, дала Гргуру пуну руку цвећа, п |
| } Виде да је насео, а већ му поче много до тога стајати, да према Даници није противнога мишљењ |
| долом дуж ливада, па опет косом уз брдо до својих кутњих вратница.{S} Ту га је дочекала брижна |
| ком, можда би га добар и милостив одвео до самих ливада, што се виде озго са њихових вратница.< |
| ет повратио жив и здрав.{S} Ниси се пео до школе?</p> <p>— Нисам, чича-Степане; грабим кући, до |
| епши сан, који га је, млађанога, крепио до јутрењег звона. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| кује: „Благо ли си мајци!“ И то би тако до поноћи трајало да Иван не привика : „Пожури, жено, в |
| потрудимо се и ми, драги читаоци, мало до учитељ-Максина села. </p> <p>Ноћ покрила брда, снег |
| ионици мајстор-Јовановој живо се радило до седам сахата у вече, а тада се је тачно вечерало.{S} |
| скорупа.{S} Седели су под брестом једно до другога и дуго, дуго гледали доле у ливаду, у поток, |
| <pb n="59" /> <p>— Та зато и дођох ето до тебе, да ме светујеш, да ме, као проста човека, мало |
| помисли у себи, остави бројанице на сто до себе, па погледа пажљивије у Илију.</p> <p>— Свашта |
| 9" /> Даница већ је заузела своје место до зида у материном кревету, покрила се, а чупавом глав |
| рстан.{S} Ово који дан отићи ћемо макар до Топчидера, — тамо ћемо сести где и читати баладе њег |
| влакно у окорелој дуванкаси, он би већ до сад у велико припалио.{S} Странци стоје у хладу, он |
| м — не иде.{S} Па кад учитељу Макси већ до грла дође тај корални речитатив, а он за тренутак ос |
| сад касно, поправиће већ он ту неправду до године.{S} Жао и Гргуру и Даници, што вечерас не мог |
| ати на полазак.{S} Даница навали да оду до Гргуровог оца, и они, после малога затезања, пристан |
| е још по који пут закључам у ону собицу до кујне, па растрговчим моје лутке, са свима њиховим р |
| усти <title>Вјестник</title> на столицу до себе, ћуташе и гледаше кроз прозор напоље.{S} Међути |
| их проведе, а Макса и Даница испрате их до потока, до новога моста.{S} Кад су се растали и изма |
| p> <p>Илија забележи.</p> <p>— Ако одеш до села, спусти се и до школе моме старом учитељу.</p> |
| > <p>— Само лакше, брајане; док стигнеш до Лепенице.{S} Пун их је Крагујевац.{S} Па личне, па з |
| ја ствар.{S} Одмах ћу писати оцу... још до зиме...{S} Него, Илија, хоћеш ли ми бити кум?</p> <p |
| >— Илија, говори мало озбиљније, ја још до данас нисам волео ни једну девојку.</p> <p>— Само ла |
| е јунак, кажем ти: јунак, јунак.</p> <p>До поноћи је свећа горела:{S} Гргур је читао, а Милан, |
| мишљао у себи: да су то „весници новога доба“, мишљаше, али се никад не усуди да те мисли пушта |
| ница...{S} А је ли млада?</p> <p>— Мога доба. </p> <p>— Нашег доба, прекрасно!{S} Питам те, не |
| о, све до јације.{S} А одмах после тога доба зачу се у дворишту журан бат.{S} Врата се отворише |
| млеком о доручку и ужини.{S} Само у та доба латиће се „пиксле“, иначе је та скупоцена ствар ва |
| да?</p> <p>— Мога доба. </p> <p>— Нашег доба, прекрасно!{S} Питам те, не морам бележити : а је |
| родитељских растанака.{S} У своје млађе доба, првих година свога учитељевања, и сам је прво сам |
| ва пренесе водицу по нурији.{S} У млађе доба, друштва ради, пратио би га и учитељ Макса, али је |
| уљ без сланине и са салатом кад је томе доба; субота, кромпир, а увече још по кришка сира, или |
| и незграпним кожним рукавицама у зимње доба.{S} Шта ћемо, тако је коло живота.{S} Судбина је с |
| мало тамјана, или просфоре.{S} У летње доба, кад цвета босиљак, доносила би га и китила целива |
| амо на истоку помаља сунце, или у летње доба кад на њ сипи кишица, а отуд сија сунце просипљући |
| детињству, о школи, о невиним играма из доба ђаковања, и о — садашњости.{S} О садашњости?{S} Ли |
| му се опет наметнуше живописне слике из доба ранијег и познијег ђаковања, сећа се рата, сећа бо |
| а се одвикнем, да заборавим своје ђачко доба: дете плаче и моли се у школи, а ја сва претрнем з |
| петије" и моли се Богу.{S} Тако је било доба, а он беше продукт свога времена; борио се противу |
| ћа.{S} А од како је куће Протића, од то доба, па све до данас, она даје нурији вредне и честите |
| и цркве и велике црквене нурије, од то доба је и куће Протића.{S} А од како је куће Протића, о |
| диције деци имућнијих Сављана.{S} Од то доба управо и воде своје порекло они жути котурићи у ње |
| једном два, па зашао за гору.{S} Од то доба две су године, дуже и теже од пређашњих четири.</p |
| Стеван Книћанин, бивши саветник и у то доба главним одбором наименовани пуковник.{S} Беше поче |
| воје политике, и одвраћао, да се у исто доба не појави близу њих и остало друштво, које дође да |
| зив кнеза Милоша.{S} Философ, богослов, добар Немац, а још бољи Латин!{S} У дужности школској т |
| , чим је директор проговорио с нама.{S} Добар ка’ и ти, погоднији него учитељ.{S} Смешка се на |
| морам се прикачити о ма чије стабло.{S} Добар си, племенит си, али, не замери, Миланови пути чи |
| оје провирују рехави предњаци.</p> <p>— Добар дан, господине учитељу! викну онај дежмекасти, по |
| би чисто и он даље потоком, можда би га добар и милостив одвео до самих ливада, што се виде озг |
| еди свештеник Крста.{S} Он је пре свега добар домаћин, па је и у селу, које се на њега угледа, |
| толико квара међу људима, да често сав добар усев школин позобље.{S} Имамо толике жалосне прим |
| знам ја, да си ти исто онако племенит и добар, а ја сам ето још брзоплета и лакомислена, те сум |
| а угуше и постану демони, а многима као добар вођ светли кроз све дане превртљива живота.</p> < |
| а Максе нема циле-миле, већ, као познат добар дисциплинатор, одмах: „положи!“ Кад би Макса тако |
| из Белог Потока.{S} У овој другој борби доби Гргур лаку рану у ногу.{S} Однеше га у болницу код |
| нај Банат преко Дунава — Анадол.{S} Све добије другу, тајанствено занимљиву драж.{S} Мучи вас р |
| кући другдан до поноћи.{S} Сваки момак добије у подне по литру вина, а мајстор Јован испразни |
| и сами бисте, ма да сте таман од стола, добили вољу да седнете поред њих, па да се сити накусат |
| својој деци.</p> <p>— Хе, децо, сад сте добили још једнога брата.{S} Хоћу да се пазите као да с |
| тку испита поделише дарове.{S} Гргур је добио најлепшу књижицу; другови је лакомо погледају, а |
| зато сутрадан пре звона био у олтару и добио од проте дозволу да тамо и останем.{S} Ето ти мит |
| ста да узме нафору, коју је по причешћу добио.{S} Осећао је опет нешто ново и велико у својој д |
| покартали „пунишака", тек да виде ко ће добити, али од дужег времена ни то не „упражњавају".{S} |
| е другови, а помрчина је.{S} А ваља пре добоша бити у касарни.{S} Мучна уредба; нигде ти, Грго, |
| елог дуба.{S} Одмах га познао.</p> <p>— Добра ти срећа, чича-Степане.</p> <p>— Бог ти добро дао |
| </p> <p>— Лепа?</p> <p>— Цвет.</p> <p>— Добра? </p> <p>— Босиљак.</p> <p>— А ти се не мислиш же |
| ако ми тамо живимо ?{S} Ево како, да је добра, не бисмо се дигли.{S} Под Швабама зло, а Маџари |
| чу декламацију: „Најздравије пиће јесте добра хладна вода“, или онај до њега: „Пета заповест гл |
| ли лепа ?</p> <p>— Знам да је честита и добра...</p> <p>— Што је добро и честито, оно је и лепо |
| ми, Гргуре, опрости; научи ме да будем добра, с дана на дан боља, да будем заслужна тако добро |
| ли теби, који си ми толико пута учинио добра, кад оно радих с проклетим дугама.{S} Од јуче је |
| се молити да те затекне здрава и онако добра, <pb n="93" /> као што смо те испратили из нашега |
| што је тако здрава, тако угледна, тако добра домаћица свог старог самохраног оца.{S} Даница је |
| у дланове.</p> <p>— Ви сте данас сасвим добре воље, господине професоре?{S} Примети му мајстор |
| Пред кућом их очекиваше главом поп, пун добре воље и нестрпљења, до њега попадија и остала чеља |
| <p>Свештеник Крста није скоро био тако добре воље као вечерас.{S} Викну на чељад, да се гости |
| према другом.{S} Учитељ је био ванредно добре воље, слао је и по попа-Крсту, али га не беше у с |
| толико слабог вида ради, наочари су му добре, поуздане, али га, ни сам не зна зашто, мало зани |
| треба заборавити.</p> <p>„Да ли ти се, добри наш Гргуре, прохте по који пут да завириш мало у |
| из школе у собу, збунио себе и друге, а добри и богобојажљиви поп Крста говори слово ученицима |
| title>Плутархом</title> у руци, до њега добри попа Крста с црвеним појасом, тамо с противне стр |
| vi, non licet bovi </foreign></hi>! мој добри протосинђелу!{S}" Промрмљавши то, полуљутит Сава |
| е то допада ?</p> <p>— Богме ми се, мој добри попо, то баш ни мало не допада.{S} Па шта учинист |
| па онда сањај колико ти срце иште, мој добри Гргуре...{S} А како стојиш с парама?{S} Без њих ј |
| } Без писмена ни рођеном оцу; теби, мој добри Грго, верујем, верујем више но самоме себи.</p> < |
| и и у цркви.</p> <p>„А мајка?{S} О, мој добри Гргуре, како се сва охладим, кад на мајку, па на |
| уге, робови!{S} Јеси ли ме разумео, мој добри Гргуре?</p> <p>Гргур га гледаше, ћуташе, и гризаш |
| олутужно:</p> <p>— Све је то једно, мој добри попо, а тамо, а овде!{S} Сви смо једна браћа, јед |
| Дечани, као Студеница.{S} Да видиш, мој добри попе, да се и тамо говори и пева, исто као и у ов |
| епша, него што би ти, <pb n="98" /> мој добри Гргуре, умео и замислити.{S} Али би се, можда, ја |
| е свега лекцију!{S} Попина су деца само добри ђаци...{S} Ко ништа не зна...</p> <p>— Ништа и не |
| } Лаж, лаж... децо моја, лаж!</p> <p>Ту добри наставник плану, скочи са столице и прође узрујан |
| е занесени професор, стиште руке својим добрим ученицима, отвори врата, он напред, они за њим и |
| ми с кубетима, телалнице и прчварнице с добрим ћебапчићима, касапнице и рибље чаршијице, механе |
| Благо теби кад имаш много лепих књига и добрих другова.{S} Ја овде у селу нити сам пристала у с |
| и у селу, које се на њега угледа, пуно добрих домаћина.{S} Он сам верује у науку Христову, рев |
| ом: „А полковника Стевана Шупљикца?{S}" Добро старац и не изговори, а ми затутњисмо: „Живео вој |
| држаше дебео трешњеви штап.</p> <p>— А, добро сте нам дошли, господине Саво, викну радосно мајс |
| се тамо ради, писали жалбе и заступали, добро се за сваку и најмању услужицу наплаћивали, речју |
| мо ми уз вас овако у чизмама.{S} Добро, добро, само пре свега лекцију!{S} Попина су деца само д |
| удан, свега је дао Бог.</p> <p>— Добро, добро, настави Илија с приметним задовољством што не мо |
| комитет.{S} Растерајте Славене у Прагу, добро, растерајте... нека их Аврам растера и из Београд |
| Како ћемо ми уз вас овако у чизмама.{S} Добро, добро, само пре свега лекцију!{S} Попина су деца |
| {S} Не можеш писати, незгодно ти је.{S} Добро, казуј, побележићу, па не бери бригу.</p> <p>Ту и |
| Јован, оставивши на страну рендело.{S} Добро си ми дошао!{S} Приђи ближе овамо.{S} Клупицу, мо |
| оме старом учитељу.</p> <p>— Макси ?{S} Добро, забележио сам.</p> <p>— Пољуби га у руку.</p> <p |
| ш који дан...</p> <p>— Још који дан?{S} Добро је, кад није горе.{S} Па од сад буди паметан.{S} |
| чујемо од тебе из живих уста.</p> <p>— Добро сте казали, професоре, из живих уста.{S} Што једа |
| ручице, па палаца ли, палаца.</p> <p>— Добро, реци нам ти!</p> <p>— То место звало се:{S} Верт |
| сам оскудан, свега је дао Бог.</p> <p>— Добро, добро, настави Илија с приметним задовољством шт |
| ама? упашће учитељ попу у реч.</p> <p>— Добро те ме подсети.{S} Ево обадва последња броја <titl |
| љену свећу своме детету, и посла је, да добро притвори школске прозоре, који су, обично, по цел |
| то говориш, мајстор Јоване !{S} Знам ја добро шта је кућа, шта је кућни ред.{S} Него реци да л’ |
| и, ухватиле се за руку, па (нека Бог на добро окрене!) играју.{S} Пушке опет припуцаше у двориш |
| што си и мене слушао.{S} Он ће те и на добро упутити.{S} Хајде сад приђи му руци.</p> <p>Међут |
| као да се дотле са собом разговарао, па добро и не дочу шта га беше упитао.{S} Стога рече стиде |
| у и не могу ништа да разумем.{S} Све је добро, све је лепо, али, ето сам још неук, недовијаран. |
| онда много, много горе било.{S} Зато је добро што сам ја овака, а ти опет таки.{S} И останимо о |
| а је честита и добра...</p> <p>— Што је добро и честито, оно је и лепо.{S} Не спада на ствар, а |
| благосиљаху.</p> <pb n="47" /> <p>Није добро директор ни измакао на вратнице, а ђаци прнуше ка |
| се, кад ти је за смејање.{S} Разуми ме добро, нема ту летине, нема берићета.{S} Туђ је то усев |
| ј <title>Славјанци</title>, али, чуј ме добро, што ћу да ти кажем...{S} За Русију, ону велику и |
| ову?{S} А његов син продрмусао је богме добро ону уштавелу браду самом Стратимировићу.{S} Хе, х |
| а, сине Гргуре, а сећаш ли се и ти мене добро?</p> <pb n="140" /> <p>— Сећам те се, чича, како |
| алац.{S} Учи се, дете моје, и владај се добро, онако како те старији буду световали.{S} Немој н |
| е.{S} Нек је дете живо и здраво, нек се добро учи и влада, а те твоје сузе ама ни оволико!{S} Н |
| да се главом не шалите, него да нам се добро учите, да не осрамотите ни себе ни нас.{S} Од вас |
| екај... видиш ти га на...{S} Та знам те добро, знам...{S} Ха! (И лупнув снажно ногом о земљу кл |
| .{S} Молим вас разгледајте, разгледајте добро; ја' ту видим само маџарске и аустријске провинци |
| самоме, али тамо доцније, док се опште добро доведе под сигуран кров, док, док...</p> <p>Но Гр |
| p>— Јеси ли чуо, попе; ја сам се у себи добро промислио и промислио.{S} И знаш ли, брате, шта с |
| ти срећа, чича-Степане.</p> <p>— Бог ти добро дао! одговори старчић, тргну мало назад своју гар |
| ав с прага у радионицу.</p> <p>— Бог ти добро дао, газда Иване, одазва се мајстор Јован, остави |
| гуре, да ти једну кажем...{S} Али памти добро што ћу ти казати. (Ту се Милан још ближе примаче |
| {S} Гргур...</p> <p>Још онај дежмекасти добро и не изусти име својега другара, а Даници клонуше |
| стајући му на сусрет.{S} Свагда сте нам добро дошли, а вечерас, долетели.{S} Читам, а мислим на |
| ра и Бог нећеш га ни осетити.{S} Зна он добро шта је кућни ред, шта је зазор, а шта се пристоји |
| ожљивом светлошћу, свеж ваздух рези као добро ново вино, ветра ни са једне стране, па чисто ти |
| чајним правом деловођ. </p> <p>Гргурово добро учење и примерно владање истакло га мимо све друг |
| аоци изван себе од радости, што су тако добро намештена леђа ђаволу, да из коже искоче од радос |
| регледа прописе, писаљком напише велико добро или нулу, или друго које дотично слово према извр |
| елела је најлепшу срећу, свако земаљско добро свом негдашњем другу, послала му је у души пољуба |
| али часловца, псалтира, дотле је и било добро, а од како смо почели заводити којекакве западне, |
| мрмљала: дерладија!{S} Професор је врло добро познавао „нарав“ своје старије сестре.{S} Кад је |
| г значаја, али довијарноме — нашем врло добро познатоме Илији. .</p> <p>У школској соби спремај |
| м ја из редова задњих, знаде Максо врло добро шта он зна.{S} Не бих се застидео ни од веће школ |
| та; реци ми, право.{S} Ти познајеш врло добро оба твоја друга, и Милана и Илију.{S} Реци ми: ко |
| материну тачност, врши и Даница, њезино добро дете, али тек тек, није дете што и брачни друг, с |
| рече својега мишљења.</p> <p>— Знам то добро, знам, осече се зловољан Илија на Милана; све што |
| редне кириџије, гледај да сваки дан што добро свикнеш и научиш.{S} А кад школу свршиш, е онда, |
| у или кад се испне на какав вис.{S} Још добро ни свануло, кад стигоше гостионици на Торлаку.{S} |
| огом!</p> <p>— Збогом!{S} Али Гргур још добро и не изусти ову реч, а вихор је већ био с оне стр |
| зме у заштиту.{S} А од кога ?{S} Од мог доброг оца, од нашег учитеља, коме смо и ја и ти захвал |
| >— Не бих ни овамо прелазио, да не беше доброга рачуна.{S} Донео сам писма Книћанину!{S} Сутра |
| ана на дан боља, да будем заслужна тако доброга другара, као што си ти.</p> <p>„Још нисам имала |
| гујевачкој.{S} С љубезним поздравом ваш доброжелатељ и молитвеник и тако даље“</p> <p>Ни поп Кр |
| и, најзад се прибере, и опет, по својој доброј навици, прионе за књиге.{S} И дан и ноћ читао је |
| м баш његове речи: „Поздрав моме старом добром учитељу Макси, па поздрав матери и оцу“.</p> <p> |
| ју учитељка пружи, удалио се, по старом добром обичају, све назатке ходећи.{S} А учитељ Макса у |
| час да се изведе девојка.{S} По старом добром обичају ваља да је изведе брат и преда ручноме д |
| о-нежна, тако узвишено-чиста, тако пуна доброте и узвишености, тако...</p> <p>Али Гргур већ ниј |
| лета и лакомислена, те сумњичим у твоју доброту.{S} Опрости <pb n="96" /> ми, Гргуре, опрости; |
| расуждавао, прут је храпав пут,али води добру, опако средство, али благословена цјел!{S} А цјел |
| требленија, и пошто тај обичај никаквом добру не води, то се ношење Вертепа у будуће строго и б |
| лова до слова: па „пољуби у руку и моју добру учитељку“... молићу где је госпођа?{S} Сигурно се |
| ти Вучића да се мири с Обреновићима, да доведе Милоша.{S} Милоша је родила револуција.{S} Милош |
| е, али тамо доцније, док се опште добро доведе под сигуран кров, док, док...</p> <p>Но Гргур јо |
| а удовица се преуда у село из којега је доведена.{S} Сам Иван оста старој мајци да је теши, да |
| ји под пазухом имађаше буквар.</p> <p>— Доведох ти дете, учитељу, да и њега учиш са осталом дец |
| ко се не учи за младости, у старости ни довека.</p> <p>Деца одоше у кућу, из куће у авлију, а м |
| вољан; сви смо у божјој вољи; где ме је довела промисао, тамо ћу и кости оставити.{S} Само пре |
| а, онда ти цуре саме бегају.{S} Иван је довео Петрију, најлепшу девојку, из прве куће из суседн |
| да га водим куд на другу страну.{S} Ето довео сам дете као златну јабуку, већ, знаш, гледали см |
| ј трсци, човеку без сваког значаја, али довијарноме — нашем врло добро познатоме Илији. .</p> < |
| амију и разговарао се са сељацима, који довлаче дрва и пиће на чаршију; имао је макар по једног |
| S} У дугачке општинске кошеве одавна се довлачи и сасипа овогодишњи кукуруз.{S} Ново се вино у |
| теља Максу, али један његов поглед беше довољан да се одрекну својих „прошенија“.</p> <p>Оде Ма |
| чивке.</p> <p>— Али да ли ћу један бити довољан, достижан.{S} Данас је, мој драги мајстор Јован |
| е, а руке ми биле још немоћне, те нисам довољно снажно била брдилима.{S} Сад је, дабогме, много |
| и сам навикао одрицати се свега, сасвим довољно!</p> <p>— Одрицати се; зар баш ништа нема чега |
| питати: да ли је мајстор Јован спремио довољно заклопачкога благослова.{S} Беше у велико мрак, |
| е у Илије практике, философије живота - довољњејше!{S} Кад још за младости тако служи својим ко |
| акав старозаветни првосвештеник.{S} Кад доврши дневне часове, он се врати у своју, обично прегр |
| љити у ту књигу? најзад се осече Милан, довршивши оно, о чему је размишљао.</p> <p>— Занима ме, |
| ана.{S} Учитељ Макса одавно заокружио и довршио своју наставу, па готов и спреман чека господин |
| са рани, готово први у селу, али још ни довршио јутрењу молитву, а већ се кава пуши на столу.{S |
| главе.{S} Испите сам положио, Лицеј цео довршио.{S} Живот је борба, шта му знам, прости ми, нем |
| очетом главом у књизи, или ће је морати довршити тамо по вечери.{S} Па онда би узео с познатог |
| .{S} Ви сте сити света, а нама су гости догађај...{S} Али, лепо ћу вас молити, где се Гргур нал |
| ловања, сећа сваког значајнијег друга и догађаја па се најзад опет заустави на Даници.{S} Што с |
| их рукама изнад главе, читаше најновије догађаје.{S} Само би онда спустио лист и намрштио се, к |
| упитају браћа из „Сербије“ о најновијим догађајима.</p> <p>— Седосмо у кола, говори свештеник А |
| ене и по трећи пут, и гле, као да су се договорили, окрете се и Милан.</p> <p>— А шта се толико |
| а сместиш дете?</p> <p>— Ја се код куће договорих с газдарицом, да те молимо да га примиш ти у |
| {S} Дуго се ломио и ломио, и најзад, по договору с попа-Крстом, уступио Даничину руку — шта мис |
| <pb n="16" /> цркви, а он очима за њим, догод се опет не врну у олтар.{S} А кад се отпева и она |
| цело звати, па ћемо се частити, частити догод се не разболиш.{S} Ето сам опет почела којешта го |
| д големе пећи.{S} Али се велика промена догодила на лику старога наставника; пре се бријаше ред |
| заводу.{S} Затим нам исприча све што се догодило.</p> <p>— Па то није неваљалство, господине ди |
| Него, молимо вас, кажите нам, шта се то догодило, те да знамо да ли да седимо да ствар пресудим |
| S} Ја мислим да се, на жалост, први пут догодило у нашем заводу.{S} Затим нам исприча све што с |
| >— .. .{S}Безобразан, какав се још није догодио за мога толикогодишњега директоровања.</p> <p>— |
| сте ли чули за скандал који се у заводу догодио?</p> <p>— Скандал!{S} Упитасмо га озбиљно и јед |
| та не зна...</p> <p>— Ништа и не вреди, дода Даница.</p> <p>— Стоји у буквару, примети попа, см |
| а већ држи леген да му полије, па да му дода чисту преобуку.{S} Кад се око подне врати са часа |
| у поповој кући поставише софру, то јест додадоше још једну ка оној, која је, по старом српском |
| мала царица — то је овогодишњи случајни додатак, тек да и мала Даница окуси један грумичак влад |
| </p> <p>— Који нема велике будућности ? додаће и Гргур с радозналим погледом у свог професора.< |
| да ево нисам ни ја с раскида.{S} Ја сам додуше посирома ; код мене неће уживати не знам шта, ал |
| а слика, мали човечуљак у црној хаљини, дође под звонарицу, закачи руком за уженце и поче звони |
| itle>Тјело Христово примите</title>.{S} Дође и шести дан по подне поста без зејтина; сутра је п |
| „Камо сте, где сте, потеците!“, па онда дође к себи, па потрча пред коњаника, који је већ дотле |
| де.{S} Па кад учитељу Макси већ до грла дође тај корални речитатив, а он за тренутак остави књи |
| раћа са водице.{S} Све као све, али кад дође говор о земљи, сељаци се притајаше, једанпут рећи |
| појави близу њих и остало друштво, које дође да види Порчин гроб.{S} После неколико тренутака с |
| ом, непрекидном беседом Илијином, и сам дође у восторг.</p> <p>— То је најбоље од свега што сте |
| Хајде сад приђи му руци.</p> <p>Међутим дође и Јованова газдарица, Макра.{S} Повисока, сува жен |
| узе, које му овлажише очи.{S} У тај пар дође шегрче; позва га на вечеру.{S} Он извини и себе и |
| свога великога стола.</p> <p>— Мој брат дође да мало види Београд, поче Сава.</p> <p>— Одавна н |
| и друго раме, па низ вити пас. </p> <p>Дође час да се изведе девојка.{S} По старом добром обич |
| и, о Светом Сави, о Цару Душану.</p> <p>Дође и божићни пост.{S} У школској трапезарији укиде се |
| о.</p> <p>— Ваљан учитељ.{S} Кад једном дођеш с њиме, Иване, позови га к мени.{S} Мора ручати з |
| х ти, макар крадом, по који пар.{S} Ако дођеш ове јесени, отац ће те за цело звати, па ћемо се |
| па мало испљускај очи и образе, па онда дођи у кућу.</p> <p>Учитељ Макса оде у собу да остави с |
| чело.</p> <pb n="59" /> <p>— Та зато и дођох ето до тебе, да ме светујеш, да ме, као проста чо |
| чицом, мало кроз шуму, мало кроз поток, дођоше до под само село а одатле уз брдску стрмен, која |
| оног првог кола Србаља, који, већином, дођоше у Србију на позив кнеза Милоша.{S} Философ, бого |
| ветлела, а сви већ бејаху на ногама.{S} Дођоше и комшије и родови.{S} Ижљубише Гргура, прво мај |
| и дарежљиви народни прилози.</p> <p>Кад дођоше до вратница, стаде учитељ Макса, стадоше цареви |
| : кад је столарски и браварски пир, кад дођу гости, кад се наплати по каква већа наруџбина, и т |
| али је то сад сасвим престало.{S} И кад дођу један другом на поседак, говоре много мање него пр |
| је изведе њезин другар из детињства, и дозваше Гргура.{S} Гајдаш свира у трему, споља се чује |
| што би се походило десетак дваест кућа, дозволио би да се што кусне и која попије. „С пуним се |
| е не варам.{S} Доносим вам поздраве.{S} Дозволите ми да извадим моју бележницу.{S} Гргур је још |
| пре звона био у олтару и добио од проте дозволу да тамо и останем.{S} Ето ти митрополита Рајачи |
| а драга госпођице, али шта ћемо, кад не дозвољавају околности, опште спокојство, поредак света. |
| ауне !“, потеже уз авлију и низ авлију, дозива чељад: „Камо сте, где сте, потеците!“, па онда д |
| вако два, овако три....{S} Говорећи то, доиста је написала све те бројеве, али сваки у другој в |
| , докажи, де!</p> <p>Ту се учитељ Макса доиста мало збуни, па онда, дошав себи, погледа најозби |
| ег детета у целоме селу“.{S} А да ли је доиста био забораван?{S} Поп Крста би само на то рекао: |
| е се причини да је нејак, слаб, онај је доиста и мален и нејак.{S} Да су наши велики претци так |
| око је, али ћу испливати, скрећи!{S}" И доиста...</p> <p>— Учите ли децу по наставленију, запит |
| амо ће и ручати, провести део дан.{S} И доиста, сутрадан, још на један сахат пред зору, седели |
| и поп и учитељ да праве опозицију.{S} И доиста, ко је о божићним вечерима дошао у онамошња села |
| сребро.{S} Питали би учитеља: је ли то доиста сребрна ,и златна хартија, али јест, синко, зуцн |
| атима протин синовац, који је тога часа дојездио на очином коњу.</p> <p>— Христос се роди!</p> |
| ен — заспа.</p> <p>А кад фамулус Степан дојури школи, подигао беше праву узбуну.{S} Кад се стар |
| но погледа на једну и на другу страну.) Док ти (говори све тише и тише), док ти бленеш у Штура, |
| осподу која се стара за нашу омладину", док ти зајекну „дан!“ отуд са горе, сви се окретоше там |
| рану.) Док ти (говори све тише и тише), док ти бленеш у Штура, у <title>Славјанку</title>, дотл |
| , који под брест, који тамо код кошева, док не огласи звечка школски час.</p> <p>Кад су се враћ |
| , доста пребијао од једнога до другога, док сам ово мало знања напабирчио.{S} И сад ме се не ти |
| "51" /> чим муцнеш, а он удри као вола, док те свега крвца не облије.</p> <p>— Хе, неваљалац је |
| Фрушка са њезиним великим задужбинама, док се није испела у најлепши сан, који га је, млађаног |
| испевао је попа много божићних песама, док се учитељ Макса опет појавио на прагу и подвикнуо: |
| ошине.{S} Гргур је дуго гледао за њима, док не замакоше за први угао, па онда стиште руку Милан |
| трпљења. </p> <p>— Треба, изусти Макса, док Илија само одахну.</p> <p>— Ја ником никакву службу |
| се опште добро доведе под сигуран кров, док, док...</p> <p>Но Гргур још у себи и не обележи док |
| ор Сава седео без <pb n="64" /> службе, док се други сметењаци товише на платама, које ако сам |
| узмите да испразнимо још по једну две, док нам кава није стигла. — Па то још могу и ја имати б |
| {S} Док стигне само војвода из Италије, док се приберемо, запитаћемо се за јуначко здравље.{S} |
| е он и о себи самоме, али тамо доцније, док се опште добро доведе под сигуран кров, док, док... |
| рабри их.{S} Стало је Максу много муке, док је погодио левом у леви, десном у десни рукав свога |
| ином слушаоцу све своје теолошко знање, док ти се из кухиње заори материн глас:</p> <p>— Данице |
| насмејали.</p> <p>— Молим, служите се, док се вино није угрејало.{S} Па, ако вам је по вољи, д |
| а ми се јако допада.</p> <p>— Умири се, док пројуриш треће село, стишаће се... знам ја тебе и т |
| на резолуција.{S} Чуј ме!{S} Журимо се, док нас нису позвали...{S} Дакле државе ће бити четири: |
| у кућу, и дуго гладна живина пијукаше, док се она мало разабрала и сетила да их нахрани.</p> < |
| еда, они се ућуткавају све тише и тише, док год се не умири и онај последњи жагорић у оној посл |
| ина је судбина, а човек је најсрећнији, док јој је покоран.{S} Послушност је поредак, а поредак |
| сад <title>Српске Новине</title>, али, док Даница не стигне да му их прочита, ни таћи их неће. |
| а, а он је морао у два маха покушавати, док се најпосле одважио, те принео к устима и појео угр |
| чекати и подворити, то се не да казати, док се оком не види.{S} Ама те нуде, ама те служе, ама |
| И најмудрија политика не да се извести, док се не ошине.{S} Ево да запитамо господина оца... ту |
| прошло много кратких дана и дугих ноћи, док је кроз ту маглу просинула једна јасна мисао, као о |
| <p>— Нисам, чича-Степане; грабим кући, док је видела.</p> <p>— Ако, ако...{S} Мајка је мајка.{ |
| ште добро доведе под сигуран кров, док, док...</p> <p>Но Гргур још у себи и не обележи докле, а |
| зме...{S} И најоштрији нож није опасан, док је у мудрим рукама, а најтупље орудије...{S} Узмимо |
| поред стола.{S} Дуго је гледао у писмо, док се одлучио да га отвори.{S} Најзад, пољуби га још ј |
| богомољка.{S} Ни лећи ни сести за сто, док се не прекрсти.{S} Чешће слази цркви.{S} Друге би и |
| ор је текао живо с предмета на предмет, док ти стари уча погледа мало оштрије Даницу, која се о |
| опире, затворе га у собу и не пуштају, док сретно не избаци и последњи стих; премине ли који д |
| по ручку дуже него обично.{S} Ђаци су, док је он спавао, седели и ћутали онде, где се који зат |
| ана обрташе око дирека све према сунцу, док човек, у највећим мукама, просто не свиште.{S} Па п |
| не бих дао, ником, ни мом рођеном оцу, док не поднесе уверење да је ма годину дана децу учио.{ |
| се не тиче нико, ни Књаз, ни патријарх: док ви расправљате велике политике, ја ћу своје знање н |
| девојку.</p> <p>— Само лакше, брајане; док стигнеш до Лепенице.{S} Пун их је Крагујевац.{S} Па |
| оног највећег веће: „многаја љета“!{S} Док је Макса певао а остали му помагали, прибра се мало |
| тинула.</p> <p>— Само је л’ девојка!{S} Док видиш, бадава, још си дериште.</p> <p>— Илија! викн |
| Јелена, у десној сам професор Сава.{S} Док се он можда бави у школи, уђимо, на прстима, у ту њ |
| Оставише свећу на једној од скамија.{S} Док је лепушкаста и мало несташна девојчица затварала к |
| зрезилити као кучиће па узалуд мука.{S} Док само цикне па шкрипне зубима: ха, неваљали једна, т |
| у увек: стара школа, па стара школа.{S} Док смо се ми, господине, држали часловца, псалтира, до |
| особито по подне, извиче над ђацима.{S} Док ето ти у сумрак једног коњаника, донесе глас да је |
| {S} Село, деца, црква, њива, самоћа.{S} Док ја и ти газисмо по селу, дотле и наука не сеђаше ск |
| је стигло све.{S} Надокнадићемо све.{S} Док свикнем само послове, а после збогом Крушевцу, због |
| рекоше мајстору: лаку ноћ, па одоше.{S} Док је мајсторица успремала сто, мајстор Јован отвори г |
| служио јутрењу заједно с литургијом.{S} Док је њега у олтару и учитеља Максе за певницом, дотле |
| ове.</p> <p>— Дабогме, још који дан.{S} Док стигне само војвода из Италије, док се приберемо, з |
| што на око, шарено и цифрасто ваздан, а док подложиш пећ, а оно се криви и витопери као луб.</p |
| инога унука, што је одрастао у гори, па док не заувине целом гласином — не иде.{S} Па кад учите |
| и смо заједно на горњој воденици.{S} Па док те види Петрија... збогом!{S} Одох све трком до шко |
| и упутили како треба.{S} Зато учите сад док сте млади.{S} Што год не разумете, питајте, па ће с |
| и: „један пут један јест један", па све док год нису прешли целе таблице множења и дељења.{S} З |
| м у десни рукав свога горњега капута, и док је везао своју белу, званичну пошу.{S} Ето уђе и ди |
| од кућа.</p> <p>— Ту испрегоше коње, и док их је слуга провађао, отац извади погачу и сир, про |
| ито сену, негде у близини рикну гром, и док се ужасан крик растолегаше по таванима нагомиланих |
| ања вратница, предигао се нешто мало, и док радознало упире погледе у изненадне отмене госте, д |
| опазио бледило на њезином лепом лику, и док је Илија смишљао како да пребаци говор на другу оба |
| ка. преноси се духом у старину, а Милан док крочио мало низа страну, већ нашао некаква сељака и |
| .{S} Кад је био у својој „вселени“, још док није врата ни притворио, зачу се његов симпатичан г |
| у у плач, ридаше и јецаше горко.</p> <p>Док је она плакала, наш штудента гледаше је, мање сачус |
| азгледа по некоја места у писму.</p> <p>Док је тако Макса проучавао обе ситне, по њега покрупни |
| само рећи; што лаже.{S} Докажи да лаже, докажи, де!</p> <p>Ту се учитељ Макса доиста мало збуни |
| } Није то доста само рећи; што лаже.{S} Докажи да лаже, докажи, де!</p> <p>Ту се учитељ Макса д |
| и доказују, говоре и моле.{S} Не помаже доказ, не помажу молбе. „Зар ми нисмо српски народ. зар |
| емам ништа да чујем!</p> <p>— Та дај се доказати.</p> <p>— Нема ту никаква доказивања.{S} Но, л |
| ј се доказати.</p> <p>— Нема ту никаква доказивања.{S} Но, лепа ствар, још ће ме учити ове Серв |
| обичају, прешли у најбујнија тврђења и доказивања, а из овога за неколико тренутака западоше у |
| и се учише у београдској семинарији.{S} Доказује Макса, да су лепше церемоније у карловачкој цр |
| утака западоше у диспут.{S} Препиру се, доказују, ни један за длачицу не попушта од навода свој |
| вели генерал, „било па и прошло.“ Наши доказују, говоре и моле.{S} Не помаже доказ, не помажу |
| сници руци.</p> <p>— Реци ми, молим те, докле ћеш пиљити у ту књигу? најзад се осече Милан, дов |
| члијом у ребра, било је повуци-потегни, докле га је стишао.{S} Најзад се мало поумори, подлеже |
| /p> <p>Но Гргур још у себи и не обележи докле, а врата од његове собе отворише се и, на његово |
| } Ево како се то готови...</p> <p>— Али докле ћеш ме, Саво, бити по ушима са тим твојим модрим |
| сти и лепи, као ви, који живите само на доколици.{S} И отац ти се брине, и мајка ти се брине, п |
| лусу у трему непрестано зуји у ушима : „Докоље, господи, <pb n="20" /> забудеши мја?{S} До конц |
| т на страну: расправићемо је кад будемо доконији.{S} Него, молимо вас, кажите нам, шта се то до |
| илма.{S} Коњи товни и одморни, и кад се докопаше правога насипа, једва их слуга савлађиваше, ка |
| „Шта то може бити?“ Петрија се труди да докучи право предсказање таке необичне појаве.{S} Из те |
| ише зачуђено.{S} Као да не могаше ни да докучи, откуд толике сузе, што тако крупне вркћу једна |
| ка није окусио.{S} Зашто, то никад није докучио ни један од његових биографа, по којима га и ми |
| крајеве својим недовијарним, тако мало докучљивим мислима.{S} Замишљен изашао је из порте, не |
| о утврђен јеловник.{S} Осим месне чорбе долажаху јела овим редом: недеља, купус и печено тесто; |
| а безусловно упоран свему што из туђине долажаше.{S} Ретко се који даде преламати на европску н |
| јкрупнија минејска слова, „начелна".{S} Долазе му и сад <title>Српске Новине</title>, али, док |
| јер како се по подне умију и обуку, не долазе кући другдан до поноћи.{S} Сваки момак добије у |
| моле па и намоле, као слаби људи једни долазе други одлазе, али њих двојица не мичу се са свој |
| > <p>— Знам ја, знам, кричаше директор, долазећи све већма и већма у ватру; по вама би могао за |
| С горње улице слази читав караван кола, долази народ обучен и наоружан, у првим колима велика т |
| е наћи помена да међу члановима Вертепа долази и какав цар Петар.{S} То је измена, коју је учин |
| олази?</p> <p>— Велики празник који нам долази зове се Божић !</p> <p>— Кажи ти, Јанићије, прод |
| е, како се зове велики празник који нам долази?</p> <p>— Велики празник који нам долази зове се |
| о испод школског крова.{S} Поп Крста му долази, али не често као некада, отежао је, а и ослабио |
| > <pb n="66" /> <p>— Па рекох ли вам да долазим с части ?</p> <p>— Части?{S} Па колики је морао |
| <p>Гргур је само једанпут с родитељима долазио цркви на причест.{S} Онда је био мален; што је |
| из села у ком је школа сутра ће почети долазити.{S} Учитељка не даде маломе новаку да сам ноћи |
| рополит.</p> <p>Професор Сава извади из долапа неколико жуто брошираних књига.</p> <p>— Ево Миц |
| tle>Хаџи-баба</title>.{S} А на простоме долапу књиге његове струке, латински и новији немачки к |
| /p> <p>— Ви ћете се мало зачудити нашем доласку.{S} Опростите, путници.{S} А имамо на вас порук |
| претрпети, само што је тешко увек бити долготерпјелив.</p> <p>— Максо! узвикну поп, а лице му |
| ски маленом Гргуру:</p> <p>- Иди, сине, доле у поточић, па мало испљускај очи и образе, па онда |
| .{S} Куће раштркане по стрменој коси, а доле уз реку чујеш овде онде поточаре како живо мељу.{S |
| и Гргур, једва корачајући од бола, сиђе доле у поточић, стаде на два бела заравњена камена у ср |
| аједно с учитељем и учитељком, сишао је доле школи, па кад се увио у студену поњавицу, а пред њ |
| њом!{S} Ја сам преча од књиге.{S} Руке доле, очи овамо — право у мене!</p> <p>Он је, полусмеше |
| <p>— Да кога ћемо питати?{S} Ваљда оне доле великаше што се кољу о власт.</p> <pb n="113" /> < |
| уке и шарене наргиле, а низ улице, горе доле, надали вику халваџије и кокичари, млађани продавц |
| се саркастички, устаде и опет пође горе доле по својој “вселени“.</p> <p>— Ја бих тако радо чит |
| би напоље, на свеж ваздух, да ходи горе доле, да гледа свет.</p> <p>Ту се отворише собња врата, |
| јарх, па уђе у народ.{S} Пролазећи горе доле запита нас: „Хоћете ли, браћо, данас да бирамо вој |
| бљама и шишанама.{S} Пролази Гргур горе доле, чуди се сремачким великим шеширима и подугачким г |
| и заједно са посрнулом звонаром руше се доле на одграђену порту, по којој сеоска марва шврља, а |
| иђе, једне подигну горе, а друге повуче доле.{S} Гледао је и гледао, а кад поче избијати девет |
| цем, Јованом столаром, а младићи савише доле, Дорћолу.{S} Одушевљени живом беседом свога најмил |
| чје стомачиће.</p> <p>По јелу сви одоше доле на поточић, опраше умашћене ручице, испљускаше уст |
| их другова.</p> <p>Гргур и Милан сиђоше доле Дунаву, одатле се лепом јеврејском улицом попеше н |
| о; хајдмо тамо на брдо да трчимо горе и доле...{S} Рекав то Даница, залети се и претрча једну д |
| ћи, али од ово неколико недеља не слази доле до наше велике баште.{S} Ја је замењујем, прибирам |
| м једно до другога и дуго, дуго гледали доле у ливаду, у поток, у ком се бистра вода преливаше |
| љанику с књижицом на коленима, или сићи доле у поток, па шврљати горе-доле по оној самоћи.{S} К |
| оград, поче Сава.</p> <p>— Одавна нисам доле слазио, прихвати свештеник Арон:{S} Барања далеко, |
| љеније“ српскога оружја.</p> <p>Похитам доле, пожурим се да стигнем у цркву.{S} Кад сам, после |
| на.{S} Фамулус Степан намести се крадом доле испод Вертепа, па поче одоздо мицати луткама, које |
| м старом палицом, оде младачком брзином доле ка школи.</p> <p>Газда Ивану заиграла обрва, стоји |
| ш као клирик, више пута стајао и гледао доле на Дунаво, и Бачку.{S} Врхови од цркава светле се |
| на један вис.</p> <p>— Погледајте право доле! викну Иван деци.</p> <p>Деца се убезекнуше.{S} Хт |
| азастрта овогодишња слама, леву спустио доле низ креветац, а главу нагао на јастучић од дебела |
| пута заједно седели и гледали низ воду доле ка оним потесима, иза којих почињу шумарци од твој |
| или сићи доле у поток, па шврљати горе-доле по оној самоћи.{S} Кад је зима настала, после два |
| Свагда сте нам добро дошли, а вечерас, долетели.{S} Читам, а мислим на вас.</p> <p>— Шта, ви в |
| е!“</p> <p>— Живео! кликну на то Јован, доли чашу заклопачким вином и до дна је испије.</p> <p> |
| а бих да ти кажем све.{S} Знам да би ми доликовало да сам мало мудрија, али ти си увек био и су |
| нег навејао читаве таване по висовима и доловима.{S} Многи су путови били завејани или непроход |
| сеоски потес у реченоме кључу, па после долом дуж ливада, па опет косом уз брдо до својих кутњи |
| Боже, пожелео ?</p> <p>Гргур је прошао долом поред школе; оздо видео само школски кров, и врх |
| страни брда, што је иза цркве.{S} То је дом свештеника Крсте, који је у селу најдавнашњији стар |
| д оно отимаху Београд, а један се врати дома богат ранама и пљачком.{S} Још и данас има у њих к |
| ећи дан пред залазак сунца, стигосмо на домак Карловаца.{S} Кад бесмо на вису, с којега се стрм |
| Ивану изађе пред очи лепа слика тихог, домаћег живота: он седи у кући на клупици поред ватре, |
| дне, он би сам, окренувши се икони свог домаћег патрона, Светога Николе, очитао <title>„Оче наш |
| нове и славе, помагао им често у каквим домаћим или јавним пословима, а је ли требала интервенц |
| ештеник Крста.{S} Он је пре свега добар домаћин, па је и у селу, које се на њега угледа, пуно д |
| да ће за вечерас походити само неколико домаћина, а за остале, Боже здравља, дуго је до новога |
| лу, које се на њега угледа, пуно добрих домаћина.{S} Он сам верује у науку Христову, ревносно с |
| он седи у кући на клупици поред ватре, домаћица спрема вечеру, а мали Гргур, несташан и торокљ |
| е тако здрава, тако угледна, тако добра домаћица свог старог самохраног оца.{S} Даница је дрхта |
| 60" /> хоћу да ме слуша као ода, а моју домаћицу као своју матер, твоју Петрију!</p> <p>— Чујеш |
| д крадом а кад отворено погледао у лепу домаћицу.</p> <pb n="130" /> <p>А Илија?{S} Ма да му се |
| , са једне тисовине, која се једва дала домашити, очепи малу гранчицу, и све то спреми да споме |
| кући, а отуда ће походити још неколике домове.{S} Међутим у поповој кући поставише софру, то ј |
| велике одскочило, кад је сама остала на дому.{S} Оде те се помоли Богу пред иконом, изађе у кућ |
| јим тоном, било би, био бих...</p> <p>— Дон Кихот! поможе му Милан завршити започету реченицу.< |
| , и стидно прошапута: не знам,</p> <p>— Донела сам ти уштипак.{S} Погле колики је!{S} Највећи с |
| стрчала пред њега.</p> <p>— Ево сам ти донела, рече, а руку, у којој беше дар, држаше назад... |
| пати вино у чисте чаше, које је међутим донела Макрена.</p> <p>Професор Сава прихвати се свога |
| прелазио, да не беше доброга рачуна.{S} Донео сам писма Книћанину!{S} Сутра носим друга натраг. |
| оре ка његовој кући, сам јој из млекаре донео у чистој дрвеној стопањи варенога млека и скорупа |
| е анђеоске срамежљивости, коју је собом донео из своје планине.</p> <p>— Брзо, брзо! викаше пон |
| S} Док ето ти у сумрак једног коњаника, донесе глас да је директор у суседној школи, а сутра, т |
| спота Ђурђа, ни Арсенија патријарха.{S} Донесе сандучић, а он вади царске повеље, привилегије, |
| е већ врти по глави: а какав ветар овог донесе?{S} Ветар, дабогме ветар.{S} Живот, Грго, и није |
| лан промишља, а Макрена оде да спреми и донесе кафу.</p> <p>Поп Арон још никад дотле није био у |
| уче ми даде прото оба ова писма, да вам донесем.{S} Једно је теби, оче Крста, друго учитељу.{S} |
| угушује.</p> <p>Младићи положише на сто донесене књиге, па, дватрипут понуђени, срамежљиво посе |
| о да се је једва могло на крају чути: и донесех му дар : измирну!</p> <p>Не би Макси право, што |
| цо?{S} Трчдер момче тамо преко пута, па донеси два врућа сомунчића.</p> <p>Ту обојица почеше ср |
| сом понови Гашпарове речи, завршивши: и донесох му дар : ливан!</p> <p>— А твоје <hi>имја</hi>? |
| грабљени уштипак.</p> <p>— Хтела сам ти донети и једно криланце од пилета, али ја не марим. .. |
| Иван до ручка угодише шта ће овај имати донети на издржање детиње:{S} 200 ока жита, 10 ока пасу |
| н погину у тамнавском Посављу, браћа га донеше у своје село и укопаше.{S} Двојица су пала кад о |
| м одмору одлазе својим кућама.{S} Оцеви доносе храну одсеком, по пропису, који је утврђен обича |
| ре.{S} У летње доба, кад цвета босиљак, доносила би га и китила целиваће иконе. „Чисто ми је ла |
| а.</p> <p>— Даница, ако се не варам.{S} Доносим вам поздраве.{S} Дозволите ми да извадим моју б |
| вазда имао тројицу.{S} Шегрт је помагао доносити јела и служити при столу.{S} Овога вечера, пре |
| а је некаква немилостива судбина лишила доња два предњака.{S} А Гргур је, ваистину, сасма мало |
| већ дотле позатвара сва крила, горња и доња, није још била тако хладна и мирне природе, да пос |
| анпут учитељу Макси задрхта лева страна доње усне, боре на челу већма се набраше према намрштен |
| пшеница од народа.{S} Па гледните само Доње Дунаво, Балкан, сам рођени брат, вредни Бугарин.{S |
| пага пљоснату турску лулу, посади је на доњи крај, а на горњем беше сисак од ћилибара.{S} Напун |
| е !</p> <p>Професор Сава одврну горњи и доњи коштани наглавак са свога дебела трешњевца, извади |
| сина ћерка Даница.{S} А Милан, он гризе доњу усну, метнуо руке назад, ћути, мисли какав мали Га |
| гледаше, ћуташе, и гризаше своју румену доњу усницу.</p> <p>— Ћутиш?{S} Болови?{S} Знам ја, кад |
| и се, мој добри попо, то баш ни мало не допада.{S} Па шта учинисте сад у Карловцима? запитаће Ј |
| ла сам од мог првог веза.{S} Како ти се допада?{S} Мати вели, да је ближњаиво и местичаво, али |
| хоћеш младу.</p> <p>— Даница ми се јако допада.</p> <p>— Умири се, док пројуриш треће село, сти |
| аџарски говорити.{S} Но, како вам се то допада ?</p> <p>— Богме ми се, мој добри попо, то баш н |
| мати вилајетом.</p> <p>Учитељу се Макси допаде ово избачено поређење. „Искусан човек", помисли |
| арима.</p> <p>— Дакле Станковом сину се допадне ова мечја игра, те кад би у школи, а он скине т |
| 0" /> <p>А Илија?{S} Ма да му се Даница допала преко сваког очекивања, ма да ју је и он чешће, |
| арјаке, ама му је некако у крви да ређе допиркује цркви.{S} Рекли бисте е је безбожник, а нема |
| S} Тебе не питам, питам госпођицу...{S} Допустите само да разложим.</p> <p>— Сасвим излишно, пр |
| и:{S} Који беше оно поп, што пројаха на дорату вас у црној чоси, у алеву појасу?{S} Брат Иванов |
| м лагати.</p> <p>— Јесте ли силазили на Дорћол?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— А јуче?</p> <p>— И јуч |
| мам ја другова и осим вас — широк ми је Дорћол, па Зерек, па Сава.{S} Другова свуд на мали прст |
| head>VII.</head> <p>Кад се зађе дубље у Дорћол, тај комад источне вароши у Београду, а вама се |
| елим Београда, али зацело и овог тесног Дорћола, а ове ће песме остати вазда живе и младе, свеж |
| ованом столаром, а младићи савише доле, Дорћолу.{S} Одушевљени живом беседом свога најмилијег у |
| асељавају малечке станове, понајвише на Дорћолу.{S} Општи покрет окачио све, препунио груди и ђ |
| ечере...{S} Знате, наручили смо били на Дорћолу једног тазе смуђа...</p> <p>— Знам, знам, да ст |
| ечитељски, све вас частим тазе рибом на Дорћолу.{S} Директор достави целу ствар попечитељу, поп |
| да тако пуноживотном, данас тако пустом Дорћолу, у улици ниже главне полиције, у кућици, којој |
| азгоре сирове цепљике, па да спреми оцу доручак.{S} Макса извадио из џепа два писма, окренуо се |
| ом начелу, кава се само меша с млеком о доручку и ужини.{S} Само у та доба латиће се „пиксле“, |
| атила сам те.</p> <p>— Ти си, Ружице, и досад била гуска, а сад си права — немој да ти кажем у |
| у школи толика граја, тако велегласан и досадан концерат, да се фамулус Степан сасвим расани, а |
| вета, како се сасвим губе чаробне слике досадашњег сна и сувише озбиљно пиље у њу хладне прилик |
| и ли ме чуо: цела ми се књига не свиди, досадна ми је.</p> <p>— Шта говориш, Милане? поче Гргур |
| почнем.</p> <p>„Да ти нисам већ постала досадна?{S} Можда сам ти данас и сувише торокљива, више |
| </p> <p>Ту Гргур зевну.</p> <p>— Зеваш, досадно ти је?{S} Ако, ако... ја хоћу да имам, да лепо |
| претно врата, која су, ненамазана, врло досадно цврчала, изгуби се у вечерњем сутону.</p> </div |
| ељима.{S} Е сад да нешто устане покојни Доситеј, да очима види...{S} Али, гле, <pb n="58" /> ја |
| !{S} Е баш ми је жао, што ми није овде „Доситеј", да видимо какав си читач.{S} А ко вам је био |
| Српску Историју од Давидовића и целога Доситеја у издању оновременог београдског књижара Возар |
| сти рукописа, па онда узме Плутарха или Доситеја или Чокеове <title>Часове благоговјенија</titl |
| ја Обрадовића, нареченога у калуђерству Доситеја</hi>.</p> <p>— Ето видиш, синко, ја сам човек |
| ре излазе први људи.{S} Ко ти беше отац Доситејев; можда му се једва знађаше име у Чакову?{S} А |
| ор Јован, поновивши још једном ове речи Доситејеве, узе књигу испред кћери и стави је преда се. |
| човек неук, не знам много књига, али се Доситејевим књигама свако вече по који час забавим.{S} |
| ас.</p> <p>— Шта, ви ваљда опет с вашим Доситејем, поче професор Сава смешећи се, оставивши сво |
| овог великог Словенима морате знати као Доситија.{S} Глете овај највећи словенски спев: <title> |
| и</title>, <title>Србске Пчеле</title>, Доситије, <title>Голубице</title>, <title>Жил Блаз</tit |
| S} Ја се и ви нећемо посветити.{S} Та и Доситије ту негде вели, да су се и братија хоповска вео |
| о имају. “</p> <p>— Хај, хај, мој драги Доситије, уздахну мајстор Јован, као да смо ти ми данас |
| м ја, ниче семе, које је посејао велики Доситије.{S} Ходите.{S} На ти, сине Гргуре, читај, чита |
| ику да опет завири у књигу... овде вели Доситије да су преко четрдесет дана гладовали Мојсије н |
| учио.{S} Да паднем на нос, ни Вељко, ни Доситије; ћата, секретар, начелник — уја! — „пензионер" |
| не.{S} Само треба да чинимо као што нам Доситије вели...{S} Ружице, читај ово (показавши јој пр |
| ета дошли."</p> <p>— Хе, хе, то је само Доситије умео рећи.{S} И данас их има, који књиге пишу, |
| ИЋА.</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија „Доситије Обрадовић“ - Кнегиње Љубице ул. 6.</p> <p>Дими |
| зоре и сводове; пели се гдегод се могло доспети.{S} Отац Арон набра невена између камења, а гор |
| старам.{S} Доста ме је стара подворила, доста сам је потрудио и намучио, <pb n="145" /> доста с |
| ... младеж пожунска“...</p> <p>— Доста, доста! пресече га Милан.{S} Не марим читуље.{S} Читао с |
| на прозора.{S} Па што сам се науздисао, доста ми је за цео век; једном сам тако уздахнуо, да у |
| поузданији.{S} А ја сам се доста мучио, доста пребијао од једнога до другога, док сам ово мало |
| м је потрудио и намучио, <pb n="145" /> доста се насамовала у овој сеоској пустињи.{S} Што мора |
| програма: живети што лепше и лакше.{S} Доста сам се мучио.{S} Да паднем на нос, ни Вељко, ни Д |
| ре, кад се не да на пречац остарити.{S} Доста је што се у цркви и пред странима поозбиљимо и на |
| еме је да се и за ово дете постарам.{S} Доста ме је стара подворила, доста сам је потрудио и на |
| м био на једном поверљивом састанку.{S} Доста кад ми је поверена резолуција.{S} Чуј ме!{S} Жури |
| штанска... младеж пожунска“...</p> <p>— Доста, доста! пресече га Милан.{S} Не марим читуље.{S} |
| т, поред куће са прозорчићима.</p> <p>— Доста! викну Ружица љутито, отвори врата и као вихор из |
| лим да их опет узмем у руке.{S} Али има доста што шта, што не могу да разумем, јер ме у младост |
| и чине ми се поузданији.{S} А ја сам се доста мучио, доста пребијао од једнога до другога, док |
| ојој се виђаху упечаћена позлаћена, али доста посукнула слова.{S} Обрез листова беше жутом бојо |
| ово никад.{S} Кад је мислио, да ће бити доста, рећи ће сасвим мирно и полуочински маленом Гргур |
| p> <p>То већ беше нарогушеној уседелици доста.{S} Плану, скочи, груну у плач, и оде у своју соб |
| Како ти име?</p> <p>— Гргур, протепа он доста непоузданим гласом.</p> <p>— А мени Даница, а зов |
| и за дете понајзгодније.{S} Бог нас дао доста, а кућа није другојачије него баш попритесна.{S} |
| Арон приповедаше:</p> <p>— Није им било доста, драги мајстор-Јоване, што навалише на школе, нег |
| што лаже.</p> <p>— Што лаже!{S} Није то доста само рећи; што лаже.{S} Докажи да лаже, докажи, д |
| и ти живину?</p> <p>— Волим, рече Гргур доста нагло, и, можда у тај мах први пут, насмехну се с |
| з грање високога бреста светлила је већ доста јасно звезда вечерњача.{S} Сви уђоше у кућу.</p> |
| <p>— Ни сељаке ни великаше.{S} Има још доста Срба и осим њих.</p> <p>— Ваљда као што су мој от |
| стим тазе рибом на Дорћолу.{S} Директор достави целу ствар попечитељу, попечитељ нађе да ми има |
| ко, само тако; али ја ћу већ целу ствар доставити попечитељству.{S} Не дам се ја од вас за нос |
| > <p>— Али да ли ћу један бити довољан, достижан.{S} Данас је, мој драги мајстор Јоване, толико |
| висок поносит врат, а стас јој витак и достојанствен.{S} У руци јој шав, оборила лепу мудру гл |
| свећицама, а за носачима ходи свечано и достојанствено главом цар Ирод, у стихару, са жезлом у |
| } Прочита чланак два из читанке јасно и достојанствено онако као паримеје о великој вечерњи, уд |
| х гостију.</p> <p>Иза попових леђа стао достојанствено обазриви и пуно озбиљни режисер, стари у |
| арави, које су Србина, као ристијaнина, достојне.{S} Ја полажем велику важност на изјасненије к |
| e>Остају за навек у свеконачној и плача достојној бесвесности</quote>, заврши Ружица.</p> <p>Ма |
| глупе, а нисам их још од јуче ни прстом дотакла!{S}" Ту их поче мешати брзо, брзо, брзо, па онд |
| , као укопани, не макоше се с места.{S} Дотакли су им се прсти.{S} Даничине очи сјајнуше још ле |
| тиће.{S} Гргур се једва осмели да их се дотакне.{S} А кад се она саже да откине још један бокор |
| да, али у који мах да јој се приближи и дотакне руке, у истом тренутку осети где га нешто жацну |
| S} Види их све, већ да пружи руке да их дотакне, али у тај исти мах чу где га неки шумски дух в |
| ута цветка.</p> <p>Он се устезаше да их дотакне.</p> <p>— Шта, ти не волиш цвет ?</p> <pb n="12 |
| Пољаци.{S} Сетивши се свега и свега, не дотакну се тог рањавог места на телу словенском, изусти |
| вено-тужним јесењим жубором, а ти звуци дотакоше се његовог разнеженог срца, пробудише у њему и |
| о прст неког невидљивог анђела, који га дотаче, који, можда без престанка, лебди над његовом си |
| ли му рука тако задрхта, кад се њезине дотаче?{S} А кад им се погледи сусретоше, обојима сину |
| адовољан, трну у дланове, и нехотице се дотаче у џепу бурмутице, али је био толико присебан да |
| и играј, Кара-Мартине“; па јадника меду дотерали гурбети,те кад привикну: „Узми пушку на лево о |
| е велико добро или нулу, или друго које дотично слово према изврсности рукописа, па онда узме П |
| еш у Штура, у <title>Славјанку</title>, дотле ти и ја и мутим по својим ревирима, имам и ја, ка |
| ало несташна девојчица затварала крила, дотле је он пажљиво разматрао школу и њезин скромни нам |
| , господине, држали часловца, псалтира, дотле је и било добро, а од како смо почели заводити ко |
| ао обе ситне, по њега покрупније књиге, дотле је Даница читала све успомене и све тајне свога л |
| упире погледе у изненадне отмене госте, дотле левом руком пипа по земљи и тражи своју разбрибри |
| а у олтару и учитеља Максе за певницом, дотле ће и б...ска црква појати као и она Саборна до Ми |
| самоћа.{S} Док ја и ти газисмо по селу, дотле и наука не сеђаше скрштених руку.{S} Све је напре |
| арија од њега.{S} Мали Гргур није никад дотле видео, али му његово срце шапну, да су то учитељк |
| им се чињаше као шарен сан, који никад дотле уживали нису.</p> <p>А Иван?{S} Он ћутом напред к |
| донесе кафу.</p> <p>Поп Арон још никад дотле није био у „Сербији“.{S} Пред разлазак уговорише |
| тави <title>Плутарха</title>, којега је дотле пажљиво читао, метне залогу код Александра краља |
| наново се налакти на клупу, на којој је дотле лежао.{S} Да је којом срећом још које дуванско вл |
| ати, разгаљивати се маглица, која ју је дотле обузимала.{S} На безазлено срдашце навалише утисц |
| наумио с дететом?</p> <p>Иван као да се дотле са собом разговарао, па добро и не дочу шта га бе |
| нутра уђоше оба млада господина, што се дотле одмараху у хладу под брестовином.{S} Обадвојица л |
| и се тренутак учини свечан као ни један дотле, срце ми јаче закуца, скидох шешир, планински вет |
| ур је био у школи и с Даницом разгледао дотле невиђену књигу, у којој, усред слова, беше и по к |
| тераћемо вас, истерати!"</p> <p>А Гргур дотле лежаше назатке, и гледаше у ону страну неба, на к |
| ма.</p> <p>Али мала девојчица, која већ дотле позатвара сва крила, горња и доња, није још била |
| а опет уставише, јер је лепи малиша већ дотле савладао страх и стегао своје узбуђено срдашце.</ |
| и, па потрча пред коњаника, који је већ дотле био улегао у двориште и сјахао.{S} Љуби Гргур оца |
| ошуљица, сакрије сва три цветка, што их дотле ношаше у недрима.{S} У тај мах удари најстарији ђ |
| о сави око срца.</p> <p>— Дабогме да ће доћи... једва промуца; је ли дете моје, да ти никад нећ |
| е петнаест-дваест година, али сад...{S} Доцкан... врло доцкан.{S} Много се шта поборавило, зане |
| ст година, али сад...{S} Доцкан... врло доцкан.{S} Много се шта поборавило, занемарило...{S} Се |
| зато се многи старци, који раније који доцније, „подете“.{S} Али строгог наставника није старо |
| а ће бити доцније?</p> <p>— Шта ће бити доцније?{S} Онда, онда дабогме да ћемо их ређе, много р |
| још сад тешко на срцу; а да шта ће бити доцније?</p> <p>— Шта ће бити доцније?{S} Онда, онда да |
| S} Мислиће он и о себи самоме, али тамо доцније, док се опште добро доведе под сигуран кров, до |
| <p>— Сад је с депутацијом у Загребу.{S} Дочек сјајан, савез с Хрватима утврђен.{S} Јелачић се з |
| вину.</p> <p>— Ево, настави Јован једва дочекавши прилику да опет завири у књигу... овде вели Д |
| отворена.</p> <p>Јелена, која је једва дочекала, да јој се с врата скину дерладија, изађе гунђ |
| до својих кутњих вратница.{S} Ту га је дочекала брижна жена Петрија.</p> <p>Он је ћутао, а она |
| је.{S} Тешко је било чекати, али се ето дочекало.{S} Још који дан...</p> <p>— Још који дан! пон |
| речи у грлу. „Боже мој, ко ли ће то жив дочекати“, помисли у себи. „Да ли је мени та срећа суђе |
| ост.{S} Па што су љубазни, па што умеју дочекати и подворити, то се не да казати, док се оком н |
| аче на свом пређашњем месту, равнодушно дочекује и испраћа неумољиве часове живота.{S} А кад би |
| отле са собом разговарао, па добро и не дочу шта га беше упитао.{S} Стога рече стидећи се:</p> |
| ија механи до Синџир-џамије...{S} Илија дош’о у севдах, а и сам сам, хтео да слушам-шаркију..:{ |
| читељ Макса доиста мало збуни, па онда, дошав себи, погледа најозбиљније своје помагаче, и сам |
| >— Знате шта би било, умеша се и Милан, дошавши већ једном себи од утисака којима га је испунил |
| са својих места и притрчаше му.{S} Он, дошавши мало к себи после првога узбуђења, хукну из нај |
| а сте ми из душе извадили, кликну Илија дошавши до речи; од слова до слова потписујем све.{S} Б |
| ш ли, Гргуре, с Турцима се не да више — дошао је крај: ил' они ил’ ми !..{S} Чујеш ли ме, Илија |
| {S} И доиста, ко је о божићним вечерима дошао у онамошња села, могао је видети најлепши Вертеп, |
| јим кућама, својим селима.{S} По Гргура дошао његов старији брат Паун.{S} Даница их испратила г |
| тапшу по раменима, а ти опет откуд си и дошао — у степе!{S} А Срби, а Славјани?{S} Пољска!{S} П |
| вивши на страну рендело.{S} Добро си ми дошао!{S} Приђи ближе овамо.{S} Клупицу, момче!{S} Седи |
| сузе на очи.</p> <p>— Од како сам овамо дошао, не видех више ни Лике, ни своје село, ни своје р |
| ад, па и учитељка, која је много раније дошла, да и она присуствује првој представи.{S} Стари ј |
| дамо га, као да смо из дивљега вилајета дошли."</p> <p>— Хе, хе, то је само Доситије умео рећи. |
| решњеви штап.</p> <p>— А, добро сте нам дошли, господине Саво, викну радосно мајстор Јован, уст |
| и му на сусрет.{S} Свагда сте нам добро дошли, а вечерас, долетели.{S} Читам, а мислим на вас.< |
| <p>У РЕДАКЦИЈИ И С ПРЕДГОВОРОМ.</p> <p>ДР. ЈОВАНА СКЕРЛИЋА.</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија |
| а, Скадар, Скопље, Тимоци, па Мориш, па Драва, па Ријека, па Велебит — сам овејан Србин и Хрват |
| и узвишује, па јој се чини тако нежан, драг, тако безазлен и светао, да није грехота помолити |
| рви санак под школским кровом беше тако драг: сневао је своју мајку Петрију и свога оца Ивана, |
| прошапта:</p> <p>— Све?</p> <p>-— Све, драга моја Данице.{S} Ето ми је дваест две, и тако се о |
| благословена цјел!{S} А цјел је главно, драга госпођице, цјел!{S} Знате ли оно правило: цјел ос |
| о лепо миришу; ти си им била мати, моја драга Данице.{S} Чуваћу их брижљивије него ону негдашњу |
| /p> <p>— Шта се и шта не би хтело, моја драга госпођице, али шта ћемо, кад не дозвољавају околн |
| , беше готов да их загрли. „Моја лепа и драга будућности српска !“ тако нешто кликнуло је у њем |
| спомена на њу не учини му се никад тако драга, њезин лик му затрепта као лик анђела.{S} У тај м |
| живот тамо горе у горовитој планини.{S} Драге му се слике појављују у успоменама, које, као ник |
| де вихор, који развеја, расплаши његове драге старе познанике.{S} Али не вихор од ветра и праха |
| рестано под утисцима изненађења.{S} Узе драге дарове и са неким, готово светим поштовањем метну |
| иповедаше:</p> <p>— Није им било доста, драги мајстор-Јоване, што навалише на школе, него се по |
| тресе „вселена“.</p> <p>— Не бојмо се, драги моји ученици, не бојмо! продужи Сава у истој свеч |
| .</p> <pb n="129" /> <p>— Идите, идите, драги господине.{S} Жао ће им бити кад чују да сте прол |
| нас први дан Божића, потрудимо се и ми, драги читаоци, мало до учитељ-Максина села. </p> <p>Ноћ |
| уство, једним словом све... реците нам, драги господине Максо, шта би било од света, кад би се |
| > <p>— И тако, и тако...{S} Знам, знам, драги господине, учити децу мучна работа.{S} Па још на |
| настави даље:</p> <p>— Ни осетио нисам, драги мајстор-Јоване, како служба прође.{S} Ударише зво |
| учитељеве ћерке.</p> <p>— А шта знамо, драги господине учитељу, сви ћемо тамо, да Бог поживи о |
| } Ја их се гнушам.{S} Да тебе повалимо, драги Илија?</p> <p>Илија трену само, шикну мало кроз н |
| једемо и не пијемо, шта би било од нас, драги мајстор-Јоване?{S} Просто би скапали.</p> <p>— За |
| војим од других, сви су ми једнаки, сви драги и мили, сви најдражи и најмилији.{S} Кад бих ти в |
| ити довољан, достижан.{S} Данас је, мој драги мајстор Јоване, толико квара међу људима, да чест |
| и да...</p> <p>— Та не бојте се ви, мој драги пријатељу.{S} Зато је Бог створио уз директоре и |
| и право имају. “</p> <p>— Хај, хај, мој драги Доситије, уздахну мајстор Јован, као да смо ти ми |
| ико ником ни словца, па ни ти нама, наш драги Гргуре.{S} Ја сам твоја другарица, ја ти смем рећ |
| и пут.{S} Биће прилике, кад ће се и наш драги Илија већ појавити са својом улогом у даљем живот |
| ја“?{S} Кад вам се прохте, онда вам је „драги“, а кад се дрнете, к’о по Богу сад, онда горак и |
| мудрице.{S} Зар вам је тако отежао ваш „драги Илија“?{S} Кад вам се прохте, онда вам је „драги“ |
| толом при вечери, а Гргур чита:</p> <p>„Драги наш Гргуре!{S} Ето се навршује две године, а тебе |
| риватним људима, свакоме, ком је мило и драго општенародно благо; тако исто и свој једнокрвној |
| а растанем с оним, што ми је негда било драго, што ми је уделило по коју мрвицу радости.{S} Ето |
| ешко ли си мајци!“, а кад потргне нешто драго и радосно, покликује: „Благо ли си мајци!“ И то б |
| о је потребна песма или ода за какву му драго пригоду, обраћају се опет Гргуру, па ако се опире |
| е велике посте и причешћујем се у нашој драгој црквици.{S} Причешћујеш ли се и ти, Гргуре?{S} И |
| о: осетљив.{S} Што сам ове године имала драгољуба, па лепог човека, па невена боје разнолике, — |
| итка код села Перлеза; ту пролише своју драгоцену крв најбољи јунаци, и од тога пораза опоравиш |
| нови Гргур из дубине душе своје, пољуби драгу хартију, па је журно сави у другу чисту хартију и |
| Све добије другу, тајанствено занимљиву драж.{S} Мучи вас радозналост, хтели бисте кроз пукотин |
| и киселим паприкама, склоњено је да тим драже буде тамо после испита.{S} Таман се чича Милија ( |
| ласти.{S} Често вам је по који умиљат и дражестан предмет тако близу, да бисте га чисто загрлил |
| Како је још јутрос било на свету пуно и дражи и нада, а сад је оставља све, све нежно и лепо, с |
| д света?{S} Та здрава старост чини дане дражима, слађима; врење и борење нестане, тихо, мирно т |
| и у празној школи, или се попети на она дрва на дрвљанику с књижицом на коленима, или сићи доле |
| разговарао се са сељацима, који довлаче дрва и пиће на чаршију; имао је макар по једног познани |
| ?{S} Поп Крста би само на то рекао: „ни дрва у гори нису једнака; роди се то тако погдекоје, ко |
| {S} Сад ћу ја ево од ове хартије и ових дрва да направим Вертеп.{S} Ви ћете ми помагати, јер ће |
| м „вселеном“.</p> <p>Код прозора прост, дрвен сто, покривен великим белим табацима, на њему вел |
| јице, до врата, пењало се на два на три дрвена ступња.{S} Ушавши поседаше, Гргур на свој кревет |
| а гледнуо неколико пута у криве сабље и дрвене фесове, па удубивши се у себе, у своје нове идеа |
| оји зује око стрехе и главама туцкају о дрвене ступчиће; Даница, не дижући главе, шије, а учите |
| <p>Кад је било на заход сунца, звоно с дрвене црквене звонаре огласи вечерњу, јер беше субота. |
| у, којој су зидови тако чисто бели, али дрвени кров од срезанога клиса на много места попустио, |
| } Кад их гледате како живо веслају оним дрвеним кашичицама и час пооткидају замашније залогаје |
| старом ћерамидом, с великим стрехама, с дрвеним ћошкама и прозорима маленим, који са гломазних |
| уши.{S} Види Гргур једну скромну собу с дрвеним гредицама, види на зидовима познате иконе и сли |
| оде те поскида врећу и торбу, неколико дрвених заструга и један најпростији сандучић.{S} У вре |
| и прозорима маленим, који са гломазних дрвених ћерчива још мање светлости пропуштају у малене |
| није се могао сит да нагледа оних лепих дрвених сводова од клиса, онога чистога патоса од велик |
| на хартија, којом је мач заклонио своје дрвено порекло.{S} Окрете се Ирод оној тројици царева, |
| це његово: пред кућом, на једној старој дрвеној клупи, сеђаше једна постара жена, благог лика к |
| кући, сам јој из млекаре донео у чистој дрвеној стопањи варенога млека и скорупа.{S} Седели су |
| та, што висаше с једне и друге стране о дрвеној самарици.{S} И Гргуров отац као да знађаше јаде |
| шкој кући, пружио увезану десну ногу по дрвеној постељи, на којој је разастрта овогодишња слама |
| јлије од оне велике печенице, што је на дрвеном ражњу прислоњена уза кухињски зид, насекоше сам |
| гвоздену „звечку", што висаше о једном дрвеном стубу школскога ходника.{S} Знак да је на учите |
| у једној позамашној кеси бео грах.{S} У дрвеном сандучићу је скромна детиња преобука.</p> <p>Шк |
| здо видео само школски кров, и врх њега дрвену звонарицу са школским звонцетом.{S} Преброђујући |
| лики црни дивит од истога <pb n="71" /> дрвета као и пескаоница, лево и десно једна на другој п |
| цигаља, оних високих столова од белога дрвета, па оног иконостаса, са многим иконама и коситер |
| овољства, сео на велику столицу од бела дрвета, закачио оба палца за вишњев појас, који му је п |
| ној школи, или се попети на она дрва на дрвљанику с књижицом на коленима, или сићи доле у поток |
| и „во огањ вержет сја!“ Ђак без науке, дрво без рода.</p> <p>— Е да црквењака с новинама? упаш |
| па, смешећи се, а у Светом Писму стоји: дрво, које рода не носи, сече се и „во огањ вержет сја! |
| била га и тукла наџацима, привезала за дрво, четири дана издржа јадник на зими под ведрим небо |
| така сви заједно одоше под једно велико дрво баш уз сами град, и онде у хладовини поседаше око |
| ми га тражимо, ми га зовемо.{S} Идите у Дрезду, у Вајмар, дабогме, тамо читају буршовима Мушицк |
| вореном ходнику, близу кухинских врата, дрема фамулус Степан, у дремежу лулу испустио, па сад, |
| а неће покрити мајка својим рукама, да, дремајући под топлим губером, неће упрти поглед у бабу |
| ухинских врата, дрема фамулус Степан, у дремежу лулу испустио, па сад, тргнувши се од цврчања в |
| их ситнијих и крупнијих дечјих гласова, дремљивом фамулусу у трему непрестано зуји у ушима : „Д |
| ину дана децу учио.{S} Зар није и школа држава, а дечица народ, и те какав народ?!{S} А учитељ, |
| света.{S} Шта би било од педагогије, од државе?{S} И најмудрија политика не да се извести, док |
| мо се, док нас нису позвали...{S} Дакле државе ће бити четири:{S} Пољска — све земље старог пољ |
| а Житомишљића, служи цркву и попа, чува државни магацин, прима плату од српскога Књаза, а недељ |
| и чланове једнога народа у друштвеном и државном животу, јединство је већ изјављено.{S} Братско |
| ара школа.{S} Док смо се ми, господине, држали часловца, псалтира, дотле је и било добро, а од |
| да се — роди.{S} Видите ја, ја се нисам држао точно наставленија.{S} Кад не иде овако, а ја <pb |
| отице насмехну, јер се цар Гашпар тачно држао његовога концепта.</p> <p>Опет Ирод махну мачем, |
| ше пред иконом над столићем до кревета, држаше у рукама бројанице и на глас читаше псалам: <hi> |
| донела, рече, а руку, у којој беше дар, држаше назад...{S} Погоди шта!</p> <p>Он је само благо |
| роги дисциплинатор — изненађен једва се држаше на ногама, поднеше му столицу, узе руку Гргурову |
| стајао један стасит, личан сељак, који држаше за руку свога синчића, који под пазухом имађаше |
| ан јесењи дан, иђаше гологлав, у једној држаше свој ониски голубасти шешир, а другом руком наме |
| о вазда готових на смех.{S} Под пазухом држаше дебео трешњеви штап.</p> <p>— А, добро сте нам д |
| је већ морао пустити њезину руку, коју држаше стиснуту, чињаше му се да се нешто безвољно отки |
| верима на глас, не гледећи у књигу коју држаше, изговори толику дугу јектенију.{S} Поп кади по |
| пут мало љутито, баци оба цветка што их држаше у ручици, напрћи танке своје усничице, „иди!“ ре |
| и омириса она два лиска калопера што их држаше у руци.</p> <p>— Ова два лиска, како лепо миришу |
| отворене авлијске вратнице, изнад главе држе запаљене лучеве, који тајанствено обасјавају цело |
| ван мало — као кроз зубе: „они, који се држе само својих обичаја и хоће да одрже све онако како |
| којој је печат протин: два анђела, који држе цркву, а оздо начелна слова његовога имена.{S} Пог |
| не дижући главе, шије, а учитељ Макса, држећи бројанице, набрао чело, скупио смежуране усне, п |
| концепта.</p> <p>Опет Ирод махну мачем, држећи га пружена према оном другом цару:</p> <p>— А од |
| > <p>Учитељ Макса погледа га радознало, држећи маказе међу палцем и прстом кажипутом.</p> <p>— |
| <p>— Другарицу? упита Илија радознало, држећи крај од плајваза међу уснама.</p> <p>— Бележи! < |
| Он као да се већ уморио, нестрпљиво се држи на заузетом месту на кревецу, и час <pb n="80" /> |
| ине; још и данас, као свакада, тачно се држи „претписанија".{S} Али ни из далека оне пређашње с |
| /> ни одзвонило, а обучена учитељка већ држи леген да му полије, па да му дода чисту преобуку.{ |
| /p> <p>— Држим се, како да вам кажем... држим се све више и више наставленија.</p> <pb n="133" |
| се још држите старе практике ?</p> <p>— Држим се, како да вам кажем... држим се све више и више |
| наставленију, запита Максу, или се још држите старе практике ?</p> <p>— Држим се, како да вам |
| Ништа.</p> <p>— Па кад је ништа, што је држиш пред собом!</p> <p>— Забављам се.</p> <p>— Лепе м |
| ртеп, који је те године пронесен између Дрине и Колубаре...{S} Ето је баш данас први дан Божића |
| цркви: теже је дајанисати у школи него дрмати вилајетом.</p> <p>Учитељу се Макси допаде ово из |
| аших кућа никну господа, да и наши мало дрмну вилајетом.{S} Хе, хе, како ће то, жено, лепо одгл |
| тиву фиргаза!{S} Чујеш ли, Милане? и ту дрмну за рукав свога замишљеног друга, противу фиргаза! |
| е прохте, онда вам је „драги“, а кад се дрнете, к’о по Богу сад, онда горак и кисео.{S} Збогом! |
| о вечери укаже на небу, на ком се истом дробе и на разлаз спремају давнашњи облаци.{S} Нешто је |
| росипљући златна пера по ведрини између дробних облака, а дуга озго шине од једнога краја брда |
| ко снажно, али се убрзо застиде од тако дрске и нерасудне помисли, жар првог одушевљења поче по |
| екивања, ма да ју је и он чешће, дуже и дрскије посматрао, опет се ни најмање не даде омести у |
| асти господичић, а ово је мој и Гргуров друг, мајстор-Јованов <pb n="128" /> син Милан.{S} Путу |
| S} Узалуд се надао за њима и неки њихов друг Илија, који је годинама скоро два пут старији, чес |
| избаци и последњи стих; премине ли који друг, надгробно слово понајвише пише Гргур, али га ника |
| те, али тек тек, није дете што и брачни друг, снебивамо се, снебивамо се и од свога најрођеније |
| ма навикама, дворила га мање као брачни друг, више као мати дете.{S} Јутром Макса рани, готово |
| > мицати из села.{S} Ти си мој давнашњи друг; много смо заједно појели хлеба и соли: сад, сад, |
| зној са чела и лица, „Кад нећете овамо, друга работа“, прогунђа спаваћиви Степан и наново се на |
| цом.{S} Учини му се као да виде Даницу, друга својега детињства, занесе се, задуби се, замисли |
| } Ђаци распуштени кућама због бербе.{S} Друга половина септембра, време чисто, топло, суво, гро |
| , а висок, за једну главу виши од свога друга, који је више дежмекаст, округлијих образа, учешљ |
| ити; жао оставити и оца и мајку и свога друга од колевке, брата Пауна.{S} Али Паун беше мекша с |
| у семинарији, кад су се наша два млада друга вратила с Калимегдана.{S} Пролазећи кроз Стамбол- |
| во.{S} Ти познајеш врло добро оба твоја друга, и Милана и Илију.{S} Реци ми: који је од њих дво |
| 0_C6"> <head>VI.</head> <p>Беше настала друга половина августа.{S} Врућине нешто мало попустиле |
| сећа боловања, сећа сваког значајнијег друга и догађаја па се најзад опет заустави на Даници.{ |
| врата, Даница позове унутра свога новог друга.{S} Беше тек почетак јесени.{S} Поред стаза и овд |
| интервенција у корист каквог забасалог друга, он је свагда извршник те дипломатске мисије.{S} |
| е? и ту дрмну за рукав свога замишљеног друга, противу фиргаза!{S} Морам признати, госпођице, д |
| ш једнога сина, а теби, Милане, брата и друга.</p> <p>Гргур приђе руци газдаричиној, а са Милан |
| нео сам писма Книћанину!{S} Сутра носим друга натраг.{S} Био сам и код Блазнавца и с њим сам се |
| во ти, Грго, писмо, и ево погача, и ево друга погача од твоје матере.{S} Потврда је зорли, али |
| о својим родитељима.{S} Завршује се већ друга година од како је последњи пут тамо одлазио.{S} О |
| све другове његове.{S} Већ је на измаку друга и последња година Лицеја, опште мишљење и у наста |
| ико изненађење, уђе унутра главом његов другар Илија.</p> <p>— Јеси л’ ми се надао, Гргуре? вик |
| та би било ? прекиде му говор заједљиви другар.</p> <p>— Шта би било, поче Илија узвишенијим то |
| у.{S} Даница зажеле, да је изведе њезин другар из детињства, и дозваше Гргура.{S} Гајдаш свира |
| пишем, свет је свет, али ти си мој мио другар, а другари су као и родови.{S} Али ипак, мој дру |
| ежмекасти добро и не изусти име својега другара, а Даници клонуше руке и спусти шав на сто.{S} |
| са овим сељаком? упитаће Милан својега другара.</p> <p>— Говорио си о твом идолу, о Вучићу.</p |
| и мирне природе, да посматра очи новога другара и из њих се најпре увери, је ли он радознао, ил |
| , <pb n="135" /> јетко, погледа и свога другара.{S} Одлучи се Илија да се окрене и по трећи пут |
| оно, што је одушевљавало срце њезинога другара, беше најнежније, најтоплије поштовање, <pb n=" |
| ан боља, да будем заслужна тако доброга другара, као што си ти.</p> <p>„Још нисам имала прилике |
| д виде да за њом нема њезиног дивљашног другара, стаде, намршти се, узе кецељицу међ прсте и св |
| уљице, па се одвојише од осталих својих другара.{S} Учитељ напред, а они за њим, право у школу. |
| ет је свет, али ти си мој мио другар, а другари су као и родови.{S} Али ипак, мој другару, ово |
| Ето колико се још уме заборавити твоја другарица, којој нећеш замерити што је толико будаласто |
| нама, наш драги Гргуре.{S} Ја сам твоја другарица, ја ти смем рећи, па ево ти и кажем: ништа ти |
| карте — и врача.{S} Види: да се њезина другарица „проводи несрећна“.... „удовица с оним црнома |
| присебности и самопоузданости у његове другарице.{S} Још је у пуном животу, неузабран цвет, ал |
| па у свом несебичном срцу зажеле својој другарици најлепшу срећу.{S} Звоно се још дуго, час јач |
| Макси, о учитељци, и о негдашњој својој другарици, о Даници.{S} Успомена на њу не учини му се н |
| оструја најлепша жеља својој некадашњој другарици.{S} А шта ли јој је, Боже, пожелео ?</p> <p>Г |
| епо поздрави и моју другарицу.</p> <p>— Другарицу? упита Илија радознало, држећи крај од плајва |
| ише и унутра ступи Гргур, погледа своју другарицу, која погледа и њега својим лепим крупним очи |
| ам.</p> <p>— Па ми лепо поздрави и моју другарицу.</p> <p>— Другарицу? упита Илија радознало, д |
| рка, пошто се усправила и пружила своме другару оба поменута цветка.</p> <p>Он се устезаше да и |
| угари су као и родови.{S} Али ипак, мој другару, ово ти је писмо прво, а можда и последње.{S} Ј |
| по подне умију и обуку, не долазе кући другдан до поноћи.{S} Сваки момак добије у подне по лит |
| е не прекрсти.{S} Чешће слази цркви.{S} Друге би и проговориле коју о литургији, али она ни да |
| о ће лећи, приђе, једне подигну горе, а друге повуче доле.{S} Гледао је и гледао, а кад поче из |
| лагођавања једних друштвених особина на друге, о чудноватој упорности човечјега духа, који се п |
| „Тодора од Сталаћа“</title> и још многе друге, одговори Гргур, гледећи га радознало.</p> <p>— В |
| појали: тро пари, кондаци, јектенија и друге пригодне песме црквене, па онда молитве.</p> <p>П |
| у школу, из школе у собу, збунио себе и друге, а добри и богобојажљиви поп Крста говори слово у |
| ву, која се модраше дуж обале с једне и друге стране, гледаше у бистру планинску воду и слушаше |
| а ослободе терета, што висаше с једне и друге стране о дрвеној самарици.{S} И Гргуров отац као |
| начињених од маховине.</p> <p>С једне и друге стране Вертепа стали чобани, намрштили се, па кад |
| тавоме моме народу, свештенству једне и друге вере, званичним и приватним људима, свакоме, ком |
| као виле полетеше у најбржи кас.{S} До друге механе пробио их зној, ту их протрљаше сеном, усл |
| тра до мрака путовати од једне школе до друге.{S} А данас?{S} Има их у сваком трећем селу — ко |
| мало поутрнуле, пребацио би једну преко друге, али, ма да је час по намеравао, опет се не усуди |
| оји се виде с једне стране до Мораве, с друге до Колубаре.{S} Сневао је, али никад у <pb n="112 |
| х сељака, с једне стране на лакомост, с друге стране на штедњу, на скупоћу и на економисање, па |
| и Даница, али час гледаше у ђаке тамо с друге стране код леве певнице, час се осврташе у стариј |
| смеје ли се смеје.{S} И ја ти загудим у друге жице: <pb n="123" /> она се смеје, и ја се смејем |
| и сувише трошну обућу.{S} Боже здравља, други пут.{S} Биће прилике, кад ће се и наш драги Илија |
| , и у руку га не пољуби, први пут хапс, други пут четири прута!</p> <p>Сви још јаче задршћу.</p |
| сока, а косе отворено жуте, свилене.{S} Други црномањаст, ока црна и жива, меке дуге косе, пора |
| али један умре одмах по очевој смрти, а други се оженио још пре Ивана, наскоро оболи и умре, а |
| те даде неком своме другу један крај, а други намакну себи о врат, па иди од скамије до скамије |
| ј земљак", рече један од млађих калфа а други што остаде пређе праг и рукова се с Гргуром.{S} М |
| тељ Макса за један, а протин синовац за други крај, подигоше малаксалог попа, попадија и учитељ |
| дмиче.{S} Све је некуд нагло, све узима други вид, књижевност, школа, црква, све.{S} Нећете заћ |
| оступног, једва приметнога висоравна на други.{S} Указа се нешто мало чистине, покривене ниском |
| ндучићи, те на дну свога сандучића, под други пар својих кошуљица, сакрије сва три цветка, што |
| де, покушаваше више пута да говору даде други правац, али се Илија не даде омести : он наставља |
| ет и тегови сами потегоше једни на ниже други на више, просто није могао да заклопи очи од чуда |
| а и намоле, као слаби људи једни долазе други одлазе, али њих двојица не мичу се са својих пози |
| седео без <pb n="64" /> службе, док се други сметењаци товише на платама, које ако сам ја засл |
| попа.{S} Намрштио се један, намрштио се други.{S} На једанпут прсну поп у смех, прсну у смех и |
| глорији, трепте Мушицки, Његуш, Штур и други знани и незнани великани српског и словенског Пар |
| толу.</p> <p>— Све ће, рекох вам, узети други вид, само је народ сила, коју ни векови лако не л |
| му, низ калдрму...{S} Хасо умакну, онај други још је можда на калдрми...{S} Чујеш ли, Гргуре, с |
| а се оканем, као шта ми је он већи него други људи...</p> <p>— Море, учитељу, ја ти опет велим: |
| служио, тако су и они.{S} Па још толико други учевни људи, којима је дано нешто мало службице, |
| <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Други припевају:</p> <quote> <l>На ноге, Срби браћо, сл |
| лепе Даничине образе, те се измешаше са другим, исто тако крупним али врелим капљицама, које се |
| ом, али је цео његов живот текао сасвим другим правцем.{S} Пре свега читао је мало, а за чудо с |
| иких врела; једнима беше мати радост, а другима туга.{S} Тежак, врло тежак бол прожимаше јој за |
| а ни један цветак не могу да одвојим од других, сви су ми једнаки, сви драги и мили, сви најдра |
| ре, а у среди читава пирамида чеснице и других колача, па бео помастан сир, који је истом данас |
| м донесем.{S} Једно је теби, оче Крста, друго учитељу.{S} Чим преломисмо данас чесницу, отац ми |
| /p> <p>— Друго је јунак, а друго редов, друго витез на коњу, а друго сеиз.{S} Та ништа лепше од |
| арна, плаче, дарнуће га Милан.</p> <p>— Друго је јунак, а друго редов, друго витез на коњу, а д |
| ће га Милан.</p> <p>— Друго је јунак, а друго редов, друго витез на коњу, а друго сеиз.{S} Та н |
| , а друго редов, друго витез на коњу, а друго сеиз.{S} Та ништа лепше од јунаштва, од мача...</ |
| о наочари, па чита.{S} Чита једно, чита друго, чита их још једанпут, гледа и по трећи пут то у |
| , који је овака блага пожњео.{S} Све је друго намештена пажња, дворба, ласкавија или оштрија, р |
| Београду, а вама се и нехотице наметне друго осећање но оно с којим сте ушли у те уске и криве |
| ено тесто; понедеоник, кромпир, а увече друго јело попара; уторник, у подне паприкаш, а увече ц |
| реденуше бели вео, који паде на једно и друго раме, па низ вити пас. </p> <p>Дође час да се изв |
| аљком напише велико добро или нулу, или друго које дотично слово према изврсности рукописа, па |
| дете у веће школе или не.{S} Једно или друго?{S} Време је, да смо на чисто.</p> <p>— Па води и |
| е Илија, прибирајући, па, да би изазвао друго расположење, запитаће:</p> <p>— Село Гргурово ниј |
| је живот, поучиће нас; сасвим је нешто друго облагорођавање нарави, које су Србина, као ристиј |
| т, гледа и по трећи пут то у једно то у друго, па онда обадва савије и спусти у шпаг.{S} Хода п |
| рок ми је Дорћол, па Зерек, па Сава.{S} Другова свуд на мали прст.{S} Збогом, моји мудри филосо |
| да горак и кисео.{S} Збогом!{S} Имам ја другова и осим вас — широк ми је Дорћол, па Зерек, па С |
| јбољима.{S} Зато се на тебе, осим свију другова, понајчешће и најрадије сећам.{S} Да зна слушат |
| јом улогом у даљем животу својих млађих другова.</p> <p>Гргур и Милан сиђоше доле Дунаву, одатл |
| ока, мали Гргур поизоста мало од својих другова, стаде онде на ливадици и дуго, дуго гледаше та |
| стао.{S} С пажњом је пратио игру својих другова, међу којима је, као буба, скакала и трчала мал |
| еби кад имаш много лепих књига и добрих другова.{S} Ја овде у селу нити сам пристала у сељанке |
| и примерно владање истакло га мимо све другове његове.{S} Већ је на измаку друга и последња го |
| врло често задивио и најприсније своје другове.{S} По неке прокламације, рецимо каквога Метерн |
| тања говором, да би често задивио своје другове, кад се, при каквом диспуту разлафи, загрми, па |
| и, зачуђено, гледаше лево десно у своје другове.</p> <p>— Бре, бре? чуди се кмет Милија, па се |
| бери бригу, рекох јој, та ми се знамо, другови смо.{S} И ево ти, Грго, писмо, и ево погача, и |
| ве.{S} Гргур је добио најлепшу књижицу; другови је лакомо погледају, а он је крије у торбицу, п |
| и још тврђи.{S} Збогом, Грго, чекају ме другови, а помрчина је.{S} А ваља пре добоша бити у кас |
| ештеников није разумео ни он, ни његови другови, а најмање она мала Даница; али му се ипак учин |
| ом и бледилом.</p> <p>— Ми смо Гргурови другови, полазимо на своја „опредјеленија“, поче опет о |
| изненађено.{S} А кад чу, да су Гргурови другови, скратише му се ноге, па само што викну:{S} Пет |
| то веће, нешто лепше, него и ја и твоји другови.{S} И ја сам се, вера и Бог, дуго колебао: да л |
| знао расположити оно мало знања, да се друговима често чинило, да врло много зна.{S} Своја зна |
| дете не буде постидио пред новим својим друговима.{S} Око ње остале жене из целе рође, помагаху |
| променио.{S} Био си најбољи међу својим друговима, а и сад си, знам ја, онај исти, најбољи међу |
| је већ седео на првом месту међу својим друговима, а читао и писао као онај најбољи другоразред |
| амо пре две године.{S} Кад је с осталим друговима стао око певнице и очитао „Оче наш“, није се |
| ом научном предмету излегне диспут међу друговима, пресуђује Гргур; ако се смисли какав план, к |
| Скандал!{S} Упитасмо га озбиљно и један другог погледасмо.</p> <p>— .. .{S}Безобразан, какав се |
| шише се готово, не дишу, ухватило једно другог за руку, па се с места не мичу.{S} Онако, мало п |
| ак.{S} А сложни су — да изгину један за другога.{S} Свуда ћеш их видети заједно, било да се иде |
| зиду два јунака, како кидисаху један на другога.</p> <p>— То су, децо, Краљевић Марко и Муса Ке |
| уши.{S} Њезин и мајчин лик, једно поред другога, трептаху му блеском светитељским.{S} Ево се ук |
| сувише озбиљно пиље у њу хладне прилике другога живота, који у овај мах пирну својим студеним в |
| 11" /> <p>— А ко буде дирао у туђе, или другога ударио, нека ми и не излази пред очи!{S} Јесте |
| ста мучио, доста пребијао од једнога до другога, док сам ово мало знања напабирчио.{S} И сад ме |
| дуга озго шине од једнога краја брда до другога, истурујући својих седам боја све сјајније и сј |
| рупа.{S} Седели су под брестом једно до другога и дуго, дуго гледали доле у ливаду, у поток, у |
| намештати крајеве од џубета један преко другога.</p> <pb n="29" /> <p>— То што и ти, рече учите |
| као и пескаоница, лево и десно једна на другој просто повезане најбоље књиге оновремене наше књ |
| ших Чарапића из Белог Потока.{S} У овој другој борби доби Гргур лаку рану у ногу.{S} Однеше га |
| је написала све те бројеве, али сваки у другој величини и у другоме правцу.</p> <p>Гргур гледаш |
| ново ређати.{S} Међутим је њезин брат у другој соби сео код стола, отворио најновији <title>Лет |
| ибригу, да је опет намакне на чибучић у другој руци.</p> <p>Млади странци, на велико чудо Степа |
| није.{S} Бог нас дао доста, а кућа није другојачије него баш попритесна.{S} Да се повиремо...</ |
| ј држаше свој ониски голубасти шешир, а другом руком намешташе своју, лаким знојем овлажену кос |
| ке сузе, што тако крупне вркћу једна за другом низ беле образе.{S} Најзад узе она кецељицу и об |
| >Обојица се скаменили, седе један према другом, и чудом чудећи се гледају се, па им се чини да |
| ео у прочељу, а он и Даница једно према другом.{S} Учитељ је био ванредно добре воље, слао је и |
| хну мачем, држећи га пружена према оном другом цару:</p> <p>— А од куда ти јеси, и како <hi>имј |
| аун загрли брата и дуго плакаху и један другом нешто неразумљиво говораху.{S} После тога отац с |
| уди се.{S} А они обадвојица право један другом, стадоше, погледаше се, насмејаше се.</p> <p>— У |
| ад сасвим престало.{S} И кад дођу један другом на поседак, говоре много мање него пре, мало пол |
| х једно исто осећање.{S} Стискоше једно другом руке, дах им се за тренут устави, и расташе се.< |
| и пише Милан, пише Илија.{S} И једном и другоме нема се ништа примећавати, ни што се тиче право |
| ројеве, али сваки у другој величини и у другоме правцу.</p> <p>Гргур гледаше, али се толико не |
| овима, а читао и писао као онај најбољи другоразредац.</p> <pb n="19" /> <p>А те зиме била је з |
| њу милује.{S} Једну калајлију у врх, а другу у дну софре, а у среди читава пирамида чеснице и |
| смем ни да помислим да га водим куд на другу страну.{S} Ето довео сам дете као златну јабуку, |
| поштапнем, скачући с једне половине на другу, исквасим се сва, али ми је ипак жао напустити ст |
| ахну све те мисли од себе, окрете се на другу страну, и уморен — заспа.</p> <p>А кад фамулус Ст |
| Ту Милан смотрено погледа на једну и на другу страну.) Док ти (говори све тише и тише), док ти |
| прсну у смех и учитељ.{S} Ходи сваки на другу страну, ухватили се за трбухе, и тресу се од смех |
| чупавом главицом врти то на једну то на другу страну по беломе јастуку, а сувоњавим ручицама за |
| , а радознало гледаху то на једну то на другу страну.{S} Гледаху убаве дворце, шарене излоге ду |
| Илија смишљао како да пребаци говор на другу обалу, она се, љубазно али усиљено, насмехну, узе |
| title> настави Милан и обрну столицу на Другу страну. </p> <p>— Не знаш шта има?{S} Има много.< |
| ат преко Дунава — Анадол.{S} Све добије другу, тајанствено занимљиву драж.{S} Мучи вас радознал |
| а он скине тканицу, те даде неком своме другу један крај, а други намакну себи о врат, па иди о |
| ра.</p> <p>— Дакле, сад смо прочитали и другу свеску народних песама...{S} А ти, Гргуре, шта си |
| , али ће она пре смрти родити... родити другу Русију, млад, здрав, јуначан народ руски, који ће |
| те на изуст.</p> <p>Професор, отворивши другу лепо повезану књигу, са светим поштовањем прочита |
| ћу, свако земаљско добро свом негдашњем другу, послала му је у души пољубац и ону најдражу реч, |
| мја</hi>? обрнувши се мачем оном трећем другу.</p> <p>— Аз јесам цар Мелхиор, одговори тај трећ |
| S} Ни слутио није оно, што се у његовом другу зачело и нагло почело расти и бујати.{S} Сад му п |
| своје село.{S} Тек је навршио двадесет другу, а лице му тако пуно збиље, пуно мушке, маркиране |
| ећу да плачем! — Наједанпут ће Ружица у другу тактику.</p> <p>— Немој.</p> <p>— Нећу ни да се р |
| ољуби драгу хартију, па је журно сави у другу чисту хартију и спусти испод својих чистих кошуља |
| ало цео живот наш.{S} Ја још непрестано другујем с ђацима као да сам им вршњакиња, преслишавам |
| је ушао у храм, учини му се, да је све другчије него што беше тамо пре две године.{S} Кад је с |
| и искуства текао је ван себе, говором и дружбом, животом.{S} Што год би видео и чуо, све би те |
| и, што вечерас не могу и они са осталом дружином, погледаше „молебно" у учитеља Максу, али једа |
| е што је старо, теби не ваља; све би ти друкчије, само нек није онако како је, целом свету да з |
| ила брдилима.{S} Сад је, дабогме, много друкчије, сад сам и много вештија и много снажнија.{S} |
| о, у срез.{S} Мало подаље од вароши, од друмова, у паланци прогамизо ћифта, ни маћи, ни дисати. |
| несе водицу по нурији.{S} У млађе доба, друштва ради, пратио би га и учитељ Макса, али је то са |
| мишљаше о тегобама прилагођавања једних друштвених особина на друге, о чудноватој упорности чов |
| Макса, не могавши тачно да ока-чествује друштвено стање, које би онда настало.</p> <p>— Знате ш |
| а више браћу и чланове једнога народа у друштвеном и државном животу, јединство је већ изјављен |
| јила — шта ли ће од њих учинити школа и друштво?</p> <p>И као да се после ових речи оте професо |
| али несавременици, <pb n="82" /> њихово друштво било је негде далеко испред њих, а они су овамо |
| исто доба не појави близу њих и остало друштво, које дође да види Порчин гроб.{S} После неколи |
| гледају.{S} Зато је у сваком склопљеном друштву он обично био председник, а Гргур, готово без и |
| ослужила кафом, Милану је необично рука дрхтала, кад се машио за шољицу.{S} Он, вазда смишљен, |
| вог старог самохраног оца.{S} Даница је дрхтала, стрепила, чекала и чекала, али оно, што је оду |
| рукама, које су почеле све јаче и јаче дрхтати, па онда мало, побледео, клону на столицу.</p> |
| Шаптасмо му и шаптасмо, али узалуд.{S} Дрхташе као прут, а кад поче плакати, учитељ му рече да |
| S} Поп се збунио па се крсти, а руке му дршћу; стоји, ноге му клецају.{S} Пошао би икони, тамо |
| ше на узвишеном корену старог изгорелог дуба.{S} Одмах га познао.</p> <p>— Добра ти срећа, чича |
| осле првога узбуђења, хукну из најдубље дубине и гласно повика:</p> <p>— Пропаст!</p> <p>— Шта |
| м православије! уздахну учитељ Макса из дубине своје измучене душе и пружи попу ово злокобно и |
| ница“.</p> <p>— Даница, понови Гргур из дубине душе своје, пољуби драгу хартију, па је журно са |
| кону, молила се Богу само за њега.{S} У дубини своје чисте душе веровала је да нема ништа у себ |
| ој њезиној величини и красоти, сад је у дубини душе осетио оне мирисе, који су одавна, неопажен |
| никад слабије, никад у висину, никад у дубину.{S} Говорио је о летини, о времену, о покрету, о |
| 0_C7"> <head>VII.</head> <p>Кад се зађе дубље у Дорћол, тај комад источне вароши у Београду, а |
| </p> <p>Попа и учитељ Макса упустише се дубље у политику.</p> <p>— Море учитељу, учитељу, баш с |
| су оне пређашње и много тамније и много дубље.{S} Кад сретнете попа Крсту па га ословите, а вам |
| мирно и спокојно, али погледом дужим и дубљим, окрете се исто тако спокојно, уседе на коња, па |
| тај мах прошао близо поред њега, чуо би дубок, скривен уздисај.</p> <p>Међутим стигоше пред рад |
| ad>III</head> <p>Мало по мало, па већ и дубока јесен настаде.{S} Са липе и бреста час мање час |
| г најоблачнијег и најмочарнијег дана из дубоке јесени.{S} На забрану „попечитељства просвјештен |
| а дана не обува ципела, него тамо амо у дубоким папучама, као какав старозаветни првосвештеник. |
| ења.{S} Помисли у себи : „Зађох далеко, дубоко је, али ћу испливати, скрећи!{S}" И доиста...</p |
| собом!</p> <p>Ту професор Сава дубоко, дубоко уздахну.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ере пред собом!</p> <p>Ту професор Сава дубоко, дубоко уздахну.</p> </div> <div type="chapter" |
| алеко се види пут, који поред брда води дубоко у Шумадију, па Космај, па Венчац, па Рудник, Маљ |
| најрођенијега.</p> <p>Ту Макса уздахну дубоко, и таман да спусти зрнце на бројаницама, а на вр |
| иначе је цело село већ одавна лежало у дубоком сну.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| спремају ражњеви ; гајдаш накривио фес, дува, и час по удешава пискове ; жене се узмувале, у ку |
| ћом још које дуванско влакно у окорелој дуванкаси, он би већ до сад у велико припалио.{S} Стран |
| од ћилибара.{S} Напунивши је мирисавим дуваном, запали је трудом, закачи левим палцем за ивице |
| е лежао.{S} Да је којом срећом још које дуванско влакно у окорелој дуванкаси, он би већ до сад |
| дњи жагорић у оној последњој скамији до дувара.{S} А онда учитељ Макса јасно објави свима и сва |
| замакоше му очи за онај велики сахат на дувару.{S} Никад свога века није видео сат, гледао је у |
| пало.</p> <p>У који мах велики сахат на дувару изби осам, у тај исти тренутак неко куцну на вра |
| воспитанија.{S} И знања су полезна, али дуг је живот, поучиће нас; сасвим је нешто друго облаго |
| а, ја бар тако налазим, одужио сам свој дуг и Богу и Српству и човечеству.</p> <p>— Све као да |
| ера по ведрини између дробних облака, а дуга озго шине од једнога краја брда до другога, истуру |
| учинио добра, кад оно радих с проклетим дугама.{S} Од јуче је започео упис, ја ћу их одвести го |
| до гроба Порчинога.{S} Порчин споменик, дугачак округао стуб од бела камена, пао на земљу.{S} П |
| о; ограда окићена бршљаном; пред школом дугачак постављен сто; иза куће пуши се голем огањ и сп |
| и мали Гргур, одоше у собу где је била дугачка проста софра, коју су обично звали трапезарија. |
| ажњене, а учитељ Макса развезао с попом дугачке диване, којима ће крајеви шинути чак до јутрење |
| пао лист са брестова пред школом.{S} У дугачке општинске кошеве одавна се довлачи и сасипа ово |
| деале, није ни знао, кад је прошао кроз дугачки и чађави свод од камена.{S} Недалеко одатле беш |
| лик као Дурмитор, непроходљив као и ови дугачки венци вечитог Балкана.{S} Бог је велик и милост |
| , старе скамије, памтиш ли, јаој ! онај дугачки <pb n="94" /> очин лесковац ?{S} Нема га више, |
| ја! — „пензионер" с црном ниском капом, дугачким капутом, ципелама без обсеца и незграпним кожн |
| } Осим шарене хартије, било је на столу дугачких липових цепљика, савитљивих танких врбових пру |
| <p>Сава запали пљоснату турску лулу на дугачком трешњевом чибуку.{S} Тада је било у цвету царс |
| а икона од хартије и Ђурђе Бранковић са дугачком брадом.{S} Сав овај најскромнији намештај изгл |
| Други црномањаст, ока црна и жива, меке дуге косе, пораста мало нижега, образа округластих, а у |
| пет, савладан стидом, спусти своје црне дуге веђе, и гледаше преда се.</p> <p>— Тако, па да ми |
| теговима и дугом тромом шеталицом, а за дугим столом учитеља Максу с <title>Плутархом</title> у |
| ити, али је прошло много кратких дана и дугих ноћи, док је кроз ту маглу просинула једна јасна |
| с џубета и обуће, узе своју читакињу за дугме и скиде.{S} Поздрави се и седе до учитеља.</p> <p |
| је на два три места прихвати и пришије дугменце које је отпало.</p> <p>У који мах велики сахат |
| ко домаћина, а за остале, Боже здравља, дуго је до новога <pb n="36" /> лета.{S} Али као таоце |
| чувао ону киту цвећа на дну сандучића, дуго, дуго.{S} Сад сам га негде загубио; а шта се не за |
| ји другови.{S} И ја сам се, вера и Бог, дуго колебао: да ли на твоју или Миланову страну.{S} Зн |
| тири стране цркве.{S} Кад беше у порти, дуго не могаше да се прибере.{S} У души му и свечано и |
| ону киту цвећа на дну сандучића, дуго, дуго.{S} Сад сам га негде загубио; а шта се не загуби н |
| чуо да ће да воде брата, и да га дуго, дуго неће видети.{S} Отац би га корео за мекуштво, стеж |
| ала Гргуру пуну руку цвећа, па је дуго, дуго за њима гледала.{S} И она би тамо у планину, у Грг |
| ћа на скелу...</p> <p>И још су се дуго, дуго разговарали о хаџилуку.{S} Скоро на један сахат пр |
| су под брестом једно до другога и дуго, дуго гледали доле у ливаду, у поток, у ком се бистра во |
| другова, стаде онде на ливадици и дуго, дуго гледаше тамо низ воду: вода струјаше већ оним таја |
| цела ова хришћанска породица још дуго, дуго остала на коленима и ћутећи гледала у осветљени Ве |
| аузе своје обично место поред стола.{S} Дуго је гледао у писмо, док се одлучио да га отвори.{S} |
| дана, што их обоје овде проведосмо.{S} Дуго сам чувао ону киту цвећа на дну сандучића, дуго, д |
| им поштовањем метну преда се на сто.{S} Дуго их је гледао и гледао, а после их је једва и видео |
| у лицу, кад је примио у се причест.{S} Дуго после није могао отворити уста да узме нафору, кој |
| <p>Стари Макса удаје своју јединицу.{S} Дуго се ломио и ломио, и најзад, по договору с попа-Крс |
| кад би чуо да ће да воде брата, и да га дуго, дуго неће видети.{S} Отац би га корео за мекуштво |
| ечано као онај лик Спаситељев, с којега дуго очи не скидаше, а тако пријатно и миомирно, као ка |
| ака замакоше за брдашце.</p> <p>Петрија дуго за њима гледаше, тарући сузе белим рукавом.{S} Изн |
| ућа, дала Гргуру пуну руку цвећа, па је дуго, дуго за њима гледала.{S} И она би тамо у планину, |
| се слузи и викну да ошине.{S} Гргур је дуго гледао за њима, док не замакоше за први угао, па о |
| е, па ћа на скелу...</p> <p>И још су се дуго, дуго разговарали о хаџилуку.{S} Скоро на један са |
| м.{S} Пунктум.{S} Идите, гините, нећете дуго присмакати онамошњу слободу.{S} Море, море — Аустр |
| обледе у лицу, изађе пред кућу, гледаше дуго у вечерњи сутон, и, кад се повратила, лепе јој очи |
| омоли Богу пред иконом, изађе у кућу, и дуго гладна живина пијукаше, док се она мало разабрала |
| едели су под брестом једно до другога и дуго, дуго гледали доле у ливаду, у поток, у ком се бис |
| и посаветује га.{S} Паун загрли брата и дуго плакаху и један другом нешто неразумљиво говораху. |
| војих другова, стаде онде на ливадици и дуго, дуго гледаше тамо низ воду: вода струјаше већ они |
| мира, у оно лице, којега се утисак или дуго или никад не заборавља.</p> <p>Коњ је журно кући г |
| онаких строгих опомена одрасли младићи дуго се не би сетили ни јела ни пића, али у малене деце |
| опевао и причао, али је стари учо остао дуго, врло дуго, ћутљив и невесео.{S} Али и тузи, као и |
| ништа ти лепо не стоји, кад нас се тако дуго не сећаш.{S} Или ти је можда Београд тако прираста |
| ичао, али је стари учо остао дуго, врло дуго, ћутљив и невесео.{S} Али и тузи, као и свачему, и |
| игну свећу ближе икони, а мали је Гргур дуго и пажљиво гледаше и гледаше, па онда скиде свој но |
| ла свечана тишина, а особито мали Гргур дуго не могаше да размрси нова укрштена осећања, која н |
| е пође, устану сви, ућуте, учитељ у њих дуго и оштро погледа, они се ућуткавају све тише и тише |
| ше те легоше.</p> <p>Иван и Петрија још дуго сеђаху код ватре.</p> <p>— Па шта ти велиш, жено? |
| али је цела ова хришћанска породица још дуго, дуго остала на коленима и ћутећи гледала у осветљ |
| угарици најлепшу срећу.{S} Звоно се још дуго, час јаче час слабије чујаше, а он, свршив молитву |
| на да има још некога поред себе.</p> <p>Дуго је поп Крста салетао око учитеља Максе да га разго |
| га, из оквира, озбиљно и мирно гледаху дугобради деспот и хилендарски ктитори, светитељи Симеу |
| види ми се никако, рећи ће Гргур, после дугог и дугог размишљања.</p> <p>— Не свиди ти се никак |
| творена уста осташе непомична.{S} После дугог гледања окретоше се оцу:</p> <p>— Аох, бабо, да г |
| се никако, рећи ће Гргур, после дугог и дугог размишљања.</p> <p>— Не свиди ти се никако?.. и н |
| керлету, међу њима и ваш прота Матија у дугој седој бради, па посланици народни, па старешине в |
| а деветорица, па онај стари пред њима у дугој седој бради?</p> <p>Гргур прићута, па онда радосн |
| пећ, сат на зиду са големим теговима и дугом тромом шеталицом, а за дугим столом учитеља Максу |
| шапута Даница.</p> <p>— Али му је мирис дуготрајан...</p> <p>— Управо и није цвет, настави Дани |
| ишчезну да му се опет појаве сјајније и дуготрајније.{S} Протосинђел Гаврило, којем је једном п |
| га пажљиво слушаху, гледајући у његову дугу мало разбарушену косу, у црно џубе до колена, или |
| ћи у књигу коју држаше, изговори толику дугу јектенију.{S} Поп кади по <pb n="16" /> цркви, а о |
| се у дворишту већ не могаху распознати дудови од липа.{S} Поред школске ограде прође још по ко |
| ак.{S} Крупне капље шуштаху по лишћу на дудовим гранама, бијаху у окна прозорска, и као <pb n=" |
| ати све јача и јача, појак ветар њихаше дудово грање пред кућом, одједанпут силовито сену, негд |
| толиком божјем благослову !</p> <p>Под дудом маже слуга кола, утврђује чивије, намешта шарагље |
| онда је стао на траву, која се модраше дуж обале с једне и друге стране, гледаше у бистру план |
| потес у реченоме кључу, па после долом дуж ливада, па опет косом уз брдо до својих кутњих врат |
| та.{S} Кад су се растали и измакли малу дуж, Милану још трепташе пред очима лепа слика Даничина |
| ав то Даница, залети се и претрча једну дуж.{S} А кад виде да за њом нема њезиног дивљашног дру |
| о за гору.{S} Од то доба две су године, дуже и теже од пређашњих четири.</p> <p>Гргур се трже и |
| аког очекивања, ма да ју је и он чешће, дуже и дрскије посматрао, опет се ни најмање не даде ом |
| читељу Макси, о школи, о Даници.{S} Што дуже мишљаше о себи и њој, све му теже беше, што је узг |
| да".{S} Учитељ је Макса спавао по ручку дуже него обично.{S} Ђаци су, док је он спавао, седели |
| шака", тек да виде ко ће добити, али од дужег времена ни то не „упражњавају".{S} А о Вертепу ни |
| Јесте ли слушали што о Мицкијевићу? по дужем ћутању запитаће професор Сава своје ученике.</p> |
| ћемо сви у бечку врећу, сви!</p> <p>По дужем ћутању проговори Гргур:</p> <p>— Милане!</p> <p>— |
| гледа га мирно и спокојно, али погледом дужим и дубљим, окрете се исто тако спокојно, уседе на |
| лу оборили сељака и били га ни крива ни дужна, само што по њиховој заповести не хтеде маџарски |
| ; зар имате што прече од своје званичне дужности, за коју сте плаћени, која вас храни и одева?< |
| аше у вретен.{S} Максо, оличено осећање дужности, нада трку из собе у школу, из школе у собу, з |
| } И кад је опет поп Крста по неопходној дужности тамо пред часном трпезом, а учитељ Макса пева, |
| ов, добар Немац, а још бољи Латин!{S} У дужности школској тачан, у цркви сваке недеље, а кад су |
| љу и на њега се навикао као какав стари дуја на строгости типика.{S} Изузеци би бивали само у и |
| кацу сира и ухрањенога крмка годишње, и дукат цесарски месечно.</p> <p>По ручку се Иван опрости |
| ецо, Београд, а оно је лево Сава, десно Дунав.</p> <p>— Ту ћеш ти учити школу, Гргуре! викну Па |
| ћи кроз прозор, пренео се мислима преко Дунава, уз Авалу и Космај, широм по Шумадији.{S} Устави |
| етрићи пире око вас, а онај Банат преко Дунава — Анадол.{S} Све добије другу, тајанствено заним |
| ло и велико и сјајно, кад је први пут с Дунава опазио велику цркву, па беле низове кућа, а над |
| ирик, више пута стајао и гледао доле на Дунаво, и Бачку.{S} Врхови од цркава светле се у вечерњ |
| ица од народа.{S} Па гледните само Доње Дунаво, Балкан, сам рођени брат, вредни Бугарин.{S} Гле |
| волуциона струја чеше о бедеме савске и дунавске.{S} Бадава се упињу Вучић и Петронијевић, кнез |
| угова.</p> <p>Гргур и Милан сиђоше доле Дунаву, одатле се лепом јеврејском улицом попеше на Кал |
| а, српска влада отвара капије на Сави и Дунаву и широм испраћа оружану браћу браћи у помоћ.{S} |
| се борци, старо и нејако слази ближе к Дунаву, много их је нашло прибежишта у Београду, Смедер |
| бој спретан и подесан; отесао га Стојко дунђерин; а чункови су они исти стари, материни.{S} Ота |
| ; почне се прћити, почнем се богме и ја дурити; подрвене, па тресну ногом о патос, и ја ногом о |
| свија, упоран, жилав, чврст, велик као Дурмитор, непроходљив као и ови дугачки венци вечитог Б |
| ом бајирском, Јалијом, живописно блеште дућани са источном робом, пекарнице и млекарнице, џамиј |
| {S} Гледаху убаве дворце, шарене излоге дућанске и радионичке, свет који врви тамо амо, као да |
| и ћемо се, децо, одупирати, ‘борити.{S} Дух нашега народа који сузбија туђинштину, који крха си |
| .{S} Поступно расте тело, поступно јача дух.</p> <p>Тако је растао и напредовао мали Гргур.{S} |
| тину, који крха синџире и стеге, тај је дух — велик.{S} Ја сам Србин, ја се поносим, ја сам вел |
| ли у тај исти мах чу где га неки шумски дух викну по имену.{S} Трже се, и погледа изнад себе.{S |
| све те питомце провејаваше стари српски дух, пун чврстине у својим особинама, а безусловно упор |
| друге, о чудноватој упорности човечјега духа, који се противи старим навикама, да стара знања п |
| етлост, топлина поносног и непобедљивог духа народног.</p> <p>— Кажу, господине, да смо ми мали |
| о раме, па чак у Космај.{S} Насисао се духа сељачког, њиховог вештог обртања говором, да би че |
| чи јој се наводнише, али толико имађаше духа да се ниједан сузни бисерак не појави на лепим, ве |
| рише се на соби врата и споља још жешће духну наш несташни вихор.</p> <p>— Ти си заједало! викн |
| собом, а врата се отворише и вихор опет духну унутра.</p> <p>— Затвори!</p> <p>Гргур затвори књ |
| прошлости.{S} Тражи, чепрка. преноси се духом у старину, а Милан док крочио мало низа страну, в |
| боја.{S} Мој се отац јако постарио, али духом није клонуо; још је исто онако тачан и у школи и |
| снике, па све списатеље наше, који дишу духом народним, који га љубе, који пишу о њему, којима |
| тељима жубора и борбе харемски је живот духу карика.{S} На угловима камените чесме с бакреним л |
| ане?{S} Ту су му се опет очи замаглиле, душа узмутила, па нити је шта чуо ни видео.{S} Тако је |
| .{S} Чула је Илију, видела је Милана, а душа је заваркава, па јој црта Гргура најлепшим, најтоп |
| а су цвркутати и торокати по цео дан, а душа јој беше запиткивати, описивати и приповедати све |
| љно, нешто велико.{S} Ћутао је, а млада душа његова богатила се, једрала је тим новим утисцима. |
| дак два, па опет се пренесе.{S} Сва јој душа лебди над тим далеким и незнатним Томашевцем, над |
| мо, али за оне, који у миру траже хране душама; пријатељима жубора и борбе харемски је живот ду |
| и, што мисли да ће једног дана истесати Душана.{S} Хоћу море слободу овде, овде, па онда да се |
| Христу, о Немањи, о Светом Сави, о Цару Душану.</p> <p>Дође и божићни пост.{S} У школској трапе |
| ће бити иједан угао за моје дете.{S} А душе ми је мирно и склонито.{S} Већ ако му се нарав не |
| ико се занимао сликама своје пријемљиве душе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18880_C |
| Гргур изађе последњи, али много пуније душе него што беше пре уласка у порту и цркву.{S} Ћутећ |
| лике, које им загрејаше њихове младачке душе.{S} Гргур лепо види пред собом словенску вилу, сја |
| у учитељ Макса из дубине своје измучене душе и пружи попу ово злокобно и злогласно писмо.</p> < |
| /p> <p>— Даница, понови Гргур из дубине душе своје, пољуби драгу хартију, па је журно сави у др |
| у само за њега.{S} У дубини своје чисте душе веровала је да нема ништа у себи, што не би било њ |
| ољаше се с пуном преданости своје чисте душе, па у свом несебичном срцу зажеле својој другарици |
| да ми викне: напоље!{S} И сама, као без душе, очистим бојно поље, а дечица се лепо скуње, оборе |
| вечеству.</p> <p>— Све као да сте ми из душе извадили, кликну Илија дошавши до речи; од слова д |
| ној величини и красоти, сад је у дубини душе осетио оне мирисе, који су одавна, неопажени и неу |
| Занимао се својим мислима, својом новом душевном тековином.{S} Отишао је у школу, сео сам у ска |
| љ...</p> <p>— Ако није попечитељ, он је душепопечитељ. </p> <p>— За моју душу не треба нико да |
| орине; као биљци јутро и кишици, тако и души годи свежина даха природиног.{S} А колико је приро |
| сила његовој вазда топлој и пријемљивој души.{S} Види Гргур једну скромну собу с дрвеним гредиц |
| } Гргур се занео и у својој пријемљивој души ствара целу ту величанствену <pb n="109" /> слику |
| ао је опет нешто ново и велико у својој души, нешто, чему не знађаше похватати крајеве својим н |
| је одавно привиђала у својој набујалој души. </p> <p>— Гргуре!</p> <p>— Данице!</p> <p>И обоје |
| на пријатна слика у његовој разгрејаној души.{S} Њезин и мајчин лик, једно поред другога, трепт |
| ћутали, као да је и у њиховој пролетњој души ојесенило.{S} Хтеде да му узабере који цветак.</p> |
| рти, дуго не могаше да се прибере.{S} У души му и свечано и слатко, и ведро и светло, и опет не |
| о свом негдашњем другу, послала му је у души пољубац и ону најдражу реч, али ипак, ипак беше ок |
| рењи, отворило ми се срце, па ми тако у души пуно, да бих цело село да загрлим.{S} Чинило ми се |
| <p>Ту Даници лакну на срцу, осу јој се душом нешто и топло и мило, па једва сакри још јачи дах |
| на длану, па зар да га сад остављам на душу туђину и незнану?</p> <p>— Али, газда Иване, ја не |
| и у одломцима:{S} Одавна ми се попео на душу она рђа Хасо Ахметовић, што је скорим <pb n="99" / |
| то тако слатко и мило пролажаше им кроз душу, као да су у највелелепнијем храму, у који је сиша |
| х очију, којих ти се плаветнило упија у душу, а она зеленкаста нианса несташно већ стреља за то |
| звонарици, а кроз <pb n="139" /> његову душу и нехотице проструја најлепша жеља својој некадашњ |
| ко је говор свештеников улегао у његову душу.</p> <p>— Прекидосмо, мајстор-Јоване, поче отац Ар |
| ота помолити се Богу за њ, и целу своју душу сместити у њега.</p> <p>— Гргуре, Гргуре, ја те во |
| он је душепопечитељ. </p> <p>— За моју душу не треба нико да се пече, говори мало јаче учитељ |
| неопажени и неуживани, кадили младачку душу његову.{S} Што ли му рука тако задрхта, кад се њез |
| оја навалише на његову топлу, радозналу душу.{S} Говор свештеников није разумео ни он, ни његов |
| не муње.{S} Преврат, који ускомеша целу душу његову, потресао је и старе <pb n="149" /> склонос |
| мој, покојни Марко устабаша, Бог да му душу прости, удиљ ради, певај, па му радња никад боље.{ |
| ећа помрчина беше јој обузела саломљену душу.{S} Покупила све успомене Гргурове: цвеће, писма, |
| .{S} Појави се од некуда и некакав црни ђаво с још црњим репићем и роговима, али ето ти изнебух |
| прибрати, брзо утубити и применити тако ђаволски вешто и препредено, да је врло често задивио и |
| зна шта је посао.{S} Ту треба стрпљења, ђаволског стрпљења. </p> <p>— Треба, изусти Макса, док |
| дости, што су тако добро намештена леђа ђаволу, да из коже искоче од радости, па се грохотом см |
| е носи, сече се и „во огањ вержет сја!“ Ђак без науке, дрво без рода.</p> <p>— Е да црквењака с |
| араштаја.{S} И наш Илија беше тога рода ђак, и најрадије прибијаше се уз Милана, а још више уз |
| идиш, ја сам ти још као неки најстарији ђак, још исто онако редовно и строго постим са ђацима с |
| недрима.{S} У тај мах удари најстарији ђак у гвоздену „звечку", што висаше о једном дрвеном ст |
| </p> <p>— Шта лупаш тако, нисам ја твој ђак.{S} Ако ти нисам по вољи, одох у контумац, па збого |
| со још у ранијим годинама; улогу малога ђака пренео је на малога цара Петра, из јединог простог |
| куће читајући.{S} Илија је из оног кола ђака, које је данас изумрло, а и онда, у њихово време, |
| , с крунама на глави; за овима три већа ђака, опет у стихарима, са високим калпацима од златне |
| анице!</p> <p>Мали Гргур је био први од ђака из даљих села.{S} Тек ће кроз који дан по недељи с |
| беле, по којој се, од како је виргаза и ђака, пишу прописи.{S} Не верују деца својим очима: хар |
| шти покрет окачио све, препунио груди и ђака на београдском Лицеју.{S} Испити се почели раније; |
| хартије; за њима четворица најстаријих ђака без стихара носе Вертеп, који је изнутра осветљен |
| леве певнице, час се осврташе у старије ђаке, руке прекрстила, али врховима својих прстића непр |
| децом беше и Даница, али час гледаше у ђаке тамо с друге стране код леве певнице, час се осврт |
| равницама, па с тога по више села шиљу ђаке у једну школу, која је обично, исто као и б....ска |
| ом често оде у радионицу некога пушкара Ђаковалије, па по читаве сахате гледа како кали ножеве |
| ству, о школи, о невиним играма из доба ђаковања, и о — садашњости.{S} О садашњости?{S} Лицем н |
| ао је много и из своје прошлости, свога ђаковања; али је и Гргур морао исто тако испредати до н |
| Чега ли се срећан сетио?{S} Можда свога ђаковања у Пожуну, у Ђуру, у Пешти ?</p> <p>— Хе, хеј, |
| описне слике из доба ранијег и познијег ђаковања, сећа се рата, сећа боловања, сећа сваког знач |
| рошло; кад запоје аркимандрит Гавро, па ђакон Живојин, сада прота ваљевски, да се сакрије твоја |
| ао етирно уље.{S} А између ових здравих ђаконија извиле вите вратове трбушасте буклије као руме |
| е код стола, на ком је свећа горела.{S} Ђаци стоје мало поиздаље па радознало гледају.{S} На ст |
| пе.</p> <p>У целој кући нема тишина.{S} Ђаци распуштени кућама због бербе.{S} Друга половина се |
| дан по недељи стизати и остала деца.{S} Ђаци из села у ком је школа сутра ће почети долазити.{S |
| са спавао по ручку дуже него обично.{S} Ђаци су, док је он спавао, седели и ћутали онде, где се |
| обро директор ни измакао на вратнице, а ђаци прнуше као птице из кавеза.{S} Не прође ни један ч |
| зубе „јесмо“, учитељ се затим удали, а ђаци, полако, један по један, оставише своја места и из |
| p> <p>Учитељ је с попом отишао школи, а ђаци се расуше по порти.{S} Гргур, како је стао подаље |
| који је чула у школи и цркви.</p> <p>А ђаци у школи седе на својим местима и уче.{S} Од њихови |
| ако и треба, рече Иван поносито.{S} Кад ђаци знају и умеју, онда је и учитељу светао образ пред |
| да су прутови у школама излишни, да се ђаци могу учити без боја.{S} Мој се отац јако постарио, |
| ска забруја као кошница.{S} Искупише се ђаци из свију села, и стари и нови.{S} Једва их је учит |
| палила свећа у учитељевој соби, опазише ђаци кроз прозор да је још једна свећа запаљена на стол |
| ки родитељи у школу.</p> <p>И сељаци, и ђаци, и учитељ и учитељка, сви се изоблачили као о благ |
| чких: међу њима Гргур и Даница.{S} Нови ђаци, а особито Гргур, сеђеху <pb n="10" /> мирно као б |
| крају школских часова, онда су старији ђаци, по заповести учитељевој, сви у глас, више певали |
| а лекцију!{S} Попина су деца само добри ђаци...{S} Ко ништа не зна...</p> <p>— Ништа и не вреди |
| до сутра нико не отвара.{S} Премишљају ђаци, шта то може бити, кад ето ти међу њих учитеља: „П |
| врти својом полућелавом главом.</p> <p>Ђаци су одговарали тачно и разговетно, али најтачније, |
| ало оно место где су биле јасле?</p> <p>Ђаци у први мах не одговорише, али Даница дигла два прс |
| ш исто онако редовно и строго постим са ђацима све велике посте и причешћујем се у нашој драгој |
| м, или се, особито по подне, извиче над ђацима.{S} Док ето ти у сумрак једног коњаника, донесе |
| от наш.{S} Ја још непрестано другујем с ђацима као да сам им вршњакиња, преслишавам их, пратим |
| х затим удари звоно на вечерњу.{S} Међу ђацима настала свечана тишина, а особито мали Гргур дуг |
| а беше жутом бојом обојен.</p> <p>— Но, ђаче, рече давши књигу Гргуру и показавши му насловни л |
| и Макси право, што му се иначе слободно ђаче тако заплашило, па не могавши савладати своје голе |
| твен, строг.{S} Сави Даница своју мазу, ђачићи у фронт, а Максо ти узе своје наочари, па с њима |
| со сече очима, а сироти, мало заплашени ђачићи истресају своја мала знања као поп бисаге кад се |
| Сутрадан а сунце над гору, а кметови и ђачки родитељи у школу.</p> <p>И сељаци, и ђаци, и учит |
| њега снужденога, па уђе у собицу где су ђачки сандучићи, те на дну свога сандучића, под други п |
| кажем „с готово пребијеном ногом“.{S} У ђачким собама, обично је сваки део намештаја мање више |
| еј сматрао као <pb n="102" /> једног од ђачких корифеја.{S} Та он је већ свима професорима ишао |
| рнеле, пуне урезаних имена од неколиких ђачких нараштаја.{S} Патоси се извитоперили, прозори на |
| могу да се одвикнем, да заборавим своје ђачко доба: дете плаче и моли се у школи, а ја сва прет |
| љка не даде маломе новаку да сам ноћи у ђачкој спаваћој соби; још је дете нејако, може се прест |
| о колена, или у ону антерију од вишњеве ђезије.</p> <p>Кад оде поп, одмах затим удари звоно на |
| ити од овога ђиде!</p> <p>— Још можеш и ђемије вући, рећи ће му Милан.</p> <p>— А што не, с тоб |
| енерала барона Јовића?“ Нико ни једне. „Ђенерала Тодоровића?{S}" Само што раменима слегосмо.{S} |
| о што се згледасмо, али нико ни једне. „Ђенерала барона Јовића?“ Нико ни једне. „Ђенерала Тодор |
| прешао на Митровици.{S} Хтео ме покојни Ђеро и попити, зваше ме и у „исправничество“ шабачко, а |
| S} А ко зна, шта још може бити од овога ђиде!</p> <p>— Још можеш и ђемије вући, рећи ће му Мила |
| , као да си камен подвукао под кожу?{S} Ђидо!{S} Дете мало клипка, дед, ви двојица, а ја само-с |
| се, с презирањем, насмеја.</p> <p>— Па ђувече од црвених и модрих патлиџана?{S} Ево како се то |
| S} Не остави вам тај на миру ни деспота Ђурђа, ни Арсенија патријарха.{S} Донесе сандучић, а он |
| ена нека светогорска икона од хартије и Ђурђе Бранковић са дугачком брадом.{S} Сав овај најскро |
| ио?{S} Можда свога ђаковања у Пожуну, у Ђуру, у Пешти ?</p> <p>— Хе, хеј, како је негда било, а |
| аметна или испразнити по једна или две, е онда ће вам листом нагрнути цркви.{S} И Иван је ишао |
| д сасвим гласно викну: „Е јеси, е јеси, е јеси прави враг, Максо, да те Бог поживи.{S} Бадава, |
| се назад сасвим гласно викну: „Е јеси, е јеси, е јеси прави враг, Максо, да те Бог поживи.{S} |
| викнеш и научиш.{S} А кад школу свршиш, е онда, онда...</p> <p>И ту се брат-Ивану уставише речи |
| ам, разбирам од Степана и од црквењака: е да каквих писама у судници, али, за пакост, нико нико |
| Богу хвала, готов је.</p> <p>— Охо!{S} Е баш ми је жао, што ми није овде „Доситеј", да видимо |
| .</p> <p>— Као обично, као обично...{S} Е па реците, шта <pb n="65" /> ћу?{S} У кафану нисам ни |
| би запамтио имена толиким учитељима.{S} Е сад да нешто устане покојни Доситеј, да очима види... |
| насмеја.</p> <p>— Смејеш се, је ли?{S} Е па смеј се, кад ти је за смејање.{S} Разуми ме добро, |
| ете, или да га натраг водим...</p> <p>— Е кад си баш навалио, онда, онда ево нисам ни ја с раск |
| Ђак без науке, дрво без рода.</p> <p>— Е да црквењака с новинама? упашће учитељ попу у реч.</p |
| о мало повише овог ритопечког.</p> <p>— Е па кад јој је суђено, онда шта јој знамо, нека јој бу |
| раздрагана срца јаче закуцаше.</p> <p>— Е, учитељу, да видимо и твоју књигу, подсети га поп.</p |
| или по мапи, али га не нађоше.</p> <p>— Е видиш, говори учитељ Макса и реже црвену хартију, ето |
| а је зазор, а шта се пристоји.</p> <p>— Е па да питам жену.{S} Знаш, кућа је сва о женином врат |
| е оштрије поглед у попове очи.</p> <p>— Е па ја, учитељу, лепо мислим: прави ти, жив ми био, Ве |
| дерација?</p> <p>— Слушао сам.</p> <p>— Е такав смо савез народа утврдили ми.{S} Јест, и ја сам |
| торбице књигу, па је даде оцу.</p> <p>— Е де, де, насмехну се Иван; па то си се ти, сине, данас |
| чича, како те се не бих сећао?</p> <p>— Е, сиромах учитељ Макса, много је остарио и оронуо; ја |
| b n="48" /> задружних кућа, рекли бисте е је заселак.{S} А сложни су — да изгину један за друго |
| да ређе допиркује цркви.{S} Рекли бисте е је безбожник, а нема под небом нације, која више Бога |
| кренувши се назад сасвим гласно викну: „Е јеси, е јеси, е јеси прави враг, Максо, да те Бог пож |
| <pb n="147" /> <p>Гргур, изустивши ово еванђелско одрицање, погледа у Даницу, али она већ више |
| куруз.{S} Ново се вино у велике пије, а евенке од грожђа одавно висе по стрехама.{S} Сељаци жив |
| свим одлучно.</p> <p>— Шта није истина, ево новина...</p> <p>— Новине лажу!</p> <p>— Ама на што |
| Хрватске, Славоније и Далмације.{S} Де, ево одавде, почињи, гласно.... још гласније.... тако.</ |
| певај, па му радња никад боље.{S} Али, ево момка.{S} Дела, љубаве ти, ракију па каву.{S} Тако. |
| цело правитељство.{S} Ја ћу се заклети, ево сад у цркви: теже је дајанисати у школи него дрмати |
| , викну мајстор Јован својој газдарици, ево ти још једнога сина, а теби, Милане, брата и друга. |
| S} Отвори де!{S} Подвуци ево овде прст, ево овде; дај прст, овде, овде, макни, мрдни, де, један |
| ого торокала о теби.</p> <p>„Збогом!{S} Ево се већ хвата сутон, а Милета зором полази.{S} Заузм |
| мо сести где и читати баладе његове.{S} Ево вам Људевита Штура: <title>Наречја словенска</title |
| даје нурији вредне и честите попове.{S} Ево је већ двадесета година како на столици ове свештен |
| а не да се извести, док се не ошине.{S} Ево да запитамо господина оца... ту је све — године, зн |
| у реч.</p> <p>— Добро те ме подсети.{S} Ево обадва последња броја <title>Српских Новина</title> |
| д је народ; ваља му богме послужити.{S} Ево, видите, прибележио сам баш његове речи: „Поздрав м |
| а, трептаху му блеском светитељским.{S} Ево се указаше и неколике куће од његова села, удари ве |
| ти.{S} Питате, како ми тамо живимо ?{S} Ево како, да је добра, не бисмо се дигли.{S} Под Швабам |
| увече од црвених и модрих патлиџана?{S} Ево како се то готови...</p> <p>— Али докле ћеш ме, Сав |
| међу уснама.</p> <p>— Бележи! </p> <p>— Ево, бележим!</p> <p>— Даници можеш рећи и да сам рањен |
| ва већ беше стрчала пред њега.</p> <p>— Ево сам ти донела, рече, а руку, у којој беше дар, држа |
| еколико жуто брошираних књига.</p> <p>— Ево Мицкијевићех предавања о славјанској књижевности.{S |
| же и узабра неколико стручака.</p> <p>— Ево ово је каранфил, ово лепи човек, а ово жуто не знам |
| се ипак да то учитељ не види.</p> <p>— Ево ово је зевалица, а ово попина капица, настави мала |
| ала живој риби и староме вину.</p> <p>— Ево, настави Јован једва дочекавши прилику да опет зави |
| , час у учитеља, час у Даницу.</p> <p>— Ево сам прибележио од слова до слова: па „пољуби у руку |
| , подвикну узвишено и тронуто:</p> <p>— Ево, моја млада господо.{S} Рекох ли вам ја, ниче семе, |
| н се мало збуни па тихо шапну:</p> <p>— Ево их.</p> <p>Једва изустив то, покаже јој недро своје |
| рим, што не желим да ти умреш?</p> <p>— Ево баш нећу да плачем! — Наједанпут ће Ружица у другу |
| > <p>— Е кад си баш навалио, онда, онда ево нисам ни ја с раскида.{S} Ја сам додуше посирома ; |
| та, у којој говеда ноћују.{S} Сад ћу ја ево од ове хартије и ових дрва да направим Вертеп.{S} В |
| ам твоја другарица, ја ти смем рећи, па ево ти и кажем: ништа ти лепо не стоји, кад нас се тако |
| ану нисам ни момком ишао...{S} Изволите ево овде на моје место. — Макрена, можда господин није |
| И ево ти, Грго, писмо, и ево погача, и ево друга погача од твоје матере.{S} Потврда је зорли, |
| а против тебе, заклех се да ти пишем, и ево испуњавам своју заклетву.{S} Гргуре, да ме случајно |
| ругови смо.{S} И ево ти, Грго, писмо, и ево погача, и ево друга погача од твоје матере.{S} Потв |
| на не часим часа, већ да полазим.{S} И ево ме са срећом.</p> <p>Узе попа своје писмо, узе учит |
| јој, та ми се знамо, другови смо.{S} И ево ти, Грго, писмо, и ево погача, и ево друга погача о |
| не бих могао.{S} Отвори де!{S} Подвуци ево овде прст, ево овде; дај прст, овде, овде, макни, м |
| е ципеле?{S} Гледните само, кад избацим ево овако ногу, па запнем палцем о прслук, зар вам не и |
| егових врата.{S} Он приђе и отвори их. „Ево то је твој земљак", рече један од млађих калфа а др |
| звуче од некуда неку лажљиву мапетину: „Ево, покажите ми овде, има ли ту гдегод Србија, или срп |
| главе над раширеном великом мапом јужне Европе.{S} Професор опкружује својим белим пуним прстом |
| па слуша: покорна службеница незахвалне Европе.{S} Та да ми је једну годину заповедати на Неви! |
| хартију.</p> <p>Попа оде к великој мапи Европе, шара прстом по Русији, па га заустави на Криму. |
| е у читању, затим, загледавши се у мапу Европе, на којој ништа није могао прочитати, ћутао је и |
| ила му је срца свију наставника.</p> <p>Европом је грмела 1848 година.{S} Дигли се народи да зб |
| рестовином.{S} Обадвојица лепо обучени, европски, само су имали вишњеве фесове с црним кићанкам |
| аше.{S} Ретко се који даде преламати на европску ношњу: заменити фес и шубару капом или шеширом |
| цу...{S} Ради кога?{S} Да спасеш грешну Европу од белаја.{S} А кад сломијеш Бунапарту, онда те |
| ћа и <title>Црквену историју</title> од Евсевија; нигде нећете наћи помена да међу члановима Ве |
| друге стране на штедњу, на скупоћу и на економисање, па најзад се пипну за појас, насмехну задо |
| рутића, чанчић укухане штирке, и гомила ексерчића, мали чекић, мало сврдло и кљештанце.</p> <p> |
| ам два пут прочитала; <title>Љубомира у Елисијуму</title> ономад сам и по трећи пут.{S} А читам |
| чему се толико чудити?{S} Ту су Пољаци емигранти, ту су све мудре, одабране главе.{S} Нашто чу |
| сле коров никаквим, па ни оним највећим енглеским машинама.</p> <p>— Сасвим тако, потврђује Или |
| ољно, и — одлучи се.{S} Предузимљивост, енергија, <pb n="137" /> то су његова прасвојства, која |
| арха, већ само једног скромног, а онако енергичног Немању!</p> <p>Разгледаше зидове, прозоре и |
| учитељка као да шенуше мало од радости, ено их у кухињи, ухватиле се за руку, па (нека Бог на д |
| епским, несразмерно великим вратима.{S} Ено се миче једна слика, мали човечуљак у црној хаљини, |
| ује далеки звон, струје певне и ветрне, еолову харфу, која тајанствено чарним звуком извија нај |
| огледајте, то је продукција, изворност, еп узвишен као Татра, као Карпати: у пет великих, кличу |
| ових пет песама трепти чисто славјанска епика, славјанска лирика.{S} Ту нема ништа германско, н |
| е: „поздрављајем!“ Свештеник баци на се епитрахиљ, па онда, ракнувши мало по свом обичају, поче |
| се школска врата и уђе поп, с књигом и епитрахиљом под пазухом.{S} Сви усташе, и као из једног |
| живео је по њему као момак по Банату и Ердељу и на њега се навикао као какав стари дуја на стр |
| стакленим ћошкама, где седе средовечне ерлије с белим, зеленим и шареним турбанима, пушећи <pb |
| омад сам се хрвао на Калимегдану с оном Ерчугом, један, два, три — положи!{S} Бога ми ти кажем, |
| онизак шешир на орманчићу, где стајаше еснафска кутија.</p> <p>— Као обично, као обично...{S} |
| је бистар као суза, а лаган и течан као етирно уље.{S} А између ових здравих ђаконија извиле ви |
| је — кидисао...{S} Кад баш хоћеш кавге, ето ти је...{S} Слазимо ја и Илија механи до Синџир-џам |
| суседној школи, а сутра, тамо од подне, ето га Макси у госте.{S} Максо кмету, а кмет хабер свим |
| мем.{S} Све је добро, све је лепо, али, ето сам још неук, недовијаран.{S} Шта му знам...{S} Пре |
| ељу.{S} Их, како ни мало ниси радознао, ето, то ја већ не бих могао.{S} Отвори де!{S} Подвуци е |
| ори учитељ Макса и реже црвену хартију, ето видиш, да је све онако као што сам ја казао.</p> <p |
| платно, а већ сам цела два веза откала; ето и тај пешкирић, у ком је погача, одсекла сам од мог |
| ргур чита:</p> <p>„Драги наш Гргуре!{S} Ето се навршује две године, а тебе никако у село, да ви |
| очиће, да похитају кући за видела...{S} Ето сад баш Ивану изађе пред очи лепа слика тихог, дома |
| пронесен између Дрине и Колубаре...{S} Ето је баш данас први дан Божића, потрудимо се и ми, др |
| Хасо ножину, једва му је истргох...{S} Ето ти још некаква Турчина...{S} Повуци, потегни...{S} |
| , са свима њиховим рпама и крпицама.{S} Ето колико се још уме заборавити твоја другарица, којој |
| е?</p> <p>-— Све, драга моја Данице.{S} Ето ми је дваест две, и тако се осећам сам, тако излуче |
| и је уделило по коју мрвицу радости.{S} Ето зато волим да се исквасим, а да не пребацим себи да |
| назију?</p> <p>— Како те Господ учи.{S} Ето ти дете, па га води где треба и коме треба.{S} Ја, |
| од проте дозволу да тамо и останем.{S} Ето ти митрополита Рајачића с владикама и архимандритим |
| лим да га водим куд на другу страну.{S} Ето довео сам дете као златну јабуку, већ, знаш, гледал |
| је везао своју белу, званичну пошу.{S} Ето уђе и директор, средовечан муж, <pb n="46" /> лика |
| стити, частити догод се не разболиш.{S} Ето сам опет почела којешта говорити; има право отац шт |
| и сам сам, хтео да слушам-шаркију..:{S} Ето ти пред нас Хасе, као за пакост...{S} Видим уљу как |
| тавља испрекиданим говором....</p> <p>— Ето ми пише Милан, пише Илија.{S} И једном и другоме не |
| рајде, сељаче, коња поближе...</p> <p>— Ето, познајеш ли ме сад?</p> <p>— Познајем дабогме, да |
| а у калуђерству Доситеја</hi>.</p> <p>— Ето видиш, синко, ја сам човек неук, не знам много књиг |
| ога нађе? пита радознала мати.</p> <p>— Ето што, прихвати Гргур.{S} До њега седи Кокан Милошеви |
| ни ја.</p> <p>— Па што ли ће?</p> <p>— Ето што: хоће да води дете у школу.</p> <p>— Ако, ако.{ |
| ане Саве, ко хоће да је Србин — онамо!“ Ето тако бесни Грабовски нашим депутатима.{S} Све ћете |
| ога ће дана походити његову школу.{S} А ето се сад преварио, изгубио конце путу директорову, па |
| упознати.</p> <p>Још неколико дана, па ето Петров-дана.{S} Учитељ Макса одавно заокружио и дов |
| не шал’те се главом, учите, данас сутра ето директора, па тешко си и мени и вама ако се осрамот |
| а суду и путу, тај зна да је жив.{S} Та ето су нагла околна села да нам крње ово мало синора; а |
| > <p>— А зар ви то опажате?</p> <p>— Та ето смешите се, па...</p> <pb n="66" /> <p>— Па рекох л |
| {S} По подне сеђасмо у канцеларији, кад ето ти директора задувана с врло важним лицем.</p> <p>— |
| Премишљају ђаци, шта то може бити, кад ето ти међу њих учитеља: „Паун Милетић, Крста Влајић, Ј |
| а и ти?{S} Грехота је, жено, кад нам је ето дао Бог и има се из чега.</p> <p>— Па има још дана |
| о није.{S} Тешко је било чекати, али се ето дочекало.{S} Још који дан...</p> <p>— Још који дан! |
| аво с још црњим репићем и роговима, али ето ти изнебуха онога црквењака, па удри овога сотону; |
| ито по подне, извиче над ђацима.{S} Док ето ти у сумрак једног коњаника, донесе глас да је дире |
| и исто онако племенит и добар, а ја сам ето још брзоплета и лакомислена, те сумњичим у твоју до |
| </p> <pb n="59" /> <p>— Та зато и дођох ето до тебе, да ме светујеш, да ме, као проста човека, |
| импатичан глас:</p> <p>— Јелена!</p> <p>Ето ти његове старе сестре Јелене, с наочарима на носу |
| S} Сиромах Кара-Мартин умало се није од етра стропоштао, тканица му висаше о врату.{S} Поведоше |
| ве, које сам још у Пожуну побележио.{S} Ехе хе, Пожун!{S} Чујте ме, морате видети Карпате, мора |
| едва виђаше иза попова џубета.</p> <p>— Ехе, све сами цареви и царице, наставиће попа шаљиво, и |
| ољакати да му дате десетпарац.</p> <p>— Ехе, и сам сам вам некад од јутра до мрака јурио за меч |
| ше, док год се не умири и онај последњи жагорић у оној последњој скамији до дувара.{S} А онда у |
| ма, разбирали, шта се тамо ради, писали жалбе и заступали, добро се за сваку и најмању услужицу |
| ар усев школин позобље.{S} Имамо толике жалосне примере пред собом!</p> <p>Ту професор Сава дуб |
| ам, шта ми је, продужава Максо још пуно жалосније него раније; данас ми је било тако мило, тако |
| квом равна нема.{S} Ја мислим да се, на жалост, први пут догодило у нашем заводу.{S} Затим нам |
| ....</p> <p>„на страни“ „нека изненадна жалост" „зацело“.... „Врагу!“ викну Јелена, срдито и по |
| ли ни јела ни пића, али у малене деце и жалост и радост краткога су века.{S} Кад их гледате как |
| S} Мило видети Београд и тамо се учити; жао оставити и оца и мајку и свога друга од колевке, бр |
| равиће већ он ту неправду до године.{S} Жао и Гргуру и Даници, што вечерас не могу и они са ост |
| <p>— Идите, идите, драги господине.{S} Жао ће им бити кад чују да сте пролазили ; а и Гргур ће |
| ао што би се пожелети могло; само ми је жао, што сви отуд нисте овамо на моје ритопечко.{S} Али |
| готов је.</p> <p>— Охо!{S} Е баш ми је жао, што ми није овде „Доситеј", да видимо какав си чит |
| и Даница.{S} Али не чини ништа, мени је жао малене деце, па бар бих њих поштедила од боја.</p> |
| то снужден гледао.{S} Беше му и мило и жао.{S} Мило видети Београд и тамо се учити; жао остави |
| другу, исквасим се сва, али ми је ипак жао напустити стари прелаз: напустише га сви, а кад га |
| тиде од тако дрске и нерасудне помисли, жар првог одушевљења поче попуштати, и он, сасвим мирно |
| горе очи, пламте образи.{S} Апостолски жар преобразио га, па још лепше сјају оне благе и лепе |
| благ, пун преданости, али без младачког жара; лице тако лепо, тако невино, али без оног ружично |
| болови.{S} Напољу је од јутрос сијало и жарило јарко летње сунце, а од подне почеше се са свију |
| у вам о Штуру, продужава професор истим жаром.{S} Јесте ли слушали што о њему?{S} Велики, редак |
| ке, у истом тренутку осети где га нешто жацну у срце; ни сам не знађаше шта га поче плашити, тр |
| му је, шта му је сад? викну љутит Сава, жваћући мало живље покрупнији залогај; најбоље је да да |
| д јармове, или кад опазите оно несташно ждребенце, што је често из чаира помаљало главу преко о |
| ка“, или „Прво гладног нахранити, второ жедног напојити“, или који трећоразредац баш немирно ви |
| ићемо Вертеп, а у суботу круне и царске жезлове.</p> <p>Кад је био рад у највећем јеку, отвориш |
| анствено главом цар Ирод, у стихару, са жезлом у руци и грдном круном на лепо очешљаној коси.{S |
| а не одговори.{S} Даници не би по вољи, желела је да походе оно двоје старих горе у селу.{S} Да |
| ла своју обичну <pb n="142" /> молитву, желела је најлепшу срећу, свако земаљско добро свом нег |
| му знам, кад се одавно нисмо видели, а желела бих да ти кажем све.{S} Знам да би ми доликовало |
| а се час на лево, десно и назад; све је желела чути, све видети својим маленим живим очицама.</ |
| невиђеној собици.{S} Не знаш, како бих желела од некуд из прикрајка, невиђена, да видим и твој |
| торокљива, више него што бисмо ми обоје желели?{S} Али шта му знам, кад се одавно нисмо видели, |
| ромах, к’о <pb n="120" /> по Богу ја, а жели да се истресе из рита, том никад нису на одмет орт |
| аљао!</p> <p>— Зар што не марим, што не желим да ти умреш?</p> <p>— Ево баш нећу да плачем! — Н |
| х више читам, то их све већма разумем и желим да их опет узмем у руке.{S} Али има доста што шта |
| које исто и теби од свемилостивога Бога желимо.{S} А и како не би били здрави у овим питомим го |
| ао новине, прихвати професор Сава; а ми желимо да чујемо од тебе из живих уста.</p> <p>— Добро |
| гову душу и нехотице проструја најлепша жеља својој некадашњој другарици.{S} А шта ли јој је, Б |
| овића.{S} Испративши све то с најлепшим жељама, и мислећи неколико дана готово без престанка о |
| аву.{S} Сад, повукавши неколико димова, жељаше и филџанчић каве са служавника, али јест, то скр |
| отребама.{S} А овде Сава, националиста, жељаше сестри омилити само оно, што је обичај његове но |
| којом се оглашује народима спас.{S} По жељи српске владе и рускога конзула Данилевског кнез Ми |
| ни једнога под школским кровом, сви се, жељни, упутили својим кућама, својим селима.{S} По Гргу |
| ој огради, мирно стоји оборене главе, и жељно очекује, да га ослободе терета, што висаше с једн |
| ова газдарица, Макра.{S} Повисока, сува жена, оличена брига и старање.{S} По чистоти познаје јо |
| х вратница.{S} Ту га је дочекала брижна жена Петрија.</p> <p>Он је ћутао, а она питала.{S} Пита |
| рој дрвеној клупи, сеђаше једна постара жена, благог лика као у његове матере, а до ње лепушкас |
| па <pb n="4" /> се крадом, крадом да и жена не види, нагне над лепом главицом својега синчића, |
| о.{S} У зачеље сео Јован, до њега десно жена, па син му Милан, па до њега ћерка Ружица, с леве |
| споља се чује сватовска песма девојака, жене и девојке упрле сузне очи у невесту; врата се отво |
| о фес, дува, и час по удешава пискове ; жене се узмувале, у кујну из кујне, у собу из собе; дев |
| а, шта ту тамо амо, и он очи кријаше од жене.</p> <p>— А што тако опознисте, децо ? упита их Ив |
| овим својим друговима.{S} Око ње остале жене из целе рође, помагаху јој пришивати копче и спрем |
| м сва четири поста, па и старији људи и жене чине исто то.{S} Напрасит је, плане, <pb n="30" /> |
| и сузе јој грунуше на очи.</p> <p>— Ви жене одмах у сузе.{S} Нек је дете живо и здраво, нек се |
| им.</p> <p>Илија у смех:</p> <p>— Каква женидба!</p> <p>— Озбиљно ти говорим, хоћу да се женим. |
| опитљивије.</p> <p>— Одлучио сам, да се женим.</p> <p>Илија у смех:</p> <p>— Каква женидба!</p> |
| /p> <p>— Озбиљно ти говорим, хоћу да се женим.</p> <p>— Још ни прво предавање, а већ хоћеш млад |
| а да питам жену.{S} Знаш, кућа је сва о женином врату...</p> <p>— А што ми то говориш, мајстор |
| p>— Босиљак.</p> <p>— А ти се не мислиш женити?</p> <p>— Не.</p> <p>— Ал’... </p> <p>Хтеде Илиј |
| стану ’вако као ја и ти?{S} Грехота је, жено, кад нам је ето дао Бог и има се из чега.</p> <p>— |
| То је син Иванов и Петријин.{S} Хе, хе, жено, шта велиш на то?</p> <p>Али Петрија на то ништа н |
| лим, али чистим и опраним.</p> <p>— Хе, жено, викну мајстор Јован својој газдарици, ево ти још |
| мајстор Јован ухвати за руку.{S} Седи, жено, не мичи се.{S} Кафе има сваки дан... па онда, оче |
| и трајало да Иван не привика : „Пожури, жено, вечеру!{S}" Скочи Петрија, а за њом Паун, а за њи |
| дрмну вилајетом.{S} Хе, хе, како ће то, жено, лепо одгледати:{S} Који беше оно поп, што пројаха |
| служавник с наливеним чашама. — Чујеш, жено, остави ти то пред нас, ми ћемо се већ сами послуж |
| ху код ватре.</p> <p>— Па шта ти велиш, жено? говораше Иван, чарајући ватру.{S} Данас сутра па |
| во само — сам, а после са својом младом женом, оплакао сваки овакав тешки растанак.{S} Али посл |
| плашиш.{S} Прођ’ се, бога ти, те твоје женске плашње.{S} Питам ја тебе српски: да л’ да водим |
| шта се пристоји.</p> <p>— Е па да питам жену.{S} Знаш, кућа је сва о женином врату...</p> <p>— |
| ра царја Македонског</title>, ни <title>Жертве Аврамове</title>, ни <title>Алексија божијег чел |
| више, и он се истутњио, као и она очева жестока нарав.{S} И сад је исто онако пољут и построг, |
| ?{S} Па опет, тако мали захтеви, толика жестока опозиција!</p> <p>Сава запали пљоснату турску л |
| {S} Туђ је то усев, па ће вам јабанци и жетву разјагмити.{S} Хоћете на лепак — идите!{S} Ја зна |
| Макса.</p> <p>— Зато ће је много пећи и жећи на ономе свету...{S} Али се ту попа умери, па окре |
| урјаци се појавише око торова, раније и жешће него обично; свет се збио у села; нико живи не сл |
| х отворише се на соби врата и споља још жешће духну наш несташни вихор.</p> <p>— Ти си заједало |
| па ја, учитељу, лепо мислим: прави ти, жив ми био, Вертеп као и до сада, па ћемо га пронети по |
| ије катихизиса, примерно поведеније, на жив пример; смотрено их чувам од соблазнителних речи, о |
| подин Макса, господин Макса...{S} Да је жив и здрав — не познајем га.{S} Али да, да, времена се |
| е бранити на суду и путу, тај зна да је жив.{S} Та ето су нагла околна села да нам крње ово мал |
| и.</p> <p>— Здравковић.</p> <p>— Нек је жив и здрав, рече учитељ затварајући књигу, сад је прво |
| ко срца и неки страх, како ли ће остати жив у том чуду од кућа.</p> <p>— Ту испрегоше коње, и д |
| о Бог, само кад си нам се опет повратио жив и здрав.{S} Ниси се пео до школе?</p> <p>— Нисам, ч |
| ише речи у грлу. „Боже мој, ко ли ће то жив дочекати“, помисли у себи. „Да ли је мени та срећа |
| ли он радознао, или не.{S} Она је једва жива претурила велики школски одмор; њезин окретни јези |
| слику, коју је одавна компоновала његов жива машта и врло често износила његовој вазда топлој и |
| вилене.{S} Други црномањаст, ока црна и жива, меке дуге косе, пораста мало нижега, образа округ |
| позлаћеним појасевима.{S} Даница вазда живахна и слободна, па се маша за колаче, за мед, а сти |
| већ онда беше и лепша и заношљивија, и живахна али и присебна, и пуна живости и пуна збиље.{S} |
| ек, онизак, полупун, чела висока, очију живахних, образа округлих, космате подрезане браде, а о |
| ожђа одавно висе по стрехама.{S} Сељаци живахнули, учестале прошевине и отмице: мало која полич |
| ог Дорћола, а ове ће песме остати вазда живе и младе, свеже и росне као што сте данас вас двоје |
| свој једнокрвној славенској браћи, која живе у границама троједне краљевине!“</p> <p>— Живео! к |
| уза саму цркву.{S} У таким школама деца живе стално, и само о великим <pb n="3" /> празницима и |
| квењака, па удри овога сотону; једва је живе коже умакао.{S} Гледаоци изван себе од радости, шт |
| ни данас појефтинили, али тек, тек боље живе него ја и ти.{S} Нека и из наших кућа никну господ |
| Гргур, несташан и торокљив, игра се око живе ватрице, која пуцкара; час око њега поскакује и за |
| еном...{S} Поносите се, поносимо се!{S} Живело Српство на све стране...{S} Живело Славјанство!{ |
| !{S} Живело Српство на све стране...{S} Живело Славјанство!{S} Ко каже да смо ми народ мален... |
| ивео војвода Шупљикац!{S} Живео! виват! живео! виват!“ разлеже се патријаршија, разлежу се Карл |
| ици, којој данас камена ка камену није, живео је професор Сава.{S} Професор је Сава из оног прв |
| затутњисмо: „Живео војвода Шупљикац!{S} Живео! виват! живео! виват!“ разлеже се патријаршија, р |
| .{S} И ја сам вам у пододбору.</p> <p>— Живео ! омаче се Јовану, куцнуше се чашама и испише по |
| границама троједне краљевине!“</p> <p>— Живео! кликну на то Јован, доли чашу заклопачким вином |
| њати ни за живу главу.{S} Мајстор Јован живео је по њему као момак по Банату и Ердељу и на њега |
| {S} Одједанпут се из свију грла заори: „Живео Јосиф патријарх!{S} Виват!“ Најснажнији издигоше |
| старац и не изговори, а ми затутњисмо: „Живео војвода Шупљикац!{S} Живео! виват! живео! виват!“ |
| уста да и он с осталима привикне браћи „Живео!“ али му се у исти мах оте поглед на магистрат, в |
| а изведем на чисто; сума мога програма: живети што лепше и лакше.{S} Доста сам се мучио.{S} Да |
| ми нисмо српски народ. зар не смемо ни живети као српски народ?" суну мало јачим гласом један |
| ће их уставити.{S} Видите како је тешко живети на овоме свету, па опет Бог не да да пропадне чо |
| га пољубише у руку.</p> <p>— Живи били, живи и срећни били!{S} Јесу ли ово твоја деца?{S} Да их |
| p> <p>Деца га пољубише у руку.</p> <p>— Живи били, живи и срећни били!{S} Јесу ли ово твоја дец |
| ских јутара, најлепша слика, што одавна живи у грудима његовим, учитељева ћерка, она некадашња |
| они танкогласно звонашце, а гледаоци се живи не мичу.{S} А кад стаде звоно, почеше се из углова |
| у ни да помисле на тај ужасни час, — ни живи се не чују.</p> <p>Кад је било при крају школских |
| него обично; свет се збио у села; нико живи не слажаше амо цркви и школи; у сеоској механи ник |
| ја осећам да је божје опредјеленије да живим и умрем као воспитатељ српске јуности.</p> <p>Сви |
| рунисане главице с једрим обрашчићима и живим крупним очицама.{S} Поп, пун задовољства, сео на |
| желела чути, све видети својим маленим живим очицама.</p> <p>Учитељ Макса озбиљно седи за свој |
| а директор.</p> <p>— Земља, на којој ми живимо, округла је као каква јабука.</p> <p>— Зар? оте |
| А каква изгледа наша земља, на којој ми живимо? пита директор.</p> <p>— Земља, на којој ми живи |
| може се трпити.{S} Питате, како ми тамо живимо ?{S} Ево како, да је добра, не бисмо се дигли.{S |
| ред иконом, изађе у кућу, и дуго гладна живина пијукаше, док се она мало разабрала и сетила да |
| однегујем по какав расад.{S} Да ми није живине, имала бих још више цвећа, још лепшу баштицу.{S} |
| ш, како сам, што наши кажу, погинула за живином.{S} И сад се још онако исто с њима заносим.{S} |
| намакао зимњу шубару, Даница нахранила живину, па тамо у кухињи стала код огњишта; чека да се |
| и сама узгред учећи се, негује и храни живину, чепрка око цвећа поред баштенских стазица и тор |
| та, али ја не марим. .. . а волиш ли ти живину?</p> <p>— Волим, рече Гргур доста нагло, и, можд |
| мо бити тако чисти и лепи, као ви, који живите само на доколици.{S} И отац ти се брине, и мајка |
| слу и могло би се.</p> <p>"Па како тамо живите?{S} Молим скините горњу хаљину.</p> <p>— Хвала, |
| p> <p>— Добро сте казали, професоре, из живих уста.{S} Што једанпут чујем, боље утубим, него ка |
| Сава; а ми желимо да чујемо од тебе из живих уста.</p> <p>— Добро сте казали, професоре, из жи |
| аде пуне, подрезане, чела ониска, очију живих, малених, а коже на лицу ишаране многим ситним мр |
| лике. „Војника!“ „Хоћете ли фелдмаршала Живковића?“ пита патријарх.{S} Само што се згледасмо, а |
| јну, а из кујне лево у собу.{S} У левој живљаше стара сестра Савина, госпођа Јелена, у десној с |
| итним мрштинама.</p> <p>Кућица, у којој живљаше, беше насред авлије, коју, исто као и муслиманс |
| али га никад није говорио.</p> <p>Милан живљаше у једној соби са Гргуром, али је цео његов живо |
| {S} Што се ближе селу примицаше, тим се живље и разговетније указиваше њезина пријатна слика у |
| , сасма мало порастао, само су му очице живље и гаравије.{S} И пре је био неки занешенко, али с |
| вом обичају таре дланове, али сад много живље и одлучније.{S} Гргур се занео и у својој пријемљ |
| је сад? викну љутит Сава, жваћући мало живље покрупнији залогај; најбоље је да данас и не гово |
| >— Ви жене одмах у сузе.{S} Нек је дете живо и здраво, нек се добро учи и влада, а те твоје суз |
| у.</p> <p>У радионици мајстор-Јовановој живо се радило до седам сахата у вече, а тада се је тач |
| ушала и оца и Гргура.{S} Говор је текао живо с предмета на предмет, док ти стари уча погледа ма |
| е уз реку чујеш овде онде поточаре како живо мељу.{S} Куће, негда од брвана и клиса, сада покри |
| раткога су века.{S} Кад их гледате како живо веслају оним дрвеним кашичицама и час пооткидају з |
| би било њему посвећено, осећала је тако живо, да је она његова: суђена.{S} И кад је склапала оч |
| су се и братија хоповска веома радовала живој риби и староме вину.</p> <p>— Ево, настави Јован |
| кад запоје аркимандрит Гавро, па ђакон Живојин, сада прота ваљевски, да се сакрије твоја Фрушк |
| ићи савише доле, Дорћолу.{S} Одушевљени живом беседом свога најмилијег учитеља, пламтили су огњ |
| Данице.{S} Па онда му се опет наметнуше живописне слике из доба ранијег и познијег ђаковања, се |
| ким; главном улицом бајирском, Јалијом, живописно блеште дућани са источном робом, пекарнице и |
| ивија, и живахна али и присебна, и пуна живости и пуна збиље.{S} Ходао је с њом, разговарали су |
| сма, фрулица; живот шарен, врео,трудан, живот, који се не свија, упоран, жилав, чврст, велик ка |
| пастира и стоке: ори се песма, фрулица; живот шарен, врео,трудан, живот, који се не свија, упор |
| пите сам положио, Лицеј цео довршио.{S} Живот је борба, шта му знам, прости ми, немој ме забора |
| вог донесе?{S} Ветар, дабогме ветар.{S} Живот, Грго, и није ништа него вихорови, а ми слама кој |
| {S} Пазила је сваки његов миг.{S} Његов живот био је и њезин, дворећи њега служила је себе.</p> |
| едној соби са Гргуром, али је цео његов живот текао сасвим другим правцем.{S} Пре свега читао ј |
| нија.{S} И знања су полезна, али дуг је живот, поучиће нас; сасвим је нешто друго облагорођавањ |
| пријатељима жубора и борбе харемски је живот духу карика.{S} На угловима камените чесме с бакр |
| м на ове вечите путнике.{S} Мучан ли је живот што га ови проводе.{S} Бије их у путу зима и врућ |
| варљива опсена, него исто тако истински живот као и онај горе у његовом селу.</p> <pb n="18" /> |
| мисли, у себе сама, у свој мирни сеоски живот тамо горе у горовитој планини.{S} Драге му се сли |
| или снови, да га час по не увери остали живот око њега, да је све то јава, никаква варљива опсе |
| је до скора тако годило, испуњавало цео живот наш.{S} Ја још непрестано другујем с ђацима као д |
| течно и разговетно:</p> <p>— <hi><title>Живот и прикљученија</title> Димитрија Обрадовића, наре |
| бар вођ светли кроз све дане превртљива живота.</p> <p>Учитељ је с попом отишао школи, а ђаци с |
| ке ситнице из свога детињства, из свога живота у селу, у школи; сећа се и учитеља Максе, сећа Д |
| збиљно пиље у њу хладне прилике другога живота, који у овај мах пирну својим студеним врховима. |
| зађе пред очи лепа слика тихог, домаћег живота: он седи у кући на клупици поред ватре, домаћица |
| сруши се стуб његовог мирног и „вредног живота.{S} Покојница је лебдила над њим као над дететом |
| шно дочекује и испраћа неумољиве часове живота.{S} А кад бисте ушли у учионицу, једва бисте рас |
| ан, али је у Илије практике, философије живота - довољњејше!{S} Кад још за младости тако служи |
| у зимње доба.{S} Шта ћемо, тако је коло живота.{S} Судбина је судбина, а човек је најсрећнији, |
| а текао је ван себе, говором и дружбом, животом.{S} Што год би видео и чуо, све би те утиске бр |
| м реченицама, испричао свој мали кратки животопис.</p> <p>Паде сутон да се у дворишту већ не мо |
| ао је, али никад у <pb n="112" /> своме животу није видео толико планина овејано српских.{S} Ка |
| ужених, кусао у своме и тихом и бурноме животу, па се бојаше помутити радост, којој мало час бе |
| а већ појавити са својом улогом у даљем животу својих млађих другова.</p> <p>Гргур и Милан сиђо |
| рена натура нагињала је више грађанском животу, волео је не толико сељаке колико занатлије.{S} |
| једнога народа у друштвеном и државном животу, јединство је већ изјављено.{S} Братско поздрављ |
| , а поредак је мати свему, па и угодном животу, власти, богаству, свему...{S} Положај, новац... |
| и у његове другарице.{S} Још је у пуном животу, неузабран цвет, али њезине речи зазвонише сестр |
| као — анахронизми.{S} И онда, и после у животу, били су и остали несавременици, <pb n="82" /> њ |
| олски поредак није се смео мењати ни за живу главу.{S} Мајстор Јован живео је по њему као момак |
| нице, јавно пушење, картање, све то као живу ватру избегаваху уреднији васпитачи онога времена. |
| Болови?{S} Знам ја, кад је човек рањен, жигови, тиштања, штрецања...{S} Да изведем на чисто; су |
| овако таман да размахне крилима, а њега жижне помисао на оне школске дане после великих празник |
| ситије, <title>Голубице</title>, <title>Жил Блаз</title>, <title>Хаџи-баба</title>.{S} А на про |
| рудан, живот, који се не свија, упоран, жилав, чврст, велик као Дурмитор, непроходљив као и ови |
| где боље вајте под овом божјом звездом; жилав, а опет га можеш и ’вако и 'нако.{S} Само са њим |
| , с наочарима на носу и картама у сухим жилавим рукама.</p> <p>— Ручак!</p> <pb n="72" /> <p>По |
| Опипајдер ове мишице!{S} Је л’ чврсто, жилаво, као да си камен подвукао под кожу?{S} Ђидо!{S} |
| е родитеље.{S} Сродих се с вама, пустих жиле у вашој гори, уживех се у вас, и опет, опет... чес |
| ирондисте.{S} Многи су га и звали Милан Жирондиста.{S} Идеал му је био и Вучић.{S} Сваки дан би |
| е имађаше у власти.{S} Идеал су му биле Жирондисте.{S} Многи су га и звали Милан Жирондиста.{S} |
| и донети на издржање детиње:{S} 200 ока жита, 10 ока пасуља, кацу сира и ухрањенога крмка годиш |
| >Поред пута сеоски потеси.{S} Пожњевена жита свежена у гувна и виђаху се још многе неовршене ка |
| удина, Херцеговац, из околине манастира Житомишљића, служи цркву и попа, чува државни магацин, |
| , у далеком северном хоризонту, губи се житородна српска равница, пространи Банат.</p> <p>Свешт |
| одоздо мицати луткама, које су биле на жицама.{S} Гледаоци се сви примакоше вертепским, несраз |
| ли се смеје.{S} И ја ти загудим у друге жице: <pb n="123" /> она се смеје, и ја се смејем; почн |
| ли шта ћеш, кад ми се, невештој, час по жице кидале, а руке ми биле још немоћне, те нисам довољ |
| аснаја...</l> </quote> <p>Ту оздо мрдну жицом фамулус Степан и над анђелима и пастирима показа |
| му се лице намршти.{S} По маломе ћутању жмирну Илија мало десним оком.</p> <p>— Па као што ми р |
| чисти неколико пловака, које падоше на жртву данашњој школској свечаности.{S} Сељаци поседали |
| њега.{S} Кад се стишао и онај последњи жубор у суседној кухињи, учитељ Макса вешто трену оком |
| о камења са оним истим жубором, али тај жубор јаче мрмори овладалом тишином.{S} Кад погледате у |
| ји школска соба као кошница.{S} Из тога жубора, сложенога из разних ситнијих и крупнијих дечјих |
| у миру траже хране душама; пријатељима жубора и борбе харемски је живот духу карика.{S} На угл |
| аше већ оним тајанствено-тужним јесењим жубором, а ти звуци дотакоше се његовог разнеженог срца |
| одни, струје преко камења са оним истим жубором, али тај жубор јаче мрмори овладалом тишином.{S |
| ше и слушаше: чињаше му се као да у том жубору чује по који слатки гласак своје матере па би чи |
| е и цркве <pb n="106" /> машати.{S} Има жупанија где по нашим црквама почеше маџарски и црквене |
| дмах после тога доба зачу се у дворишту журан бат.{S} Врата се отворише бурно и у собу улете Ми |
| ећ се кава пуши на столу.{S} Недељом се жури на јутрење, још прво звоно <pb n="127" /> ни одзво |
| и је поверена резолуција.{S} Чуј ме!{S} Журимо се, док нас нису позвали...{S} Дакле државе ће б |
| ница пред олтаром, а Гргур на свом коњу журио се кући.{S} Поред пута голи лугови, гаврани преле |
| е својој судбини, па кротко и послушно, журним одмереним кораком, ношаше свога замишљенога госп |
| ош по који одоцнели ратар, сам, умукао, журно грабећи да сасвим не омркне изван свога <pb n="6" |
| народи... велики народи!...</p> <p>Хода журно, да се тресе „вселена“.</p> <p>— Не бојмо се, дра |
| му затрепта на челу, на образима, уста журно са столице и широм отвори врата на својој мирној |
| душе своје, пољуби драгу хартију, па је журно сави у другу чисту хартију и спусти испод својих |
| о или никад не заборавља.</p> <p>Коњ је журно кући грабио, махао вратом, рзао раствореним ноздр |
| 5" /> огласи школске часове, и обоје се журно упутише школи.{S} Даница је напред скакутала.</p> |
| ћам нашега детињства.{S} Боже мој, како журно дани пролазе; веруј ми, Данице, као да јуче беше |
| зловољна и тужна.</p> <p>А Паун и Гргур журно одмицаху у гору.{S} Коњичак је напред носио санду |
| _C5"> <head>V.</head> <p>Тихо, али опет журно пролазе дани и у тим тамо селима.{S} Чини вам се |
| , ножеви и виљушке од челика, кашике од жута паквона; све опрано, очишћено, углачано.{S} Ту су |
| вих очију, чела висока, а косе отворено жуте, свилене.{S} Други црномањаст, ока црна и жива, ме |
| ав, трагичним погледима нуди вам црвено-жуте неранџе и бледе лимунове.{S} Изнад тога шаренога с |
| рупнолиснији и бокорастији.{S} Невен се жути тамо поред ограде а у средњим котурима све сам кар |
| то доба управо и воде своје порекло они жути котурићи у његовом ћемеру.{S} Тадашње „устројеније |
| n="80" /> па крадом гледа кроз прозор у жути невен у баштици и оно плаво небо преко авлијских з |
| а види зелен лист, али тамо амо измешан жутим и црвеним, по стрништима поскакују вране, и осим |
| ово је каранфил, ово лепи човек, а ово жуто не знам како се зове.{S} Гле како овај бели каранф |
| Професор Сава извади из долапа неколико жуто брошираних књига.</p> <p>— Ево Мицкијевићех предав |
| стом данас начет, па пуна заструга бело-жутога липовца, меда, који је бистар као суза, а лаган |
| ја и лукавија од свију, што вас је год, жутокљунићи моји.{S} Каже мени, али шта нас се тиче ко |
| или ; она велика пећ испрепуцана сва па жутом земљом а местимице и пекмезом поизлепљивана, а Св |
| посукнула слова.{S} Обрез листова беше жутом бојом обојен.</p> <p>— Но, ђаче, рече давши књигу |
| војче, свежа сувоњава лица, мудра чела, жутомрке косе, очију зеленкастоплавих, оних ретких мудр |
| срећу потлаченог Српства и Словенства, за срећу својих пријатеља, својих ближњих.{S} Мислиће о |
| и: срећан пут!{S} Иван се попе на кола, за њим Паун, који ће да испрати брата, па напослетку Гр |
| приђе свештенику руци, за њим Макрена, за њом Гргур, а Милан се нашао нешто у послу, па на том |
| вахна и слободна, па се маша за колаче, за мед, а стидан Гргур једва овда онда осмели се да у к |
| ака: е да каквих писама у судници, али, за пакост, нико ником ни словца, па ни ти нама, наш дра |
| е што прече од своје званичне дужности, за коју сте плаћени, која вас храни и одева?</p> <p>— Б |
| елигиозан човек, приђе свештенику руци, за њим Макрена, за њом Гргур, а Милан се нашао нешто у |
| зелена, косе до главе ошишане, а висок, за једну главу виши од свога друга, који је више дежмек |
| сузе белим рукавом.{S} Изнела је затим, за срећна пута, комовицу и погачу и младога сира.{S} Бе |
| унила, па једва се сети те попа у руку, за њом заредише сви, а учитељ Макса, весео и блажен као |
| е две три године.{S} Није Бог зна шта ; за мудар почетак и не треба више.</p> <p>Гргур хтеде, п |
| ниже, „за сретна данка и сретна уранка; за учитеље, наше наставнике, и за господу која се стара |
| са високим калпацима од златне хартије; за њима четворица најстаријих ђака без стихара носе Вер |
| у белим хаљиницама, с крунама на глави; за овима три већа ђака, опет у стихарима, са високим ка |
| чуј ме добро, што ћу да ти кажем...{S} За Русију, ону велику и силну Русију нећу ни да знам.{S |
| а, свој језик и веру, своје обичаје.{S} За њим говори црномањаст шишкав човек, Јован Светић из |
| рен комитет... и он је већ у служби.{S} За њега се не брини...{S} Да га поздравим?{S} Збогом!{S |
| преста, чекајући да учитељ настави.{S} За време те мале тишине, попадија и учитељка нешто за с |
| х, а звечка већ огласи време вечери.{S} За неколико тренутака ни једнога не беше у порти.{S} Ма |
| кавице, а поштапа се кривом мачугом.{S} За њим двоје деце, омалено, у белим хаљиницама, с круна |
| Гргур <pb n="86" /> учи у Београду.{S} За то време само је два пут одлазио својим родитељима.{ |
| печитељ, он је душепопечитељ. </p> <p>— За моју душу не треба нико да се пече, говори мало јаче |
| и испише по једио заклопачко.</p> <p>— За ово месец дана како смо у Карловцима, наставља отац |
| ури, жено, вечеру!{S}" Скочи Петрија, а за њом Паун, а за њима остали укућани.</p> <p>Беше скор |
| глави и пастирским палицама у рукама, а за њима, крадом пушећи готово угаслу лулу, надао се и ф |
| а шљивици с родним подупртим гранама, а за њима село на брдељцима, на којима се зелењаху проређ |
| , који је изнутра осветљен свећицама, а за носачима ходи свечано и достојанствено главом цар Ир |
| ерас походити само неколико домаћина, а за остале, Боже здравља, дуго је до новога <pb n="36" / |
| својски „секундирајући" пође напред, а за њим остали сви уђоше у чисто и лепо успремљено попов |
| им теговима и дугом тромом шеталицом, а за дугим столом учитеља Максу с <title>Плутархом</title |
| ру!{S}" Скочи Петрија, а за њом Паун, а за њима остали укућани.</p> <p>Беше скоро по ноћи кад с |
| правцем.{S} Пре свега читао је мало, а за чудо се умео наћи у <pb n="101" /> свакој прилици, т |
| она, митрополит у митри и одјејанију, а за њим све листом наже у митрополитско двориште.{S} Мит |
| асиљима.{S} Где стигну вешају и секу, а за собом остављају само згаришта.{S} Сељака Симу Илића |
| грла, јаше напред на брдском коњичку, а за њим се дало неколико виђених коњаника: директор, кап |
| више силан да се преболи: у фебруару га за навек оставила учитељка, сруши се стуб његовог мирно |
| ујнија тврђења и доказивања, а из овога за неколико тренутака западоше у диспут.{S} Препиру се, |
| е и претрча једну дуж.{S} А кад виде да за њом нема њезиног дивљашног другара, стаде, намршти с |
| “ Милан); ако је потребна песма или ода за какву му драго пригоду, обраћају се опет Гргуру, па |
| уше, очи наводнише, не јецаше, али суза за сузом котрљаху се и падаху на ивицу од стола.{S} Сад |
| а има цркву, да се у њој поје литурђија за сав народ хришћански, али не изгледајте да јагми црк |
| најлепше свиле, што му га шиље владика за ревносну службу у божјем винограду.{S} Изненадна рад |
| њиховог простог, али тако укусног ручка за гладне дечје стомачиће.</p> <p>По јелу сви одоше дол |
| жа, била га и тукла наџацима, привезала за дрво, четири дана издржа јадник на зими под ведрим н |
| стила, па се повукла у своју собу, села за столићак, ређа карте — и врача.{S} Види: да се њезин |
| знаш, како сам, што наши кажу, погинула за живином.{S} И сад се још онако исто с њима заносим.{ |
| а зеленкаста нианса несташно већ стреља за тобом.</p> <p>— И опет сам! викну девојче.</p> <p>— |
| кади по <pb n="16" /> цркви, а он очима за њим, догод се опет не врну у олтар.{S} А кад се отпе |
| олике сузе, што тако крупне вркћу једна за другом низ беле образе.{S} Најзад узе она кецељицу и |
| њему је било пуно идеала, вишег тежења за срећу потлаченог Српства и Словенства, за срећу свој |
| наставнике, и за господу која се стара за нашу омладину", док ти зајекну „дан!“ отуд са горе, |
| у столицу.{S} Узеше појас учитељ Макса за један, а протин синовац за други крај, подигоше мала |
| она: „Нуто, нуто, Иване!“, па се хвата за његово раме, да се не сроза на земљу.{S} Петрија кло |
| лике, отишла у кухињу и забравила врата за собом.{S} Љубећи једно по једно, бацаше их у ватру, |
| ушију Гргурових — тако је грунула врата за собом.{S} Он примаче свећу ближе, узе ону исту књигу |
| „Увек и увек морам ја да затварам врата за вама“, и „вселена“ беше затворена, заједно са Штуром |
| >— Не, не, мајстор Јоване, где је места за вас све, зар ће бити иједан угао за моје дете.{S} А |
| ија, Аустрија, Турска, три једнака пута за слободне народе...{S} И Русија је роб, и њу треба ос |
| {S} Лепо је бити јунак, али није свашта за свакога, нису сви за све рођени.{S} Ти, ти си... ја, |
| олицу од бела дрвета, закачио оба палца за вишњев појас, који му је поша оплела од вуне с њихов |
| к, све ће бити.</p> <p>Ту се Илија маша за резу.</p> <pb n="85" /> <p>— Стој!{S} Викну у исти м |
| ца вазда живахна и слободна, па се маша за колаче, за мед, а стидан Гргур једва овда онда осмел |
| одом и пред сваким по једна проста чаша за воду.</p> <p>Пре него се седне, он би сам, окренувши |
| готово, не дишу, ухватило једно другог за руку, па се с места не мичу.{S} Онако, мало престрав |
| мали Гарашанин, и иде један корак назад за Гргуром.</p> <p>Бадава вичу пекари: „Врућо, тазе, не |
| он своје зелене столице, замаче дланове за потиљак и погледа у противни угао своје скромне одај |
| лус Степан, стрпавши утрнулу лулу негде за појас.{S} Учитељ Макса дигну у вис мачугу, а гвозден |
| па онда позове оца и сина у школу, седе за плави школски сто, извуче из фиоке уписни протокол и |
| .{S} Он извини и себе и Милана, па седе за сто.{S} Тишина.{S} Лојана се свећа разгорела, расцве |
| тка платно памучно.{S} А кад сунце пође за гору и Иван се врати из поља, како је умела потрчати |
| ница молила, да је остави.{S} Седела је за столом, плела, и гледала у отворену књигу пред собом |
| анас, као некада, ради брижљиво; кад је за школским столом, не чини му се да је баш толико заша |
| S} Па што сам се науздисао, доста ми је за цео век; једном сам тако уздахнуо, да у мало не угас |
| ш се, је ли?{S} Е па смеј се, кад ти је за смејање.{S} Разуми ме добро, нема ту летине, нема бе |
| ласка у порту и цркву.{S} Ћутећи сео је за сто, али те вечери није знао шта је вечерао.{S} Толи |
| а...</p> <p>— Је л’ те?{S} Ви сте дакле за стари?</p> <p>— Не, сасвим за нови метод.</p> <p>Или |
| , о књижевности, о политици.{S} У подне за столом, Макса је седео у прочељу, а он и Даница једн |
| и опет, по својој доброј навици, прионе за књиге.{S} И дан и ноћ читао је, готово колико и није |
| борове, брани црквено имање, заузима се за цркву, а омакне ли се којом која неодмерена плане, с |
| едне.{S} Њих двојица одоше.{S} А кад се за њима врата притворише, већ беше у соби полумрак, да |
| од овако чистих и невиних суза, које се за нас пролију?{S} Само је онај био срећан на земљи, ко |
| д радости, ено их у кухињи, ухватиле се за руку, па (нека Бог на добро окрене!) играју.{S} Пушк |
| пагове, а Гргур узе шешир и спремаше се за полазак.{S} Макса још заста у соби, а њих двоје одош |
| <p>Још једном лупну о земљу, цареви се за један корак тргоше назад, поплашише се!{S} Макса, за |
| Ходи сваки на другу страну, ухватили се за трбухе, и тресу се од смеха, Учитељка <pb n="27" /> |
| и, господо моја, разумите ме, не дам се за нос вући!</p> <p>Тако је зипарао, а ми му хладно рек |
| } Стискоше једно другом руке, дах им се за тренут устави, и расташе се.</p> <p>Да ли на веки?</ |
| ђе степенитији. <pb n="100" /> Знало се за свакога у прсте, и унапред се тако рећи одлучило шта |
| талије, док се приберемо, запитаћемо се за јуначко здравље.{S} Што било било, а у напредак богм |
| ади, писали жалбе и заступали, добро се за сваку и најмању услужицу наплаћивали, речју: текли л |
| S} Док је њега у олтару и учитеља Максе за певницом, дотле ће и б...ска црква појати као и она |
| ар.{S} Ако дођеш ове јесени, отац ће те за цело звати, па ћемо се частити, частити догод се не |
| једном углу познате четвороугаоне црте за игру с пасуљима, шах-табла која се зове „мицаљица“.{ |
| оволишни био.{S} Кад год си лизао прсте за палачинцима, а гле мог брата јако, сад му је...</p> |
| чина.{S} Морао је Макса дати реч, да ће за вечерас походити само неколико домаћина, а за остале |
| е знађаше лева.</p> <p>Давно зађе сунце за гору, а деца се не помаљаху јоште на вратницама.{S} |
| м крупним очицама опазио да отац замаче за гору.{S} У срце му се спусти терет као највећи воден |
| итељ научио читати.</p> <p>Сви поседаше за сто, Гргур прочита течно и разговетно:</p> <p>— <hi> |
| ајет сја, славите</hi>!</p> <p>Поседаше за постављен сто.{S} У горњем челу седи поп, до њега Ма |
| ко питање очино.{S} Та још и не знађаше за какав лепши свет осим своје куће и својега села.{S} |
| један стасит, личан сељак, који држаше за руку свога синчића, који под пазухом имађаше буквар. |
| седамдесет година, ухватише, привезаше за дирек, девет дана обрташе око дирека све према сунцу |
| т два изби дванаест, и њих двоје седоше за сто, на којем се пушаше слатки купус са јагњећим мес |
| ише.{S} Одоше у учитељеву собу и седоше за готову софру.</p> <p>Тако је врло често постајао, ра |
| тнице, и за неколико тренутака замакоше за брдашце.</p> <p>Петрија дуго за њима гледаше, тарући |
| је дуго гледао за њима, док не замакоше за први угао, па онда стиште руку Миланову.</p> <p>У ра |
| уранка; за учитеље, наше наставнике, и за господу која се стара за нашу омладину", док ти заје |
| и ови излетеше на отворене вратнице, и за неколико тренутака замакоше за брдашце.</p> <p>Петри |
| го мислио о својој тамној будућности, и за чудо, толико га је занимао тај неразговетни темат, д |
| То рекав, па као тица летну низ брдо, и за тренутак два већ беше стрчала пред њега.</p> <p>— Ев |
| Има много.</p> <p>—За тебе.</p> <p>— И за мене и за тебе.{S} Овака честита „младеж српска“.{S} |
| .</p> <p>—За тебе.</p> <p>— И за мене и за тебе.{S} Овака честита „младеж српска“.{S} Почуј да |
| хове брисати.</p> <p>— Време је да се и за ово дете постарам.{S} Доста ме је стара подворила, д |
| коче од радости, па се грохотом смеју и за трбухе хватају.{S} Што попа тресе ногама и брише суз |
| к, али није свашта за свакога, нису сви за све рођени.{S} Ти, ти си... ја, знаш ме, увек истину |
| ицама.</p> <p>Учитељ Макса озбиљно седи за својим столом, с наочарима на носу, а позамашнијим п |
| ни моју десну певницу.{S} Сваки се роди за нешто, а ја осећам да је божје опредјеленије да живи |
| се лењиш ; што можеш вечерас, не одлажи за сутра.{S} Увек имај на уму ове вредне кириџије, глед |
| {S} Да видите, шта вели игуман хоповски за ученога Рајића.{S} На, прочитај ово, Милане.</p> <p> |
| м — гвожђа, пијавице.</p> <p>— Плаче ли за тобом касарна, плаче, дарнуће га Милан.</p> <p>— Дру |
| еним рајевима.{S} Рајевима рекосмо, али за оне, који у миру траже хране душама; пријатељима жуб |
| м.</p> <p>— Господо моја, јесте ли чули за скандал који се у заводу догодио?</p> <p>— Скандал!{ |
| столски поредак није се смео мењати ни за живу главу.{S} Мајстор Јован живео је по њему као мо |
| ег учитеља, коме смо и ја и ти захвални за све наше знање.{S} Ја не знам, кад ће се мој отац од |
| ученицима, отвори врата, он напред, они за њим изађоше у авлију.{S} Врата оставише отворена.</p |
| својих другара.{S} Учитељ напред, а они за њим, право у школу.</p> <p>Учитељ стаде код стола, н |
| и оном будалом — Клопштоком.{S} Ко мари за Мицкијевића?{S} Та он је Славјанин — шта може мудро |
| .{S} Само да видиш.</p> <p>Ту га ухвати за рукав и повуче к табли.{S} Узев креду, поче се усиља |
| не по кафу, али је мајстор Јован ухвати за руку.{S} Седи, жено, не мичи се.{S} Кафе има сваки д |
| а.</p> <p>Ту поче сунце сасвим замицати за брдо на западној страни школе.{S} Још се изнад младе |
| Иване, позови га к мени.{S} Мора ручати за мојим столом.{S} Ја волим певање.{S} Кад видим кога |
| војим оштрим оком, да су круне предмети за које и сељачко око радије замиче него за шубару.{S} |
| , газда Иване, ја не знам да л’ ће бити за дете понајзгодније.{S} Бог нас дао доста, а кућа ниј |
| м сату куцнуло дванаест и да ваља сести за обедни сто.{S} Сви, па и мали Гргур, одоше у собу гд |
| ше права богомољка.{S} Ни лећи ни сести за сто, док се не прекрсти.{S} Чешће слази цркви.{S} Др |
| мало посустале вочиће, да похитају кући за видела...{S} Ето сад баш Ивану изађе пред очи лепа с |
| је већ био под губером, замакоше му очи за онај велики сахат на дувару.{S} Никад свога века ниј |
| том, па наше патке, па патка кад потрчи за нама!...{S} Имате ли ви патака ?</p> <p>— Ми немамо |
| оље, и халат и занат.{S} А ко се не учи за младости, у старости ни довека.</p> <p>Деца одоше у |
| ише мудрица, занешенко, па и сад мудруј за нас обоје, а мене пусти да се сита нажуборим у тој т |
| лијицу, која је тесна, али коју он ипак за то називаше својом „вселеном“.</p> <p>Код прозора пр |
| ушим мехуне, млатим их, и зрна остављам за зимицу.{S} Да видиш моје лехе, моје патлиџане, моје |
| че и моли се у школи, а ја сва претрнем за разбојем, па се прекрстим и молим да га Бог узме у з |
| , запали је трудом, закачи левим палцем за ивице од прслука под пазухом, опружи ноге тамо даље |
| сте дакле за стари?</p> <p>— Не, сасвим за нови метод.</p> <p>Илија као поливен.{S} Ћута, ћута, |
| че опет онај дежмекасти.</p> <p>— Молим за ваша чесна имена, упитаће Макса, пошто обадва млада |
| а, да се онде помолим, да им благодарим за све старање, које онако сиротни непрестано имађаху о |
| аљини, дође под звонарицу, закачи руком за уженце и поче звонити.{S} Звони танкогласно звонашце |
| спут.{S} Препиру се, доказују, ни један за длачицу не попушта од навода својих.</p> <p>Учитељ М |
| селак.{S} А сложни су — да изгину један за другога.{S} Свуда ћеш их видети заједно, било да се |
| азише, да мали брдски коњичак, привезан за један проштац у школској огради, мирно стоји оборене |
| ва могаше разазнати стари школски орман за књиге од оне велике пећи десно од врата, која је цел |
| о грла дође тај корални речитатив, а он за тренутак остави књигу, полако, као стари мачор, приб |
| еби и онима онамо код града.{S} Мари он за сву ту вашу петљанију.{S} Волео би он море оног изгу |
| ста за вас све, зар ће бити иједан угао за моје дете.{S} А душе ми је мирно и склонито.{S} Већ |
| чују, ништа не виде.{S} Узалуд се надао за њима и неки њихов друг Илија, који је годинама скоро |
| у своју собу.{S} Сава је подуже гледао за њом, покушао да узме још који залогај, па онда устад |
| ма у школу.</p> <p>Гргур није ни гледао за њом.{S} Занимао се својим мислима, својом новом душе |
| викну да ошине.{S} Гргур је дуго гледао за њима, док не замакоше за први угао, па онда стиште р |
| шаркију..:{S} Ето ти пред нас Хасе, као за пакост...{S} Видим уљу како се лукаво осмејкива.{S} |
| Или ти је можда Београд тако прирастао за срце, да си и заборавио нас сељаке, који смо на раду |
| бером, оним гостинским, који би пристао за три и по швапска кревета.{S} Тамо код иконе висе ско |
| {S} Окренуо се још једном два, па зашао за гору.{S} Од то доба две су године, дуже и теже од пр |
| а које и сељачко око радије замиче него за шубару.{S} А мала царица — то је овогодишњи случајни |
| ргуру пуну руку цвећа, па је дуго, дуго за њима гледала.{S} И она би тамо у планину, у Гргурово |
| амакоше за брдашце.</p> <p>Петрија дуго за њима гледаше, тарући сузе белим рукавом.{S} Изнела ј |
| вши на ону страну потока, није се повео за срцем, него правце стазом, која води горе у његово с |
| , дуго неће видети.{S} Отац би га корео за мекуштво, стежући и сам своје омекшало лице, али сир |
| S}Безобразан, какав се још није догодио за мога толикогодишњега директоровања.</p> <p>— А шта л |
| м сам вам некад од јутра до мрака јурио за мечкарима.</p> <p>— Дакле Станковом сину се допадне |
| је необично рука дрхтала, кад се машио за шољицу.{S} Он, вазда смишљен, присебан, опрезан, гле |
| и од мене, знаћеш изабрати, шта би било за мене, шта бих ја, у мојој пустињи, могла разумети.{S |
| е те је толико пута узнемиривало, вукло за собом и против твоје воље.</p> <p>„Боже мој, Гргуре, |
| е стала пред икону, молила се Богу само за њега.{S} У дубини своје чисте душе веровала је да не |
| а нестане, сита се настрахујем, особито за ону пилеж у првом разреду, а деси се по који завезан |
| p> <p>Учитељ седе на своје обично место за столом, до њега је стајала и мала Даница.{S} Он се о |
| еној кули и на школској звонарници, што за тренут два блесну последња црвен — па и ње изненадно |
| мале тишине, попадија и учитељка нешто за се шапутаху, мала Даница лактом оборила колаче па их |
| алих глибова.</p> <p>— Па ти си погинуо за Вучићем, пробио си ми главу хвалећи га до неба; Вучи |
| то ће ићи лако; ама јеси ли се побринуо за стан, где да сместиш дете?</p> <p>— Ја се код куће д |
| и попечитељству.{S} Не дам се ја од вас за нос вући, господо моја, разумите ме, не дам се за но |
| ја се прекрстих и у себи очитах молитву за „побједу и одољеније“ српскога оружја.</p> <p>Похита |
| ветао, да није грехота помолити се Богу за њ, и целу своју душу сместити у њега.</p> <p>— Гргур |
| последње врсте!</p> <p>— <quote>Остају за навек у свеконачној и плача достојној бесвесности</q |
| b n="125" /> неразговетна павлака, коју за собом оставља време као своје неизгладљиве стопе.</p |
| за зеленим прозорчићима.</p> <p>— Коју за зеленим прозорчићима? викну Гргур и тресну оном стол |
| иргаза!{S} Чујеш ли, Милане? и ту дрмну за рукав свога замишљеног друга, противу фиргаза!{S} Мо |
| Ону девојку — шта се претвараш ? — ону за зеленим прозорчићима.</p> <p>— Коју за зеленим прозо |
| ћу и на економисање, па најзад се пипну за појас, насмехну задовољно, и — одлучи се.{S} Предузи |
| ег с џубета и обуће, узе своју читакињу за дугме и скиде.{S} Поздрави се и седе до учитеља.</p> |
| у <pb n="92" /> се нико не чује, сви су за столом при вечери, а Гргур чита:</p> <p>„Драги наш Г |
| сандучић с његовим књижицама.{S} Они су за њим напред грабили, тихо разговарали, а Паун је овда |
| ница, по обеду, остала је на свом месту за столом, плела је и подједнако пажљиво слушала и оца |
| поскакаше са својих места сви што беху за столом.{S} Поп се збунио па се крсти, а руке му дршћ |
| елим ти, чувај се!{S} Ништа ти не рекох за Милана.{S} Растурен комитет... и он је већ у служби. |
| учитељ Макса за један, а протин синовац за други крај, подигоше малаксалог попа, попадија и учи |
| е испратили из нашега села.{S} Онда ћеш за дело прочитати сваку речцу; ко зна,можда и више него |
| да знам.{S} Остарио сам, обневидео, још за који дан...</p> <p>Ту се Макси очи наводнише.{S} Узе |
| ософије живота - довољњејше!{S} Кад још за младости тако служи својим користима, ту се није бој |
| не чује ни ренде ни струг.{S} Седи још за столом, пред њим чаша заклопачкога, па час наздравља |
| унили ону највећу чутуру, па све то још за видела згодно наместили у кола и утушкали сеном.{S} |
| uote> <l>Који не зна, кад треба </l> <l>За свој род умрети,</l> <l>Није Србин већ је изрод,</l> |
| , па оде у кућу. </p> <pb n="144" /> <p>За чудо!{S} Кад је, после неколико тренутака, ушла са с |
| Не знаш шта има?{S} Има много.</p> <p>—За тебе.</p> <p>— И за мене и за тебе.{S} Овака честита |
| ио и гледећи у чутурицу почео да ниже, „за сретна данка и сретна уранка; за учитеље, наше наста |
| <p>— Забављам се.</p> <p>— Лепе ми и то забаве!{S} На страну с њом!{S} Ја сам преча од књиге.{S |
| итејевим књигама свако вече по који час забавим.{S} Што их више читам, то их све већма разумем |
| ишта, што је држиш пред собом!</p> <p>— Забављам се.</p> <p>— Лепе ми и то забаве!{S} На страну |
| нце поред квочке, скакуће поред матере, забагљива своје прљаве прстиће свуда где не треба, торо |
| ли требала интервенција у корист каквог забасалог друга, он је свагда извршник те дипломатске м |
| али мали Гргур, још тако млад и из тако забаченог села као што је његово, не да није био радозн |
| му је име Гргур.</p> <p>— Дакле Гргур, забележи учитељ, па опет озбиљно погледа оца: а презиме |
| ам потпунце здрав и весео.</p> <p>Илија забележи.</p> <p>— Ако одеш до села, спусти се и до шко |
| p> <p>— И учитељку.</p> <p>— Не браним, забележио сам.</p> <p>— Па ми лепо поздрави и моју друг |
| ром учитељу.</p> <p>— Макси ?{S} Добро, забележио сам.</p> <p>— Пољуби га у руку.</p> <p>— Баш |
| роређене шумице.{S} С једног облог виса забели се нова црква с високом белом звонаром.{S} Деца |
| ни десно, већ сви, као слике од воска, забоду носиће у књижице, не мичу се, не дишу.{S} Само п |
| целоме селу“.{S} А да ли је доиста био забораван?{S} Поп Крста би само на то рекао: „ни дрва у |
| /p> <p>— Ту се и Гргур мало одобровољи, заборави <pb n="90" /> своје вечерашње снове и поче се |
| ма, како још не могу да се одвикнем, да заборавим своје ђачко доба: дете плаче и моли се у школ |
| ад и сувише торокати.{S} Особито кад се заборавим, па још мислим да сам дете и да идем у школу. |
| /p> <p>— Зар си ме заборавио? </p> <p>— Заборавио, да! настави чичица и поче се дизати на ноге. |
| да видиш, дијете...</p> <p>— Зар си ме заборавио? </p> <p>— Заборавио, да! настави чичица и по |
| Београд тако прирастао за срце, да си и заборавио нас сељаке, који смо на раду од јутра до мрак |
| S} Или си, можда, у том великом свету и заборавио како се моли Бог?{S} Али, имаш право да ме уд |
| сам обрнула главу ономе, кога не треба заборавити.</p> <p>„Да ли ти се, добри наш Гргуре, прох |
| борба, шта му знам, прости ми, немој ме заборавити, ја, Милане сутра полазим, сутра!</p> <p>Мож |
| ма и крпицама.{S} Ето колико се још уме заборавити твоја другарица, којој нећеш замерити што је |
| {S} Збогом! буди нам здрав, и немој нас заборавити. — Даница“.</p> <p>— Даница, понови Гргур из |
| којега се утисак или дуго или никад не заборавља.</p> <p>Коњ је журно кући грабио, махао врато |
| д, говорио би често учитељ Макса: „нема заборавнијег, чудноватијег детета у целоме селу“.{S} А |
| S} После кратког ћутања диже се и Иван, забрави кућна врата, запрета ватру, оде и леже.{S} На п |
| својих чистих кошуља, у дну сандука.{S} Забрави га, али га опет одбрави, подигне заклопац и још |
| , пољуби га, па онда, одлучно, остави и забрави.{S} Затим пољуби обе погаче, скиде пешкирић са |
| писма, књиге, слике, отишла у кухињу и забравила врата за собом.{S} Љубећи једно по једно, бац |
| те га видели тек пред мрак, кад слази у забран, да надгледа стоку.</p> <p>Поп Крста је јутрос р |
| ронети по овим нашим брдима.</p> <p>— А забрана?</p> <p>— Каква забрана!...{S} Гледај ти свога |
| има.</p> <p>— А забрана?</p> <p>— Каква забрана!...{S} Гледај ти свога посла!{S} Боже здравља, |
| мочарнијег дана из дубоке јесени.{S} На забрану „попечитељства просвјештенија" није смео ни пом |
| оје се сањају, а можда и уживају, у тим забрањеним рајевима.{S} Рајевима рекосмо, али за оне, к |
| твен својим строгим васпитним начелима, забрањивао је своме збору и јело и пиће; тек о поноћи, |
| е строго и безусловно забрањује !...{S} Забрањује, понови поп, па и он паде на столицу.</p> <p> |
| ње Вертепа у будуће строго и безусловно забрањује !...{S} Забрањује, понови поп, па и он паде н |
| >Не прође неколико дана а школа б...ска забруја као кошница.{S} Искупише се ђаци из свију села, |
| ушима : „Докоље, господи, <pb n="20" /> забудеши мја?{S} До конца“, или „Вид, слух, вкус, мирис |
| , напуни лулу, и на познати његов начин завали се у столицу и поче пушити.{S} Свештеник Арон пр |
| а је Илију, видела је Милана, а душа је заваркава, па јој црта Гргура најлепшим, најтоплијим бо |
| ?</p> <p>Свима се срца следише, а језик завеза.</p> <p>— Јесте ли разумели? викну учитељ Макса |
| илеж у првом разреду, а деси се по који завезанко и у старијим разредима.{S} Ти знаш како отац |
| шљен, присебан, опрезан, гледај како је завезао.{S} Сплео се па ни једне паметне, па чисто се б |
| има и доловима.{S} Многи су путови били завејани или непроходљиви са многих сметова, што се оти |
| ју власти.</p> <p>Ту, у црквеном трему, заверише се и поп и учитељ да праве опозицију.{S} И дои |
| зи.{S} Гргур запали свећу и навуче беле завесице на прозоре.{S} У соби наста тишина, Гргур чита |
| уд с планине.{S} Већ много пријатније у заветрини школској, а у школској соби тако утушкано и у |
| и Јован једва дочекавши прилику да опет завири у књигу... овде вели Доситије да су преко четрде |
| ре.{S} Кад је нестрпљива или радознала, завириће на братовљев прозор, без куцања отвориће врата |
| добри наш Гргуре, прохте по који пут да завириш мало у ову школу у којој си се негда учио ?{S} |
| дите... јест... све, као што рекох, све зависи од тога како се узме...{S} И најоштрији нож није |
| , госпођице; стари или нови метод — све зависи од наставника.</p> <p>Ту је Илија погодио где тр |
| већма и већма у ватру; по вама би могао завод и изгорети; вас се све то ништа не тиче; ви се ра |
| е је и било добро, а од како смо почели заводити којекакве западне, можда римокатолическе измиш |
| е, на жалост, први пут догодило у нашем заводу.{S} Затим нам исприча све што се догодило.</p> < |
| оја, јесте ли чули за скандал који се у заводу догодио?</p> <p>— Скандал!{S} Упитасмо га озбиљн |
| и ваљада хоћете растројство, анархију у заводу ?{S} Красни ми професори!{S} Само тако, само так |
| ка отоманске империје, кад оно први пут завођаше униформу по френкијском кроју.{S} А сваком о п |
| нек није онако како је, целом свету да заврнеш шију.{S} Тебе не питам, питам госпођицу...{S} Д |
| јеве, и у оне тегове, који му тим већма завртише главу, кад им учитељка, пре него што ће лећи, |
| нда и Даница оцу образ осветлала.{S} На завршетку испита поделише дарове.{S} Гргур је добио нај |
| тељ Макса, гледаше преда се и тек је на завршетку, више онако кроз зубе могао „секундирати“.</p |
| и плача достојној бесвесности</quote>, заврши Ружица.</p> <p>Мајстор Јован, поновивши још једн |
| оштријим гласом понови Гашпарове речи, завршивши: и донесох му дар : ливан!</p> <p>— А твоје < |
| ...</p> <p>— Дон Кихот! поможе му Милан завршити започету реченицу.</p> <p>— С тобом се не да д |
| се почели раније; крајем половине јуна завршиће се школска година.{S} Многи, нестрпљиви, већ с |
| е два пут одлазио својим родитељима.{S} Завршује се већ друга година од како је последњи пут та |
| оју лекцију, вежбао се у читању, затим, загледавши се у мапу Европе, на којој ништа није могао |
| није.“ </p> <p>Попадија би се више пута загледала у децу у дну стола, па би нешто шапнула учите |
| насмејала, али би се ипак и сама у децу загледала.{S} Нису прве буклије ни испражњене, а учитељ |
| ... а знам да није Макса... ваљда си се загледао у његову седу браду?</p> <p>— Јест, у његову с |
| е личан и виђен растом, али се тим више загледаху у оно мудро чело, у онај поглед препун благос |
| Под Швабама зло, а Маџари црње и горе, загрдили.{S} Навалили да нас помаџаре.</p> <p>— Кад је |
| вредни Бугарин.{S} Глете, гле, Београд, Загреб, Сарајево, Скадар, Трново... вароши, села, градо |
| ља митрополит Рајачић.{S} Хрвати врве у Загреб, Срби у Карловце.{S} У Београду се ужурбали поли |
| ријарх?</p> <p>— Сад је с депутацијом у Загребу.{S} Дочек сјајан, савез с Хрватима утврђен.{S} |
| пињу Вучић и Петронијевић, кнез Милош у Загребу, кнез Михаило у Новоме Саду.{S} Шта се знало, п |
| ете и оне миле невидљиве слике, које им загрејаше њихове младачке душе.{S} Гргур лепо види пред |
| није, кад сам сама остала код стола.{S} Загризни само, пун је пекмеза.{S} Волеш ли пекмеза ?</p |
| ордије, да покају Косово, да сав народ загрле, да га пољубе, да га ослободе.</p> <p>— Причаћу |
| до Петрије, сиротој мајци сузе грунуле, загрли своје мило чедо, и не оста места на лицу његовом |
| , а поп, ганут, гледа Максу готов да га загрли.</p> <p>— Ни сам не знам, шта ми је, продужава М |
| пољуби Гргура и посаветује га.{S} Паун загрли брата и дуго плакаху и један другом нешто неразу |
| ивости према младости, беше готов да их загрли. „Моја лепа и драга будућности српска !“ тако не |
| по беломе јастуку, а сувоњавим ручицама загрлила мачку, која се стрпљиво предала својој судбини |
| н предмет тако близу, да бисте га чисто загрлили, или се ућутите и чекате да своја зрачна недра |
| и тако у души пуно, да бих цело село да загрлим.{S} Чинило ми се: отворило се небо, па нас анђе |
| ти, нешто поверити.{S} И загрлио би је, загрлио те како снажно, али се убрзо застиде од тако др |
| омекнуо, па (особито ако се то тражи) и загрлио је.</p> <p>Гргур, видевши је тако клонулу, пора |
| нешто пришаптати, нешто поверити.{S} И загрлио би је, загрлио те како снажно, али се убрзо зас |
| </p> <p>— Крста! узвикну и учитељ па се загрлише.{S} Лије сузе поп, вркћу сузе и учитељу Макси. |
| >— Учитељу!</p> <p>— Попе!</p> <p>Па се загрлише и пољубише.{S} Одоше у учитељеву собу и седоше |
| апослетку Гргур, који се једва отрже из загрљаја материна.{S} Слуга ошину зеленке и ови излетеш |
| ве, кад се, при каквом диспуту разлафи, загрми, па тресе једрим и освојљивим говором, да све ни |
| } Сад сам га негде загубио; а шта се не загуби на овој прлој земљи ?{S} Ништа на овом свету ниј |
| дучића, дуго, дуго.{S} Сад сам га негде загубио; а шта се не загуби на овој прлој земљи ?{S} Ни |
| а, ћурка, смеје ли се смеје.{S} И ја ти загудим у друге жице: <pb n="123" /> она се смеје, и ја |
| лом Даницом, изађе заједно с њом из тог загушљивог школског ваздуха.</p> <p>А кад су били код б |
| ијатно и миомирно, као кад од измирне и задах светлога босиока, којим још прошле недеље сеоске |
| вог вештог обртања говором, да би често задивио своје другове, кад се, при каквом диспуту разла |
| ки вешто и препредено, да је врло често задивио и најприсније своје другове.{S} По неке проклам |
| У једанпут се Гргур мало јаче нагну на задњи наслон своје зелене столице, замаче дланове за по |
| у, кад осећам ја.{S} Нисам ја из редова задњих, знаде Максо врло добро шта он зна.{S} Не бих се |
| еветну ножицу, па се обрће на једној од задњих столичних ногу.{S} Према њему, код прозора, стао |
| к тргоше назад, поплашише се!{S} Макса, задовољан, трну у дланове, и нехотице се дотаче у џепу |
| им погледом.</p> <p>— Ја ћу бити с њиме задовољан.</p> <p>— Сасвим задовољан?</p> <p>— Сасвим.< |
| бити с њиме задовољан.</p> <p>— Сасвим задовољан?</p> <p>— Сасвим.</p> <p>— То је тако мало.</ |
| ене била постидна.{S} Али ја сам сасвим задовољан; сви смо у божјој вољи; где ме је довела пром |
| лепшом мушком красотом.{S} А Гргур?{S} Задовољно гледећи је, радовао се у себи, што је тако зд |
| не главу ближе к десном рамену, погледа задовољно мајстор Јована, и смешећи се трну у дланове.< |
| и дан...</p> <p>— Још који дан! понавља задовољно професор Сава и таре дланове.</p> <p>— Дабогм |
| "90" /> своје вечерашње снове и поче се задовољно смејати.{S} А Ружица, са свечаном збиљом, отп |
| учио.</p> <p>— У јаслама, понови учитељ задовољно; а знате ли како се звало оно место где су би |
| , па најзад се пипну за појас, насмехну задовољно, и — одлучи се.{S} Предузимљивост, енергија, |
| ма и живим крупним очицама.{S} Поп, пун задовољства, сео на велику столицу од бела дрвета, зака |
| у тај мах први пут, насмехну се с пуно задовољства.</p> <p>— Ал’ да видиш наше кокице, па наше |
| ако.</p> <p>— Тако је! потврди Макса са задовољством и све већим интересовањем.</p> <p>— Па онд |
| Добро, добро, настави Илија с приметним задовољством што не мора крњити сложене фишеке...{S} Ре |
| отворимо“, рече тихо и полузбуњено, па задре прстом око црвенога воска.{S} Опучи се хартија, и |
| оју лепу главицу и пође.</p> <p>Отац је задржа, па опет помилова.</p> <p>— Гргур ће бити мали ц |
| ебити ту прилику да умакне, али га отац задржа.{S} Хтео не хтео, и он је морао, ако не иначе, а |
| ером ишао мало на поседак, али нигде не задржавајући се после десет.{S} Омален, шишкав, средове |
| нам се богме размислити: да ли дете да задржимо код куће или да га шиљемо даље у школу.</p> <p |
| осећа.{S} Па тек је нешто текне у срце, задркће сва, стисне прсте, протре чело, погледа у икону |
| ype="titlepage"> <p>142 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 142.</p> <p>САЊАЛО.</p> <p>РОМАН.</p> <p>МИЛОРА |
| дате оно неколико њихових <pb n="48" /> задружних кућа, рекли бисте е је заселак.{S} А сложни с |
| гледају га.{S} Уједанпут учитељу Макси задрхта лева страна доње усне, боре на челу већма се на |
| овић!{S}" На овај прозив свој четворици задрхта срце испод кошуљице, па се одвојише од осталих |
| чку душу његову.{S} Што ли му рука тако задрхта, кад се њезине дотаче?{S} А кад им се погледи с |
| мо, па чисто не верује својим очима.{S} Задрхташе му усне, језик му се пресече, па ућута човек |
| и пут четири прута!</p> <p>Сви још јаче задршћу.</p> <p>— Ко не буде знао лекцију, сви да знате |
| цу, друга својега детињства, занесе се, задуби се, замисли се, није ни осетио, кад је Ружица, у |
| елу!{S}" Промрмљавши то, полуљутит Сава задуби се, макар мало и расејано, у отворену књигу <tit |
| у скамију, отворио пред собом букварић, задубио се у своју лекцију, вежбао се у читању, затим, |
| божијег человјека</title>, сам самцит, задубљен у мисли, седи својој соби и броји бројанице.{S |
| јне свога лепог и невиног срца.{S} Тако задубљена у себе, у мало што не клону на земљу, кад је, |
| смо у канцеларији, кад ето ти директора задувана с врло важним лицем.</p> <p>— Господо моја, је |
| деница и цела Фрушка са њезиним великим задужбинама, док се није испела у најлепши сан, који га |
| елије као палате, једним словом: царске задужбине, као Дечани, као Студеница.{S} Да видиш, мој |
| P18880_C7"> <head>VII.</head> <p>Кад се зађе дубље у Дорћол, тај комад источне вароши у Београд |
| ше десна, не знађаше лева.</p> <p>Давно зађе сунце за гору, а деца се не помаљаху јоште на врат |
| е — све чисто Немањино колено.{S} Па да зађемо Фрушком све од манастира до манастира, да целива |
| ротивнога мишљења.{S} Помисли у себи : „Зађох далеко, дубоко је, али ћу испливати, скрећи!{S}" |
| Гргур и Милан.{S} Одморише се мало, па зађоше око града.{S} Гргур пажљиво разматра зидине, диж |
| шишатовачке</title>, професору Сави се зажари лице а очи запламтеше.{S} Чега ли се срећан сети |
| ас, ми ћемо се већ сами послужити, када зажеднимо ...{S} Здрави сте !</p> <p>Професор Сава одвр |
| брат и преда ручноме деверу.{S} Даница зажеле, да је изведе њезин другар из детињства, и дозва |
| е чисте душе, па у свом несебичном срцу зажеле својој другарици најлепшу срећу.{S} Звоно се још |
| порте, не гледаше око себе, чини вам се зажмирио, па сања, сања сне, који би зацело били снови, |
| и блиски, разговетни и знани, да бисмо, зажмуривши, чисто ускочили у његове области.{S} Често в |
| е сину у висини.{S} На тај знак фамулус зазвони у звонце и сви, као из једнога грла, запеваше < |
| животу, неузабран цвет, али њезине речи зазвонише сестринском поверљивошћу, неком материнском б |
| у ногом тако силно о тле, да су прозори зазврјали, тресла се „вселена“), Русија, Русија!{S} Без |
| } Зна он добро шта је кућни ред, шта је зазор, а шта се пристоји.</p> <p>— Е па да питам жену.{ |
| иште.{S} Видевши ова два млада Српчета, заигра му срце, радост му затрепта на челу, на образима |
| кога да ради и пева, а мени чисто срце заигра, подмладим се.{S} Боже мој, покојни Марко устаба |
| , ветра ни са једне стране, па чисто ти заигра срце кад ходиш а смрзнути снег шкрипи под ногама |
| колу, Гргуре! викну Паун.</p> <p>Гргуру заигра срце од радости, али му се сави око срца и неки |
| зином доле ка школи.</p> <p>Газда Ивану заиграла обрва, стоји пред кућом и пита Петрију: „Шта т |
| {S} Тежак, врло тежак бол прожимаше јој заиграло срце: како је, после толикога растанка, могао |
| а камена у сред бистре и провидне воде, заити ручицама свеже водице и умије се.{S} Па онда је с |
| један чанак, у који, ма једанпут, ваља заитити својом кашиком.{S} Прошеније, службу, положај, |
| ухну наш несташни вихор.</p> <p>— Ти си заједало! викну Ружица љутита и плачна.</p> <p>Он опет |
| <p>— Па шта би било ? прекиде му говор заједљиви другар.</p> <p>— Шта би било, поче Илија узви |
| на глас звона сви прекрстише, узвикнуше заједнички: „Свјат Господ Бог наш“, кренуше се, све два |
| се са својих позиција.{S} Псалме читају заједнички, Катавасију певају наизменице, али <title>„В |
| а за вама“, и „вселена“ беше затворена, заједно са Штуром, Коларом и Мицкијевићем.</p> <p>Сва т |
| Гргур још свеж и трезвен као о вечери, заједно с учитељем и учитељком, сишао је доле школи, па |
| е.</p> <p>— Али ћемо, као што си рекао, заједно у Горњу Крајину, прихвати Максо, да проведеш ба |
| а му је могло бити, он би и своје село, заједно с црквом и школом и гробовима својих отаца, пре |
| онила све моје цвеће, сву моју баштицу, заједно са оградом и оним великим лонцем тамо иза калоп |
| лом.{S} Познајеш ли ме још, Грго?{S} Та заједно смо се учили књизи у учитеља Максе.{S} Одох да |
| амен усред потока, на ком смо више пута заједно седели и гледали низ воду доле ка оним потесима |
| мали Гргур, позван малом Даницом, изађе заједно с њом из тог загушљивог школског ваздуха.</p> < |
| ом с црвенога крова, звона сама звоне и заједно са посрнулом звонаром руше се доле на одграђену |
| н гроб.{S} После неколико тренутака сви заједно одоше под једно велико дрво баш уз сами град, и |
| на панађур.{S} И о устанку су војевали заједно.{S} Четворица их беше уз Катића, а кад један по |
| едан за другога.{S} Свуда ћеш их видети заједно, било да се иде цркви или општини, било на чарш |
| S} Иван је поцигурно код куће; били смо заједно на горњој воденици.{S} Па док те види Петрија.. |
| .{S} Ти си мој давнашњи друг; много смо заједно појели хлеба и соли: сад, сад, пружи ми руку... |
| } Обадва да оставимо кости овде, да нас заједно сахране код покојног проте.</p> <p>— Максо! узв |
| е било онда.{S} Онда лежи мирно у гробу заједно са својим прибором, својим представницима.</p> |
| п Крста је јутрос рано одслужио јутрењу заједно с литургијом.{S} Док је њега у олтару и учитеља |
| ила пуних шеснаест година, у августу су заједно славили њезин рођендан, али већ онда беше и леп |
| која се стара за нашу омладину", док ти зајекну „дан!“ отуд са горе, сви се окретоше тамо на он |
| је мирисавим дуваном, запали је трудом, закачи левим палцем за ивице од прслука под пазухом, оп |
| љак у црној хаљини, дође под звонарицу, закачи руком за уженце и поче звонити.{S} Звони танкогл |
| е педагогије.{S} Макса, све више и више закачиван хитром, непрекидном беседом Илијином, и сам д |
| , сео на велику столицу од бела дрвета, закачио оба палца за вишњев појас, који му је поша опле |
| савез с Хрватима утврђен.{S} Јелачић се заклео на верност и братство.{S} Патријарх је читао, а |
| } Патријарх је читао, а Јелачић говорио заклетву.{S} И то ћете подробно читати у <title>Вјестни |
| х се да ти пишем, и ево испуњавам своју заклетву.{S} Гргуре, да ме случајно сад сретнеш у путу, |
| ј глави, цело правитељство.{S} Ја ћу се заклети, ево сад у цркви: теже је дајанисати у школи не |
| и Бог и људи.</p> <p>— Казао сам, да су заклети непријатељи православија.</p> <p>— Били и остај |
| из собе да не слушам ништа против тебе, заклех се да ти пишем, и ево испуњавам своју заклетву.{ |
| , или она сребрна хартија, којом је мач заклонио своје дрвено порекло.{S} Окрете се Ирод оној т |
| абрави га, али га опет одбрави, подигне заклопац и још једном узе у руку Даничино писмо, пољуби |
| >— Живео! кликну на то Јован, доли чашу заклопачким вином и до дна је испије.</p> <p>У тај исти |
| ну, куцнуше се чашама и испише по једио заклопачко.</p> <p>— За ово месец дана како смо у Карло |
| г.{S} Седи још за столом, пред њим чаша заклопачкога, па час наздравља кнезу, час новоме патриј |
| да ли је мајстор Јован спремио довољно заклопачкога благослова.{S} Беше у велико мрак, кад су |
| p>Пошто учинише пристојну пажњу и црном заклопачком, поче свештеник Арон тако смишљено и течно, |
| иже други на више, просто није могао да заклопи очи од чуда, мислио је о томе и мислио, па тако |
| ти шапнем на уво: ја се још по који пут закључам у ону собицу до кујне, па растрговчим моје лут |
| дноме вису, у којој је, у прошлом веку, закључен с Турцима познати Карловачки Мир.{S} Народ пре |
| ема града и осим Београда...{S} Све смо закључили... деоба правична; штета што мапе немам да ти |
| правдослови, још ни у полу не изучивши законе и њихове поступке, већ у велике ишли по судовима |
| кса, а колико му је година?{S} Знаш, по закону....</p> <p>— Кад је оно Морава потопила село, он |
| вори.{S} Али се и њему у овај мах нешто закувало у срцу, па поче одмах да се прибира, помисли о |
| свечан као ни један дотле, срце ми јаче закуца, скидох шешир, планински ветар попириваше и бија |
| S} У свију и онако раздрагана срца јаче закуцаше.</p> <p>— Е, учитељу, да видимо и твоју књигу, |
| ја и мој црквењак, и тек трећи дан пред залазак сунца, стигосмо на домак Карловаца.{S} Кад бесм |
| лике извуче их кутњи пас, који изненада залаја.{S} Тргоше очи, погледаше према вратницама и оба |
| чимо горе и доле...{S} Рекав то Даница, залети се и претрча једну дуж.{S} А кад виде да за њом |
| великог црвеног двоглавог орла, па, као заливен, не пусти ни гласка.{S} Одврати своје очи од то |
| језик му се пресече, па ућута човек као заливен.{S} Опет прота пише...{S} Наже се поп Крста па |
| ст, округлијих образа, учешљане, готово зализане косе, румених, али дебелих усана, кроз које пр |
| клије као румени лабудови.{S} Овде онде заличио лимун, а у два велика чирака горе дебеле воштан |
| тит Сава, жваћући мало живље покрупнији залогај; најбоље је да данас и не говорим..{S} Ти си да |
| гледао за њом, покушао да узме још који залогај, па онда устаде, прекрсти се и изиђе на ћошку.{ |
| нако није вечерао, то је слатко откидао залогај по залогај, јео и ћутао, све до јације.{S} А од |
| ечерао, то је слатко откидао залогај по залогај, јео и ћутао, све до јације.{S} А одмах после т |
| м кашичицама и час пооткидају замашније залогаје оне топле проје, и сами бисте, ма да сте таман |
| >, којега је дотле пажљиво читао, метне залогу код Александра краља македонског, скине наочари |
| о.{S} Дакле си се већ заљубио?</p> <p>— Заљубио или не заљубио, то те се ништа не тиче.</p> <p> |
| се већ заљубио?</p> <p>— Заљубио или не заљубио, то те се ништа не тиче.</p> <p>— А можда ме се |
| будала.{S} Помисли само: био сам ти се заљубио.</p> <p>— Ти? </p> <p>— Ја, Илија Милетић, па с |
| већ то тако далеко.{S} Дакле си се већ заљубио?</p> <p>— Заљубио или не заљубио, то те се ништ |
| .{S} Зато се, чујеш ли ме, нећу више ни заљубљивати.{S} А знам и лека од љубави: оженићу се.</p |
| ј весели Иване?{S} Ту су му се опет очи замаглиле, душа узмутила, па нити је шта чуо ни видео.{ |
| махове тресне у оба прозора, па опет се замаје тамо низ брдо преко снегова, у бестраг.{S} Из ку |
| ељице, али, кад је већ био под губером, замакоше му очи за онај велики сахат на дувару.{S} Ника |
| орене вратнице, и за неколико тренутака замакоше за брдашце.</p> <p>Петрија дуго за њима гледаш |
| S} Гргур је дуго гледао за њима, док не замакоше за први угао, па онда стиште руку Миланову.</p |
| икони, тамо где кандиоца гору горе, али заман, мора опет да се спусти у столицу.{S} Узеше појас |
| у на задњи наслон своје зелене столице, замаче дланове за потиљак и погледа у противни угао сво |
| е својим крупним очицама опазио да отац замаче за гору.{S} У срце му се спусти терет као највећ |
| ним дрвеним кашичицама и час пооткидају замашније залогаје оне топле проје, и сами бисте, ма да |
| планове.{S} Ни једна интрига, ни један замашнији план не мину мимо њих неопажено.{S} А многи с |
| који даде преламати на европску ношњу: заменити фес и шубару капом или шеширом, то беше она ис |
| стињи, могла разумети.{S} А ја ћу ти, у замену, послати по који цветак из моје баштице.</p> <p> |
| ази доле до наше велике баште.{S} Ја је замењујем, прибирам боб и пасуљ, сушим мехуне, млатим и |
| по Русији, па га заустави на Криму.{S} Замера школској власти, што није назначила место Севаст |
| абло.{S} Добар си, племенит си, али, не замери, Миланови пути чине ми се поузданији.{S} А ја са |
| круне — крунама ти, вала, ни цар не би замерио.{S} Као смишљене.{S} Чиј си ти, мали ? запита п |
| заборавити твоја другарица, којој нећеш замерити што је толико будаласто поверљива.</p> <p>„Али |
| етао око учитеља Максе да га разговори, заметао је свакојаке шале, попевао и причао, али је ста |
| м Банату.{S} У пределима око Беле Цркве заметнуше се крвави бојеви.{S} У овим биткама збише се |
| леда, гледа, гледа, а у глави му се већ замећу мали и велики планови: како би се та проклета со |
| војега детињства, занесе се, задуби се, замисли се, није ни осетио, кад је Ружица, убрисавши и |
| hi>Штур</hi>, седе на столицу и мало се замисли.</p> <p>— Јесте ли слушали што о Мицкијевићу? п |
| "122" /> <p>Ту се Илија и нехотице мало замисли.{S} Поћута, па онда тишим гласом :</p> <p>— Грг |
| па их купи испод стола, а Гргур се већ замислио, а по глави му се врте некакви митрополити, са |
| <pb n="98" /> мој добри Гргуре, умео и замислити.{S} Али би се, можда, ја онда понела, па бих |
| >— Шта рече, мајстор Јоване?{S} Прости, замислих се мало својом бригом, која ми одузе и снове и |
| х вратница.</p> <p>Ту поче сунце сасвим замицати за брдо на западној страни школе.{S} Још се из |
| е предмети за које и сељачко око радије замиче него за шубару.{S} А мала царица — то је овогоди |
| је чујаше, а он, свршив молитву, и даље замишљаше себи срећу, којом би, да, је свемоћан, обасуо |
| трану, у Карловце.{S} Гргур још на лађи замишљаше себи лепоту и величину столице патријаршиске, |
| арним, тако мало докучљивим мислима.{S} Замишљен изашао је из порте, не гледаше око себе, чини |
| во село.{S} Враћајући се школи, била је замишљена; можда први пут у свом малом веку беше зловољ |
| ш ли, Милане? и ту дрмну за рукав свога замишљеног друга, противу фиргаза!{S} Морам признати, г |
| журним одмереним кораком, ношаше свога замишљенога господара. </p> <p>Гргур мисли и премишља о |
| ољска!</p> <p>— Сироти Пољаци, омаче се замишљеном Милану.</p> <p>— Је ли баш морала бити деоба |
| тупио у школско двориште.{S} Диже своју замишљену главицу и виде Даницу, која му трчаше у сусре |
| ећа горела:{S} Гргур је читао, а Милан, заморен бојем и хрвањем, спаваше најдубљим сном.</p> </ |
| ници, нагаравио по лицу, а косу и браду замочио у брашно.{S} Он је оружани спроводник, а у исто |
| то треба обавестити.{S} Наука је наука, занат над занатима.{S} Ко хоће да је учеван, да зна што |
| ни да тешете, књига вам поље, и халат и занат.{S} А ко се не учи за младости, у старости ни дов |
| бавестити.{S} Наука је наука, занат над занатима.{S} Ко хоће да је учеван, да зна што треба да |
| ивоту, волео је не толико сељаке колико занатлије.{S} Четвртком често оде у радионицу некога пу |
| што читаше, или су осећања отела мах и занела га некуда далеко?{S} Та има то пуно тренутака, к |
| рло доцкан.{S} Много се шта поборавило, занемарило...{S} Село, деца, црква, њива, самоћа.{S} До |
| ад много живље и одлучније.{S} Гргур се занео и у својој пријемљивој души ствара целу ту велича |
| а виде Даницу, друга својега детињства, занесе се, задуби се, замисли се, није ни осетио, кад ј |
| нами Бог разумјејте, јазици</hi>! кличе занесени професор, стиште руке својим добрим ученицима, |
| а на велико изненађење, а још веће чудо занесених гледалаца.</p> <p>Збор певаше даље: </p> <pb |
| а, али ти си увек био и сувише мудрица, занешенко, па и сад мудруј за нас обоје, а мене пусти д |
| живље и гаравије.{S} И пре је био неки занешенко, али сад, говорио би често учитељ Макса: „нем |
| ивши оно, о чему је размишљао.</p> <p>— Занима ме, одговори Гргур, не дижући главе.</p> <p>— Не |
| дане, али га, ни сам не зна зашто, мало занимају и најнеобичније новости.{S} Често изађе пред ш |
| </p> <p>Гргур није ни гледао за њом.{S} Занимао се својим мислима, својом новом душевном текови |
| ној будућности, и за чудо, толико га је занимао тај неразговетни темат, да ни један једини пут |
| није знао шта је вечерао.{S} Толико се занимао сликама своје пријемљиве душе.</p> </div> <div |
| он то брижљиво проучавао, непрестано се занимао оним што је учитељ Макса говорио и препоручивао |
| ским тоном и ритмом да одчегртава своме занимљивом и једином слушаоцу све своје теолошко знање, |
| надол.{S} Све добије другу, тајанствено занимљиву драж.{S} Мучи вас радозналост, хтели бисте кр |
| ан што му плаши лепушкасте слике његова заноса.</p> <p>— Гле гле, како сте ми данас осорни, муд |
| ргуре! пробуди га неки мио глас из тога заноса, баш кад је ступио у школско двориште.{S} Диже с |
| ином.{S} И сад се још онако исто с њима заносим.{S} Имам осам маторкица, а пилића да једва број |
| евића, рећи ће Гргур, који беше у истом заносу као и његов професор.</p> <p>А Милан?{S} Он као |
| сјајнуше још лепшим чаром, а лице обли заношљива лепота, груди јој се заталасаше, и једва се у |
| н рођендан, али већ онда беше и лепша и заношљивија, и живахна али и присебна, и пуна живости и |
| до шљивика, па срчане воћке, па високи заобљени ораси са зеленомодрим листом.{S} Милина поглед |
| ето Петров-дана.{S} Учитељ Макса одавно заокружио и довршио своју наставу, па готов и спреман ч |
| но по подне, баш пред школском капијом, заокупе ударати у даире: „Играј ми играј, Кара-Мартине“ |
| у медведу, а Циганин скине мастан фес и заокупи мољакати да му дате десетпарац.</p> <p>— Ехе, и |
| м.{S} Сви усташе, и као из једнога грла заори се: „поздрављајем!“ Свештеник баци на се епитрахи |
| војводу!{S} Одједанпут се из свију грла заори: „Живео Јосиф патријарх!{S} Виват!“ Најснажнији и |
| оје теолошко знање, док ти се из кухиње заори материн глас:</p> <p>— Данице!</p> <p>Мали Гргур |
| >Изненада се врата отворише и у соби се заори једно громко: „Сервус!"</p> <p>Гргур и Милан скоч |
| воје?</p> <p>— Аз јесам цар Валтазар од западне стране, поче упитани, па још оштријим гласом по |
| а од како смо почели заводити којекакве западне, можда римокатолическе измишљотине...</p> <p>— |
| рика.{S} Ту нема ништа германско, ништа западно.{S} Велики славјански појета!{S} Ходите ближе, |
| у поче сунце сасвим замицати за брдо на западној страни школе.{S} Још се изнад младе горе виђах |
| ивања, а из овога за неколико тренутака западоше у диспут.{S} Препиру се, доказују, ни један за |
| ара.{S} Напунивши је мирисавим дуваном, запали је трудом, закачи левим палцем за ивице од прслу |
| , толика жестока опозиција!</p> <p>Сава запали пљоснату турску лулу на дугачком трешњевом чибук |
| гаху распознати слова у књизи.{S} Гргур запали свећу и навуче беле завесице на прозоре.{S} У со |
| ђаци кроз прозор да је још једна свећа запаљена на столу школском.{S} Зачудише се, јер обично |
| ене авлијске вратнице, изнад главе држе запаљене лучеве, који тајанствено обасјавају цело прост |
| {S} Има их у сваком трећем селу — ко би запамтио имена толиким учитељима.{S} Е сад да нешто уст |
| Милане, Гргуре, чујте ме! ова стара.... запамтите што вам говорим... ова стара бесвесна Русија |
| аматиком читаћу вам од речи до речи, да запамтите, да знате на изуст.</p> <p>Професор, отворивш |
| {S} Збогом!{S} Да ти отворим прозор?{S} Запара; а како је на пољу лепа хладовина.{S} Красно веч |
| мко колико га његово чисто грло ношаше, запева не велико као што је велико, него и од оног најв |
| се ближе примакоше јаслама, а цео збор запева јако и сложно:</p> <quote> <l>Стопи моја направи |
| ак Васо убриса сузе рукавом, а цео збор запева: <hi>Шедше трије цари ко Христу со дари</hi>...< |
| учитељу, љубави ти, де да <pb n="40" /> запевамо!{S} И рекав то, поп поче неку црквену песму, т |
| сва звона на свима карловачким црквама, запевасмо: „Тебе Бога хвалим!{S}" Певасмо, мајстор-Јова |
| ни у звонце и сви, као из једнога грла, запеваше <title>Слава во вишњих Богу</title> А кад поче |
| е писмо, узе учитељ своје.{S} Пипа попа запечаћену хартију — што кабасто, кабасто.{S} Окреће он |
| ур полусмешљиво, кад је опазио да Илија запиње.</p> <p>— Био си, не срди се, био си сањало.{S} |
| /p> <p>— Учите ли децу по наставленију, запита Максу, или се још држите старе практике ?</p> <p |
| .{S} Као смишљене.{S} Чиј си ти, мали ? запита поп Гргура.</p> <p>Гргур се застиде.</p> <pb n=" |
| си ти то казао, зар то нисам казао ја? запита поп.</p> <p>— Не, ја сам казао, а, ја, говори уч |
| с тај ваш господин Максо учио и појати? запита окренув се деци.</p> <p>— Знамо све тропаре.</p> |
| па уђе у народ.{S} Пролазећи горе доле запита нас: „Хоћете ли, браћо, данас да бирамо војводу? |
| се извести, док се не ошине.{S} Ево да запитамо господина оца... ту је све — године, знање, ис |
| и, па, да би изазвао друго расположење, запитаће:</p> <p>— Село Гргурово није одавде далеко?</p |
| а.{S} Па шта учинисте сад у Карловцима? запитаће Јован.{S} Сви се и нехотице примакоше столу.{S |
| ан мало заћута;</p> <p>— Шта мора бити? запитаће Гргур.</p> <p>— Мора бити револуција.</p> <pb |
| нас... био си...</p> <p>— Шта сам био? запитаће га Гргур полусмешљиво, кад је опазио да Илија |
| шали што о Мицкијевићу? по дужем ћутању запитаће професор Сава своје ученике.</p> <p>— Нити смо |
| о војвода из Италије, док се приберемо, запитаћемо се за јуначко здравље.{S} Што било било, а у |
| мо је погледао.{S} Учитељка га је благо запиткивала, а он јој је, у издробљеним реченицама, исп |
| ноге, па само што викну:{S} Петрија!{S} Запиткивања, и одговарања.{S} Разговор, част — до поноћ |
| и торокати по цео дан, а душа јој беше запиткивати, описивати и приповедати све што је знала, |
| опуштати, и он, сасвим мирно и озбиљно, запиткиваше је о покојној учитељци, о учитељу Макси, о |
| која пуцкара; час око њега поскакује и запиткује, час се врзе око матере, која га наизменце љу |
| сење небо гледало их, и у овом тренутку заплакало је, крупне капљице шуштаху по цвећу, а неколи |
| и Паун беше мекша срца, он би се час по заплакао, кад би чуо да ће да воде брата, и да га дуго, |
| e>, професору Сави се зажари лице а очи запламтеше.{S} Чега ли се срећан сетио?{S} Можда свога |
| ритисли целу околину, таман да се кишом заплачу.{S} Макса огрнуо џубе и место феса намакао зимњ |
| а њега Максо сече очима, а сироти, мало заплашени ђачићи истресају своја мала знања као поп бис |
| ам цар Мелхиор, одговори тај трећи мало заплашено, тако да се је једва могло на крају чути: и д |
| ља, окрене се отац пун збиље своме мало заплашеном синчићу.</p> <p>А кад је с пуно поштовања по |
| аво, што му се иначе слободно ђаче тако заплашило, па не могавши савладати своје големо незадов |
| ништа и не зна.{S} Он је сиромаха Симу заплашио директором; вели: носи ти тај у џепу троструку |
| н и спуштати свечани, али и тајанствено-заплашљиви мир.{S} Мали Гргур, узнемирен таком ненавикн |
| покреће с места, уздиже га, чини му се: запливаће у ваздух, полетеће.{S} Ходе, а с њима напоред |
| те само, кад избацим ево овако ногу, па запнем палцем о прслук, зар вам не изгледам као сушти < |
| {S} Рођена да заповеда народима, да, да заповеда — а шта ради она?{S} Скрстила руке па слуша: п |
| упрли очи у њу.{S} А она?{S} Рођена да заповеда народима, да, да заповеда — а шта ради она?{S} |
| лне Европе.{S} Та да ми је једну годину заповедати на Неви!{S} Видели би непријатељи Славјана, |
| да отвори врата и стане на праг, својим заповедничким оком пресече све чланове кора, а они, нем |
| та и умише се.{S} То је стара учитељева заповест, коју, као најсветије предање, предају стари н |
| а хладна вода“, или онај до њега: „Пета заповест гласи: шти оца твојего и матер твоју“ и тако д |
| ни крива ни дужна, само што по њиховој заповести не хтеде маџарски говорити.{S} Но, како вам с |
| олских часова, онда су старији ђаци, по заповести учитељевој, сви у глас, више певали него гово |
| ам и Оче наш и Богородице дјево и десет заповести божјих....</p> <p>Изговоривши то, поче обични |
| > <p>— Било, учо, било па и прошло; кад запоје аркимандрит Гавро, па ђакон Живојин, сада прота |
| радих с проклетим дугама.{S} Од јуче је започео упис, ја ћу их одвести господину директору, то |
| о: да ли ће до ручка моћи бити готов са започетом главом у књизи, или ће је морати довршити там |
| p>— Дон Кихот! поможе му Милан завршити започету реченицу.</p> <p>— С тобом се не да данас гово |
| молимо да га примиш ти у твоју кућу.{S} Заправо да ти кажем, мајстор Јоване, не смем ни да поми |
| дини пут не помисли на Даницу, која је, запрепашћена, стајала на ивици брда пред школом, и непо |
| ња диже се и Иван, забрави кућна врата, запрета ватру, оде и леже.{S} На пољу се чујаху истом п |
| .{S} Можда ће љубавна песма наћи одушке заптивеним врелима?{S} Још црње и горе !{S} Згужва измр |
| у софре, као две звезде, два лепа, мало запурена лишца Данице и Гргура, на глави им оне златне |
| ајстор Јоване, где је места за вас све, зар ће бити иједан угао за моје дете.{S} А душе ми је м |
| Да су наши велики претци тако мислили, зар бисмо данас били господари у Београду?{S} Камо дахи |
| овако ногу, па запнем палцем о прслук, зар вам не изгледам као сушти <pb n="84" /> професор?{S |
| веровати.</p> <p>— Зар си ти то казао, зар то нисам казао ја? запита поп.</p> <p>— Не, ја сам |
| мажу молбе. „Зар ми нисмо српски народ. зар не смемо ни живети као српски народ?" суну мало јач |
| ате седети и ви !{S} А куд вам се хита; зар имате што прече од своје званичне дужности, за коју |
| , сасвим довољно!</p> <p>— Одрицати се; зар баш ништа нема чега се не би смео одрицати?</p> <p> |
| , приклопиће Милан.</p> <p>— Увреда!{S} Зар ја?{S} Погле само...{S} Та да сам се родио у Средње |
| машио.</p> <p>— Прут је нужно зло...{S} Зар не мислите и ви тако, госпођице? окрете се Даници, |
| ,можда и више него цигло један пута.{S} Зар мислиш, да га и сама нећу више пута прелетати очима |
| , како сте ми данас осорни, мудрице.{S} Зар вам је тако отежао ваш „драги Илија“?{S} Кад вам се |
| рење да је ма годину дана децу учио.{S} Зар није и школа држава, а дечица народ, и те какав нар |
| а чак и служити на маџарском језику.{S} Зар су у једном селу оборили сељака и били га ни крива |
| <p>— Што је углачала косу као утијом — зар ти мислиш, да је оно њезина коса ?</p> <p>— Ја не м |
| Ју, Гргуре, али си ти неваљао!</p> <p>— Зар што не марим, што не желим да ти умреш?</p> <p>— Ев |
| > <p>— Па, да видиш, дијете...</p> <p>— Зар си ме заборавио? </p> <p>— Заборавио, да! настави ч |
| , округла је као каква јабука.</p> <p>— Зар? оте се једноме сељаку, који, зачуђено, гледаше лев |
| да Аустрији не треба веровати.</p> <p>— Зар си ти то казао, зар то нисам казао ја? запита поп.< |
| Лажеш!</p> <p>— Можда и лажем.</p> <p>— Зар ти ниси видео ону што успија?</p> <p>— Нисам видео |
| /p> <p>— Ја не знам шта је то.</p> <p>— Зар твоја мати не кува пекмез ?</p> <p>— Не кува.</p> < |
| , Русија — слобода, утопије!</p> <p>— А зар ти твоји савези нису сањарије?</p> <p>— Јок, чист и |
| и језичић? костреши се Иван.</p> <p>— А зар га мислиш не бије?{S} Али ко ће, бабо, ућуткати оно |
| S} Примети му мајстор Јован.</p> <p>— А зар ви то опажате?</p> <p>— Та ето смешите се, па...</p |
| зеницу ока, као мало воде на длану, па зар да га сад остављам на душу туђину и незнану?</p> <p |
| Што год не разумете, питајте, па ће се зар наћи ко ће вас као што треба обавестити.{S} Наука ј |
| ћемо их ређе, много ређе виђати.{S} Али зар да <pb n="52" /> остану ’вако као ја и ти?{S} Грехо |
| .{S} Не помаже доказ, не помажу молбе. „Зар ми нисмо српски народ. зар не смемо ни живети као с |
| сиђе доле у поточић, стаде на два бела заравњена камена у сред бистре и провидне воде, заити р |
| езазленим ликом нашег свештеника Крсте, зарадова се Макса, поскакаше са својих места сви што бе |
| 848 година.{S} Дигли се народи да збаце зарђале стеге са своје слободе.{S} Дигли се Хрвати, диг |
| .{S} Патоси се извитоперили, прозори на зарђаним шарчицама олабавили ; она велика пећ испрепуца |
| па једва се сети те попа у руку, за њом заредише сви, а учитељ Макса, весео и блажен као малено |
| директора.{S} А учитељи ?{S} Они час по зарезу, све неког посла ради тумарају напоље, па од нек |
| гледаш и да им се дивиш.{S} Поред плота засадила сам сунцокрет, већ је израстао више моје главе |
| а.</p> <pb n="54" /> <p>Сутрадан а зора засветлела, а сви већ бејаху на ногама.{S} Дођоше и ком |
| у помоћ својој рођеној браћи.</p> <p>— Засврбио те врат.</p> <p>— А ти? упитаће га Гргур радоз |
| , намакне великоокнасте наочари на мало заседласт нос, скупи појаче смежуране усне, уздигне нав |
| 48" /> задружних кућа, рекли бисте е је заселак.{S} А сложни су — да изгину један за другога.{S |
| омнији намештај изгледао је много лепши засенут вечерњим сутоном.</p> <p>Изненада се врата отво |
| Али Гргур већ није ништа даље видео.{S} Засенуше му очи од изненадне муње.{S} Преврат, који уск |
| а слова једва распознаваху.{S} Како ово засењавање поче учеставати, Гргур спусти <title>Вјестни |
| жичног и топлог трептања, које му отоич засењаваше очи.{S} Гледа и гледа ; колико тишине, колик |
| ...{S} Много је горчина, мањих и већих, заслужених и незаслужених, кусао у своме и тихом и бурн |
| њаци товише на платама, које ако сам ја заслужио, тако су и они.{S} Па још толико други учевни |
| дем добра, с дана на дан боља, да будем заслужна тако доброга другара, као што си ти.</p> <p>„Ј |
| , окрете се на другу страну, и уморен — заспа.</p> <p>А кад фамулус Степан дојури школи, подига |
| ло главе наслоне.{S} Мала Даница одавна заспала, па је попадија у суседној собици наместила на |
| мислио, па тако, као уморно јагњешце, и заспао.{S} А први санак под школским кровом беше тако д |
| ером, неће упрти поглед у бабу и слатко заспати.{S} Плакао је, брисао је сузе широким рукавом с |
| и спремаше се за полазак.{S} Макса још заста у соби, а њих двоје одоше до баштице.{S} Пуно раз |
| аоружан, у првим колима велика тробојна застава, на њој српски грб; једни певају:</p> <quote> < |
| ма.{S} А кад му се поглед оте на црвену заставу с белом звездом и месецом, сакри главу у један |
| ћутећи, Милан ће опет мало застати.{S} Застаде и Илија.{S} А кад фамулус <pb n="136" /> беше д |
| атери и оцу“.</p> <p>Ту говорљиви Илија застаде, па очима око себе, час у учитеља, час у Даницу |
| ри мачор, приближи се школским вратима, застане мало, застане још малко, па онда изненада отвор |
| лижи се школским вратима, застане мало, застане још малко, па онда изненада отвори врата и стан |
| ловину пута, ћутећи, Милан ће опет мало застати.{S} Застаде и Илија.{S} А кад фамулус <pb n="13 |
| ли ? запита поп Гргура.</p> <p>Гргур се застиде.</p> <pb n="24" /> <p>— Но, но, но.{S} Не бој с |
| е, загрлио те како снажно, али се убрзо застиде од тако дрске и нерасудне помисли, жар првог од |
| ксо врло добро шта он зна.{S} Не бих се застидео ни од веће школе, нити би и она са мене била п |
| стављен сто, одмах ћете приметити да је застрт чистим чаршавом, тањири и чиније од бела, истина |
| с таваница велику кесу јабука, напунили заструг са младим сиром, извадили из пепела грдну велик |
| сир, који је истом данас начет, па пуна заструга бело-жутога липовца, меда, који је бистар као |
| поскида врећу и торбу, неколико дрвених заструга и један најпростији сандучић.{S} У врећи је бр |
| е брашно прохино, а у торби пшенично; у застругама сир и со, а у једној позамашној кеси бео гра |
| цу; а трбушасте чутуре с вином, погаче, заструзи с пребранцем и киселим паприкама, склоњено је |
| ирали, шта се тамо ради, писали жалбе и заступали, добро се за сваку и најмању услужицу наплаћи |
| вати копче и спремати, а кад год би она засузила, и оне би јој помагале плакати.{S} Кад све беш |
| ице обли заношљива лепота, груди јој се заталасаше, и једва се уздржа да не падне на снажно нед |
| p> <p>— Нек је жив и здрав, рече учитељ затварајући књигу, сад је прворазредац.</p> <p>— У руку |
| је лепушкаста и мало несташна девојчица затварала крила, дотле је он пажљиво разматрао школу и |
| ађе гунђајући: „Увек и увек морам ја да затварам врата за вама“, и „вселена“ беше затворена, за |
| обично несносно шкрипала при отварању и затварању.{S} Професор оде горе у варош, у шетњу, можда |
| раћају се опет Гргуру, па ако се опире, затворе га у собу и не пуштају, док сретно не избаци и |
| тварам врата за вама“, и „вселена“ беше затворена, заједно са Штуром, Коларом и Мицкијевићем.</ |
| гова чиста, проста и лепа, али и сувише затворена натура нагињала је више грађанском животу, во |
| ра Ружица.</p> <p>Гргур, намрштивши се, затвори ону књигу пред собом.</p> <p>— Непрестано седет |
| рове?</p> <p>— Ја! плану Гргур одлучно, затвори књигу и с поштовањем је спусти на сто.</p> <p>— |
| ише и вихор опет духну унутра.</p> <p>— Затвори!</p> <p>Гргур затвори књигу.</p> <p>— Гледај ов |
| збојнике</title> Шилерове, па опет, кад затвори књигу и кани се да легне, смерно стане пред „Ра |
| унутра.</p> <p>— Затвори!</p> <p>Гргур затвори књигу.</p> <p>— Гледај овамо !</p> <p>И погледа |
| а љутита и плачна.</p> <p>Он опет књигу затвори.</p> <pb n="89" /> <p>— Пакостан и гадан !</p> |
| ноћ, Гргуре, лаку ноћ!</p> <p>И Илија, затворивши неспретно врата, која су, ненамазана, врло д |
| на својој клупи.</p> <p>А учитељ Макса затворио се у свој <hi>педагогијум</hi>, па по два дана |
| у до Гргуровог оца, и они, после малога затезања, пристану.{S} Фамулус Степан спреми се да их п |
| авао, седели и ћутали онде, где се који затекао, а после су се разишли по кући и око куће.{S} Г |
| знам, пишем, а Богу ћу се молити да те затекне здрава и онако добра, <pb n="93" /> као што смо |
| <pb n="49" /> која је у кућној огради, затим би, освежен студеним јутром, ушао у кућу, примака |
| се у своју лекцију, вежбао се у читању, затим, загледавши се у мапу Европе, на којој ништа није |
| решли целе таблице множења и дељења.{S} Затим се појали: тро пари, кондаци, јектенија и друге п |
| кој, седети с десне стране Бога оца.{S} Затим је казао да сагну главе и очитао им покајну молит |
| па онда, одлучно, остави и забрави.{S} Затим пољуби обе погаче, скиде пешкирић са оне Даничине |
| т, први пут догодило у нашем заводу.{S} Затим нам исприча све што се догодило.</p> <p>— Па то н |
| х чинија пасуља кухана са сланиницом, а затим раздели свима <pb n="13" /> позамашне кришке прох |
| тарући сузе белим рукавом.{S} Изнела је затим, за срећна пута, комовицу и погачу и младога сира |
| , али више кроз зубе „јесмо“, учитељ се затим удали, а ђаци, полако, један по један, оставише с |
| шњеве ђезије.</p> <p>Кад оде поп, одмах затим удари звоно на вечерњу.{S} Међу ђацима настала св |
| умивања настаје кратак одмор, па одмах затим сваки своју књижицу: који под орах, који под брес |
| е наш.“</title></p> <p>Беше понедеоник, зато се на сто изнесе пуна велика чинија кромпира с мес |
| еднолични дани, слатко као у детињству, зато се многи старци, који раније који доцније, „подете |
| b n="25" /> <p>— Зашто цео свет лаже... зато што лаже.</p> <p>— Што лаже!{S} Није то доста само |
| сти нису у школи упутили како треба.{S} Зато учите сад док сте млади.{S} Што год не разумете, п |
| диш, прва љубав није ми најсретнија.{S} Зато се, чујеш ли ме, нећу више ни заљубљивати.{S} А зн |
| , онај исти, најбољи међу најбољима.{S} Зато се на тебе, осим свију другова, понајчешће и најра |
| елим чизмама не смем у толики ризик.{S} Зато, благодареније буди Богу на срећи, која ми је већ |
| е да би онда много, много горе било.{S} Зато је добро што сам ја овака, а ти опет таки.{S} И ос |
| погледе онамо сви послушно гледају.{S} Зато је у сваком склопљеном друштву он обично био предс |
| не бојте се ви, мој драги пријатељу.{S} Зато је Бог створио уз директоре и професоре...{S} Па к |
| оног васељенског из Цариграда.</p> <p>— Зато њега нећемо ни питати.</p> <p>— Да кога ћемо питат |
| говори мало јаче учитељ Макса.</p> <p>— Зато ће је много пећи и жећи на ономе свету...{S} Али с |
| -Јоване?{S} Просто би скапали.</p> <p>— Зато, молим вас, прихватите ову већу чашу, понуди га Јо |
| шко је, децо, данас стећи пријатеља, па зато их ваља себи ковати јоште из малена.{S} Па да се г |
| а, али фамулус и чобани нису певали, па зато су крадом, у свакој имућној кући, опипали по коју |
| е ведро чело.</p> <pb n="59" /> <p>— Та зато и дођох ето до тебе, да ме светујеш, да ме, као пр |
| о цркви само о великим годовима, али је зато радо прилагао, кад је ваљало набавити књиге, или н |
| олској трапезарији укиде се мрс.{S} Али зато, место прохе, наста хлебац пшенични.{S} У школи, п |
| да сте тирјаћија на ваљану рибу.{S} Али зато сад смемо мало повише овог ритопечког.</p> <p>— Е |
| служио, ишао подеран и гладан, али сам зато сачувао цело „благодјејаније" од ове две три годин |
| арод прекрилио и саму порту.{S} Али сам зато сутрадан пре звона био у олтару и добио од проте д |
| уделило по коју мрвицу радости.{S} Ето зато волим да се исквасим, а да не пребацим себи да сам |
| орише оба младића.</p> <p>— Али смо вас зато кљукали Шилером и Гетеом, па чак и оном будалом — |
| ротиву простих аукторитета, али је опет зато, можда махинално, љубио владике у руку и скидао ка |
| ни му се никад тако драга, њезин лик му затрепта као лик анђела.{S} У тај мах, кроз малаксало ш |
| лада Српчета, заигра му срце, радост му затрепта на челу, на образима, уста журно са столице и |
| ку, а вама, као у хиљаду и једној ноћи, затрепте најживље махале пуношаренога Багдада.</p> <p>Т |
| а?{S}" Добро старац и не изговори, а ми затутњисмо: „Живео војвода Шупљикац!{S} Живео! виват! ж |
| њижевност, школа, црква, све.{S} Нећете заћи у моје године, а све ће...</p> <p>Али ту раздраган |
| >— Лежи? </p> <p>— Рањен.</p> <p>Даница заћута.{S} Милан је опазио бледило на њезином лепом лик |
| у очи зуцнули (но ту учитељ Макса мало заћута и једва изговори реч):{S} Швабо...{S} Али увек ј |
| а мора бити...</p> <p>Али ту Милан мало заћута;</p> <p>— Шта мора бити? запитаће Гргур.</p> <p> |
| нука, што је одрастао у гори, па док не заувине целом гласином — не иде.{S} Па кад учитељу Макс |
| аде па вас радознало гледало, како сад, зауздано и оседлано, бије копитама тамо пред судничким |
| мен сину новом јачом светлошћу, он опет заузе своје обично место поред стола.{S} Дуго је гледао |
| >...{S} Мала <pb n="9" /> Даница већ је заузела своје место до зида у материном кревету, покрил |
| да се већ уморио, нестрпљиво се држи на заузетом месту на кревецу, и час <pb n="80" /> па крадо |
| а сељачке зборове, брани црквено имање, заузима се за цркву, а омакне ли се којом која неодмере |
| макне.{S} А кад је мали Гргур пришао да заузме своје место на кревету, мала Даница погледа га с |
| хвата сутон, а Милета зором полази.{S} Заузми се где треба, те да му тамо буде лашња ова годин |
| енути.{S} Таман ће наш нови Кара-Мартин заурлати: ма! а директор широм врата отвори.{S} Сиромах |
| <p>— А шта си ти смислио ? упитаће поп, заустави се и поче намештати крајеве од џубета један пр |
| пи Европе, шара прстом по Русији, па га заустави на Криму.{S} Замера школској власти, што није |
| ијег друга и догађаја па се најзад опет заустави на Даници.{S} Што се ближе селу примицаше, тим |
| о читав мали свет, код којега је вредно зауставити се, испитати га.{S} А највећма вољаше у слоб |
| а сте пролазили ; а и Гргур ће вам бити захвалан.{S} Ви не знате, шта је самоћа.{S} Ви сте сити |
| е око стола.{S} Он, у подужој здравици, захвали се Господару и власти, који су га се сетили и т |
| зиме истутњиле од како је учитељ Макса захвалио на професорству, од како поп Крста недељом и п |
| а, од нашег учитеља, коме смо и ја и ти захвални за све наше знање.{S} Ја не знам, кад ће се мо |
| напред скакутала.</p> <p>Кад је било на заход сунца, звоно с дрвене црквене звонаре огласи вече |
| е грађевине.</p> <p>На један сахат пред заход сунца испеше се на један вис.</p> <p>— Погледајте |
| у поток, у ком се бистра вода преливаше заходном румењу.{S} А кад се при последњем поласку опра |
| елено грање, још милије кад је сунце на заходу па просипље румен на реку, на поља, на шумарке, |
| онда и попевао.{S} Сунце беше готово на заходу, кад са једнога виса опазише своје село.</p> <p> |
| ја брату учинила?{S} Па опет, тако мали захтеви, толика жестока опозиција!</p> <p>Сава запали п |
| се зажмирио, па сања, сања сне, који би зацело били снови, да га час по не увери остали живот о |
| — Нестаће, децо, не велим Београда, али зацело и овог тесног Дорћола, а ове ће песме остати ваз |
| <p>„на страни“ „нека изненадна жалост" „зацело“.... „Врагу!“ викну Јелена, срдито и покупи карт |
| голема смеха, али што се и учитељ Макса заценио, па и сам фамулус Степан тресе се у својој незг |
| слутио није оно, што се у његовом другу зачело и нагло почело расти и бујати.{S} Сад му паде на |
| вече, а тада се је тачно вечерало.{S} У зачеље сео Јован, до њега десно жена, па син му Милан, |
| од великог плавог ормана, што стајаше у зачељу између кревета и извади једну књигу у тврдим кор |
| ире иза ситних слова, па ме маме, па ме зачинкавају.{S} Једне недеље по подне просто ми се смрч |
| У тај мах, кроз малаксало шуштање кише, зачу се велико звоно са томашевачке цркве, које оглашав |
| лени“, још док није врата ни притворио, зачу се његов симпатичан глас:</p> <p>— Јелена!</p> <p> |
| е до јације.{S} А одмах после тога доба зачу се у дворишту журан бат.{S} Врата се отворише бурн |
| и зрнце на бројаницама, а на вратима се зачу куцање.{S} Даница се исправи, својим крупним очима |
| упалим очима. </p> <p>— Ви ћете се мало зачудити нашем доласку.{S} Опростите, путници.{S} А има |
| на свећа запаљена на столу школском.{S} Зачудише се, јер обично школска соба, како се пред мрак |
| <p>— Зар? оте се једноме сељаку, који, зачуђено, гледаше лево десно у своје другове.</p> <p>— |
| ли, Славјанин!</p> <p>Гргур га погледа зачуђено.</p> <p>— Чудиш се, је ли?{S} Чудиш се?{S} На |
| дента гледаше је, мање сачустљиво, више зачуђено.{S} Као да не могаше ни да докучи, откуд толик |
| чело, скупио смежуране усне, па мислима зашао у ближу и даљу прошлост.</p> <p>Сећа се старац св |
| шнији.{S} Окренуо се још једном два, па зашао за гору.{S} Од то доба две су године, дуже и теже |
| столом, не чини му се да је баш толико зашао у године; још и данас, као свакада, тачно се држи |
| а се прекрстим и молим да га Бог узме у заштиту.{S} А од кога ?{S} Од мог доброг оца, од нашег |
| подине директоре, хоћете ли нам казати, зашто сте нас сазвали? упита га још једном озбиљно проф |
| а пред својима, и кад смо сами у кући, зашто бисмо се плашили од онога што нам је до скора так |
| ета, понеси ову писму Гргуру.{S}" Хоћу, зашто не. „И ову погачу.{S}" И ту погачу, рекох јој. „М |
| вовицу никад свога века није окусио.{S} Зашто, то никад није докучио ни један од његових биогра |
| превршило меру.</p> <pb n="25" /> <p>— Зашто цео свет лаже... зато што лаже.</p> <p>— Што лаже |
| ..</p> <p>— Цео свет лаже...</p> <p>— А зашто да цео свет лаже? осече се поп, у коме је стрпљењ |
| страну, да те когод позове?</p> <p>— А зашто не ?</p> <p>— На Маџаре?</p> <p>— На кога било, у |
| аоблачено лице и груну у плач.</p> <p>А зашто је плакао?</p> <p>Казаћемо и то, али само ради он |
| добре, поуздане, али га, ни сам не зна зашто, мало занимају и најнеобичније новости.{S} Често |
| ти, онда не знам шта ћу.</p> <p>— А као зашто не бих?{S} Чинио сам и туђину, а нек’мо ли теби, |
| није пропао, ко је света видео.{S} Ако зашто и наше дете не би могло бити поп или капетан?{S} |
| мела 1848 година.{S} Дигли се народи да збаце зарђале стеге са своје слободе.{S} Дигли се Хрват |
| ике некако вунасте обрве, пребаци ноге, збаци с горње ноге папучу, и — чита.{S} Сат тиктаче, ма |
| директоровања.</p> <p>— А шта ли се то збило?{S} Нама није нико ништа јавио.</p> <p>— Знам ја, |
| а али и присебна, и пуна живости и пуна збиље.{S} Ходао је с њом, разговарали су много, о селу, |
| <p>— У руку учитеља, окрене се отац пун збиље своме мало заплашеном синчићу.</p> <p>А кад је с |
| шио двадесет другу, а лице му тако пуно збиље, пуно мушке, маркиране лепоте.{S} На коњу је, па |
| акса привикну мало на гледаоце, па које збиљом свога гласа, које мрким погледом поврати потребн |
| м карактеру благост и питомост с мушком збиљом и истрајношћу у свакоме послу, којега се прихват |
| вољно смејати.{S} А Ружица, са свечаном збиљом, отпоче своје саслушање :</p> <p>— Волиш ли ти о |
| рије године навукоше му на суморно лице збиљу, коју је ређе разблаживао одмерен смех, али плач |
| ва, раније и жешће него обично; свет се збио у села; нико живи не слажаше амо цркви и школи; у |
| уше се крвави бојеви.{S} У овим биткама збише се чуда од јунашва, али се најхрабрије. борише бр |
| нема тишина.{S} Ђаци распуштени кућама због бербе.{S} Друга половина септембра, време чисто, т |
| само послове, а после збогом Крушевцу, збогом начелство!{S} Одох ти, Грго, у срез.{S} Мало под |
| воденици.{S} Па док те види Петрија... збогом!{S} Одох све трком до школе.{S} Како ће се и они |
| бри га поп.</p> <p>— Збогом Српство!{S} Збогом православије! уздахну учитељ Макса из дубине сво |
| {S} До ње сам и литургију одстајала.{S} Збогом! буди нам здрав, и немој нас заборавити. — Даниц |
| ли, али су твоји предњаци још тврђи.{S} Збогом, Грго, чекају ме другови, а помрчина је.{S} А ва |
| обрадовати кад чују да сам те видео.{S} Збогом !</p> <p>— Збогом, чича! отпоздрави Гргур, окрен |
| к’о по Богу сад, онда горак и кисео.{S} Збогом!{S} Имам ја другова и осим вас — широк ми је Дор |
| Сава.{S} Другова свуд на мали прст.{S} Збогом, моји мудри философи, и Илија има своју философи |
| а се не брини...{S} Да га поздравим?{S} Збогом!{S} Да ти отворим прозор?{S} Запара; а како је н |
| у да сам те видео.{S} Збогом !</p> <p>— Збогом, чича! отпоздрави Гргур, окрену коња, па што игд |
| Не шалим се.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом!{S} Али Гргур још добро и не изусти ову реч, а в |
| ске слободе, нашега рахатлука.</p> <p>— Збогом, видећемо се, одговори Гргур још непрестано под |
| алиш се?</p> <p>— Не шалим се.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом!{S} Али Гргур још добро и не из |
| ој се, учитељу! храбри га поп.</p> <p>— Збогом Српство!{S} Збогом православије! уздахну учитељ |
| ме поприлично „изобличително слово“, па збогом!{S} Тога дана не би више излазио, или бисте га в |
| о ти нисам по вољи, одох у контумац, па збогом!</p> <p>— Та чуј ме само...</p> <p>— А шта да чу |
| е.{S} Док свикнем само послове, а после збогом Крушевцу, збогом начелство!{S} Одох ти, Грго, у |
| коња, па са свим обичним гласом рече: „збогом“!{S} Окренув се још једанпут само, јаче опанком |
| о и врло много торокала о теби.</p> <p>„Збогом!{S} Ево се већ хвата сутон, а Милета зором полаз |
| ар Ирод стајао озбиљно и поносито.{S} А збор не прекидаше песму:</p> <quote> <l>На колена падош |
| окићени и осветљени Вертеп, то у његов збор, све лепе крунисане главице с једрим обрашчићима и |
| ежисер, стари учитељ Макса.{S} Цео мали збор упро је очи у њега.{S} Кад се стишао и онај послед |
| и још се ближе примакоше јаслама, а цео збор запева јако и сложно:</p> <quote> <l>Стопи моја на |
| рквењак Васо убриса сузе рукавом, а цео збор запева: <hi>Шедше трије цари ко Христу со дари</hi |
| адоше, падоше...</l> </quote> <p>Ту цео збор паде на колена, па и учитељ Макса, па и поп с попа |
| ш веће чудо занесених гледалаца.</p> <p>Збор певаше даље: </p> <pb n="35" /> <quote> <l>Звезда |
| ледан и леп, како се носи капетански, а збори мудро као какав поп.{S} Учитељ оста исто онако оз |
| p> <p>— Ко још верује у виле и вилинске зборове?</p> <p>— Ја! плану Гргур одлучно, затвори књиг |
| противницима.{S} Радо излази на сељачке зборове, брани црквено имање, заузима се за цркву, а ом |
| васпитним начелима, забрањивао је своме збору и јело и пиће; тек о поноћи, пошто би се походило |
| Даница одлучно.</p> <p>Илију у мало не збуни овака отворена опозиција.</p> <p>— Не мислите? по |
| !</p> <p>Ту се учитељ Макса доиста мало збуни, па онда, дошав себи, погледа најозбиљније своје |
| p> <p>— А где су ти ?</p> <p>Он се мало збуни па тихо шапну:</p> <p>— Ево их.</p> <p>Једва изус |
| трку из собе у школу, из школе у собу, збунио себе и друге, а добри и богобојажљиви поп Крста |
| места сви што беху за столом.{S} Поп се збунио па се крсти, а руке му дршћу; стоји, ноге му кле |
| екне што, умеша се у разговор, али тако збуњено, расејано, да је најзад напустио и те покушаје, |
| звукао ове године седмицу (тако су онда звали најгору директорову оцену), па од дерта хуче и пу |
| су му биле Жирондисте.{S} Многи су га и звали Милан Жирондиста.{S} Идеал му је био и Вучић.{S} |
| ла дугачка проста софра, коју су обично звали трапезарија.{S} Поседају око стола прво старији, |
| е пољуби.</p> <pb n="23" /> <p>— Дакле, звало се Вертеп.{S} А знате ли, децо, шта значи Вертеп? |
| ви учитељ задовољно; а знате ли како се звало оно место где су биле јасле?</p> <p>Ђаци у први м |
| — Добро, реци нам ти!</p> <p>— То место звало се:{S} Вертеп !</p> <p>Отац је пољуби.</p> <pb n= |
| м се хита; зар имате што прече од своје званичне дужности, за коју сте плаћени, која вас храни |
| народу, свештенству једне и друге вере, званичним и приватним људима, свакоме, ком је мило и др |
| којој се толико пута леђа обртала.{S} У званичним новинама печата се прокламација цара Николе и |
| њега капута, и док је везао своју белу, званичну пошу.{S} Ето уђе и директор, средовечан муж, < |
| ко дођеш ове јесени, отац ће те за цело звати, па ћемо се частити, частити догод се не разболиш |
| вици.{S} Хтео ме покојни Ђеро и попити, зваше ме и у „исправничество“ шабачко, али ја не хтех о |
| а му знам...{S} Преда мном трепти једна звезда, а та ме води на ону страну.{S} Идем, идем, ма з |
| ула једна јасна мисао, као оно усамљена звезда, кад се о вечери укаже на небу, на ком се истом |
| д анђелима и пастирима показа се сјајна звезда на велико изненађење, а још веће чудо занесених |
| кога бреста светлила је већ доста јасно звезда вечерњача.{S} Сви уђоше у кућу.</p> <p>Учитељка |
| аше даље: </p> <pb n="35" /> <quote> <l>Звезда иде јаснаја, јаснаја,</l> <l>Показасја краснаја, |
| <l>Возопите со мноју, со мноју:</l> <l>Звезда иде јаснаја, јаснаја...</l> </quote> <p>Ту оздо |
| ј огња.{S} На пољу студено, небо ведро, звезде трепте неком зимогрожљивом светлошћу, свеж вазду |
| а остала чељад, па у дну софре, као две звезде, два лепа, мало запурена лишца Данице и Гргура, |
| сељака нигде боље вајте под овом божјом звездом; жилав, а опет га можеш и ’вако и 'нако.{S} Сам |
| се поглед оте на црвену заставу с белом звездом и месецом, сакри главу у један бусен траве пред |
| е први од тројице царева; <hi>видјех бо звезду на востоцје</hi>, познадох да се Христос родио, |
| ни Вертеп, у пастире и анђеле, у светлу звезду.{S} У грудма им трепташе свечани мир, и нешто та |
| празан, не мислим овде, него овде (и ту звекну по ћемеру).{S} Мучио се, служио, ишао подеран и |
| {S} Још није почео сутон отимати мах, а звечка већ огласи време вечери.{S} За неколико тренутак |
| ст, који тамо код кошева, док не огласи звечка школски час.</p> <p>Кад су се враћали с потока, |
| о озбиљно гледаше и слушаше.{S} Међутим звечка <pb n="15" /> огласи школске часове, и обоје се |
| ај мах удари најстарији ђак у гвоздену „звечку", што висаше о једном дрвеном стубу школскога хо |
| прозорје.{S} Чини му се да чује далеки звон, струје певне и ветрне, еолову харфу, која тајанст |
| падају брвна с клисом с црвенога крова, звона сама звоне и заједно са посрнулом звонаром руше с |
| езбројним свештенством обојега реда.{S} Звона звоне, напред Рајачић, огрнут скупоценим плаштом |
| војводу.{S} У тај исти мах ударише сва звона на свима карловачким црквама, запевасмо: „Тебе Бо |
| кукурузи већ су ужутели.{S} Око вечерња звона, отворише се школске вратнице и у двориште уђоше |
| /> поста са уљем.{S} Кад би око вечерња звона, отворише се школска врата и уђе поп, с књигом и |
| ји га је, млађанога, крепио до јутрењег звона. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18880 |
| аму порту.{S} Али сам зато сутрадан пре звона био у олтару и добио од проте дозволу да тамо и о |
| ку, а са двокулне Саборне Цркве чују се звона на бденије.{S} Тај ми се тренутак учини свечан ка |
| р-Јоване, како служба прође.{S} Ударише звона, митрополит у митри и одјејанију, а за њим све ли |
| створење: и сазидаће цркву, и набавити звона, и иконе, и барјаке, ама му је некако у крви да р |
| у, јер беше субота.{S} Пошто се на глас звона сви прекрстише, узвикнуше заједнички: „Свјат Госп |
| на заход сунца, звоно с дрвене црквене звонаре огласи вечерњу, јер беше субота.{S} Пошто се на |
| рамидом, а димњаци се беле издалека као звонарице.{S} Авлије пуне стаја и вајата, а иза ограда |
| ова села, удари вечерње звоно на старој звонарици, а кроз <pb n="139" /> његову душу и нехотице |
| мали човечуљак у црној хаљини, дође под звонарицу, закачи руком за уженце и поче звонити.{S} Зв |
| ео само школски кров, и врх њега дрвену звонарицу са школским звонцетом.{S} Преброђујући поток |
| растова, на црквеној кули и на школској звонарници, што за тренут два блесну последња црвен — п |
| са забели се нова црква с високом белом звонаром.{S} Деца је гледаху и чуђаху се величини никад |
| звона сама звоне и заједно са посрнулом звонаром руше се доле на одграђену порту, по којој сеос |
| це и поче звонити.{S} Звони танкогласно звонашце, а гледаоци се живи не мичу.{S} А кад стаде зв |
| а с клисом с црвенога крова, звона сама звоне и заједно са посрнулом звонаром руше се доле на о |
| ним свештенством обојега реда.{S} Звона звоне, напред Рајачић, огрнут скупоценим плаштом старих |
| качи руком за уженце и поче звонити.{S} Звони танкогласно звонашце, а гледаоци се живи не мичу. |
| .{S} Изгледао је као црква, а имао је и звоник, на ком је висило звонце.{S} Унутра су гореле ма |
| вонарицу, закачи руком за уженце и поче звонити.{S} Звони танкогласно звонашце, а гледаоци се ж |
| ра, као Карпати: у пет великих, кличу и звонко одјекују шест стотина двадесет и једна — шест ст |
| ала.</p> <p>Кад је било на заход сунца, звоно с дрвене црквене звонаре огласи вечерњу, јер беше |
| еле својој другарици најлепшу срећу.{S} Звоно се још дуго, час јаче час слабије чујаше, а он, с |
| ледаоци се живи не мичу.{S} А кад стаде звоно, почеше се из углова купити пастири, приближише с |
| лике куће од његова села, удари вечерње звоно на старој звонарици, а кроз <pb n="139" /> његову |
| .</p> <p>Кад оде поп, одмах затим удари звоно на вечерњу.{S} Међу ђацима настала свечана тишина |
| , али не изгледајте да јагми цркви, чим звоно удари.{S} Кад је сабор, кад зна, да ће тамо после |
| S} Недељом се жури на јутрење, још прво звоно <pb n="127" /> ни одзвонило, а обучена учитељка в |
| малаксало шуштање кише, зачу се велико звоно са томашевачке цркве, које оглашаваше вечерњу.{S} |
| а, а имао је и звоник, на ком је висило звонце.{S} Унутра су гореле мале свећице, па се лепо ви |
| исини.{S} На тај знак фамулус зазвони у звонце и сви, као из једнога грла, запеваше <title>Слав |
| и врх њега дрвену звонарицу са школским звонцетом.{S} Преброђујући поток код новога моста, чешћ |
| , еолову харфу, која тајанствено чарним звуком извија најлепше песме српске и словенске, а иза |
| ајанствено-тужним јесењим жубором, а ти звуци дотакоше се његовог разнеженог срца, пробудише у |
| о великој вечерњи, удари прутом о сухи звучни сто, да улије страх, а са страхом бадру и опрезн |
| ешају и секу, а за собом остављају само згаришта.{S} Сељака Симу Илића ухватила маџарска стража |
| ковића?“ пита патријарх.{S} Само што се згледасмо, али нико ни једне. „Ђенерала барона Јовића?“ |
| највећу чутуру, па све то још за видела згодно наместили у кола и утушкали сеном.{S} Пунобрижна |
| и лепо.{S} Не спада на ствар, али није згорег свашта прибележити.</p> <pb n="122" /> <p>Ту се |
| </p> <p>Устадоше попадија и учитељка да зготове кафу.{S} Таман почеше са стаклена ормана скидат |
| ћим месом.</p> <p>— Знаш ли ти, Јелена, зготовити папазјанију?</p> <p>Јелена напрћи своје убран |
| два млада господина.{S} Гледају школску зграду, којој су зидови тако чисто бели, али дрвени кро |
| н тресе се у својој незгодној позицији, згрчен, у некаквом старом џубету, у шубари, а соба прос |
| мала Даница погледа га с пуно радости, згрчи већма уморне ножице под јорганом, климну мало гла |
| ивеним врелима?{S} Још црње и горе !{S} Згужва измрчену хартију и хитне је под сто. „Није то хт |
| n="63" /> кад отеше какву клупицу, или здепа какву столицу, крај свему умењу.{S} Свет, кад вид |
| дан, два... три!</p> <p>И учитељ прстом здера хартију око печата.{S} Гледа у отворено писмо, па |
| ти родити... родити другу Русију, млад, здрав, јуначан народ руски, који ће љубити нас, и кога |
| Словенин.{S} Сиромах народ словачки.{S} Здрав као вода планинска, питом као голуб.{S} Мађари, Н |
| и милостив...{S} Велике земље... народ здрав и јак...{S} Милиони, милиони, море, пучина! — где |
| ло, да сам... не, не... да сам потпунце здрав и весео.</p> <p>Илија забележи.</p> <p>— Ако одеш |
| Макса, господин Макса...{S} Да је жив и здрав — не познајем га.{S} Али да, да, времена се данас |
| <p>— Здравковић.</p> <p>— Нек је жив и здрав, рече учитељ затварајући књигу, сад је прворазред |
| само кад си нам се опет повратио жив и здрав.{S} Ниси се пео до школе?</p> <p>— Нисам, чича-Ст |
| итургију одстајала.{S} Збогом! буди нам здрав, и немој нас заборавити. — Даница“.</p> <p>— Дани |
| <p>— Вредна?</p> <p>— Кртица.</p> <p>— Здрава?</p> <p>— Као природа.</p> <p>— Лепа?</p> <p>— Ц |
| ог учитеља тако оцепило од света?{S} Та здрава старост чини дане дражима, слађима; врење и боре |
| ишем, а Богу ћу се молити да те затекне здрава и онако добра, <pb n="93" /> као што смо те испр |
| дећи је, радовао се у себи, што је тако здрава, тако угледна, тако добра домаћица свог старог с |
| азнолика цвећа, исто као пре, калопер и здравац на истим местима, само су данас крупнолиснији и |
| } Пун их је Крагујевац.{S} Па личне, па здраве, па богате.{S} Мудро каже народ: не лепи се сиро |
| ћ сами послужити, када зажеднимо ...{S} Здрави сте !</p> <p>Професор Сава одврну горњи и доњи к |
| ко си рад чути, ми смо, хвала Богу, сви здрави, које исто и теби од свемилостивога Бога желимо. |
| ога Бога желимо.{S} А и како не би били здрави у овим питомим горовитим селима.{S} Шума, ливаде |
| тамо буде лашња ова година.{S} Твоји су здрави сви; мајка ти је била у цркви о Ивању-дне, и ја |
| течан као етирно уље.{S} А између ових здравих ђаконија извиле вите вратове трбушасте буклије |
| јесте, али што ћеш у Здравковићима чути здравица и напијалица, Бога ми их не умеју онако ни они |
| попа и све око стола.{S} Он, у подужој здравици, захвали се Господару и власти, који су га се |
| /> мислити.{S} Поп је отресао најлепшу здравицу и Књазу и Попечитељу, али се изненађени учитељ |
| ли по деди ?</p> <p>— По деди.</p> <p>— Здравковић.</p> <p>— Нек је жив и здрав, рече учитељ за |
| Уђоше на вратнице Гргурова оца.{S} Иван Здравковић стао пред кућу и гледа изненађено.{S} А кад |
| га имали, и само се каже.{S} Јаше Иван Здравковић своје слабачко кљусе, које понајлак граби на |
| ење горе десно шумици, мора се проћи на Здравковића куће.{S} Здравковићи су староседиоци.{S} Ка |
| оженити сељаку инокосну, али кад си из Здравковића, онда ти цуре саме бегају.{S} Иван је довео |
| ика од најжућег коситера.</p> <p>Није у Здравковића само срце обилићско.{S} Њихова поштења на д |
| , мора се проћи на Здравковића куће.{S} Здравковићи су староседиоци.{S} Кад гледате оно неколик |
| јстор наздравити — јесте, али што ћеш у Здравковићима чути здравица и напијалица, Бога ми их не |
| ку, то је брат Иван, Гргуров отац, међу Здравковићима.{S} У оца их беше тројица, али један умре |
| , који воле потказати него да му Господ здравља да.{S} Пре него ће се граја дићи, тркне један к |
| мо неколико домаћина, а за остале, Боже здравља, дуго је до новога <pb n="36" /> лета.{S} Али к |
| е овамо на моје ритопечко.{S} Али, Боже здравља .{S} Молим вас узмите да испразнимо још по једн |
| данас попечитељ просвете?{S} Него, боже здравља, гледаћемо ми да се то на боље окрене.{S} Само |
| а!...{S} Гледај ти свога посла!{S} Боже здравља, гледаћемо како ћемо, ако повијају власти.</p> |
| } Која меџедија неће шкодити...{S} Боже здравља... ја ти верујем... вратићеш ми.{S} Без писмена |
| видети својим сопственим очима.{S} Боже здравља, чим гране лето, притегнућемо кљусадма колане, |
| ни своју и сувише трошну обућу.{S} Боже здравља, други пут.{S} Биће прилике, кад ће се и наш др |
| лија има своју философију.{S} Времена и здравља, стрпљења, корак по корак, све ће бити.</p> <p> |
| се приберемо, запитаћемо се за јуначко здравље.{S} Што било било, а у напредак богме сваком св |
| љу, да и њега учиш са осталом децом.{S} Здраво је, као јабука — гледни га само!{S} Једва сам га |
| ене одмах у сузе.{S} Нек је дете живо и здраво, нек се добро учи и влада, а те твоје сузе ама н |
| огради, саже се и узабра један лист од здравца, пољуби га, погледа преко ограде, а вреле је су |
| е тојаге, а младо срце не може да одоле зебњи, која мало по мало прелази у страх.{S} С леве стр |
| у даску од скамије, слушају и гледају и зебу у плашљивим срцима: шта ли ће бити кад учитељ Макс |
| то учитељ не види.</p> <p>— Ево ово је зевалица, а ово попина капица, настави мала вртарка, по |
| ортаци.</p> <p>Ту Гргур зевну.</p> <p>— Зеваш, досадно ти је?{S} Ако, ако... ја хоћу да имам, д |
| д нису на одмет ортаци.</p> <p>Ту Гргур зевну.</p> <p>— Зеваш, досадно ти је?{S} Ако, ако... ја |
| {S} Дође и шести дан по подне поста без зејтина; сутра је причест и почетак <pb n="17" /> поста |
| икога осим којега пупавца или плашљивца зелембаћа, покри десном руком своје наоблачено лице и г |
| су јесење лепоте.{S} Још се свуда види зелен лист, али тамо амо измешан жутим и црвеним, по ст |
| в, мање бео него блед, чела висока, ока зелена, косе до главе ошишане, а висок, за једну главу |
| р мало јаче нагну на задњи наслон своје зелене столице, замаче дланове за потиљак и погледа у п |
| ломанина.{S} Гранчица бршљана или вршак зелене лозе што се виде овде онде изнад зидова, као да |
| ма, где седе средовечне ерлије с белим, зеленим и шареним турбанима, пушећи <pb n="70" /> чибук |
| зеленим прозорчићима.</p> <p>— Коју за зеленим прозорчићима? викну Гргур и тресну оном столицо |
| у девојку — шта се претвараш ? — ону за зеленим прозорчићима.</p> <p>— Коју за зеленим прозорчи |
| м прозорима?</p> <p>— Све поред куће са зеленим прозорима.</p> <pb n="88" /> <p>— А знаш ли, ко |
| онамо.</p> <p>— Дакле све поред куће са зеленим прозорима?</p> <p>— Све поред куће са зеленим п |
| оред оне куће на углу?</p> <p>— Са оним зеленим прозорчићима.</p> <p>— Јест, поред куће са проз |
| но од врата, која је цела састављена из зелених углађених каљева.</p> <p>Мали Гргур пажљиво гле |
| S} Савише јој око главе венац од ситних зелених листића и бело-бобичастих цветића, и преденуше |
| их ти се плаветнило упија у душу, а она зеленкаста нианса несташно већ стреља за тобом.</p> <p> |
| лица, мудра чела, жутомрке косе, очију зеленкастоплавих, оних ретких мудролукавих очију, којих |
| же из загрљаја материна.{S} Слуга ошину зеленке и ови излетеше на отворене вратнице, и за некол |
| ле и плавчасте димове носи поветарац уз зелено грање, још милије кад је сунце на заходу па прос |
| погледе у разметнуте карте.</p> <p>А у зелено двориште уђоше та Јеленина дерладија, два младић |
| амо у оној соби из авлије седи Милан на зеленој столици, одупро се - ногом о креветну ножицу, п |
| чане воћке, па високи заобљени ораси са зеленомодрим листом.{S} Милина погледати кад беле и пла |
| едаше, Гргур на свој креветац, Милан на зелену столицу с једном готово пребијеном ногом.{S} Ниш |
| зидовима познате иконе и слике, велику зелену пећ, сат на зиду са големим теговима и дугом тро |
| за њима село на брдељцима, на којима се зелењаху проређене шумице.{S} С једног облог виса забел |
| војим земљама и Словенска од словенских земаља што су данас под Турском...{S} Но, како ти се св |
| у цркви сваке недеље, а кад су празници земаљски, раније излази да гледа параду.{S} Јутром је м |
| олитву, желела је најлепшу срећу, свако земаљско добро свом негдашњем другу, послала му је у ду |
| дејски, и од моје деснице <hi>свја</hi> земља да трепти <hi>со страхом и трепетом</hi>!</p> <p> |
| ојој ми живимо? пита директор.</p> <p>— Земља, на којој ми живимо, округла је као каква јабука. |
| аша земља? пита директор.</p> <p>— Наша земља не стоји, него се окреће.</p> <p>— Боже мој, и то |
| не дишу.</p> <p>— А каква изгледа наша земља, на којој ми живимо? пита директор.</p> <p>— Земљ |
| товску палицу.</p> <p>— А стоји ли наша земља? пита директор.</p> <p>— Наша земља не стоји, нег |
| >Није Србин већ је изрод,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Други припевају:</p> <quot |
| } Он приђе и отвори их. „Ево то је твој земљак", рече један од млађих калфа а други што остаде |
| ами самцити, тог је истог мњенија и ваш земљак.{S} И Гргур би хтео и ред у народу и штапове у в |
| е Сватоплукове круне; Угарска са својим земљама и Словенска од словенских земаља што су данас п |
| државе ће бити четири:{S} Пољска — све земље старог пољског краљевства; Чешка — све земље Сват |
| старог пољског краљевства; Чешка — све земље Сватоплукове круне; Угарска са својим земљама и С |
| рио главу да не гледа непријатеље своје земље, низаме, а Гргур је још из далека гледнуо неколик |
| S} Бог је велик и милостив...{S} Велике земље... народ здрав и јак...{S} Милиони, милиони, море |
| те.{S} Гледајте само ове велике и дивне земље и градове.</p> <p>Младићи приђоше столу и нагоше |
| ј би Илија данас танцовао између неба и земље.{S} Ужасно, гдегод кога стигоше, повешаше.{S} Шта |
| ико планина овејано српских.{S} Како су земље мале на мапи, како су дивне и горостасне, кад их |
| пролију?{S} Само је онај био срећан на земљи, који је овака блага пожњео.{S} Све је друго наме |
| губио; а шта се не загуби на овој прлој земљи ?{S} Ништа на овом свету није стално, све пролазн |
| е.{S} Све као све, али кад дође говор о земљи, сељаци се притајаше, једанпут рећи не дишу.</p> |
| отмене госте, дотле левом руком пипа по земљи и тражи своју разбрибригу, да је опет намакне на |
| она велика пећ испрепуцана сва па жутом земљом а местимице и пекмезом поизлепљивана, а Свети се |
| хвата за његово раме, да се не сроза на земљу.{S} Петрија клону на кутњи праг, Иван виче: „Децо |
| чак округао стуб од бела камена, пао на земљу.{S} Поседаше на њега.</p> <p>— Шта мислиш, шта са |
| адубљена у себе, у мало што не клону на земљу, кад је, изненадно окренувши се, опазила поред се |
| аумио с дететом?</p> <p>— Један да ради земљу, да буде сељак ко по Богу ја, а овога (показав ру |
| га, па онда у Ирода.{S} А Ирод, ногом о земљу и гласно повика:</p> <p>— Да знате и ви, и да сви |
| знам...{S} Ха! (И лупнув снажно ногом о земљу кликну весело:) Гргуре, сине, јеси ли ти?</p> <p> |
| репетом</hi>!</p> <p>Још једном лупну о земљу, цареви се за један корак тргоше назад, поплашише |
| а је, путујући Банстолом из Карловаца у Земун, размишљао у колима, како ће и шта ће говорити, к |
| о, мало престрављени, укоченог погледа, зеница раширених, изгледаху као два анђелчета, два слич |
| у јабуку, већ, знаш, гледали смо га као зеницу ока, као мало воде на длану, па зар да га сад ос |
| подне просто ми се смрче.{S} Потрчим на Зерек старој Гркињи.{S} Карте амо, проклета бабускеро!{ |
| ова и осим вас — широк ми је Дорћол, па Зерек, па Сава.{S} Другова свуд на мали прст.{S} Збогом |
| а дрвеном ражњу прислоњена уза кухињски зид, насекоше самих ребара, па плећку, па ножице, па ма |
| идилама.{S} Тамо иза књига, поред онога зида без прозора, скроман је креветац, покривен старим |
| /> Даница већ је заузела своје место до зида у материном кревету, покрила се, а чупавом главицо |
| ше око града.{S} Гргур пажљиво разматра зидине, диже сваки камичак необичнијега изгледа, ломи с |
| о целу околину, наши путници стигли под зидине, ходећи унаоколо разматрају дивну околину.{S} На |
| зелене лозе што се виде овде онде изнад зидова, као да вам приповедају сладости које се сањају, |
| е указаше се развалине, остатци високих зидова и кула некадашњег Порчинога града.</p> <p>Сунце |
| аштици и оно плаво небо преко авлијских зидова.{S} Он би напоље, на свеж ваздух, да ходи горе д |
| хтели бисте кроз пукотинице неокречених зидова да посмотрите цветни и плодородни врт самоограни |
| ко енергичног Немању!</p> <p>Разгледаше зидове, прозоре и сводове; пели се гдегод се могло досп |
| је.{S} А њему као да се растворише онде зидови и кроз то окно гледа лепу слику, коју је одавна |
| и муслиманске конаке, опасиваху високи зидови од камена.{S} Покривена старом ћерамидом, с вели |
| на.{S} Гледају школску зграду, којој су зидови тако чисто бели, али дрвени кров од срезанога кл |
| ромну собу с дрвеним гредицама, види на зидовима познате иконе и слике, велику зелену пећ, сат |
| азговетно, али тамо даље, по угловима и зидовима, пао сутон, полусумрак, да се једва могаше раз |
| ах-табла која се зове „мицаљица“.{S} На зиду прилепљена нека светогорска икона од хартије и Ђур |
| н набра невена између камења, а горе на зиду, са једне тисовине, која се једва дала домашити, о |
| коне и слике, велику зелену пећ, сат на зиду са големим теговима и дугом тромом шеталицом, а за |
| , бабо ! виче Паун, опазив на механском зиду два јунака, како кидисаху један на другога.</p> <p |
| le>.</p> <p>Отворе се малена вратанца у зиду од авлијске ограде.{S} Јелена, увек опрезна, погле |
| </p> <pb n="19" /> <p>А те зиме била је зима оштра и снегопадна.{S} Још у првој половини децемб |
| ати горе-доле по оној самоћи.{S} Кад је зима настала, после два три месеца, Гргур је већ седео |
| т што га ови проводе.{S} Бије их у путу зима и врућина, и киша и снег, и опет гмижу напред, и н |
| ст стотина двадесет и једна.{S} Још ове зиме прочитаћу вам и превести све ове, које сам још у П |
| ругоразредац.</p> <pb n="19" /> <p>А те зиме била је зима оштра и снегопадна.{S} Још у првој по |
| дничким вратницама.{S} Већ су се четири зиме истутњиле од како је учитељ Макса захвалио на проф |
| ствар.{S} Одмах ћу писати оцу... још до зиме...{S} Него, Илија, хоћеш ли ми бити кум?</p> <p>— |
| а за дрво, четири дана издржа јадник на зими под ведрим небом без јела и пића: тек петога дана |
| м мехуне, млатим их, и зрна остављам за зимицу.{S} Да видиш моје лехе, моје патлиџане, моје лук |
| обсеца и незграпним кожним рукавицама у зимње доба.{S} Шта ћемо, тако је коло живота.{S} Судбин |
| Макса огрнуо џубе и место феса намакао зимњу шубару, Даница нахранила живину, па тамо у кухињи |
| напоље, па од некакве редње, немирне и зимогрожљиве, не даду мира сиротој комовици тамо у Макс |
| тудено, небо ведро, звезде трепте неком зимогрожљивом светлошћу, свеж ваздух рези као добро нов |
| освануло ведро небо по мало и студенога зимског сунца, али је учитељ Макса устао мутнији и од о |
| о вештија и много снажнија.{S} Тамо под зиму, мати ће ме поучити да ткам ћилимове.{S} Ти знаш к |
| , не дам се за нос вући!</p> <p>Тако је зипарао, а ми му хладно рекосмо, да га казни мало хапсо |
| вас храни и одева?</p> <p>— Богме је до зла бога несносан тај ваш директор.{S} Да нам је устаба |
| а да тамо узму со и понесу горе на свој Златибор, у Стари Влах.</p> <p>— Видиш, дете моје, рече |
| не знате, шта се више светли, да ли она златна хартија на корицама, или она сребрна хартија, ко |
| би учитеља: је ли то доиста сребрна ,и златна хартија, али јест, синко, зуцни ако смеш!{S} Сам |
| пи кишица, а отуд сија сунце просипљући златна пера по ведрини између дробних облака, а дуга оз |
| ет у стихарима, са високим калпацима од златне хартије; за њима четворица најстаријих ђака без |
| е моје главе, још који дан, па ће своје златне круне повијати према сунцу.{S} Мајка би ми тако |
| лишца Данице и Гргура, на глави им оне златне крунице, па они чисти стихари са широким опет по |
| другу страну.{S} Ето довео сам дете као златну јабуку, већ, знаш, гледали смо га као зеницу ока |
| клонити се <hi>јему</hi> и принети дар: злато!</p> <p>Макса се и нехотице насмехну, јер се цар |
| још два пут: <pb n="22" /> што злато — злато, што сребро — сребро.{S} Питали би учитеља: је ли |
| н пут, и још два пут: <pb n="22" /> што злато — злато, што сребро — сребро.{S} Питали би учитељ |
| ету.{S} Ко зна, можда ће се и из вас... зли ништа, ништа ; ни сам не знам шта вам хтедох рећи.{ |
| , па певале неку патриотску песмицу.{S} Зли језици потказаше, одведоше дечицу, чисто се грозим |
| ко стојиш с парама?{S} Без њих је свуда зло, у туђини још понајгоре.{S} Која меџедија неће шкод |
| обра, не бисмо се дигли.{S} Под Швабама зло, а Маџари црње и горе, загрдили.{S} Навалили да нас |
| а и без наше крви.{S} Рат је рат, нужно зло.{S} Лепо је бити јунак, али није свашта за свакога, |
| да је промашио.</p> <p>— Прут је нужно зло...{S} Зар не мислите и ви тако, госпођице? окрете с |
| <p>— Ал’ ја с тобом не, нагласи Гргур, зловољан што му плаши лепушкасте слике његова заноса.</ |
| луд тако рећи вијао, није их стигао, па зловољан сврну у телалницу, да промени своју и сувише т |
| </p> <p>— Знам то добро, знам, осече се зловољан Илија на Милана; све што је старо, теби не ваљ |
| ; можда први пут у свом малом веку беше зловољна и тужна.</p> <p>А Паун и Гргур журно одмицаху |
| мучене душе и пружи попу ово злокобно и злогласно писмо.</p> <pb n="28" /> <p>— Почем се, чита |
| не своје измучене душе и пружи попу ово злокобно и злогласно писмо.</p> <pb n="28" /> <p>— Поче |
| еству при ношењу Вертепа показала разна злоупотребленија, и пошто тај обичај никаквом добру не |
| ени, вера и Бог нећеш га ни осетити.{S} Зна он добро шта је кућни ред, шта је зазор, а шта се п |
| и поглед, па опет брже боље у књигу.{S} Зна, као човек од искуства, да у учитеља Максе нема цил |
| д занатима.{S} Ко хоће да је учеван, да зна што треба да зна, ваља много да чита, много да мисл |
| ва, понајчешће и најрадије сећам.{S} Да зна слушати цвеће, да знају говорити пилићи, ја бих с њ |
| хоће да је учеван, да зна што треба да зна, ваља много да чита, много да мисли, много да пише |
| те Бог поживи.{S} Бадава, уме човек, па зна“...{S} Макса се смешка, као бајаги и не чује шта го |
| „Боже мој, Гргуре, ја теби пишем, а Бог зна, како је с тобом тамо; шта ћу, ако ти и не хтеш про |
| ије" од ове две три године.{S} Није Бог зна шта ; за мудар почетак и не треба више.</p> <p>Гргу |
| ђаше; не виђаше му се да ће то бити Бог зна шта.</p> <p>— А јеси ли видео кадгод нулу?</p> <p>— |
| и — б</hi>.{S} Ја не видим да је то Бог зна како паметно, а није ни лакше.</p> <p>— Лакше је, м |
| , чим звоно удари.{S} Кад је сабор, кад зна, да ће тамо после цркве бити и старо и младо, да ће |
| лијино мешање у свашта, и у ствари које зна, и у знања која не разуме.</p> <p>Даница, поверљиви |
| данашње време.{S} Ко није децу учио, не зна шта је посао.{S} Ту треба стрпљења, ђаволског стрпљ |
| деца само добри ђаци...{S} Ко ништа не зна...</p> <p>— Ништа и не вреди, дода Даница.</p> <p>— |
| .{S} Али он, гледа, туби мисли, па и не зна да има још некога поред себе.</p> <p>Дуго је поп Кр |
| ом разреду.{S} Ништа не учи, ништа и не зна.{S} Он је сиромаха Симу заплашио директором; вели: |
| б; једни певају:</p> <quote> <l>Који не зна, кад треба </l> <l>За свој род умрети,</l> <l>Није |
| ни путовао кроз поље, кроз гору, тај не зна, шта су јесење лепоте.{S} Још се свуда види зелен л |
| у му добре, поуздане, али га, ни сам не зна зашто, мало занимају и најнеобичније новости.{S} Че |
| е свуда где не треба, тороче све што не зна, или пева оним танким гласићем почетак или свршетак |
| азио: учите се, децо; ко учи онај што и зна, без муке нема науке; ко у младости хладује, у стар |
| н учеван из твога колена.{S} А ко да ти зна, газда Иване; из најуђе кровињаре излазе први људи. |
| е данас уме бранити на суду и путу, тај зна да је жив.{S} Та ето су нагла околна села да нам кр |
| а задњих, знаде Максо врло добро шта он зна.{S} Не бих се застидео ни од веће школе, нити би и |
| е друговима често чинило, да врло много зна.{S} Своја знања и искуства текао је ван себе, говор |
| а ћеш за дело прочитати сваку речцу; ко зна,можда и више него цигло један пута.{S} Зар мислиш, |
| ушта и у професорска „сословија“.{S} Ко зна?{S} Можда има протосинђел и право?{S} Узме табак чи |
| Ја ћу ти већ писати.{S} Надај се.{S} Ко зна, можда ћеш ти данас сутра бити и у Београду.{S} Ств |
| е данас вас двоје у првоме цвету.{S} Ко зна, можда ће се и из вас... зли ништа, ништа ; ни сам |
| .</p> <p>— Тебе ни најмање.</p> <p>— Ко зна.</p> <p>— Ја знам.</p> <p>— Ти знаш; а ја ти опет к |
| о сушти <pb n="84" /> професор?{S} А ко зна, шта још може бити од овога ђиде!</p> <p>— Још може |
| ао сам да су Швабе ниткови.</p> <p>— То зна и Бог и људи.</p> <p>— Казао сам, да су заклети неп |
| сећам ја.{S} Нисам ја из редова задњих, знаде Максо врло добро шта он зна.{S} Не бих се застиде |
| беше отац Доситејев; можда му се једва знађаше име у Чакову?{S} А његов син продрмусао је богм |
| еној самарици.{S} И Гргуров отац као да знађаше јаде и наде свога мученика, оде те поскида врећ |
| преко сваке мере: што даваше десна, не знађаше лева.</p> <p>Давно зађе сунце за гору, а деца с |
| то велико питање очино.{S} Та још и не знађаше за какав лепши свет осим своје куће и својега с |
| оворити.{S} Нешто је хтео, али и сам не знађаше шта.</p> <p>— Па, Гргуре, поче Илија устајући.< |
| ше се у њему читави преврати, ни сам не знађаше шта да почне <pb n="42" /> мислити.{S} Поп је о |
| ти где га нешто жацну у срце; ни сам не знађаше шта га поче плашити, трже своју руку и поврати |
| и велико у својој души, нешто, чему не знађаше похватати крајеве својим недовијарним, тако мал |
| ђе у толику узбуђеност, да у тај мах не знађаше ни сам дати израза ономе што обухвата то његово |
| дије сећам.{S} Да зна слушати цвеће, да знају говорити пилићи, ја бих с њима врло, врло често и |
| треба, рече Иван поносито.{S} Кад ђаци знају и умеју, онда је и учитељу светао образ пред село |
| а:</p> <p>— Да знате и ви, и да сви <hi>знајут</hi>: аз јесам цар јудејски, и од моје деснице < |
| ном дрвеном стубу школскога ходника.{S} Знак да је на учитељевом сату куцнуло дванаест и да ваљ |
| врх од палице сину у висини.{S} На тај знак фамулус зазвони у звонце и сви, као из једнога грл |
| ати, описивати и приповедати све што је знала, чула и видела.{S} Узе свећу у своју сухоњаву руч |
| ова и грађе степенитији. <pb n="100" /> Знало се за свакога у прсте, и унапред се тако рећи одл |
| , кнез Михаило у Новоме Саду.{S} Шта се знало, припало се опет Русији, којој се толико пута леђ |
| .</p> <p>— Свашта хоће свога пријатеља, зналца, али учитељ треба да се — роди.{S} Видите ја, ја |
| ије нико ништа јавио.</p> <p>— Знам ја, знам, кричаше директор, долазећи све већма и већма у ва |
| бољи међу својим друговима, а и сад си, знам ја, онај исти, најбољи међу најбољима.{S} Зато се |
| о.“</p> <p>— И тако, и тако...{S} Знам, знам, драги господине, учити децу мучна работа.{S} Па ј |
| Топузина.</p> <pb n="55" /> <p>— Знам, знам, говораше Гргур; уча нам је често причао о Марку.< |
| олу једног тазе смуђа...</p> <p>— Знам, знам, да сте тирјаћија на ваљану рибу.{S} Али зато сад |
| видиш ти га на...{S} Та знам те добро, знам...{S} Ха! (И лупнув снажно ногом о земљу кликну ве |
| војега мишљења.</p> <p>— Знам то добро, знам, осече се зловољан Илија на Милана; све што је ста |
| док пројуриш треће село, стишаће се... знам ја тебе и твоје срце.</p> <p>— Моје срце?</p> <p>— |
| Али, имаш право да ме удариш по устима; знам ја, да си ти исто онако племенит и добар, а ја сам |
| што ми то говориш, мајстор Јоване !{S} Знам ја добро шта је кућа, шта је кућни ред.{S} Него ре |
| и тако.“</p> <p>— И тако, и тако...{S} Знам, знам, драги господине, учити децу мучна работа.{S |
| идели, а желела бих да ти кажем све.{S} Знам да би ми доликовало да сам мало мудрија, али ти си |
| у усницу.</p> <p>— Ћутиш?{S} Болови?{S} Знам ја, кад је човек рањен, жигови, тиштања, штрецања. |
| > <p>— Топузина.</p> <pb n="55" /> <p>— Знам, знам, говораше Гргур; уча нам је често причао о М |
| а Дорћолу једног тазе смуђа...</p> <p>— Знам, знам, да сте тирјаћија на ваљану рибу.{S} Али зат |
| ур га понуди да седне до њега.</p> <p>— Знам, и да ми не кажеш, да ти се већ врти по глави: а к |
| Макса не рече својега мишљења.</p> <p>— Знам то добро, знам, осече се зловољан Илија на Милана; |
| е чудити изненађена девојчица.</p> <p>— Знам.</p> <p>— А ко те је учио?</p> <p>— Баба.</p> <p>— |
| S} Нама није нико ништа јавио.</p> <p>— Знам ја, знам, кричаше директор, долазећи све већма и в |
| орам бележити : а је ли лепа ?</p> <p>— Знам да је честита и добра...</p> <p>— Што је добро и ч |
| акса?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Јест... а знам да није Макса... ваљда си се загледао у његову сед |
| ш ли ме, нећу више ни заљубљивати.{S} А знам и лека од љубави: оженићу се.</p> <p>Ту Гргур нехо |
| у, ону велику и силну Русију нећу ни да знам.{S} Русија, Аустрија, Турска, три једнака пута за |
| е питај ме откуд знам...{S} Кажем ти да знам.{S} Пунктум.{S} Идите, гините, нећете дуго присмак |
| чуди, Гргуре; ја сам отац, ја морам да знам.{S} Остарио сам, обневидео, још за који дан...</p> |
| лио?</p> <p>— Ја не знам; ја не умем да знам; ја, брате, нећу и не могу ништа да разумем.{S} Св |
| мити.{S} Хоћете на лепак — идите!{S} Ја знам, што ја знам, има рука работу...{S} Да нас когод н |
| а четири буквара и две читанчице.{S} Ја знам написати цело твоје име.{S} Само да видиш.</p> <p> |
| и најмање.</p> <p>— Ко зна.</p> <p>— Ја знам.</p> <p>— Ти знаш; а ја ти опет кажем да ти ништа |
| ће по свима крајевима собе.</p> <p>— Ја знам и рачунати, а знаш ли ти?</p> <p>— Ја не знам, одг |
| p>— Не знам ни шта је то.</p> <p>— А ја знам и Оче наш и Богородице дјево и десет заповести бож |
| те на лепак — идите!{S} Ја знам, што ја знам, има рука работу...{S} Да нас когод не чује. (Ту М |
| осам маторкица, а пилића да једва броја знам.{S} Да си ближе, послала бих ти, макар крадом, по |
| имам да чујем, да чујем ја од тебе; та знам море кад си оволишни био.{S} Кад год си лизао прст |
| чекај, чекај... видиш ти га на...{S} Та знам те добро, знам...{S} Ха! (И лупнув снажно ногом о |
| у име Бога? упитаће поп.</p> <p>— А шта знам.</p> <p>— Ако, ако.{S} Ваљана хартија.{S} Само кло |
| е примаче Гргуру).{S} Не питај ме откуд знам...{S} Кажем ти да знам.{S} Пунктум.{S} Идите, гини |
| треба.{S} Ја, ја се, мајстор Јоване, не знам макнути.{S} Ако нећеш ти, онда не знам шта ћу.</p> |
| Ето видиш, синко, ја сам човек неук, не знам много књига, али се Доситејевим књигама свако вече |
| ти очи преда се, и стидно прошапута: не знам,</p> <p>— Донела сам ти уштипак.{S} Погле колики ј |
| ни само једно никако не иде у главу: не знам само шта смета да <hi>аз</hi> буде <hi>аз</hi>, а |
| ад на мајку, па на мене помислим.{S} Не знам што јој је, али је сваким даном нестаје.{S} Још од |
| p> <p>— 'Трговином или ћете суду?{S} Не знам да се брат Иван опарничио с ким?</p> <p>— Не знам |
| ори Гргур, не дижући главе.</p> <p>— Не знам шта има то толико паметнога и у тој <title>Славјан |
| наш ти, шта је воспитаније.</p> <p>— Не знам, него ћу се од тебе учити.</p> <p>-— Чујеш, Јелена |
| >Богородице дјево</title> ?</p> <p>— Не знам ни шта је то.</p> <p>— А ја знам и Оче наш и Богор |
| ли <title>Оче наш</title>?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— А <title>Богородице дјево</title> ?</p> |
| станује иза тих прозорчића?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Не знаш?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Лаже |
| Бог.{S} А шта ли ће да учи?</p> <p>— Не знам, нису ме питали.</p> <p>-— Реци, љубаве ти, нек се |
| брат Иван опарничио с ким?</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Па што ли ће?</p> <p>— Ето што: хо |
| Не знам.</p> <p>— Не знаш?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Можда и лажем.</p> <p>— |
| знам макнути.{S} Ако нећеш ти, онда не знам шта ћу.</p> <p>— А као зашто не бих?{S} Чинио сам |
| , где је и трудољубија.{S} Метод, ја не знам шта је то, метод је рад; ко не плеви од јутра до м |
| знану?</p> <p>— Али, газда Иване, ја не знам да л’ ће бити за дете понајзгодније.{S} Бог нас да |
| ците...</p> <p>— Било би, било... ја не знам шта би управо било, одговори Макса, не могавши тач |
| ти захвални за све наше знање.{S} Ја не знам, кад ће се мој отац одучити од ове своје строгости |
| нимо обадвоје оваки какви смо.{S} Ја не знам шта би било од мене, да чујем да си се променио.{S |
| а.{S} Волеш ли пекмеза ?</p> <p>— Ја не знам шта је то.</p> <p>— Зар твоја мати не кува пекмез |
| рачунати, а знаш ли ти?</p> <p>— Ја не знам, одговори Гргур, мислећи да тога има само у школи. |
| /p> <p>— Шта си смислио?</p> <p>— Ја не знам; ја не умем да знам; ја, брате, нећу и не могу ниш |
| , несташне, окачио његов прут.{S} Па не знам ни сама, како још не могу да се одвикнем, да забор |
| ло јачим гласом један депутат. „Ја и не знам да има српскога народа у царевини“, викну генерал, |
| — Ја, снебива се Петрија, па Бога ми не знам како да ти светујем.{S} Хтела бих и да се учи и да |
| уше посирома ; код мене неће уживати не знам шта, али како буде мојој деци, онако и њему.{S} Шт |
| из вас... зли ништа, ништа ; ни сам не знам шта вам хтедох рећи.{S} Читајмо ове умотворине; ка |
| готов да га загрли.</p> <p>— Ни сам не знам, шта ми је, продужава Максо још пуно жалосније нег |
| каранфил, ово лепи човек, а ово жуто не знам како се зове.{S} Гле како овај бели каранфилић леп |
| цео довршио.{S} Живот је борба, шта му знам, прости ми, немој ме заборавити, ја, Милане сутра |
| то сам још неук, недовијаран.{S} Шта му знам...{S} Преда мном трепти једна звезда, а та ме води |
| тних и непаметних редака.{S} Али шта му знам, пишем, а Богу ћу се молити да те затекне здрава и |
| тати у најбољем тренутку.{S} Али шта му знам, кад нисам боља, кад не умем да будем боља.{S} Кад |
| то бисмо ми обоје желели?{S} Али шта му знам, кад се одавно нисмо видели, а желела бих да ти ка |
| ојати? запита окренув се деци.</p> <p>— Знамо све тропаре.</p> <p>— А певати?</p> <p>— Учили см |
| , кажите нам, шта се то догодило, те да знамо да ли да седимо да ствар пресудимо, или да одлази |
| с лепе учитељеве ћерке.</p> <p>— А шта знамо, драги господине учитељу, сви ћемо тамо, да Бог п |
| {S}" Не бери бригу, рекох јој, та ми се знамо, другови смо.{S} И ево ти, Грго, писмо, и ево пог |
| >— Е па кад јој је суђено, онда шта јој знамо, нека јој буде.{S} Ја се и ви нећемо посветити.{S |
| ни, а тако топли и блиски, разговетни и знани, да бисмо, зажмуривши, чисто ускочили у његове об |
| ји, трепте Мушицки, Његуш, Штур и други знани и незнани великани српског и словенског Парнаса.< |
| Ко се усуди из школске авлије, без мога знања, наглашује учитељ Макса, биће ухапшен!</p> <p>Сви |
| сто чинило, да врло много зна.{S} Своја знања и искуства текао је ван себе, говором и дружбом, |
| о заплашени ђачићи истресају своја мала знања као поп бисаге кад се враћа са водице.{S} Све као |
| ји се противи старим навикама, да стара знања попуни новима, да обнови укус, речју: да се саобр |
| отврђује Илија.</p> <p>— Нек школа даде знања „сваком Србину нужна“, а ко те пита којим путем, |
| /> воспитанија и опет воспитанија.{S} И знања су полезна, али дуг је живот, поучиће нас; сасвим |
| од једнога до другога, док сам ово мало знања напабирчио.{S} И сад ме се не тиче нико, ни Књаз, |
| тако је вешто знао расположити оно мало знања, да се друговима често чинило, да врло много зна. |
| шање у свашта, и у ствари које зна, и у знања која не разуме.</p> <p>Даница, поверљивијим погле |
| мо господина оца... ту је све — године, знање, искуство, једним словом све... реците нам, драги |
| асправљате велике политике, ја ћу своје знање на пазар, продаваћу га што скупље и што с већом д |
| а извршник те дипломатске мисије.{S} Не знање, него умење, окретност његова, освојила му је срц |
| коме смо и ја и ти захвални за све наше знање.{S} Ја не знам, кад ће се мој отац одучити од ове |
| м и једином слушаоцу све своје теолошко знање, док ти се из кухиње заори материн глас:</p> <p>— |
| </p> <p>— А шта је то?</p> <p>— А „прву знању"?</p> <p>— Немам ни то.</p> <p>— А рачуницу?</p> |
| онога Глишића, што увек креше ону „Прву знању“ као да се с неким препире, или онога Дабишу, Бош |
| ојеније јавног училиштног наставленија" знао је готово на памет.</p> <p>— Па како са школом? по |
| ије, рецимо каквога Метерника и Кавура, знао је на изуст !{S} Све важније говоре из француске р |
| е води на ону страну.{S} Идем, идем, ма знао тамо и кости оставити.{S} Ми да се боримо, а полит |
| и још јаче задршћу.</p> <p>— Ко не буде знао лекцију, сви да знате, — ја ћу му судити!</p> <p>С |
| утећи сео је за сто, али те вечери није знао шта је вечерао.{S} Толико се занимао сликама своје |
| ш; али ја, никад ни до века.{S} Враг ме знао, Гргуре, одавна сам израстао из <pb n="104" /> тих |
| се у себе, у своје нове идеале, није ни знао, кад је прошао кроз дугачки и чађави свод од камен |
| ш на галатни језик!</p> <p>— Охо, нисам знао, да је већ то тако далеко.{S} Дакле си се већ заљу |
| уће и својега села.{S} Али је чича Иван знао да има још лепшега и дарежљивијега света иза сеоск |
| ="101" /> свакој прилици, тако је вешто знао расположити оно мало знања, да се друговима често |
| ел је главно, драга госпођице, цјел!{S} Знате ли оно правило: цјел освештава средство?{S} Сума' |
| се: <hi>абије</hi> идем с вечере...{S} Знате, наручили смо били на Дорћолу једног тазе смуђа.. |
| мати белаја са тим вашим директором.{S} Знате, деца су деца, а мој Милан, да ми га Бог поживи, |
| о стање, које би онда настало.</p> <p>— Знате шта би било, умеша се и Милан, дошавши већ једном |
| — У јаслама, понови учитељ задовољно; а знате ли како се звало оно место где су биле јасле?</p> |
| 3" /> <p>— Дакле, звало се Вертеп.{S} А знате ли, децо, шта значи Вертеп?{S} Вертеп је сувота, |
| у вам од речи до речи, да запамтите, да знате на изуст.</p> <p>Професор, отворивши другу лепо п |
| ом о земљу и гласно повика:</p> <p>— Да знате и ви, и да сви <hi>знајут</hi>: аз јесам цар јуде |
| p> <p>— Ко не буде знао лекцију, сви да знате, — ја ћу му судити!</p> <p>Сви се скаменише.</p> |
| а и професор Тома и катихета.{S} Али да знате историју ове вечери, бисте се и сами мало насмеја |
| и Гргур ће вам бити захвалан.{S} Ви не знате, шта је самоћа.{S} Ви сте сити света, а нама су г |
| же цар Ирод мача из корица.{S} Чисто не знате, шта се више светли, да ли она златна хартија на |
| ; по лепом повезу и формату веће осмине знате да не могу бити школске; а да су речници, ваљало |
| пији?</p> <p>— Јесте тог.{S} Сигурно му знате сина, што ће сада у четврти разред?{S} Лањске год |
| дити.{S} Свршити гимназију у Србији, не знати шта је говорио Мицкијевић о славјанским народима, |
| p> <p>— И овог великог Словенима морате знати као Доситија.{S} Глете овај највећи словенски спе |
| А какав је тај твој узрок, ако га смемо знати?</p> <p>— Смеш. </p> <p>— Да није Макса?</p> <p>— |
| ти кажем: није Славјанин !{S} Не мораш знати где, на Сави, на Врачару, на Теразијама — где бил |
| S} Ти си данас много паметнији од мене, знаћеш изабрати, шта би било за мене, шта бих ја, у мој |
| ној савитљивој трсци, човеку без сваког значаја, али довијарноме — нашем врло добро познатоме И |
| олазно, све неверно...</p> <p>Даница га значајније погледа и прошапта:</p> <p>— Све?</p> <p>-— |
| р у Крагујевац.</p> <p>Ту Илија погледа значајније Даницу. па онда опет у учитеља Максу.</p> <p |
| ећа се рата, сећа боловања, сећа сваког значајнијег друга и догађаја па се најзад опет заустави |
| } Гргур приђе к Савиној руци, а овај га значајнијим погледом измери од главе до пете.{S} Кад су |
| , настави Даница и опет га погледа оним значајним погледом.</p> <p>— Ја ћу бити с њиме задовоља |
| p> <pb n="8" /> <p>— Нула је ништа, она значи стотину и хиљаду.{S} Кад их је много, можеш коју |
| ало се Вертеп.{S} А знате ли, децо, шта значи Вертеп?{S} Вертеп је сувота, у којој говеда ноћуј |
| е. (Лулу је брже боље стрпао у јанџик.) Знаш старост, слабост; ни оних ногу, ни оних очију.{S} |
| сви за све рођени.{S} Ти, ти си... ја, знаш ме, увек истину говорим... ти си увек био онако, о |
| .{S} Шта ме се тиче...{S} Да, без шале, знаш ли да сам чиновник?</p> <p>Гргур га још равнодушни |
| с и не говорим..{S} Ти си данас, онако, знаш, не смем ни да ти кажем.</p> <p>— И боље да ћутиш, |
| довео сам дете као златну јабуку, већ, знаш, гледали смо га као зеницу ока, као мало воде на д |
| , чедо, није, не бој; попа пита само... знаш, у цркви си свагда миран...{S} А шта ћеш ти бити?< |
| да ти повучем најтачније границе...{S} Знаш ли ти, Гргуре, шта је то конфедерација?</p> <p>— С |
| у мапе, као да ће им рука отпасти...{S} Знаш ли ти, учитељу, где лежи Севастопољ? пита поп.</p> |
| о ће, бабо, ућуткати оног пустолова.{S} Знаш ли, вели, Симо, какав је тај вајни директор?{S} Гр |
| видиш моју малу баштицу пред кућом.{S} Знаш ли, кад ти оно дадох неколико цветића, а ти их сак |
| недеље похваташе нас и погонише амо.{S} Знаш, како је растати се са селом.{S} Познајеш ли ме јо |
| да ли на твоју или Миланову страну.{S} Знаш ме, ја сам као имела, морам се прикачити о ма чије |
| истоји.</p> <p>— Е па да питам жену.{S} Знаш, кућа је сва о женином врату...</p> <p>— А што ми |
| учитељ Макса, а колико му је година?{S} Знаш, по закону....</p> <p>— Кад је оно Морава потопила |
| цнем, или само климнем главом, а отац — знаш већ његово ухо — поцрвени, тресне ногом о тле, а ј |
| та би било и да је митрополит!</p> <p>— Знаш митрополит је митрополит... понавља попа мало као |
| <p>Илија га радознало погледа.</p> <p>— Знаш ли шта сам мислио?</p> <p>Илија га гледа још љубоп |
| латки купус са јагњећим месом.</p> <p>— Знаш ли ти, Јелена, зготовити папазјанију?</p> <p>Јелен |
| е воспитанију, а не ја од њих.</p> <p>— Знаш ти, шта је воспитаније.</p> <p>— Не знам, него ћу |
| ма собе.</p> <p>— Ја знам и рачунати, а знаш ли ти?</p> <p>— Ја не знам, одговори Гргур, мислећ |
| у мало не угасих свећу пред собом.{S} А знаш ли, ко беше богиња?{S} Миланова сестра.</p> <p>— Р |
| ним прозорима.</p> <pb n="88" /> <p>— А знаш ли, ко станује иза тих прозорчића?</p> <p>— Не зна |
| о те је учио?</p> <p>— Баба.</p> <p>— А знаш ли <title>Оче наш</title>?</p> <p>— Не знам.</p> < |
| <p>— Пропаст!</p> <p>— Шта је, ако Бога знаш? виче учитељка.</p> <p>— Не бој се, учитељу! храбр |
| ди у селу, па је инајет, чангризало, да знаш као воду, опет вели: не знаш!{S} Џаба се само мучи |
| ризало, да знаш као воду, опет вели: не знаш!{S} Џаба се само мучимо и знојимо.{S} Све ће нас и |
| им у тој твојој невиђеној собици.{S} Не знаш, како бих желела од некуд из прикрајка, невиђена, |
| у столицу на Другу страну. </p> <p>— Не знаш шта има?{S} Има много.</p> <p>—За тебе.</p> <p>— И |
| озорчића?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Не знаш?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Можда |
| знаш; а ја ти опет кажем да ти ништа не знаш.</p> <p>Кад су прешли половину пута, ћутећи, Милан |
| кажем.</p> <p>— И боље да ћутиш, кад не знаш шта боље да ми говориш.{S} Ја ћу како ја, како је |
| то ти велиш, своје парохије.{S} Ти и не знаш да сам и ја постао... али, дај ми реч, тако ми Бог |
| те служе, ама те разговарају, чисто не знаш шта ћеш пре: или да се машаш јела, или да испијеш |
| себи добро промислио и промислио.{S} И знаш ли, брате, шта сам смислио — ја нећу да будем проф |
| завезанко и у старијим разредима.{S} Ти знаш како отац мрзи да се показује; шта ме је пута тога |
| и ће ме поучити да ткам ћилимове.{S} Ти знаш како је она много вична у сређивању вуне.{S} Једва |
| — Ко зна.</p> <p>— Ја знам.</p> <p>— Ти знаш; а ја ти опет кажем да ти ништа не знаш.</p> <p>Ка |
| ише цвећа, још лепшу баштицу.{S} Али ти знаш, како сам, што наши кажу, погинула за живином.{S} |
| ић и прекрсти се.</p> <p>— Па ти се већ знаш прекрстити!</p> <p>Поче се томе чудити изненађена |
| м успишеш, реци коју, али онако, ти већ знаш, онако мимогред — реци да су прутови у школама изл |
| у мало одахну и шареним марамама покупе зној са чела и лица, „Кад нећете овамо, друга работа“, |
| јбржи кас.{S} До друге механе пробио их зној, ту их протрљаше сеном, услужни механџија изнесе р |
| , а другом руком намешташе своју, лаким знојем овлажену косу.{S} Кад је био у својој „вселени“, |
| Ја поновим своје мучно слово, црвеним, знојим се, она, ћурка, смеје ли се смеје.{S} И ја ти за |
| вели: не знаш!{S} Џаба се само мучимо и знојимо.{S} Све ће нас изрезилити као кучиће па узалуд |
| с и осећање“, или „Број којим се множи, зове се множитељ“, или „Стеван Немања имао је три сина: |
| <quote> <l>На ноге, Срби браћо, слобода зове!</l> </quote> <p>Гргур гледа и слуша, груди му се |
| е за игру с пасуљима, шах-табла која се зове „мицаљица“.{S} На зиду прилепљена нека светогорска |
| :</p> <p>— Кажи нам ти, Гргуре, како се зове велики празник који нам долази?</p> <p>— Велики пр |
| лепи човек, а ово жуто не знам како се зове.{S} Гле како овај бели каранфилић лепо мирише.</p> |
| /p> <p>— Велики празник који нам долази зове се Божић !</p> <p>— Кажи ти, Јанићије, продужи учи |
| јаше мала Даница.</p> <p>— Ја те, ја те зовем, Гргуре! викну она још јачим гласом, не мичући се |
| .</p> <p>— Како је име детету?</p> <p>— Зовемо га Киран, а крштено му је име Гргур.</p> <p>— Да |
| S} И кад нас неће, ми га тражимо, ми га зовемо.{S} Идите у Дрезду, у Вајмар, дабогме, тамо чита |
| еда радознало, а он му приповеди све, и зовне из куће Гргура.{S} Гргур приђе к Савиној руци, а |
| ам моје кокице, обе беле, па питоме.{S} Зовнем их само : трцава, гарава! а оне обе у крило, па |
| ог створио, а људи нису предругојачили, зову се природне ствари“.{S} А кад по који несташко уда |
| даним гласом.</p> <p>— А мени Даница, а зову ме и „дивљим пилетом“.{S} Имаш ли буквар?</p> <p>— |
| крсти се и изиђе на ћошку.{S} Гледећи у зову и ону подивљалу лозу, што се уз њу савијаше, разми |
| је у хладу, он спокојно лешка и гледа у зољеве, који зује око стрехе и главама туцкају о дрвене |
| лакала.</p> <pb n="54" /> <p>Сутрадан а зора засветлела, а сви већ бејаху на ногама.{S} Дођоше |
| а погача од твоје матере.{S} Потврда је зорли, али су твоји предњаци још тврђи.{S} Збогом, Грго |
| ом!{S} Ево се већ хвата сутон, а Милета зором полази.{S} Заузми се где треба, те да му тамо буд |
| иста, сутрадан, још на један сахат пред зору, седели су у колима и возили се путем поред Спомен |
| трину, изгледаше преображена, преливена зраком нежности, питома и невина, да би у овом тренутку |
| опазише тамо далеко у високом јутарњем зраку позлаћену кулу на Саборној Цркви.{S} Гледају и гл |
| } Врхови од цркава светле се у вечерњем зраку, а са двокулне Саборне Цркве чују се звона на бде |
| у студену поњавицу, а пред њиме, као у зраку, трептала је Студеница и цела Фрушка са њезиним в |
| рлили, или се ућутите и чекате да своја зрачна недра наслони на ваша прса.{S} У једанпут се Грг |
| мо, а политика? — нек ју воде старије и зрелије главе.{S} Испите сам положио, Лицеј цео довршио |
| боб и пасуљ, сушим мехуне, млатим их, и зрна остављам за зимицу.{S} Да видиш моје лехе, моје па |
| S} Чича Иван овро раж и пшеницу и сасуо зрна у кошеве.{S} Летина какве скоро не беше у оним кра |
| а, и као <pb n="118" /> једро кукурузно зрневље удараху по дашчаном крову.</p> <p>Киша падаше, |
| ит — сам овејан Србин и Хрват!... чисто зрно, пшеница од народа.{S} Па гледните само Доње Дунав |
| Макса уздахну дубоко, и таман да спусти зрнце на бројаницама, а на вратима се зачу куцање.{S} Д |
| n="75" /> <p>„Дерладија!“ промрмља кроз зубе, па наново, још пажљивије, упре своје погледе у ра |
| ило и оде у своју собу.{S} Само је кроз зубе промрмљала: дерладија!{S} Професор је врло добро п |
| оград, одговори му слуга, али више кроз зубе.</p> <p>— 'Трговином или ћете суду?{S} Не знам да |
| ријега разреда промуцаше, али више кроз зубе „јесмо“, учитељ се затим удали, а ђаци, полако, је |
| , настави мајстор Јован мало — као кроз зубе: „они, који се држе само својих обичаја и хоће да |
| и тек је на завршетку, више онако кроз зубе могао „секундирати“.</p> <p>Устадоше попадија и уч |
| о је, а и ослабио, што су га изневерили зуби, али што су га издале ноге, једва пренесе водицу п |
| алуд мука.{S} Док само цикне па шкрипне зубима: ха, неваљали једна, тако ли се учи, све ћу вас |
| у један бусен траве пред собом, шкрипну зубима, стисну песнице, и поче се клети у себи: „Истера |
| чујете више ни веселих птица у гори, ни зујање буба по трави и међу гранама.{S} Потоци пуноводн |
| н спокојно лешка и гледа у зољеве, који зује око стрехе и главама туцкају о дрвене ступчиће; Да |
| , дремљивом фамулусу у трему непрестано зуји у ушима : „Докоље, господи, <pb n="20" /> забудеши |
| је, да се сирото мучи, омакне ми се па зуцнем, или само климнем главом, а отац — знаш већ њего |
| рна ,и златна хартија, али јест, синко, зуцни ако смеш!{S} Само се малко помичу, испружају врат |
| вас, и опет, опет... често сте ми у очи зуцнули (но ту учитељ Макса мало заћута и једва изговор |
| већ дигао са својега места...{S} Стој! и ја одох с тобом.</p> <p>— А ти, Гргуре?</p> <p>Гргур |
| убоко је, али ћу испливати, скрећи!{S}" И доиста...</p> <p>— Учите ли децу по наставленију, зап |
| {S}" Хоћу, зашто не. „И ову погачу.{S}" И ту погачу, рекох јој. „Много, много га поздрави.{S}" |
| да легне, смерно стане пред „Распетије" и моли се Богу.{S} Тако је било доба, а он беше продукт |
| љ омекнуо, па (особито ако се то тражи) и загрлио је.</p> <p>Гргур, видевши је тако клонулу, по |
| ек морам ја да затварам врата за вама“, и „вселена“ беше затворена, заједно са Штуром, Коларом |
| шницима које чека страшни час „смерти“, и о праведницима, који ће, у слави небеској, седети с д |
| да је изведе њезин другар из детињства, и дозваше Гргура.{S} Гајдаш свира у трему, споља се чуј |
| ју ражњеви ; гајдаш накривио фес, дува, и час по удешава пискове ; жене се узмувале, у кујну из |
| шкирић са оне Даничине, испресавија га, и остави под јастучић на свом кревету.{S} Најзад одломи |
| а ухватио најкрупнији кас.{S} А кад га, и нехотице, такну бакрачлијом у ребра, било је повуци-п |
| прошлост.</p> <p>Сећа се старац свега, и ни једна од давнашњих успомена да га развесели.{S} Јо |
| Ти познајеш врло добро оба твоја друга, и Милана и Илију.{S} Реци ми: који је од њих двојице бо |
| у разред као — анахронизми.{S} И онда, и после у животу, били су и остали несавременици, <pb n |
| даје се.{S} Његова последња реч осваја, и куд њоме наврати погледе онамо сви послушно гледају.{ |
| ли већ онда беше и лепша и заношљивија, и живахна али и присебна, и пуна живости и пуна збиље.{ |
| ертепа показала разна злоупотребленија, и пошто тај обичај никаквом добру не води, то се ношење |
| .{S} Море, море — Аустрија је Аустрија, и старија и лукавија од свију, што вас је год, жутокљун |
| ко црвенога воска.{S} Опучи се хартија, и у крило му паде мио божићни дар: црвен појас од најле |
| своје омекшало лице, али сирота мајка, и сама би се на његове сузе растужила и плакала.</p> <p |
| по мирише.</p> <p>Она ускиде два лиска, и пружи му их.</p> <p>— Кад их овако гледам и миришем, |
| довим гранама, бијаху у окна прозорска, и као <pb n="118" /> једро кукурузно зрневље удараху по |
| остави.{S} Седела је за столом, плела, и гледала у отворену књигу пред собом.{S} То је једна о |
| ица.{S} Искупише се ђаци из свију села, и стари и нови.{S} Једва их је учитељ Макса сместио у с |
| и спремати, а кад год би она засузила, и оне би јој помагале плакати.{S} Кад све беше спремљен |
| постити, или одрадити, ја бих и купила, и отпостила, и одрадила, па да будем најбоља девојка, б |
| одрадити, ја бих и купила, и отпостила, и одрадила, па да будем најбоља девојка, боља и лепша, |
| .{S} Упрегоше коње, посадише се у кола, и већ су били упаљени фењери кад су прошли мимо кнежев |
| хао вратом, рзао раствореним ноздрвама, и да га Гргур не устављаше кајасима, би одавна ухватио |
| } Испративши све то с најлепшим жељама, и мислећи неколико дана готово без престанка о Даници, |
| поозбиљимо и намрштимо, а пред својима, и кад смо сами у кући, зашто бисмо се плашили од онога |
| ај исти тренутак неко куцну на вратима, и кад се отворише ступи унутра један средовечан човек, |
| мену, погледа задовољно мајстор Јована, и смешећи се трну у дланове.</p> <p>— Ви сте данас сасв |
| заношљивија, и живахна али и присебна, и пуна живости и пуна збиље.{S} Ходао је с њом, разгова |
| о мешање у свашта, и у ствари које зна, и у знања која не разуме.</p> <p>Даница, поверљивијим п |
| кад се наплати по каква већа наруџбина, и тако даље</p> <p>По вечери очита се опет <title>„Оче |
| воде.{S} Бије их у путу зима и врућина, и киша и снег, и опет гмижу напред, и ништа <pb n="56" |
| ње: и сазидаће цркву, и набавити звона, и иконе, и барјаке, ама му је некако у крви да ређе доп |
| е доба, првих година свога учитељевања, и сам је прво само — сам, а после са својом младом жено |
| што викну:{S} Петрија!{S} Запиткивања, и одговарања.{S} Разговор, част — до поноћи.</p> <p>Али |
| оли, о невиним играма из доба ђаковања, и о — садашњости.{S} О садашњости?{S} Лицем на Преображ |
| и.{S} Тешко се попу растати од Вертепа, и сам би палицу у шаке па упоред с Максом, само да није |
| т само, јаче опанком муну коња у ребра, и не окренувши се после тога више ни један пут, ухвати |
| плакао, кад би чуо да ће да воде брата, и да га дуго, дуго неће видети.{S} Отац би га корео за |
| у плавој висини беле се вита мунарета, и кад се сунце испне на подне, а јасно-грли мујезини с |
| ном у десни рукав свога горњега капута, и док је везао своју белу, званичну пошу.{S} Ето уђе и |
| ло да раздражи Илијино мешање у свашта, и у ствари које зна, и у знања која не разуме.</p> <p>Д |
| ених листића и бело-бобичастих цветића, и преденуше бели вео, који паде на једно и друго раме, |
| у сеоској школи, и од како мала Даница, и сама узгред учећи се, негује и храни живину, чепрка о |
| а се могаше отрћи од школских вратница, и кад је већ морао пустити њезину руку, коју држаше сти |
| Даница навали да оду до Гргуровог оца, и они, после малога затезања, пристану.{S} Фамулус Степ |
| азнеженог срца, пробудише у њему и оца, и мајку, и кућу, и вочиће, и оне питоме овце што планду |
| S} И ево ти, Грго, писмо, и ево погача, и ево друга погача од твоје матере.{S} Потврда је зорли |
| одломи по једно парченце од оба колача, и како и онако није вечерао, то је слатко откидао залог |
| по кришка сира, или савијача, или моча, и тако даље{S} О великим празницима у подне печење, а < |
| слободне народе...{S} И Русија је роб, и њу треба ослободити...{S} Руски је народ безгласан, п |
| у одстајала.{S} Збогом! буди нам здрав, и немој нас заборавити. — Даница“.</p> <p>— Даница, пон |
| ед школе; оздо видео само школски кров, и врх њега дрвену звонарицу са школским звонцетом.{S} П |
| х у путу зима и врућина, и киша и снег, и опет гмижу напред, и ништа <pb n="56" /> нема што ће |
| под једно велико дрво баш уз сами град, и онде у хладовини поседаше око печенога јагњета.{S} А |
| на, и киша и снег, и опет гмижу напред, и ништа <pb n="56" /> нема што ће их уставити.{S} Видит |
| ар није и школа држава, а дечица народ, и те какав народ?!{S} А учитељ, у једној једитој глави, |
| ској огради, мирно стоји оборене главе, и жељно очекује, да га ослободе терета, што висаше с је |
| а моја Данице.{S} Ето ми је дваест две, и тако се осећам сам, тако излучен из света, а тако бих |
| еталицу, у сказаљку, у незнане бројеве, и у оне тегове, који му тим већма завртише главу, кад и |
| е!{S} Макса, задовољан, трну у дланове, и нехотице се дотаче у џепу бурмутице, али је био толик |
| ка <pb n="15" /> огласи школске часове, и обоје се журно упутише школи.{S} Даница је напред ска |
| гледа радознало, а он му приповеди све, и зовне из куће Гргура.{S} Гргур приђе к Савиној руци, |
| ан стидом, спусти своје црне дуге веђе, и гледаше преда се.</p> <p>— Тако, па да ми се пазите и |
| ари учо не могаше даље, облише га сузе, и попу се очи наводниле; сви су у неком свечаном тужном |
| увек је било на свету горчине, било је, и биће је...{S} Нешто се богме мора и претрпети, само ш |
| руге жице: <pb n="123" /> она се смеје, и ја се смејем; почне се прћити, почнем се богме и ја д |
| , а он вади царске повеље, привилегије, и показује народу.{S} Народ виче: „Шта су потписали ћес |
| е човек прегалац.{S} Учи се, дете моје, и владај се добро, онако како те старији буду световали |
| ају замашније залогаје оне топле проје, и сами бисте, ма да сте таман од стола, добили вољу да |
| на уранка; за учитеље, наше наставнике, и за господу која се стара за нашу омладину", док ти за |
| можда би га, с гледишта своје политике, и одвраћао, да се у исто доба не појави близу њих и ост |
| врбових прутића, чанчић укухане штирке, и гомила ексерчића, мали чекић, мало сврдло и кљештанце |
| епоту и величину столице патријаршиске, и ма да су Карловци место и мало, и не толико <pb n="11 |
| !"</p> <p>А Гргур дотле лежаше назатке, и гледаше у ону страну неба, на којој у тај мах не гори |
| суђују...</quote></p> <p>— И тако даље, и тако даље, настави мајстор Јован мало — као кроз зубе |
| да орете, ни да тешете, књига вам поље, и халат и занат.{S} А ко се не учи за младости, у старо |
| црвеним, по стрништима поскакују вране, и осим њиховог гакања <pb n="138" /> и врапчијег цвркут |
| ; мајка ти је била у цркви о Ивању-дне, и ја сам била, пољубила сам јој руку и пољубила ме је.{ |
| амо на доколици.{S} И отац ти се брине, и мајка ти се брине, па и твој учитељ, мој отац, мршти |
| идаће цркву, и набавити звона, и иконе, и барјаке, ама му је некако у крви да ређе допиркује цр |
| арисали, продужава Милија своје чуђење, и врти својом полућелавом главом.</p> <p>Ђаци су одгова |
| ду од кућа.</p> <p>— Ту испрегоше коње, и док их је слуга провађао, отац извади погачу и сир, п |
| , кацу сира и ухрањенога крмка годишње, и дукат цесарски месечно.</p> <p>По ручку се Иван опрос |
| престанка о Даници, најзад се прибере, и опет, по својој доброј навици, прионе за књиге.{S} И |
| о погледа, па опет спусти очи преда се, и стидно прошапута: не знам,</p> <p>— Донела сам ти ушт |
| шумски дух викну по имену.{S} Трже се, и погледа изнад себе.{S} На брдашцу, преко којега се бе |
| мо да није строгога лика учитеља Максе, и он би се можда мало раскалашио, угледао на своју лепу |
| n="100" /> Знало се за свакога у прсте, и унапред се тако рећи одлучило шта ће од којега бити.{ |
| њему и оца, и мајку, и кућу, и вочиће, и оне питоме овце што пландују у оном брснатом шумарку |
| ти да му дате десетпарац.</p> <p>— Ехе, и сам сам вам некад од јутра до мрака јурио за мечкарим |
| на другу страну, ухватили се за трбухе, и тресу се од смеха, Учитељка <pb n="27" /> отворила шк |
| већ се и одметнули, отишли у Карловце, и већ су у служби Народнога Одбора.</p> <p>Чим погледат |
| хватила сам те.</p> <p>— Ти си, Ружице, и досад била гуска, а сад си права — немој да ти кажем |
| чеше са стаклена ормана скидати шољице, и ону кутију од лима, у којој је покојни прото носио „с |
| собом, шкрипну зубима, стисну песнице, и поче се клети у себи: „Истераћемо вас, истерати!"</p> |
| ке и ови излетеше на отворене вратнице, и за неколико тренутака замакоше за брдашце.</p> <p>Пет |
| ито стиште руку свога оца, обори очице, и да му је онда ко пажљивије погледао испод трепавица, |
| и мислио, па тако, као уморно јагњешце, и заспао.{S} А први санак под школским кровом беше тако |
| и, погледа најозбиљније своје помагаче, и сам настави маказама сећи шарену хартију.</p> <p>Попа |
| ошљива лепота, груди јој се заталасаше, и једва се уздржа да не падне на снажно недро младића, |
| На коњу је, па сељаци, које сусреташе, и не могаху видети, колико је личан и виђен растом, али |
| епитрахиљом под пазухом.{S} Сви усташе, и као из једнога грла заори се: „поздрављајем!“ Свештен |
| ргуре?</p> <p>Гргур га гледаше, ћуташе, и гризаше своју румену доњу усницу.</p> <p>— Ћутиш?{S} |
| касом.</p> <p>Брат Иван већином ћуташе, и само овда онда опомињаше слугу да скреће то десно то |
| 94" /> очин лесковац ?{S} Нема га више, и он се истутњио, као и она очева жестока нарав.{S} И с |
| гласно повика:</p> <p>— Да знате и ви, и да сви <hi>знајут</hi>: аз јесам цар јудејски, и од м |
| ругом руке, дах им се за тренут устави, и расташе се.</p> <p>Да ли на веки?</p> <p>После неколи |
| на Мораву, на поплаву.{S} Свет се тужи, и ја грешна радујем се: можда ће Гргур писати, да види |
| слушаоци беху и старији и развијенији, и јачега кова и грађе степенитији. <pb n="100" /> Знало |
| <hi>знајут</hi>: аз јесам цар јудејски, и од моје деснице <hi>свја</hi> земља да трепти <hi>со |
| рца порода.{S} Онима, који су га имали, и само се каже.{S} Јаше Иван Здравковић своје слабачко |
| гур учи оне мале науке у сеоској школи, и од како мала Даница, и сама узгред учећи се, негује и |
| и препоручивао.{S} Сваки појав у школи, и онај најмањи, најобичнији, њему је био читав мали све |
| тичјим крилма.{S} Коњи товни и одморни, и кад се докопаше правога насипа, једва их слуга савлађ |
| ругом цару:</p> <p>— А од куда ти јеси, и како <hi>имја</hi> твоје?</p> <p>— Аз јесам цар Валта |
| и, жар првог одушевљења поче попуштати, и он, сасвим мирно и озбиљно, запиткиваше је о покојној |
| се сврх сваке ствари слободно мислити, и све, што чују, да суде и расуђују...</quote></p> <p>— |
| ного мислио о својој тамној будућности, и за чудо, толико га је занимао тај неразговетни темат, |
| “ У тај мах скиде капу, па се прекрсти, и с тим је све положио у божје руке.</p> <p>— А кад Грг |
| и прст.{S} Збогом, моји мудри философи, и Илија има своју философију.{S} Времена и здравља, стр |
| итељи у школу.</p> <p>И сељаци, и ђаци, и учитељ и учитељка, сви се изоблачили као о благу дну. |
| ачки родитељи у школу.</p> <p>И сељаци, и ђаци, и учитељ и учитељка, сви се изоблачили као о бл |
| ише своју драгоцену крв најбољи јунаци, и од тога пораза опоравише се тек 28 августа, битком, у |
| свом старом учитељу Макси, о учитељци, и о негдашњој својој другарици, о Даници.{S} Успомена н |
| ". <pb n="41" /> Попу се наводниле очи, и попадија се узбунила, па једва се сети те попа у руку |
| оји, него се окреће.</p> <p>— Боже мој, и то су већ оварисали, продужава Милија своје чуђење, и |
| аја.{S} И наш Илија беше тога рода ђак, и најрадије прибијаше се уз Милана, а још више уз Гргур |
| дуљио с њиме разговоре.{S} Оде и сељак, и Милан се опет удружи с Гргуром, и обојица одмакоше пу |
| штеник Арон, седосмо ја и мој црквењак, и тек трећи дан пред залазак сунца, стигосмо на домак К |
| понуди да седне до њега.</p> <p>— Знам, и да ми не кажеш, да ти се већ врти по глави: а какав в |
| што не, с тобом бих, Бога ми ти кажем, и суваче окрет’о.{S} Опипајдер ове мишице!{S} Је л’ чвр |
| ведник; види се и Цер, и тај тамо Срем, и у Срему Фрушка, а десно, у далеком северном хоризонту |
| шта против тебе, заклех се да ти пишем, и ево испуњавам своју заклетву.{S} Гргуре, да ме случај |
| био онде код ограде.{S} Мерим и мерим, и толико сам себична и неодлучна да ни један цветак не |
| оше дечицу, чисто се грозим да изустим, и та два божја анђелка обесише!</p> <p>Мајстор Јован тр |
| се скаменили, седе један према другом, и чудом чудећи се гледају се, па им се чини да већ чују |
| ена, стајала на ивици брда пред школом, и непомично као кип гледала на ону страну, где је ишчез |
| м крупним очима, погледа је још једном, и гле! никад није била тако лепа, тако анђелско-нежна, |
| , како се преливају проженути пламеном, и како се, најзад, претворише у чашицу—пепела.{S} Још о |
| н хитром, непрекидном беседом Илијином, и сам дође у восторг.</p> <p>— То је најбоље од свега ш |
| овито сену, негде у близини рикну гром, и док се ужасан крик растолегаше по таванима нагомилани |
| ељак, и Милан се опет удружи с Гргуром, и обојица одмакоше пушкомет хода до гроба Порчинога.{S} |
| аџарски! викну мало јаче мајстор Јован, и поче сипати вино у чисте чаше, које је међутим донела |
| горе на брду.{S} Наставише пут, Милан, и нехотице, опет се окрену, а у исти мах осврте се и Ил |
| азад, ћути, мисли какав мали Гарашанин, и иде један корак назад за Гргуром.</p> <p>Бадава вичу |
| ред кућу, гледаше дуго у вечерњи сутон, и, кад се повратила, лепе јој очи беху још лепше, као у |
| да није грехота помолити се Богу за њ, и целу своју душу сместити у њега.</p> <p>— Гргуре, Грг |
| ше пута стајао и гледао доле на Дунаво, и Бачку.{S} Врхови од цркава светле се у вечерњем зраку |
| } Ветар, дабогме ветар.{S} Живот, Грго, и није ништа него вихорови, а ми слама коју они разносе |
| и сузе грунуле, загрли своје мило чедо, и не оста места на лицу његовом, које није више пута из |
| } То рекав, па као тица летну низ брдо, и за тренутак два већ беше стрчала пред њега.</p> <p>— |
| е, али га отац задржа.{S} Хтео не хтео, и он је морао, ако не иначе, а оно из учтивости, слушат |
| оју јединицу.{S} Дуго се ломио и ломио, и најзад, по договору с попа-Крстом, уступио Даничину р |
| ече: „И тако, и тако.“</p> <p>— И тако, и тако...{S} Знам, знам, драги господине, учити децу му |
| ма, па пристојности ради рече: „И тако, и тако.“</p> <p>— И тако, и тако...{S} Знам, знам, драг |
| нијега.</p> <p>Ту Макса уздахну дубоко, и таман да спусти зрнце на бројаницама, а на вратима се |
| ибере.{S} У души му и свечано и слатко, и ведро и светло, и опет некако превучено ружичним, тај |
| иске, и ма да су Карловци место и мало, и не толико <pb n="116" /> много убаво, опет му се учин |
| рчања вратница, предигао се нешто мало, и док радознало упире погледе у изненадне отмене госте, |
| /p> <p>— Волим, рече Гргур доста нагло, и, можда у тај мах први пут, насмехну се с пуно задовољ |
| у и сузе престаше, спусти руке у крило, и погледа горе својим великим очима.{S} Суморно небо ис |
| у и свечано и слатко, и ведро и светло, и опет некако превучено ружичним, тајанствено-прозрачни |
| удновато у прсима, па, шта ту тамо амо, и он очи кријаше од жене.</p> <p>— А што тако опознисте |
| другови смо.{S} И ево ти, Грго, писмо, и ево погача, и ево друга погача од твоје матере.{S} По |
| готово целога века на чисто неизведено, и разумљиво и опет колико би хтели непојамно, осећање с |
| у.{S} У таким школама деца живе стално, и само о великим <pb n="3" /> празницима и о школском о |
| е механически, него јасно, разумително, и онда, онда, ја бар тако налазим, одужио сам свој дуг |
| се пипну за појас, насмехну задовољно, и — одлучи се.{S} Предузимљивост, енергија, <pb n="137" |
| у циле-миле — лагарије.{S} Ако ће лепо, и ми ћемо лепо, а ако почну као до сада, ми ћемо своју |
| аљен, Повлен, Медведник; види се и Цер, и тај тамо Срем, и у Срему Фрушка, а десно, у далеком с |
| у.{S} У грудма им трепташе свечани мир, и нешто тако слатко и мило пролажаше им кроз душу, као |
| тих жиле у вашој гори, уживех се у вас, и опет, опет... често сте ми у очи зуцнули (но ту учите |
| уначан народ руски, који ће љубити нас, и кога ћемо обгрлити ми, ми њихова потиштена браћа...{S |
| ити; подрвене, па тресну ногом о патос, и ја ногом о патос, па нагни на врата, у помрчину.{S} Т |
| 2" /> <p>После минут два изби дванаест, и њих двоје седоше за сто, на којем се пушаше слатки ку |
| смо савез народа утврдили ми.{S} Јест, и ја сам био на једном поверљивом састанку.{S} Доста ка |
| и се Илија да се окрене и по трећи пут, и гле, као да су се договорили, окрете се и Милан.</p> |
| гледају два пут, гледају још један пут, и још два пут: <pb n="22" /> што злато — злато, што сре |
| пчидер је тога лета ишао само једанпут, и то с професором Савом.</p> <p>Те јесени упишу се и он |
| руци јој шав, оборила лепу мудру главу, и шије.{S} Онај исти стари, сада још старији сат тиктач |
| о чудновато створење: и сазидаће цркву, и набавити звона, и иконе, и барјаке, ама му је некако |
| аза са Цетиња, прича о боју на Грахову, и плаче.</p> <p>Кад је Васо пружио „писму“ учитељу и по |
| с слабије чујаше, а он, свршив молитву, и даље замишљаше себи срећу, којом би, да, је свемоћан, |
| е ноћас шапнула у себи, пољубила књигу, и кад је пред легање стала пред икону, молила се Богу с |
| Намести му на кревету ниже својих ногу, и по вечери позову га у собу.{S} Изује своје нове опанч |
| преко потока отрулило је и пало у воду, и сад се прелази преко новог малог моста, мало повише.{ |
| е опазио бледило на њезином лепом лику, и док је Илија смишљао како да пребаци говор на другу о |
| срца, пробудише у њему и оца, и мајку, и кућу, и вочиће, и оне питоме овце што пландују у оном |
| свога рођенога брата, ко комада Пољску, и опет ти кажем: није Славјанин !{S} Не мораш знати где |
| е свога трешњевога чибука, напуни лулу, и на познати његов начин завали се у столицу и поче пуш |
| ни, али га стегло у грлу, тражи мараму, и он плаче.{S} Професор Сава оставио чибук и по свом об |
| . </p> <p>— Ко не скине капу старијему, и у руку га не пољуби, први пут хапс, други пут четири |
| рпска !“ тако нешто кликнуло је у њему, и тренутно би му тешко, што своја топла и нежна осећања |
| сли од себе, окрете се на другу страну, и уморен — заспа.</p> <p>А кад фамулус Степан дојури шк |
| ишљао о Вертепу, о себи као цару Петру, и о Даници као својој царици.</p> </div> <div type="cha |
| итељка даде упаљену свећу своме детету, и посла је, да добро притвори школске прозоре, који су, |
| чуди се поп.</p> <p>— Нећу.{S} И нећу, и не смем.{S} Да је било негда, тамо пре петнаест-дваес |
| робудише у њему и оца, и мајку, и кућу, и вочиће, и оне питоме овце што пландују у оном брснато |
| помоли Богу пред иконом, изађе у кућу, и дуго гладна живина пијукаше, док се она мало разабрал |
| о се држи на заузетом месту на кревецу, и час <pb n="80" /> па крадом гледа кроз прозор у жути |
| ева и сабаља кованих у Дамаску и Ужицу, и синија бакрених, и топуза гвоздених, и саплака сребрн |
| два дала домашити, очепи малу гранчицу, и све то спреми да спомена ради собом понесе.</p> <p>Ме |
| ребаци ноге, збаци с горње ноге папучу, и — чита.{S} Сат тиктаче, мачка под столом преде, у вел |
| м боб и пасуљ, сушим мехуне, млатим их, и зрна остављам за зимицу.{S} Да видиш моје лехе, моје |
| ама.{S} Облачно јесење небо гледало их, и у овом тренутку заплакало је, крупне капљице шуштаху |
| и синија бакрених, и топуза гвоздених, и саплака сребрних, и санова и калајлија, леђена и ибри |
| х у Дамаску и Ужицу, и синија бакрених, и топуза гвоздених, и саплака сребрних, и санова и кала |
| и топуза гвоздених, и саплака сребрних, и санова и калајлија, леђена и ибрика од најжућег косит |
| и доста.{S} Плану, скочи, груну у плач, и оде у своју собу.{S} Сава је подуже гледао за њом, по |
| у.{S} Ја сам казао и казаћу, ако хоћеш, и пред самим Књазем...{S} А кога се ја бојим?{S} Јеси л |
| рекох за Милана.{S} Растурен комитет... и он је већ у служби.{S} За њега се не брини...{S} Да г |
| љања.</p> <p>— Не свиди ти се никако?.. и не може ти се свидети, поче Милан мало подсмешљиво... |
| Србин вам је некако чудновато створење: и сазидаће цркву, и набавити звона, и иконе, и барјаке, |
| ако да се је једва могло на крају чути: и донесех му дар : измирну!</p> <p>Не би Макси право, ш |
| ласом понови Гашпарове речи, завршивши: и донесох му дар : ливан!</p> <p>— А твоје <hi>имја</hi |
| брзо прогутати уздисај, помислите само: и невину <pb n="110" /> дечицу.{S} Две младе девојчице, |
| је освојити суд и који му не припадаше; и њега је цео Лицеј сматрао као <pb n="102" /> једног о |
| <p>— Учитељу! упаде му у реч свештеник; и ја ћу с тобом у Горњу Крајину, па ћу свуда, где тамо |
| на вранци, говоре: вранци вранца вуку; и право имају. “</p> <p>— Хај, хај, мој драги Доситије, |
| ду.{S} Ствари иду и тако <pb n="124" /> и тако.{S} Аустрија, стара лисица...{S} Велим ти, чувај |
| е, и осим њиховог гакања <pb n="138" /> и врапчијег цвркутања не чујете више ни веселих птица у |
| le>, <title>„Тодора од Сталаћа“</title> и још многе друге, одговори Гргур, гледећи га радознало |
| вији број <title>Српских Новина</title> и свечаним гласом чита прву прокламацију бана Јелачића. |
| имађаше новине <title>Вјестник</title> и дигнувши их рукама изнад главе, читаше најновије дога |
| есма <title>Упованије моје отац</title> и пођоше напоље, он још једном погледа на све четири ст |
| родио, идем поклонити се <hi>јему</hi> и принети дар: злато!</p> <p>Макса се и нехотице насмех |
| , противу фиргаза!{S} Чујеш ли, Милане? и ту дрмну за рукав свога замишљеног друга, противу фир |
| S} Још ћемо ми туђина служити, још !{S} И кад нас неће, ми га тражимо, ми га зовемо.{S} Идите у |
| рота и не чекам да ми викне: напоље!{S} И сама, као без душе, очистим бојно поље, а дечица се л |
| ви ти, де да <pb n="40" /> запевамо!{S} И рекав то, поп поче неку црквену песму, тек да располо |
| учи, све ћу вас у хапс, у кврге!...{S} И још, Бог те пита како га није плашио.</p> <p>— Па не |
| и једнака пута за слободне народе...{S} И Русија је роб, и њу треба ослободити...{S} Руски је н |
| , све зависи од тога како се узме...{S} И најоштрији нож није опасан, док је у мудрим рукама, а |
| , што се отискиваху са околних брда.{S} И курјаци се појавише око торова, раније и жешће него о |
| г члана из много познијих нараштаја.{S} И наш Илија беше тога рода ђак, и најрадије прибијаше с |
| <p>— Ето ми пише Милан, пише Илија.{S} И једном и другоме нема се ништа примећавати, ни што се |
| " /> воспитанија и опет воспитанија.{S} И знања су полезна, али дуг је живот, поучиће нас; сасв |
| а родови, па комшије, па опет мајка.{S} И куцов се умиљаваше око наших путника, као да би им хт |
| а, па је дуго, дуго за њима гледала.{S} И она би тамо у планину, у Гргурово село.{S} Враћајући |
| руку и скидао капе свима великашима.{S} И отменим госпођама, старој госпођи Симићки, свагда при |
| тако живо, да је она његова: суђена.{S} И кад је склапала очи, учини јој се да чује његов глас: |
| а, у руци божјој и Народнога Одбора.{S} И ја сам вам у пододбору.</p> <p>— Живео ! омаче се Јов |
| тај народ има и силе, има и отпора.{S} И ми ћемо се, децо, одупирати, ‘борити.{S} Дух нашега н |
| га случајно погледа и што год упита.{S} И поп Крста се склања да је више позади, да баш није од |
| тњио, као и она очева жестока нарав.{S} И сад је исто онако пољут и построг, али су му прутови |
| ојој доброј навици, прионе за књиге.{S} И дан и ноћ читао је, готово колико и није требало; врл |
| м се, она, ћурка, смеје ли се смеје.{S} И ја ти загудим у друге жице: <pb n="123" /> она се сме |
| , само су му очице живље и гаравије.{S} И пре је био неки занешенко, али сад, говорио би често |
| S} Гргур је још у Војводини. ратује.{S} И ја сам по народном послу одлазио тамо.{S} Народ је на |
| .</p> <p>— Не брини се, газда Иване.{S} И мој је син свршио школу код велике цркве, па сад, как |
| е онда ће вам листом нагрнути цркви.{S} И Иван је ишао цркви само о великим годовима, али је за |
| то лепше, него и ја и твоји другови.{S} И ја сам се, вера и Бог, дуго колебао: да ли на твоју и |
| с и окрене се да је још једном види.{S} И Илија се баш у истом тренутку окренуо.{S} Даница већ |
| као и у овој нашој слободној Србији.{S} И тамо је.... али што да ти напред ређам, што ћемо све |
| ро што сам ја овака, а ти опет таки.{S} И останимо обадвоје оваки какви смо.{S} Ја не знам шта |
| разреда у разред као — анахронизми.{S} И онда, и после у животу, били су и остали несавремениц |
| ао нешто пришаптати, нешто поверити.{S} И загрлио би је, загрлио те како снажно, али се убрзо з |
| , хе, то је само Доситије умео рећи.{S} И данас их има, који књиге пишу, ама нешто врдају, нешт |
| ао ви, који живите само на доколици.{S} И отац ти се брине, и мајка ти се брине, па и твој учит |
| е и друге стране о дрвеној самарици.{S} И Гргуров отац као да знађаше јаде и наде свога мученик |
| , тог је истог мњенија и ваш земљак.{S} И Гргур би хтео и ред у народу и штапове у ватру.</p> < |
| храму, у који је сишао сам Спаситељ.{S} И напољу је ветар уминуо, само што се са великог кухињс |
| e>„Блажени"</title> опет учитељ сам.{S} И кад је опет поп Крста по неопходној дужности тамо пре |
| че на не часим часа, већ да полазим.{S} И ево ме са срећом.</p> <p>Узе попа своје писмо, узе уч |
| чибуцима, као данас слатким и кавом.{S} И Сава је то уврстио у своја невина уживања, искључиво |
| што наши кажу, погинула за живином.{S} И сад се још онако исто с њима заносим.{S} Имам осам ма |
| уцнувши се по свом обичају са попом.{S} И поп испи своју чашицу, па и он преста, чекајући да уч |
| Тамо ће и ручати, провести део дан.{S} И доиста, сутрадан, још на један сахат пред зору, седел |
| у себи добро промислио и промислио.{S} И знаш ли, брате, шта сам смислио — ја нећу да будем пр |
| , док сам ово мало знања напабирчио.{S} И сад ме се не тиче нико, ни Књаз, ни патријарх: док ви |
| оди дете у школу.</p> <p>— Ако, ако.{S} И треба кад му је дао Бог.{S} А шта ли ће да учи?</p> < |
| акса, али је то сад сасвим престало.{S} И кад дођу један другом на поседак, говоре много мање н |
| ох јој, та ми се знамо, другови смо.{S} И ево ти, Грго, писмо, и ево погача, и ево друга погача |
| о је растао и напредовао мали Гргур.{S} И он чињаше све што и остала деца, али је ипак био неко |
| ини, било на чаршију или на панађур.{S} И о устанку су војевали заједно.{S} Четворица их беше у |
| <p>— Ја?{S} Ја немам крви на одмет.{S} И кад бих је имао, прво бих је пролио, погоди где?{S} Н |
| уд који, а мени се све бије о главу.{S} И опет, гдегод станете, опадате ме: директор нема посла |
| е читао, а Јелачић говорио заклетву.{S} И то ћете подробно читати у <title>Вјестнику</title> ов |
| е и поп и учитељ да праве опозицију.{S} И доиста, ко је о божићним вечерима дошао у онамошња се |
| рофесор? чуди се поп.</p> <p>— Нећу.{S} И нећу, и не смем.{S} Да је било негда, тамо пре петнае |
| коле, а не увратити се на часак два?{S} И кад је пред сан шаптала своју обичну <pb n="142" /> м |
| та би било од педагогије, од државе?{S} И најмудрија политика не да се извести, док се не ошине |
| времене српске историје.{S} А Милан?{S} И Милан слуша пажљиво, али из оно мало промене на лицу |
| тичног лика.{S} А Милан?{S} А Гргур?{S} И они, раздрагани, ужагрили очима, па би, чини ми се, д |
| ли видео кадгод нулу?</p> <p>— Лулу?{S} И мој баба....</p> <p>— Није лулу, него нулу.{S} Погле |
| ју собу, села за столићак, ређа карте — и врача.{S} Види: да се њезина другарица „проводи несре |
| и да је — плакао.</p> <p>А мали Гргур — и он је бризнуо у плач, кад је својим крупним очицама о |
| јнобелу, лепшу од сваке девојке, лепу — и још лепшу него што је лепа учитељ-Максина ћерка Даниц |
| } Покуша да састави нов косовски марш — и то не иде.{S} Можда ће љубавна песма наћи одушке запт |
| браду.</p> <p>— И у његову... </p> <p>— И у његову...</p> <p>— Дакле ти већ Даница уштинула срц |
| песничка Јана Колара</title>.</p> <p>— И овог великог Словенима морате знати као Доситија.{S} |
| ужи руку, он је мушки продрма.</p> <p>— И ја сам Славјанин, чујеш ли, Славјанин!</p> <p>Гргур г |
| је воље упаде му у реч Даница.</p> <p>— И лакше и природније, потврди и Милан.</p> <p>Макса не |
| S} Има много.</p> <p>—За тебе.</p> <p>— И за мене и за тебе.{S} Овака честита „младеж српска“.{ |
| ест, као они, Милане, као они.</p> <p>— И ти ћеш ваљда с њима у Карловце?</p> <p>— Куд било, Ми |
| знаш, не смем ни да ти кажем.</p> <p>— И боље да ћутиш, кад не знаш шта боље да ми говориш.{S} |
| несташно већ стреља за тобом.</p> <p>— И опет сам! викну девојче.</p> <p>— Сам.</p> <p>— Читаш |
| е му Гргур, смешећи се лукаво.</p> <p>— И јесте, Грго, човек; човек од феса до јеменија.{S} Да |
| , нешто смислио, ословиће поп.</p> <p>— И ја сам, прихвати учитељ, натукавши појаче фес на глав |
| p>— Јест, у његову седу браду.</p> <p>— И у његову... </p> <p>— И у његову...</p> <p>— Дакле ти |
| руку.</p> <p>— Баш кад хоћеш.</p> <p>— И учитељку.</p> <p>— Не браним, забележио сам.</p> <p>— |
| да суде и расуђују...</quote></p> <p>— И тако даље, и тако даље, настави мајстор Јован мало — |
| > <p>— Јесмо.</p> <p>— А јуче?</p> <p>— И јуче.</p> <p>— А прекјуче?</p> <p>— И прекјуче.</p> < |
| — И јуче.</p> <p>— А прекјуче?</p> <p>— И прекјуче.</p> <p>— Све поред оне куће на углу?</p> <p |
| и ради рече: „И тако, и тако.“</p> <p>— И тако, и тако...{S} Знам, знам, драги господине, учити |
| иректор проговорио с нама.{S} Добар ка’ и ти, погоднији него учитељ.{S} Смешка се на нас, пита |
| адосно, покликује: „Благо ли си мајци!“ И то би тако до поноћи трајало да Иван не привика : „По |
| ељ Никола, који је свима „попечитељима“ и „совјетницима“ био учитељ, извукао ове године седмицу |
| т гласи: шти оца твојего и матер твоју“ и тако даље, онда се дигне у школи толика граја, тако в |
| Био си најбољи међу својим друговима, а и сад си, знам ја, онај исти, најбољи међу најбољима.{S |
| , али не често као некада, отежао је, а и ослабио, што су га изневерили зуби, али што су га изд |
| , да се фамулус Степан сасвим расани, а и учитељ Макса у својој соби постане нестрпљив, буни се |
| му прутови ипак данас и краћи и тањи, а и ређе их се маша него онда кад нас двоје сеђасмо пред |
| ног кола ђака, које је данас изумрло, а и онда, у њихово време, провлачили су се из разреда у р |
| ир-џамије...{S} Илија дош’о у севдах, а и сам сам, хтео да слушам-шаркију..:{S} Ето ти пред нас |
| аше њезин ромон преко шарених, облих, а и многоугластих шљунака.{S} Гледаше и слушаше: чињаше м |
| е им бити кад чују да сте пролазили ; а и Гргур ће вам бити захвалан.{S} Ви не знате, шта је са |
| еби од свемилостивога Бога желимо.{S} А и како не би били здрави у овим питомим горовитим селим |
| ободи независној и од Маџара и од Шваба и од Турака.</p> <p>А тамо у оној соби из авлије седи М |
| њи друг; много смо заједно појели хлеба и соли: сад, сад, пружи ми руку... не могу без тебе.{S} |
| вој би Илија данас танцовао између неба и земље.{S} Ужасно, гдегод кога стигоше, повешаше.{S} Ш |
| и.{S} Ето ти дете, па га води где треба и коме треба.{S} Ја, ја се, мајстор Јоване, не знам мак |
| љаке ни великаше.{S} Има још доста Срба и осим њих.</p> <p>— Ваљда као што су мој отац и профес |
| Богу ћу се молити да те затекне здрава и онако добра, <pb n="93" /> као што смо те испратили и |
| ји дан! понавља задовољно професор Сава и таре дланове.</p> <p>— Дабогме, још који дан.{S} Док |
| е!</p> <p>— Јелена! викну професор Сава и лупи руком о сто.</p> <p>— Шта лупаш тако, нисам ја т |
| ат Господ Бог наш“, кренуше се, све два и два, преко школског дворишта у пространу порту, а из |
| директора.{S} Већ је све предмете и два и три пута поновио, али од господина директора ни трага |
| је гледао и гледао, а после их је једва и видео кроз сузе, које му овлажише очи.{S} У тај пар д |
| и данас има у њих кићена оружја, ножева и сабаља кованих у Дамаску и Ужицу, и синија бакрених, |
| пет не врну у олтар.{S} А кад се отпева и она последња песма <title>Упованије моје отац</title> |
| амо је мала Даница још она иста брбљива и несташна птичица, која исто онако цвркуће и скакуће, |
| и кисео.{S} Збогом!{S} Имам ја другова и осим вас — широк ми је Дорћол, па Зерек, па Сава.{S} |
| ше се развалине, остатци високих зидова и кула некадашњег Порчинога града.</p> <p>Сунце обасјал |
| и старији и развијенији, и јачега кова и грађе степенитији. <pb n="100" /> Знало се за свакога |
| половину сата, Гргур уседе свога мркова и одјаха својој кући у село.{S} Уз пут је много мислио |
| атима стајаху неколико обојених столова и столица с правим и кривим ногама, с лаком и без лака. |
| гвоздених, и саплака сребрних, и санова и калајлија, леђена и ибрика од најжућег коситера.</p> |
| варао се са сељацима, који довлаче дрва и пиће на чаршију; имао је макар по једног познаника го |
| ишег тежења за срећу потлаченог Српства и Словенства, за срећу својих пријатеља, својих ближњих |
| цигло један пута.{S} Зар мислиш, да га и сама нећу више пута прелетати очима, пре него ти га п |
| епом главицом својега синчића, гледа га и гледа, па онда, на прстима, да га не пробуди, оде из |
| Илића ухватила маџарска стража, била га и тукла наџацима, привезала за дрво, четири дана издржа |
| један од његових биографа, по којима га и ми данас приказујемо.</p> <p>Тај дан беше четвртак, с |
| лића, распечати писмо, разви га, узе га и левом и десном, па, скупивши обрве, поче га стојећки |
| доба, кад цвета босиљак, доносила би га и китила целиваће иконе. „Чисто ми је лакше онај дан,“ |
| млађе доба, друштва ради, пратио би га и учитељ Макса, али је то сад сасвим престало.{S} И кад |
| ја имам свога узрока.</p> <p>— Имам га и ја.</p> <p>— Имаш га и ти!{S} А какав је тај твој узр |
| л су му биле Жирондисте.{S} Многи су га и звали Милан Жирондиста.{S} Идеал му је био и Вучић.{S |
| /p> <p>— Имам га и ја.</p> <p>— Имаш га и ти!{S} А какав је тај твој узрок, ако га смемо знати? |
| енофилу:{S} Пољаци.{S} Сетивши се свега и свега, не дотакну се тог рањавог места на телу словен |
| ицу, али она већ више не гледаше у њега и спокојно даље корачаше међу цветним лехама.{S} Облачн |
| ли је чича Иван знао да има још лепшега и дарежљивијега света иза сеоскога плота.{S} То га је и |
| } Благо теби кад имаш много лепих књига и добрих другова.{S} Ја овде у селу нити сам пристала у |
| .{S} Повисока, сува жена, оличена брига и старање.{S} По чистоти познаје јој се вредноћа и уста |
| Седели су под брестом једно до другога и дуго, дуго гледали доле у ливаду, у поток, у ком се б |
| ветни и плодородни врт самоограниченога и суревњива мусломанина.{S} Гранчица бршљана или вршак |
| ицама ширину и висину тога тако важнога и омиљенога суда, а он је морао у два маха покушавати, |
| p>— Не знам шта има то толико паметнога и у тој <title>Славјанци</title> настави Милан и обрну |
| боловања, сећа сваког значајнијег друга и догађаја па се најзад опет заустави на Даници.{S} Што |
| угове његове.{S} Већ је на измаку друга и последња година Лицеја, опште мишљење и у наставника |
| рећу и торбу, неколико дрвених заструга и један најпростији сандучић.{S} У врећи је брашно прох |
| ри поп, а овамо не би био с раскида, да и која више падне у његову похвалу.{S} Уживао је у тој |
| Нека и из наших кућа никну господа, да и наши мало дрмну вилајетом.{S} Хе, хе, како ће то, жен |
| читељка, која је много раније дошла, да и она присуствује првој представи.{S} Стари је обичај М |
| .</p> <p>— Доведох ти дете, учитељу, да и њега учиш са осталом децом.{S} Здраво је, као јабука |
| у вуне.{S} Једва чекам први снег, па да и то, у име Божје, отпочнем.</p> <p>„Да ти нисам већ по |
| које до сад није уживао, отвори уста да и он с осталима привикне браћи „Живео!“ али му се у ист |
| ш?...{S} Рекав то, опази мала Даница да и оних цветића нема у његовим рукама.</p> <p>— А где су |
| м се: можда ће Гргур писати, да види да и нас није раселио поводањ.{S} Ја мислим и чекам, разби |
| је овогодишњи случајни додатак, тек да и мала Даница окуси један грумичак владалачке сласти.</ |
| у, па <pb n="4" /> се крадом, крадом да и жена не види, нагне над лепом главицом својега синчић |
| град једини на свету, као да нема града и осим Београда...{S} Све смо закључили... деоба правич |
| ошао поред капије Вучићева конака, овда и онда проговорио коју с његовим наоружаним пандурима.{ |
| а материна.{S} Гргур гледа слике, гледа и чуди се, а мала Даница хвали му се, како и она уме на |
| леда у то безгранично плаветнило, гледа и сања, сања и гледа: види слике и лепе и нежне, слике |
| чита друго, чита их још једанпут, гледа и по трећи пут то у једно то у друго, па онда обадва са |
| које му отоич засењаваше очи.{S} Гледа и гледа ; колико тишине, колико присебности и самопоузд |
| о, јер он пази на нас; по цео дан гледа и слуша, како се учимо и владамо.{S} Видиш, како прети |
| обода зове!</l> </quote> <p>Гргур гледа и слуша, груди му се шире радостима, које до сад није у |
| смешљиво, <pb n="135" /> јетко, погледа и свога другара.{S} Одлучи се Илија да се окрене и по т |
| , погледа своју другарицу, која погледа и њега својим лепим крупним очима, погледа је још једно |
| ...</p> <p>Даница га значајније погледа и прошапта:</p> <p>— Све?</p> <p>-— Све, драга моја Дан |
| шале не издржи, кад га случајно погледа и што год упита.{S} И поп Крста се склања да је више по |
| није ни лакше.</p> <p>— Лакше је, можда и против своје воље упаде му у реч Даница.</p> <p>— И л |
| Не знам.</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Можда и лажем.</p> <p>— Зар ти ниси видео ону што успија?</p> |
| другару, ово ти је писмо прво, а можда и последње.{S} Ја нисам крива, што нисам остала, што ни |
| ведају сладости које се сањају, а можда и уживају, у тим забрањеним рајевима.{S} Рајевима рекос |
| аксо, сркнувши мало из чаше... ви можда и не слутите, али, шта ћу, кад осећам ја.{S} Нисам ја и |
| ело прочитати сваку речцу; ко зна,можда и више него цигло један пута.{S} Зар мислиш, да га и са |
| дговарао је Гргур, а богме је овда онда и Даница оцу образ осветлала.{S} На завршетку испита по |
| , тихо разговарали, а Паун је овда онда и попевао.{S} Сунце беше готово на заходу, кад са једно |
| е, па списатељи и професори, па господа и великокупци из свију крајева Српства.{S} Боже мој, ре |
| ширеним крилима.{S} Појави се од некуда и некакав црни ђаво с још црњим репићем и роговима, али |
| рече му полуподругљиво, па окрете леђа и одскакута из баштице, преко школског дворишта, право |
| е беле, по којој се, од како је виргаза и ђака, пишу прописи.{S} Не верују деца својим очима: х |
| Беше тек почетак јесени.{S} Поред стаза и овде и онде између леха беше још шареног и свежег цве |
| Колико вас беше при вечери?</p> <p>— Ја и професор Тома и катихета.{S} Али да знате историју ов |
| , а где су данас чудеса ?</p> <p>— А ја и ви да два дана не једемо и не пијемо, шта би било од |
| <title>Славјанку</title>, дотле ти и ја и мутим по својим ревирима, имам и ја, као што ти велиш |
| о си нешто веће, нешто лепше, него и ја и твоји другови.{S} И ја сам се, вера и Бог, дуго колеб |
| мо, проклета бабускеро!{S} Гледамо и ја и она.{S} Броји, чита, говори, све прилике горе од гори |
| ог оца, од нашег учитеља, коме смо и ја и ти захвални за све наше знање.{S} Ја не знам, кад ће |
| о, деца, црква, њива, самоћа.{S} Док ја и ти газисмо по селу, дотле и наука не сеђаше скрштених |
| ар да <pb n="52" /> остану ’вако као ја и ти?{S} Грехота је, жено, кад нам је ето дао Бог и има |
| фтинили, али тек, тек боље живе него ја и ти.{S} Нека и из наших кућа никну господа, да и наши |
| хоћеш кавге, ето ти је...{S} Слазимо ја и Илија механи до Синџир-џамије...{S} Илија дош’о у сев |
| ко тако, али он...{S} Често говоримо ја и Даница, где си и како ти је у далеком свету...{S} Ко |
| кола, говори свештеник Арон, седосмо ја и мој црквењак, и тек трећи дан пред залазак сунца, сти |
| ну мало јачим гласом један депутат. „Ја и не знам да има српскога народа у царевини“, викну ген |
| S} Али и тузи, као и свачему, има краја и конца.{S} Тамо већ после поноћи разабра се учитељ, тр |
| ека као звонарице.{S} Авлије пуне стаја и вајата, а иза ограда шљивик до шљивика, па срчане воћ |
| „они, који се држе само својих обичаја и хоће да одрже све онако како је, они“... читај даље д |
| рај, подигоше малаксалог попа, попадија и учитељка подигоше му утрнуле руке, па му, сретноме и |
| и.{S} За време те мале тишине, попадија и учитељка нешто за се шапутаху, мала Даница лактом обо |
| рлим кљуном, подуже су се поп, попадија и учитељка одушевљавали овим сеоским нектаром, пало је |
| читељ Макса једва разабира.{S} Попадија и учитељка као да шенуше мало од радости, ено их у кухи |
| бре воље и нестрпљења, до њега попадија и остала чељад, па и учитељка, која је много раније дош |
| „секундирати“.</p> <p>Устадоше попадија и учитељка да зготове кафу.{S} Таман почеше са стаклена |
| жити.</p> <pb n="122" /> <p>Ту се Илија и нехотице мало замисли.{S} Поћута, па онда тишим гласо |
| реба младежи <pb n="134" /> воспитанија и опет воспитанија.{S} И знања су полезна, али дуг је ж |
| томе сами самцити, тог је истог мњенија и ваш земљак.{S} И Гргур би хтео и ред у народу и штапо |
| се појали: тро пари, кондаци, јектенија и друге пригодне песме црквене, па онда молитве.</p> <p |
| море — Аустрија је Аустрија, и старија и лукавија од свију, што вас је год, жутокљунићи моји.{ |
| г ће с њима бити! једва промуца Петрија и сузе јој грунуше на очи.</p> <p>— Ви жене одмах у суз |
| много друкчије, сад сам и много вештија и много снажнија.{S} Тамо под зиму, мати ће ме поучити |
| {S} Зар су у једном селу оборили сељака и били га ни крива ни дужна, само што по њиховој запове |
| у чистој дрвеној стопањи варенога млека и скорупа.{S} Седели су под брестом једно до другога и |
| трави Милан легао ничице, годи му мека и свежа травица, одупро се лактовима о траву, а главу м |
| ек, тек боље живе него ја и ти.{S} Нека и из наших кућа никну господа, да и наши мало дрмну вил |
| ав тешки растанак.{S} Али после, навика и старије године навукоше му на суморно лице збиљу, кој |
| } Одврати своје очи од тог немилог лика и оде даље ка великој мраморној чесми на тргу према вел |
| на Лицеја, опште мишљење и у наставника и у слушалаца, да је Гргур први међу првима.{S} А Милан |
| прокламације, рецимо каквога Метерника и Кавура, знао је на изуст !{S} Све важније говоре из ф |
| му његово срце шапну, да су то учитељка и њезина кћи.{S} Маши се руке старе госпође, која, умор |
| у сузе и учитељу Макси.</p> <p>Учитељка и попадија гледају их такође гануте.</p> <p>— Али ћемо, |
| утурицу почео да ниже, „за сретна данка и сретна уранка; за учитеље, наше наставнике, и за госп |
| дну.{S} Учитељ Макса извлачи из фијока и чисти велике уписне протоколе, учитељка таре послужав |
| Јеленина дерладија, два младића висока и угледна.{S} Један плав, сувоњав, плавих очију, чела в |
| транци стоје у хладу, он спокојно лешка и гледа у зољеве, који зује око стрехе и главама туцкај |
| та ваљевски, да се сакрије твоја Фрушка и цела Патријаршија.</p> <p>На то Максо ништа не рече, |
| чно место за столом, до њега је стајала и мала Даница.{S} Он се окрете својим ученицима:</p> <p |
| гова, међу којима је, као буба, скакала и трчала мала Даница.{S} Још није почео сутон отимати м |
| {S} Даница је дрхтала, стрепила, чекала и чекала, али оно, што је одушевљавало срце њезинога др |
| ина пијукаше, док се она мало разабрала и сетила да их нахрани.</p> <p>А наши путници путоваху |
| , плела је и подједнако пажљиво слушала и оца и Гргура.{S} Говор је текао живо с предмета на пр |
| адник на зими под ведрим небом без јела и пића: тек петога дана смиловаше се и убише мученика.{ |
| јицу.{S} Шегрт је помагао доносити јела и служити при столу.{S} Овога вечера, пре него што ће п |
| цу:</p> <p>— Аох, бабо, да грднога села и големих река!</p> <p>— То је, децо, Београд, а оно је |
| кама и ровина.{S} А честа промена села и околина привуче на се радозналост дечју.{S} Чуђаху се |
| ашњији староседилац.{S} Од како је села и цркве и велике црквене нурије, од то доба је и куће П |
| и шареним марамама покупе зној са чела и лица, „Кад нећете овамо, друга работа“, прогунђа спав |
| ли кадионицу.</p> <p>Већ така није била и његова Петрија.{S} Беше права богомољка.{S} Ни лећи н |
| нестрпљива Даница.</p> <p>— Ти си била и остајеш моје дивље пиле.</p> <p>Ту је, расрђену, учит |
| астави мала вртарка, пошто се усправила и пружила своме другару оба поменута цветка.</p> <p>Он |
| , и сама би се на његове сузе растужила и плакала.</p> <pb n="54" /> <p>Сутрадан а зора засветл |
| их суза?</p> <p>Кад се Даница повратила и послужила кафом, Милану је необично рука дрхтала, кад |
| о још за видела згодно наместили у кола и утушкали сеном.{S} Пунобрижна мајка старала се да јој |
| гајила — шта ли ће од њих учинити школа и друштво?</p> <p>И као да се после ових речи оте профе |
| и тренутно би му тешко, што своја топла и нежна осећања мора да угушује.</p> <p>Младићи положиш |
| ти и приповедати све што је знала, чула и видела.{S} Узе свећу у своју сухоњаву ручицу и оштро |
| ме свештеник мироше".{S} Чешће је ишла и на водице, особито уз посте и о младинама.{S} А била |
| буди паметан.{S} Не бој се, биће Србаља и без наше крви.{S} Рат је рат, нужно зло.{S} Лепо је б |
| понесташан, па као оцу ми се богме ваља и бојати да...</p> <p>— Та не бојте се ви, мој драги пр |
| дила, па да будем најбоља девојка, боља и лепша, него што би ти, <pb n="98" /> мој добри Гргуре |
| о рекосте? — без будућности?{S} Сам уља и нитков!{S} Пи!{S} Пљуните и ви са мном на тако гадну |
| рбухе хватају.{S} Што попа тресе ногама и брише сузе од голема смеха, али што се и учитељ Макса |
| међу којима је Клопшток са својим одама и отац Геснер са својим идилама.{S} Тамо иза књига, пор |
| реће то десно то лево, куд је мање кама и ровина.{S} А честа промена села и околина привуче на |
| Ето ти митрополита Рајачића с владикама и архимандритима, са свима придворним калуђерима, с про |
| Најснажнији издигоше Рајачића на рукама и показаже народу, он благосиљаше, а народ, готово ван |
| на једну цветну леху, покри лице рукама и јецаше.{S} А кад јој одлакну и сузе престаше, спусти |
| , с великим стрехама, с дрвеним ћошкама и прозорима маленим, који са гломазних дрвених ћерчива |
| ловима камените чесме с бакреним лулама и натписима арапским; главном улицом бајирском, Јалијом |
| , а још китњастијим јатаганима, сабљама и шишанама.{S} Пролази Гргур горе доле, чуди се сремачк |
| лукове круне; Угарска са својим земљама и Словенска од словенских земаља што су данас под Турск |
| рад, а један се врати дома богат ранама и пљачком.{S} Још и данас има у њих кићена оружја, ноже |
| , па оног иконостаса, са многим иконама и коситерним кандилима, у којима баш у тај мах црквењак |
| вчим моје лутке, са свима њиховим рпама и крпицама.{S} Ето колико се још уме заборавити твоја д |
| свима придворним калуђерима, с протама и намесницима и безбројним свештенством обојега реда.{S |
| Тргоше очи, погледаше према вратницама и обадвома ноге обамреше.{S} Иван виче: „Трчи, Петрија" |
| ко живо веслају оним дрвеним кашичицама и час пооткидају замашније залогаје оне топле проје, и |
| ео ! омаче се Јовану, куцнуше се чашама и испише по једио заклопачко.</p> <p>— За ово месец дан |
| воје устанке, тај народ има и силе, има и отпора.{S} И ми ћемо се, децо, одупирати, ‘борити.{S} |
| је Милоше, своје устанке, тај народ има и силе, има и отпора.{S} И ми ћемо се, децо, одупирати, |
| ну пећ, сат на зиду са големим теговима и дугом тромом шеталицом, а за дугим столом учитеља Мак |
| разговетно, али тамо даље, по угловима и зидовима, пао сутон, полусумрак, да се једва могаше р |
| стигнемо, казати и учитељима и поповима и целој оној браћи да нема ни тамо ни амо учитеља као ш |
| снег навејао читаве таване по висовима и доловима.{S} Многи су путови били завејани или непрох |
| А онда учитељ Макса јасно објави свима и свакоме прве темеље његова „воспитанија“.</p> <p>— Ко |
| га ови проводе.{S} Бије их у путу зима и врућина, и киша и снег, и опет гмижу напред, и ништа |
| дну жицом фамулус Степан и над анђелима и пастирима показа се сјајна звезда на велико изненађењ |
| дан сахат пред зору, седели су у колима и возили се путем поред Споменика.{S} Много раније испр |
| , где тамо стигнемо, казати и учитељима и поповима и целој оној браћи да нема ни тамо ни амо уч |
| одица још дуго, дуго остала на коленима и ћутећи гледала у осветљени Вертеп, у пастире и анђеле |
| шта не виде.{S} Узалуд се надао за њима и неки њихов друг Илија, који је годинама скоро два пут |
| владике у свиленом скерлету, међу њима и ваш прота Матија у дугој седој бради, па посланици на |
| појавише се и анђели у белим стихарима и са раширеним крилима.{S} Појави се од некуда и некака |
| оле, чуди се сремачким великим шеширима и подугачким гуњевима, па оним опанцима што им се кожа |
| и књигу, па онда приђе к собњим вратима и отвори их.</p> <p>Пред њим је стајао један стасит, ли |
| p>А ђаци у школи седе на својим местима и уче.{S} Од њихових гласића бруји школска соба као кош |
| се најпосле одважио, те принео к устима и појео уграбљени уштипак.</p> <p>— Хтела сам ти донети |
| крунисане главице с једрим обрашчићима и живим крупним очицама.{S} Поп, пун задовољства, сео н |
| механама на путу са ишараним ходницима и ћошкама.</p> <p>— Нуто, нуто, бабо ! виче Паун, опази |
| ажљиви поп Крста говори слово ученицима и храбри их.{S} Стало је Максу много муке, док је погод |
| само о великим <pb n="3" /> празницима и о школском одмору одлазе својим кућама.{S} Оцеви доно |
| ним калуђерима, с протама и намесницима и безбројним свештенством обојега реда.{S} Звона звоне, |
| Београду, Смедереву и осталим варошима и селима кнежевине Србије.</p> <p>Леп летњи дан, као ув |
| при вечери?</p> <p>— Ја и професор Тома и катихета.{S} Али да знате историју ове вечери, бисте |
| жена, преливена зраком нежности, питома и невина, да би у овом тренутку и њезин најжешћи неприј |
| м, кричаше директор, долазећи све већма и већма у ватру; по вама би могао завод и изгорети; вас |
| ако живо мељу.{S} Куће, негда од брвана и клиса, сада покривене ћерамидом, а димњаци се беле из |
| слити, али је прошло много кратких дана и дугих ноћи, док је кроз ту маглу просинула једна јасн |
| ња имао је три сина:{S} Стевана, Вукана и Растка“, или „Прво гладног нахранити, второ жедног на |
| еш врло добро оба твоја друга, и Милана и Илију.{S} Реци ми: који је од њих двојице бољи?</p> < |
| Ја мислим и чекам, разбирам од Степана и од црквењака: е да каквих писама у судници, али, за п |
| теси.{S} Пожњевена жита свежена у гувна и виђаху се још многе неовршене камаре снопља.{S} Иза п |
| горња и доња, није још била тако хладна и мирне природе, да посматра очи новога другара и из њи |
| којима га је испунила проста, природна и лепа појава учитељеве кћери.</p> <p>Сви га радознало |
| сребрних, и санова и калајлија, леђена и ибрика од најжућег коситера.</p> <p>Није у Здравковић |
| Илија има своју философију.{S} Времена и здравља, стрпљења, корак по корак, све ће бити.</p> < |
| датле уз брдску стрмен, која је окрчена и испресецана оградама.{S} А кад престаше ограде, уђоше |
| ам да су Швабе ниткови.</p> <p>— То зна и Бог и људи.</p> <p>— Казао сам, да су заклети неприја |
| рви пут у свом малом веку беше зловољна и тужна.</p> <p>А Паун и Гргур журно одмицаху у гору.{S |
| тирчићи као наша Радовашница, као Каона и Криваја, — цркве као градови, а ћелије као палате, је |
| свилене.{S} Други црномањаст, ока црна и жива, меке дуге косе, пораста мало нижега, образа окр |
| асвим губе чаробне слике досадашњег сна и сувише озбиљно пиље у њу хладне прилике другога живот |
| ним појасевима.{S} Даница вазда живахна и слободна, па се маша за колаче, за мед, а стидан Гргу |
| {S} Мерим и мерим, и толико сам себична и неодлучна да ни један цветак не могу да одвојим од др |
| учитељева ћерка, она некадашња несташна и торокљива Даница.</p> <p>Шест пуних година је минуло, |
| нило, да врло много зна.{S} Своја знања и искуства текао је ван себе, говором и дружбом, живото |
| гранично плаветнило, гледа и сања, сања и гледа: види слике и лепе и нежне, слике багреношарне |
| ли Гргур не могаше да се наслуша читања и певања.{S} Чудио се попу, који пред дверима на глас, |
| нски комитет? пита Гргур пун изненађења и чуђења.</p> <p>— А чему се толико чудити?{S} Ту су По |
| ом обичају, прешли у најбујнија тврђења и доказивања, а из овога за неколико тренутака западоше |
| ок год нису прешли целе таблице множења и дељења.{S} Затим се појали: тро пари, кондаци, јектен |
| ја већ дотле позатвара сва крила, горња и доња, није још била тако хладна и мирне природе, да п |
| који смо на раду од јутра до мрака, па и не можемо бити тако чисти и лепи, као ви, који живите |
| пнуо штапићем пред школским вратима, па и накашљао се, али му се нико изнутра није одазвао.{S} |
| uote> <p>Ту цео збор паде на колена, па и учитељ Макса, па и поп с попадијом и учитељком, па и |
| р паде на колена, па и учитељ Макса, па и поп с попадијом и учитељком, па и попова чељад, па ча |
| е.{S} Он пости сам сва четири поста, па и старији људи и жене чине исто то.{S} Напрасит је, пла |
| ња, до њега попадија и остала чељад, па и учитељка, која је много раније дошла, да и она присус |
| а, к планини, непрегледне винограде, па и ону велику, округлу капелу на једноме вису, у којој ј |
| ац ти се брине, и мајка ти се брине, па и твој учитељ, мој отац, мршти се и срди на тебе, кад г |
| и, али се чудим оном професору Сави, па и овом мом матороме баби, што мисли да ће једног дана и |
| да ваља сести за обедни сто.{S} Сви, па и мали Гргур, одоше у собу где је била дугачка проста с |
| њега.{S} Али он, гледа, туби мисли, па и не зна да има још некога поред себе.</p> <p>Дуго је п |
| је то, свугде ћеш наћи солидарности, па и код самих халваџија, само не у нас професора...</p> < |
| а, па и поп с попадијом и учитељком, па и попова чељад, па чак и црквењак Васо тамо пред вратим |
| , али што се и учитељ Макса заценио, па и сам фамулус Степан тресе се у својој незгодној позици |
| век био и сувише мудрица, занешенко, па и сад мудруј за нас обоје, а мене пусти да се сита нажу |
| ањује !...{S} Забрањује, понови поп, па и он паде на столицу.</p> <p>Обојица се скаменили, седе |
| је поредак, а поредак је мати свему, па и угодном животу, власти, богаству, свему...{S} Положај |
| а попом.{S} И поп испи своју чашицу, па и он преста, чекајући да учитељ настави.{S} За време те |
| а тренут два блесну последња црвен — па и ње изненадно и безшумно нестаде.{S} Над поточићем поч |
| : архијереј је архијереј...</p> <p>— Па и ја не кажем да је попечитељ...</p> <p>— Ако није попе |
| Иван, чарајући ватру.{S} Данас сутра па и јесен ту, ваља нам се богме размислити: да ли дете да |
| врхови последњих пера.{S} Мало прође па и њих нестаде.{S} Само на највишим врховима старих храс |
| на до Митрополије.{S} Сељаци се моле па и намоле, као слаби људи једни долазе други одлазе, али |
| поп говори.</p> <p>— Било, учо, било па и прошло; кад запоје аркимандрит Гавро, па ђакон Живоји |
| старе листине", вели генерал, „било па и прошло.“ Наши доказују, говоре и моле.{S} Не помаже д |
| ти, беше готов да их загрли. „Моја лепа и драга будућности српска !“ тако нешто кликнуло је у њ |
| ије и кокичари, млађани продавци салепа и бозе, све саме младе Рекалије, а међу њима по који мр |
| оче га стојећки пажљиво читати.{S} Попа и учитељка ћуте и гледају га.{S} Уједанпут учитељу Макс |
| оје столице, узе чашу па погледа у попа и све око стола.{S} Он, у подужој здравици, захвали се |
| е деца, изађе и мали Гргур.</p> <p>Попа и учитељ Макса упустише се дубље у политику.</p> <p>— М |
| побледео, клону на столицу.</p> <p>Попа и учитељка скочише са својих места и притрчаше му.{S} О |
| p> <p>— „Мој синко, прошла су она глупа и слепа времена, кад се међу нами говорило: боље је шес |
| седети у једној од тих чудноватих клупа и слушати наук, о ком је тако много слушао од свога оца |
| књига; већ сам подерала четири буквара и две читанчице.{S} Ја знам написати цело твоје име.{S} |
| природе, да посматра очи новога другара и из њих се најпре увери, је ли он радознао, или не.{S} |
| ре, која га наизменце љуби и кара, кара и љуби.{S} Шта пута, у први освитак, скочи да похита у |
| дним и о слободи независној и од Маџара и од Шваба и од Турака.</p> <p>А тамо у оној соби из ав |
| ешта шарагље и лесе, вади воду из ведра и пере главчине, наплатке и паоце.</p> <pb n="53" /> <p |
| а и твоји другови.{S} И ја сам се, вера и Бог, дуго колебао: да ли на твоју или Миланову страну |
| {S} Већ ако му се нарав не измени, вера и Бог нећеш га ни осетити.{S} Зна он добро шта је кућни |
| ро, растерајте... нека их Аврам растера и из Београда — чудна ми чуда, као да је Београд једини |
| 200 ока жита, 10 ока пасуља, кацу сира и ухрањенога крмка годишње, и дукат цесарски месечно.</ |
| S} Па ова мора од планина, пуна пастира и стоке: ори се песма, фрулица; живот шарен, врео,труда |
| траже хране душама; пријатељима жубора и борбе харемски је живот духу карика.{S} На угловима к |
| је, и биће је...{S} Нешто се богме мора и претрпети, само што је тешко увек бити долготерпјелив |
| аре познанике.{S} Али не вихор од ветра и праха, што се пење путем уз небо, већ једно несташно |
| ли као таоце мораде оставити цара Петра и његову царицу, малу Даницу, која је готово болесна би |
| се бојао и да помисли, да ће већ сутра и он седети у једној од тих чудноватих клупа и слушати |
| "19" /> <p>А те зиме била је зима оштра и снегопадна.{S} Још у првој половини децембра снег нав |
| ром Јованом и газдарицом, пољуби Гргура и посаветује га.{S} Паун загрли брата и дуго плакаху и |
| Степан спреми се да их проведе, а Макса и Даница испрате их до потока, до новога моста.{S} Кад |
| мацију.</p> <p>— Видите, наставља Макса и не слушајући Илију, више сам са собом говорећи:{S} Тр |
| .</p> <p>— Е видиш, говори учитељ Макса и реже црвену хартију, ето видиш, да је све онако као ш |
| .{S} Ја се и ви нећемо посветити.{S} Та и Доситије ту негде вели, да су се и братија хоповска в |
| још једнога сина, а теби, Милане, брата и друга.</p> <p>Гргур приђе руци газдаричиној, а са Мил |
| а и посаветује га.{S} Паун загрли брата и дуго плакаху и један другом нешто неразумљиво говорах |
| ечерња звона, отворише се школска врата и уђе поп, с књигом и епитрахиљом под пазухом.{S} Сви у |
| рад у највећем јеку, отворише се врата и уђе поп.{S} Пошто је, с јаком лупом (а био је у оним |
| p>У тај исти тренутак отворише се врата и уђе професор Сава са својим братом, свештеником из Ба |
| .{S} У истом тренутку отворише се врата и уђе Даница, Макса писма у шпагове, а Гргур узе шешир |
| ли у исти мах отворише се на соби врата и споља још жешће духну наш несташни вихор.</p> <p>— Ти |
| оста! викну Ружица љутито, отвори врата и као вихор излети напоље.</p> <p>Таман Гргур отвори књ |
| ош малко, па онда изненада отвори врата и стане на праг, својим заповедничким оком пресече све |
| барским чизмама), стресао снег с џубета и обуће, узе своју читакињу за дугме и скиде.{S} Поздра |
| на, што стајаше у зачељу између кревета и извади једну књигу у тврдим корицама с црном кожом на |
| нит и добар, а ја сам ето још брзоплета и лакомислена, те сумњичим у твоју доброту.{S} Опрости |
| ликовање.{S} Његова љубав беше истинита и топла, али не она, коју је предосећала Даница, не она |
| е ли лепа ?</p> <p>— Знам да је честита и добра...</p> <p>— Што је добро и честито, оно је и ле |
| p>— Ти си заједало! викну Ружица љутита и плачна.</p> <p>Он опет књигу затвори.</p> <pb n="89" |
| црвени, тресне ногом о тле, а ја сирота и не чекам да ми викне: напоље!{S} И сама, као без душе |
| једној од скамија.{S} Док је лепушкаста и мало несташна девојчица затварала крила, дотле је он |
| о, један по један, оставише своја места и изиђоше који у кућу, који у пространо школско дворишт |
| Попа и учитељка скочише са својих места и притрчаше му.{S} Он, дошавши мало к себи после првога |
| ичини да је нејак, слаб, онај је доиста и мален и нејак.{S} Да су наши велики претци тако мисли |
| ажљиво избегавао : његова чиста, проста и лепа, али и сувише затворена натура нагињала је више |
| опраше умашћене ручице, испљускаше уста и умише се.{S} То је стара учитељева заповест, коју, ка |
| зуцнули (но ту учитељ Макса мало заћута и једва изговори реч):{S} Швабо...{S} Али увек је било |
| уста да нешто проговори, па опет ућута и не рече ни једне.{S} У истом тренутку отворише се вра |
| , сутра!</p> <p>Можда би Милан имао шта и приговарати, можда би га, с гледишта своје политике, |
| је одавна компоновала његов жива машта и врло често износила његовој вазда топлој и пријемљиво |
| у истом разреду.{S} Ништа не учи, ништа и не зна.{S} Он је сиромаха Симу заплашио директором; в |
| ..{S} Ко ништа не зна...</p> <p>— Ништа и не вреди, дода Даница.</p> <p>— Стоји у буквару, прим |
| али се никад не усуди да те мисли пушта и у професорска „сословија“.{S} Ко зна?{S} Можда има пр |
| и народ сам себе оставља, онога напушта и Бог...{S} Коме се причини да је нејак, слаб, онај је |
| оћи.</p> <p>Али је у школи горела свећа и после поноћи.{S} Макса се два три пут будио и говорио |
| радосно повика:</p> <p>— Девет Југовића и десети стари Југ Богдан!</p> <p>Отац се насмехну.{S} |
| еко оца и Српску Историју од Давидовића и целога Доситеја у издању оновременог београдског књиж |
| title>Српску историју</title> од Рајића и <title>Црквену историју</title> од Евсевија; нигде не |
| о главе венац од ситних зелених листића и бело-бобичастих цветића, и преденуше бели вео, који п |
| .{S} По чистоти познаје јој се вредноћа и устаоштво.{S} До ње стајаше њезин јединац, Милан, сув |
| ма.{S} Све мудре изреке старих философа и сувремених политичара, све изреке и фразе из дневних |
| руга натраг.{S} Био сам и код Блазнавца и с њим сам се познао.{S} Познанство, пријатељство, све |
| , дугачким капутом, ципелама без обсеца и незграпним кожним рукавицама у зимње доба.{S} Шта ћем |
| и што ћеш у Здравковићима чути здравица и напијалица, Бога ми их не умеју онако ни они што књиг |
| прка око цвећа поред баштенских стазица и тороче око матере, кад она ради у башти или се налази |
| <p>— Управо и није цвет, настави Даница и опет га погледа оним значајним погледом.</p> <p>— Ја |
| име, као у зраку, трептала је Студеница и цела Фрушка са њезиним великим задужбинама, док се ни |
| ми помагати, јер ћете га вас четворица и носити...{S} Ти ћеш, Пауне, бити чобанин, ти, Јанићиј |
| </p> <p>— Заборавио, да! настави чичица и поче се дизати на ноге. (Лулу је брже боље стрпао у ј |
| се лукава маца већ измигољила из ручица и нечујним ходом сишла у своју ноћну стражару, на широк |
| о ком је тако много слушао од свога оца и од своје матере.{S} Свако је дете радознало, али мали |
| пут плавом марамом, па онда позове оца и сина у школу, седе за плави школски сто, извуче из фи |
| уђинских руку.</p> <p>Деца пољубише оца и мајку у руке, а они њих у образе, па одоше те легоше. |
| е он вечерас преноћити у школи, без оца и мајке, да га неће покрити мајка својим рукама, да, др |
| а је и подједнако пажљиво слушала и оца и Гргура.{S} Говор је текао живо с предмета на предмет, |
| рад и тамо се учити; жао оставити и оца и мајку и свога друга од колевке, брата Пауна.{S} Али П |
| оних старих у селу.</p> <p>— А осим оца и мајке?</p> <p>— Све је остало и близу и далеко.</p> < |
| срдачном писму.{S} Послао јој преко оца и Српску Историју од Давидовића и целога Доситеја у изд |
| рце од радости, али му се сави око срца и неки страх, како ли ће остати жив у том чуду од кућа. |
| прозор; грмљавина поче бивати све јача и јача, појак ветар њихаше дудово грање пред кућом, одј |
| ли; у сеоској механи никога осим викача и кмета, а често ни кмета, него само викач с крчмаром п |
| } Бије их у путу зима и врућина, и киша и снег, и опет гмижу напред, и ништа <pb n="56" /> нема |
| зин рођендан, али већ онда беше и лепша и заношљивија, и живахна али и присебна, и пуна живости |
| баште.{S} Ја је замењујем, прибирам боб и пасуљ, сушим мехуне, млатим их, и зрна остављам за зи |
| да видиш.</p> <p>Ту га ухвати за рукав и повуче к табли.{S} Узев креду, поче се усиљавати да н |
| неколико упавићених џбунића, или кржљав и грбав глог, или ситнолисна дивља крушка, или просто т |
| остив...{S} Велике земље... народ здрав и јак...{S} Милиони, милиони, море, пучина! — где је та |
| сам... не, не... да сам потпунце здрав и весео.</p> <p>Илија забележи.</p> <p>— Ако одеш до се |
| н Макса, господин Макса...{S} Да је жив и здрав — не познајем га.{S} Али да, да, времена се дан |
| p> <p>— Здравковић.</p> <p>— Нек је жив и здрав, рече учитељ затварајући књигу, сад је прворазр |
| г, само кад си нам се опет повратио жив и здрав.{S} Ниси се пео до школе?</p> <p>— Нисам, чича- |
| стари учо остао дуго, врло дуго, ћутљив и невесео.{S} Али и тузи, као и свачему, има краја и ко |
| ше наш нови капетан? — То је син Иванов и Петријин.{S} Хе, хе, жено, шта велиш на то?</p> <p>Ал |
| ружио и довршио своју наставу, па готов и спреман чека господина директора.{S} Већ је све предм |
| ђих калфа а други што остаде пређе праг и рукова се с Гргуром.{S} Млад голобрад дечко, а на њем |
| метнуше живописне слике из доба ранијег и познијег ђаковања, сећа се рата, сећа боловања, сећа |
| а устао мутнији и од оног најоблачнијег и најмочарнијег дана из дубоке јесени.{S} На забрану „п |
| су Швабе ниткови.</p> <p>— То зна и Бог и људи.</p> <p>— Казао сам, да су заклети непријатељи п |
| рехота је, жено, кад нам је ето дао Бог и има се из чега.</p> <p>— Па има још дана да о томе го |
| <pb n="126" /> а по каткад се сети овог и онога, па му се једва чује глас, или му се стегне грл |
| пше сјају оне благе и лепе црте његовог и иначе пуно симпатичног лика.{S} А Милан?{S} А Гргур?{ |
| и се никако, рећи ће Гргур, после дугог и дугог размишљања.</p> <p>— Не свиди ти се никако?.. и |
| други знани и незнани великани српског и словенског Парнаса.</p> <p>Обојица расту, једрају, по |
| вде и онде између леха беше још шареног и свежег цвећа.</p> <p>— Ала у вас има много цвећа! при |
| учитељка, сруши се стуб његовог мирног и „вредног живота.{S} Покојница је лебдила над њим као |
| у врсту бије светлост, топлина поносног и непобедљивог духа народног.</p> <p>— Кажу, господине, |
| наслонивши се обично на каквог паметног и вредног члана из много познијих нараштаја.{S} И наш И |
| епо, тако невино, али без оног ружичног и топлог трептања, које му отоич засењаваше очи.{S} Гле |
| ла све успомене и све тајне свога лепог и невиног срца.{S} Тако задубљена у себе, у мало што не |
| окренувши се, опазила поред себе лепог и угледног господичића, истог онаквог, каквог је одавно |
| а бар тако налазим, одужио сам свој дуг и Богу и Српству и човечеству.</p> <p>— Све као да сте |
| оменила, али ја ипак још умем по каткад и сувише торокати.{S} Особито кад се заборавим, па још |
| е били као ја; видео си га како је млад и без браде, али кад стане беседити, ми сви, с великим |
| адознало, али мали Гргур, још тако млад и из тако забаченог села као што је његово, не да није |
| му и мило и жао.{S} Мило видети Београд и тамо се учити; жао оставити и оца и мајку и свога дру |
| и већма у ватру; по вама би могао завод и изгорети; вас се све то ништа не тиче; ви се разбегне |
| чар, мали демагог, умео је освојити суд и који му не припадаше; и њега је цео Лицеј сматрао као |
| очи наводнише.{S} Узе убрус испред себе и поче их на махове брисати.</p> <p>— Време је да се и |
| п Арон отвори, бурмутицу, понуди и себе и мајстор-Јована, па настави даље:</p> <p>— Ни осетио н |
| позва га на вечеру.{S} Он извини и себе и Милана, па седе за сто.{S} Тишина.{S} Лојана се свећа |
| е у школу, из школе у собу, збунио себе и друге, а добри и богобојажљиви поп Крста говори слово |
| треће село, стишаће се... знам ја тебе и твоје срце.</p> <p>— Моје срце?</p> <p>— Твоје као и |
| збирали, шта се тамо ради, писали жалбе и заступали, добро се за сваку и најмању услужицу напла |
| ри укаже на небу, на ком се истом дробе и на разлаз спремају давнашњи облаци.{S} Нешто је одлуч |
| се кишом заплачу.{S} Макса огрнуо џубе и место феса намакао зимњу шубару, Даница нахранила жив |
| а оца.{S} Затим је казао да сагну главе и очитао им покајну молитву.{S} Сви га пажљиво слушаху, |
| и <pb n="83" /> пред собом путе храпаве и тамне и камените, Гргур стазе, поред којих мирише нај |
| по читаве сахате гледа како кали ножеве и кити корице, или би отишао казасу, који онде преко пу |
| поче беседити.{S} Помену старе краљеве и цареве, наше бојеве с Турцима, па позва народ на уста |
| рћола, а ове ће песме остати вазда живе и младе, свеже и росне као што сте данас вас двоје у пр |
| тароседилац.{S} Од како је села и цркве и велике црквене нурије, од то доба је и куће Протића.{ |
| вена реткост.{S} Директор грицка бркове и понајлак избацује питање по питање.{S} Иза њега Максо |
| је већ свима професорима ишао на данове и славе, помагао им често у каквим домаћим или јавним п |
| ави <pb n="90" /> своје вечерашње снове и поче се задовољно смејати.{S} А Ружица, са свечаном з |
| ло својом бригом, која ми одузе и снове и глад.</p> <p>— Питах те: шта си сад наумио с дететом? |
| оме прошло.{S} Макрена прихвати штапове и шешире, а Јован им начини места у горњем месту свога |
| тисцима изненађења.{S} Узе драге дарове и са неким, готово светим поштовањем метну преда се на |
| бразио га, па још лепше сјају оне благе и лепе црте његовог и иначе пуно симпатичног лика.{S} А |
| .{S} И Гргуров отац као да знађаше јаде и наде свога мученика, оде те поскида врећу и торбу, не |
| народима спас.{S} По жељи српске владе и рускога конзула Данилевског кнез Михаило удаљава се о |
| по који мршави Јеврејин броћасте браде и бркова, погружен и перјав, трагичним погледима нуди в |
| Милан ће опет мало застати.{S} Застаде и Илија.{S} А кад фамулус <pb n="136" /> беше далеко по |
| рофесор, смејући се саркастички, устаде и опет пође горе доле по својој “вселени“.</p> <p>— Ја |
| к почетак јесени.{S} Поред стаза и овде и онде између леха беше још шареног и свежег цвећа.</p> |
| кар до Топчидера, — тамо ћемо сести где и читати баладе његове.{S} Ево вам Људевита Штура: <tit |
| забрави кућна врата, запрета ватру, оде и леже.{S} На пољу се чујаху истом први петли, иначе је |
| оку, па одуљио с њиме разговоре.{S} Оде и сељак, и Милан се опет удружи с Гргуром, и обојица од |
| ишчетка, постоји још који часак или оде и до вратница, па се одједанпут нешто присети, врати се |
| бодно мислити, и све, што чују, да суде и расуђују...</quote></p> <p>— И тако даље, и тако даље |
| еглите ноге.</p> <p>Изађоше деца, изађе и мали Гргур.</p> <p>Попа и учитељ Макса упустише се ду |
| им народ како по њима гмиже, чујем лађе и сплавове по овим старим валовитим рекама.{S} Па ова м |
| раже резу од његових врата.{S} Он приђе и отвори их. „Ево то је твој земљак", рече један од мла |
| Тјело Христово примите</title>.{S} Дође и шести дан по подне поста без зејтина; сутра је причес |
| сад приђи му руци.</p> <p>Међутим дође и Јованова газдарица, Макра.{S} Повисока, сува жена, ол |
| Светом Сави, о Цару Душану.</p> <p>Дође и божићни пост.{S} У школској трапезарији укиде се мрс. |
| о своју белу, званичну пошу.{S} Ето уђе и директор, средовечан муж, <pb n="46" /> лика строга а |
| погледа, погледа још једном, али блаже и много попустљивије, по образима јој се осу румен, мал |
| , сунце сија као усред лета, само блаже и пријатније.{S} Уморни прућише се по трави Милан легао |
| је моја мати садила.</p> <p>Ту се саже и узабра неколико стручака.</p> <p>— Ево ово је каранфи |
| песме остати вазда живе и младе, свеже и росне као што сте данас вас двоје у првоме цвету.{S} |
| јлепшим, најтоплијим бојама, па га диже и узвишује, па јој се чини тако нежан, драг, тако безаз |
| ађе својим речима смисао, који је ближе и њезиним назорима.{S} Видите... видите... јест... све, |
| стира.{S} Колико оком прегледати, гмиже и бруји народ, народ, народ.{S} Рајачић гледа по народу |
| пређашњих четири.</p> <p>Гргур се трже и та лепа слика ишчезе.{S} Врата се отворише и у собу п |
| гору.{S} Од то доба две су године, дуже и теже од пређашњих четири.</p> <p>Гргур се трже и та л |
| очекивања, ма да ју је и он чешће, дуже и дрскије посматрао, опет се ни најмање не даде омести |
| два осветљава собу.{S} Гргур узе маказе и усекну је.{S} Пламен сину новом јачом светлошћу, он о |
| стопољ пао.</p> <p>Макса испусти маказе и паде на столицу.</p> <p>Деца притрчаше и подигоше мак |
| Милане, лепо читаш...</p> <p>Милан узе и милозвучно и тачно прочита обележени број стихова. </ |
| их се мало својом бригом, која ми одузе и снове и глад.</p> <p>— Питах те: шта си сад наумио с |
| загрлише.{S} Лије сузе поп, вркћу сузе и учитељу Макси.</p> <p>Учитељка и попадија гледају их |
| и велике црквене нурије, од то доба је и куће Протића.{S} А од како је куће Протића, од то доб |
| а света иза сеоскога плота.{S} То га је и текнуло у његово, данас и сувише осетљиво срце.</p> < |
| стазицама, обоје се ућутали, као да је и у њиховој пролетњој души ојесенило.{S} Хтеде да му уз |
| ито.{S} Кад ђаци знају и умеју, онда је и учитељу светао образ пред селом и влашћу.</p> <p>— Ал |
| ла је на свом месту за столом, плела је и подједнако пажљиво слушала и оца и Гргура.{S} Говор ј |
| S} Он је пре свега добар домаћин, па је и у селу, које се на њега угледа, пуно добрих домаћина. |
| боље !{S} Само је онде напретка, где је и трудољубија.{S} Метод, ја не знам шта је то, метод је |
| не, држали часловца, псалтира, дотле је и било добро, а од како смо почели заводити којекакве з |
| аво притворство, маштаније!{S} Да ли је и Гргур, мислећи покашто о њој, осетио и сам сладости о |
| своје прошлости, свога ђаковања; али је и Гргур морао исто тако испредати до најситнијих ситниц |
| итиљце у руменим чашицама.{S} Гледао је и гледао, а у малој главици поче му свитати, разгаљиват |
| горе, а друге повуче доле.{S} Гледао је и гледао, а кад поче избијати девет и тегови сами потег |
| тељ је био ванредно добре воље, слао је и по попа-Крсту, али га не беше у селу.{S} Приповедао ј |
| ћу.{S} Изгледао је као црква, а имао је и звоник, на ком је висило звонце.{S} Унутра су гореле |
| ускомеша целу душу његову, потресао је и старе <pb n="149" /> склоности, рашчистио мутно небо |
| ој ништа није могао прочитати, ћутао је и мислио.{S} Смешно је рећи: мислио, али је, ма како не |
| старости гладује....</p> <p>— Право је и казао, децо.{S} Ко се лењи, никад неће стећи крова на |
| сваки његов миг.{S} Његов живот био је и њезин, дворећи њега служила је себе.</p> <p>Иван беше |
| да је једна круна више.{S} Приметио је и он својим оштрим оком, да су круне предмети за које и |
| но старо брвно преко потока отрулило је и пало у воду, и сад се прелази преко новог малог моста |
| /p> <p>— Што је добро и честито, оно је и лепо.{S} Не спада на ствар, али није згорег свашта пр |
| није имала ништа да изговори.{S} То је и учитељ Макса тек сад опазио, али је сад касно, поправ |
| ала преко сваког очекивања, ма да ју је и он чешће, дуже и дрскије посматрао, опет се ни најмањ |
| је стао подаље од црквених врата, ту Је и остао.{S} С пажњом је пратио игру својих другова, међ |
| ијатно размили по грудима, па вас греје и одушевљава.{S} Више је пута точило чељаде из оног ста |
| једно то у друго, па онда обадва савије и спусти у шпаг.{S} Хода по соби, мисли и мисли, прислу |
| ликаши су их призивали у своје оџаклије и поверавали им, наравно врло смотрено, своје вратоломн |
| м робом, пекарнице и млекарнице, џамије и хамами с кубетима, телалнице и прчварнице с добрим ће |
| е ма годину дана децу учио.{S} Зар није и школа држава, а дечица народ, и те какав народ?!{S} А |
| курјаци се појавише око торова, раније и жешће него обично; свет се збио у села; нико живи не |
| , у природи, која је највеличанственије и најразумљивије јеванђеље божје мудрости.{S} Па још да |
| а ишчезну да му се опет појаве сјајније и дуготрајније.{S} Протосинђел Гаврило, којем је једном |
| турујући својих седам боја све сјајније и сјајније.</p> <p>Кад се из потока пење горе десно шум |
| ре и да су оне пређашње и много тамније и много дубље.{S} Кад сретнете попа Крсту па га ословит |
| наше краљевине:{S} Хрватске, Славоније и Далмације.{S} Де, ево одавде, почињи, гласно.... још |
| у речници, ваљало би да су многолисније и дебље.{S} Већ су били скоро пред кућом, кад се профес |
| римо, а политика? — нек ју воде старије и зрелије главе.{S} Испите сам положио, Лицеј цео доврш |
| пљена нека светогорска икона од хартије и Ђурђе Бранковић са дугачком брадом.{S} Сав овај најск |
| ноћују.{S} Сад ћу ја ево од ове хартије и ових дрва да направим Вертеп.{S} Ви ћете ми помагати, |
| улице, горе доле, надали вику халваџије и кокичари, млађани продавци салепа и бозе, све саме мл |
| ни по мунаретима, бадава вичу халваџије и кокичари, наша два млада Србина ништа не чују, ништа |
| ћ бејаху на ногама.{S} Дођоше и комшије и родови.{S} Ижљубише Гргура, прво мајка, па родови, па |
| нувши два три листа, намршти мало своје и онако убрано чело и поче у себи читати.{S} Макрена уз |
| трим оком, да су круне предмети за које и сељачко око радије замиче него за шубару.{S} А мала ц |
| Даница, и сама узгред учећи се, негује и храни живину, чепрка око цвећа поред баштенских стази |
| е, која пуцкара; час око њега поскакује и запиткује, час се врзе око матере, која га наизменце |
| ом пређашњем месту, равнодушно дочекује и испраћа неумољиве часове живота.{S} А кад бисте ушли |
| офа и сувремених политичара, све изреке и фразе из дневних новина умео је прибрати, брзо утубит |
| лу, ходите.{S} Гледајте само ове велике и дивне земље и градове.</p> <p>Младићи приђоше столу и |
| гледа и сања, сања и гледа: види слике и лепе и нежне, слике багреношарне и чистозрачне, као о |
| е протоколе, учитељка таре послужавнике и чаше, а тамо, иза школе, фамулус чисти неколико плова |
| па уста вазда отворена, а уснице танке и отворено румене, висок поносит врат, а стас јој витак |
| грљаја материна.{S} Слуга ошину зеленке и ови излетеше на отворене вратнице, и за неколико трен |
| револуциона струја чеше о бедеме савске и дунавске.{S} Бадава се упињу Вучић и Петронијевић, кн |
| ху убаве дворце, шарене излоге дућанске и радионичке, свет који врви тамо амо, као да је ту нег |
| ним звуком извија најлепше песме српске и словенске, а иза те тамо харфе, у сунчаној глорији, т |
| дајте добро; ја' ту видим само маџарске и аустријске провинције.{S} Не тражите, дакле, да брани |
| жно, али се убрзо застиде од тако дрске и нерасудне помисли, жар првог одушевљења поче попуштат |
| ећање но оно с којим сте ушли у те уске и криве улице.{S} Чини вам се, да малоазијски топли и а |
| воду из ведра и пере главчине, наплатке и паоце.</p> <pb n="53" /> <p>— Ако Бог да сте ради? уп |
| турбанима, пушећи <pb n="70" /> чибуке и шарене наргиле, а низ улице, горе доле, надали вику х |
| својега другара, а Даници клонуше руке и спусти шав на сто.{S} Лице јој се преобрази, лепо, па |
| е опет видела!“</p> <p>Изнесоше јастуке и поседоше на траву под туњом.{S} Гргур им прича све.{S |
| ма, која се од више времена у њему пале и гасе као метеори.{S} Појаве се, ишчезну, а ишчезну да |
| им листом.{S} Милина погледати кад беле и плавчасте димове носи поветарац уз зелено грање, још |
| .{S} Учини му се као да види своје беле и питоме вочиће, слуша како шкрипе точкови под товаром, |
| ли слова на мапама, толико су потамнеле и местимице истрвене, а скамије готово поцрнеле, пуне у |
| чемерно.</p> <p>— Ко још верује у виле и вилинске зборове?</p> <p>— Ја! плану Гргур одлучно, з |
| нама печата се прокламација цара Николе и слово Инокентија, архиепископа херсомског, којом се о |
| ости.{S} Па још данас, кад се код школе и цркве искупило мало и велико.{S} Школско двориште поч |
| под ногама.</p> <p>Многе се куће светле и на баџе им узлеће дим горе у чисте и мирне висине.{S} |
| .{S} Док ја и ти газисмо по селу, дотле и наука не сеђаше скрштених руку.{S} Све је напред изма |
| ека гледнуо неколико пута у криве сабље и дрвене фесове, па удубивши се у себе, у своје нове ид |
| о се ближе селу примицаше, тим се живље и разговетније указиваше њезина пријатна слика у његово |
| а мало порастао, само су му очице живље и гаравије.{S} И пре је био неки занешенко, али сад, го |
| ичају таре дланове, али сад много живље и одлучније.{S} Гргур се занео и у својој пријемљивој д |
| кола, утврђује чивије, намешта шарагље и лесе, вади воду из ведра и пере главчине, наплатке и |
| Гледајте само ове велике и дивне земље и градове.</p> <p>Младићи приђоше столу и нагоше главе |
| их очекиваше главом поп, пун добре воље и нестрпљења, до њега попадија и остала чељад, па и учи |
| ама, а браћа Шумадинци потргоше пиштоље и пуцњавом поздравише новога војводу.{S} У тај исти мах |
| знање на пазар, продаваћу га што скупље и што с већом даром.{S} А нисам баш ни празан, не мисли |
| Хтео ме покојни Ђеро и попити, зваше ме и у „исправничество“ шабачко, али ја не хтех остављати |
| асом.</p> <p>— А мени Даница, а зову ме и „дивљим пилетом“.{S} Имаш ли буквар?</p> <p>— Имам.</ |
| мејем; почне се прћити, почнем се богме и ја дурити; подрвене, па тресну ногом о патос, и ја но |
| ра, па плећку, па ножице, па мало богме и кртинице — има ко и њу милује.{S} Једну калајлију у в |
| ногом.</p> <p>— Што лупаш ? викну богме и мало увређена Ружица.{S} Није ово луг.{S} Шта се прет |
| та и обуће, узе своју читакињу за дугме и скиде.{S} Поздрави се и седе до учитеља.</p> <p>— Поч |
| млађи.{S} Фамулус, који је у исто време и кухар, изнесе неколико пуних чинија пасуља кухана са |
| аслужених и незаслужених, кусао у своме и тихом и бурноме животу, па се бојаше помутити радост, |
| дигоше му утрнуле руке, па му, сретноме и много обрадованоме, припасаше ново „одличије". <pb n= |
| а заклопи очи од чуда, мислио је о томе и мислио, па тако, као уморно јагњешце, и заспао.{S} А |
| му се да чује далеки звон, струје певне и ветрне, еолову харфу, која тајанствено чарним звуком |
| ко су земље мале на мапи, како су дивне и горостасне, кад их погледате са оваквих отворених вис |
| раву, која се модраше дуж обале с једне и друге стране, гледаше у бистру планинску воду и слуша |
| га ослободе терета, што висаше с једне и друге стране о дрвеној самарици.{S} И Гргуров отац ка |
| , начињених од маховине.</p> <p>С једне и друге стране Вертепа стали чобани, намрштили се, па к |
| читавоме моме народу, свештенству једне и друге вере, званичним и приватним људима, свакоме, ко |
| па све до данас, она даје нурији вредне и честите попове.{S} Ево је већ двадесета година како н |
| се чује сватовска песма девојака, жене и девојке упрле сузне очи у невесту; врата се отворише |
| преко пута на вртешку испредаше свилене и сребрне гајтане, а вечером би више пут свратио к мајс |
| го.</p> <p>—За тебе.</p> <p>— И за мене и за тебе.{S} Овака честита „младеж српска“.{S} Почуј д |
| пођице, да сте човекољубивији и од мене и од Милана.{S} Али немојте се погордити, нисте у томе |
| ге, дотле је Даница читала све успомене и све тајне свога лепог и невиног срца.{S} Тако задубље |
| ругара.{S} Одлучи се Илија да се окрене и по трећи пут, и гле, као да су се договорили, окрете |
| јим користима, ту се није бојати празне и гладне старости.{S} Ко не уме себи бити пријатељ, бад |
| вога узбуђења, хукну из најдубље дубине и гласно повика:</p> <p>— Пропаст!</p> <p>— Шта је, ако |
| аше из куће.{S} Тамо приправљаше рубине и спаваће хаљине, чарапе и појасе, да јој дете не буде |
| S} Сељаци живахнули, учестале прошевине и отмице: мало која поличарка да ће остати у своје мате |
| сецаним месом; петак, пасуљ без сланине и са салатом кад је томе доба; субота, кромпир, а увече |
| који је те године пронесен између Дрине и Колубаре...{S} Ето је баш данас први дан Божића, потр |
| х, бледих, магловитих мисли ничу сјајне и велике.{S} Поступно расте тело, поступно јача дух.</p |
| "83" /> пред собом путе храпаве и тамне и камените, Гргур стазе, поред којих мирише најлепше по |
| исом с црвенога крова, звона сама звоне и заједно са посрнулом звонаром руше се доле на одграђе |
| слови, још ни у полу не изучивши законе и њихове поступке, већ у велике ишли по судовима, разби |
| едицама, види на зидовима познате иконе и слике, велику зелену пећ, сат на зиду са големим тего |
| лике и лепе и нежне, слике багреношарне и чистозрачне, као освитак, као прозорје.{S} Чини му се |
| ју напоље, па од некакве редње, немирне и зимогрожљиве, не даду мира сиротој комовици тамо у Ма |
| пријатно и миомирно, као кад од измирне и задах светлога босиока, којим још прошле недеље сеоск |
| ено, метнуо три прста леве руке на усне и гледа у растуженога свештеника.</p> <p>— Шта да вам к |
| ваест кућа, дозволио би да се што кусне и која попије. „С пуним се стомаком не пева“, говорио б |
| утра правићемо Вертеп, а у суботу круне и царске жезлове.</p> <p>Кад је био рад у највећем јеку |
| ана столара.{S} Унутра се чујаше тесање и струг.{S} Пред вратима стајаху неколико обојених стол |
| и последња година Лицеја, опште мишљење и у наставника и у слушалаца, да је Гргур први међу прв |
| арост чини дане дражима, слађима; врење и борење нестане, тихо, мирно теку једнолични дани, сла |
| м деловођ. </p> <p>Гргурово добро учење и примерно владање истакло га мимо све другове његове.{ |
| пу Крсти, о школи.{S} Изађоше из кухиње и одоше староме Макси у собу.{S} Стари Макса није више |
| игли.{S} Под Швабама зло, а Маџари црње и горе, загрдили.{S} Навалили да нас помаџаре.</p> <p>— |
| одушке заптивеним врелима?{S} Још црње и горе !{S} Згужва измрчену хартију и хитне је под сто. |
| ма многе нове боре и да су оне пређашње и много тамније и много дубље.{S} Кад сретнете попа Крс |
| а учио ?{S} Памтиш ли још све наше мапе и иконе, старе скамије, памтиш ли, јаој ! онај дугачки |
| рављаше рубине и спаваће хаљине, чарапе и појасе, да јој дете не буде постидио пред новим своји |
| ма, које се и нехотице срозаше низ лепе и пуно мирне образе Даничине.</p> <p>После кише, која п |
| и сања, сања и гледа: види слике и лепе и нежне, слике багреношарне и чистозрачне, као освитак, |
| ше му се, да никад није видео тако лепе и прикладне девојке.{S} Игра му срце у прсима; осећа да |
| већ и дубока јесен настаде.{S} Са липе и бреста час мање час више опадаше лист, а хладни ветри |
| и гледала у осветљени Вертеп, у пастире и анђеле, у светлу звезду.{S} У грудма им трепташе свеч |
| и сузбија туђинштину, који крха синџире и стеге, тај је дух — велик.{S} Ја сам Србин, ја се пон |
| , а ви опазите и да има многе нове боре и да су оне пређашње и много тамније и много дубље.{S} |
| ило па и прошло.“ Наши доказују, говоре и моле.{S} Не помаже доказ, не помажу молбе. „Зар ми ни |
| рго; хајдмо тамо на брдо да трчимо горе и доле...{S} Рекав то Даница, залети се и претрча једну |
| мању!</p> <p>Разгледаше зидове, прозоре и сводове; пели се гдегод се могло доспети.{S} Отац Аро |
| љу.{S} Зато је Бог створио уз директоре и професоре...{S} Па кад мислите дете уписати?</p> <p>— |
| наста хлебац пшенични.{S} У школи, пре и после подне, пева се: <title>Тјело Христово примите</ |
| два бела заравњена камена у сред бистре и провидне воде, заити ручицама свеже водице и умије се |
| ти.</p> <p>Викач оде у село, а слуга се и даље повираше око кола.{S} Петрија тужна, претужна, н |
| ица.{S} Да видиш, мој добри попе, да се и тамо говори и пева, исто као и у овој нашој слободној |
| махове брисати.</p> <p>— Време је да се и за ово дете постарам.{S} Доста ме је стара подворила, |
| учитеља; учитељ Макса, гледаше преда се и тек је на завршетку, више онако кроз зубе могао „секу |
| х руку.{S} Све је напред измакло, ја се и ти устависмо онде где смо...{S} Не смем, не смем се о |
| шта јој знамо, нека јој буде.{S} Ја се и ви нећемо посветити.{S} Та и Доситије ту негде вели, |
| ад источне вароши у Београду, а вама се и нехотице наметне друго осећање но оно с којим сте ушл |
| лулу, надао се и фамулус Степан, па се и он, да учини по вољи малој Даници, нагаравио по лицу, |
| > и принети дар: злато!</p> <p>Макса се и нехотице насмехну, јер се цар Гашпар тачно држао њего |
| , који се поче отимати.</p> <p>— Шта се и шта не би хтело, моја драга госпођице, али шта ћемо, |
| з свога живота у селу, у школи; сећа се и учитеља Максе, сећа Данице.{S} Па онда му се опет нам |
| о.</p> <p>— Знате шта би било, умеша се и Милан, дошавши већ једном себи од утисака којима га ј |
| ли у кухињи нигде никога.{S} Тек кад се и по трећи пут чула мало јача лупа, тргне се учитељ Мак |
| 95" /> се види да не може.{S} Каткад се и потужи, а ја је разговорим и поутешим, а шта пута је |
| оз малене лехице тамо к огради, саже се и узабра један лист од здравца, пољуби га, погледа прек |
| у собу.{S} После кратког ћутања диже се и Иван, забрави кућна врата, запрета ватру, оде и леже. |
| о крупним али врелим капљицама, које се и нехотице срозаше низ лепе и пуно мирне образе Даничин |
| рала бити деоба Пољске? питање, које се и нехотице омаче Гргуру.</p> <p>— Деоба Пољске.{S} Рана |
| е ништа не тиче.</p> <p>— А можда ме се и тиче.</p> <p>— Тебе ни најмање.</p> <p>— Ко зна.</p> |
| гле, као да су се договорили, окрете се и Милан.</p> <p>— А шта се толико осврћеш? рече Илија.< |
| се поносим, ја сам велик. — Поносите се и ви тим великим и славним именом...{S} Поносите се, по |
| опет се окрену, а у исти мах осврте се и Илија, погледа горе према Даници, па, онда, чисто под |
| да знате историју ове вечери, бисте се и сами мало насмејали.</p> <p>— Молим, служите се, док |
| у првоме цвету.{S} Ко зна, можда ће се и из вас... зли ништа, ништа ; ни сам не знам шта вам х |
| , други пут.{S} Биће прилике, кад ће се и наш драги Илија већ појавити са својом улогом у даљем |
| Одох све трком до школе.{S} Како ће се и они тамо обрадовати кад чују да сам те видео.{S} Због |
| стоји: дрво, које рода не носи, сече се и „во огањ вержет сја!“ Ђак без науке, дрво без рода.</ |
| ла и пића: тек петога дана смиловаше се и убише мученика.{S} Тодора Ковачевића, старца од седам |
| ја мало пре извађена из пећи, пушаше се и мирисаше.</p> <p>После онаких строгих опомена одрасли |
| а, које стајаху на средини; појавише се и анђели у белим стихарима и са раширеним крилима.{S} П |
| p> <p>Ту, у црквеном трему, заверише се и поп и учитељ да праве опозицију.{S} И доиста, ко је о |
| кле, а врата од његове собе отворише се и, на његово велико изненађење, уђе унутра главом његов |
| > <p>Подигоше напуњене чаше, куцнуше се и до капи испише.{S} Једно од попових чељади истрча у д |
| такињу за дугме и скиде.{S} Поздрави се и седе до учитеља.</p> <p>— Почео си у име Бога? упитаћ |
| аљеви, чобани и вертепоносци, устави се и фамулус Степан, стрпавши утрнулу лулу негде за појас. |
| и ти смислио ? упитаће поп, заустави се и поче намештати крајеве од џубета један преко другога. |
| у Карловцима? запитаће Јован.{S} Сви се и нехотице примакоше столу.{S} Гргур слуша, свако словц |
| дник, Маљен, Повлен, Медведник; види се и Цер, и тај тамо Срем, и у Срему Фрушка, а десно, у да |
| иште.{S} Па, сине Гргуре, а сећаш ли се и ти мене добро?</p> <pb n="140" /> <p>— Сећам те се, ч |
| ој драгој црквици.{S} Причешћујеш ли се и ти, Гргуре?{S} Идеш ли у цркву?{S} Или си, можда, у т |
| но мање мисли, а више говори.{S} Али се и њему у овај мах нешто закувало у срцу, па поче одмах |
| брзо стиша, пружи руку, прашта, мири се и готово никад није приступио вечерњој молитви, а да се |
| и главу, испод ока гледати, смешкати се и мазити.{S} Али се у Макси опет пробуди учитељ, озбиља |
| и доле...{S} Рекав то Даница, залети се и претрча једну дуж.{S} А кад виде да за њом нема њезин |
| д беше сунце искочило на подне, сети се и он глади и глад њега снужденога, па уђе у собицу где |
| ји залогај, па онда устаде, прекрсти се и изиђе на ћошку.{S} Гледећи у зову и ону подивљалу лоз |
| ице, подигну је према себи, прекрсти се и рече : помози Боже ! а врата се отворише и уђе црквењ |
| и.</p> <p>— Ако одеш до села, спусти се и до школе моме старом учитељу.</p> <p>— Макси ?{S} Доб |
| е, па и твој учитељ, мој отац, мршти се и срди на тебе, кад год му се они сиротани потуже.{S} Ј |
| и мора! понови професор Сава смешећи се и гледајући то у Гргура, то у честитог мајстор Јована.< |
| Бога молећ’ сутра.{S} Али да, ја вам се и не похвалих, господине професоре.{S} Стекао сам још ј |
| крио, крио као гуја ноге.{S} Али сам се и находао ноћу, па све испод њезина прозора.{S} Па што |
| старим врло простим ћилимом, на ком се и преко дана почешће одмара.{S} Чело главе мало „Распет |
| гледа.</p> <p>— Насмеј се!</p> <p>Он се и насмеја.</p> <p>— Право да ми кажеш...</p> <p>— Право |
| дом пушећи готово угаслу лулу, надао се и фамулус Степан, па се и он, да учини по вољи малој Да |
| ако је врло често постајао, развијао се и свршавао њихов политички дишпут!</p> <p>Таман поп узе |
| брачни друг, снебивамо се, снебивамо се и од свога најрођенијега.</p> <p>Ту Макса уздахну дубок |
| баш данас први дан Божића, потрудимо се и ми, драги читаоци, мало до учитељ-Максина села. </p> |
| е већ дан почео бивати на измаку, то се и наши гости почеше спремати на полазак.{S} Даница нава |
| брише сузе од голема смеха, али што се и учитељ Макса заценио, па и сам фамулус Степан тресе с |
| ка година.{S} Многи, нестрпљиви, већ се и одметнули, отишли у Карловце, и већ су у служби Народ |
| с тобом као и до сада?</p> <p>Ивану се и нехотице нешто хладно сави око срца.</p> <p>— Дабогме |
| } Та и Доситије ту негде вели, да су се и братија хоповска веома радовала живој риби и староме |
| ту?</p> <p>— Прависимо !</p> <p>— Ту се и Гргур мало одобровољи, заборави <pb n="90" /> своје в |
| е јецаше, али суза за сузом котрљаху се и падаху на ивицу од стола.{S} Сад, изгубивши своју оби |
| есором Савом.</p> <p>Те јесени упишу се и он и Милан у Лицеј, који је истом пре неколико година |
| ђењу, које под утицајем честитога Максе и Јована столара, слила се у његовом карактеру благост |
| а до ње једно ружично суштаство од росе и мајских јутара, најлепша слика, што одавна живи у гру |
| , као што си и мене слушао.{S} Он ће те и на добро упутити.{S} Хајде сад приђи му руци.</p> <p> |
| Беше скоро по ноћи кад су, после богате и укусне вечере, полегали који у вајату, који тамо по т |
| емљу и гласно повика:</p> <p>— Да знате и ви, и да сви <hi>знајут</hi>: аз јесам цар јудејски, |
| се заборавим, па још мислим да сам дете и да идем у школу.{S} Пст!{S} Гргуре, да ти шапнем на у |
| летеће.{S} Ходе, а с њима напоредо лете и оне миле невидљиве слике, које им загрејаше њихове мл |
| одина директора.{S} Већ је све предмете и два и три пута поновио, али од господина директора ни |
| S} Мали Гргур и не опази све те покрете и поздраве своје нове пријатељице, али, кад је већ био |
| а се.</p> <p>— Тако, па да ми се пазите и слажете к’о рођена браћа.{S} Тешко је, децо, данас ст |
| а пажљивије узмете на око, а ви опазите и да има многе нове боре и да су оне пређашње и много т |
| иконе висе скорашњи венчићи од смиљките и босиока.{S} Мирише Гргур, мирише, па се сећа оних без |
| Прут је нужно зло...{S} Зар не мислите и ви тако, госпођице? окрете се Даници, намеран да поуб |
| {S} Сам уља и нитков!{S} Пи!{S} Пљуните и ви са мном на тако гадну лаж!{S} Пљунимо!</p> <p>Проф |
| бисте га чисто загрлили, или се ућутите и чекате да своја зрачна недра наслони на ваша прса.{S} |
| тако узвишено-чиста, тако пуна доброте и узвишености, тако...</p> <p>Али Гргур већ није ништа |
| ле и на баџе им узлеће дим горе у чисте и мирне висине.{S} Али је највећма осветљена авлија оне |
| трого постим са ђацима све велике посте и причешћујем се у нашој драгој црквици.{S} Причешћујеш |
| е је ишла и на водице, особито уз посте и о младинама.{S} А била је милостива <pb n="50" /> пре |
| аде, намршти се, узе кецељицу међ прсте и сву је изгужва.{S} Не обрћући своју лепо очешљану гла |
| рх опанчића да боље виде, гледају, ћуте и чуде се...{S} Осим шарене хартије, било је на столу д |
| пажљиво читати.{S} Попа и учитељка ћуте и гледају га.{S} Уједанпут учитељу Макси задрхта лева с |
| који је већ дотле био улегао у двориште и сјахао.{S} Љуби Гргур оца у руку, љуби отац свога дав |
| отиштена браћа...{S} А онда?{S} Онда ће и Рајна научити <hi>Возбраној</hi>!{S} А ми?{S} Ми ћемо |
| у и учитеља Максе за певницом, дотле ће и б...ска црква појати као и она Саборна до Митрополије |
| а.{S} Мало ми је побрз у говору, али ће и то уставити озбиљније године.{S} Сазреће.</p> <p>Гргу |
| е време преокренуло; учен човек, ако ће и пешице ићи, сваки га поштује, а неучена, видећи где с |
| ца у Земун, размишљао у колима, како ће и шта ће говорити, кад га упитају браћа из „Сербије“ о |
| и што раније могу, на Авалу.{S} Тамо ће и ручати, провести део дан.{S} И доиста, сутрадан, још |
| >— Који нема велике будућности ? додаће и Гргур с радозналим погледом у свог професора.</p> <p> |
| оред којих мирише најлепше пољско цвеће и ромони тихи, бистри планински поточићи.{S} Милан — ми |
| низ длаку, ласкај му простоти, ако хоће и глупости, па готов посао, слуге, робови!{S} Јеси ли м |
| аше за какав лепши свет осим своје куће и својега села.{S} Али је чича Иван знао да има још леп |
| сташна птичица, која исто онако цвркуће и скакуће, као што је била онда кад имадосмо оно част п |
| и, онако и њему.{S} Што једем ја, јешће и он.{S} Али богме <pb n="60" /> хоћу да ме слуша као о |
| на тебе, осим свију другова, понајчешће и најрадије сећам.{S} Да зна слушати цвеће, да знају го |
| и гледа у зољеве, који зује око стрехе и главама туцкају о дрвене ступчиће; Даница, не дижући |
| тили ни јела ни пића, али у малене деце и жалост и радост краткога су века.{S} Кад их гледате к |
| видне воде, заити ручицама свеже водице и умије се.{S} Па онда је стао на траву, која се модраш |
| м својом.</p> <p>— Гргур седе до Ружице и стидно гледаше преда се.</p> <p>Чим погледате на пост |
| окри десном руком своје наоблачено лице и груну у плач.</p> <p>А зашто је плакао?</p> <p>Казаће |
| добри наставник плану, скочи са столице и прође узрујан неколико пути по својој „вселени“.</p> |
| елу, на образима, уста журно са столице и широм отвори врата на својој мирној „вселени“.{S} Обо |
| епуцана сва па жутом земљом а местимице и пекмезом поизлепљивана, а Свети се Сава једва види из |
| е, два лепа, мало запурена лишца Данице и Гргура, на глави им оне златне крунице, па они чисти |
| м до кревета, држаше у рукама бројанице и на глас читаше псалам: <hi>и дажд нам, владико, на со |
| је с осталим друговима стао око певнице и очитао „Оче наш“, није се могао сит да нагледа оних л |
| , џамије и хамами с кубетима, телалнице и прчварнице с добрим ћебапчићима, касапнице и рибље ча |
| варнице с добрим ћебапчићима, касапнице и рибље чаршијице, механе са стакленим ћошкама, где сед |
| ште дућани са источном робом, пекарнице и млекарнице, џамије и хамами с кубетима, телалнице и п |
| офре, а у среди читава пирамида чеснице и других колача, па бео помастан сир, који је истом дан |
| рња звона, отворише се школске вратнице и у двориште уђоше два млада господина.{S} Гледају школ |
| ко је умела потрчати, отворити вратнице и прихватити му из руке ашов, мотику, трнокоп, косир.{S |
| е под звонарицу, закачи руком за уженце и поче звонити.{S} Звони танкогласно звонашце, а гледао |
| S} На тај знак фамулус зазвони у звонце и сви, као из једнога грла, запеваше <title>Слава во ви |
| у умисмо.{S} Шта пута сиђем низ брдашце и станем на онај велики, маховином обрасли камен усред |
| уташе, а он испрва слабије, па све јаче и јаче поче беседити.{S} Помену старе краљеве и цареве, |
| хартију рукама, које су почеле све јаче и јаче дрхтати, па онда мало, побледео, клону на столиц |
| заборавим своје ђачко доба: дете плаче и моли се у школи, а ја сва претрнем за разбојем, па се |
| целе рође, помагаху јој пришивати копче и спремати, а кад год би она засузила, и оне би јој пом |
| ру директорову оцену), па од дерта хуче и пуши.</p> <p>Испит је трајао више од два часа, што је |
| , у низаме који чуваху стражу, или чуче и пуше на бедему, гледа, гледа, гледа, а у глави му се |
| погледима нуди вам црвено-жуте неранџе и бледе лимунове.{S} Изнад тога шаренога света у плавој |
| не роди му мајка!" бадава извијају хоџе и мујезини по мунаретима, бадава вичу халваџије и кокич |
| кидох шешир, планински ветар попириваше и бијаше у <pb n="107" /> образе, а ја се прекрстих и у |
| , а и многоугластих шљунака.{S} Гледаше и слушаше: чињаше му се као да у том жубору чује по кој |
| огаше ни једне.</p> <p>Гргур га гледаше и чуђаше му се речима.{S} Он није ни умео разумети то в |
| еликим трепавицама.{S} Гргур је гледаше и гледаше, чисто не могаше да скине ока с ње, вазда би |
| а мали је Гргур дуго и пажљиво гледаше и гледаше, па онда скиде свој нови фесић и прекрсти се. |
| торокала, а он је само озбиљно гледаше и слушаше.{S} Међутим звечка <pb n="15" /> огласи школс |
| говорио, а Ружица бризну у плач, ридаше и јецаше горко.</p> <p>Док је она плакала, наш штудента |
| блеском светитељским.{S} Ево се указаше и неколике куће од његова села, удари вечерње звоно на |
| Сад, повукавши неколико димова, жељаше и филџанчић каве са служавника, али јест, то скромно оч |
| ио по готову сам.{S} Макса му се чињаше и сувише озбиљан, Даница снуждена, а Милан у овој прили |
| тник</title> на столицу до себе, ћуташе и гледаше кроз прозор напоље.{S} Међутим се чујаше из д |
| паде на столицу.</p> <p>Деца притрчаше и подигоше маказе на сто.</p> <p>— То није истина! викн |
| иђену књигу, у којој, усред слова, беше и по која сличица: квочка с пилићима ; или гусак који ј |
| авили њезин рођендан, али већ онда беше и лепша и заношљивија, и живахна али и присебна, и пуна |
| аће иконе.</p> <p>Међ мушком децом беше и Даница, али час гледаше у ђаке тамо с друге стране ко |
| осећати, ипак му некако чудновато беше и у глави и у срцу.{S} Чисто се бојао и да помисли, да |
| , што навалише на школе, него се почеше и цркве <pb n="106" /> машати.{S} Има жупанија где по н |
| Максине педагогије.{S} Макса, све више и више закачиван хитром, непрекидном беседом Илијином, |
| како да вам кажем... држим се све више и више наставленија.</p> <pb n="133" /> <p>— Право имат |
| ален; што је видео, готово је мање више и поборавио.{S} Кад је ушао у храм, учини му се, да је |
| у!</p> <p>— Попе!</p> <p>Па се загрлише и пољубише.{S} Одоше у учитељеву собу и седоше за готов |
| да чита, много да мисли, много да пише и учи.{S} Надрикњига је као и надристолар, <pb n="63" / |
| оном.</p> <p>Изненада се врата отворише и у соби се заори једно громко: „Сервус!"</p> <p>Гргур |
| погледа према вратима, која се отворише и унутра уђоше оба млада господина, што се дотле одмара |
| сузне очи у невесту; врата се отворише и унутра ступи Гргур, погледа своју другарицу, која пог |
| лепа слика ишчезе.{S} Врата се отворише и у собу паде вихор, који развеја, расплаши његове драг |
| ече : помози Боже ! а врата се отворише и уђе црквењак.{S} Црквењак Васо беше стасита људина, Х |
| и књигу пред собом, а врата се отворише и вихор опет духну унутра.</p> <p>— Затвори!</p> <p>Грг |
| другу страну.) Док ти (говори све тише и тише), док ти бленеш у Штура, у <title>Славјанку</tit |
| тро погледа, они се ућуткавају све тише и тише, док год се не умири и онај последњи жагорић у о |
| упаде му у реч Даница.</p> <p>— И лакше и природније, потврди и Милан.</p> <p>Макса не рече сво |
| шкирић по оној трави поред пута, седоше и једоше.{S} Поред њих, случајно, пролазаше читав карав |
| , а сви већ бејаху на ногама.{S} Дођоше и комшије и родови.{S} Ижљубише Гргура, прво мајка, па |
| а чекате да поп благослови.{S} Изнесоше и шљивовицу, стару, мало помекшу, мири на коштицу, па к |
| о; сума мога програма: живети што лепше и лакше.{S} Доста сам се мучио.{S} Да паднем на нос, ни |
| сећање који многи крију, многи га угуше и постану демони, а многима као добар вођ светли кроз с |
| тељ Макса из дубине своје измучене душе и пружи попу ово злокобно и злогласно писмо.</p> <pb n= |
| о мало попустиле.{S} Чича Иван овро раж и пшеницу и сасуо зрна у кошеве.{S} Летина какве скоро |
| о окупано јагњешце.{S} А Гргур још свеж и трезвен као о вечери, заједно с учитељем и учитељком, |
| у, Дњепар, изведи све степе, цео Кавказ и Урал, све изведи на границу...{S} Ради кога?{S} Да сп |
| рсти.{S} Чешће слази цркви.{S} Друге би и проговориле коју о литургији, али она ни да би се окр |
| х се застидео ни од веће школе, нити би и она са мене била постидна.{S} Али ја сам сасвим задов |
| обичају.{S} Да му је могло бити, он би и своје село, заједно с црквом и школом и гробовима сво |
| и, о Даници.{S} Што дуже мишљаше о себи и њој, све му теже беше, што је узгред није походио, ма |
| , све би те утиске брзо разрадио у себи и као своје још тога дана препричао при свима састанцим |
| док, док...</p> <p>Но Гргур још у себи и не обележи докле, а врата од његове собе отворише се |
| /p> <p>— Не смеје се он мени, него теби и онима онамо код града.{S} Мари он за сву ту вашу петљ |
| тија хоповска веома радовала живој риби и староме вину.</p> <p>— Ево, настави Јован једва дочек |
| цит, задубљен у мисли, седи својој соби и броји бројанице.{S} Још иста она икона над креветом њ |
| вник.{S} Беше почео август, кад се Срби и Маџари <pb n="117" /> прикупише у јужном Банату.{S} У |
| врзе око матере, која га наизменце љуби и кара, кара и љуби.{S} Шта пута, у први освитак, скочи |
| јагњеће коже, с белим шубарама на глави и пастирским палицама у рукама, а за њима, крадом пушећ |
| ипак му некако чудновато беше и у глави и у срцу.{S} Чисто се бојао и да помисли, да ће већ сут |
| лежио сам.</p> <p>— Па ми лепо поздрави и моју другарицу.</p> <p>— Другарицу? упита Илија радоз |
| х птица у гори, ни зујање буба по трави и међу гранама.{S} Потоци пуноводни, струје преко камењ |
| ица, српска влада отвара капије на Сави и Дунаву и широм испраћа оружану браћу браћи у помоћ.{S |
| мо, пољуби га, па онда, одлучно, остави и забрави.{S} Затим пољуби обе погаче, скиде пешкирић с |
| истина мало простија порцулана, ножеви и виљушке од челика, кашике од жута паквона; све опрано |
| ица, стаде учитељ Макса, стадоше цареви и краљеви, чобани и вертепоносци, устави се и фамулус С |
| а џубета.</p> <p>— Ехе, све сами цареви и царице, наставиће попа шаљиво, издижући обрве...{S} К |
| , каткад по читаво по подне, сучем цеви и певам.{S} Сад ткам најтање сади-платно, а већ сам цел |
| љубише у руку.</p> <p>— Живи били, живи и срећни били!{S} Јесу ли ово твоја деца?{S} Да их Бог |
| пових леђа стао достојанствено обазриви и пуно озбиљни режисер, стари учитељ Макса.{S} Цео мали |
| дан, а док подложиш пећ, а оно се криви и витопери као луб.</p> <p>Узме књигу из руку Миланових |
| у села; нико живи не слажаше амо цркви и школи; у сеоској механи никога осим викача и кмета, а |
| ац остарити.{S} Доста је што се у цркви и пред странима поозбиљимо и намрштимо, а пред својима, |
| е регула, руководити их взајмној љубови и согласију, па онда црква, богослуженије, благочестије |
| А њему као да се растворише онде зидови и кроз то окно гледа лепу слику, коју је одавна компоно |
| S} Сутрадан а сунце над гору, а кметови и ђачки родитељи у школу.</p> <p>И сељаци, и ђаци, и уч |
| зна“...{S} Макса се смешка, као бајаги и не чује шта говори поп, а овамо не би био с раскида, |
| од других, сви су ми једнаки, сви драги и мили, сви најдражи и најмилији.{S} Кад бих ти већ пок |
| } Јесу ли и твоји професори тако строги и неумољиви ?{S} Може ли се књига учити, а да пруће мир |
| ићу, па не бери бригу.</p> <p>Ту извади и отвори кожну бележницу.</p> <p>— Отиди или пиши мојим |
| е искочило на подне, сети се и он глади и глад њега снужденога, па уђе у собицу где су ђачки са |
| волим певање.{S} Кад видим кога да ради и пева, а мени чисто срце заигра, подмладим се.{S} Боже |
| варош, у шетњу, можда да се узгред види и са својим љубимцем, Јованом столаром, а младићи савиш |
| </p> <p>— И лакше и природније, потврди и Милан.</p> <p>Макса не рече својега мишљења.</p> <p>— |
| сам сва четири поста, па и старији људи и жене чине исто то.{S} Напрасит је, плане, <pb n="30" |
| м у нејакој ручици мање тера, више нуди и храбри мало посустале вочиће, да похитају кући за вид |
| p>Ту поп Арон отвори, бурмутицу, понуди и себе и мајстор-Јована, па настави даље:</p> <p>— Ни о |
| Општи покрет окачио све, препунио груди и ђака на београдском Лицеју.{S} Испити се почели раниј |
| век на његову, видео би како народ суди и газдује.{S} Шта ћеш кад смо мали... па глупост, па Ту |
| о, какав је тај вајни директор?{S} Грђи и страшнији од свих људи у селу, па је инајет, чангриза |
| о од њега, да је пошао на пут много уђи и сиромашнији.{S} Окренуо се још једном два, па зашао з |
| е још јутрос било на свету пуно и дражи и нада, а сад је оставља све, све нежно и лепо, све тај |
| једнаки, сви драги и мили, сви најдражи и најмилији.{S} Кад бих ти већ поклањала, ја бих ти, Гр |
| сада, али у који мах да јој се приближи и дотакне руке, у истом тренутку осети где га нешто жац |
| помена да међу члановима Вертепа долази и какав цар Петар.{S} То је измена, коју је учинио Макс |
| дном сина, стегне срце, окрене се слузи и викну да ошине.{S} Гргур је дуго гледао за њима, док |
| знати, госпођице, да сте човекољубивији и од мене и од Милана.{S} Али немојте се погордити, нис |
| , да чисто милина беше седети у скамији и слушати кад учитељ говори о Светом Јовану, о Христу, |
| са свију страна прикупљати све крупнији и мутнији облаци.{S} Четврти је час по подне, дан у нај |
| им местима, само су данас крупнолиснији и бокорастији.{S} Невен се жути тамо поред ограде а у с |
| унца, али је учитељ Макса устао мутнији и од оног најоблачнијег и најмочарнијег дана из дубоке |
| ика навала, али слушаоци беху и старији и развијенији, и јачега кова и грађе степенитији. <pb n |
| ЛОРАДА П. ШАПЧАНИНА.</p> <p>У РЕДАКЦИЈИ И С ПРЕДГОВОРОМ.</p> <p>ДР. ЈОВАНА СКЕРЛИЋА.</p> <p>БЕО |
| ме долапу књиге његове струке, латински и новији немачки класици, међу којима је Клопшток са св |
| изванредним приликама: кад је столарски и браварски пир, кад дођу гости, кад се наплати по какв |
| ја где по нашим црквама почеше маџарски и црквене протоколе, па чак и служити на маџарском јези |
| ије ни знао, кад је прошао кроз дугачки и чађави свод од камена.{S} Недалеко одатле беше столар |
| освану мутно јесење јутро; облаци тешки и ниски притисли целу околину, таман да се кишом заплач |
| а <hi>буки — буки</hi>.{S} Казујете ли и ви имена слова или просто: <hi>аз — а</hi>, <hi>буки |
| итати, соколе; право да ми кажеш: би ли и ти мало на ону страну, да те когод позове?</p> <p>— А |
| ити од ове своје строгости ?{S} Јесу ли и твоји професори тако строги и неумољиви ?{S} Може ли |
| авао : његова чиста, проста и лепа, али и сувише затворена натура нагињала је више грађанском ж |
| поразио га удар, истина очекивани, али и сувише силан да се преболи: у фебруару га за навек ос |
| е хватати сутон и спуштати свечани, али и тајанствено-заплашљиви мир.{S} Мали Гргур, узнемирен |
| е, ни изговорити.{S} Нешто је хтео, али и сам не знађаше шта.</p> <p>— Па, Гргуре, поче Илија у |
| го, врло дуго, ћутљив и невесео.{S} Али и тузи, као и свачему, има краја и конца.{S} Тамо већ п |
| ше и лепша и заношљивија, и живахна али и присебна, и пуна живости и пуна збиље.{S} Ходао је с |
| гледа, а у глави му се већ замећу мали и велики планови: како би се та проклета сорта дала изб |
| сора.</p> <p>— Дакле, сад смо прочитали и другу свеску народних песама...{S} А ти, Гргуре, шта |
| , до новога моста.{S} Кад су се растали и измакли малу дуж, Милану још трепташе пред очима лепа |
| раши му тур; или двоје сирочади, озебли и гладни, како седе поред гроба материна.{S} Гргур глед |
| о.{S} Ђаци су, док је он спавао, седели и ћутали онде, где се који затекао, а после су се разиш |
| ка, на ком смо више пута заједно седели и гледали низ воду доле ка оним потесима, иза којих поч |
| непријатељи православија.</p> <p>— Били и остају.</p> <p>— Казао сам, да Аустрији не треба веро |
| осподару и власти, који су га се сетили и тако узвисили, па онда, окренувши се своме пароху, ре |
| се оженио још пре Ивана, наскоро оболи и умре, а удовица се преуда у село из којега је доведен |
| више Бога помиње: он воли и цркву, воли и попа; чик му дирните један само камен из црквене порт |
| нације, која више Бога помиње: он воли и цркву, воли и попа; чик му дирните један само камен и |
| к каквога тропара, који је чула у школи и цркви.</p> <p>А ђаци у школи седе на својим местима и |
| онуо; још је исто онако тачан и у школи и у цркви.</p> <p>„А мајка?{S} О, мој добри Гргуре, как |
| ући и око куће.{S} Гргур је био у школи и с Даницом разгледао дотле невиђену књигу, у којој, ус |
| , рано устајао.{S} Чим се умије, помоли и уљуди, одмах одлази коњима у коњушницу и надгледа сто |
| е.{S} Чини вам се, да малоазијски топли и ароматични ветрићи пире око вас, а онај Банат преко Д |
| ветове, који су невидовни, а тако топли и блиски, разговетни и знани, да бисмо, зажмуривши, чис |
| и спусти у шпаг.{S} Хода по соби, мисли и мисли, прислушне код врата, па како ништа не чује, од |
| воме патријарху, час Јелачићу.{S} Мисли и премишља о покрету, о Маџарима, о скупштинама, о прив |
| леда у слова, али мање чита, више мисли и осећа.{S} Па тек је нешто текне у срце, задркће сва, |
| ишљенога господара. </p> <p>Гргур мисли и премишља о својој прошлости; сећа се сваке ситнице из |
| овима старих храстова, на црквеној кули и на школској звонарници, што за тренут два блесну посл |
| ни, па старешине војничке, па списатељи и професори, па господа и великокупци из свију крајева |
| госте, дотле левом руком пипа по земљи и тражи своју разбрибригу, да је опет намакне на чибучи |
| рао у туђе, или другога ударио, нека ми и не излази пред очи!{S} Јесте ли ме разумели ?</p> <p> |
| </p> <p>— Забављам се.</p> <p>— Лепе ми и то забаве!{S} На страну с њом!{S} Ја сам преча од књи |
| м пресече све чланове кора, а они, неми и мирни као бубице, ни лево ни десно, већ сви, као слик |
| Милан промишља, а Макрена оде да спреми и донесе кафу.</p> <p>Поп Арон још никад дотле није био |
| о служи цркву, па су му и сељаци питоми и често цркву полазе.{S} Он пости сам сва четири поста, |
| Макса, стадоше цареви и краљеви, чобани и вертепоносци, устави се и фамулус Степан, стрпавши ут |
| d> <p>Тихо, али опет журно пролазе дани и у тим тамо селима.{S} Чини вам се данас је све у длак |
| тере.</p> <pb n="148" /> <p>Сви су дани и красни и лепи, али најлепши и најсвечанији светла нед |
| епте Мушицки, Његуш, Штур и други знани и незнани великани српског и словенског Парнаса.</p> <p |
| а је теши, да се њиме дичи, да је храни и да је сахрани.{S} Тешко се је оженити сељаку инокосну |
| ти, за коју сте плаћени, која вас храни и одева?</p> <p>— Богме је до зла бога несносан тај ваш |
| аху као на тичјим крилма.{S} Коњи товни и одморни, и кад се докопаше правога насипа, једва их с |
| о оне мирисе, који су одавна, неопажени и неуживани, кадили младачку душу његову.{S} Што ли му |
| сутра ето директора, па тешко си и мени и вама ако се осрамотимо.{S}" А ми удри учи, пиши, чита |
| и смешећи се, гледају то у лепо окићени и осветљени Вертеп, то у његов збор, све лепе крунисане |
| егрче; позва га на вечеру.{S} Он извини и себе и Милана, па седе за сто.{S} Тишина.{S} Лојана с |
| рдим корицама с црном кожом на полеђини и четвороуглом од црвене кожице, на којој се виђаху упе |
| те бројеве, али сваки у другој величини и у другоме правцу.</p> <p>Гргур гледаше, али се толико |
| но видео Даницу у свој њезиној величини и красоти, сад је у дубини душе осетио оне мирисе, који |
| <pb n="148" /> <p>Сви су дани и красни и лепи, али најлепши и најсвечанији светла недеља.{S} А |
| овни, а тако топли и блиски, разговетни и знани, да бисмо, зажмуривши, чисто ускочили у његове |
| , али његовим ученицима тако разговетни и велегласни миг, потеже цар Ирод мача из корица.{S} Чи |
| неокречених зидова да посмотрите цветни и плодородни врт самоограниченога и суревњива мусломани |
| е би према стању онога што је у шерпењи и лонцу одлучио: да ли ће до ручка моћи бити готов са з |
| сте !</p> <p>Професор Сава одврну горњи и доњи коштани наглавак са свога дебела трешњевца, изва |
| Искупише се ђаци из свију села, и стари и нови.{S} Једва их је учитељ Макса сместио у скамије: |
| сандра краља македонског, скине наочари и спусти књигу, па онда приђе к собњим вратима и отвори |
| ле у собу, збунио себе и друге, а добри и богобојажљиви поп Крста говори слово ученицима и храб |
| :</p> <pb n="105" /> <p>„Разлика у вери и цркви не раставља више браћу и чланове једнога народа |
| добром учитељу Макси, па поздрав матери и оцу“.</p> <p>Ту говорљиви Илија застаде, па очима око |
| речи Доситејеве, узе књигу испред кћери и стави је преда се.{S} Преврнувши два три листа, намрш |
| ју све тише и тише, док год се не умири и онај последњи жагорић у оној последњој скамији до дув |
| Лукав, неотесан!</p> <p>Гргур се умири и опет седе.</p> <p>— Сељак, сељак, сељак!</p> <p>— А к |
| ти да је застрт чистим чаршавом, тањири и чиније од бела, истина мало простија порцулана, ножев |
| потеси, па мој красни врт, све то пири и мири, све те освежава, подмлађује.{S} Па наши студенц |
| дом поврати потребну тишину.{S} Пастири и анђели још се ближе примакоше јаслама, а цео збор зап |
| иш, мој добри попе, да се и тамо говори и пева, исто као и у овој нашој слободној Србији.{S} И |
| рстом по столу, погледа у Максу, отвори и уста да нешто проговори, па опет ућута и не рече ни ј |
| у</title> А кад почеше стих: „И ви гори и холми, возиграјте со нами!“ учитељ Макса својски „сек |
| гла главу као пауница, а ти си још гори и поноснији, не би хтео ни малчицко подићи ту твоју кру |
| оним гостинским, који би пристао за три и по швапска кревета.{S} Тамо код иконе висе скорашњи в |
| е.{S} Ударише звона, митрополит у митри и одјејанију, а за њим све листом наже у митрополитско |
| а Београд тако прирастао за срце, да си и заборавио нас сељаке, који смо на раду од јутра до мр |
| ујем отуда са стазе, па бих чисто да си и ти овде, да их гледаш и да им се дивиш.{S} Поред плот |
| е тапшу по раменима, а ти опет откуд си и дошао — у степе!{S} А Срби, а Славјани?{S} Пољска!{S} |
| .{S} Често говоримо ја и Даница, где си и како ти је у далеком свету...{S} Ко ће као Бог, само |
| данас сутра ето директора, па тешко си и мени и вама ако се осрамотимо.{S}" А ми удри учи, пиш |
| сто мене отац.{S} Слушај га, као што си и мене слушао.{S} Он ће те и на добро упутити.{S} Хајде |
| а не могаше даље, а већ о учитељу Макси и да не говоримо.{S} Створише се у њему читави преврати |
| као што ти велиш, своје парохије.{S} Ти и не знаш да сам и ја постао... али, дај ми реч, тако м |
| а, у <title>Славјанку</title>, дотле ти и ја и мутим по својим ревирима, имам и ја, као што ти |
| а другарица, ја ти смем рећи, па ево ти и кажем: ништа ти лепо не стоји, кад нас се тако дуго н |
| а, како је с тобом тамо; шта ћу, ако ти и не хтеш прочитати ово неколико паметних и непаметних |
| е.</p> <p>У том се сунце поче смиривати и хладовина пирити висом на ком се налажаху.{S} Упрегош |
| а душа јој беше запиткивати, описивати и приповедати све што је знала, чула и видела.{S} Узе с |
| бљешти у врту.{S} На што му скраћивати и онако кратке дане његове?{S} Дај ми који листак од ов |
| лачицу, да је на два три места прихвати и пришије дугменце које је отпало.</p> <p>У који мах ве |
| д своју гараву лулу, па га поче гледати и од главе до бакрачлија мерити.</p> <p>— Познајеш ли м |
| па ћу свуда, где тамо стигнемо, казати и учитељима и поповима и целој оној браћи да нема ни та |
| Тек ће кроз који дан по недељи стизати и остала деца.{S} Ђаци из села у ком је школа сутра ће |
| а што су љубазни, па што умеју дочекати и подворити, то се не да казати, док се оком не види.{S |
| танца <pb n="7" /> навикла су цвркутати и торокати по цео дан, а душа јој беше запиткивати, опи |
| .{S} Кад морам седети ја, морате седети и ви !{S} А куд вам се хита; зар имате што прече од сво |
| и уштипак.</p> <p>— Хтела сам ти донети и једно криланце од пилета, али ја не марим. .. . а вол |
| ње строгости, штапом и сад-прети, прети и колико не треба, али не бије.{S} Тачан је у цркви, ал |
| } Ко зна, можда ћеш ти данас сутра бити и у Београду.{S} Ствари иду и тако <pb n="124" /> и так |
| р, кад зна, да ће тамо после цркве бити и старо и младо, да ће се пробеседити која паметна или |
| едан народ.{S} Ја сам и тамо могао бити и учитељ и свештеник, али ме повукло срце амо у слободу |
| х новина умео је прибрати, брзо утубити и применити тако ђаволски вешто и препредено, да је врл |
| и Београд и тамо се учити; жао оставити и оца и мајку и свога друга од колевке, брата Пауна.{S} |
| S} Ходите ближе.{S} Ја ћу сећи, кројити и прикивати, а ви ћете лепити и како треба придржавати. |
| , кројити и прикивати, а ви ћете лепити и како треба придржавати.{S} Данас и сутра правићемо Ве |
| власт!</p> <p>— Сит сам ја свију власти и мојих и твојих, на част ти све!</p> <p>— А што ће мен |
| говом другу зачело и нагло почело расти и бујати.{S} Сад му паде на памет мисао: да покрене гов |
| о мрака, па и не можемо бити тако чисти и лепи, као ви, који живите само на доколици.{S} И отац |
| школска соба, како се пред мрак почисти и притвори, више је до сутра нико не отвара.{S} Премишљ |
| живахна али и присебна, и пуна живости и пуна збиље.{S} Ходао је с њом, разговарали су много, |
| дро чело, у онај поглед препун благости и мира, у оно лице, којега се утисак или дуго или никад |
| еда ; колико тишине, колико присебности и самопоузданости у његове другарице.{S} Још је у пуном |
| јуче, па опет поред све те истоветности и неприметности, често не верујете очима кад видите так |
| а тако бих...</p> <p>Али ту Гргур ућути и омириса она два лиска калопера што их држаше у руци.< |
| г, али су му прутови ипак данас и краћи и тањи, а и ређе их се маша него онда кад нас двоје сеђ |
| љ Макса.</p> <p>— Зато ће је много пећи и жећи на ономе свету...{S} Али се ту попа умери, па ок |
| во, бележим!</p> <p>— Даници можеш рећи и да сам рањен.</p> <p>— Дакле, име јој је Даница...{S} |
| } Отац би га корео за мекуштво, стежући и сам своје омекшало лице, али сирота мајка, и сама би |
| </p> <p>Киша падаше, а Гргур, слушајући и гледећи кроз прозор, пренео се мислима преко Дунава, |
| затекао, а после су се разишли по кући и око куће.{S} Гргур је био у школи и с Даницом разглед |
| собу и не пуштају, док сретно не избаци и последњи стих; премине ли који друг, надгробно слово |
| својих другова, стаде онде на ливадици и дуго, дуго гледаше тамо низ воду: вода струјаше већ о |
| коњаника: директор, капетан, свештеници и учитељи.</p> <p>Сви са својих места поскакаше у врете |
| леда кроз прозор у жути невен у баштици и оно плаво небо преко авлијских зидова.{S} Он би напољ |
| а.{S} Туђ је то усев, па ће вам јабанци и жетву разјагмити.{S} Хоћете на лепак — идите!{S} Ја з |
| м цар Ирод, у стихару, са жезлом у руци и грдном круном на лепо очешљаној коси.{S} После свију |
| а, која, поступно, прелажаше у све јачи и јачи пљусак.{S} Крупне капље шуштаху по лишћу на дудо |
| ачке општинске кошеве одавна се довлачи и сасипа овогодишњи кукуруз.{S} Ново се вино у велике п |
| , доле у поточић, па мало испљускај очи и образе, па онда дођи у кућу.</p> <p>Учитељ Макса оде |
| а ти светујем.{S} Хтела бих и да се учи и да ми је вазда пред очима.{S} Кад помислим да оде, па |
| је дете живо и здраво, нек се добро учи и влада, а те твоје сузе ама ни оволико!{S} Нико није п |
| ије ни осетио, кад је Ружица, убрисавши и последњу сузицу, не више као горски вихорић, већ тихо |
| и су дани и красни и лепи, али најлепши и најсвечанији светла недеља.{S} А још лепша у селу у б |
| Сав тај ред, ту материну тачност, врши и Даница, њезино добро дете, али тек тек, није дете што |
| а судбина у нашим рукама, у руци божјој и Народнога Одбора.{S} И ја сам вам у пододбору.</p> <p |
| ана гладовали Мојсије на Гори Синајској и Илија бежећи по пустињи, али Бог је хтео да на њима у |
| рло често износила његовој вазда топлој и пријемљивој души.{S} Види Гргур једну скромну собу с |
| пет дежмекасти господичић, а ово је мој и Гргуров друг, мајстор-Јованов <pb n="128" /> син Мила |
| егијама народним и о слободи независној и од Маџара и од Шваба и од Турака.</p> <p>А тамо у оно |
| >— <quote>Остају за навек у свеконачној и плача достојној бесвесности</quote>, заврши Ружица.</ |
| лене столице, замаче дланове за потиљак и погледа у противни угао своје скромне одаје.{S} А њем |
| се на то само насмејала, али би се ипак и сама у децу загледала.{S} Нису прве буклије ни испраж |
| се дрнете, к’о по Богу сад, онда горак и кисео.{S} Збогом!{S} Имам ја другова и осим вас — шир |
| {S} Није Бог зна шта ; за мудар почетак и не треба више.</p> <p>Гргур хтеде, покушаваше више пу |
| е, висок поносит врат, а стас јој витак и достојанствен.{S} У руци јој шав, оборила лепу мудру |
| мајку Петрију и свога оца Ивана, па чак и ону немирницу што већ у велике сања на топлим недрима |
| и учитељком, па и попова чељад, па чак и црквењак Васо тамо пред вратима, само је цар Ирод ста |
| ше маџарски и црквене протоколе, па чак и служити на маџарском језику.{S} Зар су у једном селу |
| с зато кљукали Шилером и Гетеом, па чак и оном будалом — Клопштоком.{S} Ко мари за Мицкијевића? |
| скину дерладија, изађе гунђајући: „Увек и увек морам ја да затварам врата за вама“, и „вселена“ |
| танак, да брани своја права, свој језик и веру, своје обичаје.{S} За њим говори црномањаст шишк |
| венци вечитог Балкана.{S} Бог је велик и милостив...{S} Велике земље... народ здрав и јак...{S |
| но али усиљено, насмехну, узе служавник и оде у кућу да спреми послужење.{S} Остави служавник н |
| поздравом ваш доброжелатељ и молитвеник и тако даље“</p> <p>Ни поп Крста не могаше даље, а већ |
| андовао Стеван Книћанин, бивши саветник и у то доба главним одбором наименовани пуковник.{S} Бе |
| н плаче.{S} Професор Сава оставио чибук и по свом обичају таре дланове, али сад много живље и о |
| ре; <pb n="68" /> то је прост несташлук и ништа више, приметим му ја.</p> <p>— У вашој глави, а |
| а“.{S} Ко зна?{S} Можда има протосинђел и право?{S} Узме табак чисте хартије, начини два три ст |
| е а у средњим котурима све сам каранфил и кадифица.{S} Ружице давно прецветале, па опустиле пол |
| ки сто, извуче из фиоке уписни протокол и отвори га.</p> <p>— Како је име детету?</p> <p>— Зове |
| } С љубезним поздравом ваш доброжелатељ и молитвеник и тако даље“</p> <p>Ни поп Крста не могаше |
| колу.</p> <p>И сељаци, и ђаци, и учитељ и учитељка, сви се изоблачили као о благу дну.{S} Учите |
| д.{S} Ја сам и тамо могао бити и учитељ и свештеник, али ме повукло срце амо у слободу.{S} Тек |
| лим, кад је то јасно као дан.{S} Ја вам и опет велим, да ту нема неваљалства.</p> <p>— Шта, ви |
| и једна.{S} Још ове зиме прочитаћу вам и превести све ове, које сам још у Пожуну побележио.{S} |
| ужи му их.</p> <p>— Кад их овако гледам и миришем, а ја се сећам нашега детињства.{S} Боже мој, |
| и и ја и мутим по својим ревирима, имам и ја, као што ти велиш, своје парохије.{S} Ти и не знаш |
| иче: „Шта су потписали ћесари, нека нам и буде!“ Поче протосинђел Никанор: „Отеше нам <pb n="10 |
| ме, нећу више ни заљубљивати.{S} А знам и лека од љубави: оженићу се.</p> <p>Ту Гргур нехотице |
| свима крајевима собе.</p> <p>— Ја знам и рачунати, а знаш ли ти?</p> <p>— Ја не знам, одговори |
| е знам ни шта је то.</p> <p>— А ја знам и Оче наш и Богородице дјево и десет заповести божјих.. |
| своје парохије.{S} Ти и не знаш да сам и ја постао... али, дај ми реч, тако ми Бога, ја се соб |
| смо једна браћа, један народ.{S} Ја сам и тамо могао бити и учитељ и свештеник, али ме повукло |
| Љубомира у Елисијуму</title> ономад сам и по трећи пут.{S} А читам само недељом и суботом по ве |
| ад је, дабогме, много друкчије, сад сам и много вештија и много снажнија.{S} Тамо под зиму, мат |
| јој руку и пољубила ме је.{S} До ње сам и литургију одстајала.{S} Збогом! буди нам здрав, и нем |
| S} Сутра носим друга натраг.{S} Био сам и код Блазнавца и с њим сам се познао.{S} Познанство, п |
| > <p>— А као зашто не бих?{S} Чинио сам и туђину, а нек’мо ли теби, који си ми толико пута учин |
| слова потписујем све.{S} Бадава, кажем и казаћу увек: стара школа, па стара школа.{S} Док смо |
| Гргур је читао, а Милан, заморен бојем и хрвањем, спаваше најдубљим сном.</p> </div> <div type |
| резвен као о вечери, заједно с учитељем и учитељком, сишао је доле школи, па кад се увио у студ |
| их више читам, то их све већма разумем и желим да их опет узмем у руке.{S} Али има доста што ш |
| и некакав црни ђаво с још црњим репићем и роговима, али ето ти изнебуха онога црквењака, па удр |
| га радознало, држећи маказе међу палцем и прстом кажипутом.</p> <p>— Севастопољ пао.</p> <p>Мак |
| с вином, погаче, заструзи с пребранцем и киселим паприкама, склоњено је да тим драже буде тамо |
| : напустише га сви, а кад га се одречем и ја, онда ће му, чини ми се, бити много, много теже, а |
| ико обојених столова и столица с правим и кривим ногама, с лаком и без лака.</p> <p>— Помози Бо |
| ећам да је божје опредјеленије да живим и умрем као воспитатељ српске јуности.</p> <p>Сви се на |
| некуд из прикрајка, невиђена, да видим и твоју собу и тебе у соби.{S} Читаш ли још онако много |
| , сврнућу у твоје село.{S} Баш да видим и тог твога учитеља Максу.{S} Ја ћу ти већ писати.{S} Н |
| га мирно и спокојно, али погледом дужим и дубљим, окрете се исто тако спокојно, уседе на коња, |
| .{S} Сва јој душа лебди над тим далеким и незнатним Томашевцем, над усамљеним рањеником, над Гр |
| м велик. — Поносите се и ви тим великим и славним именом...{S} Поносите се, поносимо се!{S} Жив |
| купоценијим чибуцима, као данас слатким и кавом.{S} И Сава је то уврстио у своја невина уживања |
| нас није раселио поводањ.{S} Ја мислим и чекам, разбирам од Степана и од црквењака: е да какви |
| о скупштинама, о привилегијама народним и о слободи независној и од Маџара и од Шваба и од Тура |
| седе средовечне ерлије с белим, зеленим и шареним турбанима, пушећи <pb n="70" /> чибуке и шаре |
| у књигу, више размишљање о оним тамним и новим питањима, која се од више времена у њему пале и |
| ештенству једне и друге вере, званичним и приватним људима, свакоме, ком је мило и драго општен |
| S} Кад се старац издувао, поче, у мањим и већим прекидима, приповедати, како је срео Гргура, ка |
| испуту разлафи, загрми, па тресе једрим и освојљивим говором, да све ником поникне, ћути, блене |
| нам пада на памет, кад смо сами, мерим и мерим очима који је цветак најпунији, најгиздавији, к |
| ајно и ти био онде код ограде.{S} Мерим и мерим, и толико сам себична и неодлучна да ни један ц |
| Каткад се и потужи, а ја је разговорим и поутешим, а шта пута је мало и развеселим.{S} Кажу да |
| ца, у хаљиницама искраћалим, али чистим и опраним.</p> <p>— Хе, жено, викну мајстор Јован својо |
| а претрнем за разбојем, па се прекрстим и молим да га Бог узме у заштиту.{S} А од кога ?{S} Од |
| зелен лист, али тамо амо измешан жутим и црвеним, по стрништима поскакују вране, и осим њихово |
| олико пута узнемиривало, вукло за собом и против твоје воље.</p> <p>„Боже мој, Гргуре, ја теби |
| Гргуре до Ружице, а ње нека међу тобом и Миланом, као сестра мећу браћом својом.</p> <p>— Гргу |
| спечати писмо, разви га, узе га и левом и десном, па, скупивши обрве, поче га стојећки пажљиво |
| и ритмом да одчегртава своме занимљивом и једином слушаоцу све своје теолошко знање, док ти се |
| и, он би и своје село, заједно с црквом и школом и гробовима својих отаца, пренео у Шумадију, у |
| Тако је! потврди Макса са задовољством и све већим интересовањем.</p> <p>— Па онда, настави Ил |
| ше се школска врата и уђе поп, с књигом и епитрахиљом под пазухом.{S} Сви усташе, и као из једн |
| е, сву моју баштицу, заједно са оградом и оним великим лонцем тамо иза калопера, у ком с пролећ |
| д оте на црвену заставу с белом звездом и месецом, сакри главу у један бусен траве пред собом, |
| Ту су сланици, биберница, бокал с водом и пред сваким по једна проста чаша за воду.</p> <p>Пре |
| па и учитељ Макса, па и поп с попадијом и учитељком, па и попова чељад, па чак и црквењак Васо |
| олица с правим и кривим ногама, с лаком и без лака.</p> <p>— Помози Бог, мајстор Јоване! викну |
| ј кухињи, учитељ Макса вешто трену оком и мрдну обрвама.{S} На тај ником непримећени, али његов |
| ут је сигурно леп?</p> <p>— Све потоком и кроз ливаде, приметиће Даница.</p> <p>— Врло лепо, та |
| вника; пре се бријаше редовно четвртком и суботом, а глете га сад, пустио је седу браду, па вам |
| да је и учитељу светао образ пред селом и влашћу.</p> <p>— Али сиромах Симо Веселиновић, настав |
| и своје село, заједно с црквом и школом и гробовима својих отаца, пренео у Шумадију, у Мораву.{ |
| професорству, од како поп Крста недељом и празником паше црвен свилен појас, од како мали Гргур |
| и по трећи пут.{S} А читам само недељом и суботом по вечерњи, кад оставим рад.{S} Кад би ми мог |
| теру благост и питомост с мушком збиљом и истрајношћу у свакоме послу, којега се прихвати.{S} А |
| чку се Иван опрости с мајстором Јованом и газдарицом, пољуби Гргура и посаветује га.{S} Паун за |
| ми пише Милан, пише Илија.{S} И једном и другоме нема се ништа примећавати, ни што се тиче пра |
| у и чланове једнога народа у друштвеном и државном животу, јединство је већ изјављено.{S} Братс |
| но што је помињала Даница у свом нежном и срдачном писму.{S} Послао јој преко оца и Српску Исто |
| а то Јован, доли чашу заклопачким вином и до дна је испије.</p> <p>У тај исти тренутак отворише |
| воривши то, поче обичним школским тоном и ритмом да одчегртава своме занимљивом и једином слуша |
| з далека оне пређашње строгости, штапом и сад-прети, прети и колико не треба, али не бије.{S} Т |
| е затворена, заједно са Штуром, Коларом и Мицкијевићем.</p> <p>Сва тројица изиђоше на враташца, |
| > <p>— Али смо вас зато кљукали Шилером и Гетеом, па чак и оном будалом — Клопштоком.{S} Ко мар |
| а и искуства текао је ван себе, говором и дружбом, животом.{S} Што год би видео и чуо, све би т |
| брази, лепо, па сину још лепшом белоћом и бледилом.</p> <p>— Ми смо Гргурови другови, полазимо |
| Ивану заиграла обрва, стоји пред кућом и пита Петрију: „Шта то може бити?“ Петрија се труди да |
| вја</hi> земља да трепти <hi>со страхом и трепетом</hi>!</p> <p>Још једном лупну о земљу, царев |
| кључем.{S} Сада пуши, хода под стрехом и мисли: бадава му је молити.{S} Да иде у суседну механ |
| х и незаслужених, кусао у своме и тихом и бурноме животу, па се бојаше помутити радост, којој м |
| атог места на полици стакло с комовицом и однео у собу: једна од највећих <pb n="21" /> каракте |
| е помаљаху јоште на вратницама.{S} Иван и Петрија изађоше чак до сеоског потеса.{S} А кад их оп |
| образе, па одоше те легоше.</p> <p>Иван и Петрија још дуго сеђаху код ватре.</p> <p>— Па шта ти |
| кућу, из куће у авлију, а мајстор Јован и газда Иван до ручка угодише шта ће овај имати донети |
| меда, који је бистар као суза, а лаган и течан као етирно уље.{S} А између ових здравих ђакони |
| оброј навици, прионе за књиге.{S} И дан и ноћ читао је, готово колико и није требало; врло ретк |
| и, како је срео Гргура, како је угледан и леп, како се носи капетански, а збори мудро као какав |
| ина.{S} Како јој је миран поглед, нежан и благ, пун преданости, али без младачког жара; лице та |
| <title>Славјанци</title> настави Милан и обрну столицу на Другу страну. </p> <p>— Не знаш шта |
| >— Поделисмо мегдан, једва изусти Милан и уморан паде на креветац.{S} Пошто се издувао и одмори |
| руга работа“, прогунђа спаваћиви Степан и наново се налакти на клупу, на којој је дотле лежао.{ |
| њених леђа надвирује се фамулус Степан и чуди се.{S} А они обадвојица право један другом, стад |
| > <p>Ту оздо мрдну жицом фамулус Степан и над анђелима и пастирима показа се сјајна звезда на в |
| еру).{S} Мучио се, служио, ишао подеран и гладан, али сам зато сачувао цело „благодјејаније" од |
| који на коњима ношаху у Београд катран и луч, па да тамо узму со и понесу горе на свој Златибо |
| е у школи толика граја, тако велегласан и досадан концерат, да се фамулус Степан сасвим расани, |
| а видиш само, како ми је разбој спретан и подесан; отесао га Стојко дунђерин; а чункови су они |
| атвори.</p> <pb n="89" /> <p>— Пакостан и гадан !</p> <p>— Ружице! викну Гргур и скочи на ноге. |
| ом није клонуо; још је исто онако тачан и у школи и у цркви.</p> <p>„А мајка?{S} О, мој добри Г |
| ше, и не могаху видети, колико је личан и виђен растом, али се тим више загледаху у оно мудро ч |
| а спрема вечеру, а мали Гргур, несташан и торокљив, игра се око живе ватрице, која пуцкара; час |
| е на овоме свету, сваки може бити чувен и велики, ваља само присести, па опљунути у шаке.</p> < |
| рејин броћасте браде и бркова, погружен и перјав, трагичним погледима нуди вам црвено-жуте нера |
| је нејак, слаб, онај је доиста и мален и нејак.{S} Да су наши велики претци тако мислили, зар |
| се чини тако нежан, драг, тако безазлен и светао, да није грехота помолити се Богу за њ, и целу |
| читав караван кола, долази народ обучен и наоружан, у првим колима велика тробојна застава, на |
| а Ријека, па Велебит — сам овејан Србин и Хрват!... чисто зрно, пшеница од народа.{S} Па гледни |
| ка у његовој разгрејаној души.{S} Њезин и мајчин лик, једно поред другога, трептаху му блеском |
| столом, Макса је седео у прочељу, а он и Даница једно према другом.{S} Учитељ је био ванредно |
| ријатеља, својих ближњих.{S} Мислиће он и о себи самоме, али тамо доцније, док се опште добро д |
| м Савом.</p> <p>Те јесени упишу се и он и Милан у Лицеј, који је истом пре неколико година прем |
| {S} Над поточићем поче се хватати сутон и спуштати свечани, али и тајанствено-заплашљиви мир.{S |
| ку беше зловољна и тужна.</p> <p>А Паун и Гргур журно одмицаху у гору.{S} Коњичак је напред нос |
| и хилендарски ктитори, светитељи Симеун и Сава.{S} Гргур и не чујаше бахат, који се овда онда ч |
| тављен сто; иза куће пуши се голем огањ и спремају ражњеви ; гајдаш накривио фес, дува, и час п |
| овољан.</p> <p>— Митрополит је поп, к’о и ти...</p> <p>— Јес’ чуо, учитељу, оканимо се митропол |
| ори, заметао је свакојаке шале, попевао и причао, али је стари учо остао дуго, врло дуго, ћутљи |
| н паде на креветац.{S} Пошто се издувао и одморио, настави у одломцима:{S} Одавна ми се попео н |
| у преда се на сто.{S} Дуго их је гледао и гледао, а после их је једва и видео кроз сузе, које м |
| ће већ он ту неправду до године.{S} Жао и Гргуру и Даници, што вечерас не могу и они са осталом |
| брзином режући хартију.{S} Ја сам казао и казаћу, ако хоћеш, и пред самим Књазем...{S} А кога с |
| м сам, још као клирик, више пута стајао и гледао доле на Дунаво, и Бачку.{S} Врхови од цркава с |
| е и у глави и у срцу.{S} Чисто се бојао и да помисли, да ће већ сутра и он седети у једној од т |
| о, ћутљив и невесео.{S} Али и тузи, као и свачему, има краја и конца.{S} Тамо већ после поноћи |
| {S} Нема га више, и он се истутњио, као и она очева жестока нарав.{S} И сад је исто онако пољут |
| ла школа узавре, граја, урнебес.{S} Као и међ’ људма тако и међ’ децом: има их, који воле потка |
| ивит од истога <pb n="71" /> дрвета као и пескаоница, лево и десно једна на другој просто повез |
| ст, велик као Дурмитор, непроходљив као и ови дугачки венци вечитог Балкана.{S} Бог је велик и |
| ого да пише и учи.{S} Надрикњига је као и надристолар, <pb n="63" /> кад отеше какву клупицу, и |
| </p> <p>— Моје срце?</p> <p>— Твоје као и моје.</p> <p>— Илија, говори мало озбиљније, ја још д |
| непобедљива — не миче се!{S} Стоји као и ово Каспијско Језеро, које никуд не отиче.{S} Чујете |
| ом, дотле ће и б...ска црква појати као и она Саборна до Митрополије.{S} Сељаци се моле па и на |
| ет к нама у село, да радимо с тобом као и до сада?</p> <p>Ивану се и нехотице нешто хладно сави |
| небо исто тако непровидљиво и тешко као и њезина судбина од данашњег дана.{S} Како је још јутро |
| е, да се и тамо говори и пева, исто као и у овој нашој слободној Србији.{S} И тамо је.... али ш |
| у једну школу, која је обично, исто као и б....ска, баш уза саму цркву.{S} У таким школама деца |
| аше, беше насред авлије, коју, исто као и муслиманске конаке, опасиваху високи зидови од камена |
| ислим: прави ти, жив ми био, Вертеп као и до сада, па ћемо га пронети по овим нашим брдима.</p> |
| сена, него исто тако истински живот као и онај горе у његовом селу.</p> <pb n="18" /> <p>— Гргу |
| ти си мој мио другар, а другари су као и родови.{S} Али ипак, мој другару, ово ти је писмо прв |
| ће Гргур, који беше у истом заносу као и његов професор.</p> <p>А Милан?{S} Он као да се већ у |
| ом месту међу својим друговима, а читао и писао као онај најбољи другоразредац.</p> <pb n="19" |
| гледа параду.{S} Јутром је много читао и радио, пред вече ходао, а вечером ишао мало на поседа |
| оступно јача дух.</p> <p>Тако је растао и напредовао мали Гргур.{S} И он чињаше све што и остал |
| ор упро је очи у њега.{S} Кад се стишао и онај последњи жубор у суседној кухињи, учитељ Макса в |
| је мирис дуготрајан...</p> <p>— Управо и није цвет, настави Даница и опет га погледа оним знач |
| имућнијих Сављана.{S} Од то доба управо и воде своје порекло они жути котурићи у његовом ћемеру |
| А ја знам и Оче наш и Богородице дјево и десет заповести божјих....</p> <p>Изговоривши то, поч |
| n="71" /> дрвета као и пескаоница, лево и десно једна на другој просто повезане најбоље књиге о |
| овде, овде, па онда да се окренем лево и десно.{S} Камо ти устав, камо скупштина, де!{S} Љубиш |
| е допада?{S} Мати вели, да је ближњаиво и местичаво, али шта ћеш, кад ми се, невештој, час по ж |
| жене одмах у сузе.{S} Нек је дете живо и здраво, нек се добро учи и влада, а те твоје сузе ама |
| {S} Суморно небо исто тако непровидљиво и тешко као и њезина судбина од данашњег дана.{S} Како |
| а века на чисто неизведено, и разумљиво и опет колико би хтели непојамно, осећање страха божјег |
| шћу добио.{S} Осећао је опет нешто ново и велико у својој души, нешто, чему не знађаше похватат |
| далеко?</p> <p>-— Сат, одговори, готово и нехотице, Даница.</p> <p>— Сат?{S} Па то је ту...{S} |
| и си мајци!“, а кад потргне нешто драго и радосно, покликује: „Благо ли си мајци!“ И то би тако |
| : „Пета заповест гласи: шти оца твојего и матер твоју“ и тако даље, онда се дигне у школи толик |
| и каже: да би била не само вредна, него и паметна, кад бих умела ућутати у најбољем тренутку.{S |
| } Хтео си нешто веће, нешто лепше, него и ја и твоји другови.{S} И ја сам се, вера и Бог, дуго |
| апева не велико као што је велико, него и од оног највећег веће: „многаја љета“!{S} Док је Макс |
| не беше у селу.{S} Приповедао је много и из своје прошлости, свога ђаковања; али је и Гргур мо |
| рижљивошћу.</p> <p>Гргур је морао много и много приповедати своме негдашњем учитељу о рату, Маџ |
| и, то се ношење Вертепа у будуће строго и безусловно забрањује !...{S} Забрањује, понови поп, п |
| свећу ближе икони, а мали је Гргур дуго и пажљиво гледаше и гледаше, па онда скиде свој нови фе |
| е, устану сви, ућуте, учитељ у њих дуго и оштро погледа, они се ућуткавају све тише и тише, док |
| и дружбом, животом.{S} Што год би видео и чуо, све би те утиске брзо разрадио у себи и као свој |
| слатко откидао залогај по залогај, јео и ћутао, све до јације.{S} А одмах после тога доба зачу |
| и, <pb n="98" /> мој добри Гргуре, умео и замислити.{S} Али би се, можда, ја онда понела, па би |
| го живље и одлучније.{S} Гргур се занео и у својој пријемљивој души ствара целу ту величанствен |
| шао у кућу, примакао клупицу ватри, сео и грејао се.</p> <p>Петрија је свагда пре Ивана била на |
| њом заредише сви, а учитељ Макса, весео и блажен као малено дете, подигао чашу да наздрави свом |
| е гране, а на њима по који шипак ужутео и у велико се спрема да се нарумени.{S} Обоје ходају по |
| њенија и ваш земљак.{S} И Гргур би хтео и ред у народу и штапове у ватру.</p> <pb n="132" /> <p |
| ли Милан Жирондиста.{S} Идеал му је био и Вучић.{S} Сваки дан би прошао поред капије Вучићева к |
| да сам мало мудрија, али ти си увек био и сувише мудрица, занешенко, па и сад мудруј за нас обо |
| и препредено, да је врло често задивио и најприсније своје другове.{S} По неке прокламације, р |
| е поноћи.{S} Макса се два три пут будио и говорио детету да гаси свећу, да легне.{S} Али га је |
| стара подворила, доста сам је потрудио и намучио, <pb n="145" /> доста се насамовала у овој се |
| -дана.{S} Учитељ Макса одавно заокружио и довршио своју наставу, па готов и спреман чека господ |
| исам могао ни до врата, народ прекрилио и саму порту.{S} Али сам зато сутрадан пре звона био у |
| попе; ја сам се у себи добро промислио и промислио.{S} И знаш ли, брате, шта сам смислио — ја |
| изјаву, коју сам већ одавна био спремио и на изуст научио.</p> <p>— Па?</p> <p>— Па, онако млад |
| удаје своју јединицу.{S} Дуго се ломио и ломио, и најзад, по договору с попа-Крстом, уступио Д |
| сиромах учитељ Макса, много је остарио и оронуо; ја још како тако, али он...{S} Често говоримо |
| анимао оним што је учитељ Макса говорио и препоручивао.{S} Сваки појав у школи, и онај најмањи, |
| су крала јабуке, па једно газда ухватио и праши му тур; или двоје сирочади, озебли и гладни, ка |
| и Гргур, мислећи покашто о њој, осетио и сам сладости од оваких суза?</p> <p>Кад се Даница пов |
| се већ уабаносио у кметству), прекрстио и гледећи у чутурицу почео да ниже, „за сретна данка и |
| буњено, расејано, да је најзад напустио и те покушаје, ућутао се, кад крадом а кад отворено пог |
| А је л’ вас тај ваш господин Максо учио и појати? запита окренув се деци.</p> <p>— Знамо све тр |
| жице, па мало богме и кртинице — има ко и њу милује.{S} Једну калајлију у врх, а другу у дну со |
| звездом; жилав, а опет га можеш и ’вако и 'нако.{S} Само са њим лепо, низ длаку, ласкај му прос |
| авурде, па хтео, не хтео, мораш и овако и онако.</p> <p>— Тако је! потврди Макса са задовољство |
| имакоше јаслама, а цео збор запева јако и сложно:</p> <quote> <l>Стопи моја направи, направи </ |
| уди се, а мала Даница хвали му се, како и она уме намоловати лутку и коња, узе креду, па шарај |
| по једно парченце од оба колача, и како и онако није вечерао, то је слатко откидао залогај по з |
| ам шта, али како буде мојој деци, онако и њему.{S} Што једем ја, јешће и он.{S} Али богме <pb n |
| творине; као биљци јутро и кишици, тако и души годи свежина даха природиног.{S} А колико је при |
| Научисмо књиге на изуст.</p> <p>— Тако и треба, рече Иван поносито.{S} Кад ђаци знају и умеју, |
| раја, урнебес.{S} Као и међ’ људма тако и међ’ децом: има их, који воле потказати него да му Го |
| ного убаво, опет му се учинило и велико и сјајно, кад је први пут с Дунава опазио велику цркву, |
| нуждена, а Милан у овој прилици. колико и не треба — политичар.{S} Ни слутио није оно, што се у |
| {S} И дан и ноћ читао је, готово колико и није требало; врло ретко излажаше до Калимегдана, а у |
| Пушке опет припуцаше у дворишту — нико и не гледа у Даницу и Гргура, који, пуни чуда, блену, с |
| ом разреду, а деси се по који завезанко и у старијим разредима.{S} Ти знаш како отац мрзи да се |
| а.</p> <p>— То су, децо, Краљевић Марко и Муса Кесеџија.</p> <p>— Краљевић Марко! повикаше весе |
| била само два „одјеленија“: филозофско и правословно.{S} Гргур је учио филозофију, а Милан пра |
| епташе свечани мир, и нешто тако слатко и мило пролажаше им кроз душу, као да су у највелелепни |
| мори, подлеже својој судбини, па кротко и послушно, журним одмереним кораком, ношаше свога зами |
| и болови.{S} Напољу је од јутрос сијало и жарило јарко летње сунце, а од подне почеше се са сви |
| зговорим и поутешим, а шта пута је мало и развеселим.{S} Кажу да сам се много променила, али ја |
| ао а остали му помагали, прибра се мало и свештеник Крста, па кад отпеваше њему, он својим круп |
| мање се диспутају.{S} Некад би се мало и покартали „пунишака", тек да виде ко ће добити, али о |
| > <p>— Па Бога ми, мајко, бејах се мало и попристравио.{S} Уча говораше: „Децо, децо, не шал’те |
| кад се код школе и цркве искупило мало и велико.{S} Школско двориште почишћено, спремљено; огр |
| Сутрадан је освануло ведро небо по мало и студенога зимског сунца, али је учитељ Макса устао му |
| о, полуљутит Сава задуби се, макар мало и расејано, у отворену књигу <title>Летописа</title>.</ |
| сим оца и мајке?</p> <p>— Све је остало и близу и далеко.</p> <p>— Свега се можеш одрећи?</p> < |
| мила ексерчића, мали чекић, мало сврдло и кљештанце.</p> <p>Учитељ седе на своје обично место з |
| елима, забрањивао је своме збору и јело и пиће; тек о поноћи, пошто би се походило десетак двае |
| м Посављу, браћа га донеше у своје село и укопаше.{S} Двојица су пала кад оно отимаху Београд, |
| ће, децо, не велим Београда, али зацело и овог тесног Дорћола, а ове ће песме остати вазда живе |
| намршти мало своје и онако убрано чело и поче у себи читати.{S} Макрена узе детињу пресвлачицу |
| није оно, што се у његовом другу зачело и нагло почело расти и бујати.{S} Сад му паде на памет |
| е му у реч поп.</p> <p>— Па шта би било и да је митрополит!</p> <p>— Знаш митрополит је митропо |
| приватним људима, свакоме, ком је мило и драго општенародно благо; тако исто и свој једнокрвно |
| ве то снужден гледао.{S} Беше му и мило и жао.{S} Мило видети Београд и тамо се учити; жао оста |
| 116" /> много убаво, опет му се учинило и велико и сјајно, кад је први пут с Дунава опазио вели |
| листак, а суморно јесење небо поклопило и најближа брда.{S} Често је исто тако суморно у прсима |
| погледа унутра, па опет притвори крило и оде у своју собу.{S} Само је кроз зубе промрмљала: де |
| ок под школом још и сад тече онако холо и младачки, као кад се оно први пут на њему умисмо.{S} |
| на срцу, осу јој се душом нешто и топло и мило, па једва сакри још јачи дах, који се поче отима |
| био с оне стране резе.{S} Још се тресло и орило око ушију Гргурових — тако је грунула врата за |
| рте амо, проклета бабускеро!{S} Гледамо и ја и она.{S} Броји, чита, говори, све прилике горе од |
| е мрдају али не отварају, гледа га само и плаче као мало дете.{S} Даница их остави, па брже уск |
| преслишава.{S} Малени новаци седе само и слушају положивши малене ручице на горњу даску од ска |
| олтару и добио од проте дозволу да тамо и останем.{S} Ето ти митрополита Рајачића с владикама и |
| ону страну.{S} Идем, идем, ма знао тамо и кости оставити.{S} Ми да се боримо, а политика? — нек |
| p> <p>— А ја и ви да два дана не једемо и не пијемо, шта би било од нас, драги мајстор-Јоване?{ |
| <hi>Возбраној</hi>!{S} А ми?{S} Ми ћемо и сами на Косово у Призрен!{S} Ал’ сироти Словаци, па Ч |
| > <p>А зашто је плакао?</p> <p>Казаћемо и то, али само ради оних, који не имађаху од срца пород |
| акуцаше.</p> <p>— Е, учитељу, да видимо и твоју књигу, подсети га поп.</p> <p>— Сутра, сутра, б |
| о се у цркви и пред странима поозбиљимо и намрштимо, а пред својима, и кад смо сами у кући, заш |
| по цео дан гледа и слуша, како се учимо и владамо.{S} Видиш, како прети оним великим прстом што |
| т вели: не знаш!{S} Џаба се само мучимо и знојимо.{S} Све ће нас изрезилити као кучиће па узалу |
| доброг оца, од нашег учитеља, коме смо и ја и ти захвални за све наше знање.{S} Ја не знам, ка |
| м!{S}" Певасмо, мајстор-Јоване, певасмо и плакасмо у нашој великој радости...</p> <p>Ту свештен |
| авлију.{S} Да није лисица, имали бисмо и више.</p> <p>— Ја имам моје кокице, обе беле, па пито |
| е, помисли у себи: „У име Бога свршисмо и утврдисмо."</p> <p>А шта ли је помислио Илија?{S} Он |
| с радознало гледало, како сад, зауздано и оседлано, бије копитама тамо пред судничким вратницам |
| олској, а у школској соби тако утушкано и угодно, да чисто милина беше седети у скамији и слуша |
| е да се прибере.{S} У души му и свечано и слатко, и ведро и светло, и опет некако превучено руж |
| н свећицама, а за носачима ходи свечано и достојанствено главом цар Ирод, у стихару, са жезлом |
| измучене душе и пружи попу ово злокобно и злогласно писмо.</p> <pb n="28" /> <p>— Почем се, чит |
| најстарији ђак, још исто онако редовно и строго постим са ђацима све велике посте и причешћује |
| есну последња црвен — па и ње изненадно и безшумно нестаде.{S} Над поточићем поче се хватати су |
| преденуше бели вео, који паде на једно и друго раме, па низ вити пас. </p> <p>Дође час да се и |
| чком, поче свештеник Арон тако смишљено и течно, као да је, путујући Банстолом из Карловаца у З |
| ларством, све теши нешто на око, шарено и цифрасто ваздан, а док подложиш пећ, а оно се криви и |
| , пољуби га још једном снажно и ватрено и — отвори га.</p> <p>У одаји мир, усекнута свећа не тр |
| {S} Опазивши лицејце, подвикну узвишено и тронуто:</p> <p>— Ево, моја млада господо.{S} Рекох л |
| {S} Најзад, пољуби га још једном снажно и ватрено и — отвори га.</p> <p>У одаји мир, усекнута с |
| и нада, а сад је оставља све, све нежно и лепо, све тајанствено, чаробно, све узвишено.{S} Осећ |
| ргур свој неми протест исто онако тужно и чемерно.</p> <p>— Ко још верује у виле и вилинске збо |
| говориш, Милане? поче Гргур мало тужно и горачно.</p> <p>— А Бога ми јест!{S} Шта ту неке „Тат |
| који бих теби откинула, кад би случајно и ти био онде код ограде.{S} Мерим и мерим, и толико са |
| ед собом, а озго га, из оквира, озбиљно и мирно гледаху дугобради деспот и хилендарски ктитори, |
| и прошапта: „Грозно!“ а Милан, озбиљно и снуждено, метнуо три прста леве руке на усне и гледа |
| p> <p>— Скандал!{S} Упитасмо га озбиљно и један другог погледасмо.</p> <p>— .. .{S}Безобразан, |
| ратима, само је цар Ирод стајао озбиљно и поносито.{S} А збор не прекидаше песму:</p> <quote> < |
| ати.{S} Учини му се све то тако озбиљно и свето, да се не усуди ни у што такнути својим простим |
| Ма колико да је оно у школи било тамно и коштуњаво, опет је он то брижљиво проучавао, непреста |
| езију, ни Јосифа II. „Све што дали, оно и узели“, виче Никанор, а народ у један глас: „Хоћемо п |
| биљно своје лепо дете, погледа га мирно и спокојно, али погледом дужим и дубљим, окрете се исто |
| гао за моје дете.{S} А душе ми је мирно и склонито.{S} Већ ако му се нарав не измени, вера и Бо |
| вега њега прелазаше, нечим што је мирно и свечано као онај лик Спаситељев, с којега дуго очи не |
| љења поче попуштати, и он, сасвим мирно и озбиљно, запиткиваше је о покојној учитељци, о учитељ |
| да ће бити доста, рећи ће сасвим мирно и полуочински маленом Гргуру:</p> <p>- Иди, сине, доле |
| у журан бат.{S} Врата се отворише бурно и у собу улете Милан разбарушен, прљав, подеран.</p> <p |
| {S} Прочита чланак два из читанке јасно и достојанствено онако као паримеје о великој вечерњи, |
| ини, распознаваху се сви предмети јасно и разговетно, али тамо даље, по угловима и зидовима, па |
| е рећи: мислио, али је, ма како нејасно и изукрштано, ипак мислио.{S} Из малих, бледих, маглови |
| аже се поп Крста па целоме столу гласно и свечано чита нову вест : „Учитељу !{S} Извештавам те, |
| иглицама окретала се час на лево, десно и назад; све је желела чути, све видети својим маленим |
| га дуго очи не скидаше, а тако пријатно и миомирно, као кад од измирне и задах светлога босиока |
| } Како је још јутрос било на свету пуно и дражи и нада, а сад је оставља све, све нежно и лепо, |
| чајем.{S} Кад је Гргуров отац све тачно и исправно предао учитељу, пољуби се с њим, пољуби још |
| главом.</p> <p>Ђаци су одговарали тачно и разговетно, али најтачније, најразговетније одговарао |
| ви поседаше за сто, Гргур прочита течно и разговетно:</p> <p>— <hi><title>Живот и прикљученија< |
| читаш...</p> <p>Милан узе и милозвучно и тачно прочита обележени број стихова. </p> <p>— Неста |
| Што мора бити, мора.{S} Она је послушно и присебно дете, Бог ће је свуда пратити.{S} А ја...</p |
| <p>А данас?{S} Данас је данас, све лепо и красно, али никад оно што је било онда.{S} Онда лежи |
| ју се логори, прибирају се борци, старо и нејако слази ближе к Дунаву, много их је нашло прибеж |
| на, да ће тамо после цркве бити и старо и младо, да ће се пробеседити која паметна или испразни |
| се дотле са собом разговарао, па добро и не дочу шта га беше упитао.{S} Стога рече стидећи се: |
| естита и добра...</p> <p>— Што је добро и честито, оно је и лепо.{S} Не спада на ствар, али ниј |
| гур...</p> <p>Још онај дежмекасти добро и не изусти име својега другара, а Даници клонуше руке |
| /p> <p>— Збогом!{S} Али Гргур још добро и не изусти ову реч, а вихор је већ био с оне стране ре |
| } У души му и свечано и слатко, и ведро и светло, и опет некако превучено ружичним, тајанствено |
| о на Митровици.{S} Хтео ме покојни Ђеро и попити, зваше ме и у „исправничество“ шабачко, али ја |
| смо с Маџарима, а чини ми се биће скоро и са Швабом квит.{S} А шта ту циле-миле — лагарије.{S} |
| Читајмо ове умотворине; као биљци јутро и кишици, тако и души годи свежина даха природиног.{S} |
| еоград катран и луч, па да тамо узму со и понесу горе на свој Златибор, у Стари Влах.</p> <p>— |
| рилио половину кухиње.{S} Црквењак Васо и попов синовац стали пред отворене авлијске вратнице, |
| онда карловачко пјеније, наставља Максо и не слушајући шта поп говори.</p> <p>— Било, учо, било |
| ро чело.</p> <pb n="59" /> <p>— Та зато и дођох ето до тебе, да ме светујеш, да ме, као проста |
| но, а већ сам цела два веза откала; ето и тај пешкирић, у ком је погача, одсекла сам од мог прв |
| цело“.... „Врагу!“ викну Јелена, срдито и покупи карте са стола. „Тако луде, глупе, а нисам их |
| атријаршиске, и ма да су Карловци место и мало, и не толико <pb n="116" /> много убаво, опет му |
| пилићи, ја бих с њима врло, врло често и врло много торокала о теби.</p> <p>„Збогом!{S} Ево се |
| смо, хвала Богу, сви здрави, које исто и теби од свемилостивога Бога желимо.{S} А и како не би |
| о и драго општенародно благо; тако исто и свој једнокрвној славенској браћи, која живе у границ |
| слатки гласак своје матере па би чисто и он даље потоком, можда би га добар и милостив одвео д |
| пред, а за њим остали сви уђоше у чисто и лепо успремљено попово двориште.</p> <p>Пред кућом их |
| овао мали Гргур.{S} И он чињаше све што и остала деца, али је ипак био неко особито дете.{S} Ма |
| добро дете, али тек тек, није дете што и брачни друг, снебивамо се, снебивамо се и од свога на |
| олазио: учите се, децо; ко учи онај што и зна, без муке нема науке; ко у младости хладује, у ст |
| другога.</p> <pb n="29" /> <p>— То што и ти, рече учитељ, па упре оштрије поглед у попове очи. |
| S} Он настави :</p> <p>— Било би то што и данас — ништа!{S} Честити би били честити, а уље — уљ |
| пропао, ко је света видео.{S} Ако зашто и наше дете не би могло бити поп или капетан?{S} Истина |
| утубити и применити тако ђаволски вешто и препредено, да је врло често задивио и најприсније св |
| и лакну на срцу, осу јој се душом нешто и топло и мило, па једва сакри још јачи дах, који се по |
| ија! викну Милан тако љутито, да је чуо и фамулус, који је готово на пушкомет напред корачао.</ |
| око стола. „Па да отворимо“, рече тихо и полузбуњено, па задре прстом око црвенога воска.{S} О |
| у, не више као горски вихорић, већ тихо и питомо, као најпитомије јањешце, оставила собу.</p> < |
| Ту, у црквеном трему, заверише се и поп и учитељ да праве опозицију.{S} И доиста, ко је о божић |
| то и он даље потоком, можда би га добар и милостив одвео до самих ливада, што се виде озго са њ |
| ља учитељ Макса; Милан ми се види мудар и озбиљан, али је у Илије практике, философије живота - |
| а њему на левој страни, стали цар Петар и мала царица Даница.{S} Прочитајте <title>Српску истор |
| разнолика цвећа, исто као пре, калопер и здравац на истим местима, само су данас крупнолиснији |
| о, а у торби пшенично; у застругама сир и со, а у једној позамашној кеси бео грах.{S} У дрвеном |
| акса писма у шпагове, а Гргур узе шешир и спремаше се за полазак.{S} Макса још заста у соби, а |
| тори, светитељи Симеун и Сава.{S} Гргур и не чујаше бахат, који се овда онда чу у дворишту и су |
| их најмањих и нејачких: међу њима Гргур и Даница.{S} Нови ђаци, а особито Гргур, сеђеху <pb n=" |
| ика.{S} Много раније испредњачише Гргур и Милан.{S} Милан имађаше пушку о раменима; навика му и |
| ом понесе.</p> <p>Међутим стигоше Гргур и Милан.{S} Одморише се мало, па зађоше око града.{S} Г |
| опет тако милог језичића.{S} Мали Гргур и не опази све те покрете и поздраве своје нове пријате |
| {S} Према њему, код прозора, стао Гргур и пажљиво разматра књижицу малене осмине, која на насло |
| и гадан !</p> <p>— Ружице! викну Гргур и скочи на ноге.</p> <p>— Лукав, неотесан!</p> <p>Гргур |
| ју за зеленим прозорчићима? викну Гргур и тресну оном столицом са пребијеном ногом.</p> <p>— Шт |
| змери од главе до пете.{S} Кад су Гргур и Милан опет пошли к вратима, професор Сава, не скидају |
| ри једно громко: „Сервус!"</p> <p>Гргур и Милан скочише са својих седишта.</p> <p>— Но, како ва |
| оту својих млађих другова.</p> <p>Гргур и Милан сиђоше доле Дунаву, одатле се лепом јеврејском |
| ој глорији, трепте Мушицки, Његуш, Штур и други знани и незнани великани српског и словенског П |
| т.</p> <p>— Прошле недеље похваташе нас и погонише амо.{S} Знаш, како је растати се са селом.{S |
| .{S} То га је и текнуло у његово, данас и сувише осетљиво срце.</p> <p>У том се сунце поче смир |
| пити и како треба придржавати.{S} Данас и сутра правићемо Вертеп, а у суботу круне и царске жез |
| покрупнији залогај; најбоље је да данас и не говорим..{S} Ти си данас, онако, знаш, не смем ни |
| а их и ја разумем: али тако ти је данас и са столарством, све теши нешто на око, шарено и цифра |
| оз полуплач говорећи: „Благо мени данас и до века!{S} Благо мајци кад те је опет видела!“</p> < |
| постала досадна?{S} Можда сам ти данас и сувише торокљива, више него што бисмо ми обоје желели |
| и построг, али су му прутови ипак данас и краћи и тањи, а и ређе их се маша него онда кад нас д |
| еламати на европску ношњу: заменити фес и шубару капом или шеширом, то беше она иста мука отома |
| аху медведу, а Циганин скине мастан фес и заокупи мољакати да му дате десетпарац.</p> <p>— Ехе, |
| До конца“, или „Вид, слух, вкус, мирис и осећање“, или „Број којим се множи, зове се множитељ“ |
| а слика Даничина.{S} Савлада свој понос и окрене се да је још једном види.{S} И Илија се баш у |
| , таман се једна шољица омакну на патос и разби се, кад се, на велико изненађење свију, појави |
| не пева“, говорио би Макса, али фамулус и чобани нису певали, па зато су крадом, у свакој имућн |
| долажаху јела овим редом: недеља, купус и печено тесто; понедеоник, кромпир, а увече друго јело |
| , ни да тешете, књига вам поље, и халат и занат.{S} А ко се не учи за младости, у старости ни д |
| области.{S} Често вам је по који умиљат и дражестан предмет тако близу, да бисте га чисто загрл |
| м добром обичају ваља да је изведе брат и преда ручноме деверу.{S} Даница зажеле, да је изведе |
| је и гледао, а кад поче избијати девет и тегови сами потегоше једни на ниже други на више, про |
| вадесет и једна — шест стотина двадесет и једна.{S} Још ове зиме прочитаћу вам и превести све о |
| и звонко одјекују шест стотина двадесет и једна — шест стотина двадесет и једна.{S} Још ове зим |
| ; знам ја, да си ти исто онако племенит и добар, а ја сам ето још брзоплета и лакомислена, те с |
| и разговетно:</p> <p>— <hi><title>Живот и прикљученија</title> Димитрија Обрадовића, нареченога |
| збиљно и мирно гледаху дугобради деспот и хилендарски ктитори, светитељи Симеун и Сава.{S} Гргу |
| ло подилази кроз цело тело, улива сласт и ласт, чисто га покреће с места, уздиже га, чини му се |
| је на учитељевом сату куцнуло дванаест и да ваља сести за обедни сто.{S} Сви, па и мали Гргур, |
| дне поста без зејтина; сутра је причест и почетак <pb n="17" /> поста са уљем.{S} Кад би око ве |
| догађаје.{S} Само би онда спустио лист и намрштио се, кад би се на увезаној нози појавили мног |
| једном изваљеном камену седи антихрист и кези се.</p> <p>Те вечери ни једно више нити сркну ни |
| авези нису сањарије?</p> <p>— Јок, чист и јасан план, само на посао.{S} Мудро смишљено, полак г |
| а, слила се у његовом карактеру благост и питомост с мушком збиљом и истрајношћу у свакоме посл |
| ела ни пића, али у малене деце и жалост и радост краткога су века.{S} Кад их гледате како живо |
| тврђен.{S} Јелачић се заклео на верност и братство.{S} Патријарх је читао, а Јелачић говорио за |
| ока нарав.{S} И сад је исто онако пољут и построг, али су му прутови ипак данас и краћи и тањи, |
| светле по кућама, многи је уморан, већ и прилегао негде украј огња.{S} На пољу студено, небо в |
| head>III</head> <p>Мало по мало, па већ и дубока јесен настаде.{S} Са липе и бреста час мање ча |
| гледаше, па онда скиде свој нови фесић и прекрсти се.</p> <p>— Па ти се већ знаш прекрстити!</ |
| о си ми главу хвалећи га до неба; Вучић и устав... пребациваше му Гргур, смешећи се лукаво.</p> |
| ке и дунавске.{S} Бадава се упињу Вучић и Петронијевић, кнез Милош у Загребу, кнез Михаило у Но |
| н Милетић, Крста Влајић, Јанићије Пешић и Гргур Обрадовић!{S}" На овај прозив свој четворици за |
| ихвати Максо, да проведеш бар једну ноћ и под мојим оџаком, да видиш и тамошње Србе — све чисто |
| оплим губером, неће упрти поглед у бабу и слатко заспати.{S} Плакао је, брисао је сузе широким |
| уру, па ако се опире, затворе га у собу и не пуштају, док сретно не избаци и последњи стих; пре |
| е и пољубише.{S} Одоше у учитељеву собу и седоше за готову софру.</p> <p>Тако је врло често пос |
| крајка, невиђена, да видим и твоју собу и тебе у соби.{S} Читаш ли још онако много?{S} Благо те |
| ја Бога ми сметох с ума.{S} Момче, каву и ракију!{S} Па, газда Иване, шта си наумио с дететом?< |
| {S} Макрена плакаше, Гргур оборио главу и прошапта: „Грозно!“ а Милан, озбиљно и снуждено, метн |
| ка влада отвара капије на Сави и Дунаву и широм испраћа оружану браћу браћи у помоћ.{S} Стари п |
| нашло прибежишта у Београду, Смедереву и осталим варошима и селима кнежевине Србије.</p> <p>Ле |
| лине манастира Житомишљића, служи цркву и попа, чува државни магацин, прима плату од српскога К |
| се и изиђе на ћошку.{S} Гледећи у зову и ону подивљалу лозу, што се уз њу савијаше, размишљаше |
| м, одужио сам свој дуг и Богу и Српству и човечеству.</p> <p>— Све као да сте ми из душе извади |
| к се учитељ Макса опет појавио на прагу и подвикнуо: „Христос се роди!" </p> <pb n="37" /> <p>— |
| Ја! плану Гргур одлучно, затвори књигу и с поштовањем је спусти на сто.</p> <p>— Можеш, ако хо |
| e> Шилерове, па опет, кад затвори књигу и кани се да легне, смерно стане пред „Распетије" и мол |
| во, Милане.</p> <p>Милан прихвати књигу и лепо на глас читаше :</p> <p>— „Колико сам ја прост.. |
| ре?</p> <p>Гргур већ беше отворио књигу и не одговори ни једне.{S} Њих двојица одоше.{S} А кад |
| примаче свећу ближе, узе ону исту књигу и отвори је.{S} Али у исти мах отворише се на соби врат |
| ако налазим, одужио сам свој дуг и Богу и Српству и човечеству.</p> <p>— Све као да сте ми из д |
| и Гргуру и Даници, што вечерас не могу и они са осталом дружином, погледаше „молебно" у учитељ |
| нам кава није стигла. — Па то још могу и ја имати белаја са тим вашим директором.{S} Знате, де |
| ма песму језанску, а вама, као у хиљаду и једној ноћи, затрепте најживље махале пуношаренога Ба |
| вом старом обичају, мало погладио браду и пљуцнуо.</p> <p>— На Варош-Капији?</p> <p>— Јесте тог |
| тих и у себи очитах молитву за „побједу и одољеније“ српскога оружја.</p> <p>Похитам доле, пожу |
| сутра бити и у Београду.{S} Ствари иду и тако <pb n="124" /> и тако.{S} Аустрија, стара лисица |
| стране, гледаше у бистру планинску воду и слушаше њезин ромон преко шарених, облих, а и многоуг |
| мљак.{S} И Гргур би хтео и ред у народу и штапове у ватру.</p> <pb n="132" /> <p>Ту Даници лакн |
| уку.{S} Ко се данас уме бранити на суду и путу, тај зна да је жив.{S} Та ето су нагла околна се |
| се похвалим.{S} Мати ми је навила пређу и сад у велике ткам у малој собици.{S} Да видиш само, к |
| межуране усне, па мислима зашао у ближу и даљу прошлост.</p> <p>Сећа се старац свега, и ни једн |
| оп је отресао најлепшу здравицу и Књазу и Попечитељу, али се изненађени учитељ Макса једва раза |
| рукама по једну књигу; по лепом повезу и формату веће осмине знате да не могу бити школске; а |
| и мајке?</p> <p>— Све је остало и близу и далеко.</p> <p>— Свега се можеш одрећи?</p> <p>— Свег |
| ћену кулу на Саборној Цркви.{S} Гледају и гледају, а све се боје да их очи не варају.{S} Све им |
| рњу даску од скамије, слушају и гледају и зебу у плашљивим срцима: шта ли ће бити кад учитељ Ма |
| га, ни сам не зна зашто, мало занимају и најнеобичније новости.{S} Често изађе пред школу, спр |
| , рече Иван поносито.{S} Кад ђаци знају и умеју, онда је и учитељу светао образ пред селом и вл |
| аџарским насиљима.{S} Где стигну вешају и секу, а за собом остављају само згаришта.{S} Сељака С |
| чице на горњу даску од скамије, слушају и гледају и зебу у плашљивим срцима: шта ли ће бити кад |
| искоче од радости, па се грохотом смеју и за трбухе хватају.{S} Што попа тресе ногама и брише с |
| ину опали из танке арнаутке.{S} У свију и онако раздрагана срца јаче закуцаше.</p> <p>— Е, учит |
| са часа школског, тек што попије ракију и на сахату куцне подне, врата би се отворила а учитељк |
| сеном, услужни механџија изнесе ракију и каву, а Пауну и Гргуру слатко од ружина листа.{S} Ода |
| е: „Децо!{S} Пауне !“, потеже уз авлију и низ авлију, дозива чељад: „Камо сте, где сте, потецит |
| .{S} Суботом је излазио на Батал-џамију и разговарао се са сељацима, који довлаче дрва и пиће н |
| вим излишна, јер како се по подне умију и обуку, не долазе кући другдан до поноћи.{S} Сваки мом |
| ако драг: сневао је своју мајку Петрију и свога оца Ивана, па чак и ону немирницу што већ у вел |
| рње и горе !{S} Згужва измрчену хартију и хитне је под сто. „Није то хтети, па бити Његуш — <hi |
| па је журно сави у другу чисту хартију и спусти испод својих чистих кошуља, у дну сандука.{S} |
| љан сврну у телалницу, да промени своју и сувише трошну обућу.{S} Боже здравља, други пут.{S} Б |
| хиљаду.{S} Кад их је много, можеш коју и побрисати.</p> <p>Махну главицом Гргур па гледа, пун |
| нда је он на махове испричао све, сваку и најмању ситницу о детету, о учитељу, о школи, али сам |
| ли жалбе и заступали, добро се за сваку и најмању услужицу наплаћивали, речју: текли леп новац |
| да ти кажем...{S} За Русију, ону велику и силну Русију нећу ни да знам.{S} Русија, Аустрија, Ту |
| мо се учити; жао оставити и оца и мајку и свога друга од колевке, брата Пауна.{S} Али Паун беше |
| ужја, ножева и сабаља кованих у Дамаску и Ужицу, и синија бакрених, и топуза гвоздених, и сапла |
| му се, како и она уме намоловати лутку и коња, узе креду, па шарај по табли.</p> <p>Те вечери |
| питома и невина, да би у овом тренутку и њезин најжешћи непријатељ омекнуо, па (особито ако се |
| ој имућној кући, опипали по коју плећку и повукли чашу две, онако у помрчини.{S} Тешко се попу |
| е, и ја сам била, пољубила сам јој руку и пољубила ме је.{S} До ње сам и литургију одстајала.{S |
| , можда махинално, љубио владике у руку и скидао капе свима великашима.{S} И отменим госпођама, |
| ио од слова до слова: па „пољуби у руку и моју добру учитељку“... молићу где је госпођа?{S} Сиг |
| ше шта га поче плашити, трже своју руку и поврати се полукорак назад, на своје пређашње место.{ |
| у, кава се само меша с млеком о доручку и ужини.{S} Само у та доба латиће се „пиксле“, иначе је |
| ренео се мислима преко Дунава, уз Авалу и Космај, широм по Шумадији.{S} Уставио се код свог сео |
| ла, дотле је он пажљиво разматрао школу и њезин скромни намештај.{S} Свећа горијаше готово црве |
| и градове.</p> <p>Младићи приђоше столу и нагоше главе над раширеном великом мапом јужне Европе |
| рања далеко, а већ по парохијском послу и могло би се.</p> <p>"Па како тамо живите?{S} Молим ск |
| ач, који се беше сврнуо да припали лулу и попије што.</p> <p>— У Београд, одговори му слуга, ал |
| је по њему као момак по Банату и Ердељу и на њега се навикао као какав стари дуја на строгости |
| > <p>Кад је Васо пружио „писму“ учитељу и попио чашу, коју учитељка пружи, удалио се, по старом |
| онда у Ирода.{S} А Ирод, ногом о земљу и гласно повика:</p> <p>— Да знате и ви, и да сви <hi>з |
| минејска слова, „начелна".{S} Долазе му и сад <title>Српске Новине</title>, али, док Даница не |
| је на све то снужден гледао.{S} Беше му и мило и жао.{S} Мило видети Београд и тамо се учити; ж |
| о не могаше да се прибере.{S} У души му и свечано и слатко, и ведро и светло, и опет некако пре |
| е, јаој, па ни укресати.{S} Шаптасмо му и шаптасмо, али узалуд.{S} Дрхташе као прут, а кад поче |
| ристову, ревносно служи цркву, па су му и сељаци питоми и често цркву полазе.{S} Он пости сам с |
| говог разнеженог срца, пробудише у њему и оца, и мајку, и кућу, и вочиће, и оне питоме овце што |
| оре, сви се окретоше тамо на ону страну и, гле!, срески пандур, по ондашњем обичају наоружан до |
| ало оштрије Даницу, која се одмах дигну и оде из собе.</p> <p>— Да ми кажеш право, дијете, поче |
| је. (Ту Милан смотрено погледа на једну и на другу страну.) Док ти (говори све тише и тише), до |
| а зар да га сад остављам на душу туђину и незнану?</p> <p>— Али, газда Иване, ја не знам да л’ |
| п.</p> <p>Ту она показа ручицама ширину и висину тога тако важнога и омиљенога суда, а он је мо |
| > <p>— Нула је ништа, она значи стотину и хиљаду.{S} Кад их је много, можеш коју и побрисати.</ |
| е рукама и јецаше.{S} А кад јој одлакну и сузе престаше, спусти руке у крило, и погледа горе св |
| >— Морам у Карловце!</p> <p>И ја! викну и Сава исто тако одушевљено.</p> <pb n="111" /> <p>Гргу |
| и руку учитељу.</p> <p>— Крста! узвикну и учитељ па се загрлише.{S} Лије сузе поп, вркћу сузе и |
| а исто онако озбиљан: на његову суморну и убрану лицу није се дало опазити, је ли се или се ниј |
| механџија изнесе ракију и каву, а Пауну и Гргуру слатко од ружина листа.{S} Одатле се кренуше м |
| кошева, да у дебелом хладу мало одахну и шареним марамама покупе зној са чела и лица, „Кад нећ |
| да се осмехне, а њезино дете, несташну и сувоњаву девојчицу, само је погледао.{S} Учитељка га |
| обу.{S} Сама.{S} Јуначно станем пред њу и почнем тачно љубавну изјаву, коју сам већ одавна био |
| у обично несносно шкрипала при отварању и затварању.{S} Професор оде горе у варош, у шетњу, мож |
| у.</p> <p>Пошто учинише пристојну пажњу и црном заклопачком, поче свештеник Арон тако смишљено |
| е, писма, књиге, слике, отишла у кухињу и забравила врата за собом.{S} Љубећи једно по једно, б |
| подужој здравици, захвали се Господару и власти, који су га се сетили и тако узвисили, па онда |
| о с литургијом.{S} Док је њега у олтару и учитеља Максе за певницом, дотле ће и б...ска црква п |
| ам зато сутрадан пре звона био у олтару и добио од проте дозволу да тамо и останем.{S} Ето ти м |
| сто, да улије страх, а са страхом бадру и опрезну пажњу, па онда оне старије редом преслишава.{ |
| ним начелима, забрањивао је своме збору и јело и пиће; тек о поноћи, пошто би се походило десет |
| но памучно.{S} А кад сунце пође за гору и Иван се врати из поља, како је умела потрчати, отвори |
| како ништа не чује, оде опет к прозору и још једном разгледа по некоја места у писму.</p> <p>Д |
| олит Петар <pb n="38" /> кад узме митру и штаку, Боже ме прости, као да је Свети Никола сишао с |
| ту неправду до године.{S} Жао и Гргуру и Даници, што вечерас не могу и они са осталом дружином |
| <p>— Но, ђаче, рече давши књигу Гргуру и показавши му насловни лист, дед да видим како те је у |
| огло бити поп или капетан?{S} Истина су и капетани данас појефтинили, али тек, тек боље живе не |
| и.{S} И онда, и после у животу, били су и остали несавременици, <pb n="82" /> њихово друштво би |
| тама, које ако сам ја заслужио, тако су и они.{S} Па још толико други учевни људи, којима је да |
| малој Даници, нагаравио по лицу, а косу и браду замочио у брашно.{S} Он је оружани спроводник, |
| таре сестре Јелене, с наочарима на носу и картама у сухим жилавим рукама.</p> <p>— Ручак!</p> < |
| русалим стужи сја...</l> </quote> <p>Ту и цар Ирод обори своју лепу главицу и снуждено наже се |
| ан живео је по њему као момак по Банату и Ердељу и на њега се навикао као какав стари дуја на с |
| енадовић одлази у Карловце.{S} У Банату и Бачкој установљавају се логори, прибирају се борци, с |
| ?{S} Или си, можда, у том великом свету и заборавио како се моли Бог?{S} Али, имаш право да ме |
| Гргур још на лађи замишљаше себи лепоту и величину столице патријаршиске, и ма да су Карловци м |
| е душе него што беше пре уласка у порту и цркву.{S} Ћутећи сео је за сто, али те вечери није зн |
| бахат, који се овда онда чу у дворишту и суседном ходнику.{S} А да ли мишљаше о ономе што чита |
| ољи; где ме је довела промисао, тамо ћу и кости оставити.{S} Само пре него сасвим остарим, похо |
| а у вери и цркви не раставља више браћу и чланове једнога народа у друштвеном и државном животу |
| ти слова у књизи.{S} Гргур запали свећу и навуче беле завесице на прозоре.{S} У соби наста тиши |
| ам; ја не умем да знам; ја, брате, нећу и не могу ништа да разумем.{S} Све је добро, све је леп |
| де свога мученика, оде те поскида врећу и торбу, неколико дрвених заструга и један најпростији |
| т, с друге стране на штедњу, на скупоћу и на економисање, па најзад се пипну за појас, насмехну |
| оца.{S} Иван Здравковић стао пред кућу и гледа изненађено.{S} А кад чу, да су Гргурови другови |
| оком белом звонаром.{S} Деца је гледаху и чуђаху се величини никад невиђене грађевине.</p> <p>Н |
| га.{S} Паун загрли брата и дуго плакаху и један другом нешто неразумљиво говораху.{S} После тог |
| ма редом прилажаше руци, сви га хваљаху и благосиљаху.</p> <pb n="47" /> <p>Није добро директор |
| Лицеју велика навала, али слушаоци беху и старији и развијенији, и јачега кова и грађе степенит |
| ориште.{S} Диже своју замишљену главицу и виде Даницу, која му трчаше у сусрет.{S} Кад је стигл |
| поче плакати, обори своју лепу главицу и пође.</p> <p>Отац је задржа, па опет помилова.</p> <p |
| >Ту и цар Ирод обори своју лепу главицу и снуждено наже се на мач.{S} Песма престаде, али је це |
| ти.{S} Поп је отресао најлепшу здравицу и Књазу и Попечитељу, али се изненађени учитељ Макса је |
| нела је затим, за срећна пута, комовицу и погачу и младога сира.{S} Беше сунце у велике одскочи |
| амо реч: <hi>Штур</hi>, седе на столицу и мало се замисли.</p> <p>— Јесте ли слушали што о Мицк |
| познати његов начин завали се у столицу и поче пушити.{S} Свештеник Арон приповедаше:</p> <p>— |
| беле образе.{S} Најзад узе она кецељицу и обриса своје овлажене трепавице.</p> <p>— Ти, Гргуре, |
| е у дворишту — нико и не гледа у Даницу и Гргура, који, пуни чуда, блену, стрепе, плашише се го |
| устиле.{S} Чича Иван овро раж и пшеницу и сасуо зрна у кошеве.{S} Летина какве скоро не беше у |
| уљуди, одмах одлази коњима у коњушницу и надгледа стоку, <pb n="49" /> која је у кућној огради |
| а.{S} Узе свећу у своју сухоњаву ручицу и оштро погледа свога пратиоца:</p> <p>— Како ти име?</ |
| атим, за срећна пута, комовицу и погачу и младога сира.{S} Беше сунце у велике одскочило, кад ј |
| х је слуга провађао, отац извади погачу и сир, простре пешкирић по оној трави поред пута, седош |
| атра, као Карпати: у пет великих, кличу и звонко одјекују шест стотина двадесет и једна — шест |
| рици, а кроз <pb n="139" /> његову душу и нехотице проструја најлепша жеља својој некадашњој др |
| ме што читаше, или су осећања отела мах и занела га некуда далеко?{S} Та има то пуно тренутака, |
| је лепи малиша већ дотле савладао страх и стегао своје узбуђено срдашце.</p> <p>Кад сви троје и |
| једанпут прсну поп у смех, прсну у смех и учитељ.{S} Ходи сваки на другу страну, ухватили се за |
| ме.{S} Што не говоре вако просто, да их и ја разумем: али тако ти је данас и са столарством, св |
| 27" /> отворила школска врата, гледа их и крсти се.{S} Иза њених леђа надвирује се фамулус Степ |
| ти, или отпостити, или одрадити, ја бих и купила, и отпостила, и одрадила, па да будем најбоља |
| знам како да ти светујем.{S} Хтела бих и да се учи и да ми је вазда пред очима.{S} Кад помисли |
| га жубора, сложенога из разних ситнијих и крупнијих дечјих гласова, дремљивом фамулусу у трему |
| p> <p>— Сит сам ја свију власти и мојих и твојих, на част ти све!</p> <p>— А што ће мени све бе |
| н саучешћа, стотину таких тешких дечјих и родитељских растанака.{S} У своје млађе доба, првих г |
| насмеја.</p> <p>— Па ђувече од црвених и модрих патлиџана?{S} Ево како се то готови...</p> <p> |
| о је горчина, мањих и већих, заслужених и незаслужених, кусао у своме и тихом и бурноме животу, |
| га, образа округластих, а усана румених и врелих.{S} Обојица ношаху у рукама по једну књигу; по |
| не хтеш прочитати ово неколико паметних и непаметних редака.{S} Али шта му знам, пишем, а Богу |
| бин, кад нас је Господ дао овако личних и виђених, мудрих и родољубивих.. </p> <p>Ту поп Арон о |
| , да се у исто доба не појави близу њих и остало друштво, које дође да види Порчин гроб.{S} Пос |
| тељ Макса...{S} Много је горчина, мањих и већих, заслужених и незаслужених, кусао у своме и тих |
| а стола седело је неколико њих најмањих и нејачких: међу њима Гргур и Даница.{S} Нови ђаци, а о |
| спод дао овако личних и виђених, мудрих и родољубивих.. </p> <p>Ту поп Арон отвори, бурмутицу, |
| је.{S} Па наши студенци; оваких бистрих и студених извора, кажу, нема далеко унакрст по нашој Ш |
| е.{S} Има ли веће среће од овако чистих и невиних суза, које се за нас пролију?{S} Само је онај |
| pb n="107" /> образе, а ја се прекрстих и у себи очитах молитву за „побједу и одољеније“ српско |
| њем другу, послала му је у души пољубац и ону најдражу реч, али ипак, ипак беше окупана у сузам |
| н, мајстор-Јованов син, свршени лицејац и данас сутра чиновник.{S} Прокопао је Милан све.</p> < |
| , али га опет одбрави, подигне заклопац и још једном узе у руку Даничино писмо, пољуби га, па о |
| ника Стевана Шупљикца?{S}" Добро старац и не изговори, а ми затутњисмо: „Живео војвода Шупљикац |
| њих.</p> <p>— Ваљда као што су мој отац и професор Сава?</p> <p>— Јест, као они, Милане, као он |
| бих чисто да си и ти овде, да их гледаш и да им се дивиш.{S} Поред плота засадила сам сунцокрет |
| шта је то.</p> <p>— А ја знам и Оче наш и Богородице дјево и десет заповести божјих....</p> <p> |
| тврде главурде, па хтео, не хтео, мораш и овако и онако.</p> <p>— Тако је! потврди Макса са зад |
| ама — пуна су им уста, а ти само слушаш и бленеш као јучерање дериште.</p> <p>Што је челенка на |
| божјом звездом; жилав, а опет га можеш и ’вако и 'нако.{S} Само са њим лепо, низ длаку, ласкај |
| бити од овога ђиде!</p> <p>— Још можеш и ђемије вући, рећи ће му Милан.</p> <p>— А што не, с т |
| , гледај да сваки дан што добро свикнеш и научиш.{S} А кад школу свршиш, е онда, онда...</p> <p |
| его најбрадатијег патријарха, ако хоћеш и оног васељенског из Цариграда.</p> <p>— Зато њега нећ |
| једну ноћ и под мојим оџаком, да видиш и тамошње Србе — све чисто Немањино колено.{S} Па да за |
| се да је баш толико зашао у године; још и данас, као свакада, тачно се држи „претписанија".{S} |
| нашњих успомена да га развесели.{S} Још и данас, као некада, ради брижљиво; кад је за школским |
| ати дома богат ранама и пљачком.{S} Још и данас има у њих кићена оружја, ножева и сабаља ковани |
| умети то велико питање очино.{S} Та још и не знађаше за какав лепши свет осим своје куће и свој |
| недра да не види учитељ?{S} Јеси ли још и сада онако плашљив?{S} Нисам мислила написати плашљив |
| нашој Шумадији.{S} Поток под школом још и сад тече онако холо и младачки, као кад се оно први п |
| } Милош ће је наново створити.{S} Милош и Вучић морају се мирити.... чујеш ли, морају се мирити |
| ..{S} Та знам те добро, знам...{S} Ха! (И лупнув снажно ногом о земљу кликну весело:) Гргуре, с |
| ш ни празан, не мислим овде, него овде (и ту звекну по ћемеру).{S} Мучио се, служио, ишао подер |
| ли би учитеља: је ли то доиста сребрна ,и златна хартија, али јест, синко, зуцни ако смеш!{S} С |
| бројанице и на глас читаше псалам: <hi>и дажд нам, владико, на сон грјадушчи</hi>...{S} Мала < |
| te> <l>На колена падоше, падоше,</l> <l>И Богу се молише, молише;</l> <l>А цар Ирод смути сја,< |
| и књигу.</p> <p>— Гледај овамо !</p> <p>И погледа онамо.</p> <p>— Дакле све поред куће са зелен |
| кочи:</p> <p>— Морам у Карловце!</p> <p>И ја! викну и Сава исто тако одушевљено.</p> <pb n="111 |
| p> <p>— Гргуре!</p> <p>— Данице!</p> <p>И обоје, као укопани, не макоше се с места.{S} Дотакли |
| и, мрдни, де, један, два... три!</p> <p>И учитељ прстом здера хартију око печата.{S} Гледа у от |
| се; лаку ноћ, Гргуре, лаку ноћ!</p> <p>И Илија, затворивши неспретно врата, која су, ненамазан |
| ад школу свршиш, е онда, онда...</p> <p>И ту се брат-Ивану уставише речи у грлу. „Боже мој, ко |
| ће је свуда пратити.{S} А ја...</p> <p>И ту Макса поче још јаче јецати.{S} Гргур оборио главу, |
| усадма колане, па ћа на скелу...</p> <p>И још су се дуго, дуго разговарали о хаџилуку.{S} Скоро |
| , нашу књижевност.{S} Ха, ха,ха.</p> <p>И професор, смејући се саркастички, устаде и опет пође |
| метови и ђачки родитељи у школу.</p> <p>И сељаци, и ђаци, и учитељ и учитељка, сви се изоблачил |
| школског дворишта, право у кућу.</p> <p>И Гргур, стидан, изађе из баште.{S} А кад беше сунце ис |
| од њих учинити школа и друштво?</p> <p>И као да се после ових речи оте професору Сави уздах, к |
| ову писму Гргуру.{S}" Хоћу, зашто не. „И ову погачу.{S}" И ту погачу, рекох јој. „Много, много |
| о раменима, па пристојности ради рече: „И тако, и тако.“</p> <p>— И тако, и тако...{S} Знам, зн |
| вишњих Богу</title> А кад почеше стих: „И ви гори и холми, возиграјте со нами!“ учитељ Макса св |
| овски; примети мајстор Јован.</p> <p>— „и неучен, настави Милан даље, мени је милије видети уче |
| ребрних, и санова и калајлија, леђена и ибрика од најжућег коситера.</p> <p>Није у Здравковића |
| је пута точило чељаде из оног стакленог ибричића са параграфастим танкогрлим кљуном, подуже су |
| еве фесове с црним кићанкама од свилена ибришима.{S} Један сухоњав, мање бео него блед, чела ви |
| земљу.{S} Петрија клону на кутњи праг, Иван виче: „Децо!{S} Пауне !“, потеже уз авлију и низ а |
| на била на ногама.{S} Чим ослави јутро, Иван се дигне у потес или у гору, а Петрија прихвата ку |
| као да би им хтео рећи: срећан пут!{S} Иван се попе на кола, за њим Паун, који ће да испрати б |
| .{S} Мајка је мајка.{S} Пожури се...{S} Иван је поцигурно код куће; били смо заједно на горњој |
| се не помаљаху јоште на вратницама.{S} Иван и Петрија изађоше чак до сеоског потеса.{S} А кад |
| .{S} Уђоше на вратнице Гргурова оца.{S} Иван Здравковић стао пред кућу и гледа изненађено.{S} А |
| ву под туњом.{S} Гргур им прича све.{S} Иван ћути, па га сад отворено, сад испод ока погледује, |
| вратницама и обадвома ноге обамреше.{S} Иван виче: „Трчи, Петрија", а она: „Нуто, нуто, Иване!“ |
| равковића, онда ти цуре саме бегају.{S} Иван је довео Петрију, најлепшу девојку, из прве куће и |
| који никад дотле уживали нису.</p> <p>А Иван?{S} Он ћутом напред корачаше.{S} Лице му се примет |
| јци!“ И то би тако до поноћи трајало да Иван не привика : „Пожури, жено, вечеру!{S}" Скочи Петр |
| куће у авлију, а мајстор Јован и газда Иван до ручка угодише шта ће овај имати донети на издрж |
| } Врућине нешто мало попустиле.{S} Чича Иван овро раж и пшеницу и сасуо зрна у кошеве.{S} Летин |
| оје куће и својега села.{S} Али је чича Иван знао да има још лепшега и дарежљивијега света иза |
| му уча не поткрати језичић? костреши се Иван.</p> <p>— А зар га мислиш не бије?{S} Али ко ће, б |
| ат цесарски месечно.</p> <p>По ручку се Иван опрости с мајстором Јованом и газдарицом, пољуби Г |
| аде оцу.</p> <p>— Е де, де, насмехну се Иван; па то си се ти, сине, данас људски показао.</p> < |
| е на изуст.</p> <p>— Тако и треба, рече Иван поносито.{S} Кад ђаци знају и умеју, онда је и учи |
| и Влах.</p> <p>— Видиш, дете моје, рече Иван, показујући руком на ове вечите путнике.{S} Мучан |
| ји су га имали, и само се каже.{S} Јаше Иван Здравковић своје слабачко кљусе, које понајлак гра |
| p> <p>— Па шта ти велиш, жено? говораше Иван, чарајући ватру.{S} Данас сутра па и јесен ту, ваљ |
| онда ће вам листом нагрнути цркви.{S} И Иван је ишао цркви само о великим годовима, али је зато |
| собу.{S} После кратког ћутања диже се и Иван, забрави кућна врата, запрета ватру, оде и леже.{S |
| памучно.{S} А кад сунце пође за гору и Иван се врати из поља, како је умела потрчати, отворити |
| рова над главом.{S} Трудите се, настави Иван скидајући опанака, па никад нећете изгледати из ту |
| проста човека, мало поупутиш, одговори Иван, остављајући празну шољу на клупицу.</p> <p>— Не б |
| да у село из којега је доведена.{S} Сам Иван оста старој мајци да је теши, да се њиме дичи, да |
| p>Што је челенка на калпаку, то је брат Иван, Гргуров отац, међу Здравковићима.{S} У оца их беш |
| ом или ћете суду?{S} Не знам да се брат Иван опарничио с ким?</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— |
| нећеш оставити свога...</p> <p>Али брат Иван већ више не могаше ни једне.</p> <p>Гргур га гледа |
| кренуше мало лакшим касом.</p> <p>Брат Иван већином ћуташе, и само овда онда опомињаше слугу д |
| л-Џамије.</p> <p>Сутрадан се рано дигну Иван па с децом пође своме старом познанику, Јовану сто |
| /p> <p>— Па не биј ти никоговића! викну Иван љутито.</p> <p>— Али смо ми, бабо, одмах видели да |
| .</p> <p>— Погледајте право доле! викну Иван деци.</p> <p>Деца се убезекнуше.{S} Хтедоше нешто |
| <p>— Помози Бог, мајстор Јоване! викну Иван, погледав с прага у радионицу.</p> <p>— Бог ти доб |
| — А што тако опознисте, децо ? упита их Иван, кад приђоше руци.</p> <p>— Шта нисам, јадна, мисл |
| ра.{S} Реци ми, али као да те твој отац Иван пита; реци ми, право.{S} Ти познајеш врло добро об |
| н, дворећи њега служила је себе.</p> <p>Иван беше прави правцати Србин, а Србин вам је некако ч |
| их у образе, па одоше те легоше.</p> <p>Иван и Петрија још дуго сеђаху код ватре.</p> <p>— Па ш |
| Иване, шта си наумио с дететом?</p> <p>Иван као да се дотле са собом разговарао, па добро и не |
| скратише ноге од радости, па се наже на Ивана.{S} А Ивану некако чудновато у прсима, па, шта ту |
| евао је своју мајку Петрију и свога оца Ивана, па чак и ону немирницу што већ у велике сања на |
| грејао се.</p> <p>Петрија је свагда пре Ивана била на ногама.{S} Чим ослави јутро, Иван се дигн |
| очевој смрти, а други се оженио још пре Ивана, наскоро оболи и умре, а удовица се преуда у село |
| љан учитељ.{S} Кад једном дођеш с њиме, Иване, позови га к мени.{S} Мора ручати за мојим столом |
| е: „Трчи, Петрија", а она: „Нуто, нуто, Иване!“, па се хвата за његово раме, да се не сроза на |
| твога колена.{S} А ко да ти зна, газда Иване; из најуђе кровињаре излазе први људи.{S} Ко ти б |
| .{S} Момче, каву и ракију!{S} Па, газда Иване, шта си наумио с дететом?</p> <p>Иван као да се д |
| на клупицу.</p> <p>— Не брини се, газда Иване.{S} И мој је син свршио школу код велике цркве, п |
| у туђину и незнану?</p> <p>— Али, газда Иване, ја не знам да л’ ће бити за дете понајзгодније.{ |
| оницу.</p> <p>— Бог ти добро дао, газда Иване, одазва се мајстор Јован, оставивши на страну рен |
| е из куће.{S} А сад шта ћеш, мој весели Иване?{S} Ту су му се опет очи замаглиле, душа узмутила |
| и но беше наш нови капетан? — То је син Иванов и Петријин.{S} Хе, хе, жено, шта велиш на то?</p |
| с у црној чоси, у алеву појасу?{S} Брат Иванов син.{S} Који но беше наш нови капетан? — То је с |
| е од радости, па се наже на Ивана.{S} А Ивану некако чудновато у прсима, па, шта ту тамо амо, и |
| ком брзином доле ка школи.</p> <p>Газда Ивану заиграла обрва, стоји пред кућом и пита Петрију: |
| хитају кући за видела...{S} Ето сад баш Ивану изађе пред очи лепа слика тихог, домаћег живота: |
| иш, е онда, онда...</p> <p>И ту се брат-Ивану уставише речи у грлу. „Боже мој, ко ли ће то жив |
| да радимо с тобом као и до сада?</p> <p>Ивану се и нехотице нешто хладно сави око срца.</p> <p> |
| здрави сви; мајка ти је била у цркви о Ивању-дне, и ја сам била, пољубила сам јој руку и пољуб |
| апали је трудом, закачи левим палцем за ивице од прслука под пазухом, опружи ноге тамо даље под |
| гдекоји из најстаријега разреда, преко ивице од оне отворене књижице пред собом, крадом баци п |
| ницу, која је, запрепашћена, стајала на ивици брда пред школом, и непомично као кип гледала на |
| и суза за сузом котрљаху се и падаху на ивицу од стола.{S} Сад, изгубивши своју обичну оштрину, |
| ! отпоздрави Гргур, окрену коња, па што игда могаше уз брдо.</p> <p>А Степан поново припали лул |
| је у соби.{S} А мала Даница, она као на иглицама окретала се час на лево, десно и назад; све је |
| еру, а мали Гргур, несташан и торокљив, игра се око живе ватрице, која пуцкара; час око њега по |
| видео тако лепе и прикладне девојке.{S} Игра му срце у прсима; осећа да је пуно топлине, пуно р |
| кле Станковом сину се допадне ова мечја игра, те кад би у школи, а он скине тканицу, те даде не |
| јом, заокупе ударати у даире: „Играј ми играј, Кара-Мартине“; па јадника меду дотерали гурбети, |
| ском капијом, заокупе ударати у даире: „Играј ми играј, Кара-Мартине“; па јадника меду дотерали |
| од скамије до скамије.{S} Вођ му виче: „Играј ми, Кара-Мартине!“, а он ходај, скачи, мумљај као |
| за руку, па (нека Бог на добро окрене!) играју.{S} Пушке опет припуцаше у дворишту — нико и не |
| ограду, о детињству, о школи, о невиним играма из доба ђаковања, и о — садашњости.{S} О садашњо |
| дном углу познате четвороугаоне црте за игру с пасуљима, шах-табла која се зове „мицаљица“.{S} |
| а, ту Је и остао.{S} С пажњом је пратио игру својих другова, међу којима је, као буба, скакала |
| умире од глади.{S} Да видите, шта вели игуман хоповски за ученога Рајића.{S} На, прочитај ово, |
| олико сам ја прост...“</p> <p>— То вели игуман хоповски; примети мајстор Јован.</p> <p>— „и неу |
| <p>— „Мој синко!...“</p> <p>— Вели исти игуман хоповски, примети мајстор Јован.</p> <p>— „Мој с |
| хом и мисли: бадава му је молити.{S} Да иде у суседну механу на једну грку, турску ?{S} Не иде. |
| е: </p> <pb n="35" /> <quote> <l>Звезда иде јаснаја, јаснаја,</l> <l>Показасја краснаја, красна |
| опите со мноју, со мноју:</l> <l>Звезда иде јаснаја, јаснаја...</l> </quote> <p>Ту оздо мрдну ж |
| ну механу на једну грку, турску ?{S} Не иде.{S} Професор је, а виши наставници онога времена вл |
| начини два три стиха истој јесени — не иде!{S} Покуша да састави нов косовски марш — и то не и |
| , па док не заувине целом гласином — не иде.{S} Па кад учитељу Макси већ до грла дође тај корал |
| сам држао точно наставленија.{S} Кад не иде овако, а ја <pb n="131" /> онако, а негде наиђеш на |
| а старија.{S} Мени само једно никако не иде у главу: не знам само шта смета да <hi>аз</hi> буде |
| да састави нов косовски марш — и то не иде.{S} Можда ће љубавна песма наћи одушке заптивеним в |
| Свуда ћеш их видети заједно, било да се иде цркви или општини, било на чаршију или на панађур.{ |
| и, редакција се поверава Гргуру; ако се иде <foreign xml:lang="lat">in corpore</foreign> на чес |
| ад, ћути, мисли какав мали Гарашанин, и иде један корак назад за Гргуром.</p> <p>Бадава вичу пе |
| пре осечени тамо у бранику, он понајлак иде на колима, а малени синчић, с прутићем у нејакој ру |
| м Стратимировићу.{S} Хе, хе, тако ти то иде на овоме свету, сваки може бити чувен и велики, ваљ |
| е годинама скоро два пут старији, често иде са њима; мрзи га, вели, читати, па од њих двојице н |
| ноги су га и звали Милан Жирондиста.{S} Идеал му је био и Вучић.{S} Сваки дан би прошао поред к |
| ки језик понајвише имађаше у власти.{S} Идеал су му биле Жирондисте.{S} Многи су га и звали Мил |
| О себи није мислио; у њему је било пуно идеала, вишег тежења за срећу потлаченог Српства и Слов |
| ве, па удубивши се у себе, у своје нове идеале, није ни знао, кад је прошао кроз дугачки и чађа |
| а, а та ме води на ону страну.{S} Идем, идем, ма знао тамо и кости оставити.{S} Ми да се боримо |
| цје</hi>, познадох да се Христос родио, идем поклонити се <hi>јему</hi> и принети дар: злато!</ |
| им, молим не трудите се: <hi>абије</hi> идем с вечере...{S} Знате, наручили смо били на Дорћолу |
| звезда, а та ме води на ону страну.{S} Идем, идем, ма знао тамо и кости оставити.{S} Ми да се |
| боравим, па још мислим да сам дете и да идем у школу.{S} Пст!{S} Гргуре, да ти шапнем на уво: ј |
| ло да ме се оканеш.</p> <p>— Хтео би да идем напоље?</p> <p>— Да, хтео би да идеш напоље.</p> < |
| .{S} Причешћујеш ли се и ти, Гргуре?{S} Идеш ли у цркву?{S} Или си, можда, у том великом свету |
| да идем напоље?</p> <p>— Да, хтео би да идеш напоље.</p> <p>— Хтео би ?</p> <p>— Хтео бих.</p> |
| и полуочински маленом Гргуру:</p> <p>- Иди, сине, доле у поточић, па мало испљускај очи и обра |
| ојим будалаштинама.{S} Иди из собе !{S} Иди !{S} Кажем ти, одмах да одлазиш или ћу....</p> <p>Н |
| Окани ме се с твојим будалаштинама.{S} Иди из собе !{S} Иди !{S} Кажем ти, одмах да одлазиш ил |
| н крај, а други намакну себи о врат, па иди од скамије до скамије.{S} Вођ му виче: „Играј ми, К |
| у ручици, напрћи танке своје усничице, „иди!“ рече му полуподругљиво, па окрете леђа и одскакут |
| са својим одама и отац Геснер са својим идилама.{S} Тамо иза књига, поред онога зида без прозор |
| јављао.</p> <pb n="129" /> <p>— Идите, идите, драги господине.{S} Жао ће им бити кад чују да с |
| ...{S} Кажем ти да знам.{S} Пунктум.{S} Идите, гините, нећете дуго присмакати онамошњу слободу. |
| с неће, ми га тражимо, ми га зовемо.{S} Идите у Дрезду, у Вајмар, дабогме, тамо читају буршовим |
| жетву разјагмити.{S} Хоћете на лепак — идите!{S} Ја знам, што ја знам, има рука работу...{S} Д |
| никоме јављао.</p> <pb n="129" /> <p>— Идите, идите, драги господине.{S} Жао ће им бити кад чу |
| ега другара.</p> <p>— Говорио си о твом идолу, о Вучићу.</p> <p>— Не, питао сам га: хоће ли дес |
| } Да их Бог поживи, красни синови.{S} А иду ли у школу?</p> <p>— Овај, Гргур, са нашом сеоском |
| азак уговорише да га мало изведу.{S} Да иду, али што раније могу, на Авалу.{S} Тамо ће и ручати |
| анас сутра бити и у Београду.{S} Ствари иду и тако <pb n="124" /> и тако.{S} Аустрија, стара ли |
| радионицу ниже Стамбол-капије.{S} Деца иђаху уз оца, а радознало гледаху то на једну то на дру |
| пију.{S} Како беше пријатан јесењи дан, иђаше гологлав, у једној држаше свој ониски голубасти ш |
| огама.{S} Дођоше и комшије и родови.{S} Ижљубише Гргура, прво мајка, па родови, па комшије, па |
| ћа се сваке ситнице из свога детињства, из свога живота у селу, у школи; сећа се и учитеља Макс |
| гур читаше књигу пред собом, а озго га, из оквира, озбиљно и мирно гледаху дугобради деспот и х |
| га ђака пренео је на малога цара Петра, из јединог простог разлога, да је једна круна више.{S} |
| .</p> <p>— Добро сте казали, професоре, из живих уста.{S} Што једанпут чујем, боље утубим, него |
| а виса опазише своје село.</p> <p>Село, из којега је Гргур, мало је у страни, не види управо шу |
| ван је довео Петрију, најлепшу девојку, из прве куће из суседног села.{S} А био је радник један |
| ње дужности, нада трку из собе у школу, из школе у собу, збунио себе и друге, а добри и богобој |
| ти ни довека.</p> <p>Деца одоше у кућу, из куће у авлију, а мајстор Јован и газда Иван до ручка |
| к Васо беше стасита људина, Херцеговац, из околине манастира Житомишљића, служи цркву и попа, ч |
| колена.{S} А ко да ти зна, газда Иване; из најуђе кровињаре излазе први људи.{S} Ко ти беше ота |
| сића бруји школска соба као кошница.{S} Из тога жубора, сложенога из разних ситнијих и крупнији |
| о низ брдо преко снегова, у бестраг.{S} Из кухиње чује се учитељкин глас, која спрема ручак, а |
| во предсказање таке необичне појаве.{S} Из те мучне неприлике извуче их кутњи пас, који изненад |
| о нејасно и изукрштано, ипак мислио.{S} Из малих, бледих, магловитих мисли ничу сјајне и велике |
| <p>Уђоше у кућу, одоше у своју собу.{S} Из авлијице, до врата, пењало се на два на три дрвена с |
| ли у најбујнија тврђења и доказивања, а из овога за неколико тренутака западоше у диспут.{S} Пр |
| тају у малене собе.{S} Уђете у кујну, а из кујне лево у собу.{S} У левој живљаше стара сестра С |
| школског дворишта у пространу порту, а из порте у цркву.</p> <p>Гргур је само једанпут с родит |
| о је професор Сава.{S} Професор је Сава из оног првог кола Србаља, који, већином, дођоше у Срби |
| прутићем у руци.{S} Прочита чланак два из читанке јасно и достојанствено онако као паримеје о |
| о кошница.{S} Из тога жубора, сложенога из разних ситнијих и крупнијих дечјих гласова, дремљиво |
| су тако добро намештена леђа ђаволу, да из коже искоче од радости, па се грохотом смеју и за тр |
| ош који дан.{S} Док стигне само војвода из Италије, док се приберемо, запитаћемо се за јуначко |
| } Па ипак, ипак ; више пута чујем отуда из школе "гласиће"онаке исто као што смо их ми од себе |
| њевима, па оним опанцима што им се кожа из далека црвени као кухани раци.{S} Још му необичнији |
| али, шта ћу, кад осећам ја.{S} Нисам ја из редова задњих, знаде Максо врло добро шта он зна.{S} |
| !</p> <p>Мали Гргур је био први од ђака из даљих села.{S} Тек ће кроз који дан по недељи стизат |
| о низа страну, већ нашао некаква сељака из Рушња, који тражи стоку, па одуљио с њиме разговоре. |
| два анђелчета, два слична мириса цветка из једнога бокора.{S} Гргур има мало више поуздања у се |
| огле колики је!{S} Највећи сам уграбила из чиније, кад сам сама остала код стола.{S} Загризни с |
| , што јој се лукава маца већ измигољила из ручица и нечујним ходом сишла у своју ноћну стражару |
| о детињству, о школи, о невиним играма из доба ђаковања, и о — садашњости.{S} О садашњости?{S} |
| тамо даље под сто, повуче два три дима из разгореле лулице, нагне главу ближе к десном рамену, |
| оче Макса смотрено вадећи она оба писма из недара.{S} Реци ми, али као да те твој отац Иван пит |
| оног најоблачнијег и најмочарнијег дана из дубоке јесени.{S} На забрану „попечитељства просвјеш |
| мирише, па се сећа оних безбрижних дана из невинога детињства.{S} А то га сећање пренесе у мисл |
| ично на каквог паметног и вредног члана из много познијих нараштаја.{S} И наш Илија беше тога р |
| ју они разносе.</p> <p>— Јеси л’ одавна из Београда?</p> <p>— Данас пети дан.{S} Куда ме није б |
| не кришке прохе, која мало пре извађена из пећи, пушаше се и мирисаше.</p> <p>После онаких стро |
| десно од врата, која је цела састављена из зелених углађених каљева.</p> <p>Мали Гргур пажљиво |
| устио, кроз браник, ливадом уз реку, па из реке оном стазицом, што правце води у школу.{S} Мишљ |
| учитељ Макса пева, ви чујете како попа из олтара час слабије час јаче „секундира".{S} А кад пе |
| огом православије! уздахну учитељ Макса из дубине своје измучене душе и пружи попу ово злокобно |
| уподругљиво, па окрете леђа и одскакута из баштице, преко школског дворишта, право у кућу.</p> |
| нашва, али се најхрабрије. борише браћа из Србије.{S} 21 августа велика битка код села Перлеза; |
| и шта ће говорити, кад га упитају браћа из „Сербије“ о најновијим догађајима.</p> <p>— Седосмо |
| Чарапић, потомак славних наших Чарапића из Белог Потока.{S} У овој другој борби доби Гргур лаку |
| ец дана већ беше у редовима оних бораца из Србије, над којима је командовао Стеван Книћанин, би |
| и велегласни миг, потеже цар Ирод мача из корица.{S} Чисто не знате, шта се више светли, да ли |
| атријарха, ако хоћеш и оног васељенског из Цариграда.</p> <p>— Зато њега нећемо ни питати.</p> |
| и.{S} Не знаш, како бих желела од некуд из прикрајка, невиђена, да видим и твоју собу и тебе у |
| сор Сава; а ми желимо да чујемо од тебе из живих уста.</p> <p>— Добро сте казали, професоре, из |
| ушевљава.{S} Више је пута точило чељаде из оног стакленог ибричића са параграфастим танкогрлим |
| онда, на прстима, да га не пробуди, оде из куће.{S} А сад шта ћеш, мој весели Иване?{S} Ту су м |
| трије Даницу, која се одмах дигну и оде из собе.</p> <p>— Да ми кажеш право, дијете, поче Макса |
| о у кућу.</p> <p>И Гргур, стидан, изађе из баште.{S} А кад беше сунце искочило на подне, сети с |
| а напослетку Гргур, који се једва отрже из загрљаја материна.{S} Слуга ошину зеленке и ови изле |
| времених политичара, све изреке и фразе из дневних новина умео је прибрати, брзо утубити и прим |
| цео дан код куће читајући.{S} Илија је из оног кола ђака, које је данас изумрло, а и онда, у њ |
| кучљивим мислима.{S} Замишљен изашао је из порте, не гледаше око себе, чини вам се зажмирио, па |
| књигом у Сремским Карловцима, а поп је из првог кола богослова, који се учише у београдској се |
| да му се опет наметнуше живописне слике из доба ранијег и познијег ђаковања, сећа се рата, сећа |
| дознало, а он му приповеди све, и зовне из куће Гргура.{S} Гргур приђе к Савиној руци, а овај г |
| својим друговима.{S} Око ње остале жене из целе рође, помагаху јој пришивати копче и спремати, |
| нао је на изуст !{S} Све важније говоре из француске револуције прочитао је; јер је једини био |
| , жено, кад нам је ето дао Бог и има се из чега.</p> <p>— Па има још дана да о томе говоримо, п |
| све сјајније и сјајније.</p> <p>Кад се из потока пење горе десно шумици, мора се проћи на Здра |
| е мичу.{S} А кад стаде звоно, почеше се из углова купити пастири, приближише се јаслама, које с |
| оцу све своје теолошко знање, док ти се из кухиње заори материн глас:</p> <p>— Данице!</p> <p>М |
| спота, хоћемо војводу!{S} Одједанпут се из свију грла заори: „Живео Јосиф патријарх!{S} Виват!“ |
| онда, у њихово време, провлачили су се из разреда у разред као — анахронизми.{S} И онда, и пос |
| 20" /> по Богу ја, а жели да се истресе из рита, том никад нису на одмет ортаци.</p> <p>Ту Гргу |
| теља, па зато их ваља себи ковати јоште из малена.{S} Па да се главом не шалите, него да нам се |
| Петрију, најлепшу девојку, из прве куће из суседног села.{S} А био је радник један по један.{S} |
| својој прошлости; сећа се сваке ситнице из свога детињства, из свога живота у селу, у школи; се |
| и поседали под брест, повадили чутурице из торбица, па који шљивовицу који комовицу; а трбушаст |
| ао на вратнице, а ђаци прнуше као птице из кавеза.{S} Не прође ни један час, а већ ни једнога п |
| колу, седе за плави школски сто, извуче из фиоке уписни протокол и отвори га.</p> <p>— Како је |
| S} Петрија тужна, претужна, не излажаше из куће.{S} Тамо приправљаше рубине и спаваће хаљине, ч |
| роз прозор напоље.{S} Међутим се чујаше из даљине грмљавина, муње учесташе, по гдекоја крупна к |
| акси, о попу Крсти, о школи.{S} Изађоше из кухиње и одоше староме Макси у собу.{S} Стари Макса |
| , тек боље живе него ја и ти.{S} Нека и из наших кућа никну господа, да и наши мало дрмну вилај |
| ироде, да посматра очи новога другара и из њих се најпре увери, је ли он радознао, или не.{S} О |
| , растерајте... нека их Аврам растера и из Београда — чудна ми чуда, као да је Београд једини н |
| ознало, али мали Гргур, још тако млад и из тако забаченог села као што је његово, не да није би |
| првоме цвету.{S} Ко зна, можда ће се и из вас... зли ништа, ништа ; ни сам не знам шта вам хте |
| е беше у селу.{S} Приповедао је много и из своје прошлости, свога ђаковања; али је и Гргур мора |
| и од Турака.</p> <p>А тамо у оној соби из авлије седи Милан на зеленој столици, одупро се - но |
| народној ношњи, па свештеници, па Срби из Србије, „Сервијанци“, у својој народној ношњи с црве |
| лавак са свога дебела трешњевца, извади из шпага пљоснату турску лулу, посади је на доњи крај, |
| митрополит.</p> <p>Професор Сава извади из долапа неколико жуто брошираних књига.</p> <p>— Ево |
| директор, рече Гргур, а брат му извади из торбице књигу, па је даде оцу.</p> <p>— Е де, де, на |
| ни ме се с твојим будалаштинама.{S} Иди из собе !{S} Иди !{S} Кажем ти, одмах да одлазиш или ћу |
| излепљивана, а Свети се Сава једва види из свог црног оквира, толико га покрио неочистљив прах, |
| ова „воспитанија“.</p> <p>— Ко се усуди из школске авлије, без мога знања, наглашује учитељ Мак |
| не мичу се, не дишу.{S} Само по гдекоји из најстаријега разреда, преко ивице од оне отворене књ |
| А Милан?{S} И Милан слуша пажљиво, али из оно мало промене на лицу тешко би вам било погодити, |
| рча у двориште, па у ноћну тишину опали из танке арнаутке.{S} У свију и онако раздрагана срца ј |
| беле воштане свеће, па кад од врата или из полусветлих углова погледате на ову богату софру, а |
| унили заструг са младим сиром, извадили из пепела грдну велику погачу, напунили ону највећу чут |
| <pb n="93" /> као што смо те испратили из нашега села.{S} Онда ћеш за дело прочитати сваку реч |
| човечеству.</p> <p>— Све као да сте ми из душе извадили, кликну Илија дошавши до речи; од слов |
| тачно се држи „претписанија".{S} Али ни из далека оне пређашње строгости, штапом и сад-прети, п |
| превали преко својих усана, није јој ни из далека смео наговестити да је — плакао.</p> <p>А мал |
| ео главом Патријарх.{S} Јелени, Српкињи из Баната, највећи на свету аукторитет беше карловачки |
| је оженити сељаку инокосну, али кад си из Здравковића, онда ти цуре саме бегају.{S} Иван је до |
| јући опанака, па никад нећете изгледати из туђинских руку.</p> <p>Деца пољубише оца и мајку у р |
| кад сунце пође за гору и Иван се врати из поља, како је умела потрчати, отворити вратнице и пр |
| ио улице; ту оружани борци, па депутати из разних крајева у разноликој народној ношњи, па свешт |
| рукама, ја се нећу <pb n="43" /> мицати из села.{S} Ти си мој давнашњи друг; много смо заједно |
| на прикривен пиштољ, који је, полазећи из села, многи собом понео.</p> <p>Гргур беше изузетак; |
| о недељи стизати и остала деца.{S} Ђаци из села у ком је школа сутра ће почети долазити.{S} Учи |
| абруја као кошница.{S} Искупише се ђаци из свију села, и стари и нови.{S} Једва их је учитељ Ма |
| и и професори, па господа и великокупци из свију крајева Српства.{S} Боже мој, рекох у себи: ко |
| ао о благу дну.{S} Учитељ Макса извлачи из фијока и чисти велике уписне протоколе, учитељка тар |
| игли тамо горе ка његовој кући, сам јој из млекаре донео у чистој дрвеној стопањи варенога млек |
| ветке — да прочитамо овај дивни одломак из Страхиња-Бана.{S} Ти, Милане, лепо читаш...</p> <p>М |
| ћу ти, у замену, послати по који цветак из моје баштице.</p> <p>„Да сад, Гргуре, видиш моју мал |
| му се они сиротани потуже.{S} Ја бегам из собе да не слушам ништа против тебе, заклех се да ти |
| да испијеш чашу, или да гледаш, како им из уста тече она слатка беседа.{S} Покојни поп-Крстин о |
| есор Сава са својим братом, свештеником из Барање.{S} Сви им пођоше у сусрет.{S} Мајстор Јован, |
| ходај, скачи, мумљај као да је пореклом из хомољских јазбина.{S} А кад рикне кроз нос: ма! цела |
| и течно, као да је, путујући Банстолом из Карловаца у Земун, размишљао у колима, како ће и шта |
| зван малом Даницом, изађе заједно с њом из тог загушљивог школског ваздуха.</p> <p>А кад су бил |
| је свега дао Бог, нек има један учеван из твога колена.{S} А ко да ти зна, газда Иване; из нај |
| пусти терет као највећи воденични камен из њихове поточаре.{S} Не сме ни да помисли у свом мало |
| и попа; чик му дирните један само камен из црквене порте!{S} Он воли да има цркву, да се у њој |
| је истом пре неколико година премештен из Крагујевца у Београд.{S} Онда су била само два „одје |
| две, и тако се осећам сам, тако излучен из света, а тако бих...</p> <p>Али ту Гргур ућути и оми |
| о, па ти стрељај тицу ластавицу!“, а он из све незграпне грлине ричи кроз нос: ма!{S} Деца се н |
| р-Јовановој кући.{S} Још не беше стигао из Карловаца.{S} Правце њојзи у собу.{S} Сама.{S} Јунач |
| нак фамулус зазвони у звонце и сви, као из једнога грла, запеваше <title>Слава во вишњих Богу</ |
| словена дјева Марија, осоколи Крста као из топа.</p> <p>— На ком се месту родио Господ наш Исус |
| хиљом под пазухом.{S} Сви усташе, и као из једнога грла заори се: „поздрављајем!“ Свештеник бац |
| раћо, данас да бирамо војводу?“ Сви као из једног грла: „Данас!“ Патријарх виче: „Прекрстите се |
| аг ме знао, Гргуре, одавна сам израстао из <pb n="104" /> тих маштанија.{S} Не чудим се теби, а |
| те Авраму, а хоћеш да гураш Славјанство из устајалих глибова.</p> <p>— Па ти си погинуо за Вучи |
| оске срамежљивости, коју је собом донео из своје планине.</p> <p>— Брзо, брзо! викаше поново.{S |
| да спреми оцу доручак.{S} Макса извадио из џепа два писма, окренуо се прозору, намакао наочари, |
| изговорим, моли га Максо, сркнувши мало из чаше... ви можда и не слутите, али, шта ћу, кад осећ |
| боли и умре, а удовица се преуда у село из којега је доведена.{S} Сам Иван оста старој мајци да |
| великим брадама, гледамо га, као да смо из дивљега вилајета дошли."</p> <p>— Хе, хе, то је само |
| тео, и он је морао, ако не иначе, а оно из учтивости, слушати.</p> <p>— Ради сте да чујете шта |
| те оно несташно ждребенце, што је често из чаира помаљало главу преко ограде па вас радознало г |
| собинама, а безусловно упоран свему што из туђине долажаше.{S} Ретко се који даде преламати на |
| аница зажеле, да је изведе њезин другар из детињства, и дозваше Гргура.{S} Гајдаш свира у трему |
| Даница“.</p> <p>— Даница, понови Гргур из дубине душе своје, пољуби драгу хартију, па је журно |
| ргуре, Гргуре! пробуди га неки мио глас из тога заноса, баш кад је ступио у школско двориште.{S |
| и црномањаст шишкав човек, Јован Светић из Новога Сада, а после њега протосинђел Каћански.{S} Н |
| е се узмувале, у кујну из кујне, у собу из собе; девојке носе на послужавницима слатко, ракију, |
| и и витопери као луб.</p> <p>Узме књигу из руку Миланових, па је пружи Гргуру.</p> <p>— Дед ти |
| вије, намешта шарагље и лесе, вади воду из ведра и пере главчине, наплатке и паоце.</p> <pb n=" |
| со, оличено осећање дужности, нада трку из собе у школу, из школе у собу, збунио себе и друге, |
| чати, отворити вратнице и прихватити му из руке ашов, мотику, трнокоп, косир.{S} Пазила је свак |
| ава пискове ; жене се узмувале, у кујну из кујне, у собу из собе; девојке носе на послужавницим |
| ало к себи после првога узбуђења, хукну из најдубље дубине и гласно повика:</p> <p>— Пропаст!</ |
| Макса још јачим гласом.{S} Неколико њих из најстаријега разреда промуцаше, али више кроз зубе „ |
| еље своје земље, низаме, а Гргур је још из далека гледнуо неколико пута у криве сабље и дрвене |
| наплаћивали, речју: текли леп новац још из скамије.{S} Па ипак кроз све те питомце провејаваше |
| лепо, нешто тамно, нешто далеко.</p> <p>Из ове их тишине опет изведе учитељ Макса.{S} Поче, али |
| ек што су првих дана месеца јуна, Срби „из прека“ врве по улицама београдским, с дана на дан на |
| гледали низ воду доле ка оним потесима, иза којих почињу шумарци од твојега села.{S} Оно старо |
| тељка таре послужавнике и чаше, а тамо, иза школе, фамулус чисти неколико пловака, које падоше |
| ном; пред школом дугачак постављен сто; иза куће пуши се голем огањ и спремају ражњеви ; гајдаш |
| е још многе неовршене камаре снопља.{S} Иза потеса шљивици с родним подупртим гранама, а за њим |
| понајлак избацује питање по питање.{S} Иза њега Максо сече очима, а сироти, мало заплашени ђач |
| школска врата, гледа их и крсти се.{S} Иза њених леђа надвирује се фамулус Степан и чуди се.{S |
| арице.{S} Авлије пуне стаја и вајата, а иза ограда шљивик до шљивика, па срчане воћке, па висок |
| ја најлепше песме српске и словенске, а иза те тамо харфе, у сунчаној глорији, трепте Мушицки, |
| а мала Даница; али му се ипак учини, да иза тих магловитих речи има нешто озбиљно, нешто велико |
| а има још лепшега и дарежљивијега света иза сеоскога плота.{S} То га је и текнуло у његово, дан |
| е лепо види на оној страни брда, што је иза цркве.{S} То је дом свештеника Крсте, који је у сел |
| pb n="88" /> <p>— А знаш ли, ко станује иза тих прозорчића?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Не знаш? |
| n="32" /> стадо, па анђели тамо подаље иза брежуљчића, начињених од маховине.</p> <p>С једне и |
| д, чини ми се: њене модроплаве очи вире иза ситних слова, па ме маме, па ме зачинкавају.{S} Јед |
| полумазно, која се некако једва виђаше иза попова џубета.</p> <p>— Ехе, све сами цареви и цари |
| отац Геснер са својим идилама.{S} Тамо иза књига, поред онога зида без прозора, скроман је кре |
| о са оградом и оним великим лонцем тамо иза калопера, у ком с пролећа однегујем по какав расад. |
| им <pb n="99" /> отворио бакалницу тамо иза оне бербернице на углу...{S} Море, Туре, окан’ се б |
| погледа са својих милих гостију.</p> <p>Иза попових леђа стао достојанствено обазриви и пуно оз |
| и данас много паметнији од мене, знаћеш изабрати, шта би било за мене, шта бих ја, у мојој пуст |
| ала, да јој се с врата скину дерладија, изађе гунђајући: „Увек и увек морам ја да затварам врат |
| , протеглите ноге.</p> <p>Изађоше деца, изађе и мали Гргур.</p> <p>Попа и учитељ Макса упустише |
| .{S} Оде те се помоли Богу пред иконом, изађе у кућу, и дуго гладна живина пијукаше, док се она |
| де, а мали Гргур, позван малом Даницом, изађе заједно с њом из тог загушљивог школског ваздуха. |
| , право у кућу.</p> <p>И Гргур, стидан, изађе из баште.{S} А кад беше сунце искочило на подне, |
| нда?{S} Онда одједанпут побледе у лицу, изађе пред кућу, гледаше дуго у вечерњи сутон, и, кад с |
| имају и најнеобичније новости.{S} Често изађе пред школу, спреман да се прође по селу, узме шта |
| једнога не беше у порти.{S} Мали Гргур изађе последњи, али много пуније душе него што беше пре |
| кући за видела...{S} Ето сад баш Ивану изађе пред очи лепа слика тихог, домаћег живота: он сед |
| д кошева, али сутра кад прну са седала, изађи у трем, па ћу ти показати обе моје кокице.</p> <p |
| читељу Макси, о попу Крсти, о школи.{S} Изађоше из кухиње и одоше староме Макси у собу.{S} Стар |
| јоште на вратницама.{S} Иван и Петрија изађоше чак до сеоског потеса.{S} А кад их опазише оздо |
| узбуђено срдашце.</p> <p>Кад сви троје изађоше у школско двориште, опазише, да мали брдски коњ |
| ма, отвори врата, он напред, они за њим изађоше у авлију.{S} Врата оставише отворена.</p> <p>Је |
| о, мало у трем, протеглите ноге.</p> <p>Изађоше деца, изађе и мали Гргур.</p> <p>Попа и учитељ |
| так! поче Илија, прибирајући, па, да би изазвао друго расположење, запитаће:</p> <p>— Село Гргу |
| "30" /> лако изазива, још лакше се даје изазвати, али се опет врло брзо стиша, пружи руку, праш |
| Напрасит је, плане, <pb n="30" /> лако изазива, још лакше се даје изазвати, али се опет врло б |
| вата кућни посао: или плете чарапе, или изаткива ћилимке, или тка платно памучно.{S} А кад сунц |
| ко мало докучљивим мислима.{S} Замишљен изашао је из порте, не гледаше око себе, чини вам се за |
| е га у собу и не пуштају, док сретно не избаци и последњи стих; премине ли који друг, надгробно |
| моје нове ципеле?{S} Гледните само, кад избацим ево овако ногу, па запнем палцем о прслук, зар |
| нови: како би се та проклета сорта дала избацити са српских бедема.{S} А кад му се поглед оте н |
| лан имађаше пушку о раменима; навика му избацити метак на птицу или кад се испне на какав вис.{ |
| т.{S} Директор грицка бркове и понајлак избацује питање по питање.{S} Иза њега Максо сече очима |
| том.</p> <p>Учитељу се Макси допаде ово избачено поређење. „Искусан човек", помисли у себи, ост |
| аше руци.{S} Али је велике куће пажљиво избегавао : његова чиста, проста и лепа, али и сувише з |
| пушење, картање, све то као живу ватру избегаваху уреднији васпитачи онога времена.</p> <pb n= |
| к!</p> <pb n="72" /> <p>После минут два изби дванаест, и њих двоје седоше за сто, на којем се п |
| p> <p>У који мах велики сахат на дувару изби осам, у тај исти тренутак неко куцну на вратима, и |
| доле.{S} Гледао је и гледао, а кад поче избијати девет и тегови сами потегоше једни на ниже дру |
| чно био председник, а Гргур, готово без избора, обичајним правом деловођ. </p> <p>Гргурово добр |
| ани наглавак са свога дебела трешњевца, извади из шпага пљоснату турску лулу, посади је на доњи |
| овачки митрополит.</p> <p>Професор Сава извади из долапа неколико жуто брошираних књига.</p> <p |
| це, али је био толико присебан да је не извади.{S} Попадија пита учитељку: чије је то дете („ал |
| , што стајаше у зачељу између кревета и извади једну књигу у тврдим корицама с црном кожом на п |
| осподин директор, рече Гргур, а брат му извади из торбице књигу, па је даде оцу.</p> <p>— Е де, |
| побележићу, па не бери бригу.</p> <p>Ту извади и отвори кожну бележницу.</p> <p>— Отиди или пиш |
| коње, и док их је слуга провађао, отац извади погачу и сир, простре пешкирић по оној трави пор |
| бука, напунили заструг са младим сиром, извадили из пепела грдну велику погачу, напунили ону на |
| тву.</p> <p>— Све као да сте ми из душе извадили, кликну Илија дошавши до речи; од слова до сло |
| оносим вам поздраве.{S} Дозволите ми да извадим моју бележницу.{S} Гргур је још у Војводини. ра |
| ике, па да спреми оцу доручак.{S} Макса извадио из џепа два писма, окренуо се прозору, намакао |
| е беле кошуљице.</p> <p>— Таки да си их извадио ! викне мала вртарка мало оштријим гласом.</p> |
| Гргур, не смем.</p> <p>— Кажем ти да их извадиш!</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Не смеш?</p> <p>— Н |
| > позамашне кришке прохе, која мало пре извађена из пећи, пушаше се и мирисаше.</p> <p>После он |
| о којој сеоска марва шврља, а на једном изваљеном камену седи антихрист и кези се.</p> <p>Те ве |
| укао, журно грабећи да сасвим не омркне изван свога <pb n="6" /> крова.{S} Далеко у шуми чуо се |
| једва је живе коже умакао.{S} Гледаоци изван себе од радости, што су тако добро намештена леђа |
| сти типика.{S} Изузеци би бивали само у изванредним приликама: кад је столарски и браварски пир |
| ручноме деверу.{S} Даница зажеле, да је изведе њезин другар из детињства, и дозваше Гргура.{S} |
| {S} По старом добром обичају ваља да је изведе брат и преда ручноме деверу.{S} Даница зажеле, д |
| па низ вити пас. </p> <p>Дође час да се изведе девојка.{S} По старом добром обичају ваља да је |
| то далеко.</p> <p>Из ове их тишине опет изведе учитељ Макса.{S} Поче, али у овај мах мање бујно |
| њен, жигови, тиштања, штрецања...{S} Да изведем на чисто; сума мога програма: живети што лепше |
| јана, ко је Рус.{S} Дижи Волгу, Дњепар, изведи све степе, цео Кавказ и Урал, све изведи на гран |
| зведи све степе, цео Кавказ и Урал, све изведи на границу...{S} Ради кога?{S} Да спасеш грешну |
| на пољу лепа хладовина.{S} Красно вече; изведрило се; лаку ноћ, Гргуре, лаку ноћ!</p> <p>И Илиј |
| .{S} Пред разлазак уговорише да га мало изведу.{S} Да иду, али што раније могу, на Авалу.{S} Та |
| ном хумору.{S} Његов практичан разум, у извесним, врло одмереним границама, ради непрестано, ка |
| жаве?{S} И најмудрија политика не да се извести, док се не ошине.{S} Ево да запитамо господина |
| свечано чита нову вест : „Учитељу !{S} Извештавам те, да је баш сад стигао акт среској канцела |
| у харфу, која тајанствено чарним звуком извија најлепше песме српске и словенске, а иза те тамо |
| „Врућо, тазе, не роди му мајка!" бадава извијају хоџе и мујезини по мунаретима, бадава вичу хал |
| црквени.{S} А ја на то све јачим гласом извијах „сједалне“ да нас боље чују, да онима горе <pb |
| уље.{S} А између ових здравих ђаконија извиле вите вратове трбушасте буклије као румени лабудо |
| дође шегрче; позва га на вечеру.{S} Он извини и себе и Милана, па седе за сто.{S} Тишина.{S} Л |
| еколиких ђачких нараштаја.{S} Патоси се извитоперили, прозори на зарђаним шарчицама олабавили ; |
| сом Степаном, или се, особито по подне, извиче над ђацима.{S} Док ето ти у сумрак једног коњани |
| лачили као о благу дну.{S} Учитељ Макса извлачи из фијока и чисти велике уписне протоколе, учит |
| {S} У кафану нисам ни момком ишао...{S} Изволите ево овде на моје место. — Макрена, можда госпо |
| аши студенци; оваких бистрих и студених извора, кажу, нема далеко унакрст по нашој Шумадији.{S} |
| те ближе, погледајте, то је продукција, изворност, еп узвишен као Татра, као Карпати: у пет вел |
| улу, или друго које дотично слово према изврсности рукописа, па онда узме Плутарха или Доситеја |
| најмилија, најпознатија — тај му је део изврстан.{S} Ово који дан отићи ћемо макар до Топчидера |
| ст каквог забасалог друга, он је свагда извршник те дипломатске мисије.{S} Не знање, него умење |
| ечитељима“ и „совјетницима“ био учитељ, извукао ове године седмицу (тако су онда звали најгору |
| кога народа у царевини“, викну генерал, извуче од некуда неку лажљиву мапетину: „Ево, покажите |
| ина у школу, седе за плави школски сто, извуче из фиоке уписни протокол и отвори га.</p> <p>— К |
| обичне појаве.{S} Из те мучне неприлике извуче их кутњи пас, који изненада залаја.{S} Тргоше оч |
| бисте е је заселак.{S} А сложни су — да изгину један за другога.{S} Свуда ћеш их видети заједно |
| једанпут рећи не дишу.</p> <p>— А каква изгледа наша земља, на којој ми живимо? пита директор.< |
| зидине, диже сваки камичак необичнијега изгледа, ломи свако веће парче малтера, сваки цреп, сва |
| турђија за сав народ хришћански, али не изгледајте да јагми цркви, чим звоно удари.{S} Кад је с |
| , па запнем палцем о прслук, зар вам не изгледам као сушти <pb n="84" /> професор?{S} А ко зна, |
| >Наместише Вертеп на једном столићу.{S} Изгледао је као црква, а имао је и звоник, на ком је ви |
| адом.{S} Сав овај најскромнији намештај изгледао је много лепши засенут вечерњим сутоном.</p> < |
| Иван скидајући опанака, па никад нећете изгледати из туђинских руку.</p> <p>Деца пољубише оца и |
| ни, укоченог погледа, зеница раширених, изгледаху као два анђелчета, два слична мириса цветка и |
| S} Сад, изгубивши своју обичну оштрину, изгледаше преображена, преливена зраком нежности, питом |
| Јесте, у кући је, промуца Макса, једва изговарајући, у кући, али у вечитој.</p> <p>Сви се ућут |
| одмерена плане, скочи са својега места, изговори богме поприлично „изобличително слово“, па збо |
| а глас, не гледећи у књигу коју држаше, изговори толику дугу јектенију.{S} Поп кади по <pb n="1 |
| (но ту учитељ Макса мало заћута и једва изговори реч):{S} Швабо...{S} Али увек је било на свету |
| , што, осим певања, није имала ништа да изговори.{S} То је и учитељ Макса тек сад опазио, али ј |
| Стевана Шупљикца?{S}" Добро старац и не изговори, а ми затутњисмо: „Живео војвода Шупљикац!{S} |
| ево и десет заповести божјих....</p> <p>Изговоривши то, поче обичним школским тоном и ритмом да |
| м.</p> <p>— Пусти ме, попо, пусти да се изговорим, моли га Максо, сркнувши мало из чаше... ви м |
| да нисам сељак?</p> <p>Но Гргур још ни изговорио, а Ружица бризну у плач, ридаше и јецаше горк |
| а још једно питање, али га не умеде, ни изговорити.{S} Нешто је хтео, али и сам не знађаше шта. |
| који сеђаше на узвишеном корену старог изгорелог дуба.{S} Одмах га познао.</p> <p>— Добра ти с |
| већма у ватру; по вама би могао завод и изгорети; вас се све то ништа не тиче; ви се разбегнете |
| а су, ненамазана, врло досадно цврчала, изгуби се у вечерњем сутону.</p> </div> <div type="chap |
| се и падаху на ивицу од стола.{S} Сад, изгубивши своју обичну оштрину, изгледаше преображена, |
| његову школу.{S} А ето се сад преварио, изгубио конце путу директорову, па сад, љутит, искаљује |
| није“ Србије?{S} Је ли морала Црна Гора изгубити Боку, да је можемо дати на поклон ћесару?{S} Т |
| ашу петљанију.{S} Волео би он море оног изгубљеног вола, него најбрадатијег патријарха, ако хоћ |
| шти се, узе кецељицу међ прсте и сву је изгужва.{S} Не обрћући своју лепо очешљану главицу, оде |
| то су га изневерили зуби, али што су га издале ноге, једва пренесе водицу по нурији.{S} У млађе |
| покривене ћерамидом, а димњаци се беле издалека као звонарице.{S} Авлије пуне стаја и вајата, |
| орију од Давидовића и целога Доситеја у издању оновременог београдског књижара Возаровића.{S} И |
| вану:</p> <pb n="69" /> <p>— Лепо их је издашна природа украсила, а кућа још лепше одгајила — ш |
| помисли одмах на свој нови положај, на издашност лаковерних сељака, с једне стране на лакомост |
| Јосиф патријарх!{S} Виват!“ Најснажнији издигоше Рајачића на рукама и показаже народу, он благо |
| амо се малко помичу, испружају вратове, издижу се на врх опанчића да боље виде, гледају, ћуте и |
| цареви и царице, наставиће попа шаљиво, издижући обрве...{S} Како ћемо ми уз вас овако у чизмам |
| аџацима, привезала за дрво, четири дана издржа јадник на зими под ведрим небом без јела и пића: |
| чка угодише шта ће овај имати донети на издржање детиње:{S} 200 ока жита, 10 ока пасуља, кацу с |
| огледа да га, бога ми, ни Максо шале не издржи, кад га случајно погледа и што год упита.{S} И п |
| га је благо запиткивала, а он јој је, у издробљеним реченицама, испричао свој мали кратки живот |
| и уморан паде на креветац.{S} Пошто се издувао и одморио, настави у одломцима:{S} Одавна ми се |
| гао беше праву узбуну.{S} Кад се старац издувао, поче, у мањим и већим прекидима, приповедати, |
| залогај, па онда устаде, прекрсти се и изиђе на ћошку.{S} Гледећи у зову и ону подивљалу лозу, |
| аром и Мицкијевићем.</p> <p>Сва тројица изиђоше на враташца, која су обично несносно шкрипала п |
| један по један, оставише своја места и изиђоше који у кућу, који у пространо школско двориште. |
| ном и државном животу, јединство је већ изјављено.{S} Братско поздравље читавоме моме народу, с |
| оба у поезији.{S} Он ћуташе на то, није изјављивао своје противно мишљење.{S} Сад је помишљао у |
| о станем пред њу и почнем тачно љубавну изјаву, коју сам већ одавна био спремио и на изуст науч |
| стојне.{S} Ја полажем велику важност на изјасненије катихизиса, примерно поведеније, на жив при |
| ко кола.{S} Петрија тужна, претужна, не излажаше из куће.{S} Тамо приправљаше рубине и спаваће |
| отово колико и није требало; врло ретко излажаше до Калимегдана, а у Топчидер је тога лета ишао |
| и зна, газда Иване; из најуђе кровињаре излазе први људи.{S} Ко ти беше отац Доситејев; можда м |
| обадвојица су на чисто!{S} На Никољдан излазе с јутрења, па се уставише у црквеном трему, порт |
| еље, а кад су празници земаљски, раније излази да гледа параду.{S} Јутром је много читао и ради |
| туђе, или другога ударио, нека ми и не излази пред очи!{S} Јесте ли ме разумели ?</p> <p>Свима |
| м мањим или већим противницима.{S} Радо излази на сељачке зборове, брани црквено имање, заузима |
| вим наоружаним пандурима.{S} Суботом је излазио на Батал-џамију и разговарао се са сељацима, ко |
| во“, па збогом!{S} Тога дана не би више излазио, или бисте га видели тек пред мрак, кад слази у |
| и.{S} Ако се по каквом научном предмету излегне диспут међу друговима, пресуђује Гргур; ако се |
| материна.{S} Слуга ошину зеленке и ови излетеше на отворене вратнице, и за неколико тренутака |
| Ружица љутито, отвори врата и као вихор излети напоље.</p> <p>Таман Гргур отвори књигу пред соб |
| ју вечере, која им је у осталом са свим излишна, јер како се по подне умију и обуку, не долазе |
| мимогред — реци да су прутови у школама излишни, да се ђаци могу учити без боја.{S} Мој се отац |
| стите само да разложим.</p> <p>— Сасвим излишно, приметиће Даница, ја сам се одавна над децом у |
| страну.{S} Гледаху убаве дворце, шарене излоге дућанске и радионичке, свет који врви тамо амо, |
| дваест две, и тако се осећам сам, тако излучен из света, а тако бих...</p> <p>Али ту Гргур ућу |
| та на лицу његовом, које није више пута изљубила, а све кроз полуплач говорећи: „Благо мени дан |
| <pb n="47" /> <p>Није добро директор ни измакао на вратнице, а ђаци прнуше као птице из кавеза. |
| до новога моста.{S} Кад су се растали и измакли малу дуж, Милану још трепташе пред очима лепа с |
| сеђаше скрштених руку.{S} Све је напред измакло, ја се и ти устависмо онде где смо...{S} Не сме |
| а мимо све другове његове.{S} Већ је на измаку друга и последња година Лицеја, опште мишљење и |
| p> <p>А како је већ дан почео бивати на измаку, то се и наши гости почеше спремати на полазак.{ |
| а, а лаган и течан као етирно уље.{S} А између ових здравих ђаконија извиле вите вратове трбуша |
| огло доспети.{S} Отац Арон набра невена између камења, а горе на зиду, са једне тисовине, која |
| ак јесени.{S} Поред стаза и овде и онде између леха беше још шареног и свежег цвећа.</p> <p>— А |
| сунце просипљући златна пера по ведрини између дробних облака, а дуга озго шине од једнога крај |
| епши Вертеп, који је те године пронесен између Дрине и Колубаре...{S} Ето је баш данас први дан |
| кукуруза, твој би Илија данас танцовао између неба и земље.{S} Ужасно, гдегод кога стигоше, по |
| ког плавог ормана, што стајаше у зачељу између кревета и извади једну књигу у тврдим корицама с |
| сто, па црну велику таблу, па ону икону између прозора, која се није дала разазнати.{S} Учини м |
| тепа долази и какав цар Петар.{S} То је измена, коју је учинио Максо још у ранијим годинама; ул |
| о и склонито.{S} Већ ако му се нарав не измени, вера и Бог нећеш га ни осетити.{S} Зна он добро |
| у путу, не би ме познао, толико сам се изменила, сви веле порасла сам, не би требало ни редак |
| јем га.{S} Али да, да, времена се данас изменила.{S} Кад сам ја књигу учио, ваљало је од јутра |
| ој руци, а овај га значајнијим погледом измери од главе до пете.{S} Кад су Гргур и Милан опет п |
| се свуда види зелен лист, али тамо амо измешан жутим и црвеним, по стрништима поскакују вране, |
| , попрскаше лепе Даничине образе, те се измешаше са другим, исто тако крупним али врелим капљиц |
| своје мајке, што јој се лукава маца већ измигољила из ручица и нечујним ходом сишла у своју ноћ |
| а тако пријатно и миомирно, као кад од измирне и задах светлога босиока, којим још прошле неде |
| могло на крају чути: и донесех му дар : измирну!</p> <p>Не би Макси право, што му се иначе слоб |
| ојекакве западне, можда римокатолическе измишљотине...</p> <p>— Какве римокатолическе измишљоти |
| отине...</p> <p>— Какве римокатолическе измишљотине! осече се Милан, који је већ био постао нес |
| врелима?{S} Још црње и горе !{S} Згужва измрчену хартију и хитне је под сто. „Није то хтети, па |
| е! уздахну учитељ Макса из дубине своје измучене душе и пружи попу ово злокобно и злогласно пис |
| стали пред отворене авлијске вратнице, изнад главе држе запаљене лучеве, који тајанствено обас |
| рвено-жуте неранџе и бледе лимунове.{S} Изнад тога шаренога света у плавој висини беле се вита |
| х викну по имену.{S} Трже се, и погледа изнад себе.{S} На брдашцу, преко којега се бељаше утапк |
| e>Вјестник</title> и дигнувши их рукама изнад главе, читаше најновије догађаје.{S} Само би онда |
| вршак зелене лозе што се виде овде онде изнад зидова, као да вам приповедају сладости које се с |
| рдо на западној страни школе.{S} Још се изнад младе горе виђаху полу-светли врхови последњих пе |
| це што пландују у оном брснатом шумарку изнад куће њихове.{S} Види их све, већ да пружи руке да |
| ош црњим репићем и роговима, али ето ти изнебуха онога црквењака, па удри овога сотону; једва ј |
| када, отежао је, а и ослабио, што су га изневерили зуби, али што су га издале ноге, једва прене |
| гледаше, тарући сузе белим рукавом.{S} Изнела је затим, за срећна пута, комовицу и погачу и мл |
| астане мало, застане још малко, па онда изненада отвори врата и стане на праг, својим заповедни |
| чне неприлике извуче их кутњи пас, који изненада залаја.{S} Тргоше очи, погледаше према вратниц |
| лепши засенут вечерњим сутоном.</p> <p>Изненада се врата отворише и у соби се заори једно гром |
| д њих двојице бољи?</p> <p>Гргура чудно изненади овако питање.</p> <p>— Ништа се не чуди, Гргур |
| ревносну службу у божјем винограду.{S} Изненадна радост прели се безазленим ликом нашег свеште |
| „колевка"....</p> <p>„на страни“ „нека изненадна жалост" „зацело“.... „Врагу!“ викну Јелена, с |
| ништа даље видео.{S} Засенуше му очи од изненадне муње.{S} Преврат, који ускомеша целу душу њег |
| о мало, и док радознало упире погледе у изненадне отмене госте, дотле левом руком пипа по земљи |
| , у мало што не клону на земљу, кад је, изненадно окренувши се, опазила поред себе лепог и угле |
| нут два блесну последња црвен — па и ње изненадно и безшумно нестаде.{S} Над поточићем поче се |
| ше онај негдашњи строги дисциплинатор — изненађен једва се држаше на ногама, поднеше му столицу |
| прекрстити!</p> <p>Поче се томе чудити изненађена девојчица.</p> <p>— Знам.</p> <p>— А ко те ј |
| у здравицу и Књазу и Попечитељу, али се изненађени учитељ Макса једва разабира.{S} Попадија и у |
| Иван Здравковић стао пред кућу и гледа изненађено.{S} А кад чу, да су Гргурови другови, скрати |
| овори Гргур још непрестано под утисцима изненађења.{S} Узе драге дарове и са неким, готово свет |
| <p>— Славјански комитет? пита Гргур пун изненађења и чуђења.</p> <p>— А чему се толико чудити?{ |
| на патос и разби се, кад се, на велико изненађење свију, појави на вратима протин синовац, кој |
| ирима показа се сјајна звезда на велико изненађење, а још веће чудо занесених гледалаца.</p> <p |
| ве собе отворише се и, на његово велико изненађење, уђе унутра главом његов другар Илија.</p> < |
| Фамулус, који је у исто време и кухар, изнесе неколико пуних чинија пасуља кухана са сланиницо |
| у их протрљаше сеном, услужни механџија изнесе ракију и каву, а Пауну и Гргуру слатко од ружина |
| </p> <p>Беше понедеоник, зато се на сто изнесе пуна велика чинија кромпира с месом.{S} Код мајс |
| , па једва чекате да поп благослови.{S} Изнесоше и шљивовицу, стару, мало помекшу, мири на кошт |
| го мајци кад те је опет видела!“</p> <p>Изнесоше јастуке и поседоше на траву под туњом.{S} Гргу |
| мпоновала његов жива машта и врло често износила његовој вазда топлој и пријемљивој души.{S} Ви |
| х ђака без стихара носе Вертеп, који је изнутра осветљен свећицама, а за носачима ходи свечано |
| атима, па и накашљао се, али му се нико изнутра није одазвао.{S} Ватра је на огњишту горела, ал |
| ци, и ђаци, и учитељ и учитељка, сви се изоблачили као о благу дну.{S} Учитељ Макса извлачи из |
| ојега места, изговори богме поприлично „изобличително слово“, па збогом!{S} Тога дана не би виш |
| ="77" /> да смо мален народ!{S} Варање, изопачавање, обмана!{S} О, ви велики народи... велики н |
| ак или свршетак какве сеоске песме, или изопачен одломак каквога тропара, који је чула у школи |
| лушати.</p> <p>— Ради сте да чујете шта израдисмо у Сиону?{S} Читали сте у новинама...</p> <p>— |
| ст, да у тај мах не знађаше ни сам дати израза ономе што обухвата то његово „све“.{S} Стишавши |
| ед плота засадила сам сунцокрет, већ је израстао више моје главе, још који дан, па ће своје зла |
| ка.{S} Враг ме знао, Гргуре, одавна сам израстао из <pb n="104" /> тих маштанија.{S} Не чудим с |
| се само мучимо и знојимо.{S} Све ће нас изрезилити као кучиће па узалуд мука.{S} Док само цикне |
| х философа и сувремених политичара, све изреке и фразе из дневних новина умео је прибрати, брзо |
| ичао при свима састанцима.{S} Све мудре изреке старих философа и сувремених политичара, све изр |
| ој род умрети,</l> <l>Није Србин већ је изрод,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Други |
| а, многи собом понео.</p> <p>Гргур беше изузетак; које по рођењу, које под утицајем честитога М |
| акав стари дуја на строгости типика.{S} Изузеци би бивали само у изванредним приликама: кад је |
| ногу, и по вечери позову га у собу.{S} Изује своје нове опанчиће у кући, па бојажљиво уђе унут |
| рећи: мислио, али је, ма како нејасно и изукрштано, ипак мислио.{S} Из малих, бледих, магловити |
| ија је из оног кола ђака, које је данас изумрло, а и онда, у њихово време, провлачили су се из |
| ај, да очи побеле.{S} Научисмо књиге на изуст.</p> <p>— Тако и треба, рече Иван поносито.{S} Ка |
| каквога Метерника и Кавура, знао је на изуст !{S} Све важније говоре из француске револуције п |
| речи до речи, да запамтите, да знате на изуст.</p> <p>Професор, отворивши другу лепо повезану к |
| у, коју сам већ одавна био спремио и на изуст научио.</p> <p>— Па?</p> <p>— Па, онако млада, па |
| а, ђаволског стрпљења. </p> <p>— Треба, изусти Макса, док Илија само одахну.</p> <p>— Ја ником |
| е тог рањавог места на телу словенском, изусти само реч: <hi>Штур</hi>, седе на столицу и мало |
| скочи.</p> <p>— Поделисмо мегдан, једва изусти Милан и уморан паде на креветац.{S} Пошто се изд |
| .</p> <p>Још онај дежмекасти добро и не изусти име својега другара, а Даници клонуше руке и спу |
| p>— Збогом!{S} Али Гргур још добро и не изусти ову реч, а вихор је већ био с оне стране резе.{S |
| хо шапну:</p> <p>— Ево их.</p> <p>Једва изустив то, покаже јој недро своје беле кошуљице.</p> < |
| p>— Свега.</p> <pb n="147" /> <p>Гргур, изустивши ово еванђелско одрицање, погледа у Даницу, ал |
| ло... ох, Боже мој, чисто не смем ни да изустим ту једну реч: слога!{S} Та да је уз нас та вели |
| ше, одведоше дечицу, чисто се грозим да изустим, и та два божја анђелка обесише!</p> <p>Мајстор |
| ах да одлазиш или ћу....</p> <p>Није ни изустио, а Ружица га оштро погледа, погледа још једном, |
| , особито правдослови, још ни у полу не изучивши законе и њихове поступке, већ у велике ишли по |
| е, где је места за вас све, зар ће бити иједан угао за моје дете.{S} А душе ми је мирно и склон |
| ену, безнадежну, учини му се лепша него икад до сада, али у који мах да јој се приближи и дотак |
| {S} На зиду прилепљена нека светогорска икона од хартије и Ђурђе Бранковић са дугачком брадом.{ |
| соби и броји бројанице.{S} Још иста она икона над креветом његовим, иста она цица-маца преде ис |
| учено чегртало.</p> <p>— А каква је ово икона? упита је Гргур.</p> <p>— То је Свети Сава, што ј |
| а дрвета, па оног иконостаса, са многим иконама и коситерним кандилима, у којима баш у тај мах |
| ори по једна воштаница; пред молитвеним иконама два коситерна кандиоца, а ватра у кухињи букти, |
| а три и по швапска кревета.{S} Тамо код иконе висе скорашњи венчићи од смиљките и босиока.{S} М |
| ним гредицама, види на зидовима познате иконе и слике, велику зелену пећ, сат на зиду са големи |
| сиљак, доносила би га и китила целиваће иконе. „Чисто ми је лакше онај дан,“ говорила би, „кад |
| шле недеље сеоске бабе окитише целиваће иконе.</p> <p>Међ мушком децом беше и Даница, али час г |
| : и сазидаће цркву, и набавити звона, и иконе, и барјаке, ама му је некако у крви да ређе допир |
| учио ?{S} Памтиш ли још све наше мапе и иконе, старе скамије, памтиш ли, јаој ! онај дугачки <p |
| игао.</p> <p>Ту она подигну свећу ближе икони, а мали је Гргур дуго и пажљиво гледаше и гледаше |
| него се седне, он би сам, окренувши се икони свог домаћег патрона, Светога Николе, очитао <tit |
| ћу; стоји, ноге му клецају.{S} Пошао би икони, тамо где кандиоца гору горе, али заман, мора опе |
| већ се спремаше да легне, стајаше пред иконом над столићем до кревета, држаше у рукама бројани |
| на дому.{S} Оде те се помоли Богу пред иконом, изађе у кућу, и дуго гладна живина пијукаше, до |
| прости, као да је Свети Никола сишао са иконостаса.</p> <p>— Па онда карловачко пјеније, настав |
| соких столова од белога дрвета, па оног иконостаса, са многим иконама и коситерним кандилима, у |
| књигу, и кад је пред легање стала пред икону, молила се Богу само за њега.{S} У дубини своје ч |
| а, стисне прсте, протре чело, погледа у икону чело очине главе, па опет у књигу, прочита редак |
| тељев сто, па црну велику таблу, па ону икону између прозора, која се није дала разазнати.{S} У |
| Турцима се не да више — дошао је крај: ил' они ил’ ми !..{S} Чујеш ли ме, Илија је јунак, каже |
| се не да више — дошао је крај: ил' они ил’ ми !..{S} Чујеш ли ме, Илија је јунак, кажем ти: ју |
| гила, или Гетова <title>Фауста</title>, или <title>Разбојнике</title> Шилерове, па опет, кад за |
| здравије пиће јесте добра хладна вода“, или онај до њега: „Пета заповест гласи: шти оца твојего |
| три сина:{S} Стевана, Вукана и Растка“, или „Прво гладног нахранити, второ жедног напојити“, ил |
| b n="20" /> забудеши мја?{S} До конца“, или „Вид, слух, вкус, мирис и осећање“, или „Број којим |
| или „Вид, слух, вкус, мирис и осећање“, или „Број којим се множи, зове се множитељ“, или „Стева |
| дног нахранити, второ жедног напојити“, или који трећоразредац баш немирно виче да све надвиче |
| Број којим се множи, зове се множитељ“, или „Стеван Немања имао је три сина:{S} Стевана, Вукана |
| ажите ми овде, има ли ту гдегод Србија, или српски народ.{S} Молим вас разгледајте, разгледајте |
| рбав глог, или ситнолисна дивља крушка, или просто трн.{S} На пупчастој главици те чистине указ |
| знаш шта ћеш пре: или да се машаш јела, или да испијеш чашу, или да гледаш, како им из уста теч |
| “.{S} Сава по читав сахат чита Вергила, или Гетова <title>Фауста</title>, или <title>Разбојнике |
| , да ли она златна хартија на корицама, или она сребрна хартија, којом је мач заклонио своје др |
| ва на дрвљанику с књижицом на коленима, или сићи доле у поток, па шврљати горе-доле по оној сам |
| е односила воштаницу, или мало тамјана, или просфоре.{S} У летње доба, кад цвета босиљак, донос |
| азбарушену косу, у црно џубе до колена, или у ону антерију од вишњеве ђезије.</p> <p>Кад оде по |
| да где не треба, тороче све што не зна, или пева оним танким гласићем почетак или свршетак какв |
| а, кромпир, а увече још по кришка сира, или савијача, или моча, и тако даље{S} О великим празни |
| , осамљено неколико упавићених џбунића, или кржљав и грбав глог, или ситнолисна дивља крушка, и |
| увече још по кришка сира, или савијача, или моча, и тако даље{S} О великим празницима у подне п |
| ћених џбунића, или кржљав и грбав глог, или ситнолисна дивља крушка, или просто трн.{S} На пупч |
| ототањио у оне несносне танке пискове, или онога Глишића, што увек креше ону „Прву знању“ као |
| лад где је већ погла главе под јармове, или кад опазите оно несташно ждребенце, што је често из |
| прилагао, кад је ваљало набавити књиге, или нову одежду, или позлаћени крст, или путир, или дис |
| n="11" /> <p>— А ко буде дирао у туђе, или другога ударио, нека ми и не излази пред очи!{S} Је |
| или плете чарапе, или изаткива ћилимке, или тка платно памучно.{S} А кад сунце пође за гору и И |
| очетак или свршетак какве сеоске песме, или изопачен одломак каквога тропара, који је чула у шк |
| прихвата кућни посао: или плете чарапе, или изаткива ћилимке, или тка платно памучно.{S} А кад |
| „Прву знању“ као да се с неким препире, или онога Дабишу, Бошњинога унука, што је одрастао у го |
| ред.{S} Него реци да л’ да примиш дете, или да га натраг водим...</p> <p>— Е кад си баш навалио |
| е гледа како кали ножеве и кити корице, или би отишао казасу, који онде преко пута на вртешку и |
| ло, кад се тамо на истоку помаља сунце, или у летње доба кад на њ сипи кишица, а отуд сија сунц |
| {S} А да ли мишљаше о ономе што читаше, или су осећања отела мах и занела га некуда далеко?{S} |
| бити готов са започетом главом у књизи, или ће је морати довршити тамо по вечери.{S} Па онда би |
| тако близу, да бисте га чисто загрлили, или се ућутите и чекате да своја зрачна недра наслони н |
| овима бити сам, седети у празној школи, или се попети на она дрва на дрвљанику с књижицом на ко |
| оља.{S} Кад би се то негде дало купити, или отпостити, или одрадити, ја бих и купила, и отпости |
| мирити.... чујеш ли, морају се мирити, или ћемо сви у бечку врећу, сви!</p> <p>По дужем ћутању |
| се то негде дало купити, или отпостити, или одрадити, ја бих и купила, и отпостила, и одрадила, |
| се сирото мучи, омакне ми се па зуцнем, или само климнем главом, а отац — знаш већ његово ухо — |
| т, искаљује јед над фамулусом Степаном, или се, особито по подне, извиче над ђацима.{S} Док ето |
| њих се најпре увери, је ли он радознао, или не.{S} Она је једва жива претурила велики школски о |
| богом!{S} Тога дана не би више излазио, или бисте га видели тек пред мрак, кад слази у забран, |
| једва чује глас, или му се стегне грло, или му се толико овлаже очи, да не види ни она најкрупн |
| што потпунију слику, или да се бијемо, или да се селимо.{S} Шта ћеш у кући, где немаш своје су |
| амо да ли да седимо да ствар пресудимо, или да одлазимо.{S} Ми имамо своје послове....</p> <p>— |
| одежду, или позлаћени крст, или путир, или дискос, или кадионицу.</p> <p>Већ така није била и |
| овог и онога, па му се једва чује глас, или му се стегне грло, или му се толико овлаже очи, да |
| позлаћени крст, или путир, или дискос, или кадионицу.</p> <p>Већ така није била и његова Петри |
| е, или нову одежду, или позлаћени крст, или путир, или дискос, или кадионицу.</p> <p>Већ така н |
| ваљало набавити књиге, или нову одежду, или позлаћени крст, или путир, или дискос, или кадиониц |
| ким сатом, у низаме који чуваху стражу, или чуче и пуше на бедему, гледа, гледа, гледа, а у гла |
| рон, вољан да даде што потпунију слику, или да се бијемо, или да се селимо.{S} Шта ћеш у кући, |
| писаљком напише велико добро или нулу, или друго које дотично слово према изврсности рукописа, |
| ли децу по наставленију, запита Максу, или се још држите старе практике ?</p> <p>— Држим се, к |
| ренула.{S} Чешће је односила воштаницу, или мало тамјана, или просфоре.{S} У летње доба, кад цв |
| <pb n="63" /> кад отеше какву клупицу, или здепа какву столицу, крај свему умењу.{S} Свет, кад |
| да се машаш јела, или да испијеш чашу, или да гледаш, како им из уста тече она слатка беседа.{ |
| разговарају, чисто не знаш шта ћеш пре: или да се машаш јела, или да испијеш чашу, или да гледа |
| у гору, а Петрија прихвата кућни посао: или плете чарапе, или изаткива ћилимке, или тка платно |
| и по која сличица: квочка с пилићима ; или гусак који је вијао некаквог несташка који дираше г |
| некаквог несташка који дираше гушчиће ; или дерлад што су крала јабуке, па једно газда ухватио |
| па једно газда ухватио и праши му тур; или двоје сирочади, озебли и гладни, како седе поред гр |
| тоји, кад нас се тако дуго не сећаш.{S} Или ти је можда Београд тако прирастао за срце, да си и |
| се и ти, Гргуре?{S} Идеш ли у цркву?{S} Или си, можда, у том великом свету и заборавио како се |
| ецимо од Неменикућа, а веће од Барајева или Амерића.{S} Куће раштркане по стрменој коси, а доле |
| је старије сестре.{S} Кад је нестрпљива или радознала, завириће на братовљев прозор, без куцања |
| и</hi>.{S} Казујете ли и ви имена слова или просто: <hi>аз — а</hi>, <hi>буки — б</hi>.{S} Ја н |
| иса, па онда узме Плутарха или Доситеја или Чокеове <title>Часове благоговјенија</title>, намак |
| руго намештена пажња, дворба, ласкавија или оштрија, речју: лукаво притворство, маштаније!{S} Д |
| ловослов“ Милан); ако је потребна песма или ода за какву му драго пригоду, обраћају се опет Грг |
| евњива мусломанина.{S} Гранчица бршљана или вршак зелене лозе што се виде овде онде изнад зидов |
| ти која паметна или испразнити по једна или две, е онда ће вам листом нагрнути цркви.{S} И Иван |
| прекрстимо.{S} Пита: „Хоћете ли Србина или иностранца?“ „Србина!" вичу сви без разлике. „Војни |
| ладо, да ће се пробеседити која паметна или испразнити по једна или две, е онда ће вам листом н |
| е дебеле воштане свеће, па кад од врата или из полусветлих углова погледате на ову богату софру |
| <p>— Не, питао сам га: хоће ли деспота или војводу?{S} Ја га питам, а он блене, смеје се као л |
| рсности рукописа, па онда узме Плутарха или Доситеја или Чокеове <title>Часове благоговјенија</ |
| , не видевши никога осим којега пупавца или плашљивца зелембаћа, покри десном руком своје наобл |
| а видиш, да се на њега није срушио брег или га потоци разнели.{S} Пролетошњих киша да нас Бог с |
| рпски: да л’ да водим дете у веће школе или не.{S} Једно или друго?{S} Време је, да смо на чист |
| ану лицу није се дало опазити, је ли се или се није обрадовао.{S} Даницу преобрази тај радостан |
| ислити: да ли дете да задржимо код куће или да га шиљемо даље у школу.</p> <p>— Ја, снебива се |
| их видети заједно, било да се иде цркви или општини, било на чаршију или на панађур.{S} И о уст |
| отвори кожну бележницу.</p> <p>— Отиди или пиши мојима у село, да сам... не, не... да сам потп |
| овима.{S} Многи су путови били завејани или непроходљиви са многих сметова, што се отискиваху с |
| </p> <p>— Имате право, госпођице; стари или нови метод — све зависи од наставника.</p> <p>Ту је |
| тороче око матере, кад она ради у башти или се налази у кухињи око огњишта.{S} Кад видите учите |
| у капут ишчетка, постоји још који часак или оде и до вратница, па се одједанпут нешто присети, |
| ти и мира, у оно лице, којега се утисак или дуго или никад не заборавља.</p> <p>Коњ је журно ку |
| , или пева оним танким гласићем почетак или свршетак какве сеоске песме, или изопачен одломак к |
| , а да се није наравнао са својим мањим или већим противницима.{S} Радо излази на сељачке зборо |
| лаве, помагао им често у каквим домаћим или јавним пословима, а је ли требала интервенција у ко |
| али више кроз зубе.</p> <p>— 'Трговином или ћете суду?{S} Не знам да се брат Иван опарничио с к |
| пску ношњу: заменити фес и шубару капом или шеширом, то беше она иста мука отоманске империје, |
| оји би више усрећио моје дете:{S} Милан или Илија?</p> <p>Гргур још не диже главе, бије десним |
| , у оно лице, којега се утисак или дуго или никад не заборавља.</p> <p>Коњ је журно кући грабио |
| кле си се већ заљубио?</p> <p>— Заљубио или не заљубио, то те се ништа не тиче.</p> <p>— А можд |
| одим дете у веће школе или не.{S} Једно или друго?{S} Време је, да смо на чисто.</p> <p>— Па во |
| а прописе, писаљком напише велико добро или нулу, или друго које дотично слово према изврсности |
| зашто и наше дете не би могло бити поп или капетан?{S} Истина су и капетани данас појефтинили, |
| амо амо, као да је ту негде близу сабор или панађур.{S} Па војници, па Турци, па низами.{S} С т |
| Чим ослави јутро, Иван се дигне у потес или у гору, а Петрија прихвата кућни посао: или плете ч |
| иде цркви или општини, било на чаршију или на панађур.{S} И о устанку су војевали заједно.{S} |
| ера и Бог, дуго колебао: да ли на твоју или Миланову страну.{S} Знаш ме, ја сам као имела, мора |
| нима; навика му избацити метак на птицу или кад се испне на какав вис.{S} Још добро ни свануло, |
| ца: а презиме?</p> <p>— Хоћеш ли по оцу или по деди ?</p> <p>— По деди.</p> <p>— Здравковић.</p |
| {S} Иди !{S} Кажем ти, одмах да одлазиш или ћу....</p> <p>Није ни изустио, а Ружица га оштро по |
| се заљубио.</p> <p>— Ти? </p> <p>— Ја, Илија Милетић, па сам крио, крио као гуја ноге.{S} Али |
| је Гргур устави.</p> <p>— Хвала, хвала, Илија, чувај, не труди се; нисам оскудан, свега је дао |
| ија, пошто се руковаше.</p> <p>— Никад, Илија.</p> <p>Гргур га понуди да седне до њега.</p> <p> |
| рај: ил' они ил’ ми !..{S} Чујеш ли ме, Илија је јунак, кажем ти: јунак, јунак.</p> <p>До поноћ |
| е, ублажавајући га. </p> <p>— Кажем ти, Илија, да припазиш на галатни језик!</p> <p>— Охо, ниса |
| у Крушевцу.{S} Где је царе Лазо сабљом, Илија ће пером.{S} Само да сам мало бољи на концепту.{S |
| у писати оцу... још до зиме...{S} Него, Илија, хоћеш ли ми бити кум?</p> <p>— Лакше, лакше, да |
| пет поумири.</p> <p>— Најзад како било, Илија; то је моја ствар.{S} Одмах ћу писати оцу... још |
| а и Илија механи до Синџир-џамије...{S} Илија дош’о у севдах, а и сам сам, хтео да слушам-шарки |
| ли у вечитој.</p> <p>Сви се ућуташе.{S} Илија спусти отворену бележницу преда се, а Милан, ма д |
| ући, него цео дан код куће читајући.{S} Илија је из оног кола ђака, које је данас изумрло, а и |
| це?</p> <p>— Твоје као и моје.</p> <p>— Илија, говори мало озбиљније, ја још до данас нисам вол |
| видиш, бадава, још си дериште.</p> <p>— Илија! викну Милан тако љутито, да је чуо и фамулус, ко |
| , али сасвим поверљивим тоном:</p> <p>— Илија!</p> <p>Илија га радознало погледа.</p> <p>— Знаш |
| во осмејкива.{S} Нећеш, бре Илија!{S} А Илија положи!{S} Потегну Хасо ножину, једва му је истрг |
| лепу домаћицу.</p> <pb n="130" /> <p>А Илија?{S} Ма да му се Даница допала преко сваког очекив |
| га Гргур полусмешљиво, кад је опазио да Илија запиње.</p> <p>— Био си, не срди се, био си сањал |
| ју другарицу.</p> <p>— Другарицу? упита Илија радознало, држећи крај од плајваза међу уснама.</ |
| p> <p>— Као да ми узесте с језика, меша Илија своју акламацију.</p> <p>— Видите, наставља Макса |
| алуд се надао за њима и неки њихов друг Илија, који је годинама скоро два пут старији, често ид |
| <p>— Не.</p> <p>— Ал’... </p> <p>Хтеде Илија још једно питање, али га не умеде, ни изговорити. |
| е, поче Илија устајући.</p> <p>— Шта је Илија?</p> <p>— Па да полазим.</p> <p>— Хвала ти.</p> < |
| бледило на њезином лепом лику, и док је Илија смишљао како да пребаци говор на другу обалу, она |
| све зависи од наставника.</p> <p>Ту је Илија погодио где треба, правце у центар кратке целокуп |
| шинама.</p> <p>— Сасвим тако, потврђује Илија.</p> <p>— Нек школа даде знања „сваком Србину нуж |
| понуђена, седоше.</p> <p>— Моје је име Илија, почеће опет дежмекасти господичић, а ово је мој |
| како се лукаво осмејкива.{S} Нећеш, бре Илија!{S} А Илија положи!{S} Потегну Хасо ножину, једва |
| тобом се не да данас говорити, осече се Илија срдито.{S} Гргуре, данас сам с тобом сојузник.</p |
| и двојица, а ја само-сам.{S} Не боји се Илија, не боји.{S} Дед!{S} Један, два, три, дед!{S} Оно |
| ута да говору даде други правац, али се Илија не даде омести : он настављаше даље:</p> <p>— Не |
| , погледа и свога другара.{S} Одлучи се Илија да се окрене и по трећи пут, и гле, као да су се |
| рибележити.</p> <pb n="122" /> <p>Ту се Илија и нехотице мало замисли.{S} Поћута, па онда тишим |
| рак по корак, све ће бити.</p> <p>Ту се Илија маша за резу.</p> <pb n="85" /> <p>— Стој!{S} Вик |
| </p> <p>— А шта се толико осврћеш? рече Илија.</p> <p>— А што ти?</p> <p>— Ја... ја имам свога |
| ћемо тамо, да Бог поживи остатак! поче Илија, прибирајући, па, да би изазвао друго расположење |
| знађаше шта.</p> <p>— Па, Гргуре, поче Илија устајући.</p> <p>— Шта је Илија?</p> <p>— Па да п |
| о.</p> <p>— Шта си узео ту викати, поче Илија тише, ублажавајући га. </p> <p>— Кажем ти, Илија, |
| љиви другар.</p> <p>— Шта би било, поче Илија узвишенијим тоном, било би, био бих...</p> <p>— Д |
| памет.</p> <p>— Па како са школом? поче Илија да гази у густи честар тадашње примењене педагоги |
| положи!{S} Бога ми ти кажем, кад кидише Илија један, два, три — узмичи.{S} Гледајте само кад ст |
| ом....</p> <p>— Ето ми пише Милан, пише Илија.{S} И једном и другоме нема се ништа примећавати, |
| прст.{S} Збогом, моји мудри философи, и Илија има своју философију.{S} Времена и здравља, стрпљ |
| и окрене се да је још једном види.{S} И Илија се баш у истом тренутку окренуо.{S} Даница већ ст |
| ћеш кавге, ето ти је...{S} Слазимо ја и Илија механи до Синџир-џамије...{S} Илија дош’о у севда |
| илан ће опет мало застати.{S} Застаде и Илија.{S} А кад фамулус <pb n="136" /> беше далеко поиз |
| пет се окрену, а у исти мах осврте се и Илија, погледа горе према Даници, па, онда, чисто подсм |
| а гладовали Мојсије на Гори Синајској и Илија бежећи по пустињи, али Бог је хтео да на њима учи |
| е; лаку ноћ, Гргуре, лаку ноћ!</p> <p>И Илија, затворивши неспретно врата, која су, ненамазана, |
| рске страже; да не би кукуруза, твој би Илија данас танцовао између неба и земље.{S} Ужасно, гд |
| нтересовањем.</p> <p>— Па онда, настави Илија, дигнувши прст у вис, учитељ мора бити строг!{S} |
| дао Бог.</p> <p>— Добро, добро, настави Илија с приметним задовољством што не мора крњити сложе |
| м.</p> <p>— Што ме гледаш тако? настави Илија, не мењајући тона ни ритма...{S} Питам те: јеси л |
| драв матери и оцу“.</p> <p>Ту говорљиви Илија застаде, па очима око себе, час у учитеља, час у |
| х се гнушам.{S} Да тебе повалимо, драги Илија?</p> <p>Илија трену само, шикну мало кроз нос, па |
| {S} Биће прилике, кад ће се и наш драги Илија већ појавити са својом улогом у даљем животу свој |
| е.{S} Зар вам је тако отежао ваш „драги Илија“?{S} Кад вам се прохте, онда вам је „драги“, а ка |
| би више усрећио моје дете:{S} Милан или Илија?</p> <p>Гргур још не диже главе, бије десним кажи |
| ења. </p> <p>— Треба, изусти Макса, док Илија само одахну.</p> <p>— Ја ником никакву службу не |
| Знам то добро, знам, осече се зловољан Илија на Милана; све што је старо, теби не ваља; све би |
| утврдисмо."</p> <p>А шта ли је помислио Илија?{S} Он обично мање мисли, а више говори.{S} Али с |
| енађење, уђе унутра главом његов другар Илија.</p> <p>— Јеси л’ ми се надао, Гргуре? викну Илиј |
| <p>— Јеси л’ ми се надао, Гргуре? викну Илија, пошто се руковаше.</p> <p>— Никад, Илија.</p> <p |
| као да сте ми из душе извадили, кликну Илија дошавши до речи; од слова до слова потписујем све |
| ице намршти.{S} По маломе ћутању жмирну Илија мало десним оком.</p> <p>— Па као што ми рече, Да |
| верујем више но самоме себи.</p> <p>Ту Илија руком к ћемеру, али је Гргур устави.</p> <p>— Хва |
| млади професор у Крагујевац.</p> <p>Ту Илија погледа значајније Даницу. па онда опет у учитеља |
| а из много познијих нараштаја.{S} И наш Илија беше тога рода ђак, и најрадије прибијаше се уз М |
| оверљивим тоном:</p> <p>— Илија!</p> <p>Илија га радознало погледа.</p> <p>— Знаш ли шта сам ми |
| љније.</p> <p>— Дакле, дај руку!</p> <p>Илија пружи руку, а Милан, стиснувши је, помисли у себи |
| > <p>— Не, сасвим за нови метод.</p> <p>Илија као поливен.{S} Ћута, ћута, па онда да би преухит |
| > <p>— Одлучио сам, да се женим.</p> <p>Илија у смех:</p> <p>— Каква женидба!</p> <p>— Озбиљно |
| . да сам потпунце здрав и весео.</p> <p>Илија забележи.</p> <p>— Ако одеш до села, спусти се и |
| } Да тебе повалимо, драги Илија?</p> <p>Илија трену само, шикну мало кроз нос, па, да сакрије н |
| /p> <p>— Знаш ли шта сам мислио?</p> <p>Илија га гледа још љубопитљивије.</p> <p>— Одлучио сам, |
| ан ми се види мудар и озбиљан, али је у Илије практике, философије живота - довољњејше!{S} Кад |
| овијарноме — нашем врло добро познатоме Илији. .</p> <p>У школској соби спремају младу, облаче |
| стрпљив, кога је увек могло да раздражи Илијино мешање у свашта, и у ствари које зна, и у знања |
| се Даница мало намршти, „свевидеће" око Илијино брзо га увери, да је промашио.</p> <p>— Прут је |
| е закачиван хитром, непрекидном беседом Илијином, и сам дође у восторг.</p> <p>— То је најбоље |
| еним рањеником, над Гргуром.{S} Чула је Илију, видела је Милана, а душа је заваркава, па јој цр |
| врло добро оба твоја друга, и Милана и Илију.{S} Реци ми: који је од њих двојице бољи?</p> <p> |
| — Видите, наставља Макса и не слушајући Илију, више сам са собом говорећи:{S} Треба младежи <pb |
| на сто до себе, па погледа пажљивије у Илију.</p> <p>— Свашта хоће свога пријатеља, зналца, ал |
| мислим, одговори Даница одлучно.</p> <p>Илију у мало не збуни овака отворена опозиција.</p> <p> |
| остављају само згаришта.{S} Сељака Симу Илића ухватила маџарска стража, била га и тукла наџацим |
| ..{S} Кад је пуна глава болесних мисли, илузија.{S} Аустрија, Русија — слобода, утопије!</p> <p |
| мојих родитеља, да се онде помолим, да им благодарим за све старање, које онако сиротни непрес |
| исто да си и ти овде, да их гледаш и да им се дивиш.{S} Поред плота засадила сам сунцокрет, већ |
| "62" /> момци увече немају вечере, која им је у осталом са свим излишна, јер како се по подне у |
| и анђеле, у светлу звезду.{S} У грудма им трепташе свечани мир, и нешто тако слатко и мило про |
| ругом, и чудом чудећи се гледају се, па им се чини да већ чују како падају брвна с клисом с црв |
| , који му тим већма завртише главу, кад им учитељка, пре него што ће лећи, приђе, једне подигну |
| задрхта, кад се њезине дотаче?{S} А кад им се погледи сусретоше, обојима сину једна иста светло |
| тепа стали чобани, намрштили се, па кад им још видиш у рукама оне големе тојаге, а младо срце н |
| све се боје да их очи не варају.{S} Све им се чињаше као шарен сан, који никад дотле уживали ни |
| ештеник Арон приповедаше:</p> <p>— Није им било доста, драги мајстор-Јоване, што навалише на шк |
| о лете и оне миле невидљиве слике, које им загрејаше њихове младачке душе.{S} Гргур лепо види п |
| рирез — нај! а кад пишу мапе, као да ће им рука отпасти...{S} Знаш ли ти, учитељу, где лежи Сев |
| дите, идите, драги господине.{S} Жао ће им бити кад чују да сте пролазили ; а и Гргур ће вам би |
| .</p> <p>Многе се куће светле и на баџе им узлеће дим горе у чисте и мирне висине.{S} Али је на |
| р, и нешто тако слатко и мило пролажаше им кроз душу, као да су у највелелепнијем храму, у који |
| умиљаваше око наших путника, као да би им хтео рећи: срећан пут!{S} Иван се попе на кола, за њ |
| апурена лишца Данице и Гргура, на глави им оне златне крунице, па они чисти стихари са широким |
| м братом, свештеником из Барање.{S} Сви им пођоше у сусрет.{S} Мајстор Јован, религиозан човек, |
| убезекнуше.{S} Хтедоше нешто рећи, али им отворена уста осташе непомична.{S} После дугог гледа |
| призивали у своје оџаклије и поверавали им, наравно врло смотрено, своје вратоломне планове.{S} |
| Ова два лиска, како лепо миришу; ти си им била мати, моја драга Данице.{S} Чуваћу их брижљивиј |
| тим им лекције све до испита, надгледам им прописе, а о испиту ме пола нестане, сита се настрах |
| непрестано другујем с ђацима као да сам им вршњакиња, преслишавам их, пратим им лекције све до |
| ам им вршњакиња, преслишавам их, пратим им лекције све до испита, надгледам им прописе, а о исп |
| рена прихвати штапове и шешире, а Јован им начини места у горњем месту свога великога стола.</p |
| ра погледом девичанске чистоте.{S} А он им стиште руке обојици; да му не налагаше начело уздржљ |
| есорима ишао на данове и славе, помагао им често у каквим домаћим или јавним пословима, а је ли |
| Затим је казао да сагну главе и очитао им покајну молитву.{S} Сви га пажљиво слушаху, гледајућ |
| ли да испијеш чашу, или да гледаш, како им из уста тече она слатка беседа.{S} Покојни поп-Крсти |
| дугачким гуњевима, па оним опанцима што им се кожа из далека црвени као кухани раци.{S} Још му |
| и поседоше на траву под туњом.{S} Гргур им прича све.{S} Иван ћути, па га сад отворено, сад исп |
| рича, па пословица, па песама — пуна су им уста, а ти само слушаш и бленеш као јучерање дериште |
| ни, не макоше се с места.{S} Дотакли су им се прсти.{S} Даничине очи сјајнуше још лепшим чаром, |
| ање.{S} Стискоше једно другом руке, дах им се за тренут устави, и расташе се.</p> <p>Да ли на в |
| жљиву мапетину: „Ево, покажите ми овде, има ли ту гдегод Србија, или српски народ.{S} Молим вас |
| е, своје устанке, тај народ има и силе, има и отпора.{S} И ми ћемо се, децо, одупирати, ‘борити |
| лепак — идите!{S} Ја знам, што ја знам, има рука работу...{S} Да нас когод не чује. (Ту Милан с |
| невесео.{S} Али и тузи, као и свачему, има краја и конца.{S} Тамо већ после поноћи разабра се |
| {S} Као и међ’ људма тако и међ’ децом: има их, који воле потказати него да му Господ здравља д |
| } Ето сам опет почела којешта говорити; има право отац што ми каже: да би била не само вредна, |
| "113" /> <p>— Ни сељаке ни великаше.{S} Има још доста Срба и осим њих.</p> <p>— Ваљда као што с |
| реко ограде, а вреле је сузе облише.{S} Има ли веће среће од овако чистих и невиних суза, које |
| очеше и цркве <pb n="106" /> машати.{S} Има жупанија где по нашим црквама почеше маџарски и црк |
| у страну. </p> <p>— Не знаш шта има?{S} Има много.</p> <p>—За тебе.</p> <p>— И за мене и за теб |
| од једне школе до друге.{S} А данас?{S} Има их у сваком трећем селу — ко би запамтио имена толи |
| , па ножице, па мало богме и кртинице — има ко и њу милује.{S} Једну калајлију у врх, а другу у |
| е знам, одговори Гргур, мислећи да тога има само у школи.</p> <p>— Видиш, овако се пише један, |
| и он, гледа, туби мисли, па и не зна да има још некога поред себе.</p> <p>Дуго је поп Крста сал |
| љивије узмете на око, а ви опазите и да има многе нове боре и да су оне пређашње и много тамниј |
| о камен из црквене порте!{S} Он воли да има цркву, да се у њој поје литурђија за сав народ хриш |
| гласом један депутат. „Ја и не знам да има српскога народа у царевини“, викну генерал, извуче |
| ојега села.{S} Али је чича Иван знао да има још лепшега и дарежљивијега света иза сеоскога плот |
| сорска „сословија“.{S} Ко зна?{S} Можда има протосинђел и право?{S} Узме табак чисте хартије, н |
| S} Збогом, моји мудри философи, и Илија има своју философију.{S} Времена и здравља, стрпљења, к |
| о дао Бог и има се из чега.</p> <p>— Па има још дана да о томе говоримо, поче Петрија.{S} Јако, |
| ла мах и занела га некуда далеко?{S} Та има то пуно тренутака, кад нам је књига само увод, капи |
| ано седети, читати — не разумем.{S} Шта има то толико у тим твојим књигама?</p> <p>— Ништа.</p> |
| , не дижући главе.</p> <p>— Не знам шта има то толико паметнога и у тој <title>Славјанци</title |
| на Другу страну. </p> <p>— Не знаш шта има?{S} Има много.</p> <p>—За тебе.</p> <p>— И за мене |
| ничтожава, а не воспитава.{S} Госпођица има право, прутови су грозни.{S} Ја их се гнушам.{S} Да |
| Београду?{S} Камо дахија?{S} Који народ има своје Карађорђе, своје Милоше, своје устанке, тај н |
| своје Милоше, своје устанке, тај народ има и силе, има и отпора.{S} И ми ћемо се, децо, одупир |
| уку.{S} Седи, жено, не мичи се.{S} Кафе има сваки дан... па онда, оче Ароне?</p> <p>— Онда нас, |
| хота је, жено, кад нам је ето дао Бог и има се из чега.</p> <p>— Па има још дана да о томе гово |
| и желим да их опет узмем у руке.{S} Али има доста што шта, што не могу да разумем, јер ме у мла |
| ипак учини, да иза тих магловитих речи има нешто озбиљно, нешто велико.{S} Ћутао је, а млада д |
| а лепо.{S} Кад ти је свега дао Бог, нек има један учеван из твога колена.{S} А ко да ти зна, га |
| блене, смеје се као луд.</p> <p>— Право има да ти се смеје.</p> <p>— Не смеје се он мени, него |
| риса цветка из једнога бокора.{S} Гргур има мало више поуздања у себе, Даница му се прибила, па |
| еног и свежег цвећа.</p> <p>— Ала у вас има много цвећа! примети мали Гргур, пошто је мало одах |
| ез ?</p> <p>— Не кува.</p> <p>— А у нас има још пун пунцат оволики ћуп.</p> <p>Ту она показа ру |
| богат ранама и пљачком.{S} Још и данас има у њих кићена оружја, ножева и сабаља кованих у Дама |
| малене осмине, која на насловном листу има богињу са лиром у десници руци.</p> <p>— Реци ми, м |
| само Доситије умео рећи.{S} И данас их има, који књиге пишу, ама нешто врдају, нешто увијају, |
| уће и скакуће, као што је била онда кад имадосмо оно част први пут се с њоме упознати.</p> <p>Ј |
| аћемо и то, али само ради оних, који не имађаху од срца порода.{S} Онима, који су га имали, и с |
| старање, које онако сиротни непрестано имађаху о мени...</p> <p>— Учитељу! упаде му у реч свеш |
| шњацима, који француски језик понајвише имађаше у власти.{S} Идеал су му биле Жирондисте.{S} Мн |
| старом познанику, Јовану столару, који имађаше радионицу ниже Стамбол-капије.{S} Деца иђаху уз |
| је такође испуњен сламом.{S} Пред собом имађаше новине <title>Вјестник</title> и дигнувши их ру |
| за руку свога синчића, који под пазухом имађаше буквар.</p> <p>— Доведох ти дете, учитељу, да и |
| је испредњачише Гргур и Милан.{S} Милан имађаше пушку о раменима; навика му избацити метак на п |
| себи, очи јој се наводнише, али толико имађаше духа да се ниједан сузни бисерак не појави на л |
| еш вечерас, не одлажи за сутра.{S} Увек имај на уму ове вредне кириџије, гледај да сваки дан шт |
| ци, говоре: вранци вранца вуку; и право имају. “</p> <p>— Хај, хај, мој драги Доситије, уздахну |
| м по какав расад.{S} Да ми није живине, имала бих још више цвећа, још лепшу баштицу.{S} Али ти |
| ога сасвим нема, што, осим певања, није имала ништа да изговори.{S} То је и учитељ Макса тек са |
| в, него: осетљив.{S} Што сам ове године имала драгољуба, па лепог човека, па невена боје разнол |
| угара, као што си ти.</p> <p>„Још нисам имала прилике да ти се похвалим.{S} Мати ми је навила п |
| окошију пуну авлију.{S} Да није лисица, имали бисмо и више.</p> <p>— Ја имам моје кокице, обе б |
| ху од срца порода.{S} Онима, који су га имали, и само се каже.{S} Јаше Иван Здравковић своје сл |
| двојица лепо обучени, европски, само су имали вишњеве фесове с црним кићанкама од свилена ибриш |
| тле ти и ја и мутим по својим ревирима, имам и ја, као што ти велиш, своје парохије.{S} Ти и не |
| х Новина</title>.{S} Дакле ја, учитељу, имам право.</p> <p>Учитељ Макса погледа га радознало, д |
| сад, онда горак и кисео.{S} Збогом!{S} Имам ја другова и осим вас — широк ми је Дорћол, па Зер |
| ад се још онако исто с њима заносим.{S} Имам осам маторкица, а пилића да једва броја знам.{S} Д |
| >— Ја... ја имам свога узрока.</p> <p>— Имам га и ја.</p> <p>— Имаш га и ти!{S} А какав је тај |
| једном озбиљно професор Тома.</p> <p>— Имам да вам саопштим неваљалство, каквом равна нема.{S} |
| м пилетом“.{S} Имаш ли буквар?</p> <p>— Имам.</p> <p>— А читанку?</p> <p>— А шта је то?</p> <p> |
| осадно ти је?{S} Ако, ако... ја хоћу да имам, да лепо поживим...{S} Шта ме се тиче...{S} Да, бе |
| а.</p> <p>— А што ти?</p> <p>— Ја... ја имам свога узрока.</p> <p>— Имам га и ја.</p> <p>— Имаш |
| лисица, имали бисмо и више.</p> <p>— Ја имам моје кокице, обе беле, па питоме.{S} Зовнем их сам |
| А рачуницу?</p> <p>— Јок!</p> <p>— А ја имам пуно пунцато књига; већ сам подерала четири буквар |
| ме само...</p> <p>— А шта да чујем, шта имам да чујем, да чујем ја од тебе; та знам море кад си |
| често сав добар усев школин позобље.{S} Имамо толике жалосне примере пред собом!</p> <p>Ту проф |
| ем доласку.{S} Опростите, путници.{S} А имамо на вас поруку.{S} Гргур...</p> <p>Још онај дежмек |
| ствар пресудимо, или да одлазимо.{S} Ми имамо своје послове....</p> <p>— Ви имате своје послове |
| ствар попечитељу, попечитељ нађе да ми имамо право, те тако се директору подрежу рукави, а ми |
| злази на сељачке зборове, брани црквено имање, заузима се за цркву, а омакне ли се којом која н |
| а, који довлаче дрва и пиће на чаршију; имао је макар по једног познаника готово у сваком селу |
| ом столићу.{S} Изгледао је као црква, а имао је и звоник, на ком је висило звонце.{S} Унутра су |
| ца, с леве стране момци, којих је вазда имао тројицу.{S} Шегрт је помагао доносити јела и служи |
| , зове се множитељ“, или „Стеван Немања имао је три сина:{S} Стевана, Вукана и Растка“, или „Пр |
| х песама...{S} А ти, Гргуре, шта си сад имао?</p> <p>— <title>Горски Венац</title>.</p> <p>— А |
| о да уђе девојка налик на Даницу; да је имао Макса још коју ћерку, мислио би да је то старија с |
| Ја немам крви на одмет.{S} И кад бих је имао, прво бих је пролио, погоди где?{S} На Теразијама, |
| Горски Венац</title>.</p> <p>— А пре си имао?</p> <p>— Милутиновићеву <title>Сербијанку</title> |
| но радости.{S} Чини му се као да би јој имао нешто пришаптати, нешто поверити.{S} И загрлио би |
| а полазим, сутра!</p> <p>Можда би Милан имао шта и приговарати, можда би га, с гледишта своје п |
| тке, па патка кад потрчи за нама!...{S} Имате ли ви патака ?</p> <p>— Ми немамо патака, али кок |
| ута, па онда да би преухитрио:</p> <p>— Имате право, госпођице; стари или нови метод — све зави |
| Ми имамо своје послове....</p> <p>— Ви имате своје послове, а ја ваљда немам никаквих својих п |
| авленија.</p> <pb n="133" /> <p>— Право имате, власт је власт, да није мудрија не би била стари |
| седети и ви !{S} А куд вам се хита; зар имате што прече од своје званичне дужности, за коју сте |
| кава није стигла. — Па то још могу и ја имати белаја са тим вашим директором.{S} Знате, деца су |
| газда Иван до ручка угодише шта ће овај имати донети на издржање детиње:{S} 200 ока жита, 10 ок |
| бовски нашим депутатима.{S} Све ћете то имати, ако то већ нисте читали у <title>Вјестнику</titl |
| у и заборавио како се моли Бог?{S} Али, имаш право да ме удариш по устима; знам ја, да си ти ис |
| аница, а зову ме и „дивљим пилетом“.{S} Имаш ли буквар?</p> <p>— Имам.</p> <p>— А читанку?</p> |
| лим.</p> <p>— Немој ни да се разболиш — имаш потпуно право!</p> <p>— Па нећу ни да умрем.</p> < |
| узрока.</p> <p>— Имам га и ја.</p> <p>— Имаш га и ти!{S} А какав је тај твој узрок, ако га смем |
| ш ли још онако много?{S} Благо теби кад имаш много лепих књига и добрих другова.{S} Ја овде у с |
| еш рећи и да сам рањен.</p> <p>— Дакле, име јој је Даница...{S} А је ли млада?</p> <p>— Мога до |
| ина, понуђена, седоше.</p> <p>— Моје је име Илија, почеће опет дежмекасти господичић, а ово је |
| протокол и отвори га.</p> <p>— Како је име детету?</p> <p>— Зовемо га Киран, а крштено му је и |
| > <p>— Зовемо га Киран, а крштено му је име Гргур.</p> <p>— Дакле Гргур, забележи учитељ, па оп |
| танчице.{S} Ја знам написати цело твоје име.{S} Само да видиш.</p> <p>Ту га ухвати за рукав и п |
| ац Доситејев; можда му се једва знађаше име у Чакову?{S} А његов син продрмусао је богме добро |
| огледа свога пратиоца:</p> <p>— Како ти име?</p> <p>— Гргур, протепа он доста непоузданим гласо |
| p>Још онај дежмекасти добро и не изусти име својега другара, а Даници клонуше руке и спусти шав |
| итиште цицу к својим прсима, па онда, у име лаке ноћи, исплази своме милом госту вршчић од оног |
| S} Једва чекам први снег, па да и то, у име Божје, отпочнем.</p> <p>„Да ти нисам већ постала до |
| и седе до учитеља.</p> <p>— Почео си у име Бога? упитаће поп.</p> <p>— А шта знам.</p> <p>— Ак |
| Милан, стиснувши је, помисли у себи: „У име Бога свршисмо и утврдисмо."</p> <p>А шта ли је поми |
| Миланову страну.{S} Знаш ме, ја сам као имела, морам се прикачити о ма чије стабло.{S} Добар си |
| же цркву, а оздо начелна слова његовога имена.{S} Погледа у Максу, погледа у остале око стола. |
| м слободном простору перорезима урезана имена; на једном углу познате четвороугаоне црте за игр |
| ежмекасти.</p> <p>— Молим за ваша чесна имена, упитаће Макса, пошто обадва млада господина, пон |
| i>буки — буки</hi>.{S} Казујете ли и ви имена слова или просто: <hi>аз — а</hi>, <hi>буки — б</ |
| мехну.{S} Би му мило што му дете погоди имена тих славних јунака.</p> <p>Поред пута сеоски поте |
| х у сваком трећем селу — ко би запамтио имена толиким учитељима.{S} Е сад да нешто устане покој |
| ж српска“.{S} Почуј да ти прочитам само имена : „младеж пештанска... младеж пожунска“...</p> <p |
| скамије готово поцрнеле, пуне урезаних имена од неколиких ђачких нараштаја.{S} Патоси се извит |
| Поносите се и ви тим великим и славним именом...{S} Поносите се, поносимо се!{S} Живело Српств |
| мах чу где га неки шумски дух викну по имену.{S} Трже се, и погледа изнад себе.{S} На брдашцу, |
| ох му дар : ливан!</p> <p>— А твоје <hi>имја</hi>? обрнувши се мачем оном трећем другу.</p> <p> |
| </p> <p>— А од куда ти јеси, и како <hi>имја</hi> твоје?</p> <p>— Аз јесам цар Валтазар од запа |
| еширом, то беше она иста мука отоманске империје, кад оно први пут завођаше униформу по френкиј |
| ротан, а радан, давао је кондиције деци имућнијих Сављана.{S} Од то доба управо и воде своје по |
| ису певали, па зато су крадом, у свакој имућној кући, опипали по коју плећку и повукли чашу две |
| и страшнији од свих људи у селу, па је инајет, чангризало, да знаш као воду, опет вели: не зна |
| .{S} Само у та доба латиће се „пиксле“, иначе је та скупоцена ствар вазда под њезиним кључем.{S |
| {S} На пољу се чујаху истом први петли, иначе је цело село већ одавна лежало у дубоком сну.</p> |
| здрави своме пароху, а кад виде, да му, иначе врло послушни, језик, отказује покорност, он, гро |
| {S} Хтео не хтео, и он је морао, ако не иначе, а оно из учтивости, слушати.</p> <p>— Ради сте д |
| ну!</p> <p>Не би Макси право, што му се иначе слободно ђаче тако заплашило, па не могавши савла |
| е сјају оне благе и лепе црте његовог и иначе пуно симпатичног лика.{S} А Милан?{S} А Гргур?{S} |
| ата се прокламација цара Николе и слово Инокентија, архиепископа херсомског, којом се оглашује |
| сахрани.{S} Тешко се је оженити сељаку инокосну, али кад си из Здравковића, онда ти цуре саме |
| крстимо.{S} Пита: „Хоћете ли Србина или иностранца?“ „Србина!" вичу сви без разлике. „Војника!“ |
| м или јавним пословима, а је ли требала интервенција у корист каквог забасалог друга, он је сва |
| тврди Макса са задовољством и све већим интересовањем.</p> <p>— Па онда, настави Илија, дигнувш |
| , своје вратоломне планове.{S} Ни једна интрига, ни један замашнији план не мину мимо њих неопа |
| није умео много ни мислити ни осећати, ипак му некако чудновато беше и у глави и у срцу.{S} Чи |
| сеђасмо пред њим у скамији.{S} Па ипак, ипак ; више пута чујем отуда из школе "гласиће"онаке ис |
| и пољубац и ону најдражу реч, али ипак, ипак беше окупана у сузама, кад је, тамо око поноћи, ух |
| , али је, ма како нејасно и изукрштано, ипак мислио.{S} Из малих, бледих, магловитих мисли ничу |
| Кажу да сам се много променила, али ја ипак још умем по каткад и сувише торокати.{S} Особито к |
| : текли леп новац још из скамије.{S} Па ипак кроз све те питомце провејаваше стари српски дух, |
| двоје сеђасмо пред њим у скамији.{S} Па ипак, ипак ; више пута чујем отуда из школе "гласиће"он |
| он чињаше све што и остала деца, али је ипак био неко особито дете.{S} Ма колико да је оно у шк |
| којој беше сира.{S} Устезаше се, али је ипак примио.</p> <p>— Данас нема школе, Грго; хајдмо та |
| не на другу, исквасим се сва, али ми је ипак жао напустити стари прелаз: напустише га сви, а ка |
| а би се на то само насмејала, али би се ипак и сама у децу загледала.{S} Нису прве буклије ни и |
| их врло хитро спусти у недра, бојећи се ипак да то учитељ не види.</p> <p>— Ево ово је зевалица |
| и, а најмање она мала Даница; али му се ипак учини, да иза тих магловитих речи има нешто озбиљн |
| нако пољут и построг, али су му прутови ипак данас и краћи и тањи, а и ређе их се маша него онд |
| у души пољубац и ону најдражу реч, али ипак, ипак беше окупана у сузама, кад је, тамо око поно |
| угар, а другари су као и родови.{S} Али ипак, мој другару, ово ти је писмо прво, а можда и посл |
| паметан.</p> <p>— Па?</p> <p>— Али сам ипак учинио једну велику, велику лудорију. </p> <p>— Са |
| ну ћелијицу, која је тесна, али коју он ипак за то називаше својом „вселеном“.</p> <p>Код прозо |
| <p>— Баш ништа не; не мислим, али нешто ипак премишљам.</p> <p>— А шта је то нешто ?</p> <p>— М |
| ћеш, Пауне, бити чобанин, ти, Јанићије, Ирод, а ти, Крста, цар Валтазар, а ти, Гргуре, мали цар |
| да престављенога, па онда у Ирода.{S} А Ирод, ногом о земљу и гласно повика:</p> <p>— Да знате |
| онио своје дрвено порекло.{S} Окрете се Ирод оној тројици царева, намргоди се <pb n="33" /> по |
| С леве стране, пред лицем Вертепа, стао Ирод цар, па се уозбиљио као какав маторац, а према њем |
| >И Богу се молише, молише;</l> <l>А цар Ирод смути сја,</l> <l>Јерусалим стужи сја...</l> </quo |
| разговетни и велегласни миг, потеже цар Ирод мача из корица.{S} Чисто не знате, шта се више све |
| њак Васо тамо пред вратима, само је цар Ирод стајао озбиљно и поносито.{S} А збор не прекидаше |
| м стужи сја...</l> </quote> <p>Ту и цар Ирод обори своју лепу главицу и снуждено наже се на мач |
| оди свечано и достојанствено главом цар Ирод, у стихару, са жезлом у руци и грдном круном на ле |
| но држао његовога концепта.</p> <p>Опет Ирод махну мачем, држећи га пружена према оном другом ц |
| , мрко погледа престављенога, па онда у Ирода.{S} А Ирод, ногом о земљу и гласно повика:</p> <p |
| ак, у подне кувано тесто, увече пилав с исецаним месом; петак, пасуљ без сланине и са салатом к |
| а се, а Милан, ма да се лицем трудио да искаже саучешће, опет не скидаше ока с лепе учитељеве ћ |
| конце путу директорову, па сад, љутит, искаљује јед над фамулусом Степаном, или се, особито по |
| нем, скачући с једне половине на другу, исквасим се сва, али ми је ипак жао напустити стари пре |
| мрвицу радости.{S} Ето зато волим да се исквасим, а да не пребацим себи да сам незахвална, да с |
| а је то уврстио у своја невина уживања, искључиво да се подвргне обичају.{S} Да му је могло бит |
| добро намештена леђа ђаволу, да из коже искоче од радости, па се грохотом смеју и за трбухе хва |
| ан, изађе из баште.{S} А кад беше сунце искочило на подне, сети се и он глади и глад њега снужд |
| их очију, округласта лица, у хаљиницама искраћалим, али чистим и опраним.</p> <p>— Хе, жено, ви |
| Па још данас, кад се код школе и цркве искупило мало и велико.{S} Школско двориште почишћено, |
| а школа б...ска забруја као кошница.{S} Искупише се ђаци из свију села, и стари и нови.{S} Једв |
| се Макси допаде ово избачено поређење. „Искусан човек", помисли у себи, остави бројанице на сто |
| ли у почетку маја.</p> <pb n="45" /> <p>Искусни Максо у длаку је умео прорачунати кога ће дана |
| вило: цјел освештава средство?{S} Сума' искуства, сума мудрости, је ли вам познато било ово все |
| брже боље у књигу.{S} Зна, као човек од искуства, да у учитеља Максе нема циле-миле, већ, као п |
| ло, да врло много зна.{S} Своја знања и искуства текао је ван себе, говором и дружбом, животом. |
| одина оца... ту је све — године, знање, искуство, једним словом све... реците нам, драги господ |
| итрополитско двориште.{S} Митрополит се испе на један вис, а народ, као таласи око стене, слеже |
| сеоским нектаром, пало је много прича, испевао је попа много божићних песама, док се учитељ Ма |
| езиним великим задужбинама, док се није испела у најлепши сан, који га је, млађанога, крепио до |
| </p> <p>На један сахат пред заход сунца испеше се на један вис.</p> <p>— Погледајте право доле! |
| </p> <p>На то Максо ништа не рече, само испи чашу, не куцнувши се по свом обичају са попом.{S} |
| и се по свом обичају са попом.{S} И поп испи своју чашицу, па и он преста, чекајући да учитељ н |
| доли чашу заклопачким вином и до дна је испије.</p> <p>У тај исти тренутак отворише се врата и |
| а ћеш пре: или да се машаш јела, или да испијеш чашу, или да гледаш, како им из уста тече она с |
| оцену), па од дерта хуче и пуши.</p> <p>Испит је трајао више од два часа, што је онда била нечу |
| клоњено је да тим драже буде тамо после испита.{S} Таман се чича Милија (који се већ уабаносио |
| реслишавам их, пратим им лекције све до испита, надгледам им прописе, а о испиту ме пола нестан |
| ца оцу образ осветлала.{S} На завршетку испита поделише дарове.{S} Гргур је добио најлепшу књиж |
| ет, код којега је вредно зауставити се, испитати га.{S} А највећма вољаше у слободним часовима |
| нек ју воде старије и зрелије главе.{S} Испите сам положио, Лицеј цео довршио.{S} Живот је борб |
| груди и ђака на београдском Лицеју.{S} Испити се почели раније; крајем половине јуна завршиће |
| ве до испита, надгледам им прописе, а о испиту ме пола нестане, сита се настрахујем, особито за |
| ! омаче се Јовану, куцнуше се чашама и испише по једио заклопачко.</p> <p>— За ово месец дана |
| оше напуњене чаше, куцнуше се и до капи испише.{S} Једно од попових чељади истрча у двориште, п |
| војим прсима, па онда, у име лаке ноћи, исплази своме милом госту вршчић од оног немирног, а оп |
| себи : „Зађох далеко, дубоко је, али ћу испливати, скрећи!{S}" И доиста...</p> <p>— Учите ли де |
| <p>- Иди, сине, доле у поточић, па мало испљускај очи и образе, па онда дођи у кућу.</p> <p>Учи |
| оле на поточић, опраше умашћене ручице, испљускаше уста и умише се.{S} То је стара учитељева за |
| а му избацити метак на птицу или кад се испне на какав вис.{S} Још добро ни свануло, кад стигош |
| и беле се вита мунарета, и кад се сунце испне на подне, а јасно-грли мујезини с висина кличу пр |
| Христос родио се у Витлејему Јудејском, исповрти Паун своју богословију.</p> <p>— А где се роди |
| насмеја, па поче наново савијати главу, испод ока гледати, смешкати се и мазити.{S} Али се у Ма |
| с Бог сачува, две недеље нисам се макла испод школског крова, наплела сам, наткала сам се.{S} Ч |
| .{S} Иван ћути, па га сад отворено, сад испод ока погледује, а Петрија села <pb n="141" /> прав |
| е.{S} Али сам се и находао ноћу, па све испод њезина прозора.{S} Па што сам се науздисао, доста |
| ветом његовим, иста она цица-маца преде испод големе пећи.{S} Али се велика промена догодила на |
| } Фамулус Степан намести се крадом доле испод Вертепа, па поче одоздо мицати луткама, које су б |
| овај прозив свој четворици задрхта срце испод кошуљице, па се одвојише од осталих својих другар |
| Даница лактом оборила колаче па их купи испод стола, а Гргур се већ замислио, а по глави му се |
| рно сави у другу чисту хартију и спусти испод својих чистих кошуља, у дну сандука.{S} Забрави г |
| еном кићанком.{S} Какве крупне црне очи испод високога чела, па уста вазда отворена, а уснице т |
| , и да му је онда ко пажљивије погледао испод трепавица, опазио би две сузне капљичице, које се |
| гласом, па се тога дана не би ни макао испод школског крова.{S} Поп Крста му долази, али не че |
| а са Миланом се рукова, погледа га мало испод очију, па опет, савладан стидом, спусти своје црн |
| : какоко, какококо !{S} Сад су све тамо испод кошева, али сутра кад прну са седала, изађи у тре |
| на вратима се зачу куцање.{S} Даница се исправи, својим крупним очима погледа према вратима, ко |
| ије године.{S} Сазреће.</p> <p>Гргур се исправи, преста ударати прстом по столу, погледа у Макс |
| ме покојни Ђеро и попити, зваше ме и у „исправничество“ шабачко, али ја не хтех остављати школе |
| јем.{S} Кад је Гргуров отац све тачно и исправно предао учитељу, пољуби се с њим, пољуби још је |
| децу загледала.{S} Нису прве буклије ни испражњене, а учитељ Макса развезао с попом дугачке див |
| у подне по литру вина, а мајстор Јован испразни с мајсторицом Макреном тачно полуоку.{S} Овај |
| , Боже здравља .{S} Молим вас узмите да испразнимо још по једну две, док нам кава није стигла. |
| , да ће се пробеседити која паметна или испразнити по једна или две, е онда ће вам листом нагрн |
| реми се да их проведе, а Макса и Даница испрате их до потока, до новога моста.{S} Кад су се рас |
| е попе на кола, за њим Паун, који ће да испрати брата, па напослетку Гргур, који се једва отрже |
| еног београдског књижара Возаровића.{S} Испративши све то с најлепшим жељама, и мислећи неколик |
| о његов старији брат Паун.{S} Даница их испратила готово до на крај сеоских кућа, дала Гргуру п |
| ако добра, <pb n="93" /> као што смо те испратили из нашега села.{S} Онда ћеш за дело прочитати |
| њи, кад оставим рад.{S} Кад би ми могао испратити овда <pb n="97" /> онда по коју лепу књижицу! |
| пређашњем месту, равнодушно дочекује и испраћа неумољиве часове живота.{S} А кад бисте ушли у |
| отвара капије на Сави и Дунаву и широм испраћа оружану браћу браћи у помоћ.{S} Стари прота Мат |
| етир стране, а кад се сви ућуташе, а он испрва слабије, па све јаче и јаче поче беседити.{S} По |
| ати жив у том чуду од кућа.</p> <p>— Ту испрегоше коње, и док их је слуга провађао, отац извади |
| /> њихово друштво било је негде далеко испред њих, а они су овамо далеко позади храмуцали, нас |
| Ту се Макси очи наводнише.{S} Узе убрус испред себе и поче их на махове брисати.</p> <p>— Време |
| ш једном ове речи Доситејеве, узе књигу испред кћери и стави је преда се.{S} Преврнувши два три |
| аковања; али је и Гргур морао исто тако испредати до најситнијих ситница.{S} Даница, по обеду, |
| казасу, који онде преко пута на вртешку испредаше свилене и сребрне гајтане, а вечером би више |
| путем поред Споменика.{S} Много раније испредњачише Гргур и Милан.{S} Милан имађаше пушку о ра |
| и.{S} Гргур оборио главу, а он наставља испрекиданим говором....</p> <p>— Ето ми пише Милан, пи |
| им шарчицама олабавили ; она велика пећ испрепуцана сва па жутом земљом а местимице и пекмезом |
| погаче, скиде пешкирић са оне Даничине, испресавија га, и остави под јастучић на свом кревету.{ |
| тле уз брдску стрмен, која је окрчена и испресецана оградама.{S} А кад престаше ограде, уђоше у |
| т догодило у нашем заводу.{S} Затим нам исприча све што се догодило.</p> <p>— Па то није неваља |
| а он јој је, у издробљеним реченицама, испричао свој мали кратки животопис.</p> <p>Паде сутон |
| обрижним питањима, онда је он на махове испричао све, сваку и најмању ситницу о детету, о учите |
| уцни ако смеш!{S} Само се малко помичу, испружају вратове, издижу се на врх опанчића да боље ви |
| већ једном себи од утисака којима га је испунила проста, природна и лепа појава учитељеве кћери |
| мах не раздрагаше, али га мало по мало испунише светим страхом, дивљењем, нечим што кроз свега |
| онога што нам је до скора тако годило, испуњавало цео живот наш.{S} Ја још непрестано другујем |
| отив тебе, заклех се да ти пишем, и ево испуњавам своју заклетву.{S} Гргуре, да ме случајно сад |
| стучић од дебела платна, који је такође испуњен сламом.{S} Пред собом имађаше новине <title>Вје |
| .</p> <p>— Севастопољ пао.</p> <p>Макса испусти маказе и паде на столицу.</p> <p>Деца притрчаше |
| а, дрема фамулус Степан, у дремежу лулу испустио, па сад, тргнувши се од цврчања вратница, пред |
| ош иста она икона над креветом његовим, иста она цица-маца преде испод големе пећи.{S} Али се в |
| е погледи сусретоше, обојима сину једна иста светлост, обузе их једно исто осећање.{S} Стискоше |
| и шубару капом или шеширом, то беше она иста мука отоманске империје, кад оно први пут завођаше |
| дрости“.{S} Само је мала Даница још она иста брбљива и несташна птичица, која исто онако цвркућ |
| и својој соби и броји бројанице.{S} Још иста она икона над креветом његовим, иста она цица-маца |
| Гргурово добро учење и примерно владање истакло га мимо све другове његове.{S} Већ је на измаку |
| поче се клети у себи: „Истераћемо вас, истерати!"</p> <p>А Гргур дотле лежаше назатке, и гледа |
| тисну песнице, и поче се клети у себи: „Истераћемо вас, истерати!"</p> <p>А Гргур дотле лежаше |
| ороме баби, што мисли да ће једног дана истесати Душана.{S} Хоћу море слободу овде, овде, па он |
| </p> <p>— „Мој синко!...“</p> <p>— Вели исти игуман хоповски, примети мајстор Јован.</p> <p>— „ |
| ао га Стојко дунђерин; а чункови су они исти стари, материни.{S} Отац ми је узео ново вито, па |
| им друговима, а и сад си, знам ја, онај исти, најбољи међу најбољима.{S} Зато се на тебе, осим |
| орила лепу мудру главу, и шије.{S} Онај исти стари, сада још старији сат тиктаче на свом пређаш |
| учитеља Максу, вами се чини још је онај исти, па опет, кад га пажљивије узмете на око, а ви опа |
| велики сахат на дувару изби осам, у тај исти тренутак неко куцну на вратима, и кад се отворише |
| вом поздравише новога војводу.{S} У тај исти мах ударише сва звона на свима карловачким црквама |
| да пружи руке да их дотакне, али у тај исти мах чу где га неки шумски дух викну по имену.{S} Т |
| вином и до дна је испије.</p> <p>У тај исти тренутак отворише се врата и уђе професор Сава са |
| Милан, и нехотице, опет се окрену, а у исти мах осврте се и Илија, погледа горе према Даници, |
| има привикне браћи „Живео!“ али му се у исти мах оте поглед на магистрат, виде на њему великог |
| зе ону исту књигу и отвори је.{S} Али у исти мах отворише се на соби врата и споља још жешће ду |
| /p> <pb n="85" /> <p>— Стој!{S} Викну у исти мах Милан, који се беше већ дигао са својега места |
| ту, једрају, постају, ходе истим путем, истим путем, али разним циљевима.{S} Милан види <pb n=" |
| ећа, исто као пре, калопер и здравац на истим местима, само су данас крупнолиснији и бокорастиј |
| p>Обојица расту, једрају, постају, ходе истим путем, истим путем, али разним циљевима.{S} Милан |
| пуноводни, струје преко камења са оним истим жубором, али тај жубор јаче мрмори овладалом тиши |
| Причаћу вам о Штуру, продужава професор истим жаром.{S} Јесте ли слушали што о њему?{S} Велики, |
| стим чаршавом, тањири и чиније од бела, истина мало простија порцулана, ножеви и виљушке од чел |
| није старост сломила, поразио га удар, истина очекивани, али и сувише силан да се преболи: у ф |
| те не би могло бити поп или капетан?{S} Истина су и капетани данас појефтинили, али тек, тек бо |
| читељ сасвим одлучно.</p> <p>— Шта није истина, ево новина...</p> <p>— Новине лажу!</p> <p>— Ам |
| одигоше маказе на сто.</p> <p>— То није истина! викну учитељ сасвим одлучно.</p> <p>— Шта није |
| љубав, одликовање.{S} Његова љубав беше истинита и топла, али не она, коју је предосећала Даниц |
| никаква варљива опсена, него исто тако истински живот као и онај горе у његовом селу.</p> <pb |
| ђени.{S} Ти, ти си... ја, знаш ме, увек истину говорим... ти си увек био онако, онако мимо нас. |
| добри попе, да се и тамо говори и пева, исто као и у овој нашој слободној Србији.{S} И тамо је. |
| ше до баштице.{S} Пуно разнолика цвећа, исто као пре, калопер и здравац на истим местима, само |
| ичине образе, те се измешаше са другим, исто тако крупним али врелим капљицама, које се и нехот |
| иљу ђаке у једну школу, која је обично, исто као и б....ска, баш уза саму цркву.{S} У таким шко |
| ојој живљаше, беше насред авлије, коју, исто као и муслиманске конаке, опасиваху високи зидови |
| м у Карловце!</p> <p>И ја! викну и Сава исто тако одушевљено.</p> <pb n="111" /> <p>Гргур гледа |
| а иста брбљива и несташна птичица, која исто онако цвркуће и скакуће, као што је била онда кад |
| ори мудро као какав поп.{S} Учитељ оста исто онако озбиљан: на његову суморну и убрану лицу ниј |
| и она очева жестока нарав.{S} И сад је исто онако пољут и построг, али су му прутови ипак дана |
| поклопило и најближа брда.{S} Често је исто тако суморно у прсима која је прострелио јад.</p> |
| постарио, али духом није клонуо; још је исто онако тачан и у школи и у цркви.</p> <p>„А мајка?{ |
| и, ми смо, хвала Богу, сви здрави, које исто и теби од свемилостивога Бога желимо.{S} А и како |
| ута чујем отуда из школе "гласиће"онаке исто као што смо их ми од себе давали, кад би нас, нест |
| ри поста, па и старији људи и жене чине исто то.{S} Напрасит је, плане, <pb n="30" /> лако изаз |
| али погледом дужим и дубљим, окрете се исто тако спокојно, уседе на коња, па са свим обичним г |
| ме удариш по устима; знам ја, да си ти исто онако племенит и добар, а ја сам ето још брзоплета |
| и, свога ђаковања; али је и Гргур морао исто тако испредати до најситнијих ситница.{S} Даница, |
| е својим великим очима.{S} Суморно небо исто тако непровидљиво и тешко као и њезина судбина од |
| е то јава, никаква варљива опсена, него исто тако истински живот као и онај горе у његовом селу |
| инула за живином.{S} И сад се још онако исто с њима заносим.{S} Имам осам маторкица, а пилића д |
| е мило и драго општенародно благо; тако исто и свој једнокрвној славенској браћи, која живе у г |
| ину једна иста светлост, обузе их једно исто осећање.{S} Стискоше једно другом руке, дах им се |
| Милане! понавља Гргур свој неми протест исто онако тужно и чемерно.</p> <p>— Ко још верује у ви |
| ом „преносном смислу“ говорећи Макси, у исто време одазвао се на све оно што је помињала Даница |
| рашно.{S} Он је оружани спроводник, а у исто време хазнадар ; у руци му гломазна каса, велики р |
| па онда најмлађи.{S} Фамулус, који је у исто време и кухар, изнесе неколико пуних чинија пасуља |
| шта своје политике, и одвраћао, да се у исто доба не појави близу њих и остало друштво, које до |
| <pb n="37" /> <p>— Ваистину роди! викну исто тако поп, па се пољуби са учитељем.{S} Па одмах, ј |
| сам ти још као неки најстарији ђак, још исто онако редовно и строго постим са ђацима све велике |
| као што беше јуче, па опет поред све те истоветности и неприметности, често не верујете очима к |
| оред себе лепог и угледног господичића, истог онаквог, каквог је одавно привиђала у својој набу |
| дити, нисте у томе сами самцити, тог је истог мњенија и ваш земљак.{S} И Гргур би хтео и ред у |
| табацима, на њему велики црни дивит од истога <pb n="71" /> дрвета као и пескаоница, лево и де |
| бак чисте хартије, начини два три стиха истој јесени — не иде!{S} Покуша да састави нов косовск |
| моји ученици, не бојмо! продужи Сава у истој свечаној раздраганости...{S} Који народ сам себе |
| тати па гледати на село, кад се тамо на истоку помаља сунце, или у летње доба кад на њ сипи киш |
| упишу се и он и Милан у Лицеј, који је истом пре неколико година премештен из Крагујевца у Бео |
| их колача, па бео помастан сир, који је истом данас начет, па пуна заструга бело-жутога липовца |
| ад се о вечери укаже на небу, на ком се истом дробе и на разлаз спремају давнашњи облаци.{S} Не |
| ах да јој се приближи и дотакне руке, у истом тренутку осети где га нешто жацну у срце; ни сам |
| па опет ућута и не рече ни једне.{S} У истом тренутку отворише се врата и уђе Даница, Макса пи |
| ћ, онај што већ трећу годину седи све у истом разреду.{S} Ништа не учи, ништа и не зна.{S} Он ј |
| Мицкијевића, рећи ће Гргур, који беше у истом заносу као и његов професор.</p> <p>А Милан?{S} О |
| је још једном види.{S} И Илија се баш у истом тренутку окренуо.{S} Даница већ стајаше с оцем го |
| ватру, оде и леже.{S} На пољу се чујаху истом први петли, иначе је цело село већ одавна лежало |
| у <pb n="109" /> слику сувремене српске историје.{S} А Милан?{S} И Милан слуша пажљиво, али из |
| офесор Тома и катихета.{S} Али да знате историју ове вечери, бисте се и сами мало насмејали.</p |
| писму.{S} Послао јој преко оца и Српску Историју од Давидовића и целога Доситеја у издању оновр |
| ица Даница.{S} Прочитајте <title>Српску историју</title> од Рајића и <title>Црквену историју</t |
| рију</title> од Рајића и <title>Црквену историју</title> од Евсевија; нигде нећете наћи помена |
| о вам је по вољи, да нам приповедите ту историју.{S} Макрено, каву.</p> <p>— Познајете ли ви Ст |
| p>Кад се зађе дубље у Дорћол, тај комад источне вароши у Београду, а вама се и нехотице наметне |
| ијском кроју.{S} А сваком о пасу висаше источни нож у шареним цагријама, а многима, кад бисте о |
| ом, Јалијом, живописно блеште дућани са источном робом, пекарнице и млекарнице, џамије и хамами |
| ру благост и питомост с мушком збиљом и истрајношћу у свакоме послу, којега се прихвати.{S} Ако |
| мапама, толико су потамнеле и местимице истрвене, а скамије готово поцрнеле, пуне урезаних имен |
| жи!{S} Потегну Хасо ножину, једва му је истргох...{S} Ето ти још некаква Турчина...{S} Повуци, |
| очима, а сироти, мало заплашени ђачићи истресају своја мала знања као поп бисаге кад се враћа |
| <pb n="120" /> по Богу ја, а жели да се истресе из рита, том никад нису на одмет ортаци.</p> <p |
| S} На столској плочи, на којој се давно истрла плавчаста боја, неколико упрљаних школских књига |
| капи испише.{S} Једно од попових чељади истрча у двориште, па у ноћну тишину опали из танке арн |
| бом.{S} Он примаче свећу ближе, узе ону исту књигу и отвори је.{S} Али у исти мах отворише се н |
| шине од једнога краја брда до другога, истурујући својих седам боја све сјајније и сјајније.</ |
| им вратницама.{S} Већ су се четири зиме истутњиле од како је учитељ Макса захвалио на професорс |
| чин лесковац ?{S} Нема га више, и он се истутњио, као и она очева жестока нарав.{S} И сад је ис |
| </p> <p>— На Божић се родио Господ наш, Исус Христос, откреше Јанићије. '</p> <p>— Тако је.{S} |
| нека нам каже Паун!</p> <p>— Господ наш Исус Христос родио се у Витлејему Јудејском, исповрти П |
| > <p>— На ком се месту родио Господ наш Исус Христос, нека нам каже Паун!</p> <p>— Господ наш И |
| који дан.{S} Док стигне само војвода из Италије, док се приберемо, запитаћемо се за јуначко здр |
| дину директору, то је моја ствар, то ће ићи лако; ама јеси ли се побринуо за стан, где да смест |
| реокренуло; учен човек, ако ће и пешице ићи, сваки га поштује, а неучена, видећи где се вози на |
| ици.</p> <p>— Одмах, одмах, учитељу.{S} Их, како ни мало ниси радознао, ето, то ја већ не бих м |
| и кад се докопаше правога насипа, једва их слуга савлађиваше, као виле полетеше у најбржи кас.{ |
| из свију села, и стари и нови.{S} Једва их је учитељ Макса сместио у скамије: напред млађи наза |
| ни марш, а мајстор-Јованов шегрт одазва их обојицу.</p> <p>Кад уђоше наши лицејци, мајстор Јова |
| стазе, па бих чисто да си и ти овде, да их гледаш и да им се дивиш.{S} Поред плота засадила сам |
| хтели да протару очи, да боље виде, да их како не варају.{S} Гледају један пут, гледају два пу |
| азуме.{S} Што не говоре вако просто, да их и ја разумем: али тако ти је данас и са столарством, |
| шу, ама нешто врдају, нешто увијају, да их често сам Господ разуме.{S} Што не говоре вако прост |
| били!{S} Јесу ли ово твоја деца?{S} Да их Бог поживи, красни синови.{S} А иду ли у школу?</p> |
| , док се она мало разабрала и сетила да их нахрани.</p> <p>А наши путници путоваху као на тичји |
| ржљивости према младости, беше готов да их загрли. „Моја лепа и драга будућности српска !“ тако |
| {S} Гледају и гледају, а све се боје да их очи не варају.{S} Све им се чињаше као шарен сан, ко |
| е.{S} Види их све, већ да пружи руке да их дотакне, али у тај исти мах чу где га неки шумски ду |
| ристану.{S} Фамулус Степан спреми се да их проведе, а Макса и Даница испрате их до потока, до н |
| менута цветка.</p> <p>Он се устезаше да их дотакне.</p> <p>— Шта, ти не волиш цвет ?</p> <pb n= |
| не цветиће.{S} Гргур се једва осмели да их се дотакне.{S} А кад се она саже да откине још један |
| во Гргур, не смем.</p> <p>— Кажем ти да их извадиш!</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Не смеш?</p> <p> |
| е, па сад, како ти се чини, ја велим да их упишемо обојицу у гимназију?</p> <p>— Како те Господ |
| там, то их све већма разумем и желим да их опет узмем у руке.{S} Али има доста што шта, што не |
| n="27" /> отворила школска врата, гледа их и крсти се.{S} Иза њених леђа надвирује се фамулус С |
| ица има право, прутови су грозни.{S} Ја их се гнушам.{S} Да тебе повалимо, драги Илија?</p> <p> |
| ајстор Јован није приметио.</p> <p>— Ја их, господине, предајем у ваше руке; ја познајем вас; н |
| вене у Прагу, добро, растерајте... нека их Аврам растера и из Београда — чудна ми чуда, као да |
| Као и међ’ људма тако и међ’ децом: има их, који воле потказати него да му Господ здравља да.{S |
| едне школе до друге.{S} А данас?{S} Има их у сваком трећем селу — ко би запамтио имена толиким |
| : трцава, гарава! а оне обе у крило, па их милујем.{S} Кадгод их храним, ја само пружим руке, а |
| у, мала Даница лактом оборила колаче па их купи испод стола, а Гргур се већ замислио, а по глав |
| адвојица поскидаше фесове.</p> <p>Макса их отпоздрави, а непрестано их посматра својим упалим о |
| <p>— А што тако опознисте, децо ? упита их Иван, кад приђоше руци.</p> <p>— Шта нисам, јадна, м |
| а чита.{S} Чита једно, чита друго, чита их још једанпут, гледа и по трећи пут то у једно то у д |
| е кућице у правилним редовима, шта пута их поглеткујем отуда са стазе, па бих чисто да си и ти |
| а само и плаче као мало дете.{S} Даница их остави, па брже ускочи у своју баштицу, паде на једн |
| ошао његов старији брат Паун.{S} Даница их испратила готово до на крај сеоских кућа, дала Гргур |
| танку су војевали заједно.{S} Четворица их беше уз Катића, а кад један погину у тамнавском Поса |
| уров отац, међу Здравковићима.{S} У оца их беше тројица, али један умре одмах по очевој смрти, |
| сви.{S} Чисто му се скратише ноге, кад их учитељ упути да редом, један по један, прилазе к „ца |
| а мапи, како су дивне и горостасне, кад их погледате са оваквих отворених висова као што је Ава |
| алост и радост краткога су века.{S} Кад их гледате како живо веслају оним дрвеним кашичицама и |
| шта, она значи стотину и хиљаду.{S} Кад их је много, можеш коју и побрисати.</p> <p>Махну глави |
| два лиска, и пружи му их.</p> <p>— Кад их овако гледам и миришем, а ја се сећам нашега детињст |
| изађоше чак до сеоског потеса.{S} А кад их опазише оздо низ ливаду, Петрији се скратише ноге од |
| е обе у крило, па их милујем.{S} Кадгод их храним, ја само пружим руке, а оне саме са длана кљу |
| ешто тамно, нешто далеко.</p> <p>Из ове их тишине опет изведе учитељ Макса.{S} Поче, али у овај |
| ови ипак данас и краћи и тањи, а и ређе их се маша него онда кад нас двоје сеђасмо пред њим у с |
| обојима сину једна иста светлост, обузе их једно исто осећање.{S} Стискоше једно другом руке, д |
| ли је живот што га ови проводе.{S} Бије их у путу зима и врућина, и киша и снег, и опет гмижу н |
| х је данас узалуд тако рећи вијао, није их стигао, па зловољан сврну у телалницу, да промени св |
| {S} Дуго их је гледао и гледао, а после их је једва и видео кроз сузе, које му овлажише очи.{S} |
| па онда овлаживши десни палац, предузме их поново ређати.{S} Међутим је њезин брат у другој соб |
| да их проведе, а Макса и Даница испрате их до потока, до новога моста.{S} Кад су се растали и и |
| пред, и ништа <pb n="56" /> нема што ће их уставити.{S} Видите како је тешко живети на овоме св |
| однише.{S} Узе убрус испред себе и поче их на махове брисати.</p> <p>— Време је да се и за ово |
| појаве.{S} Из те мучне неприлике извуче их кутњи пас, који изненада залаја.{S} Тргоше очи, погл |
| собом.{S} Љубећи једно по једно, бацаше их у ватру, гледаше, како се преливају проженути пламен |
| атом шумарку изнад куће њихове.{S} Види их све, већ да пружи руке да их дотакне, али у тај исти |
| е је, да смо на чисто.</p> <p>— Па води их.{S} Ако нисмо ми.{S} Бог ће с њима бити! једва прому |
| уз Милана, а још више уз Гргура.{S} Али их је данас узалуд тако рећи вијао, није их стигао, па |
| има чути здравица и напијалица, Бога ми их не умеју онако ни они што књиге пишу.{S} Па прича, п |
| п Крста говори слово ученицима и храбри их.{S} Стало је Максу много муке, док је погодио левом |
| па онда приђе к собњим вратима и отвори их.</p> <p>Пред њим је стајао један стасит, личан сељак |
| од његових врата.{S} Он приђе и отвори их. „Ево то је твој земљак", рече један од млађих калфа |
| воје беле кошуљице.</p> <p>— Таки да си их извадио ! викне мала вртарка мало оштријим гласом.</ |
| кад ти оно дадох неколико цветића, а ти их сакри у недра да не види учитељ?{S} Јеси ли још и са |
| ствовати.{S} Прва је регула, руководити их взајмној љубови и согласију, па онда црква, богослуж |
| по намеравао, опет се не усуди мрднути их.{S} Овда онда, тек да рекне што, умеша се у разговор |
| ица не стигне да му их прочита, ни таћи их неће.{S} Не толико слабог вида ради, наочари су му д |
| вине <title>Вјестник</title> и дигнувши их рукама изнад главе, читаше најновије догађаје.{S} Са |
| кућа.</p> <p>— Ту испрегоше коње, и док их је слуга провађао, отац извади погачу и сир, простре |
| ма као да сам им вршњакиња, преслишавам их, пратим им лекције све до испита, надгледам им пропи |
| те са стола. „Тако луде, глупе, а нисам их још од јуче ни прстом дотакла!{S}" Ту их поче мешати |
| кокице, обе беле, па питоме.{S} Зовнем их само : трцава, гарава! а оне обе у крило, па их милу |
| бирам боб и пасуљ, сушим мехуне, млатим их, и зрна остављам за зимицу.{S} Да видиш моје лехе, м |
| љено попово двориште.</p> <p>Пред кућом их очекиваше главом поп, пун добре воље и нестрпљења, д |
| ш један бокорић црвеножутог цвећа, а он их врло хитро спусти у недра, бојећи се ипак да то учит |
| рајане; док стигнеш до Лепенице.{S} Пун их је Крагујевац.{S} Па личне, па здраве, па богате.{S} |
| мало збуни па тихо шапну:</p> <p>— Ево их.</p> <p>Једва изустив то, покаже јој недро своје бел |
| ро и нејако слази ближе к Дунаву, много их је нашло прибежишта у Београду, Смедереву и осталим |
| штовањем метну преда се на сто.{S} Дуго их је гледао и гледао, а после их је једва и видео кроз |
| најбржи кас.{S} До друге механе пробио их зној, ту их протрљаше сеном, услужни механџија изнес |
| лехама.{S} Облачно јесење небо гледало их, и у овом тренутку заплакало је, крупне капљице шушт |
| доцније?{S} Онда, онда дабогме да ћемо их ређе, много ређе виђати.{S} Али зар да <pb n="52" /> |
| з школе "гласиће"онаке исто као што смо их ми од себе давали, кад би нас, несташне, окачио њего |
| p> <p>Макса их отпоздрави, а непрестано их посматра својим упалим очима. </p> <p>— Ви ћете се м |
| ељка као да шенуше мало од радости, ено их у кухињи, ухватиле се за руку, па (нека Бог на добро |
| рно поведеније, на жив пример; смотрено их чувам од соблазнителних речи, од љадословија, од сви |
| тор-Јовану:</p> <pb n="69" /> <p>— Лепо их је издашна природа украсила, а кућа још лепше одгаји |
| и час забавим.{S} Што их више читам, то их све већма разумем и желим да их опет узмем у руке.{S |
| е, децо, данас стећи пријатеља, па зато их ваља себи ковати јоште из малена.{S} Па да се главом |
| о је једна од оних одабраних књига, што их је пре пуне две године послао Гргур.{S} Гледа у слов |
| х кошуљица, сакрије сва три цветка, што их дотле ношаше у недрима.{S} У тај мах удари најстариј |
| ше — тако се сећам оних првих дана, што их обоје овде проведосмо.{S} Дуго сам чувао ону киту цв |
| свако вече по који час забавим.{S} Што их више читам, то их све већма разумем и желим да их оп |
| ан пут мало љутито, баци оба цветка што их држаше у ручици, напрћи танке своје усничице, „иди!“ |
| b n="12" /> <p>— Волим.</p> <p>— Па што их не узмеш?...{S} Рекав то, опази мала Даница да и они |
| ти и омириса она два лиска калопера што их држаше у руци.</p> <p>— Ова два лиска, како лепо мир |
| је само Доситије умео рећи.{S} И данас их има, који књиге пишу, ама нешто врдају, нешто увијај |
| кси.</p> <p>Учитељка и попадија гледају их такође гануте.</p> <p>— Али ћемо, као што си рекао, |
| title>, али, док Даница не стигне да му их прочита, ни таћи их неће.{S} Не толико слабог вида р |
| /p> <p>Она ускиде два лиска, и пружи му их.</p> <p>— Кад их овако гледам и миришем, а ја се сећ |
| о шта ће од којега бити.{S} Великаши су их призивали у своје оџаклије и поверавали им, наравно |
| х још од јуче ни прстом дотакла!{S}" Ту их поче мешати брзо, брзо, брзо, па онда овлаживши десн |
| .{S} До друге механе пробио их зној, ту их протрљаше сеном, услужни механџија изнесе ракију и к |
| гама.{S} Од јуче је започео упис, ја ћу их одвести господину директору, то је моја ствар, то ће |
| била мати, моја драга Данице.{S} Чуваћу их брижљивије него ону негдашњу китицу твојих цветака.< |
| а изгину један за другога.{S} Свуда ћеш их видети заједно, било да се иде цркви или општини, би |
| звекну по ћемеру).{S} Мучио се, служио, ишао подеран и гладан, али сам зато сачувао цело „благо |
| феја.{S} Та он је већ свима професорима ишао на данове и славе, помагао им често у каквим домаћ |
| Калимегдана, а у Топчидер је тога лета ишао само једанпут, и то с професором Савом.</p> <p>Те |
| вам листом нагрнути цркви.{S} И Иван је ишао цркви само о великим годовима, али је зато радо пр |
| "65" /> ћу?{S} У кафану нисам ни момком ишао...{S} Изволите ево овде на моје место. — Макрена, |
| тао и радио, пред вече ходао, а вечером ишао мало на поседак, али нигде не задржавајући се посл |
| а, очију живих, малених, а коже на лицу ишаране многим ситним мрштинама.</p> <p>Кућица, у којој |
| S} Чуђаху се грдним механама на путу са ишараним ходницима и ћошкама.</p> <p>— Нуто, нуто, бабо |
| „кад ме свештеник мироше".{S} Чешће је ишла и на водице, особито уз посте и о младинама.{S} А |
| на лепо очешљаној коси.{S} После свију ишла су два чобана, увијена у јагњеће коже, с белим шуб |
| законе и њихове поступке, већ у велике ишли по судовима, разбирали, шта се тамо ради, писали ж |
| } О садашњости?{S} Лицем на Преображење ишли су обоје горе у његово село, својом руком превео ј |
| ачила место Севастопољ:</p> <p>— Кад се иште школски прирез — нај! а кад пишу мапе, као да ће и |
| , положај, па онда сањај колико ти срце иште, мој добри Гргуре...{S} А како стојиш с парама?{S} |
| о као кип гледала на ону страну, где је ишчезао.{S} Беше сасвим мрак, кад је ушла у кућу, али ј |
| и.</p> <p>Гргур се трже и та лепа слика ишчезе.{S} Врата се отворише и у собу паде вихор, који |
| пале и гасе као метеори.{S} Појаве се, ишчезну, а ишчезну да му се опет појаве сјајније и дуго |
| е као метеори.{S} Појаве се, ишчезну, а ишчезну да му се опет појаве сјајније и дуготрајније.{S |
| ази цркви, пењу се свечаним ходом давно ишчекивани божићни гости, прилазе у правилном реду, у н |
| прође по селу, узме штап, кћи му капут ишчетка, постоји још који часак или оде и до вратница, |
| рад; ко не плеви од јутра до мрака, не ишчупа после коров никаквим, па ни оним највећим енглес |
| пита поп.</p> <p>— Не, ја сам казао, а, ја, говори учитељ с највећом брзином режући хартију.{S} |
| остао... али, дај ми реч, тако ми Бога, ја се собом не шалим.</p> <p>Гргур му пружи руку, он је |
| </p> <p>— Бога молећ’ сутра.{S} Али да, ја вам се и не похвалих, господине професоре.{S} Стекао |
| умео и замислити.{S} Али би се, можда, ја онда понела, па бих дигла главу као пауница, а ти си |
| него јасно, разумително, и онда, онда, ја бар тако налазим, одужио сам свој дуг и Богу и Српст |
| га води где треба и коме треба.{S} Ја, ја се, мајстор Јоване, не знам макнути.{S} Ако нећеш ти |
| читељ треба да се — роди.{S} Видите ја, ја се нисам држао точно наставленија.{S} Кад не иде ова |
| нас се тиче ко је казао, кажем теби ја, ја Милан, мајстор-Јованов син, свршени лицејац и данас |
| најмилији.{S} Кад бих ти већ поклањала, ја бих ти, Гргуре, поклонила све моје цвеће, сву моју б |
| Богу на срећи, која ми је већ у рукама, ја се нећу <pb n="43" /> мицати из села.{S} Ти си мој д |
| <p>— Сасвим излишно, приметиће Даница, ја сам се одавна над децом уверила...</p> <p>— Је л’ те |
| раги Гргуре.{S} Ја сам твоја другарица, ја ти смем рећи, па ево ти и кажем: ништа ти лепо не ст |
| претка, где је и трудољубија.{S} Метод, ја не знам шта је то, метод је рад; ко не плеви од јутр |
| </p> <p>— Илија, говори мало озбиљније, ја још до данас нисам волео ни једну девојку.</p> <p>— |
| рх: док ви расправљате велике политике, ја ћу своје знање на пазар, продаваћу га што скупље и ш |
| твоју или Миланову страну.{S} Знаш ме, ја сам као имела, морам се прикачити о ма чије стабло.{ |
| исам казао ја? запита поп.</p> <p>— Не, ја сам казао, а, ја, говори учитељ с највећом брзином р |
| у и незнану?</p> <p>— Али, газда Иване, ја не знам да л’ ће бити за дете понајзгодније.{S} Бог |
| јеси ли ти?</p> <p>— Ја, чича Степане, ја.</p> <p>— О дијете, како си се раскрупњао, како си о |
| естити у њега.</p> <p>— Гргуре, Гргуре, ја те волим, волим, волим, први пут је ноћас шапнула у |
| в твоје воље.</p> <p>„Боже мој, Гргуре, ја теби пишем, а Бог зна, како је с тобом тамо; шта ћу, |
| к, стајаше мала Даница.</p> <p>— Ја те, ја те зовем, Гргуре! викну она још јачим гласом, не мич |
| велике цркве, па сад, како ти се чини, ја велим да их упишемо обојицу у гимназију?</p> <p>— Ка |
| у знам, прости ми, немој ме заборавити, ја, Милане сутра полазим, сутра!</p> <p>Можда би Милан |
| ло купити, или отпостити, или одрадити, ја бих и купила, и отпостила, и одрадила, па да будем н |
| лушати цвеће, да знају говорити пилићи, ја бих с њима врло, врло често и врло много торокала о |
| је ли?{S} Чудиш се?{S} На ухо ти кажем, ја сам Славјанин, велики Славјанин, већи него ти, него |
| ло, па их милујем.{S} Кадгод их храним, ја само пружим руке, а оне саме са длана кљуцају.{S} Ко |
| велик.{S} Ја сам Србин, ја се поносим, ја сам велик. — Поносите се и ви тим великим и славним |
| е, тај је дух — велик.{S} Ја сам Србин, ја се поносим, ја сам велик. — Поносите се и ви тим вел |
| ситеја</hi>.</p> <p>— Ето видиш, синко, ја сам човек неук, не знам много књига, али се Доситеје |
| рштених руку.{S} Све је напред измакло, ја се и ти устависмо онде где смо...{S} Не смем, не сме |
| <pb n="128" /> син Милан.{S} Путујемо, ја, писар судски, у Крушевац, а овај млади професор у К |
| тим дугама.{S} Од јуче је започео упис, ја ћу их одвести господину директору, то је моја ствар, |
| о други људи...</p> <p>— Море, учитељу, ја ти опет велим: архијереј је архијереј...</p> <p>— Па |
| Ништа се не чуди, Гргуре; ја сам отац, ја морам да знам.{S} Остарио сам, обневидео, још за кој |
| ју у своје књижице...{S} Као што видиш, ја сам ти још као неки најстарији ђак, још исто онако р |
| лија.</p> <p>— А што ти?</p> <p>— Ја... ја имам свога узрока.</p> <p>— Имам га и ја.</p> <p>— И |
| дија неће шкодити...{S} Боже здравља... ја ти верујем... вратићеш ми.{S} Без писмена ни рођеном |
| нису сви за све рођени.{S} Ти, ти си... ја, знаш ме, увек истину говорим... ти си увек био онак |
| >— Зеваш, досадно ти је?{S} Ако, ако... ја хоћу да имам, да лепо поживим...{S} Шта ме се тиче.. |
| ... реците...</p> <p>— Било би, било... ја не знам шта би управо било, одговори Макса, не могав |
| S} Пст!{S} Гргуре, да ти шапнем на уво: ја се још по који пут закључам у ону собицу до кујне, п |
| Ја их, господине, предајем у ваше руке; ја познајем вас; нек’ буду као ви — остало је у Божјој |
| че тронуто:</p> <p>— Јеси ли чуо, попе; ја сам се у себи добро промислио и промислио.{S} И знаш |
| ање.</p> <p>— Ништа се не чуди, Гргуре; ја сам отац, ја морам да знам.{S} Остарио сам, обневиде |
| p> <p>— Ја не знам; ја не умем да знам; ја, брате, нећу и не могу ништа да разумем.{S} Све је д |
| >— Шта си смислио?</p> <p>— Ја не знам; ја не умем да знам; ја, брате, нећу и не могу ништа да |
| лим вас разгледајте, разгледајте добро; ја' ту видим само маџарске и аустријске провинције.{S} |
| читељ Макса, много је остарио и оронуо; ја још како тако, али он...{S} Често говоримо ја и Дани |
| аше поново.{S} Видиш како <pb n="14" /> ја!{S} То рекав, па као тица летну низ брдо, и за трену |
| чима види...{S} Али, гле, <pb n="58" /> ја Бога ми сметох с ума.{S} Момче, каву и ракију!{S} Па |
| јагмити.{S} Хоћете на лепак — идите!{S} Ја знам, што ја знам, има рука работу...{S} Да нас кого |
| ми и то забаве!{S} На страну с њом!{S} Ја сам преча од књиге.{S} Руке доле, очи овамо — право |
| <hi>аз — а</hi>, <hi>буки — б</hi>.{S} Ја не видим да је то Бог зна како паметно, а није ни ла |
| , па га води где треба и коме треба.{S} Ја, ја се, мајстор Јоване, не знам макнути.{S} Ако неће |
| много лепих књига и добрих другова.{S} Ја овде у селу нити сам пристала у сељанке ни у варошан |
| нда, онда ево нисам ни ја с раскида.{S} Ја сам додуше посирома ; код мене неће уживати не знам |
| штим неваљалство, каквом равна нема.{S} Ја мислим да се, на жалост, први пут догодило у нашем з |
| S} Сви смо једна браћа, један народ.{S} Ја сам и тамо могао бити и учитељ и свештеник, али ме п |
| , онда шта јој знамо, нека јој буде.{S} Ја се и ви нећемо посветити.{S} Та и Доситије ту негде |
| ле, децо, на посао.{S} Ходите ближе.{S} Ја ћу сећи, кројити и прикивати, а ви ћете лепити и как |
| , кад год му се они сиротани потуже.{S} Ја бегам из собе да не слушам ништа против тебе, заклех |
| у Србина, као ристијaнина, достојне.{S} Ја полажем велику важност на изјасненије катихизиса, пр |
| ја и ти захвални за све наше знање.{S} Ја не знам, кад ће се мој отац одучити од ове своје стр |
| и је писмо прво, а можда и последње.{S} Ја нисам крива, што нисам остала, што нисам више оно „т |
| ца, па ни ти нама, наш драги Гргуре.{S} Ја сам твоја другарица, ја ти смем рећи, па ево ти и ка |
| не слази доле до наше велике баште.{S} Ја је замењујем, прибирам боб и пасуљ, сушим мехуне, мл |
| рала четири буквара и две читанчице.{S} Ја знам написати цело твоје име.{S} Само да видиш.</p> |
| пођица има право, прутови су грозни.{S} Ја их се гнушам.{S} Да тебе повалимо, драги Илија?</p> |
| ело, онда се родило, па сад рачунај.{S} Ја бих рекао да му је пуних седам.</p> <p>Учитељ још је |
| синџире и стеге, тај је дух — велик.{S} Ја сам Србин, ја се поносим, ја сам велик. — Поносите с |
| ени.{S} Мора ручати за мојим столом.{S} Ја волим певање.{S} Кад видим кога да ради и пева, а ме |
| рим, а она се смеје, смеје грохотом.{S} Ја поновим своје мучно слово, црвеним, знојим се, она, |
| да мислим, кад је то јасно као дан.{S} Ја вам и опет велим, да ту нема неваљалства.</p> <p>— Ш |
| види да и нас није раселио поводањ.{S} Ја мислим и чекам, разбирам од Степана и од црквењака: |
| шта ћеш, кад јој је у глави чађаво.{S} Ја говорим, говорим, а она се смеје, смеје грохотом.{S} |
| ој једитој глави, цело правитељство.{S} Ја ћу се заклети, ево сад у цркви: теже је дајанисати у |
| И останимо обадвоје оваки какви смо.{S} Ја не знам шта би било од мене, да чујем да си се проме |
| љ с највећом брзином режући хартију.{S} Ја сам казао и казаћу, ако хоћеш, и пред самим Књазем.. |
| најбоље је цветку на његову корену.{S} Ја волим цветак кад овако лепо <pb n="146" /> бљешти у |
| да видим и тог твога учитеља Максу.{S} Ја ћу ти већ писати.{S} Надај се.{S} Ко зна, можда ћеш |
| ко годило, испуњавало цео живот наш.{S} Ја још непрестано другујем с ђацима као да сам им вршња |
| кад не знаш шта боље да ми говориш.{S} Ја ћу како ја, како је код паметна света, а неће ми још |
| ур радозналим погледом.</p> <p>— Ја?{S} Ја немам крви на одмет.{S} И кад бих је имао, прво бих |
| сам га: хоће ли деспота или војводу?{S} Ја га питам, а он блене, смеје се као луд.</p> <p>— Пра |
| о не буде знао лекцију, сви да знате, — ја ћу му судити!</p> <p>Сви се скаменише.</p> <pb n="11 |
| {S} И знаш ли, брате, шта сам смислио — ја нећу да будем професор.</p> <p>— Нећеш да будеш проф |
| м ти се заљубио.</p> <p>— Ти? </p> <p>— Ја, Илија Милетић, па сам крио, крио као гуја ноге.{S} |
| горе доле по својој “вселени“.</p> <p>— Ја бих тако радо читао Мицкијевића, рећи ће Гргур, који |
| очи му се наводниле сузицама.</p> <p>— Ја ћу можда још данас с Пауном у село, а ово ти је од ј |
| е ни најмање.</p> <p>— Ко зна.</p> <p>— Ја знам.</p> <p>— Ти знаш; а ја ти опет кажем да ти ниш |
| слиш, Гргуре? осече се Ружица.</p> <p>— Ја мислим, да не мислим ништа.</p> <p>— Ништа?</p> <p>— |
| на поток, стајаше мала Даница.</p> <p>— Ја те, ја те зовем, Гргуре! викну она још јачим гласом, |
| адиће по свима крајевима собе.</p> <p>— Ја знам и рачунати, а знаш ли ти?</p> <p>— Ја не знам, |
| је лисица, имали бисмо и више.</p> <p>— Ја имам моје кокице, обе беле, па питоме.{S} Зовнем их |
| и.</p> <p>— Све ћу поздравити.</p> <p>— Ја те лепо молим.</p> <p>— Кажем ти: све.{S} Ма како би |
| га Гргур радозналим погледом.</p> <p>— Ја?{S} Ја немам крви на одмет.{S} И кад бих је имао, пр |
| гледа оним значајним погледом.</p> <p>— Ја ћу бити с њиме задовољан.</p> <p>— Сасвим задовољан? |
| м мајстор Јован није приметио.</p> <p>— Ја их, господине, предајем у ваше руке; ја познајем вас |
| ише у црквеном трему, портику.</p> <p>— Ја сам, учитељу, нешто смислио, ословиће поп.</p> <p>— |
| или да га шиљемо даље у школу.</p> <p>— Ја, снебива се Петрија, па Бога ми не знам како да ти с |
| Макса, док Илија само одахну.</p> <p>— Ја ником никакву службу не бих дао, ником, ни мом рођен |
| пекмеза.{S} Волеш ли пекмеза ?</p> <p>— Ја не знам шта је то.</p> <p>— Зар твоја мати не кува п |
| ислиш, да је оно њезина коса ?</p> <p>— Ја не мислим ништа.</p> <p>— Да шта ти мислиш, Гргуре? |
| ује у виле и вилинске зборове?</p> <p>— Ја! плану Гргур одлучно, затвори књигу и с поштовањем ј |
| за стан, где да сместиш дете?</p> <p>— Ја се код куће договорих с газдарицом, да те молимо да |
| S} Колико вас беше при вечери?</p> <p>— Ја и професор Тома и катихета.{S} Али да знате историју |
| ло:) Гргуре, сине, јеси ли ти?</p> <p>— Ја, чича Степане, ја.</p> <p>— О дијете, како си се рас |
| знам и рачунати, а знаш ли ти?</p> <p>— Ја не знам, одговори Гргур, мислећи да тога има само у |
| рече Илија.</p> <p>— А што ти?</p> <p>— Ја... ја имам свога узрока.</p> <p>— Имам га и ја.</p> |
| лане!</p> <p>— Шта си смислио?</p> <p>— Ја не знам; ја не умем да знам; ја, брате, нећу и не мо |
| !</p> <p>— Ама на што да лажу?</p> <p>— Ја кажем да лажу!</p> <p>— Да лажу... хајде нека лажу, |
| анас сам с тобом сојузник.</p> <p>— Ал’ ја с тобом не, нагласи Гргур, зловољан што му плаши леп |
| S} Дете мало клипка, дед, ви двојица, а ја само-сам.{S} Не боји се Илија, не боји.{S} Дед!{S} Ј |
| ....</p> <p>— Ви имате своје послове, а ја ваљда немам никаквих својих послова.{S} Кад морам се |
| , чини ми се, бити много, много теже, а ја се некако тешко могу да растанем с оним, што ми је н |
| аше и бијаше у <pb n="107" /> образе, а ја се прекрстих и у себи очитах молитву за „побједу и о |
| о ухо — поцрвени, тресне ногом о тле, а ја сирота и не чекам да ми викне: напоље!{S} И сама, ка |
| ди да не може.{S} Каткад се и потужи, а ја је разговорим и поутешим, а шта пута је мало и разве |
| о доба: дете плаче и моли се у школи, а ја сва претрнем за разбојем, па се прекрстим и молим да |
| > <p>— Кад их овако гледам и миришем, а ја се сећам нашега детињства.{S} Боже мој, како журно д |
| но наставленија.{S} Кад не иде овако, а ја <pb n="131" /> онако, а негде наиђеш на тврде главур |
| .{S} Црквењак спушташе кола полагано, а ја се уставих на једном вису, на ком сам, још као клири |
| у певницу.{S} Сваки се роди за нешто, а ја осећам да је божје опредјеленије да живим и умрем ка |
| да си ти исто онако племенит и добар, а ја сам ето још брзоплета и лакомислена, те сумњичим у т |
| ?</p> <p>— Он ће бити мали цар Петар, а ја мала царица, одговори Даница полумазно, која се нека |
| с којега се стрмо слази у прву улицу, а ја се скидох.{S} Црквењак спушташе кола полагано, а ја |
| .</p> <p>— Ја знам.</p> <p>— Ти знаш; а ја ти опет кажем да ти ништа не знаш.</p> <p>Кад су пре |
| ланови пути чине ми се поузданији.{S} А ја сам се доста мучио, доста пребијао од једнога до дру |
| анђели гледају кроз свод црквени.{S} А ја на то све јачим гласом извијах „сједалне“ да нас бољ |
| , у мојој пустињи, могла разумети.{S} А ја ћу ти, у замену, послати по који цветак из моје башт |
| бно дете, Бог ће је свуда пратити.{S} А ја...</p> <p>И ту Макса поче још јаче јецати.{S} Гргур |
| >— А рачуницу?</p> <p>— Јок!</p> <p>— А ја имам пуно пунцато књига; већ сам подерала четири бук |
| .</p> <p>— Питам те озбиљно.</p> <p>— А ја ти кажем још озбиљније.</p> <p>— Дакле, дај руку!</p |
| > <p>— Не знам ни шта је то.</p> <p>— А ја знам и Оче наш и Богородице дјево и десет заповести |
| удо, а где су данас чудеса ?</p> <p>— А ја и ви да два дана не једемо и не пијемо, шта би било |
| рије поглед у попове очи.</p> <p>— Е па ја, учитељу, лепо мислим: прави ти, жив ми био, Вертеп |
| <title>Српских Новина</title>.{S} Дакле ја, учитељу, имам право.</p> <p>Учитељ Макса погледа га |
| еба од мене да се уче воспитанију, а не ја од њих.</p> <p>— Знаш ти, шта је воспитаније.</p> <p |
| еш, и пред самим Књазем...{S} А кога се ја бојим?{S} Јеси ли ме чуо, попе!{S} Бога ми се не бој |
| арим.</p> <p>— Ти не би марио, ни да се ја разболим?</p> <p>— Не бих.</p> <p>— Ни да умрем ?</p |
| р доставити попечитељству.{S} Не дам се ја од вас за нос вући, господо моја, разумите ме, не да |
| .{S} Ал’ стан’, почекни мало, сад ћу се ја..., чекај, чекај... видиш ти га на...{S} Та знам те |
| ли учитељ треба да се — роди.{S} Видите ја, ја се нисам држао точно наставленија.{S} Кад не иде |
| ећ дигао са својега места...{S} Стој! и ја одох с тобом.</p> <p>— А ти, Гргуре?</p> <p>Гргур ве |
| ге жице: <pb n="123" /> она се смеје, и ја се смејем; почне се прћити, почнем се богме и ја дур |
| мајка ти је била у цркви о Ивању-дне, и ја сам била, пољубила сам јој руку и пољубила ме је.{S} |
| Мораву, на поплаву.{S} Свет се тужи, и ја грешна радујем се: можда ће Гргур писати, да види да |
| и; подрвене, па тресну ногом о патос, и ја ногом о патос, па нагни на врата, у помрчину.{S} Та |
| мо савез народа утврдили ми.{S} Јест, и ја сам био на једном поверљивом састанку.{S} Доста кад |
| >— Учитељу! упаде му у реч свештеник; и ја ћу с тобом у Горњу Крајину, па ћу свуда, где тамо ст |
| у руци божјој и Народнога Одбора.{S} И ја сам вам у пододбору.</p> <p>— Живео ! омаче се Јован |
| се, она, ћурка, смеје ли се смеје.{S} И ја ти загудим у друге жице: <pb n="123" /> она се смеје |
| Гргур је још у Војводини. ратује.{S} И ја сам по народном послу одлазио тамо.{S} Народ је наро |
| лепше, него и ја и твоји другови.{S} И ја сам се, вера и Бог, дуго колебао: да ли на твоју или |
| и руку, он је мушки продрма.</p> <p>— И ја сам Славјанин, чујеш ли, Славјанин!</p> <p>Гргур га |
| нешто смислио, ословиће поп.</p> <p>— И ја сам, прихвати учитељ, натукавши појаче фес на главу, |
| а имам свога узрока.</p> <p>— Имам га и ја.</p> <p>— Имаш га и ти!{S} А какав је тај твој узрок |
| архијереј је архијереј...</p> <p>— Па и ја не кажем да је попечитељ...</p> <p>— Ако није попечи |
| јем; почне се прћити, почнем се богме и ја дурити; подрвене, па тресну ногом о патос, и ја ного |
| у <title>Славјанку</title>, дотле ти и ја и мутим по својим ревирима, имам и ја, као што ти ве |
| и ја и мутим по својим ревирима, имам и ја, као што ти велиш, своје парохије.{S} Ти и не знаш д |
| воје парохије.{S} Ти и не знаш да сам и ја постао... али, дај ми реч, тако ми Бога, ја се собом |
| напустише га сви, а кад га се одречем и ја, онда ће му, чини ми се, бити много, много теже, а ј |
| Хтео си нешто веће, нешто лепше, него и ја и твоји другови.{S} И ја сам се, вера и Бог, дуго ко |
| е амо, проклета бабускеро!{S} Гледамо и ја и она.{S} Броји, чита, говори, све прилике горе од г |
| оброг оца, од нашег учитеља, коме смо и ја и ти захвални за све наше знање.{S} Ја не знам, кад |
| ам кава није стигла. — Па то још могу и ја имати белаја са тим вашим директором.{S} Знате, деца |
| .{S} Што не говоре вако просто, да их и ја разумем: али тако ти је данас и са столарством, све |
| чи:</p> <p>— Морам у Карловце!</p> <p>И ја! викну и Сава исто тако одушевљено.</p> <pb n="111" |
| шта нас се тиче ко је казао, кажем теби ја, ја Милан, мајстор-Јованов син, свршени лицејац и да |
| {S} Кажу да сам се много променила, али ја ипак још умем по каткад и сувише торокати.{S} Особит |
| донети и једно криланце од пилета, али ја не марим. .. . а волиш ли ти живину?</p> <p>— Волим, |
| ше ме и у „исправничество“ шабачко, али ја не хтех остављати школе ни моју десну певницу.{S} Св |
| професори!{S} Само тако, само тако; али ја ћу већ целу ствар доставити попечитељству.{S} Не дам |
| на сто.</p> <p>— Можеш, ако хоћеш; али ја, никад ни до века.{S} Враг ме знао, Гргуре, одавна с |
| би и она са мене била постидна.{S} Али ја сам сасвим задовољан; сви смо у божјој вољи; где ме |
| новог малог моста, мало повише.{S} Али ја још прелазим преко старог брвна; узмем обично очеву |
| ан опарничио с ким?</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Па што ли ће?</p> <p>— Ето што: хоће да во |
| си баш навалио, онда, онда ево нисам ни ја с раскида.{S} Ја сам додуше посирома ; код мене неће |
| p>— Не смем.</p> <p>— Не смеш ни кад ти ја кажем?</p> <p>— Не смем.</p> <p>Она га погледа још ј |
| вих својих послова.{S} Кад морам седети ја, морате седети и ви !{S} А куд вам се хита; зар имат |
| мали цар Петар.</p> <p>— А шта ћу бити ја, отац? упита нестрпљива Даница.</p> <p>— Ти си била |
| Село, деца, црква, њива, самоћа.{S} Док ја и ти газисмо по селу, дотле и наука не сеђаше скрште |
| во, моја млада господо.{S} Рекох ли вам ја, ниче семе, које је посејао велики Доситије.{S} Ходи |
| онда горак и кисео.{S} Збогом!{S} Имам ја другова и осим вас — широк ми је Дорћол, па Зерек, п |
| међу својим друговима, а и сад си, знам ја, онај исти, најбољи међу најбољима.{S} Зато се на те |
| пројуриш треће село, стишаће се... знам ја тебе и твоје срце.</p> <p>— Моје срце?</p> <p>— Твој |
| имаш право да ме удариш по устима; знам ја, да си ти исто онако племенит и добар, а ја сам ето |
| ми то говориш, мајстор Јоване !{S} Знам ја добро шта је кућа, шта је кућни ред.{S} Него реци да |
| ицу.</p> <p>— Ћутиш?{S} Болови?{S} Знам ја, кад је човек рањен, жигови, тиштања, штрецања...{S} |
| ма није нико ништа јавио.</p> <p>— Знам ја, знам, кричаше директор, долазећи све већма и већма |
| ја, изађе гунђајући: „Увек и увек морам ја да затварам врата за вама“, и „вселена“ беше затворе |
| јем!</p> <p>— Ти си...</p> <p>— Шта сам ја?</p> <p>— Ћурка!</p> <p>То већ беше нарогушеној усед |
| , времена се данас изменила.{S} Кад сам ја књигу учио, ваљало је од јутра до мрака путовати од |
| Сељак, сељак, сељак!</p> <p>— А кад сам ја казао да нисам сељак?</p> <p>Но Гргур још ни изговор |
| етењаци товише на платама, које ако сам ја заслужио, тако су и они.{S} Па још толико други учев |
| о на глас читаше :</p> <p>— „Колико сам ја прост...“</p> <p>— То вели игуман хоповски; примети |
| ето видиш, да је све онако као што сам ја казао.</p> <p>— А шта си ти казао? упита га поп, упр |
| ого горе било.{S} Зато је добро што сам ја овака, а ти опет таки.{S} И останимо обадвоје оваки |
| аст, а власт је власт!</p> <p>— Сит сам ја свију власти и мојих и твојих, на част ти све!</p> < |
| м о сто.</p> <p>— Шта лупаш тако, нисам ја твој ђак.{S} Ако ти нисам по вољи, одох у контумац, |
| е, али, шта ћу, кад осећам ја.{S} Нисам ја из редова задњих, знаде Максо врло добро шта он зна. |
| га ти, те твоје женске плашње.{S} Питам ја тебе српски: да л’ да водим дете у веће школе или не |
| а и не слутите, али, шта ћу, кад осећам ја.{S} Нисам ја из редова задњих, знаде Максо врло добр |
| мојој деци, онако и њему.{S} Што једем ја, јешће и он.{S} Али богме <pb n="60" /> хоћу да ме с |
| а да чујем, шта имам да чујем, да чујем ја од тебе; та знам море кад си оволишни био.{S} Кад го |
| — Па шта велим ја?</p> <p>— А шта велим ја?</p> <p>— Ти вређаш моју власт, а власт је власт!</p |
| <p>— Ни с тобом.</p> <p>— Па шта велим ја?</p> <p>— А шта велим ја?</p> <p>— Ти вређаш моју вл |
| Зар си ти то казао, зар то нисам казао ја? запита поп.</p> <p>— Не, ја сам казао, а, ја, говор |
| патријарха, који би без науке били као ја; видео си га како је млад и без браде, али кад стане |
| и зар да <pb n="52" /> остану ’вако као ја и ти?{S} Грехота је, жено, кад нам је ето дао Бог и |
| ојефтинили, али тек, тек боље живе него ја и ти.{S} Нека и из наших кућа никну господа, да и на |
| ш шта боље да ми говориш.{S} Ја ћу како ја, како је код паметна света, а неће ми још уливати па |
| аш хоћеш кавге, ето ти је...{S} Слазимо ја и Илија механи до Синџир-џамије...{S} Илија дош’о у |
| како тако, али он...{S} Често говоримо ја и Даница, где си и како ти је у далеком свету...{S} |
| у кола, говори свештеник Арон, седосмо ја и мој црквењак, и тек трећи дан пред залазак сунца, |
| Их, како ни мало ниси радознао, ето, то ја већ не бих могао.{S} Отвори де!{S} Подвуци ево овде |
| оћете на лепак — идите!{S} Ја знам, што ја знам, има рука работу...{S} Да нас когод не чује. (Т |
| /p> <p>— Ти, Гргуре, ништа не мариш што ја овако горко плачем?</p> <p>— Па, право да ти кажем: |
| иклопиће Милан.</p> <p>— Увреда!{S} Зар ја?{S} Погле само...{S} Та да сам се родио у Средњем Ве |
| је сиромах, к’о <pb n="120" /> по Богу ја, а жели да се истресе из рита, том никад нису на одм |
| да ради земљу, да буде сељак ко по Богу ја, а овога (показав руком на Гргура), рад сам да школу |
| ост несташлук и ништа више, приметим му ја.</p> <p>— У вашој глави, ал’ у мојој не.{S} Та помис |
| увота, у којој говеда ноћују.{S} Сад ћу ја ево од ове хартије и ових дрва да направим Вертеп.{S |
| изабрати, шта би било за мене, шта бих ја, у мојој пустињи, могла разумети.{S} А ја ћу ти, у з |
| суну мало јачим гласом један депутат. „Ја и не знам да има српскога народа у царевини“, викну |
| берићета.{S} Туђ је то усев, па ће вам јабанци и жетву разјагмити.{S} Хоћете на лепак — идите! |
| а којој ми живимо, округла је као каква јабука.</p> <p>— Зар? оте се једноме сељаку, који, зачу |
| Грго, нема је лепше у свем селу, румена јабука! „Кумим те, брате Милета, понеси ову писму Гргур |
| чиш са осталом децом.{S} Здраво је, као јабука — гледни га само!{S} Једва сам га отео од Петриј |
| љено, скинули су с таваница велику кесу јабука, напунили заструг са младим сиром, извадили из п |
| ираше гушчиће ; или дерлад што су крала јабуке, па једно газда ухватио и праши му тур; или двој |
| трану.{S} Ето довео сам дете као златну јабуку, већ, знаш, гледали смо га као зеницу ока, као м |
| ери остали живот око њега, да је све то јава, никаква варљива опсена, него исто тако истински ж |
| ли се то збило?{S} Нама није нико ништа јавио.</p> <p>— Знам ја, знам, кричаше директор, долазе |
| ларији од окружнога начелства, којим се јавља: да си књажевим указом постао професор на гимнази |
| е у селу.{S} Давно се Гргур није никоме јављао.</p> <pb n="129" /> <p>— Идите, идите, драги гос |
| , помагао им често у каквим домаћим или јавним пословима, а је ли требала интервенција у корист |
| даху се полусвештенички.{S} Гостионице, јавно пушење, картање, све то као живу ватру избегаваху |
| његовом ћемеру.{S} Тадашње „устројеније јавног училиштног наставленија" знао је готово на памет |
| народ хришћански, али не изгледајте да јагми цркви, чим звоно удари.{S} Кад је сабор, кад зна, |
| онде у хладовини поседаше око печенога јагњета.{S} А не треба ни питати: да ли је мајстор Јова |
| сле свију ишла су два чобана, увијена у јагњеће коже, с белим шубарама на глави и пастирским па |
| сто, на којем се пушаше слатки купус са јагњећим месом.</p> <p>— Знаш ли ти, Јелена, зготовити |
| стила на креветац, па спава као окупано јагњешце.{S} А Гргур још свеж и трезвен као о вечери, з |
| је о томе и мислио, па тако, као уморно јагњешце, и заспао.{S} А први санак под школским кровом |
| ако суморно у прсима која је прострелио јад.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| ка с детета, па кад приповеда претурене јаде, она уздише: „Тешко ли си мајци!“, а кад потргне н |
| арици.{S} И Гргуров отац као да знађаше јаде и наде свога мученика, оде те поскида врећу и торб |
| , кад приђоше руци.</p> <p>— Шта нисам, јадна, мислила, прихвати брижна Петрија.</p> <p>— Беше |
| , привезала за дрво, четири дана издржа јадник на зими под ведрим небом без јела и пића: тек пе |
| ире: „Играј ми играј, Кара-Мартине“; па јадника меду дотерали гурбети,те кад привикну: „Узми пу |
| белим пуним прстом кажипутом:</p> <p>— Јадранско Море, српско приморје, Црна Гора, Скадар, Ско |
| е.{S} Не сме ни да помисли у свом малом јаду, да ће он вечерас преноћити у школи, без оца и мај |
| мумљај као да је пореклом из хомољских јазбина.{S} А кад рикне кроз нос: ма! цела школа узавре |
| т, васијона! <hi>С нами Бог разумјејте, јазици</hi>! кличе занесени професор, стиште руке своји |
| тив...{S} Велике земље... народ здрав и јак...{S} Милиони, милиони, море, пучина! — где је тај, |
| славјанској књижевности.{S} Немачки.{S} Јаки сте у немачком, носите, читајте.{S} Пољак је, свој |
| на да о томе говоримо, поче Петрија.{S} Јако, чоче, да о томе не мислимо.{S} Чисто се плашим... |
| же примакоше јаслама, а цео збор запева јако и сложно:</p> <quote> <l>Стопи моја направи, напра |
| о прсте за палачинцима, а гле мог брата јако, сад му је...</p> <p>— Сад му је, сад му је, шта м |
| ш данас с Пауном у село, а ово ти је од јако место мене отац.{S} Слушај га, као што си и мене с |
| већ хоћеш младу.</p> <p>— Даница ми се јако допада.</p> <p>— Умири се, док пројуриш треће село |
| аци могу учити без боја.{S} Мој се отац јако постарио, али духом није клонуо; још је исто онако |
| рише се врата и уђе поп.{S} Пошто је, с јаком лупом (а био је у оним рибарским чизмама), стреса |
| има арапским; главном улицом бајирском, Јалијом, живописно блеште дућани са источном робом, пек |
| ученицима својим : <title>Дела песничка Јана Колара</title>.</p> <p>— И овог великог Словенима |
| ...{S} Ти ћеш, Пауне, бити чобанин, ти, Јанићије, Ирод, а ти, Крста, цар Валтазар, а ти, Гргуре |
| олази зове се Божић !</p> <p>— Кажи ти, Јанићије, продужи учитељ: ко се родио на Божић ?</p> <p |
| х учитеља: „Паун Милетић, Крста Влајић, Јанићије Пешић и Гргур Обрадовић!{S}" На овај прозив св |
| родио Господ наш, Исус Христос, откреше Јанићије. '</p> <p>— Тако је.{S} А ко је била мати Хрис |
| ти на ноге. (Лулу је брже боље стрпао у јанџик.) Знаш старост, слабост; ни оних ногу, ни оних о |
| рић, већ тихо и питомо, као најпитомије јањешце, оставила собу.</p> <pb n="91" /> <p>Ни сео, а |
| баш прође онако на лихо.{S} Уплаши се, јаој, па ни укресати.{S} Шаптасмо му и шаптасмо, али уз |
| мапе и иконе, старе скамије, памтиш ли, јаој ! онај дугачки <pb n="94" /> очин лесковац ?{S} Не |
| {S} Напољу је од јутрос сијало и жарило јарко летње сунце, а од подне почеше се са свију страна |
| черању телад где је већ погла главе под јармове, или кад опазите оно несташно ждребенце, што је |
| ези нису сањарије?</p> <p>— Јок, чист и јасан план, само на посао.{S} Мудро смишљено, полак гот |
| из углова купити пастири, приближише се јаслама, које стајаху на средини; појавише се и анђели |
| Пастири и анђели још се ближе примакоше јаслама, а цео збор запева јако и сложно:</p> <quote> < |
| ао, али још ништа није учио.</p> <p>— У јаслама, понови учитељ задовољно; а знате ли како се зв |
| ?</p> <p>— Христос Спаситељ родио се у јаслама, рекоше сви у један мах, осим Гргура, који је о |
| су гореле мале свећице, па се лепо виде јасле, у њима Христос, па пастири, па <pb n="32" /> ста |
| ли како се звало оно место где су биле јасле?</p> <p>Ђаци у први мах не одговорише, али Даница |
| снаја,</l> <l>Младог царја во јасли, во јасли.</l> <l>Гдје лежаше при скотјех, при скотјех,</l> |
| снаја, краснаја,</l> <l>Младог царја во јасли, во јасли.</l> <l>Гдје лежаше при скотјех, при ск |
| и, док је кроз ту маглу просинула једна јасна мисао, као оно усамљена звезда, кад се о вечери у |
| ="35" /> <quote> <l>Звезда иде јаснаја, јаснаја,</l> <l>Показасја краснаја, краснаја,</l> <l>Мл |
| у, со мноју:</l> <l>Звезда иде јаснаја, јаснаја...</l> </quote> <p>Ту оздо мрдну жицом фамулус |
| /p> <pb n="35" /> <quote> <l>Звезда иде јаснаја, јаснаја,</l> <l>Показасја краснаја, краснаја,< |
| е со мноју, со мноју:</l> <l>Звезда иде јаснаја, јаснаја...</l> </quote> <p>Ту оздо мрдну жицом |
| арета, и кад се сунце испне на подне, а јасно-грли мујезини с висина кличу правовернима песму ј |
| амији до дувара.{S} А онда учитељ Макса јасно објави свима и свакоме прве темеље његова „воспит |
| е високога бреста светлила је већ доста јасно звезда вечерњача.{S} Сви уђоше у кућу.</p> <p>Учи |
| руци.{S} Прочита чланак два из читанке јасно и достојанствено онако као паримеје о великој веч |
| ј околини, распознаваху се сви предмети јасно и разговетно, али тамо даље, по угловима и зидови |
| гових магловитих осећања.{S} Сад је тек јасно видео Даницу у свој њезиној величини и красоти, с |
| Све ово говорити, не механически, него јасно, разумително, и онда, онда, ја бар тако налазим, |
| .</p> <p>— Нећу ни да мислим, кад је то јасно као дан.{S} Ја вам и опет велим, да ту нема неваљ |
| кад те је опет видела!“</p> <p>Изнесоше јастуке и поседоше на траву под туњом.{S} Гргур им прич |
| о на једну то на другу страну по беломе јастуку, а сувоњавим ручицама загрлила мачку, која се с |
| тио доле низ креветац, а главу нагао на јастучић од дебела платна, који је такође испуњен сламо |
| Даничине, испресавија га, и остави под јастучић на свом кревету.{S} Најзад одломи по једно пар |
| у преко миришљава сена, под главу вунен јастучић, а покрила га белим вуненим губером, оним гост |
| , окићеним пиштољима, а још китњастијим јатаганима, сабљама и шишанама.{S} Пролази Гргур горе д |
| уру, кад је, на маленом крепком мркову, јахао познатим путем правце у своје село.{S} Тек је нав |
| залогај по залогај, јео и ћутао, све до јације.{S} А одмах после тога доба зачу се у дворишту ж |
| горих.{S} Бацих јермилук, па готово око јације пожурих се мајстор-Јовановој кући.{S} Још не беш |
| аше у прозор; грмљавина поче бивати све јача и јача, појак ветар њихаше дудово грање пред кућом |
| розор; грмљавина поче бивати све јача и јача, појак ветар њихаше дудово грање пред кућом, одјед |
| {S} Тек кад се и по трећи пут чула мало јача лупа, тргне се учитељ Макса у својој малој собици, |
| елике.{S} Поступно расте тело, поступно јача дух.</p> <p>Тако је растао и напредовао мали Гргур |
| огом“!{S} Окренув се још једанпут само, јаче опанком муну коња у ребра, и не окренувши се после |
| тке.{S} У свију и онако раздрагана срца јаче закуцаше.</p> <p>— Е, учитељу, да видимо и твоју к |
| ради непрестано, као навијен сат, никад јаче, никад слабије, никад у висину, никад у дубину.{S} |
| ви ућуташе, а он испрва слабије, па све јаче и јаче поче беседити.{S} Помену старе краљеве и ца |
| иште хартију рукама, које су почеле све јаче и јаче дрхтати, па онда мало, побледео, клону на с |
| >— Бре, бре? чуди се кмет Милија, па се јаче наже на своју кметовску палицу.</p> <p>— А стоји л |
| аше, а он испрва слабије, па све јаче и јаче поче беседити.{S} Помену старе краљеве и цареве, н |
| ртију рукама, које су почеле све јаче и јаче дрхтати, па онда мало, побледео, клону на столицу. |
| чини свечан као ни један дотле, срце ми јаче закуца, скидох шешир, планински ветар попириваше и |
| у не треба нико да се пече, говори мало јаче учитељ Макса.</p> <p>— Зато ће је много пећи и жећ |
| ваша прса.{S} У једанпут се Гргур мало јаче нагну на задњи наслон своје зелене столице, замаче |
| још Србин говорио маџарски! викну мало јаче мајстор Јован, и поче сипати вино у чисте чаше, ко |
| ња са оним истим жубором, али тај жубор јаче мрмори овладалом тишином.{S} Кад погледате у небо, |
| жипутем по столу, бије час слабије, час јаче.</p> <p>— Видиш, синовче, наставља учитељ Макса; М |
| јлепшу срећу.{S} Звоно се још дуго, час јаче час слабије чујаше, а он, свршив молитву, и даље з |
| ете како попа из олтара час слабије час јаче „секундира".{S} А кад пева поп, он само почетак па |
| .{S} А ја...</p> <p>И ту Макса поче још јаче јецати.{S} Гргур оборио главу, а он наставља испре |
| други пут четири прута!</p> <p>Сви још јаче задршћу.</p> <p>— Ко не буде знао лекцију, сви да |
| лушаоци беху и старији и развијенији, и јачега кова и грађе степенитији. <pb n="100" /> Знало с |
| кишица, која, поступно, прелажаше у све јачи и јачи пљусак.{S} Крупне капље шуштаху по лишћу на |
| која, поступно, прелажаше у све јачи и јачи пљусак.{S} Крупне капље шуштаху по лишћу на дудови |
| д би се на увезаној нози појавили много јачи болови.{S} Напољу је од јутрос сијало и жарило јар |
| ешто и топло и мило, па једва сакри још јачи дах, који се поче отимати.</p> <p>— Шта се и шта н |
| ју кроз свод црквени.{S} А ја на то све јачим гласом извијах „сједалне“ да нас боље чују, да он |
| ни живети као српски народ?" суну мало јачим гласом један депутат. „Ја и не знам да има српско |
| ма слегосмо.{S} На то ће патријарх мало јачим, свечанијим гласом: „А полковника Стевана Шупљикц |
| те, ја те зовем, Гргуре! викну она још јачим гласом, не мичући се с камена, на ком се готово в |
| сте ли разумели? викну учитељ Макса још јачим гласом.{S} Неколико њих из најстаријега разреда п |
| аказе и усекну је.{S} Пламен сину новом јачом светлошћу, он опет заузе своје обично место поред |
| .{S} А кад по који несташко удари још у јачу декламацију: „Најздравије пиће јесте добра хладна |
| , по ондашњем обичају наоружан до грла, јаше напред на брдском коњичку, а за њим се дало неколи |
| понајлак граби напред ни брже ни лакше, јаше, а он, кад му мало лакну после неколико поточића с |
| а, који су га имали, и само се каже.{S} Јаше Иван Здравковић своје слабачко кљусе, које понајла |
| аље замишљаше себи срећу, којом би, да, је свемоћан, обасуо негдашњу своју коншколарку.{S} О се |
| ргур му се насмеја.</p> <p>— Смејеш се, је ли?{S} Е па смеј се, кад ти је за смејање.{S} Разуми |
| га погледа зачуђено.</p> <p>— Чудиш се, је ли?{S} Чудиш се?{S} На ухо ти кажем, ја сам Славјани |
| овога другара и из њих се најпре увери, је ли он радознао, или не.{S} Она је једва жива претури |
| рну и убрану лицу није се дало опазити, је ли се или се није обрадовао.{S} Даницу преобрази тај |
| ство?{S} Сума' искуства, сума мудрости, је ли вам познато било ово всемирно правило ?</p> <p>— |
| сребро — сребро.{S} Питали би учитеља: је ли то доиста сребрна ,и златна хартија, али јест, си |
| >— Дабогме да ће доћи... једва промуца; је ли дете моје, да ти никад нећеш оставити свога...</p |
| че окрет’о.{S} Опипајдер ове мишице!{S} Је л’ чврсто, жилаво, као да си камен подвукао под кожу |
| Деоба Пољске.{S} Рана, велика рана.{S} Је ли <pb n="79" /> морало бити порабошченије“ Србије?{ |
| > морало бити порабошченије“ Србије?{S} Је ли морала Црна Гора изгубити Боку, да је можемо дати |
| се одавна над децом уверила...</p> <p>— Је л’ те?{S} Ви сте дакле за стари?</p> <p>— Не, сасвим |
| и, омаче се замишљеном Милану.</p> <p>— Је ли баш морала бити деоба Пољске? питање, које се и н |
| каквим домаћим или јавним пословима, а је ли требала интервенција у корист каквог забасалог др |
| сно!{S} Питам те, не морам бележити : а је ли лепа ?</p> <p>— Знам да је честита и добра...</p> |
| > <p>— Дакле, име јој је Даница...{S} А је ли млада?</p> <p>— Мога доба. </p> <p>— Нашег доба, |
| рисести, па опљунути у шаке.</p> <p>— А је л’ вас тај ваш господин Максо учио и појати? запита |
| кве и велике црквене нурије, од то доба је и куће Протића.{S} А од како је куће Протића, од то |
| уну у плач, и оде у своју собу.{S} Сава је подуже гледао за њом, покушао да узме још који залог |
| а, као данас слатким и кавом.{S} И Сава је то уврстио у своја невина уживања, искључиво да се п |
| црквењака, па удри овога сотону; једва је живе коже умакао.{S} Гледаоци изван себе од радости, |
| , прилазе к „царским" дверима.{S} Једва је смео да подигне очи, кад је био пред светим путиром. |
| , у то учено чегртало.</p> <p>— А каква је ово икона? упита је Гргур.</p> <p>— То је Свети Сава |
| и пагубно могла содјејствовати.{S} Прва је регула, руководити их взајмној љубови и согласију, п |
| јчицу, само је погледао.{S} Учитељка га је благо запиткивала, а он јој је, у издробљеним речени |
| ши већ једном себи од утисака којима га је испунила проста, природна и лепа појава учитељеве кћ |
| ребра, било је повуци-потегни, докле га је стишао.{S} Најзад се мало поумори, подлеже својој су |
| се није испела у најлепши сан, који га је, млађанога, крепио до јутрењег звона. </p> </div> <d |
| тету да гаси свећу, да легне.{S} Али га је Даница молила, да је остави.{S} Седела је за столом, |
| тамној будућности, и за чудо, толико га је занимао тај неразговетни темат, да ни један једини п |
| јега света иза сеоскога плота.{S} То га је и текнуло у његово, данас и сувише осетљиво срце.</p |
| , како прети оним великим прстом што га је подигао.</p> <p>Ту она подигну свећу ближе икони, а |
| тору, а овај опет, беспослен као што га је дао Бог, трч’ у разред као да ће му тамо орден приде |
| и, кад стане у говору шушкетати, јер га је некаква немилостива судбина лишила доња два предњака |
| рдо до својих кутњих вратница.{S} Ту га је дочекала брижна жена Петрија.</p> <p>Он је ћутао, а |
| увај, не труди се; нисам оскудан, свега је дао Бог.</p> <p>— Добро, добро, настави Илија с прим |
| остави <title>Плутарха</title>, којега је дотле пажљиво читао, метне залогу код Александра кра |
| њему је био читав мали свет, код којега је вредно зауставити се, испитати га.{S} А највећма вољ |
| зише своје село.</p> <p>Село, из којега је Гргур, мало је у страни, не види управо шумадијско с |
| е, а удовица се преуда у село из којега је доведена.{S} Сам Иван оста старој мајци да је теши, |
| јити суд и који му не припадаше; и њега је цео Лицеј сматрао као <pb n="102" /> једног од ђачки |
| а своје обично место за столом, до њега је стајала и мала Даница.{S} Он се окрете својим учениц |
| сли, много да пише и учи.{S} Надрикњига је као и надристолар, <pb n="63" /> кад отеше какву клу |
| који је већ био постао нестрпљив, кога је увек могло да раздражи Илијино мешање у свашта, и у |
| се нешто безвољно откинуло од њега, да је пошао на пут много уђи и сиромашнији.{S} Окренуо се |
| с по не увери остали живот око њега, да је све то јава, никаква варљива опсена, него исто тако |
| а Петра, из јединог простог разлога, да је једна круна више.{S} Приметио је и он својим оштрим |
| а легне.{S} Али га је Даница молила, да је остави.{S} Седела је за столом, плела, и гледала у о |
| ишљење и у наставника и у слушалаца, да је Гргур први међу првима.{S} А Милан?{S} Тај велики ре |
| да ручноме деверу.{S} Даница зажеле, да је изведе њезин другар из детињства, и дозваше Гргура.{ |
| {S} Кад је ушао у храм, учини му се, да је све другчије него што беше тамо пре две године.{S} К |
| вест : „Учитељу !{S} Извештавам те, да је баш сад стигао акт среској канцеларији од окружнога |
| {S} Како ти се допада?{S} Мати вели, да је ближњаиво и местичаво, али шта ћеш, кад ми се, невеш |
| вевидеће" око Илијино брзо га увери, да је промашио.</p> <p>— Прут је нужно зло...{S} Зар не ми |
| ј мајци да је теши, да се њиме дичи, да је храни и да је сахрани.{S} Тешко се је оженити сељаку |
| тни језик!</p> <p>— Охо, нисам знао, да је већ то тако далеко.{S} Дакле си се већ заљубио?</p> |
| ему посвећено, осећала је тако живо, да је она његова: суђена.{S} И кад је склапала очи, учини |
| , како ми тамо живимо ?{S} Ево како, да је добра, не бисмо се дигли.{S} Под Швабама зло, а Маџа |
| азговор, али тако збуњено, расејано, да је најзад напустио и те покушаје, ућутао се, кад крадом |
| ти тако ђаволски вешто и препредено, да је врло често задивио и најприсније своје другове.{S} П |
| <p>— Илија! викну Милан тако љутито, да је чуо и фамулус, који је готово на пушкомет напред кор |
| по земљи и тражи своју разбрибригу, да је опет намакне на чибучић у другој руци.</p> <p>Млади |
| е ли морала Црна Гора изгубити Боку, да је можемо дати на поклон ћесару?{S} Тако хтео Немац, та |
| .{S} Макрена узе детињу пресвлачицу, да је на два три места прихвати и пришије дугменце које је |
| са и реже црвену хартију, ето видиш, да је све онако као што сам ја казао.</p> <p>— А шта си ти |
| ала косу као утијом — зар ти мислиш, да је оно њезина коса ?</p> <p>— Ја не мислим ништа.</p> < |
| као да уђе девојка налик на Даницу; да је имао Макса још коју ћерку, мислио би да је то стариј |
| Господин Макса, господин Макса...{S} Да је жив и здрав — не познајем га.{S} Али да, да, времена |
| свега тога бити, Боже, Боже мој?.{S} Да је ко у тај мах прошао близо поред њега, чуо би дубок, |
| човек; човек од феса до јеменија.{S} Да је увек на његову, видео би како народ суди и газдује.{ |
| <p>— Нећу.{S} И нећу, и не смем.{S} Да је било негда, тамо пре петнаест-дваест година, али сад |
| а клупу, на којој је дотле лежао.{S} Да је којом срећом још које дуванско влакно у окорелој дув |
| лијаз.{S} Даница ме одазва у школу — да је видиш, Грго, нема је лепше у свем селу, румена јабук |
| ка.{S} По старом добром обичају ваља да је изведе брат и преда ручноме деверу.{S} Даница зажеле |
| ебацио би једну преко друге, али, ма да је час по намеравао, опет се не усуди мрднути их.{S} Ов |
| уме бранити на суду и путу, тај зна да је жив.{S} Та ето су нагла околна села да нам крње ово |
| год упита.{S} И поп Крста се склања да је више позади, да баш није одмах на ударцу сваком погл |
| дабогме, да познајем...{S} Само мора да је било давно, па сам мало као смео с ума.{S} Ал’ стан’ |
| а изустим ту једну реч: слога!{S} Та да је уз нас та велика... ух (ту професор плану, скочи, тр |
| јке.{S} Игра му срце у прсима; осећа да је пуно топлине, пуно радости.{S} Чини му се као да би |
| вољство, лукаво се смешкаше.{S} Виде да је насео, а већ му поче много до тога стајати, да према |
| рођеном оцу, док не поднесе уверење да је ма годину дана децу учио.{S} Зар није и школа држава |
| а.{S} Савлада свој понос и окрене се да је још једном види.{S} И Илија се баш у истом тренутку |
| је за школским столом, не чини му се да је баш толико зашао у године; још и данас, као свакада, |
| /p> <p>Чим погледате у сунце, видите да је већ одавна превалило подне.{S} Али у радионици мајст |
| Србија је с оне стране Саве, ко хоће да је Србин — онамо!“ Ето тако бесни Грабовски нашим депут |
| аука, занат над занатима.{S} Ко хоће да је учеван, да зна што треба да зна, ваља много да чита, |
| мало попрестрављени, једва се сетише да је настао час слободе, а мали Гргур, позван малом Даниц |
| теши, да се њиме дичи, да је храни и да је сахрани.{S} Тешко се је оженити сељаку инокосну, али |
| у реч поп.</p> <p>— Па шта би било и да је митрополит!</p> <p>— Знаш митрополит је митрополит.. |
| имао Макса још коју ћерку, мислио би да је то старија сестра њезина.{S} Како јој је миран погле |
| крај свему умењу.{S} Свет, кад види да је незналица, окрене му леђа, те, несрећник, умире од г |
| напушта и Бог...{S} Коме се причини да је нејак, слаб, онај је доиста и мален и нејак.{S} Да с |
| постављен сто, одмах ћете приметити да је застрт чистим чаршавом, тањири и чиније од бела, ист |
| је јој ни из далека смео наговестити да је — плакао.</p> <p>А мали Гргур — и он је бризнуо у пл |
| едена.{S} Сам Иван оста старој мајци да је теши, да се њиме дичи, да је храни и да је сахрани.{ |
| ном стубу школскога ходника.{S} Знак да је на учитељевом сату куцнуло дванаест и да ваља сести |
| ежити : а је ли лепа ?</p> <p>— Знам да је честита и добра...</p> <p>— Што је добро и честито, |
| Сваки се роди за нешто, а ја осећам да је божје опредјеленије да живим и умрем као воспитатељ |
| хијереј...</p> <p>— Па и ја не кажем да је попечитељ...</p> <p>— Ако није попечитељ, он је душе |
| >, <hi>буки — б</hi>.{S} Ја не видим да је то Бог зна како паметно, а није ни лакше.</p> <p>— Л |
| урмутице, али је био толико присебан да је не извади.{S} Попадија пита учитељку: чије је то дет |
| а и из Београда — чудна ми чуда, као да је Београд једини на свету, као да нема града и осим Бе |
| по стазицама, обоје се ућутали, као да је и у њиховој пролетњој души ојесенило.{S} Хтеде да му |
| е митру и штаку, Боже ме прости, као да је Свети Никола сишао са иконостаса.</p> <p>— Па онда к |
| оничке, свет који врви тамо амо, као да је ту негде близу сабор или панађур.{S} Па војници, па |
| еник Арон тако смишљено и течно, као да је, путујући Банстолом из Карловаца у Земун, размишљао |
| ине!“, а он ходај, скачи, мумљај као да је пореклом из хомољских јазбина.{S} А кад рикне кроз н |
| био неко особито дете.{S} Ма колико да је оно у школи било тамно и коштуњаво, опет је он то бр |
| љевој соби, опазише ђаци кроз прозор да је још једна свећа запаљена на столу школском.{S} Зачуд |
| сумрак једног коњаника, донесе глас да је директор у суседној школи, а сутра, тамо од подне, е |
| у на дугачком трешњевом чибуку.{S} Тада је било у цвету царство скупоцених чибука : у свима вел |
| ега својим лепим крупним очима, погледа је још једном, и гле! никад није била тако лепа, тако а |
| ла са својим пунобрижним питањима, онда је он на махове испричао све, сваку и најмању ситницу о |
| носито.{S} Кад ђаци знају и умеју, онда је и учитељу светао образ пред селом и влашћу.</p> <p>— |
| о је последњи пут тамо одлазио.{S} Онда је Даница навршила пуних шеснаест година, у августу су |
| ељима долазио цркви на причест.{S} Онда је био мален; што је видео, готово је мање више и побор |
| ама свеже водице и умије се.{S} Па онда је стао на траву, која се модраше дуж обале с једне и д |
| руга погача од твоје матере.{S} Потврда је зорли, али су твоји предњаци још тврђи.{S} Збогом, Г |
| слази доле до наше велике баште.{S} Ја је замењујем, прибирам боб и пасуљ, сушим мехуне, млати |
| да не може.{S} Каткад се и потужи, а ја је разговорим и поутешим, а шта пута је мало и развесел |
| нат народ, некакве ваше Србе.{S} Србија је с оне стране Саве, ко хоће да је Србин — онамо!“ Ето |
| л' они ил’ ми !..{S} Чујеш ли ме, Илија је јунак, кажем ти: јунак, јунак.</p> <p>До поноћи је с |
| его цео дан код куће читајући.{S} Илија је из оног кола ђака, које је данас изумрло, а и онда, |
| кне од њега.{S} Чини јој се, слободнија је кад је поред њега.{S} Али он, гледа, туби мисли, па |
| ватри, сео и грејао се.</p> <p>Петрија је свагда пре Ивана била на ногама.{S} Чим ослави јутро |
| мошњу слободу.{S} Море, море — Аустрија је Аустрија, и старија и лукавија од свију, што вас је |
| е никуд не отиче.{S} Чујете ли — Русија је силна!{S} Сви смо упрли очи у њу.{S} А она?{S} Рођен |
| пута за слободне народе...{S} И Русија је роб, и њу треба ослободити...{S} Руски је народ безг |
| ија и остала чељад, па и учитељка, која је много раније дошла, да и она присуствује првој предс |
| оставише отворена.</p> <p>Јелена, која је једва дочекала, да јој се с врата скину дерладија, и |
| од оне велике пећи десно од врата, која је цела састављена из зелених углађених каљева.</p> <p> |
| лепша у селу у брдима, у природи, која је највеличанственије и најразумљивије јеванђеље божје |
| о јест додадоше још једну ка оној, која је, по старом српском обичају, још од јутрос постављена |
| по, тако благо, преображено тугом, која је старом учитељу натерала сузе на очи.</p> <p>— Од как |
| мо село а одатле уз брдску стрмен, која је окрчена и испресецана оградама.{S} А кад престаше ог |
| више села шиљу ђаке у једну школу, која је обично, исто као и б....ска, баш уза саму цркву.{S} |
| ма, у ту његову отворену ћелијицу, која је тесна, али коју он ипак за то називаше својом „вселе |
| н једини пут не помисли на Даницу, која је, запрепашћена, стајала на ивици брда пред школом, и |
| етра и његову царицу, малу Даницу, која је готово болесна била што је њезина улога сасвим нема, |
| цу и надгледа стоку, <pb n="49" /> која је у кућној огради, затим би, освежен студеним јутром, |
| есто је исто тако суморно у прсима која је прострелио јад.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| у, велику лудорију. </p> <p>— Само нека је на једној.</p> <p>- Једна али голема.{S} Био сам ти, |
| е видела.</p> <p>— Ако, ако...{S} Мајка је мајка.{S} Пожури се...{S} Иван је поцигурно код куће |
| вас као што треба обавестити.{S} Наука је наука, занат над занатима.{S} Ко хоће да је учеван, |
| ја пита учитељку: чије је то дете („ала је слободно!“), а попа се на глас смеје, па окренувши с |
| .{S} У дубини своје чисте душе веровала је да нема ништа у себи, што не би било њему посвећено, |
| /p> <p>После неколико тренутака стајала је Даница пред олтаром, а Гргур на свом коњу журио се к |
| али и сувише затворена натура нагињала је више грађанском животу, волео је не толико сељаке ко |
| млада душа његова богатила се, једрала је тим новим утисцима.</p> <p>Сутрадан, на крају литург |
| она питала.{S} Питала је много, питала је све.{S} А кад је она престала са својим пунобрижним |
| <p>Он је ћутао, а она питала.{S} Питала је много, питала је све.{S} А кад је она престала са св |
| ицу, а пред њиме, као у зраку, трептала је Студеница и цела Фрушка са њезиним великим задужбина |
| их ситница.{S} Даница, по обеду, остала је на свом месту за столом, плела је и подједнако пажљи |
| што не би било њему посвећено, осећала је тако живо, да је она његова: суђена.{S} И кад је скл |
| <p>— Земља, на којој ми живимо, округла је као каква јабука.</p> <p>— Зар? оте се једноме сељак |
| Даница молила, да је остави.{S} Седела је за столом, плела, и гледала у отворену књигу пред со |
| , над Гргуром.{S} Чула је Илију, видела је Милана, а душа је заваркава, па јој црта Гргура најл |
| говори.{S} Даници не би по вољи, желела је да походе оно двоје старих горе у селу.{S} Давно се |
| у обичну <pb n="142" /> молитву, желела је најлепшу срећу, свако земаљско добро свом негдашњем |
| стала је на свом месту за столом, плела је и подједнако пажљиво слушала и оца и Гргура.{S} Гово |
| е, тарући сузе белим рукавом.{S} Изнела је затим, за срећна пута, комовицу и погачу и младога с |
| урово село.{S} Враћајући се школи, била је замишљена; можда први пут у свом малом веку беше зло |
| обито уз посте и о младинама.{S} А била је милостива <pb n="50" /> преко сваке мере: што даваше |
| ац.</p> <pb n="19" /> <p>А те зиме била је зима оштра и снегопадна.{S} Још у првој половини дец |
| та!</p> <p>— Мати Христу Спаситељу била је преблагословена дјева Марија, осоколи Крста као из т |
| от био је и њезин, дворећи њега служила је себе.</p> <p>Иван беше прави правцати Србин, а Србин |
| ашов, мотику, трнокоп, косир.{S} Пазила је сваки његов миг.{S} Његов живот био је и њезин, двор |
| амо кроз грање високога бреста светлила је већ доста јасно звезда вечерњача.{S} Сви уђоше у кућ |
| ела.{S} Још онако усијан пепео покупила је у рубац.</p> <p>— „Све је пролазно, све неверно" про |
| >Даница, поверљивијим погледом, уверила је Милана да се у овој прилици с њиме потпуно саглашава |
| уздахнула, своју преварену руку повукла је к себи, очи јој се наводнише, али толико имађаше дух |
| е скромна детиња преобука.</p> <p>Школа је б....ска у брду.{S} У брдима су села много мања него |
| аде упаљену свећу своме детету, и посла је, да добро притвори школске прозоре, који су, обично, |
| о озбиљније.</p> <pb n="8" /> <p>— Нула је ништа, она значи стотину и хиљаду.{S} Кад их је мног |
| амљеним рањеником, над Гргуром.{S} Чула је Илију, видела је Милана, а душа је заваркава, па јој |
| ле јесени уди. вене, губи се, на ногама је, ради, шмрца по кући, али од ово неколико недеља не |
| дазва у школу — да је видиш, Грго, нема је лепше у свем селу, румена јабука! „Кумим те, брате М |
| Па још толико други учевни људи, којима је дано нешто мало службице, тек да не помру од глади.{ |
| овима оних бораца из Србије, над којима је командовао Стеван Книћанин, бивши саветник и у то до |
| пратио игру својих другова, међу којима је, као буба, скакала и трчала мала Даница.{S} Још није |
| и и новији немачки класици, међу којима је Клопшток са својим одама и отац Геснер са својим иди |
| н, доли чашу заклопачким вином и до дна је испије.</p> <p>У тај исти тренутак отворише се врата |
| у, сто је већ био распремљен.{S} Јелена је мало попустила, поспремала, почистила, па се повукла |
| а ћемо, тако је коло живота.{S} Судбина је судбина, а човек је најсрећнији, док јој је покоран. |
| окљива Даница.</p> <p>Шест пуних година је минуло, од како се Гргур <pb n="86" /> учи у Београд |
| ом, Грго, чекају ме другови, а помрчина је.{S} А ваља пре добоша бити у касарни.{S} Мучна уредб |
| утака позабавили на том малом чоту; она је причала, торокала, а он је само озбиљно гледаше и сл |
| пустињи.{S} Што мора бити, мора.{S} Она је послушно и присебно дете, Бог ће је свуда пратити.{S |
| вери, је ли он радознао, или не.{S} Она је једва жива претурила велики школски одмор; њезин окр |
| лоне.{S} Мала Даница одавна заспала, па је попадија у суседној собици наместила на креветац, па |
| х кућа, дала Гргуру пуну руку цвећа, па је дуго, дуго за њима гледала.{S} И она би тамо у плани |
| а.{S} Он је пре свега добар домаћин, па је и у селу, које се на њега угледа, пуно добрих домаћи |
| , а брат му извади из торбице књигу, па је даде оцу.</p> <p>— Е де, де, насмехну се Иван; па то |
| не душе своје, пољуби драгу хартију, па је журно сави у другу чисту хартију и спусти испод свој |
| рђи и страшнији од свих људи у селу, па је инајет, чангризало, да знаш као воду, опет вели: не |
| /p> <p>Узме књигу из руку Миланових, па је пружи Гргуру.</p> <p>— Дед ти настави даље ово! (Пок |
| се нико изнутра није одазвао.{S} Ватра је на огњишту горела, али у кухињи нигде никога.{S} Тек |
| и дан по подне поста без зејтина; сутра је причест и почетак <pb n="17" /> поста са уљем.{S} Ка |
| о политици.{S} У подне за столом, Макса је седео у прочељу, а он и Даница једно према другом.{S |
| о.</p> <p>— А каква је ово икона? упита је Гргур.</p> <p>— То је Свети Сава, што је сазидао ову |
| вце?</p> <p>— Куд било, Милане; грехота је, овако млади, па скрштених руку.</p> <p>— Гргуре, да |
| /> остану ’вако као ја и ти?{S} Грехота је, жено, кад нам је ето дао Бог и има се из чега.</p> |
| а, овако три....{S} Говорећи то, доиста је написала све те бројеве, али сваки у другој величини |
| д се не да на пречац остарити.{S} Доста је што се у цркви и пред странима поозбиљимо и намрштим |
| ан, да надгледа стоку.</p> <p>Поп Крста је јутрос рано одслужио јутрењу заједно с литургијом.{S |
| ја је разговорим и поутешим, а шта пута је мало и развеселим.{S} Кажу да сам се много променила |
| ане !{S} Знам ја добро шта је кућа, шта је кућни ред.{S} Него реци да л’ да примиш дете, или да |
| .{S} Зна он добро шта је кућни ред, шта је зазор, а шта се пристоји.</p> <p>— Е па да питам жен |
| е границе...{S} Знаш ли ти, Гргуре, шта је то конфедерација?</p> <p>— Слушао сам.</p> <p>— Е та |
| вам бити захвалан.{S} Ви не знате, шта је самоћа.{S} Ви сте сити света, а нама су гости догађа |
| , а не ја од њих.</p> <p>— Знаш ти, шта је воспитаније.</p> <p>— Не знам, него ћу се од тебе уч |
| , гдегод кога стигоше, повешаше.{S} Шта је с твојом ногом?</p> <p>— Још који дан...</p> <p>— Јо |
| повика:</p> <p>— Пропаст!</p> <p>— Шта је, ако Бога знаш? виче учитељка.</p> <p>— Не бој се, у |
| гуре, поче Илија устајући.</p> <p>— Шта је Илија?</p> <p>— Па да полазим.</p> <p>— Хвала ти.</p |
| хартија плава, хартија црвена!{S} А шта је оно тамо, тако, одвојено?{S} Готово би хтели да прот |
| о је умем лепо написати.</p> <p>— А шта је то нула? — упитаће на то Гргур, погледавши је мало о |
| ли нешто ипак премишљам.</p> <p>— А шта је то нешто ?</p> <p>— Мислим, сејо моја, да би најбоље |
| мам.</p> <p>— А читанку?</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— А „прву знању"?</p> <p>— Немам ни то.</ |
| време.{S} Ко није децу учио, не зна шта је посао.{S} Ту треба стрпљења, ђаволског стрпљења. </p |
| дјево</title> ?</p> <p>— Не знам ни шта је то.</p> <p>— А ја знам и Оче наш и Богородице дјево |
| вршити гимназију у Србији, не знати шта је говорио Мицкијевић о славјанским народима, о нама, о |
| и трудољубија.{S} Метод, ја не знам шта је то, метод је рад; ко не плеви од јутра до мрака, не |
| еш ли пекмеза ?</p> <p>— Ја не знам шта је то.</p> <p>— Зар твоја мати не кува пекмез ?</p> <p> |
| је за сто, али те вечери није знао шта је вечерао.{S} Толико се занимао сликама своје пријемљи |
| , мајстор Јоване !{S} Знам ја добро шта је кућа, шта је кућни ред.{S} Него реци да л’ да примиш |
| ећеш га ни осетити.{S} Зна он добро шта је кућни ред, шта је зазор, а шта се пристоји.</p> <p>— |
| <p>— Е па да питам жену.{S} Знаш, кућа је сва о женином врату...</p> <p>— А што ми то говориш, |
| црква с високом белом звонаром.{S} Деца је гледаху и чуђаху се величини никад невиђене грађевин |
| ом.</p> <p>— Па као што ми рече, Даница је ваљана девојка?</p> <p>— Права Српкиња, примети Гргу |
| а свог старог самохраног оца.{S} Даница је дрхтала, стрепила, чекала и чекала, али оно, што је |
| обоје се журно упутише школи.{S} Даница је напред скакутала.</p> <p>Кад је било на заход сунца, |
| мирног и „вредног живота.{S} Покојница је лебдила над њим као над дететом, годила му свима нав |
| реновићима, да доведе Милоша.{S} Милоша је родила револуција.{S} Милош ће је наново створити.{S |
| Чула је Илију, видела је Милана, а душа је заваркава, па јој црта Гргура најлепшим, најтоплијим |
| устолова.{S} Знаш ли, вели, Симо, какав је тај вајни директор?{S} Грђи и страшнији од свих људи |
| и ја.</p> <p>— Имаш га и ти!{S} А какав је тај твој узрок, ако га смемо знати?</p> <p>— Смеш. < |
| нашом сеоском школом, Богу хвала, готов је.</p> <p>— Охо!{S} Е баш ми је жао, што ми није овде |
| и дугачки венци вечитог Балкана.{S} Бог је велик и милостив...{S} Велике земље... народ здрав и |
| ској и Илија бежећи по пустињи, али Бог је хтео да на њима учини то чудо, а где су данас чудеса |
| дног господичића, истог онаквог, каквог је одавно привиђала у својој набујалој души. </p> <p>— |
| гордити, нисте у томе сами самцити, тог је истог мњенија и ваш земљак.{S} И Гргур би хтео и ред |
| итанија.{S} И знања су полезна, али дуг је живот, поучиће нас; сасвим је нешто друго облагорођа |
| <p>— Ћутиш?{S} Болови?{S} Знам ја, кад је човек рањен, жигови, тиштања, штрецања...{S} Да изве |
| и ипак, ипак беше окупана у сузама, кад је, тамо око поноћи, ухвати сан.</p> <p>Сутрадан освану |
| здраве своје нове пријатељице, али, кад је већ био под губером, замакоше му очи за онај велики |
| а.{S} Једва је смео да подигне очи, кад је био пред светим путиром.{S} Сав се променио у лицу, |
| де је ишчезао.{S} Беше сасвим мрак, кад је ушла у кућу, али још већа помрчина беше јој обузела |
| само...</p> <p>— Нећу ни да мислим, кад је то јасно као дан.{S} Ја вам и опет велим, да ту нема |
| одовима, али је зато радо прилагао, кад је ваљало набавити књиге, или нову одежду, или позлаћен |
| у своје нове идеале, није ни знао, кад је прошао кроз дугачки и чађави свод од камена.{S} Неда |
| ио? запитаће га Гргур полусмешљиво, кад је опазио да Илија запиње.</p> <p>— Био си, не срди се, |
| уби се, замисли се, није ни осетио, кад је Ружица, убрисавши и последњу сузицу, не више као гор |
| .{S} Беше сунце у велике одскочило, кад је сама остала на дому.{S} Оде те се помоли Богу пред и |
| ет му се учинило и велико и сјајно, кад је први пут с Дунава опазио велику цркву, па беле низов |
| себе, у мало што не клону на земљу, кад је, изненадно окренувши се, опазила поред себе лепог и |
| је тек морала слатко падати Гргуру, кад је, на маленом крепком мркову, јахао познатим путем пра |
| путиром.{S} Сав се променио у лицу, кад је примио у се причест.{S} Дуго после није могао отвори |
| али Гргур — и он је бризнуо у плач, кад је својим крупним очицама опазио да отац замаче за гору |
| ивали само у изванредним приликама: кад је столарски и браварски пир, кад дођу гости, кад се на |
| и данас, као некада, ради брижљиво; кад је за школским столом, не чини му се да је баш толико з |
| </p> <pb n="144" /> <p>За чудо!{S} Кад је, после неколико тренутака, ушла са служавником, Гргу |
| , поче Милан мало подсмешљиво...{S} Кад је пуна глава болесних мисли, илузија.{S} Аустрија, Рус |
| н смех, али плач — готово никад.{S} Кад је мислио, да ће бити доста, рећи ће сасвим мирно и пол |
| го што беше тамо пре две године.{S} Кад је с осталим друговима стао око певнице и очитао „Оче н |
| ао „нарав“ своје старије сестре.{S} Кад је нестрпљива или радознала, завириће на братовљев проз |
| да јагми цркви, чим звоно удари.{S} Кад је сабор, кад зна, да ће тамо после цркве бити и старо |
| врљати горе-доле по оној самоћи.{S} Кад је зима настала, после два три месеца, Гргур је већ сед |
| опису, који је утврђен обичајем.{S} Кад је Гргуров отац све тачно и исправно предао учитељу, по |
| готово је мање више и поборавио.{S} Кад је ушао у храм, учини му се, да је све другчије него шт |
| Даницу, која му трчаше у сусрет.{S} Кад је стигла до њега, даде му половину лепињице, у којој б |
| оју, лаким знојем овлажену косу.{S} Кад је био у својој „вселени“, још док није врата ни притво |
| на?{S} Знаш, по закону....</p> <p>— Кад је оно Морава потопила село, онда се родило, па сад рач |
| Навалили да нас помаџаре.</p> <p>— Кад је још Србин говорио маџарски! викну мало јаче мајстор |
| итала је много, питала је све.{S} А кад је она престала са својим пунобрижним питањима, онда је |
| ухвати први сан па да умакне.{S} А кад је мали Гргур пришао да заузме своје место на кревету, |
| т, ухвати стазом кроз планину.{S} А кад је био у најгушћој гори, окрете се два три пут, па онда |
| е мало заплашеном синчићу.</p> <p>А кад је с пуно поштовања пољубило старог учитеља у руку, дет |
| њигама?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па кад је ништа, што је држиш пред собом!</p> <p>— Забављам се |
| њега.{S} Чини јој се, слободнија је кад је поред њега.{S} Али он, гледа, туби мисли, па и не зн |
| ветарац уз зелено грање, још милије кад је сунце на заходу па просипље румен на реку, на поља, |
| о, показује нам, прича нам.{S} Рече кад је полазио: учите се, децо; ко учи онај што и зна, без |
| огаше отрћи од школских вратница, и кад је већ морао пустити њезину руку, коју држаше стиснуту, |
| с шапнула у себи, пољубила књигу, и кад је пред легање стала пред икону, молила се Богу само за |
| иво, да је она његова: суђена.{S} И кад је склапала очи, учини јој се да чује његов глас: „Лаку |
| жени"</title> опет учитељ сам.{S} И кад је опет поп Крста по неопходној дужности тамо пред часн |
| а не увратити се на часак два?{S} И кад је пред сан шаптала своју обичну <pb n="142" /> молитву |
| так, пасуљ без сланине и са салатом кад је томе доба; субота, кромпир, а увече још по кришка си |
| а неки мио глас из тога заноса, баш кад је ступио у школско двориште.{S} Диже своју замишљену г |
| Даница је напред скакутала.</p> <p>Кад је било на заход сунца, звоно с дрвене црквене звонаре |
| боту круне и царске жезлове.</p> <p>Кад је био рад у највећем јеку, отворише се врата и уђе поп |
| о боју на Грахову, и плаче.</p> <p>Кад је Васо пружио „писму“ учитељу и попио чашу, коју учите |
| и час, — ни живи се не чују.</p> <p>Кад је било при крају школских часова, онда су старији ђаци |
| ном тужном расположењу, а Гргуру, откад је сишао са своје планине, није се тако откравило срце |
| у свој њезиној величини и красоти, сад је у дубини душе осетио оне мирисе, који су одавна, нео |
| рав, рече учитељ затварајући књигу, сад је прворазредац.</p> <p>— У руку учитеља, окрене се ота |
| рв никад тако топла као у овај мах, сад је, као никад до сад, пожелео, погодите шта?{S} Ни кнез |
| ам довољно снажно била брдилима.{S} Сад је, дабогме, много друкчије, сад сам и много вештија и |
| небо његових магловитих осећања.{S} Сад је тек јасно видео Даницу у свој њезиној величини и кра |
| а у напредак богме сваком своје.{S} Сад је наша судбина у нашим рукама, у руци божјој и Народно |
| јављивао своје противно мишљење.{S} Сад је помишљао у себи: да су то „весници новога доба“, миш |
| le>.</p> <p>— А патријарх?</p> <p>— Сад је с депутацијом у Загребу.{S} Дочек сјајан, савез с Хр |
| ило на свету пуно и дражи и нада, а сад је оставља све, све нежно и лепо, све тајанствено, чаро |
| вазда покривала студена строгост, а сад је тако лепо, тако благо, преображено тугом, која је ст |
| као и она очева жестока нарав.{S} И сад је исто онако пољут и построг, али су му прутови ипак д |
| о народном послу одлазио тамо.{S} Народ је народ; ваља му богме послужити.{S} Ево, видите, приб |
| .{S} Метод, ја не знам шта је то, метод је рад; ко не плеви од јутра до мрака, не ишчупа после |
| е слугу да скреће то десно то лево, куд је мање кама и ровина.{S} А честа промена села и околин |
| , нема ту летине, нема берићета.{S} Туђ је то усев, па ће вам јабанци и жетву разјагмити.{S} Хо |
| n="48" /> задружних кућа, рекли бисте е је заселак.{S} А сложни су — да изгину један за другога |
| ређе допиркује цркви.{S} Рекли бисте е је безбожник, а нема под небом нације, која више Бога п |
| том као голуб.{S} Мађари, Немштина, све је то противник наш.{S} Не, није, криво сам казао: крив |
| ознао.{S} Познанство, пријатељство, све је то нека сорта ортаклука.{S} А ко је сиромах, к’о <pb |
| ништа да разумем.{S} Све је добро, све је лепо, али, ето сам још неук, недовијаран.{S} Шта му |
| тала се час на лево, десно и назад; све је желела чути, све видети својим маленим живим очицама |
| лаганим ходом, али опет одмиче.{S} Све је некуд нагло, све узима други вид, књижевност, школа, |
| нећу и не могу ништа да разумем.{S} Све је добро, све је лепо, али, ето сам још неук, недовијар |
| мљи, који је овака блага пожњео.{S} Све је друго намештена пажња, дворба, ласкавија или оштрија |
| наука не сеђаше скрштених руку.{S} Све је напред измакло, ја се и ти устависмо онде где смо... |
| ање бујно, више полутужно:</p> <p>— Све је то једно, мој добри попо, а тамо, а овде!{S} Сви смо |
| > <p>— А осим оца и мајке?</p> <p>— Све је остало и близу и далеко.</p> <p>— Свега се можеш одр |
| епео покупила је у рубац.</p> <p>— „Све је пролазно, све неверно" прошапута речи Гргурове. „Све |
| најбоље !{S} Само је онде напретка, где је и трудољубија.{S} Метод, ја не знам шта је то, метод |
| ..</p> <p>— Не, не, мајстор Јоване, где је места за вас све, зар ће бити иједан угао за моје де |
| ично као кип гледала на ону страну, где је ишчезао.{S} Беше сасвим мрак, кад је ушла у кућу, ал |
| исар!{S} Са столицом у Крушевцу.{S} Где је царе Лазо сабљом, Илија ће пером.{S} Само да сам мал |
| } Милиони, милиони, море, пучина! — где је тај, који ће нас прегазити, чељуст, <pb n="78" /> ко |
| кад видите тако рећи јучерању телад где је већ погла главе под јармове, или кад опазите оно нес |
| Сви, па и мали Гргур, одоше у собу где је била дугачка проста софра, коју су обично звали трап |
| ку и моју добру учитељку“... молићу где је госпођа?{S} Сигурно се налази у кући?</p> <p>— Јесте |
| Ја ћу се заклети, ево сад у цркви: теже је дајанисати у школи него дрмати вилајетом.</p> <p>Учи |
| извади.{S} Попадија пита учитељку: чије је то дете („ала је слободно!“), а попа се на глас смеј |
| ћи.{S} Илија је из оног кола ђака, које је данас изумрло, а и онда, у њихово време, провлачили |
| до.{S} Рекох ли вам ја, ниче семе, које је посејао велики Доситије.{S} Ходите.{S} На ти, сине Г |
| , и поче сипати вино у чисте чаше, које је међутим донела Макрена.</p> <p>Професор Сава прихват |
| гледећи у лице свога учитеља, лице које је вазда покривала студена строгост, а сад је тако лепо |
| места прихвати и пришије дугменце које је отпало.</p> <p>У који мах велики сахат на дувару изб |
| виче да све надвиче : „Све ствари које је Бог створио, а људи нису предругојачили, зову се при |
| подина, понуђена, седоше.</p> <p>— Моје је име Илија, почеће опет дежмекасти господичић, а ово |
| ољуби га, погледа преко ограде, а вреле је сузе облише.{S} Има ли веће среће од овако чистих и |
| сташна девојчица затварала крила, дотле је он пажљиво разматрао школу и њезин скромни намештај. |
| одине, држали часловца, псалтира, дотле је и било добро, а од како смо почели заводити којекакв |
| ситне, по њега покрупније књиге, дотле је Даница читала све успомене и све тајне свога лепог и |
| ремена, кад се међу нами говорило: боље је шест вранаца у каруца, него шест школа у глави.{S} С |
| <p>— Не, не, не дирај, Данице; најбоље је цветку на његову корену.{S} Ја волим цветак кад овак |
| мало живље покрупнији залогај; најбоље је да данас и не говорим..{S} Ти си данас, онако, знаш, |
| ла, пољубила сам јој руку и пољубила ме је.{S} До ње сам и литургију одстајала.{S} Збогом! буди |
| се и за ово дете постарам.{S} Доста ме је стара подворила, доста сам је потрудио и намучио, <p |
| ш како отац мрзи да се показује; шта ме је пута тога ради осрамотио.{S} Тешко ми је, да се сиро |
| адовољан; сви смо у божјој вољи; где ме је довела промисао, тамо ћу и кости оставити.{S} Само п |
| која вас храни и одева?</p> <p>— Богме је до зла бога несносан тај ваш директор.{S} Да нам је |
| азговетније одговарао је Гргур, а богме је овда онда и Даница оцу образ осветлала.{S} На заврше |
| х, богме они тебе неће молити.{S} Време је време, ветри, <pb n="121" /> брза, пролази.{S} Сваки |
| ле или не.{S} Једно или друго?{S} Време је, да смо на чисто.</p> <p>— Па води их.{S} Ако нисмо |
| че их на махове брисати.</p> <p>— Време је да се и за ово дете постарам.{S} Доста ме је стара п |
| да цео свет лаже? осече се поп, у коме је стрпљење већ превршило меру.</p> <pb n="25" /> <p>— |
| ре !{S} Згужва измрчену хартију и хитне је под сто. „Није то хтети, па бити Његуш — <hi><foreig |
| су му очице живље и гаравије.{S} И пре је био неки занешенко, али сад, говорио би често учитељ |
| ри тај трећи мало заплашено, тако да се је једва могло на крају чути: и донесех му дар : измирн |
| адило до седам сахата у вече, а тада се је тачно вечерало.{S} У зачеље сео Јован, до њега десно |
| м, својим представницима.</p> <p>Кад се је вратио у собу, сто је већ био распремљен.{S} Јелена |
| уца, него шест школа у глави.{S} Сад се је време преокренуло; учен човек, ако ће и пешице ићи, |
| а је храни и да је сахрани.{S} Тешко се је оженити сељаку инокосну, али кад си из Здравковића, |
| данас и до века!{S} Благо мајци кад те је опет видела!“</p> <p>Изнесоше јастуке и поседоше на |
| више оно „торокљиво чегртало“, које те је толико пута узнемиривало, вукло за собом и против тв |
| ојчица.</p> <p>— Знам.</p> <p>— А ко те је учио?</p> <p>— Баба.</p> <p>— А знаш ли <title>Оче н |
| му насловни лист, дед да видим како те је учитељ научио читати.</p> <p>Сви поседаше за сто, Гр |
| Она је послушно и присебно дете, Бог ће је свуда пратити.{S} А ја...</p> <p>И ту Макса поче још |
| тов са започетом главом у књизи, или ће је морати довршити тамо по вечери.{S} Па онда би узео с |
| ало јаче учитељ Макса.</p> <p>— Зато ће је много пећи и жећи на ономе свету...{S} Али се ту поп |
| илоша је родила револуција.{S} Милош ће је наново створити.{S} Милош и Вучић морају се мирити.. |
| било на свету горчине, било је, и биће је...{S} Нешто се богме мора и претрпети, само што је т |
| брођујући поток код новога моста, чешће је погледао на школско брдашце, премишљао да ли да сјаш |
| би, „кад ме свештеник мироше".{S} Чешће је ишла и на водице, особито уз посте и о младинама.{S} |
| али она ни да би се окренула.{S} Чешће је односила воштаницу, или мало тамјана, или просфоре.{ |
| амо у та доба латиће се „пиксле“, иначе је та скупоцена ствар вазда под њезиним кључем.{S} Сада |
| пољу се чујаху истом први петли, иначе је цело село већ одавна лежало у дубоком сну.</p> </div |
| но радих с проклетим дугама.{S} Од јуче је започео упис, ја ћу их одвести господину директору, |
| он, сасвим мирно и озбиљно, запиткиваше је о покојној учитељци, о учитељу Макси, о попу Крсти, |
| ок је она плакала, наш штудента гледаше је, мање сачустљиво, више зачуђено.{S} Као да не могаше |
| о се пред мрак почисти и притвори, више је до сутра нико не отвара.{S} Премишљају ђаци, шта то |
| има, па вас греје и одушевљава.{S} Више је пута точило чељаде из оног стакленог ибричића са пар |
| аметно, а није ни лакше.</p> <p>— Лакше је, можда и против своје воље упаде му у реч Даница.</p |
| о не могаше да скине ока с ње, вазда би је гледао; чињаше му се, да никад није видео тако лепе |
| аптати, нешто поверити.{S} И загрлио би је, загрлио те како снажно, али се убрзо застиде од так |
| итејеве, узе књигу испред кћери и стави је преда се.{S} Преврнувши два три листа, намршти мало |
| ргур је добио најлепшу књижицу; другови је лакомо погледају, а он је крије у торбицу, па сав по |
| а, големе ватре светле по кућама, многи је уморан, већ и прилегао негде украј огња.{S} На пољу |
| и из шпага пљоснату турску лулу, посади је на доњи крај, а на горњем беше сисак од ћилибара.{S} |
| а једну главу виши од свога друга, који је више дежмекаст, округлијих образа, учешљане, готово |
| аструга бело-жутога липовца, меда, који је бистар као суза, а лаган и течан као етирно уље.{S} |
| о за њима и неки њихов друг Илија, који је годинама скоро два пут старији, често иде са њима; м |
| е к себи, па потрча пред коњаника, који је већ дотле био улегао у двориште и сјахао.{S} Љуби Гр |
| синој соби; а стари учитељ Никола, који је свима „попечитељима“ и „совјетницима“ био учитељ, из |
| агао на јастучић од дебела платна, који је такође испуњен сламом.{S} Пред собом имађаше новине |
| изопачен одломак каквога тропара, који је чула у школи и цркви.</p> <p>А ђаци у школи седе на |
| коше сви у један мах, осим Гргура, који је о томе само мало слушао, али још ништа није учио.</p |
| не падне на снажно недро младића, који је одавна господар њезинога срца, а који јој се у овом |
| ве.{S} То је дом свештеника Крсте, који је у селу најдавнашњији староседилац.{S} Од како је сел |
| Само је онај био срећан на земљи, који је овака блага пожњео.{S} Све је друго намештена пажња, |
| ени упишу се и он и Милан у Лицеј, који је истом пре неколико година премештен из Крагујевца у |
| риге лижу пламенови горе у димњак, који је оздо, као какво големо манастирско кубе, наткрилио п |
| ешто кабасто, на прикривен пиштољ, који је, полазећи из села, многи собом понео.</p> <p>Гргур б |
| ческе измишљотине! осече се Милан, који је већ био постао нестрпљив, кога је увек могло да разд |
| како да нађе својим речима смисао, који је ближе и њезиним назорима.{S} Видите... видите... јес |
| ијих ђака без стихара носе Вертеп, који је изнутра осветљен свећицама, а за носачима ходи свеча |
| , могао је видети најлепши Вертеп, који је те године пронесен између Дрине и Колубаре...{S} Ето |
| ругих колача, па бео помастан сир, који је истом данас начет, па пуна заструга бело-жутога липо |
| ађи, па онда најмлађи.{S} Фамулус, који је у исто време и кухар, изнесе неколико пуних чинија п |
| тако љутито, да је чуо и фамулус, који је готово на пушкомет напред корачао.</p> <p>— Шта си у |
| доносе храну одсеком, по пропису, који је утврђен обичајем.{S} Кад је Гргуров отац све тачно и |
| појави на вратима протин синовац, који је тога часа дојездио на очином коњу.</p> <p>— Христос |
| уга, и Милана и Илију.{S} Реци ми: који је од њих двојице бољи?</p> <p>Гргура чудно изненади ов |
| кад смо сами, мерим и мерим очима који је цветак најпунији, најгиздавији, који бих теби откину |
| ица: квочка с пилићима ; или гусак који је вијао некаквог несташка који дираше гушчиће ; или де |
| о да су у највелелепнијем храму, у који је сишао сам Спаситељ.{S} И напољу је ветар уминуо, сам |
| с части ?</p> <p>— Части?{S} Па колики је морао бити тај ваш славни смуђ?{S} Колико вас беше п |
| Донела сам ти уштипак.{S} Погле колики је!{S} Највећи сам уграбила из чиније, кад сам сама ост |
| ма; пријатељима жубора и борбе харемски је живот духу карика.{S} На угловима камените чесме с б |
| роб, и њу треба ослободити...{S} Руски је народ безгласан, погажен — мужик!</p> <pb n="114" /> |
| јагњета.{S} А не треба ни питати: да ли је мајстор Јован спремио довољно заклопачкога благослов |
| лукаво притворство, маштаније!{S} Да ли је и Гргур, мислећи покашто о њој, осетио и сам сладост |
| тијег детета у целоме селу“.{S} А да ли је доиста био забораван?{S} Поп Крста би само на то рек |
| о жив дочекати“, помисли у себи. „Да ли је мени та срећа суђена?“ У тај мах скиде капу, па се п |
| свршисмо и утврдисмо."</p> <p>А шта ли је помислио Илија?{S} Он обично мање мисли, а више гово |
| А о Вертепу ни спомена.</p> <p>А шта ли је старог учитеља тако оцепило од света?{S} Та здрава с |
| уком на ове вечите путнике.{S} Мучан ли је живот што га ови проводе.{S} Бије их у путу зима и в |
| {S} Бадава му говориш...{S}" Кидисао ли је — кидисао...{S} Кад баш хоћеш кавге, ето ти је...{S} |
| Да ли си, Гргуре, рад да чујеш, како ли је мени, како твојима, како свима нама у школи, па горе |
| о мирна та јесења природа.{S} А како ли је тек морала слатко падати Гргуру, кад је, на маленом |
| не беше у оним крајевима.{S} Па што ли је тако брижан, што ли се не радује толиком божјем благ |
| ишао цркви само о великим годовима, али је зато радо прилагао, кад је ваљало набавити књиге, ил |
| ради, пратио би га и учитељ Макса, али је то сад сасвим престало.{S} И кад дођу један другом н |
| рио се противу простих аукторитета, али је опет зато, можда махинално, љубио владике у руку и с |
| И он чињаше све што и остала деца, али је ипак био неко особито дете.{S} Ма колико да је оно у |
| по мало и студенога зимског сунца, али је учитељ Макса устао мутнији и од оног најоблачнијег и |
| наже се на мач.{S} Песма престаде, али је цела ова хришћанска породица још дуго, дуго остала н |
| не помислим.{S} Не знам што јој је, али је сваким даном нестаје.{S} Још од прошле јесени уди. в |
| у којој беше сира.{S} Устезаше се, али је ипак примио.</p> <p>— Данас нема школе, Грго; хајдмо |
| ехотице се дотаче у џепу бурмутице, али је био толико присебан да је не извади.{S} Попадија пит |
| вјештенија" није смео ни помислити, али је прошло много кратких дана и дугих ноћи, док је кроз |
| , о времену, о покрету, о политици, али је говорио по готову сам.{S} Макса му се чињаше и сувиш |
| н живљаше у једној соби са Гргуром, али је цео његов живот текао сасвим другим правцем.{S} Пре |
| ; Милан ми се види мудар и озбиљан, али је у Илије практике, философије живота - довољњејше!{S} |
| е свакојаке шале, попевао и причао, али је стари учо остао дуго, врло дуго, ћутљив и невесео.{S |
| о је и учитељ Макса тек сад опазио, али је сад касно, поправиће већ он ту неправду до године.{S |
| мислио.{S} Смешно је рећи: мислио, али је, ма како нејасно и изукрштано, ипак мислио.{S} Из ма |
| би.</p> <p>Ту Илија руком к ћемеру, али је Гргур устави.</p> <p>— Хвала, хвала, Илија, чувај, н |
| ах хтеде Макрена да устане по кафу, али је мајстор Јован ухвати за руку.{S} Седи, жено, не мичи |
| из своје прошлости, свога ђаковања; али је и Гргур морао исто тако испредати до најситнијих сит |
| осим своје куће и својега села.{S} Али је чича Иван знао да има још лепшега и дарежљивијега св |
| дим горе у чисте и мирне висине.{S} Али је највећма осветљена авлија оне повелике куће, што се |
| Симићки, свагда прилажаше руци.{S} Али је велике куће пажљиво избегавао : његова чиста, проста |
| у професору, реч ће написати Гргур (али је „словослов“ Милан); ако је потребна песма или ода за |
| Разговор, част — до поноћи.</p> <p>Али је у школи горела свећа и после поноћи.{S} Макса се два |
| у она подигну свећу ближе икони, а мали је Гргур дуго и пажљиво гледаше и гледаше, па онда скид |
| Напунивши је мирисавим дуваном, запали је трудом, закачи левим палцем за ивице од прслука под |
| ужбеница незахвалне Европе.{S} Та да ми је једну годину заповедати на Неви!{S} Видели би неприј |
| тујем.{S} Хтела бих и да се учи и да ми је вазда пред очима.{S} Кад помислим да оде, па да га н |
| агодареније буди Богу на срећи, која ми је већ у рукама, ја се нећу <pb n="43" /> мицати из сел |
| : цела ми се књига не свиди, досадна ми је.</p> <p>— Шта говориш, Милане? поче Гргур мало тужно |
| а.{S} Па што сам се науздисао, доста ми је за цео век; једном сам тако уздахнуо, да у мало не у |
| загрли.</p> <p>— Ни сам не знам, шта ми је, продужава Максо још пуно жалосније него раније; дан |
| <p>— А што да га се оканем, као шта ми је он већи него други људи...</p> <p>— Море, учитељу, ј |
| ом поверљивом састанку.{S} Доста кад ми је поверена резолуција.{S} Чуј ме!{S} Журимо се, док на |
| иједан угао за моје дете.{S} А душе ми је мирно и склонито.{S} Већ ако му се нарав не измени, |
| овине на другу, исквасим се сва, али ми је ипак жао напустити стари прелаз: напустише га сви, а |
| а прилике да ти се похвалим.{S} Мати ми је навила пређу и сад у велике ткам у малој собици.{S} |
| } Имам ја другова и осим вас — широк ми је Дорћол, па Зерек, па Сава.{S} Другова свуд на мали п |
| малој собици.{S} Да видиш само, како ми је разбој спретан и подесан; отесао га Стојко дунђерин; |
| е пута тога ради осрамотио.{S} Тешко ми је, да се сирото мучи, омакне ми се па зуцнем, или само |
| а мудрост, бадава сва наука.{S} Мало ми је побрз у говору, али ће и то уставити озбиљније годин |
| е као што би се пожелети могло; само ми је жао, што сви отуд нисте овамо на моје ритопечко.{S} |
| <p>-— Све, драга моја Данице.{S} Ето ми је дваест две, и тако се осећам сам, тако излучен из св |
| и га и китила целиваће иконе. „Чисто ми је лакше онај дан,“ говорила би, „кад ме свештеник миро |
| о тешко могу да растанем с оним, што ми је негда било драго, што ми је уделило по коју мрвицу р |
| ним, што ми је негда било драго, што ми је уделило по коју мрвицу радости.{S} Ето зато волим да |
| ош пуно жалосније него раније; данас ми је било тако мило, тако лако у срцу.{S} Кад јутрос пева |
| су они исти стари, материни.{S} Отац ми је узео ново вито, па да можеш видети само, како, катка |
| ла, готов је.</p> <p>— Охо!{S} Е баш ми је жао, што ми није овде „Доситеј", да видимо какав си |
| вори Даница.{S} Али не чини ништа, мени је жао малене деце, па бар бих њих поштедила од боја.</ |
| p>— „и неучен, настави Милан даље, мени је милије видети ученог младога Рајића, него четири вас |
| а присуствује првој представи.{S} Стари је обичај Максин да Вертеп унесе прво у попову кућу.</p |
| већу ближе, узе ону исту књигу и отвори је.{S} Али у исти мах отворише се на соби врата и споља |
| одина.{S} Твоји су здрави сви; мајка ти је била у цркви о Ивању-дне, и ја сам била, пољубила са |
| ејеш се, је ли?{S} Е па смеј се, кад ти је за смејање.{S} Разуми ме добро, нема ту летине, нема |
| <p>— Да школујеш?{S} Па лепо.{S} Кад ти је свега дао Бог, нек има један учеван из твога колена. |
| ад нас се тако дуго не сећаш.{S} Или ти је можда Београд тако прирастао за срце, да си и забора |
| одови.{S} Али ипак, мој другару, ово ти је писмо прво, а можда и последње.{S} Ја нисам крива, ш |
| жда још данас с Пауном у село, а ово ти је од јако место мене отац.{S} Слушај га, као што си и |
| тек да не помру од глади.{S} Али, ко ти је само данас попечитељ просвете?{S} Него, боже здравља |
| говоримо ја и Даница, где си и како ти је у далеком свету...{S} Ко ће као Бог, само кад си нам |
| просто, да их и ја разумем: али тако ти је данас и са столарством, све теши нешто на око, шарен |
| Гргур зевну.</p> <p>— Зеваш, досадно ти је?{S} Ако, ако... ја хоћу да имам, да лепо поживим...{ |
| олазим.{S} Не можеш писати, незгодно ти је.{S} Добро, казуј, побележићу, па не бери бригу.</p> |
| дисао...{S} Кад баш хоћеш кавге, ето ти је...{S} Слазимо ја и Илија механи до Синџир-џамије...{ |
| т очи замаглиле, душа узмутила, па нити је шта чуо ни видео.{S} Тако је прошао гору, па сеоски |
| е крупнији и мутнији облаци.{S} Четврти је час по подне, дан у најлепшем јеку, али често преко |
| сотом.{S} А Гргур?{S} Задовољно гледећи је, радовао се у себи, што је тако здрава, тако угледна |
| један најпростији сандучић.{S} У врећи је брашно прохино, а у торби пшенично; у застругама сир |
| ажем ти: јунак, јунак.</p> <p>До поноћи је свећа горела:{S} Гргур је читао, а Милан, заморен бо |
| е налази у кући?</p> <p>— Јесте, у кући је, промуца Макса, једва изговарајући, у кући, али у ве |
| нула? — упитаће на то Гргур, погледавши је мало озбиљније.</p> <pb n="8" /> <p>— Нула је ништа, |
| жи) и загрлио је.</p> <p>Гргур, видевши је тако клонулу, поражену, безнадежну, учини му се лепш |
| ем беше сисак од ћилибара.{S} Напунивши је мирисавим дуваном, запали је трудом, закачи левим па |
| <p>Илија пружи руку, а Милан, стиснувши је, помисли у себи: „У име Бога свршисмо и утврдисмо."< |
| Коме се причини да је нејак, слаб, онај је доиста и мален и нејак.{S} Да су наши велики претци |
| инштину, који крха синџире и стеге, тај је дух — велик.{S} Ја сам Србин, ја се поносим, ја сам |
| е, учитељу, ја ти опет велим: архијереј је архијереј...</p> <p>— Па и ја не кажем да је попечит |
| о од Петрије.{S} Мати, као мати, да јој је непрестано да пиљи у своју дечицу.</p> <p>— Хм! прих |
| лепа, па паметна, али шта ћеш, кад јој је у глави чађаво.{S} Ја говорим, говорим, а она се сме |
| овог ритопечког.</p> <p>— Е па кад јој је суђено, онда шта јој знамо, нека јој буде.{S} Ја се |
| и да сам рањен.</p> <p>— Дакле, име јој је Даница...{S} А је ли млада?</p> <p>— Мога доба. </p> |
| ј некадашњој другарици.{S} А шта ли јој је, Боже, пожелео ?</p> <p>Гргур је прошао долом поред |
| удбина, а човек је најсрећнији, док јој је покоран.{S} Послушност је поредак, а поредак је мати |
| тељка га је благо запиткивала, а он јој је, у издробљеним реченицама, испричао свој мали кратки |
| е то старија сестра њезина.{S} Како јој је миран поглед, нежан и благ, пун преданости, али без |
| па на мене помислим.{S} Не знам што јој је, али је сваким даном нестаје.{S} Још од прошле јесен |
| десну ногу по дрвеној постељи, на којој је разастрта овогодишња слама, леву спустио доле низ кр |
| кабасто.{S} Окреће ону страну, на којој је печат протин: два анђела, који држе цркву, а оздо на |
| и наново се налакти на клупу, на којој је дотле лежао.{S} Да је којом срећом још које дуванско |
| и шољице, и ону кутију од лима, у којој је покојни прото носио „свјатаја“, а сад се у њој храни |
| округлу капелу на једноме вису, у којој је, у прошлом веку, закључен с Турцима познати Карловач |
| <p>— Не брини се, газда Иване.{S} И мој је син свршио школу код велике цркве, па сад, како ти с |
| ан.{S} Послушност је поредак, а поредак је мати свему, па и угодном животу, власти, богаству, с |
| е у немачком, носите, читајте.{S} Пољак је, своја му је књига најмилија, најпознатија — тај му |
| Гргур журно одмицаху у гору.{S} Коњичак је напред носио сандучић с његовим књижицама.{S} Они су |
| живота.{S} Судбина је судбина, а човек је најсрећнији, док јој је покоран.{S} Послушност је по |
| изговори реч):{S} Швабо...{S} Али увек је било на свету горчине, било је, и биће је...{S} Нешт |
| .</p> <p>— Ви жене одмах у сузе.{S} Нек је дете живо и здраво, нек се добро учи и влада, а те т |
| деди.</p> <p>— Здравковић.</p> <p>— Нек је жив и здрав, рече учитељ затварајући књигу, сад је п |
| натим путем правце у своје село.{S} Тек је навршио двадесет другу, а лице му тако пуно збиље, п |
| ање чита, више мисли и осећа.{S} Па тек је нешто текне у срце, задркће сва, стисне прсте, протр |
| а; учитељ Макса, гледаше преда се и тек је на завршетку, више онако кроз зубе могао „секундират |
| и их.{S} Стало је Максу много муке, док је погодио левом у леви, десном у десни рукав свога гор |
| ло много кратких дана и дугих ноћи, док је кроз ту маглу просинула једна јасна мисао, као оно у |
| — Нисам, чича-Степане; грабим кући, док је видела.</p> <p>— Ако, ако...{S} Мајка је мајка.{S} П |
| ..{S} И најоштрији нож није опасан, док је у мудрим рукама, а најтупље орудије...{S} Узмимо, мо |
| ручку дуже него обично.{S} Ђаци су, док је он спавао, седели и ћутали онде, где се који затекао |
| г највећег веће: „многаја љета“!{S} Док је Макса певао а остали му помагали, прибра се мало и с |
| више свећу на једној од скамија.{S} Док је лепушкаста и мало несташна девојчица затварала крила |
| ше мајстору: лаку ноћ, па одоше.{S} Док је мајсторица успремала сто, мајстор Јован отвори горњу |
| ио јутрењу заједно с литургијом.{S} Док је њега у олтару и учитеља Максе за певницом, дотле ће |
| десни рукав свога горњега капута, и док је везао своју белу, званичну пошу.{S} Ето уђе и директ |
| ио бледило на њезином лепом лику, и док је Илија смишљао како да пребаци говор на другу обалу, |
| плач, ридаше и јецаше горко.</p> <p>Док је она плакала, наш штудента гледаше је, мање сачустљив |
| еда по некоја места у писму.</p> <p>Док је тако Макса проучавао обе ситне, по њега покрупније к |
| дство, али благословена цјел!{S} А цјел је главно, драга госпођице, цјел!{S} Знате ли оно прави |
| ело по подне „влада слобода".{S} Учитељ је Макса спавао по ручку дуже него обично.{S} Ђаци су, |
| и Даница једно према другом.{S} Учитељ је био ванредно добре воље, слао је и по попа-Крсту, ал |
| е дане превртљива живота.</p> <p>Учитељ је с попом отишао школи, а ђаци се расуше по порти.{S} |
| а шумарке, на црвене кровове.{S} Да вам је на уранку стати па гледати на село, кад се тамо на и |
| Илија“?{S} Кад вам се прохте, онда вам је „драги“, а кад се дрнете, к’о по Богу сад, онда гора |
| беше прави правцати Србин, а Србин вам је некако чудновато створење: и сазидаће цркву, и набав |
| , да видимо какав си читач.{S} А ко вам је био учитељ?</p> <p>— Господин Макса, рече Гргур с пу |
| к се вино није угрејало.{S} Па, ако вам је по вољи, да нам приповедите ту историју.{S} Макрено, |
| ном.{S} Кад погледате у небо, тешко вам је одвојити ока од лепе паведрине, чини вам се небо пла |
| ускочили у његове области.{S} Често вам је по који умиљат и дражестан предмет тако близу, да би |
| те ми данас осорни, мудрице.{S} Зар вам је тако отежао ваш „драги Илија“?{S} Кад вам се прохте, |
| га несносан тај ваш директор.{S} Да нам је устабаша, не бих га могао подносити, примети мајстор |
| p>— Знам, знам, говораше Гргур; уча нам је често причао о Марку.</p> <p>— А погоди: ко су она д |
| о?{S} Та има то пуно тренутака, кад нам је књига само увод, капија у оне чаробне светове, који |
| о ја и ти?{S} Грехота је, жено, кад нам је ето дао Бог и има се из чега.</p> <p>— Па има још да |
| зашто бисмо се плашили од онога што нам је до скора тако годило, испуњавало цео живот наш.{S} Ј |
| Доста ме је стара подворила, доста сам је потрудио и намучио, <pb n="145" /> доста се насамова |
| , првих година свога учитељевања, и сам је прво само — сам, а после са својом младом женом, опл |
| трајније.{S} Протосинђел Гаврило, којем је једном приликом о том помињао, рече, да су створови |
| р одлучно, затвори књигу и с поштовањем је спусти на сто.</p> <p>— Можеш, ако хоћеш; али ја, ни |
| " /> момци увече немају вечере, која им је у осталом са свим излишна, јер како се по подне умиј |
| , али дуг је живот, поучиће нас; сасвим је нешто друго облагорођавање нарави, које су Србина, к |
| им вратима и отвори их.</p> <p>Пред њим је стајао један стасит, личан сељак, који држаше за рук |
| мах скиде капу, па се прекрсти, и с тим је све положио у божје руке.</p> <p>— А кад Гргур школу |
| едети с десне стране Бога оца.{S} Затим је казао да сагну главе и очитао им покајну молитву.{S} |
| , предузме их поново ређати.{S} Међутим је њезин брат у другој соби сео код стола, отворио најн |
| ми, бабо, одмах видели да он лаже, чим је директор проговорио с нама.{S} Добар ка’ и ти, погод |
| езом спаја два младачка срца.{S} Крадом је уздахнула, своју преварену руку повукла је к себи, о |
| орицама, или она сребрна хартија, којом је мач заклонио своје дрвено порекло.{S} Окрете се Ирод |
| ничним и приватним људима, свакоме, ком је мило и драго општенародно благо; тако исто и свој је |
| .</p> <p>Учитељ стаде код стола, на ком је свећа горела.{S} Ђаци стоје мало поиздаље па радозна |
| е као црква, а имао је и звоник, на ком је висило звонце.{S} Унутра су гореле мале свећице, па |
| чудноватих клупа и слушати наук, о ком је тако много слушао од свога оца и од своје матере.{S} |
| веза откала; ето и тај пешкирић, у ком је погача, одсекла сам од мог првог веза.{S} Како ти се |
| ти и остала деца.{S} Ђаци из села у ком је школа сутра ће почети долазити.{S} Учитељка не даде |
| вених врата, ту Је и остао.{S} С пажњом је пратио игру својих другова, међу којима је, као буба |
| е срца свију наставника.</p> <p>Европом је грмела 1848 година.{S} Дигли се народи да збаце зарђ |
| аније излази да гледа параду.{S} Јутром је много читао и радио, пред вече ходао, а вечером ишао |
| еговим наоружаним пандурима.{S} Суботом је излазио на Батал-џамију и разговарао се са сељацима, |
| Мајка је мајка.{S} Пожури се...{S} Иван је поцигурно код куће; били смо заједно на горњој воден |
| вића, онда ти цуре саме бегају.{S} Иван је довео Петрију, најлепшу девојку, из прве куће из сус |
| ће вам листом нагрнути цркви.{S} И Иван је ишао цркви само о великим годовима, али је зато радо |
| n="121" /> брза, пролази.{S} Сваки дан је по један чанак, у који, ма једанпут, ваља заитити св |
| 18880_C4"> <head>IV.</head> <p>Сутрадан је освануло ведро небо по мало и студенога зимског сунц |
| гради од Саборне Цркве.</p> <p>Сутрадан је Гргур отишао проти Матији, Матија га пошље Стратимир |
| S} Пролазећи кроз Стамбол-Капију, Милан је оборио главу да не гледа непријатеље своје земље, ни |
| — Рањен.</p> <p>Даница заћута.{S} Милан је опазио бледило на њезином лепом лику, и док је Илија |
| , поред онога зида без прозора, скроман је креветац, покривен старим врло простим ћилимом, на к |
| колико не треба, али не бије.{S} Тачан је у цркви, али би се при појању чешће накашљао, <pb n= |
| ија у корист каквог забасалог друга, он је свагда извршник те дипломатске мисије.{S} Не знање, |
| итељ...</p> <p>— Ако није попечитељ, он је душепопечитељ. </p> <p>— За моју душу не треба нико |
| е шалим.</p> <p>Гргур му пружи руку, он је мушки продрма.</p> <p>— И ја сам Славјанин, чујеш ли |
| {S} Ништа не учи, ништа и не зна.{S} Он је сиромаха Симу заплашио директором; вели: носи ти тај |
| е династије седи свештеник Крста.{S} Он је пре свега добар домаћин, па је и у селу, које се на |
| а косу и браду замочио у брашно.{S} Он је оружани спроводник, а у исто време хазнадар ; у руци |
| ога тако важнога и омиљенога суда, а он је морао у два маха покушавати, док се најпосле одважио |
| ом чоту; она је причала, торокала, а он је само озбиљно гледаше и слушаше.{S} Међутим звечка <p |
| жицу; другови је лакомо погледају, а он је крије у торбицу, па сав поцрвенео гледа преда се.{S} |
| /> једног од ђачких корифеја.{S} Та он је већ свима професорима ишао на данове и славе, помага |
| ом.{S} Ко мари за Мицкијевића?{S} Та он је Славјанин — шта може мудро бити у нас, у Славјанина? |
| и га отац задржа.{S} Хтео не хтео, и он је морао, ако не иначе, а оно из учтивости, слушати.</p |
| за Милана.{S} Растурен комитет... и он је већ у служби.{S} За њега се не брини...{S} Да га поз |
| је — плакао.</p> <p>А мали Гргур — и он је бризнуо у плач, кад је својим крупним очицама опазио |
| ржаше назад...{S} Погоди шта!</p> <p>Он је само благо погледа, па опет спусти очи преда се, и с |
| ле, очи овамо — право у мене!</p> <p>Он је, полусмешећи се, погледа.</p> <p>— Насмеј се!</p> <p |
| дочекала брижна жена Петрија.</p> <p>Он је ћутао, а она питала.{S} Питала је много, питала је с |
| апред грабили, тихо разговарали, а Паун је овда онда и попевао.{S} Сунце беше готово на заходу, |
| остала код стола.{S} Загризни само, пун је пекмеза.{S} Волеш ли пекмеза ?</p> <p>— Ја не знам ш |
| дуго или никад не заборавља.</p> <p>Коњ је журно кући грабио, махао вратом, рзао раствореним но |
| вор о школи.{S} Сиротан, а радан, давао је кондиције деци имућнијих Сављана.{S} Од то доба упра |
| школским кровом беше тако драг: сневао је своју мајку Петрију и свога оца Ивана, па чак и ону |
| Мораве, с друге до Колубаре.{S} Сневао је, али никад у <pb n="112" /> своме животу није видео |
| нектаром, пало је много прича, испевао је попа много божићних песама, док се учитељ Макса опет |
| више падне у његову похвалу.{S} Уживао је у тој слабости: да га у очи похвалите.</p> <pb n="34 |
| строгим васпитним начелима, забрањивао је своме збору и јело и пиће; тек о поноћи, пошто би се |
| м вечерима дошао у онамошња села, могао је видети најлепши Вертеп, који је те године пронесен и |
| у, али га не беше у селу.{S} Приповедао је много и из своје прошлости, свога ђаковања; али је и |
| Никад свога века није видео сат, гледао је у шеталицу, у сказаљку, у незнане бројеве, и у оне т |
| читељ-Макси није то била првина; гледао је он, пун саучешћа, стотину таких тешких дечјих и роди |
| е витиљце у руменим чашицама.{S} Гледао је и гледао, а у малој главици поче му свитати, разгаљи |
| ну горе, а друге повуче доле.{S} Гледао је и гледао, а кад поче избијати девет и тегови сами по |
| е Вертеп на једном столићу.{S} Изгледао је као црква, а имао је и звоник, на ком је висило звон |
| Сав овај најскромнији намештај изгледао је много лепши засенут вечерњим сутоном.</p> <p>Изненад |
| , и пуна живости и пуна збиље.{S} Ходао је с њом, разговарали су много, о селу, о Београду, о д |
| долази, али не често као некада, отежао је, а и ослабио, што су га изневерили зуби, али што су |
| глед у бабу и слатко заспати.{S} Плакао је, брисао је сузе широким рукавом своје беле кошуљице, |
| го зна.{S} Своја знања и искуства текао је ван себе, говором и дружбом, животом.{S} Што год би |
| Учитељ је био ванредно добре воље, слао је и по попа-Крсту, али га не беше у селу.{S} Приповеда |
| ји довлаче дрва и пиће на чаршију; имао је макар по једног познаника готово у сваком селу око А |
| олићу.{S} Изгледао је као црква, а имао је и звоник, на ком је висило звонце.{S} Унутра су горе |
| е се множитељ“, или „Стеван Немања имао је три сина:{S} Стевана, Вукана и Растка“, или „Прво гл |
| је јавног училиштног наставленија" знао је готово на памет.</p> <p>— Па како са школом? поче Ил |
| рецимо каквога Метерника и Кавура, знао је на изуст !{S} Све важније говоре из француске револу |
| јац и данас сутра чиновник.{S} Прокопао је Милан све.</p> <p>Гргур му се насмеја.</p> <p>— Смеј |
| и најтачније, најразговетније одговарао је Гргур, а богме је овда онда и Даница оцу образ освет |
| о да није браде, да није чина.{S} Морао је Макса дати реч, да ће за вечерас походити само некол |
| оји ускомеша целу душу његову, потресао је и старе <pb n="149" /> склоности, рашчистио мутно не |
| и слатко заспати.{S} Плакао је, брисао је сузе широким рукавом своје беле кошуљице, а све криј |
| име у Чакову?{S} А његов син продрмусао је богме добро ону уштавелу браду самом Стратимировићу. |
| учитеља Максе да га разговори, заметао је свакојаке шале, попевао и причао, али је стари учо о |
| свим другим правцем.{S} Пре свега читао је мало, а за чудо се умео наћи у <pb n="101" /> свакој |
| , прионе за књиге.{S} И дан и ноћ читао је, готово колико и није требало; врло ретко излажаше д |
| говоре из француске револуције прочитао је; јер је једини био међу својим вршњацима, који франц |
| којој ништа није могао прочитати, ћутао је и мислио.{S} Смешно је рећи: мислио, али је, ма како |
| а нешто озбиљно, нешто велико.{S} Ћутао је, а млада душа његова богатила се, једрала је тим нов |
| у, коју је по причешћу добио.{S} Осећао је опет нешто ново и велико у својој души, нешто, чему |
| докучљивим мислима.{S} Замишљен изашао је из порте, не гледаше око себе, чини вам се зажмирио, |
| , заједно с учитељем и учитељком, сишао је доле школи, па кад се увио у студену поњавицу, а пре |
| јом новом душевном тековином.{S} Отишао је у школу, сео сам у скамију, отворио пред собом буква |
| Гргуре, с Турцима се не да више — дошао је крај: ил' они ил’ ми !..{S} Чујеш ли ме, Илија је ју |
| и њега учиш са осталом децом.{S} Здраво је, као јабука — гледни га само!{S} Једва сам га отео о |
| , у старости гладује....</p> <p>— Право је и казао, децо.{S} Ко се лењи, никад неће стећи крова |
| нурији вредне и честите попове.{S} Ево је већ двадесета година како на столици ове свештеничке |
| му говор мала Даница; ово је наше, ово је моја мати садила.</p> <p>Ту се саже и узабра неколик |
| туђе, прекиде му говор мала Даница; ово је наше, ово је моја мати садила.</p> <p>Ту се саже и у |
| очеће опет дежмекасти господичић, а ово је мој и Гргуров друг, мајстор-Јованов <pb n="128" /> с |
| бра неколико стручака.</p> <p>— Ево ово је каранфил, ово лепи човек, а ово жуто не знам како се |
| да то учитељ не види.</p> <p>— Ево ово је зевалица, а ово попина капица, настави мала вртарка, |
| Онда је био мален; што је видео, готово је мање више и поборавио.{S} Кад је ушао у храм, учини |
| друштвеном и државном животу, јединство је већ изјављено.{S} Братско поздравље читавоме моме на |
| е његово, не да није био радознао, него је умео своју радозналост да сакрије, да не поверава је |
| /p> <p>— Е, сиромах учитељ Макса, много је остарио и оронуо; ја још како тако, али он...{S} Чес |
| утра, брани се учитељ Макса...{S} Много је горчина, мањих и већих, заслужених и незаслужених, к |
| маћина, а за остале, Боже здравља, дуго је до новога <pb n="36" /> лета.{S} Али као таоце морад |
| своје обично место поред стола.{S} Дуго је гледао у писмо, док се одлучио да га отвори.{S} Најз |
| има још некога поред себе.</p> <p>Дуго је поп Крста салетао око учитеља Максе да га разговори, |
| плаче, дарнуће га Милан.</p> <p>— Друго је јунак, а друго редов, друго витез на коњу, а друго с |
| горе у његово село, својом руком превео је, готово пренео с оне стране потока, а кад су стигли |
| ојој данас камена ка камену није, живео је професор Сава.{S} Професор је Сава из оног првог кол |
| и за живу главу.{S} Мајстор Јован живео је по њему као момак по Банату и Ердељу и на њега се на |
| гињала је више грађанском животу, волео је не толико сељаке колико занатлије.{S} Четвртком чест |
| ки ретор, политичар, мали демагог, умео је освојити суд и који му не припадаше; и њега је цео Л |
| е изреке и фразе из дневних новина умео је прибрати, брзо утубити и применити тако ђаволски веш |
| ијим годинама; улогу малога ђака пренео је на малога цара Петра, из јединог простог разлога, да |
| е уласка у порту и цркву.{S} Ћутећи сео је за сто, али те вечери није знао шта је вечерао.{S} Т |
| из прве куће из суседног села.{S} А био је радник један по један.{S} Рано легао, рано устајао.{ |
| поп.{S} Пошто је, с јаком лупом (а био је у оним рибарским чизмама), стресао снег с џубета и о |
| је сваки његов миг.{S} Његов живот био је и њезин, дворећи њега служила је себе.</p> <p>Иван б |
| па (особито ако се то тражи) и загрлио је.</p> <p>Гргур, видевши је тако клонулу, поражену, бе |
| је могао да заклопи очи од чуда, мислио је о томе и мислио, па тако, као уморно јагњешце, и зас |
| ад у висину, никад у дубину.{S} Говорио је о летини, о времену, о покрету, о политици, али је г |
| његово „све“.{S} Стишавши се, претурио је неколико листова оне књиге на столу.</p> <p>— Све ће |
| га, да је једна круна више.{S} Приметио је и он својим оштрим оком, да су круне предмети за кој |
| ртком и суботом, а глете га сад, пустио је седу браду, па вам га чисто тешко познати.{S} Према |
| !{S} Видели би непријатељи Славјана, ко је Рус.{S} Дижи Волгу, Дњепар, изведи све степе, цео Ка |
| тељ да праве опозицију.{S} И доиста, ко је о божићним вечерима дошао у онамошња села, могао је |
| ама ни оволико!{S} Нико није пропао, ко је света видео.{S} Ако зашто и наше дете не би могло би |
| све је то нека сорта ортаклука.{S} А ко је сиромах, к’о <pb n="120" /> по Богу ја, а жели да се |
| е Јанићије. '</p> <p>— Тако је.{S} А ко је била мати Христу Спаситељу, кажи нам ти Крста!</p> < |
| и.{S} Каже мени, али шта нас се тиче ко је казао, кажем теби ја, ја Милан, мајстор-Јованов син, |
| и Гргур (али је „словослов“ Милан); ако је потребна песма или ода за какву му драго пригоду, об |
| д свога оца и од своје матере.{S} Свако је дете радознало, али мали Гргур, још тако млад и из т |
| е да ми говориш.{S} Ја ћу како ја, како је код паметна света, а неће ми још уливати памет геаци |
| е за гору и Иван се врати из поља, како је умела потрчати, отворити вратнице и прихватити му из |
| Гргуре, ја теби пишем, а Бог зна, како је с тобом тамо; шта ћу, ако ти и не хтеш прочитати ово |
| приповедати, како је срео Гргура, како је угледан и леп, како се носи капетански, а збори мудр |
| им и већим прекидима, приповедати, како је срео Гргура, како је угледан и леп, како се носи кап |
| Ђуру, у Пешти ?</p> <p>— Хе, хеј, како је негда било, а како је сад? поче Сава после неколико |
| је лулу, него нулу.{S} Погле само, како је умем лепо написати.</p> <p>— А шта је то нула? — упи |
| ђаци се расуше по порти.{S} Гргур, како је стао подаље од црквених врата, ту Је и остао.{S} С п |
| <p>— Па немој ни да умреш.{S} Ух, како је то страшно! кад те понесу на носилима.</p> <p>— Грго |
| аташе нас и погонише амо.{S} Знаш, како је растати се са селом.{S} Познајеш ли ме још, Грго?{S} |
| к бол прожимаше јој заиграло срце: како је, после толикога растанка, могао проћи поред школе, а |
| езина судбина од данашњег дана.{S} Како је још јутрос било на свету пуно и дражи и нада, а сад |
| сни протокол и отвори га.</p> <p>— Како је име детету?</p> <p>— Зовемо га Киран, а крштено му ј |
| p>— Хе, хеј, како је негда било, а како је сад? поче Сава после неколико расејаних тренутака.{S |
| Да ти отворим прозор?{S} Запара; а како је на пољу лепа хладовина.{S} Красно вече; изведрило се |
| с њиме потпуно саглашава.</p> <p>А како је већ дан почео бивати на измаку, то се и наши гости п |
| без науке били као ја; видео си га како је млад и без браде, али кад стане беседити, ми сви, с |
| али не онаке беле, по којој се, од како је виргаза и ђака, пишу прописи.{S} Не верују деца свој |
| најдавнашњији староседилац.{S} Од како је села и цркве и велике црквене нурије, од то доба је |
| то доба је и куће Протића.{S} А од како је куће Протића, од то доба, па све до данас, она даје |
| S} Завршује се већ друга година од како је последњи пут тамо одлазио.{S} Онда је Даница навршил |
| Већ су се четири зиме истутњиле од како је учитељ Макса захвалио на професорству, од како поп К |
| нема што ће их уставити.{S} Видите како је тешко живети на овоме свету, па опет Бог не да да пр |
| смишљен, присебан, опрезан, гледај како је завезао.{S} Сплео се па ни једне паметне, па чисто с |
| обичаја и хоће да одрже све онако како је, они“... читај даље две последње врсте!</p> <p>— <qu |
| и ти друкчије, само нек није онако како је, целом свету да заврнеш шију.{S} Тебе не питам, пита |
| учити да ткам ћилимове.{S} Ти знаш како је она много вична у сређивању вуне.{S} Једва чекам прв |
| бељи од најбељег паперја. </p> <p>Како је лепа, колико свечано мирна та јесења природа.{S} А к |
| и у <pb n="101" /> свакој прилици, тако је вешто знао расположити оно мало знања, да се другови |
| авицама у зимње доба.{S} Шта ћемо, тако је коло живота.{S} Судбина је судбина, а човек је најср |
| а, па нити је шта чуо ни видео.{S} Тако је прошао гору, па сеоски потес у реченоме кључу, па по |
| ред „Распетије" и моли се Богу.{S} Тако је било доба, а он беше продукт свога времена; борио се |
| есло и орило око ушију Гргурових — тако је грунула врата за собом.{S} Он примаче свећу ближе, у |
| стос, откреше Јанићије. '</p> <p>— Тако је.{S} А ко је била мати Христу Спаситељу, кажи нам ти |
| о, мораш и овако и онако.</p> <p>— Тако је! потврди Макса са задовољством и све већим интересов |
| осла, директор нема часова.{S} Али тако је то, свугде ћеш наћи солидарности, па и код самих хал |
| ме, не дам се за нос вући!</p> <p>Тако је зипарао, а ми му хладно рекосмо, да га казни мало ха |
| у и седоше за готову софру.</p> <p>Тако је врло често постајао, развијао се и свршавао њихов по |
| те тело, поступно јача дух.</p> <p>Тако је растао и напредовао мали Гргур.{S} И он чињаше све ш |
| е сусреташе, и не могаху видети, колико је личан и виђен растом, али се тим више загледаху у он |
| лицу тешко би вам било погодити, колико је говор свештеников улегао у његову душу.</p> <p>— Пре |
| ти ми данас у томе попузнули.{S} Колико је мој професор Сава седео без <pb n="64" /> службе, до |
| ди свежина даха природиног.{S} А колико је природе, колико једрине у сваком стиху, у свакој пос |
| Помисли у себи : „Зађох далеко, дубоко је, али ћу испливати, скрећи!{S}" И доиста...</p> <p>— |
| те и слажете к’о рођена браћа.{S} Тешко је, децо, данас стећи пријатеља, па зато их ваља себи к |
| отац Арон; ту је, далеко није.{S} Тешко је било чекати, али се ето дочекало.{S} Још који дан... |
| гледало их, и у овом тренутку заплакало је, крупне капљице шуштаху по цвећу, а неколико, најкру |
| енила.{S} Кад сам ја књигу учио, ваљало је од јутра до мрака путовати од једне школе до друге.{ |
| а мој Милан, да ми га Бог поживи, мало је хитлен, понесташан, па као оцу ми се богме ваља и бо |
| .</p> <p>Село, из којега је Гргур, мало је у страни, не види управо шумадијско село, мање рецим |
| душевљавали овим сеоским нектаром, пало је много прича, испевао је попа много божићних песама, |
| и слово ученицима и храбри их.{S} Стало је Максу много муке, док је погодио левом у леви, десно |
| познајем вас; нек’ буду као ви — остало је у Божјој руци, примети Јован после подуже почивке.</ |
| У клупи првој до учитељева стола седело је неколико њих најмањих и нејачких: међу њима Гргур и |
| хотице, такну бакрачлијом у ребра, било је повуци-потегни, докле га је стишао.{S} Најзад се мал |
| чуде се...{S} Осим шарене хартије, било је на столу дугачких липових цепљика, савитљивих танких |
| Али увек је било на свету горчине, било је, и биће је...{S} Нешто се богме мора и претрпети, са |
| ници, <pb n="82" /> њихово друштво било је негде далеко испред њих, а они су овамо далеко позад |
| } Оно старо брвно преко потока отрулило је и пало у воду, и сад се прелази преко новог малог мо |
| удућности српска !“ тако нешто кликнуло је у њему, и тренутно би му тешко, што своја топла и не |
| и црквењак Васо тамо пред вратима, само је цар Ирод стајао озбиљно и поносито.{S} А збор не пре |
| ве ће, рекох вам, узети други вид, само је народ сила, коју ни векови лако не ломе.{S} Па наш к |
| те, несташну и сувоњаву девојчицу, само је погледао.{S} Учитељка га је благо запиткивала, а он |
| сад говорили, велим : најбоље !{S} Само је онде напретка, где је и трудољубија.{S} Метод, ја не |
| ем се не да по туђој мудрости“.{S} Само је мала Даница још она иста брбљива и несташна птичица, |
| твори крило и оде у своју собу.{S} Само је кроз зубе промрмљала: дерладија!{S} Професор је врло |
| х суза, које се за нас пролију?{S} Само је онај био срећан на земљи, који је овака блага пожњео |
| срце?</p> <p>— Уштинула.</p> <p>— Само је л’ девојка!{S} Док видиш, бадава, још си дериште.</p |
| мало љутит, учитељ Макса.</p> <p>— Само је један митрополит у Српству, у православију! викну бо |
| /> учи у Београду.{S} За то време само је два пут одлазио својим родитељима.{S} Завршује се ве |
| на Теразијама — где било било.{S} Тамо је тајни скуп, тамо славјански комитет...</p> <p>— Слав |
| овој нашој слободној Србији.{S} И тамо је.... али што да ти напред ређам, што ћемо све видети |
| ашу солидарност на страну: расправићемо је кад будемо доконији.{S} Него, молимо вас, кажите нам |
| колико дана, одговорио Даници.{S} Писмо је упутио на учитеља Максу, али, у тако названом „прено |
| P18880_C8"> <head>VIII.</head> <p>Давно је одзвонило вечерње на Саборној Цркви, богослови су ве |
| оба ова писма, да вам донесем.{S} Једно је теби, оче Крста, друго учитељу.{S} Чим преломисмо да |
| ребранцем и киселим паприкама, склоњено је да тим драже буде тамо после испита.{S} Таман се чич |
| ..</p> <p>— Што је добро и честито, оно је и лепо.{S} Не спада на ствар, али није згорег свашта |
| а!</p> <p>— То је, децо, Београд, а оно је лево Сава, десно Дунав.</p> <p>— Ту ћеш ти учити шко |
| ова гонило.{S} Чујеш ли, Гргуре, та оно је права роспија.{S} Ајаој, тешко ли си њеном суђенику, |
| еном ногом“.{S} У ђачким собама, обично је сваки део намештаја мање више начет.{S} На столској |
| прочитати, ћутао је и мислио.{S} Смешно је рећи: мислио, али је, ма како нејасно и изукрштано, |
| крви.{S} Рат је рат, нужно зло.{S} Лепо је бити јунак, али није свашта за свакога, нису сви за |
| дан...</p> <p>— Још који дан?{S} Добро је, кад није горе.{S} Па од сад буди паметан.{S} Не бој |
| први пут с њиме упознали.</p> <p>Скоро је подне.{S} Професор Сава суморан уђе на капију.{S} Ка |
| ари учитељ Макса.{S} Цео мали збор упро је очи у њега.{S} Кад се стишао и онај последњи жубор у |
| појета!{S} Ходите ближе, погледајте, то је продукција, изворност, еп узвишен као Татра, као Кар |
| га вилајета дошли."</p> <p>— Хе, хе, то је само Доситије умео рећи.{S} И данас их има, који књи |
| колача, и како и онако није вечерао, то је слатко откидао залогај по залогај, јео и ћутао, све |
| е.</p> <p>Што је челенка на калпаку, то је брат Иван, Гргуров отац, међу Здравковићима.{S} У оц |
| а ћу их одвести господину директору, то је моја ствар, то ће ићи лако; ама јеси ли се побринуо |
| и.</p> <p>— Најзад како било, Илија; то је моја ствар.{S} Одмах ћу писати оцу... још до зиме... |
| , господине директоре; <pb n="68" /> то је прост несташлук и ништа више, приметим му ја.</p> <p |
| ој страни брда, што је иза цркве.{S} То је дом свештеника Крсте, који је у селу најдавнашњији с |
| Хоћеш да ти узберем?</p> <p>— Не.{S} То је туђе, а учитељ рече: ко у туђе дарне...</p> <p>— Ово |
| чице, испљускаше уста и умише се.{S} То је стара учитељева заповест, коју, као најсветије преда |
| ња, није имала ништа да изговори.{S} То је и учитељ Макса тек сад опазио, али је сад касно, поп |
| дала у отворену књигу пред собом.{S} То је једна од оних одабраних књига, што их је пре пуне дв |
| к назад, на своје пређашње место.{S} То је био прст неког невидљивог анђела, који га дотаче, ко |
| Вертепа долази и какав цар Петар.{S} То је измена, коју је учинио Максо још у ранијим годинама; |
| {S} Који но беше наш нови капетан? — То је син Иванов и Петријин.{S} Хе, хе, жено, шта велиш на |
| е него за шубару.{S} А мала царица — то је овогодишњи случајни додатак, тек да и мала Даница ок |
| рднога села и големих река!</p> <p>— То је, децо, Београд, а оно је лево Сава, десно Дунав.</p> |
| ином, и сам дође у восторг.</p> <p>— То је најбоље од свега што сте до сад говорили, велим : на |
| задовољан?</p> <p>— Сасвим.</p> <p>— То је тако мало.</p> <p>— Мени, који сам навикао одрицати |
| ово икона? упита је Гргур.</p> <p>— То је Свети Сава, што је сазидао ову школу.{S} Њега славим |
| ехотице, Даница.</p> <p>— Сат?{S} Па то је ту...{S} Шта велиш, брате Милане, да походимо његово |
| врата.{S} Он приђе и отвори их. „Ево то је твој земљак", рече један од млађих калфа а други што |
| би онда много, много горе било.{S} Зато је добро што сам ја овака, а ти опет таки.{S} И останим |
| еде онамо сви послушно гледају.{S} Зато је у сваком склопљеном друштву он обично био председник |
| јте се ви, мој драги пријатељу.{S} Зато је Бог створио уз директоре и професоре...{S} Па кад ми |
| несен између Дрине и Колубаре...{S} Ето је баш данас први дан Божића, потрудимо се и ми, драги |
| ма.</p> <p>Кад се је вратио у собу, сто је већ био распремљен.{S} Јелена је мало попустила, пос |
| ебо поклопило и најближа брда.{S} Често је исто тако суморно у прсима која је прострелио јад.</ |
| е Гргур.</p> <p>— То је Свети Сава, што је сазидао ову школу.{S} Њега славимо, јер он пази на н |
| е у своме читању, чисто види онога, што је ототањио у оне несносне танке пискове, или онога Гли |
| о се лепо види на оној страни брда, што је иза цркве.{S} То је дом свештеника Крсте, који је у |
| или онога Дабишу, Бошњинога унука, што је одрастао у гори, па док не заувине целом гласином — |
| p>Испит је трајао више од два часа, што је онда била нечувена реткост.{S} Директор грицка брков |
| >— Ништа.</p> <p>— Па кад је ништа, што је држиш пред собом!</p> <p>— Забављам се.</p> <p>— Леп |
| е калајлије од оне велике печенице, што је на дрвеном ражњу прислоњена уза кухињски зид, насеко |
| кад опазите оно несташно ждребенце, што је често из чаира помаљало главу преко ограде па вас ра |
| аше о себи и њој, све му теже беше, што је узгред није походио, макар на тренутак, два макар... |
| ољно гледећи је, радовао се у себи, што је тако здрава, тако угледна, тако добра домаћица свог |
| стрепила, чекала и чекала, али оно, што је одушевљавало срце њезинога другара, беше најнежније, |
| та, жељаше сестри омилити само оно, што је обичај његове нове отаџбине.{S} Шта не би сеја брату |
| пео на душу она рђа Хасо Ахметовић, што је скорим <pb n="99" /> отворио бакалницу тамо иза оне |
| и на причест.{S} Онда је био мален; што је видео, готово је мање више и поборавио.{S} Кад је уш |
| м да је честита и добра...</p> <p>— Што је добро и честито, оно је и лепо.{S} Не спада на ствар |
| м видео никога што успија.</p> <p>— Што је углачала косу као утијом — зар ти мислиш, да је оно |
| е у кухињу, те би према стању онога што је у шерпењи и лонцу одлучио: да ли ће до ручка моћи би |
| Даницу, која је готово болесна била што је њезина улога сасвим нема, што, осим певања, није има |
| че се зловољан Илија на Милана; све што је старо, теби не ваља; све би ти друкчије, само нек ни |
| кивати, описивати и приповедати све што је знала, чула и видела.{S} Узе свећу у своју сухоњаву |
| оја другарица, којој нећеш замерити што је толико будаласто поверљива.</p> <p>„Али шта ћемо, Гр |
| оучавао, непрестано се занимао оним што је учитељ Макса говорио и препоручивао.{S} Сваки појав |
| то кроз свега њега прелазаше, нечим што је мирно и свечано као онај лик Спаситељев, с којега ду |
| а исто онако цвркуће и скакуће, као што је била онда кад имадосмо оно част први пут се с њоме у |
| ате са оваквих отворених висова као што је Авала.{S} Учини му се срце веће, крв никад тако топл |
| о млад и из тако забаченог села као што је његово, не да није био радознао, него је умео своју |
| о грло ношаше, запева не велико као што је велико, него и од оног највећег веће: „многаја љета“ |
| ке девојке, лепу — и још лепшу него што је лепа учитељ-Максина ћерка Даница.{S} А Милан, он гри |
| што се богме мора и претрпети, само што је тешко увек бити долготерпјелив.</p> <p>— Максо! узви |
| с, све лепо и красно, али никад оно што је било онда.{S} Онда лежи мирно у гробу заједно са сво |
| у исто време одазвао се на све оно што је помињала Даница у свом нежном и срдачном писму.{S} П |
| бленеш као јучерање дериште.</p> <p>Што је челенка на калпаку, то је брат Иван, Гргуров отац, м |
| ено лице и груну у плач.</p> <p>А зашто је плакао?</p> <p>Казаћемо и то, али само ради оних, ко |
| лаци.{S} Нешто је одлучио учитељ, нешто је смислио поп, обадвојица су на чисто!{S} На Никољдан |
| ли га не умеде, ни изговорити.{S} Нешто је хтео, али и сам не знађаше шта.</p> <p>— Па, Гргуре, |
| злаз спремају давнашњи облаци.{S} Нешто је одлучио учитељ, нешто је смислио поп, обадвојица су |
| анка абаџију? поче професор Сава, пошто је, по свом старом обичају, мало погладио браду и пљуцн |
| омислите само, настави отац Арон, пошто је успео брзо прогутати уздисај, помислите само: и неви |
| много цвећа! примети мали Гргур, пошто је мало одахнуо од мучних утисака прве школске поуке.</ |
| , отворише се врата и уђе поп.{S} Пошто је, с јаком лупом (а био је у оним рибарским чизмама), |
| е ли, децо, шта значи Вертеп?{S} Вертеп је сувота, у којој говеда ноћују.{S} Сад ћу ја ево од о |
| да почне <pb n="42" /> мислити.{S} Поп је отресао најлепшу здравицу и Књазу и Попечитељу, али |
| е с књигом у Сремским Карловцима, а поп је из првог кола богослова, који се учише у београдској |
| о излажаше до Калимегдана, а у Топчидер је тога лета ишао само једанпут, и то с професором Саво |
| о малко помолише, па опет уставише, јер је лепи малиша већ дотле савладао страх и стегао своје |
| тељ, натукавши појаче фес на главу, јер је у трему било сувише хладно.</p> <p>— А шта си ти сми |
| з француске револуције прочитао је; јер је једини био међу својим вршњацима, који француски јез |
| китицу твојих цветака.</p> <p>— Калопер је тако обичан цветак, прошапута Даница.</p> <p>— Али м |
| ажљиво слушала и оца и Гргура.{S} Говор је текао живо с предмета на предмет, док ти стари уча п |
| зубе промрмљала: дерладија!{S} Професор је врло добро познавао „нарав“ своје старије сестре.{S} |
| је, живео је професор Сава.{S} Професор је Сава из оног првог кола Србаља, који, већином, дођош |
| у грку, турску ?{S} Не иде.{S} Професор је, а виши наставници онога времена владаху се полусвеш |
| још добро и не изусти ову реч, а вихор је већ био с оне стране резе.{S} Још се тресло и орило |
| ма настала, после два три месеца, Гргур је већ седео на првом месту међу својим друговима, а чи |
| на лепим, великим трепавицама.{S} Гргур је гледаше и гледаше, чисто не могаше да скине ока с ње |
| ршетку испита поделише дарове.{S} Гргур је добио најлепшу књижицу; другови је лакомо погледају, |
| ене се слузи и викну да ошине.{S} Гргур је дуго гледао за њима, док не замакоше за први угао, п |
| се разишли по кући и око куће.{S} Гргур је био у школи и с Даницом разгледао дотле невиђену књи |
| ја“: филозофско и правословно.{S} Гргур је учио филозофију, а Милан правне науке.{S} Онда не бе |
| ми да извадим моју бележницу.{S} Гргур је још у Војводини. ратује.{S} И ја сам по народном пос |
| <p>До поноћи је свећа горела:{S} Гргур је читао, а Милан, заморен бојем и хрвањем, спаваше нај |
| епријатеље своје земље, низаме, а Гргур је још из далека гледнуо неколико пута у криве сабље и |
| на лишила доња два предњака.{S} А Гргур је, ваистину, сасма мало порастао, само су му очице жив |
| лас:</p> <p>— Данице!</p> <p>Мали Гргур је био први од ђака из даљих села.{S} Тек ће кроз који |
| SRP18880_C9"> <head>IX.</head> <p>Гргур је, после неколико дана, одговорио Даници.{S} Писмо је |
| синак не гладује у туђини.</p> <p>Гргур је на све то снужден гледао.{S} Беше му и мило и жао.{S |
| порту, а из порте у цркву.</p> <p>Гргур је само једанпут с родитељима долазио цркви на причест. |
| м материнском брижљивошћу.</p> <p>Гргур је морао много и много приповедати своме негдашњем учит |
| ли јој је, Боже, пожелео ?</p> <p>Гргур је прошао долом поред школе; оздо видео само школски кр |
| и старија и лукавија од свију, што вас је год, жутокљунићи моји.{S} Каже мени, али шта нас се |
| кох у себи: ко не би био Србин, кад нас је Господ дао овако личних и виђених, мудрих и родољуби |
| један бити довољан, достижан.{S} Данас је, мој драги мајстор Јоване, толико квара међу људима, |
| </p> <pb n="74" /> <p>А данас?{S} Данас је данас, све лепо и красно, али никад оно што је било |
| у тим тамо селима.{S} Чини вам се данас је све у длаку онако <pb n="44" /> као што беше јуче, п |
| се, биће Србаља и без наше крви.{S} Рат је рат, нужно зло.{S} Лепо је бити јунак, али није сваш |
| е би требало ни редак да ти пишем, свет је свет, али ти си мој мио другар, а другари су као и р |
| враћам тако худа, тако сирота.{S} Свет је овај тако пуст, пуст, пуст!...</p> </div> <div type= |
| но у школи било тамно и коштуњаво, опет је он то брижљиво проучавао, непрестано се занимао оним |
| ло као незадовољан.</p> <p>— Митрополит је поп, к’о и ти...</p> <p>— Јес’ чуо, учитељу, оканимо |
| је митрополит!</p> <p>— Знаш митрополит је митрополит... понавља попа мало као незадовољан.</p> |
| граду.</p> <p>— Над Стратимировићем нит је било, нит ће бити митрополита! удара гласом, већ мал |
| , па од дерта хуче и пуши.</p> <p>Испит је трајао више од два часа, што је онда била нечувена р |
| и људи и жене чине исто то.{S} Напрасит је, плане, <pb n="30" /> лако изазива, још лакше се дај |
| ам положио, Лицеј цео довршио.{S} Живот је борба, шта му знам, прости ми, немој ме заборавити, |
| , којих је вазда имао тројицу.{S} Шегрт је помагао доносити јела и служити при столу.{S} Овога |
| <pb n="133" /> <p>— Право имате, власт је власт, да није мудрија не би била старија.{S} Мени с |
| </p> <p>— Ти вређаш моју власт, а власт је власт!</p> <p>— Сит сам ја свију власти и мојих и тв |
| нији, док јој је покоран.{S} Послушност је поредак, а поредак је мати свему, па и угодном живот |
| лане, да походимо његовога оца ?{S} Пут је сигурно леп?</p> <p>— Све потоком и кроз ливаде, при |
| и одјаха својој кући у село.{S} Уз пут је много мислио о својој тамној будућности, и за чудо, |
| ре, ја те волим, волим, волим, први пут је ноћас шапнула у себи, пољубила књигу, и кад је пред |
| е?{S} Много сам о томе расуждавао, прут је храпав пут,али води добру, опако средство, али благо |
| га увери, да је промашио.</p> <p>— Прут је нужно зло...{S} Зар не мислите и ви тако, госпођице? |
| Поред плота засадила сам сунцокрет, већ је израстао више моје главе, још који дан, па ће своје |
| преман чека господина директора.{S} Већ је све предмете и два и три пута поновио, али од господ |
| акло га мимо све другове његове.{S} Већ је на измаку друга и последња година Лицеја, опште мишљ |
| /hi>...{S} Мала <pb n="9" /> Даница већ је заузела своје место до зида у материном кревету, пок |
| свој род умрети,</l> <l>Није Србин већ је изрод,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Др |
| 1"> <head>I.</head> <pb n="1" /> <p>Већ је два пута неко лупнуо штапићем пред школским вратима, |
| RP18880_C13"> <head>XIII.</head> <p>Већ је скоро пао лист са брестова пред школом.{S} У дугачке |
| амршти се, узе кецељицу међ прсте и сву је изгужва.{S} Не обрћући своју лепо очешљану главицу, |
| допала преко сваког очекивања, ма да ју је и он чешће, дуже и дрскије посматрао, опет се ни нај |
| витати, разгаљивати се маглица, која ју је дотле обузимала.{S} На безазлено срдашце навалише ут |
| какав цар Петар.{S} То је измена, коју је учинио Максо још у ранијим годинама; улогу малога ђа |
| беше истинита и топла, али не она, коју је предосећала Даница, не она, која вечном свезом спаја |
| оне чисте анђеоске срамежљивости, коју је собом донео из своје планине.</p> <p>— Брзо, брзо! в |
| и и кроз то окно гледа лепу слику, коју је одавна компоновала његов жива машта и врло често изн |
| навукоше му на суморно лице збиљу, коју је ређе разблаживао одмерен смех, али плач — готово ник |
| огао отворити уста да узме нафору, коју је по причешћу добио.{S} Осећао је опет нешто ново и ве |
| <pb n="45" /> <p>Искусни Максо у длаку је умео прорачунати кога ће дана походити његову школу. |
| чичица и поче се дизати на ноге. (Лулу је брже боље стрпао у јанџик.) Знаш старост, слабост; н |
| и појавили много јачи болови.{S} Напољу је од јутрос сијало и жарило јарко летње сунце, а од по |
| који је сишао сам Спаситељ.{S} И напољу је ветар уминуо, само што се са великог кухињског огњиш |
| ши, хода под стрехом и мисли: бадава му је молити.{S} Да иде у суседну механу на једну грку, ту |
| оложи!{S} Потегну Хасо ножину, једва му је истргох...{S} Ето ти још некаква Турчина...{S} Повуц |
| ључиво да се подвргне обичају.{S} Да му је могло бити, он би и своје село, заједно с црквом и ш |
| те руку свога оца, обори очице, и да му је онда ко пажљивије погледао испод трепавица, опазио б |
| , па сад рачунај.{S} Ја бих рекао да му је пуних седам.</p> <p>Учитељ још једном одмери очима д |
| носите, читајте.{S} Пољак је, своја му је књига најмилија, најпознатија — тај му је део изврст |
| добро свом негдашњем другу, послала му је у души пољубац и ону најдражу реч, али ипак, ипак бе |
| го умење, окретност његова, освојила му је срца свију наставника.</p> <p>Европом је грмела 1848 |
| авити звона, и иконе, и барјаке, ама му је некако у крви да ређе допиркује цркви.{S} Рекли бист |
| .</p> <p>— Сад му је, сад му је, шта му је сад? викну љутит Сава, жваћући мало живље покрупнији |
| у брци, па калпак на глави!{S} А шта му је оно у рукама?</p> <p>— Топузина.</p> <pb n="55" /> < |
| у.</p> <p>— Ако, ако.{S} И треба кад му је дао Бог.{S} А шта ли ће да учи?</p> <p>— Не знам, ни |
| сад му је...</p> <p>— Сад му је, сад му је, шта му је сад? викну љутит Сава, жваћући мало живље |
| лачинцима, а гле мог брата јако, сад му је...</p> <p>— Сад му је, сад му је, шта му је сад? вик |
| рата јако, сад му је...</p> <p>— Сад му је, сад му је, шта му је сад? викну љутит Сава, жваћући |
| ачио оба палца за вишњев појас, који му је поша оплела од вуне с њихових оваца, па не скида сво |
| етак, прошапута Даница.</p> <p>— Али му је мирис дуготрајан...</p> <p>— Управо и није цвет, нас |
| крије, да не поверава језику, али си му је тим разговетније могао читати у очима.</p> <p>Али ма |
| књига најмилија, најпознатија — тај му је део изврстан.{S} Ово који дан отићи ћемо макар до То |
| а и звали Милан Жирондиста.{S} Идеал му је био и Вучић.{S} Сваки дан би прошао поред капије Вуч |
| Хм! прихвати учитељ Макса, а колико му је година?{S} Знаш, по закону....</p> <p>— Кад је оно М |
| </p> <p>— Зовемо га Киран, а крштено му је име Гргур.</p> <p>— Дакле Гргур, забележи учитељ, па |
| коли, и онај најмањи, најобичнији, њему је био читав мали свет, код којега је вредно зауставити |
| школарку.{S} О себи није мислио; у њему је било пуно идеала, вишег тежења за срећу потлаченог С |
| д се осече Милан, довршивши оно, о чему је размишљао.</p> <p>— Занима ме, одговори Гргур, не ди |
| ица повратила и послужила кафом, Милану је необично рука дрхтала, кад се машио за шољицу.{S} Он |
| >Таман поп узе чашицу комовице, подигну је према себи, прекрсти се и рече : помози Боже ! а вра |
| љава собу.{S} Гргур узе маказе и усекну је.{S} Пламен сину новом јачом светлошћу, он опет заузе |
| уно мушке, маркиране лепоте.{S} На коњу је, па сељаци, које сусреташе, и не могаху видети, коли |
| оји тамо по трави, под туњом.{S} Гргуру је мати наместила у кући, прострла шареницу преко мириш |
| ко је стао подаље од црквених врата, ту Је и остао.{S} С пажњом је пратио игру својих другова, |
| {S} Ево да запитамо господина оца... ту је све — године, знање, искуство, једним словом све... |
| /p> <p>— Ту је, наставиће отац Арон; ту је, далеко није.{S} Тешко је било чекати, али се ето до |
| у честитог мајстор Јована.</p> <p>— Ту је, наставиће отац Арон; ту је, далеко није.{S} Тешко ј |
| д — све зависи од наставника.</p> <p>Ту је Илија погодио где треба, правце у центар кратке цело |
| ла и остајеш моје дивље пиле.</p> <p>Ту је, расрђену, учитељ Макса, противно својим педагошким |
| ј кеси бео грах.{S} У дрвеном сандучићу је скромна детиња преобука.</p> <p>Школа је б....ска у |
| свију села, и стари и нови.{S} Једва их је учитељ Макса сместио у скамије: напред млађи назад с |
| , она значи стотину и хиљаду.{S} Кад их је много, можеш коју и побрисати.</p> <p>Махну главицом |
| Дуго их је гледао и гледао, а после их је једва и видео кроз сузе, које му овлажише очи.{S} У |
| Милана, а још више уз Гргура.{S} Али их је данас узалуд тако рећи вијао, није их стигао, па зло |
| а.</p> <p>— Ту испрегоше коње, и док их је слуга провађао, отац извади погачу и сир, простре пе |
| ане; док стигнеш до Лепенице.{S} Пун их је Крагујевац.{S} Па личне, па здраве, па богате.{S} Му |
| и нејако слази ближе к Дунаву, много их је нашло прибежишта у Београду, Смедереву и осталим вар |
| вањем метну преда се на сто.{S} Дуго их је гледао и гледао, а после их је једва и видео кроз су |
| -Јовану:</p> <pb n="69" /> <p>— Лепо их је издашна природа украсила, а кућа још лепше одгајила |
| е једна од оних одабраних књига, што их је пре пуне две године послао Гргур.{S} Гледа у слова, |
| S} Ја немам крви на одмет.{S} И кад бих је имао, прво бих је пролио, погоди где?{S} На Теразија |
| а одмет.{S} И кад бих је имао, прво бих је пролио, погоди где?{S} На Теразијама, на барикади.{S |
| ерка Ружица, с леве стране момци, којих је вазда имао тројицу.{S} Шегрт је помагао доносити јел |
| .{S} А како стојиш с парама?{S} Без њих је свуда зло, у туђини још понајгоре.{S} Која меџедија |
| лео на верност и братство.{S} Патријарх је читао, а Јелачић говорио заклетву.{S} И то ћете подр |
| ез строгости нема напретка.{S} Лесковац је лесковац, ужасан, али у рукама наставника ствар благ |
| атка беседа.{S} Покојни поп-Крстин отац је ли био мајстор наздравити — јесте, али што ћеш у Здр |
| место звало се:{S} Вертеп !</p> <p>Отац је пољуби.</p> <pb n="23" /> <p>— Дакле, звало се Верте |
| своју лепу главицу и пође.</p> <p>Отац је задржа, па опет помилова.</p> <p>— Гргур ће бити мал |
| пред мрак, а преда ме стари Степан, још је фамилијаз.{S} Даница ме одазва у школу — да је видиш |
| да сам ноћи у ђачкој спаваћој соби; још је дете нејако, може се престравити.{S} Намести му на к |
| ко постарио, али духом није клонуо; још је исто онако тачан и у школи и у цркви.</p> <p>„А мајк |
| опоузданости у његове другарице.{S} Још је у пуном животу, неузабран цвет, али њезине речи зазв |
| лдрму...{S} Хасо умакну, онај други још је можда на калдрми...{S} Чујеш ли, Гргуре, с Турцима с |
| видите учитеља Максу, вами се чини још је онај исти, па опет, кад га пажљивије узмете на око, |
| је највеличанственије и најразумљивије јеванђеље божје мудрости.{S} Па још данас, кад се код ш |
| де Рекалије, а међу њима по који мршави Јеврејин броћасте браде и бркова, погружен и перјав, тр |
| лан сиђоше доле Дунаву, одатле се лепом јеврејском улицом попеше на Калимегдан, који онда беше |
| ту директорову, па сад, љутит, искаљује јед над фамулусом Степаном, или се, особито по подне, и |
| а тамо, а овде!{S} Сви смо једна браћа, један народ.{S} Ја сам и тамо могао бити и учитељ и све |
| дај прст, овде, овде, макни, мрдни, де, један, два... три!</p> <p>И учитељ прстом здера хартију |
| се хрвао на Калимегдану с оном Ерчугом, један, два, три — положи!{S} Бога ми ти кажем, кад киди |
| ише ноге, кад их учитељ упути да редом, један по један, прилазе к „царским" дверима.{S} Једва ј |
| учитељ се затим удали, а ђаци, полако, један по један, оставише своја места и изиђоше који у к |
| } Не боји се Илија, не боји.{S} Дед!{S} Један, два, три, дед!{S} Ономад сам се хрвао на Калимег |
| црним кићанкама од свилена ибришима.{S} Један сухоњав, мање бео него блед, чела висока, ока зел |
| адија, два младића висока и угледна.{S} Један плав, сувоњав, плавих очију, чела висока, а косе |
| : шта си сад наумио с дететом?</p> <p>— Један да ради земљу, да буде сељак ко по Богу ја, а ово |
| јица су пала кад оно отимаху Београд, а један се врати дома богат ранама и пљачком.{S} Још и да |
| столицу.{S} Узеше појас учитељ Макса за један, а протин синовац за други крај, подигоше малакса |
| >Још једном лупну о земљу, цареви се за један корак тргоше назад, поплашише се!{S} Макса, задов |
| ше, да мали брдски коњичак, привезан за један проштац у школској огради, мирно стоји оборене гл |
| !{S} Бога ми ти кажем, кад кидише Илија један, два, три — узмичи.{S} Гледајте само кад стегнем |
| по.{S} Кад ти је свега дао Бог, нек има један учеван из твога колена.{S} А ко да ти зна, газда |
| тско двориште.{S} Митрополит се испе на један вис, а народ, као таласи око стене, слеже се око |
| дан сахат пред заход сунца испеше се на један вис.</p> <p>— Погледајте право доле! викну Иван д |
| уго разговарали о хаџилуку.{S} Скоро на један сахат пред јутрење разиђоше се да мало главе насл |
| део дан.{S} И доиста, сутрадан, још на један сахат пред зору, седели су у колима и возили се п |
| ини никад невиђене грађевине.</p> <p>На један сахат пред заход сунца испеше се на један вис.</p |
| лехице тамо к огради, саже се и узабра један лист од здравца, пољуби га, погледа преко ограде, |
| вратима, и кад се отворише ступи унутра један средовечан човек, онизак, полупун, чела висока, о |
| и се и поче намештати крајеве од џубета један преко другога.</p> <pb n="29" /> <p>— То што и ти |
| .{S} Четворица их беше уз Катића, а кад један погину у тамнавском Посављу, браћа га донеше у св |
| лицу.</p> <p>Обојица се скаменили, седе један према другом, и чудом чудећи се гледају се, па им |
| ћути, мисли какав мали Гарашанин, и иде један корак назад за Гргуром.</p> <p>Бадава вичу пекари |
| о љутит, учитељ Макса.</p> <p>— Само је један митрополит у Српству, у православију! викну богме |
| да.{S} Пре него ће се граја дићи, тркне један крадом директору, а овај опет, беспослен као што |
| ља, погледа учитељ попа.{S} Намрштио се један, намрштио се други.{S} На једанпут прсну поп у см |
| ли и цркву, воли и попа; чик му дирните један само камен из црквене порте!{S} Он воли да има цр |
| твори их. „Ево то је твој земљак", рече један од млађих калфа а други што остаде пређе праг и р |
| у школи.</p> <p>— Видиш, овако се пише један, овако два, овако три....{S} Говорећи то, доиста |
| ћу и торбу, неколико дрвених заструга и један најпростији сандучић.{S} У врећи је брашно прохин |
| <p>— Скандал!{S} Упитасмо га озбиљно и један другог погледасмо.</p> <p>— .. .{S}Безобразан, ка |
| .{S} Паун загрли брата и дуго плакаху и један другом нешто неразумљиво говораху.{S} После тога |
| ковићима.{S} У оца их беше тројица, али један умре одмах по очевој смрти, а други се оженио још |
| огледаше „молебно" у учитеља Максу, али један његов поглед беше довољан да се одрекну својих „п |
| оломне планове.{S} Ни једна интрига, ни један замашнији план не мину мимо њих неопажено.{S} А м |
| е у диспут.{S} Препиру се, доказују, ни један за длачицу не попушта од навода својих.</p> <p>Уч |
| е занимао тај неразговетни темат, да ни један једини пут не помисли на Даницу, која је, запрепа |
| и толико сам себична и неодлучна да ни један цветак не могу да одвојим од других, сви су ми је |
| S} Нас дао Бог разоружали ћесари, па ни један ни чим не укресати, ал’ ваш прота Матија само што |
| уше као птице из кавеза.{S} Не прође ни један час, а већ ни једнога под школским кровом, сви се |
| а, и не окренувши се после тога више ни један пут, ухвати стазом кроз планину.{S} А кад је био |
| Тај ми се тренутак учини свечан као ни један дотле, срце ми јаче закуца, скидох шешир, планинс |
| сио.{S} Зашто, то никад није докучио ни један од његових биографа, по којима га и ми данас прик |
| јни додатак, тек да и мала Даница окуси један грумичак владалачке сласти.</p> <p>Радознали глед |
| ће из суседног села.{S} А био је радник један по један.{S} Рано легао, рано устајао.{S} Чим се |
| о српски народ?" суну мало јачим гласом један депутат. „Ја и не знам да има српскога народа у ц |
| и отвори их.</p> <p>Пред њим је стајао један стасит, личан сељак, који држаше за руку свога си |
| ан и чуди се.{S} А они обадвојица право један другом, стадоше, погледаше се, насмејаше се.</p> |
| у речцу; ко зна,можда и више него цигло један пута.{S} Зар мислиш, да га и сама нећу више пута |
| 1" /> брза, пролази.{S} Сваки дан је по један чанак, у који, ма једанпут, ваља заитити својом к |
| кад их учитељ упути да редом, један по један, прилазе к „царским" дверима.{S} Једва је смео да |
| е затим удали, а ђаци, полако, један по један, оставише своја места и изиђоше који у кућу, који |
| едног села.{S} А био је радник један по један.{S} Рано легао, рано устајао.{S} Чим се умије, по |
| ли него говорили: „један пут један јест један", па све док год нису прешли целе таблице множења |
| , више певали него говорили: „један пут један јест један", па све док год нису прешли целе табл |
| , оно и узели“, виче Никанор, а народ у један глас: „Хоћемо патријарха, хоћемо деспота, хоћемо |
| аситељ родио се у јаслама, рекоше сви у један мах, осим Гргура, који је о томе само мало слушао |
| белом звездом и месецом, сакри главу у један бусен траве пред собом, шкрипну зубима, стисну пе |
| кине тканицу, те даде неком своме другу један крај, а други намакну себи о врат, па иди од скам |
| е то сад сасвим престало.{S} И кад дођу један другом на поседак, говоре много мање него пре, ма |
| виде, да их како не варају.{S} Гледају један пут, гледају два пут, гледају још један пут, и јо |
| је заселак.{S} А сложни су — да изгину један за другога.{S} Свуда ћеш их видети заједно, било |
| е подуже почивке.</p> <p>— Али да ли ћу један бити довољан, достижан.{S} Данас је, мој драги ма |
| еханском зиду два јунака, како кидисаху један на другога.</p> <p>— То су, децо, Краљевић Марко |
| крвца не облије.</p> <p>— Хе, неваљалац један, што му уча не поткрати језичић? костреши се Иван |
| <p>— Не смем.</p> <p>Она га погледа још један пут мало љутито, баци оба цветка што их држаше у |
| кне.{S} А кад се она саже да откине још један бокорић црвеножутог цвећа, а он их врло хитро спу |
| један пут, гледају два пут, гледају још један пут, и још два пут: <pb n="22" /> што злато — зла |
| сви у глас, више певали него говорили: „један пут један јест један", па све док год нису прешли |
| ође говор о земљи, сељаци се притајаше, једанпут рећи не дишу.</p> <p>— А каква изгледа наша зе |
| Сваки дан је по један чанак, у који, ма једанпут, ваља заитити својом кашиком.{S} Прошеније, сл |
| штио се један, намрштио се други.{S} На једанпут прсну поп у смех, прсну у смех и учитељ.{S} Хо |
| из порте у цркву.</p> <p>Гргур је само једанпут с родитељима долазио цркви на причест.{S} Онда |
| на, а у Топчидер је тога лета ишао само једанпут, и то с професором Савом.</p> <p>Те јесени упи |
| азали, професоре, из живих уста.{S} Што једанпут чујем, боље утубим, него кад десет пута прочит |
| зрачна недра наслони на ваша прса.{S} У једанпут се Гргур мало јаче нагну на задњи наслон своје |
| ма горе <pb n="39" /> боље угодим.{S} У једанпут ми се учини да отуд од двери сијну већа светло |
| ласом рече: „збогом“!{S} Окренув се још једанпут само, јаче опанком муну коња у ребра, и не окр |
| {S} Чита једно, чита друго, чита их још једанпут, гледа и по трећи пут то у једно то у друго, п |
| S} Ако нисмо ми.{S} Бог ће с њима бити! једва промуца Петрија и сузе јој грунуше на очи.</p> <p |
| орни, и кад се докопаше правога насипа, једва их слуга савлађиваше, као виле полетеше у најбржи |
| > <p>— Јесте, у кући је, промуца Макса, једва изговарајући, у кући, али у вечитој.</p> <p>Сви с |
| а кроз ониску гору, с једног поступног, једва приметнога висоравна на други.{S} Указа се нешто |
| верили зуби, али што су га издале ноге, једва пренесе водицу по нурији.{S} У млађе доба, друштв |
| при последњем поласку опраштао с њоме, једва се могаше отрћи од школских вратница, и кад је ве |
| .{S} Они најмлађи, мало попрестрављени, једва се сетише да је настао час слободе, а мали Гргур, |
| Гргур скочи.</p> <p>— Поделисмо мегдан, једва изусти Милан и уморан паде на креветац.{S} Пошто |
| "5" /> у школски орман, а малени Гргур, једва корачајући од бола, сиђе доле у поточић, стаде на |
| А Илија положи!{S} Потегну Хасо ножину, једва му је истргох...{S} Ето ти још некаква Турчина... |
| живота.{S} А кад бисте ушли у учионицу, једва бисте распознали слова на мапама, толико су потам |
| ко срца.</p> <p>— Дабогме да ће доћи... једва промуца; је ли дете моје, да ти никад нећеш остав |
| онога црквењака, па удри овога сотону; једва је живе коже умакао.{S} Гледаоци изван себе од ра |
| аво је, као јабука — гледни га само!{S} Једва сам га отео од Петрије.{S} Мати, као мати, да јој |
| један, прилазе к „царским" дверима.{S} Једва је смео да подигне очи, кад је био пред светим пу |
| је она много вична у сређивању вуне.{S} Једва чекам први снег, па да и то, у име Божје, отпочне |
| ђаци из свију села, и стари и нови.{S} Једва их је учитељ Макса сместио у скамије: напред млађ |
| пекмезом поизлепљивана, а Свети се Сава једва види из свог црног оквира, толико га покрио неочи |
| ко таме у собу, да се на новинама слова једва распознаваху.{S} Како ово засењавање поче учестав |
| им.{S} Имам осам маторкица, а пилића да једва броја знам.{S} Да си ближе, послала бих ти, макар |
| водниле очи, и попадија се узбунила, па једва се сети те попа у руку, за њом заредише сви, а уч |
| у јој се душом нешто и топло и мило, па једва сакри још јачи дах, који се поче отимати.</p> <p> |
| е на језику сласти које вас очекују, па једва чекате да поп благослови.{S} Изнесоше и шљивовицу |
| ечитељу, али се изненађени учитељ Макса једва разабира.{S} Попадија и учитељка као да шенуше ма |
| тавише отворена.</p> <p>Јелена, која је једва дочекала, да јој се с врата скину дерладија, изађ |
| и, је ли он радознао, или не.{S} Она је једва жива претурила велики школски одмор; њезин окретн |
| тај трећи мало заплашено, тако да се је једва могло на крају чути: и донесех му дар : измирну!< |
| го их је гледао и гледао, а после их је једва и видео кроз сузе, које му овлажише очи.{S} У тај |
| ворише, већ беше у соби полумрак, да се једва могаху распознати слова у књизи.{S} Гргур запали |
| зидовима, пао сутон, полусумрак, да се једва могаше разазнати стари школски орман за књиге од |
| оре на зиду, са једне тисовине, која се једва дала домашити, очепи малу гранчицу, и све то спре |
| ати брата, па напослетку Гргур, који се једва отрже из загрљаја материна.{S} Слуга ошину зеленк |
| то, пружи узабране цветиће.{S} Гргур се једва осмели да их се дотакне.{S} А кад се она саже да |
| Ко ти беше отац Доситејев; можда му се једва знађаше име у Чакову?{S} А његов син продрмусао ј |
| о каткад се сети овог и онога, па му се једва чује глас, или му се стегне грло, или му се толик |
| љива лепота, груди јој се заталасаше, и једва се уздржа да не падне на снажно недро младића, ко |
| цнули (но ту учитељ Макса мало заћута и једва изговори реч):{S} Швабо...{S} Али увек је било на |
| ароме вину.</p> <p>— Ево, настави Јован једва дочекавши прилику да опет завири у књигу... овде |
| гдашњи строги дисциплинатор — изненађен једва се држаше на ногама, поднеше му столицу, узе руку |
| ао јој се фитиљ, црвен посустали пламен једва осветљава собу.{S} Гргур узе маказе и усекну је.{ |
| говори Даница полумазно, која се некако једва виђаше иза попова џубета.</p> <p>— Ехе, све сами |
| маша за колаче, за мед, а стидан Гргур једва овда онда осмели се да у кога погледа; само да ни |
| па тихо шапну:</p> <p>— Ево их.</p> <p>Једва изустив то, покаже јој недро своје беле кошуљице. |
| о буде мојој деци, онако и њему.{S} Што једем ја, јешће и он.{S} Али богме <pb n="60" /> хоћу д |
| еса ?</p> <p>— А ја и ви да два дана не једемо и не пијемо, шта би било од нас, драги мајстор-Ј |
| оћа и устаоштво.{S} До ње стајаше њезин јединац, Милан, сувоњаво, протегљасто дете, црних очију |
| рада — чудна ми чуда, као да је Београд једини на свету, као да нема града и осим Београда...{S |
| ранцуске револуције прочитао је; јер је једини био међу својим вршњацима, који француски језик |
| мао тај неразговетни темат, да ни један једини пут не помисли на Даницу, која је, запрепашћена, |
| у, кафу.</p> <p>Стари Макса удаје своју јединицу.{S} Дуго се ломио и ломио, и најзад, по догово |
| ђака пренео је на малога цара Петра, из јединог простог разлога, да је једна круна више.{S} При |
| ритмом да одчегртава своме занимљивом и једином слушаоцу све своје теолошко знање, док ти се из |
| народа у друштвеном и државном животу, јединство је већ изјављено.{S} Братско поздравље читаво |
| е Јовану, куцнуше се чашама и испише по једио заклопачко.</p> <p>— За ово месец дана како смо у |
| те какав народ?!{S} А учитељ, у једној једитој глави, цело правитељство.{S} Ја ћу се заклети, |
| > <p>— Само нека је на једној.</p> <p>- Једна али голема.{S} Био сам ти, брајане мој, у неку ру |
| лици стакло с комовицом и однео у собу: једна од највећих <pb n="21" /> карактеристика овога ва |
| их ноћи, док је кроз ту маглу просинула једна јасна мисао, као оно усамљена звезда, кад се о ве |
| етра, из јединог простог разлога, да је једна круна више.{S} Приметио је и он својим оштрим око |
| а у отворену књигу пред собом.{S} То је једна од оних одабраних књига, што их је пре пуне две г |
| д се у њој храни утуцана кава, таман се једна шољица омакну на патос и разби се, кад се, на вел |
| азмерно великим вратима.{S} Ено се миче једна слика, мали човечуљак у црној хаљини, дође под зв |
| на једној старој дрвеној клупи, сеђаше једна постара жена, благог лика као у његове матере, а |
| десет и једна — шест стотина двадесет и једна.{S} Још ове зиме прочитаћу вам и превести све ове |
| звонко одјекују шест стотина двадесет и једна — шест стотина двадесет и једна.{S} Још ове зиме |
| о цикне па шкрипне зубима: ха, неваљали једна, тако ли се учи, све ћу вас у хапс, у кврге!...{S |
| отрено, своје вратоломне планове.{S} Ни једна интрига, ни један замашнији план не мину мимо њих |
| лост.</p> <p>Сећа се старац свега, и ни једна од давнашњих успомена да га развесели.{S} Још и д |
| {S} Шта му знам...{S} Преда мном трепти једна звезда, а та ме води на ону страну.{S} Идем, идем |
| добри попо, а тамо, а овде!{S} Сви смо једна браћа, један народ.{S} Ја сам и тамо могао бити и |
| > дрвета као и пескаоница, лево и десно једна на другој просто повезане најбоље књиге оновремен |
| розори осветљени, у свакој соби гори по једна воштаница; пред молитвеним иконама два коситерна |
| беседити која паметна или испразнити по једна или две, е онда ће вам листом нагрнути цркви.{S} |
| берница, бокал с водом и пред сваким по једна проста чаша за воду.</p> <p>Пре него се седне, он |
| д им се погледи сусретоше, обојима сину једна иста светлост, обузе их једно исто осећање.{S} Ст |
| ткуд толике сузе, што тако крупне вркћу једна за другом низ беле образе.{S} Најзад узе она кеце |
| оби, опазише ђаци кроз прозор да је још једна свећа запаљена на столу школском.{S} Зачудише се, |
| знам.{S} Русија, Аустрија, Турска, три једнака пута за слободне народе...{S} И Русија је роб, |
| само на то рекао: „ни дрва у гори нису једнака; роди се то тако погдекоје, којем се не да по т |
| не могу да одвојим од других, сви су ми једнаки, сви драги и мили, сви најдражи и најмилији.{S} |
| учитељка, пре него што ће лећи, приђе, једне подигну горе, а друге повуче доле.{S} Гледао је и |
| лова, па ме маме, па ме зачинкавају.{S} Једне недеље по подне просто ми се смрче.{S} Потрчим на |
| евена између камења, а горе на зиду, са једне тисовине, која се једва дала домашити, очепи малу |
| х рези као добро ново вино, ветра ни са једне стране, па чисто ти заигра срце кад ходиш а смрзн |
| ваљало је од јутра до мрака путовати од једне школе до друге.{S} А данас?{S} Има их у сваком тр |
| едај како је завезао.{S} Сплео се па ни једне паметне, па чисто се боји да се мрдне на столици. |
| о проговори, па опет ућута и не рече ни једне.{S} У истом тренутку отворише се врата и уђе Дани |
| <p>Али брат Иван већ више не могаше ни једне.</p> <p>Гргур га гледаше и чуђаше му се речима.{S |
| већ беше отворио књигу и не одговори ни једне.{S} Њих двојица одоше.{S} А кад се за њима врата |
| едне. „Ђенерала барона Јовића?“ Нико ни једне. „Ђенерала Тодоровића?{S}" Само што раменима слег |
| .{S} Само што се згледасмо, али нико ни једне. „Ђенерала барона Јовића?“ Нико ни једне. „Ђенера |
| ожај, на издашност лаковерних сељака, с једне стране на лакомост, с друге стране на штедњу, на |
| ока од српских крајева, који се виде с једне стране до Мораве, с друге до Колубаре.{S} Сневао |
| о на траву, која се модраше дуж обале с једне и друге стране, гледаше у бистру планинску воду и |
| је, да га ослободе терета, што висаше с једне и друге стране о дрвеној самарици.{S} И Гргуров о |
| мачугу, па се мало поштапнем, скачући с једне половине на другу, исквасим се сва, али ми је ипа |
| уљчића, начињених од маховине.</p> <p>С једне и друге стране Вертепа стали чобани, намрштили се |
| равље читавоме моме народу, свештенству једне и друге вере, званичним и приватним људима, свако |
| ка тробојна застава, на њој српски грб; једни певају:</p> <quote> <l>Који не зна, кад треба </l |
| е избијати девет и тегови сами потегоше једни на ниже други на више, просто није могао да закло |
| аци се моле па и намоле, као слаби људи једни долазе други одлазе, али њих двојица не мичу се с |
| цркве као градови, а ћелије као палате, једним словом: царске задужбине, као Дечани, као Студен |
| .. ту је све — године, знање, искуство, једним словом све... реците нам, драги господине Максо, |
| рукави, а ми вечерас прослависмо победу једним ваљаним смуђем.{S} Како вам се чини, мајстор Јов |
| а.{S} То су биле сузе разноликих врела; једнима беше мати радост, а другима туга.{S} Тежак, врл |
| ше, размишљаше о тегобама прилагођавања једних друштвених особина на друге, о чудноватој упорно |
| азгрејаној души.{S} Њезин и мајчин лик, једно поред другога, трептаху му блеском светитељским.{ |
| ’ да водим дете у веће школе или не.{S} Једно или друго?{S} Време је, да смо на чисто.</p> <p>— |
| е чаше, куцнуше се и до капи испише.{S} Једно од попових чељади истрча у двориште, па у ноћну т |
| прото оба ова писма, да вам донесем.{S} Једно је теби, оче Крста, друго учитељу.{S} Чим преломи |
| ића, и преденуше бели вео, који паде на једно и друго раме, па низ вити пас. </p> <p>Дође час д |
| ће ; или дерлад што су крала јабуке, па једно газда ухватио и праши му тур; или двоје сирочади, |
| д распуст враг нанесе овуда мечкаре, па једно по подне, баш пред школском капијом, заокупе удар |
| зору, намакао наочари, па чита.{S} Чита једно, чита друго, чита их још једанпут, гледа и по тре |
| Макса је седео у прочељу, а он и Даница једно према другом.{S} Учитељ је био ванредно добре вољ |
| еколико тренутака сви заједно одоше под једно велико дрво баш уз сами град, и онде у хладовини |
| не стране учитељка с преслицом, а до ње једно ружично суштаство од росе и мајских јутара, најле |
| бузе их једно исто осећање.{S} Стискоше једно другом руке, дах им се за тренут устави, и расташ |
| уштипак.</p> <p>— Хтела сам ти донети и једно криланце од пилета, али ја не марим. .. . а волиш |
| нтихрист и кези се.</p> <p>Те вечери ни једно више нити сркну нити кусну.{S} Само су деца у спа |
| ада се врата отворише и у соби се заори једно громко: „Сервус!"</p> <p>Гргур и Милан скочише са |
| у и забравила врата за собом.{S} Љубећи једно по једно, бацаше их у ватру, гледаше, како се пре |
| ека и скорупа.{S} Седели су под брестом једно до другога и дуго, дуго гледали доле у ливаду, у |
| е, плашише се готово, не дишу, ухватило једно другог за руку, па се с места не мичу.{S} Онако, |
| о детету, о учитељу, о школи, али само једно није се усудио да превали преко својих усана, ниј |
| удрија не би била старија.{S} Мени само једно никако не иде у главу: не знам само шта смета да |
| ић на свом кревету.{S} Најзад одломи по једно парченце од оба колача, и како и онако није вечер |
| вила врата за собом.{S} Љубећи једно по једно, бацаше их у ватру, гледаше, како се преливају пр |
| јно, више полутужно:</p> <p>— Све је то једно, мој добри попо, а тамо, а овде!{S} Сви смо једна |
| и праха, што се пење путем уз небо, већ једно несташно девојче, свежа сувоњава лица, мудра чела |
| још једанпут, гледа и по трећи пут то у једно то у друго, па онда обадва савије и спусти у шпаг |
| јима сину једна иста светлост, обузе их једно исто осећање.{S} Стискоше једно другом руке, дах |
| /p> <p>— Ал’... </p> <p>Хтеде Илија још једно питање, али га не умеде, ни изговорити.{S} Нешто |
| је цео Лицеј сматрао као <pb n="102" /> једног од ђачких корифеја.{S} Та он је већ свима профес |
| е да стигнем у цркву.{S} Кад сам, после једног сата, отишао, нисам могао ни до врата, народ пре |
| овом мом матороме баби, што мисли да ће једног дана истесати Душана.{S} Хоћу море слободу овде, |
| о, данас да бирамо војводу?“ Сви као из једног грла: „Данас!“ Патријарх виче: „Прекрстите се!“ |
| виче над ђацима.{S} Док ето ти у сумрак једног коњаника, донесе глас да је директор у суседној |
| за, ни војводу, ни патријарха, већ само једног скромног, а онако енергичног Немању!</p> <p>Разг |
| рва и пиће на чаршију; имао је макар по једног познаника готово у сваком селу око Авале.{S} Чес |
| ше песковит, вијуга кроз ониску гору, с једног поступног, једва приметнога висоравна на други.{ |
| јима се зелењаху проређене шумице.{S} С једног облог виса забели се нова црква с високом белом |
| {S} Знате, наручили смо били на Дорћолу једног тазе смуђа...</p> <p>— Знам, знам, да сте тирјаћ |
| {S} Сунце беше готово на заходу, кад са једнога виса опазише своје село.</p> <p>Село, из којега |
| еђу дробних облака, а дуга озго шине од једнога краја брда до другога, истурујући својих седам |
| а сам се доста мучио, доста пребијао од једнога до другога, док сам ово мало знања напабирчио.{ |
| цркви не раставља више браћу и чланове једнога народа у друштвеном и државном животу, јединств |
| анђелчета, два слична мириса цветка из једнога бокора.{S} Гргур има мало више поуздања у себе, |
| фамулус зазвони у звонце и сви, као из једнога грла, запеваше <title>Слава во вишњих Богу</tit |
| ом под пазухом.{S} Сви усташе, и као из једнога грла заори се: „поздрављајем!“ Свештеник баци н |
| еме вечери.{S} За неколико тренутака ни једнога не беше у порти.{S} Мали Гргур изађе последњи, |
| еза.{S} Не прође ни један час, а већ ни једнога под школским кровом, сви се, жељни, упутили сво |
| .</p> <p>— Хе, децо, сад сте добили још једнога брата.{S} Хоћу да се пазите као да смо вас све |
| стор Јован својој газдарици, ево ти још једнога сина, а теби, Милане, брата и друга.</p> <p>Грг |
| господине професоре.{S} Стекао сам још једнога сина, а вама ученика.</p> <p>Професор га поглед |
| иваше младо срце његово: пред кућом, на једној старој дрвеној клупи, сеђаше једна постара жена, |
| ику лудорију. </p> <p>— Само нека је на једној.</p> <p>- Једна али голема.{S} Био сам ти, браја |
| ногом о креветну ножицу, па се обрће на једној од задњих столичних ногу.{S} Према њему, код про |
| се с камена, на ком се готово врћаше на једној ножици.</p> <p>Гргур пође кораком лаганим, неодл |
| .{S} Уђоше унутра.{S} Оставише свећу на једној од скамија.{S} Док је лепушкаста и мало несташна |
| песму језанску, а вама, као у хиљаду и једној ноћи, затрепте најживље махале пуношаренога Багд |
| пријатан јесењи дан, иђаше гологлав, у једној држаше свој ониски голубасти шешир, а другом рук |
| арод, и те какав народ?!{S} А учитељ, у једној једитој глави, цело правитељство.{S} Ја ћу се за |
| би пшенично; у застругама сир и со, а у једној позамашној кеси бео грах.{S} У дрвеном сандучићу |
| ад није говорио.</p> <p>Милан живљаше у једној соби са Гргуром, али је цео његов живот текао са |
| помисли, да ће већ сутра и он седети у једној од тих чудноватих клупа и слушати наук, о ком је |
| ш у тај мах стража мењаше.{S} Одседну у једној гостионици код Батал-Џамије.</p> <p>Сутрадан се |
| го општенародно благо; тако исто и свој једнокрвној славенској браћи, која живе у границама тро |
| рење и борење нестане, тихо, мирно теку једнолични дани, слатко као у детињству, зато се многи |
| м се науздисао, доста ми је за цео век; једном сам тако уздахнуо, да у мало не угасих свећу пре |
| м простору перорезима урезана имена; на једном углу познате четвороугаоне црте за игру с пасуљи |
| ом, која води горе у његово село.{S} На једном савијутку, где се чешће одмараше под оним разгра |
| орту, по којој сеоска марва шврља, а на једном изваљеном камену седи антихрист и кези се.</p> < |
| а утврдили ми.{S} Јест, и ја сам био на једном поверљивом састанку.{S} Доста кад ми је поверена |
| попову кућу.</p> <p>Наместише Вертеп на једном столићу.{S} Изгледао је као црква, а имао је и з |
| шташе кола полагано, а ја се уставих на једном вису, на ком сам, још као клирик, више пута стај |
| адознало.</p> <p>— Ваљан учитељ.{S} Кад једном дођеш с њиме, Иване, позови га к мени.{S} Мора р |
| јније.{S} Протосинђел Гаврило, којем је једном приликом о том помињао, рече, да су створови маш |
| p>— Ето ми пише Милан, пише Илија.{S} И једном и другоме нема се ништа примећавати, ни што се т |
| и ђак у гвоздену „звечку", што висаше о једном дрвеном стубу школскога ходника.{S} Знак да је н |
| одину привеслати Србији, па да буде што једном бити мора. </p> <p>— Па да буде што једном бити |
| ном бити мора. </p> <p>— Па да буде што једном бити мора! понови професор Сава смешећи се и гле |
| вој креветац, Милан на зелену столицу с једном готово пребијеном ногом.{S} Ништа се не треба чу |
| би било, умеша се и Милан, дошавши већ једном себи од утисака којима га је испунила проста, пр |
| лужити на маџарском језику.{S} Зар су у једном селу оборили сељака и били га ни крива ни дужна, |
| рсти руке преко усколебаних недара, још једном гледну у мутне облаке, па оде у кућу. </p> <pb n |
| ти, зашто сте нас сазвали? упита га још једном озбиљно професор Тома.</p> <p>— Имам да вам саоп |
| да га отвори.{S} Најзад, пољуби га још једном снажно и ватрено и — отвори га.</p> <p>У одаји м |
| а Ружица га оштро погледа, погледа још једном, али блаже и много попустљивије, по образима јој |
| <pb n="61" /> седе у кола, погледав још једном сина, стегне срце, окрене се слузи и викну да ош |
| авлада свој понос и окрене се да је још једном види.{S} И Илија се баш у истом тренутку окренуо |
| јим лепим крупним очима, погледа је још једном, и гле! никад није била тако лепа, тако анђелско |
| го уђи и сиромашнији.{S} Окренуо се још једном два, па зашао за гору.{S} Од то доба две су годи |
| ништа не чује, оде опет к прозору и још једном разгледа по некоја места у писму.</p> <p>Док је |
| га опет одбрави, подигне заклопац и још једном узе у руку Даничино писмо, пољуби га, па онда, о |
| ао учитељу, пољуби се с њим, пољуби још једном озбиљно своје лепо дете, погледа га мирно и спок |
| ца.</p> <p>Мајстор Јован, поновивши још једном ове речи Доситејеве, узе књигу испред кћери и ст |
| да му је пуних седам.</p> <p>Учитељ још једном одмери очима дете од главе до пете, отвори своју |
| је отац</title> и пођоше напоље, он још једном погледа на све четири стране цркве.{S} Кад беше |
| >со страхом и трепетом</hi>!</p> <p>Још једном лупну о земљу, цареви се за један корак тргоше н |
| аде, па и ону велику, округлу капелу на једноме вису, у којој је, у прошлом веку, закључен с Ту |
| као каква јабука.</p> <p>— Зар? оте се једноме сељаку, који, зачуђено, гледаше лево десно у св |
| танким гласом:</p> <p>— <quote>Да моји једноплемени усуде се сврх сваке ствари слободно мислит |
| гме и кртинице — има ко и њу милује.{S} Једну калајлију у врх, а другу у дну софре, а у среди ч |
| ена, косе до главе ошишане, а висок, за једну главу виши од свога друга, који је више дежмекаст |
| не чује. (Ту Милан смотрено погледа на једну и на другу страну.) Док ти (говори све тише и тиш |
| па брже ускочи у своју баштицу, паде на једну цветну леху, покри лице рукама и јецаше.{S} А кад |
| крила се, а чупавом главицом врти то на једну то на другу страну по беломе јастуку, а сувоњавим |
| иђаху уз оца, а радознало гледаху то на једну то на другу страну.{S} Гледаху убаве дворце, шаре |
| е молити.{S} Да иде у суседну механу на једну грку, турску ?{S} Не иде.{S} Професор је, а виши |
| S} Рекав то Даница, залети се и претрча једну дуж.{S} А кад виде да за њом нема њезиног дивљашн |
| еница незахвалне Европе.{S} Та да ми је једну годину заповедати на Неви!{S} Видели би непријате |
| Већ му ноге мало поутрнуле, пребацио би једну преко друге, али, ма да је час по намеравао, опет |
| тајаше у зачељу између кревета и извади једну књигу у тврдим корицама с црном кожом на полеђини |
| биљније, ја још до данас нисам волео ни једну девојку.</p> <p>— Само лакше, брајане; док стигне |
| скрштених руку.</p> <p>— Гргуре, да ти једну кажем...{S} Али памти добро што ћу ти казати. (Ту |
| > <p>— Па?</p> <p>— Али сам ипак учинио једну велику, велику лудорију. </p> <p>— Само нека је н |
| и врелих.{S} Обојица ношаху у рукама по једну књигу; по лепом повезу и формату веће осмине знат |
| а прочитам.{S} Али, пре свега, молим по једну.</p> <p>Пошто учинише пристојну пажњу и црном зак |
| } Молим вас узмите да испразнимо још по једну две, док нам кава није стигла. — Па то још могу и |
| рајину, прихвати Максо, да проведеш бар једну ноћ и под мојим оџаком, да видиш и тамошње Србе — |
| оплој и пријемљивој души.{S} Види Гргур једну скромну собу с дрвеним гредицама, види на зидовим |
| ама, па с тога по више села шиљу ђаке у једну школу, која је обично, исто као и б....ска, баш у |
| оже мој, чисто не смем ни да изустим ту једну реч: слога!{S} Та да је уз нас та велика... ух (т |
| и поставише софру, то јест додадоше још једну ка оној, која је, по старом српском обичају, још |
| ирић по оној трави поред пута, седоше и једоше.{S} Поред њих, случајно, пролазаше читав караван |
| овенског Парнаса.</p> <p>Обојица расту, једрају, постају, ходе истим путем, истим путем, али ра |
| ао је, а млада душа његова богатила се, једрала је тим новим утисцима.</p> <p>Сутрадан, на крај |
| аквом диспуту разлафи, загрми, па тресе једрим и освојљивим говором, да све ником поникне, ћути |
| егов збор, све лепе крунисане главице с једрим обрашчићима и живим крупним очицама.{S} Поп, пун |
| родиног.{S} А колико је природе, колико једрине у сваком стиху, у свакој пословици народној...{ |
| у окна прозорска, и као <pb n="118" /> једро кукурузно зрневље удараху по дашчаном крову.</p> |
| езини с висина кличу правовернима песму језанску, а вама, као у хиљаду и једној ноћи, затрепте |
| е миче се!{S} Стоји као и ово Каспијско Језеро, које никуд не отиче.{S} Чујете ли — Русија је с |
| ује својим очима.{S} Задрхташе му усне, језик му се пресече, па ућута човек као заливен.{S} Опе |
| а кад виде, да му, иначе врло послушни, језик, отказује покорност, он, громко колико га његово |
| умели ?</p> <p>Свима се срца следише, а језик завеза.</p> <p>— Јесте ли разумели? викну учитељ |
| о међу својим вршњацима, који француски језик понајвише имађаше у власти.{S} Идеал су му биле Ж |
| и векови лако не ломе.{S} Па наш красни језик, наше песме, наше приповетке — да прочитамо овај |
| Кажем ти, Илија, да припазиш на галатни језик!</p> <p>— Охо, нисам знао, да је већ то тако дале |
| на устанак, да брани своја права, свој језик и веру, своје обичаје.{S} За њим говори црномањас |
| ем, како...</p> <p>— Као да ми узесте с језика, меша Илија своју акламацију.</p> <p>— Видите, н |
| радозналост да сакрије, да не поверава језику, али си му је тим разговетније могао читати у оч |
| ату софру, а ви већ у напред осетите на језику сласти које вас очекују, па једва чекате да поп |
| а</title>, па <title>Наука о словенском језику</title>.{S} Овај предговор пред граматиком читаћ |
| ротоколе, па чак и служити на маџарском језику.{S} Зар су у једном селу оборили сељака и били г |
| певале неку патриотску песмицу.{S} Зли језици потказаше, одведоше дечицу, чисто се грозим да и |
| ила велики школски одмор; њезин окретни језичић, њезина немирна устанца <pb n="7" /> навикла су |
| неваљалац један, што му уча не поткрати језичић? костреши се Иван.</p> <p>— А зар га мислиш не |
| чић од оног немирног, а опет тако милог језичића.{S} Мали Гргур и не опази све те покрете и поз |
| {S} Затим се појали: тро пари, кондаци, јектенија и друге пригодне песме црквене, па онда молит |
| књигу коју држаше, изговори толику дугу јектенију.{S} Поп кади по <pb n="16" /> цркви, а он очи |
| злове.</p> <p>Кад је био рад у највећем јеку, отворише се врата и уђе поп.{S} Пошто је, с јаком |
| етврти је час по подне, дан у најлепшем јеку, али често преко села пређу тако тамни облаци, да |
| ржа јадник на зими под ведрим небом без јела и пића: тек петога дана смиловаше се и убише мучен |
| одрасли младићи дуго се не би сетили ни јела ни пића, али у малене деце и жалост и радост кратк |
| о тројицу.{S} Шегрт је помагао доносити јела и служити при столу.{S} Овога вечера, пре него што |
| јеловник.{S} Осим месне чорбе долажаху јела овим редом: недеља, купус и печено тесто; понедеон |
| то не знаш шта ћеш пре: или да се машаш јела, или да испијеш чашу, или да гледаш, како им из ус |
| ек сјајан, савез с Хрватима утврђен.{S} Јелачић се заклео на верност и братство.{S} Патријарх ј |
| ст и братство.{S} Патријарх је читао, а Јелачић говорио заклетву.{S} И то ћете подробно читати |
| рвати, дигли се Срби.{S} На челу Хрвата Јелачић-бан, на челу Србаља митрополит Рајачић.{S} Хрва |
| аним гласом чита прву прокламацију бана Јелачића.{S} Опазивши лицејце, подвикну узвишено и трон |
| равља кнезу, час новоме патријарху, час Јелачићу.{S} Мисли и премишља о покрету, о Маџарима, о |
| царске сплачине?</p> <p>— Ал’ чујеш ме, Јелена...</p> <p>— Нећу ништа да чујем, немам ништа да |
| са јагњећим месом.</p> <p>— Знаш ли ти, Јелена, зготовити папазјанију?</p> <p>Јелена напрћи сво |
| о ћу се од тебе учити.</p> <p>-— Чујеш, Јелена...</p> <pb n="73" /> <p>— Чујем!</p> <p>— Ти си. |
| вратанца у зиду од авлијске ограде.{S} Јелена, увек опрезна, погледа кроз прозор.</p> <pb n="7 |
| о у собу, сто је већ био распремљен.{S} Јелена је мало попустила, поспремала, почистила, па се |
| ће ме учити ове Сервијанкуше!</p> <p>— Јелена! викну професор Сава и лупи руком о сто.</p> <p> |
| зачу се његов симпатичан глас:</p> <p>— Јелена!</p> <p>Ето ти његове старе сестре Јелене, с нао |
| ој живљаше стара сестра Савина, госпођа Јелена, у десној сам професор Сава.{S} Док се он можда |
| собња врата, професорова сестра госпођа Јелена, намрштено погледа унутра, па опет притвори крил |
| дна жалост" „зацело“.... „Врагу!“ викну Јелена, срдито и покупи карте са стола. „Тако луде, глу |
| ију.{S} Врата оставише отворена.</p> <p>Јелена, која је једва дочекала, да јој се с врата скину |
| , Јелена, зготовити папазјанију?</p> <p>Јелена напрћи своје убране усне.</p> <p>' — А би л’ уме |
| — А би л’ умела начинити мусаку?</p> <p>Јелена се, с презирањем, насмеја.</p> <p>— Па ђувече од |
| лена!</p> <p>Ето ти његове старе сестре Јелене, с наочарима на носу и картама у сухим жилавим р |
| па ма унутра седео главом Патријарх.{S} Јелени, Српкињи из Баната, највећи на свету аукторитет |
| те.</p> <p>А у зелено двориште уђоше та Јеленина дерладија, два младића висока и угледна.{S} Је |
| подне, врата би се отворила а учитељка јело уносила.{S} Сав тај ред, ту материну тачност, врши |
| м начелима, забрањивао је своме збору и јело и пиће; тек о поноћи, пошто би се походило десетак |
| сто; понедеоник, кромпир, а увече друго јело попара; уторник, у подне паприкаш, а увече цицвара |
| } Код мајстор-Јована беше тачно утврђен јеловник.{S} Осим месне чорбе долажаху јела овим редом: |
| ка за гладне дечје стомачиће.</p> <p>По јелу сви одоше доле на поточић, опраше умашћене ручице, |
| И јесте, Грго, човек; човек од феса до јеменија.{S} Да је увек на његову, видео би како народ |
| се Христос родио, идем поклонити се <hi>јему</hi> и принети дар: злато!</p> <p>Макса се и нехот |
| о је слатко откидао залогај по залогај, јео и ћутао, све до јације.{S} А одмах после тога доба |
| , која им је у осталом са свим излишна, јер како се по подне умију и обуку, не долазе кући друг |
| љена на столу школском.{S} Зачудише се, јер обично школска соба, како се пред мрак почисти и пр |
| /p> <p>Али Петрија на то ништа не рече, јер већ беше ушла у собу.{S} После кратког ћутања диже |
| само малко помолише, па опет уставише, јер је лепи малиша већ дотле савладао страх и стегао св |
| аправим Вертеп.{S} Ви ћете ми помагати, јер ћете га вас четворица и носити...{S} Ти ћеш, Пауне, |
| жно годи, кад стане у говору шушкетати, јер га је некаква немилостива судбина лишила доња два п |
| доста што шта, што не могу да разумем, јер ме у младости нису у школи упутили како треба.{S} З |
| је сазидао ову школу.{S} Њега славимо, јер он пази на нас; по цео дан гледа и слуша, како се у |
| учитељ, натукавши појаче фес на главу, јер је у трему било сувише хладно.</p> <p>— А шта си ти |
| о!</p> <p>Макса се и нехотице насмехну, јер се цар Гашпар тачно држао његовога концепта.</p> <p |
| дрвене црквене звонаре огласи вечерњу, јер беше субота.{S} Пошто се на глас звона сви прекрсти |
| ре из француске револуције прочитао је; јер је једини био међу својим вршњацима, који француски |
| спођице.</p> <p>— Није могао ?</p> <p>— Јер лежи.</p> <p>— Лежи? </p> <p>— Рањен.</p> <p>Даница |
| ри, све прилике горе од горих.{S} Бацих јермилук, па готово око јације пожурих се мајстор-Јован |
| ше;</l> <l>А цар Ирод смути сја,</l> <l>Јерусалим стужи сја...</l> </quote> <p>Ту и цар Ирод об |
| Митрополит је поп, к’о и ти...</p> <p>— Јес’ чуо, учитељу, оканимо се митрополита.</p> <pb n="2 |
| нате и ви, и да сви <hi>знајут</hi>: аз јесам цар јудејски, и од моје деснице <hi>свја</hi> зем |
| се мачем оном трећем другу.</p> <p>— Аз јесам цар Мелхиор, одговори тај трећи мало заплашено, т |
| и како <hi>имја</hi> твоје?</p> <p>— Аз јесам цар Валтазар од западне стране, поче упитани, па |
| ри цара овамо пришли јесте?</p> <p>— Аз јесам цар Гашпар од персијске стране, поче први од трој |
| /head> <p>Мало по мало, па већ и дубока јесен настаде.{S} Са липе и бреста час мање час више оп |
| ан, чарајући ватру.{S} Данас сутра па и јесен ту, ваља нам се богме размислити: да ли дете да з |
| р крадом, по који пар.{S} Ако дођеш ове јесени, отац ће те за цело звати, па ћемо се частити, ч |
| лачнијег и најмочарнијег дана из дубоке јесени.{S} На забрану „попечитељства просвјештенија" ни |
| сваким даном нестаје.{S} Још од прошле јесени уди. вене, губи се, на ногама је, ради, шмрца по |
| пут, и то с професором Савом.</p> <p>Те јесени упишу се и он и Милан у Лицеј, који је истом пре |
| сте хартије, начини два три стиха истој јесени — не иде!{S} Покуша да састави нов косовски марш |
| свога новог друга.{S} Беше тек почетак јесени.{S} Поред стаза и овде и онде између леха беше ј |
| 80_C12"> <head>XII.</head> <p>Ко није о јесени путовао кроз поље, кроз гору, тај не зна, шта су |
| p>Како је лепа, колико свечано мирна та јесења природа.{S} А како ли је тек морала слатко падат |
| ом плови по који суви листак, а суморно јесење небо поклопило и најближа брда.{S} Често је исто |
| хвати сан.</p> <p>Сутрадан освану мутно јесење јутро; облаци тешки и ниски притисли целу околин |
| орачаше међу цветним лехама.{S} Облачно јесење небо гледало их, и у овом тренутку заплакало је, |
| роз поље, кроз гору, тај не зна, шта су јесење лепоте.{S} Још се свуда види зелен лист, али там |
| ан уђе на капију.{S} Како беше пријатан јесењи дан, иђаше гологлав, у једној држаше свој ониски |
| стао густом модрозеленом травом.{S} Леп јесењи дан, сунце сија као усред лета, само блаже и при |
| да струјаше већ оним тајанствено-тужним јесењим жубором, а ти звуци дотакоше се његовог разнеже |
| .{S} Положај, новац...{S} Да, без шале, јеси ли се обратио попечитељству?</p> <p>Гргур га погле |
| м о земљу кликну весело:) Гргуре, сине, јеси ли ти?</p> <p>— Ја, чича Степане, ја.</p> <p>— О д |
| мењајући тона ни ритма...{S} Питам те: јеси ли послао „прошеније" ради службе?{S} Ако не ти њи |
| ости, па готов посао, слуге, робови!{S} Јеси ли ме разумео, мој добри Гргуре?</p> <p>Гргур га г |
| лавјани</hi>, <hi>Славјанске</hi>...{S} Јеси ли ме чуо: цела ми се књига не свиди, досадна ми ј |
| их сакри у недра да не види учитељ?{S} Јеси ли још и сада онако плашљив?{S} Нисам мислила напи |
| мим Књазем...{S} А кога се ја бојим?{S} Јеси ли ме чуо, попе!{S} Бога ми се не бојим ни Књаза, |
| тра главом његов другар Илија.</p> <p>— Јеси л’ ми се надао, Гргуре? викну Илија, пошто се руко |
| , а ми слама коју они разносе.</p> <p>— Јеси л’ одавна из Београда?</p> <p>— Данас пети дан.{S} |
| се своме пароху, рече тронуто:</p> <p>— Јеси ли чуо, попе; ја сам се у себи добро промислио и п |
| е да ће то бити Бог зна шта.</p> <p>— А јеси ли видео кадгод нулу?</p> <p>— Лулу?{S} И мој баба |
| , то је моја ствар, то ће ићи лако; ама јеси ли се побринуо за стан, где да сместиш дете?</p> < |
| сасвим гласно викну: „Е јеси, е јеси, е јеси прави враг, Максо, да те Бог поживи.{S} Бадава, ум |
| е назад сасвим гласно викну: „Е јеси, е јеси, е јеси прави враг, Максо, да те Бог поживи.{S} Ба |
| енувши се назад сасвим гласно викну: „Е јеси, е јеси, е јеси прави враг, Максо, да те Бог пожив |
| оном другом цару:</p> <p>— А од куда ти јеси, и како <hi>имја</hi> твоје?</p> <p>— Аз јесам цар |
| — Јесте ли силазили на Дорћол?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— А јуче?</p> <p>— И јуче.</p> <p>— А пре |
| разреда промуцаше, али више кроз зубе „јесмо“, учитељ се затим удали, а ђаци, полако, један по |
| pb n="114" /> <p>Русија није Славјанин, јест, јест — ко опљачка свога рођенога брата, ко комада |
| 114" /> <p>Русија није Славјанин, јест, јест — ко опљачка свога рођенога брата, ко комада Пољск |
| езиним назорима.{S} Видите... видите... јест... све, као што рекох, све зависи од тога како се |
| такав смо савез народа утврдили ми.{S} Јест, и ја сам био на једном поверљивом састанку.{S} До |
| Са оним зеленим прозорчићима.</p> <p>— Јест, поред куће са прозорчићима.</p> <p>— Доста! викну |
| Да није Макса?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Јест... а знам да није Макса... ваљда си се загледао у |
| о су мој отац и професор Сава?</p> <p>— Јест, као они, Милане, као они.</p> <p>— И ти ћеш ваљда |
| Смеш. </p> <p>— Да није Макса?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Јест... а знам да није Макса... ваљда си |
| загледао у његову седу браду?</p> <p>— Јест, у његову седу браду.</p> <p>— И у његову... </p> |
| о доиста сребрна ,и златна хартија, али јест, синко, зуцни ако смеш!{S} Само се малко помичу, и |
| аше и филџанчић каве са служавника, али јест, то скромно очекивање никад није налазило одзива у |
| ало тужно и горачно.</p> <p>— А Бога ми јест!{S} Шта ту неке „Татре“, нека „божества“, некакви |
| певали него говорили: „један пут један јест један", па све док год нису прешли целе таблице мн |
| утим у поповој кући поставише софру, то јест додадоше још једну ка оној, која је, по старом срп |
| ло важним лицем.</p> <p>— Господо моја, јесте ли чули за скандал који се у заводу догодио?</p> |
| дарио, нека ми и не излази пред очи!{S} Јесте ли ме разумели ?</p> <p>Свима се срца следише, а |
| уру, продужава професор истим жаром.{S} Јесте ли слушали што о њему?{S} Велики, редак Словенин. |
| тин отац је ли био мајстор наздравити — јесте, али што ћеш у Здравковићима чути здравица и напи |
| срца следише, а језик завеза.</p> <p>— Јесте ли разумели? викну учитељ Макса још јачим гласом. |
| на столицу и мало се замисли.</p> <p>— Јесте ли слушали што о Мицкијевићу? по дужем ћутању зап |
| ти...</p> <p>— Не смем лагати.</p> <p>— Јесте ли силазили на Дорћол?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— А |
| нуо.</p> <p>— На Варош-Капији?</p> <p>— Јесте тог.{S} Сигурно му знате сина, што ће сада у четв |
| ?{S} Сигурно се налази у кући?</p> <p>— Јесте, у кући је, промуца Макса, једва изговарајући, у |
| ш у јачу декламацију: „Најздравије пиће јесте добра хладна вода“, или онај до њега: „Пета запов |
| му Гргур, смешећи се лукаво.</p> <p>— И јесте, Грго, човек; човек од феса до јеменија.{S} Да је |
| > <p>— Од куда ви три цара овамо пришли јесте?</p> <p>— Аз јесам цар Гашпар од персијске стране |
| <p>— Живи били, живи и срећни били!{S} Јесу ли ово твоја деца?{S} Да их Бог поживи, красни син |
| тац одучити од ове своје строгости ?{S} Јесу ли и твоји професори тако строги и неумољиви ?{S} |
| онда, чисто подсмешљиво, <pb n="135" /> јетко, погледа и свога другара.{S} Одлучи се Илија да с |
| А ја...</p> <p>И ту Макса поче још јаче јецати.{S} Гргур оборио главу, а он наставља испрекидан |
| але јој руке клонуше, очи наводнише, не јецаше, али суза за сузом котрљаху се и падаху на ивицу |
| једну цветну леху, покри лице рукама и јецаше.{S} А кад јој одлакну и сузе престаше, спусти ру |
| ворио, а Ружица бризну у плач, ридаше и јецаше горко.</p> <p>Док је она плакала, наш штудента г |
| ој деци, онако и њему.{S} Што једем ја, јешће и он.{S} Али богме <pb n="60" /> хоћу да ме слуша |
| и Гргура да дадеш у школу? поче мајстор Јова, намрштивши мало своје ведро чело.</p> <pb n="59" |
| За њим говори црномањаст шишкав човек, Јован Светић из Новога Сада, а после њега протосинђел К |
| S} Макрена прихвати штапове и шешире, а Јован им начини места у горњем месту свога великога сто |
| ас, прихватите ову већу чашу, понуди га Јован, кад Макрена принесе служавник с наливеним чашама |
| шта учинисте сад у Карловцима? запитаће Јован.{S} Сви се и нехотице примакоше столу.{S} Гргур с |
| и и староме вину.</p> <p>— Ево, настави Јован једва дочекавши прилику да опет завири у књигу... |
| о ви — остало је у Божјој руци, примети Јован после подуже почивке.</p> <p>— Али да ли ћу један |
| а се је тачно вечерало.{S} У зачеље сео Јован, до њега десно жена, па син му Милан, па до њега |
| раљевине!“</p> <p>— Живео! кликну на то Јован, доли чашу заклопачким вином и до дна је испије.< |
| </p> <p>Кад уђоше наши лицејци, мајстор Јован развио најновији број <title>Српских Новина</titl |
| ок је мајсторица успремала сто, мајстор Јован отвори горњу фијоку од великог плавог ормана, што |
| .{S} Сви им пођоше у сусрет.{S} Мајстор Јован, религиозан човек, приђе свештенику руци, за њим |
| мео мењати ни за живу главу.{S} Мајстор Јован живео је по њему као момак по Банату и Ердељу и н |
| добије у подне по литру вина, а мајстор Јован испразни с мајсторицом Макреном тачно полуоку.{S} |
| ештенику Арону потекоше сузе, а мајстор Јован хтео би нешто да каже Макрени, али га стегло у гр |
| оше у кућу, из куће у авлију, а мајстор Јован и газда Иван до ручка угодише шта ће овај имати д |
| А не треба ни питати: да ли је мајстор Јован спремио довољно заклопачкога благослова.{S} Беше |
| крена да устане по кафу, али је мајстор Јован ухвати за руку.{S} Седи, жено, не мичи се.{S} Каф |
| бро дао, газда Иване, одазва се мајстор Јован, оставивши на страну рендело.{S} Добро си ми доша |
| ворио маџарски! викну мало јаче мајстор Јован, и поче сипати вино у чисте чаше, које је међутим |
| пре него што ће поседати, рече мајстор Јован својој деци.</p> <p>— Хе, децо, сад сте добили јо |
| тако даље, и тако даље, настави мајстор Јован мало — као кроз зубе: „они, који се држе само сво |
| <p>— Чујеш ли, Гргуре, шта вели мајстор Јован? окрете му се отац.</p> <p>— Чујем, бабо, одговор |
| и исти игуман хоповски, примети мајстор Јован.</p> <p>— „Мој синко, прошла су она глупа и слепа |
| бих га могао подносити, примети мајстор Јован.</p> <p>— Па, господине директоре, хоћете ли нам |
| о вели игуман хоповски; примети мајстор Јован.</p> <p>— „и неучен, настави Милан даље, мени је |
| олико покрио беше, да га ни сам мајстор Јован није приметио.</p> <p>— Ја их, господине, предаје |
| , господине Саво, викну радосно мајстор Јован, устајући му на сусрет.{S} Свагда сте нам добро д |
| подине професоре?{S} Примети му мајстор Јован.</p> <p>— А зар ви то опажате?</p> <p>— Та ето см |
| раним.</p> <p>— Хе, жено, викну мајстор Јован својој газдарици, ево ти још једнога сина, а теби |
| ај, мој драги Доситије, уздахну мајстор Јован, као да смо ти ми данас у томе попузнули.{S} Коли |
| у</title> ово који дан. </p> <p>Мајстор Јован скочи:</p> <p>— Морам у Карловце!</p> <p>И ја! ви |
| а божја анђелка обесише!</p> <p>Мајстор Јован тресну ногом о тле, а професор Сава удари скупљен |
| </quote>, заврши Ружица.</p> <p>Мајстор Јован, поновивши још једном ове речи Доситејеве, узе књ |
| У РЕДАКЦИЈИ И С ПРЕДГОВОРОМ.</p> <p>ДР. ЈОВАНА СКЕРЛИЋА.</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија „Дос |
| ко дана није било у Београду ни столара Јована, ни професора Саве, ни његова брата свештеника А |
| њу, које под утицајем честитога Максе и Јована столара, слила се у његовом карактеру благост и |
| јући то у Гргура, то у честитог мајстор Јована.</p> <p>— Ту је, наставиће отац Арон; ту је, дал |
| есном рамену, погледа задовољно мајстор Јована, и смешећи се трну у дланове.</p> <p>— Ви сте да |
| .</p> <p>Међутим стигоше пред радионицу Јована столара.{S} Унутра се чујаше тесање и струг.{S} |
| оларска радионица Миланова оца, мајстор-Јована.</p> <p>Уђоше у кућу, одоше у своју собу.{S} Из |
| чинија кромпира с месом.{S} Код мајстор-Јована беше тачно утврђен јеловник.{S} Осим месне чорбе |
| ори, бурмутицу, понуди и себе и мајстор-Јована, па настави даље:</p> <p>— Ни осетио нисам, драг |
| алило подне.{S} Али у радионици мајстор-Јована <pb n="103" /> још се не чује ни ренде ни струг. |
| без лака.</p> <p>— Помози Бог, мајстор Јоване! викну Иван, погледав с прага у радионицу.</p> < |
| се повиремо...</p> <p>— Не, не, мајстор Јоване, где је места за вас све, зар ће бити иједан уга |
| еба и коме треба.{S} Ја, ја се, мајстор Јоване, не знам макнути.{S} Ако нећеш ти, онда не знам |
| стидећи се:</p> <p>— Шта рече, мајстор Јоване?{S} Прости, замислих се мало својом бригом, која |
| им смуђем.{S} Како вам се чини, мајстор Јоване?</p> <p>— Ама све као што би се пожелети могло; |
| у кућу.{S} Заправо да ти кажем, мајстор Јоване, не смем ни да помислим да га водим куд на другу |
| .</p> <p>— А што ми то говориш, мајстор Јоване !{S} Знам ја добро шта је кућа, шта је кућни ред |
| остижан.{S} Данас је, мој драги мајстор Јоване, толико квара међу људима, да често сав добар ус |
| „Тебе Бога хвалим!{S}" Певасмо, мајстор-Јоване, певасмо и плакасмо у нашој великој радости...</ |
| гову душу.</p> <p>— Прекидосмо, мајстор-Јоване, поче отац Арон, пошто се мало прибрао ; прекидо |
| у хаљину.</p> <p>— Хвала, хвала мајстор-Јоване, може се трпити.{S} Питате, како ми тамо живимо |
| <p>— Није им било доста, драги мајстор-Јоване, што навалише на школе, него се почеше и цркве < |
| /p> <p>— Ни осетио нисам, драги мајстор-Јоване, како служба прође.{S} Ударише звона, митрополит |
| јемо, шта би било од нас, драги мајстор-Јоване?{S} Просто би скапали.</p> <p>— Зато, молим вас, |
| ћ, а ово је мој и Гргуров друг, мајстор-Јованов <pb n="128" /> син Милан.{S} Путујемо, ја, писа |
| казао, кажем теби ја, ја Милан, мајстор-Јованов син, свршени лицејац и данас сутра чиновник.{S} |
| да оджвижди овај чувени марш, а мајстор-Јованов шегрт одазва их обојицу.</p> <p>Кад уђоше наши |
| ад приђи му руци.</p> <p>Међутим дође и Јованова газдарица, Макра.{S} Повисока, сува жена, олич |
| па готово око јације пожурих се мајстор-Јовановој кући.{S} Још не беше стигао из Карловаца.{S} |
| ку Миланову.</p> <p>У радионици мајстор-Јовановој живо се радило до седам сахата у вече, а тада |
| да се узгред види и са својим љубимцем, Јованом столаром, а младићи савише доле, Дорћолу.{S} Од |
| <p>По ручку се Иван опрости с мајстором Јованом и газдарицом, пољуби Гргура и посаветује га.{S} |
| па с децом пође своме старом познанику, Јовану столару, који имађаше радионицу ниже Стамбол-кап |
| у пододбору.</p> <p>— Живео ! омаче се Јовану, куцнуше се чашама и испише по једио заклопачко. |
| ји и слушати кад учитељ говори о Светом Јовану, о Христу, о Немањи, о Светом Сави, о Цару Душан |
| а вечером би више пут свратио к мајстор-Јовану столару, где смо се први пут с њиме упознали.</p |
| јући ока с њих, рече полугласно мајстор-Јовану:</p> <pb n="69" /> <p>— Лепо их је издашна приро |
| мо, али нико ни једне. „Ђенерала барона Јовића?“ Нико ни једне. „Ђенерала Тодоровића?{S}" Само |
| а редак два, па опет се пренесе.{S} Сва јој душа лебди над тим далеким и незнатним Томашевцем, |
| > <p>Јелена, која је једва дочекала, да јој се с врата скину дерладија, изађе гунђајући: „Увек |
| е и спаваће хаљине, чарапе и појасе, да јој дете не буде постидио пред новим својим друговима.{ |
| отео од Петрије.{S} Мати, као мати, да јој је непрестано да пиљи у своју дечицу.</p> <p>— Хм! |
| ан били отворени.{S} Мали Гргур пође да јој помогне.{S} Уђоше унутра.{S} Оставише свећу на једн |
| еном.{S} Пунобрижна мајка старала се да јој синак не гладује у туђини.</p> <p>Гргур је на све т |
| ша него икад до сада, али у који мах да јој се приближи и дотакне руке, у истом тренутку осети |
| јој је суђено, онда шта јој знамо, нека јој буде.{S} Ја се и ви нећемо посветити.{S} Та и Досит |
| блаже и много попустљивије, по образима јој се осу румен, мале јој руке клонуше, очи наводнише, |
| дела је Милана, а душа је заваркава, па јој црта Гргура најлепшим, најтоплијим бојама, па га ди |
| лијим бојама, па га диже и узвишује, па јој се чини тако нежан, драг, тако безазлен и светао, д |
| > <p>— Е па кад јој је суђено, онда шта јој знамо, нека јој буде.{S} Ја се и ви нећемо посветит |
| цвркутати и торокати по цео дан, а душа јој беше запиткивати, описивати и приповедати све што ј |
| , па лепа, па паметна, али шта ћеш, кад јој је у глави чађаво.{S} Ја говорим, говорим, а она се |
| у, покри лице рукама и јецаше.{S} А кад јој одлакну и сузе престаше, спусти руке у крило, и пог |
| више овог ритопечког.</p> <p>— Е па кад јој је суђено, онда шта јој знамо, нека јој буде.{S} Ја |
| Ево их.</p> <p>Једва изустив то, покаже јој недро своје беле кошуљице.</p> <p>— Таки да си их и |
| њима бити! једва промуца Петрија и сузе јој грунуше на очи.</p> <p>— Ви жене одмах у сузе.{S} Н |
| брига и старање.{S} По чистоти познаје јој се вредноћа и устаоштво.{S} До ње стајаше њезин јед |
| дио да превали преко својих усана, није јој ни из далека смео наговестити да је — плакао.</p> < |
| ије, по образима јој се осу румен, мале јој руке клонуше, очи наводнише, не јецаше, али суза за |
| ећи и да сам рањен.</p> <p>— Дакле, име јој је Даница...{S} А је ли млада?</p> <p>— Мога доба. |
| ечерњи сутон, и, кад се повратила, лепе јој очи беху још лепше, као увек што су у лепотица посл |
| онуше руке и спусти шав на сто.{S} Лице јој се преобрази, лепо, па сину још лепшом белоћом и бл |
| >У школској соби спремају младу, облаче јој плавчасту свилену хаљину, па бело свечано либаде, п |
| уга.{S} Тежак, врло тежак бол прожимаше јој заиграло срце: како је, после толикога растанка, мо |
| ушла у кућу, али још већа помрчина беше јој обузела саломљену душу.{S} Покупила све успомене Гр |
| ицама по белом свиленом пољу.{S} Савише јој око главе венац од ситних зелених листића и бело-бо |
| , пуно радости.{S} Чини му се као да би јој имао нешто пришаптати, нешто поверити.{S} И загрлио |
| ти, а кад год би она засузила, и оне би јој помагале плакати.{S} Кад све беше спремљено, скинул |
| ом, а лице обли заношљива лепота, груди јој се заталасаше, и једва се уздржа да не падне на сна |
| е одавна господар њезинога срца, а који јој се у овом тренутку узнео још лепшом мушком красотом |
| војој некадашњој другарици.{S} А шта ли јој је, Боже, пожелео ?</p> <p>Гргур је прошао долом по |
| ња, не сме да се макне од њега.{S} Чини јој се, слободнија је кад је поред њега.{S} Али он, гле |
| суђена.{S} И кад је склапала очи, учини јој се да чује његов глас: „Лаку ноћ, моја Данице!"</p> |
| ас јој витак и достојанствен.{S} У руци јој шав, оборила лепу мудру главу, и шије.{S} Онај исти |
| у преварену руку повукла је к себи, очи јој се наводнише, али толико имађаше духа да се ниједан |
| вели...{S} Ружице, читај ово (показавши јој прстом).</p> <p>Поче Ружица својим нежним танким гл |
| је судбина, а човек је најсрећнији, док јој је покоран.{S} Послушност је поредак, а поредак је |
| у стигли тамо горе ка његовој кући, сам јој из млекаре донео у чистој дрвеној стопањи варенога |
| Ивању-дне, и ја сам била, пољубила сам јој руку и пољубила ме је.{S} До ње сам и литургију одс |
| Учитељка га је благо запиткивала, а он јој је, у издробљеним реченицама, испричао свој мали кр |
| свом нежном и срдачном писму.{S} Послао јој преко оца и Српску Историју од Давидовића и целога |
| S} Лојана се свећа разгорела, расцветао јој се фитиљ, црвен посустали пламен једва осветљава со |
| да је то старија сестра њезина.{S} Како јој је миран поглед, нежан и благ, пун преданости, али |
| сања на топлим недрима своје мајке, што јој се лукава маца већ измигољила из ручица и нечујним |
| ку, па на мене помислим.{S} Не знам што јој је, али је сваким даном нестаје.{S} Још од прошле ј |
| рено румене, висок поносит врат, а стас јој витак и достојанствен.{S} У руци јој шав, оборила л |
| 132" /> <p>Ту Даници лакну на срцу, осу јој се душом нешто и топло и мило, па једва сакри још ј |
| о ње остале жене из целе рође, помагаху јој пришивати копче и спремати, а кад год би она засузи |
| о га поздрави.{S}" Не бери бригу, рекох јој, та ми се знамо, другови смо.{S} И ево ти, Грго, пи |
| . „И ову погачу.{S}" И ту погачу, рекох јој. „Много, много га поздрави.{S}" Не бери бригу, реко |
| и ми тако радо помогла у свему, али баш јој <pb n="95" /> се види да не може.{S} Каткад се и по |
| ти твоји савези нису сањарије?</p> <p>— Јок, чист и јасан план, само на посао.{S} Мудро смишљен |
| ам ни то.</p> <p>— А рачуницу?</p> <p>— Јок!</p> <p>— А ја имам пуно пунцато књига; већ сам под |
| радости, згрчи већма уморне ножице под јорганом, климну мало главицом, већма притиште цицу к с |
| једанпут се из свију грла заори: „Живео Јосиф патријарх!{S} Виват!“ Најснажнији издигоше Рајачи |
| и цара Леополда, ни Марију Терезију, ни Јосифа II. „Све што дали, оно и узели“, виче Никанор, а |
| косу.{S} Кад је био у својој „вселени“, још док није врата ни притворио, зачу се његов симпатич |
| мо је л’ девојка!{S} Док видиш, бадава, још си дериште.</p> <p>— Илија! викну Милан тако љутито |
| је, плане, <pb n="30" /> лако изазива, још лакше се даје изазвати, али се опет врло брзо стиша |
| прекрсти руке преко усколебаних недара, још једном гледну у мутне облаке, па оде у кућу. </p> < |
| није живине, имала бих још више цвећа, још лепшу баштицу.{S} Али ти знаш, како сам, што наши к |
| окрет, већ је израстао више моје главе, још који дан, па ће своје златне круне повијати према с |
| Сава и таре дланове.</p> <p>— Дабогме, још који дан.{S} Док стигне само војвода из Италије, до |
| димове носи поветарац уз зелено грање, још милије кад је сунце на заходу па просипље румен на |
| а столу.{S} Недељом се жури на јутрење, још прво звоно <pb n="127" /> ни одзвонило, а обучена у |
| е много мање него пре, мало политичаре, још мање се диспутају.{S} Некад би се мало и покартали |
| но.{S} А многи су, особито правдослови, још ни у полу не изучивши законе и њихове поступке, већ |
| срамота!{S} Још ћемо ми туђина служити, још !{S} И кад нас неће, ми га тражимо, ми га зовемо.{S |
| ја сам ти још као неки најстарији ђак, још исто онако редовно и строго постим са ђацима све ве |
| се уставих на једном вису, на ком сам, још као клирик, више пута стајао и гледао доле на Дунав |
| Гргур пође кораком лаганим, неодлучним, још пун оне чисте анђеоске срамежљивости, коју је собом |
| ровести део дан.{S} И доиста, сутрадан, још на један сахат пред зору, седели су у колима и вози |
| би пред мрак, а преда ме стари Степан, још је фамилијаз.{S} Даница ме одазва у школу — да је в |
| ладија!“ промрмља кроз зубе, па наново, још пажљивије, упре своје погледе у разметнуте карте.</ |
| рам да знам.{S} Остарио сам, обневидео, још за који дан...</p> <p>Ту се Макси очи наводнише.{S} |
| никаква доказивања.{S} Но, лепа ствар, још ће ме учити ове Сервијанкуше!</p> <p>— Јелена! викн |
| вако је дете радознало, али мали Гргур, још тако млад и из тако забаченог села као што је његов |
| ој, која је, по старом српском обичају, још од јутрос постављена.{S} Насекоше пуне две велике к |
| па се пољуби са учитељем.{S} Па одмах, још онако стојећи, отпеваше: <hi>Христос раждајет сја, |
| .{S} Де, ево одавде, почињи, гласно.... још гласније.... тако.</p> <p>Гргур читаше:</p> <pb n=" |
| е моја ствар.{S} Одмах ћу писати оцу... још до зиме...{S} Него, Илија, хоћеш ли ми бити кум?</p |
| му се да је баш толико зашао у године; још и данас, као свакада, тачно се држи „претписанија". |
| аку да сам ноћи у ђачкој спаваћој соби; још је дете нејако, може се престравити.{S} Намести му |
| ц јако постарио, али духом није клонуо; још је исто онако тачан и у школи и у цркви.</p> <p>„А |
| радионици мајстор-Јована <pb n="103" /> још се не чује ни ренде ни струг.{S} Седи још за столом |
| родној појезији... срамота, срамота!{S} Још ћемо ми туђина служити, још !{S} И кад нас неће, ми |
| најзад, претворише у чашицу—пепела.{S} Још онако усијан пепео покупила је у рубац.</p> <p>— „С |
| име била је зима оштра и снегопадна.{S} Још у првој половини децембра снег навејао читаве таван |
| дна — шест стотина двадесет и једна.{S} Још ове зиме прочитаћу вам и превести све ове, које сам |
| буба, скакала и трчала мала Даница.{S} Још није почео сутон отимати мах, а звечка већ огласи в |
| вихор је већ био с оне стране резе.{S} Још се тресло и орило око ушију Гргурових — тако је гру |
| јој је, али је сваким даном нестаје.{S} Још од прошле јесени уди. вене, губи се, на ногама је, |
| ти за брдо на западној страни школе.{S} Још се изнад младе горе виђаху полу-светли врхови после |
| у, тај не зна, шта су јесење лепоте.{S} Још се свуда види зелен лист, али тамо амо измешан жути |
| седи својој соби и броји бројанице.{S} Још иста она икона над креветом његовим, иста она цица- |
| самопоузданости у његове другарице.{S} Још је у пуном животу, неузабран цвет, али њезине речи |
| давнашњих успомена да га развесели.{S} Још и данас, као некада, ради брижљиво; кад је за школс |
| е пожурих се мајстор-Јовановој кући.{S} Још не беше стигао из Карловаца.{S} Правце њојзи у собу |
| жа из далека црвени као кухани раци.{S} Још му необичнији попови у шеширима.{S} С горње улице с |
| е врати дома богат ранама и пљачком.{S} Још и данас има у њих кићена оружја, ножева и сабаља ко |
| је било чекати, али се ето дочекало.{S} Још који дан...</p> <p>— Још који дан! понавља задовољн |
| птицу или кад се испне на какав вис.{S} Још добро ни свануло, кад стигоше гостионици на Торлаку |
| есма наћи одушке заптивеним врелима?{S} Још црње и горе !{S} Згужва измрчену хартију и хитне је |
| а још може бити од овога ђиде!</p> <p>— Још можеш и ђемије вући, рећи ће му Милан.</p> <p>— А ш |
| о дочекало.{S} Још који дан...</p> <p>— Још који дан! понавља задовољно професор Сава и таре дл |
| огом?</p> <p>— Још који дан...</p> <p>— Још који дан?{S} Добро је, кад није горе.{S} Па од сад |
| , па га посадише горе до попа.</p> <p>— Још јуче ми даде прото оба ова писма, да вам донесем.{S |
| ти говорим, хоћу да се женим.</p> <p>— Још ни прво предавање, а већ хоћеш младу.</p> <p>— Дани |
| аше.{S} Шта је с твојом ногом?</p> <p>— Још који дан...</p> <p>— Још који дан?{S} Добро је, кад |
| црвеним фесовима, окићеним пиштољима, а још китњастијим јатаганима, сабљама и шишанама.{S} Прол |
| , и најрадије прибијаше се уз Милана, а још више уз Гргура.{S} Али их је данас узалуд тако рећи |
| е сјајна звезда на велико изненађење, а још веће чудо занесених гледалаца.</p> <p>Збор певаше д |
| се учитељкин глас, која спрема ручак, а још више онај танки гласић Даничин, која, као пиленце п |
| а.{S} Философ, богослов, добар Немац, а још бољи Латин!{S} У дужности школској тачан, у цркви с |
| епши и најсвечанији светла недеља.{S} А још лепша у селу у брдима, у природи, која је највелича |
| еним, који са гломазних дрвених ћерчива још мање светлости пропуштају у малене собе.{S} Уђете у |
| казати, зашто сте нас сазвали? упита га још једном озбиљно професор Тома.</p> <p>— Имам да вам |
| учио да га отвори.{S} Најзад, пољуби га још једном снажно и ватрено и — отвори га.</p> <p>У ода |
| наш ли да сам чиновник?</p> <p>Гргур га још равнодушније погледа.</p> <p>— Писар!{S} Са столицо |
| јим простим, сеоским прстићем.{S} Ма да још није умео много ни мислити ни осећати, ипак му нека |
| главу, и шије.{S} Онај исти стари, сада још старији сат тиктаче на свом пређашњем месту, равнод |
| и шта сам мислио?</p> <p>Илија га гледа још љубопитљивије.</p> <p>— Одлучио сам, да се женим.</ |
| тио, а Ружица га оштро погледа, погледа још једном, али блаже и много попустљивије, по образима |
| /p> <p>— Не смем.</p> <p>Она га погледа још један пут мало љутито, баци оба цветка што их држаш |
| аводниле сузицама.</p> <p>— Ја ћу можда још данас с Пауном у село, а ово ти је од јако место ме |
| > <p>— Илија, говори мало озбиљније, ја још до данас нисам волео ни једну девојку.</p> <p>— Сам |
| ељ Макса, много је остарио и оронуо; ја још како тако, али он...{S} Често говоримо ја и Даница, |
| годило, испуњавало цео живот наш.{S} Ја још непрестано другујем с ђацима као да сам им вршњакињ |
| вог малог моста, мало повише.{S} Али ја још прелазим преко старог брвна; узмем обично очеву ста |
| Не.</p> <p>— Ал’... </p> <p>Хтеде Илија још једно питање, али га не умеде, ни изговорити.{S} Не |
| одоше те легоше.</p> <p>Иван и Петрија још дуго сеђаху код ватре.</p> <p>— Па шта ти велиш, же |
| и мах отворише се на соби врата и споља још жешће духну наш несташни вихор.</p> <p>— Ти си заје |
| " /> <p>— Ни сељаке ни великаше.{S} Има још доста Срба и осим њих.</p> <p>— Ваљда као што су мо |
| , гледа, туби мисли, па и не зна да има још некога поред себе.</p> <p>Дуго је поп Крста салетао |
| а села.{S} Али је чича Иван знао да има још лепшега и дарежљивијега света иза сеоскога плота.{S |
| о Бог и има се из чега.</p> <p>— Па има још дана да о томе говоримо, поче Петрија.{S} Јако, чоч |
| </p> <p>— Не кува.</p> <p>— А у нас има још пун пунцат оволики ћуп.</p> <p>Ту она показа ручица |
| — Ја те, ја те зовем, Гргуре! викну она још јачим гласом, не мичући се с камена, на ком се гото |
| зи.{S} Апостолски жар преобразио га, па још лепше сјају оне благе и лепе црте његовог и иначе п |
| зар од западне стране, поче упитани, па још оштријим гласом понови Гашпарове речи, завршивши: и |
| рокати.{S} Особито кад се заборавим, па још мислим да сам дете и да идем у школу.{S} Пст!{S} Гр |
| сподине, учити децу мучна работа.{S} Па још на данашње време.{S} Ко није децу учио, не зна шта |
| о сам ја заслужио, тако су и они.{S} Па још толико други учевни људи, којима је дано нешто мало |
| мљивије јеванђеље божје мудрости.{S} Па још данас, кад се код школе и цркве искупило мало и вел |
| ешир и спремаше се за полазак.{S} Макса још заста у соби, а њих двоје одоше до баштице.{S} Пуно |
| — Јесте ли разумели? викну учитељ Макса још јачим гласом.{S} Неколико њих из најстаријега разре |
| војка налик на Даницу; да је имао Макса још коју ћерку, мислио би да је то старија сестра њезин |
| разумети то велико питање очино.{S} Та још и не знађаше за какав лепши свет осим своје куће и |
| pb n="84" /> професор?{S} А ко зна, шта још може бити од овога ђиде!</p> <p>— Још можеш и ђемиј |
| их је издашна природа украсила, а кућа још лепше одгајила — шта ли ће од њих учинити школа и д |
| де, али је цела ова хришћанска породица још дуго, дуго остала на коленима и ћутећи гледала у ос |
| туђој мудрости“.{S} Само је мала Даница још она иста брбљива и несташна птичица, која исто онак |
| ном <pb n="61" /> седе у кола, погледав још једном сина, стегне срце, окрене се слузи и викну д |
| философије живота - довољњејше!{S} Кад још за младости тако служи својим користима, ту се није |
| од липа.{S} Поред школске ограде прође још по који одоцнели ратар, сам, умукао, журно грабећи |
| S} Савлада свој понос и окрене се да је још једном види.{S} И Илија се баш у истом тренутку окр |
| ој соби, опазише ђаци кроз прозор да је још једна свећа запаљена на столу школском.{S} Зачудише |
| својим лепим крупним очима, погледа је још једном, и гле! никад није била тако лепа, тако анђе |
| валили да нас помаџаре.</p> <p>— Кад је још Србин говорио маџарски! викну мало јаче мајстор Јов |
| на судбина од данашњег дана.{S} Како је још јутрос било на свету пуно и дражи и нада, а сад је |
| да извадим моју бележницу.{S} Гргур је још у Војводини. ратује.{S} И ја сам по народном послу |
| ијатеље своје земље, низаме, а Гргур је још из далека гледнуо неколико пута у криве сабље и дрв |
| позатвара сва крила, горња и доња, није још била тако хладна и мирне природе, да посматра очи н |
| е место. — Макрена, можда господин није још ни вечерао...</p> <p>— Молим, молим не трудите се: |
| утиске брзо разрадио у себи и као своје још тога дана препричао при свима састанцима.{S} Све му |
| тој, час по жице кидале, а руке ми биле још немоћне, те нисам довољно снажно била брдилима.{S} |
| растати се са селом.{S} Познајеш ли ме још, Грго?{S} Та заједно смо се учили књизи у учитеља М |
| е подуже гледао за њом, покушао да узме још који залогај, па онда устаде, прекрсти се и изиђе н |
| школским вратима, застане мало, застане још малко, па онда изненада отвори врата и стане на пра |
| дотакне.{S} А кад се она саже да откине још један бокорић црвеножутог цвећа, а он их врло хитро |
| !{S} Гргуре, да ти шапнем на уво: ја се још по који пут закључам у ону собицу до кујне, па раст |
| о.</p> <p>— .. .{S}Безобразан, какав се још није догодио за мога толикогодишњега директоровања. |
| им гласом рече: „збогом“!{S} Окренув се још једанпут само, јаче опанком муну коња у ребра, и не |
| кажу, погинула за живином.{S} И сад се још онако исто с њима заносим.{S} Имам осам маторкица, |
| у по наставленију, запита Максу, или се још држите старе практике ?</p> <p>— Држим се, како да |
| аскрупњао, како си окосматио; а мени се још непрестано врзе по глави оно некадашње дериште.{S} |
| овим рпама и крпицама.{S} Ето колико се још уме заборавити твоја другарица, којој нећеш замерит |
| ј другарици најлепшу срећу.{S} Звоно се још дуго, час јаче час слабије чујаше, а он, свршив мол |
| много уђи и сиромашнији.{S} Окренуо се још једном два, па зашао за гору.{S} Од то доба две су |
| њевена жита свежена у гувна и виђаху се још многе неовршене камаре снопља.{S} Иза потеса шљивиц |
| је томе доба; субота, кромпир, а увече још по кришка сира, или савијача, или моча, и тако даље |
| тити.{S} А ја...</p> <p>И ту Макса поче још јаче јецати.{S} Гргур оборио главу, а он наставља и |
| ед стаза и овде и онде између леха беше још шареног и свежег цвећа.</p> <p>— Ала у вас има мног |
| кући поставише софру, то јест додадоше још једну ка оној, која је, по старом српском обичају, |
| у им се прсти.{S} Даничине очи сјајнуше још лепшим чаром, а лице обли заношљива лепота, груди ј |
| едају два пут, гледају још један пут, и још два пут: <pb n="22" /> што злато — злато, што сребр |
| >, <title>„Тодора од Сталаћа“</title> и још многе друге, одговори Гргур, гледећи га радознало.< |
| чи, све ћу вас у хапс, у кврге!...{S} И још, Бог те пита како га није плашио.</p> <p>— Па не би |
| обелу, лепшу од сваке девојке, лепу — и још лепшу него што је лепа учитељ-Максина ћерка Даница. |
| ако ништа не чује, оде опет к прозору и још једном разгледа по некоја места у писму.</p> <p>Док |
| али га опет одбрави, подигне заклопац и још једном узе у руку Даничино писмо, пољуби га, па онд |
| адма колане, па ћа на скелу...</p> <p>И још су се дуго, дуго разговарали о хаџилуку.{S} Скоро н |
| предао учитељу, пољуби се с њим, пољуби још једном озбиљно своје лепо дете, погледа га мирно и |
| апс, други пут четири прута!</p> <p>Сви још јаче задршћу.</p> <p>— Ко не буде знао лекцију, сви |
| з калдрму...{S} Хасо умакну, онај други још је можда на калдрми...{S} Чујеш ли, Гргуре, с Турци |
| ш се не чује ни ренде ни струг.{S} Седи још за столом, пред њим чаша заклопачкога, па час наздр |
| зме штап, кћи му капут ишчетка, постоји још који часак или оде и до вратница, па се одједанпут |
| и у недра да не види учитељ?{S} Јеси ли још и сада онако плашљив?{S} Нисам мислила написати пла |
| и твоју собу и тебе у соби.{S} Читаш ли још онако много?{S} Благо теби кад имаш много лепих књи |
| а Теразијама, на барикади.{S} Памтиш ли још Марсељезу ?</p> <p>Но Милан још ни почео да оджвижд |
| у којој си се негда учио ?{S} Памтиш ли још све наше мапе и иконе, старе скамије, памтиш ли, ја |
| а, који је о томе само мало слушао, али још ништа није учио.</p> <p>— У јаслама, понови учитељ |
| ром Макса рани, готово први у селу, али још ни довршио јутрењу молитву, а већ се кава пуши на с |
| ше сасвим мрак, кад је ушла у кућу, али још већа помрчина беше јој обузела саломљену душу.{S} П |
| ти потребну тишину.{S} Пастири и анђели још се ближе примакоше јаслама, а цео збор запева јако |
| деци.</p> <p>— Хе, децо, сад сте добили још једнога брата.{S} Хоћу да се пазите као да смо вас |
| га не видим по месец два, онда, онда ми још сад тешко на срцу; а да шта ће бити доцније?</p> <p |
| а, како је код паметна света, а неће ми још уливати памет геаци.</p> <p>— Опет! подвикнуће Сава |
| рама?{S} Без њих је свуда зло, у туђини још понајгоре.{S} Која меџедија неће шкодити...{S} Боже |
| Кад видите учитеља Максу, вами се чини још је онај исти, па опет, кад га пажљивије узмете на о |
| твари“.{S} А кад по који несташко удари још у јачу декламацију: „Најздравије пиће јесте добра х |
| ом нешто и топло и мило, па једва сакри још јачи дах, који се поче отимати.</p> <p>— Шта се и ш |
| па бих дигла главу као пауница, а ти си још гори и поноснији, не би хтео ни малчицко подићи ту |
| књижице...{S} Као што видиш, ја сам ти још као неки најстарији ђак, још исто онако редовно и с |
| мајстор Јован својој газдарици, ево ти још једнога сина, а теби, Милане, брата и друга.</p> <p |
| ожину, једва му је истргох...{S} Ето ти још некаква Турчина...{S} Повуци, потегни...{S} Уз калд |
| раво кметовој кући, а отуда ће походити још неколике домове.{S} Међутим у поповој кући поставиш |
| Потврда је зорли, али су твоји предњаци још тврђи.{S} Збогом, Грго, чекају ме другови, а помрчи |
| Ружица.</p> <p>Мајстор Јован, поновивши још једном ове речи Доситејеве, узе књигу испред кћери |
| да сам се много променила, али ја ипак још умем по каткад и сувише торокати.{S} Особито кад се |
| као да му је пуних седам.</p> <p>Учитељ још једном одмери очима дете од главе до пете, отвори с |
| читаћу вам и превести све ове, које сам још у Пожуну побележио.{S} Ехе хе, Пожун!{S} Чујте ме, |
| лих, господине професоре.{S} Стекао сам још једнога сина, а вама ученика.</p> <p>Професор га по |
| Све је добро, све је лепо, али, ето сам још неук, недовијаран.{S} Шта му знам...{S} Преда мном |
| итам те озбиљно.</p> <p>— А ја ти кажем још озбиљније.</p> <p>— Дакле, дај руку!</p> <p>Илија п |
| а стали чобани, намрштили се, па кад им још видиш у рукама оне големе тојаге, а младо срце не м |
| измирне и задах светлога босиока, којим још прошле недеље сеоске бабе окитише целиваће иконе.</ |
| по нашој Шумадији.{S} Поток под школом још и сад тече онако холо и младачки, као кад се оно пр |
| ј је дотле лежао.{S} Да је којом срећом још које дуванско влакно у окорелој дуванкаси, он би ве |
| ти добро што ћу ти казати. (Ту се Милан још ближе примаче Гргуру).{S} Не питај ме откуд знам... |
| мтиш ли још Марсељезу ?</p> <p>Но Милан још ни почео да оджвижди овај чувени марш, а мајстор-Јо |
| е моје отац</title> и пођоше напоље, он још једном погледа на све четири стране цркве.{S} Кад б |
| а спреми и донесе кафу.</p> <p>Поп Арон још никад дотле није био у „Сербији“.{S} Пред разлазак |
| ца, а који јој се у овом тренутку узнео још лепшом мушком красотом.{S} А Гргур?{S} Задовољно гл |
| дмах по очевој смрти, а други се оженио још пре Ивана, наскоро оболи и умре, а удовица се преуд |
| исто онако тужно и чемерно.</p> <p>— Ко још верује у виле и вилинске зборове?</p> <p>— Ја! план |
| његов прут.{S} Па не знам ни сама, како још не могу да се одвикнем, да заборавим своје ђачко до |
| вља .{S} Молим вас узмите да испразнимо још по једну две, док нам кава није стигла. — Па то још |
| сам не знам, шта ми је, продужава Максо још пуно жалосније него раније; данас ми је било тако м |
| .{S} То је измена, коју је учинио Максо још у ранијим годинама; улогу малога ђака пренео је на |
| две, док нам кава није стигла. — Па то још могу и ја имати белаја са тим вашим директором.{S} |
| напунили ону највећу чутуру, па све то још за видела згодно наместили у кола и утушкали сеном. |
| то онако племенит и добар, а ја сам ето још брзоплета и лакомислена, те сумњичим у твоју доброт |
| шли на ону страну, у Карловце.{S} Гргур још на лађи замишљаше себи лепоту и величину столице па |
| спава као окупано јагњешце.{S} А Гргур још свеж и трезвен као о вечери, заједно с учитељем и у |
| — Збогом!</p> <p>— Збогом!{S} Али Гргур још добро и не изусти ову реч, а вихор је већ био с оне |
| p>— Збогом, видећемо се, одговори Гргур још непрестано под утисцима изненађења.{S} Узе драге да |
| гуран кров, док, док...</p> <p>Но Гргур још у себи и не обележи докле, а врата од његове собе о |
| а казао да нисам сељак?</p> <p>Но Гргур још ни изговорио, а Ружица бризну у плач, ридаше и јеца |
| дете:{S} Милан или Илија?</p> <p>Гргур још не диже главе, бије десним кажипутем по столу, бије |
| јави се од некуда и некакав црни ђаво с још црњим репићем и роговима, али ето ти изнебуха онога |
| ају један пут, гледају два пут, гледају још један пут, и још два пут: <pb n="22" /> што злато — |
| у се растали и измакли малу дуж, Милану још трепташе пред очима лепа слика Даничина.{S} Савлада |
| S} Лице јој се преобрази, лепо, па сину још лепшом белоћом и бледилом.</p> <p>— Ми смо Гргурови |
| и, кад се повратила, лепе јој очи беху још лепше, као увек што су у лепотица после проливених |
| ита.{S} Чита једно, чита друго, чита их још једанпут, гледа и по трећи пут то у једно то у друг |
| са стола. „Тако луде, глупе, а нисам их још од јуче ни прстом дотакла!{S}" Ту их поче мешати бр |
| расад.{S} Да ми није живине, имала бих још више цвећа, још лепшу баштицу.{S} Али ти знаш, како |
| ицу наплаћивали, речју: текли леп новац још из скамије.{S} Па ипак кроз све те питомце провејав |
| <hi>со страхом и трепетом</hi>!</p> <p>Још једном лупну о земљу, цареви се за један корак трго |
| имамо на вас поруку.{S} Гргур...</p> <p>Још онај дежмекасти добро и не изусти име својега друга |
| ћу ти показати обе моје кокице.</p> <p>Још су се неколико тренутака позабавили на том малом чо |
| аст први пут се с њоме упознати.</p> <p>Још неколико дана, па ето Петров-дана.{S} Учитељ Макса |
| доброга другара, као што си ти.</p> <p>„Још нисам имала прилике да ти се похвалим.{S} Мати ми ј |
| пријатеља, па зато их ваља себи ковати јоште из малена.{S} Па да се главом не шалите, него да |
| ђе сунце за гору, а деца се не помаљаху јоште на вратницама.{S} Иван и Петрија изађоше чак до с |
| умрем ?</p> <p>— Ни да умреш.</p> <p>— Ју, Гргуре, али си ти неваљао!</p> <p>— Зар што не мари |
| ца допала преко сваког очекивања, ма да ју је и он чешће, дуже и дрскије посматрао, опет се ни |
| у свитати, разгаљивати се маглица, која ју је дотле обузимала.{S} На безазлено срдашце навалише |
| .{S} Ми да се боримо, а политика? — нек ју воде старије и зрелије главе.{S} Испите сам положио, |
| </p> <p>— Девет Југовића и десети стари Југ Богдан!</p> <p>Отац се насмехну.{S} Би му мило што |
| па онда радосно повика:</p> <p>— Девет Југовића и десети стари Југ Богдан!</p> <p>Отац се насм |
| и да сви <hi>знајут</hi>: аз јесам цар јудејски, и од моје деснице <hi>свја</hi> земља да треп |
| д наш Исус Христос родио се у Витлејему Јудејском, исповрти Паун своју богословију.</p> <p>— А |
| агоше главе над раширеном великом мапом јужне Европе.{S} Професор опкружује својим белим пуним |
| рби и Маџари <pb n="117" /> прикупише у јужном Банату.{S} У пределима око Беле Цркве заметнуше |
| дан, као увек што су првих дана месеца јуна, Срби „из прека“ врве по улицама београдским, с да |
| спити се почели раније; крајем половине јуна завршиће се школска година.{S} Многи, нестрпљиви, |
| ли ме, Илија је јунак, кажем ти: јунак, јунак.</p> <p>До поноћи је свећа горела:{S} Гргур је чи |
| Чујеш ли ме, Илија је јунак, кажем ти: јунак, јунак.</p> <p>До поноћи је свећа горела:{S} Гргу |
| они ил’ ми !..{S} Чујеш ли ме, Илија је јунак, кажем ти: јунак, јунак.</p> <p>До поноћи је свећ |
| че, дарнуће га Милан.</p> <p>— Друго је јунак, а друго редов, друго витез на коњу, а друго сеиз |
| Рат је рат, нужно зло.{S} Лепо је бити јунак, али није свашта за свакога, нису сви за све рође |
| виче Паун, опазив на механском зиду два јунака, како кидисаху један на другога.</p> <p>— То су, |
| ло што му дете погоди имена тих славних јунака.</p> <p>Поред пута сеоски потеси.{S} Пожњевена ж |
| ту пролише своју драгоцену крв најбољи јунаци, и од тога пораза опоравише се тек 28 августа, б |
| ти... родити другу Русију, млад, здрав, јуначан народ руски, који ће љубити нас, и кога ћемо об |
| ије, док се приберемо, запитаћемо се за јуначко здравље.{S} Што било било, а у напредак богме с |
| ца.{S} Правце њојзи у собу.{S} Сама.{S} Јуначно станем пред њу и почнем тачно љубавну изјаву, к |
| еви.{S} У овим биткама збише се чуда од јунашва, али се најхрабрије. борише браћа из Србије.{S} |
| оњу, а друго сеиз.{S} Та ништа лепше од јунаштва, од мача...</p> <p>— У корицама, приклопиће Ми |
| да живим и умрем као воспитатељ српске јуности.</p> <p>Сви се на ово мало стужише, а поп, гану |
| , и сам сам вам некад од јутра до мрака јурио за мечкарима.</p> <p>— Дакле Станковом сину се до |
| дно ружично суштаство од росе и мајских јутара, најлепша слика, што одавна живи у грудима његов |
| n="57" /> опазише тамо далеко у високом јутарњем зраку позлаћену кулу на Саборној Цркви.{S} Гле |
| ц.</p> <p>— Ехе, и сам сам вам некад од јутра до мрака јурио за мечкарима.</p> <p>— Дакле Станк |
| {S} Кад сам ја књигу учио, ваљало је од јутра до мрака путовати од једне школе до друге.{S} А д |
| шта је то, метод је рад; ко не плеви од јутра до мрака, не ишчупа после коров никаквим, па ни о |
| боравио нас сељаке, који смо на раду од јутра до мрака, па и не можемо бити тако чисти и лепи, |
| ца су на чисто!{S} На Никољдан излазе с јутрења, па се уставише у црквеном трему, портику.</p> |
| ва пуши на столу.{S} Недељом се жури на јутрење, још прво звоно <pb n="127" /> ни одзвонило, а |
| хаџилуку.{S} Скоро на један сахат пред јутрење разиђоше се да мало главе наслоне.{S} Мала Дани |
| диване, којима ће крајеви шинути чак до јутрење.{S} Па, по свом старом обичају, прешли у најбуј |
| и сан, који га је, млађанога, крепио до јутрењег звона. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| о лако у срцу.{S} Кад јутрос певасмо на јутрењи, отворило ми се срце, па ми тако у души пуно, д |
| p> <p>Поп Крста је јутрос рано одслужио јутрењу заједно с литургијом.{S} Док је њега у олтару и |
| готово први у селу, али још ни довршио јутрењу молитву, а већ се кава пуши на столу.{S} Недељо |
| ан.</p> <p>Сутрадан освану мутно јесење јутро; облаци тешки и ниски притисли целу околину, тама |
| пре Ивана била на ногама.{S} Чим ослави јутро, Иван се дигне у потес или у гору, а Петрија прих |
| и.{S} Читајмо ове умотворине; као биљци јутро и кишици, тако и души годи свежина даха природино |
| као брачни друг, више као мати дете.{S} Јутром Макса рани, готово први у селу, али још ни доврш |
| љски, раније излази да гледа параду.{S} Јутром је много читао и радио, пред вече ходао, а вечер |
| S} Кокице моје, кокице моје! викнем кад јутром стрчим у ходник, а а оне око мене : какоко, како |
| ћној огради, затим би, освежен студеним јутром, ушао у кућу, примакао клупицу ватри, сео и греј |
| ило тако мило, тако лако у срцу.{S} Кад јутрос певасмо на јутрењи, отворило ми се срце, па ми т |
| вили много јачи болови.{S} Напољу је од јутрос сијало и жарило јарко летње сунце, а од подне по |
| а је, по старом српском обичају, још од јутрос постављена.{S} Насекоше пуне две велике калајлиј |
| да надгледа стоку.</p> <p>Поп Крста је јутрос рано одслужио јутрењу заједно с литургијом.{S} Д |
| удбина од данашњег дана.{S} Како је још јутрос било на свету пуно и дражи и нада, а сад је оста |
| и на Дорћол?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— А јуче?</p> <p>— И јуче.</p> <p>— А прекјуче?</p> <p>— И |
| дани пролазе; веруј ми, Данице, као да јуче беше — тако се сећам оних првих дана, што их обоје |
| кад оно радих с проклетим дугама.{S} Од јуче је започео упис, ја ћу их одвести господину директ |
| а. „Тако луде, глупе, а нисам их још од јуче ни прстом дотакла!{S}" Ту их поче мешати брзо, брз |
| длаку онако <pb n="44" /> као што беше јуче, па опет поред све те истоветности и неприметности |
| <p>— Јесмо.</p> <p>— А јуче?</p> <p>— И јуче.</p> <p>— А прекјуче?</p> <p>— И прекјуче.</p> <p> |
| га посадише горе до попа.</p> <p>— Још јуче ми даде прото оба ова писма, да вам донесем.{S} Је |
| им уста, а ти само слушаш и бленеш као јучерање дериште.</p> <p>Што је челенка на калпаку, то |
| не верујете очима кад видите тако рећи јучерању телад где је већ погла главе под јармове, или |
| цркву, па беле низове кућа, а над њима, к планини, непрегледне винограде, па и ону велику, окру |
| , онда вам је „драги“, а кад се дрнете, к’о по Богу сад, онда горак и кисео.{S} Збогом!{S} Имам |
| езадовољан.</p> <p>— Митрополит је поп, к’о и ти...</p> <p>— Јес’ чуо, учитељу, оканимо се митр |
| ка сорта ортаклука.{S} А ко је сиромах, к’о <pb n="120" /> по Богу ја, а жели да се истресе из |
| д једном дођеш с њиме, Иване, позови га к мени.{S} Мора ручати за мојим столом.{S} Ја волим пев |
| ма сећи шарену хартију.</p> <p>Попа оде к великој мапи Европе, шара прстом по Русији, па га зау |
| е наочари и спусти књигу, па онда приђе к собњим вратима и отвори их.</p> <p>Пред њим је стајао |
| и зовне из куће Гргура.{S} Гргур приђе к Савиној руци, а овај га значајнијим погледом измери о |
| сте, где сте, потеците!“, па онда дође к себи, па потрча пред коњаника, који је већ дотле био |
| ју се борци, старо и нејако слази ближе к Дунаву, много их је нашло прибежишта у Београду, Смед |
| из разгореле лулице, нагне главу ближе к десном рамену, погледа задовољно мајстор Јована, и см |
| упути да редом, један по један, прилазе к „царским" дверима.{S} Једва је смео да подигне очи, к |
| ахнула, своју преварену руку повукла је к себи, очи јој се наводнише, али толико имађаше духа д |
| <p>— Тако, па да ми се пазите и слажете к’о рођена браћа.{S} Тешко је, децо, данас стећи пријат |
| .</p> <p>Ту га ухвати за рукав и повуче к табли.{S} Узев креду, поче се усиљавати да напише вел |
| к, кад су се с торлачкога виса спуштали к Београду, у ком су већ одавна горели упаљени фењери.< |
| ете.{S} Кад су Гргур и Милан опет пошли к вратима, професор Сава, не скидајући ока с њих, рече |
| е но самоме себи.</p> <p>Ту Илија руком к ћемеру, али је Гргур устави.</p> <p>— Хвала, хвала, И |
| ати, док се најпосле одважио, те принео к устима и појео уграбљени уштипак.</p> <p>— Хтела сам |
| гајтане, а вечером би више пут свратио к мајстор-Јовану столару, где смо се први пут с њиме уп |
| ста и притрчаше му.{S} Он, дошавши мало к себи после првога узбуђења, хукну из најдубље дубине |
| оју баштицу, па кроз малене лехице тамо к огради, саже се и узабра један лист од здравца, пољуб |
| врата, па како ништа не чује, оде опет к прозору и још једном разгледа по некоја места у писму |
| кад Гргур школу сврши, хоће ли он опет к нама у село, да радимо с тобом као и до сада?</p> <p> |
| имну мало главицом, већма притиште цицу к својим прсима, па онда, у име лаке ноћи, исплази свом |
| у.{S} Одатле празна кола потера кочијаш к Белом Потоку, а они, пречицом, мало кроз шуму, мало к |
| полиције, у кућици, којој данас камена ка камену није, живео је професор Сава.{S} Професор је |
| ром палицом, оде младачком брзином доле ка школи.</p> <p>Газда Ивану заиграла обрва, стоји пред |
| заједно седели и гледали низ воду доле ка оним потесима, иза којих почињу шумарци од твојега с |
| воје очи од тог немилог лика и оде даље ка великој мраморној чесми на тргу према великој гвозде |
| тране потока, а кад су стигли тамо горе ка његовој кући, сам јој из млекаре донео у чистој дрве |
| је директор проговорио с нама.{S} Добар ка’ и ти, погоднији него учитељ.{S} Смешка се на нас, п |
| авише софру, то јест додадоше још једну ка оној, која је, по старом српском обичају, још од јут |
| попа запечаћену хартију — што кабасто, кабасто.{S} Окреће ону страну, на којој је печат протин |
| .{S} Пипа попа запечаћену хартију — што кабасто, кабасто.{S} Окреће ону страну, на којој је печ |
| опипали појасеве. наишли бисте на нешто кабасто, на прикривен пиштољ, који је, полазећи из села |
| комори.{S} По њеном необоривом начелу, кава се само меша с млеком о доручку и ужини.{S} Само у |
| свјатаја“, а сад се у њој храни утуцана кава, таман се једна шољица омакну на патос и разби се, |
| ош ни довршио јутрењу молитву, а већ се кава пуши на столу.{S} Недељом се жури на јутрење, још |
| да испразнимо још по једну две, док нам кава није стигла. — Па то још могу и ја имати белаја са |
| сао ли је — кидисао...{S} Кад баш хоћеш кавге, ето ти је...{S} Слазимо ја и Илија механи до Син |
| вши неколико димова, жељаше и филџанчић каве са служавника, али јест, то скромно очекивање ника |
| на вратнице, а ђаци прнуше као птице из кавеза.{S} Не прође ни један час, а већ ни једнога под |
| жи Волгу, Дњепар, изведи све степе, цео Кавказ и Урал, све изведи на границу...{S} Ради кога?{S |
| поценијим чибуцима, као данас слатким и кавом.{S} И Сава је то уврстио у своја невина уживања, |
| " /> ја Бога ми сметох с ума.{S} Момче, каву и ракију!{S} Па, газда Иване, шта си наумио с дете |
| ам приповедите ту историју.{S} Макрено, каву.</p> <p>— Познајете ли ви Станка абаџију? поче про |
| во момка.{S} Дела, љубаве ти, ракију па каву.{S} Тако.{S} А вама децо?{S} Трчдер момче тамо пре |
| еном, услужни механџија изнесе ракију и каву, а Пауну и Гргуру слатко од ружина листа.{S} Одатл |
| унчића.</p> <p>Ту обојица почеше сркати каву, која се пушаше.</p> <p>— Даклем, рад си Гргура да |
| рокламације, рецимо каквога Метерника и Кавура, знао је на изуст !{S} Све важније говоре из фра |
| ни да умреш.{S} Ух, како је то страшно! кад те понесу на носилима.</p> <p>— Грго !</p> <p>— Руж |
| тамјана, или просфоре.{S} У летње доба, кад цвета босиљак, доносила би га и китила целиваће ико |
| а јасна мисао, као оно усамљена звезда, кад се о вечери укаже на небу, на ком се истом дробе и |
| </p> <p>— Ћутиш?{S} Болови?{S} Знам ја, кад је човек рањен, жигови, тиштања, штрецања...{S} Да |
| да далеко?{S} Та има то пуно тренутака, кад нам је књига само увод, капија у оне чаробне светов |
| не школске дане после великих празника, кад ће строги учо, с прутом у неумољивим рукама, опет н |
| кафом, Милану је необично рука дрхтала, кад се машио за шољицу.{S} Он, вазда смишљен, присебан, |
| , најгиздавији, који бих теби откинула, кад би случајно и ти био онде код ограде.{S} Мерим и ме |
| ку.{S} Али шта му знам, кад нисам боља, кад не умем да будем боља.{S} Кад би се то негде дало к |
| , али ипак, ипак беше окупана у сузама, кад је, тамо око поноћи, ухвати сан.</p> <p>Сутрадан ос |
| чни нож у шареним цагријама, а многима, кад бисте опипали појасеве. наишли бисте на нешто кабас |
| о, прошла су она глупа и слепа времена, кад се међу нами говорило: боље је шест вранаца у каруц |
| дни певају:</p> <quote> <l>Који не зна, кад треба </l> <l>За свој род умрети,</l> <l>Није Србин |
| би била не само вредна, него и паметна, кад бих умела ућутати у најбољем тренутку.{S} Али шта м |
| и, који си ми толико пута учинио добра, кад оно радих с проклетим дугама.{S} Од јуче је започео |
| господине Максо, шта би било од света, кад би се сад прочитало у школама, у народу: децо, браћ |
| његову.{S} Што ли му рука тако задрхта, кад се њезине дотаче?{S} А кад им се погледи сусретоше, |
| тељ, мој отац, мршти се и срди на тебе, кад год му се они сиротани потуже.{S} Ја бегам из собе |
| ром, да би често задивио своје другове, кад се, при каквом диспуту разлафи, загрми, па тресе је |
| е се сви.{S} Чисто му се скратише ноге, кад их учитељ упути да редом, један по један, прилазе к |
| ...</p> <p>— Још који дан?{S} Добро је, кад није горе.{S} Па од сад буди паметан.{S} Не бој се, |
| је!{S} Највећи сам уграбила из чиније, кад сам сама остала код стола.{S} Загризни само, пун је |
| беше она иста мука отоманске империје, кад оно први пут завођаше униформу по френкијском кроју |
| же здравља, други пут.{S} Биће прилике, кад ће се и наш драги Илија већ појавити са својом улог |
| и? опире се поп.</p> <p>— Да те веселе, кад су ти тако од срца отпале.</p> <p>— Ти си, учитељу, |
| ле на мапи, како су дивне и горостасне, кад их погледате са оваквих отворених висова као што је |
| баштенских стазица и тороче око матере, кад она ради у башти или се налази у кухињи око огњишта |
| оверљива.</p> <p>„Али шта ћемо, Гргуре, кад се не да на пречац остарити.{S} Доста је што се у ц |
| една шољица омакну на патос и разби се, кад се, на велико изненађење свију, појави на вратима п |
| <p>— Смејеш се, је ли?{S} Е па смеј се, кад ти је за смејање.{S} Разуми ме добро, нема ту летин |
| јзад напустио и те покушаје, ућутао се, кад крадом а кад отворено погледао у лепу домаћицу.</p> |
| амо би онда спустио лист и намрштио се, кад би се на увезаној нози појавили много јачи болови.{ |
| кућу, гледаше дуго у вечерњи сутон, и, кад се повратила, лепе јој очи беху још лепше, као увек |
| а га ословите, а вама чисто тужно годи, кад стане у говору шушкетати, јер га је некаква немилос |
| а га, бога ми, ни Максо шале не издржи, кад га случајно погледа и што год упита.{S} И поп Крста |
| кол.{S} По подне сеђасмо у канцеларији, кад ето ти директора задувана с врло важним лицем.</p> |
| већ били по својим собама у семинарији, кад су се наша два млада друга вратила с Калимегдана.{S |
| ево ти и кажем: ништа ти лепо не стоји, кад нас се тако дуго не сећаш.{S} Или ти је можда Беогр |
| ју малу баштицу пред кућом.{S} Знаш ли, кад ти оно дадох неколико цветића, а ти их сакри у недр |
| и поздраве своје нове пријатељице, али, кад је већ био под губером, замакоше му очи за онај вел |
| исто као што смо их ми од себе давали, кад би нас, несташне, окачио његов прут.{S} Па не знам |
| итам само недељом и суботом по вечерњи, кад оставим рад.{S} Кад би ми могао испратити овда <pb |
| .{S} Премишљају ђаци, шта то може бити, кад ето ти међу њих учитеља: „Паун Милетић, Крста Влаји |
| ном ногом.{S} Ништа се не треба чудити, кад кажем „с готово пребијеном ногом“.{S} У ђачким соба |
| ао у колима, како ће и шта ће говорити, кад га упитају браћа из „Сербије“ о најновијим догађаји |
| ларски и браварски пир, кад дођу гости, кад се наплати по каква већа наруџбина, и тако даље</p> |
| ерима.{S} Једва је смео да подигне очи, кад је био пред светим путиром.{S} Сав се променио у ли |
| зио, или бисте га видели тек пред мрак, кад слази у забран, да надгледа стоку.</p> <p>Поп Крста |
| у, где је ишчезао.{S} Беше сасвим мрак, кад је ушла у кућу, али још већа помрчина беше јој обуз |
| кога благослова.{S} Беше у велико мрак, кад су се с торлачкога виса спуштали к Београду, у ком |
| вални за све наше знање.{S} Ја не знам, кад ће се мој отац одучити од ове своје строгости ?{S} |
| најбољем тренутку.{S} Али шта му знам, кад нисам боља, кад не умем да будем боља.{S} Кад би се |
| мо ми обоје желели?{S} Али шта му знам, кад се одавно нисмо видели, а желела бих да ти кажем св |
| два, три — положи!{S} Бога ми ти кажем, кад кидише Илија један, два, три — узмичи.{S} Гледајте |
| мој добри Гргуре, како се сва охладим, кад на мајку, па на мене помислим.{S} Не знам што јој ј |
| ите само...</p> <p>— Нећу ни да мислим, кад је то јасно као дан.{S} Ја вам и опет велим, да ту |
| дебље.{S} Већ су били скоро пред кућом, кад се професору Сави оте поглед преко књиге кроз прозо |
| о тако опознисте, децо ? упита их Иван, кад приђоше руци.</p> <p>— Шта нисам, јадна, мислила, п |
| хватите ову већу чашу, понуди га Јован, кад Макрена принесе служавник с наливеним чашама. — Чуј |
| > <p>Тај дан беше четвртак, сретан дан, кад цело по подне „влада слобода".{S} Учитељ је Макса с |
| мој, рекох у себи: ко не би био Србин, кад нас је Господ дао овако личних и виђених, мудрих и |
| би напред ни брже ни лакше, јаше, а он, кад му мало лакну после неколико поточића суза, поче се |
| им годовима, али је зато радо прилагао, кад је ваљало набавити књиге, или нову одежду, или позл |
| е мекша срца, он би се час по заплакао, кад би чуо да ће да воде брата, и да га дуго, дуго неће |
| ебе, у своје нове идеале, није ни знао, кад је прошао кроз дугачки и чађави свод од камена.{S} |
| ам био? запитаће га Гргур полусмешљиво, кад је опазио да Илија запиње.</p> <p>— Био си, не срди |
| ="91" /> <p>Ни сео, а ни књиге отворио, кад чу ход двојице око спољних степеница.{S} Учини му с |
| задуби се, замисли се, није ни осетио, кад је Ружица, убрисавши и последњу сузицу, не више као |
| је на уранку стати па гледати на село, кад се тамо на истоку помаља сунце, или у летње доба ка |
| сира.{S} Беше сунце у велике одскочило, кад је сама остала на дому.{S} Оде те се помоли Богу пр |
| на какав вис.{S} Још добро ни свануло, кад стигоше гостионици на Торлаку.{S} Одатле празна кол |
| иде моје нове ципеле?{S} Гледните само, кад избацим ево овако ногу, па запнем палцем о прслук, |
| ло, моја драга госпођице, али шта ћемо, кад не дозвољавају околности, опште спокојство, поредак |
| ’вако као ја и ти?{S} Грехота је, жено, кад нам је ето дао Бог и има се из чега.</p> <p>— Па им |
| , опет му се учинило и велико и сјајно, кад је први пут с Дунава опазио велику цркву, па беле н |
| кама: кад је столарски и браварски пир, кад дођу гости, кад се наплати по каква већа наруџбина, |
| ркви, чим звоно удари.{S} Кад је сабор, кад зна, да ће тамо после цркве бити и старо и младо, д |
| анђеље божје мудрости.{S} Па још данас, кад се код школе и цркве искупило мало и велико.{S} Шко |
| кву столицу, крај свему умењу.{S} Свет, кад види да је незналица, окрене му леђа, те, несрећник |
| дам, па онда, свашта нам пада на памет, кад смо сами, мерим и мерим очима који је цветак најпун |
| e>Разбојнике</title> Шилерове, па опет, кад затвори књигу и кани се да легне, смерно стане пред |
| вами се чини још је онај исти, па опет, кад га пажљивије узмете на око, а ви опазите и да има м |
| еновани пуковник.{S} Беше почео август, кад се Срби и Маџари <pb n="117" /> прикупише у јужном |
| гове, који му тим већма завртише главу, кад им учитељка, пре него што ће лећи, приђе, једне под |
| опевао.{S} Сунце беше готово на заходу, кад са једнога виса опазише своје село.</p> <p>Село, из |
| а у себе, у мало што не клону на земљу, кад је, изненадно окренувши се, опазила поред себе лепо |
| ли је тек морала слатко падати Гргуру, кад је, на маленом крепком мркову, јахао познатим путем |
| е амо у слободу.{S} Тек узео двадесету, кад сам прешао на Митровици.{S} Хтео ме покојни Ђеро и |
| ... ви можда и не слутите, али, шта ћу, кад осећам ја.{S} Нисам ја из редова задњих, знаде Макс |
| тим путиром.{S} Сав се променио у лицу, кад је примио у се причест.{S} Дуго после није могао от |
| >А мали Гргур — и он је бризнуо у плач, кад је својим крупним очицама опазио да отац замаче за |
| сам мало бољи на концепту.{S} Шта ћеш, кад се није стигло све.{S} Надокнадићемо све.{S} Док св |
| лада, па лепа, па паметна, али шта ћеш, кад јој је у глави чађаво.{S} Ја говорим, говорим, а он |
| је ближњаиво и местичаво, али шта ћеш, кад ми се, невештој, час по жице кидале, а руке ми биле |
| да ти кажем.</p> <p>— И боље да ћутиш, кад не знаш шта боље да ми говориш.{S} Ја ћу како ја, к |
| би бивали само у изванредним приликама: кад је столарски и браварски пир, кад дођу гости, кад с |
| Још и данас, као некада, ради брижљиво; кад је за школским столом, не чини му се да је баш толи |
| .</p> <p>— Било, учо, било па и прошло; кад запоје аркимандрит Гавро, па ђакон Живојин, сада пр |
| ига је као и надристолар, <pb n="63" /> кад отеше какву клупицу, или здепа какву столицу, крај |
| поп.{S} Митрополит Петар <pb n="38" /> кад узме митру и штаку, Боже ме прости, као да је Свети |
| ике, философије живота - довољњејше!{S} Кад још за младости тако служи својим користима, ту се |
| ућу. </p> <pb n="144" /> <p>За чудо!{S} Кад је, после неколико тренутака, ушла са служавником, |
| иш...{S}" Кидисао ли је — кидисао...{S} Кад баш хоћеш кавге, ето ти је...{S} Слазимо ја и Илија |
| дети, поче Милан мало подсмешљиво...{S} Кад је пуна глава болесних мисли, илузија.{S} Аустрија, |
| ваљда немам никаквих својих послова.{S} Кад морам седети ја, морате седети и ви !{S} А куд вам |
| S} Цео мали збор упро је очи у њега.{S} Кад се стишао и онај последњи жубор у суседној кухињи, |
| а се нисам држао точно наставленија.{S} Кад не иде овако, а ја <pb n="131" /> онако, а негде на |
| и жалост и радост краткога су века.{S} Кад их гледате како живо веслају оним дрвеним кашичицам |
| и да, да, времена се данас изменила.{S} Кад сам ја књигу учио, ваљало је од јутра до мрака путо |
| сам боља, кад не умем да будем боља.{S} Кад би се то негде дало купити, или отпостити, или одра |
| се учи и да ми је вазда пред очима.{S} Кад помислим да оде, па да га не видим по месец два, он |
| прате их до потока, до новога моста.{S} Кад су се растали и измакли малу дуж, Милану још трепта |
| или се налази у кухињи око огњишта.{S} Кад видите учитеља Максу, вами се чини још је онај исти |
| сунца, стигосмо на домак Карловаца.{S} Кад бесмо на вису, с којега се стрмо слази у прву улицу |
| мерен смех, али плач — готово никад.{S} Кад је мислио, да ће бити доста, рећи ће сасвим мирно и |
| суботом по вечерњи, кад оставим рад.{S} Кад би ми могао испратити овда <pb n="97" /> онда по ко |
| погледа на све четири стране цркве.{S} Кад беше у порти, дуго не могаше да се прибере.{S} У ду |
| ђашње и много тамније и много дубље.{S} Кад сретнете попа Крсту па га ословите, а вама чисто ту |
| е него што беше тамо пре две године.{S} Кад је с осталим друговима стао око певнице и очитао „О |
| за мојим столом.{S} Ја волим певање.{S} Кад видим кога да ради и пева, а мени чисто срце заигра |
| знавао „нарав“ своје старије сестре.{S} Кад је нестрпљива или радознала, завириће на братовљев |
| им погледом измери од главе до пете.{S} Кад су Гргур и Милан опет пошли к вратима, професор Сав |
| S} Остасмо цео дан онде код суднице.{S} Кад би пред мрак, а преда ме стари Степан, још је фамил |
| ги и мили, сви најдражи и најмилији.{S} Кад бих ти већ поклањала, ја бих ти, Гргуре, поклонила |
| јте да јагми цркви, чим звоно удари.{S} Кад је сабор, кад зна, да ће тамо после цркве бити и ст |
| зила, и оне би јој помагале плакати.{S} Кад све беше спремљено, скинули су с таваница велику ке |
| па шврљати горе-доле по оној самоћи.{S} Кад је зима настала, после два три месеца, Гргур је већ |
| уће.{S} Здравковићи су староседиоци.{S} Кад гледате оно неколико њихових <pb n="48" /> задружни |
| ао какав старозаветни првосвештеник.{S} Кад доврши дневне часове, он се врати у своју, обично п |
| га радознало.</p> <p>— Ваљан учитељ.{S} Кад једном дођеш с њиме, Иване, позови га к мени.{S} Мо |
| о пропису, који је утврђен обичајем.{S} Кад је Гргуров отац све тачно и исправно предао учитељу |
| почетак <pb n="17" /> поста са уљем.{S} Кад би око вечерња звона, отворише се школска врата и у |
| жубор јаче мрмори овладалом тишином.{S} Кад погледате у небо, тешко вам је одвојити ока од лепе |
| е; та знам море кад си оволишни био.{S} Кад год си лизао прсте за палачинцима, а гле мог брата |
| ео, готово је мање више и поборавио.{S} Кад је ушао у храм, учини му се, да је све другчије нег |
| вечери беше се необично рано смркло.{S} Кад се упалила свећа у учитељевој соби, опазише ђаци кр |
| м.</p> <p>— Да школујеш?{S} Па лепо.{S} Кад ти је свега дао Бог, нек има један учеван из твога |
| >— Тако и треба, рече Иван поносито.{S} Кад ђаци знају и умеју, онда је и учитељу светао образ |
| иде Даницу, која му трчаше у сусрет.{S} Кад је стигла до њега, даде му половину лепињице, у кој |
| доле, пожурим се да стигнем у цркву.{S} Кад сам, после једног сата, отишао, нисам могао ни до в |
| е ништа, она значи стотину и хиљаду.{S} Кад их је много, можеш коју и побрисати.</p> <p>Махну г |
| олије, па да му дода чисту преобуку.{S} Кад се око подне врати са часа школског, тек што попије |
| ри школи, подигао беше праву узбуну.{S} Кад се старац издувао, поче, у мањим и већим прекидима, |
| е своју, лаким знојем овлажену косу.{S} Кад је био у својој „вселени“, још док није врата ни пр |
| је било тако мило, тако лако у срцу.{S} Кад јутрос певасмо на јутрењи, отворило ми се срце, па |
| ам је тако отежао ваш „драги Илија“?{S} Кад вам се прохте, онда вам је „драги“, а кад се дрнете |
| година?{S} Знаш, по закону....</p> <p>— Кад је оно Морава потопила село, онда се родило, па сад |
| .{S} Навалили да нас помаџаре.</p> <p>— Кад је још Србин говорио маџарски! викну мало јаче мајс |
| киде два лиска, и пружи му их.</p> <p>— Кад их овако гледам и миришем, а ја се сећам нашега дет |
| је назначила место Севастопољ:</p> <p>— Кад се иште школски прирез — нај! а кад пишу мапе, као |
| ..</p> <p>— Никакво: ама !</p> <p>— Ал’ кад цео свет пише...</p> <p>— Цео свет лаже...</p> <p>— |
| т добар дисциплинатор, одмах: „положи!“ Кад би Макса тако васпоставио мир међу својим питомцима |
| p>— Кад се иште школски прирез — нај! а кад пишу мапе, као да ће им рука отпасти...{S} Знаш ли |
| де, она уздише: „Тешко ли си мајци!“, а кад потргне нешто драго и радосно, покликује: „Благо ли |
| д вам се прохте, онда вам је „драги“, а кад се дрнете, к’о по Богу сад, онда горак и кисео.{S} |
| е, готово пренео с оне стране потока, а кад су стигли тамо горе ка његовој кући, сам јој из мле |
| љуби отац свога давно невиђеног сина, а кад обоје одоше до Петрије, сиротој мајци сузе грунуле, |
| едно.{S} Четворица их беше уз Катића, а кад један погину у тамнавском Посављу, браћа га донеше |
| ненавикнутом самоћом, похита натраг, а кад беше већ близу школских врата, а њему се откиде нек |
| школској тачан, у цркви сваке недеље, а кад су празници земаљски, раније излази да гледа параду |
| гледа по народу на све четир стране, а кад се сви ућуташе, а он испрва слабије, па све јаче и |
| стити стари прелаз: напустише га сви, а кад га се одречем и ја, онда ће му, чини ми се, бити мн |
| агаху јој пришивати копче и спремати, а кад год би она засузила, и оне би јој помагале плакати. |
| е повуче доле.{S} Гледао је и гледао, а кад поче избијати девет и тегови сами потегоше једни на |
| смо, али узалуд.{S} Дрхташе као прут, а кад поче плакати, учитељ му рече да одлази на место.</p |
| одигао чашу да наздрави своме пароху, а кад виде, да му, иначе врло послушни, језик, отказује п |
| е <title>Слава во вишњих Богу</title> А кад почеше стих: „И ви гори и холми, возиграјте со нами |
| час слабије час јаче „секундира".{S} А кад пева поп, он само почетак па до близу средине, а до |
| ојачили, зову се природне ствари“.{S} А кад по који несташко удари још у јачу декламацију: „Нај |
| Да спасеш грешну Европу од белаја.{S} А кад сломијеш Бунапарту, онда те тапшу по раменима, а ти |
| мало застати.{S} Застаде и Илија.{S} А кад фамулус <pb n="136" /> беше далеко поизмакао, почећ |
| је окрчена и испресецана оградама.{S} А кад престаше ограде, уђоше у честаре.{S} Пешачки пут, п |
| а дала избацити са српских бедема.{S} А кад му се поглед оте на црвену заставу с белом звездом |
| је пореклом из хомољских јазбина.{S} А кад рикне кроз нос: ма! цела школа узавре, граја, урнеб |
| ија изађоше чак до сеоског потеса.{S} А кад их опазише оздо низ ливаду, Петрији се скратише ног |
| и испраћа неумољиве часове живота.{S} А кад бисте ушли у учионицу, једва бисте распознали слова |
| S} Питала је много, питала је све.{S} А кад је она престала са својим пунобрижним питањима, онд |
| ижљу ухвати први сан па да умакне.{S} А кад је мали Гргур пришао да заузме своје место на креве |
| се једва осмели да их се дотакне.{S} А кад се она саже да откине још један бокорић црвеножутог |
| p>И Гргур, стидан, изађе из баште.{S} А кад беше сунце искочило на подне, сети се и он глади и |
| леху, покри лице рукама и јецаше.{S} А кад јој одлакну и сузе престаше, спусти руке у крило, и |
| ри ни једне.{S} Њих двојица одоше.{S} А кад се за њима врата притворише, већ беше у соби полумр |
| ца, залети се и претрча једну дуж.{S} А кад виде да за њом нема њезиног дивљашног другара, стад |
| стао пред кућу и гледа изненађено.{S} А кад чу, да су Гргурови другови, скратише му се ноге, па |
| а ћилимке, или тка платно памучно.{S} А кад сунце пође за гору и Иван се врати из поља, како је |
| им, догод се опет не врну у олтар.{S} А кад се отпева и она последња песма <title>Упованије мој |
| би одавна ухватио најкрупнији кас.{S} А кад га, и нехотице, такну бакрачлијом у ребра, било је |
| н пут, ухвати стазом кроз планину.{S} А кад је био у најгушћој гори, окрете се два три пут, па |
| ра вода преливаше заходном румењу.{S} А кад се при последњем поласку опраштао с њоме, једва се |
| нашце, а гледаоци се живи не мичу.{S} А кад стаде звоно, почеше се из углова купити пастири, пр |
| ки дан што добро свикнеш и научиш.{S} А кад школу свршиш, е онда, онда...</p> <p>И ту се брат-И |
| ако задрхта, кад се њезине дотаче?{S} А кад им се погледи сусретоше, обојима сину једна иста св |
| p> <p>— Сељак, сељак, сељак!</p> <p>— А кад сам ја казао да нисам сељак?</p> <p>Но Гргур још ни |
| је све положио у божје руке.</p> <p>— А кад Гргур школу сврши, хоће ли он опет к нама у село, д |
| и те покушаје, ућутао се, кад крадом а кад отворено погледао у лепу домаћицу.</p> <pb n="130" |
| цари ко Христу со дари</hi>...</p> <p>А кад престаде ова црквена песма, наста свечана тишина.{S |
| ругу страну, и уморен — заспа.</p> <p>А кад фамулус Степан дојури школи, подигао беше праву узб |
| г загушљивог школског ваздуха.</p> <p>А кад су били код баштенских врата, Даница позове унутра |
| своме мало заплашеном синчићу.</p> <p>А кад је с пуно поштовања пољубило старог учитеља у руку, |
| чупкаше своју шарену кецељицу.</p> <p>А кад поче вечерња, мали Гргур не могаше да се наслуша чи |
| у школу.</p> <p>— Ако, ако.{S} И треба кад му је дао Бог.{S} А шта ли ће да учи?</p> <p>— Не з |
| а истоку помаља сунце, или у летње доба кад на њ сипи кишица, а отуд сија сунце просипљући злат |
| цвркуће и скакуће, као што је била онда кад имадосмо оно част први пут се с њоме упознати.</p> |
| и и тањи, а и ређе их се маша него онда кад нас двоје сеђасмо пред њим у скамији.{S} Па ипак, и |
| ицама) крестом, па наше патке, па патка кад потрчи за нама!...{S} Имате ли ви патака ?</p> <p>— |
| воје село и укопаше.{S} Двојица су пала кад оно отимаху Београд, а један се врати дома богат ра |
| неприметности, често не верујете очима кад видите тако рећи јучерању телад где је већ погла гл |
| рема обојици, не скида ока с детета, па кад приповеда претурене јаде, она уздише: „Тешко ли си |
| и, прибра се мало и свештеник Крста, па кад отпеваше њему, он својим крупним пуноодмереним глас |
| Вертепа стали чобани, намрштили се, па кад им још видиш у рукама оне големе тојаге, а младо ср |
| ка чирака горе дебеле воштане свеће, па кад од врата или из полусветлих углова погледате на ову |
| ем и учитељком, сишао је доле школи, па кад се увио у студену поњавицу, а пред њиме, као у зрак |
| тару, мало помекшу, мири на коштицу, па кад прогутате, а ви осетите како се пријатно размили по |
| ворио уз директоре и професоре...{S} Па кад мислите дете уписати?</p> <p>— Бога молећ’ сутра.{S |
| заувине целом гласином — не иде.{S} Па кад учитељу Макси већ до грла дође тај корални речитати |
| им књигама?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па кад је ништа, што је држиш пред собом!</p> <p>— Забавља |
| о повише овог ритопечког.</p> <p>— Е па кад јој је суђено, онда шта јој знамо, нека јој буде.{S |
| Сад су све тамо испод кошева, али сутра кад прну са седала, изађи у трем, па ћу ти показати обе |
| на једном поверљивом састанку.{S} Доста кад ми је поверена резолуција.{S} Чуј ме!{S} Журимо се, |
| е, или да га натраг водим...</p> <p>— Е кад си баш навалио, онда, онда ево нисам ни ја с раскид |
| тресају своја мала знања као поп бисаге кад се враћа са водице.{S} Све као све, али кад дође го |
| од њега.{S} Чини јој се, слободнија је кад је поред њега.{S} Али он, гледа, туби мисли, па и н |
| солидарност на страну: расправићемо је кад будемо доконији.{S} Него, молимо вас, кажите нам, ш |
| и поветарац уз зелено грање, још милије кад је сунце на заходу па просипље румен на реку, на по |
| ујем, да чујем ја од тебе; та знам море кад си оволишни био.{S} Кад год си лизао прсте за палач |
| овом сину се допадне ова мечја игра, те кад би у школи, а он скине тканицу, те даде неком своме |
| е“; па јадника меду дотерали гурбети,те кад привикну: „Узми пушку на лево око, па ти стрељај ти |
| а једне стране, па чисто ти заигра срце кад ходиш а смрзнути снег шкрипи под ногама.</p> <p>Мно |
| благо, показује нам, прича нам.{S} Рече кад је полазио: учите се, децо; ко учи онај што и зна, |
| озбиљимо и намрштимо, а пред својима, и кад смо сами у кући, зашто бисмо се плашили од онога шт |
| исти тренутак неко куцну на вратима, и кад се отворише ступи унутра један средовечан човек, он |
| плавој висини беле се вита мунарета, и кад се сунце испне на подне, а јасно-грли мујезини с ви |
| се могаше отрћи од школских вратница, и кад је већ морао пустити њезину руку, коју држаше стисн |
| чјим крилма.{S} Коњи товни и одморни, и кад се докопаше правога насипа, једва их слуга савлађив |
| ноћас шапнула у себи, пољубила књигу, и кад је пред легање стала пред икону, молила се Богу сам |
| Још ћемо ми туђина служити, још !{S} И кад нас неће, ми га тражимо, ми га зовемо.{S} Идите у Д |
| ко живо, да је она његова: суђена.{S} И кад је склапала очи, учини јој се да чује његов глас: „ |
| „Блажени"</title> опет учитељ сам.{S} И кад је опет поп Крста по неопходној дужности тамо пред |
| са, али је то сад сасвим престало.{S} И кад дођу један другом на поседак, говоре много мање нег |
| p>— Ја?{S} Ја немам крви на одмет.{S} И кад бих је имао, прво бих је пролио, погоди где?{S} На |
| ле, а не увратити се на часак два?{S} И кад је пред сан шаптала своју обичну <pb n="142" /> мол |
| Читаш ли још онако много?{S} Благо теби кад имаш много лепих књига и добрих другова.{S} Ја овде |
| се враћа са водице.{S} Све као све, али кад дође говор о земљи, сељаци се притајаше, једанпут р |
| део си га како је млад и без браде, али кад стане беседити, ми сви, с великим брадама, гледамо |
| ешко се је оженити сељаку инокосну, али кад си из Здравковића, онда ти цуре саме бегају.{S} Ива |
| где је већ погла главе под јармове, или кад опазите оно несташно ждребенце, што је често из чаи |
| ; навика му избацити метак на птицу или кад се испне на какав вис.{S} Још добро ни свануло, кад |
| ?</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Не смеш ни кад ти ја кажем?</p> <p>— Не смем.</p> <p>Она га поглед |
| се у кола, и већ су били упаљени фењери кад су прошли мимо кнежев двор, пред којим се баш у тај |
| ле.{S} Како ће се и они тамо обрадовати кад чују да сам те видео.{S} Збогом !</p> <p>— Збогом, |
| еленомодрим листом.{S} Милина погледати кад беле и плавчасте димове носи поветарац уз зелено гр |
| милина беше седети у скамији и слушати кад учитељ говори о Светом Јовану, о Христу, о Немањи, |
| зебу у плашљивим срцима: шта ли ће бити кад учитељ Макса навали на њих.{S} Ћуте, не мичу се као |
| ите, драги господине.{S} Жао ће им бити кад чују да сте пролазили ; а и Гргур ће вам бити захва |
| тали укућани.</p> <p>Беше скоро по ноћи кад су, после богате и укусне вечере, полегали који у в |
| го мени данас и до века!{S} Благо мајци кад те је опет видела!“</p> <p>Изнесоше јастуке и посед |
| ку на његову корену.{S} Ја волим цветак кад овако лепо <pb n="146" /> бљешти у врту.{S} На што |
| рела, али у кухињи нигде никога.{S} Тек кад се и по трећи пут чула мало јача лупа, тргне се учи |
| ју.{S} Кокице моје, кокице моје! викнем кад јутром стрчим у ходник, а а оне око мене : какоко, |
| ; петак, пасуљ без сланине и са салатом кад је томе доба; субота, кромпир, а увече још по кришк |
| ш и сад тече онако холо и младачки, као кад се оно први пут на њему умисмо.{S} Шта пута сиђем н |
| кидаше, а тако пријатно и миомирно, као кад од измирне и задах светлога босиока, којим још прош |
| } Што једанпут чујем, боље утубим, него кад десет пута прочитам.{S} Али, пре свега, молим по је |
| далеком свету...{S} Ко ће као Бог, само кад си нам се опет повратио жив и здрав.{S} Ниси се пео |
| ан, два, три — узмичи.{S} Гледајте само кад стегнем — гвожђа, пијавице.</p> <p>— Плаче ли за то |
| ећ су више давали себи слободе, особито кад учитељ није у соби.{S} А мала Даница, она као на иг |
| по каткад и сувише торокати.{S} Особито кад се заборавим, па још мислим да сам дете и да идем у |
| ди га неки мио глас из тога заноса, баш кад је ступио у школско двориште.{S} Диже своју замишље |
| /p> <p>— Пољуби га у руку.</p> <p>— Баш кад хоћеш.</p> <p>— И учитељку.</p> <p>— Не браним, заб |
| и како народ суди и газдује.{S} Шта ћеш кад смо мали... па глупост, па Турска, па конзули...{S} |
| :id="SRP18880_C7"> <head>VII.</head> <p>Кад се зађе дубље у Дорћол, тај комад источне вароши у |
| .{S} Даница је напред скакутала.</p> <p>Кад је било на заход сунца, звоно с дрвене црквене звон |
| прибором, својим представницима.</p> <p>Кад се је вратио у собу, сто је већ био распремљен.{S} |
| у суботу круне и царске жезлове.</p> <p>Кад је био рад у највећем јеку, отворише се врата и уђе |
| ону антерију од вишњеве ђезије.</p> <p>Кад оде поп, одмах затим удари звоно на вечерњу.{S} Међ |
| ам боја све сјајније и сјајније.</p> <p>Кад се из потока пење горе десно шумици, мора се проћи |
| и стегао своје узбуђено срдашце.</p> <p>Кад сви троје изађоше у школско двориште, опазише, да м |
| рича о боју на Грахову, и плаче.</p> <p>Кад је Васо пружио „писму“ учитељу и попио чашу, коју у |
| штати дарежљиви народни прилози.</p> <p>Кад дођоше до вратница, стаде учитељ Макса, стадоше цар |
| ок не огласи звечка школски час.</p> <p>Кад су се враћали с потока, мали Гргур поизоста мало од |
| жасни час, — ни живи се не чују.</p> <p>Кад је било при крају школских часова, онда су старији |
| Јованов шегрт одазва их обојицу.</p> <p>Кад уђоше наши лицејци, мајстор Јован развио најновији |
| опет кажем да ти ништа не знаш.</p> <p>Кад су прешли половину пута, ћутећи, Милан ће опет мало |
| о и сам сладости од оваких суза?</p> <p>Кад се Даница повратила и послужила кафом, Милану је не |
| м марамама покупе зној са чела и лица, „Кад нећете овамо, друга работа“, прогунђа спаваћиви Сте |
| то ми је лакше онај дан,“ говорила би, „кад ме свештеник мироше".{S} Чешће је ишла и на водице, |
| ред нас, ми ћемо се већ сами послужити, када зажеднимо ...{S} Здрави сте !</p> <p>Професор Сава |
| а! а оне обе у крило, па их милујем.{S} Кадгод их храним, ја само пружим руке, а оне саме са дл |
| и Бог зна шта.</p> <p>— А јеси ли видео кадгод нулу?</p> <p>— Лулу?{S} И мој баба....</p> <p>— |
| изговори толику дугу јектенију.{S} Поп кади по <pb n="16" /> цркви, а он очима за њим, догод с |
| који су одавна, неопажени и неуживани, кадили младачку душу његову.{S} Што ли му рука тако зад |
| лаћени крст, или путир, или дискос, или кадионицу.</p> <p>Већ така није била и његова Петрија.{ |
| а у средњим котурима све сам каранфил и кадифица.{S} Ружице давно прецветале, па опустиле полуо |
| у, што вас је год, жутокљунићи моји.{S} Каже мени, али шта нас се тиче ко је казао, кажем теби |
| сузе, а мајстор Јован хтео би нешто да каже Макрени, али га стегло у грлу, тражи мараму, и он |
| .{S} Онима, који су га имали, и само се каже.{S} Јаше Иван Здравковић своје слабачко кљусе, кој |
| којешта говорити; има право отац што ми каже: да би била не само вредна, него и паметна, кад би |
| родио Господ наш Исус Христос, нека нам каже Паун!</p> <p>— Господ наш Исус Христос родио се у |
| <p>— Срби, Хрвати, Бугари — сила!{S} Ко каже <pb n="77" /> да смо мален народ!{S} Варање, изопа |
| стране...{S} Живело Славјанство!{S} Ко каже да смо ми народ мален...{S} Ми народ мален?{S} Буд |
| а личне, па здраве, па богате.{S} Мудро каже народ: не лепи се сиротиње.</p> <p>Милан осети, ка |
| ова до слова потписујем све.{S} Бадава, кажем и казаћу увек: стара школа, па стара школа.{S} До |
| ми !..{S} Чујеш ли ме, Илија је јунак, кажем ти: јунак, јунак.</p> <p>До поноћи је свећа горел |
| мени, али шта нас се тиче ко је казао, кажем теби ја, ја Милан, мајстор-Јованов син, свршени л |
| лаштинама.{S} Иди из собе !{S} Иди !{S} Кажем ти, одмах да одлазиш или ћу....</p> <p>Није ни из |
| ргуру).{S} Не питај ме откуд знам...{S} Кажем ти да знам.{S} Пунктум.{S} Идите, гините, нећете |
| Илија тише, ублажавајући га. </p> <p>— Кажем ти, Илија, да припазиш на галатни језик!</p> <p>— |
| ше се плашљиво Гргур, не смем.</p> <p>— Кажем ти да их извадиш!</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Не с |
| ти.</p> <p>— Ја те лепо молим.</p> <p>— Кажем ти: све.{S} Ма како било, сврнућу у твоје село.{S |
| p> <p>— Ама на што да лажу?</p> <p>— Ја кажем да лажу!</p> <p>— Да лажу... хајде нека лажу, сам |
| Не смем.</p> <p>— Не смеш ни кад ти ја кажем?</p> <p>— Не смем.</p> <p>Она га погледа још једа |
| ногом.{S} Ништа се не треба чудити, кад кажем „с готово пребијеном ногом“.{S} У ђачким собама, |
| реј је архијереј...</p> <p>— Па и ја не кажем да је попечитељ...</p> <p>— Ако није попечитељ, о |
| другарица, ја ти смем рећи, па ево ти и кажем: ништа ти лепо не стоји, кад нас се тако дуго не |
| си данас, онако, знаш, не смем ни да ти кажем.</p> <p>— И боље да ћутиш, кад не знаш шта боље д |
| ила гуска, а сад си права — немој да ти кажем у очи.{S} Окани ме се с твојим будалаштинама.{S} |
| горко плачем?</p> <p>— Па, право да ти кажем: не марим.</p> <p>— Ти не би марио, ни да се ја р |
| аво да ми кажеш...</p> <p>— Право да ти кажем.</p> <p>— Ал’ не смеш лагати...</p> <p>— Не смем |
| Право да ми кажеш.</p> <p>— Право да ти кажем !</p> <p>— Ал’ право, право, право.</p> <p>— Прав |
| римиш ти у твоју кућу.{S} Заправо да ти кажем, мајстор Јоване, не смем ни да помислим да га вод |
| title>, али, чуј ме добро, што ћу да ти кажем...{S} За Русију, ону велику и силну Русију нећу н |
| одавно нисмо видели, а желела бих да ти кажем све.{S} Знам да би ми доликовало да сам мало мудр |
| <p>— Питам те озбиљно.</p> <p>— А ја ти кажем још озбиљније.</p> <p>— Дакле, дај руку!</p> <p>И |
| <p>— А што не, с тобом бих, Бога ми ти кажем, и суваче окрет’о.{S} Опипајдер ове мишице!{S} Је |
| један, два, три — положи!{S} Бога ми ти кажем, кад кидише Илија један, два, три — узмичи.{S} Гл |
| иш се, је ли?{S} Чудиш се?{S} На ухо ти кажем, ја сам Славјанин, велики Славјанин, већи него ти |
| нога брата, ко комада Пољску, и опет ти кажем: није Славјанин !{S} Не мораш знати где, на Сави, |
| уженога свештеника.</p> <p>— Шта да вам кажем, наставиће поп Арон, вољан да даде што потпунију |
| актике ?</p> <p>— Држим се, како да вам кажем... држим се све више и више наставленија.</p> <pb |
| Ја знам.</p> <p>— Ти знаш; а ја ти опет кажем да ти ништа не знаш.</p> <p>Кад су прешли половин |
| ених руку.</p> <p>— Гргуре, да ти једну кажем...{S} Али памти добро што ћу ти казати. (Ту се Ми |
| ићи.{S} Милан — мисли, Гргур — да ли да кажемо, да наш „благонадежни“ Гргур — сања.</p> </div> |
| едне до њега.</p> <p>— Знам, и да ми не кажеш, да ти се већ врти по глави: а какав ветар овог д |
| мах дигну и оде из собе.</p> <p>— Да ми кажеш право, дијете, поче Макса смотрено вадећи она оба |
| хтедох те упитати, соколе; право да ми кажеш: би ли и ти мало на ону страну, да те когод позов |
| p>Он се и насмеја.</p> <p>— Право да ми кажеш...</p> <p>— Право да ти кажем.</p> <p>— Ал’ не см |
| !</p> <p>— Ружице.</p> <p>— Право да ми кажеш.</p> <p>— Право да ти кажем !</p> <p>— Ал’ право, |
| {S} А ко је била мати Христу Спаситељу, кажи нам ти Крста!</p> <p>— Мати Христу Спаситељу била |
| оји нам долази зове се Божић !</p> <p>— Кажи ти, Јанићије, продужи учитељ: ко се родио на Божић |
| Он се окрете својим ученицима:</p> <p>— Кажи нам ти, Гргуре, како се зове велики празник који н |
| <p>Гргур још не диже главе, бије десним кажипутем по столу, бије час слабије, час јаче.</p> <p> |
| ало, држећи маказе међу палцем и прстом кажипутом.</p> <p>— Севастопољ пао.</p> <p>Макса испуст |
| сор опкружује својим белим пуним прстом кажипутом:</p> <p>— Јадранско Море, српско приморје, Цр |
| д будемо доконији.{S} Него, молимо вас, кажите нам, шта се то догодило, те да знамо да ли да се |
| енци; оваких бистрих и студених извора, кажу, нема далеко унакрст по нашој Шумадији.{S} Поток п |
| им, а шта пута је мало и развеселим.{S} Кажу да сам се много променила, али ја ипак још умем по |
| и непобедљивог духа народног.</p> <p>— Кажу, господине, да смо ми мали народ? усуди се примети |
| ицу.{S} Али ти знаш, како сам, што наши кажу, погинула за живином.{S} И сад се још онако исто с |
| тебе из живих уста.</p> <p>— Добро сте казали, професоре, из живих уста.{S} Што једанпут чујем |
| упрвши у њега радознао поглед.</p> <p>— Казао сам да су Швабе ниткови.</p> <p>— То зна и Бог и |
| </p> <p>— То зна и Бог и људи.</p> <p>— Казао сам, да су заклети непријатељи православија.</p> |
| авија.</p> <p>— Били и остају.</p> <p>— Казао сам, да Аустрији не треба веровати.</p> <p>— Зар |
| ак, сељак, сељак!</p> <p>— А кад сам ја казао да нисам сељак?</p> <p>Но Гргур још ни изговорио, |
| о видиш, да је све онако као што сам ја казао.</p> <p>— А шта си ти казао? упита га поп, упрвши |
| ти с десне стране Бога оца.{S} Затим је казао да сагну главе и очитао им покајну молитву.{S} Св |
| S} Каже мени, али шта нас се тиче ко је казао, кажем теби ја, ја Милан, мајстор-Јованов син, св |
| тарости гладује....</p> <p>— Право је и казао, децо.{S} Ко се лењи, никад неће стећи крова над |
| што сам ја казао.</p> <p>— А шта си ти казао? упита га поп, упрвши у њега радознао поглед.</p> |
| зао ја? запита поп.</p> <p>— Не, ја сам казао, а, ја, говори учитељ с највећом брзином режући х |
| већом брзином режући хартију.{S} Ја сам казао и казаћу, ако хоћеш, и пред самим Књазем...{S} А |
| о противник наш.{S} Не, није, криво сам казао: крива су наша уска срца, себичност, неслога.{S} |
| > <p>— Зар си ти то казао, зар то нисам казао ја? запита поп.</p> <p>— Не, ја сам казао, а, ја, |
| е треба веровати.</p> <p>— Зар си ти то казао, зар то нисам казао ја? запита поп.</p> <p>— Не, |
| али ножеве и кити корице, или би отишао казасу, који онде преко пута на вртешку испредаше свиле |
| рајину, па ћу свуда, где тамо стигнемо, казати и учитељима и поповима и целој оној браћи да нем |
| умеју дочекати и подворити, то се не да казати, док се оком не види.{S} Ама те нуде, ама те слу |
| у кажем...{S} Али памти добро што ћу ти казати. (Ту се Милан још ближе примаче Гргуру).{S} Не п |
| Па, господине директоре, хоћете ли нам казати, зашто сте нас сазвали? упита га још једном озби |
| плач.</p> <p>А зашто је плакао?</p> <p>Казаћемо и то, али само ради оних, који не имађаху од с |
| лова потписујем све.{S} Бадава, кажем и казаћу увек: стара школа, па стара школа.{S} Док смо се |
| зином режући хартију.{S} Ја сам казао и казаћу, ако хоћеш, и пред самим Књазем...{S} А кога се |
| зипарао, а ми му хладно рекосмо, да га казни мало хапсом, па одосмо.{S} Уз пут рече професор Т |
| можеш писати, незгодно ти је.{S} Добро, казуј, побележићу, па не бери бригу.</p> <p>Ту извади и |
| <hi>аз</hi>, а <hi>буки — буки</hi>.{S} Казујете ли и ви имена слова или просто: <hi>аз — а</hi |
| м ноздрвама, и да га Гргур не устављаше кајасима, би одавна ухватио најкрупнији кас.{S} А кад г |
| погледасмо.</p> <p>— .. .{S}Безобразан, какав се још није догодио за мога толикогодишњега дирек |
| оног пустолова.{S} Знаш ли, вели, Симо, какав је тај вајни директор?{S} Грђи и страшнији од сви |
| не кажеш, да ти се већ врти по глави: а какав ветар овог донесе?{S} Ветар, дабогме ветар.{S} Жи |
| ам га и ја.</p> <p>— Имаш га и ти!{S} А какав је тај твој узрок, ако га смемо знати?</p> <p>— С |
| питање очино.{S} Та још и не знађаше за какав лепши свет осим своје куће и својега села.{S} Али |
| цити метак на птицу или кад се испне на какав вис.{S} Још добро ни свануло, кад стигоше гостион |
| је и школа држава, а дечица народ, и те какав народ?!{S} А учитељ, у једној једитој глави, цело |
| мена да међу члановима Вертепа долази и какав цар Петар.{S} То је измена, коју је учинио Максо |
| њу усну, метнуо руке назад, ћути, мисли какав мали Гарашанин, и иде један корак назад за Гргуро |
| уговима, пресуђује Гргур; ако се смисли какав план, који ваља разрадити, редакција се поверава |
| , него тамо амо у дубоким папучама, као какав старозаветни првосвештеник.{S} Кад доврши дневне |
| анату и Ердељу и на њега се навикао као какав стари дуја на строгости типика.{S} Изузеци би бив |
| тепа, стао Ирод цар, па се уозбиљио као какав маторац, а према њему на левој страни, стали цар |
| о се носи капетански, а збори мудро као какав поп.{S} Учитељ оста исто онако озбиљан: на његову |
| , што ми није овде „Доситеј", да видимо какав си читач.{S} А ко вам је био учитељ?</p> <p>— Гос |
| калопера, у ком с пролећа однегујем по какав расад.{S} Да ми није живине, имала бих још више ц |
| се женим.</p> <p>Илија у смех:</p> <p>— Каква женидба!</p> <p>— Озбиљно ти говорим, хоћу да се |
| им брдима.</p> <p>— А забрана?</p> <p>— Каква забрана!...{S} Гледај ти свога посла!{S} Боже здр |
| н чуда, у то учено чегртало.</p> <p>— А каква је ово икона? упита је Гргур.</p> <p>— То је Свет |
| јаше, једанпут рећи не дишу.</p> <p>— А каква изгледа наша земља, на којој ми живимо? пита дире |
| мља, на којој ми живимо, округла је као каква јабука.</p> <p>— Зар? оте се једноме сељаку, који |
| пир, кад дођу гости, кад се наплати по каква већа наруџбина, и тако даље</p> <p>По вечери очит |
| око феса са црном свиленом кићанком.{S} Какве крупне црне очи испод високога чела, па уста вазд |
| римокатолическе измишљотине...</p> <p>— Какве римокатолическе измишљотине! осече се Милан, који |
| шеницу и сасуо зрна у кошеве.{S} Летина какве скоро не беше у оним крајевима.{S} Па што ли је т |
| им танким гласићем почетак или свршетак какве сеоске песме, или изопачен одломак каквога тропар |
| опет таки.{S} И останимо обадвоје оваки какви смо.{S} Ја не знам шта би било од мене, да чујем |
| о на данове и славе, помагао им често у каквим домаћим или јавним пословима, а је ли требала ин |
| о смо у Карловцима, наставља отац Арон, каквих се чуда не наслушасмо о маџарским насиљима.{S} Г |
| азбирам од Степана и од црквењака: е да каквих писама у судници, али, за пакост, нико ником ни |
| менови горе у димњак, који је оздо, као какво големо манастирско кубе, наткрилио половину кухињ |
| и угледног господичића, истог онаквог, каквог је одавно привиђала у својој набујалој души. </p |
| зади храмуцали, наслонивши се обично на каквог паметног и вредног члана из много познијих нараш |
| , а је ли требала интервенција у корист каквог забасалог друга, он је свагда извршник те диплом |
| акве сеоске песме, или изопачен одломак каквога тропара, који је чула у школи и цркви.</p> <p>А |
| ругове.{S} По неке прокламације, рецимо каквога Метерника и Кавура, знао је на изуст !{S} Све в |
| <p>— Имам да вам саопштим неваљалство, каквом равна нема.{S} Ја мислим да се, на жалост, први |
| есто задивио своје другове, кад се, при каквом диспуту разлафи, загрми, па тресе једрим и освој |
| послу, којега се прихвати.{S} Ако се по каквом научном предмету излегне диспут међу друговима, |
| илан); ако је потребна песма или ода за какву му драго пригоду, обраћају се опет Гргуру, па ако |
| " /> кад отеше какву клупицу, или здепа какву столицу, крај свему умењу.{S} Свет, кад види да ј |
| и надристолар, <pb n="63" /> кад отеше какву клупицу, или здепа какву столицу, крај свему умењ |
| } Зачудише се, јер обично школска соба, како се пред мрак почисти и притвори, више је до сутра |
| а боље да ми говориш.{S} Ја ћу како ја, како је код паметна света, а неће ми још уливати памет |
| н, опазив на механском зиду два јунака, како кидисаху један на другога.</p> <p>— То су, децо, К |
| држаше у руци.</p> <p>— Ова два лиска, како лепо миришу; ти си им била мати, моја драга Данице |
| е пође за гору и Иван се врати из поља, како је умела потрчати, отворити вратнице и прихватити |
| ачио његов прут.{S} Па не знам ни сама, како још не могу да се одвикнем, да заборавим своје ђач |
| а чујеш, како ли је мени, како твојима, како свима нама у школи, па горе до твојега села?{S} Ак |
| Карловаца у Земун, размишљао у колима, како ће и шта ће говорити, кад га упитају браћа из „Сер |
| мој, Гргуре, ја теби пишем, а Бог зна, како је с тобом тамо; шта ћу, ако ти и не хтеш прочитат |
| дима, приповедати, како је срео Гргура, како је угледан и леп, како се носи капетански, а збори |
| над њом склапају таласи обичнога света, како се сасвим губе чаробне слике досадашњег сна и суви |
| <pb n="140" /> <p>— Сећам те се, чича, како те се не бих сећао?</p> <p>— Е, сиромах учитељ Мак |
| пази на нас; по цео дан гледа и слуша, како се учимо и владамо.{S} Видиш, како прети оним вели |
| свршио школу код велике цркве, па сад, како ти се чини, ја велим да их упишемо обојицу у гимна |
| слике његова заноса.</p> <p>— Гле гле, како сте ми данас осорни, мудрице.{S} Зар вам је тако о |
| Ни осетио нисам, драги мајстор-Јоване, како служба прође.{S} Ударише звона, митрополит у митри |
| ченицима:</p> <p>— Кажи нам ти, Гргуре, како се зове велики празник који нам долази?</p> <p>— В |
| p> <p>„А мајка?{S} О, мој добри Гргуре, како се сва охладим, кад на мајку, па на мене помислим. |
| ите старе практике ?</p> <p>— Држим се, како да вам кажем... држим се све више и више наставлен |
| а и чуди се, а мала Даница хвали му се, како и она уме намоловати лутку и коња, узе креду, па ш |
| стор-Јоване, може се трпити.{S} Питате, како ми тамо живимо ?{S} Ево како, да је добра, не бисм |
| а, чича Степане, ја.</p> <p>— О дијете, како си се раскрупњао, како си окосматио; а мени се још |
| и наши мало дрмну вилајетом.{S} Хе, хе, како ће то, жено, лепо одгледати:{S} Који беше оно поп, |
| о по једно, бацаше их у ватру, гледаше, како се преливају проженути пламеном, и како се, најзад |
| р; или двоје сирочади, озебли и гладни, како седе поред гроба материна.{S} Гргур гледа слике, г |
| Гргуре, рад да чујеш, како ли је мени, како твојима, како свима нама у школи, па горе до твоје |
| српских.{S} Како су земље мале на мапи, како су дивне и горостасне, кад их погледате са оваквих |
| у мањим и већим прекидима, приповедати, како је срео Гргура, како је угледан и леп, како се нос |
| е лепи се сиротиње.</p> <p>Милан осети, како га на ове непромишљене речи обузе гнев, али се опе |
| ди моја политика, брајане мој?{S} Реци, како ти се свиди?..</p> <p>— Не свиди ми се никако, рећ |
| ну, у Ђуру, у Пешти ?</p> <p>— Хе, хеј, како је негда било, а како је сад? поче Сава после неко |
| се сећам нашега детињства.{S} Боже мој, како журно дани пролазе; веруј ми, Данице, као да јуче |
| рбину нужна“, а ко те пита којим путем, како...</p> <p>— Као да ми узесте с језика, меша Илија |
| слуша како шкрипе точкови под товаром, како се беле букове облице, а међ њима храпавокорни цер |
| > <p>— О дијете, како си се раскрупњао, како си окосматио; а мени се још непрестано врзе по гла |
| преко ограде па вас радознало гледало, како сад, зауздано и оседлано, бије копитама тамо пред |
| >— Није лулу, него нулу.{S} Погле само, како је умем лепо написати.</p> <p>— А шта је то нула? |
| зео ново вито, па да можеш видети само, како, каткад по читаво по подне, сучем цеви и певам.{S} |
| ткам у малој собици.{S} Да видиш само, како ми је разбој спретан и подесан; отесао га Стојко д |
| маља што су данас под Турском...{S} Но, како ти се свиди моја политика, брајане мој?{S} Реци, к |
| ести не хтеде маџарски говорити.{S} Но, како вам се то допада ?</p> <p>— Богме ми се, мој добри |
| скочише са својих седишта.</p> <p>— Но, како вам се свиде моје нове ципеле?{S} Гледните само, к |
| је срео Гргура, како је угледан и леп, како се носи капетански, а збори мудро као какав поп.{S |
| и, а ђаци се расуше по порти.{S} Гргур, како је стао подаље од црквених врата, ту Је и остао.{S |
| , али му се сави око срца и неки страх, како ли ће остати жив у том чуду од кућа.</p> <p>— Ту и |
| </p> <p>— Одмах, одмах, учитељу.{S} Их, како ни мало ниси радознао, ето, то ја већ не бих могао |
| .</p> <p>— Па немој ни да умреш.{S} Ух, како је то страшно! кад те понесу на носилима.</p> <p>— |
| ла, или да испијеш чашу, или да гледаш, како им из уста тече она слатка беседа.{S} Покојни поп- |
| похваташе нас и погонише амо.{S} Знаш, како је растати се са селом.{S} Познајеш ли ме још, Грг |
| ој твојој невиђеној собици.{S} Не знаш, како бих желела од некуд из прикрајка, невиђена, да вид |
| ећа, још лепшу баштицу.{S} Али ти знаш, како сам, што наши кажу, погинула за живином.{S} И сад |
| /p> <p>„Да ли си, Гргуре, рад да чујеш, како ли је мени, како твојима, како свима нама у школи, |
| уша, како се учимо и владамо.{S} Видиш, како прети оним великим прстом што га је подигао.</p> < |
| е нас попити!...{S} Ми — мален народ... како рекосте? — без будућности?{S} Сам уља и нитков!{S} |
| тежак бол прожимаше јој заиграло срце: како је, после толикога растанка, могао проћи поред шко |
| му се већ замећу мали и велики планови: како би се та проклета сорта дала избацити са српских б |
| авиће попа шаљиво, издижући обрве...{S} Како ћемо ми уз вас овако у чизмама.{S} Добро, добро, с |
| гача, одсекла сам од мог првог веза.{S} Како ти се допада?{S} Мати вели, да је ближњаиво и мест |
| о и њезина судбина од данашњег дана.{S} Како је још јутрос било на свету пуно и дражи и нада, а |
| о би да је то старија сестра њезина.{S} Како јој је миран поглед, нежан и благ, пун преданости, |
| збогом!{S} Одох све трком до школе.{S} Како ће се и они тамо обрадовати кад чују да сам те вид |
| ависмо победу једним ваљаним смуђем.{S} Како вам се чини, мајстор Јоване?</p> <p>— Ама све као |
| Професор Сава суморан уђе на капију.{S} Како беше пријатан јесењи дан, иђаше гологлав, у једној |
| а новинама слова једва распознаваху.{S} Како ово засењавање поче учеставати, Гргур спусти <titl |
| идео толико планина овејано српских.{S} Како су земље мале на мапи, како су дивне и горостасне, |
| е уписни протокол и отвори га.</p> <p>— Како је име детету?</p> <p>— Зовемо га Киран, а крштено |
| оштро погледа свога пратиоца:</p> <p>— Како ти име?</p> <p>— Гргур, протепа он доста непоуздан |
| х упишемо обојицу у гимназију?</p> <p>— Како те Господ учи.{S} Ето ти дете, па га води где треб |
| /p> <p>— Хе, хеј, како је негда било, а како је сад? поче Сава после неколико расејаних тренута |
| !{S} Да ти отворим прозор?{S} Запара; а како је на пољу лепа хладовина.{S} Красно вече; изведри |
| ти срце иште, мој добри Гргуре...{S} А како стојиш с парама?{S} Без њих је свуда зло, у туђини |
| о свечано мирна та јесења природа.{S} А како ли је тек морала слатко падати Гргуру, кад је, на |
| лици с њиме потпуно саглашава.</p> <p>А како је већ дан почео бивати на измаку, то се и наши го |
| и би без науке били као ја; видео си га како је млад и без браде, али кад стане беседити, ми св |
| све, као што рекох, све зависи од тога како се узме...{S} И најоштрији нож није опасан, док је |
| а Ђаковалије, па по читаве сахате гледа како кали ножеве и кити корице, или би отишао казасу, к |
| .{S} Смешно је рећи: мислио, али је, ма како нејасно и изукрштано, ипак мислио.{S} Из малих, бл |
| по молим.</p> <p>— Кажем ти: све.{S} Ма како било, сврнућу у твоје село.{S} Баш да видим и тог |
| заклопачко.</p> <p>— За ово месец дана како смо у Карловцима, наставља отац Арон, каквих се чу |
| б</hi>.{S} Ја не видим да је то Бог зна како паметно, а није ни лакше.</p> <p>— Лакше је, можда |
| попове.{S} Ево је већ двадесета година како на столици ове свештеничке династије седи свештени |
| мисли и мисли, прислушне код врата, па како ништа не чује, оде опет к прозору и још једном раз |
| а" знао је готово на памет.</p> <p>— Па како са школом? поче Илија да гази у густи честар тадаш |
| хијском послу и могло би се.</p> <p>"Па како тамо живите?{S} Молим скините горњу хаљину.</p> <p |
| хапс, у кврге!...{S} И још, Бог те пита како га није плашио.</p> <p>— Па не биј ти никоговића! |
| ствено, чаробно, све узвишено.{S} Осећа како се над њом склапају таласи обичнога света, како се |
| види своје беле и питоме вочиће, слуша како шкрипе точкови под товаром, како се беле букове об |
| в, али се опет поумири.</p> <p>— Најзад како било, Илија; то је моја ствар.{S} Одмах ћу писати |
| ије, али не онаке беле, по којој се, од како је виргаза и ђака, пишу прописи.{S} Не верују деца |
| </p> <p>Шест пуних година је минуло, од како се Гргур <pb n="86" /> учи у Београду.{S} За то вр |
| и празником паше црвен свилен појас, од како мали Гргур учи оне мале науке у сеоској школи, и о |
| итељ Макса захвалио на професорству, од како поп Крста недељом и празником паше црвен свилен по |
| селу најдавнашњији староседилац.{S} Од како је села и цркве и велике црквене нурије, од то доб |
| итељу натерала сузе на очи.</p> <p>— Од како сам овамо дошао, не видех више ни Лике, ни своје с |
| , псалтира, дотле је и било добро, а од како смо почели заводити којекакве западне, можда римок |
| , од то доба је и куће Протића.{S} А од како је куће Протића, од то доба, па све до данас, она |
| има.{S} Завршује се већ друга година од како је последњи пут тамо одлазио.{S} Онда је Даница на |
| .{S} Већ су се четири зиме истутњиле од како је учитељ Макса захвалио на професорству, од како |
| чи оне мале науке у сеоској школи, и од како мала Даница, и сама узгред учећи се, негује и хран |
| ароши, села, градови, чисто видим народ како по њима гмиже, чујем лађе и сплавове по овим стари |
| а ово жуто не знам како се зове.{S} Гле како овај бели каранфилић лепо мирише.</p> <p>Рекавши т |
| а доле уз реку чујеш овде онде поточаре како живо мељу.{S} Куће, негда од брвана и клиса, сада |
| оверити.{S} И загрлио би је, загрлио те како снажно, али се убрзо застиде од тако дрске и нерас |
| ост краткога су века.{S} Кад их гледате како живо веслају оним дрвеним кашичицама и час пооткид |
| трпезом, а учитељ Макса пева, ви чујете како попа из олтара час слабије час јаче „секундира".{S |
| " /> нема што ће их уставити.{S} Видите како је тешко живети на овоме свету, па опет Бог не да |
| коштицу, па кад прогутате, а ви осетите како се пријатно размили по грудима, па вас греје и оду |
| ломи по једно парченце од оба колача, и како и онако није вечерао, то је слатко откидао залогај |
| гом цару:</p> <p>— А од куда ти јеси, и како <hi>имја</hi> твоје?</p> <p>— Аз јесам цар Валтаза |
| како се преливају проженути пламеном, и како се, најзад, претворише у чашицу—пепела.{S} Још она |
| и од свемилостивога Бога желимо.{S} А и како не би били здрави у овим питомим горовитим селима. |
| S} Често говоримо ја и Даница, где си и како ти је у далеком свету...{S} Ко ће као Бог, само ка |
| кројити и прикивати, а ви ћете лепити и како треба придржавати.{S} Данас и сутра правићемо Верт |
| нија.{S} Да је увек на његову, видео би како народ суди и газдује.{S} Шта ћеш кад смо мали... п |
| ма, понови учитељ задовољно; а знате ли како се звало оно место где су биле јасле?</p> <p>Ђаци |
| код мене неће уживати не знам шта, али како буде мојој деци, онако и њему.{S} Што једем ја, је |
| јер ме у младости нису у школи упутили како треба.{S} Зато учите сад док сте млади.{S} Што год |
| мислите? поче он, брзо, брзо смишљајући како да нађе својим речима смисао, који је ближе и њези |
| азда смишљен, присебан, опрезан, гледај како је завезао.{S} Сплео се па ни једне паметне, па чи |
| снебива се Петрија, па Бога ми не знам како да ти светујем.{S} Хтела бих и да се учи и да ми ј |
| фил, ово лепи човек, а ово жуто не знам како се зове.{S} Гле како овај бели каранфилић лепо мир |
| оказавши му насловни лист, дед да видим како те је учитељ научио читати.</p> <p>Сви поседаше за |
| ином лепом лику, и док је Илија смишљао како да пребаци говор на другу обалу, она се, љубазно а |
| S} Питате, како ми тамо живимо ?{S} Ево како, да је добра, не бисмо се дигли.{S} Под Швабама зл |
| е од црвених и модрих патлиџана?{S} Ево како се то готови...</p> <p>— Али докле ћеш ме, Саво, б |
| можда, у том великом свету и заборавио како се моли Бог?{S} Али, имаш право да ме удариш по ус |
| се, дете моје, и владај се добро, онако како те старији буду световали.{S} Немој никад да се ле |
| војих обичаја и хоће да одрже све онако како је, они“... читај даље две последње врсте!</p> <p> |
| све би ти друкчије, само нек није онако како је, целом свету да заврнеш шију.{S} Тебе не питам, |
| свога посла!{S} Боже здравља, гледаћемо како ћемо, ако повијају власти.</p> <p>Ту, у црквеном т |
| ја им је у осталом са свим излишна, јер како се по подне умију и обуку, не долазе кући другдан |
| е гледају се, па им се чини да већ чују како падају брвна с клисом с црвенога крова, звона сама |
| нас Хасе, као за пакост...{S} Видим уљу како се лукаво осмејкива.{S} Нећеш, бре Илија!{S} А Или |
| е знаш шта боље да ми говориш.{S} Ја ћу како ја, како је код паметна света, а неће ми још улива |
| ели да протару очи, да боље виде, да их како не варају.{S} Гледају један пут, гледају два пут, |
| анко и у старијим разредима.{S} Ти знаш како отац мрзи да се показује; шта ме је пута тога ради |
| ме поучити да ткам ћилимове.{S} Ти знаш како је она много вична у сређивању вуне.{S} Једва чека |
| p>— Брзо, брзо! викаше поново.{S} Видиш како <pb n="14" /> ја!{S} То рекав, па као тица летну н |
| акса, много је остарио и оронуо; ја још како тако, али он...{S} Често говоримо ја и Даница, где |
| блаци бељи од најбељег паперја. </p> <p>Како је лепа, колико свечано мирна та јесења природа.{S |
| ром стрчим у ходник, а а оне око мене : какоко, какококо !{S} Сад су све тамо испод кошева, али |
| им у ходник, а а оне око мене : какоко, какококо !{S} Сад су све тамо испод кошева, али сутра к |
| оздених, и саплака сребрних, и санова и калајлија, леђена и ибрика од најжућег коситера.</p> <p |
| постављена.{S} Насекоше пуне две велике калајлије од оне велике печенице, што је на дрвеном раж |
| кртинице — има ко и њу милује.{S} Једну калајлију у врх, а другу у дну софре, а у среди читава |
| Хасо умакну, онај други још је можда на калдрми...{S} Чујеш ли, Гргуре, с Турцима се не да више |
| } Повуци, потегни...{S} Уз калдрму, низ калдрму...{S} Хасо умакну, онај други још је можда на к |
| Турчина...{S} Повуци, потегни...{S} Уз калдрму, низ калдрму...{S} Хасо умакну, онај други још |
| овалије, па по читаве сахате гледа како кали ножеве и кити корице, или би отишао казасу, који о |
| ле се лепом јеврејском улицом попеше на Калимегдан, који онда беше обрастао густом модрозеленом |
| и није требало; врло ретко излажаше до Калимегдана, а у Топчидер је тога лета ишао само једанп |
| ад су се наша два млада друга вратила с Калимегдана.{S} Пролазећи кроз Стамбол-Капију, Милан је |
| ва, три, дед!{S} Ономад сам се хрвао на Калимегдану с оном Ерчугом, један, два, три — положи!{S |
| {S} Пуно разнолика цвећа, исто као пре, калопер и здравац на истим местима, само су данас крупн |
| егдашњу китицу твојих цветака.</p> <p>— Калопер је тако обичан цветак, прошапута Даница.</p> <p |
| његове?{S} Дај ми који листак од овога калопера.{S} Тако лепо мирише.</p> <p>Она ускиде два ли |
| оградом и оним великим лонцем тамо иза калопера, у ком с пролећа однегујем по какав расад.{S} |
| ту Гргур ућути и омириса она два лиска калопера што их држаше у руци.</p> <p>— Ова два лиска, |
| деца.{S} Погле, оцо, колики му брци, па калпак на глави!{S} А шта му је оно у рукама?</p> <p>— |
| ерање дериште.</p> <p>Што је челенка на калпаку, то је брат Иван, Гргуров отац, међу Здравковић |
| већа ђака, опет у стихарима, са високим калпацима од златне хартије; за њима четворица најстари |
| а и архимандритима, са свима придворним калуђерима, с протама и намесницима и безбројним свеште |
| tle> Димитрија Обрадовића, нареченога у калуђерству Доситеја</hi>.</p> <p>— Ето видиш, синко, ј |
| о је твој земљак", рече један од млађих калфа а други што остаде пређе праг и рукова се с Гргур |
| је цела састављена из зелених углађених каљева.</p> <p>Мали Гргур пажљиво гледаше скамије, па у |
| да скреће то десно то лево, куд је мање кама и ровина.{S} А честа промена села и околина привуч |
| у гувна и виђаху се још многе неовршене камаре снопља.{S} Иза потеса шљивици с родним подупртим |
| танем на онај велики, маховином обрасли камен усред потока, на ком смо више пута заједно седели |
| у се спусти терет као највећи воденични камен из њихове поточаре.{S} Не сме ни да помисли у сво |
| ице!{S} Је л’ чврсто, жилаво, као да си камен подвукао под кожу?{S} Ђидо!{S} Дете мало клипка, |
| воли и попа; чик му дирните један само камен из црквене порте!{S} Он воли да има цркву, да се |
| споменик, дугачак округао стуб од бела камена, пао на земљу.{S} Поседаше на њега.</p> <p>— Шта |
| у поточић, стаде на два бела заравњена камена у сред бистре и провидне воде, заити ручицама св |
| е откиде неколико комада од оног тешког камена, што притискиваше младо срце његово: пред кућом, |
| је прошао кроз дугачки и чађави свод од камена.{S} Недалеко одатле беше столарска радионица Мил |
| нске конаке, опасиваху високи зидови од камена.{S} Покривена старом ћерамидом, с великим стреха |
| ну она још јачим гласом, не мичући се с камена, на ком се готово врћаше на једној ножици.</p> < |
| главне полиције, у кућици, којој данас камена ка камену није, живео је професор Сава.{S} Профе |
| ки је живот духу карика.{S} На угловима камените чесме с бакреним лулама и натписима арапским; |
| 3" /> пред собом путе храпаве и тамне и камените, Гргур стазе, поред којих мирише најлепше пољс |
| лиције, у кућици, којој данас камена ка камену није, живео је професор Сава.{S} Професор је Сав |
| оска марва шврља, а на једном изваљеном камену седи антихрист и кези се.</p> <p>Те вечери ни је |
| нама.{S} Потоци пуноводни, струје преко камења са оним истим жубором, али тај жубор јаче мрмори |
| спети.{S} Отац Арон набра невена између камења, а горе на зиду, са једне тисовине, која се једв |
| гур пажљиво разматра зидине, диже сваки камичак необичнијега изгледа, ломи свако веће парче мал |
| окренем лево и десно.{S} Камо ти устав, камо скупштина, де!{S} Љубиш скуте Авраму, а хоћеш да г |
| па онда да се окренем лево и десно.{S} Камо ти устав, камо скупштина, де!{S} Љубиш скуте Аврам |
| смо данас били господари у Београду?{S} Камо дахија?{S} Који народ има своје Карађорђе, своје М |
| уз авлију и низ авлију, дозива чељад: „Камо сте, где сте, потеците!“, па онда дође к себи, па |
| ли: носи ти тај у џепу троструку бивољу камџију, па <pb n="51" /> чим муцнеш, а он удри као вол |
| ностаса, са многим иконама и коситерним кандилима, у којима баш у тај мах црквењак Стеван припа |
| ; пред молитвеним иконама два коситерна кандиоца, а ватра у кухињи букти, низ гараве вериге лиж |
| му клецају.{S} Пошао би икони, тамо где кандиоца гору горе, али заман, мора опет да се спусти у |
| Шилерове, па опет, кад затвори књигу и кани се да легне, смерно стане пред „Распетије" и моли |
| ам те, да је баш сад стигао акт среској канцеларији од окружнога начелства, којим се јавља: да |
| њим на протокол.{S} По подне сеђасмо у канцеларији, кад ето ти директора задувана с врло важни |
| озе што се виде овде онде изнад зидова, као да вам приповедају сладости које се сањају, а можда |
| од јако место мене отац.{S} Слушај га, као што си и мене слушао.{S} Он ће те и на добро упутит |
| ми сви, с великим брадама, гледамо га, као да смо из дивљега вилајета дошли."</p> <p>— Хе, хе, |
| да у професора, а овај упро очи у њега, као да га пита: „А ти?“ Милан промишља, а Макрена оде д |
| растера и из Београда — чудна ми чуда, као да је Београд једини на свету, као да нема града и |
| и мутим по својим ревирима, имам и ја, као што ти велиш, своје парохије.{S} Ти и не знаш да са |
| ш више онај танки гласић Даничин, која, као пиленце поред квочке, скакуће поред матере, забагљи |
| И куцов се умиљаваше око наших путника, као да би им хтео рећи: срећан пут!{S} Иван се попе на |
| ћ, знаш, гледали смо га као зеницу ока, као мало воде на длану, па зар да га сад остављам на ду |
| е човек, па зна“...{S} Макса се смешка, као бајаги и не чује шта говори поп, а овамо не би био |
| чу правовернима песму језанску, а вама, као у хиљаду и једној ноћи, затрепте најживље махале пу |
| е чекам да ми викне: напоље!{S} И сама, као без душе, очистим бојно поље, а дечица се лепо скуњ |
| пела, него тамо амо у дубоким папучама, као какав старозаветни првосвештеник.{S} Кад доврши дне |
| ма служило се најскупоценијим чибуцима, као данас слатким и кавом.{S} И Сава је то уврстио у св |
| лед, па опет брже боље у књигу.{S} Зна, као човек од искуства, да у учитеља Максе нема циле-мил |
| облагорођавање нарави, које су Србина, као ристијaнина, достојне.{S} Ја полажем велику важност |
| ему великог црвеног двоглавог орла, па, као заливен, не пусти ни гласка.{S} Одврати своје очи о |
| да будем заслужна тако доброга другара, као што си ти.</p> <p>„Још нисам имала прилике да ти се |
| кција, изворност, еп узвишен као Татра, као Карпати: у пет великих, кличу и звонко одјекују шес |
| у то манастирчићи као наша Радовашница, као Каона и Криваја, — цркве као градови, а ћелије као |
| трополит се испе на један вис, а народ, као таласи око стене, слеже се око својега архипастира. |
| ма.{S} Видите... видите... јест... све, као што рекох, све зависи од тога како се узме...{S} И |
| ио игру својих другова, међу којима је, као буба, скакала и трчала мала Даница.{S} Још није поч |
| икад тако топла као у овај мах, сад је, као никад до сад, пожелео, погодите шта?{S} Ни кнеза, н |
| га учиш са осталом децом.{S} Здраво је, као јабука — гледни га само!{S} Једва сам га отео од Пе |
| ргуре!</p> <p>— Данице!</p> <p>И обоје, као укопани, не макоше се с места.{S} Дотакли су им се |
| се слике појављују у успоменама, које, као никад до сада, оживише у њему.{S} Учини му се као д |
| ија да се окрене и по трећи пут, и гле, као да су се договорили, окрете се и Милан.</p> <p>— А |
| ополије.{S} Сељаци се моле па и намоле, као слаби људи једни долазе други одлазе, али њих двоји |
| ђох ето до тебе, да ме светујеш, да ме, као проста човека, мало поупутиш, одговори Иван, остављ |
| е увио у студену поњавицу, а пред њиме, као у зраку, трептала је Студеница и цела Фрушка са њез |
| р Сава?</p> <p>— Јест, као они, Милане, као они.</p> <p>— И ти ћеш ваљда с њима у Карловце?</p> |
| алате, једним словом: царске задужбине, као Дечани, као Студеница.{S} Да видиш, мој добри попе, |
| тали сте у новинама...</p> <p>— Новине, као новине, прихвати професор Сава; а ми желимо да чује |
| ежне, слике багреношарне и чистозрачне, као освитак, као прозорје.{S} Чини му се да чује далеки |
| школски прирез — нај! а кад пишу мапе, као да ће им рука отпасти...{S} Знаш ли ти, учитељу, гд |
| тељка, па остала чељад, па у дну софре, као две звезде, два лепа, мало запурена лишца Данице и |
| , Гргур се чисто тргао.{S} Учини му се, као да уђе девојка налик на Даницу; да је имао Макса јо |
| шам-шаркију..:{S} Ето ти пред нас Хасе, као за пакост...{S} Видим уљу како се лукаво осмејкива. |
| ица, која исто онако цвркуће и скакуће, као што је била онда кад имадосмо оно част први пут се |
| о журно дани пролазе; веруј ми, Данице, као да јуче беше — тако се сећам оних првих дана, што и |
| ога насипа, једва их слуга савлађиваше, као виле полетеше у најбржи кас.{S} До друге механе про |
| повратила, лепе јој очи беху још лепше, као увек што су у лепотица после проливених суза.{S} То |
| ај знак фамулус зазвони у звонце и сви, као из једнога грла, запеваше <title>Слава во вишњих Бо |
| као бубице, ни лево ни десно, већ сви, као слике од воска, забоду носиће у књижице, не мичу се |
| дуго, ћутљив и невесео.{S} Али и тузи, као и свачему, има краја и конца.{S} Тамо већ после пон |
| м још и сад тече онако холо и младачки, као кад се оно први пут на њему умисмо.{S} Шта пута сиђ |
| ходају по стазицама, обоје се ућутали, као да је и у њиховој пролетњој души ојесенило.{S} Хтед |
| м словом: царске задужбине, као Дечани, као Студеница.{S} Да видиш, мој добри попе, да се и там |
| па и не можемо бити тако чисти и лепи, као ви, који живите само на доколици.{S} И отац ти се б |
| Једва сам га отео од Петрије.{S} Мати, као мати, да јој је непрестано да пиљи у своју дечицу.< |
| кад узме митру и штаку, Боже ме прости, као да је Свети Никола сишао са иконостаса.</p> <p>— Па |
| агреношарне и чистозрачне, као освитак, као прозорје.{S} Чини му се да чује далеки звон, струје |
| b n="26" /> <p>— А што да га се оканем, као шта ми је он већи него други људи...</p> <p>— Море, |
| Ружице, а ње нека међу тобом и Миланом, као сестра мећу браћом својом.</p> <p>— Гргур седе до Р |
| драги Доситије, уздахну мајстор Јован, као да смо ти ми данас у томе попузнули.{S} Колико је м |
| кнежевине Србије.</p> <p>Леп летњи дан, као увек што су првих дана месеца јуна, Срби „из прека“ |
| а, у помрчину.{S} Та није да сам бегао, као да ме сто врагова гонило.{S} Чујеш ли, Гргуре, та о |
| з ту маглу просинула једна јасна мисао, као оно усамљена звезда, кад се о вечери укаже на небу, |
| ер ове мишице!{S} Је л’ чврсто, жилаво, као да си камен подвукао под кожу?{S} Ђидо!{S} Дете мал |
| пламенови горе у димњак, који је оздо, као какво големо манастирско кубе, наткрилио половину к |
| ац ?{S} Нема га више, и он се истутњио, као и она очева жестока нарав.{S} И сад је исто онако п |
| а он за тренутак остави књигу, полако, као стари мачор, приближи се школским вратима, застане |
| да, мислио је о томе и мислио, па тако, као уморно јагњешце, и заспао.{S} А први санак под школ |
| и радионичке, свет који врви тамо амо, као да је ту негде близу сабор или панађур.{S} Па војни |
| ју их такође гануте.</p> <p>— Али ћемо, као што си рекао, заједно у Горњу Крајину, прихвати Мак |
| као горски вихорић, већ тихо и питомо, као најпитомије јањешце, оставила собу.</p> <pb n="91" |
| о одмереним границама, ради непрестано, као навијен сат, никад јаче, никад слабије, никад у вис |
| не скидаше, а тако пријатно и миомирно, као кад од измирне и задах светлога босиока, којим још |
| е свештеник Арон тако смишљено и течно, као да је, путујући Банстолом из Карловаца у Земун, раз |
| е еснафска кутија.</p> <p>— Као обично, као обично...{S} Е па реците, шта <pb n="65" /> ћу?{S} |
| па онда, оче Ароне?</p> <p>— Онда нас, као што рекох, благослови нови патријарх, па уђе у наро |
| баш толико зашао у године; још и данас, као свакада, тачно се држи „претписанија".{S} Али ни из |
| помена да га развесели.{S} Још и данас, као некада, ради брижљиво; кад је за школским столом, н |
| ој отац и професор Сава?</p> <p>— Јест, као они, Милане, као они.</p> <p>— И ти ћеш ваљда с њим |
| да у учитеља Максе нема циле-миле, већ, као познат добар дисциплинатор, одмах: „положи!“ Кад би |
| } То је стара учитељева заповест, коју, као најсветије предање, предају стари нараштаји млађим |
| уда, као да је Београд једини на свету, као да нема града и осим Београда...{S} Све смо закључи |
| о слатко и мило пролажаше им кроз душу, као да су у највелелепнијем храму, у који је сишао сам |
| хтедох рећи.{S} Читајмо ове умотворине; као биљци јутро и кишици, тако и души годи свежина даха |
| кне здрава и онако добра, <pb n="93" /> као што смо те испратили из нашега села.{S} Онда ћеш за |
| анас је све у длаку онако <pb n="44" /> као што беше јуче, па опет поред све те истоветности и |
| снуждено гледају у своје књижице...{S} Као што видиш, ја сам ти још као неки најстарији ђак, ј |
| нама ти, вала, ни цар не би замерио.{S} Као смишљене.{S} Чиј си ти, мали ? запита поп Гргура.</ |
| , па тако... али све било па прошло.{S} Као што видиш, прва љубав није ми најсретнија.{S} Зато |
| је, мање сачустљиво, више зачуђено.{S} Као да не могаше ни да докучи, откуд толике сузе, што т |
| ! цела школа узавре, граја, урнебес.{S} Као и међ’ људма тако и међ’ децом: има их, који воле п |
| тако даље, настави мајстор Јован мало — као кроз зубе: „они, који се држе само својих обичаја и |
| о те пита којим путем, како...</p> <p>— Као да ми узесте с језика, меша Илија своју акламацију. |
| , где стајаше еснафска кутија.</p> <p>— Као обично, као обично...{S} Е па реците, шта <pb n="65 |
| <p>— Кртица.</p> <p>— Здрава?</p> <p>— Као природа.</p> <p>— Лепа?</p> <p>— Цвет.</p> <p>— Доб |
| лишића, што увек креше ону „Прву знању“ као да се с неким препире, или онога Дабишу, Бошњинога |
| ћеш ти, онда не знам шта ћу.</p> <p>— А као зашто не бих?{S} Чинио сам и туђину, а нек’мо ли те |
| } Од њихових гласића бруји школска соба као кошница.{S} Из тога жубора, сложенога из разних сит |
| собици наместила на креветац, па спава као окупано јагњешце.{S} А Гргур још свеж и трезвен као |
| х погледате са оваквих отворених висова као што је Авала.{S} Учини му се срце веће, крв никад т |
| латну јабуку, већ, знаш, гледали смо га као зеницу ока, као мало воде на длану, па зар да га са |
| ш доста Срба и осим њих.</p> <p>— Ваљда као што су мој отац и професор Сава?</p> <p>— Јест, као |
| олину.{S} Нанизала се села око подножја као бисер око поноснога грла невестинога.{S} Пуше се ди |
| Не, сасвим за нови метод.</p> <p>Илија као поливен.{S} Ћута, ћута, па онда да би преухитрио:</ |
| м травом.{S} Леп јесењи дан, сунце сија као усред лета, само блаже и пријатније.{S} Уморни прућ |
| е неколико дана а школа б...ска забруја као кошница.{S} Искупише се ђаци из свију села, и стари |
| е ћерамидом, а димњаци се беле издалека као звонарице.{S} Авлије пуне стаја и вајата, а иза огр |
| сеђаше једна постара жена, благог лика као у његове матере, а до ње лепушкаста девојчица, ни м |
| једва разабира.{S} Попадија и учитељка као да шенуше мало од радости, ено их у кухињи, ухватил |
| још тако млад и из тако забаченог села као што је његово, не да није био радознао, него је уме |
| и му се срце веће, крв никад тако топла као у овај мах, сад је, као никад до сад, пожелео, пого |
| ој браћи да нема ни тамо ни амо учитеља као што си ти...{S} Чујеш, учитељу, љубави ти, де да <p |
| ги га угуше и постану демони, а многима као добар вођ светли кроз све дане превртљива живота.</ |
| {S} Ја још непрестано другујем с ђацима као да сам им вршњакиња, преслишавам их, пратим им лекц |
| итељ није у соби.{S} А мала Даница, она као на иглицама окретала се час на лево, десно и назад; |
| ашени ђачићи истресају своја мала знања као поп бисаге кад се враћа са водице.{S} Све као све, |
| како <pb n="14" /> ја!{S} То рекав, па као тица летну низ брдо, и за тренутак два већ беше стр |
| поживи, мало је хитлен, понесташан, па као оцу ми се богме ваља и бојати да...</p> <p>— Та не |
| рну Илија мало десним оком.</p> <p>— Па као што ми рече, Даница је ваљана девојка?</p> <p>— Пра |
| ни дивит од истога <pb n="71" /> дрвета као и пескаоница, лево и десно једна на другој просто п |
| никад тако драга, њезин лик му затрепта као лик анђела.{S} У тај мах, кроз малаксало шуштање ки |
| лагословена дјева Марија, осоколи Крста као из топа.</p> <p>— На ком се месту родио Господ наш |
| ли богме <pb n="60" /> хоћу да ме слуша као ода, а моју домаћицу као своју матер, твоју Петрију |
| ин.{S} Сиромах народ словачки.{S} Здрав као вода планинска, питом као голуб.{S} Мађари, Немштин |
| чврст, велик као Дурмитор, непроходљив као и ови дугачки венци вечитог Балкана.{S} Бог је вели |
| ен као што га је дао Бог, трч’ у разред као да ће му тамо орден приденути.{S} Таман ће наш нови |
| е, провлачили су се из разреда у разред као — анахронизми.{S} И онда, и после у животу, били су |
| довашница, као Каона и Криваја, — цркве као градови, а ћелије као палате, једним словом: царске |
| п бисаге кад се враћа са водице.{S} Све као све, али кад дође говор о земљи, сељаци се притајаш |
| гу и Српству и човечеству.</p> <p>— Све као да сте ми из душе извадили, кликну Илија дошавши до |
| чини, мајстор Јоване?</p> <p>— Ама све као што би се пожелети могло; само ми је жао, што сви о |
| , много да пише и учи.{S} Надрикњига је као и надристолар, <pb n="63" /> кад отеше какву клупиц |
| — Земља, на којој ми живимо, округла је као каква јабука.</p> <p>— Зар? оте се једноме сељаку, |
| ертеп на једном столићу.{S} Изгледао је као црква, а имао је и звоник, на ком је висило звонце. |
| Криваја, — цркве као градови, а ћелије као палате, једним словом: царске задужбине, као Дечани |
| а извиле вите вратове трбушасте буклије као румени лабудови.{S} Овде онде заличио лимун, а у дв |
| рце.</p> <p>— Моје срце?</p> <p>— Твоје као и моје.</p> <p>— Илија, говори мало озбиљније, ја ј |
| ик Крста није скоро био тако добре воље као вечерас.{S} Викну на чељад, да се гости господски п |
| на павлака, коју за собом оставља време као своје неизгладљиве стопе.</p> <p>У целој кући нема |
| стати вазда живе и младе, свеже и росне као што сте данас вас двоје у првоме цвету.{S} Ко зна, |
| дила му свима навикама, дворила га мање као брачни друг, више као мати дете.{S} Јутром Макса ра |
| у?{S} Ја га питам, а он блене, смеје се као луд.</p> <p>— Право има да ти се смеје.</p> <p>— Не |
| ака.{S} Гледаше и слушаше: чињаше му се као да у том жубору чује по који слатки гласак своје ма |
| но топлине, пуно радости.{S} Чини му се као да би јој имао нешто пришаптати, нешто поверити.{S} |
| вом сиротанском собицом.{S} Учини му се као да виде Даницу, друга својега детињства, занесе се, |
| до сада, оживише у њему.{S} Учини му се као да види своје беле и питоме вочиће, слуша како шкри |
| акса навали на њих.{S} Ћуте, не мичу се као слике мраморне, не смеју ни да помисле на тај ужасн |
| а се од више времена у њему пале и гасе као метеори.{S} Појаве се, ишчезну, а ишчезну да му се |
| на другу страну.{S} Ето довео сам дете као златну јабуку, већ, знаш, гледали смо га као зеницу |
| још једнога брата.{S} Хоћу да се пазите као да смо вас све троје ми родили.{S} Седи, Гргуре до |
| како ти је у далеком свету...{S} Ко ће као Бог, само кад си нам се опет повратио жив и здрав.{ |
| је планине, није се тако откравило срце као у овај мах, гледећи у лице свога учитеља, лице које |
| али не отварају, гледа га само и плаче као мало дете.{S} Даница их остави, па брже ускочи у св |
| а их очи не варају.{S} Све им се чињаше као шарен сан, који никад дотле уживали нису.</p> <p>А |
| о му и шаптасмо, али узалуд.{S} Дрхташе као прут, а кад поче плакати, учитељ му рече да одлази |
| , дворила га мање као брачни друг, више као мати дете.{S} Јутром Макса рани, готово први у селу |
| а, убрисавши и последњу сузицу, не више као горски вихорић, већ тихо и питомо, као најпитомије |
| р ни измакао на вратнице, а ђаци прнуше као птице из кавеза.{S} Не прође ни један час, а већ ни |
| вим гранама, бијаху у окна прозорска, и као <pb n="118" /> једро кукурузно зрневље удараху по д |
| итрахиљом под пазухом.{S} Сви усташе, и као из једнога грла заори се: „поздрављајем!“ Свештеник |
| та! викну Ружица љутито, отвори врата и као вихор излети напоље.</p> <p>Таман Гргур отвори књиг |
| све би те утиске брзо разрадио у себи и као своје још тога дана препричао при свима састанцима. |
| д њих учинити школа и друштво?</p> <p>И као да се после ових речи оте професору Сави уздах, ког |
| асте мисли, размишљао о Вертепу, о себи као цару Петру, и о Даници као својој царици.</p> </div |
| и, браћо, данас да бирамо војводу?“ Сви као из једног грла: „Данас!“ Патријарх виче: „Прекрстит |
| могрожљивом светлошћу, свеж ваздух рези као добро ново вино, ветра ни са једне стране, па чисто |
| ћна, непобедљива — не миче се!{S} Стоји као и ово Каспијско Језеро, које никуд не отиче.{S} Чуј |
| на оба писма из недара.{S} Реци ми, али као да те твој отац Иван пита; реци ми, право.{S} Ти по |
| је до новога <pb n="36" /> лета.{S} Али као таоце мораде оставити цара Петра и његову царицу, м |
| нска патријарха, који би без науке били као ја; видео си га како је млад и без браде, али кад с |
| и учитељ и учитељка, сви се изоблачили као о благу дну.{S} Учитељ Макса извлачи из фијока и чи |
| панцима што им се кожа из далека црвени као кухани раци.{S} Још му необичнији попови у шеширима |
| е све чланове кора, а они, неми и мирни као бубице, ни лево ни десно, већ сви, као слике од вос |
| па <pb n="51" /> чим муцнеш, а он удри као вола, док те свега крвца не облије.</p> <p>— Хе, не |
| подложиш пећ, а оно се криви и витопери као луб.</p> <p>Узме књигу из руку Миланових, па је пру |
| вницом, дотле ће и б...ска црква појати као и она Саборна до Митрополије.{S} Сељаци се моле па |
| — И овог великог Словенима морате знати као Доситија.{S} Глете овај највећи словенски спев: <ti |
| мо српски народ. зар не смемо ни живети као српски народ?" суну мало јачим гласом један депутат |
| имо и знојимо.{S} Све ће нас изрезилити као кучиће па узалуд мука.{S} Док само цикне па шкрипне |
| на Штиљановића.{S} Нису то манастирчићи као наша Радовашница, као Каона и Криваја, — цркве као |
| тепу, о себи као цару Петру, и о Даници као својој царици.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ра-Мартине!“, а он ходај, скачи, мумљај као да је пореклом из хомољских јазбина.{S} А кад рикне |
| не, језик му се пресече, па ућута човек као заливен.{S} Опет прота пише...{S} Наже се поп Крста |
| е не свија, упоран, жилав, чврст, велик као Дурмитор, непроходљив као и ови дугачки венци вечит |
| ем палцем о прслук, зар вам не изгледам као сушти <pb n="84" /> професор?{S} А ко зна, шта још |
| или Миланову страну.{S} Знаш ме, ја сам као имела, морам се прикачити о ма чије стабло.{S} Доба |
| је божје опредјеленије да живим и умрем као воспитатељ српске јуности.</p> <p>Сви се на ово мал |
| живота.{S} Покојница је лебдила над њим као над дететом, годила му свима навикама, дворила га м |
| н опет к нама у село, да радимо с тобом као и до сада?</p> <p>Ивану се и нехотице нешто хладно |
| чки.{S} Здрав као вода планинска, питом као голуб.{S} Мађари, Немштина, све је то противник наш |
| е, шта си наумио с дететом?</p> <p>Иван као да се дотле са собом разговарао, па добро и не дочу |
| ије.{S} Тај ми се тренутак учини свечан као ни један дотле, срце ми јаче закуца, скидох шешир, |
| оји је бистар као суза, а лаган и течан као етирно уље.{S} А између ових здравих ђаконија извил |
| јагњешце.{S} А Гргур још свеж и трезвен као о вечери, заједно с учитељем и учитељком, сишао је |
| ише сви, а учитељ Макса, весео и блажен као малено дете, подигао чашу да наздрави своме пароху, |
| радом директору, а овај опет, беспослен као што га је дао Бог, трч’ у разред као да ће му тамо |
| то је продукција, изворност, еп узвишен као Татра, као Карпати: у пет великих, кличу и звонко о |
| и његов професор.</p> <p>А Милан?{S} Он као да се већ уморио, нестрпљиво се држи на заузетом ме |
| по Банату и Ердељу и на њега се навикао као какав стари дуја на строгости типика.{S} Изузеци би |
| припадаше; и њега је цео Лицеј сматрао као <pb n="102" /> једног од ђачких корифеја.{S} Та он |
| међу својим друговима, а читао и писао као онај најбољи другоразредац.</p> <pb n="19" /> <p>А |
| Вертепа, стао Ирод цар, па се уозбиљио као какав маторац, а према њему на левој страни, стали |
| >— Ја, Илија Милетић, па сам крио, крио као гуја ноге.{S} Али сам се и находао ноћу, па све исп |
| } Али зар да <pb n="52" /> остану ’вако као ја и ти?{S} Грехота је, жено, кад нам је ето дао Бо |
| ену хартију, ето видиш, да је све онако као што сам ја казао.</p> <p>— А шта си ти казао? упита |
| из читанке јасно и достојанствено онако као паримеје о великој вечерњи, удари прутом о сухи зву |
| ово чисто грло ношаше, запева не велико као што је велико, него и од оног највећег веће: „многа |
| ихо, мирно теку једнолични дани, слатко као у детињству, зато се многи старци, који раније који |
| рно небо исто тако непровидљиво и тешко као и њезина судбина од данашњег дана.{S} Како је још ј |
| олит је митрополит... понавља попа мало као незадовољан.</p> <p>— Митрополит је поп, к’о и ти.. |
| Само мора да је било давно, па сам мало као смео с ума.{S} Ал’ стан’, почекни мало, сад ћу се ј |
| на боље окрене.{S} Само треба да чинимо као што нам Доситије вели...{S} Ружице, читај ово (пока |
| прелазаше, нечим што је мирно и свечано као онај лик Спаситељев, с којега дуго очи не скидаше, |
| обито Гргур, сеђеху <pb n="10" /> мирно као бубице, а они старији већ су више давали себи слобо |
| <p>— Нећу ни да мислим, кад је то јасно као дан.{S} Ја вам и опет велим, да ту нема неваљалства |
| на ивици брда пред школом, и непомично као кип гледала на ону страну, где је ишчезао.{S} Беше |
| како се носи капетански, а збори мудро као какав поп.{S} Учитељ оста исто онако озбиљан: на ње |
| стионице, јавно пушење, картање, све то као живу ватру избегаваху уреднији васпитачи онога врем |
| а.{S} Поп Крста му долази, али не често као некада, отежао је, а и ослабио, што су га изневерил |
| попе, да се и тамо говори и пева, исто као и у овој нашој слободној Србији.{S} И тамо је.... а |
| баштице.{S} Пуно разнолика цвећа, исто као пре, калопер и здравац на истим местима, само су да |
| аке у једну школу, која је обично, исто као и б....ска, баш уза саму цркву.{S} У таким школама |
| живљаше, беше насред авлије, коју, исто као и муслиманске конаке, опасиваху високи зидови од ка |
| ујем отуда из школе "гласиће"онаке исто као што смо их ми од себе давали, кад би нас, несташне, |
| старом џубету, у шубари, а соба просто као турски хамам.</p> <p>Учитељ Макса привикну мало на |
| по мислим: прави ти, жив ми био, Вертеп као и до сада, па ћемо га пронети по овим нашим брдима. |
| ло-жутога липовца, меда, који је бистар као суза, а лаган и течан као етирно уље.{S} А између о |
| е, питајте, па ће се зар наћи ко ће вас као што треба обавестити.{S} Наука је наука, занат над |
| е за гору.{S} У срце му се спусти терет као највећи воденични камен из њихове поточаре.{S} Не с |
| а опсена, него исто тако истински живот као и онај горе у његовом селу.</p> <pb n="18" /> <p>— |
| жда, ја онда понела, па бих дигла главу као пауница, а ти си још гори и поноснији, не би хтео н |
| рева, намргоди се <pb n="33" /> по богу као прави цар, па онако страшан громко повика: </p> <p> |
| у ваше руке; ја познајем вас; нек’ буду као ви — остало је у Божјој руци, примети Јован после п |
| вни угао своје скромне одаје.{S} А њему као да се растворише онде зидови и кроз то окно гледа л |
| лаву.{S} Мајстор Јован живео је по њему као момак по Банату и Ердељу и на њега се навикао као к |
| ко ће лепо, и ми ћемо лепо, а ако почну као до сада, ми ћемо своју војводину привеслати Србији, |
| али ти си мој мио другар, а другари су као и родови.{S} Али ипак, мој другару, ово ти је писмо |
| о успија.</p> <p>— Што је углачала косу као утијом — зар ти мислиш, да је оно њезина коса ?</p> |
| рећи ће Гргур, који беше у истом заносу као и његов професор.</p> <p>А Милан?{S} Он као да се в |
| нахрани.</p> <p>А наши путници путоваху као на тичјим крилма.{S} Коњи товни и одморни, и кад се |
| ог погледа, зеница раширених, изгледаху као два анђелчета, два слична мириса цветка из једнога |
| ћу да ме слуша као ода, а моју домаћицу као своју матер, твоју Петрију!</p> <p>— Чујеш ли, Гргу |
| е о дрвеној самарици.{S} И Гргуров отац као да знађаше јаде и наде свога мученика, оде те поски |
| селу, па је инајет, чангризало, да знаш као воду, опет вели: не знаш!{S} Џаба се само мучимо и |
| а су им уста, а ти само слушаш и бленеш као јучерање дериште.</p> <p>Што је челенка на калпаку, |
| уставих на једном вису, на ком сам, још као клирик, више пута стајао и гледао доле на Дунаво, и |
| жице...{S} Као што видиш, ја сам ти још као неки најстарији ђак, још исто онако редовно и строг |
| манастирчићи као наша Радовашница, као Каона и Криваја, — цркве као градови, а ћелије као пала |
| авина, муње учесташе, по гдекоја крупна кап бијаше у прозор; грмљавина поче бивати све јача и ј |
| ахинално, љубио владике у руку и скидао капе свима великашима.{S} И отменим госпођама, старој г |
| дне винограде, па и ону велику, округлу капелу на једноме вису, у којој је, у прошлом веку, зак |
| ло неколико виђених коњаника: директор, капетан, свештеници и учитељи.</p> <p>Сви са својих мес |
| ат Иванов син.{S} Који но беше наш нови капетан? — То је син Иванов и Петријин.{S} Хе, хе, жено |
| то и наше дете не би могло бити поп или капетан?{S} Истина су и капетани данас појефтинили, али |
| ло бити поп или капетан?{S} Истина су и капетани данас појефтинили, али тек, тек боље живе него |
| ра, како је угледан и леп, како се носи капетански, а збори мудро као какав поп.{S} Учитељ оста |
| Подигоше напуњене чаше, куцнуше се и до капи испише.{S} Једно од попових чељади истрча у двориш |
| тренутака, кад нам је књига само увод, капија у оне чаробне светове, који су невидовни, а тако |
| љава се од граница, српска влада отвара капије на Сави и Дунаву и широм испраћа оружану браћу б |
| о и Вучић.{S} Сваки дан би прошао поред капије Вучићева конака, овда и онда проговорио коју с њ |
| ру, који имађаше радионицу ниже Стамбол-капије.{S} Деца иђаху уз оца, а радознало гледаху то на |
| адио браду и пљуцнуо.</p> <p>— На Варош-Капији?</p> <p>— Јесте тог.{S} Сигурно му знате сина, ш |
| е, па једно по подне, баш пред школском капијом, заокупе ударати у даире: „Играј ми играј, Кара |
| подне.{S} Професор Сава суморан уђе на капију.{S} Како беше пријатан јесењи дан, иђаше гологла |
| Калимегдана.{S} Пролазећи кроз Стамбол-Капију, Милан је оборио главу да не гледа непријатеље с |
| <p>— Ево ово је зевалица, а ово попина капица, настави мала вртарка, пошто се усправила и пруж |
| аше у све јачи и јачи пљусак.{S} Крупне капље шуштаху по лишћу на дудовим гранама, бијаху у окн |
| са другим, исто тако крупним али врелим капљицама, које се и нехотице срозаше низ лепе и пуно м |
| и у овом тренутку заплакало је, крупне капљице шуштаху по цвећу, а неколико, најкрупнијих, поп |
| ао испод трепавица, опазио би две сузне капљичице, које се само малко помолише, па опет уставиш |
| ник — уја! — „пензионер" с црном ниском капом, дугачким капутом, ципелама без обсеца и незграпн |
| а европску ношњу: заменити фес и шубару капом или шеширом, то беше она иста мука отоманске импе |
| мени та срећа суђена?“ У тај мах скиде капу, па се прекрсти, и с тим је све положио у божје ру |
| > <p>Сви претрну. </p> <p>— Ко не скине капу старијему, и у руку га не пољуби, први пут хапс, д |
| да се прође по селу, узме штап, кћи му капут ишчетка, постоји још који часак или оде и до врат |
| еви, десном у десни рукав свога горњега капута, и док је везао своју белу, званичну пошу.{S} Ет |
| нзионер" с црном ниском капом, дугачким капутом, ципелама без обсеца и незграпним кожним рукави |
| матере, која га наизменце љуби и кара, кара и љуби.{S} Шта пута, у први освитак, скочи да похи |
| до скамије.{S} Вођ му виче: „Играј ми, Кара-Мартине!“, а он ходај, скачи, мумљај као да је пор |
| окупе ударати у даире: „Играј ми играј, Кара-Мартине“; па јадника меду дотерали гурбети,те кад |
| зе око матере, која га наизменце љуби и кара, кара и љуби.{S} Шта пута, у први освитак, скочи д |
| о орден приденути.{S} Таман ће наш нови Кара-Мартин заурлати: ма! а директор широм врата отвори |
| директор широм врата отвори.{S} Сиромах Кара-Мартин умало се није од етра стропоштао, тканица м |
| S} Поред њих, случајно, пролазаше читав караван Хера кириџија, који на коњима ношаху у Београд |
| шеширима.{S} С горње улице слази читав караван кола, долази народ обучен и наоружан, у првим к |
| S} Камо дахија?{S} Који народ има своје Карађорђе, своје Милоше, своје устанке, тај народ има и |
| у собу: једна од највећих <pb n="21" /> карактеристика овога васпитатеља младежи беше та: шљиво |
| се и Јована столара, слила се у његовом карактеру благост и питомост с мушком збиљом и истрајно |
| неколико стручака.</p> <p>— Ево ово је каранфил, ово лепи човек, а ово жуто не знам како се зо |
| ред ограде а у средњим котурима све сам каранфил и кадифица.{S} Ружице давно прецветале, па опу |
| нам како се зове.{S} Гле како овај бели каранфилић лепо мирише.</p> <p>Рекавши то, пружи узабра |
| а жубора и борбе харемски је живот духу карика.{S} На угловима камените чесме с бакреним лулама |
| течно, као да је, путујући Банстолом из Карловаца у Земун, размишљао у колима, како ће и шта ће |
| овановој кући.{S} Још не беше стигао из Карловаца.{S} Правце њојзи у собу.{S} Сама.{S} Јуначно |
| н пред залазак сунца, стигосмо на домак Карловаца.{S} Кад бесмо на вису, с којега се стрмо слаз |
| аната, највећи на свету аукторитет беше карловачки митрополит.</p> <p>Професор Сава извади из д |
| рошлом веку, закључен с Турцима познати Карловачки Мир.{S} Народ прекрилио улице; ту оружани бо |
| тај исти мах ударише сва звона на свима карловачким црквама, запевасмо: „Тебе Бога хвалим!{S}" |
| а сишао са иконостаса.</p> <p>— Па онда карловачко пјеније, наставља Максо и не слушајући шта п |
| оказује Макса, да су лепше церемоније у карловачкој цркви, а поп мисли да нема у „христијанству |
| гура.{S} Сви су отишли на ону страну, у Карловце.{S} Гргур још на лађи замишљаше себи лепоту и |
| о они.</p> <p>— И ти ћеш ваљда с њима у Карловце?</p> <p>— Куд било, Милане; грехота је, овако |
| ајачић.{S} Хрвати врве у Загреб, Срби у Карловце.{S} У Београду се ужурбали политички кругови, |
| } Стари прота Матија Ненадовић одлази у Карловце.{S} У Банату и Бачкој установљавају се логори, |
| естрпљиви, већ се и одметнули, отишли у Карловце, и већ су у служби Народнога Одбора.</p> <p>Чи |
| p>Мајстор Јован скочи:</p> <p>— Морам у Карловце!</p> <p>И ја! викну и Сава исто тако одушевљен |
| ви митрополити, саборне цркве, Београд, Карловци, нешто велико, нешто чудно, нешто лепо, нешто |
| т!“ разлеже се патријаршија, разлежу се Карловци.{S} Нас дао Бог разоружали ћесари, па ни један |
| ичину столице патријаршиске, и ма да су Карловци место и мало, и не толико <pb n="116" /> много |
| ога века даворио се с књигом у Сремским Карловцима, а поп је из првог кола богослова, који се у |
| ало не допада.{S} Па шта учинисте сад у Карловцима? запитаће Јован.{S} Сви се и нехотице примак |
| .</p> <p>— За ово месец дана како смо у Карловцима, наставља отац Арон, каквих се чуда не наслу |
| е хе, Пожун!{S} Чујте ме, морате видети Карпате, морате учити словачки.</p> <pb n="81" /> <p>Мо |
| а, изворност, еп узвишен као Татра, као Карпати: у пет великих, кличу и звонко одјекују шест ст |
| ре сестре Јелене, с наочарима на носу и картама у сухим жилавим рукама.</p> <p>— Ручак!</p> <pb |
| ештенички.{S} Гостионице, јавно пушење, картање, све то као живу ватру избегаваху уреднији васп |
| .{S} Потрчим на Зерек старој Гркињи.{S} Карте амо, проклета бабускеро!{S} Гледамо и ја и она.{S |
| ла у своју собу, села за столићак, ређа карте — и врача.{S} Види: да се њезина другарица „прово |
| љивије, упре своје погледе у разметнуте карте.</p> <p>А у зелено двориште уђоше та Јеленина дер |
| „Врагу!“ викну Јелена, срдито и покупи карте са стола. „Тако луде, глупе, а нисам их још од ју |
| у нами говорило: боље је шест вранаца у каруца, него шест школа у глави.{S} Сад се је време пре |
| авлађиваше, као виле полетеше у најбржи кас.{S} До друге механе пробио их зној, ту их протрљаше |
| кајасима, би одавна ухватио најкрупнији кас.{S} А кад га, и нехотице, такну бакрачлијом у ребра |
| сто време хазнадар ; у руци му гломазна каса, велики ручни кош, у који ће се спуштати дарежљиви |
| нице и прчварнице с добрим ћебапчићима, касапнице и рибље чаршијице, механе са стакленим ћошкам |
| а, пијавице.</p> <p>— Плаче ли за тобом касарна, плаче, дарнуће га Милан.</p> <p>— Друго је јун |
| омрчина је.{S} А ваља пре добоша бити у касарни.{S} Мучна уредба; нигде ти, Грго, наше сеоске с |
| авати, ни што се тиче правописанија, ни касателно словосочиненија.{S} Обојица правослови, обоји |
| учитељ Макса тек сад опазио, али је сад касно, поправиће већ он ту неправду до године.{S} Жао и |
| листа.{S} Одатле се кренуше мало лакшим касом.</p> <p>Брат Иван већином ћуташе, и само овда онд |
| едљива — не миче се!{S} Стоји као и ово Каспијско Језеро, које никуд не отиче.{S} Чујете ли — Р |
| позиција.{S} Псалме читају заједнички, Катавасију певају наизменице, али <title>„Величаније“</ |
| јевали заједно.{S} Четворица их беше уз Катића, а кад један погину у тамнавском Посављу, браћа |
| и вечери?</p> <p>— Ја и професор Тома и катихета.{S} Али да знате историју ове вечери, бисте се |
| а полажем велику важност на изјасненије катихизиса, примерно поведеније, на жив пример; смотрен |
| во вито, па да можеш видети само, како, каткад по читаво по подне, сучем цеви и певам.{S} Сад т |
| ој <pb n="95" /> се види да не може.{S} Каткад се и потужи, а ја је разговорим и поутешим, а шт |
| ању чешће накашљао, <pb n="126" /> а по каткад се сети овог и онога, па му се једва чује глас, |
| ного променила, али ја ипак још умем по каткад и сувише торокати.{S} Особито кад се заборавим, |
| риџија, који на коњима ношаху у Београд катран и луч, па да тамо узму со и понесу горе на свој |
| з Новога Сада, а после њега протосинђел Каћански.{S} Не остави вам тај на миру ни деспота Ђурђа |
| Е па реците, шта <pb n="65" /> ћу?{S} У кафану нисам ни момком ишао...{S} Изволите ево овде на |
| за руку.{S} Седи, жено, не мичи се.{S} Кафе има сваки дан... па онда, оче Ароне?</p> <p>— Онда |
| <p>Кад се Даница повратила и послужила кафом, Милану је необично рука дрхтала, кад се машио за |
| носе на послужавницима слатко, ракију, кафу.</p> <p>Стари Макса удаје своју јединицу.{S} Дуго |
| Устадоше попадија и учитељка да зготове кафу.{S} Таман почеше са стаклена ормана скидати шољице |
| мишља, а Макрена оде да спреми и донесе кафу.</p> <p>Поп Арон још никад дотле није био у „Серби |
| <p>У тај мах хтеде Макрена да устане по кафу, али је мајстор Јован ухвати за руку.{S} Седи, жен |
| детиње:{S} 200 ока жита, 10 ока пасуља, кацу сира и ухрањенога крмка годишње, и дукат цесарски |
| порцулана, ножеви и виљушке од челика, кашике од жута паквона; све опрано, очишћено, углачано. |
| који, ма једанпут, ваља заитити својом кашиком.{S} Прошеније, службу, положај, па онда сањај к |
| гледате како живо веслају оним дрвеним кашичицама и час пооткидају замашније залогаје оне топл |
| ас је, мој драги мајстор Јоване, толико квара међу људима, да често сав добар усев школин позоб |
| ма, а чини ми се биће скоро и са Швабом квит.{S} А шта ту циле-миле — лагарије.{S} Ако ће лепо, |
| ј, усред слова, беше и по која сличица: квочка с пилићима ; или гусак који је вијао некаквог не |
| гласић Даничин, која, као пиленце поред квочке, скакуће поред матере, забагљива своје прљаве пр |
| а, тако ли се учи, све ћу вас у хапс, у кврге!...{S} И још, Бог те пита како га није плашио.</p |
| едном изваљеном камену седи антихрист и кези се.</p> <p>Те вечери ни једно више нити сркну нити |
| <p>— То су, децо, Краљевић Марко и Муса Кесеџија.</p> <p>— Краљевић Марко! повикаше весела деца |
| тругама сир и со, а у једној позамашној кеси бео грах.{S} У дрвеном сандучићу је скромна детиња |
| спремљено, скинули су с таваница велику кесу јабука, напунили заструг са младим сиром, извадили |
| угом низ беле образе.{S} Најзад узе она кецељицу и обриса своје овлажене трепавице.</p> <p>— Ти |
| вљашног другара, стаде, намршти се, узе кецељицу међ прсте и сву је изгужва.{S} Не обрћући свој |
| прстића непрестано чупкаше своју шарену кецељицу.</p> <p>А кад поче вечерња, мали Гргур не мога |
| а ћеш, кад ми се, невештој, час по жице кидале, а руке ми биле још немоћне, те нисам довољно сн |
| е белаја...{S} Бадава му говориш...{S}" Кидисао ли је — кидисао...{S} Кад баш хоћеш кавге, ето |
| адава му говориш...{S}" Кидисао ли је — кидисао...{S} Кад баш хоћеш кавге, ето ти је...{S} Слаз |
| азив на механском зиду два јунака, како кидисаху један на другога.</p> <p>— То су, децо, Краљев |
| три — положи!{S} Бога ми ти кажем, кад кидише Илија један, два, три — узмичи.{S} Гледајте само |
| {S} Не знам да се брат Иван опарничио с ким?</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Па што ли ће?</p> |
| ивици брда пред школом, и непомично као кип гледала на ону страну, где је ишчезао.{S} Беше сасв |
| Како је име детету?</p> <p>— Зовемо га Киран, а крштено му је име Гргур.</p> <p>— Дакле Гргур, |
| случајно, пролазаше читав караван Хера кириџија, који на коњима ношаху у Београд катран и луч, |
| а сутра.{S} Увек имај на уму ове вредне кириџије, гледај да сваки дан што добро свикнеш и научи |
| вином, погаче, заструзи с пребранцем и киселим паприкама, склоњено је да тим драже буде тамо п |
| е дрнете, к’о по Богу сад, онда горак и кисео.{S} Збогом!{S} Имам ја другова и осим вас — широк |
| читаве сахате гледа како кали ножеве и кити корице, или би отишао казасу, који онде преко пута |
| ба, кад цвета босиљак, доносила би га и китила целиваће иконе. „Чисто ми је лакше онај дан,“ го |
| Чуваћу их брижљивије него ону негдашњу китицу твојих цветака.</p> <p>— Калопер је тако обичан |
| ним фесовима, окићеним пиштољима, а још китњастијим јатаганима, сабљама и шишанама.{S} Пролази |
| овде проведосмо.{S} Дуго сам чувао ону киту цвећа на дну сандучића, дуго, дуго.{S} Сад сам га |
| и, само су имали вишњеве фесове с црним кићанкама од свилена ибришима.{S} Један сухоњав, мање б |
| ила у витицу око феса са црном свиленом кићанком.{S} Какве крупне црне очи испод високога чела, |
| ама и пљачком.{S} Још и данас има у њих кићена оружја, ножева и сабаља кованих у Дамаску и Ужиц |
| тоном, било би, био бих...</p> <p>— Дон Кихот! поможе му Милан завршити започету реченицу.</p> |
| де.{S} Бије их у путу зима и врућина, и киша и снег, и опет гмижу напред, и ништа <pb n="56" /> |
| г или га потоци разнели.{S} Пролетошњих киша да нас Бог сачува, две недеље нисам се макла испод |
| невље удараху по дашчаном крову.</p> <p>Киша падаше, а Гргур, слушајући и гледећи кроз прозор, |
| уно мирне образе Даничине.</p> <p>После кише, која потраја половину сата, Гргур уседе свога мрк |
| а.{S} У тај мах, кроз малаксало шуштање кише, зачу се велико звоно са томашевачке цркве, које о |
| аних облака, спушташе се најлепша летња кишица, која, поступно, прелажаше у све јачи и јачи пљу |
| а сунце, или у летње доба кад на њ сипи кишица, а отуд сија сунце просипљући златна пера по вед |
| тајмо ове умотворине; као биљци јутро и кишици, тако и души годи свежина даха природиног.{S} А |
| иски притисли целу околину, таман да се кишом заплачу.{S} Макса огрнуо џубе и место феса намака |
| егове струке, латински и новији немачки класици, међу којима је Клопшток са својим одама и отац |
| Србин већ је изрод,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Други припевају:</p> <quote> <l> |
| рипну зубима, стисну песнице, и поче се клети у себи: „Истераћемо вас, истерати!"</p> <p>А Гргу |
| крсти, а руке му дршћу; стоји, ноге му клецају.{S} Пошао би икони, тамо где кандиоца гору горе |
| ма троједне краљевине!“</p> <p>— Живео! кликну на то Јован, доли чашу заклопачким вином и до дн |
| p>— Све као да сте ми из душе извадили, кликну Илија дошавши до речи; од слова до слова потпису |
| .{S} Ха! (И лупнув снажно ногом о земљу кликну весело:) Гргуре, сине, јеси ли ти?</p> <p>— Ја, |
| и драга будућности српска !“ тако нешто кликнуло је у њему, и тренутно би му тешко, што своја т |
| е, а народ, готово ван себе од радости, кликташе.</p> <p>У тај мах хтеде Макрена да устане по к |
| мучи, омакне ми се па зуцнем, или само климнем главом, а отац — знаш већ његово ухо — поцрвени |
| згрчи већма уморне ножице под јорганом, климну мало главицом, већма притиште цицу к својим прси |
| одвукао под кожу?{S} Ђидо!{S} Дете мало клипка, дед, ви двојица, а ја само-сам.{S} Не боји се И |
| вих на једном вису, на ком сам, још као клирик, више пута стајао и гледао доле на Дунаво, и Бач |
| исто бели, али дрвени кров од срезанога клиса на много места попустио, па овде онде озеленео ма |
| а нагледа оних лепих дрвених сводова од клиса, онога чистога патоса од великих четвороугаоних ц |
| о живо мељу.{S} Куће, негда од брвана и клиса, сада покривене ћерамидом, а димњаци се беле изда |
| се чини да већ чују како падају брвна с клисом с црвенога крова, звона сама звоне и заједно са |
| <hi>С нами Бог разумјејте, јазици</hi>! кличе занесени професор, стиште руке својим добрим учен |
| као Татра, као Карпати: у пет великих, кличу и звонко одјекују шест стотина двадесет и једна — |
| а подне, а јасно-грли мујезини с висина кличу правовернима песму језанску, а вама, као у хиљаду |
| >— Ако, ако.{S} Ваљана хартија.{S} Само клобуке мало повеће — бар два прста више него ономлани. |
| и јаче дрхтати, па онда мало, побледео, клону на столицу.</p> <p>Попа и учитељка скочише са сво |
| ме, да се не сроза на земљу.{S} Петрија клону на кутњи праг, Иван виче: „Децо!{S} Пауне !“, пот |
| S} Тако задубљена у себе, у мало што не клону на земљу, кад је, изненадно окренувши се, опазила |
| грлио је.</p> <p>Гргур, видевши је тако клонулу, поражену, безнадежну, учини му се лепша него и |
| ј се отац јако постарио, али духом није клонуо; још је исто онако тачан и у школи и у цркви.</p |
| бразима јој се осу румен, мале јој руке клонуше, очи наводнише, не јецаше, али суза за сузом ко |
| не изусти име својега другара, а Даници клонуше руке и спусти шав на сто.{S} Лице јој се преобр |
| новији немачки класици, међу којима је Клопшток са својим одама и отац Геснер са својим идилам |
| лером и Гетеом, па чак и оном будалом — Клопштоком.{S} Ко мари за Мицкијевића?{S} Та он је Слав |
| и он седети у једној од тих чудноватих клупа и слушати наук, о ком је тако много слушао од сво |
| обе, а по подне спавају сваки на својој клупи.</p> <p>А учитељ Макса затворио се у свој <hi>пед |
| о: пред кућом, на једној старој дрвеној клупи, сеђаше једна постара жена, благог лика као у њег |
| амије: напред млађи назад старији.{S} У клупи првој до учитељева стола седело је неколико њих н |
| ихог, домаћег живота: он седи у кући на клупици поред ватре, домаћица спрема вечеру, а мали Грг |
| о си ми дошао!{S} Приђи ближе овамо.{S} Клупицу, момче!{S} Седи!</p> <p>Деца га пољубише у руку |
| говори Иван, остављајући празну шољу на клупицу.</p> <p>— Не брини се, газда Иване.{S} И мој је |
| студеним јутром, ушао у кућу, примакао клупицу ватри, сео и грејао се.</p> <p>Петрија је свагд |
| ристолар, <pb n="63" /> кад отеше какву клупицу, или здепа какву столицу, крај свему умењу.{S} |
| спаваћиви Степан и наново се налакти на клупу, на којој је дотле лежао.{S} Да је којом срећом ј |
| ла ексерчића, мали чекић, мало сврдло и кљештанце.</p> <p>Учитељ седе на своје обично место за |
| оба младића.</p> <p>— Али смо вас зато кљукали Шилером и Гетеом, па чак и оном будалом — Клопш |
| ог ибричића са параграфастим танкогрлим кљуном, подуже су се поп, попадија и учитељка одушевљав |
| е здравља, чим гране лето, притегнућемо кљусадма колане, па ћа на скелу...</p> <p>И још су се д |
| {S} Јаше Иван Здравковић своје слабачко кљусе, које понајлак граби напред ни брже ни лакше, јаш |
| а само пружим руке, а оне саме са длана кљуцају.{S} Кокице моје, кокице моје! викнем кад јутром |
| је та скупоцена ствар вазда под њезиним кључем.{S} Сада пуши, хода под стрехом и мисли: бадава |
| прошао гору, па сеоски потес у реченоме кључу, па после долом дуж ливада, па опет косом уз брдо |
| ето га Макси у госте.{S} Максо кмету, а кмет хабер свима кметовима по свима селима б...ске школ |
| оје другове.</p> <p>— Бре, бре? чуди се кмет Милија, па се јаче наже на своју кметовску палицу. |
| ; у сеоској механи никога осим викача и кмета, а често ни кмета, него само викач с крчмаром пре |
| никога осим викача и кмета, а често ни кмета, него само викач с крчмаром претреса сеоске полит |
| пштине.{S} Сутрадан а сунце над гору, а кметови и ђачки родитељи у школу.</p> <p>И сељаци, и ђа |
| сте.{S} Максо кмету, а кмет хабер свима кметовима по свима селима б...ске школске општине.{S} С |
| ја“.</p> <p>Оде Макса са Вертепом право кметовој кући, а отуда ће походити још неколике домове. |
| е кмет Милија, па се јаче наже на своју кметовску палицу.</p> <p>— А стоји ли наша земља? пита |
| се чича Милија (који се већ уабаносио у кметству), прекрстио и гледећи у чутурицу почео да ниже |
| д подне, ето га Макси у госте.{S} Максо кмету, а кмет хабер свима кметовима по свима селима б.. |
| p> <p>Штампарија „Доситије Обрадовић“ - Кнегиње Љубице ул. 6.</p> <p>Димитрија Гавриловића (пре |
| били упаљени фењери кад су прошли мимо кнежев двор, пред којим се баш у тај мах стража мењаше. |
| , Смедереву и осталим варошима и селима кнежевине Србије.</p> <p>Леп летњи дан, као увек што су |
| } Бадава се упињу Вучић и Петронијевић, кнез Милош у Загребу, кнез Михаило у Новоме Саду.{S} Шт |
| ћ и Петронијевић, кнез Милош у Загребу, кнез Михаило у Новоме Саду.{S} Шта се знало, припало се |
| ске владе и рускога конзула Данилевског кнез Михаило удаљава се од граница, српска влада отвара |
| који, већином, дођоше у Србију на позив кнеза Милоша.{S} Философ, богослов, добар Немац, а још |
| ад до сад, пожелео, погодите шта?{S} Ни кнеза, ни војводу, ни патријарха, већ само једног скром |
| њим чаша заклопачкога, па час наздравља кнезу, час новоме патријарху, час Јелачићу.{S} Мисли и |
| Србије, над којима је командовао Стеван Книћанин, бивши саветник и у то доба главним одбором на |
| беше доброга рачуна.{S} Донео сам писма Книћанину!{S} Сутра носим друга натраг.{S} Био сам и ко |
| ужнога начелства, којим се јавља: да си књажевим указом постао професор на гимназији крагујевач |
| бирчио.{S} И сад ме се не тиче нико, ни Књаз, ни патријарх: док ви расправљате велике политике, |
| аза, а недељом пред механом хвали свога Књаза са Цетиња, прича о боју на Грахову, и плаче.</p> |
| ржавни магацин, прима плату од српскога Књаза, а недељом пред механом хвали свога Књаза са Цети |
| ме чуо, попе!{S} Бога ми се не бојим ни Књаза, никога, баш никога, па ако ћеш баш ни самог дире |
| казао и казаћу, ако хоћеш, и пред самим Књазем...{S} А кога се ја бојим?{S} Јеси ли ме чуо, поп |
| .{S} Поп је отресао најлепшу здравицу и Књазу и Попечитељу, али се изненађени учитељ Макса једв |
| се не тражи ни да орете, ни да тешете, књига вам поље, и халат и занат.{S} А ко се не учи за м |
| ам пристала у сељанке ни у варошанке, а књига тако мало, све оне старе, очине.{S} По неке сам д |
| ц Геснер са својим идилама.{S} Тамо иза књига, поред онога зида без прозора, скроман је кревета |
| S} Та има то пуно тренутака, кад нам је књига само увод, капија у оне чаробне светове, који су |
| сите, читајте.{S} Пољак је, своја му је књига најмилија, најпознатија — тај му је део изврстан. |
| тако строги и неумољиви ?{S} Може ли се књига учити, а да пруће мирно расте у гори ?{S} Сирота |
| е</hi>...{S} Јеси ли ме чуо: цела ми се књига не свиди, досадна ми је.</p> <p>— Шта говориш, Ми |
| синко, ја сам човек неук, не знам много књига, али се Доситејевим књигама свако вече по који ча |
| >— Јок!</p> <p>— А ја имам пуно пунцато књига; већ сам подерала четири буквара и две читанчице. |
| вчаста боја, неколико упрљаних школских књига, а по осталом слободном простору перорезима уреза |
| собом.{S} То је једна од оних одабраних књига, што их је пре пуне две године послао Гргур.{S} Г |
| вади из долапа неколико жуто брошираних књига.</p> <p>— Ево Мицкијевићех предавања о славјанско |
| ого?{S} Благо теби кад имаш много лепих књига и добрих другова.{S} Ја овде у селу нити сам прис |
| не знам много књига, али се Доситејевим књигама свако вече по који час забавим.{S} Што их више |
| умем.{S} Шта има то толико у тим твојим књигама?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па кад је ништа, што |
| ла све успомене Гргурове: цвеће, писма, књиге, слике, отишла у кухињу и забравила врата за собо |
| пет, по својој доброј навици, прионе за књиге.{S} И дан и ноћ читао је, готово колико и није тр |
| могаше разазнати стари школски орман за књиге од оне велике пећи десно од врата, која је цела с |
| {S} На страну с њом!{S} Ја сам преча од књиге.{S} Руке доле, очи овамо — право у мене!</p> <p>О |
| проучавао обе ситне, по њега покрупније књиге, дотле је Даница читала све успомене и све тајне |
| једна на другој просто повезане најбоље књиге оновремене наше књижевности: <title>Летописи</tit |
| /p> <p>Младићи положише на сто донесене књиге, па, дватрипут понуђени, срамежљиво поседаше тамо |
| ши се, претурио је неколико листова оне књиге на столу.</p> <p>— Све ће, рекох вам, узети други |
| тије умео рећи.{S} И данас их има, који књиге пишу, ама нешто врдају, нешто увијају, да их чест |
| собу.</p> <pb n="91" /> <p>Ни сео, а ни књиге отворио, кад чу ход двојице око спољних степеница |
| о радо прилагао, кад је ваљало набавити књиге, или нову одежду, или позлаћени крст, или путир, |
| кад се професору Сави оте поглед преко књиге кроз прозор у двориште.{S} Видевши ова два млада |
| пиши, читај, да очи побеле.{S} Научисмо књиге на изуст.</p> <p>— Тако и треба, рече Иван поноси |
| а, Бога ми их не умеју онако ни они што књиге пишу.{S} Па прича, па пословица, па песама — пуна |
| и-баба</title>.{S} А на простоме долапу књиге његове струке, латински и новији немачки класици, |
| отворише се школска врата и уђе поп, с књигом и епитрахиљом под пазухом.{S} Сви усташе, и као |
| шник, у почетку овога века даворио се с књигом у Сремским Карловцима, а поп је из првог кола бо |
| ремена се данас изменила.{S} Кад сам ја књигу учио, ваљало је од јутра до мрака путовати од јед |
| и пут је ноћас шапнула у себи, пољубила књигу, и кад је пред легање стала пред икону, молила се |
| вши још једном ове речи Доситејеве, узе књигу испред кћери и стави је преда се.{S} Преврнувши д |
| е криви и витопери као луб.</p> <p>Узме књигу из руку Миланових, па је пружи Гргуру.</p> <p>— Д |
| рече Гргур, а брат му извади из торбице књигу, па је даде оцу.</p> <p>— Е де, де, насмехну се И |
| е.{S} У соби наста тишина, Гргур читаше књигу пред собом, а озго га, из оквира, озбиљно и мирно |
| ални речитатив, а он за тренутак остави књигу, полако, као стари мачор, приближи се школским вр |
| > <p>— Ја! плану Гргур одлучно, затвори књигу и с поштовањем је спусти на сто.</p> <p>— Можеш, |
| </title> Шилерове, па опет, кад затвори књигу и кани се да легне, смерно стане пред „Распетије" |
| </p> <p>— Затвори!</p> <p>Гргур затвори књигу.</p> <p>— Гледај овамо !</p> <p>И погледа онамо.< |
| злети напоље.</p> <p>Таман Гргур отвори књигу пред собом, а врата се отворише и вихор опет духн |
| итај ово, Милане.</p> <p>Милан прихвати књигу и лепо на глас читаше :</p> <p>— „Колико сам ја п |
| аља македонског, скине наочари и спусти књигу, па онда приђе к собњим вратима и отвори их.</p> |
| је жив и здрав, рече учитељ затварајући књигу, сад је прворазредац.</p> <p>— У руку учитеља, ок |
| м обојен.</p> <p>— Но, ђаче, рече давши књигу Гргуру и показавши му насловни лист, дед да видим |
| де да умакнем од њезине сенке.{S} Узмем књигу, отворим, читам у себи, читам на глас, узалуд, чи |
| , Гргуре?</p> <p>Гргур већ беше отворио књигу и не одговори ни једне.{S} Њих двојица одоше.{S} |
| Ружица љутита и плачна.</p> <p>Он опет књигу затвори.</p> <pb n="89" /> <p>— Пакостан и гадан |
| таш ?</p> <pb n="87" /> <p>Ту погледа у књигу, што стајаше пред њим отворена.</p> <p>— Брр!{S} |
| аци по који поглед, па опет брже боље у књигу.{S} Зна, као човек од искуства, да у учитеља Макс |
| , па, врло мало прибран, мање гледаше у књигу, више размишљање о оним тамним и новим питањима, |
| едва дочекавши прилику да опет завири у књигу... овде вели Доситије да су преко четрдесет дана |
| који пред дверима на глас, не гледећи у књигу коју држаше, изговори толику дугу јектенију.{S} П |
| еда у икону чело очине главе, па опет у књигу, прочита редак два, па опет се пренесе.{S} Сва јо |
| </p> <p>— Е, учитељу, да видимо и твоју књигу, подсети га поп.</p> <p>— Сутра, сутра, брани се |
| Професор, отворивши другу лепо повезану књигу, са светим поштовањем прочита ученицима својим : |
| у зачељу између кревета и извади једну књигу у тврдим корицама с црном кожом на полеђини и чет |
| их.{S} Обојица ношаху у рукама по једну књигу; по лепом повезу и формату веће осмине знате да н |
| ли и с Даницом разгледао дотле невиђену књигу, у којој, усред слова, беше и по која сличица: кв |
| и се, макар мало и расејано, у отворену књигу <title>Летописа</title>.</p> <p>Отворе се малена |
| за столом, плела, и гледала у отворену књигу пред собом.{S} То је једна од оних одабраних књиг |
| p> <p>Гргур, намрштивши се, затвори ону књигу пред собом.</p> <p>— Непрестано седети, читати — |
| еци ми, молим те, докле ћеш пиљити у ту књигу? најзад се осече Милан, довршивши оно, о чему је |
| S} Он примаче свећу ближе, узе ону исту књигу и отвори је.{S} Али у исти мах отворише се на соб |
| ситеја у издању оновременог београдског књижара Возаровића.{S} Испративши све то с најлепшим же |
| t> <div type="titlepage"> <p>142 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 142.</p> <p>САЊАЛО.</p> <p>РОМАН.</p> |
| ве је некуд нагло, све узима други вид, књижевност, школа, црква, све.{S} Нећете заћи у моје го |
| ју буршовима Мушицког, наше песме, нашу књижевност.{S} Ха, ха,ха.</p> <p>И професор, смејући се |
| повезане најбоље књиге оновремене наше књижевности: <title>Летописи</title>, <title>Србске Пче |
| во Мицкијевићех предавања о славјанској књижевности.{S} Немачки.{S} Јаки сте у немачком, носите |
| рату, Маџарима, о Војводини, о школи, о књижевности, о политици.{S} У подне за столом, Макса је |
| ичак је напред носио сандучић с његовим књижицама.{S} Они су за њим напред грабили, тихо разгов |
| ре главице, па снуждено гледају у своје књижице...{S} Као што видиш, ја сам ти још као неки нај |
| га разреда, преко ивице од оне отворене књижице пред собом, крадом баци по који поглед, па опет |
| ви, као слике од воска, забоду носиће у књижице, не мичу се, не дишу.{S} Само по гдекоји из нај |
| ли се попети на она дрва на дрвљанику с књижицом на коленима, или сићи доле у поток, па шврљати |
| прозора, стао Гргур и пажљиво разматра књижицу малене осмине, која на насловном листу има боги |
| ратак одмор, па одмах затим сваки своју књижицу: који под орах, који под брест, који тамо код к |
| ти овда <pb n="97" /> онда по коју лепу књижицу!{S} Ти си данас много паметнији од мене, знаћеш |
| лише дарове.{S} Гргур је добио најлепшу књижицу; другови је лакомо погледају, а он је крије у т |
| е још, Грго?{S} Та заједно смо се учили књизи у учитеља Максе.{S} Одох да му пољубим руку.{S} О |
| , да се једва могаху распознати слова у књизи.{S} Гргур запали свећу и навуче беле завесице на |
| а моћи бити готов са започетом главом у књизи, или ће је морати довршити тамо по вечери.{S} Па |
| еви!{S} Видели би непријатељи Славјана, ко је Рус.{S} Дижи Волгу, Дњепар, изведи све степе, цео |
| јест — ко опљачка свога рођенога брата, ко комада Пољску, и опет ти кажем: није Славјанин !{S} |
| учитељ да праве опозицију.{S} И доиста, ко је о божићним вечерима дошао у онамошња села, могао |
| е Србе.{S} Србија је с оне стране Саве, ко хоће да је Србин — онамо!“ Ето тако бесни Грабовски |
| угасих свећу пред собом.{S} А знаш ли, ко беше богиња?{S} Миланова сестра.</p> <p>— Ружица?</p |
| рима.</p> <pb n="88" /> <p>— А знаш ли, ко станује иза тих прозорчића?</p> <p>— Не знам.</p> <p |
| бице, тек да не помру од глади.{S} Али, ко ти је само данас попечитељ просвете?{S} Него, боже з |
| -Ивану уставише речи у грлу. „Боже мој, ко ли ће то жив дочекати“, помисли у себи. „Да ли је ме |
| зе ама ни оволико!{S} Нико није пропао, ко је света видео.{S} Ако зашто и наше дете не би могло |
| <p>— Не.{S} То је туђе, а учитељ рече: ко у туђе дарне...</p> <p>— Ово није туђе, прекиде му г |
| ева Српства.{S} Боже мој, рекох у себи: ко не би био Србин, кад нас је Господ дао овако личних |
| есто причао о Марку.</p> <p>— А погоди: ко су она деветорица, па онај стари пред њима у дугој с |
| <p>— Кажи ти, Јанићије, продужи учитељ: ко се родио на Божић ?</p> <p>— На Божић се родио Госпо |
| од, ја не знам шта је то, метод је рад; ко не плеви од јутра до мрака, не ишчупа после коров ни |
| чи онај што и зна, без муке нема науке; ко у младости хладује, у старости гладује....</p> <p>— |
| S} Рече кад је полазио: учите се, децо; ко учи онај што и зна, без муке нема науке; ко у младос |
| Онда ћеш за дело прочитати сваку речцу; ко зна,можда и више него цигло један пута.{S} Зар мисли |
| p> <p>— Срби, Хрвати, Бугари — сила!{S} Ко каже <pb n="77" /> да смо мален народ!{S} Варање, из |
| све стране...{S} Живело Славјанство!{S} Ко каже да смо ми народ мален...{S} Ми народ мален?{S} |
| S} Попина су деца само добри ђаци...{S} Ко ништа не зна...</p> <p>— Ништа и не вреди, дода Дани |
| е си и како ти је у далеком свету...{S} Ко ће као Бог, само кад си нам се опет повратио жив и з |
| и пушта и у професорска „сословија“.{S} Ко зна?{S} Можда има протосинђел и право?{S} Узме табак |
| Наука је наука, занат над занатима.{S} Ко хоће да је учеван, да зна што треба да зна, ваља мно |
| работа.{S} Па још на данашње време.{S} Ко није децу учио, не зна шта је посао.{S} Ту треба стр |
| S} Ја ћу ти већ писати.{S} Надај се.{S} Ко зна, можда ћеш ти данас сутра бити и у Београду.{S} |
| з најуђе кровињаре излазе први људи.{S} Ко ти беше отац Доситејев; можда му се једва знађаше им |
| ије бојати празне и гладне старости.{S} Ко не уме себи бити пријатељ, бадава мудрост, бадава св |
| па чак и оном будалом — Клопштоком.{S} Ко мари за Мицкијевића?{S} Та он је Славјанин — шта мож |
| ...</p> <p>— Право је и казао, децо.{S} Ко се лењи, никад неће стећи крова над главом.{S} Труди |
| , љубаве ти, нек се учи адвокатлуку.{S} Ко се данас уме бранити на суду и путу, тај зна да је ж |
| сте данас вас двоје у првоме цвету.{S} Ко зна, можда ће се и из вас... зли ништа, ништа ; ни с |
| p> <p>— Мали народ — без будућности?{S} Ко вам вели то ?{S} Лаж, лаж... децо моја, лаж!</p> <p> |
| <p>Русија није Славјанин, јест, јест — ко опљачка свога рођенога брата, ко комада Пољску, и оп |
| данас?{S} Има их у сваком трећем селу — ко би запамтио имена толиким учитељима.{S} Е сад да неш |
| ухапшен!</p> <p>Сви претрну. </p> <p>— Ко не скине капу старијему, и у руку га не пољуби, први |
| е темеље његова „воспитанија“.</p> <p>— Ко се усуди из школске авлије, без мога знања, наглашуј |
| иче.</p> <p>— Тебе ни најмање.</p> <p>— Ко зна.</p> <p>— Ја знам.</p> <p>— Ти знаш; а ја ти опе |
| ст исто онако тужно и чемерно.</p> <p>— Ко још верује у виле и вилинске зборове?</p> <p>— Ја! п |
| !</p> <p>Сви још јаче задршћу.</p> <p>— Ко не буде знао лекцију, сви да знате, — ја ћу му судит |
| ола даде знања „сваком Србину нужна“, а ко те пита којим путем, како...</p> <p>— Као да ми узес |
| о, све је то нека сорта ортаклука.{S} А ко је сиромах, к’о <pb n="120" /> по Богу ја, а жели да |
| има један учеван из твога колена.{S} А ко да ти зна, газда Иване; из најуђе кровињаре излазе п |
| реше Јанићије. '</p> <p>— Тако је.{S} А ко је била мати Христу Спаситељу, кажи нам ти Крста!</p |
| , књига вам поље, и халат и занат.{S} А ко се не учи за младости, у старости ни довека.</p> <p> |
| оситеј", да видимо какав си читач.{S} А ко вам је био учитељ?</p> <p>— Господин Макса, рече Грг |
| као сушти <pb n="84" /> професор?{S} А ко зна, шта још може бити од овога ђиде!</p> <p>— Још м |
| се скаменише.</p> <pb n="11" /> <p>— А ко буде дирао у туђе, или другога ударио, нека ми и не |
| на девојчица.</p> <p>— Знам.</p> <p>— А ко те је учио?</p> <p>— Баба.</p> <p>— А знаш ли <title |
| свога оца, обори очице, и да му је онда ко пажљивије погледао испод трепавица, опазио би две су |
| ножице, па мало богме и кртинице — има ко и њу милује.{S} Једну калајлију у врх, а другу у дну |
| ало и покартали „пунишака", тек да виде ко ће добити, али од дужег времена ни то не „упражњавај |
| га тога бити, Боже, Боже мој?.{S} Да је ко у тај мах прошао близо поред њега, чуо би дубок, скр |
| моји.{S} Каже мени, али шта нас се тиче ко је казао, кажем теби ја, ја Милан, мајстор-Јованов с |
| p> <p>— А зар га мислиш не бије?{S} Али ко ће, бабо, ућуткати оног пустолова.{S} Знаш ли, вели, |
| а цео збор запева: <hi>Шедше трије цари ко Христу со дари</hi>...</p> <p>А кад престаде ова црк |
| не разумете, питајте, па ће се зар наћи ко ће вас као што треба обавестити.{S} Наука је наука, |
| <p>— Један да ради земљу, да буде сељак ко по Богу ја, а овога (показав руком на Гргура), рад с |
| id="SRP18880_C12"> <head>XII.</head> <p>Ко није о јесени путовао кроз поље, кроз гору, тај не з |
| беху и старији и развијенији, и јачега кова и грађе степенитији. <pb n="100" /> Знало се за св |
| ма у њих кићена оружја, ножева и сабаља кованих у Дамаску и Ужицу, и синија бакрених, и топуза |
| с стећи пријатеља, па зато их ваља себи ковати јоште из малена.{S} Па да се главом не шалите, н |
| миловаше се и убише мученика.{S} Тодора Ковачевића, старца од седамдесет година, ухватише, прив |
| илан, који је већ био постао нестрпљив, кога је увек могло да раздражи Илијино мешање у свашта, |
| незахвална, да сам обрнула главу ономе, кога не треба заборавити.</p> <p>„Да ли ти се, добри на |
| сле ових речи оте професору Сави уздах, кога толико покрио беше, да га ни сам мајстор Јован ниј |
| ако хоћеш, и пред самим Књазем...{S} А кога се ја бојим?{S} Јеси ли ме чуо, попе!{S} Бога ми с |
| Зато њега нећемо ни питати.</p> <p>— Да кога ћемо питати?{S} Ваљда оне доле великаше што се кољ |
| то не ?</p> <p>— На Маџаре?</p> <p>— На кога било, у помоћ својој рођеној браћи.</p> <p>— Засвр |
| молим да га Бог узме у заштиту.{S} А од кога ?{S} Од мог доброг оца, од нашег учитеља, коме смо |
| између неба и земље.{S} Ужасно, гдегод кога стигоше, повешаше.{S} Шта је с твојом ногом?</p> < |
| ачан народ руски, који ће љубити нас, и кога ћемо обгрлити ми, ми њихова потиштена браћа...{S} |
| Урал, све изведи на границу...{S} Ради кога?{S} Да спасеш грешну Европу од белаја.{S} А кад сл |
| кусни Максо у длаку је умео прорачунати кога ће дана походити његову школу.{S} А ето се сад пре |
| толом.{S} Ја волим певање.{S} Кад видим кога да ради и пева, а мени чисто срце заигра, подмлади |
| ан Гргур једва овда онда осмели се да у кога погледа; само да није строгога лика учитеља Максе, |
| ш: би ли и ти мало на ону страну, да те когод позове?</p> <p>— А зашто не ?</p> <p>— На Маџаре? |
| о ја знам, има рука работу...{S} Да нас когод не чује. (Ту Милан смотрено погледа на једну и на |
| јобичнији, њему је био читав мали свет, код којега је вредно зауставити се, испитати га.{S} А н |
| д задњих столичних ногу.{S} Према њему, код прозора, стао Гргур и пажљиво разматра књижицу мале |
| с раскида.{S} Ја сам додуше посирома ; код мене неће уживати не знам шта, али како буде мојој |
| пуна велика чинија кромпира с месом.{S} Код мајстор-Јована беше тачно утврђен јеловник.{S} Осим |
| а из Србије.{S} 21 августа велика битка код села Перлеза; ту пролише своју драгоцену крв најбољ |
| ахранила живину, па тамо у кухињи стала код огњишта; чека да се разгоре сирове цепљике, па да с |
| уграбила из чиније, кад сам сама остала код стола.{S} Загризни само, пун је пекмеза.{S} Волеш л |
| и, већ савише право под велике брестове код кошева, да у дебелом хладу мало одахну и шареним ма |
| њим, право у школу.</p> <p>Учитељ стаде код стола, на ком је свећа горела.{S} Ђаци стоје мало п |
| у пољубим руку.{S} Остасмо цео дан онде код суднице.{S} Кад би пред мрак, а преда ме стари Степ |
| откинула, кад би случајно и ти био онде код ограде.{S} Мерим и мерим, и толико сам себична и не |
| а ми говориш.{S} Ја ћу како ја, како је код паметна света, а неће ми још уливати памет геаци.</ |
| час гледаше у ђаке тамо с друге стране код леве певнице, час се осврташе у старије ђаке, руке |
| вимо кости овде, да нас заједно сахране код покојног проте.</p> <p>— Максо! узвикну поп Крста, |
| Хода по соби, мисли и мисли, прислушне код врата, па како ништа не чује, оде опет к прозору и |
| ан, где да сместиш дете?</p> <p>— Ја се код куће договорих с газдарицом, да те молимо да га при |
| божје мудрости.{S} Па још данас, кад се код школе и цркве искупило мало и велико.{S} Школско дв |
| осмај, широм по Шумадији.{S} Уставио се код свог сеоцета на брду, походио брижне родитеље, па с |
| то, свугде ћеш наћи солидарности, па и код самих халваџија, само не у нас професора...</p> <p> |
| Сутра носим друга натраг.{S} Био сам и код Блазнавца и с њим сам се познао.{S} Познанство, при |
| школског ваздуха.</p> <p>А кад су били код баштенских врата, Даница позове унутра свога новог |
| мењаше.{S} Одседну у једној гостионици код Батал-Џамије.</p> <p>Сутрадан се рано дигну Иван па |
| олским звонцетом.{S} Преброђујући поток код новога моста, чешће је погледао на школско брдашце, |
| јице научи више слушајући, него цео дан код куће читајући.{S} Илија је из оног кола ђака, које |
| Међутим је њезин брат у другој соби сео код стола, отворио најновији <title>Летопис</title>, па |
| еје се он мени, него теби и онима онамо код града.{S} Мари он за сву ту вашу петљанију.{S} Воле |
| ао за три и по швапска кревета.{S} Тамо код иконе висе скорашњи венчићи од смиљките и босиока.{ |
| оји под орах, који под брест, који тамо код кошева, док не огласи звечка школски час.</p> <p>Ка |
| огме размислити: да ли дете да задржимо код куће или да га шиљемо даље у школу.</p> <p>— Ја, сн |
| а.{S} Пожури се...{S} Иван је поцигурно код куће; били смо заједно на горњој воденици.{S} Па до |
| га је дотле пажљиво читао, метне залогу код Александра краља македонског, скине наочари и спуст |
| реса сеоске политике: до подне се греју код оне велике ластрене пећи насред собе, а по подне сп |
| зда Иване.{S} И мој је син свршио школу код велике цркве, па сад, како ти се чини, ја велим да |
| .</p> <p>Иван и Петрија још дуго сеђаху код ватре.</p> <p>— Па шта ти велиш, жено? говораше Ива |
| аку рану у ногу.{S} Однеше га у болницу код великога логора, у селу Томашевцу.</p> <p>Лежи Гргу |
| а то називаше својом „вселеном“.</p> <p>Код прозора прост, дрвен сто, покривен великим белим та |
| им гуњевима, па оним опанцима што им се кожа из далека црвени као кухани раци.{S} Још му необич |
| е, чела ониска, очију живих, малених, а коже на лицу ишаране многим ситним мрштинама.</p> <p>Ку |
| ка, па удри овога сотону; једва је живе коже умакао.{S} Гледаоци изван себе од радости, што су |
| у ишла су два чобана, увијена у јагњеће коже, с белим шубарама на глави и пастирским палицама у |
| тако добро намештена леђа ђаволу, да из коже искоче од радости, па се грохотом смеју и за трбух |
| ом на полеђини и четвороуглом од црвене кожице, на којој се виђаху упечаћена позлаћена, али дос |
| путом, ципелама без обсеца и незграпним кожним рукавицама у зимње доба.{S} Шта ћемо, тако је ко |
| е бери бригу.</p> <p>Ту извади и отвори кожну бележницу.</p> <p>— Отиди или пиши мојима у село, |
| и једну књигу у тврдим корицама с црном кожом на полеђини и четвороуглом од црвене кожице, на к |
| <p>— Ружица главом.{S} Увукла ми се под кожу, у крв, у главу, кудгод крочим нигде да умакнем од |
| о, жилаво, као да си камен подвукао под кожу?{S} Ђидо!{S} Дете мало клипка, дед, ви двојица, а |
| љадословија, од свију обстојателстава, која би пагубно могла содјејствовати.{S} Прва је регула |
| pb n="137" /> то су његова прасвојства, која му никад нико није спорио.</p> <p>Већ су се пењали |
| попадија и остала чељад, па и учитељка, која је много раније дошла, да и она присуствује првој |
| мишљање о оним тамним и новим питањима, која се од више времена у њему пале и гасе као метеори. |
| им крупним очима погледа према вратима, која се отворише и унутра уђоше оба млада господина, шт |
| Врата оставише отворена.</p> <p>Јелена, која је једва дочекала, да јој се с врата скину дерлади |
| на, коју је предосећала Даница, не она, која вечном свезом спаја два младачка срца.{S} Крадом ј |
| огаше да размрси нова укрштена осећања, која навалише на његову топлу, радозналу душу.{S} Говор |
| ику таблу, па ону икону између прозора, која се није дала разазнати.{S} Учини му се све то тако |
| њиге од оне велике пећи десно од врата, која је цела састављена из зелених углађених каљева.</p |
| <p>И Илија, затворивши неспретно врата, која су, ненамазана, врло досадно цврчала, изгуби се у |
| оче му свитати, разгаљивати се маглица, која ју је дотле обузимала.{S} На безазлено срдашце нав |
| ош она иста брбљива и несташна птичица, која исто онако цвркуће и скакуће, као што је била онда |
| ати у очима.</p> <p>Али мала девојчица, која већ дотле позатвара сва крила, горња и доња, није |
| ака, спушташе се најлепша летња кишица, која, поступно, прелажаше у све јачи и јачи пљусак.{S} |
| /p> <p>Сва тројица изиђоше на враташца, која су обично несносно шкрипала при отварању и затвара |
| ина кћи.{S} Маши се руке старе госпође, која, уморна, усили се да се осмехне, а њезино дете, не |
| је безбожник, а нема под небом нације, која више Бога помиње: он воли и цркву, воли и попа; чи |
| и!{S} Љутито баци креду на школско тле, која прште у мале комадиће по свима крајевима собе.</p> |
| ења, а горе на зиду, са једне тисовине, која се једва дала домашити, очепи малу гранчицу, и све |
| пажљиво разматра књижицу малене осмине, која на насловном листу има богињу са лиром у десници р |
| је и запиткује, час се врзе око матере, која га наизменце љуби и кара, кара и љуби.{S} Шта пута |
| pb n="62" /> момци увече немају вечере, која им је у осталом са свим излишна, јер како се по по |
| а <pb n="13" /> позамашне кришке прохе, која мало пре извађена из пећи, пушаше се и мирисаше.</ |
| н и торокљив, игра се око живе ватрице, која пуцкара; час око њега поскакује и запиткује, час с |
| рне образе Даничине.</p> <p>После кише, која потраја половину сата, Гргур уседе свога мркова и |
| А још лепша у селу у брдима, у природи, која је највеличанственије и најразумљивије јеванђеље б |
| званичне дужности, за коју сте плаћени, која вас храни и одева?</p> <p>— Богме је до зла бога н |
| е, а младо срце не може да одоле зебњи, која мало по мало прелази у страх.{S} С леве стране, пр |
| то и свој једнокрвној славенској браћи, која живе у границама троједне краљевине!“</p> <p>— Жив |
| Зато, благодареније буди Богу на срећи, која ми је већ у рукама, ја се нећу <pb n="43" /> мицат |
| Томашевцу.</p> <p>Лежи Гргур у болници, која беше смештена у варошкој кући, пружио увезану десн |
| ну стола, па би нешто шапнула учитељци, која би се на то само насмејала, али би се ипак и сама |
| ру, то јест додадоше још једну ка оној, која је, по старом српском обичају, још од јутрос поста |
| Прости, замислих се мало својом бригом, која ми одузе и снове и глад.</p> <p>— Питах те: шта си |
| ко лепо, тако благо, преображено тугом, која је старом учитељу натерала сузе на очи.</p> <p>— О |
| се повео за срцем, него правце стазом, која води горе у његово село.{S} На једном савијутку, г |
| од само село а одатле уз брдску стрмен, која је окрчена и испресецана оградама.{S} А кад преста |
| , а још више онај танки гласић Даничин, која, као пиленце поред квочке, скакуће поред матере, з |
| мала царица, одговори Даница полумазно, која се некако једва виђаше иза попова џубета.</p> <p>— |
| г.{S} Из кухиње чује се учитељкин глас, која спрема ручак, а још више онај танки гласић Даничин |
| .</p> <p>Ту обојица почеше сркати каву, која се пушаше.</p> <p>— Даклем, рад си Гргура да дадеш |
| умије се.{S} Па онда је стао на траву, која се модраше дуж обале с једне и друге стране, гледа |
| у, а сувоњавим ручицама загрлила мачку, која се стрпљиво предала својој судбини, чекаше да ту м |
| а по више села шиљу ђаке у једну школу, која је обично, исто као и б....ска, баш уза саму цркву |
| н, струје певне и ветрне, еолову харфу, која тајанствено чарним звуком извија најлепше песме ср |
| прстима, у ту његову отворену ћелијицу, која је тесна, али коју он ипак за то називаше својом „ |
| један једини пут не помисли на Даницу, која је, запрепашћена, стајала на ивици брда пред школо |
| своју замишљену главицу и виде Даницу, која му трчаше у сусрет.{S} Кад је стигла до њега, даде |
| стари уча погледа мало оштрије Даницу, која се одмах дигну и оде из собе.</p> <p>— Да ми кажеш |
| ара Петра и његову царицу, малу Даницу, која је готово болесна била што је њезина улога сасвим |
| а ступи Гргур, погледа своју другарицу, која погледа и њега својим лепим крупним очима, погледа |
| ће нас прегазити, чељуст, <pb n="78" /> која ће нас попити!...{S} Ми — мален народ... како реко |
| њушницу и надгледа стоку, <pb n="49" /> која је у кућној огради, затим би, освежен студеним јут |
| е свуда зло, у туђини још понајгоре.{S} Која меџедија неће шкодити...{S} Боже здравља... ја ти |
| аоне црте за игру с пасуљима, шах-табла која се зове „мицаљица“.{S} На зиду прилепљена нека све |
| {S} Често је исто тако суморно у прсима која је прострелио јад.</p> </div> </body> </text> </TE |
| свашта, и у ствари које зна, и у знања која не разуме.</p> <p>Даница, поверљивијим погледом, у |
| поп, а овамо не би био с раскида, да и која више падне у његову похвалу.{S} Уживао је у тој сл |
| ест кућа, дозволио би да се што кусне и која попије. „С пуним се стомаком не пева“, говорио би |
| и и старо и младо, да ће се пробеседити која паметна или испразнити по једна или две, е онда ће |
| узима се за цркву, а омакне ли се којом која неодмерена плане, скочи са својега места, изговори |
| нули, учестале прошевине и отмице: мало која поличарка да ће остати у своје матере.</p> <pb n=" |
| књигу, у којој, усред слова, беше и по која сличица: квочка с пилићима ; или гусак који је виј |
| учитеље, наше наставнике, и за господу која се стара за нашу омладину", док ти зајекну „дан!“ |
| то нисам више оно „торокљиво чегртало“, које те је толико пута узнемиривало, вукло за собом и п |
| е среће од овако чистих и невиних суза, које се за нас пролију?{S} Само је онај био срећан на з |
| школе, фамулус чисти неколико пловака, које падоше на жртву данашњој школској свечаности.{S} С |
| итајући.{S} Илија је из оног кола ђака, које је данас изумрло, а и онда, у њихово време, провла |
| Вертепа, па поче одоздо мицати луткама, које су биле на жицама.{S} Гледаоци се сви примакоше ве |
| брвама, грчевито стиште хартију рукама, које су почеле све јаче и јаче дрхтати, па онда мало, п |
| купити пастири, приближише се јаслама, које стајаху на средини; појавише се и анђели у белим с |
| аге му се слике појављују у успоменама, које, као никад до сада, оживише у њему.{S} Учини му се |
| к се други сметењаци товише на платама, које ако сам ја заслужио, тако су и они.{S} Па још толи |
| исто тако крупним али врелим капљицама, које се и нехотице срозаше низ лепе и пуно мирне образе |
| да и слуша, груди му се шире радостима, које до сад није уживао, отвори уста да и он с осталима |
| ли без оног ружичног и топлог трептања, које му отоич засењаваше очи.{S} Гледа и гледа ; колико |
| а гледаоце, па које збиљом свога гласа, које мрким погледом поврати потребну тишину.{S} Пастири |
| у се велико звоно са томашевачке цркве, које оглашаваше вечерњу.{S} Он се прекрсти, мољаше се с |
| зиме прочитаћу вам и превести све ове, које сам још у Пожуну побележио.{S} Ехе хе, Пожун!{S} Ч |
| а после их је једва и видео кроз сузе, које му овлажише очи.{S} У тај пар дође шегрче; позва г |
| поредо лете и оне миле невидљиве слике, које им загрејаше њихове младачке душе.{S} Гргур лепо в |
| господо.{S} Рекох ли вам ја, ниче семе, које је посејао велики Доситије.{S} Ходите.{S} На ти, с |
| молим, да им благодарим за све старање, које онако сиротни непрестано имађаху о мени...</p> <p> |
| и баш морала бити деоба Пољске? питање, које се и нехотице омаче Гргуру.</p> <p>— Деоба Пољске. |
| тачно да ока-чествује друштвено стање, које би онда настало.</p> <p>— Знате шта би било, умеша |
| е Иван Здравковић своје слабачко кљусе, које понајлак граби напред ни брже ни лакше, јаше, а он |
| епавица, опазио би две сузне капљичице, које се само малко помолише, па опет уставише, јер је л |
| Јован, и поче сипати вино у чисте чаше, које је међутим донела Макрена.</p> <p>Професор Сава пр |
| м је нешто друго облагорођавање нарави, које су Србина, као ристијaнина, достојне.{S} Ја полаже |
| д чути, ми смо, хвала Богу, сви здрави, које исто и теби од свемилостивога Бога желимо.{S} А и |
| иране лепоте.{S} На коњу је, па сељаци, које сусреташе, и не могаху видети, колико је личан и в |
| сле Германци.{S} Ми!{S} Слепци, слепци, које треба водити.{S} Свршити гимназију у Србији, не зн |
| чедо, и не оста места на лицу његовом, које није више пута изљубила, а све кроз полуплач говор |
| ешећи се, а у Светом Писму стоји: дрво, које рода не носи, сече се и „во огањ вержет сја!“ Ђак |
| а не појави близу њих и остало друштво, које дође да види Порчин гроб.{S} После неколико тренут |
| е!{S} Стоји као и ово Каспијско Језеро, које никуд не отиче.{S} Чујете ли — Русија је силна!{S} |
| ре свега добар домаћин, па је и у селу, које се на њега угледа, пуно добрих домаћина.{S} Он сам |
| <p>Гргур беше изузетак; које по рођењу, које под утицајем честитога Максе и Јована столара, сли |
| обом понео.</p> <p>Гргур беше изузетак; које по рођењу, које под утицајем честитога Максе и Јов |
| им оштрим оком, да су круне предмети за које и сељачко око радије замиче него за шубару.{S} А м |
| , о „очишченију грјехова", о грешницима које чека страшни час „смерти“, и о праведницима, који |
| тељ Макса привикну мало на гледаоце, па које збиљом свога гласа, које мрким погледом поврати по |
| мах, гледећи у лице свога учитеља, лице које је вазда покривала студена строгост, а сад је тако |
| а три места прихвати и пришије дугменце које је отпало.</p> <p>У који мах велики сахат на дувар |
| косе, румених, али дебелих усана, кроз које провирују рехави предњаци.</p> <p>— Добар дан, гос |
| мирно виче да све надвиче : „Све ствари које је Бог створио, а људи нису предругојачили, зову с |
| ажи Илијино мешање у свашта, и у ствари које зна, и у знања која не разуме.</p> <p>Даница, пове |
| и већ у напред осетите на језику сласти које вас очекују, па једва чекате да поп благослови.{S} |
| зидова, као да вам приповедају сладости које се сањају, а можда и уживају, у тим забрањеним рај |
| напише велико добро или нулу, или друго које дотично слово према изврсности рукописа, па онда у |
| дотле лежао.{S} Да је којом срећом још које дуванско влакно у окорелој дуванкаси, он би већ до |
| собици, остави <title>Плутарха</title>, којега је дотле пажљиво читао, метне залогу код Алексан |
| лед препун благости и мира, у оно лице, којега се утисак или дуго или никад не заборавља.</p> < |
| м збиљом и истрајношћу у свакоме послу, којега се прихвати.{S} Ако се по каквом научном предмет |
| унапред се тако рећи одлучило шта ће од којега бити.{S} Великаши су их призивали у своје оџакли |
| чнији, њему је био читав мали свет, код којега је вредно зауставити се, испитати га.{S} А најве |
| иса опазише своје село.</p> <p>Село, из којега је Гргур, мало је у страни, не види управо шумад |
| и и умре, а удовица се преуда у село из којега је доведена.{S} Сам Иван оста старој мајци да је |
| ри пут, па онда, не видевши никога осим којега пупавца или плашљивца зелембаћа, покри десном ру |
| огледа изнад себе.{S} На брдашцу, преко којега се бељаше утапкана стазица, којом се слази на по |
| но и свечано као онај лик Спаситељев, с којега дуго очи не скидаше, а тако пријатно и миомирно, |
| омак Карловаца.{S} Кад бесмо на вису, с којега се стрмо слази у прву улицу, а ја се скидох.{S} |
| ло добро, а од како смо почели заводити којекакве западне, можда римокатолическе измишљотине... |
| ису једнака; роди се то тако погдекоје, којем се не да по туђој мудрости“.{S} Само је мала Дани |
| и дуготрајније.{S} Протосинђел Гаврило, којем је једном приликом о том помињао, рече, да су ств |
| дванаест, и њих двоје седоше за сто, на којем се пушаше слатки купус са јагњећим месом.</p> <p> |
| се не разболиш.{S} Ето сам опет почела којешта говорити; има право отац што ми каже: да би бил |
| може да одвоји ока од српских крајева, који се виде с једне стране до Мораве, с друге до Колуб |
| цима, а поп је из првог кола богослова, који се учише у београдској семинарији.{S} Доказује Мак |
| ок, за једну главу виши од свога друга, који је више дежмекаст, округлијих образа, учешљане, го |
| уна заструга бело-жутога липовца, меда, који је бистар као суза, а лаган и течан као етирно уље |
| надао за њима и неки њихов друг Илија, који је годинама скоро два пут старији, често иде са њи |
| пролазаше читав караван Хера кириџија, који на коњима ношаху у Београд катран и луч, па да там |
| а дође к себи, па потрча пред коњаника, који је већ дотле био улегао у двориште и сјахао.{S} Љу |
| , на којој је печат протин: два анђела, који држе цркву, а оздо начелна слова његовога имена.{S |
| То је био прст неког невидљивог анђела, који га дотаче, који, можда без престанка, лебди над ње |
| у Максиној соби; а стари учитељ Никола, који је свима „попечитељима“ и „совјетницима“ био учите |
| есор је Сава из оног првог кола Србаља, који, већином, дођоше у Србију на позив кнеза Милоша.{S |
| Доситије умео рећи.{S} И данас их има, који књиге пишу, ама нешто врдају, нешто увијају, да их |
| ји не имађаху од срца порода.{S} Онима, који су га имали, и само се каже.{S} Јаше Иван Здравков |
| тал-џамију и разговарао се са сељацима, који довлаче дрва и пиће на чаршију; имао је макар по ј |
| ер је једини био међу својим вршњацима, који француски језик понајвише имађаше у власти.{S} Иде |
| страшни час „смерти“, и о праведницима, који ће, у слави небеској, седети с десне стране Бога о |
| рушкама, срете старог фамулуса Степана, који сеђаше на узвишеном корену старог изгорелог дуба.{ |
| аву нагао на јастучић од дебела платна, који је такође испуњен сламом.{S} Пред собом имађаше но |
| ану, већ нашао некаква сељака из Рушња, који тражи стоку, па одуљио с њиме разговоре.{S} Оде и |
| , или изопачен одломак каквога тропара, који је чула у школи и цркви.</p> <p>А ђаци у школи сед |
| ту — нико и не гледа у Даницу и Гргура, који, пуни чуда, блену, стрепе, плашише се готово, не д |
| а, рекоше сви у један мах, осим Гргура, који је о томе само мало слушао, али још ништа није учи |
| иље у њу хладне прилике другога живота, који у овај мах пирну својим студеним врховима.{S} Уста |
| жа да не падне на снажно недро младића, који је одавна господар њезинога срца, а који јој се у |
| љак, који држаше за руку свога синчића, који под пазухом имађаше буквар.</p> <p>— Доведох ти де |
| ића, него четири васеленска патријарха, који би без науке били као ја; видео си га како је млад |
| о чудноватој упорности човечјега духа, који се противи старим навикама, да стара знања попуни |
| који дишу духом народним, који га љубе, који пишу о њему, којима кроз сваку врсту бије светлост |
| ду, он спокојно лешка и гледа у зољеве, који зује око стрехе и главама туцкају о дрвене ступчић |
| нице, изнад главе држе запаљене лучеве, који тајанствено обасјавају цело пространо двориште, а |
| љку, у незнане бројеве, и у оне тегове, који му тим већма завртише главу, кад им учитељка, пре |
| амо увод, капија у оне чаробне светове, који су невидовни, а тако топли и блиски, разговетни и |
| за срце, да си и заборавио нас сељаке, који смо на раду од јутра до мрака, па и не можемо бити |
| евима.{S} Рајевима рекосмо, али за оне, који у миру траже хране душама; пријатељима жубора и бо |
| ини вам се зажмирио, па сања, сања сне, који би зацело били снови, да га час по не увери остали |
| је, да добро притвори школске прозоре, који су, обично, по цели дан били отворени.{S} Мали Грг |
| сад је у дубини душе осетио оне мирисе, који су одавна, неопажени и неуживани, кадили младачку |
| а цркве.{S} То је дом свештеника Крсте, који је у селу најдавнашњији староседилац.{S} Од како ј |
| еког невидљивог анђела, који га дотаче, који, можда без престанка, лебди над његовом сиротанско |
| е... па песнике, па све списатеље наше, који дишу духом народним, који га љубе, који пишу о њем |
| } Чинио сам и туђину, а нек’мо ли теби, који си ми толико пута учинио добра, кад оно радих с пр |
| можемо бити тако чисти и лепи, као ви, који живите само на доколици.{S} И отац ти се брине, и |
| који је цветак најпунији, најгиздавији, који бих теби откинула, кад би случајно и ти био онде к |
| сију, млад, здрав, јуначан народ руски, који ће љубити нас, и кога ћемо обгрлити ми, ми њихова |
| у?{S} Само је онај био срећан на земљи, који је овака блага пожњео.{S} Све је друго намештена п |
| p> <p>— То је тако мало.</p> <p>— Мени, који сам навикао одрицати се свега, сасвим довољно!</p> |
| јстор Јован мало — као кроз зубе: „они, који се држе само својих обичаја и хоће да одрже све он |
| дравици, захвали се Господару и власти, који су га се сетили и тако узвисили, па онда, окренувш |
| ачке сласти.</p> <p>Радознали гледаоци, који озбиљно, који смешећи се, гледају то у лепо окићен |
| као у детињству, зато се многи старци, који раније који доцније, „подете“.{S} Али строгог наст |
| } На безазлено срдашце навалише утисци, који га у онај мах не раздрагаше, али га мало по мало и |
| и, милиони, море, пучина! — где је тај, који ће нас прегазити, чељуст, <pb n="78" /> која ће на |
| е јесени упишу се и он и Милан у Лицеј, који је истом пре неколико година премештен из Крагујев |
| им је стајао један стасит, личан сељак, који држаше за руку свога синчића, који под пазухом има |
| ве вериге лижу пламенови горе у димњак, који је оздо, као какво големо манастирско кубе, наткри |
| на нешто кабасто, на прикривен пиштољ, који је, полазећи из села, многи собом понео.</p> <p>Гр |
| најмилијег учитеља, пламтили су огњем, који мило подилази кроз цело тело, улива сласт и ласт, |
| детета.{S} Светуј ми сада шта да радим, који би више усрећио моје дете:{S} Милан или Илија?</p> |
| белим вуненим губером, оним гостинским, који би пристао за три и по швапска кревета.{S} Тамо ко |
| исатеље наше, који дишу духом народним, који га љубе, који пишу о њему, којима кроз сваку врсту |
| с дрвеним ћошкама и прозорима маленим, који са гломазних дрвених ћерчива још мање светлости пр |
| јеврејском улицом попеше на Калимегдан, који онда беше обрастао густом модрозеленом травом.{S} |
| атолическе измишљотине! осече се Милан, који је већ био постао нестрпљив, кога је увек могло да |
| > <p>— Стој!{S} Викну у исти мах Милан, који се беше већ дигао са својега места...{S} Стој! и ј |
| суђује Гргур; ако се смисли какав план, који ваља разрадити, редакција се поверава Гргуру; ако |
| ама, док се није испела у најлепши сан, који га је, млађанога, крепио до јутрењег звона. </p> < |
| ају.{S} Све им се чињаше као шарен сан, који никад дотле уживали нису.</p> <p>А Иван?{S} Он ћут |
| !{S} Иван се попе на кола, за њим Паун, који ће да испрати брата, па напослетку Гргур, који се |
| јући како да нађе својим речима смисао, који је ближе и њезиним назорима.{S} Видите... видите.. |
| бичастих цветића, и преденуше бели вео, који паде на једно и друго раме, па низ вити пас. </p> |
| p> <p>Радознали гледаоци, који озбиљно, који смешећи се, гледају то у лепо окићени и осветљени |
| јстаријих ђака без стихара носе Вертеп, који је изнутра осветљен свећицама, а за носачима ходи |
| села, могао је видети најлепши Вертеп, који је те године пронесен између Дрине и Колубаре...{S |
| е и других колача, па бео помастан сир, који је истом данас начет, па пуна заструга бело-жутога |
| Врата се отворише и у собу паде вихор, који развеја, расплаши његове драге старе познанике.{S} |
| радо читао Мицкијевића, рећи ће Гргур, који беше у истом заносу као и његов професор.</p> <p>А |
| да испрати брата, па напослетку Гргур, који се једва отрже из загрљаја материна.{S} Слуга ошин |
| ета, закачио оба палца за вишњев појас, који му је поша оплела од вуне с њихових оваца, па не с |
| те мучне неприлике извуче их кутњи пас, који изненада залаја.{S} Тргоше очи, погледаше према вр |
| па млађи, па онда најмлађи.{S} Фамулус, који је у исто време и кухар, изнесе неколико пуних чин |
| Милан тако љутито, да је чуо и фамулус, који је готово на пушкомет напред корачао.</p> <p>— Шта |
| е му очи од изненадне муње.{S} Преврат, који ускомеша целу душу његову, потресао је и старе <pb |
| еун и Сава.{S} Гргур и не чујаше бахат, који се овда онда чу у дворишту и суседном ходнику.{S} |
| улица; живот шарен, врео,трудан, живот, који се не свија, упоран, жилав, чврст, велик као Дурми |
| књижицу: који под орах, који под брест, који тамо код кошева, док не огласи звечка школски час. |
| има, чују се стада, далеко се види пут, који поред брда води дубоко у Шумадију, па Космај, па В |
| а.</p> <p>— Зар? оте се једноме сељаку, који, зачуђено, гледаше лево десно у своје другове.</p> |
| нашега народа који сузбија туђинштину, који крха синџире и стеге, тај је дух — велик.{S} Ја са |
| луша читања и певања.{S} Чудио се попу, који пред дверима на глас, не гледећи у књигу коју држа |
| своме старом познанику, Јовану столару, који имађаше радионицу ниже Стамбол-капије.{S} Деца иђа |
| ве и кити корице, или би отишао казасу, који онде преко пута на вртешку испредаше свилене и сре |
| Оцеви доносе храну одсеком, по пропису, који је утврђен обичајем.{S} Кад је Гргуров отац све та |
| укусне вечере, полегали који у вајату, који тамо по трави, под туњом.{S} Гргуру је мати намест |
| више своја места и изиђоше који у кућу, који у пространо школско двориште.{S} Они најмлађи, мал |
| ло и мило, па једва сакри још јачи дах, који се поче отимати.</p> <p>— Шта се и шта не би хтело |
| тим сваки своју књижицу: који под орах, који под брест, који тамо код кошева, док не огласи зве |
| и међ’ људма тако и међ’ децом: има их, који воле потказати него да му Господ здравља да.{S} Пр |
| > <p>Казаћемо и то, али само ради оних, који не имађаху од срца порода.{S} Онима, који су га им |
| вију, појави на вратима протин синовац, који је тога часа дојездио на очином коњу.</p> <p>— Хри |
| >— Ако Бог да сте ради? упита га викач, који се беше сврнуо да припали лулу и попије што.</p> < |
| ја друга, и Милана и Илију.{S} Реци ми: који је од њих двојице бољи?</p> <p>Гргура чудно изнена |
| ор, па одмах затим сваки своју књижицу: који под орах, који под брест, који тамо код кошева, до |
| ва у истој свечаној раздраганости...{S} Који народ сам себе оставља, онога напушта и Бог...{S} |
| у алеву појасу?{S} Брат Иванов син.{S} Који но беше наш нови капетан? — То је син Иванов и Пет |
| е, како ће то, жено, лепо одгледати:{S} Који беше оно поп, што пројаха на дорату вас у црној чо |
| осподари у Београду?{S} Камо дахија?{S} Који народ има своје Карађорђе, своје Милоше, своје уст |
| род? усуди се приметити Милан.</p> <p>— Који нема велике будућности ? додаће и Гргур с радознал |
| оји је одавна господар њезинога срца, а који јој се у овом тренутку узнео још лепшом мушком кра |
| дупирати, ‘борити.{S} Дух нашега народа који сузбија туђинштину, који крха синџире и стеге, тај |
| знам.{S} Остарио сам, обневидео, још за који дан...</p> <p>Ту се Макси очи наводнише.{S} Узе уб |
| и гусак који је вијао некаквог несташка који дираше гушчиће ; или дерлад што су крала јабуке, п |
| амет, кад смо сами, мерим и мерим очима који је цветак најпунији, најгиздавији, који бих теби о |
| ко брдашце, премишљао да ли да сјаше на који тренутак, макар само с врата да поздрави старог уч |
| брест, повадили чутурице из торбица, па који шљивовицу који комовицу; а трбушасте чутуре с вино |
| то ништа не тиче; ви се разбегнете куд који, а мени се све бије о главу.{S} И опет, гдегод ста |
| ству, зато се многи старци, који раније који доцније, „подете“.{S} Али строгог наставника није |
| кулу га мрским турским сатом, у низаме који чуваху стражу, или чуче и пуше на бедему, гледа, г |
| ојамно, осећање страха божјега, осећање који многи крију, многи га угуше и постану демони, а мн |
| души ојесенило.{S} Хтеде да му узабере који цветак.</p> <p>— Не, не, не дирај, Данице; најбоље |
| он спавао, седели и ћутали онде, где се који затекао, а после су се разишли по кући и око куће. |
| ему што из туђине долажаше.{S} Ретко се који даде преламати на европску ношњу: заменити фес и ш |
| о један, оставише своја места и изиђоше који у кућу, који у пространо школско двориште.{S} Они |
| и од ђака из даљих села.{S} Тек ће кроз који дан по недељи стизати и остала деца.{S} Ђаци из се |
| р, мали демагог, умео је освојити суд и који му не припадаше; и њега је цео Лицеј сматрао као < |
| о не избаци и последњи стих; премине ли који друг, надгробно слово понајвише пише Гргур, али га |
| после богате и укусне вечере, полегали који у вајату, који тамо по трави, под туњом.{S} Гргуру |
| нахранити, второ жедног напојити“, или који трећоразредац баш немирно виче да све надвиче : „С |
| и и онако кратке дане његове?{S} Дај ми који листак од овога калопера.{S} Тако лепо мирише.</p> |
| сличица: квочка с пилићима ; или гусак који је вијао некаквог несташка који дираше гушчиће ; и |
| оји нам долази?</p> <p>— Велики празник који нам долази зове се Божић !</p> <p>— Кажи ти, Јанић |
| ти, Гргуре, како се зове велики празник који нам долази?</p> <p>— Велики празник који нам долаз |
| Господо моја, јесте ли чули за скандал који се у заводу догодио?</p> <p>— Скандал!{S} Упитасмо |
| о читати у <title>Вјестнику</title> ово који дан. </p> <p>Мајстор Јован скочи:</p> <p>— Морам у |
| натија — тај му је део изврстан.{S} Ово који дан отићи ћемо макар до Топчидера, — тамо ћемо сес |
| ближе, послала бих ти, макар крадом, по који пар.{S} Ако дођеш ове јесени, отац ће те за цело з |
| пустиле полуоголеле гране, а на њима по који шипак ужутео и у велико се спрема да се нарумени.{ |
| све саме младе Рекалије, а међу њима по који мршави Јеврејин броћасте браде и бркова, погружен |
| , зову се природне ствари“.{S} А кад по који несташко удари још у јачу декламацију: „Најздравиј |
| ли у његове области.{S} Често вам је по који умиљат и дражестан предмет тако близу, да бисте га |
| ињаше му се као да у том жубору чује по који слатки гласак своје матере па би чисто и он даље п |
| ону пилеж у првом разреду, а деси се по који завезанко и у старијим разредима.{S} Ти знаш како |
| а ли ти се, добри наш Гргуре, прохте по који пут да завириш мало у ову школу у којој си се негд |
| ли се Доситејевим књигама свако вече по који час забавим.{S} Што их више читам, то их све већма |
| релећу са грма на грм, потоком плови по који суви листак, а суморно јесење небо поклопило и нај |
| ти.{S} А ја ћу ти, у замену, послати по који цветак из моје баштице.</p> <p>„Да сад, Гргуре, ви |
| рене књижице пред собом, крадом баци по који поглед, па опет брже боље у књигу.{S} Зна, као чов |
| а.{S} Поред школске ограде прође још по који одоцнели ратар, сам, умукао, журно грабећи да сасв |
| гуре, да ти шапнем на уво: ја се још по који пут закључам у ону собицу до кујне, па растрговчим |
| рене излоге дућанске и радионичке, свет који врви тамо амо, као да је ту негде близу сабор или |
| лази.{S} Сваки дан је по један чанак, у који, ма једанпут, ваља заитити својом кашиком.{S} Прош |
| у, као да су у највелелепнијем храму, у који је сишао сам Спаситељ.{S} И напољу је ветар уминуо |
| и му гломазна каса, велики ручни кош, у који ће се спуштати дарежљиви народни прилози.</p> <p>К |
| ни му се лепша него икад до сада, али у који мах да јој се приближи и дотакне руке, у истом тре |
| ишије дугменце које је отпало.</p> <p>У који мах велики сахат на дувару изби осам, у тај исти т |
| чутурице из торбица, па који шљивовицу који комовицу; а трбушасте чутуре с вином, погаче, заст |
| т, већ је израстао више моје главе, још који дан, па ће своје златне круне повијати према сунцу |
| а и таре дланове.</p> <p>— Дабогме, још који дан.{S} Док стигне само војвода из Италије, док се |
| ило чекати, али се ето дочекало.{S} Још који дан...</p> <p>— Још који дан! понавља задовољно пр |
| чекало.{S} Још који дан...</p> <p>— Још који дан! понавља задовољно професор Сава и таре дланов |
| ?</p> <p>— Још који дан...</p> <p>— Још који дан?{S} Добро је, кад није горе.{S} Па од сад буди |
| {S} Шта је с твојом ногом?</p> <p>— Још који дан...</p> <p>— Још који дан?{S} Добро је, кад ниј |
| дуже гледао за њом, покушао да узме још који залогај, па онда устаде, прекрсти се и изиђе на ћо |
| штап, кћи му капут ишчетка, постоји још који часак или оде и до вратница, па се одједанпут нешт |
| после испита.{S} Таман се чича Милија (који се већ уабаносио у кметству), прекрстио и гледећи |
| рпски грб; једни певају:</p> <quote> <l>Који не зна, кад треба </l> <l>За свој род умрети,</l> |
| кој канцеларији од окружнога начелства, којим се јавља: да си књажевим указом постао професор н |
| ад од измирне и задах светлога босиока, којим још прошле недеље сеоске бабе окитише целиваће ик |
| цело пространо двориште, а отуд, путем, којим поп силази цркви, пењу се свечаним ходом давно иш |
| ања „сваком Србину нужна“, а ко те пита којим путем, како...</p> <p>— Као да ми узесте с језика |
| ри кад су прошли мимо кнежев двор, пред којим се баш у тај мах стража мењаше.{S} Одседну у једн |
| слух, вкус, мирис и осећање“, или „Број којим се множи, зове се множитељ“, или „Стеван Немања и |
| нехотице наметне друго осећање но оно с којим сте ушли у те уске и криве улице.{S} Чини вам се, |
| Макса развезао с попом дугачке диване, којима ће крајеви шинути чак до јутрење.{S} Па, по свом |
| ни.{S} Па још толико други учевни људи, којима је дано нешто мало службице, тек да не помру од |
| родним, који га љубе, који пишу о њему, којима кроз сваку врсту бије светлост, топлина поносног |
| лан, дошавши већ једном себи од утисака којима га је испунила проста, природна и лепа појава уч |
| ранама, а за њима село на брдељцима, на којима се зелењаху проређене шумице.{S} С једног облог |
| е у редовима оних бораца из Србије, над којима је командовао Стеван Книћанин, бивши саветник и |
| окучио ни један од његових биографа, по којима га и ми данас приказујемо.</p> <p>Тај дан беше ч |
| ногим иконама и коситерним кандилима, у којима баш у тај мах црквењак Стеван припаљиваше витиљц |
| њом је пратио игру својих другова, међу којима је, као буба, скакала и трчала мала Даница.{S} Ј |
| латински и новији немачки класици, међу којима је Клопшток са својим одама и отац Геснер са сво |
| њега ћерка Ружица, с леве стране момци, којих је вазда имао тројицу.{S} Шегрт је помагао доноси |
| плавих, оних ретких мудролукавих очију, којих ти се плаветнило упија у душу, а она зеленкаста н |
| али низ воду доле ка оним потесима, иза којих почињу шумарци од твојега села.{S} Оно старо брвн |
| и тамне и камените, Гргур стазе, поред којих мирише најлепше пољско цвеће и ромони тихи, бистр |
| се још уме заборавити твоја другарица, којој нећеш замерити што је толико будаласто поверљива. |
| } Шта се знало, припало се опет Русији, којој се толико пута леђа обртала.{S} У званичним новин |
| вараше о милом детету своме, о судбини, којој сад навија прву основу. „Шта ли ће од свега тога |
| у улици ниже главне полиције, у кућици, којој данас камена ка камену није, живео је професор Са |
| е животу, па се бојаше помутити радост, којој мало час беху учесници.</p> <p>— Одмах, одмах, уч |
| а господина.{S} Гледају школску зграду, којој су зидови тако чисто бели, али дрвени кров од сре |
| азатке, и гледаше у ону страну неба, на којој у тај мах не горијаше сунце.{S} Гледа у то безгра |
| вимо? пита директор.</p> <p>— Земља, на којој ми живимо, округла је као каква јабука.</p> <p>— |
| /p> <p>— А каква изгледа наша земља, на којој ми живимо? пита директор.</p> <p>— Земља, на којо |
| затим, загледавши се у мапу Европе, на којој ништа није могао прочитати, ћутао је и мислио.{S} |
| ини и четвороуглом од црвене кожице, на којој се виђаху упечаћена позлаћена, али доста посукнул |
| езану десну ногу по дрвеној постељи, на којој је разастрта овогодишња слама, леву спустио доле |
| ње више начет.{S} На столској плочи, на којој се давно истрла плавчаста боја, неколико упрљаних |
| асто, кабасто.{S} Окреће ону страну, на којој је печат протин: два анђела, који држе цркву, а о |
| Степан и наново се налакти на клупу, на којој је дотле лежао.{S} Да је којом срећом још које ду |
| о табака хартије, али не онаке беле, по којој се, од како је виргаза и ђака, пишу прописи.{S} Н |
| ром руше се доле на одграђену порту, по којој сеоска марва шврља, а на једном изваљеном камену |
| скидати шољице, и ону кутију од лима, у којој је покојни прото носио „свјатаја“, а сад се у њој |
| та значи Вертеп?{S} Вертеп је сувота, у којој говеда ноћују.{S} Сад ћу ја ево од ове хартије и |
| огим ситним мрштинама.</p> <p>Кућица, у којој живљаше, беше насред авлије, коју, исто као и мус |
| а до њега, даде му половину лепињице, у којој беше сира.{S} Устезаше се, али је ипак примио.</p |
| опоравише се тек 28 августа, битком, у којој се прославише многи, а највише Панта Чарапић, пот |
| ницом разгледао дотле невиђену књигу, у којој, усред слова, беше и по која сличица: квочка с пи |
| <p>— Ево сам ти донела, рече, а руку, у којој беше дар, држаше назад...{S} Погоди шта!</p> <p>О |
| лику, округлу капелу на једноме вису, у којој је, у прошлом веку, закључен с Турцима познати Ка |
| који пут да завириш мало у ову школу у којој си се негда учио ?{S} Памтиш ли још све наше мапе |
| а на корицама, или она сребрна хартија, којом је мач заклонио своје дрвено порекло.{S} Окрете с |
| реко којега се бељаше утапкана стазица, којом се слази на поток, стајаше мала Даница.</p> <p>— |
| во Инокентија, архиепископа херсомског, којом се оглашује народима спас.{S} По жељи српске влад |
| в молитву, и даље замишљаше себи срећу, којом би, да, је свемоћан, обасуо негдашњу своју коншко |
| лупу, на којој је дотле лежао.{S} Да је којом срећом још које дуванско влакно у окорелој дуванк |
| ње, заузима се за цркву, а омакне ли се којом која неодмерена плане, скочи са својега места, из |
| на <pb n="125" /> неразговетна павлака, коју за собом оставља време као своје неизгладљиве стоп |
| м, узети други вид, само је народ сила, коју ни векови лако не ломе.{S} Па наш красни језик, на |
| ази и какав цар Петар.{S} То је измена, коју је учинио Максо још у ранијим годинама; улогу мало |
| убав беше истинита и топла, али не она, коју је предосећала Даница, не она, која вечном свезом |
| собу где је била дугачка проста софра, коју су обично звали трапезарија.{S} Поседају око стола |
| а, у којој живљаше, беше насред авлије, коју, исто као и муслиманске конаке, опасиваху високи з |
| ш пун оне чисте анђеоске срамежљивости, коју је собом донео из своје планине.</p> <p>— Брзо, бр |
| се.{S} То је стара учитељева заповест, коју, као најсветије предање, предају стари нараштаји м |
| пред њу и почнем тачно љубавну изјаву, коју сам већ одавна био спремио и на изуст научио.</p> |
| зидови и кроз то окно гледа лепу слику, коју је одавна компоновала његов жива машта и врло чест |
| и кад је већ морао пустити њезину руку, коју држаше стиснуту, чињаше му се да се нешто безвољно |
| дине навукоше му на суморно лице збиљу, коју је ређе разблаживао одмерен смех, али плач — готов |
| ије могао отворити уста да узме нафору, коју је по причешћу добио.{S} Осећао је опет нешто ново |
| со пружио „писму“ учитељу и попио чашу, коју учитељка пружи, удалио се, по старом добром обичај |
| — ону за зеленим прозорчићима.</p> <p>— Коју за зеленим прозорчићима? викну Гргур и тресну оном |
| <p>— Волиш ли ти ону девојку ?</p> <p>— Коју девојку? упита Гргур мало планувши.</p> <p>— Ону д |
| то прече од своје званичне дужности, за коју сте плаћени, која вас храни и одева?</p> <p>— Богм |
| и није ништа него вихорови, а ми слама коју они разносе.</p> <p>— Јеси л’ одавна из Београда?< |
| слази цркви.{S} Друге би и проговориле коју о литургији, али она ни да би се окренула.{S} Чешћ |
| у отворену ћелијицу, која је тесна, али коју он ипак за то називаше својом „вселеном“.</p> <p>К |
| ечица.{S} Гргуре, ако нам успишеш, реци коју, али онако, ти већ знаш, онако мимогред — реци да |
| Вучићева конака, овда и онда проговорио коју с његовим наоружаним пандурима.{S} Суботом је изла |
| наставиће професор, а сад да прочитамо коју оду Мушицкову.</p> <p>Пошто су прочитали <title>Гл |
| ао испратити овда <pb n="97" /> онда по коју лепу књижицу!{S} Ти си данас много паметнији од ме |
| адом, у свакој имућној кући, опипали по коју плећку и повукли чашу две, онако у помрчини.{S} Те |
| негда било драго, што ми је уделило по коју мрвицу радости.{S} Ето зато волим да се исквасим, |
| ред дверима на глас, не гледећи у књигу коју држаше, изговори толику дугу јектенију.{S} Поп кад |
| ину и хиљаду.{S} Кад их је много, можеш коју и побрисати.</p> <p>Махну главицом Гргур па гледа, |
| а налик на Даницу; да је имао Макса још коју ћерку, мислио би да је то старија сестра њезина.{S |
| то што, прихвати Гргур.{S} До њега седи Кокан Милошевић, онај што већ трећу годину седи све у и |
| саме са длана кљуцају.{S} Кокице моје, кокице моје! викнем кад јутром стрчим у ходник, а а оне |
| м руке, а оне саме са длана кљуцају.{S} Кокице моје, кокице моје! викнем кад јутром стрчим у хо |
| зађи у трем, па ћу ти показати обе моје кокице.</p> <p>Још су се неколико тренутака позабавили |
| али бисмо и више.</p> <p>— Ја имам моје кокице, обе беле, па питоме.{S} Зовнем их само : трцава |
| задовољства.</p> <p>— Ал’ да видиш наше кокице, па нашег маторог петла са оволиком (показујући |
| ице, горе доле, надали вику халваџије и кокичари, млађани продавци салепа и бозе, све саме млад |
| по мунаретима, бадава вичу халваџије и кокичари, наша два млада Србина ништа не чују, ништа не |
| е десет.{S} Омален, шишкав, средовечан, кокораве косе, браде пуне, подрезане, чела ониска, очиј |
| патака ?</p> <p>— Ми немамо патака, али кокошију пуну авлију.{S} Да није лисица, имали бисмо и |
| лагослову !</p> <p>Под дудом маже слуга кола, утврђује чивије, намешта шарагље и лесе, вади вод |
| ео рећи: срећан пут!{S} Иван се попе на кола, за њим Паун, који ће да испрати брата, па напосле |
| гостионици на Торлаку.{S} Одатле празна кола потера кочијаш к Белом Потоку, а они, пречицом, ма |
| Сава.{S} Професор је Сава из оног првог кола Србаља, који, већином, дођоше у Србију на позив кн |
| Сремским Карловцима, а поп је из првог кола богослова, који се учише у београдској семинарији. |
| код куће читајући.{S} Илија је из оног кола ђака, које је данас изумрло, а и онда, у њихово вр |
| у, а ја се скидох.{S} Црквењак спушташе кола полагано, а ја се уставих на једном вису, на ком с |
| а.{S} С горње улице слази читав караван кола, долази народ обучен и наоружан, у првим колима ве |
| у село, а слуга се и даље повираше око кола.{S} Петрија тужна, претужна, не излажаше из куће.{ |
| тога отац с Пауном <pb n="61" /> седе у кола, погледав још једном сина, стегне срце, окрене се |
| лажаху.{S} Упрегоше коње, посадише се у кола, и већ су били упаљени фењери кад су прошли мимо к |
| све то још за видела згодно наместили у кола и утушкали сеном.{S} Пунобрижна мајка старала се д |
| јновијим догађајима.</p> <p>— Седосмо у кола, говори свештеник Арон, седосмо ја и мој црквењак, |
| , чим гране лето, притегнућемо кљусадма колане, па ћа на скелу...</p> <p>И још су се дуго, дуго |
| цима својим : <title>Дела песничка Јана Колара</title>.</p> <p>— И овог великог Словенима морат |
| ена“ беше затворена, заједно са Штуром, Коларом и Мицкијевићем.</p> <p>Сва тројица изиђоше на в |
| Најзад одломи по једно парченце од оба колача, и како и онако није вечерао, то је слатко откид |
| среди читава пирамида чеснице и других колача, па бео помастан сир, који је истом данас начет, |
| вазда живахна и слободна, па се маша за колаче, за мед, а стидан Гргур једва овда онда осмели с |
| се шапутаху, мала Даница лактом оборила колаче па их купи испод стола, а Гргур се већ замислио, |
| угови.{S} И ја сам се, вера и Бог, дуго колебао: да ли на твоју или Миланову страну.{S} Знаш ме |
| црномањастим човеком“.... „писмо“.... „колевка"....</p> <p>„на страни“ „нека изненадна жалост" |
| оставити и оца и мајку и свога друга од колевке, брата Пауна.{S} Али Паун беше мекша срца, он б |
| дао Бог, нек има један учеван из твога колена.{S} А ко да ти зна, газда Иване; из најуђе крови |
| ...</l> </quote> <p>Ту цео збор паде на колена, па и учитељ Макса, па и поп с попадијом и учите |
| р не прекидаше песму:</p> <quote> <l>На колена падоше, падоше,</l> <l>И Богу се молише, молише; |
| аше при скотјех, при скотјех,</l> <l>На колена падоше, падоше...</l> </quote> <p>Ту цео збор па |
| љено џубе, назуо чизме <pb n="31" /> до колена, навукао шарене вунене рукавице, а поштапа се кр |
| села. </p> <p>Ноћ покрила брда, снег до колена, одавно умукнула пуцњава пушака, големе ватре св |
| у мало разбарушену косу, у црно џубе до колена, или у ону антерију од вишњеве ђезије.</p> <p>Ка |
| анска породица још дуго, дуго остала на коленима и ћутећи гледала у осветљени Вертеп, у пастире |
| на она дрва на дрвљанику с књижицом на коленима, или сићи доле у поток, па шврљати горе-доле п |
| предање, предају стари нараштаји млађим коленима ученичким.{S} После умивања настаје кратак одм |
| диш и тамошње Србе — све чисто Немањино колено.{S} Па да зађемо Фрушком све од манастира до ман |
| ој, горовитој Лици.{S} Указа ми се наша колиба, па покојни отац, па моја стара мајка, па, па... |
| о! повикаше весела деца.{S} Погле, оцо, колики му брци, па калпак на глави!{S} А шта му је оно |
| долазим с части ?</p> <p>— Части?{S} Па колики је морао бити тај ваш славни смуђ?{S} Колико вас |
| p> <p>— Донела сам ти уштипак.{S} Погле колики је!{S} Највећи сам уграбила из чиније, кад сам с |
| најбељег паперја. </p> <p>Како је лепа, колико свечано мирна та јесења природа.{S} А како ли је |
| аха природиног.{S} А колико је природе, колико једрине у сваком стиху, у свакој пословици народ |
| очи.{S} Гледа и гледа ; колико тишине, колико присебности и самопоузданости у његове другарице |
| ци, које сусреташе, и не могаху видети, колико је личан и виђен растом, али се тим више загледа |
| ене на лицу тешко би вам било погодити, колико је говор свештеников улегао у његову душу.</p> < |
| аница снуждена, а Милан у овој прилици. колико и не треба — политичар.{S} Ни слутио није оно, ш |
| тоич засењаваше очи.{S} Гледа и гледа ; колико тишине, колико присебности и самопоузданости у њ |
| е, слеже се око својега архипастира.{S} Колико оком прегледати, гмиже и бруји народ, народ, нар |
| да смо ти ми данас у томе попузнули.{S} Колико је мој професор Сава седео без <pb n="64" /> слу |
| и је морао бити тај ваш славни смуђ?{S} Колико вас беше при вечери?</p> <p>— Ја и професор Тома |
| .</p> <p>— Хм! прихвати учитељ Макса, а колико му је година?{S} Знаш, по закону....</p> <p>— Ка |
| души годи свежина даха природиног.{S} А колико је природе, колико једрине у сваком стиху, у сва |
| ли је ипак био неко особито дете.{S} Ма колико да је оно у школи било тамно и коштуњаво, опет ј |
| нском животу, волео је не толико сељаке колико занатлије.{S} Четвртком често оде у радионицу не |
| строгости, штапом и сад-прети, прети и колико не треба, али не бије.{S} Тачан је у цркви, али |
| ошеније, службу, положај, па онда сањај колико ти срце иште, мој добри Гргуре...{S} А како стој |
| књиге.{S} И дан и ноћ читао је, готово колико и није требало; врло ретко излажаше до Калимегда |
| , језик, отказује покорност, он, громко колико га његово чисто грло ношаше, запева не велико ка |
| свима њиховим рпама и крпицама.{S} Ето колико се још уме заборавити твоја другарица, којој нећ |
| на чисто неизведено, и разумљиво и опет колико би хтели непојамно, осећање страха божјега, осећ |
| књигу и лепо на глас читаше :</p> <p>— „Колико сам ја прост...“</p> <p>— То вели игуман хоповск |
| чени тамо у бранику, он понајлак иде на колима, а малени синчић, с прутићем у нејакој ручици ма |
| долази народ обучен и наоружан, у првим колима велика тробојна застава, на њој српски грб; једн |
| толом из Карловаца у Земун, размишљао у колима, како ће и шта ће говорити, кад га упитају браћа |
| ш на један сахат пред зору, седели су у колима и возили се путем поред Споменика.{S} Много рани |
| цама у зимње доба.{S} Шта ћемо, тако је коло живота.{S} Судбина је судбина, а човек је најсрећн |
| {S} Безгранична, велика, силна Русија — колос!{S} Моћна, непобедљива — не миче се!{S} Стоји као |
| ји је те године пронесен између Дрине и Колубаре...{S} Ето је баш данас први дан Божића, потруд |
| де с једне стране до Мораве, с друге до Колубаре.{S} Сневао је, али никад у <pb n="112" /> свом |
| тати?{S} Ваљда оне доле великаше што се кољу о власт.</p> <pb n="113" /> <p>— Ни сељаке ни вели |
| званичним и приватним људима, свакоме, ком је мило и драго општенародно благо; тако исто и сво |
| аховином обрасли камен усред потока, на ком смо више пута заједно седели и гледали низ воду дол |
| колу.</p> <p>Учитељ стаде код стола, на ком је свећа горела.{S} Ђаци стоје мало поиздаље па рад |
| јачим гласом, не мичући се с камена, на ком се готово врћаше на једној ножици.</p> <p>Гргур пођ |
| ао је као црква, а имао је и звоник, на ком је висило звонце.{S} Унутра су гореле мале свећице, |
| окривен старим врло простим ћилимом, на ком се и преко дана почешће одмара.{S} Чело главе мало |
| езда, кад се о вечери укаже на небу, на ком се истом дробе и на разлаз спремају давнашњи облаци |
| ано, а ја се уставих на једном вису, на ком сам, још као клирик, више пута стајао и гледао доле |
| осоколи Крста као из топа.</p> <p>— На ком се месту родио Господ наш Исус Христос, нека нам ка |
| е смиривати и хладовина пирити висом на ком се налажаху.{S} Упрегоше коње, посадише се у кола, |
| тих чудноватих клупа и слушати наук, о ком је тако много слушао од свога оца и од своје матере |
| ним великим лонцем тамо иза калопера, у ком с пролећа однегујем по какав расад.{S} Да ми није ж |
| дуго гледали доле у ливаду, у поток, у ком се бистра вода преливаше заходном румењу.{S} А кад |
| два веза откала; ето и тај пешкирић, у ком је погача, одсекла сам од мог првог веза.{S} Како т |
| торлачкога виса спуштали к Београду, у ком су већ одавна горели упаљени фењери.</p> </div> <di |
| тизати и остала деца.{S} Ђаци из села у ком је школа сутра ће почети долазити.{S} Учитељка не д |
| ead> <p>Кад се зађе дубље у Дорћол, тај комад источне вароши у Београду, а вама се и нехотице н |
| т — ко опљачка свога рођенога брата, ко комада Пољску, и опет ти кажем: није Славјанин !{S} Не |
| олских врата, а њему се откиде неколико комада од оног тешког камена, што притискиваше младо ср |
| креду на школско тле, која прште у мале комадиће по свима крајевима собе.</p> <p>— Ја знам и ра |
| ма оних бораца из Србије, над којима је командовао Стеван Книћанин, бивши саветник и у то доба |
| S} Од мог доброг оца, од нашег учитеља, коме смо и ја и ти захвални за све наше знање.{S} Ја не |
| себе оставља, онога напушта и Бог...{S} Коме се причини да је нејак, слаб, онај је доиста и мал |
| ом, уступио Даничину руку — шта мислите коме?{S} Оној савитљивој трсци, човеку без сваког знача |
| {S} Ето ти дете, па га води где треба и коме треба.{S} Ја, ја се, мајстор Јоване, не знам макну |
| зашто да цео свет лаже? осече се поп, у коме је стрпљење већ превршило меру.</p> <pb n="25" /> |
| нема с неба, ништа „прејестествено".{S} Комитет, тајни комитет.{S} Растерајте Славене у Прагу, |
| авјански комитет...</p> <p>— Славјански комитет? пита Гргур пун изненађења и чуђења.</p> <p>— А |
| {S} Тамо је тајни скуп, тамо славјански комитет...</p> <p>— Славјански комитет? пита Гргур пун |
| шта „прејестествено".{S} Комитет, тајни комитет.{S} Растерајте Славене у Прагу, добро, растерај |
| ишта ти не рекох за Милана.{S} Растурен комитет... и он је већ у служби.{S} За њега се не брини |
| чки дишпут!</p> <p>Таман поп узе чашицу комовице, подигну је према себи, прекрсти се и рече : п |
| не и зимогрожљиве, не даду мира сиротој комовици тамо у Максиној соби; а стари учитељ Никола, к |
| зео с познатог места на полици стакло с комовицом и однео у собу: једна од највећих <pb n="21" |
| ом.{S} Изнела је затим, за срећна пута, комовицу и погачу и младога сира.{S} Беше сунце у велик |
| рице из торбица, па који шљивовицу који комовицу; а трбушасте чутуре с вином, погаче, заструзи |
| никад није налазило одзива у сестриној комори.{S} По њеном необоривом начелу, кава се само меш |
| о окно гледа лепу слику, коју је одавна компоновала његов жива машта и врло често износила њего |
| убише Гргура, прво мајка, па родови, па комшије, па опет мајка.{S} И куцов се умиљаваше око наш |
| а сви већ бејаху на ногама.{S} Дођоше и комшије и родови.{S} Ижљубише Гргура, прво мајка, па ро |
| ће Даница.</p> <p>— Врло лепо, таман на конак.{S} Пристајеш ли, Милане ?</p> <p>Милан ништа не |
| аки дан би прошао поред капије Вучићева конака, овда и онда проговорио коју с његовим наоружани |
| ед авлије, коју, исто као и муслиманске конаке, опасиваху високи зидови од камена.{S} Покривена |
| и дељења.{S} Затим се појали: тро пари, кондаци, јектенија и друге пригодне песме црквене, па о |
| о школи.{S} Сиротан, а радан, давао је кондиције деци имућнијих Сављана.{S} Од то доба управо |
| спас.{S} По жељи српске владе и рускога конзула Данилевског кнез Михаило удаљава се од граница, |
| д смо мали... па глупост, па Турска, па конзули...{S} Али хтедох те упитати, соколе; право да м |
| ој ђак.{S} Ако ти нисам по вољи, одох у контумац, па збогом!</p> <p>— Та чуј ме само...</p> <p> |
| ице...{S} Знаш ли ти, Гргуре, шта је то конфедерација?</p> <p>— Слушао сам.</p> <p>— Е такав см |
| Али и тузи, као и свачему, има краја и конца.{S} Тамо већ после поноћи разабра се учитељ, трну |
| поди, <pb n="20" /> забудеши мја?{S} До конца“, или „Вид, слух, вкус, мирис и осећање“, или „Бр |
| колу.{S} А ето се сад преварио, изгубио конце путу директорову, па сад, љутит, искаљује јед над |
| јер се цар Гашпар тачно држао његовога концепта.</p> <p>Опет Ирод махну мачем, држећи га пруже |
| а ће пером.{S} Само да сам мало бољи на концепту.{S} Шта ћеш, кад се није стигло све.{S} Надокн |
| толика граја, тако велегласан и досадан концерат, да се фамулус Степан сасвим расани, а и учите |
| да, је свемоћан, обасуо негдашњу своју коншколарку.{S} О себи није мислио; у њему је било пуно |
| равослови, обојица млади, обојица твоји коншкулари, обојица просе руку мога детета.{S} Светуј м |
| или дуго или никад не заборавља.</p> <p>Коњ је журно кући грабио, махао вратом, рзао растворени |
| , ни оних очију.{S} Притерајде, сељаче, коња поближе...</p> <p>— Ето, познајеш ли ме сад?</p> < |
| окрете се исто тако спокојно, уседе на коња, па са свим обичним гласом рече: „збогом“!{S} Окре |
| у се, како и она уме намоловати лутку и коња, узе креду, па шарај по табли.</p> <p>Те вечери бе |
| Збогом, чича! отпоздрави Гргур, окрену коња, па што игда могаше уз брдо.</p> <p>А Степан понов |
| се још једанпут само, јаче опанком муну коња у ребра, и не окренувши се после тога више ни једа |
| д ђацима.{S} Док ето ти у сумрак једног коњаника, донесе глас да је директор у суседној школи, |
| !“, па онда дође к себи, па потрча пред коњаника, који је већ дотле био улегао у двориште и сја |
| ичку, а за њим се дало неколико виђених коњаника: директор, капетан, свештеници и учитељи.</p> |
| том чуду од кућа.</p> <p>— Ту испрегоше коње, и док их је слуга провађао, отац извади погачу и |
| и висом на ком се налажаху.{S} Упрегоше коње, посадише се у кола, и већ су били упаљени фењери |
| тници путоваху као на тичјим крилма.{S} Коњи товни и одморни, и кад се докопаше правога насипа, |
| ше читав караван Хера кириџија, који на коњима ношаху у Београд катран и луч, па да тамо узму с |
| се умије, помоли и уљуди, одмах одлази коњима у коњушницу и надгледа стоку, <pb n="49" /> која |
| Паун и Гргур журно одмицаху у гору.{S} Коњичак је напред носио сандучић с његовим књижицама.{S |
| олско двориште, опазише, да мали брдски коњичак, привезан за један проштац у школској огради, м |
| аоружан до грла, јаше напред на брдском коњичку, а за њим се дало неколико виђених коњаника: ди |
| ље, пуно мушке, маркиране лепоте.{S} На коњу је, па сељаци, које сусреташе, и не могаху видети, |
| је јунак, а друго редов, друго витез на коњу, а друго сеиз.{S} Та ништа лепше од јунаштва, од м |
| је Даница пред олтаром, а Гргур на свом коњу журио се кући.{S} Поред пута голи лугови, гаврани |
| ц, који је тога часа дојездио на очином коњу.</p> <p>— Христос се роди!</p> <p>— Ваистину! пови |
| , помоли и уљуди, одмах одлази коњима у коњушницу и надгледа стоку, <pb n="49" /> која је у кућ |
| ло, како сад, зауздано и оседлано, бије копитама тамо пред судничким вратницама.{S} Већ су се ч |
| не из целе рође, помагаху јој пришивати копче и спремати, а кад год би она засузила, и оне би ј |
| заповедничким оком пресече све чланове кора, а они, неми и мирни као бубице, ни лево ни десно, |
| софију.{S} Времена и здравља, стрпљења, корак по корак, све ће бити.</p> <p>Ту се Илија маша за |
| едном лупну о земљу, цареви се за један корак тргоше назад, поплашише се!{S} Макса, задовољан, |
| мисли какав мали Гарашанин, и иде један корак назад за Гргуром.</p> <p>Бадава вичу пекари: „Вру |
| } Времена и здравља, стрпљења, корак по корак, све ће бити.</p> <p>Ту се Илија маша за резу.</p |
| аше на једној ножици.</p> <p>Гргур пође кораком лаганим, неодлучним, још пун оне чисте анђеоске |
| па кротко и послушно, журним одмереним кораком, ношаше свога замишљенога господара. </p> <p>Гр |
| кад учитељу Макси већ до грла дође тај корални речитатив, а он за тренутак остави књигу, полак |
| воју лепо очешљану главицу, оде лаганим корацима у школу.</p> <p>Гргур није ни гледао за њом.{S |
| тишини.</p> <p>Напред, кракатим ходом, корача учитељ Макса, натукао црну шубару, постављено џу |
| у школски орман, а малени Гргур, једва корачајући од бола, сиђе доле у поточић, стаде на два б |
| улус, који је готово на пушкомет напред корачао.</p> <p>— Шта си узео ту викати, поче Илија тиш |
| нису.</p> <p>А Иван?{S} Он ћутом напред корачаше.{S} Лице му се приметно поозбиљило.{S} Не глед |
| више не гледаше у њега и спокојно даље корачаше међу цветним лехама.{S} Облачно јесење небо гл |
| улуса Степана, који сеђаше на узвишеном корену старог изгорелог дуба.{S} Одмах га познао.</p> < |
| ај, Данице; најбоље је цветку на његову корену.{S} Ја волим цветак кад овако лепо <pb n="146" / |
| а дуго, дуго неће видети.{S} Отац би га корео за мекуштво, стежући и сам своје омекшало лице, а |
| словима, а је ли требала интервенција у корист каквог забасалог друга, он је свагда извршник те |
| } Кад још за младости тако служи својим користима, ту се није бојати празне и гладне старости.{ |
| рао као <pb n="102" /> једног од ђачких корифеја.{S} Та он је већ свима професорима ишао на дан |
| велегласни миг, потеже цар Ирод мача из корица.{S} Чисто не знате, шта се више светли, да ли он |
| ише светли, да ли она златна хартија на корицама, или она сребрна хартија, којом је мач заклони |
| у кревета и извади једну књигу у тврдим корицама с црном кожом на полеђини и четвороуглом од цр |
| епше од јунаштва, од мача...</p> <p>— У корицама, приклопиће Милан.</p> <p>— Увреда!{S} Зар ја? |
| ве сахате гледа како кали ножеве и кити корице, или би отишао казасу, који онде преко пута на в |
| леви од јутра до мрака, не ишчупа после коров никаквим, па ни оним највећим енглеским машинама. |
| тијом — зар ти мислиш, да је оно њезина коса ?</p> <p>— Ја не мислим ништа.</p> <p>— Да шта ти |
| бео него блед, чела висока, ока зелена, косе до главе ошишане, а висок, за једну главу виши од |
| , сувоњав, плавих очију, чела висока, а косе отворено жуте, свилене.{S} Други црномањаст, ока ц |
| S} Омален, шишкав, средовечан, кокораве косе, браде пуне, подрезане, чела ониска, очију живих, |
| црномањаст, ока црна и жива, меке дуге косе, пораста мало нижега, образа округластих, а усана |
| ежа сувоњава лица, мудра чела, жутомрке косе, очију зеленкастоплавих, оних ретких мудролукавих |
| лијих образа, учешљане, готово зализане косе, румених, али дебелих усана, кроз које провирују р |
| руци и грдном круном на лепо очешљаној коси.{S} После свију ишла су два чобана, увијена у јагњ |
| Амерића.{S} Куће раштркане по стрменој коси, а доле уз реку чујеш овде онде поточаре како живо |
| атити му из руке ашов, мотику, трнокоп, косир.{S} Пазила је сваки његов миг.{S} Његов живот био |
| калајлија, леђена и ибрика од најжућег коситера.</p> <p>Није у Здравковића само срце обилићско |
| воштаница; пред молитвеним иконама два коситерна кандиоца, а ватра у кухињи букти, низ гараве |
| па оног иконостаса, са многим иконама и коситерним кандилима, у којима баш у тај мах црквењак С |
| и поред брда води дубоко у Шумадију, па Космај, па Венчац, па Рудник, Маљен, Повлен, Медведник; |
| нео се мислима преко Дунава, уз Авалу и Космај, широм по Шумадији.{S} Уставио се код свог сеоце |
| притегне опанке, пушку о раме, па чак у Космај.{S} Насисао се духа сељачког, њиховог вештог обр |
| исока, очију живахних, образа округлих, космате подрезане браде, а образа онако вазда готових н |
| ној</hi>!{S} А ми?{S} Ми ћемо и сами на Косово у Призрен!{S} Ал’ сироти Словаци, па Чеси, па... |
| , да груну у најгушће ордије, да покају Косово, да сав народ загрле, да га пољубе, да га ослобо |
| сени — не иде!{S} Покуша да састави нов косовски марш — и то не иде.{S} Можда ће љубавна песма |
| учу, па после долом дуж ливада, па опет косом уз брдо до својих кутњих вратница.{S} Ту га је до |
| у страну.{S} Идем, идем, ма знао тамо и кости оставити.{S} Ми да се боримо, а политика? — нек ј |
| и; где ме је довела промисао, тамо ћу и кости оставити.{S} Само пре него сасвим остарим, походи |
| не могу без тебе.{S} Обадва да оставимо кости овде, да нас заједно сахране код покојног проте.< |
| један, што му уча не поткрати језичић? костреши се Иван.</p> <p>— А зар га мислиш не бије?{S} |
| вољи малој Даници, нагаравио по лицу, а косу и браду замочио у брашно.{S} Он је оружани спровод |
| га што успија.</p> <p>— Што је углачала косу као утијом — зар ти мислиш, да је оно њезина коса |
| намешташе своју, лаким знојем овлажену косу.{S} Кад је био у својој „вселени“, још док није вр |
| ледајући у његову дугу мало разбарушену косу, у црно џубе до колена, или у ону антерију од вишњ |
| лепшим, најцветнијим годинама.{S} Густу косу свила у витицу око феса са црном свиленом кићанком |
| наводнише, не јецаше, али суза за сузом котрљаху се и падаху на ивицу од стола.{S} Сад, изгубив |
| н се жути тамо поред ограде а у средњим котурима све сам каранфил и кадифица.{S} Ружице давно п |
| ба управо и воде своје порекло они жути котурићи у његовом ћемеру.{S} Тадашње „устројеније јавн |
| а Торлаку.{S} Одатле празна кола потера кочијаш к Белом Потоку, а они, пречицом, мало кроз шуму |
| ; у руци му гломазна каса, велики ручни кош, у који ће се спуштати дарежљиви народни прилози.</ |
| ећ савише право под велике брестове код кошева, да у дебелом хладу мало одахну и шареним марама |
| под орах, који под брест, који тамо код кошева, док не огласи звечка школски час.</p> <p>Кад су |
| ко, какококо !{S} Сад су све тамо испод кошева, али сутра кад прну са седала, изађи у трем, па |
| ова пред школом.{S} У дугачке општинске кошеве одавна се довлачи и сасипа овогодишњи кукуруз.{S |
| Иван овро раж и пшеницу и сасуо зрна у кошеве.{S} Летина какве скоро не беше у оним крајевима. |
| њихових гласића бруји школска соба као кошница.{S} Из тога жубора, сложенога из разних ситнији |
| колико дана а школа б...ска забруја као кошница.{S} Искупише се ђаци из свију села, и стари и н |
| p> <p>Професор Сава одврну горњи и доњи коштани наглавак са свога дебела трешњевца, извади из ш |
| шљивовицу, стару, мало помекшу, мири на коштицу, па кад прогутате, а ви осетите како се пријатн |
| а колико да је оно у школи било тамно и коштуњаво, опет је он то брижљиво проучавао, непрестано |
| ту хартију и спусти испод својих чистих кошуља, у дну сандука.{S} Забрави га, али га опет одбра |
| у свога сандучића, под други пар својих кошуљица, сакрије сва три цветка, што их дотле ношаше у |
| розив свој четворици задрхта срце испод кошуљице, па се одвојише од осталих својих другара.{S} |
| исао је сузе широким рукавом своје беле кошуљице, а све кријући, да не опази стари учитељ Макса |
| изустив то, покаже јој недро своје беле кошуљице.</p> <p>— Таки да си их извадио ! викне мала в |
| о веће парче малтера, сваки цреп, сваку кошчицу, сваки необичнији остатак прошлости.{S} Тражи, |
| ; док стигнеш до Лепенице.{S} Пун их је Крагујевац.{S} Па личне, па здраве, па богате.{S} Мудро |
| ки, у Крушевац, а овај млади професор у Крагујевац.</p> <p>Ту Илија погледа значајније Даницу. |
| вим указом постао професор на гимназији крагујевачкој.{S} С љубезним поздравом ваш доброжелатељ |
| истом пре неколико година премештен из Крагујевца у Београд.{S} Онда су била само два „одјелен |
| астирским палицама у рукама, а за њима, крадом пушећи готово угаслу лулу, надао се и фамулус Ст |
| ице од оне отворене књижице пред собом, крадом баци по који поглед, па опет брже боље у књигу.{ |
| оље, у гору, па <pb n="4" /> се крадом, крадом да и жена не види, нагне над лепом главицом свој |
| чном свезом спаја два младачка срца.{S} Крадом је уздахнула, своју преварену руку повукла је к |
| есту на кревецу, и час <pb n="80" /> па крадом гледа кроз прозор у жути невен у баштици и оно п |
| напустио и те покушаје, ућутао се, кад крадом а кад отворено погледао у лепу домаћицу.</p> <pb |
| хита у поље, у гору, па <pb n="4" /> се крадом, крадом да и жена не види, нагне над лепом глави |
| на тишина.{S} Фамулус Степан намести се крадом доле испод Вертепа, па поче одоздо мицати луткам |
| Пре него ће се граја дићи, тркне један крадом директору, а овај опет, беспослен као што га је |
| .{S} Да си ближе, послала бих ти, макар крадом, по који пар.{S} Ако дођеш ове јесени, отац ће т |
| амулус и чобани нису певали, па зато су крадом, у свакој имућној кући, опипали по коју плећку и |
| какву клупицу, или здепа какву столицу, крај свему умењу.{S} Свет, кад види да је незналица, ок |
| ун.{S} Даница их испратила готово до на крај сеоских кућа, дала Гргуру пуну руку цвећа, па је д |
| уре, с Турцима се не да више — дошао је крај: ил' они ил’ ми !..{S} Чујеш ли ме, Илија је јунак |
| кса за један, а протин синовац за други крај, подигоше малаксалог попа, попадија и учитељка под |
| пљоснату турску лулу, посади је на доњи крај, а на горњем беше сисак од ћилибара.{S} Напунивши |
| ругарицу? упита Илија радознало, држећи крај од плајваза међу уснама.</p> <p>— Бележи! </p> <p> |
| каницу, те даде неком своме другу један крај, а други намакну себи о врат, па иди од скамије до |
| них облака, а дуга озго шине од једнога краја брда до другога, истурујући својих седам боја све |
| есео.{S} Али и тузи, као и свачему, има краја и конца.{S} Тамо већ после поноћи разабра се учит |
| сори, па господа и великокупци из свију крајева Српства.{S} Боже мој, рекох у себи: ко не би би |
| к Арон не може да одвоји ока од српских крајева, који се виде с једне стране до Мораве, с друге |
| ту оружани борци, па депутати из разних крајева у разноликој народној ношњи, па свештеници, па |
| души, нешто, чему не знађаше похватати крајеве својим недовијарним, тако мало докучљивим мисли |
| итаће поп, заустави се и поче намештати крајеве од џубета један преко другога.</p> <pb n="29" / |
| везао с попом дугачке диване, којима ће крајеви шинути чак до јутрење.{S} Па, по свом старом об |
| ле, која прште у мале комадиће по свима крајевима собе.</p> <p>— Ја знам и рачунати, а знаш ли |
| е.{S} Летина какве скоро не беше у оним крајевима.{S} Па што ли је тако брижан, што ли се не ра |
| ком Лицеју.{S} Испити се почели раније; крајем половине јуна завршиће се школска година.{S} Мно |
| светлост, а кроз њу моје селанце тамо у Крајини, у кршној, горовитој Лици.{S} Указа ми се наша |
| реч свештеник; и ја ћу с тобом у Горњу Крајину, па ћу свуда, где тамо стигнемо, казати и учите |
| ћемо, као што си рекао, заједно у Горњу Крајину, прихвати Максо, да проведеш бар једну ноћ и по |
| тим новим утисцима.</p> <p>Сутрадан, на крају литургије, причестише се сви.{S} Чисто му се скра |
| заплашено, тако да се је једва могло на крају чути: и донесех му дар : измирну!</p> <p>Не би Ма |
| живи се не чују.</p> <p>Кад је било при крају школских часова, онда су старији ђаци, по заповес |
| реду, у највећој тишини.</p> <p>Напред, кракатим ходом, корача учитељ Макса, натукао црну шубар |
| који дираше гушчиће ; или дерлад што су крала јабуке, па једно газда ухватио и праши му тур; ил |
| љиво читао, метне залогу код Александра краља македонског, скине наочари и спусти књигу, па онд |
| е и јаче поче беседити.{S} Помену старе краљеве и цареве, наше бојеве с Турцима, па позва народ |
| а, стаде учитељ Макса, стадоше цареви и краљеви, чобани и вертепоносци, устави се и фамулус Сте |
| ј браћи, која живе у границама троједне краљевине!“</p> <p>— Живео! кликну на то Јован, доли ча |
| ај гласно, то вели бан, бан од три наше краљевине:{S} Хрватске, Славоније и Далмације.{S} Де, е |
| један на другога.</p> <p>— То су, децо, Краљевић Марко и Муса Кесеџија.</p> <p>— Краљевић Марко |
| раљевић Марко и Муса Кесеџија.</p> <p>— Краљевић Марко! повикаше весела деца.{S} Погле, оцо, ко |
| и:{S} Пољска — све земље старог пољског краљевства; Чешка — све земље Сватоплукове круне; Угарс |
| ја, јаснаја,</l> <l>Показасја краснаја, краснаја,</l> <l>Младог царја во јасли, во јасли.</l> < |
| иде јаснаја, јаснаја,</l> <l>Показасја краснаја, краснаја,</l> <l>Младог царја во јасли, во ја |
| ли ово твоја деца?{S} Да их Бог поживи, красни синови.{S} А иду ли у школу?</p> <p>— Овај, Гргу |
| ете растројство, анархију у заводу ?{S} Красни ми професори!{S} Само тако, само тако; али ја ћу |
| ре.</p> <pb n="148" /> <p>Сви су дани и красни и лепи, али најлепши и најсвечанији светла недељ |
| селима.{S} Шума, ливаде, потеси, па мој красни врт, све то пири и мири, све те освежава, подмла |
| коју ни векови лако не ломе.{S} Па наш красни језик, наше песме, наше приповетке — да прочитам |
| а; а како је на пољу лепа хладовина.{S} Красно вече; изведрило се; лаку ноћ, Гргуре, лаку ноћ!< |
| >А данас?{S} Данас је данас, све лепо и красно, али никад оно што је било онда.{S} Онда лежи ми |
| видео Даницу у свој њезиној величини и красоти, сад је у дубини душе осетио оне мирисе, који с |
| у овом тренутку узнео још лепшом мушком красотом.{S} А Гргур?{S} Задовољно гледећи је, радовао |
| има ученичким.{S} После умивања настаје кратак одмор, па одмах затим сваки своју књижицу: који |
| у врту.{S} На што му скраћивати и онако кратке дане његове?{S} Дај ми који листак од овога кало |
| лија погодио где треба, правце у центар кратке целокупне Максине педагогије.{S} Макса, све више |
| робљеним реченицама, испричао свој мали кратки животопис.</p> <p>Паде сутон да се у дворишту ве |
| смео ни помислити, али је прошло много кратких дана и дугих ноћи, док је кроз ту маглу просину |
| ече, јер већ беше ушла у собу.{S} После кратког ћутања диже се и Иван, забрави кућна врата, зап |
| ћа, али у малене деце и жалост и радост краткога су века.{S} Кад их гледате како живо веслају о |
| построг, али су му прутови ипак данас и краћи и тањи, а и ређе их се маша него онда кад нас дво |
| што је Авала.{S} Учини му се срце веће, крв никад тако топла као у овај мах, сад је, као никад |
| ица главом.{S} Увукла ми се под кожу, у крв, у главу, кудгод крочим нигде да умакнем од њезине |
| ела Перлеза; ту пролише своју драгоцену крв најбољи јунаци, и од тога пораза опоравише се тек 2 |
| У пределима око Беле Цркве заметнуше се крвави бојеви.{S} У овим биткама збише се чуда од јунаш |
| н.{S} Не бој се, биће Србаља и без наше крви.{S} Рат је рат, нужно зло.{S} Лепо је бити јунак, |
| алим погледом.</p> <p>— Ја?{S} Ја немам крви на одмет.{S} И кад бих је имао, прво бих је пролио |
| и иконе, и барјаке, ама му је некако у крви да ређе допиркује цркви.{S} Рекли бисте е је безбо |
| уцнеш, а он удри као вола, док те свега крвца не облије.</p> <p>— Хе, неваљалац један, што му у |
| им, који би пристао за три и по швапска кревета.{S} Тамо код иконе висе скорашњи венчићи од сми |
| не, стајаше пред иконом над столићем до кревета, држаше у рукама бројанице и на глас читаше пса |
| вог ормана, што стајаше у зачељу између кревета и извади једну књигу у тврдим корицама с црном |
| попадија у суседној собици наместила на креветац, па спава као окупано јагњешце.{S} А Гргур још |
| ан, једва изусти Милан и уморан паде на креветац.{S} Пошто се издувао и одморио, настави у одло |
| т понуђени, срамежљиво поседаше тамо на креветац господина професора.</p> <p>— Дакле, сад смо п |
| оред онога зида без прозора, скроман је креветац, покривен старим врло простим ћилимом, на ком |
| овогодишња слама, леву спустио доле низ креветац, а главу нагао на јастучић од дебела платна, к |
| упња.{S} Ушавши поседаше, Гргур на свој креветац, Милан на зелену столицу с једном готово преби |
| на зеленој столици, одупро се - ногом о креветну ножицу, па се обрће на једној од задњих столич |
| ји бројанице.{S} Још иста она икона над креветом његовим, иста она цица-маца преде испод големе |
| и Гргур пришао да заузме своје место на кревету, мала Даница погледа га с пуно радости, згрчи в |
| , може се престравити.{S} Намести му на кревету ниже својих ногу, и по вечери позову га у собу. |
| авија га, и остави под јастучић на свом кревету.{S} Најзад одломи по једно парченце од оба кола |
| заузела своје место до зида у материном кревету, покрила се, а чупавом главицом врти то на једн |
| нестрпљиво се држи на заузетом месту на кревецу, и час <pb n="80" /> па крадом гледа кроз прозо |
| глагољ</hi>, али упорна мала ручица, па кредом ни маћи!{S} Љутито баци креду на школско тле, ко |
| вати за рукав и повуче к табли.{S} Узев креду, поче се усиљавати да напише велико <hi>глагољ</h |
| и она уме намоловати лутку и коња, узе креду, па шарај по табли.</p> <p>Те вечери беше се необ |
| чица, па кредом ни маћи!{S} Љутито баци креду на школско тле, која прште у мале комадиће по сви |
| уше заједнички: „Свјат Господ Бог наш“, кренуше се, све два и два, преко школског дворишта у пр |
| ру слатко од ружина листа.{S} Одатле се кренуше мало лакшим касом.</p> <p>Брат Иван већином ћут |
| у најлепши сан, који га је, млађанога, крепио до јутрењег звона. </p> </div> <div type="chapte |
| латко падати Гргуру, кад је, на маленом крепком мркову, јахао познатим путем правце у своје сел |
| петла са оволиком (показујући ручицама) крестом, па наше патке, па патка кад потрчи за нама!... |
| них тренутака.{S} Свет <pb n="76" /> се креће унапред, лаганим ходом, али опет одмиче.{S} Све ј |
| ке пискове, или онога Глишића, што увек креше ону „Прву знању“ као да се с неким препире, или о |
| амљено неколико упавићених џбунића, или кржљав и грбав глог, или ситнолисна дивља крушка, или п |
| вник наш.{S} Не, није, криво сам казао: крива су наша уска срца, себичност, неслога.{S} Шта би |
| једном селу оборили сељака и били га ни крива ни дужна, само што по њиховој заповести не хтеде |
| о прво, а можда и последње.{S} Ја нисам крива, што нисам остала, што нисам више оно „торокљиво |
| рчићи као наша Радовашница, као Каона и Криваја, — цркве као градови, а ћелије као палате, једн |
| ање но оно с којим сте ушли у те уске и криве улице.{S} Чини вам се, да малоазијски топли и аро |
| е још из далека гледнуо неколико пута у криве сабље и дрвене фесове, па удубивши се у себе, у с |
| то ваздан, а док подложиш пећ, а оно се криви и витопери као луб.</p> <p>Узме књигу из руку Мил |
| о обојених столова и столица с правим и кривим ногама, с лаком и без лака.</p> <p>— Помози Бог, |
| , све је то противник наш.{S} Не, није, криво сам казао: крива су наша уска срца, себичност, не |
| ао шарене вунене рукавице, а поштапа се кривом мачугом.{S} За њим двоје деце, омалено, у белим |
| у прсима, па, шта ту тамо амо, и он очи кријаше од жене.</p> <p>— А што тако опознисте, децо ? |
| у; другови је лакомо погледају, а он је крије у торбицу, па сав поцрвенео гледа преда се.{S} Св |
| ћање страха божјега, осећање који многи крију, многи га угуше и постану демони, а многима као д |
| оким рукавом своје беле кошуљице, а све кријући, да не опази стари учитељ Макса.</p> <p>Старом |
| е у близини рикну гром, и док се ужасан крик растолегаше по таванима нагомиланих облака, спушта |
| девојчица, која већ дотле позатвара сва крила, горња и доња, није још била тако хладна и мирне |
| ста и мало несташна девојчица затварала крила, дотле је он пажљиво разматрао школу и њезин скро |
| к.</p> <p>— Хтела сам ти донети и једно криланце од пилета, али ја не марим. .. . а волиш ли ти |
| царицу.{S} Али овако таман да размахне крилима, а њега жижне помисао на оне школске дане после |
| анђели у белим стихарима и са раширеним крилима.{S} Појави се од некуда и некакав црни ђаво с ј |
| p>А наши путници путоваху као на тичјим крилма.{S} Коњи товни и одморни, и кад се докопаше прав |
| рштено погледа унутра, па опет притвори крило и оде у своју собу.{S} Само је кроз зубе промрмља |
| м их само : трцава, гарава! а оне обе у крило, па их милујем.{S} Кадгод их храним, ја само пруж |
| одлакну и сузе престаше, спусти руке у крило, и погледа горе својим великим очима.{S} Суморно |
| рвенога воска.{S} Опучи се хартија, и у крило му паде мио божићни дар: црвен појас од најлепше |
| ара прстом по Русији, па га заустави на Криму.{S} Замера школској власти, што није назначила ме |
| p> <p>— Ја, Илија Милетић, па сам крио, крио као гуја ноге.{S} Али сам се и находао ноћу, па св |
| Ти? </p> <p>— Ја, Илија Милетић, па сам крио, крио као гуја ноге.{S} Али сам се и находао ноћу, |
| ко ништа јавио.</p> <p>— Знам ја, знам, кричаше директор, долазећи све већма и већма у ватру; п |
| е доба; субота, кромпир, а увече још по кришка сира, или савијача, или моча, и тако даље{S} О в |
| м раздели свима <pb n="13" /> позамашне кришке прохе, која мало пре извађена из пећи, пушаше се |
| , 10 ока пасуља, кацу сира и ухрањенога крмка годишње, и дукат цесарски месечно.</p> <p>По ручк |
| .{S} Та ето су нагла околна села да нам крње ово мало синора; ако нам обрана прође на лијо, ниш |
| ја с приметним задовољством што не мора крњити сложене фишеке...{S} Рекох ти, да сутра полазим. |
| ом поред школе; оздо видео само школски кров, и врх њега дрвену звонарицу са школским звонцетом |
| ј су зидови тако чисто бели, али дрвени кров од срезанога клиса на много места попустио, па овд |
| , док се опште добро доведе под сигуран кров, док, док...</p> <p>Но Гргур још у себи и не обеле |
| свим не омркне изван свога <pb n="6" /> крова.{S} Далеко у шуми чуо се ћук.{S} Тамо кроз грање |
| у како падају брвна с клисом с црвенога крова, звона сама звоне и заједно са посрнулом звонаром |
| ве недеље нисам се макла испод школског крова, наплела сам, наткала сам се.{S} Читам оцу новине |
| тога дана не би ни макао испод школског крова.{S} Поп Крста му долази, али не често као некада, |
| , децо.{S} Ко се лењи, никад неће стећи крова над главом.{S} Трудите се, настави Иван скидајући |
| А ко да ти зна, газда Иване; из најуђе кровињаре излазе први људи.{S} Ко ти беше отац Доситеје |
| на реку, на поља, на шумарке, на црвене кровове.{S} Да вам је на уранку стати па гледати на сел |
| едан час, а већ ни једнога под школским кровом, сви се, жељни, упутили својим кућама, својим се |
| и заспао.{S} А први санак под школским кровом беше тако драг: сневао је своју мајку Петрију и |
| о кукурузно зрневље удараху по дашчаном крову.</p> <p>Киша падаше, а Гргур, слушајући и гледећи |
| изане косе, румених, али дебелих усана, кроз које провирују рехави предњаци.</p> <p>— Добар дан |
| <p>Ко није о јесени путовао кроз поље, кроз гору, тај не зна, шта су јесење лепоте.{S} Још се |
| походио брижне родитеље, па се спустио, кроз браник, ливадом уз реку, па из реке оном стазицом, |
| затрепта као лик анђела.{S} У тај мах, кроз малаксало шуштање кише, зачу се велико звоно са то |
| ри вечерње звоно на старој звонарици, а кроз <pb n="139" /> његову душу и нехотице проструја на |
| да отуд од двери сијну већа светлост, а кроз њу моје селанце тамо у Крајини, у кршној, горовито |
| Пешачки пут, понајвише песковит, вијуга кроз ониску гору, с једног поступног, једва приметнога |
| цу, и час <pb n="80" /> па крадом гледа кроз прозор у жути невен у баштици и оно плаво небо пре |
| граде.{S} Јелена, увек опрезна, погледа кроз прозор.</p> <pb n="75" /> <p>„Дерладија!“ промрмља |
| <pb n="75" /> <p>„Дерладија!“ промрмља кроз зубе, па наново, још пажљивије, упре своје погледе |
| који га љубе, који пишу о њему, којима кроз сваку врсту бије светлост, топлина поносног и непо |
| огњишту, брзо отрча у своју баштицу, па кроз малене лехице тамо к огради, саже се и узабра једа |
| ом, које није више пута изљубила, а све кроз полуплач говорећи: „Благо мени данас и до века!{S} |
| е професору Сави оте поглед преко књиге кроз прозор у двориште.{S} Видевши ова два млада Српчет |
| много кратких дана и дугих ноћи, док је кроз ту маглу просинула једна јасна мисао, као оно усам |
| ри крило и оде у своју собу.{S} Само је кроз зубе промрмљала: дерладија!{S} Професор је врло до |
| ом из хомољских јазбина.{S} А кад рикне кроз нос: ма! цела школа узавре, граја, урнебес.{S} Као |
| ж.{S} Мучи вас радозналост, хтели бисте кроз пукотинице неокречених зидова да посмотрите цветни |
| о први од ђака из даљих села.{S} Тек ће кроз који дан по недељи стизати и остала деца.{S} Ђаци |
| e> на столицу до себе, ћуташе и гледаше кроз прозор напоље.{S} Међутим се чујаше из даљине грмљ |
| У Београд, одговори му слуга, али више кроз зубе.</p> <p>— 'Трговином или ћете суду?{S} Не зна |
| ајстаријега разреда промуцаше, али више кроз зубе „јесмо“, учитељ се затим удали, а ђаци, полак |
| њему као да се растворише онде зидови и кроз то окно гледа лепу слику, коју је одавна компонова |
| је сигурно леп?</p> <p>— Све потоком и кроз ливаде, приметиће Даница.</p> <p>— Врло лепо, тама |
| , пламтили су огњем, који мило подилази кроз цело тело, улива сласт и ласт, чисто га покреће с |
| демони, а многима као добар вођ светли кроз све дане превртљива живота.</p> <p>Учитељ је с поп |
| ша падаше, а Гргур, слушајући и гледећи кроз прозор, пренео се мислима преко Дунава, уз Авалу и |
| уга вратила с Калимегдана.{S} Пролазећи кроз Стамбол-Капију, Милан је оборио главу да не гледа |
| а свећа у учитељевој соби, опазише ђаци кроз прозор да је још једна свећа запаљена на столу шко |
| цу!“, а он из све незграпне грлине ричи кроз нос: ма!{S} Деца се на то смеју сиромаху медведу, |
| ли леп новац још из скамије.{S} Па ипак кроз све те питомце провејаваше стари српски дух, пун ч |
| и нешто тако слатко и мило пролажаше им кроз душу, као да су у највелелепнијем храму, у који је |
| е тога више ни један пут, ухвати стазом кроз планину.{S} А кад је био у најгушћој гори, окрете |
| XII.</head> <p>Ко није о јесени путовао кроз поље, кроз гору, тај не зна, шта су јесење лепоте. |
| даље, настави мајстор Јован мало — као кроз зубе: „они, који се држе само својих обичаја и хоћ |
| ове идеале, није ни знао, кад је прошао кроз дугачки и чађави свод од камена.{S} Недалеко одатл |
| о и гледао, а после их је једва и видео кроз сузе, које му овлажише очи.{S} У тај пар дође шегр |
| да се и тек је на завршетку, више онако кроз зубе могао „секундирати“.</p> <p>Устадоше попадија |
| ш к Белом Потоку, а они, пречицом, мало кроз шуму, мало кроз поток, дођоше до под само село а о |
| , а они, пречицом, мало кроз шуму, мало кроз поток, дођоше до под само село а одатле уз брдску |
| ја?</p> <p>Илија трену само, шикну мало кроз нос, па, да сакрије незадовољство, лукаво се смешк |
| а.{S} Далеко у шуми чуо се ћук.{S} Тамо кроз грање високога бреста светлила је већ доста јасно |
| ише светим страхом, дивљењем, нечим што кроз свега њега прелазаше, нечим што је мирно и свечано |
| отворило се небо, па нас анђели гледају кроз свод црквени.{S} А ја на то све јачим гласом извиј |
| посао.{S} Ходите ближе.{S} Ја ћу сећи, кројити и прикивати, а ви ћете лепити и како треба прид |
| ви пут завођаше униформу по френкијском кроју.{S} А сваком о пасу висаше источни нож у шареним |
| и са салатом кад је томе доба; субота, кромпир, а увече још по кришка сира, или савијача, или |
| деља, купус и печено тесто; понедеоник, кромпир, а увече друго јело попара; уторник, у подне па |
| лехе, моје патлиџане, моје лукове, мој кромпир — све кућице у правилним редовима, шта пута их |
| ато се на сто изнесе пуна велика чинија кромпира с месом.{S} Код мајстор-Јована беше тачно утвр |
| ало поумори, подлеже својој судбини, па кротко и послушно, журним одмереним кораком, ношаше сво |
| ми се под кожу, у крв, у главу, кудгод крочим нигде да умакнем од њезине сенке.{S} Узмем књигу |
| преноси се духом у старину, а Милан док крочио мало низа страну, већ нашао некаква сељака из Ру |
| им моје лутке, са свима њиховим рпама и крпицама.{S} Ето колико се још уме заборавити твоја дру |
| и књиге, или нову одежду, или позлаћени крст, или путир, или дискос, или кадионицу.</p> <p>Већ |
| бити чобанин, ти, Јанићије, Ирод, а ти, Крста, цар Валтазар, а ти, Гргуре, мали цар Петар.</p> |
| ето ти међу њих учитеља: „Паун Милетић, Крста Влајић, Јанићије Пешић и Гргур Обрадовић!{S}" На |
| Крста, стиснувши руку учитељу.</p> <p>— Крста! узвикну и учитељ па се загрлише.{S} Лије сузе по |
| рхом</title> у руци, до њега добри попа Крста с црвеним појасом, тамо с противне стране учитељк |
| , да вам донесем.{S} Једно је теби, оче Крста, друго учитељу.{S} Чим преломисмо данас чесницу, |
| е преблагословена дјева Марија, осоколи Крста као из топа.</p> <p>— На ком се месту родио Госпо |
| била мати Христу Спаситељу, кажи нам ти Крста!</p> <p>— Мати Христу Спаситељу била је преблагос |
| му помагали, прибра се мало и свештеник Крста, па кад отпеваше њему, он својим крупним пуноодме |
| ве свештеничке династије седи свештеник Крста.{S} Он је пре свега добар домаћин, па је и у селу |
| иког синоћњег бадњака.</p> <p>Свештеник Крста није скоро био тако добре воље као вечерас.{S} Ви |
| и ни макао испод школског крова.{S} Поп Крста му долази, али не често као некада, отежао је, а |
| А да ли је доиста био забораван?{S} Поп Крста би само на то рекао: „ни дрва у гори нису једнака |
| ш некога поред себе.</p> <p>Дуго је поп Крста салетао око учитеља Максе да га разговори, замета |
| н.{S} Опет прота пише...{S} Наже се поп Крста па целоме столу гласно и свечано чита нову вест : |
| чајно погледа и што год упита.{S} И поп Крста се склања да је више позади, да баш није одмах на |
| бе и друге, а добри и богобојажљиви поп Крста говори слово ученицима и храбри их.{S} Стало је М |
| и молитвеник и тако даље“</p> <p>Ни поп Крста не могаше даље, а већ о учитељу Макси и да не гов |
| а захвалио на професорству, од како поп Крста недељом и празником паше црвен свилен појас, од к |
| > опет учитељ сам.{S} И кад је опет поп Крста по неопходној дужности тамо пред часном трпезом, |
| јног проте.</p> <p>— Максо! узвикну поп Крста, стиснувши руку учитељу.</p> <p>— Крста! узвикну |
| у забран, да надгледа стоку.</p> <p>Поп Крста је јутрос рано одслужио јутрењу заједно с литурги |
| ли се безазленим ликом нашег свештеника Крсте, зарадова се Макса, поскакаше са својих места сви |
| о је иза цркве.{S} То је дом свештеника Крсте, који је у селу најдавнашњији староседилац.{S} Од |
| беху за столом.{S} Поп се збунио па се крсти, а руке му дршћу; стоји, ноге му клецају.{S} Поша |
| " /> отворила школска врата, гледа их и крсти се.{S} Иза њених леђа надвирује се фамулус Степан |
| ојној учитељци, о учитељу Макси, о попу Крсти, о школи.{S} Изађоше из кухиње и одоше староме Ма |
| тече она слатка беседа.{S} Покојни поп-Крстин отац је ли био мајстор наздравити — јесте, али ш |
| су се они оронули сводови!</p> <p>У поп Крстиној кући сви су прозори осветљени, у свакој соби г |
| о и ломио, и најзад, по договору с попа-Крстом, уступио Даничину руку — шта мислите коме?{S} Он |
| ије и много дубље.{S} Кад сретнете попа Крсту па га ословите, а вама чисто тужно годи, кад стан |
| ванредно добре воље, слао је и по попа-Крсту, али га не беше у селу.{S} Приповедао је много и |
| , па плећку, па ножице, па мало богме и кртинице — има ко и њу милује.{S} Једну калајлију у врх |
| римети Гргур.</p> <p>— Вредна?</p> <p>— Кртица.</p> <p>— Здрава?</p> <p>— Као природа.</p> <p>— |
| це.{S} У Београду се ужурбали политички кругови, револуциона струја чеше о бедеме савске и дуна |
| из јединог простог разлога, да је једна круна више.{S} Приметио је и он својим оштрим оком, да |
| прста више него ономлани.{S} А круне — крунама ти, вала, ни цар не би замерио.{S} Као смишљене |
| је деце, омалено, у белим хаљиницама, с крунама на глави; за овима три већа ђака, опет у стихар |
| бар два прста више него ономлани.{S} А круне — крунама ти, вала, ни цар не би замерио.{S} Као |
| љевства; Чешка — све земље Сватоплукове круне; Угарска са својим земљама и Словенска од словенс |
| главе, још који дан, па ће своје златне круне повијати према сунцу.{S} Мајка би ми тако радо по |
| метио је и он својим оштрим оком, да су круне предмети за које и сељачко око радије замиче него |
| ас и сутра правићемо Вертеп, а у суботу круне и царске жезлове.</p> <p>Кад је био рад у највеће |
| тљени Вертеп, то у његов збор, све лепе крунисане главице с једрим обрашчићима и живим крупним |
| Данице и Гргура, на глави им оне златне крунице, па они чисти стихари са широким опет позлаћени |
| д, у стихару, са жезлом у руци и грдном круном на лепо очешљаној коси.{S} После свију ишла су д |
| не грмљавина, муње учесташе, по гдекоја крупна кап бијаше у прозор; грмљавина поче бивати све ј |
| ало их, и у овом тренутку заплакало је, крупне капљице шуштаху по цвећу, а неколико, најкрупниј |
| прелажаше у све јачи и јачи пљусак.{S} Крупне капље шуштаху по лишћу на дудовим гранама, бијах |
| са са црном свиленом кићанком.{S} Какве крупне црне очи испод високога чела, па уста вазда отво |
| да докучи, откуд толике сузе, што тако крупне вркћу једна за другом низ беле образе.{S} Најзад |
| очеше се са свију страна прикупљати све крупнији и мутнији облаци.{S} Четврти је час по подне, |
| жубора, сложенога из разних ситнијих и крупнијих дечјих гласова, дремљивом фамулусу у трему не |
| не главице с једрим обрашчићима и живим крупним очицама.{S} Поп, пун задовољства, сео на велику |
| чу куцање.{S} Даница се исправи, својим крупним очима погледа према вратима, која се отворише и |
| — и он је бризнуо у плач, кад је својим крупним очицама опазио да отац замаче за гору.{S} У срц |
| Крста, па кад отпеваше њему, он својим крупним пуноодмереним гласом отпева своме архијереју: < |
| арицу, која погледа и њега својим лепим крупним очима, погледа је још једном, и гле! никад није |
| зе, те се измешаше са другим, исто тако крупним али врелим капљицама, које се и нехотице срозаш |
| у, па бело свечано либаде, па бајадер с крупним увезаним ружицама по белом свиленом пољу.{S} Са |
| здравац на истим местима, само су данас крупнолиснији и бокорастији.{S} Невен се жути тамо поре |
| не би хтео ни малчицко подићи ту твоју круту главицу, па би онда, дабогме да би онда много, мн |
| кум?</p> <p>— Лакше, лакше, да не падне крушац с тавана.</p> <p>— Питам те озбиљно.</p> <p>— А |
| Милан.{S} Путујемо, ја, писар судски, у Крушевац, а овај млади професор у Крагујевац.</p> <p>Ту |
| ок свикнем само послове, а после збогом Крушевцу, збогом начелство!{S} Одох ти, Грго, у срез.{S |
| гледа.</p> <p>— Писар!{S} Са столицом у Крушевцу.{S} Где је царе Лазо сабљом, Илија ће пером.{S |
| жљав и грбав глог, или ситнолисна дивља крушка, или просто трн.{S} На пупчастој главици те чист |
| ће одмараше под оним разгранатим дивљим крушкама, срете старог фамулуса Степана, који сеђаше на |
| га народа који сузбија туђинштину, који крха синџире и стеге, тај је дух — велик.{S} Ја сам Срб |
| та, а често ни кмета, него само викач с крчмаром претреса сеоске политике: до подне се греју ко |
| кроз њу моје селанце тамо у Крајини, у кршној, горовитој Лици.{S} Указа ми се наша колиба, па |
| име детету?</p> <p>— Зовемо га Киран, а крштено му је име Гргур.</p> <p>— Дакле Гргур, забележи |
| гледаху дугобради деспот и хилендарски ктитори, светитељи Симеун и Сава.{S} Гргур и не чујаше |
| анпут нешто присети, врати се. „Дај ми, кћери, папуче,“ рекао би умореним гласом, па се тога да |
| ај највећи словенски спев: <title>Слава кћери</title>!{S} У ових пет песама трепти чисто славја |
| м ове речи Доситејеве, узе књигу испред кћери и стави је преда се.{S} Преврнувши два три листа, |
| роста, природна и лепа појава учитељеве кћери.</p> <p>Сви га радознало погледаше.{S} Он настави |
| спреман да се прође по селу, узме штап, кћи му капут ишчетка, постоји још који часак или оде и |
| аксу.</p> <p>— Госпођица?</p> <p>— Моја кћи. одговори Макса.</p> <p>— Даница, ако се не варам.{ |
| срце шапну, да су то учитељка и њезина кћи.{S} Маши се руке старе госпође, која, уморна, усили |
| и је оздо, као какво големо манастирско кубе, наткрилио половину кухиње.{S} Црквењак Васо и поп |
| карнице и млекарнице, џамије и хамами с кубетима, телалнице и прчварнице с добрим ћебапчићима, |
| твоја мати не кува пекмез ?</p> <p>— Не кува.</p> <p>— А у нас има још пун пунцат оволики ћуп.< |
| м шта је то.</p> <p>— Зар твоја мати не кува пекмез ?</p> <p>— Не кува.</p> <p>— А у нас има јо |
| пасуљ са сланиницом; четвртак, у подне кувано тесто, увече пилав с исецаним месом; петак, пасу |
| ињаше слугу да скреће то десно то лево, куд је мање кама и ровина.{S} А честа промена села и ок |
| — Данас пети дан.{S} Куда ме није било, куд се <pb n="119" /> нисам повијао ово од уторника.{S} |
| и ћеш ваљда с њима у Карловце?</p> <p>— Куд било, Милане; грехота је, овако млади, па скрштених |
| ам седети ја, морате седети и ви !{S} А куд вам се хита; зар имате што прече од своје званичне |
| све то ништа не тиче; ви се разбегнете куд који, а мени се све бије о главу.{S} И опет, гдегод |
| је се.{S} Његова последња реч осваја, и куд њоме наврати погледе онамо сви послушно гледају.{S} |
| ане, не смем ни да помислим да га водим куд на другу страну.{S} Ето довео сам дете као златну ј |
| з Београда?</p> <p>— Данас пети дан.{S} Куда ме није било, куд се <pb n="119" /> нисам повијао |
| ако страшан громко повика: </p> <p>— Од куда ви три цара овамо пришли јесте?</p> <p>— Аз јесам |
| а према оном другом цару:</p> <p>— А од куда ти јеси, и како <hi>имја</hi> твоје?</p> <p>— Аз ј |
| Увукла ми се под кожу, у крв, у главу, кудгод крочим нигде да умакнем од њезине сенке.{S} Узме |
| у у малене собе.{S} Уђете у кујну, а из кујне лево у собу.{S} У левој живљаше стара сестра Сави |
| пискове ; жене се узмувале, у кујну из кујне, у собу из собе; девојке носе на послужавницима с |
| ош по који пут закључам у ону собицу до кујне, па растрговчим моје лутке, са свима њиховим рпам |
| о удешава пискове ; жене се узмувале, у кујну из кујне, у собу из собе; девојке носе на послужа |
| ти пропуштају у малене собе.{S} Уђете у кујну, а из кујне лево у собу.{S} У левој живљаше стара |
| е одавна се довлачи и сасипа овогодишњи кукуруз.{S} Ново се вино у велике пије, а евенке од гро |
| е не ухватише маџарске страже; да не би кукуруза, твој би Илија данас танцовао између неба и зе |
| топло, суво, грожђе у велико сазрело, а кукурузи већ су ужутели.{S} Око вечерња звона, отворише |
| а прозорска, и као <pb n="118" /> једро кукурузно зрневље удараху по дашчаном крову.</p> <p>Киш |
| се развалине, остатци високих зидова и кула некадашњег Порчинога града.</p> <p>Сунце обасјало |
| м врховима старих храстова, на црквеној кули и на школској звонарници, што за тренут два блесну |
| етнуо у шаке, гледа у бедеме градске, у кулу га мрским турским сатом, у низаме који чуваху стра |
| леко у високом јутарњем зраку позлаћену кулу на Саборној Цркви.{S} Гледају и гледају, а све се |
| име...{S} Него, Илија, хоћеш ли ми бити кум?</p> <p>— Лакше, лакше, да не падне крушац с тавана |
| а је лепше у свем селу, румена јабука! „Кумим те, брате Милета, понеси ову писму Гргуру.{S}" Хо |
| мала Даница лактом оборила колаче па их купи испод стола, а Гргур се већ замислио, а по глави м |
| , или отпостити, или одрадити, ја бих и купила, и отпостила, и одрадила, па да будем најбоља де |
| А кад стаде звоно, почеше се из углова купити пастири, приближише се јаслама, које стајаху на |
| будем боља.{S} Кад би се то негде дало купити, или отпостити, или одрадити, ја бих и купила, и |
| чорбе долажаху јела овим редом: недеља, купус и печено тесто; понедеоник, кромпир, а увече друг |
| едоше за сто, на којем се пушаше слатки купус са јагњећим месом.</p> <p>— Знаш ли ти, Јелена, з |
| што се отискиваху са околних брда.{S} И курјаци се појавише око торова, раније и жешће него оби |
| њих и већих, заслужених и незаслужених, кусао у своме и тихом и бурноме животу, па се бојаше по |
| етак дваест кућа, дозволио би да се што кусне и која попије. „С пуним се стомаком не пева“, гов |
| Те вечери ни једно више нити сркну нити кусну.{S} Само су деца у спаваћој соби џакала, а мали Г |
| ешир на орманчићу, где стајаше еснафска кутија.</p> <p>— Као обично, као обично...{S} Е па реци |
| а стаклена ормана скидати шољице, и ону кутију од лима, у којој је покојни прото носио „свјатај |
| не сроза на земљу.{S} Петрија клону на кутњи праг, Иван виче: „Децо!{S} Пауне !“, потеже уз ав |
| аве.{S} Из те мучне неприлике извуче их кутњи пас, који изненада залаја.{S} Тргоше очи, погледа |
| ливада, па опет косом уз брдо до својих кутњих вратница.{S} Ту га је дочекала брижна жена Петри |
| .</p> <p>— Е па да питам жену.{S} Знаш, кућа је сва о женином врату...</p> <p>— А што ми то гов |
| Лепо их је издашна природа украсила, а кућа још лепше одгајила — шта ли ће од њих учинити школ |
| понајзгодније.{S} Бог нас дао доста, а кућа није другојачије него баш попритесна.{S} Да се пов |
| ах, како ли ће остати жив у том чуду од кућа.</p> <p>— Ту испрегоше коње, и док их је слуга про |
| ава опазио велику цркву, па беле низове кућа, а над њима, к планини, непрегледне винограде, па |
| ајстор Јоване !{S} Знам ја добро шта је кућа, шта је кућни ред.{S} Него реци да л’ да примиш де |
| ћи, пошто би се походило десетак дваест кућа, дозволио би да се што кусне и која попије. „С пун |
| их испратила готово до на крај сеоских кућа, дала Гргуру пуну руку цвећа, па је дуго, дуго за |
| еколико њихових <pb n="48" /> задружних кућа, рекли бисте е је заселак.{S} А сложни су — да изг |
| е живе него ја и ти.{S} Нека и из наших кућа никну господа, да и наши мало дрмну вилајетом.{S} |
| ој кући нема тишина.{S} Ђаци распуштени кућама због бербе.{S} Друга половина септембра, време ч |
| ицима и о школском одмору одлазе својим кућама.{S} Оцеви доносе храну одсеком, по пропису, који |
| м кровом, сви се, жељни, упутили својим кућама, својим селима.{S} По Гргура дошао његов старији |
| пуцњава пушака, големе ватре светле по кућама, многи је уморан, већ и прилегао негде украј огњ |
| ућа, а веће од Барајева или Амерића.{S} Куће раштркане по стрменој коси, а доле уз реку чујеш о |
| ш овде онде поточаре како живо мељу.{S} Куће, негда од брвана и клиса, сада покривене ћерамидом |
| пред школом дугачак постављен сто; иза куће пуши се голем огањ и спремају ражњеви ; гајдаш нак |
| но шумици, мора се проћи на Здравковића куће.{S} Здравковићи су староседиоци.{S} Кад гледате он |
| пландују у оном брснатом шумарку изнад куће њихове.{S} Види их све, већ да пружи руке да их до |
| еним прозорчићима.</p> <p>— Јест, поред куће са прозорчићима.</p> <p>— Доста! викну Ружица љути |
| а зеленим прозорима?</p> <p>— Све поред куће са зеленим прозорима.</p> <pb n="88" /> <p>— А зна |
| погледа онамо.</p> <p>— Дакле све поред куће са зеленим прозорима?</p> <p>— Све поред куће са з |
| где да сместиш дете?</p> <p>— Ја се код куће договорих с газдарицом, да те молимо да га примиш |
| научи више слушајући, него цео дан код куће читајући.{S} Илија је из оног кола ђака, које је д |
| размислити: да ли дете да задржимо код куће или да га шиљемо даље у школу.</p> <p>— Ја, снебив |
| } Пожури се...{S} Иван је поцигурно код куће; били смо заједно на горњој воденици.{S} Па док те |
| овео Петрију, најлепшу девојку, из прве куће из суседног села.{S} А био је радник један по једа |
| доба је и куће Протића.{S} А од како је куће Протића, од то доба, па све до данас, она даје нур |
| знађаше за какав лепши свет осим своје куће и својега села.{S} Али је чича Иван знао да има јо |
| свагда прилажаше руци.{S} Али је велике куће пажљиво избегавао : његова чиста, проста и лепа, а |
| највећма осветљена авлија оне повелике куће, што се лепо види на оној страни брда, што је иза |
| титељским.{S} Ево се указаше и неколике куће од његова села, удари вечерње звоно на старој звон |
| <p>— И прекјуче.</p> <p>— Све поред оне куће на углу?</p> <p>— Са оним зеленим прозорчићима.</p |
| снег шкрипи под ногама.</p> <p>Многе се куће светле и на баџе им узлеће дим горе у чисте и мирн |
| ни довека.</p> <p>Деца одоше у кућу, из куће у авлију, а мајстор Јован и газда Иван до ручка уг |
| а, на прстима, да га не пробуди, оде из куће.{S} А сад шта ћеш, мој весели Иване?{S} Ту су му с |
| нало, а он му приповеди све, и зовне из куће Гргура.{S} Гргур приђе к Савиној руци, а овај га з |
| Петрија тужна, претужна, не излажаше из куће.{S} Тамо приправљаше рубине и спаваће хаљине, чара |
| велике црквене нурије, од то доба је и куће Протића.{S} А од како је куће Протића, од то доба, |
| ао, а после су се разишли по кући и око куће.{S} Гргур је био у школи и с Даницом разгледао дот |
| ко се по подне умију и обуку, не долазе кући другдан до поноћи.{S} Сваки момак добије у подне п |
| олтаром, а Гргур на свом коњу журио се кући.{S} Поред пута голи лугови, гаврани прелећу са грм |
| а, а кад су стигли тамо горе ка његовој кући, сам јој из млекаре донео у чистој дрвеној стопањи |
| око јације пожурих се мајстор-Јовановој кући.{S} Још не беше стигао из Карловаца.{S} Правце њој |
| ш неколике домове.{S} Међутим у поповој кући поставише софру, то јест додадоше још једну ка оно |
| <p>Оде Макса са Вертепом право кметовој кући, а отуда ће походити још неколике домове.{S} Међут |
| ргур уседе свога мркова и одјаха својој кући у село.{S} Уз пут је много мислио о својој тамној |
| болници, која беше смештена у варошкој кући, пружио увезану десну ногу по дрвеној постељи, на |
| воје неизгладљиве стопе.</p> <p>У целој кући нема тишина.{S} Ђаци распуштени кућама због бербе. |
| оронули сводови!</p> <p>У поп Крстиној кући сви су прозори осветљени, у свакој соби гори по је |
| ли, па зато су крадом, у свакој имућној кући, опипали по коју плећку и повукли чашу две, онако |
| е?</p> <p>— Нисам, чича-Степане; грабим кући, док је видела.</p> <p>— Ако, ако...{S} Мајка је м |
| никад не заборавља.</p> <p>Коњ је журно кући грабио, махао вратом, рзао раствореним ноздрвама, |
| , губи се, на ногама је, ради, шмрца по кући, али од ово неколико недеља не слази доле до наше |
| који затекао, а после су се разишли по кући и око куће.{S} Гргур је био у школи и с Даницом ра |
| рно се налази у кући?</p> <p>— Јесте, у кући је, промуца Макса, једва изговарајући, у кући, али |
| е, промуца Макса, једва изговарајући, у кући, али у вечитој.</p> <p>Сви се ућуташе.{S} Илија сп |
| од туњом.{S} Гргуру је мати наместила у кући, прострла шареницу преко миришљава сена, под главу |
| у собу.{S} Изује своје нове опанчиће у кући, па бојажљиво уђе унутра.{S} Учитељ Макса већ се с |
| слика тихог, домаћег живота: он седи у кући на клупици поред ватре, домаћица спрема вечеру, а |
| где је госпођа?{S} Сигурно се налази у кући?</p> <p>— Јесте, у кући је, промуца Макса, једва и |
| штимо, а пред својима, и кад смо сами у кући, зашто бисмо се плашили од онога што нам је до ско |
| бијемо, или да се селимо.{S} Шта ћеш у кући, где немаш своје сухоте.{S} Ту неки дан сласмо деп |
| абри мало посустале вочиће, да похитају кући за видела...{S} Ето сад баш Ивану изађе пред очи л |
| ишаране многим ситним мрштинама.</p> <p>Кућица, у којој живљаше, беше насред авлије, коју, исто |
| тлиџане, моје лукове, мој кромпир — све кућице у правилним редовима, шта пута их поглеткујем от |
| орћолу, у улици ниже главне полиције, у кућици, којој данас камена ка камену није, живео је про |
| кратког ћутања диже се и Иван, забрави кућна врата, запрета ватру, оде и леже.{S} На пољу се ч |
| у потес или у гору, а Петрија прихвата кућни посао: или плете чарапе, или изаткива ћилимке, ил |
| !{S} Знам ја добро шта је кућа, шта је кућни ред.{S} Него реци да л’ да примиш дете, или да га |
| ш га ни осетити.{S} Зна он добро шта је кућни ред, шта је зазор, а шта се пристоји.</p> <p>— Е |
| надгледа стоку, <pb n="49" /> која је у кућној огради, затим би, освежен студеним јутром, ушао |
| то притискиваше младо срце његово: пред кућом, на једној старој дрвеној клупи, сеђаше једна пос |
| а, појак ветар њихаше дудово грање пред кућом, одједанпут силовито сену, негде у близини рикну |
| >Газда Ивану заиграла обрва, стоји пред кућом и пита Петрију: „Шта то може бити?“ Петрија се тр |
| није и дебље.{S} Већ су били скоро пред кућом, кад се професору Сави оте поглед преко књиге кро |
| д, Гргуре, видиш моју малу баштицу пред кућом.{S} Знаш ли, кад ти оно дадох неколико цветића, а |
| успремљено попово двориште.</p> <p>Пред кућом их очекиваше главом поп, пун добре воље и нестрпљ |
| а одједанпут побледе у лицу, изађе пред кућу, гледаше дуго у вечерњи сутон, и, кад се повратила |
| урова оца.{S} Иван Здравковић стао пред кућу и гледа изненађено.{S} А кад чу, да су Гргурови др |
| рца, пробудише у њему и оца, и мајку, и кућу, и вочиће, и оне питоме овце што пландују у оном б |
| зао.{S} Беше сасвим мрак, кад је ушла у кућу, али још већа помрчина беше јој обузела саломљену |
| једном гледну у мутне облаке, па оде у кућу. </p> <pb n="144" /> <p>За чудо!{S} Кад је, после |
| сиљено, насмехну, узе служавник и оде у кућу да спреми послужење.{S} Остави служавник на кухињс |
| те се помоли Богу пред иконом, изађе у кућу, и дуго гладна живина пијукаше, док се она мало ра |
| старости ни довека.</p> <p>Деца одоше у кућу, из куће у авлију, а мајстор Јован и газда Иван до |
| јасно звезда вечерњача.{S} Сви уђоше у кућу.</p> <p>Учитељка даде упаљену свећу своме детету, |
| ова оца, мајстор-Јована.</p> <p>Уђоше у кућу, одоше у своју собу.{S} Из авлијице, до врата, пењ |
| испљускај очи и образе, па онда дођи у кућу.</p> <p>Учитељ Макса оде у собу да остави свога <t |
| , оставише своја места и изиђоше који у кућу, који у пространо школско двориште.{S} Они најмлађ |
| тим би, освежен студеним јутром, ушао у кућу, примакао клупицу ватри, сео и грејао се.</p> <p>П |
| штице, преко школског дворишта, право у кућу.</p> <p>И Гргур, стидан, изађе из баште.{S} А кад |
| ај Максин да Вертеп унесе прво у попову кућу.</p> <p>Наместише Вертеп на једном столићу.{S} Изг |
| м, да те молимо да га примиш ти у твоју кућу.{S} Заправо да ти кажем, мајстор Јоване, не смем н |
| ар, изнесе неколико пуних чинија пасуља кухана са сланиницом, а затим раздели свима <pb n="13" |
| има што им се кожа из далека црвени као кухани раци.{S} Још му необичнији попови у шеширима.{S} |
| ађи.{S} Фамулус, који је у исто време и кухар, изнесе неколико пуних чинија пасуља кухана са сл |
| аховином.{S} У отвореном ходнику, близу кухинских врата, дрема фамулус Степан, у дремежу лулу и |
| из брдо преко снегова, у бестраг.{S} Из кухиње чује се учитељкин глас, која спрема ручак, а још |
| све своје теолошко знање, док ти се из кухиње заори материн глас:</p> <p>— Данице!</p> <p>Мали |
| и, о попу Крсти, о школи.{S} Изађоше из кухиње и одоше староме Макси у собу.{S} Стари Макса ниј |
| мо манастирско кубе, наткрилио половину кухиње.{S} Црквењак Васо и попов синовац стали пред отв |
| стишао и онај последњи жубор у суседној кухињи, учитељ Макса вешто трену оком и мрдну обрвама.{ |
| онама два коситерна кандиоца, а ватра у кухињи букти, низ гараве вериге лижу пламенови горе у д |
| е, кад она ради у башти или се налази у кухињи око огњишта.{S} Кад видите учитеља Максу, вами с |
| о.{S} Ватра је на огњишту горела, али у кухињи нигде никога.{S} Тек кад се и по трећи пут чула |
| ару, Даница нахранила живину, па тамо у кухињи стала код огњишта; чека да се разгоре сирове цеп |
| као да шенуше мало од радости, ено их у кухињи, ухватиле се за руку, па (нека Бог на добро окре |
| што је на дрвеном ражњу прислоњена уза кухињски зид, насекоше самих ребара, па плећку, па ножи |
| је ветар уминуо, само што се са великог кухињског огњишта чуло пуцкарање великог синоћњег бадња |
| преми послужење.{S} Остави служавник на кухињском огњишту, брзо отрча у своју баштицу, па кроз |
| е: цвеће, писма, књиге, слике, отишла у кухињу и забравила врата за собом.{S} Љубећи једно по ј |
| међу својим питомцима, свратио би се у кухињу, те би према стању онога што је у шерпењи и лонц |
| нала, завириће на братовљев прозор, без куцања отвориће врата, па ма унутра седео главом Патриј |
| це на бројаницама, а на вратима се зачу куцање.{S} Даница се исправи, својим крупним очима погл |
| ског, тек што попије ракију и на сахату куцне подне, врата би се отворила а учитељка јело уноси |
| ару изби осам, у тај исти тренутак неко куцну на вратима, и кад се отворише ступи унутра један |
| Максо ништа не рече, само испи чашу, не куцнувши се по свом обичају са попом.{S} И поп испи сво |
| дника.{S} Знак да је на учитељевом сату куцнуло дванаест и да ваља сести за обедни сто.{S} Сви, |
| /title>.</p> <p>Подигоше напуњене чаше, куцнуше се и до капи испише.{S} Једно од попових чељади |
| бору.</p> <p>— Живео ! омаче се Јовану, куцнуше се чашама и испише по једио заклопачко.</p> <p> |
| родови, па комшије, па опет мајка.{S} И куцов се умиљаваше око наших путника, као да би им хтео |
| и знојимо.{S} Све ће нас изрезилити као кучиће па узалуд мука.{S} Док само цикне па шкрипне зуб |
| ске плашње.{S} Питам ја тебе српски: да л’ да водим дете у веће школе или не.{S} Једно или друг |
| кућа, шта је кућни ред.{S} Него реци да л’ да примиш дете, или да га натраг водим...</p> <p>— Е |
| p> <p>— Али, газда Иване, ја не знам да л’ ће бити за дете понајзгодније.{S} Бог нас дао доста, |
| окрет’о.{S} Опипајдер ове мишице!{S} Је л’ чврсто, жилаво, као да си камен подвукао под кожу?{S |
| одавна над децом уверила...</p> <p>— Је л’ те?{S} Ви сте дакле за стари?</p> <p>— Не, сасвим за |
| ести, па опљунути у шаке.</p> <p>— А је л’ вас тај ваш господин Максо учио и појати? запита окр |
| це?</p> <p>— Уштинула.</p> <p>— Само је л’ девојка!{S} Док видиш, бадава, још си дериште.</p> < |
| прћи своје убране усне.</p> <p>' — А би л’ умела начинити мусаку?</p> <p>Јелена се, с презирање |
| лавом његов другар Илија.</p> <p>— Јеси л’ ми се надао, Гргуре? викну Илија, пошто се руковаше. |
| и слама коју они разносе.</p> <p>— Јеси л’ одавна из Београда?</p> <p>— Данас пети дан.{S} Куда |
| те вратове трбушасте буклије као румени лабудови.{S} Овде онде заличио лимун, а у два велика чи |
| повца, меда, који је бистар као суза, а лаган и течан као етирно уље.{S} А између ових здравих |
| S} Свет <pb n="76" /> се креће унапред, лаганим ходом, али опет одмиче.{S} Све је некуд нагло, |
| брћући своју лепо очешљану главицу, оде лаганим корацима у школу.</p> <p>Гргур није ни гледао з |
| едној ножици.</p> <p>Гргур пође кораком лаганим, неодлучним, још пун оне чисте анђеоске срамежљ |
| са Швабом квит.{S} А шта ту циле-миле — лагарије.{S} Ако ће лепо, и ми ћемо лепо, а ако почну к |
| Ал’ не смеш лагати...</p> <p>— Не смем лагати.</p> <p>— Јесте ли силазили на Дорћол?</p> <p>— |
| Право да ти кажем.</p> <p>— Ал’ не смеш лагати...</p> <p>— Не смем лагати.</p> <p>— Јесте ли си |
| о видим народ како по њима гмиже, чујем лађе и сплавове по овим старим валовитим рекама.{S} Па |
| ону страну, у Карловце.{S} Гргур још на лађи замишљаше себи лепоту и величину столице патријарш |
| вам вели то ?{S} Лаж, лаж... децо моја, лаж!</p> <p>Ту добри наставник плану, скочи са столице |
| будућности?{S} Ко вам вели то ?{S} Лаж, лаж... децо моја, лаж!</p> <p>Ту добри наставник плану, |
| без будућности?{S} Ко вам вели то ?{S} Лаж, лаж... децо моја, лаж!</p> <p>Ту добри наставник п |
| !{S} Пљуните и ви са мном на тако гадну лаж!{S} Пљунимо!</p> <p>Професор Сави горе очи, пламте |
| доста само рећи; што лаже.{S} Докажи да лаже, докажи, де!</p> <p>Ту се учитељ Макса доиста мало |
| >— Али смо ми, бабо, одмах видели да он лаже, чим је директор проговорио с нама.{S} Добар ка’ и |
| о лаже!{S} Није то доста само рећи; што лаже.{S} Докажи да лаже, докажи, де!</p> <p>Ту се учите |
| вет лаже... зато што лаже.</p> <p>— Што лаже!{S} Није то доста само рећи; што лаже.{S} Докажи д |
| /> <p>— Зашто цео свет лаже... зато што лаже.</p> <p>— Што лаже!{S} Није то доста само рећи; шт |
| кад цео свет пише...</p> <p>— Цео свет лаже...</p> <p>— А зашто да цео свет лаже? осече се поп |
| ет лаже...</p> <p>— А зашто да цео свет лаже? осече се поп, у коме је стрпљење већ превршило ме |
| .</p> <pb n="25" /> <p>— Зашто цео свет лаже... зато што лаже.</p> <p>— Што лаже!{S} Није то до |
| знам.</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Можда и лажем.</p> <p>— Зар ти ниси видео ону што успија?</p> < |
| p>— Не знаш?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Можда и лажем.</p> <p>— Зар ти ниси вид |
| “, викну генерал, извуче од некуда неку лажљиву мапетину: „Ево, покажите ми овде, има ли ту где |
| </p> <p>— Ја кажем да лажу!</p> <p>— Да лажу... хајде нека лажу, само чуј...</p> <p>— Нећу да ч |
| ма на што да лажу?</p> <p>— Ја кажем да лажу!</p> <p>— Да лажу... хајде нека лажу, само чуј...< |
| p>— Новине лажу!</p> <p>— Ама на што да лажу?</p> <p>— Ја кажем да лажу!</p> <p>— Да лажу... ха |
| да лажу!</p> <p>— Да лажу... хајде нека лажу, само чуј...</p> <p>— Нећу да чујем.</p> <p>— Ама. |
| е истина, ево новина...</p> <p>— Новине лажу!</p> <p>— Ама на што да лажу?</p> <p>— Ја кажем да |
| анастира до манастира, да целивамо цара Лазара, па цара Уроша, па руку мајке Анђелије, па Стева |
| Са столицом у Крушевцу.{S} Где је царе Лазо сабљом, Илија ће пером.{S} Само да сам мало бољи н |
| с правим и кривим ногама, с лаком и без лака.</p> <p>— Помози Бог, мајстор Јоване! викну Иван, |
| те цицу к својим прсима, па онда, у име лаке ноћи, исплази своме милом госту вршчић од оног нем |
| шешир, а другом руком намешташе своју, лаким знојем овлажену косу.{S} Кад је био у својој „все |
| ватру.</p> <pb n="132" /> <p>Ту Даници лакну на срцу, осу јој се душом нешто и топло и мило, п |
| брже ни лакше, јаше, а он, кад му мало лакну после неколико поточића суза, поче се све већма у |
| о.{S} Напрасит је, плане, <pb n="30" /> лако изазива, још лакше се даје изазвати, али се опет в |
| вид, само је народ сила, коју ни векови лако не ломе.{S} Па наш красни језик, наше песме, наше |
| директору, то је моја ствар, то ће ићи лако; ама јеси ли се побринуо за стан, где да сместиш д |
| аније; данас ми је било тако мило, тако лако у срцу.{S} Кад јутрос певасмо на јутрењи, отворило |
| дмах на свој нови положај, на издашност лаковерних сељака, с једне стране на лакомост, с друге |
| а и столица с правим и кривим ногама, с лаком и без лака.</p> <p>— Помози Бог, мајстор Јоване! |
| т и добар, а ја сам ето још брзоплета и лакомислена, те сумњичим у твоју доброту.{S} Опрости <p |
| р је добио најлепшу књижицу; другови је лакомо погледају, а он је крије у торбицу, па сав поцрв |
| ст лаковерних сељака, с једне стране на лакомост, с друге стране на штедњу, на скупоћу и на еко |
| годи му мека и свежа травица, одупро се лактовима о траву, а главу метнуо у шаке, гледа у бедем |
| тељка нешто за се шапутаху, мала Даница лактом оборила колаче па их купи испод стола, а Гргур с |
| о вече; изведрило се; лаку ноћ, Гргуре, лаку ноћ!</p> <p>И Илија, затворивши неспретно врата, к |
| че наш.“</title> Момци рекоше мајстору: лаку ноћ, па одоше.{S} Док је мајсторица успремала сто, |
| ладовина.{S} Красно вече; изведрило се; лаку ноћ, Гргуре, лаку ноћ!</p> <p>И Илија, затворивши |
| тока.{S} У овој другој борби доби Гргур лаку рану у ногу.{S} Однеше га у болницу код великога л |
| очи, учини јој се да чује његов глас: „Лаку ноћ, моја Данице!"</p> </div> <div type="chapter" |
| , хоћеш ли ми бити кум?</p> <p>— Лакше, лакше, да не падне крушац с тавана.</p> <p>— Питам те о |
| како паметно, а није ни лакше.</p> <p>— Лакше је, можда и против своје воље упаде му у реч Дани |
| , Илија, хоћеш ли ми бити кум?</p> <p>— Лакше, лакше, да не падне крушац с тавана.</p> <p>— Пит |
| а и китила целиваће иконе. „Чисто ми је лакше онај дан,“ говорила би, „кад ме свештеник мироше" |
| воље упаде му у реч Даница.</p> <p>— И лакше и природније, потврди и Милан.</p> <p>Макса не ре |
| сума мога програма: живети што лепше и лакше.{S} Доста сам се мучио.{S} Да паднем на нос, ни В |
| , које понајлак граби напред ни брже ни лакше, јаше, а он, кад му мало лакну после неколико пот |
| а је то Бог зна како паметно, а није ни лакше.</p> <p>— Лакше је, можда и против своје воље упа |
| м волео ни једну девојку.</p> <p>— Само лакше, брајане; док стигнеш до Лепенице.{S} Пун их је К |
| плане, <pb n="30" /> лако изазива, још лакше се даје изазвати, али се опет врло брзо стиша, пр |
| ружина листа.{S} Одатле се кренуше мало лакшим касом.</p> <p>Брат Иван већином ћуташе, и само о |
| сина, што ће сада у четврти разред?{S} Лањске године, некако пред распуст враг нанесе овуда ме |
| } Све је друго намештена пажња, дворба, ласкавија или оштрија, речју: лукаво притворство, машта |
| 'нако.{S} Само са њим лепо, низ длаку, ласкај му простоти, ако хоће и глупости, па готов посао |
| подилази кроз цело тело, улива сласт и ласт, чисто га покреће с места, уздиже га, чини му се: |
| и пушку на лево око, па ти стрељај тицу ластавицу!“, а он из све незграпне грлине ричи кроз нос |
| итике: до подне се греју код оне велике ластрене пећи насред собе, а по подне спавају сваки на |
| ософ, богослов, добар Немац, а још бољи Латин!{S} У дужности школској тачан, у цркви сваке неде |
| на простоме долапу књиге његове струке, латински и новији немачки класици, међу којима је Клопш |
| ом о доручку и ужини.{S} Само у та доба латиће се „пиксле“, иначе је та скупоцена ствар вазда п |
| Заузми се где треба, те да му тамо буде лашња ова година.{S} Твоји су здрави сви; мајка ти је б |
| и га дотаче, који, можда без престанка, лебди над његовом сиротанском собицом.{S} Учини му се к |
| ва, па опет се пренесе.{S} Сва јој душа лебди над тим далеким и незнатним Томашевцем, над усамљ |
| рног и „вредног живота.{S} Покојница је лебдила над њим као над дететом, годила му свима навика |
| га.{S} Уједанпут учитељу Макси задрхта лева страна доње усне, боре на челу већма се набраше пр |
| ваке мере: што даваше десна, не знађаше лева.</p> <p>Давно зађе сунце за гору, а деца се не пом |
| н, озбиљно и снуждено, метнуо три прста леве руке на усне и гледа у растуженога свештеника.</p> |
| гледаше у ђаке тамо с друге стране код леве певнице, час се осврташе у старије ђаке, руке прек |
| ин му Милан, па до њега ћерка Ружица, с леве стране момци, којих је вазда имао тројицу.{S} Шегр |
| која мало по мало прелази у страх.{S} С леве стране, пред лицем Вертепа, стао Ирод цар, па се у |
| аксу много муке, док је погодио левом у леви, десном у десни рукав свога горњега капута, и док |
| савим дуваном, запали је трудом, закачи левим палцем за ивице од прслука под пазухом, опружи но |
| <pb n="71" /> дрвета као и пескаоница, лево и десно једна на другој просто повезане најбоље књ |
| она као на иглицама окретала се час на лево, десно и назад; све је желела чути, све видети сво |
| гурбети,те кад привикну: „Узми пушку на лево око, па ти стрељај тицу ластавицу!“, а он из све н |
| /p> <p>— То је, децо, Београд, а оно је лево Сава, десно Дунав.</p> <p>— Ту ћеш ти учити школу, |
| лене собе.{S} Уђете у кујну, а из кујне лево у собу.{S} У левој живљаше стара сестра Савина, го |
| једноме сељаку, који, зачуђено, гледаше лево десно у своје другове.</p> <p>— Бре, бре? чуди се |
| ора, а они, неми и мирни као бубице, ни лево ни десно, већ сви, као слике од воска, забоду носи |
| е приметно поозбиљило.{S} Не гледаше ни лево ни десно.{S} Он се у себи сам са собом разговараше |
| ободу овде, овде, па онда да се окренем лево и десно.{S} Камо ти устав, камо скупштина, де!{S} |
| а опомињаше слугу да скреће то десно то лево, куд је мање кама и ровина.{S} А честа промена сел |
| иљио као какав маторац, а према њему на левој страни, стали цар Петар и мала царица Даница.{S} |
| е у кујну, а из кујне лево у собу.{S} У левој живљаше стара сестра Савина, госпођа Јелена, у де |
| погледе у изненадне отмене госте, дотле левом руком пипа по земљи и тражи своју разбрибригу, да |
| ћа, распечати писмо, разви га, узе га и левом и десном, па, скупивши обрве, поче га стојећки па |
| ало је Максу много муке, док је погодио левом у леви, десном у десни рукав свога горњега капута |
| на којој је разастрта овогодишња слама, леву спустио доле низ креветац, а главу нагао на јастуч |
| а у себи, пољубила књигу, и кад је пред легање стала пред икону, молила се Богу само за њега.{S |
| је.{S} Уморни прућише се по трави Милан легао ничице, годи му мека и свежа травица, одупро се л |
| А био је радник један по један.{S} Рано легао, рано устајао.{S} Чим се умије, помоли и уљуди, о |
| одзвонило, а обучена учитељка већ држи леген да му полије, па да му дода чисту преобуку.{S} Ка |
| удио и говорио детету да гаси свећу, да легне.{S} Али га је Даница молила, да је остави.{S} Сед |
| па опет, кад затвори књигу и кани се да легне, смерно стане пред „Распетије" и моли се Богу.{S} |
| тра.{S} Учитељ Макса већ се спремаше да легне, стајаше пред иконом над столићем до кревета, држ |
| у руке, а они њих у образе, па одоше те легоше.</p> <p>Иван и Петрија још дуго сеђаху код ватре |
| од радости, што су тако добро намештена леђа ђаволу, да из коже искоче од радости, па се грохот |
| ло се опет Русији, којој се толико пута леђа обртала.{S} У званичним новинама печата се проклам |
| иди!“ рече му полуподругљиво, па окрете леђа и одскакута из баштице, преко школског дворишта, п |
| ет, кад види да је незналица, окрене му леђа, те, несрећник, умире од глади.{S} Да видите, шта |
| војих милих гостију.</p> <p>Иза попових леђа стао достојанствено обазриви и пуно озбиљни режисе |
| рата, гледа их и крсти се.{S} Иза њених леђа надвирује се фамулус Степан и чуди се.{S} А они об |
| саплака сребрних, и санова и калајлија, леђена и ибрика од најжућег коситера.</p> <p>Није у Здр |
| ви петли, иначе је цело село већ одавна лежало у дубоком сну.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| се налакти на клупу, на којој је дотле лежао.{S} Да је којом срећом још које дуванско влакно у |
| г царја во јасли, во јасли.</l> <l>Гдје лежаше при скотјех, при скотјех,</l> <l>На колена падош |
| мо вас, истерати!"</p> <p>А Гргур дотле лежаше назатке, и гледаше у ону страну неба, на којој у |
| брави кућна врата, запрета ватру, оде и леже.{S} На пољу се чујаху истом први петли, иначе је ц |
| ије могао ?</p> <p>— Јер лежи.</p> <p>— Лежи? </p> <p>— Рањен.</p> <p>Даница заћута.{S} Милан ј |
| али никад оно што је било онда.{S} Онда лежи мирно у гробу заједно са својим прибором, својим п |
| отпасти...{S} Знаш ли ти, учитељу, где лежи Севастопољ? пита поп.</p> <p>Сви су га тражили по |
| ице.</p> <p>— Није могао ?</p> <p>— Јер лежи.</p> <p>— Лежи? </p> <p>— Рањен.</p> <p>Даница заћ |
| ликога логора, у селу Томашевцу.</p> <p>Лежи Гргур у болници, која беше смештена у варошкој кућ |
| , нећу више ни заљубљивати.{S} А знам и лека од љубави: оженићу се.</p> <p>Ту Гргур нехотице мр |
| им вршњакиња, преслишавам их, пратим им лекције све до испита, надгледам им прописе, а о испиту |
| измама.{S} Добро, добро, само пре свега лекцију!{S} Попина су деца само добри ђаци...{S} Ко ниш |
| јаче задршћу.</p> <p>— Ко не буде знао лекцију, сви да знате, — ја ћу му судити!</p> <p>Сви се |
| пред собом букварић, задубио се у своју лекцију, вежбао се у читању, затим, загледавши се у мап |
| > <p>— Право је и казао, децо.{S} Ко се лењи, никад неће стећи крова над главом.{S} Трудите се, |
| ји буду световали.{S} Немој никад да се лењиш ; што можеш вечерас, не одлажи за сутра.{S} Увек |
| , узеше све.“ Не остави на миру ни цара Леополда, ни Марију Терезију, ни Јосифа II. „Све што да |
| обрастао густом модрозеленом травом.{S} Леп јесењи дан, сунце сија као усред лета, само блаже и |
| како је срео Гргура, како је угледан и леп, како се носи капетански, а збори мудро као какав п |
| мању услужицу наплаћивали, речју: текли леп новац још из скамије.{S} Па ипак кроз све те питомц |
| ходимо његовога оца ?{S} Пут је сигурно леп?</p> <p>— Све потоком и кроз ливаде, приметиће Дани |
| ошима и селима кнежевине Србије.</p> <p>Леп летњи дан, као увек што су првих дана месеца јуна, |
| <p>— Нема ту никаква доказивања.{S} Но, лепа ствар, још ће ме учити ове Сервијанкуше!</p> <p>— |
| Здрава?</p> <p>— Као природа.</p> <p>— Лепа?</p> <p>— Цвет.</p> <p>— Добра? </p> <p>— Босиљак. |
| ад, па у дну софре, као две звезде, два лепа, мало запурена лишца Данице и Гргура, на глави им |
| ладости, беше готов да их загрли. „Моја лепа и драга будућности српска !“ тако нешто кликнуло ј |
| алу дуж, Милану још трепташе пред очима лепа слика Даничина.{S} Савлада свој понос и окрене се |
| > <p>— Па?</p> <p>— Па, онако млада, па лепа, па паметна, али шта ћеш, кад јој је у глави чађав |
| ашњих четири.</p> <p>Гргур се трже и та лепа слика ишчезе.{S} Врата се отворише и у собу паде в |
| љи од најбељег паперја. </p> <p>Како је лепа, колико свечано мирна та јесења природа.{S} А како |
| девојке, лепу — и још лепшу него што је лепа учитељ-Максина ћерка Даница.{S} А Милан, он гризе |
| ојима га је испунила проста, природна и лепа појава учитељеве кћери.</p> <p>Сви га радознало по |
| љиво избегавао : његова чиста, проста и лепа, али и сувише затворена натура нагињала је више гр |
| } Питам те, не морам бележити : а је ли лепа ?</p> <p>— Знам да је честита и добра...</p> <p>— |
| ...{S} Ето сад баш Ивану изађе пред очи лепа слика тихог, домаћег живота: он седи у кући на клу |
| још једном, и гле! никад није била тако лепа, тако анђелско-нежна, тако узвишено-чиста, тако пу |
| им прозор?{S} Запара; а како је на пољу лепа хладовина.{S} Красно вече; изведрило се; лаку ноћ, |
| абанци и жетву разјагмити.{S} Хоћете на лепак — идите!{S} Ја знам, што ја знам, има рука работу |
| о у вечерњи сутон, и, кад се повратила, лепе јој очи беху још лепше, као увек што су у лепотица |
| д собом!</p> <p>— Забављам се.</p> <p>— Лепе ми и то забаве!{S} На страну с њом!{S} Ја сам преч |
| те у небо, тешко вам је одвојити ока од лепе паведрине, чини вам се небо плавље, а фигурасти об |
| осветљени Вертеп, то у његов збор, све лепе крунисане главице с једрим обрашчићима и живим кру |
| ћу, а неколико, најкрупнијих, попрскаше лепе Даничине образе, те се измешаше са другим, исто та |
| пљицама, које се и нехотице срозаше низ лепе и пуно мирне образе Даничине.</p> <p>После кише, к |
| азио га, па још лепше сјају оне благе и лепе црте његовог и иначе пуно симпатичног лика.{S} А М |
| леда и сања, сања и гледа: види слике и лепе и нежне, слике багреношарне и чистозрачне, као осв |
| чињаше му се, да никад није видео тако лепе и прикладне девојке.{S} Игра му срце у прсима; осе |
| ..{S} Читајмо, — читајте често те вечно лепе гласове наше горске виле... па песнике, па све спи |
| искаже саучешће, опет не скидаше ока с лепе учитељеве ћерке.</p> <p>— А шта знамо, драги госпо |
| p>— Само лакше, брајане; док стигнеш до Лепенице.{S} Пун их је Крагујевац.{S} Па личне, па здра |
| алко помолише, па опет уставише, јер је лепи малиша већ дотле савладао страх и стегао своје узб |
| аве, па богате.{S} Мудро каже народ: не лепи се сиротиње.</p> <p>Милан осети, како га на ове не |
| pb n="148" /> <p>Сви су дани и красни и лепи, али најлепши и најсвечанији светла недеља.{S} А ј |
| мрака, па и не можемо бити тако чисти и лепи, као ви, који живите само на доколици.{S} И отац т |
| чака.</p> <p>— Ево ово је каранфил, ово лепи човек, а ово жуто не знам како се зове.{S} Гле как |
| а се ниједан сузни бисерак не појави на лепим, великим трепавицама.{S} Гргур је гледаше и гледа |
| у другарицу, која погледа и њега својим лепим крупним очима, погледа је још једном, и гле! ника |
| Кад је стигла до њега, даде му половину лепињице, у којој беше сира.{S} Устезаше се, али је ипа |
| ћу сећи, кројити и прикивати, а ви ћете лепити и како треба придржавати.{S} Данас и сутра прави |
| ако много?{S} Благо теби кад имаш много лепих књига и добрих другова.{S} Ја овде у селу нити са |
| наш“, није се могао сит да нагледа оних лепих дрвених сводова од клиса, онога чистога патоса од |
| дломак из Страхиња-Бана.{S} Ти, Милане, лепо читаш...</p> <p>Милан узе и милозвучно и тачно про |
| и шав на сто.{S} Лице јој се преобрази, лепо, па сину још лепшом белоћом и бледилом.</p> <p>— М |
| ета, а нама су гости догађај...{S} Али, лепо ћу вас молити, где се Гргур налази?</p> <p>— У Том |
| вилајетом.{S} Хе, хе, како ће то, жено, лепо одгледати:{S} Који беше оно поп, што пројаха на до |
| попове очи.</p> <p>— Е па ја, учитељу, лепо мислим: прави ти, жив ми био, Вертеп као и до сада |
| наше крви.{S} Рат је рат, нужно зло.{S} Лепо је бити јунак, али није свашта за свакога, нису св |
| мајстор-Јовану:</p> <pb n="69" /> <p>— Лепо их је издашна природа украсила, а кућа још лепше о |
| је?{S} Ако, ако... ја хоћу да имам, да лепо поживим...{S} Шта ме се тиче...{S} Да, без шале, з |
| ру, са жезлом у руци и грдном круном на лепо очешљаној коси.{S} После свију ишла су два чобана, |
| а школујем.</p> <p>— Да школујеш?{S} Па лепо.{S} Кад ти је свега дао Бог, нек има један учеван |
| у хладу под брестовином.{S} Обадвојица лепо обучени, европски, само су имали вишњеве фесове с |
| " /> <p>А данас?{S} Данас је данас, све лепо и красно, али никад оно што је било онда.{S} Онда |
| шта да разумем.{S} Све је добро, све је лепо, али, ето сам још неук, недовијаран.{S} Шта му зна |
| с њим, пољуби још једном озбиљно своје лепо дете, погледа га мирно и спокојно, али погледом ду |
| S} Унутра су гореле мале свећице, па се лепо виде јасле, у њима Христос, па пастири, па <pb n=" |
| з душе, очистим бојно поље, а дечица се лепо скуње, оборе главице, па снуждено гледају у своје |
| етљена авлија оне повелике куће, што се лепо види на оној страни брда, што је иза цркве.{S} То |
| <p>— Све ћу поздравити.</p> <p>— Ја те лепо молим.</p> <p>— Кажем ти: све.{S} Ма како било, св |
| шта ту циле-миле — лагарије.{S} Ако ће лепо, и ми ћемо лепо, а ако почну као до сада, ми ћемо |
| > <p>— Што је добро и честито, оно је и лепо.{S} Не спада на ствар, али није згорег свашта приб |
| нада, а сад је оставља све, све нежно и лепо, све тајанствено, чаробно, све узвишено.{S} Осећа |
| ед, а за њим остали сви уђоше у чисто и лепо успремљено попово двориште.</p> <p>Пред кућом их о |
| , Милане.</p> <p>Милан прихвати књигу и лепо на глас читаше :</p> <p>— „Колико сам ја прост...“ |
| е браним, забележио сам.</p> <p>— Па ми лепо поздрави и моју другарицу.</p> <p>— Другарицу? упи |
| смем рећи, па ево ти и кажем: ништа ти лепо не стоји, кад нас се тако дуго не сећаш.{S} Или ти |
| него нулу.{S} Погле само, како је умем лепо написати.</p> <p>— А шта је то нула? — упитаће на |
| а можеш и ’вако и 'нако.{S} Само са њим лепо, низ длаку, ласкај му простоти, ако хоће и глупост |
| ву корену.{S} Ја волим цветак кад овако лепо <pb n="146" /> бљешти у врту.{S} На што му скраћив |
| ше у руци.</p> <p>— Ова два лиска, како лепо миришу; ти си им била мати, моја драга Данице.{S} |
| који листак од овога калопера.{S} Тако лепо мирише.</p> <p>Она ускиде два лиска, и пружи му их |
| кривала студена строгост, а сад је тако лепо, тако благо, преображено тугом, која је старом учи |
| ости, али без младачког жара; лице тако лепо, тако невино, али без оног ружичног и топлог трепт |
| ливаде, приметиће Даница.</p> <p>— Врло лепо, таман на конак.{S} Пристајеш ли, Милане ?</p> <p> |
| е — лагарије.{S} Ако ће лепо, и ми ћемо лепо, а ако почну као до сада, ми ћемо своју војводину |
| ловци, нешто велико, нешто чудно, нешто лепо, нешто тамно, нешто далеко.</p> <p>Из ове их тишин |
| агрејаше њихове младачке душе.{S} Гргур лепо види пред собом словенску вилу, сјајнобелу, лепшу |
| зове.{S} Гле како овај бели каранфилић лепо мирише.</p> <p>Рекавши то, пружи узабране цветиће. |
| озбиљно, који смешећи се, гледају то у лепо окићени и осветљени Вертеп, то у његов збор, све л |
| изуст.</p> <p>Професор, отворивши другу лепо повезану књигу, са светим поштовањем прочита учени |
| е и сву је изгужва.{S} Не обрћући своју лепо очешљану главицу, оде лаганим корацима у школу.</p |
| а читала све успомене и све тајне свога лепог и невиног срца.{S} Тако задубљена у себе, у мало |
| Што сам ове године имала драгољуба, па лепог човека, па невена боје разнолике, — горе!{S} Шта |
| енадно окренувши се, опазила поред себе лепог и угледног господичића, истог онаквог, каквог је |
| ом, крадом да и жена не види, нагне над лепом главицом својега синчића, гледа га и гледа, па он |
| р и Милан сиђоше доле Дунаву, одатле се лепом јеврејском улицом попеше на Калимегдан, који онда |
| .{S} Милан је опазио бледило на њезином лепом лику, и док је Илија смишљао како да пребаци гово |
| јица ношаху у рукама по једну књигу; по лепом повезу и формату веће осмине знате да не могу бит |
| још лепшим чаром, а лице обли заношљива лепота, груди јој се заталасаше, и једва се уздржа да н |
| тако пуно збиље, пуно мушке, маркиране лепоте.{S} На коњу је, па сељаци, које сусреташе, и не |
| е, кроз гору, тај не зна, шта су јесење лепоте.{S} Још се свуда види зелен лист, али тамо амо и |
| ј очи беху још лепше, као увек што су у лепотица после проливених суза.{S} То су биле сузе разн |
| це.{S} Гргур још на лађи замишљаше себи лепоту и величину столице патријаршиске, и ма да су Кар |
| лу, сјајнобелу, лепшу од сваке девојке, лепу — и још лепшу него што је лепа учитељ-Максина ћерк |
| ворише онде зидови и кроз то окно гледа лепу слику, коју је одавна компоновала његов жива машта |
| стојанствен.{S} У руци јој шав, оборила лепу мудру главу, и шије.{S} Онај исти стари, сада још |
| е, кад крадом а кад отворено погледао у лепу домаћицу.</p> <pb n="130" /> <p>А Илија?{S} Ма да |
| можда мало раскалашио, угледао на своју лепу царицу.{S} Али овако таман да размахне крилима, а |
| незадовољна, поче плакати, обори своју лепу главицу и пође.</p> <p>Отац је задржа, па опет пом |
| > </quote> <p>Ту и цар Ирод обори своју лепу главицу и снуждено наже се на мач.{S} Песма преста |
| пратити овда <pb n="97" /> онда по коју лепу књижицу!{S} Ти си данас много паметнији од мене, з |
| е свећу на једној од скамија.{S} Док је лепушкаста и мало несташна девојчица затварала крила, д |
| лагог лика као у његове матере, а до ње лепушкаста девојчица, ни млађа ни старија од њега.{S} М |
| е, нагласи Гргур, зловољан што му плаши лепушкасте слике његова заноса.</p> <p>— Гле гле, како |
| нулу, поражену, безнадежну, учини му се лепша него икад до сада, али у који мах да јој се прибл |
| ла, па да будем најбоља девојка, боља и лепша, него што би ти, <pb n="98" /> мој добри Гргуре, |
| или њезин рођендан, али већ онда беше и лепша и заношљивија, и живахна али и присебна, и пуна ж |
| и најсвечанији светла недеља.{S} А још лепша у селу у брдима, у природи, која је највеличанств |
| п мисли да нема у „христијанству“ ништа лепше, ништа велелепније од Саборне Цркве у Београду.</ |
| итез на коњу, а друго сеиз.{S} Та ништа лепше од јунаштва, од мача...</p> <p>— У корицама, прик |
| ва у школу — да је видиш, Грго, нема је лепше у свем селу, румена јабука! „Кумим те, брате Миле |
| а чисто; сума мога програма: живети што лепше и лакше.{S} Доста сам се мучио.{S} Да паднем на н |
| си сањало.{S} Хтео си нешто веће, нешто лепше, него и ја и твоји другови.{S} И ја сам се, вера |
| ој семинарији.{S} Доказује Макса, да су лепше церемоније у карловачкој цркви, а поп мисли да не |
| S} Апостолски жар преобразио га, па још лепше сјају оне благе и лепе црте његовог и иначе пуно |
| је издашна природа украсила, а кућа још лепше одгајила — шта ли ће од њих учинити школа и друшт |
| кад се повратила, лепе јој очи беху још лепше, као увек што су у лепотица после проливених суза |
| ла.{S} Али је чича Иван знао да има још лепшега и дарежљивијега света иза сеоскога плота.{S} То |
| очино.{S} Та још и не знађаше за какав лепши свет осим своје куће и својега села.{S} Али је чи |
| најскромнији намештај изгледао је много лепши засенут вечерњим сутоном.</p> <p>Изненада се врат |
| се прсти.{S} Даничине очи сјајнуше још лепшим чаром, а лице обли заношљива лепота, груди јој с |
| а који јој се у овом тренутку узнео још лепшом мушком красотом.{S} А Гргур?{S} Задовољно гледећ |
| ице јој се преобрази, лепо, па сину још лепшом белоћом и бледилом.</p> <p>— Ми смо Гргурови дру |
| пред собом словенску вилу, сјајнобелу, лепшу од сваке девојке, лепу — и још лепшу него што је |
| е живине, имала бих још више цвећа, још лепшу баштицу.{S} Али ти знаш, како сам, што наши кажу, |
| у, лепшу од сваке девојке, лепу — и још лепшу него што је лепа учитељ-Максина ћерка Даница.{S} |
| ола, утврђује чивије, намешта шарагље и лесе, вади воду из ведра и пере главчине, наплатке и па |
| рог!{S} Без строгости нема напретка.{S} Лесковац је лесковац, ужасан, али у рукама наставника с |
| строгости нема напретка.{S} Лесковац је лесковац, ужасан, али у рукама наставника ствар благосл |
| јаој ! онај дугачки <pb n="94" /> очин лесковац ?{S} Нема га више, и он се истутњио, као и она |
| дравља, дуго је до новога <pb n="36" /> лета.{S} Али као таоце мораде оставити цара Петра и њег |
| ше до Калимегдана, а у Топчидер је тога лета ишао само једанпут, и то с професором Савом.</p> < |
| S} Леп јесењи дан, сунце сија као усред лета, само блаже и пријатније.{S} Уморни прућише се по |
| х, полетеће.{S} Ходе, а с њима напоредо лете и оне миле невидљиве слике, које им загрејаше њихо |
| раж и пшеницу и сасуо зрна у кошеве.{S} Летина какве скоро не беше у оним крајевима.{S} Па што |
| за смејање.{S} Разуми ме добро, нема ту летине, нема берићета.{S} Туђ је то усев, па ће вам јаб |
| висину, никад у дубину.{S} Говорио је о летини, о времену, о покрету, о политици, али је говори |
| n="14" /> ја!{S} То рекав, па као тица летну низ брдо, и за тренутак два већ беше стрчала пред |
| агомиланих облака, спушташе се најлепша летња кишица, која, поступно, прелажаше у све јачи и ја |
| пољу је од јутрос сијало и жарило јарко летње сунце, а од подне почеше се са свију страна прику |
| у, или мало тамјана, или просфоре.{S} У летње доба, кад цвета босиљак, доносила би га и китила |
| д се тамо на истоку помаља сунце, или у летње доба кад на њ сипи кишица, а отуд сија сунце прос |
| а и селима кнежевине Србије.</p> <p>Леп летњи дан, као увек што су првих дана месеца јуна, Срби |
| веним очима.{S} Боже здравља, чим гране лето, притегнућемо кљусадма колане, па ћа на скелу...</ |
| сео код стола, отворио најновији <title>Летопис</title>, па, врло мало прибран, мање гледаше у |
| ало и расејано, у отворену књигу <title>Летописа</title>.</p> <p>Отворе се малена вратанца у зи |
| иге оновремене наше књижевности: <title>Летописи</title>, <title>Србске Пчеле</title>, Доситије |
| ам говорим... ова стара бесвесна Русија лећи ће, мора лећи у гроб, али ће она пре смрти родити. |
| ова стара бесвесна Русија лећи ће, мора лећи у гроб, али ће она пре смрти родити... родити друг |
| главу, кад им учитељка, пре него што ће лећи, приђе, једне подигну горе, а друге повуче доле.{S |
| Петрија.{S} Беше права богомољка.{S} Ни лећи ни сести за сто, док се не прекрсти.{S} Чешће слаз |
| ни.{S} Поред стаза и овде и онде између леха беше још шареног и свежег цвећа.</p> <p>— Ала у ва |
| а и спокојно даље корачаше међу цветним лехама.{S} Облачно јесење небо гледало их, и у овом тре |
| на остављам за зимицу.{S} Да видиш моје лехе, моје патлиџане, моје лукове, мој кромпир — све ку |
| о отрча у своју баштицу, па кроз малене лехице тамо к огради, саже се и узабра један лист од зд |
| и у своју баштицу, паде на једну цветну леху, покри лице рукама и јецаше.{S} А кад јој одлакну |
| .{S} Странци стоје у хладу, он спокојно лешка и гледа у зољеве, који зује око стрехе и главама |
| е зажари лице а очи запламтеше.{S} Чега ли се срећан сетио?{S} Можда свога ђаковања у Пожуну, у |
| Чисто не знате, шта се више светли, да ли она златна хартија на корицама, или она сребрна харт |
| га јагњета.{S} А не треба ни питати: да ли је мајстор Јован спремио довољно заклопачкога благос |
| ен ту, ваља нам се богме размислити: да ли дете да задржимо код куће или да га шиљемо даље у шк |
| ја сам се, вера и Бог, дуго колебао: да ли на твоју или Миланову страну.{S} Знаш ме, ја сам као |
| га што је у шерпењи и лонцу одлучио: да ли ће до ручка моћи бити готов са започетом главом у књ |
| у: лукаво притворство, маштаније!{S} Да ли је и Гргур, мислећи покашто о њој, осетио и сам слад |
| поточићи.{S} Милан — мисли, Гргур — да ли да кажемо, да наш „благонадежни“ Гргур — сања.</p> < |
| оватијег детета у целоме селу“.{S} А да ли је доиста био забораван?{S} Поп Крста би само на то |
| у дворишту и суседном ходнику.{S} А да ли мишљаше о ономе што читаше, или су осећања отела мах |
| н после подуже почивке.</p> <p>— Али да ли ћу један бити довољан, достижан.{S} Данас је, мој др |
| гледао на школско брдашце, премишљао да ли да сјаше на који тренутак, макар само с врата да поз |
| нам, шта се то догодило, те да знамо да ли да седимо да ствар пресудимо, или да одлазимо.{S} Ми |
| тренут устави, и расташе се.</p> <p>Да ли на веки?</p> <p>После неколико тренутака стајала је |
| е то жив дочекати“, помисли у себи. „Да ли је мени та срећа суђена?“ У тај мах скиде капу, па с |
| га пошљем по Марином Милети.</p> <p>„Да ли си, Гргуре, рад да чујеш, како ли је мени, како твој |
| е, кога не треба заборавити.</p> <p>„Да ли ти се, добри наш Гргуре, прохте по који пут да завир |
| у мапетину: „Ево, покажите ми овде, има ли ту гдегод Србија, или српски народ.{S} Молим вас раз |
| ограде, а вреле је сузе облише.{S} Има ли веће среће од овако чистих и невиних суза, које се з |
| гледају и зебу у плашљивим срцима: шта ли ће бити кад учитељ Макса навали на њих.{S} Ћуте, не |
| расила, а кућа још лепше одгајила — шта ли ће од њих учинити школа и друштво?</p> <p>И као да с |
| {S} И треба кад му је дао Бог.{S} А шта ли ће да учи?</p> <p>— Не знам, нису ме питали.</p> <p> |
| а својој некадашњој другарици.{S} А шта ли јој је, Боже, пожелео ?</p> <p>Гргур је прошао долом |
| годишњега директоровања.</p> <p>— А шта ли се то збило?{S} Нама није нико ништа јавио.</p> <p>— |
| ога свршисмо и утврдисмо."</p> <p>А шта ли је помислио Илија?{S} Он обично мање мисли, а више г |
| S} А о Вертепу ни спомена.</p> <p>А шта ли је старог учитеља тако оцепило од света?{S} Та здрав |
| ини, којој сад навија прву основу. „Шта ли ће од свега тога бити, Боже, Боже мој?.{S} Да је ко |
| дигла два прста десне ручице, па палаца ли, палаца.</p> <p>— Добро, реци нам ти!</p> <p>— То ме |
| есори тако строги и неумољиви ?{S} Може ли се књига учити, а да пруће мирно расте у гори ?{S} С |
| р му се насмеја.</p> <p>— Смејеш се, је ли?{S} Е па смеј се, кад ти је за смејање.{S} Разуми ме |
| погледа зачуђено.</p> <p>— Чудиш се, је ли?{S} Чудиш се?{S} На ухо ти кажем, ја сам Славјанин, |
| га другара и из њих се најпре увери, је ли он радознао, или не.{S} Она је једва жива претурила |
| и убрану лицу није се дало опазити, је ли се или се није обрадовао.{S} Даницу преобрази тај ра |
| о?{S} Сума' искуства, сума мудрости, је ли вам познато било ово всемирно правило ?</p> <p>— Ниј |
| ебро — сребро.{S} Питали би учитеља: је ли то доиста сребрна ,и златна хартија, али јест, синко |
| Дабогме да ће доћи... једва промуца; је ли дете моје, да ти никад нећеш оставити свога...</p> < |
| оба Пољске.{S} Рана, велика рана.{S} Је ли <pb n="79" /> морало бити порабошченије“ Србије?{S} |
| орало бити порабошченије“ Србије?{S} Је ли морала Црна Гора изгубити Боку, да је можемо дати на |
| омаче се замишљеном Милану.</p> <p>— Је ли баш морала бити деоба Пољске? питање, које се и нехо |
| квим домаћим или јавним пословима, а је ли требала интервенција у корист каквог забасалог друга |
| !{S} Питам те, не морам бележити : а је ли лепа ?</p> <p>— Знам да је честита и добра...</p> <p |
| p>— Дакле, име јој је Даница...{S} А је ли млада?</p> <p>— Мога доба. </p> <p>— Нашег доба, пре |
| а беседа.{S} Покојни поп-Крстин отац је ли био мајстор наздравити — јесте, али што ћеш у Здравк |
| , црвеним, знојим се, она, ћурка, смеје ли се смеје.{S} И ја ти загудим у друге жице: <pb n="12 |
| етно не избаци и последњи стих; премине ли који друг, надгробно слово понајвише пише Гргур, али |
| но имање, заузима се за цркву, а омакне ли се којом која неодмерена плане, скочи са својега мес |
| а патка кад потрчи за нама!...{S} Имате ли ви патака ?</p> <p>— Ми немамо патака, али кокошију |
| главно, драга госпођице, цјел!{S} Знате ли оно правило: цјел освештава средство?{S} Сума' искус |
| слама, понови учитељ задовољно; а знате ли како се звало оно место где су биле јасле?</p> <p>Ђа |
| <p>— Дакле, звало се Вертеп.{S} А знате ли, децо, шта значи Вертеп?{S} Вертеп је сувота, у којо |
| у.{S} Макрено, каву.</p> <p>— Познајете ли ви Станка абаџију? поче професор Сава, пошто је, по |
| i>, а <hi>буки — буки</hi>.{S} Казујете ли и ви имена слова или просто: <hi>аз — а</hi>, <hi>бу |
| Језеро, које никуд не отиче.{S} Чујете ли — Русија је силна!{S} Сви смо упрли очи у њу.{S} А о |
| p> <p>— Па, господине директоре, хоћете ли нам казати, зашто сте нас сазвали? упита га још једн |
| е!“ Сви се прекрстимо.{S} Пита: „Хоћете ли Србина или иностранца?“ „Србина!" вичу сви без разли |
| Пролазећи горе доле запита нас: „Хоћете ли, браћо, данас да бирамо војводу?“ Сви као из једног |
| ичу сви без разлике. „Војника!“ „Хоћете ли фелдмаршала Живковића?“ пита патријарх.{S} Само што |
| скрећи!{S}" И доиста...</p> <p>— Учите ли децу по наставленију, запита Максу, или се још држит |
| ним лицем.</p> <p>— Господо моја, јесте ли чули за скандал који се у заводу догодио?</p> <p>— С |
| нека ми и не излази пред очи!{S} Јесте ли ме разумели ?</p> <p>Свима се срца следише, а језик |
| родужава професор истим жаром.{S} Јесте ли слушали што о њему?{S} Велики, редак Словенин.{S} Си |
| следише, а језик завеза.</p> <p>— Јесте ли разумели? викну учитељ Макса још јачим гласом.{S} Не |
| олицу и мало се замисли.</p> <p>— Јесте ли слушали што о Мицкијевићу? по дужем ћутању запитаће |
| /p> <p>— Не смем лагати.</p> <p>— Јесте ли силазили на Дорћол?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— А јуче? |
| </p> <p>— А кад Гргур школу сврши, хоће ли он опет к нама у село, да радимо с тобом као и до са |
| Вучићу.</p> <p>— Не, питао сам га: хоће ли деспота или војводу?{S} Ја га питам, а он блене, сме |
| гнем — гвожђа, пијавице.</p> <p>— Плаче ли за тобом касарна, плаче, дарнуће га Милан.</p> <p>— |
| упитати, соколе; право да ми кажеш: би ли и ти мало на ону страну, да те когод позове?</p> <p> |
| воју кметовску палицу.</p> <p>— А стоји ли наша земља? пита директор.</p> <p>— Наша земља не ст |
| Положај, новац...{S} Да, без шале, јеси ли се обратио попечитељству?</p> <p>Гргур га погледа ма |
| емљу кликну весело:) Гргуре, сине, јеси ли ти?</p> <p>— Ја, чича Степане, ја.</p> <p>— О дијете |
| јући тона ни ритма...{S} Питам те: јеси ли послао „прошеније" ради службе?{S} Ако не ти њих, бо |
| па готов посао, слуге, робови!{S} Јеси ли ме разумео, мој добри Гргуре?</p> <p>Гргур га гледаш |
| ни</hi>, <hi>Славјанске</hi>...{S} Јеси ли ме чуо: цела ми се књига не свиди, досадна ми је.</p |
| акри у недра да не види учитељ?{S} Јеси ли још и сада онако плашљив?{S} Нисам мислила написати |
| њазем...{S} А кога се ја бојим?{S} Јеси ли ме чуо, попе!{S} Бога ми се не бојим ни Књаза, никог |
| оме пароху, рече тронуто:</p> <p>— Јеси ли чуо, попе; ја сам се у себи добро промислио и промис |
| ће то бити Бог зна шта.</p> <p>— А јеси ли видео кадгод нулу?</p> <p>— Лулу?{S} И мој баба....< |
| је моја ствар, то ће ићи лако; ама јеси ли се побринуо за стан, где да сместиш дете?</p> <p>— Ј |
| и руком на ове вечите путнике.{S} Мучан ли је живот што га ови проводе.{S} Бије их у путу зима |
| ...{S} Бадава му говориш...{S}" Кидисао ли је — кидисао...{S} Кад баш хоћеш кавге, ето ти је... |
| ешто драго и радосно, покликује: „Благо ли си мајци!“ И то би тако до поноћи трајало да Иван не |
| ану уставише речи у грлу. „Боже мој, ко ли ће то жив дочекати“, помисли у себи. „Да ли је мени |
| му се сави око срца и неки страх, како ли ће остати жив у том чуду од кућа.</p> <p>— Ту испрег |
| p>„Да ли си, Гргуре, рад да чујеш, како ли је мени, како твојима, како свима нама у школи, па г |
| чано мирна та јесења природа.{S} А како ли је тек морала слатко падати Гргуру, кад је, на мален |
| крипне зубима: ха, неваљали једна, тако ли се учи, све ћу вас у хапс, у кврге!...{S} И још, Бог |
| а оно је права роспија.{S} Ајаој, тешко ли си њеном суђенику, ала ће га гуја ујести.{S} -Онако |
| веда претурене јаде, она уздише: „Тешко ли си мајци!“, а кад потргне нешто драго и радосно, пок |
| не бих?{S} Чинио сам и туђину, а нек’мо ли теби, који си ми толико пута учинио добра, кад оно р |
| евима.{S} Па што ли је тако брижан, што ли се не радује толиком божјем благослову !</p> <p>Под |
| ни, кадили младачку душу његову.{S} Што ли му рука тако задрхта, кад се њезине дотаче?{S} А кад |
| оро не беше у оним крајевима.{S} Па што ли је тако брижан, што ли се не радује толиком божјем б |
| /p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Па што ли ће?</p> <p>— Ето што: хоће да води дете у школу.</p> |
| их Бог поживи, красни синови.{S} А иду ли у школу?</p> <p>— Овај, Гргур, са нашом сеоском школ |
| Живи били, живи и срећни били!{S} Јесу ли ово твоја деца?{S} Да их Бог поживи, красни синови.{ |
| дучити од ове своје строгости ?{S} Јесу ли и твоји професори тако строги и неумољиви ?{S} Може |
| <p>— Ево, моја млада господо.{S} Рекох ли вам ја, ниче семе, које је посејао велики Доситије.{ |
| , па...</p> <pb n="66" /> <p>— Па рекох ли вам да долазим с части ?</p> <p>— Части?{S} Па колик |
| , а зову ме и „дивљим пилетом“.{S} Имаш ли буквар?</p> <p>— Имам.</p> <p>— А читанку?</p> <p>— |
| Шта ме се тиче...{S} Да, без шале, знаш ли да сам чиновник?</p> <p>Гргур га још равнодушније по |
| и повучем најтачније границе...{S} Знаш ли ти, Гргуре, шта је то конфедерација?</p> <p>— Слушао |
| е, као да ће им рука отпасти...{S} Знаш ли ти, учитељу, где лежи Севастопољ? пита поп.</p> <p>С |
| бабо, ућуткати оног пустолова.{S} Знаш ли, вели, Симо, какав је тај вајни директор?{S} Грђи и |
| ш моју малу баштицу пред кућом.{S} Знаш ли, кад ти оно дадох неколико цветића, а ти их сакри у |
| ија га радознало погледа.</p> <p>— Знаш ли шта сам мислио?</p> <p>Илија га гледа још љубопитљив |
| купус са јагњећим месом.</p> <p>— Знаш ли ти, Јелена, зготовити папазјанију?</p> <p>Јелена нап |
| бе.</p> <p>— Ја знам и рачунати, а знаш ли ти?</p> <p>— Ја не знам, одговори Гргур, мислећи да |
| о не угасих свећу пред собом.{S} А знаш ли, ко беше богиња?{S} Миланова сестра.</p> <p>— Ружица |
| розорима.</p> <pb n="88" /> <p>— А знаш ли, ко станује иза тих прозорчића?</p> <p>— Не знам.</p |
| је учио?</p> <p>— Баба.</p> <p>— А знаш ли <title>Оче наш</title>?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— А |
| добро промислио и промислио.{S} И знаш ли, брате, шта сам смислио — ја нећу да будем професор. |
| им и твоју собу и тебе у соби.{S} Читаш ли још онако много?{S} Благо теби кад имаш много лепих |
| ње дериште.{S} Па, сине Гргуре, а сећаш ли се и ти мене добро?</p> <pb n="140" /> <p>— Сећам те |
| Причешћујеш ли се и ти, Гргуре?{S} Идеш ли у цркву?{S} Или си, можда, у том великом свету и заб |
| коња поближе...</p> <p>— Ето, познајеш ли ме сад?</p> <p>— Познајем дабогме, да познајем...{S} |
| ако је растати се са селом.{S} Познајеш ли ме још, Грго?{S} Та заједно смо се учили књизи у учи |
| до бакрачлија мерити.</p> <p>— Познајеш ли ме, чича-Степане? подвикну Гргур гласом мало појачим |
| Врло лепо, таман на конак.{S} Пристајеш ли, Милане ?</p> <p>Милан ништа не одговори.{S} Даници |
| у нашој драгој црквици.{S} Причешћујеш ли се и ти, Гргуре?{S} Идеш ли у цркву?{S} Или си, можд |
| није ми најсретнија.{S} Зато се, чујеш ли ме, нећу више ни заљубљивати.{S} А знам и лека од љу |
| рма.</p> <p>— И ја сам Славјанин, чујеш ли, Славјанин!</p> <p>Гргур га погледа зачуђено.</p> <p |
| илош и Вучић морају се мирити.... чујеш ли, морају се мирити, или ћемо сви у бечку врећу, сви!< |
| е, госпођице, противу фиргаза!{S} Чујеш ли, Милане? и ту дрмну за рукав свога замишљеног друга, |
| ао је крај: ил' они ил’ ми !..{S} Чујеш ли ме, Илија је јунак, кажем ти: јунак, јунак.</p> <p>Д |
| уги још је можда на калдрми...{S} Чујеш ли, Гргуре, с Турцима се не да више — дошао је крај: ил |
| као да ме сто врагова гонило.{S} Чујеш ли, Гргуре, та оно је права роспија.{S} Ајаој, тешко ли |
| ју матер, твоју Петрију!</p> <p>— Чујеш ли, Гргуре, шта вели мајстор Јован? окрете му се отац.< |
| Загризни само, пун је пекмеза.{S} Волеш ли пекмеза ?</p> <p>— Ја не знам шта је то.</p> <p>— За |
| .. још до зиме...{S} Него, Илија, хоћеш ли ми бити кум?</p> <p>— Лакше, лакше, да не падне круш |
| погледа оца: а презиме?</p> <p>— Хоћеш ли по оцу или по деди ?</p> <p>— По деди.</p> <p>— Здра |
| отпоче своје саслушање :</p> <p>— Волиш ли ти ону девојку ?</p> <p>— Коју девојку? упита Гргур |
| д пилета, али ја не марим. .. . а волиш ли ти живину?</p> <p>— Волим, рече Гргур доста нагло, и |
| аше мапе и иконе, старе скамије, памтиш ли, јаој ! онај дугачки <pb n="94" /> очин лесковац ?{S |
| } На Теразијама, на барикади.{S} Памтиш ли још Марсељезу ?</p> <p>Но Милан још ни почео да оджв |
| лу у којој си се негда учио ?{S} Памтиш ли још све наше мапе и иконе, старе скамије, памтиш ли, |
| авчасту свилену хаљину, па бело свечано либаде, па бајадер с крупним увезаним ружицама по белом |
| ес у реченоме кључу, па после долом дуж ливада, па опет косом уз брдо до својих кутњих вратница |
| а би га добар и милостив одвео до самих ливада, што се виде озго са њихових вратница.</p> <p>Ту |
| овим питомим горовитим селима.{S} Шума, ливаде, потеси, па мој красни врт, све то пири и мири, |
| игурно леп?</p> <p>— Све потоком и кроз ливаде, приметиће Даница.</p> <p>— Врло лепо, таман на |
| а мало од својих другова, стаде онде на ливадици и дуго, дуго гледаше тамо низ воду: вода струј |
| е родитеље, па се спустио, кроз браник, ливадом уз реку, па из реке оном стазицом, што правце в |
| ог потеса.{S} А кад их опазише оздо низ ливаду, Петрији се скратише ноге од радости, па се наже |
| до другога и дуго, дуго гледали доле у ливаду, у поток, у ком се бистра вода преливаше заходно |
| ове речи, завршивши: и донесох му дар : ливан!</p> <p>— А твоје <hi>имја</hi>? обрнувши се маче |
| ватра у кухињи букти, низ гараве вериге лижу пламенови горе у димњак, који је оздо, као какво г |
| море кад си оволишни био.{S} Кад год си лизао прсте за палачинцима, а гле мог брата јако, сад м |
| та! узвикну и учитељ па се загрлише.{S} Лије сузе поп, вркћу сузе и учитељу Макси.</p> <p>Учите |
| во мало синора; ако нам обрана прође на лијо, ништа неће ваљати.</p> <p>Викач оде у село, а слу |
| , нечим што је мирно и свечано као онај лик Спаситељев, с којега дуго очи не скидаше, а тако пр |
| не учини му се никад тако драга, њезин лик му затрепта као лик анђела.{S} У тај мах, кроз мала |
| вој разгрејаној души.{S} Њезин и мајчин лик, једно поред другога, трептаху му блеском светитељс |
| д тако драга, њезин лик му затрепта као лик анђела.{S} У тај мах, кроз малаксало шуштање кише, |
| директор, средовечан муж, <pb n="46" /> лика строга а говора блажа, а погледа да га, бога ми, н |
| а у кога погледа; само да није строгога лика учитеља Максе, и он би се можда мало раскалашио, у |
| лупи, сеђаше једна постара жена, благог лика као у његове матере, а до ње лепушкаста девојчица, |
| ка.{S} Одврати своје очи од тог немилог лика и оде даље ка великој мраморној чесми на тргу прем |
| е црте његовог и иначе пуно симпатичног лика.{S} А Милан?{S} А Гргур?{S} И они, раздрагани, ужа |
| како сам овамо дошао, не видех више ни Лике, ни своје село, ни своје родитеље.{S} Сродих се с |
| S} Изненадна радост прели се безазленим ликом нашег свештеника Крсте, зарадова се Макса, поскак |
| и.{S} Али се велика промена догодила на лику старога наставника; пре се бријаше редовно четвртк |
| илан је опазио бледило на њезином лепом лику, и док је Илија смишљао како да пребаци говор на д |
| ормана скидати шољице, и ону кутију од лима, у којој је покојни прото носио „свјатаја“, а сад |
| о румени лабудови.{S} Овде онде заличио лимун, а у два велика чирака горе дебеле воштане свеће, |
| ма нуди вам црвено-жуте неранџе и бледе лимунове.{S} Изнад тога шаренога света у плавој висини |
| ишту већ не могаху распознати дудови од липа.{S} Поред школске ограде прође још по који одоцнел |
| о, па већ и дубока јесен настаде.{S} Са липе и бреста час мање час више опадаше лист, а хладни |
| рене хартије, било је на столу дугачких липових цепљика, савитљивих танких врбових прутића, чан |
| нас начет, па пуна заструга бело-жутога липовца, меда, који је бистар као суза, а лаган и течан |
| епти чисто славјанска епика, славјанска лирика.{S} Ту нема ништа германско, ништа западно.{S} В |
| , која на насловном листу има богињу са лиром у десници руци.</p> <p>— Реци ми, молим те, докле |
| b n="124" /> и тако.{S} Аустрија, стара лисица...{S} Велим ти, чувај се!{S} Ништа ти не рекох з |
| а, али кокошију пуну авлију.{S} Да није лисица, имали бисмо и више.</p> <p>— Ја имам моје кокиц |
| што их држаше у руци.</p> <p>— Ова два лиска, како лепо миришу; ти си им била мати, моја драга |
| <p>Али ту Гргур ућути и омириса она два лиска калопера што их држаше у руци.</p> <p>— Ова два л |
| Тако лепо мирише.</p> <p>Она ускиде два лиска, и пружи му их.</p> <p>— Кад их овако гледам и ми |
| липе и бреста час мање час више опадаше лист, а хладни ветри учесташе отуд с планине.{S} Већ мн |
| ши књигу Гргуру и показавши му насловни лист, дед да видим како те је учитељ научио читати.</p> |
| е тамо к огради, саже се и узабра један лист од здравца, пољуби га, погледа преко ограде, а вре |
| сење лепоте.{S} Још се свуда види зелен лист, али тамо амо измешан жутим и црвеним, по стрништи |
| <head>XIII.</head> <p>Већ је скоро пао лист са брестова пред школом.{S} У дугачке општинске ко |
| овије догађаје.{S} Само би онда спустио лист и намрштио се, кад би се на увезаној нози појавили |
| каву, а Пауну и Гргуру слатко од ружина листа.{S} Одатле се кренуше мало лакшим касом.</p> <p>Б |
| тави је преда се.{S} Преврнувши два три листа, намршти мало своје и онако убрано чело и поче у |
| грма на грм, потоком плови по који суви листак, а суморно јесење небо поклопило и најближа брда |
| нако кратке дане његове?{S} Дај ми који листак од овога калопера.{S} Тако лепо мирише.</p> <p>О |
| ска права, на привилегије. „То су старе листине", вели генерал, „било па и прошло.“ Наши доказу |
| е јој око главе венац од ситних зелених листића и бело-бобичастих цветића, и преденуше бели вео |
| на, али доста посукнула слова.{S} Обрез листова беше жутом бојом обојен.</p> <p>— Но, ђаче, реч |
| “.{S} Стишавши се, претурио је неколико листова оне књиге на столу.</p> <p>— Све ће, рекох вам, |
| олит у митри и одјејанију, а за њим све листом наже у митрополитско двориште.{S} Митрополит се |
| разнити по једна или две, е онда ће вам листом нагрнути цркви.{S} И Иван је ишао цркви само о в |
| а високи заобљени ораси са зеленомодрим листом.{S} Милина погледати кад беле и плавчасте димове |
| њижицу малене осмине, која на насловном листу има богињу са лиром у десници руци.</p> <p>— Реци |
| оноћи.{S} Сваки момак добије у подне по литру вина, а мајстор Јован испразни с мајсторицом Макр |
| вим утисцима.</p> <p>Сутрадан, на крају литургије, причестише се сви.{S} Чисто му се скратише н |
| цркви.{S} Друге би и проговориле коју о литургији, али она ни да би се окренула.{S} Чешће је од |
| јутрос рано одслужио јутрењу заједно с литургијом.{S} Док је њега у олтару и учитеља Максе за |
| ј руку и пољубила ме је.{S} До ње сам и литургију одстајала.{S} Збогом! буди нам здрав, и немој |
| Он воли да има цркву, да се у њој поје литурђија за сав народ хришћански, али не изгледајте да |
| овић, настави Гргур, баш прође онако на лихо.{S} Уплаши се, јаој, па ни укресати.{S} Шаптасмо м |
| једно несташно девојче, свежа сувоњава лица, мудра чела, жутомрке косе, очију зеленкастоплавих |
| отегљасто дете, црних очију, округласта лица, у хаљиницама искраћалим, али чистим и опраним.</p |
| шареним марамама покупе зној са чела и лица, „Кад нећете овамо, друга работа“, прогунђа спаваћ |
| овај мах, гледећи у лице свога учитеља, лице које је вазда покривала студена строгост, а сад је |
| пун преданости, али без младачког жара; лице тако лепо, тако невино, али без оног ружичног и то |
| А Иван?{S} Он ћутом напред корачаше.{S} Лице му се приметно поозбиљило.{S} Не гледаше ни лево н |
| ци клонуше руке и спусти шав на сто.{S} Лице јој се преобрази, лепо, па сину још лепшом белоћом |
| ничине очи сјајнуше још лепшим чаром, а лице обли заношљива лепота, груди јој се заталасаше, и |
| рпјелив.</p> <p>— Максо! узвикну поп, а лице му се осуло највећим саучешћем.</p> <p>— Пусти ме, |
| ло.{S} Тек је навршио двадесет другу, а лице му тако пуно збиље, пуно мушке, маркиране лепоте.{ |
| ице мрдну болесном ногом; од бола му се лице намршти.{S} По маломе ћутању жмирну Илија мало дес |
| вачке</title>, професору Сави се зажари лице а очи запламтеше.{S} Чега ли се срећан сетио?{S} М |
| штицу, паде на једну цветну леху, покри лице рукама и јецаше.{S} А кад јој одлакну и сузе прест |
| мекуштво, стежући и сам своје омекшало лице, али сирота мајка, и сама би се на његове сузе рас |
| ћа, покри десном руком своје наоблачено лице и груну у плач.</p> <p>А зашто је плакао?</p> <p>К |
| ај поглед препун благости и мира, у оно лице, којега се утисак или дуго или никад не заборавља. |
| и старије године навукоше му на суморно лице збиљу, коју је ређе разблаживао одмерен смех, али |
| ткравило срце као у овај мах, гледећи у лице свога учитеља, лице које је вазда покривала студен |
| и зрелије главе.{S} Испите сам положио, Лицеј цео довршио.{S} Живот је борба, шта му знам, прос |
| д и који му не припадаше; и њега је цео Лицеј сматрао као <pb n="102" /> једног од ђачких кориф |
| p> <p>Те јесени упишу се и он и Милан у Лицеј, који је истом пре неколико година премештен из К |
| ећ је на измаку друга и последња година Лицеја, опште мишљење и у наставника и у слушалаца, да |
| ја Милан, мајстор-Јованов син, свршени лицејац и данас сутра чиновник.{S} Прокопао је Милан св |
| е, препунио груди и ђака на београдском Лицеју.{S} Испити се почели раније; крајем половине јун |
| а Милан правне науке.{S} Онда не беше у Лицеју велика навала, али слушаоци беху и старији и раз |
| прокламацију бана Јелачића.{S} Опазивши лицејце, подвикну узвишено и тронуто:</p> <p>— Ево, мој |
| дазва их обојицу.</p> <p>Кад уђоше наши лицејци, мајстор Јован развио најновији број <title>Срп |
| , и о — садашњости.{S} О садашњости?{S} Лицем на Преображење ишли су обоје горе у његово село, |
| прелази у страх.{S} С леве стране, пред лицем Вертепа, стао Ирод цар, па се уозбиљио као какав |
| у бележницу преда се, а Милан, ма да се лицем трудио да искаже саучешће, опет не скидаше ока с |
| ето ти директора задувана с врло важним лицем.</p> <p>— Господо моја, јесте ли чули за скандал |
| нце тамо у Крајини, у кршној, горовитој Лици.{S} Указа ми се наша колиба, па покојни отац, па м |
| рли своје мило чедо, и не оста места на лицу његовом, које није више пута изљубила, а све кроз |
| ониска, очију живих, малених, а коже на лицу ишаране многим ситним мрштинама.</p> <p>Кућица, у |
| уша пажљиво, али из оно мало промене на лицу тешко би вам било погодити, колико је говор свеште |
| чини по вољи малој Даници, нагаравио по лицу, а косу и браду замочио у брашно.{S} Он је оружани |
| , па онда?{S} Онда одједанпут побледе у лицу, изађе пред кућу, гледаше дуго у вечерњи сутон, и, |
| ед светим путиром.{S} Сав се променио у лицу, кад је примио у се причест.{S} Дуго после није мо |
| ако озбиљан: на његову суморну и убрану лицу није се дало опазити, је ли се или се није обрадов |
| /p> <p>Пред њим је стајао један стасит, личан сељак, који држаше за руку свога синчића, који по |
| усреташе, и не могаху видети, колико је личан и виђен растом, али се тим више загледаху у оно м |
| епенице.{S} Пун их је Крагујевац.{S} Па личне, па здраве, па богате.{S} Мудро каже народ: не ле |
| био Србин, кад нас је Господ дао овако личних и виђених, мудрих и родољубивих.. </p> <p>Ту поп |
| , јер га је некаква немилостива судбина лишила доња два предњака.{S} А Гргур је, ваистину, сасм |
| јачи пљусак.{S} Крупне капље шуштаху по лишћу на дудовим гранама, бијаху у окна прозорска, и ка |
| као две звезде, два лепа, мало запурена лишца Данице и Гргура, на глави им оне златне крунице, |
| гу.{S} Однеше га у болницу код великога логора, у селу Томашевцу.</p> <p>Лежи Гргур у болници, |
| .{S} У Банату и Бачкој установљавају се логори, прибирају се борци, старо и нејако слази ближе |
| а.{S} Гранчица бршљана или вршак зелене лозе што се виде овде онде изнад зидова, као да вам при |
| ошку.{S} Гледећи у зову и ону подивљалу лозу, што се уз њу савијаше, размишљаше о тегобама прил |
| и Милана, па седе за сто.{S} Тишина.{S} Лојана се свећа разгорела, расцветао јој се фитиљ, црве |
| о је народ сила, коју ни векови лако не ломе.{S} Па наш красни језик, наше песме, наше приповет |
| иже сваки камичак необичнијега изгледа, ломи свако веће парче малтера, сваки цреп, сваку кошчиц |
| Макса удаје своју јединицу.{S} Дуго се ломио и ломио, и најзад, по договору с попа-Крстом, уст |
| даје своју јединицу.{S} Дуго се ломио и ломио, и најзад, по договору с попа-Крстом, уступио Дан |
| тицу, заједно са оградом и оним великим лонцем тамо иза калопера, у ком с пролећа однегујем по |
| би према стању онога што је у шерпењи и лонцу одлучио: да ли ће до ручка моћи бити готов са зап |
| ожиш пећ, а оно се криви и витопери као луб.</p> <p>Узме књигу из руку Миланових, па је пружи Г |
| гме и мало увређена Ружица.{S} Није ово луг.{S} Шта се претвараш?{S} Признај, ухватила сам те.< |
| коњу журио се кући.{S} Поред пута голи лугови, гаврани прелећу са грма на грм, потоком плови п |
| ла невестинога.{S} Пуше се димњаци међу луговима, чују се стада, далеко се види пут, који поред |
| } Ја га питам, а он блене, смеје се као луд.</p> <p>— Право има да ти се смеје.</p> <p>— Не сме |
| им подетио.{S} Што ти се сад наспеле те луде цинцарске сплачине?</p> <p>— Ал’ чујеш ме, Јелена. |
| , срдито и покупи карте са стола. „Тако луде, глупе, а нисам их још од јуче ни прстом дотакла!{ |
| ли сам ипак учинио једну велику, велику лудорију. </p> <p>— Само нека је на једној.</p> <p>- Је |
| ! викну Гргур и скочи на ноге.</p> <p>— Лукав, неотесан!</p> <p>Гргур се умири и опет седе.</p> |
| топлим недрима своје мајке, што јој се лукава маца већ измигољила из ручица и нечујним ходом с |
| оре — Аустрија је Аустрија, и старија и лукавија од свију, што вас је год, жутокљунићи моји.{S} |
| кроз нос, па, да сакрије незадовољство, лукаво се смешкаше.{S} Виде да је насео, а већ му поче |
| , дворба, ласкавија или оштрија, речју: лукаво притворство, маштаније!{S} Да ли је и Гргур, мис |
| тав... пребациваше му Гргур, смешећи се лукаво.</p> <p>— И јесте, Грго, човек; човек од феса до |
| , као за пакост...{S} Видим уљу како се лукаво осмејкива.{S} Нећеш, бре Илија!{S} А Илија полож |
| а видиш моје лехе, моје патлиџане, моје лукове, мој кромпир — све кућице у правилним редовима, |
| } На угловима камените чесме с бакреним лулама и натписима арапским; главном улицом бајирском, |
| д сто, повуче два три дима из разгореле лулице, нагне главу ближе к десном рамену, погледа задо |
| — А јеси ли видео кадгод нулу?</p> <p>— Лулу?{S} И мој баба....</p> <p>— Није лулу, него нулу.{ |
| — Лулу?{S} И мој баба....</p> <p>— Није лулу, него нулу.{S} Погле само, како је умем лепо напис |
| а викач, који се беше сврнуо да припали лулу и попије што.</p> <p>— У Београд, одговори му слуг |
| уз брдо.</p> <p>А Степан поново припали лулу, па поштапајући се својом старом палицом, оде млад |
| вати се свога трешњевога чибука, напуни лулу, и на познати његов начин завали се у столицу и по |
| старчић, тргну мало назад своју гараву лулу, па га поче гледати и од главе до бакрачлија мерит |
| врата, дрема фамулус Степан, у дремежу лулу испустио, па сад, тргнувши се од цврчања вратница, |
| шњевца, извади из шпага пљоснату турску лулу, посади је на доњи крај, а на горњем беше сисак од |
| ија!</p> <p>Сава запали пљоснату турску лулу на дугачком трешњевом чибуку.{S} Тада је било у цв |
| а за њима, крадом пушећи готово угаслу лулу, надао се и фамулус Степан, па се и он, да учини п |
| и се и фамулус Степан, стрпавши утрнулу лулу негде за појас.{S} Учитељ Макса дигну у вис мачугу |
| стави чичица и поче се дизати на ноге. (Лулу је брже боље стрпао у јанџик.) Знаш старост, слабо |
| ек кад се и по трећи пут чула мало јача лупа, тргне се учитељ Макса у својој малој собици, оста |
| р Сава и лупи руком о сто.</p> <p>— Шта лупаш тако, нисам ја твој ђак.{S} Ако ти нисам по вољи, |
| лицом са пребијеном ногом.</p> <p>— Што лупаш ? викну богме и мало увређена Ружица.{S} Није ово |
| </p> <p>— Јелена! викну професор Сава и лупи руком о сто.</p> <p>— Шта лупаш тако, нисам ја тво |
| ахом и трепетом</hi>!</p> <p>Још једном лупну о земљу, цареви се за један корак тргоше назад, п |
| {S} Та знам те добро, знам...{S} Ха! (И лупнув снажно ногом о земљу кликну весело:) Гргуре, син |
| d> <pb n="1" /> <p>Већ је два пута неко лупнуо штапићем пред школским вратима, па и накашљао се |
| е врата и уђе поп.{S} Пошто је, с јаком лупом (а био је у оним рибарским чизмама), стресао снег |
| ле испод Вертепа, па поче одоздо мицати луткама, које су биле на жицама.{S} Гледаоци се сви при |
| ну собицу до кујне, па растрговчим моје лутке, са свима њиховим рпама и крпицама.{S} Ето колико |
| хвали му се, како и она уме намоловати лутку и коња, узе креду, па шарај по табли.</p> <p>Те в |
| оји на коњима ношаху у Београд катран и луч, па да тамо узму со и понесу горе на свој Златибор, |
| ске вратнице, изнад главе држе запаљене лучеве, који тајанствено обасјавају цело пространо двор |
| ено их чувам од соблазнителних речи, од љадословија, од свију обстојателстава, која би пагубно |
| него и од оног највећег веће: „многаја љета“!{S} Док је Макса певао а остали му помагали, приб |
| ријатељска љубав, одликовање.{S} Његова љубав беше истинита и топла, али не она, коју је предос |
| било па прошло.{S} Као што видиш, прва љубав није ми најсретнија.{S} Зато се, чујеш ли ме, нећ |
| е поштовање, <pb n="143" /> пријатељска љубав, одликовање.{S} Његова љубав беше истинита и топл |
| никад боље.{S} Али, ево момка.{S} Дела, љубаве ти, ракију па каву.{S} Тако.{S} А вама децо?{S} |
| е знам, нису ме питали.</p> <p>-— Реци, љубаве ти, нек се учи адвокатлуку.{S} Ко се данас уме б |
| еља као што си ти...{S} Чујеш, учитељу, љубави ти, де да <pb n="40" /> запевамо!{S} И рекав то, |
| ише ни заљубљивати.{S} А знам и лека од љубави: оженићу се.</p> <p>Ту Гргур нехотице мрдну боле |
| осовски марш — и то не иде.{S} Можда ће љубавна песма наћи одушке заптивеним врелима?{S} Још цр |
| } Јуначно станем пред њу и почнем тачно љубавну изјаву, коју сам већ одавна био спремио и на из |
| е прича њихова правичност.{S} Па што су љубазни, па што умеју дочекати и подворити, то се не да |
| а пребаци говор на другу обалу, она се, љубазно али усиљено, насмехну, узе служавник и оде у ку |
| наше, који дишу духом народним, који га љубе, који пишу о њему, којима кроз сваку врсту бије св |
| офесор на гимназији крагујевачкој.{S} С љубезним поздравом ваш доброжелатељ и молитвеник и тако |
| у кухињу и забравила врата за собом.{S} Љубећи једно по једно, бацаше их у ватру, гледаше, како |
| ште и сјахао.{S} Љуби Гргур оца у руку, љуби отац свога давно невиђеног сина, а кад обоје одоше |
| отле био улегао у двориште и сјахао.{S} Љуби Гргур оца у руку, љуби отац свога давно невиђеног |
| с се врзе око матере, која га наизменце љуби и кара, кара и љуби.{S} Шта пута, у први освитак, |
| , која га наизменце љуби и кара, кара и љуби.{S} Шта пута, у први освитак, скочи да похита у по |
| њу, можда да се узгред види и са својим љубимцем, Јованом столаром, а младићи савише доле, Дорћ |
| ета, али је опет зато, можда махинално, љубио владике у руку и скидао капе свима великашима.{S} |
| ад, здрав, јуначан народ руски, који ће љубити нас, и кога ћемо обгрлити ми, ми њихова потиштен |
| ампарија „Доситије Обрадовић“ - Кнегиње Љубице ул. 6.</p> <p>Димитрија Гавриловића (пређе Аце С |
| } Камо ти устав, камо скупштина, де!{S} Љубиш скуте Авраму, а хоћеш да гураш Славјанство из уст |
| Прва је регула, руководити их взајмној љубови и согласију, па онда црква, богослуженије, благо |
| } По неке сам два пут прочитала; <title>Љубомира у Елисијуму</title> ономад сам и по трећи пут. |
| а сам мислио?</p> <p>Илија га гледа још љубопитљивије.</p> <p>— Одлучио сам, да се женим.</p> < |
| где и читати баладе његове.{S} Ево вам Људевита Штура: <title>Наречја словенска</title>, па <t |
| че : „Све ствари које је Бог створио, а људи нису предругојачили, зову се природне ствари“.{S} |
| Швабе ниткови.</p> <p>— То зна и Бог и људи.</p> <p>— Казао сам, да су заклети непријатељи пра |
| } Сељаци се моле па и намоле, као слаби људи једни долазе други одлазе, али њих двојица не мичу |
| Иване; из најуђе кровињаре излазе први људи.{S} Ко ти беше отац Доситејев; можда му се једва з |
| канем, као шта ми је он већи него други људи...</p> <p>— Море, учитељу, ја ти опет велим: архиј |
| ости сам сва четири поста, па и старији људи и жене чине исто то.{S} Напрасит је, плане, <pb n= |
| су и они.{S} Па још толико други учевни људи, којима је дано нешто мало службице, тек да не пом |
| и директор?{S} Грђи и страшнији од свих људи у селу, па је инајет, чангризало, да знаш као воду |
| дне и друге вере, званичним и приватним људима, свакоме, ком је мило и драго општенародно благо |
| драги мајстор Јоване, толико квара међу људима, да често сав добар усев школин позобље.{S} Имам |
| црквењак.{S} Црквењак Васо беше стасита људина, Херцеговац, из околине манастира Житомишљића, с |
| а узавре, граја, урнебес.{S} Као и међ’ људма тако и међ’ децом: има их, који воле потказати не |
| ну се Иван; па то си се ти, сине, данас људски показао.</p> <p>— Да се ниси уплашио, чедо моје? |
| изгубио конце путу директорову, па сад, љутит, искаљује јед над фамулусом Степаном, или се, осо |
| ити митрополита! удара гласом, већ мало љутит, учитељ Макса.</p> <p>— Само је један митрополит |
| му је, сад му је, шта му је сад? викну љутит Сава, жваћући мало живље покрупнији залогај; најб |
| .</p> <p>— Ти си заједало! викну Ружица љутита и плачна.</p> <p>Он опет књигу затвори.</p> <pb |
| орна мала ручица, па кредом ни маћи!{S} Љутито баци креду на школско тле, која прште у мале ком |
| зорчићима.</p> <p>— Доста! викну Ружица љутито, отвори врата и као вихор излети напоље.</p> <p> |
| p>— Па не биј ти никоговића! викну Иван љутито.</p> <p>— Али смо ми, бабо, одмах видели да он л |
| риште.</p> <p>— Илија! викну Милан тако љутито, да је чуо и фамулус, који је готово на пушкомет |
| p> <p>Она га погледа још један пут мало љутито, баци оба цветка што их држаше у ручици, напрћи |
| е Даница допала преко сваког очекивања, ма да ју је и он чешће, дуже и дрскије посматрао, опет |
| лио.{S} Смешно је рећи: мислио, али је, ма како нејасно и изукрштано, ипак мислио.{S} Из малих, |
| залогаје оне топле проје, и сами бисте, ма да сте таман од стола, добили вољу да седнете поред |
| S} Сваки дан је по један чанак, у који, ма једанпут, ваља заитити својом кашиком.{S} Прошеније, |
| ле, пребацио би једну преко друге, али, ма да је час по намеравао, опет се не усуди мрднути их. |
| а ме води на ону страну.{S} Идем, идем, ма знао тамо и кости оставити.{S} Ми да се боримо, а по |
| и отворену бележницу преда се, а Милан, ма да се лицем трудио да искаже саучешће, опет не скида |
| Таман ће наш нови Кара-Мартин заурлати: ма! а директор широм врата отвори.{S} Сиромах Кара-Март |
| љских јазбина.{S} А кад рикне кроз нос: ма! цела школа узавре, граја, урнебес.{S} Као и међ’ љу |
| из све незграпне грлине ричи кроз нос: ма!{S} Деца се на то смеју сиромаху медведу, а Циганин |
| лепо молим.</p> <p>— Кажем ти: све.{S} Ма како било, сврнућу у твоје село.{S} Баш да видим и т |
| , али је ипак био неко особито дете.{S} Ма колико да је оно у школи било тамно и коштуњаво, опе |
| ти својим простим, сеоским прстићем.{S} Ма да још није умео много ни мислити ни осећати, ипак м |
| ћицу.</p> <pb n="130" /> <p>А Илија?{S} Ма да му се Даница допала преко сваког очекивања, ма да |
| в прозор, без куцања отвориће врата, па ма унутра седео главом Патријарх.{S} Јелени, Српкињи из |
| ђеном оцу, док не поднесе уверење да је ма годину дана децу учио.{S} Зар није и школа држава, а |
| оту и величину столице патријаршиске, и ма да су Карловци место и мало, и не толико <pb n="116" |
| ја сам као имела, морам се прикачити о ма чије стабло.{S} Добар си, племенит си, али, не замер |
| шљића, служи цркву и попа, чува државни магацин, прима плату од српскога Књаза, а недељом пред |
| ео!“ али му се у исти мах оте поглед на магистрат, виде на њему великог црвеног двоглавог орла, |
| главици поче му свитати, разгаљивати се маглица, која ју је дотле обузимала.{S} На безазлено ср |
| вучено ружичним, тајанствено-прозрачним маглицама.{S} Рађаше се у њему осећање, оно готово цело |
| тано, ипак мислио.{S} Из малих, бледих, магловитих мисли ничу сјајне и велике.{S} Поступно раст |
| склоности, рашчистио мутно небо његових магловитих осећања.{S} Сад је тек јасно видео Даницу у |
| аница; али му се ипак учини, да иза тих магловитих речи има нешто озбиљно, нешто велико.{S} Ћут |
| атких дана и дугих ноћи, док је кроз ту маглу просинула једна јасна мисао, као оно усамљена зве |
| као вода планинска, питом као голуб.{S} Мађари, Немштина, све је то противник наш.{S} Не, није, |
| ом божјем благослову !</p> <p>Под дудом маже слуга кола, утврђује чивије, намешта шарагље и лес |
| главу, испод ока гледати, смешкати се и мазити.{S} Али се у Макси опет пробуди учитељ, озбиљан, |
| следствен, строг.{S} Сави Даница своју мазу, ђачићи у фронт, а Максо ти узе своје наочари, па |
| у у оно време обично полазили у почетку маја.</p> <pb n="45" /> <p>Искусни Максо у длаку је уме |
| шња ова година.{S} Твоји су здрави сви; мајка ти је била у цркви о Ивању-дне, и ја сам била, по |
| док је видела.</p> <p>— Ако, ако...{S} Мајка је мајка.{S} Пожури се...{S} Иван је поцигурно ко |
| е златне круне повијати према сунцу.{S} Мајка би ми тако радо помогла у свему, али баш јој <pb |
| ко тачан и у школи и у цркви.</p> <p>„А мајка?{S} О, мој добри Гргуре, како се сва охладим, кад |
| у кола и утушкали сеном.{S} Пунобрижна мајка старала се да јој синак не гладује у туђини.</p> |
| колиба, па покојни отац, па моја стара мајка, па, па...</p> <p>Али ту већ стари учо не могаше |
| и и сам своје омекшало лице, али сирота мајка, и сама би се на његове сузе растужила и плакала. |
| идела.</p> <p>— Ако, ако...{S} Мајка је мајка.{S} Пожури се...{S} Иван је поцигурно код куће; б |
| о на доколици.{S} И отац ти се брине, и мајка ти се брине, па и твој учитељ, мој отац, мршти се |
| ли, без оца и мајке, да га неће покрити мајка својим рукама, да, дремајући под топлим губером, |
| шије и родови.{S} Ижљубише Гргура, прво мајка, па родови, па комшије, па опет мајка.{S} И куцов |
| о мајка, па родови, па комшије, па опет мајка.{S} И куцов се умиљаваше око наших путника, као д |
| а вичу пекари: „Врућо, тазе, не роди му мајка!" бадава извијају хоџе и мујезини по мунаретима, |
| ћ у велике сања на топлим недрима своје мајке, што јој се лукава маца већ измигољила из ручица |
| он вечерас преноћити у школи, без оца и мајке, да га неће покрити мајка својим рукама, да, дрем |
| их старих у селу.</p> <p>— А осим оца и мајке?</p> <p>— Све је остало и близу и далеко.</p> <p> |
| амо цара Лазара, па цара Уроша, па руку мајке Анђелије, па Стевана Штиљановића.{S} Нису то мана |
| морамо одрећи, „свега“.{S} Мајко моја, мајко; опет ти се враћам тако худа, тако сирота.{S} Све |
| пита брижна мати.</p> <p>— Па Бога ми, мајко, бејах се мало и попристравио.{S} Уча говораше: „ |
| . „Свега" се морамо одрећи, „свега“.{S} Мајко моја, мајко; опет ти се враћам тако худа, тако си |
| бри Гргуре, како се сва охладим, кад на мајку, па на мене помислим.{S} Не знам што јој је, али |
| неженог срца, пробудише у њему и оца, и мајку, и кућу, и вочиће, и оне питоме овце што пландују |
| инских руку.</p> <p>Деца пољубише оца и мајку у руке, а они њих у образе, па одоше те легоше.</ |
| д и тамо се учити; жао оставити и оца и мајку и свога друга од колевке, брата Пауна.{S} Али Пау |
| кровом беше тако драг: сневао је своју мајку Петрију и свога оца Ивана, па чак и ону немирницу |
| до ње једно ружично суштаство од росе и мајских јутара, најлепша слика, што одавна живи у груди |
| беше столарска радионица Миланова оца, мајстор-Јована.</p> <p>Уђоше у кућу, одоше у своју собу |
| лаком и без лака.</p> <p>— Помози Бог, мајстор Јоване! викну Иван, погледав с прага у радиониц |
| осподичић, а ово је мој и Гргуров друг, мајстор-Јованов <pb n="128" /> син Милан.{S} Путујемо, |
| .{S} Да се повиремо...</p> <p>— Не, не, мајстор Јоване, где је места за вас све, зар ће бити иј |
| и где треба и коме треба.{S} Ја, ја се, мајстор Јоване, не знам макнути.{S} Ако нећеш ти, онда |
| ога рече стидећи се:</p> <p>— Шта рече, мајстор Јоване?{S} Прости, замислих се мало својом бриг |
| им ваљаним смуђем.{S} Како вам се чини, мајстор Јоване?</p> <p>— Ама све као што би се пожелети |
| обојицу.</p> <p>Кад уђоше наши лицејци, мајстор Јован развио најновији број <title>Српских Нови |
| и у твоју кућу.{S} Заправо да ти кажем, мајстор Јоване, не смем ни да помислим да га водим куд |
| е ко је казао, кажем теби ја, ја Милан, мајстор-Јованов син, свршени лицејац и данас сутра чино |
| евасмо: „Тебе Бога хвалим!{S}" Певасмо, мајстор-Јоване, певасмо и плакасмо у нашој великој радо |
| гао у његову душу.</p> <p>— Прекидосмо, мајстор-Јоване, поче отац Арон, пошто се мало прибрао ; |
| ше.{S} Док је мајсторица успремала сто, мајстор Јован отвори горњу фијоку од великог плавог орм |
| врату...</p> <p>— А што ми то говориш, мајстор Јоване !{S} Знам ја добро шта је кућа, шта је к |
| з Барање.{S} Сви им пођоше у сусрет.{S} Мајстор Јован, религиозан човек, приђе свештенику руци, |
| ије се смео мењати ни за живу главу.{S} Мајстор Јован живео је по њему као момак по Банату и Ер |
| и момак добије у подне по литру вина, а мајстор Јован испразни с мајсторицом Макреном тачно пол |
| <p>Ту свештенику Арону потекоше сузе, а мајстор Јован хтео би нешто да каже Макрени, али га сте |
| >Деца одоше у кућу, из куће у авлију, а мајстор Јован и газда Иван до ручка угодише шта ће овај |
| и почео да оджвижди овај чувени марш, а мајстор-Јованов шегрт одазва их обојицу.</p> <p>Кад уђо |
| ите горњу хаљину.</p> <p>— Хвала, хвала мајстор-Јоване, може се трпити.{S} Питате, како ми тамо |
| и гледајући то у Гргура, то у честитог мајстор Јована.</p> <p>— Ту је, наставиће отац Арон; ту |
| велика чинија кромпира с месом.{S} Код мајстор-Јована беше тачно утврђен јеловник.{S} Осим мес |
| њета.{S} А не треба ни питати: да ли је мајстор Јован спремио довољно заклопачкога благослова.{ |
| хтеде Макрена да устане по кафу, али је мајстор Јован ухвати за руку.{S} Седи, жено, не мичи се |
| ог ти добро дао, газда Иване, одазва се мајстор Јован, оставивши на страну рендело.{S} Добро си |
| рмилук, па готово око јације пожурих се мајстор-Јовановој кући.{S} Још не беше стигао из Карлов |
| Србин говорио маџарски! викну мало јаче мајстор Јован, и поче сипати вино у чисте чаше, које је |
| вечера, пре него што ће поседати, рече мајстор Јован својој деци.</p> <p>— Хе, децо, сад сте д |
| м, рад си Гргура да дадеш у школу? поче мајстор Јова, намрштивши мало своје ведро чело.</p> <pb |
| Арон отвори, бурмутицу, понуди и себе и мајстор-Јована, па настави даље:</p> <p>— Ни осетио нис |
| <p>— И тако даље, и тако даље, настави мајстор Јован мало — као кроз зубе: „они, који се држе |
| аше:</p> <p>— Није им било доста, драги мајстор-Јоване, што навалише на школе, него се почеше и |
| и даље:</p> <p>— Ни осетио нисам, драги мајстор-Јоване, како служба прође.{S} Ударише звона, ми |
| и не пијемо, шта би било од нас, драги мајстор-Јоване?{S} Просто би скапали.</p> <p>— Зато, мо |
| вољан, достижан.{S} Данас је, мој драги мајстор Јоване, толико квара међу људима, да често сав |
| ју!</p> <p>— Чујеш ли, Гргуре, шта вели мајстор Јован? окрете му се отац.</p> <p>— Чујем, бабо, |
| <p>— Вели исти игуман хоповски, примети мајстор Јован.</p> <p>— „Мој синко, прошла су она глупа |
| аша, не бих га могао подносити, примети мајстор Јован.</p> <p>— Па, господине директоре, хоћете |
| > <p>— То вели игуман хоповски; примети мајстор Јован.</p> <p>— „и неучен, настави Милан даље, |
| вна превалило подне.{S} Али у радионици мајстор-Јована <pb n="103" /> још се не чује ни ренде н |
| тиште руку Миланову.</p> <p>У радионици мајстор-Јовановој живо се радило до седам сахата у вече |
| ајтане, а вечером би више пут свратио к мајстор-Јовану столару, где смо се први пут с њиме упоз |
| , кога толико покрио беше, да га ни сам мајстор Јован није приметио.</p> <p>— Ја их, господине, |
| а.{S} Покојни поп-Крстин отац је ли био мајстор наздравити — јесте, али што ћеш у Здравковићима |
| лиже к десном рамену, погледа задовољно мајстор Јована, и смешећи се трну у дланове.</p> <p>— В |
| не скидајући ока с њих, рече полугласно мајстор-Јовану:</p> <pb n="69" /> <p>— Лепо их је издаш |
| ам дошли, господине Саво, викну радосно мајстор Јован, устајући му на сусрет.{S} Свагда сте нам |
| оље, господине професоре?{S} Примети му мајстор Јован.</p> <p>— А зар ви то опажате?</p> <p>— Т |
| тим и опраним.</p> <p>— Хе, жено, викну мајстор Јован својој газдарици, ево ти још једнога сина |
| — Хај, хај, мој драги Доситије, уздахну мајстор Јован, као да смо ти ми данас у томе попузнули. |
| Вјестнику</title> ово који дан. </p> <p>Мајстор Јован скочи:</p> <p>— Морам у Карловце!</p> <p> |
| и та два божја анђелка обесише!</p> <p>Мајстор Јован тресну ногом о тле, а професор Сава удари |
| весности</quote>, заврши Ружица.</p> <p>Мајстор Јован, поновивши још једном ове речи Доситејеве |
| мајстору: лаку ноћ, па одоше.{S} Док је мајсторица успремала сто, мајстор Јован отвори горњу фи |
| литру вина, а мајстор Јован испразни с мајсторицом Макреном тачно полуоку.{S} Овај столски пор |
| ечно.</p> <p>По ручку се Иван опрости с мајстором Јованом и газдарицом, пољуби Гргура и посавет |
| <title>„Оче наш.“</title> Момци рекоше мајстору: лаку ноћ, па одоше.{S} Док је мајсторица успр |
| раго и радосно, покликује: „Благо ли си мајци!“ И то би тако до поноћи трајало да Иван не приви |
| ретурене јаде, она уздише: „Тешко ли си мајци!“, а кад потргне нешто драго и радосно, покликује |
| га је доведена.{S} Сам Иван оста старој мајци да је теши, да се њиме дичи, да је храни и да је |
| , а кад обоје одоше до Петрије, сиротој мајци сузе грунуле, загрли своје мило чедо, и не оста м |
| : „Благо мени данас и до века!{S} Благо мајци кад те је опет видела!“</p> <p>Изнесоше јастуке и |
| у његовој разгрејаној души.{S} Њезин и мајчин лик, једно поред другога, трептаху му блеском св |
| озбиљније своје помагаче, и сам настави маказама сећи шарену хартију.</p> <p>Попа оде к великој |
| амен једва осветљава собу.{S} Гргур узе маказе и усекну је.{S} Пламен сину новом јачом светлошћ |
| олицу.</p> <p>Деца притрчаше и подигоше маказе на сто.</p> <p>— То није истина! викну учитељ са |
| >— Севастопољ пао.</p> <p>Макса испусти маказе и паде на столицу.</p> <p>Деца притрчаше и подиг |
| итељ Макса погледа га радознало, држећи маказе међу палцем и прстом кажипутом.</p> <p>— Севасто |
| ореним гласом, па се тога дана не би ни макао испод школског крова.{S} Поп Крста му долази, али |
| омрмљавши то, полуљутит Сава задуби се, макар мало и расејано, у отворену књигу <title>Летописа |
| а знам.{S} Да си ближе, послала бих ти, макар крадом, по који пар.{S} Ако дођеш ове јесени, ота |
| мишљао да ли да сјаше на који тренутак, макар само с врата да поздрави старог учитеља Максу, Да |
| теже беше, што је узгред није походио, макар на тренутак, два макар... али ту одмахну све те м |
| ед није походио, макар на тренутак, два макар... али ту одмахну све те мисли од себе, окрете се |
| довлаче дрва и пиће на чаршију; имао је макар по једног познаника готово у сваком селу око Авал |
| ео изврстан.{S} Ово који дан отићи ћемо макар до Топчидера, — тамо ћемо сести где и читати бала |
| али пред њим ни <title>Александра царја Македонског</title>, ни <title>Жертве Аврамове</title>, |
| итао, метне залогу код Александра краља македонског, скине наочари и спусти књигу, па онда приђ |
| да нас Бог сачува, две недеље нисам се макла испод школског крова, наплела сам, наткала сам се |
| прибила, па пуна поуздања, не сме да се макне од њега.{S} Чини јој се, слободнија је кад је пор |
| е прст, ево овде; дај прст, овде, овде, макни, мрдни, де, један, два... три!</p> <p>И учитељ пр |
| .{S} Ја, ја се, мајстор Јоване, не знам макнути.{S} Ако нећеш ти, онда не знам шта ћу.</p> <p>— |
| Данице!</p> <p>И обоје, као укопани, не макоше се с места.{S} Дотакли су им се прсти.{S} Даничи |
| > <p>Међутим дође и Јованова газдарица, Макра.{S} Повисока, сува жена, оличена брига и старање. |
| ко убрано чело и поче у себи читати.{S} Макрена узе детињу пресвлачицу, да је на два три места |
| ао нешто у послу, па на томе прошло.{S} Макрена прихвати штапове и шешире, а Јован им начини ме |
| Сава удари скупљеним прстима о сто.{S} Макрена плакаше, Гргур оборио главу и прошапта: „Грозно |
| .{S} Изволите ево овде на моје место. — Макрена, можда господин није још ни вечерао...</p> <p>— |
| о да га пита: „А ти?“ Милан промишља, а Макрена оде да спреми и донесе кафу.</p> <p>Поп Арон јо |
| но у чисте чаше, које је међутим донела Макрена.</p> <p>Професор Сава прихвати се свога трешњев |
| ите ову већу чашу, понуди га Јован, кад Макрена принесе служавник с наливеним чашама. — Чујеш, |
| дости, кликташе.</p> <p>У тај мах хтеде Макрена да устане по кафу, али је мајстор Јован ухвати |
| ан човек, приђе свештенику руци, за њим Макрена, за њом Гргур, а Милан се нашао нешто у послу, |
| , а мајстор Јован хтео би нешто да каже Макрени, али га стегло у грлу, тражи мараму, и он плаче |
| ољи, да нам приповедите ту историју.{S} Макрено, каву.</p> <p>— Познајете ли ви Станка абаџију? |
| а мајстор Јован испразни с мајсторицом Макреном тачно полуоку.{S} Овај столски поредак није се |
| ренутку отворише се врата и уђе Даница, Макса писма у шпагове, а Гргур узе шешир и спремаше се |
| ости, о политици.{S} У подне за столом, Макса је седео у прочељу, а он и Даница једно према дру |
| ан корак тргоше назад, поплашише се!{S} Макса, задовољан, трну у дланове, и нехотице се дотаче |
| ви.{S} Бадава, уме човек, па зна“...{S} Макса се смешка, као бајаги и не чује шта говори поп, а |
| кратке целокупне Максине педагогије.{S} Макса, све више и више закачиван хитром, непрекидном бе |
| у школи горела свећа и после поноћи.{S} Макса се два три пут будио и говорио детету да гаси све |
| узе шешир и спремаше се за полазак.{S} Макса још заста у соби, а њих двоје одоше до баштице.{S |
| е цепљике, па да спреми оцу доручак.{S} Макса извадио из џепа два писма, окренуо се прозору, на |
| итици, али је говорио по готову сам.{S} Макса му се чињаше и сувише озбиљан, Даница снуждена, а |
| околину, таман да се кишом заплачу.{S} Макса огрнуо џубе и место феса намакао зимњу шубару, Да |
| мулус Степан спреми се да их проведе, а Макса и Даница испрате их до потока, до новога моста.{S |
| сто.{S} У горњем челу седи поп, до њега Макса, па поша, па учитељка, па остала чељад, па у дну |
| у акламацију.</p> <p>— Видите, наставља Макса и не слушајући Илију, више сам са собом говорећи: |
| ући?</p> <p>— Јесте, у кући је, промуца Макса, једва изговарајући, у кући, али у вечитој.</p> < |
| одрекну својих „прошенија“.</p> <p>Оде Макса са Вертепом право кметовој кући, а отуда ће поход |
| ајвећег веће: „многаја љета“!{S} Док је Макса певао а остали му помагали, прибра се мало и свеш |
| по подне „влада слобода".{S} Учитељ је Макса спавао по ручку дуже него обично.{S} Ђаци су, док |
| а није браде, да није чина.{S} Морао је Макса дати реч, да ће за вечерас походити само неколико |
| знати?</p> <p>— Смеш. </p> <p>— Да није Макса?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Јест... а знам да није М |
| — Јест.</p> <p>— Јест... а знам да није Макса... ваљда си се загледао у његову седу браду?</p> |
| е у београдској семинарији.{S} Доказује Макса, да су лепше церемоније у карловачкој цркви, а по |
| ком нашег свештеника Крсте, зарадова се Макса, поскакаше са својих места сви што беху за столом |
| /p> <p>— Нисам гори од тебе, обрецну се Макса.</p> <p>— Учитељу!</p> <p>— Попе!</p> <p>— С тобо |
| <p>— Молим за ваша чесна имена, упитаће Макса, пошто обадва млада господина, понуђена, седоше.< |
| p> <p>— Да ми кажеш право, дијете, поче Макса смотрено вадећи она оба писма из недара.{S} Реци |
| дисциплинатор, одмах: „положи!“ Кад би Макса тако васпоставио мир међу својим питомцима, сврат |
| пуним се стомаком не пева“, говорио би Макса, али фамулус и чобани нису певали, па зато су кра |
| вако и онако.</p> <p>— Тако је! потврди Макса са задовољством и све већим интересовањем.</p> <p |
| и одоше староме Макси у собу.{S} Стари Макса није више онај негдашњи строги дисциплинатор — из |
| цима слатко, ракију, кафу.</p> <p>Стари Макса удаје своју јединицу.{S} Дуго се ломио и ломио, и |
| ја не знам шта би управо било, одговори Макса, не могавши тачно да ока-чествује друштвено стање |
| Госпођица?</p> <p>— Моја кћи. одговори Макса.</p> <p>— Даница, ако се не варам.{S} Доносим вам |
| лског стрпљења. </p> <p>— Треба, изусти Макса, док Илија само одахну.</p> <p>— Ја ником никакву |
| оследњи жубор у суседној кухињи, учитељ Макса вешто трену оком и мрдну обрвама.{S} На тај ником |
| а! удара гласом, већ мало љутит, учитељ Макса.</p> <p>— Само је један митрополит у Српству, у п |
| ље пиле.</p> <p>Ту је, расрђену, учитељ Макса, противно својим педагошким начелима, мало помилу |
| песму, тек да расположи учитеља; учитељ Макса, гледаше преда се и тек је на завршетку, више она |
| ико дана, па ето Петров-дана.{S} Учитељ Макса одавно заокружио и довршио своју наставу, па гото |
| ући, па бојажљиво уђе унутра.{S} Учитељ Макса већ се спремаше да легне, стајаше пред иконом над |
| а се гости господски подворе.{S} Учитељ Макса следствен својим строгим васпитним начелима, забр |
| утрнулу лулу негде за појас.{S} Учитељ Макса дигну у вис мачугу, а гвоздени врх од палице сину |
| е изоблачили као о благу дну.{S} Учитељ Макса извлачи из фијока и чисти велике уписне протоколе |
| ри и холми, возиграјте со нами!“ учитељ Макса својски „секундирајући" пође напред, а за њим ост |
| Даница, не дижући главе, шије, а учитељ Макса, држећи бројанице, набрао чело, скупио смежуране |
| су прве буклије ни испражњене, а учитељ Макса развезао с попом дугачке диване, којима ће крајев |
| а у руку, за њом заредише сви, а учитељ Макса, весео и блажен као малено дете, подигао чашу да |
| ости тамо пред часном трпезом, а учитељ Макса пева, ви чујете како попа из олтара час слабије ч |
| бичају, све назатке ходећи.{S} А учитељ Макса устаде, узе наочаре са оног столића, распечати пи |
| сваки на својој клупи.</p> <p>А учитељ Макса затворио се у свој <hi>педагогијум</hi>, па по дв |
| њој скамији до дувара.{S} А онда учитељ Макса јасно објави свима и свакоме прве темеље његова „ |
| p> <p>— Видиш, синовче, наставља учитељ Макса; Милан ми се види мудар и озбиљан, али је у Илије |
| p>Напред, кракатим ходом, корача учитељ Макса, натукао црну шубару, постављено џубе, назуо чизм |
| љивим срцима: шта ли ће бити кад учитељ Макса навали на њих.{S} Ћуте, не мичу се као слике мрам |
| <p>Кад дођоше до вратница, стаде учитељ Макса, стадоше цареви и краљеви, чобани и вертепоносци, |
| <p>Из ове их тишине опет изведе учитељ Макса.{S} Поче, али у овај мах мање бујно, више полутуж |
| студенога зимског сунца, али је учитељ Макса устао мутнији и од оног најоблачнијег и најмочарн |
| четири зиме истутњиле од како је учитељ Макса захвалио на професорству, од како поп Крста недељ |
| епрестано се занимао оним што је учитељ Макса говорио и препоручивао.{S} Сваки појав у школи, и |
| , и стари и нови.{S} Једва их је учитељ Макса сместио у скамије: напред млађи назад старији.{S} |
| влије, без мога знања, наглашује учитељ Макса, биће ухапшен!</p> <p>Сви претрну. </p> <p>— Ко н |
| ут чула мало јача лупа, тргне се учитељ Макса у својој малој собици, остави <title>Плутарха</ti |
| </p> <p>— Сутра, сутра, брани се учитељ Макса...{S} Много је горчина, мањих и већих, заслужених |
| па много божићних песама, док се учитељ Макса опет појавио на прагу и подвикнуо: „Христос се ро |
| а лаже, докажи, де!</p> <p>Ту се учитељ Макса доиста мало збуни, па онда, дошав себи, погледа н |
| ико да се пече, говори мало јаче учитељ Макса.</p> <p>— Зато ће је много пећи и жећи на ономе с |
| амулус Степан сасвим расани, а и учитељ Макса у својој соби постане нестрпљив, буни се у своме |
| ба, друштва ради, пратио би га и учитељ Макса, али је то сад сасвим престало.{S} И кад дођу јед |
| Ту цео збор паде на колена, па и учитељ Макса, па и поп с попадијом и учитељком, па и попова че |
| зађе и мали Гргур.</p> <p>Попа и учитељ Макса упустише се дубље у политику.</p> <p>— Море учите |
| ла ништа да изговори.{S} То је и учитељ Макса тек сад опазио, али је сад касно, поправиће већ о |
| зе од голема смеха, али што се и учитељ Макса заценио, па и сам фамулус Степан тресе се у својо |
| 0_C11"> <head>XI.</head> <p>Седи учитељ Макса, али пред њим ни <title>Александра царја Македонс |
| и Попечитељу, али се изненађени учитељ Макса једва разабира.{S} Попадија и учитељка као да шен |
| ви и пуно озбиљни режисер, стари учитељ Макса.{S} Цео мали збор упро је очи у њега.{S} Кад се с |
| а све кријући, да не опази стари учитељ Макса.</p> <p>Старом учитељ-Макси није то била првина; |
| нађоше.</p> <p>— Е видиш, говори учитељ Макса и реже црвену хартију, ето видиш, да је све онако |
| ју дечицу.</p> <p>— Хм! прихвати учитељ Макса, а колико му је година?{S} Знаш, по закону....</p |
| шенко, али сад, говорио би често учитељ Макса: „нема заборавнијег, чудноватијег детета у целоме |
| спусти у столицу.{S} Узеше појас учитељ Макса за један, а протин синовац за други крај, подигош |
| p> <p>— Јесте ли разумели? викну учитељ Макса још јачим гласом.{S} Неколико њих из најстаријега |
| {S} Збогом православије! уздахну учитељ Макса из дубине своје измучене душе и пружи попу ово зл |
| есто сте ми у очи зуцнули (но ту учитељ Макса мало заћута и једва изговори реч):{S} Швабо...{S} |
| е бих сећао?</p> <p>— Е, сиромах учитељ Макса, много је остарио и оронуо; ја још како тако, али |
| им маленим живим очицама.</p> <p>Учитељ Макса озбиљно седи за својим столом, с наочарима на нос |
| просто као турски хамам.</p> <p>Учитељ Макса привикну мало на гледаоце, па које збиљом свога г |
| ја, учитељу, имам право.</p> <p>Учитељ Макса погледа га радознало, држећи маказе међу палцем и |
| азе, па онда дођи у кућу.</p> <p>Учитељ Макса оде у собу да остави свога <title>Плутарха</title |
| попушта од навода својих.</p> <p>Учитељ Макса, Горњокрајишник, у почетку овога века даворио се |
| чни друг, више као мати дете.{S} Јутром Макса рани, готово први у селу, али још ни довршио јутр |
| вања.</p> <p>— Господин Макса, господин Макса...{S} Да је жив и здрав — не познајем га.{S} Али |
| гур с пуно снебивања.</p> <p>— Господин Макса, господин Макса...{S} Да је жив и здрав — не позн |
| ко вам је био учитељ?</p> <p>— Господин Макса, рече Гргур с пуно снебивања.</p> <p>— Господин М |
| уђе девојка налик на Даницу; да је имао Макса још коју ћерку, мислио би да је то старија сестра |
| екоја места у писму.</p> <p>Док је тако Макса проучавао обе ситне, по њега покрупније књиге, до |
| е свуда пратити.{S} А ја...</p> <p>И ту Макса поче још јаче јецати.{S} Гргур оборио главу, а он |
| се и од свога најрођенијега.</p> <p>Ту Макса уздахну дубоко, и таман да спусти зрнце на бројан |
| >јему</hi> и принети дар: злато!</p> <p>Макса се и нехотице насмехну, јер се цар Гашпар тачно д |
| што обадвојица поскидаше фесове.</p> <p>Макса их отпоздрави, а непрестано их посматра својим уп |
| ар тадашње примењене педагогије.</p> <p>Макса поћута, слегну мало раменима, па пристојности рад |
| е и природније, потврди и Милан.</p> <p>Макса не рече својега мишљења.</p> <p>— Знам то добро, |
| ипутом.</p> <p>— Севастопољ пао.</p> <p>Макса испусти маказе и паде на столицу.</p> <p>Деца при |
| по рођењу, које под утицајем честитога Максе и Јована столара, слила се у његовом карактеру бл |
| еда; само да није строгога лика учитеља Максе, и он би се можда мало раскалашио, угледао на сво |
| вота у селу, у школи; сећа се и учитеља Максе, сећа Данице.{S} Па онда му се опет наметнуше жив |
| ијом.{S} Док је њега у олтару и учитеља Максе за певницом, дотле ће и б...ска црква појати као |
| p>Дуго је поп Крста салетао око учитеља Максе да га разговори, заметао је свакојаке шале, попев |
| на, као човек од искуства, да у учитеља Максе нема циле-миле, већ, као познат добар дисциплинат |
| Та заједно смо се учили књизи у учитеља Максе.{S} Одох да му пољубим руку.{S} Остасмо цео дан о |
| до школе моме старом учитељу.</p> <p>— Макси ?{S} Добро, забележио сам.</p> <p>— Пољуби га у р |
| ј школи, а сутра, тамо од подне, ето га Макси у госте.{S} Максо кмету, а кмет хабер свима кмето |
| и.{S} Изађоше из кухиње и одоше староме Макси у собу.{S} Стари Макса није више онај негдашњи ст |
| его дрмати вилајетом.</p> <p>Учитељу се Макси допаде ово избачено поређење. „Искусан човек", по |
| евидео, још за који дан...</p> <p>Ту се Макси очи наводнише.{S} Узе убрус испред себе и поче их |
| донесех му дар : измирну!</p> <p>Не би Макси право, што му се иначе слободно ђаче тако заплаши |
| ко названом „преносном смислу“ говорећи Макси, у исто време одазвао се на све оно што је помиња |
| дати, смешкати се и мазити.{S} Али се у Макси опет пробуди учитељ, озбиљан, следствен, строг.{S |
| ом гласином — не иде.{S} Па кад учитељу Макси већ до грла дође тај корални речитатив, а он за т |
| {S} Лије сузе поп, вркћу сузе и учитељу Макси.</p> <p>Учитељка и попадија гледају их такође ган |
| школу.{S} Мишљаше о свом старом учитељу Макси, о учитељци, и о негдашњој својој другарици, о Да |
| чи: „Поздрав моме старом добром учитељу Макси, па поздрав матери и оцу“.</p> <p>Ту говорљиви Ил |
| иваше је о покојној учитељци, о учитељу Макси, о попу Крсти, о школи.{S} Изађоше из кухиње и од |
| то га сећање пренесе у мисли о учитељу Макси, о школи, о Даници.{S} Што дуже мишљаше о себи и |
| п Крста не могаше даље, а већ о учитељу Макси и да не говоримо.{S} Створише се у њему читави пр |
| ћуте и гледају га.{S} Уједанпут учитељу Макси задрхта лева страна доње усне, боре на челу већма |
| тари учитељ Макса.</p> <p>Старом учитељ-Макси није то била првина; гледао је он, пун саучешћа, |
| ује првој представи.{S} Стари је обичај Максин да Вертеп унесе прво у попову кућу.</p> <p>Намес |
| у — и још лепшу него што је лепа учитељ-Максина ћерка Даница.{S} А Милан, он гризе доњу усну, м |
| се и ми, драги читаоци, мало до учитељ-Максина села. </p> <p>Ноћ покрила брда, снег до колена, |
| треба, правце у центар кратке целокупне Максине педагогије.{S} Макса, све више и више закачиван |
| е, не даду мира сиротој комовици тамо у Максиној соби; а стари учитељ Никола, који је свима „по |
| ну: „Е јеси, е јеси, е јеси прави враг, Максо, да те Бог поживи.{S} Бадава, уме човек, па зна“. |
| тамо од подне, ето га Макси у госте.{S} Максо кмету, а кмет хабер свима кметовима по свима сели |
| са својих места поскакаше у вретен.{S} Максо, оличено осећање дужности, нада трку из собе у шк |
| ешко увек бити долготерпјелив.</p> <p>— Максо! узвикну поп, а лице му се осуло највећим саучешћ |
| но сахране код покојног проте.</p> <p>— Максо! узвикну поп Крста, стиснувши руку учитељу.</p> < |
| ви Даница своју мазу, ђачићи у фронт, а Максо ти узе своје наочари, па с њима на нос.</p> <p>— |
| >— Ни сам не знам, шта ми је, продужава Максо још пуно жалосније него раније; данас ми је било |
| е, попо, пусти да се изговорим, моли га Максо, сркнувши мало из чаше... ви можда и не слутите, |
| избацује питање по питање.{S} Иза њега Максо сече очима, а сироти, мало заплашени ђачићи истре |
| >— Па онда карловачко пјеније, наставља Максо и не слушајући шта поп говори.</p> <p>— Било, учо |
| близу средине, а до среде већ прихвата Максо, па се даље не брини: тресу се они оронули сводов |
| ја.{S} Нисам ја из редова задњих, знаде Максо врло добро шта он зна.{S} Не бих се застидео ни о |
| овом све... реците нам, драги господине Максо, шта би било од света, кад би се сад прочитало у |
| ора блажа, а погледа да га, бога ми, ни Максо шале не издржи, кад га случајно погледа и што год |
| етку маја.</p> <pb n="45" /> <p>Искусни Максо у длаку је умео прорачунати кога ће дана походити |
| екао, заједно у Горњу Крајину, прихвати Максо, да проведеш бар једну ноћ и под мојим оџаком, да |
| .</p> <p>— А је л’ вас тај ваш господин Максо учио и појати? запита окренув се деци.</p> <p>— З |
| Петар.{S} То је измена, коју је учинио Максо још у ранијим годинама; улогу малога ђака пренео |
| рушка и цела Патријаршија.</p> <p>На то Максо ништа не рече, само испи чашу, не куцнувши се по |
| епа, и сам би палицу у шаке па упоред с Максом, само да није браде, да није чина.{S} Морао је М |
| а ово мало стужише, а поп, ганут, гледа Максу готов да га загрли.</p> <p>— Ни сам не знам, шта |
| ло.{S} Баш да видим и тог твога учитеља Максу.{S} Ја ћу ти већ писати.{S} Надај се.{S} Ко зна, |
| о Даници.{S} Писмо је упутио на учитеља Максу, али, у тако названом „преносном смислу“ говорећи |
| само с врата да поздрави старог учитеља Максу, Даницу, али опет, прегазивши на ону страну поток |
| хињи око огњишта.{S} Кад видите учитеља Максу, вами се чини још је онај исти, па опет, кад га п |
| ом шеталицом, а за дугим столом учитеља Максу с <title>Плутархом</title> у руци, до њега добри |
| дружином, погледаше „молебно" у учитеља Максу, али један његов поглед беше довољан да се одрекн |
| ачајније Даницу. па онда опет у учитеља Максу.</p> <p>— Госпођица?</p> <p>— Моја кћи. одговори |
| — Учите ли децу по наставленију, запита Максу, или се још држите старе практике ?</p> <p>— Држи |
| лово ученицима и храбри их.{S} Стало је Максу много муке, док је погодио левом у леви, десном у |
| еста ударати прстом по столу, погледа у Максу, отвори и уста да нешто проговори, па опет ућута |
| елна слова његовога имена.{S} Погледа у Максу, погледа у остале око стола. „Па да отворимо“, ре |
| ришао да заузме своје место на кревету, мала Даница погледа га с пуно радости, згрчи већма умор |
| падија и учитељка нешто за се шапутаху, мала Даница лактом оборила колаче па их купи испод стол |
| м, владико, на сон грјадушчи</hi>...{S} Мала <pb n="9" /> Даница већ је заузела своје место до |
| е разиђоше се да мало главе наслоне.{S} Мала Даница одавна заспала, па је попадија у суседној с |
| } Гргур гледа слике, гледа и чуди се, а мала Даница хвали му се, како и она уме намоловати лутк |
| е, особито кад учитељ није у соби.{S} А мала Даница, она као на иглицама окретала се час на лев |
| око радије замиче него за шубару.{S} А мала царица — то је овогодишњи случајни додатак, тек да |
| p> <p>— Он ће бити мали цар Петар, а ја мала царица, одговори Даница полумазно, која се некако |
| , мало заплашени ђачићи истресају своја мала знања као поп бисаге кад се враћа са водице.{S} Св |
| бити мали цар Петар, а ти ћеш бити моја мала царица.</p> <p>Даница се насмеја, па поче наново с |
| у којима је, као буба, скакала и трчала мала Даница.{S} Још није почео сутон отимати мах, а зве |
| ни он, ни његови другови, а најмање она мала Даница; али му се ипак учини, да иза тих магловити |
| i>, па мало <hi>глагољ</hi>, али упорна мала ручица, па кредом ни маћи!{S} Љутито баци креду на |
| се не да по туђој мудрости“.{S} Само је мала Даница још она иста брбљива и несташна птичица, ко |
| </p> <p>— Таки да си их извадио ! викне мала вртарка мало оштријим гласом.</p> <p>— Не смем; ус |
| азица, којом се слази на поток, стајаше мала Даница.</p> <p>— Ја те, ја те зовем, Гргуре! викну |
| е овогодишњи случајни додатак, тек да и мала Даница окуси један грумичак владалачке сласти.</p> |
| о место за столом, до њега је стајала и мала Даница.{S} Он се окрете својим ученицима:</p> <p>— |
| њему на левој страни, стали цар Петар и мала царица Даница.{S} Прочитајте <title>Српску историј |
| зевалица, а ово попина капица, настави мала вртарка, пошто се усправила и пружила своме другар |
| што их не узмеш?...{S} Рекав то, опази мала Даница да и оних цветића нема у његовим рукама.</p |
| етније могао читати у очима.</p> <p>Али мала девојчица, која већ дотле позатвара сва крила, гор |
| е мале науке у сеоској школи, и од како мала Даница, и сама узгред учећи се, негује и храни жив |
| p> <p>— Ово није туђе, прекиде му говор мала Даница; ово је наше, ово је моја мати садила.</p> |
| епта као лик анђела.{S} У тај мах, кроз малаксало шуштање кише, зачу се велико звоно са томашев |
| протин синовац за други крај, подигоше малаксалог попа, попадија и учитељка подигоше му утрнул |
| стљивије, по образима јој се осу румен, мале јој руке клонуше, очи наводнише, не јецаше, али су |
| м је висило звонце.{S} Унутра су гореле мале свећице, па се лепо виде јасле, у њима Христос, па |
| анина овејано српских.{S} Како су земље мале на мапи, како су дивне и горостасне, кад их поглед |
| села пређу тако тамни облаци, да на оне мале прозоре од болнице уђе толико таме у собу, да се н |
| вилен појас, од како мали Гргур учи оне мале науке у сеоској школи, и од како мала Даница, и са |
| ајући да учитељ настави.{S} За време те мале тишине, попадија и учитељка нешто за се шапутаху, |
| баци креду на школско тле, која прште у мале комадиће по свима крајевима собе.</p> <p>— Ја знам |
| ="78" /> која ће нас попити!...{S} Ми — мален народ... како рекосте? — без будућности?{S} Сам у |
| же да смо ми народ мален...{S} Ми народ мален?{S} Будале!{S} Ходите ближе столу, ходите.{S} Гле |
| Славјанство!{S} Ко каже да смо ми народ мален...{S} Ми народ мален?{S} Будале!{S} Ходите ближе |
| ини да је нејак, слаб, онај је доиста и мален и нејак.{S} Да су наши велики претци тако мислили |
| олазио цркви на причест.{S} Онда је био мален; што је видео, готово је мање више и поборавио.{S |
| — сила!{S} Ко каже <pb n="77" /> да смо мален народ!{S} Варање, изопачавање, обмана!{S} О, ви в |
| itle>Летописа</title>.</p> <p>Отворе се малена вратанца у зиду од авлијске ограде.{S} Јелена, у |
| а, па зато их ваља себи ковати јоште из малена.{S} Па да се главом не шалите, него да нам се до |
| ту, брзо отрча у своју баштицу, па кроз малене лехице тамо к огради, саже се и узабра један лис |
| ни новаци седе само и слушају положивши малене ручице на горњу даску од скамије, слушају и глед |
| ница.{S} Али не чини ништа, мени је жао малене деце, па бар бих њих поштедила од боја.</p> <p>— |
| се не би сетили ни јела ни пића, али у малене деце и жалост и радост краткога су века.{S} Кад |
| ћерчива још мање светлости пропуштају у малене собе.{S} Уђете у кујну, а из кујне лево у собу.{ |
| , стао Гргур и пажљиво разматра књижицу малене осмине, која на насловном листу има богињу са ли |
| а онда оне старије редом преслишава.{S} Малени новаци седе само и слушају положивши малене ручи |
| у бранику, он понајлак иде на колима, а малени синчић, с прутићем у нејакој ручици мање тера, в |
| </title><pb n="5" /> у школски орман, а малени Гргур, једва корачајући од бола, сиђе доле у пот |
| стрехама, с дрвеним ћошкама и прозорима маленим, који са гломазних дрвених ћерчива још мање све |
| ; све је желела чути, све видети својим маленим живим очицама.</p> <p>Учитељ Макса озбиљно седи |
| е, подрезане, чела ониска, очију живих, малених, а коже на лицу ишаране многим ситним мрштинама |
| сви, а учитељ Макса, весео и блажен као малено дете, подигао чашу да наздрави своме пароху, а к |
| морала слатко падати Гргуру, кад је, на маленом крепком мркову, јахао познатим путем правце у с |
| ста, рећи ће сасвим мирно и полуочински маленом Гргуру:</p> <p>- Иди, сине, доле у поточић, па |
| а београдским, с дана на дан насељавају малечке станове, понајвише на Дорћолу.{S} Општи покрет |
| им вратима.{S} Ено се миче једна слика, мали човечуљак у црној хаљини, дође под звонарицу, зака |
| час.</p> <p>Кад су се враћали с потока, мали Гргур поизоста мало од својих другова, стаде онде |
| ну кецељицу.</p> <p>А кад поче вечерња, мали Гргур не могаше да се наслуша читања и певања.{S} |
| чић укухане штирке, и гомила ексерчића, мали чекић, мало сврдло и кљештанце.</p> <p>Учитељ седе |
| ти, Крста, цар Валтазар, а ти, Гргуре, мали цар Петар.</p> <p>— А шта ћу бити ја, отац? упита |
| замерио.{S} Као смишљене.{S} Чиј си ти, мали ? запита поп Гргура.</p> <p>Гргур се застиде.</p> |
| Милан?{S} Тај велики ретор, политичар, мали демагог, умео је освојити суд и који му не припада |
| ојчица, ни млађа ни старија од њега.{S} Мали Гргур није никад дотле видео, али му његово срце ш |
| емирног, а опет тако милог језичића.{S} Мали Гргур и не опази све те покрете и поздраве своје н |
| , обично, по цели дан били отворени.{S} Мали Гргур пође да јој помогне.{S} Уђоше унутра.{S} Ост |
| ренутака ни једнога не беше у порти.{S} Мали Гргур изађе последњи, али много пуније душе него ш |
| и, али и тајанствено-заплашљиви мир.{S} Мали Гргур, узнемирен таком ненавикнутом самоћом, похит |
| лим погледом у свог професора.</p> <p>— Мали народ — без будућности?{S} Ко вам вели то ?{S} Лаж |
| Само су деца у спаваћој соби џакала, а мали Гргур, под својом поњавом, удубио се у своје паучи |
| а се сетише да је настао час слободе, а мали Гргур, позван малом Даницом, изађе заједно с њом и |
| <p>Ту она подигну свећу ближе икони, а мали је Гргур дуго и пажљиво гледаше и гледаше, па онда |
| поред ватре, домаћица спрема вечеру, а мали Гргур, несташан и торокљив, игра се око живе ватри |
| ео наговестити да је — плакао.</p> <p>А мали Гргур — и он је бризнуо у плач, кад је својим круп |
| изађоше у школско двориште, опазише, да мали брдски коњичак, привезан за један проштац у школск |
| , па Зерек, па Сава.{S} Другова свуд на мали прст.{S} Збогом, моји мудри философи, и Илија има |
| у, метнуо руке назад, ћути, мисли какав мали Гарашанин, и иде један корак назад за Гргуром.</p> |
| најмањи, најобичнији, њему је био читав мали свет, код којега је вредно зауставити се, испитати |
| вати први сан па да умакне.{S} А кад је мали Гргур пришао да заузме своје место на кревету, мал |
| ваља сести за обедни сто.{S} Сви, па и мали Гргур, одоше у собу где је била дугачка проста соф |
| лите ноге.</p> <p>Изађоше деца, изађе и мали Гргур.</p> <p>Попа и учитељ Макса упустише се дубљ |
| матере.{S} Свако је дете радознало, али мали Гргур, још тако млад и из тако забаченог села као |
| ог.</p> <p>— Кажу, господине, да смо ми мали народ? усуди се приметити Милан.</p> <p>— Који нем |
| <p>— Ала у вас има много цвећа! примети мали Гргур, пошто је мало одахнуо од мучних утисака прв |
| А шта ћеш ти бити?</p> <p>— Он ће бити мали цар Петар, а ја мала царица, одговори Даница полум |
| а опет помилова.</p> <p>— Гргур ће бити мали цар Петар, а ти ћеш бити моја мала царица.</p> <p> |
| у издробљеним реченицама, испричао свој мали кратки животопис.</p> <p>Паде сутон да се у двориш |
| дух.</p> <p>Тако је растао и напредовао мали Гргур.{S} И он чињаше све што и остала деца, али ј |
| љни режисер, стари учитељ Макса.{S} Цео мали збор упро је очи у њега.{S} Кад се стишао и онај п |
| зником паше црвен свилен појас, од како мали Гргур учи оне мале науке у сеоској школи, и од как |
| би сеја брату учинила?{S} Па опет, тако мали захтеви, толика жестока опозиција!</p> <p>Сава зап |
| арод суди и газдује.{S} Шта ћеш кад смо мали... па глупост, па Турска, па конзули...{S} Али хте |
| ацима настала свечана тишина, а особито мали Гргур дуго не могаше да размрси нова укрштена осећ |
| леда, гледа, а у глави му се већ замећу мали и велики планови: како би се та проклета сорта дал |
| и материн глас:</p> <p>— Данице!</p> <p>Мали Гргур је био први од ђака из даљих села.{S} Тек ће |
| ена из зелених углађених каљева.</p> <p>Мали Гргур пажљиво гледаше скамије, па учитељев сто, па |
| ејасно и изукрштано, ипак мислио.{S} Из малих, бледих, магловитих мисли ничу сјајне и велике.{S |
| помолише, па опет уставише, јер је лепи малиша већ дотле савладао страх и стегао своје узбуђено |
| јест, синко, зуцни ако смеш!{S} Само се малко помичу, испружају вратове, издижу се на врх опанч |
| ио би две сузне капљичице, које се само малко помолише, па опет уставише, јер је лепи малиша ве |
| ским вратима, застане мало, застане још малко, па онда изненада отвори врата и стане на праг, с |
| ме светујеш, да ме, као проста човека, мало поупутиш, одговори Иван, остављајући празну шољу н |
| а, противно својим педагошким начелима, мало помилује.{S} Она, незадовољна, поче плакати, обори |
| икаш, а увече цицвара од бељега брашна, мало помаснија; среда, пасуљ са сланиницом; четвртак, у |
| у дну софре, као две звезде, два лепа, мало запурена лишца Данице и Гргура, на глави им оне зл |
| сад се прелази преко новог малог моста, мало повише.{S} Али ја још прелазим преко старог брвна; |
| на поседак, говоре много мање него пре, мало политичаре, још мање се диспутају.{S} Некад би се |
| деца, а мој Милан, да ми га Бог поживи, мало је хитлен, понесташан, па као оцу ми се богме ваља |
| рано школско двориште.{S} Они најмлађи, мало попрестрављени, једва се сетише да је настао час с |
| S} Иза њега Максо сече очима, а сироти, мало заплашени ђачићи истресају своја мала знања као по |
| жића, потрудимо се и ми, драги читаоци, мало до учитељ-Максина села. </p> <p>Ноћ покрила брда, |
| очијаш к Белом Потоку, а они, пречицом, мало кроз шуму, мало кроз поток, дођоше до под само сел |
| руку, па се с места не мичу.{S} Онако, мало престрављени, укоченог погледа, зеница раширених, |
| поуздане, али га, ни сам не зна зашто, мало занимају и најнеобичније новости.{S} Често изађе п |
| умери, па окрете дечици: хајдете, децо, мало у трем, протеглите ноге.</p> <p>Изађоше деца, изађ |
| село.</p> <p>Село, из којега је Гргур, мало је у страни, не види управо шумадијско село, мање |
| штирке, и гомила ексерчића, мали чекић, мало сврдло и кљештанце.</p> <p>Учитељ седе на своје об |
| Сава, пошто је, по свом старом обичају, мало погладио браду и пљуцнуо.</p> <p>— На Варош-Капији |
| отоку, а они, пречицом, мало кроз шуму, мало кроз поток, дођоше до под само село а одатле уз бр |
| ослови.{S} Изнесоше и шљивовицу, стару, мало помекшу, мири на коштицу, па кад прогутате, а ви о |
| живахнули, учестале прошевине и отмице: мало која поличарка да ће остати у своје матере.</p> <p |
| љ, бадава мудрост, бадава сва наука.{S} Мало ми је побрз у говору, али ће и то уставити озбиљни |
| у полу-светли врхови последњих пера.{S} Мало прође па и њих нестаде.{S} Само на највишим врхови |
| начелство!{S} Одох ти, Грго, у срез.{S} Мало подаље од вароши, од друмова, у паланци прогамизо |
| бији“.{S} Пред разлазак уговорише да га мало изведу.{S} Да иду, али што раније могу, на Авалу.{ |
| ној, а са Миланом се рукова, погледа га мало испод очију, па опет, савладан стидом, спусти свој |
| оји га у онај мах не раздрагаше, али га мало по мало испунише светим страхом, дивљењем, нечим ш |
| ликога стола.</p> <p>— Мој брат дође да мало види Београд, поче Сава.</p> <p>— Одавна нисам дол |
| један сахат пред јутрење разиђоше се да мало главе наслоне.{S} Мала Даница одавна заспала, па ј |
| попечитељству?</p> <p>Гргур га погледа мало разрогаченијим погледом.</p> <p>— Што ме гледаш та |
| та на предмет, док ти стари уча погледа мало оштрије Даницу, која се одмах дигну и оде из собе. |
| га лика учитеља Максе, и он би се можда мало раскалашио, угледао на своју лепу царицу.{S} Али о |
| почеле све јаче и јаче дрхтати, па онда мало, побледео, клону на столицу.</p> <p>Попа и учитељк |
| мршти.{S} По маломе ћутању жмирну Илија мало десним оком.</p> <p>— Па као што ми рече, Даница ј |
| n="13" /> позамашне кришке прохе, која мало пре извађена из пећи, пушаше се и мирисаше.</p> <p |
| младо срце не може да одоле зебњи, која мало по мало прелази у страх.{S} С леве стране, пред ли |
| и да си их извадио ! викне мала вртарка мало оштријим гласом.</p> <p>— Не смем; устезаше се пла |
| кога.{S} Тек кад се и по трећи пут чула мало јача лупа, тргне се учитељ Макса у својој малој со |
| цветка из једнога бокора.{S} Гргур има мало више поуздања у себе, Даница му се прибила, па пун |
| редњака.{S} А Гргур је, ваистину, сасма мало порастао, само су му очице живље и гаравије.{S} И |
| itle>, намакне великоокнасте наочари на мало заседласт нос, скупи појаче смежуране усне, уздигн |
| ршавом, тањири и чиније од бела, истина мало простија порцулана, ножеви и виљушке од челика, ка |
| дуго гладна живина пијукаше, док се она мало разабрала и сетила да их нахрани.</p> <p>А наши пу |
| i>глагољ</hi>, па мало <hi>рци</hi>, па мало <hi>глагољ</hi>, али упорна мала ручица, па кредом |
| ти да напише велико <hi>глагољ</hi>, па мало <hi>рци</hi>, па мало <hi>глагољ</hi>, али упорна |
| самих ребара, па плећку, па ножице, па мало богме и кртинице — има ко и њу милује.{S} Једну ка |
| </p> <p>- Иди, сине, доле у поточић, па мало испљускај очи и образе, па онда дођи у кућу.</p> < |
| итрополит је митрополит... понавља попа мало као незадовољан.</p> <p>— Митрополит је поп, к’о и |
| те ми у очи зуцнули (но ту учитељ Макса мало заћута и једва изговори реч):{S} Швабо...{S} Али у |
| ка црна и жива, меке дуге косе, пораста мало нижега, образа округластих, а усана румених и врел |
| и, де!</p> <p>Ту се учитељ Макса доиста мало збуни, па онда, дошав себи, погледа најозбиљније с |
| е враћали с потока, мали Гргур поизоста мало од својих другова, стаде онде на ливадици и дуго, |
| пута благословена.</p> <p>Ту се Даница мало намршти, „свевидеће" око Илијино брзо га увери, да |
| реко дана почешће одмара.{S} Чело главе мало „Распетије“.{S} Сава по читав сахат чита Вергила, |
| да се мрдне на столици.{S} Већ му ноге мало поутрнуле, пребацио би једну преко друге, али, ма |
| сто је већ био распремљен.{S} Јелена је мало попустила, поспремала, почистила, па се повукла у |
| је разговорим и поутешим, а шта пута је мало и развеселим.{S} Кажу да сам се много променила, а |
| а? — упитаће на то Гргур, погледавши је мало озбиљније.</p> <pb n="8" /> <p>— Нула је ништа, он |
| м другим правцем.{S} Пре свега читао је мало, а за чудо се умео наћи у <pb n="101" /> свакој пр |
| ого цвећа! примети мали Гргур, пошто је мало одахнуо од мучних утисака прве школске поуке.</p> |
| , на ком је свећа горела.{S} Ђаци стоје мало поиздаље па радознало гледају.{S} На столу неколик |
| ако.{S} Ваљана хартија.{S} Само клобуке мало повеће — бар два прста више него ономлани.{S} А кр |
| учитеља, окрене се отац пун збиље своме мало заплашеном синчићу.</p> <p>А кад је с пуно поштова |
| , приближи се школским вратима, застане мало, застане још малко, па онда изненада отвори врата |
| му прстом где да отпочне.) Гргур почне мало тишим гласом:</p> <p>— „Мој синко!...“</p> <p>— Ве |
| узмем обично очеву стару мачугу, па се мало поштапнем, скачући с једне половине на другу, искв |
| а певао а остали му помагали, прибра се мало и свештеник Крста, па кад отпеваше њему, он својим |
| тегни, докле га је стишао.{S} Најзад се мало поумори, подлеже својој судбини, па кротко и послу |
| ојим упалим очима. </p> <p>— Ви ћете се мало зачудити нашем доласку.{S} Опростите, путници.{S} |
| м стигоше Гргур и Милан.{S} Одморише се мало, па зађоше око града.{S} Гргур пажљиво разматра зи |
| , још мање се диспутају.{S} Некад би се мало и покартали „пунишака", тек да виде ко ће добити, |
| ма.</p> <p>— А где су ти ?</p> <p>Он се мало збуни па тихо шапну:</p> <p>— Ево их.</p> <p>Једва |
| ајстор-Јоване, поче отац Арон, пошто се мало прибрао ; прекидосмо с Маџарима, а чини ми се биће |
| и.</p> <p>— Па Бога ми, мајко, бејах се мало и попристравио.{S} Уча говораше: „Децо, децо, не ш |
| мајстор Јоване?{S} Прости, замислих се мало својом бригом, која ми одузе и снове и глад.</p> < |
| мен подвукао под кожу?{S} Ђидо!{S} Дете мало клипка, дед, ви двојица, а ја само-сам.{S} Не боји |
| pb n="122" /> <p>Ту се Илија и нехотице мало замисли.{S} Поћута, па онда тишим гласом :</p> <p> |
| прихвати брижна Петрија.</p> <p>— Беше мало опознио господин директор, рече Гргур, а брат му и |
| о од ружина листа.{S} Одатле се кренуше мало лакшим касом.</p> <p>Брат Иван већином ћуташе, и с |
| а.{S} Попадија и учитељка као да шенуше мало од радости, ено их у кухињи, ухватиле се за руку, |
| дној од скамија.{S} Док је лепушкаста и мало несташна девојчица затварала крила, дотле је он па |
| гом.</p> <p>— Што лупаш ? викну богме и мало увређена Ружица.{S} Није ово луг.{S} Шта се претва |
| ријаршиске, и ма да су Карловци место и мало, и не толико <pb n="116" /> много убаво, опет му с |
| о реч: <hi>Штур</hi>, седе на столицу и мало се замисли.</p> <p>— Јесте ли слушали што о Мицкиј |
| ла.{S} Чешће је односила воштаницу, или мало тамјана, или просфоре.{S} У летње доба, кад цвета |
| те историју ове вечери, бисте се и сами мало насмејали.</p> <p>— Молим, служите се, док се вино |
| — Одмах, одмах, учитељу.{S} Их, како ни мало ниси радознао, ето, то ја већ не бих могао.{S} Отв |
| Богме ми се, мој добри попо, то баш ни мало не допада.{S} Па шта учинисте сад у Карловцима? за |
| ао, а ми му хладно рекосмо, да га казни мало хапсом, па одосмо.{S} Уз пут рече професор Тома: а |
| о као смео с ума.{S} Ал’ стан’, почекни мало, сад ћу се ја..., чекај, чекај... видиш ти га на.. |
| ој ручици мање тера, више нуди и храбри мало посустале вочиће, да похитају кући за видела...{S} |
| воје као и моје.</p> <p>— Илија, говори мало озбиљније, ја још до данас нисам волео ни једну де |
| у душу не треба нико да се пече, говори мало јаче учитељ Макса.</p> <p>— Зато ће је много пећи |
| , соколе; право да ми кажеш: би ли и ти мало на ону страну, да те когод позове?</p> <p>— А зашт |
| е.{S} Преврнувши два три листа, намршти мало своје и онако убрано чело и поче у себи читати.{S} |
| з јесам цар Мелхиор, одговори тај трећи мало заплашено, тако да се је једва могло на крају чути |
| облице, а међ њима храпавокорни церићи мало пре осечени тамо у бранику, он понајлак иде на кол |
| та му је сад? викну љутит Сава, жваћући мало живље покрупнији залогај; најбоље је да данас и не |
| из наших кућа никну господа, да и наши мало дрмну вилајетом.{S} Хе, хе, како ће то, жено, лепо |
| их места и притрчаше му.{S} Он, дошавши мало к себи после првога узбуђења, хукну из најдубље ду |
| у школу? поче мајстор Јова, намрштивши мало своје ведро чело.</p> <pb n="59" /> <p>— Та зато и |
| баци на се епитрахиљ, па онда, ракнувши мало по свом обичају, поче опширну придику о важности с |
| а се изговорим, моли га Максо, сркнувши мало из чаше... ви можда и не слутите, али, шта ћу, кад |
| ту, па се бојаше помутити радост, којој мало час беху учесници.</p> <p>— Одмах, одмах, учитељу. |
| све.{S} Знам да би ми доликовало да сам мало мудрија, али ти си увек био и сувише мудрица, зане |
| сабљом, Илија ће пером.{S} Само да сам мало бољи на концепту.{S} Шта ћеш, кад се није стигло с |
| .{S} Само мора да је било давно, па сам мало као смео с ума.{S} Ал’ стан’, почекни мало, сад ћу |
| ме, чича-Степане? подвикну Гргур гласом мало појачим.</p> <p>— Па, да видиш, дијете...</p> <p>— |
| аље, и тако даље, настави мајстор Јован мало — као кроз зубе: „они, који се држе само својих об |
| ?.. и не може ти се свидети, поче Милан мало подсмешљиво...{S} Кад је пуна глава болесних мисли |
| свега мора бити...</p> <p>Али ту Милан мало заћута;</p> <p>— Шта мора бити? запитаће Гргур.</p |
| наш, гледали смо га као зеницу ока, као мало воде на длану, па зар да га сад остављам на душу т |
| не отварају, гледа га само и плаче као мало дете.{S} Даница их остави, па брже ускочи у своју |
| радио, пред вече ходао, а вечером ишао мало на поседак, али нигде не задржавајући се после дес |
| ељ српске јуности.</p> <p>Сви се на ово мало стужише, а поп, ганут, гледа Максу готов да га заг |
| то су нагла околна села да нам крње ово мало синора; ако нам обрана прође на лијо, ништа неће в |
| ијао од једнога до другога, док сам ово мало знања напабирчио.{S} И сад ме се не тиче нико, ни |
| се духом у старину, а Милан док крочио мало низа страну, већ нашао некаква сељака из Рушња, ко |
| атати крајеве својим недовијарним, тако мало докучљивим мислима.{S} Замишљен изашао је из порте |
| у сељанке ни у варошанке, а књига тако мало, све оне старе, очине.{S} По неке сам два пут проч |
| н?</p> <p>— Сасвим.</p> <p>— То је тако мало.</p> <p>— Мени, који сам навикао одрицати се свега |
| анас, кад се код школе и цркве искупило мало и велико.{S} Школско двориште почишћено, спремљено |
| новији <title>Летопис</title>, па, врло мало прибран, мање гледаше у књигу, више размишљање о о |
| н мах, осим Гргура, који је о томе само мало слушао, али још ништа није учио.</p> <p>— У јаслам |
| а на ваљану рибу.{S} Али зато сад смемо мало повише овог ритопечког.</p> <p>— Е па кад јој је с |
| н?{S} И Милан слуша пажљиво, али из оно мало промене на лицу тешко би вам било погодити, колико |
| ици, тако је вешто знао расположити оно мало знања, да се друговима често чинило, да врло много |
| > <p>Сутрадан је освануло ведро небо по мало и студенога зимског сунца, али је учитељ Макса уст |
| онај мах не раздрагаше, али га мало по мало испунише светим страхом, дивљењем, нечим што кроз |
| це не може да одоле зебњи, која мало по мало прелази у страх.{S} С леве стране, пред лицем Верт |
| P18880_C3"> <head>III</head> <p>Мало по мало, па већ и дубока јесен настаде.{S} Са липе и брест |
| руга половина августа.{S} Врућине нешто мало попустиле.{S} Чича Иван овро раж и пшеницу и сасуо |
| а висоравна на други.{S} Указа се нешто мало чистине, покривене ниском травицом, овде онде, оса |
| од цврчања вратница, предигао се нешто мало, и док радознало упире погледе у изненадне отмене |
| други учевни људи, којима је дано нешто мало службице, тек да не помру од глади.{S} Али, ко ти |
| вши то, полуљутит Сава задуби се, макар мало и расејано, у отворену књигу <title>Летописа</titl |
| ку ?</p> <p>— Коју девојку? упита Гргур мало планувши.</p> <p>— Ону девојку — шта се претвараш |
| ни на ваша прса.{S} У једанпут се Гргур мало јаче нагну на задњи наслон своје зелене столице, з |
| p> <p>— Шта говориш, Милане? поче Гргур мало тужно и горачно.</p> <p>— А Бога ми јест!{S} Шта т |
| <p>— Прависимо !</p> <p>— Ту се и Гргур мало одобровољи, заборави <pb n="90" /> своје вечерашње |
| ли половину пута, ћутећи, Милан ће опет мало застати.{S} Застаде и Илија.{S} А кад фамулус <pb |
| ем.</p> <p>Она га погледа још један пут мало љутито, баци оба цветка што их држаше у ручици, на |
| ће бити митрополита! удара гласом, већ мало љутит, учитељ Макса.</p> <p>— Само је један митроп |
| виног срца.{S} Тако задубљена у себе, у мало што не клону на земљу, кад је, изненадно окренувши |
| цео век; једном сам тако уздахнуо, да у мало не угасих свећу пред собом.{S} А знаш ли, ко беше |
| Словаци, па Чеси, па...</p> <p>Ту се у мало не омаче нашем одушевљеном словенофилу:{S} Пољаци. |
| одговори Даница одлучно.</p> <p>Илију у мало не збуни овака отворена опозиција.</p> <p>— Не мис |
| ажљиво слушаху, гледајући у његову дугу мало разбарушену косу, у црно џубе до колена, или у ону |
| брестове код кошева, да у дебелом хладу мало одахну и шареним марамама покупе зној са чела и ли |
| ед ни брже ни лакше, јаше, а он, кад му мало лакну после неколико поточића суза, поче се све ве |
| педагогије.</p> <p>Макса поћута, слегну мало раменима, па пристојности ради рече: „И тако, и та |
| г ти добро дао! одговори старчић, тргну мало назад своју гараву лулу, па га поче гледати и од г |
| ад је још Србин говорио маџарски! викну мало јаче мајстор Јован, и поче сипати вино у чисте чаш |
| ски хамам.</p> <p>Учитељ Макса привикну мало на гледаоце, па које збиљом свога гласа, које мрки |
| и Илија?</p> <p>Илија трену само, шикну мало кроз нос, па, да сакрије незадовољство, лукаво се |
| ећма уморне ножице под јорганом, климну мало главицом, већма притиште цицу к својим прсима, па |
| смемо ни живети као српски народ?" суну мало јачим гласом један депутат. „Ја и не знам да има с |
| аменима слегосмо.{S} На то ће патријарх мало јачим, свечанијим гласом: „А полковника Стевана Шу |
| ш Гргуре, прохте по који пут да завириш мало у ову школу у којој си се негда учио ?{S} Памтиш л |
| l:id="SRP18880_C3"> <head>III</head> <p>Мало по мало, па већ и дубока јесен настаде.{S} Са липе |
| уске и криве улице.{S} Чини вам се, да малоазијски топли и ароматични ветрићи пире око вас, а |
| ло у воду, и сад се прелази преко новог малог моста, мало повише.{S} Али ја још прелазим преко |
| одинама; улогу малога ђака пренео је на малога цара Петра, из јединог простог разлога, да је је |
| и да оду до Гргуровог оца, и они, после малога затезања, пристану.{S} Фамулус Степан спреми се |
| нио Максо још у ранијим годинама; улогу малога ђака пренео је на малога цара Петра, из јединог |
| ус Степан, па се и он, да учини по вољи малој Даници, нагаравио по лицу, а косу и браду замочио |
| ча лупа, тргне се учитељ Макса у својој малој собици, остави <title>Плутарха</title>, којега је |
| им чашицама.{S} Гледао је и гледао, а у малој главици поче му свитати, разгаљивати се маглица, |
| и је навила пређу и сад у велике ткам у малој собици.{S} Да видиш само, како ми је разбој спрет |
| оточаре.{S} Не сме ни да помисли у свом малом јаду, да ће он вечерас преноћити у школи, без оца |
| ила је замишљена; можда први пут у свом малом веку беше зловољна и тужна.</p> <p>А Паун и Гргур |
| се неколико тренутака позабавили на том малом чоту; она је причала, торокала, а он је само озби |
| астао час слободе, а мали Гргур, позван малом Даницом, изађе заједно с њом из тог загушљивог шк |
| ће почети долазити.{S} Учитељка не даде маломе новаку да сам ноћи у ђачкој спаваћој соби; још ј |
| огом; од бола му се лице намршти.{S} По маломе ћутању жмирну Илија мало десним оком.</p> <p>— П |
| ичнијега изгледа, ломи свако веће парче малтера, сваки цреп, сваку кошчицу, сваки необичнији ос |
| де оставити цара Петра и његову царицу, малу Даницу, која је готово болесна била што је њезина |
| а моста.{S} Кад су се растали и измакли малу дуж, Милану још трепташе пред очима лепа слика Дан |
| ине, која се једва дала домашити, очепи малу гранчицу, и све то спреми да спомена ради собом по |
| има дете од главе до пете, отвори своју малу, округлу бурмутицу, понуди <pb n="2" /> неколико п |
| ице.</p> <p>„Да сад, Гргуре, видиш моју малу баштицу пред кућом.{S} Знаш ли, кад ти оно дадох н |
| во предала својој судбини, чекаше да ту малу вижљу ухвати први сан па да умакне.{S} А кад је ма |
| си још гори и поноснији, не би хтео ни малчицко подићи ту твоју круту главицу, па би онда, даб |
| адију, па Космај, па Венчац, па Рудник, Маљен, Повлен, Медведник; види се и Цер, и тај тамо Сре |
| оплаве очи вире иза ситних слова, па ме маме, па ме зачинкавају.{S} Једне недеље по подне прост |
| колено.{S} Па да зађемо Фрушком све од манастира до манастира, да целивамо цара Лазара, па цар |
| стасита људина, Херцеговац, из околине манастира Житомишљића, служи цркву и попа, чува државни |
| а да зађемо Фрушком све од манастира до манастира, да целивамо цара Лазара, па цара Уроша, па р |
| димњак, који је оздо, као какво големо манастирско кубе, наткрилио половину кухиње.{S} Црквења |
| ије, па Стевана Штиљановића.{S} Нису то манастирчићи као наша Радовашница, као Каона и Криваја, |
| ..ска у брду.{S} У брдима су села много мања него по питомим равницама, па с тога по више села |
| од свилена ибришима.{S} Један сухоњав, мање бео него блед, чела висока, ока зелена, косе до гл |
| е она плакала, наш штудента гледаше је, мање сачустљиво, више зачуђено.{S} Као да не могаше ни |
| Летопис</title>, па, врло мало прибран, мање гледаше у књигу, више размишљање о оним тамним и н |
| страни, не види управо шумадијско село, мање рецимо од Неменикућа, а веће од Барајева или Амери |
| м, годила му свима навикама, дворила га мање као брачни друг, више као мати дете.{S} Јутром Мак |
| м собама, обично је сваки део намештаја мање више начет.{S} На столској плочи, на којој се давн |
| лугу да скреће то десно то лево, куд је мање кама и ровина.{S} А честа промена села и околина п |
| а је био мален; што је видео, готово је мање више и поборавио.{S} Кад је ушао у храм, учини му |
| ине послао Гргур.{S} Гледа у слова, али мање чита, више мисли и осећа.{S} Па тек је нешто текне |
| ени синчић, с прутићем у нејакој ручици мање тера, више нуди и храбри мало посустале вочиће, да |
| у један другом на поседак, говоре много мање него пре, мало политичаре, још мање се диспутају.{ |
| шта ли је помислио Илија?{S} Он обично мање мисли, а више говори.{S} Али се и њему у овај мах |
| јесен настаде.{S} Са липе и бреста час мање час више опадаше лист, а хладни ветри учесташе оту |
| е учитељ Макса.{S} Поче, али у овај мах мање бујно, више полутужно:</p> <p>— Све је то једно, м |
| ого мање него пре, мало политичаре, још мање се диспутају.{S} Некад би се мало и покартали „пун |
| , који са гломазних дрвених ћерчива још мање светлости пропуштају у малене собе.{S} Уђете у куј |
| олитви, а да се није наравнао са својим мањим или већим противницима.{S} Радо излази на сељачке |
| буну.{S} Кад се старац издувао, поче, у мањим и већим прекидима, приповедати, како је срео Гргу |
| се учитељ Макса...{S} Много је горчина, мањих и већих, заслужених и незаслужених, кусао у своме |
| ионицу, једва бисте распознали слова на мапама, толико су потамнеле и местимице истрвене, а ска |
| негда учио ?{S} Памтиш ли још све наше мапе и иконе, старе скамије, памтиш ли, јаој ! онај дуг |
| закључили... деоба правична; штета што мапе немам да ти повучем најтачније границе...{S} Знаш |
| е иште школски прирез — нај! а кад пишу мапе, као да ће им рука отпасти...{S} Знаш ли ти, учите |
| генерал, извуче од некуда неку лажљиву мапетину: „Ево, покажите ми овде, има ли ту гдегод Срби |
| ејано српских.{S} Како су земље мале на мапи, како су дивне и горостасне, кад их погледате са о |
| рену хартију.</p> <p>Попа оде к великој мапи Европе, шара прстом по Русији, па га заустави на К |
| ? пита поп.</p> <p>Сви су га тражили по мапи, али га не нађоше.</p> <p>— Е видиш, говори учитељ |
| лу и нагоше главе над раширеном великом мапом јужне Европе.{S} Професор опкружује својим белим |
| бао се у читању, затим, загледавши се у мапу Европе, на којој ништа није могао прочитати, ћутао |
| а у дебелом хладу мало одахну и шареним марамама покупе зној са чела и лица, „Кад нећете овамо, |
| махинално га убрише два три пут плавом марамом, па онда позове оца и сина у школу, седе за пла |
| же Макрени, али га стегло у грлу, тражи мараму, и он плаче.{S} Професор Сава оставио чибук и по |
| оле на одграђену порту, по којој сеоска марва шврља, а на једном изваљеном камену седи антихрис |
| , него теби и онима онамо код града.{S} Мари он за сву ту вашу петљанију.{S} Волео би он море о |
| чак и оном будалом — Клопштоком.{S} Ко мари за Мицкијевића?{S} Та он је Славјанин — шта може м |
| Спаситељу била је преблагословена дјева Марија, осоколи Крста као из топа.</p> <p>— На ком се м |
| Не остави на миру ни цара Леополда, ни Марију Терезију, ни Јосифа II. „Све што дали, оно и узе |
| чем?</p> <p>— Па, право да ти кажем: не марим.</p> <p>— Ти не би марио, ни да се ја разболим?</ |
| — Доста, доста! пресече га Милан.{S} Не марим читуље.{S} Читао сам.{S} Све саме <title>Спасовск |
| и и једно криланце од пилета, али ја не марим. .. . а волиш ли ти живину?</p> <p>— Волим, рече |
| али си ти неваљао!</p> <p>— Зар што не марим, што не желим да ти умреш?</p> <p>— Ево баш нећу |
| елетати очима, пре него ти га пошљем по Марином Милети.</p> <p>„Да ли си, Гргуре, рад да чујеш, |
| а ти кажем: не марим.</p> <p>— Ти не би марио, ни да се ја разболим?</p> <p>— Не бих.</p> <p>— |
| репавице.</p> <p>— Ти, Гргуре, ништа не мариш што ја овако горко плачем?</p> <p>— Па, право да |
| а лице му тако пуно збиље, пуно мушке, маркиране лепоте.{S} На коњу је, па сељаци, које сусрет |
| гра, подмладим се.{S} Боже мој, покојни Марко устабаша, Бог да му душу прости, удиљ ради, певај |
| другога.</p> <p>— То су, децо, Краљевић Марко и Муса Кесеџија.</p> <p>— Краљевић Марко! повикаш |
| арко и Муса Кесеџија.</p> <p>— Краљевић Марко! повикаше весела деца.{S} Погле, оцо, колики му б |
| вораше Гргур; уча нам је често причао о Марку.</p> <p>— А погоди: ко су она деветорица, па онај |
| разијама, на барикади.{S} Памтиш ли још Марсељезу ?</p> <p>Но Милан још ни почео да оджвижди ов |
| ен приденути.{S} Таман ће наш нови Кара-Мартин заурлати: ма! а директор широм врата отвори.{S} |
| тор широм врата отвори.{S} Сиромах Кара-Мартин умало се није од етра стропоштао, тканица му вис |
| камије.{S} Вођ му виче: „Играј ми, Кара-Мартине!“, а он ходај, скачи, мумљај као да је пореклом |
| ударати у даире: „Играј ми играј, Кара-Мартине“; па јадника меду дотерали гурбети,те кад приви |
| иде!{S} Покуша да састави нов косовски марш — и то не иде.{S} Можда ће љубавна песма наћи одуш |
| ан још ни почео да оджвижди овај чувени марш, а мајстор-Јованов шегрт одазва их обојицу.</p> <p |
| смеју сиромаху медведу, а Циганин скине мастан фес и заокупи мољакати да му дате десетпарац.</p |
| „Пета заповест гласи: шти оца твојего и матер твоју“ и тако даље, онда се дигне у школи толика |
| луша као ода, а моју домаћицу као своју матер, твоју Петрију!</p> <p>— Чујеш ли, Гргуре, шта ве |
| као пиленце поред квочке, скакуће поред матере, забагљива своје прљаве прстиће свуда где не тре |
| постара жена, благог лика као у његове матере, а до ње лепушкаста девојчица, ни млађа ни стари |
| ко много слушао од свога оца и од своје матере.{S} Свако је дете радознало, али мали Гргур, још |
| жубору чује по који слатки гласак своје матере па би чисто и он даље потоком, можда би га добар |
| ало која поличарка да ће остати у своје матере.</p> <pb n="148" /> <p>Сви су дани и красни и ле |
| ево погача, и ево друга погача од твоје матере.{S} Потврда је зорли, али су твоји предњаци још |
| поскакује и запиткује, час се врзе око матере, која га наизменце љуби и кара, кара и љуби.{S} |
| а поред баштенских стазица и тороче око матере, кад она ради у башти или се налази у кухињи око |
| старом добром учитељу Макси, па поздрав матери и оцу“.</p> <p>Ту говорљиви Илија застаде, па оч |
| олошко знање, док ти се из кухиње заори материн глас:</p> <p>— Данице!</p> <p>Мали Гргур је био |
| озебли и гладни, како седе поред гроба материна.{S} Гргур гледа слике, гледа и чуди се, а мала |
| Гргур, који се једва отрже из загрљаја материна.{S} Слуга ошину зеленке и ови излетеше на отво |
| дунђерин; а чункови су они исти стари, материни.{S} Отац ми је узео ново вито, па да можеш вид |
| ца већ је заузела своје место до зида у материном кревету, покрила се, а чупавом главицом врти |
| звонише сестринском поверљивошћу, неком материнском брижљивошћу.</p> <p>Гргур је морао много и |
| итељка јело уносила.{S} Сав тај ред, ту материну тачност, врши и Даница, њезино добро дете, али |
| ија и много снажнија.{S} Тамо под зиму, мати ће ме поучити да ткам ћилимове.{S} Ти знаш како је |
| мо!{S} Једва сам га отео од Петрије.{S} Мати, као мати, да јој је непрестано да пиљи у своју де |
| сам имала прилике да ти се похвалим.{S} Мати ми је навила пређу и сад у велике ткам у малој соб |
| ог првог веза.{S} Како ти се допада?{S} Мати вели, да је ближњаиво и местичаво, али шта ћеш, ка |
| Спаситељу, кажи нам ти Крста!</p> <p>— Мати Христу Спаситељу била је преблагословена дјева Мар |
| а не знам шта је то.</p> <p>— Зар твоја мати не кува пекмез ?</p> <p>— Не кува.</p> <p>— А у на |
| р мала Даница; ово је наше, ово је моја мати садила.</p> <p>Ту се саже и узабра неколико струча |
| плаши, да од Бога нађе? пита радознала мати.</p> <p>— Ето што, прихвати Гргур.{S} До њега седи |
| је. '</p> <p>— Тако је.{S} А ко је била мати Христу Спаситељу, кажи нам ти Крста!</p> <p>— Мати |
| лиска, како лепо миришу; ти си им била мати, моја драга Данице.{S} Чуваћу их брижљивије него о |
| се ниси уплашио, чедо моје? пита брижна мати.</p> <p>— Па Бога ми, мајко, бејах се мало и попри |
| {S} Послушност је поредак, а поредак је мати свему, па и угодном животу, власти, богаству, свем |
| тамо по трави, под туњом.{S} Гргуру је мати наместила у кући, прострла шареницу преко миришљав |
| иле сузе разноликих врела; једнима беше мати радост, а другима туга.{S} Тежак, врло тежак бол п |
| ва сам га отео од Петрије.{S} Мати, као мати, да јој је непрестано да пиљи у своју дечицу.</p> |
| орила га мање као брачни друг, више као мати дете.{S} Јутром Макса рани, готово први у селу, ал |
| >Сутрадан је Гргур отишао проти Матији, Матија га пошље Стратимировићу, а после месец дана већ |
| ану браћу браћи у помоћ.{S} Стари прота Матија Ненадовић одлази у Карловце.{S} У Банату и Бачко |
| један ни чим не укресати, ал’ ваш прота Матија само што мрдну обрвама, а браћа Шумадинци потрго |
| виленом скерлету, међу њима и ваш прота Матија у дугој седој бради, па посланици народни, па ст |
| .</p> <p>Сутрадан је Гргур отишао проти Матији, Матија га пошље Стратимировићу, а после месец д |
| стао Ирод цар, па се уозбиљио као какав маторац, а према њему на левој страни, стали цар Петар |
| онако исто с њима заносим.{S} Имам осам маторкица, а пилића да једва броја знам.{S} Да си ближе |
| <p>— Ал’ да видиш наше кокице, па нашег маторог петла са оволиком (показујући ручицама) крестом |
| удим оном професору Сави, па и овом мом матороме баби, што мисли да ће једног дана истесати Душ |
| друмова, у паланци прогамизо ћифта, ни маћи, ни дисати.{S} Благословено село, од сељака нигде |
| >, али упорна мала ручица, па кредом ни маћи!{S} Љутито баци креду на школско тле, која прште у |
| ономе што читаше, или су осећања отела мах и занела га некуда далеко?{S} Та има то пуно тренут |
| о где су биле јасле?</p> <p>Ђаци у први мах не одговорише, али Даница дигла два прста десне руч |
| се лепша него икад до сада, али у који мах да јој се приближи и дотакне руке, у истом тренутку |
| дугменце које је отпало.</p> <p>У који мах велики сахат на дувару изби осам, у тај исти тренут |
| Даница.{S} Још није почео сутон отимати мах, а звечка већ огласи време вечери.{S} За неколико т |
| оздравише новога војводу.{S} У тај исти мах ударише сва звона на свима карловачким црквама, зап |
| ружи руке да их дотакне, али у тај исти мах чу где га неки шумски дух викну по имену.{S} Трже с |
| н, и нехотице, опет се окрену, а у исти мах осврте се и Илија, погледа горе према Даници, па, о |
| ривикне браћи „Живео!“ али му се у исти мах оте поглед на магистрат, виде на њему великог црвен |
| у исту књигу и отвори је.{S} Али у исти мах отворише се на соби врата и споља још жешће духну н |
| pb n="85" /> <p>— Стој!{S} Викну у исти мах Милан, који се беше већ дигао са својега места...{S |
| дне прилике другога живота, који у овај мах пирну својим студеним врховима.{S} Устаде, прекрсти |
| зведе учитељ Макса.{S} Поче, али у овај мах мање бујно, више полутужно:</p> <p>— Све је то једн |
| е веће, крв никад тако топла као у овај мах, сад је, као никад до сад, пожелео, погодите шта?{S |
| није се тако откравило срце као у овај мах, гледећи у лице свога учитеља, лице које је вазда п |
| а више говори.{S} Али се и њему у овај мах нешто закувало у срцу, па поче одмах да се прибира, |
| срдашце навалише утисци, који га у онај мах не раздрагаше, али га мало по мало испунише светим |
| ик му затрепта као лик анђела.{S} У тај мах, кроз малаксало шуштање кише, зачу се велико звоно |
| што их дотле ношаше у недрима.{S} У тај мах удари најстарији ђак у гвоздену „звечку", што висаш |
| „Да ли је мени та срећа суђена?“ У тај мах скиде капу, па се прекрсти, и с тим је све положио |
| сор пређе у толику узбуђеност, да у тај мах не знађаше ни сам дати израза ономе што обухвата то |
| рече Гргур доста нагло, и, можда у тај мах први пут, насмехну се с пуно задовољства.</p> <p>— |
| едаше у ону страну неба, на којој у тај мах не горијаше сунце.{S} Гледа у то безгранично плавет |
| ити, Боже, Боже мој?.{S} Да је ко у тај мах прошао близо поред њега, чуо би дубок, скривен узди |
| оситерним кандилима, у којима баш у тај мах црквењак Стеван припаљиваше витиљце у руменим чашиц |
| мо кнежев двор, пред којим се баш у тај мах стража мењаше.{S} Одседну у једној гостионици код Б |
| себе од радости, кликташе.</p> <p>У тај мах хтеде Макрена да устане по кафу, али је мајстор Јов |
| родио се у јаслама, рекоше сви у један мах, осим Гргура, који је о томе само мало слушао, али |
| а и омиљенога суда, а он је морао у два маха покушавати, док се најпосле одважио, те принео к у |
| хиљаду и једној ноћи, затрепте најживље махале пуношаренога Багдада.</p> <p>Ту на том, негда та |
| равља.</p> <p>Коњ је журно кући грабио, махао вратом, рзао раствореним ноздрвама, и да га Гргур |
| 2" /> неколико пута свој размажени нос, махинално га убрише два три пут плавом марамом, па онда |
| их аукторитета, али је опет зато, можда махинално, љубио владике у руку и скидао капе свима вел |
| д срца отпале.</p> <p>— Ти си, учитељу, махнит.</p> <p>— Ти си дивљи поп!</p> <p>— Швабо остаје |
| жао његовога концепта.</p> <p>Опет Ирод махну мачем, држећи га пружена према оном другом цару:< |
| е много, можеш коју и побрисати.</p> <p>Махну главицом Гргур па гледа, пун чуда, у то учено чег |
| јим пунобрижним питањима, онда је он на махове испричао све, сваку и најмању ситницу о детету, |
| онда прасне разгорели ћутак, а ветар на махове тресне у оба прозора, па опет се замаје тамо низ |
| .{S} Узе убрус испред себе и поче их на махове брисати.</p> <p>— Време је да се и за ово дете п |
| амо подаље иза брежуљчића, начињених од маховине.</p> <p>С једне и друге стране Вертепа стали ч |
| ем низ брдашце и станем на онај велики, маховином обрасли камен усред потока, на ком смо више п |
| о места попустио, па овде онде озеленео маховином.{S} У отвореном ходнику, близу кухинских врат |
| недрима своје мајке, што јој се лукава маца већ измигољила из ручица и нечујним ходом сишла у |
| она над креветом његовим, иста она цица-маца преде испод големе пећи.{S} Али се велика промена |
| воју лепу главицу и снуждено наже се на мач.{S} Песма престаде, али је цела ова хришћанска поро |
| цама, или она сребрна хартија, којом је мач заклонио своје дрвено порекло.{S} Окрете се Ирод он |
| сеиз.{S} Та ништа лепше од јунаштва, од мача...</p> <p>— У корицама, приклопиће Милан.</p> <p>— |
| ветни и велегласни миг, потеже цар Ирод мача из корица.{S} Чисто не знате, шта се више светли, |
| <p>— А твоје <hi>имја</hi>? обрнувши се мачем оном трећем другу.</p> <p>— Аз јесам цар Мелхиор, |
| говога концепта.</p> <p>Опет Ирод махну мачем, држећи га пружена према оном другом цару:</p> <p |
| ноге папучу, и — чита.{S} Сат тиктаче, мачка под столом преде, у великој пећи овда-онда прасне |
| јастуку, а сувоњавим ручицама загрлила мачку, која се стрпљиво предала својој судбини, чекаше |
| ренутак остави књигу, полако, као стари мачор, приближи се школским вратима, застане мало, заст |
| не вунене рукавице, а поштапа се кривом мачугом.{S} За њим двоје деце, омалено, у белим хаљиниц |
| е за појас.{S} Учитељ Макса дигну у вис мачугу, а гвоздени врх од палице сину у висини.{S} На т |
| старог брвна; узмем обично очеву стару мачугу, па се мало поштапнем, скачући с једне половине |
| ма народним и о слободи независној и од Маџара и од Шваба и од Турака.</p> <p>А тамо у оној соб |
| зове?</p> <p>— А зашто не ?</p> <p>— На Маџаре?</p> <p>— На кога било, у помоћ својој рођеној б |
| е бисмо се дигли.{S} Под Швабама зло, а Маџари црње и горе, загрдили.{S} Навалили да нас помаџа |
| ик.{S} Беше почео август, кад се Срби и Маџари <pb n="117" /> прикупише у јужном Банату.{S} У п |
| оведати своме негдашњем учитељу о рату, Маџарима, о Војводини, о школи, о књижевности, о полити |
| ачићу.{S} Мисли и премишља о покрету, о Маџарима, о скупштинама, о привилегијама народним и о с |
| н, пошто се мало прибрао ; прекидосмо с Маџарима, а чини ми се биће скоро и са Швабом квит.{S} |
| згаришта.{S} Сељака Симу Илића ухватила маџарска стража, била га и тукла наџацима, привезала за |
| мораш околишом.{S} Умало ме не ухватише маџарске страже; да не би кукуруза, твој би Илија данас |
| е, разгледајте добро; ја' ту видим само маџарске и аустријске провинције.{S} Не тражите, дакле, |
| само што по њиховој заповести не хтеде маџарски говорити.{S} Но, како вам се то допада ?</p> < |
| ма жупанија где по нашим црквама почеше маџарски и црквене протоколе, па чак и служити на маџар |
| џаре.</p> <p>— Кад је још Србин говорио маџарски! викну мало јаче мајстор Јован, и поче сипати |
| ац Арон, каквих се чуда не наслушасмо о маџарским насиљима.{S} Где стигну вешају и секу, а за с |
| црквене протоколе, па чак и служити на маџарском језику.{S} Зар су у једном селу оборили сељак |
| корак, све ће бити.</p> <p>Ту се Илија маша за резу.</p> <pb n="85" /> <p>— Стој!{S} Викну у и |
| Даница вазда живахна и слободна, па се маша за колаче, за мед, а стидан Гргур једва овда онда |
| ак данас и краћи и тањи, а и ређе их се маша него онда кад нас двоје сеђасмо пред њим у скамији |
| , него се почеше и цркве <pb n="106" /> машати.{S} Има жупанија где по нашим црквама почеше маџ |
| у, чисто не знаш шта ћеш пре: или да се машаш јела, или да испијеш чашу, или да гледаш, како им |
| пну, да су то учитељка и њезина кћи.{S} Маши се руке старе госпође, која, уморна, усили се да с |
| никаквим, па ни оним највећим енглеским машинама.</p> <p>— Сасвим тако, потврђује Илија.</p> <p |
| Милану је необично рука дрхтала, кад се машио за шољицу.{S} Он, вазда смишљен, присебан, опреза |
| , коју је одавна компоновала његов жива машта и врло често износила његовој вазда топлој и приј |
| авна сам израстао из <pb n="104" /> тих маштанија.{S} Не чудим се теби, али се чудим оном профе |
| или оштрија, речју: лукаво притворство, маштаније!{S} Да ли је и Гргур, мислећи покашто о њој, |
| ком о том помињао, рече, да су створови маште, стога да се опроба у поезији.{S} Он ћуташе на то |
| /> <p>— Та зато и дођох ето до тебе, да ме светујеш, да ме, као проста човека, мало поупутиш, о |
| испуњавам своју заклетву.{S} Гргуре, да ме случајно сад сретнеш у путу, не би ме познао, толико |
| и дођох ето до тебе, да ме светујеш, да ме, као проста човека, мало поупутиш, одговори Иван, ос |
| мрчину.{S} Та није да сам бегао, као да ме сто врагова гонило.{S} Чујеш ли, Гргуре, та оно је п |
| како се моли Бог?{S} Али, имаш право да ме удариш по устима; знам ја, да си ти исто онако племе |
| ислим, сејо моја, да би најбоље било да ме се оканеш.</p> <p>— Хтео би да идем напоље?</p> <p>— |
| он.{S} Али богме <pb n="60" /> хоћу да ме слуша као ода, а моју домаћицу као своју матер, твој |
| д суднице.{S} Кад би пред мрак, а преда ме стари Степан, још је фамилијаз.{S} Даница ме одазва |
| о те се ништа не тиче.</p> <p>— А можда ме се и тиче.</p> <p>— Тебе ни најмање.</p> <p>— Ко зна |
| града?</p> <p>— Данас пети дан.{S} Куда ме није било, куд се <pb n="119" /> нисам повијао ово о |
| била, пољубила сам јој руку и пољубила ме је.{S} До ње сам и литургију одстајала.{S} Збогом! б |
| о, о чему је размишљао.</p> <p>— Занима ме, одговори Гргур, не дижући главе.</p> <p>— Не знам ш |
| одроплаве очи вире иза ситних слова, па ме маме, па ме зачинкавају.{S} Једне недеље по подне пр |
| и вире иза ситних слова, па ме маме, па ме зачинкавају.{S} Једне недеље по подне просто ми се с |
| S} Преда мном трепти једна звезда, а та ме води на ону страну.{S} Идем, идем, ма знао тамо и ко |
| да се и за ово дете постарам.{S} Доста ме је стара подворила, доста сам је потрудио и намучио, |
| знаш како отац мрзи да се показује; шта ме је пута тога ради осрамотио.{S} Тешко ми је, да се с |
| хоћу да имам, да лепо поживим...{S} Шта ме се тиче...{S} Да, без шале, знаш ли да сам чиновник? |
| ари Степан, још је фамилијаз.{S} Даница ме одазва у школу — да је видиш, Грго, нема је лепше у |
| оћеш; али ја, никад ни до века.{S} Враг ме знао, Гргуре, одавна сам израстао из <pb n="104" /> |
| и је лакше онај дан,“ говорила би, „кад ме свештеник мироше".{S} Чешће је ишла и на водице, осо |
| сам ово мало знања напабирчио.{S} И сад ме се не тиче нико, ни Књаз, ни патријарх: док ви распр |
| м задовољан; сви смо у божјој вољи; где ме је довела промисао, тамо ћу и кости оставити.{S} Сам |
| n="38" /> кад узме митру и штаку, Боже ме прости, као да је Свети Никола сишао са иконостаса.< |
| ће учитељ попу у реч.</p> <p>— Добро те ме подсети.{S} Ево обадва последња броја <title>Српских |
| аву.{S} И опет, гдегод станете, опадате ме: директор нема посла, директор нема часова.{S} Али т |
| вас за нос вући, господо моја, разумите ме, не дам се за нос вући!</p> <p>Тако је зипарао, а ми |
| !{S} Чујте ме!{S} Милане, Гргуре, чујте ме! ова стара.... запамтите што вам говорим... ова стар |
| ја!{S} Не Русија, није Русија!{S} Чујте ме!{S} Милане, Гргуре, чујте ме! ова стара.... запамтит |
| у побележио.{S} Ехе хе, Пожун!{S} Чујте ме, морате видети Карпате, морате учити словачки.</p> < |
| ого снажнија.{S} Тамо под зиму, мати ће ме поучити да ткам ћилимове.{S} Ти знаш како је она мно |
| а доказивања.{S} Но, лепа ствар, још ће ме учити ове Сервијанкуше!</p> <p>— Јелена! викну профе |
| S} Хтео ме покојни Ђеро и попити, зваше ме и у „исправничество“ шабачко, али ја не хтех оставља |
| а ме случајно сад сретнеш у путу, не би ме познао, толико сам се изменила, сви веле порасла сам |
| ка ми и не излази пред очи!{S} Јесте ли ме разумели ?</p> <p>Свима се срца следише, а језик зав |
| готов посао, слуге, робови!{S} Јеси ли ме разумео, мој добри Гргуре?</p> <p>Гргур га гледаше, |
| /hi>, <hi>Славјанске</hi>...{S} Јеси ли ме чуо: цела ми се књига не свиди, досадна ми је.</p> < |
| ем...{S} А кога се ја бојим?{S} Јеси ли ме чуо, попе!{S} Бога ми се не бојим ни Књаза, никога, |
| ња поближе...</p> <p>— Ето, познајеш ли ме сад?</p> <p>— Познајем дабогме, да познајем...{S} Са |
| је растати се са селом.{S} Познајеш ли ме још, Грго?{S} Та заједно смо се учили књизи у учитељ |
| бакрачлија мерити.</p> <p>— Познајеш ли ме, чича-Степане? подвикну Гргур гласом мало појачим.</ |
| је ми најсретнија.{S} Зато се, чујеш ли ме, нећу више ни заљубљивати.{S} А знам и лека од љубав |
| је крај: ил' они ил’ ми !..{S} Чујеш ли ме, Илија је јунак, кажем ти: јунак, јунак.</p> <p>До п |
| мо могао бити и учитељ и свештеник, али ме повукло срце амо у слободу.{S} Тек узео двадесету, к |
| меј се, кад ти је за смејање.{S} Разуми ме добро, нема ту летине, нема берићета.{S} Туђ је то у |
| ава — немој да ти кажем у очи.{S} Окани ме се с твојим будалаштинама.{S} Иди из собе !{S} Иди ! |
| Па, да видиш, дијете...</p> <p>— Зар си ме заборавио? </p> <p>— Заборавио, да! настави чичица и |
| суло највећим саучешћем.</p> <p>— Пусти ме, попо, пусти да се изговорим, моли га Максо, сркнувш |
| pb n="96" /> ми, Гргуре, опрости; научи ме да будем добра, с дана на дан боља, да будем заслужн |
| још ближе примаче Гргуру).{S} Не питај ме откуд знам...{S} Кажем ти да знам.{S} Пунктум.{S} Ид |
| је борба, шта му знам, прости ми, немој ме заборавити, ја, Милане сутра полазим, сутра!</p> <p> |
| ојој <title>Славјанци</title>, али, чуј ме добро, што ћу да ти кажем...{S} За Русију, ону велик |
| а кад ми је поверена резолуција.{S} Чуј ме!{S} Журимо се, док нас нису позвали...{S} Дакле држа |
| у контумац, па збогом!</p> <p>— Та чуј ме само...</p> <p>— А шта да чујем, шта имам да чујем, |
| не часим часа, већ да полазим.{S} И ево ме са срећом.</p> <p>Узе попа своје писмо, узе учитељ с |
| у, кад сам прешао на Митровици.{S} Хтео ме покојни Ђеро и попити, зваше ме и у „исправничество“ |
| ути несигурни, мораш околишом.{S} Умало ме не ухватише маџарске страже; да не би кукуруза, твој |
| о разрогаченијим погледом.</p> <p>— Што ме гледаш тако? настави Илија, не мењајући тона ни ритм |
| та што шта, што не могу да разумем, јер ме у младости нису у школи упутили како треба.{S} Зато |
| гласом.</p> <p>— А мени Даница, а зову ме и „дивљим пилетом“.{S} Имаш ли буквар?</p> <p>— Имам |
| њаци још тврђи.{S} Збогом, Грго, чекају ме другови, а помрчина је.{S} А ваља пре добоша бити у |
| та ли ће да учи?</p> <p>— Не знам, нису ме питали.</p> <p>-— Реци, љубаве ти, нек се учи адвока |
| спита, надгледам им прописе, а о испиту ме пола нестане, сита се настрахујем, особито за ону пи |
| за све рођени.{S} Ти, ти си... ја, знаш ме, увек истину говорим... ти си увек био онако, онако |
| и на твоју или Миланову страну.{S} Знаш ме, ја сам као имела, морам се прикачити о ма чије стаб |
| цинцарске сплачине?</p> <p>— Ал’ чујеш ме, Јелена...</p> <p>— Нећу ништа да чујем, немам ништа |
| се то готови...</p> <p>— Али докле ћеш ме, Саво, бити по ушима са тим твојим модрим патлиџаним |
| </p> <p>Гргур скочи.</p> <p>— Поделисмо мегдан, једва изусти Милан и уморан паде на креветац.{S |
| на и слободна, па се маша за колаче, за мед, а стидан Гргур једва овда онда осмели се да у кога |
| , па пуна заструга бело-жутога липовца, меда, који је бистар као суза, а лаган и течан као етир |
| у висаше о врату.{S} Поведоше ти нашега медведа, <pb n="67" /> па с њим на протокол.{S} По подн |
| ј, па Венчац, па Рудник, Маљен, Повлен, Медведник; види се и Цер, и тај тамо Срем, и у Срему Фр |
| ос: ма!{S} Деца се на то смеју сиромаху медведу, а Циганин скине мастан фес и заокупи мољакати |
| рај ми играј, Кара-Мартине“; па јадника меду дотерали гурбети,те кад привикну: „Узми пушку на л |
| товаром, како се беле букове облице, а међ њима храпавокорни церићи мало пре осечени тамо у бр |
| школа узавре, граја, урнебес.{S} Као и међ’ људма тако и међ’ децом: има их, који воле потказа |
| ја, урнебес.{S} Као и међ’ људма тако и међ’ децом: има их, који воле потказати него да му Госп |
| ругара, стаде, намршти се, узе кецељицу међ прсте и сву је изгужва.{S} Не обрћући своју лепо оч |
| ске бабе окитише целиваће иконе.</p> <p>Међ мушком децом беше и Даница, али час гледаше у ђаке |
| С пажњом је пратио игру својих другова, међу којима је, као буба, скакала и трчала мала Даница. |
| уке, латински и новији немачки класици, међу којима је Клопшток са својим одама и отац Геснер с |
| тријараха, владике у свиленом скерлету, међу њима и ваш прота Матија у дугој седој бради, па по |
| калпаку, то је брат Иван, Гргуров отац, међу Здравковићима.{S} У оца их беше тројица, али један |
| ло је неколико њих најмањих и нејачких: међу њима Гргур и Даница.{S} Нови ђаци, а особито Гргур |
| одмах затим удари звоно на вечерњу.{S} Међу ђацима настала свечана тишина, а особито мали Гргу |
| лепа и бозе, све саме младе Рекалије, а међу њима по који мршави Јеврејин броћасте браде и брко |
| д Евсевија; нигде нећете наћи помена да међу члановима Вертепа долази и какав цар Петар.{S} То |
| лија радознало, држећи крај од плајваза међу уснама.</p> <p>— Бележи! </p> <p>— Ево, бележим!</ |
| и.{S} Седи, Гргуре до Ружице, а ње нека међу тобом и Миланом, као сестра мећу браћом својом.</p |
| мој драги мајстор Јоване, толико квара међу људима, да често сав добар усев школин позобље.{S} |
| кса погледа га радознало, држећи маказе међу палцем и прстом кажипутом.</p> <p>— Севастопољ пао |
| ла су она глупа и слепа времена, кад се међу нами говорило: боље је шест вранаца у каруца, него |
| гледаше у њега и спокојно даље корачаше међу цветним лехама.{S} Облачно јесење небо гледало их, |
| птица у гори, ни зујање буба по трави и међу гранама.{S} Потоци пуноводни, струје преко камења |
| тавника и у слушалаца, да је Гргур први међу првима.{S} А Милан?{S} Тај велики ретор, политичар |
| а и сад си, знам ја, онај исти, најбољи међу најбољима.{S} Зато се на тебе, осим свију другова, |
| ем да си се променио.{S} Био си најбољи међу својим друговима, а и сад си, знам ја, онај исти, |
| љају ђаци, шта то може бити, кад ето ти међу њих учитеља: „Паун Милетић, Крста Влајић, Јанићије |
| га грла невестинога.{S} Пуше се димњаци међу луговима, чују се стада, далеко се види пут, који |
| волуције прочитао је; јер је једини био међу својим вршњацима, који француски језик понајвише и |
| ожи!“ Кад би Макса тако васпоставио мир међу својим питомцима, свратио би се у кухињу, те би пр |
| каквом научном предмету излегне диспут међу друговима, пресуђује Гргур; ако се смисли какав пл |
| сеца, Гргур је већ седео на првом месту међу својим друговима, а читао и писао као онај најбољи |
| уда ће походити још неколике домове.{S} Међутим у поповој кући поставише софру, то јест додадош |
| ћуташе и гледаше кроз прозор напоље.{S} Међутим се чујаше из даљине грмљавина, муње учесташе, п |
| н је само озбиљно гледаше и слушаше.{S} Међутим звечка <pb n="15" /> огласи школске часове, и о |
| ни палац, предузме их поново ређати.{S} Међутим је њезин брат у другој соби сео код стола, отво |
| поче сипати вино у чисте чаше, које је међутим донела Макрена.</p> <p>Професор Сава прихвати с |
| ми да спомена ради собом понесе.</p> <p>Међутим стигоше Гргур и Милан.{S} Одморише се мало, па |
| ити.{S} Хајде сад приђи му руци.</p> <p>Међутим дође и Јованова газдарица, Макра.{S} Повисока, |
| , чуо би дубок, скривен уздисај.</p> <p>Међутим стигоше пред радионицу Јована столара.{S} Унутр |
| се по трави Милан легао ничице, годи му мека и свежа травица, одупро се лактовима о траву, а гл |
| .{S} Други црномањаст, ока црна и жива, меке дуге косе, пораста мало нижега, образа округластих |
| уго неће видети.{S} Отац би га корео за мекуштво, стежући и сам своје омекшало лице, али сирота |
| колевке, брата Пауна.{S} Али Паун беше мекша срца, он би се час по заплакао, кад би чуо да ће |
| ном трећем другу.</p> <p>— Аз јесам цар Мелхиор, одговори тај трећи мало заплашено, тако да се |
| реку чујеш овде онде поточаре како живо мељу.{S} Куће, негда од брвана и клиса, сада покривене |
| ешенко, па и сад мудруј за нас обоје, а мене пусти да се сита нажуборим у тој твојој невиђеној |
| а много.</p> <p>—За тебе.</p> <p>— И за мене и за тебе.{S} Овака честита „младеж српска“.{S} По |
| д мене, знаћеш изабрати, шта би било за мене, шта бих ја, у мојој пустињи, могла разумети.{S} А |
| ако се сва охладим, кад на мајку, па на мене помислим.{S} Не знам што јој је, али је сваким дан |
| идео ни од веће школе, нити би и она са мене била постидна.{S} Али ја сам сасвим задовољан; сви |
| подвикнуће Сава.</p> <p>— Они треба од мене да се уче воспитанију, а не ја од њих.</p> <p>— Зн |
| , госпођице, да сте човекољубивији и од мене и од Милана.{S} Али немојте се погордити, нисте у |
| жицу!{S} Ти си данас много паметнији од мене, знаћеш изабрати, шта би било за мене, шта бих ја, |
| какви смо.{S} Ја не знам шта би било од мене, да чујем да си се променио.{S} Био си најбољи међ |
| аскида.{S} Ја сам додуше посирома ; код мене неће уживати не знам шта, али како буде мојој деци |
| о мене отац.{S} Слушај га, као што си и мене слушао.{S} Он ће те и на добро упутити.{S} Хајде с |
| {S} Па, сине Гргуре, а сећаш ли се и ти мене добро?</p> <pb n="140" /> <p>— Сећам те се, чича, |
| кад јутром стрчим у ходник, а а оне око мене : какоко, какококо !{S} Сад су све тамо испод коше |
| ауном у село, а ово ти је од јако место мене отац.{S} Слушај га, као што си и мене слушао.{S} О |
| њиге.{S} Руке доле, очи овамо — право у мене!</p> <p>Он је, полусмешећи се, погледа.</p> <p>— Н |
| одговори Даница.{S} Али не чини ништа, мени је жао малене деце, па бар бих њих поштедила од бо |
| /p> <p>— „и неучен, настави Милан даље, мени је милије видети ученог младога Рајића, него четир |
| да није мудрија не би била старија.{S} Мени само једно никако не иде у главу: не знам само шта |
| вим.</p> <p>— То је тако мало.</p> <p>— Мени, који сам навикао одрицати се свега, сасвим довољн |
| ње.{S} Кад видим кога да ради и пева, а мени чисто срце заигра, подмладим се.{S} Боже мој, поко |
| а не тиче; ви се разбегнете куд који, а мени се све бије о главу.{S} И опет, гдегод станете, оп |
| си се раскрупњао, како си окосматио; а мени се још непрестано врзе по глави оно некадашње дери |
| он доста непоузданим гласом.</p> <p>— А мени Даница, а зову ме и „дивљим пилетом“.{S} Имаш ли б |
| о вас је год, жутокљунићи моји.{S} Каже мени, али шта нас се тиче ко је казао, кажем теби ја, ј |
| ив дочекати“, помисли у себи. „Да ли је мени та срећа суђена?“ У тај мах скиде капу, па се прек |
| ли си, Гргуре, рад да чујеш, како ли је мени, како твојима, како свима нама у школи, па горе до |
| ојих, на част ти све!</p> <p>— А што ће мени све белосветске власти? опире се поп.</p> <p>— Да |
| анас сутра ето директора, па тешко си и мени и вама ако се осрамотимо.{S}" А ми удри учи, пиши, |
| једном дођеш с њиме, Иване, позови га к мени.{S} Мора ручати за мојим столом.{S} Ја волим певањ |
| да ти се смеје.</p> <p>— Не смеје се он мени, него теби и онима онамо код града.{S} Мари он за |
| које онако сиротни непрестано имађаху о мени...</p> <p>— Учитељу! упаде му у реч свештеник; и ј |
| а, а све кроз полуплач говорећи: „Благо мени данас и до века!{S} Благо мајци кад те је опет вид |
| — Што ме гледаш тако? настави Илија, не мењајући тона ни ритма...{S} Питам те: јеси ли послао „ |
| у.{S} Овај столски поредак није се смео мењати ни за живу главу.{S} Мајстор Јован живео је по њ |
| вор, пред којим се баш у тај мах стража мењаше.{S} Одседну у једној гостионици код Батал-Џамије |
| је милостива <pb n="50" /> преко сваке мере: што даваше десна, не знађаше лева.</p> <p>Давно з |
| свашта нам пада на памет, кад смо сами, мерим и мерим очима који је цветак најпунији, најгиздав |
| и случајно и ти био онде код ограде.{S} Мерим и мерим, и толико сам себична и неодлучна да ни ј |
| ам пада на памет, кад смо сами, мерим и мерим очима који је цветак најпунији, најгиздавији, кој |
| но и ти био онде код ограде.{S} Мерим и мерим, и толико сам себична и неодлучна да ни један цве |
| а поче гледати и од главе до бакрачлија мерити.</p> <p>— Познајеш ли ме, чича-Степане? подвикну |
| е поп, у коме је стрпљење већ превршило меру.</p> <pb n="25" /> <p>— Зашто цео свет лаже... зат |
| Матија га пошље Стратимировићу, а после месец дана већ беше у редовима оних бораца из Србије, н |
| ше по једио заклопачко.</p> <p>— За ово месец дана како смо у Карловцима, наставља отац Арон, к |
| д помислим да оде, па да га не видим по месец два, онда, онда ми још сад тешко на срцу; а да шт |
| п летњи дан, као увек што су првих дана месеца јуна, Срби „из прека“ врве по улицама београдски |
| .{S} Кад је зима настала, после два три месеца, Гргур је већ седео на првом месту међу својим д |
| оте на црвену заставу с белом звездом и месецом, сакри главу у један бусен траве пред собом, шк |
| ањенога крмка годишње, и дукат цесарски месечно.</p> <p>По ручку се Иван опрости с мајстором Јо |
| на беше тачно утврђен јеловник.{S} Осим месне чорбе долажаху јела овим редом: недеља, купус и п |
| не кувано тесто, увече пилав с исецаним месом; петак, пасуљ без сланине и са салатом кад је том |
| ојем се пушаше слатки купус са јагњећим месом.</p> <p>— Знаш ли ти, Јелена, зготовити папазјани |
| то изнесе пуна велика чинија кромпира с месом.{S} Код мајстор-Јована беше тачно утврђен јеловни |
| која неодмерена плане, скочи са својега места, изговори богме поприлично „изобличително слово“, |
| илан, који се беше већ дигао са својега места...{S} Стој! и ја одох с тобом.</p> <p>— А ти, Грг |
| полако, један по један, оставише своја места и изиђоше који у кућу, који у пространо школско д |
| прозору и још једном разгледа по некоја места у писму.</p> <p>Док је тако Макса проучавао обе с |
| нуле, загрли своје мило чедо, и не оста места на лицу његовом, које није више пута изљубила, а |
| вега и свега, не дотакну се тог рањавог места на телу словенском, изусти само реч: <hi>Штур</hi |
| о вечери.{S} Па онда би узео с познатог места на полици стакло с комовицом и однео у собу: једн |
| /p> <p>— Не, не, мајстор Јоване, где је места за вас све, зар ће бити иједан угао за моје дете. |
| ати штапове и шешире, а Јован им начини места у горњем месту свога великога стола.</p> <p>— Мој |
| зе детињу пресвлачицу, да је на два три места прихвати и пришије дугменце које је отпало.</p> < |
| дрвени кров од срезанога клиса на много места попустио, па овде онде озеленео маховином.{S} У о |
| ухватило једно другог за руку, па се с места не мичу.{S} Онако, мало престрављени, укоченог по |
| <p>И обоје, као укопани, не макоше се с места.{S} Дотакли су им се прсти.{S} Даничине очи сјајн |
| улива сласт и ласт, чисто га покреће с места, уздиже га, чини му се: запливаће у ваздух, полет |
| зарадова се Макса, поскакаше са својих места сви што беху за столом.{S} Поп се збунио па се кр |
| p> <p>Попа и учитељка скочише са својих места и притрчаше му.{S} Он, дошавши мало к себи после |
| штеници и учитељи.</p> <p>Сви са својих места поскакаше у вретен.{S} Максо, оличено осећање дуж |
| и.</p> <p>А ђаци у школи седе на својим местима и уче.{S} Од њихових гласића бруји школска соба |
| сто као пре, калопер и здравац на истим местима, само су данас крупнолиснији и бокорастији.{S} |
| а пећ испрепуцана сва па жутом земљом а местимице и пекмезом поизлепљивана, а Свети се Сава јед |
| слова на мапама, толико су потамнеле и местимице истрвене, а скамије готово поцрнеле, пуне уре |
| допада?{S} Мати вели, да је ближњаиво и местичаво, али шта ћеш, кад ми се, невештој, час по жиц |
| трапезарији укиде се мрс.{S} Али зато, место прохе, наста хлебац пшенични.{S} У школи, пре и п |
| ера школској власти, што није назначила место Севастопољ:</p> <p>— Кад се иште школски прирез — |
| че плакати, учитељ му рече да одлази на место.</p> <p>— А што да се плаши, да од Бога нађе? пит |
| pb n="9" /> Даница већ је заузела своје место до зида у материном кревету, покрила се, а чупаво |
| ад је мали Гргур пришао да заузме своје место на кревету, мала Даница погледа га с пуно радости |
| ом ишао...{S} Изволите ево овде на моје место. — Макрена, можда господин није још ни вечерао... |
| и се полукорак назад, на своје пређашње место.{S} То је био прст неког невидљивог анђела, који |
| е кишом заплачу.{S} Макса огрнуо џубе и место феса намакао зимњу шубару, Даница нахранила живин |
| лице патријаршиске, и ма да су Карловци место и мало, и не толико <pb n="116" /> много убаво, о |
| ас с Пауном у село, а ово ти је од јако место мене отац.{S} Слушај га, као што си и мене слушао |
| задовољно; а знате ли како се звало оно место где су биле јасле?</p> <p>Ђаци у први мах не одго |
| нце.</p> <p>Учитељ седе на своје обично место за столом, до њега је стајала и мала Даница.{S} О |
| м светлошћу, он опет заузе своје обично место поред стола.{S} Дуго је гледао у писмо, док се од |
| p> <p>— Добро, реци нам ти!</p> <p>— То место звало се:{S} Вертеп !</p> <p>Отац је пољуби.</p> |
| и Крста као из топа.</p> <p>— На ком се месту родио Господ наш Исус Христос, нека нам каже Паун |
| ешире, а Јован им начини места у горњем месту свога великога стола.</p> <p>— Мој брат дође да м |
| ш старији сат тиктаче на свом пређашњем месту, равнодушно дочекује и испраћа неумољиве часове ж |
| три месеца, Гргур је већ седео на првом месту међу својим друговима, а читао и писао као онај н |
| {S} Даница, по обеду, остала је на свом месту за столом, плела је и подједнако пажљиво слушала |
| уморио, нестрпљиво се држи на заузетом месту на кревецу, и час <pb n="80" /> па крадом гледа к |
| ше пушку о раменима; навика му избацити метак на птицу или кад се испне на какав вис.{S} Још до |
| од више времена у њему пале и гасе као метеори.{S} Појаве се, ишчезну, а ишчезну да му се опет |
| S} По неке прокламације, рецимо каквога Метерника и Кавура, знао је на изуст !{S} Све важније г |
| /title>, којега је дотле пажљиво читао, метне залогу код Александра краља македонског, скине на |
| ве и са неким, готово светим поштовањем метну преда се на сто.{S} Дуго их је гледао и гледао, а |
| „Грозно!“ а Милан, озбиљно и снуждено, метнуо три прста леве руке на усне и гледа у растуженог |
| Даница.{S} А Милан, он гризе доњу усну, метнуо руке назад, ћути, мисли какав мали Гарашанин, и |
| а, одупро се лактовима о траву, а главу метнуо у шаке, гледа у бедеме градске, у кулу га мрским |
| љубија.{S} Метод, ја не знам шта је то, метод је рад; ко не плеви од јутра до мрака, не ишчупа |
| онде напретка, где је и трудољубија.{S} Метод, ја не знам шта је то, метод је рад; ко не плеви |
| е за стари?</p> <p>— Не, сасвим за нови метод.</p> <p>Илија као поливен.{S} Ћута, ћута, па онда |
| Имате право, госпођице; стари или нови метод — све зависи од наставника.</p> <p>Ту је Илија по |
| е нека међу тобом и Миланом, као сестра мећу браћом својом.</p> <p>— Гргур седе до Ружице и сти |
| радозналост дечју.{S} Чуђаху се грдним механама на путу са ишараним ходницима и ћошкама.</p> < |
| бапчићима, касапнице и рибље чаршијице, механе са стакленим ћошкама, где седе средовечне ерлије |
| иле полетеше у најбржи кас.{S} До друге механе пробио их зној, ту их протрљаше сеном, услужни м |
| вге, ето ти је...{S} Слазимо ја и Илија механи до Синџир-џамије...{S} Илија дош’о у севдах, а и |
| не слажаше амо цркви и школи; у сеоској механи никога осим викача и кмета, а често ни кмета, не |
| благочестије...{S} Све ово говорити, не механически, него јасно, разумително, и онда, онда, ја |
| плату од српскога Књаза, а недељом пред механом хвали свога Књаза са Цетиња, прича о боју на Гр |
| Нуто, нуто, бабо ! виче Паун, опазив на механском зиду два јунака, како кидисаху један на друго |
| адава му је молити.{S} Да иде у суседну механу на једну грку, турску ?{S} Не иде.{S} Професор ј |
| их зној, ту их протрљаше сеном, услужни механџија изнесе ракију и каву, а Пауну и Гргуру слатко |
| замењујем, прибирам боб и пасуљ, сушим мехуне, млатим их, и зрна остављам за зимицу.{S} Да вид |
| p>— Дакле Станковом сину се допадне ова мечја игра, те кад би у школи, а он скине тканицу, те д |
| , некако пред распуст враг нанесе овуда мечкаре, па једно по подне, баш пред школском капијом, |
| ам вам некад од јутра до мрака јурио за мечкарима.</p> <p>— Дакле Станковом сину се допадне ова |
| да зло, у туђини још понајгоре.{S} Која меџедија неће шкодити...{S} Боже здравља... ја ти веруј |
| ...</p> <p>— Као да ми узесте с језика, меша Илија своју акламацију.</p> <p>— Видите, наставља |
| о њеном необоривом начелу, кава се само меша с млеком о доручку и ужини.{S} Само у та доба лати |
| кога је увек могло да раздражи Илијино мешање у свашта, и у ствари које зна, и у знања која не |
| јуче ни прстом дотакла!{S}" Ту их поче мешати брзо, брзо, брзо, па онда овлаживши десни палац, |
| ми ћемо лепо, а ако почну као до сада, ми ћемо своју војводину привеслати Србији, па да буде ш |
| уђина служити, још !{S} И кад нас неће, ми га тражимо, ми га зовемо.{S} Идите у Дрезду, у Вајма |
| ће љубити нас, и кога ћемо обгрлити ми, ми њихова потиштена браћа...{S} А онда?{S} Онда ће и Ра |
| ад и без браде, али кад стане беседити, ми сви, с великим брадама, гледамо га, као да смо из ди |
| ре до твојега села?{S} Ако си рад чути, ми смо, хвала Богу, сви здрави, које исто и теби од све |
| још !{S} И кад нас неће, ми га тражимо, ми га зовемо.{S} Идите у Дрезду, у Вајмар, дабогме, там |
| . — Чујеш, жено, остави ти то пред нас, ми ћемо се већ сами послужити, када зажеднимо ...{S} Зд |
| твоју доброту.{S} Опрости <pb n="96" /> ми, Гргуре, опрости; научи ме да будем добра, с дана на |
| <pb n="78" /> која ће нас попити!...{S} Ми — мален народ... како рекосте? — без будућности?{S} |
| {S} Ко каже да смо ми народ мален...{S} Ми народ мален?{S} Будале!{S} Ходите ближе столу, ходит |
| идем, ма знао тамо и кости оставити.{S} Ми да се боримо, а политика? — нек ју воде старије и зр |
| Славјанина?{S} Тако мисле Германци.{S} Ми!{S} Слепци, слепци, које треба водити.{S} Свршити ги |
| да ствар пресудимо, или да одлазимо.{S} Ми имамо своје послове....</p> <p>— Ви имате своје посл |
| научити <hi>Возбраној</hi>!{S} А ми?{S} Ми ћемо и сами на Косово у Призрен!{S} Ал’ сироти Слова |
| још лепшом белоћом и бледилом.</p> <p>— Ми смо Гргурови другови, полазимо на своја „опредјелени |
| ма!...{S} Имате ли ви патака ?</p> <p>— Ми немамо патака, али кокошију пуну авлију.{S} Да није |
| ом његов другар Илија.</p> <p>— Јеси л’ ми се надао, Гргуре? викну Илија, пошто се руковаше.</p |
| не да више — дошао је крај: ил' они ил’ ми !..{S} Чујеш ли ме, Илија је јунак, кажем ти: јунак, |
| и мени и вама ако се осрамотимо.{S}" А ми удри учи, пиши, читај, да очи побеле.{S} Научисмо књ |
| те тако се директору подрежу рукави, а ми вечерас прослависмо победу једним ваљаним смуђем.{S} |
| от, Грго, и није ништа него вихорови, а ми слама коју они разносе.</p> <p>— Јеси л’ одавна из Б |
| икца?{S}" Добро старац и не изговори, а ми затутњисмо: „Живео војвода Шупљикац!{S} Живео! виват |
| за нос вући!</p> <p>Тако је зипарао, а ми му хладно рекосмо, да га казни мало хапсом, па одосм |
| , као новине, прихвати професор Сава; а ми желимо да чујемо од тебе из живих уста.</p> <p>— Доб |
| Рајна научити <hi>Возбраној</hi>!{S} А ми?{S} Ми ћемо и сами на Косово у Призрен!{S} Ал’ сирот |
| а а говора блажа, а погледа да га, бога ми, ни Максо шале не издржи, кад га случајно погледа и |
| вићима чути здравица и напијалица, Бога ми их не умеју онако ни они што књиге пишу.{S} Па прича |
| био онако, онако.... а сад си се, Бога ми, сасвим подетио.{S} Што ти се сад наспеле те луде ци |
| н.</p> <p>— А што не, с тобом бих, Бога ми ти кажем, и суваче окрет’о.{S} Опипајдер ове мишице! |
| бојим?{S} Јеси ли ме чуо, попе!{S} Бога ми се не бојим ни Књаза, никога, баш никога, па ако ћеш |
| угом, један, два, три — положи!{S} Бога ми ти кажем, кад кидише Илија један, два, три — узмичи. |
| р мало тужно и горачно.</p> <p>— А Бога ми јест!{S} Шта ту неке „Татре“, нека „божества“, некак |
| и...{S} Али, гле, <pb n="58" /> ја Бога ми сметох с ума.{S} Момче, каву и ракију!{S} Па, газда |
| p> <p>— Ја, снебива се Петрија, па Бога ми не знам како да ти светујем.{S} Хтела бих и да се уч |
| оје? пита брижна мати.</p> <p>— Па Бога ми, мајко, бејах се мало и попристравио.{S} Уча говораш |
| S} Знате, деца су деца, а мој Милан, да ми га Бог поживи, мало је хитлен, понесташан, па као оц |
| пролећа однегујем по какав расад.{S} Да ми није живине, имала бих још више цвећа, још лепшу баш |
| одмах дигну и оде из собе.</p> <p>— Да ми кажеш право, дијете, поче Макса смотрено вадећи она |
| гледаше преда се.</p> <p>— Тако, па да ми се пазите и слажете к’о рођена браћа.{S} Тешко је, д |
| службеница незахвалне Европе.{S} Та да ми је једну годину заповедати на Неви!{S} Видели би неп |
| елу ствар попечитељу, попечитељ нађе да ми имамо право, те тако се директору подрежу рукави, а |
| боље да ћутиш, кад не знаш шта боље да ми говориш.{S} Ја ћу како ја, како је код паметна света |
| и да седне до њега.</p> <p>— Знам, и да ми не кажеш, да ти се већ врти по глави: а какав ветар |
| светујем.{S} Хтела бих и да се учи и да ми је вазда пред очима.{S} Кад помислим да оде, па да г |
| ногом о тле, а ја сирота и не чекам да ми викне: напоље!{S} И сама, као без душе, очистим бојн |
| та којим путем, како...</p> <p>— Као да ми узесте с језика, меша Илија своју акламацију.</p> <p |
| Али хтедох те упитати, соколе; право да ми кажеш: би ли и ти мало на ону страну, да те когод по |
| > <p>Он се и насмеја.</p> <p>— Право да ми кажеш...</p> <p>— Право да ти кажем.</p> <p>— Ал’ не |
| го !</p> <p>— Ружице.</p> <p>— Право да ми кажеш.</p> <p>— Право да ти кажем !</p> <p>— Ал’ пра |
| да га не видим по месец два, онда, онда ми још сад тешко на срцу; а да шта ће бити доцније?</p> |
| ини, у кршној, горовитој Лици.{S} Указа ми се наша колиба, па покојни отац, па моја стара мајка |
| благодареније буди Богу на срећи, која ми је већ у рукама, ја се нећу <pb n="43" /> мицати из |
| и, замислих се мало својом бригом, која ми одузе и снове и глад.</p> <p>— Питах те: шта си сад |
| дирао у туђе, или другога ударио, нека ми и не излази пред очи!{S} Јесте ли ме разумели ?</p> |
| вјанске</hi>...{S} Јеси ли ме чуо: цела ми се књига не свиди, досадна ми је.</p> <p>— Шта говор |
| жица?</p> <p>— Ружица главом.{S} Увукла ми се под кожу, у крв, у главу, кудгод крочим нигде да |
| одморио, настави у одломцима:{S} Одавна ми се попео на душу она рђа Хасо Ахметовић, што је скор |
| чуо: цела ми се књига не свиди, досадна ми је.</p> <p>— Шта говориш, Милане? поче Гргур мало ту |
| их Аврам растера и из Београда — чудна ми чуда, као да је Београд једини на свету, као да нема |
| смо на јутрењи, отворило ми се срце, па ми тако у души пуно, да бих цело село да загрлим.{S} Чи |
| — Не браним, забележио сам.</p> <p>— Па ми лепо поздрави и моју другарицу.</p> <p>— Другарицу? |
| драви.{S}" Не бери бригу, рекох јој, та ми се знамо, другови смо.{S} И ево ти, Грго, писмо, и е |
| зора.{S} Па што сам се науздисао, доста ми је за цео век; једном сам тако уздахнуо, да у мало н |
| га загрли.</p> <p>— Ни сам не знам, шта ми је, продужава Максо још пуно жалосније него раније; |
| а ако ћеш баш ни самог директора... шта ми може директор?</p> <p>— Та није ни директор митропол |
| /> <p>— А што да га се оканем, као шта ми је он већи него други људи...</p> <p>— Море, учитељу |
| ање, а већ хоћеш младу.</p> <p>— Даница ми се јако допада.</p> <p>— Умири се, док пројуриш трећ |
| ја, учитељу, лепо мислим: прави ти, жив ми био, Вертеп као и до сада, па ћемо га пронети по ови |
| ближњаиво и местичаво, али шта ћеш, кад ми се, невештој, час по жице кидале, а руке ми биле још |
| едном поверљивом састанку.{S} Доста кад ми је поверена резолуција.{S} Чуј ме!{S} Журимо се, док |
| ло ово всемирно правило ?</p> <p>— Није ми било познато, одговори Даница.{S} Али не чини ништа, |
| ошло.{S} Као што видиш, прва љубав није ми најсретнија.{S} Зато се, чујеш ли ме, нећу више ни з |
| у да се пазите као да смо вас све троје ми родили.{S} Седи, Гргуре до Ружице, а ње нека међу то |
| е, невештој, час по жице кидале, а руке ми биле још немоћне, те нисам довољно снажно била брдил |
| како вам се то допада ?</p> <p>— Богме ми се, мој добри попо, то баш ни мало не допада.{S} Па |
| си, али, не замери, Миланови пути чине ми се поузданији.{S} А ја сам се доста мучио, доста пре |
| Тешко ми је, да се сирото мучи, омакне ми се па зуцнем, или само климнем главом, а отац — знаш |
| ом!</p> <p>— Забављам се.</p> <p>— Лепе ми и то забаве!{S} На страну с њом!{S} Ја сам преча од |
| ра школа, па стара школа.{S} Док смо се ми, господине, држали часловца, псалтира, дотле је и би |
| вих дрва да направим Вертеп.{S} Ви ћете ми помагати, јер ћете га вас четворица и носити...{S} Т |
| а неку лажљиву мапетину: „Ево, покажите ми овде, има ли ту гдегод Србија, или српски народ.{S} |
| .{S} Доносим вам поздраве.{S} Дозволите ми да извадим моју бележницу.{S} Гргур је још у Војводи |
| у и човечеству.</p> <p>— Све као да сте ми из душе извадили, кликну Илија дошавши до речи; од с |
| гова заноса.</p> <p>— Гле гле, како сте ми данас осорни, мудрице.{S} Зар вам је тако отежао ваш |
| вех се у вас, и опет, опет... често сте ми у очи зуцнули (но ту учитељ Макса мало заћута и једв |
| о ја, како је код паметна света, а неће ми још уливати памет геаци.</p> <p>— Опет! подвикнуће С |
| к учини свечан као ни један дотле, срце ми јаче закуца, скидох шешир, планински ветар попириваш |
| осадише горе до попа.</p> <p>— Још јуче ми даде прото оба ова писма, да вам донесем.{S} Једно ј |
| ити иједан угао за моје дете.{S} А душе ми је мирно и склонито.{S} Већ ако му се нарав не измен |
| циле-миле — лагарије.{S} Ако ће лепо, и ми ћемо лепо, а ако почну као до сада, ми ћемо своју во |
| ај народ има и силе, има и отпора.{S} И ми ћемо се, децо, одупирати, ‘борити.{S} Дух нашега нар |
| дан од његових биографа, по којима га и ми данас приказујемо.</p> <p>Тај дан беше четвртак, сре |
| ш данас први дан Божића, потрудимо се и ми, драги читаоци, мало до учитељ-Максина села. </p> <p |
| лела бих да ти кажем све.{S} Знам да би ми доликовало да сам мало мудрија, али ти си увек био и |
| круне повијати према сунцу.{S} Мајка би ми тако радо помогла у свему, али баш јој <pb n="95" /> |
| по вечерњи, кад оставим рад.{S} Кад би ми могао испратити овда <pb n="97" /> онда по коју лепу |
| , како ти се свиди?..</p> <p>— Не свиди ми се никако, рећи ће Гргур, после дугог и дугог размиш |
| но појели хлеба и соли: сад, сад, пружи ми руку... не могу без тебе.{S} Обадва да оставимо кост |
| још до зиме...{S} Него, Илија, хоћеш ли ми бити кум?</p> <p>— Лакше, лакше, да не падне крушац |
| половине на другу, исквасим се сва, али ми је ипак жао напустити стари прелаз: напустише га сви |
| <p>— Е такав смо савез народа утврдили ми.{S} Јест, и ја сам био на једном поверљивом састанку |
| там у себи, читам на глас, узалуд, чини ми се: њене модроплаве очи вире иза ситних слова, па ме |
| раздрагани, ужагрили очима, па би, чини ми се, да груну у најгушће ордије, да покају Косово, да |
| ад га се одречем и ја, онда ће му, чини ми се, бити много, много теже, а ја се некако тешко мог |
| <p>— Гргуре!</p> <p>— Но?</p> <p>— Чини ми се да сам увек био паметан.</p> <p>— Па?</p> <p>— Ал |
| прибрао ; прекидосмо с Маџарима, а чини ми се биће скоро и са Швабом квит.{S} А шта ту циле-мил |
| тројство, анархију у заводу ?{S} Красни ми професори!{S} Само тако, само тако; али ја ћу већ це |
| сам и туђину, а нек’мо ли теби, који си ми толико пута учинио добра, кад оно радих с проклетим |
| Па ти си погинуо за Вучићем, пробио си ми главу хвалећи га до неба; Вучић и устав... пребацива |
| ставивши на страну рендело.{S} Добро си ми дошао!{S} Приђи ближе овамо.{S} Клупицу, момче!{S} С |
| е, уздахну мајстор Јован, као да смо ти ми данас у томе попузнули.{S} Колико је мој професор Са |
| мала прилике да ти се похвалим.{S} Мати ми је навила пређу и сад у велике ткам у малој собици.{ |
| оји ће љубити нас, и кога ћемо обгрлити ми, ми њихова потиштена браћа...{S} А онда?{S} Онда ће |
| {S} Живот је борба, шта му знам, прости ми, немој ме заборавити, ја, Милане сутра полазим, сутр |
| али као да те твој отац Иван пита; реци ми, право.{S} Ти познајеш врло добро оба твоја друга, и |
| вадећи она оба писма из недара.{S} Реци ми, али као да те твој отац Иван пита; реци ми, право.{ |
| твоја друга, и Милана и Илију.{S} Реци ми: који је од њих двојице бољи?</p> <p>Гргура чудно из |
| са лиром у десници руци.</p> <p>— Реци ми, молим те, докле ћеш пиљити у ту књигу? најзад се ос |
| не знаш да сам и ја постао... али, дај ми реч, тако ми Бога, ја се собом не шалим.</p> <p>Гргу |
| вати и онако кратке дане његове?{S} Дај ми који листак од овога калопера.{S} Тако лепо мирише.< |
| дједанпут нешто присети, врати се. „Дај ми, кћери, папуче,“ рекао би умореним гласом, па се тог |
| апијом, заокупе ударати у даире: „Играј ми играј, Кара-Мартине“; па јадника меду дотерали гурбе |
| мије до скамије.{S} Вођ му виче: „Играј ми, Кара-Мартине!“, а он ходај, скачи, мумљај као да је |
| Цркве чују се звона на бденије.{S} Тај ми се тренутак учини свечан као ни један дотле, срце ми |
| пита директор.</p> <p>— Земља, на којој ми живимо, округла је као каква јабука.</p> <p>— Зар? о |
| >— А каква изгледа наша земља, на којој ми живимо? пита директор.</p> <p>— Земља, на којој ми ж |
| оже мој, како журно дани пролазе; веруј ми, Данице, као да јуче беше — тако се сећам оних првих |
| ојица просе руку мога детета.{S} Светуј ми сада шта да радим, који би више усрећио моје дете:{S |
| !{S} Имам ја другова и осим вас — широк ми је Дорћол, па Зерек, па Сава.{S} Другова свуд на мал |
| , синовче, наставља учитељ Макса; Милан ми се види мудар и озбиљан, али је у Илије практике, фи |
| Јоване, може се трпити.{S} Питате, како ми тамо живимо ?{S} Ево како, да је добра, не бисмо се |
| у малој собици.{S} Да видиш само, како ми је разбој спретан и подесан; отесао га Стојко дунђер |
| ам и ја постао... али, дај ми реч, тако ми Бога, ја се собом не шалим.</p> <p>Гргур му пружи ру |
| е је пута тога ради осрамотио.{S} Тешко ми је, да се сирото мучи, омакне ми се па зуцнем, или с |
| дава мудрост, бадава сва наука.{S} Мало ми је побрз у говору, али ће и то уставити озбиљније го |
| да бих цело село да загрлим.{S} Чинило ми се: отворило се небо, па нас анђели гледају кроз сво |
| Кад јутрос певасмо на јутрењи, отворило ми се срце, па ми тако у души пуно, да бих цело село да |
| све као што би се пожелети могло; само ми је жао, што сви отуд нисте овамо на моје ритопечко.{ |
| шаљиво, издижући обрве...{S} Како ћемо ми уз вас овако у чизмама.{S} Добро, добро, само пре св |
| језији... срамота, срамота!{S} Још ћемо ми туђина служити, још !{S} И кад нас неће, ми га тражи |
| свете?{S} Него, боже здравља, гледаћемо ми да се то на боље окрене.{S} Само треба да чинимо као |
| одног.</p> <p>— Кажу, господине, да смо ми мали народ? усуди се приметити Милан.</p> <p>— Који |
| } Живело Славјанство!{S} Ко каже да смо ми народ мален...{S} Ми народ мален?{S} Будале!{S} Ходи |
| ћа! викну Иван љутито.</p> <p>— Али смо ми, бабо, одмах видели да он лаже, чим је директор прог |
| и сувише торокљива, више него што бисмо ми обоје желели?{S} Али шта му знам, кад се одавно нисм |
| исто.</p> <p>— Па води их.{S} Ако нисмо ми.{S} Бог ће с њима бити! једва промуца Петрија и сузе |
| p> <p>-— Све, драга моја Данице.{S} Ето ми је дваест две, и тако се осећам сам, тако излучен из |
| а испрекиданим говором....</p> <p>— Ето ми пише Милан, пише Илија.{S} И једном и другоме нема с |
| а би га и китила целиваће иконе. „Чисто ми је лакше онај дан,“ говорила би, „кад ме свештеник м |
| кавају.{S} Једне недеље по подне просто ми се смрче.{S} Потрчим на Зерек старој Гркињи.{S} Карт |
| како тешко могу да растанем с оним, што ми је негда било драго, што ми је уделило по коју мрвиц |
| .</p> <p>— Охо!{S} Е баш ми је жао, што ми није овде „Доситеј", да видимо какав си читач.{S} А |
| с оним, што ми је негда било драго, што ми је уделило по коју мрвицу радости.{S} Ето зато волим |
| е сва о женином врату...</p> <p>— А што ми то говориш, мајстор Јоване !{S} Знам ја добро шта је |
| а мало десним оком.</p> <p>— Па као што ми рече, Даница је ваљана девојка?</p> <p>— Права Српки |
| ла којешта говорити; има право отац што ми каже: да би била не само вредна, него и паметна, кад |
| Не помаже доказ, не помажу молбе. „Зар ми нисмо српски народ. зар не смемо ни живети као српск |
| о још пуно жалосније него раније; данас ми је било тако мило, тако лако у срцу.{S} Кад јутрос п |
| pb n="39" /> боље угодим.{S} У једанпут ми се учини да отуд од двери сијну већа светлост, а кро |
| ак не могу да одвојим од других, сви су ми једнаки, сви драги и мили, сви најдражи и најмилији. |
| мало је хитлен, понесташан, па као оцу ми се богме ваља и бојати да...</p> <p>— Та не бојте се |
| коле "гласиће"онаке исто као што смо их ми од себе давали, кад би нас, несташне, окачио његов п |
| .{S} Чим преломисмо данас чесницу, отац ми рече на не часим часа, већ да полазим.{S} И ево ме с |
| ви су они исти стари, материни.{S} Отац ми је узео ново вито, па да можеш видети само, како, ка |
| хвала, готов је.</p> <p>— Охо!{S} Е баш ми је жао, што ми није овде „Доситеј", да видимо какав |
| же здравља... ја ти верујем... вратићеш ми.{S} Без писмена ни рођеном оцу; теби, мој добри Грго |
| рнокоп, косир.{S} Пазила је сваки његов миг.{S} Његов живот био је и њезин, дворећи њега служил |
| ученицима тако разговетни и велегласни миг, потеже цар Ирод мача из корица.{S} Чисто не знате, |
| <p>Кад су прешли половину пута, ћутећи, Милан ће опет мало застати.{S} Застаде и Илија.{S} А ка |
| с оцем горе на брду.{S} Наставише пут, Милан, и нехотице, опет се окрену, а у исти мах осврте |
| дана.{S} Пролазећи кроз Стамбол-Капију, Милан је оборио главу да не гледа непријатеље своје зем |
| аоштво.{S} До ње стајаше њезин јединац, Милан, сувоњаво, протегљасто дете, црних очију, округла |
| шавши поседаше, Гргур на свој креветац, Милан на зелену столицу с једном готово пребијеном ного |
| Видиш, синовче, наставља учитељ Макса; Милан ми се види мудар и озбиљан, али је у Илије практи |
| м, истим путем, али разним циљевима.{S} Милан види <pb n="83" /> пред собом путе храпаве и тамн |
| p> <p>— Рањен.</p> <p>Даница заћута.{S} Милан је опазио бледило на њезином лепом лику, и док је |
| они тихи, бистри планински поточићи.{S} Милан — мисли, Гргур — да ли да кажемо, да наш „благона |
| о раније испредњачише Гргур и Милан.{S} Милан имађаше пушку о раменима; навика му избацити мета |
| дим, који би више усрећио моје дете:{S} Милан или Илија?</p> <p>Гргур још не диже главе, бије д |
| про очи у њега, као да га пита: „А ти?“ Милан промишља, а Макрена оде да спреми и донесе кафу.< |
| ч ће написати Гргур (али је „словослов“ Милан); ако је потребна песма или ода за какву му драго |
| ше и сувише озбиљан, Даница снуждена, а Милан у овој прилици. колико и не треба — политичар.{S} |
| а спусти отворену бележницу преда се, а Милан, ма да се лицем трудио да искаже саучешће, опет н |
| и је свећа горела:{S} Гргур је читао, а Милан, заморен бојем и хрвањем, спаваше најдубљим сном. |
| у руци, за њим Макрена, за њом Гргур, а Милан се нашао нешто у послу, па на томе прошло.{S} Мак |
| ословно.{S} Гргур је учио филозофију, а Милан правне науке.{S} Онда не беше у Лицеју велика нав |
| е, дај руку!</p> <p>Илија пружи руку, а Милан, стиснувши је, помисли у себи: „У име Бога свршис |
| , чепрка. преноси се духом у старину, а Милан док крочио мало низа страну, већ нашао некаква се |
| вог и иначе пуно симпатичног лика.{S} А Милан?{S} А Гргур?{S} И они, раздрагани, ужагрили очима |
| аца, да је Гргур први међу првима.{S} А Милан?{S} Тај велики ретор, политичар, мали демагог, ум |
| лепа учитељ-Максина ћерка Даница.{S} А Милан, он гризе доњу усну, метнуо руке назад, ћути, мис |
| > слику сувремене српске историје.{S} А Милан?{S} И Милан слуша пажљиво, али из оно мало промен |
| ур оборио главу и прошапта: „Грозно!“ а Милан, озбиљно и снуждено, метнуо три прста леве руке н |
| м заносу као и његов професор.</p> <p>А Милан?{S} Он као да се већ уморио, нестрпљиво се држи н |
| ли за тобом касарна, плаче, дарнуће га Милан.</p> <p>— Друго је јунак, а друго редов, друго ви |
| а“...</p> <p>— Доста, доста! пресече га Милан.{S} Не марим читуље.{S} Читао сам.{S} Све саме <t |
| се тиче ко је казао, кажем теби ја, ја Милан, мајстор-Јованов син, свршени лицејац и данас сут |
| и данас сутра чиновник.{S} Прокопао је Милан све.</p> <p>Гргур му се насмеја.</p> <p>— Смејеш |
| е римокатолическе измишљотине! осече се Милан, који је већ био постао нестрпљив, кога је увек м |
| ли памти добро што ћу ти казати. (Ту се Милан још ближе примаче Гргуру).{S} Не питај ме откуд з |
| Врата се отворише бурно и у собу улете Милан разбарушен, прљав, подеран.</p> <p>Гргур скочи.</ |
| та сам говорио са овим сељаком? упитаће Милан својега другара.</p> <p>— Говорио си о твом идолу |
| ="136" /> беше далеко поизмакао, почеће Милан, али сасвим поверљивим тоном:</p> <p>— Илија!</p> |
| мача...</p> <p>— У корицама, приклопиће Милан.</p> <p>— Увреда!{S} Зар ја?{S} Погле само...{S} |
| ћеш пиљити у ту књигу? најзад се осече Милан, довршивши оно, о чему је размишљао.</p> <p>— Зан |
| никако?.. и не може ти се свидети, поче Милан мало подсмешљиво...{S} Кад је пуна глава болесних |
| иданим говором....</p> <p>— Ето ми пише Милан, пише Илија.{S} И једном и другоме нема се ништа |
| љио с њиме разговоре.{S} Оде и сељак, и Милан се опет удружи с Гргуром, и обојица одмакоше пушк |
| емене српске историје.{S} А Милан?{S} И Милан слуша пажљиво, али из оно мало промене на лицу те |
| </p> <p>— Знате шта би било, умеша се и Милан, дошавши већ једном себи од утисака којима га је |
| е, као да су се договорили, окрете се и Милан.</p> <p>— А шта се толико осврћеш? рече Илија.</p |
| p> <p>— И лакше и природније, потврди и Милан.</p> <p>Макса не рече својега мишљења.</p> <p>— З |
| Савом.</p> <p>Те јесени упишу се и он и Милан у Лицеј, који је истом пре неколико година премеш |
| а.{S} Много раније испредњачише Гргур и Милан.{S} Милан имађаше пушку о раменима; навика му изб |
| понесе.</p> <p>Међутим стигоше Гргур и Милан.{S} Одморише се мало, па зађоше око града.{S} Грг |
| ери од главе до пете.{S} Кад су Гргур и Милан опет пошли к вратима, професор Сава, не скидајући |
| једно громко: „Сервус!"</p> <p>Гргур и Милан скочише са својих седишта.</p> <p>— Но, како вам |
| у својих млађих другова.</p> <p>Гргур и Милан сиђоше доле Дунаву, одатле се лепом јеврејском ул |
| е сутра полазим, сутра!</p> <p>Можда би Милан имао шта и приговарати, можда би га, с гледишта с |
| ијатније.{S} Уморни прућише се по трави Милан легао ничице, годи му мека и свежа травица, одупр |
| стор Јован.</p> <p>— „и неучен, настави Милан даље, мени је милије видети ученог младога Рајића |
| у тој <title>Славјанци</title> настави Милан и обрну столицу на Другу страну. </p> <p>— Не зна |
| p> <p>А тамо у оној соби из авлије седи Милан на зеленој столици, одупро се - ногом о креветну |
| биле Жирондисте.{S} Многи су га и звали Милан Жирондиста.{S} Идеал му је био и Вучић.{S} Сваки |
| а смо ми мали народ? усуди се приметити Милан.</p> <p>— Који нема велике будућности ? додаће и |
| /p> <p>— Поделисмо мегдан, једва изусти Милан и уморан паде на креветац.{S} Пошто се издувао и |
| ректором.{S} Знате, деца су деца, а мој Милан, да ми га Бог поживи, мало је хитлен, понесташан, |
| руг, мајстор-Јованов <pb n="128" /> син Милан.{S} Путујемо, ја, писар судски, у Крушевац, а ова |
| овце свештениково пада му на срце, само Милан хтеде употребити ту прилику да умакне, али га ота |
| {S} Памтиш ли још Марсељезу ?</p> <p>Но Милан још ни почео да оджвижди овај чувени марш, а мајс |
| ио бих...</p> <p>— Дон Кихот! поможе му Милан завршити започету реченицу.</p> <p>— С тобом се н |
| p>— Још можеш и ђемије вући, рећи ће му Милан.</p> <p>— А што не, с тобом бих, Бога ми ти кажем |
| ео Јован, до њега десно жена, па син му Милан, па до њега ћерка Ружица, с леве стране момци, ко |
| , још си дериште.</p> <p>— Илија! викну Милан тако љутито, да је чуо и фамулус, који је готово |
| S} Пре свега мора бити...</p> <p>Али ту Милан мало заћута;</p> <p>— Шта мора бити? запитаће Грг |
| работу...{S} Да нас когод не чује. (Ту Милан смотрено погледа на једну и на другу страну.) Док |
| ="85" /> <p>— Стој!{S} Викну у исти мах Милан, који се беше већ дигао са својега места...{S} Ст |
| на.{S} Ти, Милане, лепо читаш...</p> <p>Милан узе и милозвучно и тачно прочита обележени број с |
| ћа.{S} На, прочитај ово, Милане.</p> <p>Милан прихвати књигу и лепо на глас читаше :</p> <p>— „ |
| каже народ: не лепи се сиротиње.</p> <p>Милан осети, како га на ове непромишљене речи обузе гне |
| ргур, али га никад није говорио.</p> <p>Милан живљаше у једној соби са Гргуром, али је цео њего |
| конак.{S} Пристајеш ли, Милане ?</p> <p>Милан ништа не одговори.{S} Даници не би по вољи, желел |
| м ти, чувај се!{S} Ништа ти не рекох за Милана.{S} Растурен комитет... и он је већ у служби.{S} |
| добро, знам, осече се зловољан Илија на Милана; све што је старо, теби не ваља; све би ти друкч |
| е, да сте човекољубивији и од мене и од Милана.{S} Али немојте се погордити, нисте у томе сами |
| ад Гргуром.{S} Чула је Илију, видела је Милана, а душа је заваркава, па јој црта Гргура најлепш |
| ница, поверљивијим погледом, уверила је Милана да се у овој прилици с њиме потпуно саглашава.</ |
| а рода ђак, и најрадије прибијаше се уз Милана, а још више уз Гргура.{S} Али их је данас узалуд |
| познајеш врло добро оба твоја друга, и Милана и Илију.{S} Реци ми: који је од њих двојице бољи |
| зва га на вечеру.{S} Он извини и себе и Милана, па седе за сто.{S} Тишина.{S} Лојана се свећа р |
| ам, прости ми, немој ме заборавити, ја, Милане сутра полазим, сутра!</p> <p>Можда би Милан имао |
| арици, ево ти још једнога сина, а теби, Милане, брата и друга.</p> <p>Гргур приђе руци газдарич |
| лепо, таман на конак.{S} Пристајеш ли, Милане ?</p> <p>Милан ништа не одговори.{S} Даници не б |
| оспођице, противу фиргаза!{S} Чујеш ли, Милане? и ту дрмну за рукав свога замишљеног друга, про |
| професор Сава?</p> <p>— Јест, као они, Милане, као они.</p> <p>— И ти ћеш ваљда с њима у Карло |
| дивни одломак из Страхиња-Бана.{S} Ти, Милане, лепо читаш...</p> <p>Милан узе и милозвучно и т |
| за ученога Рајића.{S} На, прочитај ово, Милане.</p> <p>Милан прихвати књигу и лепо на глас чита |
| а с њима у Карловце?</p> <p>— Куд било, Милане; грехота је, овако млади, па скрштених руку.</p> |
| и, досадна ми је.</p> <p>— Шта говориш, Милане? поче Гргур мало тужно и горачно.</p> <p>— А Бог |
| Не Русија, није Русија!{S} Чујте ме!{S} Милане, Гргуре, чујте ме! ова стара.... запамтите што в |
| нека неразумљива „спасенија“.</p> <p>— Милане! понавља Гргур свој неми протест исто онако тужн |
| дужем ћутању проговори Гргур:</p> <p>— Милане!</p> <p>— Шта си смислио?</p> <p>— Ја не знам; ј |
| ?{S} Па то је ту...{S} Шта велиш, брате Милане, да походимо његовога оца ?{S} Пут је сигурно ле |
| собом.{S} А знаш ли, ко беше богиња?{S} Миланова сестра.</p> <p>— Ружица?</p> <p>— Ружица главо |
| и своје танке уснице столарева ћерка, а Миланова сестра Ружица.</p> <p>Гргур, намрштивши се, за |
| едалеко одатле беше столарска радионица Миланова оца, мајстор-Јована.</p> <p>Уђоше у кућу, одош |
| Добар си, племенит си, али, не замери, Миланови пути чине ми се поузданији.{S} А ја сам се дос |
| пери као луб.</p> <p>Узме књигу из руку Миланових, па је пружи Гргуру.</p> <p>— Дед ти настави |
| и Бог, дуго колебао: да ли на твоју или Миланову страну.{S} Знаш ме, ја сам као имела, морам се |
| акоше за први угао, па онда стиште руку Миланову.</p> <p>У радионици мајстор-Јовановој живо се |
| <p>Гргур приђе руци газдаричиној, а са Миланом се рукова, погледа га мало испод очију, па опет |
| ргуре до Ружице, а ње нека међу тобом и Миланом, као сестра мећу браћом својом.</p> <p>— Гргур |
| } Кад су се растали и измакли малу дуж, Милану још трепташе пред очима лепа слика Даничина.{S} |
| се Даница повратила и послужила кафом, Милану је необично рука дрхтала, кад се машио за шољицу |
| <p>— Сироти Пољаци, омаче се замишљеном Милану.</p> <p>— Је ли баш морала бити деоба Пољске? пи |
| .{S} Ходе, а с њима напоредо лете и оне миле невидљиве слике, које им загрејаше њихове младачке |
| искуства, да у учитеља Максе нема циле-миле, већ, као познат добар дисциплинатор, одмах: „поло |
| коро и са Швабом квит.{S} А шта ту циле-миле — лагарије.{S} Ако ће лепо, и ми ћемо лепо, а ако |
| p>„Збогом!{S} Ево се већ хвата сутон, а Милета зором полази.{S} Заузми се где треба, те да му т |
| м селу, румена јабука! „Кумим те, брате Милета, понеси ову писму Гргуру.{S}" Хоћу, зашто не. „И |
| очима, пре него ти га пошљем по Марином Милети.</p> <p>„Да ли си, Гргуре, рад да чујеш, како ли |
| љубио.</p> <p>— Ти? </p> <p>— Ја, Илија Милетић, па сам крио, крио као гуја ноге.{S} Али сам се |
| ити, кад ето ти међу њих учитеља: „Паун Милетић, Крста Влајић, Јанићије Пешић и Гргур Обрадовић |
| других, сви су ми једнаки, сви драги и мили, сви најдражи и најмилији.{S} Кад бих ти већ покла |
| е мој, и то су већ оварисали, продужава Милија своје чуђење, и врти својом полућелавом главом.< |
| уде тамо после испита.{S} Таман се чича Милија (који се већ уабаносио у кметству), прекрстио и |
| ругове.</p> <p>— Бре, бре? чуди се кмет Милија, па се јаче наже на своју кметовску палицу.</p> |
| „и неучен, настави Милан даље, мени је милије видети ученог младога Рајића, него четири васеле |
| ове носи поветарац уз зелено грање, још милије кад је сунце на заходу па просипље румен на реку |
| обљени ораси са зеленомодрим листом.{S} Милина погледати кад беле и плавчасте димове носи повет |
| ј соби тако утушкано и угодно, да чисто милина беше седети у скамији и слушати кад учитељ говор |
| мислите само: сто милиона Славјана! сто милиона!{S} Свет, васијона! <hi>С нами Бог разумјејте, |
| е бити Славјани!{S} Помислите само: сто милиона Славјана! сто милиона!{S} Свет, васијона! <hi>С |
| мље... народ здрав и јак...{S} Милиони, милиони, море, пучина! — где је тај, који ће нас прегаз |
| Велике земље... народ здрав и јак...{S} Милиони, милиони, море, пучина! — где је тај, који ће н |
| е скида свога благога погледа са својих милих гостију.</p> <p>Иза попових леђа стао достојанств |
| ден гледао.{S} Беше му и мило и жао.{S} Мило видети Београд и тамо се учити; жао оставити и оца |
| ним и приватним људима, свакоме, ком је мило и драго општенародно благо; тако исто и свој једно |
| иротој мајци сузе грунуле, загрли своје мило чедо, и не оста места на лицу његовом, које није в |
| таше свечани мир, и нешто тако слатко и мило пролажаше им кроз душу, као да су у највелелепније |
| срцу, осу јој се душом нешто и топло и мило, па једва сакри још јачи дах, који се поче отимати |
| на све то снужден гледао.{S} Беше му и мило и жао.{S} Мило видети Београд и тамо се учити; жао |
| илијег учитеља, пламтили су огњем, који мило подилази кроз цело тело, улива сласт и ласт, чисто |
| није него раније; данас ми је било тако мило, тако лако у срцу.{S} Кад јутрос певасмо на јутрењ |
| гдан!</p> <p>Отац се насмехну.{S} Би му мило што му дете погоди имена тих славних јунака.</p> < |
| ту вршчић од оног немирног, а опет тако милог језичића.{S} Мали Гргур и не опази све те покрете |
| илане, лепо читаш...</p> <p>Милан узе и милозвучно и тачно прочита обележени број стихова. </p> |
| па онда, у име лаке ноћи, исплази своме милом госту вршчић од оног немирног, а опет тако милог |
| Он се у себи сам са собом разговараше о милом детету своме, о судбини, којој сад навија прву ос |
| 42.</p> <p>САЊАЛО.</p> <p>РОМАН.</p> <p>МИЛОРАДА П. ШАПЧАНИНА.</p> <p>У РЕДАКЦИЈИ И С ПРЕДГОВОР |
| енци вечитог Балкана.{S} Бог је велик и милостив...{S} Велике земље... народ здрав и јак...{S} |
| и он даље потоком, можда би га добар и милостив одвео до самих ливада, што се виде озго са њих |
| то уз посте и о младинама.{S} А била је милостива <pb n="50" /> преко сваке мере: што даваше де |
| оша.{S} Милоша је родила револуција.{S} Милош ће је наново створити.{S} Милош и Вучић морају се |
| ија.{S} Милош ће је наново створити.{S} Милош и Вучић морају се мирити.... чујеш ли, морају се |
| ава се упињу Вучић и Петронијевић, кнез Милош у Загребу, кнез Михаило у Новоме Саду.{S} Шта се |
| ри с Обреновићима, да доведе Милоша.{S} Милоша је родила револуција.{S} Милош ће је наново ство |
| већином, дођоше у Србију на позив кнеза Милоша.{S} Философ, богослов, добар Немац, а још бољи Л |
| ћа да се мири с Обреновићима, да доведе Милоша.{S} Милоша је родила револуција.{S} Милош ће је |
| } Који народ има своје Карађорђе, своје Милоше, своје устанке, тај народ има и силе, има и отпо |
| , прихвати Гргур.{S} До њега седи Кокан Милошевић, онај што већ трећу годину седи све у истом р |
| па мало богме и кртинице — има ко и њу милује.{S} Једну калајлију у врх, а другу у дну софре, |
| рцава, гарава! а оне обе у крило, па их милујем.{S} Кадгод их храним, ја само пружим руке, а он |
| itle>.</p> <p>— А пре си имао?</p> <p>— Милутиновићеву <title>Сербијанку</title>, примети Гргур |
| бро учење и примерно владање истакло га мимо све другове његове.{S} Већ је на измаку друга и по |
| ећ су били упаљени фењери кад су прошли мимо кнежев двор, пред којим се баш у тај мах стража ме |
| говорим... ти си увек био онако, онако мимо нас... био си...</p> <p>— Шта сам био? запитаће га |
| нтрига, ни један замашнији план не мину мимо њих неопажено.{S} А многи су, особито правдослови, |
| еци коју, али онако, ти већ знаш, онако мимогред — реци да су прутови у школама излишни, да се |
| лаже очи, да не види ни она најкрупнија минејска слова, „начелна".{S} Долазе му и сад <title>Ср |
| дна интрига, ни један замашнији план не мину мимо њих неопажено.{S} А многи су, особито правдос |
| ива Даница.</p> <p>Шест пуних година је минуло, од како се Гргур <pb n="86" /> учи у Београду.{ |
| <p>— Ручак!</p> <pb n="72" /> <p>После минут два изби дванаест, и њих двоје седоше за сто, на |
| {S} Опучи се хартија, и у крило му паде мио божићни дар: црвен појас од најлепше свиле, што му |
| /> <p>— Гргуре, Гргуре! пробуди га неки мио глас из тога заноса, баш кад је ступио у школско дв |
| а ти пишем, свет је свет, али ти си мој мио другар, а другари су као и родови.{S} Али ипак, мој |
| дуго очи не скидаше, а тако пријатно и миомирно, као кад од измирне и задах светлога босиока, |
| и свечани, али и тајанствено-заплашљиви мир.{S} Мали Гргур, узнемирен таком ненавикнутом самоћо |
| и ватрено и — отвори га.</p> <p>У одаји мир, усекнута свећа не трепће, напољу <pb n="92" /> се |
| , закључен с Турцима познати Карловачки Мир.{S} Народ прекрилио улице; ту оружани борци, па деп |
| звезду.{S} У грудма им трепташе свечани мир, и нешто тако слатко и мило пролажаше им кроз душу, |
| „положи!“ Кад би Макса тако васпоставио мир међу својим питомцима, свратио би се у кухињу, те б |
| о чело, у онај поглед препун благости и мира, у оно лице, којега се утисак или дуго или никад н |
| редње, немирне и зимогрожљиве, не даду мира сиротој комовици тамо у Максиној соби; а стари учи |
| па пита само... знаш, у цркви си свагда миран...{S} А шта ћеш ти бити?</p> <p>— Он ће бити мали |
| о старија сестра њезина.{S} Како јој је миран поглед, нежан и благ, пун преданости, али без мла |
| ет врло брзо стиша, пружи руку, прашта, мири се и готово никад није приступио вечерњој молитви, |
| есоше и шљивовицу, стару, мало помекшу, мири на коштицу, па кад прогутате, а ви осетите како се |
| Сад...{S} Морамо натерати Вучића да се мири с Обреновићима, да доведе Милоша.{S} Милоша је род |
| отеси, па мој красни врт, све то пири и мири, све те освежава, подмлађује.{S} Па наши студенци; |
| ја?{S} До конца“, или „Вид, слух, вкус, мирис и осећање“, или „Број којим се множи, зове се мно |
| к, прошапута Даница.</p> <p>— Али му је мирис дуготрајан...</p> <p>— Управо и није цвет, настав |
| изгледаху као два анђелчета, два слична мириса цветка из једнога бокора.{S} Гргур има мало више |
| беше сисак од ћилибара.{S} Напунивши је мирисавим дуваном, запали је трудом, закачи левим палце |
| мало пре извађена из пећи, пушаше се и мирисаше.</p> <p>После онаких строгих опомена одрасли м |
| расоти, сад је у дубини душе осетио оне мирисе, који су одавна, неопажени и неуживани, кадили м |
| орају се мирити.... чујеш ли, морају се мирити, или ћемо сви у бечку врећу, сви!</p> <p>По дуже |
| во створити.{S} Милош и Вучић морају се мирити.... чујеш ли, морају се мирити, или ћемо сви у б |
| од смиљките и босиока.{S} Мирише Гргур, мирише, па се сећа оних безбрижних дана из невинога дет |
| рашњи венчићи од смиљките и босиока.{S} Мирише Гргур, мирише, па се сећа оних безбрижних дана и |
| листак од овога калопера.{S} Тако лепо мирише.</p> <p>Она ускиде два лиска, и пружи му их.</p> |
| .{S} Гле како овај бели каранфилић лепо мирише.</p> <p>Рекавши то, пружи узабране цветиће.{S} Г |
| не и камените, Гргур стазе, поред којих мирише најлепше пољско цвеће и ромони тихи, бистри план |
| и му их.</p> <p>— Кад их овако гледам и миришем, а ја се сећам нашега детињства.{S} Боже мој, к |
| местила у кући, прострла шареницу преко миришљава сена, под главу вунен јастучић, а покрила га |
| руци.</p> <p>— Ова два лиска, како лепо миришу; ти си им била мати, моја драга Данице.{S} Чуваћ |
| а. </p> <p>Како је лепа, колико свечано мирна та јесења природа.{S} А како ли је тек морала сла |
| рња и доња, није још била тако хладна и мирне природе, да посматра очи новога другара и из њих |
| и на баџе им узлеће дим горе у чисте и мирне висине.{S} Али је највећма осветљена авлија оне п |
| е се и нехотице срозаше низ лепе и пуно мирне образе Даничине.</p> <p>После кише, која потраја |
| пресече све чланове кора, а они, неми и мирни као бубице, ни лево ни десно, већ сви, као слике |
| вати у своје мисли, у себе сама, у свој мирни сеоски живот тамо горе у горовитој планини.{S} Др |
| зан за један проштац у школској огради, мирно стоји оборене главе, и жељно очекује, да га ослоб |
| слађима; врење и борење нестане, тихо, мирно теку једнолични дани, слатко као у детињству, зат |
| , а особито Гргур, сеђеху <pb n="10" /> мирно као бубице, а они старији већ су више давали себи |
| ном озбиљно своје лепо дете, погледа га мирно и спокојно, али погледом дужим и дубљим, окрете с |
| едан угао за моје дете.{S} А душе ми је мирно и склонито.{S} Већ ако му се нарав не измени, вер |
| кроз свега њега прелазаше, нечим што је мирно и свечано као онај лик Спаситељев, с којега дуго |
| ?{S} Може ли се књига учити, а да пруће мирно расте у гори ?{S} Сирота ова дечица.{S} Гргуре, а |
| собом, а озго га, из оквира, озбиљно и мирно гледаху дугобради деспот и хилендарски ктитори, с |
| икад оно што је било онда.{S} Онда лежи мирно у гробу заједно са својим прибором, својим предст |
| одушевљења поче попуштати, и он, сасвим мирно и озбиљно, запиткиваше је о покојној учитељци, о |
| ислио, да ће бити доста, рећи ће сасвим мирно и полуочински маленом Гргуру:</p> <p>- Иди, сине, |
| ставила учитељка, сруши се стуб његовог мирног и „вредног живота.{S} Покојница је лебдила над њ |
| столице и широм отвори врата на својој мирној „вселени“.{S} Обојица уђоше скромно; поруменивши |
| ај дан,“ говорила би, „кад ме свештеник мироше".{S} Чешће је ишла и на водице, особито уз посте |
| ше патријархе, узеше све.“ Не остави на миру ни цара Леополда, ни Марију Терезију, ни Јосифа II |
| инђел Каћански.{S} Не остави вам тај на миру ни деспота Ђурђа, ни Арсенија патријарха.{S} Донес |
| S} Рајевима рекосмо, али за оне, који у миру траже хране душама; пријатељима жубора и борбе хар |
| је кроз ту маглу просинула једна јасна мисао, као оно усамљена звезда, кад се о вечери укаже н |
| расти и бујати.{S} Сад му паде на памет мисао: да покрене говор о школи.{S} Сиротан, а радан, д |
| а, он је свагда извршник те дипломатске мисије.{S} Не знање, него умење, окретност његова, осво |
| мудро бити у нас, у Славјанина?{S} Тако мисле Германци.{S} Ми!{S} Слепци, слепци, које треба во |
| орство, маштаније!{S} Да ли је и Гргур, мислећи покашто о њој, осетио и сам сладости од оваких |
| и?</p> <p>— Ја не знам, одговори Гргур, мислећи да тога има само у школи.</p> <p>— Видиш, овако |
| Испративши све то с најлепшим жељама, и мислећи неколико дана готово без престанка о Даници, на |
| авије и спусти у шпаг.{S} Хода по соби, мисли и мисли, прислушне код врата, па како ништа не чу |
| изе доњу усну, метнуо руке назад, ћути, мисли какав мали Гарашанин, и иде један корак назад за |
| час новоме патријарху, час Јелачићу.{S} Мисли и премишља о покрету, о Маџарима, о скупштинама, |
| , бистри планински поточићи.{S} Милан — мисли, Гргур — да ли да кажемо, да наш „благонадежни“ Г |
| ба да зна, ваља много да чита, много да мисли, много да пише и учи.{S} Надрикњига је као и надр |
| за, поче се све већма удубивати у своје мисли, у себе сама, у свој мирни сеоски живот тамо горе |
| ли је помислио Илија?{S} Он обично мање мисли, а више говори.{S} Али се и њему у овај мах нешто |
| “, мишљаше, али се никад не усуди да те мисли пушта и у професорска „сословија“.{S} Ко зна?{S} |
| так, два макар... али ту одмахну све те мисли од себе, окрете се на другу страну, и уморен — за |
| м поњавом, удубио се у своје паучинасте мисли, размишљао о Вертепу, о себи као цару Петру, и о |
| .{S} Гледа у слова, али мање чита, више мисли и осећа.{S} Па тек је нешто текне у срце, задркће |
| спусти у шпаг.{S} Хода по соби, мисли и мисли, прислушне код врата, па како ништа не чује, оде |
| ључем.{S} Сада пуши, хода под стрехом и мисли: бадава му је молити.{S} Да иде у суседну механу |
| д је поред њега.{S} Али он, гледа, туби мисли, па и не зна да има још некога поред себе.</p> <p |
| Сави, па и овом мом матороме баби, што мисли да ће једног дана истесати Душана.{S} Хоћу море с |
| е церемоније у карловачкој цркви, а поп мисли да нема у „христијанству“ ништа лепше, ништа веле |
| га замишљенога господара. </p> <p>Гргур мисли и премишља о својој прошлости; сећа се сваке ситн |
| детињства.{S} А то га сећање пренесе у мисли о учитељу Макси, о школи, о Даници.{S} Што дуже м |
| ловјека</title>, сам самцит, задубљен у мисли, седи својој соби и броји бројанице.{S} Још иста |
| ешљиво...{S} Кад је пуна глава болесних мисли, илузија.{S} Аустрија, Русија — слобода, утопије! |
| мислио.{S} Из малих, бледих, магловитих мисли ничу сјајне и велике.{S} Поступно расте тело, пос |
| риђоше руци.</p> <p>— Шта нисам, јадна, мислила, прихвати брижна Петрија.</p> <p>— Беше мало оп |
| и ли још и сада онако плашљив?{S} Нисам мислила написати плашљив, него: осетљив.{S} Што сам ове |
| нејак.{S} Да су наши велики претци тако мислили, зар бисмо данас били господари у Београду?{S} |
| .</p> <p>— А шта је то нешто ?</p> <p>— Мислим, сејо моја, да би најбоље било да ме се оканеш.< |
| дошли, а вечерас, долетели.{S} Читам, а мислим на вас.</p> <p>— Шта, ви ваљда опет с вашим Доси |
| а помислите само...</p> <p>— Нећу ни да мислим, кад је то јасно као дан.{S} Ја вам и опет велим |
| м неваљалство, каквом равна нема.{S} Ја мислим да се, на жалост, први пут догодило у нашем заво |
| ди да и нас није раселио поводањ.{S} Ја мислим и чекам, разбирам од Степана и од црквењака: е д |
| ш, Гргуре? осече се Ружица.</p> <p>— Ја мислим, да не мислим ништа.</p> <p>— Ништа?</p> <p>— Ни |
| ћом даром.{S} А нисам баш ни празан, не мислим овде, него овде (и ту звекну по ћемеру).{S} Мучи |
| >— Баш ништа?</p> <p>— Баш ништа не; не мислим, али нешто ипак премишљам.</p> <p>— А шта је то |
| жи оштрину својега мишљења.</p> <p>— Не мислим, одговори Даница одлучно.</p> <p>Илију у мало не |
| че се Ружица.</p> <p>— Ја мислим, да не мислим ништа.</p> <p>— Ништа?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— |
| да је оно њезина коса ?</p> <p>— Ја не мислим ништа.</p> <p>— Да шта ти мислиш, Гргуре? осече |
| ве очи.</p> <p>— Е па ја, учитељу, лепо мислим: прави ти, жив ми био, Вертеп као и до сада, па |
| ти.{S} Особито кад се заборавим, па још мислим да сам дете и да идем у школу.{S} Пст!{S} Гргуре |
| набрао чело, скупио смежуране усне, па мислима зашао у ближу и даљу прошлост.</p> <p>Сећа се с |
| шајући и гледећи кроз прозор, пренео се мислима преко Дунава, уз Авалу и Космај, широм по Шумад |
| ојим недовијарним, тако мало докучљивим мислима.{S} Замишљен изашао је из порте, не гледаше око |
| ни гледао за њом.{S} Занимао се својим мислима, својом новом душевном тековином.{S} Отишао је |
| че Петрија.{S} Јако, чоче, да о томе не мислимо.{S} Чисто се плашим...</p> <p>— Плашиш, плашиш. |
| осто није могао да заклопи очи од чуда, мислио је о томе и мислио, па тако, као уморно јагњешце |
| аницу; да је имао Макса још коју ћерку, мислио би да је то старија сестра њезина.{S} Како јој ј |
| , ћутао је и мислио.{S} Смешно је рећи: мислио, али је, ма како нејасно и изукрштано, ипак мисл |
| мех, али плач — готово никад.{S} Кад је мислио, да ће бити доста, рећи ће сасвим мирно и полуоч |
| дашњу своју коншколарку.{S} О себи није мислио; у њему је било пуно идеала, вишег тежења за сре |
| ништа није могао прочитати, ћутао је и мислио.{S} Смешно је рећи: мислио, али је, ма како неја |
| заклопи очи од чуда, мислио је о томе и мислио, па тако, као уморно јагњешце, и заспао.{S} А пр |
| је, ма како нејасно и изукрштано, ипак мислио.{S} Из малих, бледих, магловитих мисли ничу сјај |
| знало погледа.</p> <p>— Знаш ли шта сам мислио?</p> <p>Илија га гледа још љубопитљивије.</p> <p |
| својој кући у село.{S} Уз пут је много мислио о својој тамној будућности, и за чудо, толико га |
| опа-Крстом, уступио Даничину руку — шта мислите коме?{S} Оној савитљивој трсци, човеку без свак |
| о уз директоре и професоре...{S} Па кад мислите дете уписати?</p> <p>— Бога молећ’ сутра.{S} Ал |
| и овака отворена опозиција.</p> <p>— Не мислите? поче он, брзо, брзо смишљајући како да нађе св |
| /p> <p>— Прут је нужно зло...{S} Зар не мислите и ви тако, госпођице? окрете се Даници, намеран |
| м не знађаше шта да почне <pb n="42" /> мислити.{S} Поп је отресао најлепшу здравицу и Књазу и |
| стићем.{S} Ма да још није умео много ни мислити ни осећати, ипак му некако чудновато беше и у г |
| ени усуде се сврх сваке ствари слободно мислити, и све, што чују, да суде и расуђују...</quote> |
| ћу својих пријатеља, својих ближњих.{S} Мислиће он и о себи самоме, али тамо доцније, док се оп |
| ић? костреши се Иван.</p> <p>— А зар га мислиш не бије?{S} Али ко ће, бабо, ућуткати оног пусто |
| емљу.{S} Поседаше на њега.</p> <p>— Шта мислиш, шта сам говорио са овим сељаком? упитаће Милан |
| </p> <p>— Босиљак.</p> <p>— А ти се не мислиш женити?</p> <p>— Не.</p> <p>— Ал’... </p> <p>Хте |
| Ја не мислим ништа.</p> <p>— Да шта ти мислиш, Гргуре? осече се Ружица.</p> <p>— Ја мислим, да |
| то је углачала косу као утијом — зар ти мислиш, да је оно њезина коса ?</p> <p>— Ја не мислим н |
| да и више него цигло један пута.{S} Зар мислиш, да га и сама нећу више пута прелетати очима, пр |
| а прође.{S} Ударише звона, митрополит у митри и одјејанију, а за њим све листом наже у митропол |
| } Тек узео двадесету, кад сам прешао на Митровици.{S} Хтео ме покојни Ђеро и попити, зваше ме и |
| ..ска црква појати као и она Саборна до Митрополије.{S} Сељаци се моле па и намоле, као слаби љ |
| е, како служба прође.{S} Ударише звона, митрополит у митри и одјејанију, а за њим све листом на |
| истом наже у митрополитско двориште.{S} Митрополит се испе на један вис, а народ, као таласи ок |
| ву, у православију! викну богме поп.{S} Митрополит Петар <pb n="38" /> кад узме митру и штаку, |
| вља попа мало као незадовољан.</p> <p>— Митрополит је поп, к’о и ти...</p> <p>— Јес’ чуо, учите |
| челу Хрвата Јелачић-бан, на челу Србаља митрополит Рајачић.{S} Хрвати врве у Загреб, Срби у Кар |
| еч поп.</p> <p>— Па шта би било и да је митрополит!</p> <p>— Знаш митрополит је митрополит... п |
| митрополит!</p> <p>— Знаш митрополит је митрополит... понавља попа мало као незадовољан.</p> <p |
| ећи на свету аукторитет беше карловачки митрополит.</p> <p>Професор Сава извади из долапа некол |
| т, учитељ Макса.</p> <p>— Само је један митрополит у Српству, у православију! викну богме поп.{ |
| директор?</p> <p>— Та није ни директор митрополит, упаде му у реч поп.</p> <p>— Па шта би било |
| било и да је митрополит!</p> <p>— Знаш митрополит је митрополит... понавља попа мало као незад |
| </p> <p>— Јес’ чуо, учитељу, оканимо се митрополита.</p> <pb n="26" /> <p>— А што да га се окан |
| те дозволу да тамо и останем.{S} Ето ти митрополита Рајачића с владикама и архимандритима, са с |
| тратимировићем нит је било, нит ће бити митрополита! удара гласом, већ мало љутит, учитељ Макса |
| замислио, а по глави му се врте некакви митрополити, саборне цркве, Београд, Карловци, нешто ве |
| одјејанију, а за њим све листом наже у митрополитско двориште.{S} Митрополит се испе на један |
| Митрополит Петар <pb n="38" /> кад узме митру и штаку, Боже ме прости, као да је Свети Никола с |
| етронијевић, кнез Милош у Загребу, кнез Михаило у Новоме Саду.{S} Шта се знало, припало се опет |
| ладе и рускога конзула Данилевског кнез Михаило удаљава се од граница, српска влада отвара капи |
| гру с пасуљима, шах-табла која се зове „мицаљица“.{S} На зиду прилепљена нека светогорска икона |
| већ у рукама, ја се нећу <pb n="43" /> мицати из села.{S} Ти си мој давнашњи друг; много смо з |
| адом доле испод Вертепа, па поче одоздо мицати луткама, које су биле на жицама.{S} Гледаоци се |
| азију у Србији, не знати шта је говорио Мицкијевић о славјанским народима, о нама, о нашој наро |
| ном будалом — Клопштоком.{S} Ко мари за Мицкијевића?{S} Та он је Славјанин — шта може мудро бит |
| елени“.</p> <p>— Ја бих тако радо читао Мицкијевића, рећи ће Гргур, који беше у истом заносу ка |
| затворена, заједно са Штуром, Коларом и Мицкијевићем.</p> <p>Сва тројица изиђоше на враташца, к |
| ико жуто брошираних књига.</p> <p>— Ево Мицкијевићех предавања о славјанској књижевности.{S} Не |
| амисли.</p> <p>— Јесте ли слушали што о Мицкијевићу? по дужем ћутању запитаће професор Сава сво |
| ија — колос!{S} Моћна, непобедљива — не миче се!{S} Стоји као и ово Каспијско Језеро, које нику |
| несразмерно великим вратима.{S} Ено се миче једна слика, мали човечуљак у црној хаљини, дође п |
| Јован ухвати за руку.{S} Седи, жено, не мичи се.{S} Кафе има сваки дан... па онда, оче Ароне?</ |
| учитељ Макса навали на њих.{S} Ћуте, не мичу се као слике мраморне, не смеју ни да помисле на т |
| е од воска, забоду носиће у књижице, не мичу се, не дишу.{S} Само по гдекоји из најстаријега ра |
| једно другог за руку, па се с места не мичу.{S} Онако, мало престрављени, укоченог погледа, зе |
| долазе други одлазе, али њих двојица не мичу се са својих позиција.{S} Псалме читају заједнички |
| огласно звонашце, а гледаоци се живи не мичу.{S} А кад стаде звоно, почеше се из углова купити |
| Гргуре! викну она још јачим гласом, не мичући се с камена, на ком се готово врћаше на једној н |
| жем, и суваче окрет’о.{S} Опипајдер ове мишице!{S} Је л’ чврсто, жилаво, као да си камен подвук |
| у себи: да су то „весници новога доба“, мишљаше, али се никад не усуди да те мисли пушта и у пр |
| м стазицом, што правце води у школу.{S} Мишљаше о свом старом учитељу Макси, о учитељци, и о не |
| у Макси, о школи, о Даници.{S} Што дуже мишљаше о себи и њој, све му теже беше, што је узгред н |
| дворишту и суседном ходнику.{S} А да ли мишљаше о ономе што читаше, или су осећања отела мах и |
| и и Милан.</p> <p>Макса не рече својега мишљења.</p> <p>— Знам то добро, знам, осече се зловоља |
| ци, намеран да поублажи оштрину својега мишљења.</p> <p>— Не мислим, одговори Даница одлучно.</ |
| тајати, да према Даници није противнога мишљења.{S} Помисли у себи : „Зађох далеко, дубоко је, |
| у друга и последња година Лицеја, опште мишљење и у наставника и у слушалаца, да је Гргур први |
| е на то, није изјављивао своје противно мишљење.{S} Сад је помишљао у себи: да су то „весници н |
| еците, сви се покоравамо вашем разумном мишљењу... сви... реците...</p> <p>— Било би, било... ј |
| Докоље, господи, <pb n="20" /> забудеши мја?{S} До конца“, или „Вид, слух, вкус, мирис и осећањ |
| ре смрти родити... родити другу Русију, млад, здрав, јуначан народ руски, који ће љубити нас, и |
| де пређе праг и рукова се с Гргуром.{S} Млад голобрад дечко, а на њему нова пешачка униформа — |
| науке били као ја; видео си га како је млад и без браде, али кад стане беседити, ми сви, с вел |
| ете радознало, али мали Гргур, још тако млад и из тако забаченог села као што је његово, не да |
| о озбиљно, нешто велико.{S} Ћутао је, а млада душа његова богатила се, једрала је тим новим ути |
| ма, која се отворише и унутра уђоше оба млада господина, што се дотле одмараху у хладу под брес |
| з прозор у двориште.{S} Видевши ова два млада Српчета, заигра му срце, радост му затрепта на че |
| ава вичу халваџије и кокичари, наша два млада Србина ништа не чују, ништа не виде.{S} Узалуд се |
| собама у семинарији, кад су се наша два млада друга вратила с Калимегдана.{S} Пролазећи кроз Ст |
| школске вратнице и у двориште уђоше два млада господина.{S} Гледају школску зграду, којој су зи |
| есна имена, упитаће Макса, пошто обадва млада господина, понуђена, седоше.</p> <p>— Моје је име |
| узвишено и тронуто:</p> <p>— Ево, моја млада господо.{S} Рекох ли вам ја, ниче семе, које је п |
| Дакле, име јој је Даница...{S} А је ли млада?</p> <p>— Мога доба. </p> <p>— Нашег доба, прекра |
| научио.</p> <p>— Па?</p> <p>— Па, онако млада, па лепа, па паметна, али шта ћеш, кад јој је у г |
| а, не она, која вечном свезом спаја два младачка срца.{S} Крадом је уздахнула, своју преварену |
| видљиве слике, које им загрејаше њихове младачке душе.{S} Гргур лепо види пред собом словенску |
| под школом још и сад тече онако холо и младачки, као кад се оно први пут на њему умисмо.{S} Шт |
| , нежан и благ, пун преданости, али без младачког жара; лице тако лепо, тако невино, али без он |
| штапајући се својом старом палицом, оде младачком брзином доле ка школи.</p> <p>Газда Ивану заи |
| у одавна, неопажени и неуживани, кадили младачку душу његову.{S} Што ли му рука тако задрхта, к |
| западној страни школе.{S} Још се изнад младе горе виђаху полу-светли врхови последњих пера.{S} |
| /> дечицу.{S} Две младе девојчице, две младе Српкињице отишле у башту да наберу цвећа, па пева |
| и невину <pb n="110" /> дечицу.{S} Две младе девојчице, две младе Српкињице отишле у башту да |
| лађани продавци салепа и бозе, све саме младе Рекалије, а међу њима по који мршави Јеврејин бро |
| ола, а ове ће песме остати вазда живе и младе, свеже и росне као што сте данас вас двоје у прво |
| читам само имена : „младеж пештанска... младеж пожунска“...</p> <p>— Доста, доста! пресече га М |
| .{S} Почуј да ти прочитам само имена : „младеж пештанска... младеж пожунска“...</p> <p>— Доста, |
| И за мене и за тебе.{S} Овака честита „младеж српска“.{S} Почуј да ти прочитам само имена : „м |
| у, више сам са собом говорећи:{S} Треба младежи <pb n="134" /> воспитанија и опет воспитанија.{ |
| 21" /> карактеристика овога васпитатеља младежи беше та: шљивовицу никад свога века није окусио |
| иненија.{S} Обојица правослови, обојица млади, обојица твоји коншкулари, обојица просе руку мог |
| и како треба.{S} Зато учите сад док сте млади.{S} Што год не разумете, питајте, па ће се зар на |
| о, ја, писар судски, у Крушевац, а овај млади професор у Крагујевац.</p> <p>Ту Илија погледа зн |
| p>— Куд било, Милане; грехота је, овако млади, па скрштених руку.</p> <p>— Гргуре, да ти једну |
| амакне на чибучић у другој руци.</p> <p>Млади странци, на велико чудо Степаново, не упутише се |
| велику кесу јабука, напунили заструг са младим сиром, извадили из пепела грдну велику погачу, н |
| ишла и на водице, особито уз посте и о младинама.{S} А била је милостива <pb n="50" /> преко с |
| мо слушали, нити читали, одговорише оба младића.</p> <p>— Али смо вас зато кљукали Шилером и Ге |
| ориште уђоше та Јеленина дерладија, два младића висока и угледна.{S} Један плав, сувоњав, плави |
| а се уздржа да не падне на снажно недро младића, који је одавна господар њезинога срца, а који |
| са својим љубимцем, Јованом столаром, а младићи савише доле, Дорћолу.{S} Одушевљени живом бесед |
| <p>После онаких строгих опомена одрасли младићи дуго се не би сетили ни јела ни пића, али у мал |
| велике и дивне земље и градове.</p> <p>Младићи приђоше столу и нагоше главе над раширеном вели |
| и нежна осећања мора да угушује.</p> <p>Младићи положише на сто донесене књиге, па, дватрипут п |
| још видиш у рукама оне големе тојаге, а младо срце не може да одоле зебњи, која мало по мало пр |
| од оног тешког камена, што притискиваше младо срце његово: пред кућом, на једној старој дрвеној |
| , да ће тамо после цркве бити и старо и младо, да ће се пробеседити која паметна или испразнити |
| <l>Показасја краснаја, краснаја,</l> <l>Младог царја во јасли, во јасли.</l> <l>Гдје лежаше при |
| илан даље, мени је милије видети ученог младога Рајића, него четири васеленска патријарха, који |
| им, за срећна пута, комовицу и погачу и младога сира.{S} Беше сунце у велике одскочило, кад је |
| м је прво само — сам, а после са својом младом женом, оплакао сваки овакав тешки растанак.{S} А |
| , и халат и занат.{S} А ко се не учи за младости, у старости ни довека.</p> <p>Деца одоше у кућ |
| фије живота - довољњејше!{S} Кад још за младости тако служи својим користима, ту се није бојати |
| у не налагаше начело уздржљивости према младости, беше готов да их загрли. „Моја лепа и драга б |
| о шта, што не могу да разумем, јер ме у младости нису у школи упутили како треба.{S} Зато учите |
| ај што и зна, без муке нема науке; ко у младости хладује, у старости гладује....</p> <p>— Право |
| лији. .</p> <p>У школској соби спремају младу, облаче јој плавчасту свилену хаљину, па бело све |
| <p>— Још ни прво предавање, а већ хоћеш младу.</p> <p>— Даница ми се јако допада.</p> <p>— Умир |
| атере, а до ње лепушкаста девојчица, ни млађа ни старија од њега.{S} Мали Гргур није никад дотл |
| доле, надали вику халваџије и кокичари, млађани продавци салепа и бозе, све саме младе Рекалије |
| није испела у најлепши сан, који га је, млађанога, крепио до јутрењег звона. </p> </div> <div t |
| јих и родитељских растанака.{S} У своје млађе доба, првих година свога учитељевања, и сам је пр |
| е, једва пренесе водицу по нурији.{S} У млађе доба, друштва ради, пратио би га и учитељ Макса, |
| {S} Поседају око стола прво старији, па млађи, па онда најмлађи.{S} Фамулус, који је у исто вре |
| учитељ Макса сместио у скамије: напред млађи назад старији.{S} У клупи првој до учитељева стол |
| ветије предање, предају стари нараштаји млађим коленима ученичким.{S} После умивања настаје кра |
| „Ево то је твој земљак", рече један од млађих калфа а други што остаде пређе праг и рукова се |
| са својом улогом у даљем животу својих млађих другова.</p> <p>Гргур и Милан сиђоше доле Дунаву |
| ем, прибирам боб и пасуљ, сушим мехуне, млатим их, и зрна остављам за зимицу.{S} Да видиш моје |
| донео у чистој дрвеној стопањи варенога млека и скорупа.{S} Седели су под брестом једно до друг |
| и тамо горе ка његовој кући, сам јој из млекаре донео у чистој дрвеној стопањи варенога млека и |
| е дућани са источном робом, пекарнице и млекарнице, џамије и хамами с кубетима, телалнице и прч |
| необоривом начелу, кава се само меша с млеком о доручку и ужини.{S} Само у та доба латиће се „ |
| велико, него и од оног највећег веће: „многаја љета“!{S} Док је Макса певао а остали му помага |
| је узмете на око, а ви опазите и да има многе нове боре и да су оне пређашње и много тамније и |
| на жита свежена у гувна и виђаху се још многе неовршене камаре снопља.{S} Иза потеса шљивици с |
| title>„Тодора од Сталаћа“</title> и још многе друге, одговори Гргур, гледећи га радознало.</p> |
| смрзнути снег шкрипи под ногама.</p> <p>Многе се куће светле и на баџе им узлеће дим горе у чис |
| ивен пиштољ, који је, полазећи из села, многи собом понео.</p> <p>Гргур беше изузетак; које по |
| пушака, големе ватре светле по кућама, многи је уморан, већ и прилегао негде украј огња.{S} На |
| раха божјега, осећање који многи крију, многи га угуше и постану демони, а многима као добар во |
| итаве таване по висовима и доловима.{S} Многи су путови били завејани или непроходљиви са многи |
| ине јуна завршиће се школска година.{S} Многи, нестрпљиви, већ се и одметнули, отишли у Карловц |
| сти.{S} Идеал су му биле Жирондисте.{S} Многи су га и звали Милан Жирондиста.{S} Идеал му је би |
| и план не мину мимо њих неопажено.{S} А многи су, особито правдослови, још ни у полу не изучивш |
| и дани, слатко као у детињству, зато се многи старци, који раније који доцније, „подете“.{S} Ал |
| августа, битком, у којој се прославише многи, а највише Панта Чарапић, потомак славних наших Ч |
| о, осећање страха божјега, осећање који многи крију, многи га угуше и постану демони, а многима |
| д белога дрвета, па оног иконостаса, са многим иконама и коситерним кандилима, у којима баш у т |
| живих, малених, а коже на лицу ишаране многим ситним мрштинама.</p> <p>Кућица, у којој живљаше |
| саше источни нож у шареним цагријама, а многима, кад бисте опипали појасеве. наишли бисте на не |
| ију, многи га угуше и постану демони, а многима као добар вођ светли кроз све дане превртљива ж |
| утови били завејани или непроходљиви са многих сметова, што се отискиваху са околних брда.{S} И |
| ећао?</p> <p>— Е, сиромах учитељ Макса, много је остарио и оронуо; ја још како тако, али он...{ |
| а што треба да зна, ваља много да чита, много да мисли, много да пише и учи.{S} Надрикњига је к |
| {S} Онда, онда дабогме да ћемо их ређе, много ређе виђати.{S} Али зар да <pb n="52" /> остану ’ |
| ажно била брдилима.{S} Сад је, дабогме, много друкчије, сад сам и много вештија и много снажниј |
| на, ваља много да чита, много да мисли, много да пише и учи.{S} Надрикњига је као и надристолар |
| , па би онда, дабогме да би онда много, много горе било.{S} Зато је добро што сам ја овака, а т |
| ја, онда ће му, чини ми се, бити много, много теже, а ја се некако тешко могу да растанем с они |
| чу.{S}" И ту погачу, рекох јој. „Много, много га поздрави.{S}" Не бери бригу, рекох јој, та ми |
| и, старо и нејако слази ближе к Дунаву, много их је нашло прибежишта у Београду, Смедереву и ос |
| ти из села.{S} Ти си мој давнашњи друг; много смо заједно појели хлеба и соли: сад, сад, пружи |
| есто и мало, и не толико <pb n="116" /> много убаво, опет му се учинило и велико и сјајно, кад |
| тра, сутра, брани се учитељ Макса...{S} Много је горчина, мањих и већих, заслужених и незаслуже |
| а и возили се путем поред Споменика.{S} Много раније испредњачише Гргур и Милан.{S} Милан имађа |
| али сад...{S} Доцкан... врло доцкан.{S} Много се шта поборавило, занемарило...{S} Село, деца, ц |
| народа, да није прута, да није шибе?{S} Много сам о томе расуждавао, прут је храпав пут,али вод |
| главицу, па би онда, дабогме да би онда много, много горе било.{S} Зато је добро што сам ја ова |
| је б....ска у брду.{S} У брдима су села много мања него по питомим равницама, па с тога по више |
| е учеван, да зна што треба да зна, ваља много да чита, много да мисли, много да пише и учи.{S} |
| рану. </p> <p>— Не знаш шта има?{S} Има много.</p> <p>—За тебе.</p> <p>— И за мене и за тебе.{S |
| и свежег цвећа.</p> <p>— Ала у вас има много цвећа! примети мали Гргур, пошто је мало одахнуо |
| , али дрвени кров од срезанога клиса на много места попустио, па овде онде озеленео маховином.{ |
| а ткам ћилимове.{S} Ти знаш како је она много вична у сређивању вуне.{S} Једва чекам први снег, |
| м, пало је много прича, испевао је попа много божићних песама, док се учитељ Макса опет појавио |
| и по свом обичају таре дланове, али сад много живље и одлучније.{S} Гргур се занео и у својој п |
| и остала чељад, па и учитељка, која је много раније дошла, да и она присуствује првој представ |
| Он је ћутао, а она питала.{S} Питала је много, питала је све.{S} А кад је она престала са своји |
| јаче учитељ Макса.</p> <p>— Зато ће је много пећи и жећи на ономе свету...{S} Али се ту попа у |
| је излази да гледа параду.{S} Јутром је много читао и радио, пред вече ходао, а вечером ишао ма |
| али га не беше у селу.{S} Приповедао је много и из своје прошлости, свога ђаковања; али је и Гр |
| овај најскромнији намештај изгледао је много лепши засенут вечерњим сутоном.</p> <p>Изненада с |
| евљавали овим сеоским нектаром, пало је много прича, испевао је попа много божићних песама, док |
| одјаха својој кући у село.{S} Уз пут је много мислио о својој тамној будућности, и за чудо, тол |
| на значи стотину и хиљаду.{S} Кад их је много, можеш коју и побрисати.</p> <p>Махну главицом Гр |
| ад дођу један другом на поседак, говоре много мање него пре, мало политичаре, још мање се диспу |
| је мало и развеселим.{S} Кажу да сам се много променила, али ја ипак још умем по каткад и сувиш |
| аше.{S} Виде да је насео, а већ му поче много до тога стајати, да према Даници није противнога |
| о на каквог паметног и вредног члана из много познијих нараштаја.{S} И наш Илија беше тога рода |
| ого друкчије, сад сам и много вештија и много снажнија.{S} Тамо под зиму, мати ће ме поучити да |
| огледа, погледа још једном, али блаже и много попустљивије, по образима јој се осу румен, мале |
| и да су оне пређашње и много тамније и много дубље.{S} Кад сретнете попа Крсту па га ословите, |
| гоше му утрнуле руке, па му, сретноме и много обрадованоме, припасаше ново „одличије". <pb n="4 |
| многе нове боре и да су оне пређашње и много тамније и много дубље.{S} Кад сретнете попа Крсту |
| је, дабогме, много друкчије, сад сам и много вештија и много снажнија.{S} Тамо под зиму, мати |
| жљивошћу.</p> <p>Гргур је морао много и много приповедати своме негдашњем учитељу о рату, Маџар |
| орти.{S} Мали Гргур изађе последњи, али много пуније душе него што беше пре уласка у порту и цр |
| се, кад би се на увезаној нози појавили много јачи болови.{S} Напољу је од јутрос сијало и жари |
| ечем и ја, онда ће му, чини ми се, бити много, много теже, а ја се некако тешко могу да растане |
| идиш, синко, ја сам човек неук, не знам много књига, али се Доситејевим књигама свако вече по к |
| ском брижљивошћу.</p> <p>Гргур је морао много и много приповедати своме негдашњем учитељу о рат |
| еоским прстићем.{S} Ма да још није умео много ни мислити ни осећати, ипак му некако чудновато б |
| бу и тебе у соби.{S} Читаш ли још онако много?{S} Благо теби кад имаш много лепих књига и добри |
| тих клупа и слушати наук, о ком је тако много слушао од свога оца и од своје матере.{S} Свако ј |
| , да се друговима често чинило, да врло много зна.{S} Своја знања и искуства текао је ван себе, |
| , ја бих с њима врло, врло често и врло много торокала о теби.</p> <p>„Збогом!{S} Ево се већ хв |
| " није смео ни помислити, али је прошло много кратких дана и дугих ноћи, док је кроз ту маглу п |
| да по коју лепу књижицу!{S} Ти си данас много паметнији од мене, знаћеш изабрати, шта би било з |
| но откинуло од њега, да је пошао на пут много уђи и сиромашнији.{S} Окренуо се још једном два, |
| и ветри учесташе отуд с планине.{S} Већ много пријатније у заветрини школској, а у школској соб |
| биље.{S} Ходао је с њом, разговарали су много, о селу, о Београду, о детињству, о школи, о неви |
| ченицима и храбри их.{S} Стало је Максу много муке, док је погодио левом у леви, десном у десни |
| још онако много?{S} Благо теби кад имаш много лепих књига и добрих другова.{S} Ја овде у селу н |
| ву погачу.{S}" И ту погачу, рекох јој. „Много, много га поздрави.{S}" Не бери бригу, рекох јој, |
| олске; а да су речници, ваљало би да су многолисније и дебље.{S} Већ су били скоро пред кућом, |
| е њезин ромон преко шарених, облих, а и многоугластих шљунака.{S} Гледаше и слушаше: чињаше му |
| па све док год нису прешли целе таблице множења и дељења.{S} Затим се појали: тро пари, кондаци |
| с, мирис и осећање“, или „Број којим се множи, зове се множитељ“, или „Стеван Немања имао је тр |
| ање“, или „Број којим се множи, зове се множитељ“, или „Стеван Немања имао је три сина:{S} Стев |
| , трубоју,</l> <l>Возопите со мноју, со мноју:</l> <l>Звезда иде јаснаја, јаснаја...</l> </quot |
| те трубоју, трубоју,</l> <l>Возопите со мноју, со мноју:</l> <l>Звезда иде јаснаја, јаснаја...< |
| недовијаран.{S} Шта му знам...{S} Преда мном трепти једна звезда, а та ме води на ону страну.{S |
| уља и нитков!{S} Пи!{S} Пљуните и ви са мном на тако гадну лаж!{S} Пљунимо!</p> <p>Професор Сав |
| нисте у томе сами самцити, тог је истог мњенија и ваш земљак.{S} И Гргур би хтео и ред у народу |
| то не бих?{S} Чинио сам и туђину, а нек’мо ли теби, који си ми толико пута учинио добра, кад он |
| ог узме у заштиту.{S} А од кога ?{S} Од мог доброг оца, од нашег учитеља, коме смо и ја и ти за |
| шкирић, у ком је погача, одсекла сам од мог првог веза.{S} Како ти се допада?{S} Мати вели, да |
| од си лизао прсте за палачинцима, а гле мог брата јако, сад му је...</p> <p>— Сад му је, сад му |
| је Даница...{S} А је ли млада?</p> <p>— Мога доба. </p> <p>— Нашег доба, прекрасно!{S} Питам те |
| езобразан, какав се још није догодио за мога толикогодишњега директоровања.</p> <p>— А шта ли с |
| трецања...{S} Да изведем на чисто; сума мога програма: живети што лепше и лакше.{S} Доста сам с |
| <p>— Ко се усуди из школске авлије, без мога знања, наглашује учитељ Макса, биће ухапшен!</p> < |
| ца твоји коншкулари, обојица просе руку мога детета.{S} Светуј ми сада шта да радим, који би ви |
| шта би управо било, одговори Макса, не могавши тачно да ока-чествује друштвено стање, које би |
| аче слободно ђаче тако заплашило, па не могавши савладати своје големо незадовољство, мрко погл |
| срце: како је, после толикога растанка, могао проћи поред школе, а не увратити се на часак два? |
| ожићним вечерима дошао у онамошња села, могао је видети најлепши Вертеп, који је те године прон |
| ектор.{S} Да нам је устабаша, не бих га могао подносити, примети мајстор Јован.</p> <p>— Па, го |
| к је на завршетку, више онако кроз зубе могао „секундирати“.</p> <p>Устадоше попадија и учитељк |
| ретка својим родитељима.</p> <p>— Није могао, госпођице.</p> <p>— Није могао ?</p> <p>— Јер ле |
| >— Није могао, госпођице.</p> <p>— Није могао ?</p> <p>— Јер лежи.</p> <p>— Лежи? </p> <p>— Рањ |
| и се у мапу Европе, на којој ништа није могао прочитати, ћутао је и мислио.{S} Смешно је рећи: |
| примио у се причест.{S} Дуго после није могао отворити уста да узме нафору, коју је по причешћу |
| едни на ниже други на више, просто није могао да заклопи очи од чуда, мислио је о томе и мислио |
| а језику, али си му је тим разговетније могао читати у очима.</p> <p>Али мала девојчица, која в |
| око певнице и очитао „Оче наш“, није се могао сит да нагледа оних лепих дрвених сводова од клис |
| и све већма и већма у ватру; по вама би могао завод и изгорети; вас се све то ништа не тиче; ви |
| вечерњи, кад оставим рад.{S} Кад би ми могао испратити овда <pb n="97" /> онда по коју лепу књ |
| д сам, после једног сата, отишао, нисам могао ни до врата, народ прекрилио и саму порту.{S} Али |
| на браћа, један народ.{S} Ја сам и тамо могао бити и учитељ и свештеник, али ме повукло срце ам |
| ло ниси радознао, ето, то ја већ не бих могао.{S} Отвори де!{S} Подвуци ево овде прст, ево овде |
| , већ беше у соби полумрак, да се једва могаху распознати слова у књизи.{S} Гргур запали свећу |
| оњу је, па сељаци, које сусреташе, и не могаху видети, колико је личан и виђен растом, али се т |
| > <p>Паде сутон да се у дворишту већ не могаху распознати дудови од липа.{S} Поред школске огра |
| има, пао сутон, полусумрак, да се једва могаше разазнати стари школски орман за књиге од оне ве |
| оздрави Гргур, окрену коња, па што игда могаше уз брдо.</p> <p>А Степан поново припали лулу, па |
| сачустљиво, више зачуђено.{S} Као да не могаше ни да докучи, откуд толике сузе, што тако крупне |
| ник и тако даље“</p> <p>Ни поп Крста не могаше даље, а већ о учитељу Макси и да не говоримо.{S} |
| ога...</p> <p>Али брат Иван већ више не могаше ни једне.</p> <p>Гргур га гледаше и чуђаше му се |
| ане цркве.{S} Кад беше у порти, дуго не могаше да се прибере.{S} У души му и свечано и слатко, |
| на тишина, а особито мали Гргур дуго не могаше да размрси нова укрштена осећања, која навалише |
| S} Гргур је гледаше и гледаше, чисто не могаше да скине ока с ње, вазда би је гледао; чињаше му |
| а, па...</p> <p>Али ту већ стари учо не могаше даље, облише га сузе, и попу се очи наводниле; с |
| p> <p>А кад поче вечерња, мали Гргур не могаше да се наслуша читања и певања.{S} Чудио се попу, |
| едњем поласку опраштао с њоме, једва се могаше отрћи од школских вратница, и кад је већ морао п |
| о за мене, шта бих ја, у мојој пустињи, могла разумети.{S} А ја ћу ти, у замену, послати по кој |
| свију обстојателстава, која би пагубно могла содјејствовати.{S} Прва је регула, руководити их |
| ећи мало заплашено, тако да се је једва могло на крају чути: и донесех му дар : измирну!</p> <p |
| иво да се подвргне обичају.{S} Да му је могло бити, он би и своје село, заједно с црквом и школ |
| е, прозоре и сводове; пели се гдегод се могло доспети.{S} Отац Арон набра невена између камења, |
| ња далеко, а већ по парохијском послу и могло би се.</p> <p>"Па како тамо живите?{S} Молим скин |
| а видео.{S} Ако зашто и наше дете не би могло бити поп или капетан?{S} Истина су и капетани дан |
| /p> <p>— Ама све као што би се пожелети могло; само ми је жао, што сви отуд нисте овамо на моје |
| већ био постао нестрпљив, кога је увек могло да раздражи Илијино мешање у свашта, и у ствари к |
| мало изведу.{S} Да иду, али што раније могу, на Авалу.{S} Тамо ће и ручати, провести део дан.{ |
| а и соли: сад, сад, пружи ми руку... не могу без тебе.{S} Обадва да оставимо кости овде, да нас |
| овезу и формату веће осмине знате да не могу бити школске; а да су речници, ваљало би да су мно |
| а не умем да знам; ја, брате, нећу и не могу ништа да разумем.{S} Све је добро, све је лепо, ал |
| бична и неодлучна да ни један цветак не могу да одвојим од других, сви су ми једнаки, сви драги |
| руке.{S} Али има доста што шта, што не могу да разумем, јер ме у младости нису у школи упутили |
| } Жао и Гргуру и Даници, што вечерас не могу и они са осталом дружином, погледаше „молебно" у у |
| рут.{S} Па не знам ни сама, како још не могу да се одвикнем, да заборавим своје ђачко доба: дет |
| у прутови у школама излишни, да се ђаци могу учити без боја.{S} Мој се отац јако постарио, али |
| много, много теже, а ја се некако тешко могу да растанем с оним, што ми је негда било драго, шт |
| , док нам кава није стигла. — Па то још могу и ја имати белаја са тим вашим директором.{S} Знат |
| е.{S} Па онда је стао на траву, која се модраше дуж обале с једне и друге стране, гледаше у бис |
| ш ме, Саво, бити по ушима са тим твојим модрим патлиџанима ?{S} Увек си био онако, онако.... а |
| асмеја.</p> <p>— Па ђувече од црвених и модрих патлиџана?{S} Ево како се то готови...</p> <p>— |
| имегдан, који онда беше обрастао густом модрозеленом травом.{S} Леп јесењи дан, сунце сија као |
| читам на глас, узалуд, чини ми се: њене модроплаве очи вире иза ситних слова, па ме маме, па ме |
| лите ево овде на моје место. — Макрена, можда господин није још ни вечерао...</p> <p>— Молим, м |
| ти већ писати.{S} Надај се.{S} Ко зна, можда ћеш ти данас сутра бити и у Београду.{S} Ствари и |
| ас вас двоје у првоме цвету.{S} Ко зна, можда ће се и из вас... зли ништа, ништа ; ни сам не зн |
| но, а није ни лакше.</p> <p>— Лакше је, можда и против своје воље упаде му у реч Даница.</p> <p |
| смо почели заводити којекакве западне, можда римокатолическе измишљотине...</p> <p>— Какве рим |
| Гргуре, умео и замислити.{S} Али би се, можда, ја онда понела, па бих дигла главу као пауница, |
| <p>— Волим, рече Гргур доста нагло, и, можда у тај мах први пут, насмехну се с пуно задовољств |
| евидљивог анђела, који га дотаче, који, можда без престанка, лебди над његовом сиротанском соби |
| Гргуре?{S} Идеш ли у цркву?{S} Или си, можда, у том великом свету и заборавио како се моли Бог |
| >Можда би Милан имао шта и приговарати, можда би га, с гледишта своје политике, и одвраћао, да |
| е матере па би чисто и он даље потоком, можда би га добар и милостив одвео до самих ливада, што |
| простих аукторитета, али је опет зато, можда махинално, љубио владике у руку и скидао капе сви |
| {S} Професор оде горе у варош, у шетњу, можда да се узгред види и са својим љубимцем, Јованом с |
| } Свет се тужи, и ја грешна радујем се: можда ће Гргур писати, да види да и нас није раселио по |
| Враћајући се школи, била је замишљена; можда први пут у свом малом веку беше зловољна и тужна. |
| рви људи.{S} Ко ти беше отац Доситејев; можда му се једва знађаше име у Чакову?{S} А његов син |
| ави нов косовски марш — и то не иде.{S} Можда ће љубавна песма наћи одушке заптивеним врелима?{ |
| <p>„Да ти нисам већ постала досадна?{S} Можда сам ти данас и сувише торокљива, више него што би |
| професорска „сословија“.{S} Ко зна?{S} Можда има протосинђел и право?{S} Узме табак чисте харт |
| ламтеше.{S} Чега ли се срећан сетио?{S} Можда свога ђаковања у Пожуну, у Ђуру, у Пешти ?</p> <p |
| <p>— Не знам.</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Можда и лажем.</p> <p>— Зар ти ниси видео ону што успиј |
| к, мој другару, ово ти је писмо прво, а можда и последње.{S} Ја нисам крива, што нисам остала, |
| приповедају сладости које се сањају, а можда и уживају, у тим забрањеним рајевима.{S} Рајевима |
| био, то те се ништа не тиче.</p> <p>— А можда ме се и тиче.</p> <p>— Тебе ни најмање.</p> <p>— |
| нас се тако дуго не сећаш.{S} Или ти је можда Београд тако прирастао за срце, да си и заборавио |
| му...{S} Хасо умакну, онај други још је можда на калдрми...{S} Чујеш ли, Гргуре, с Турцима се н |
| строгога лика учитеља Максе, и он би се можда мало раскалашио, угледао на своју лепу царицу.{S} |
| и га Максо, сркнувши мало из чаше... ви можда и не слутите, али, шта ћу, кад осећам ја.{S} Ниса |
| десној сам професор Сава.{S} Док се он можда бави у школи, уђимо, на прстима, у ту његову отво |
| у се наводниле сузицама.</p> <p>— Ја ћу можда још данас с Пауном у село, а ово ти је од јако ме |
| ш за дело прочитати сваку речцу; ко зна,можда и више него цигло један пута.{S} Зар мислиш, да г |
| ја, Милане сутра полазим, сутра!</p> <p>Можда би Милан имао шта и приговарати, можда би га, с г |
| .</p> <p>— Хвала, хвала мајстор-Јоване, може се трпити.{S} Питате, како ми тамо живимо ?{S} Ево |
| чкој спаваћој соби; још је дете нејако, може се престравити.{S} Намести му на кревету ниже свој |
| професори тако строги и неумољиви ?{S} Може ли се књига учити, а да пруће мирно расте у гори ? |
| ицкијевића?{S} Та он је Славјанин — шта може мудро бити у нас, у Славјанина?{S} Тако мисле Герм |
| али баш јој <pb n="95" /> се види да не може.{S} Каткад се и потужи, а ја је разговорим и поуте |
| кама оне големе тојаге, а младо срце не може да одоле зебњи, која мало по мало прелази у страх. |
| </p> <p>— Не свиди ти се никако?.. и не може ти се свидети, поче Милан мало подсмешљиво...{S} К |
| острани Банат.</p> <p>Свештеник Арон не може да одвоји ока од српских крајева, који се виде с ј |
| е, тако ти то иде на овоме свету, сваки може бити чувен и велики, ваља само присести, па опљуну |
| ко ћеш баш ни самог директора... шта ми може директор?</p> <p>— Та није ни директор митрополит, |
| о не отвара.{S} Премишљају ђаци, шта то може бити, кад ето ти међу њих учитеља: „Паун Милетић, |
| тоји пред кућом и пита Петрију: „Шта то може бити?“ Петрија се труди да докучи право предсказањ |
| ="84" /> професор?{S} А ко зна, шта још може бити од овога ђиде!</p> <p>— Још можеш и ђемије ву |
| и морала Црна Гора изгубити Боку, да је можемо дати на поклон ћесару?{S} Тако хтео Немац, тако |
| смо на раду од јутра до мрака, па и не можемо бити тако чисти и лепи, као ви, који живите само |
| и стотину и хиљаду.{S} Кад их је много, можеш коју и побрисати.</p> <p>Махну главицом Гргур па |
| с поштовањем је спусти на сто.</p> <p>— Можеш, ако хоћеш; али ја, никад ни до века.{S} Враг ме |
| д овом божјом звездом; жилав, а опет га можеш и ’вако и 'нако.{S} Само са њим лепо, низ длаку, |
| ни.{S} Отац ми је узео ново вито, па да можеш видети само, како, каткад по читаво по подне, суч |
| ..{S} Рекох ти, да сутра полазим.{S} Не можеш писати, незгодно ти је.{S} Добро, казуј, побележи |
| ало и близу и далеко.</p> <p>— Свега се можеш одрећи?</p> <p>— Свега.</p> <pb n="147" /> <p>Грг |
| </p> <p>— Ево, бележим!</p> <p>— Даници можеш рећи и да сам рањен.</p> <p>— Дакле, име јој је Д |
| овали.{S} Немој никад да се лењиш ; што можеш вечерас, не одлажи за сутра.{S} Увек имај на уму |
| ш може бити од овога ђиде!</p> <p>— Још можеш и ђемије вући, рећи ће му Милан.</p> <p>— А што н |
| t Jovi, non licet bovi </foreign></hi>! мој добри протосинђелу!{S}" Промрмљавши то, полуљутит С |
| моје лехе, моје патлиџане, моје лукове, мој кромпир — све кућице у правилним редовима, шта пута |
| ан бити довољан, достижан.{S} Данас је, мој драги мајстор Јоване, толико квара међу људима, да |
| ам се то допада ?</p> <p>— Богме ми се, мој добри попо, то баш ни мало не допада.{S} Па шта учи |
| жај, па онда сањај колико ти срце иште, мој добри Гргуре...{S} А како стојиш с парама?{S} Без њ |
| и.{S} Без писмена ни рођеном оцу; теби, мој добри Грго, верујем, верујем више но самоме себи.</ |
| ојати да...</p> <p>— Та не бојте се ви, мој драги пријатељу.{S} Зато је Бог створио уз директор |
| ку; и право имају. “</p> <p>— Хај, хај, мој драги Доситије, уздахну мајстор Јован, као да смо т |
| а другари су као и родови.{S} Али ипак, мој другару, ово ти је писмо прво, а можда и последње.{ |
| и мајка ти се брине, па и твој учитељ, мој отац, мршти се и срди на тебе, кад год му се они си |
| школи и у цркви.</p> <p>„А мајка?{S} О, мој добри Гргуре, како се сва охладим, кад на мајку, па |
| , слуге, робови!{S} Јеси ли ме разумео, мој добри Гргуре?</p> <p>Гргур га гледаше, ћуташе, и гр |
| ше полутужно:</p> <p>— Све је то једно, мој добри попо, а тамо, а овде!{S} Сви смо једна браћа, |
| пробуди, оде из куће.{S} А сад шта ћеш, мој весели Иване?{S} Ту су му се опет очи замаглиле, ду |
| као Дечани, као Студеница.{S} Да видиш, мој добри попе, да се и тамо говори и пева, исто као и |
| и лепша, него што би ти, <pb n="98" /> мој добри Гргуре, умео и замислити.{S} Али би се, можда |
| шни, да се ђаци могу учити без боја.{S} Мој се отац јако постарио, али духом није клонуо; још ј |
| ем месту свога великога стола.</p> <p>— Мој брат дође да мало види Београд, поче Сава.</p> <p>— |
| м директором.{S} Знате, деца су деца, а мој Милан, да ми га Бог поживи, мало је хитлен, понеста |
| тим селима.{S} Шума, ливаде, потеси, па мој красни врт, све то пири и мири, све те освежава, по |
| та ли ће од свега тога бити, Боже, Боже мој?.{S} Да је ко у тај мах прошао близо поред њега, чу |
| ст, неслога.{S} Шта би било... ох, Боже мој, чисто не смем ни да изустим ту једну реч: слога!{S |
| а ја се сећам нашега детињства.{S} Боже мој, како журно дани пролазе; веруј ми, Данице, као да |
| купци из свију крајева Српства.{S} Боже мој, рекох у себи: ко не би био Србин, кад нас је Госпо |
| исто срце заигра, подмладим се.{S} Боже мој, покојни Марко устабаша, Бог да му душу прости, уди |
| не стоји, него се окреће.</p> <p>— Боже мој, и то су већ оварисали, продужава Милија своје чуђе |
| брат-Ивану уставише речи у грлу. „Боже мој, ко ли ће то жив дочекати“, помисли у себи. „Да ли |
| собом и против твоје воље.</p> <p>„Боже мој, Гргуре, ја теби пишем, а Бог зна, како је с тобом |
| ће опет дежмекасти господичић, а ово је мој и Гргуров друг, мајстор-Јованов <pb n="128" /> син |
| ми данас у томе попузнули.{S} Колико је мој професор Сава седео без <pb n="64" /> службе, док с |
| како ти се свиди моја политика, брајане мој?{S} Реци, како ти се свиди?..</p> <p>— Не свиди ми |
| една али голема.{S} Био сам ти, брајане мој, у неку руку будала.{S} Помисли само: био сам ти се |
| ве наше знање.{S} Ја не знам, кад ће се мој отац одучити од ове своје строгости ?{S} Јесу ли и |
| /p> <p>— Не брини се, газда Иване.{S} И мој је син свршио школу код велике цркве, па сад, како |
| видео кадгод нулу?</p> <p>— Лулу?{S} И мој баба....</p> <p>— Није лулу, него нулу.{S} Погле са |
| ла, говори свештеник Арон, седосмо ја и мој црквењак, и тек трећи дан пред залазак сунца, стиго |
| <pb n="43" /> мицати из села.{S} Ти си мој давнашњи друг; много смо заједно појели хлеба и сол |
| ак да ти пишем, свет је свет, али ти си мој мио другар, а другари су као и родови.{S} Али ипак, |
| а и осим њих.</p> <p>— Ваљда као што су мој отац и професор Сава?</p> <p>— Јест, као они, Милан |
| овски, примети мајстор Јован.</p> <p>— „Мој синко, прошла су она глупа и слепа времена, кад се |
| ргур почне мало тишим гласом:</p> <p>— „Мој синко!...“</p> <p>— Вели исти игуман хоповски, прим |
| , како лепо миришу; ти си им била мати, моја драга Данице.{S} Чуваћу их брижљивије него ону нег |
| викну узвишено и тронуто:</p> <p>— Ево, моја млада господо.{S} Рекох ли вам ја, ниче семе, које |
| ати.</p> <p>— Шта се и шта не би хтело, моја драга госпођице, али шта ћемо, кад не дозвољавају |
| и јој се да чује његов глас: „Лаку ноћ, моја Данице!"</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| еља Максу.</p> <p>— Госпођица?</p> <p>— Моја кћи. одговори Макса.</p> <p>— Даница, ако се не ва |
| пта:</p> <p>— Све?</p> <p>-— Све, драга моја Данице.{S} Ето ми је дваест две, и тако се осећам |
| ми се наша колиба, па покојни отац, па моја стара мајка, па, па...</p> <p>Али ту већ стари учо |
| говор мала Даница; ово је наше, ово је моја мати садила.</p> <p>Ту се саже и узабра неколико с |
| у их одвести господину директору, то је моја ствар, то ће ићи лако; ама јеси ли се побринуо за |
| /p> <p>— Најзад како било, Илија; то је моја ствар.{S} Одмах ћу писати оцу... још до зиме...{S} |
| под Турском...{S} Но, како ти се свиди моја политика, брајане мој?{S} Реци, како ти се свиди?. |
| ева јако и сложно:</p> <quote> <l>Стопи моја направи, направи </l> <l>По словеси твојему, твоје |
| р ће бити мали цар Петар, а ти ћеш бити моја мала царица.</p> <p>Даница се насмеја, па поче нан |
| е дам се ја од вас за нос вући, господо моја, разумите ме, не дам се за нос вући!</p> <p>Тако ј |
| а с врло важним лицем.</p> <p>— Господо моја, јесте ли чули за скандал који се у заводу догодио |
| шта је то нешто ?</p> <p>— Мислим, сејо моја, да би најбоље било да ме се оканеш.</p> <p>— Хтео |
| га" се морамо одрећи, „свега“.{S} Мајко моја, мајко; опет ти се враћам тако худа, тако сирота.{ |
| S} Ко вам вели то ?{S} Лаж, лаж... децо моја, лаж!</p> <p>Ту добри наставник плану, скочи са ст |
| ема младости, беше готов да их загрли. „Моја лепа и драга будућности српска !“ тако нешто кликн |
| {S} Да видиш моје лехе, моје патлиџане, моје лукове, мој кромпир — све кућице у правилним редов |
| ављам за зимицу.{S} Да видиш моје лехе, моје патлиџане, моје лукове, мој кромпир — све кућице у |
| ... знам ја тебе и твоје срце.</p> <p>— Моје срце?</p> <p>— Твоје као и моје.</p> <p>— Илија, г |
| а господина, понуђена, седоше.</p> <p>— Моје је име Илија, почеће опет дежмекасти господичић, а |
| за вас све, зар ће бити иједан угао за моје дете.{S} А душе ми је мирно и склонито.{S} Већ ако |
| момком ишао...{S} Изволите ево овде на моје место. — Макрена, можда господин није још ни вечер |
| ми је жао, што сви отуд нисте овамо на моје ритопечко.{S} Али, Боже здравља .{S} Молим вас узм |
| најут</hi>: аз јесам цар јудејски, и од моје деснице <hi>свја</hi> земља да трепти <hi>со страх |
| ла, изађи у трем, па ћу ти показати обе моје кокице.</p> <p>Још су се неколико тренутака позаба |
| ањала, ја бих ти, Гргуре, поклонила све моје цвеће, сву моју баштицу, заједно са оградом и оним |
| седишта.</p> <p>— Но, како вам се свиде моје нове ципеле?{S} Гледните само, кад избацим ево ова |
| а и она последња песма <title>Упованије моје отац</title> и пођоше напоље, он још једном поглед |
| ропадне човек прегалац.{S} Учи се, дете моје, и владај се добро, онако како те старији буду све |
| бор, у Стари Влах.</p> <p>— Видиш, дете моје, рече Иван, показујући руком на ове вечите путнике |
| да ће доћи... једва промуца; је ли дете моје, да ти никад нећеш оставити свога...</p> <p>Али бр |
| а длана кљуцају.{S} Кокице моје, кокице моје! викнем кад јутром стрчим у ходник, а а оне око ме |
| а оне саме са длана кљуцају.{S} Кокице моје, кокице моје! викнем кад јутром стрчим у ходник, а |
| ила сам сунцокрет, већ је израстао више моје главе, још који дан, па ће своје златне круне пови |
| ти, у замену, послати по који цветак из моје баштице.</p> <p>„Да сад, Гргуре, видиш моју малу б |
| p> <p>— Моје срце?</p> <p>— Твоје као и моје.</p> <p>— Илија, говори мало озбиљније, ја још до |
| а, имали бисмо и више.</p> <p>— Ја имам моје кокице, обе беле, па питоме.{S} Зовнем их само : т |
| м у ону собицу до кујне, па растрговчим моје лутке, са свима њиховим рпама и крпицама.{S} Ето к |
| азао.</p> <p>— Да се ниси уплашио, чедо моје? пита брижна мати.</p> <p>— Па Бога ми, мајко, беј |
| сада шта да радим, који би више усрећио моје дете:{S} Милан или Илија?</p> <p>Гргур још не диже |
| ст, школа, црква, све.{S} Нећете заћи у моје године, а све ће...</p> <p>Али ту раздрагани профе |
| од двери сијну већа светлост, а кроз њу моје селанце тамо у Крајини, у кршној, горовитој Лици.{ |
| а Даница.</p> <p>— Ти си била и остајеш моје дивље пиле.</p> <p>Ту је, расрђену, учитељ Макса, |
| и зрна остављам за зимицу.{S} Да видиш моје лехе, моје патлиџане, моје лукове, мој кромпир — с |
| } Другова свуд на мали прст.{S} Збогом, моји мудри философи, и Илија има своју философију.{S} В |
| ежним танким гласом:</p> <p>— <quote>Да моји једноплемени усуде се сврх сваке ствари слободно м |
| „вселена“.</p> <p>— Не бојмо се, драги моји ученици, не бојмо! продужи Сава у истој свечаној р |
| а од свију, што вас је год, жутокљунићи моји.{S} Каже мени, али шта нас се тиче ко је казао, ка |
| не, позови га к мени.{S} Мора ручати за мојим столом.{S} Ја волим певање.{S} Кад видим кога да |
| Максо, да проведеш бар једну ноћ и под мојим оџаком, да видиш и тамошње Србе — све чисто Немањ |
| Не смем, не смем се огрешити.{S} С овим мојим окорелим чизмама не смем у толики ризик.{S} Зато, |
| ожну бележницу.</p> <p>— Отиди или пиши мојима у село, да сам... не, не... да сам потпунце здра |
| е него сасвим остарим, походићу гробове мојих родитеља, да се онде помолим, да им благодарим за |
| аст!</p> <p>— Сит сам ја свију власти и мојих и твојих, на част ти све!</p> <p>— А што ће мени |
| неће уживати не знам шта, али како буде мојој деци, онако и њему.{S} Што једем ја, јешће и он.{ |
| ати, шта би било за мене, шта бих ја, у мојој пустињи, могла разумети.{S} А ја ћу ти, у замену, |
| им му ја.</p> <p>— У вашој глави, ал’ у мојој не.{S} Та помислите само...</p> <p>— Нећу ни да м |
| је да су преко четрдесет дана гладовали Мојсије на Гори Синајској и Илија бежећи по пустињи, ал |
| b n="60" /> хоћу да ме слуша као ода, а моју домаћицу као своју матер, твоју Петрију!</p> <p>— |
| итељ, он је душепопечитељ. </p> <p>— За моју душу не треба нико да се пече, говори мало јаче уч |
| жио сам.</p> <p>— Па ми лепо поздрави и моју другарицу.</p> <p>— Другарицу? упита Илија радозна |
| од слова до слова: па „пољуби у руку и моју добру учитељку“... молићу где је госпођа?{S} Сигур |
| ачко, али ја не хтех остављати школе ни моју десну певницу.{S} Сваки се роди за нешто, а ја осе |
| ам поздраве.{S} Дозволите ми да извадим моју бележницу.{S} Гргур је још у Војводини. ратује.{S} |
| , Гргуре, поклонила све моје цвеће, сву моју баштицу, заједно са оградом и оним великим лонцем |
| <p>— А шта велим ја?</p> <p>— Ти вређаш моју власт, а власт је власт!</p> <p>— Сит сам ја свију |
| баштице.</p> <p>„Да сад, Гргуре, видиш моју малу баштицу пред кућом.{S} Знаш ли, кад ти оно да |
| е и моле.{S} Не помаже доказ, не помажу молбе. „Зар ми нисмо српски народ. зар не смемо ни живе |
| на Саборна до Митрополије.{S} Сељаци се моле па и намоле, као слаби људи једни долазе други одл |
| о па и прошло.“ Наши доказују, говоре и моле.{S} Не помаже доказ, не помажу молбе. „Зар ми нисм |
| у и они са осталом дружином, погледаше „молебно" у учитеља Максу, али један његов поглед беше д |
| кад мислите дете уписати?</p> <p>— Бога молећ’ сутра.{S} Али да, ја вам се и не похвалих, госпо |
| Пусти ме, попо, пусти да се изговорим, моли га Максо, сркнувши мало из чаше... ви можда и не с |
| у том великом свету и заборавио како се моли Бог?{S} Али, имаш право да ме удариш по устима; зн |
| легне, смерно стане пред „Распетије" и моли се Богу.{S} Тако је било доба, а он беше продукт с |
| аборавим своје ђачко доба: дете плаче и моли се у школи, а ја сва претрнем за разбојем, па се п |
| и кад је пред легање стала пред икону, молила се Богу само за њега.{S} У дубини своје чисте ду |
| си свећу, да легне.{S} Али га је Даница молила, да је остави.{S} Седела је за столом, плела, и |
| десет пута прочитам.{S} Али, пре свега, молим по једну.</p> <p>Пошто учинише пристојну пажњу и |
| нас професора...</p> <p>— Али остав’те, молим вас, ви нашу солидарност на страну: расправићемо |
| лиром у десници руци.</p> <p>— Реци ми, молим те, докле ћеш пиљити у ту књигу? најзад се осече |
| није још ни вечерао...</p> <p>— Молим, молим не трудите се: <hi>абије</hi> идем с вечере...{S} |
| укама, а најтупље орудије...{S} Узмимо, молим вас, шта би било од деце, од народа, да није прут |
| е?{S} Просто би скапали.</p> <p>— Зато, молим вас, прихватите ову већу чашу, понуди га Јован, к |
| је ритопечко.{S} Али, Боже здравља .{S} Молим вас узмите да испразнимо још по једну две, док на |
| ту гдегод Србија, или српски народ.{S} Молим вас разгледајте, разгледајте добро; ја' ту видим |
| би се.</p> <p>"Па како тамо живите?{S} Молим скините горњу хаљину.</p> <p>— Хвала, хвала мајст |
| осподин није још ни вечерао...</p> <p>— Молим, молим не трудите се: <hi>абије</hi> идем с вечер |
| исте се и сами мало насмејали.</p> <p>— Молим, служите се, док се вино није угрејало.{S} Па, ак |
| а“, поче опет онај дежмекасти.</p> <p>— Молим за ваша чесна имена, упитаће Макса, пошто обадва |
| претрнем за разбојем, па се прекрстим и молим да га Бог узме у заштиту.{S} А од кога ?{S} Од мо |
| Све ћу поздравити.</p> <p>— Ја те лепо молим.</p> <p>— Кажем ти: све.{S} Ма како било, сврнућу |
| вићемо је кад будемо доконији.{S} Него, молимо вас, кажите нам, шта се то догодило, те да знамо |
| код куће договорих с газдарицом, да те молимо да га примиш ти у твоју кућу.{S} Заправо да ти к |
| и друге пригодне песме црквене, па онда молитве.</p> <p>Пре него што се пође, устану сви, ућуте |
| С љубезним поздравом ваш доброжелатељ и молитвеник и тако даље“</p> <p>Ни поп Крста не могаше д |
| акој соби гори по једна воштаница; пред молитвеним иконама два коситерна кандиоца, а ватра у ку |
| и готово никад није приступио вечерњој молитви, а да се није наравнао са својим мањим или већи |
| сан шаптала своју обичну <pb n="142" /> молитву, желела је најлепшу срећу, свако земаљско добро |
| с јаче час слабије чујаше, а он, свршив молитву, и даље замишљаше себи срећу, којом би, да, је |
| азао да сагну главе и очитао им покајну молитву.{S} Сви га пажљиво слушаху, гледајући у његову |
| први у селу, али још ни довршио јутрењу молитву, а већ се кава пуши на столу.{S} Недељом се жур |
| разе, а ја се прекрстих и у себи очитах молитву за „побједу и одољеније“ српскога оружја.</p> < |
| хода под стрехом и мисли: бадава му је молити.{S} Да иде у суседну механу на једну грку, турск |
| S} Али шта му знам, пишем, а Богу ћу се молити да те затекне здрава и онако добра, <pb n="93" / |
| ?{S} Ако не ти њих, богме они тебе неће молити.{S} Време је време, ветри, <pb n="121" /> брза, |
| су гости догађај...{S} Али, лепо ћу вас молити, где се Гргур налази?</p> <p>— У Томашевцу.</p> |
| пољуби у руку и моју добру учитељку“... молићу где је госпођа?{S} Сигурно се налази у кући?</p> |
| адоше, падоше,</l> <l>И Богу се молише, молише;</l> <l>А цар Ирод смути сја,</l> <l>Јерусалим с |
| колена падоше, падоше,</l> <l>И Богу се молише, молише;</l> <l>А цар Ирод смути сја,</l> <l>Јер |
| у, а Циганин скине мастан фес и заокупи мољакати да му дате десетпарац.</p> <p>— Ехе, и сам сам |
| оглашаваше вечерњу.{S} Он се прекрсти, мољаше се с пуном преданости своје чисте душе, па у сво |
| ом никакву службу не бих дао, ником, ни мом рођеном оцу, док не поднесе уверење да је ма годину |
| се чудим оном професору Сави, па и овом мом матороме баби, што мисли да ће једног дана истесати |
| долазе кући другдан до поноћи.{S} Сваки момак добије у подне по литру вина, а мајстор Јован исп |
| .{S} Мајстор Јован живео је по њему као момак по Банату и Ердељу и на њега се навикао као какав |
| рибележио сам баш његове речи: „Поздрав моме старом добром учитељу Макси, па поздрав матери и о |
| Ако одеш до села, спусти се и до школе моме старом учитељу.</p> <p>— Макси ?{S} Добро, забележ |
| зјављено.{S} Братско поздравље читавоме моме народу, свештенству једне и друге вере, званичним |
| ај, па му радња никад боље.{S} Али, ево момка.{S} Дела, љубаве ти, ракију па каву.{S} Тако.{S} |
| <pb n="65" /> ћу?{S} У кафану нисам ни момком ишао...{S} Изволите ево овде на моје место. — Ма |
| зницима у подне печење, а <pb n="62" /> момци увече немају вечере, која им је у осталом са свим |
| очита се опет <title>„Оче наш.“</title> Момци рекоше мајстору: лаку ноћ, па одоше.{S} Док је ма |
| па до њега ћерка Ружица, с леве стране момци, којих је вазда имао тројицу.{S} Шегрт је помагао |
| ошао!{S} Приђи ближе овамо.{S} Клупицу, момче!{S} Седи!</p> <p>Деца га пољубише у руку.</p> <p> |
| b n="58" /> ја Бога ми сметох с ума.{S} Момче, каву и ракију!{S} Па, газда Иване, шта си наумио |
| аву.{S} Тако.{S} А вама децо?{S} Трчдер момче тамо преко пута, па донеси два врућа сомунчића.</ |
| м... ова стара бесвесна Русија лећи ће, мора лећи у гроб, али ће она пре смрти родити... родити |
| овој сеоској пустињи.{S} Што мора бити, мора.{S} Она је послушно и присебно дете, Бог ће је сву |
| ад се из потока пење горе десно шумици, мора се проћи на Здравковића куће.{S} Здравковићи су ст |
| тамо где кандиоца гору горе, али заман, мора опет да се спусти у столицу.{S} Узеше појас учитељ |
| ђеш с њиме, Иване, позови га к мени.{S} Мора ручати за мојим столом.{S} Ја волим певање.{S} Кад |
| Шта мора бити? запитаће Гргур.</p> <p>— Мора бити револуција.</p> <pb n="115" /> <p>— Револуциј |
| овим старим валовитим рекама.{S} Па ова мора од планина, пуна пастира и стоке: ори се песма, фр |
| ро смишљено, полак готово.{S} Пре свега мора бити...</p> <p>Али ту Милан мало заћута;</p> <p>— |
| тешко, што своја топла и нежна осећања мора да угушује.</p> <p>Младићи положише на сто донесен |
| >Али ту Милан мало заћута;</p> <p>— Шта мора бити? запитаће Гргур.</p> <p>— Мора бити револуциј |
| било је, и биће је...{S} Нешто се богме мора и претрпети, само што је тешко увек бити долготерп |
| и Илија с приметним задовољством што не мора крњити сложене фишеке...{S} Рекох ти, да сутра пол |
| лати Србији, па да буде што једном бити мора. </p> <p>— Па да буде што једном бити мора! понови |
| а. </p> <p>— Па да буде што једном бити мора! понови професор Сава смешећи се и гледајући то у |
| тави Илија, дигнувши прст у вис, учитељ мора бити строг!{S} Без строгости нема напретка.{S} Лес |
| ознајем дабогме, да познајем...{S} Само мора да је било давно, па сам мало као смео с ума.{S} А |
| самовала у овој сеоској пустињи.{S} Што мора бити, мора.{S} Она је послушно и присебно дете, Бо |
| Знаш, по закону....</p> <p>— Кад је оно Морава потопила село, онда се родило, па сад рачунај.{S |
| крајева, који се виде с једне стране до Мораве, с друге до Колубаре.{S} Сневао је, али никад у |
| м оцу новине, са свих страна туже се на Мораву, на поплаву.{S} Свет се тужи, и ја грешна радује |
| вима својих отаца, пренео у Шумадију, у Мораву.{S} Сад, повукавши неколико димова, жељаше и фил |
| га <pb n="36" /> лета.{S} Али као таоце мораде оставити цара Петра и његову царицу, малу Даницу |
| и Вучић морају се мирити.... чујеш ли, морају се мирити, или ћемо сви у бечку врећу, сви!</p> |
| ће је наново створити.{S} Милош и Вучић морају се мирити.... чујеш ли, морају се мирити, или ће |
| ло бити порабошченије“ Србије?{S} Је ли морала Црна Гора изгубити Боку, да је можемо дати на по |
| та јесења природа.{S} А како ли је тек морала слатко падати Гргуру, кад је, на маленом крепком |
| е замишљеном Милану.</p> <p>— Је ли баш морала бити деоба Пољске? питање, које се и нехотице ом |
| на, велика рана.{S} Је ли <pb n="79" /> морало бити порабошченије“ Србије?{S} Је ли морала Црна |
| у страну.{S} Знаш ме, ја сам као имела, морам се прикачити о ма чије стабло.{S} Добар си, племе |
| а замишљеног друга, противу фиргаза!{S} Морам признати, госпођице, да сте човекољубивији и од м |
| . </p> <p>Мајстор Јован скочи:</p> <p>— Морам у Карловце!</p> <p>И ја! викну и Сава исто тако о |
| шта се не чуди, Гргуре; ја сам отац, ја морам да знам.{S} Остарио сам, обневидео, још за који д |
| а немам никаквих својих послова.{S} Кад морам седети ја, морате седети и ви !{S} А куд вам се х |
| Нашег доба, прекрасно!{S} Питам те, не морам бележити : а је ли лепа ?</p> <p>— Знам да је чес |
| ерладија, изађе гунђајући: „Увек и увек морам ја да затварам врата за вама“, и „вселена“ беше з |
| граду.</p> <p>— Сад?</p> <p>— Сад...{S} Морамо натерати Вучића да се мири с Обреновићима, да до |
| но" прошапута речи Гргурове. „Свега" се морамо одрећи, „свега“.{S} Мајко моја, мајко; опет ти с |
| м, само да није браде, да није чина.{S} Морао је Макса дати реч, да ће за вечерас походити само |
| части ?</p> <p>— Части?{S} Па колики је морао бити тај ваш славни смуђ?{S} Колико вас беше при |
| тако важнога и омиљенога суда, а он је морао у два маха покушавати, док се најпосле одважио, т |
| а отац задржа.{S} Хтео не хтео, и он је морао, ако не иначе, а оно из учтивости, слушати.</p> < |
| атеринском брижљивошћу.</p> <p>Гргур је морао много и много приповедати своме негдашњем учитељу |
| ошлости, свога ђаковања; али је и Гргур морао исто тако испредати до најситнијих ситница.{S} Да |
| трћи од школских вратница, и кад је већ морао пустити њезину руку, коју држаше стиснуту, чињаше |
| својих послова.{S} Кад морам седети ја, морате седети и ви !{S} А куд вам се хита; зар имате шт |
| бележио.{S} Ехе хе, Пожун!{S} Чујте ме, морате видети Карпате, морате учити словачки.</p> <pb n |
| ун!{S} Чујте ме, морате видети Карпате, морате учити словачки.</p> <pb n="81" /> <p>Морате мрзи |
| > <pb n="81" /> <p>Морате мрзити Немце, морате бити Славјани!{S} Помислите само: сто милиона Сл |
| tle>.</p> <p>— И овог великог Словенима морате знати као Доситија.{S} Глете овај највећи словен |
| те учити словачки.</p> <pb n="81" /> <p>Морате мрзити Немце, морате бити Славјани!{S} Помислите |
| са започетом главом у књизи, или ће је морати довршити тамо по вечери.{S} Па онда би узео с по |
| јао ово од уторника.{S} Пути несигурни, мораш околишом.{S} Умало ме не ухватише маџарске страже |
| еш на тврде главурде, па хтео, не хтео, мораш и овако и онако.</p> <p>— Тако је! потврди Макса |
| и опет ти кажем: није Славјанин !{S} Не мораш знати где, на Сави, на Врачару, на Теразијама — г |
| о присмакати онамошњу слободу.{S} Море, море — Аустрија је Аустрија, и старија и лукавија од св |
| род здрав и јак...{S} Милиони, милиони, море, пучина! — где је тај, који ће нас прегазити, чељу |
| у тамо иза оне бербернице на углу...{S} Море, Туре, окан’ се белаја...{S} Бадава му говориш...{ |
| те дуго присмакати онамошњу слободу.{S} Море, море — Аустрија је Аустрија, и старија и лукавија |
| је он већи него други људи...</p> <p>— Море, учитељу, ја ти опет велим: архијереј је архијереј |
| упустише се дубље у политику.</p> <p>— Море учитељу, учитељу, баш си покаткад гори од детета.< |
| да чујем, да чујем ја од тебе; та знам море кад си оволишни био.{S} Кад год си лизао прсте за |
| а сву ту вашу петљанију.{S} Волео би он море оног изгубљеног вола, него најбрадатијег патријарх |
| им прстом кажипутом:</p> <p>— Јадранско Море, српско приморје, Црна Гора, Скадар, Скопље, Тимоц |
| ће једног дана истесати Душана.{S} Хоћу море слободу овде, овде, па онда да се окренем лево и д |
| , Црна Гора, Скадар, Скопље, Тимоци, па Мориш, па Драва, па Ријека, па Велебит — сам овејан Срб |
| цетом.{S} Преброђујући поток код новога моста, чешће је погледао на школско брдашце, премишљао |
| Даница испрате их до потока, до новога моста.{S} Кад су се растали и измакли малу дуж, Милану |
| оду, и сад се прелази преко новог малог моста, мало повише.{S} Али ја још прелазим преко старог |
| вратнице и прихватити му из руке ашов, мотику, трнокоп, косир.{S} Пазила је сваки његов миг.{S |
| пењи и лонцу одлучио: да ли ће до ручка моћи бити готов са започетом главом у књизи, или ће је |
| нична, велика, силна Русија — колос!{S} Моћна, непобедљива — не миче се!{S} Стоји као и ово Кас |
| е још по кришка сира, или савијача, или моча, и тако даље{S} О великим празницима у подне печењ |
| , јер обично школска соба, како се пред мрак почисти и притвори, више је до сутра нико не отвар |
| ео дан онде код суднице.{S} Кад би пред мрак, а преда ме стари Степан, још је фамилијаз.{S} Дан |
| е излазио, или бисте га видели тек пред мрак, кад слази у забран, да надгледа стоку.</p> <p>Поп |
| страну, где је ишчезао.{S} Беше сасвим мрак, кад је ушла у кућу, али још већа помрчина беше јо |
| клопачкога благослова.{S} Беше у велико мрак, кад су се с торлачкога виса спуштали к Београду, |
| >— Ехе, и сам сам вам некад од јутра до мрака јурио за мечкарима.</p> <p>— Дакле Станковом сину |
| ам ја књигу учио, ваљало је од јутра до мрака путовати од једне школе до друге.{S} А данас?{S} |
| , метод је рад; ко не плеви од јутра до мрака, не ишчупа после коров никаквим, па ни оним најве |
| ас сељаке, који смо на раду од јутра до мрака, па и не можемо бити тако чисти и лепи, као ви, к |
| спољних степеница.{S} Учини му се да по мраку траже резу од његових врата.{S} Он приђе и отвори |
| и на њих.{S} Ћуте, не мичу се као слике мраморне, не смеју ни да помисле на тај ужасни час, — н |
| тог немилог лика и оде даље ка великој мраморној чесми на тргу према великој гвозденој огради |
| а било драго, што ми је уделило по коју мрвицу радости.{S} Ето зато волим да се исквасим, а да |
| урову, нешто би хтео да говори, усне се мрдају али не отварају, гледа га само и плаче као мало |
| и једне паметне, па чисто се боји да се мрдне на столици.{S} Већ му ноге мало поутрнуле, пребац |
| ево овде; дај прст, овде, овде, макни, мрдни, де, један, два... три!</p> <p>И учитељ прстом зд |
| и: оженићу се.</p> <p>Ту Гргур нехотице мрдну болесном ногом; од бола му се лице намршти.{S} По |
| кухињи, учитељ Макса вешто трену оком и мрдну обрвама.{S} На тај ником непримећени, али његовим |
| аја, јаснаја...</l> </quote> <p>Ту оздо мрдну жицом фамулус Степан и над анђелима и пастирима п |
| укресати, ал’ ваш прота Матија само што мрдну обрвама, а браћа Шумадинци потргоше пиштоље и пуц |
| а је час по намеравао, опет се не усуди мрднути их.{S} Овда онда, тек да рекне што, умеша се у |
| оро два пут старији, често иде са њима; мрзи га, вели, читати, па од њих двојице научи више слу |
| таријим разредима.{S} Ти знаш како отац мрзи да се показује; шта ме је пута тога ради осрамотио |
| и словачки.</p> <pb n="81" /> <p>Морате мрзити Немце, морате бити Славјани!{S} Помислите само: |
| даоце, па које збиљом свога гласа, које мрким погледом поврати потребну тишину.{S} Пастири и ан |
| и савладати своје големо незадовољство, мрко погледа престављенога, па онда у Ирода.{S} А Ирод, |
| отраја половину сата, Гргур уседе свога мркова и одјаха својој кући у село.{S} Уз пут је много |
| дати Гргуру, кад је, на маленом крепком мркову, јахао познатим путем правце у своје село.{S} Те |
| оним истим жубором, али тај жубор јаче мрмори овладалом тишином.{S} Кад погледате у небо, тешк |
| ост.{S} У школској трапезарији укиде се мрс.{S} Али зато, место прохе, наста хлебац пшенични.{S |
| шаке, гледа у бедеме градске, у кулу га мрским турским сатом, у низаме који чуваху стражу, или |
| аме младе Рекалије, а међу њима по који мршави Јеврејин броћасте браде и бркова, погружен и пер |
| и се брине, па и твој учитељ, мој отац, мршти се и срди на тебе, кад год му се они сиротани пот |
| х, а коже на лицу ишаране многим ситним мрштинама.</p> <p>Кућица, у којој живљаше, беше насред |
| пуши, хода под стрехом и мисли: бадава му је молити.{S} Да иде у суседну механу на једну грку, |
| оре, Туре, окан’ се белаја...{S} Бадава му говориш...{S}" Кидисао ли је — кидисао...{S} Кад баш |
| а положи!{S} Потегну Хасо ножину, једва му је истргох...{S} Ето ти још некаква Турчина...{S} По |
| а наздрави своме пароху, а кад виде, да му, иначе врло послушни, језик, отказује покорност, он, |
| оте.{S} А он им стиште руке обојици; да му не налагаше начело уздржљивости према младости, беше |
| искључиво да се подвргне обичају.{S} Да му је могло бити, он би и своје село, заједно с црквом |
| /p> <pb n="130" /> <p>А Илија?{S} Ма да му се Даница допала преко сваког очекивања, ма да ју је |
| ељка већ држи леген да му полије, па да му дода чисту преобуку.{S} Кад се око подне врати са ча |
| оже мој, покојни Марко устабаша, Бог да му душу прости, удиљ ради, певај, па му радња никад бољ |
| ј пролетњој души ојесенило.{S} Хтеде да му узабере који цветак.</p> <p>— Не, не, не дирај, Дани |
| е</title>, али, док Даница не стигне да му их прочита, ни таћи их неће.{S} Не толико слабог вид |
| м полази.{S} Заузми се где треба, те да му тамо буде лашња ова година.{S} Твоји су здрави сви; |
| тиште руку свога оца, обори очице, и да му је онда ко пажљивије погледао испод трепавица, опази |
| скине мастан фес и заокупи мољакати да му дате десетпарац.</p> <p>— Ехе, и сам сам вам некад о |
| о, а обучена учитељка већ држи леген да му полије, па да му дода чисту преобуку.{S} Кад се око |
| ило, па сад рачунај.{S} Ја бих рекао да му је пуних седам.</p> <p>Учитељ још једном одмери очим |
| ом: има их, који воле потказати него да му Господ здравља да.{S} Пре него ће се граја дићи, трк |
| ри.{S} Појаве се, ишчезну, а ишчезну да му се опет појаве сјајније и дуготрајније.{S} Протосинђ |
| учили књизи у учитеља Максе.{S} Одох да му пољубим руку.{S} Остасмо цео дан онде код суднице.{S |
| р слуша, свако словце свештениково пада му на срце, само Милан хтеде употребити ту прилику да у |
| ди.{S} Ко ти беше отац Доситејев; можда му се једва знађаше име у Чакову?{S} А његов син продрм |
| учитеља Максе, сећа Данице.{S} Па онда му се опет наметнуше живописне слике из доба ранијег и |
| ом, носите, читајте.{S} Пољак је, своја му је књига најмилија, најпознатија — тај му је део изв |
| "137" /> то су његова прасвојства, која му никад нико није спорио.</p> <p>Већ су се пењали уз б |
| у замишљену главицу и виде Даницу, која му трчаше у сусрет.{S} Кад је стигла до њега, даде му п |
| Милан имађаше пушку о раменима; навика му избацити метак на птицу или кад се испне на какав ви |
| ско добро свом негдашњем другу, послала му је у души пољубац и ону најдражу реч, али ипак, ипак |
| лебдила над њим као над дететом, годила му свима навикама, дворила га мање као брачни друг, виш |
| него умење, окретност његова, освојила му је срца свију наставника.</p> <p>Европом је грмела 1 |
| нехотице мрдну болесном ногом; од бола му се лице намршти.{S} По маломе ћутању жмирну Илија ма |
| у одлазио тамо.{S} Народ је народ; ваља му богме послужити.{S} Ево, видите, прибележио сам баш |
| набавити звона, и иконе, и барјаке, ама му је некако у крви да ређе допиркује цркви.{S} Рекли б |
| /> а по каткад се сети овог и онога, па му се једва чује глас, или му се стегне грло, или му се |
| и учитељка подигоше му утрнуле руке, па му, сретноме и много обрадованоме, припасаше ново „одли |
| да му душу прости, удиљ ради, певај, па му радња никад боље.{S} Али, ево момка.{S} Дела, љубаве |
| тако лепе и прикладне девојке.{S} Игра му срце у прсима; осећа да је пуно топлине, пуно радост |
| } Видевши ова два млада Српчета, заигра му срце, радост му затрепта на челу, на образима, уста |
| али је говорио по готову сам.{S} Макса му се чињаше и сувише озбиљан, Даница снуждена, а Милан |
| акао испод школског крова.{S} Поп Крста му долази, али не често као некада, отежао је, а и осла |
| цеј цео довршио.{S} Живот је борба, шта му знам, прости ми, немој ме заборавити, ја, Милане сут |
| е...</p> <p>— Сад му је, сад му је, шта му је сад? викну љутит Сава, жваћући мало живље покрупн |
| , ето сам још неук, недовијаран.{S} Шта му знам...{S} Преда мном трепти једна звезда, а та ме в |
| и му брци, па калпак на глави!{S} А шта му је оно у рукама?</p> <p>— Топузина.</p> <pb n="55" / |
| аметних и непаметних редака.{S} Али шта му знам, пишем, а Богу ћу се молити да те затекне здрав |
| ућутати у најбољем тренутку.{S} Али шта му знам, кад нисам боља, кад не умем да будем боља.{S} |
| о што бисмо ми обоје желели?{S} Али шта му знам, кад се одавно нисмо видели, а желела бих да ти |
| р има мало више поуздања у себе, Даница му се прибила, па пуна поуздања, не сме да се макне од |
| ало се није од етра стропоштао, тканица му висаше о врату.{S} Поведоше ти нашега медведа, <pb n |
| апред ни брже ни лакше, јаше, а он, кад му мало лакну после неколико поточића суза, поче се све |
| ла избацити са српских бедема.{S} А кад му се поглед оте на црвену заставу с белом звездом и ме |
| колу.</p> <p>— Ако, ако.{S} И треба кад му је дао Бог.{S} А шта ли ће да учи?</p> <p>— Не знам, |
| о, сад му је...</p> <p>— Сад му је, сад му је, шта му је сад? викну љутит Сава, жваћући мало жи |
| палачинцима, а гле мог брата јако, сад му је...</p> <p>— Сад му је, сад му је, шта му је сад? |
| о и нагло почело расти и бујати.{S} Сад му паде на памет мисао: да покрене говор о школи.{S} Си |
| г брата јако, сад му је...</p> <p>— Сад му је, сад му је, шта му је сад? викну љутит Сава, жваћ |
| отац, мршти се и срди на тебе, кад год му се они сиротани потуже.{S} Ја бегам из собе да не сл |
| т, па иди од скамије до скамије.{S} Вођ му виче: „Играј ми, Кара-Мартине!“, а он ходај, скачи, |
| .{S} Што дуже мишљаше о себи и њој, све му теже беше, што је узгред није походио, макар на трен |
| тамо горе у горовитој планини.{S} Драге му се слике појављују у успоменама, које, као никад до |
| се крсти, а руке му дршћу; стоји, ноге му клецају.{S} Пошао би икони, тамо где кандиоца гору г |
| сусрет.{S} Кад је стигла до њега, даде му половину лепињице, у којој беше сира.{S} Устезаше се |
| ађаху о мени...</p> <p>— Учитељу! упаде му у реч свештеник; и ја ћу с тобом у Горњу Крајину, па |
| — Та није ни директор митрополит, упаде му у реч поп.</p> <p>— Па шта би било и да је митрополи |
| кше је, можда и против своје воље упаде му у реч Даница.</p> <p>— И лакше и природније, потврди |
| арне...</p> <p>— Ово није туђе, прекиде му говор мала Даница; ово је наше, ово је моја мати сад |
| та...</p> <p>— Па шта би било ? прекиде му говор заједљиви другар.</p> <p>— Шта би било, поче И |
| , био бих...</p> <p>— Дон Кихот! поможе му Милан завршити започету реченицу.</p> <p>— С тобом с |
| ја минејска слова, „начелна".{S} Долазе му и сад <title>Српске Новине</title>, али, док Даница |
| з оног ружичног и топлог трептања, које му отоич засењаваше очи.{S} Гледа и гледа ; колико тиши |
| сле их је једва и видео кроз сузе, које му овлажише очи.{S} У тај пар дође шегрче; позва га на |
| м.{S} Поп се збунио па се крсти, а руке му дршћу; стоји, ноге му клецају.{S} Пошао би икони, та |
| Свет, кад види да је незналица, окрене му леђа, те, несрећник, умире од глади.{S} Да видите, ш |
| Гргуре, шта вели мајстор Јован? окрете му се отац.</p> <p>— Чујем, бабо, одговори дете, гледећ |
| га је дао Бог, трч’ у разред као да ће му тамо орден приденути.{S} Таман ће наш нови Кара-Март |
| сви, а кад га се одречем и ја, онда ће му, чини ми се, бити много, много теже, а ја се некако |
| > <p>— Још можеш и ђемије вући, рећи ће му Милан.</p> <p>— А што не, с тобом бих, Бога ми ти ка |
| н?{S} Он ћутом напред корачаше.{S} Лице му се приметно поозбиљило.{S} Не гледаше ни лево ни дес |
| ив.</p> <p>— Максо! узвикну поп, а лице му се осуло највећим саучешћем.</p> <p>— Пусти ме, попо |
| } Тек је навршио двадесет другу, а лице му тако пуно збиље, пуно мушке, маркиране лепоте.{S} На |
| пазио да отац замаче за гору.{S} У срце му се спусти терет као највећи воденични камен из њихов |
| апрћи танке своје усничице, „иди!“ рече му полуподругљиво, па окрете леђа и одскакута из баштиц |
| дао је и гледао, а у малој главици поче му свитати, разгаљивати се маглица, која ју је дотле об |
| а до неба; Вучић и устав... пребациваше му Гргур, смешећи се лукаво.</p> <p>— И јесте, Грго, чо |
| аше, али се толико не чуђаше; не виђаше му се да ће то бити Бог зна шта.</p> <p>— А јеси ли вид |
| једне.</p> <p>Гргур га гледаше и чуђаше му се речима.{S} Он није ни умео разумети то велико пит |
| зину руку, коју држаше стиснуту, чињаше му се да се нешто безвољно откинуло од њега, да је поша |
| х шљунака.{S} Гледаше и слушаше: чињаше му се као да у том жубору чује по који слатки гласак св |
| не ока с ње, вазда би је гледао; чињаше му се, да никад није видео тако лепе и прикладне девојк |
| то не верује својим очима.{S} Задрхташе му усне, језик му се пресече, па ућута човек као заливе |
| љка скочише са својих места и притрчаше му.{S} Он, дошавши мало к себи после првога узбуђења, х |
| ур је на све то снужден гледао.{S} Беше му и мило и жао.{S} Мило видети Београд и тамо се учити |
| ађен једва се држаше на ногама, поднеше му столицу, узе руку Гргурову, нешто би хтео да говори, |
| ад чу, да су Гргурови другови, скратише му се ноге, па само што викну:{S} Петрија!{S} Запиткива |
| алог попа, попадија и учитељка подигоше му утрнуле руке, па му, сретноме и много обрадованоме, |
| и, кад је већ био под губером, замакоше му очи за онај велики сахат на дувару.{S} Никад свога в |
| после, навика и старије године навукоше му на суморно лице збиљу, коју је ређе разблаживао одме |
| већ није ништа даље видео.{S} Засенуше му очи од изненадне муње.{S} Преврат, који ускомеша цел |
| Богдан!</p> <p>Отац се насмехну.{S} Би му мило што му дете погоди имена тих славних јунака.</p |
| нешто кликнуло је у њему, и тренутно би му тешко, што своја топла и нежна осећања мора да угушу |
| ла, а Гргур се већ замислио, а по глави му се врте некакви митрополити, саборне цркве, Београд, |
| бедему, гледа, гледа, гледа, а у глави му се већ замећу мали и велики планови: како би се та п |
| ше се по трави Милан легао ничице, годи му мека и свежа травица, одупро се лактовима о траву, а |
| дава вичу пекари: „Врућо, тазе, не роди му мајка!" бадава извијају хоџе и мујезини по мунаретим |
| </quote> <p>Гргур гледа и слуша, груди му се шире радостима, које до сад није уживао, отвори у |
| и на добро упутити.{S} Хајде сад приђи му руци.</p> <p>Међутим дође и Јованова газдарица, Макр |
| е.</p> <p>Она ускиде два лиска, и пружи му их.</p> <p>— Кад их овако гледам и миришем, а ја се |
| у незнане бројеве, и у оне тегове, који му тим већма завртише главу, кад им учитељка, пре него |
| закачио оба палца за вишњев појас, који му је поша оплела од вуне с њихових оваца, па не скида |
| ли демагог, умео је освојити суд и који му не припадаше; и њега је цео Лицеј сматрао као <pb n= |
| каше весела деца.{S} Погле, оцо, колики му брци, па калпак на глави!{S} А шта му је оно у рукам |
| кадили младачку душу његову.{S} Што ли му рука тако задрхта, кад се њезине дотаче?{S} А кад им |
| школским вратима, па и накашљао се, али му се нико изнутра није одазвао.{S} Ватра је на огњишту |
| > <p>Гргуру заигра срце од радости, али му се сави око срца и неки страх, како ли ће остати жив |
| Мали Гргур није никад дотле видео, али му његово срце шапну, да су то учитељка и њезина кћи.{S |
| другови, а најмање она мала Даница; али му се ипак учини, да иза тих магловитих речи има нешто |
| цветак, прошапута Даница.</p> <p>— Али му је мирис дуготрајан...</p> <p>— Управо и није цвет, |
| с осталима привикне браћи „Живео!“ али му се у исти мах оте поглед на магистрат, виде на њему |
| е, гледа и чуди се, а мала Даница хвали му се, како и она уме намоловати лутку и коња, узе кред |
| а љета“!{S} Док је Макса певао а остали му помагали, прибра се мало и свештеник Крста, па кад о |
| а чује глас, или му се стегне грло, или му се толико овлаже очи, да не види ни она најкрупнија |
| и онога, па му се једва чује глас, или му се стегне грло, или му се толико овлаже очи, да не в |
| нос вући!</p> <p>Тако је зипарао, а ми му хладно рекосмо, да га казни мало хапсом, па одосмо.{ |
| сто га покреће с места, уздиже га, чини му се: запливаће у ваздух, полетеће.{S} Ходе, а с њима |
| чне, као освитак, као прозорје.{S} Чини му се да чује далеки звон, струје певне и ветрне, еолов |
| је пуно топлине, пуно радости.{S} Чини му се као да би јој имао нешто пришаптати, нешто повери |
| иво; кад је за школским столом, не чини му се да је баш толико зашао у године; још и данас, као |
| поборавио.{S} Кад је ушао у храм, учини му се, да је све другчије него што беше тамо пре две го |
| ко клонулу, поражену, безнадежну, учини му се лепша него икад до сада, али у који мах да јој се |
| рених висова као што је Авала.{S} Учини му се срце веће, крв никад тако топла као у овај мах, с |
| двојице око спољних степеница.{S} Учини му се да по мраку траже резу од његових врата.{S} Он пр |
| , која се није дала разазнати.{S} Учини му се све то тако озбиљно и свето, да се не усуди ни у |
| д његовом сиротанском собицом.{S} Учини му се као да виде Даницу, друга својега детињства, зане |
| авником, Гргур се чисто тргао.{S} Учини му се, као да уђе девојка налик на Даницу; да је имао М |
| никад до сада, оживише у њему.{S} Учини му се као да види своје беле и питоме вочиће, слуша как |
| и, о Даници.{S} Успомена на њу не учини му се никад тако драга, њезин лик му затрепта као лик а |
| опије што.</p> <p>— У Београд, одговори му слуга, али више кроз зубе.</p> <p>— 'Трговином или ћ |
| сакрије, да не поверава језику, али си му је тим разговетније могао читати у очима.</p> <p>Али |
| е воље, господине професоре?{S} Примети му мајстор Јован.</p> <p>— А зар ви то опажате?</p> <p> |
| отрчати, отворити вратнице и прихватити му из руке ашов, мотику, трнокоп, косир.{S} Пазила је с |
| нејако, може се престравити.{S} Намести му на кревету ниже својих ногу, и по вечери позову га у |
| ман да се прође по селу, узме штап, кћи му капут ишчетка, постоји још који часак или оде и до в |
| , викну радосно мајстор Јован, устајући му на сусрет.{S} Свагда сте нам добро дошли, а вечерас, |
| одник, а у исто време хазнадар ; у руци му гломазна каса, велики ручни кош, у који ће се спушта |
| одговори дете, гледећи преда се, а очи му се наводниле сузицама.</p> <p>— Ја ћу можда још дана |
| јабуке, па једно газда ухватио и праши му тур; или двоје сирочади, озебли и гладни, како седе |
| че, рече давши књигу Гргуру и показавши му насловни лист, дед да видим како те је учитељ научио |
| p>— Дед ти настави даље ово! (Показавши му прстом где да отпочне.) Гргур почне мало тишим гласо |
| дуго не могаше да се прибере.{S} У души му и свечано и слатко, и ведро и светло, и опет некако |
| {S} Само са њим лепо, низ длаку, ласкај му простоти, ако хоће и глупости, па готов посао, слуге |
| је књига најмилија, најпознатија — тај му је део изврстан.{S} Ово који дан отићи ћемо макар до |
| умео много ни мислити ни осећати, ипак му некако чудновато беше и у глави и у срцу.{S} Чисто с |
| ојим очима.{S} Задрхташе му усне, језик му се пресече, па ућута човек као заливен.{S} Опет прот |
| учини му се никад тако драга, њезин лик му затрепта као лик анђела.{S} У тај мах, кроз малаксал |
| миње: он воли и цркву, воли и попа; чик му дирните један само камен из црквене порте!{S} Он вол |
| у га и звали Милан Жирондиста.{S} Идеал му је био и Вучић.{S} Сваки дан би прошао поред капије |
| ше као прут, а кад поче плакати, учитељ му рече да одлази на место.</p> <p>— А што да се плаши, |
| прост несташлук и ништа више, приметим му ја.</p> <p>— У вашој глави, ал’ у мојој не.{S} Та по |
| е сео Јован, до њега десно жена, па син му Милан, па до њега ћерка Ружица, с леве стране момци, |
| <p>Професор га погледа радознало, а он му приповеди све, и зовне из куће Гргура.{S} Гргур приђ |
| душе ми је мирно и склонито.{S} Већ ако му се нарав не измени, вера и Бог нећеш га ни осетити.{ |
| p>— Хм! прихвати учитељ Макса, а колико му је година?{S} Знаш, по закону....</p> <p>— Кад је он |
| а воска.{S} Опучи се хартија, и у крило му паде мио божићни дар: црвен појас од најлепше свиле, |
| и се, јаој, па ни укресати.{S} Шаптасмо му и шаптасмо, али узалуд.{S} Дрхташе као прут, а кад п |
| ту?</p> <p>— Зовемо га Киран, а крштено му је име Гргур.</p> <p>— Дакле Гргур, забележи учитељ, |
| -Капији?</p> <p>— Јесте тог.{S} Сигурно му знате сина, што ће сада у четврти разред?{S} Лањске |
| литургије, причестише се сви.{S} Чисто му се скратише ноге, кад их учитељ упути да редом, једа |
| дар: црвен појас од најлепше свиле, што му га шиље владика за ревносну службу у божјем виноград |
| лије.</p> <p>— Хе, неваљалац један, што му уча не поткрати језичић? костреши се Иван.</p> <p>— |
| измирну!</p> <p>Не би Макси право, што му се иначе слободно ђаче тако заплашило, па не могавши |
| <pb n="146" /> бљешти у врту.{S} На што му скраћивати и онако кратке дане његове?{S} Дај ми кој |
| с тобом не, нагласи Гргур, зловољан што му плаши лепушкасте слике његова заноса.</p> <p>— Гле г |
| <p>Отац се насмехну.{S} Би му мило што му дете погоди имена тих славних јунака.</p> <p>Поред п |
| {S} Прокопао је Милан све.</p> <p>Гргур му се насмеја.</p> <p>— Смејеш се, је ли?{S} Е па смеј |
| ога, ја се собом не шалим.</p> <p>Гргур му пружи руку, он је мушки продрма.</p> <p>— И ја сам С |
| о господин директор, рече Гргур, а брат му извади из торбице књигу, па је даде оцу.</p> <p>— Е |
| толико <pb n="116" /> много убаво, опет му се учинило и велико и сјајно, кад је први пут с Дуна |
| а млада Српчета, заигра му срце, радост му затрепта на челу, на образима, уста журно са столице |
| се боји да се мрдне на столици.{S} Већ му ноге мало поутрнуле, пребацио би једну преко друге, |
| се смешкаше.{S} Виде да је насео, а већ му поче много до тога стајати, да према Даници није про |
| ако је потребна песма или ода за какву му драго пригоду, обраћају се опет Гргуру, па ако се оп |
| у Христову, ревносно служи цркву, па су му и сељаци питоми и често цркву полазе.{S} Он пости са |
| д је исто онако пољут и построг, али су му прутови ипак данас и краћи и тањи, а и ређе их се ма |
| Не толико слабог вида ради, наочари су му добре, поуздане, али га, ни сам не зна зашто, мало з |
| понајвише имађаше у власти.{S} Идеал су му биле Жирондисте.{S} Многи су га и звали Милан Жиронд |
| ваистину, сасма мало порастао, само су му очице живље и гаравије.{S} И пре је био неки занешен |
| сад шта ћеш, мој весели Иване?{S} Ту су му се опет очи замаглиле, душа узмутила, па нити је шта |
| уде знао лекцију, сви да знате, — ја ћу му судити!</p> <p>Сви се скаменише.</p> <pb n="11" /> < |
| јчин лик, једно поред другога, трептаху му блеском светитељским.{S} Ево се указаше и неколике к |
| је једва могло на крају чути: и донесех му дар : измирну!</p> <p>Не би Макси право, што му се и |
| ви Гашпарове речи, завршивши: и донесох му дар : ливан!</p> <p>— А твоје <hi>имја</hi>? обрнувш |
| з далека црвени као кухани раци.{S} Још му необичнији попови у шеширима.{S} С горње улице слази |
| ве три године.{S} Није Бог зна шта ; за мудар почетак и не треба више.</p> <p>Гргур хтеде, поку |
| наставља учитељ Макса; Милан ми се види мудар и озбиљан, али је у Илије практике, философије жи |
| несташно девојче, свежа сувоњава лица, мудра чела, жутомрке косе, очију зеленкастоплавих, оних |
| препричао при свима састанцима.{S} Све мудре изреке старих философа и сувремених политичара, с |
| и?{S} Ту су Пољаци емигранти, ту су све мудре, одабране главе.{S} Нашто чудити се, ништа ту нем |
| гова свуд на мали прст.{S} Збогом, моји мудри философи, и Илија има своју философију.{S} Времен |
| >— Право имате, власт је власт, да није мудрија не би била старија.{S} Мени само једно никако н |
| S} Знам да би ми доликовало да сам мало мудрија, али ти си увек био и сувише мудрица, занешенко |
| И најоштрији нож није опасан, док је у мудрим рукама, а најтупље орудије...{S} Узмимо, молим в |
| с је Господ дао овако личних и виђених, мудрих и родољубивих.. </p> <p>Ту поп Арон отвори, бурм |
| ло мудрија, али ти си увек био и сувише мудрица, занешенко, па и сад мудруј за нас обоје, а мен |
| <p>— Гле гле, како сте ми данас осорни, мудрице.{S} Зар вам је тако отежао ваш „драги Илија“?{S |
| .{S} Па личне, па здраве, па богате.{S} Мудро каже народ: не лепи се сиротиње.</p> <p>Милан осе |
| к, чист и јасан план, само на посао.{S} Мудро смишљено, полак готово.{S} Пре свега мора бити... |
| евића?{S} Та он је Славјанин — шта може мудро бити у нас, у Славјанина?{S} Тако мисле Германци. |
| и леп, како се носи капетански, а збори мудро као какав поп.{S} Учитељ оста исто онако озбиљан: |
| растом, али се тим више загледаху у оно мудро чело, у онај поглед препун благости и мира, у оно |
| се, очију зеленкастоплавих, оних ретких мудролукавих очију, којих ти се плаветнило упија у душу |
| S} Ко не уме себи бити пријатељ, бадава мудрост, бадава сва наука.{S} Мало ми је побрз у говору |
| штава средство?{S} Сума' искуства, сума мудрости, је ли вам познато било ово всемирно правило ? |
| веније и најразумљивије јеванђеље божје мудрости.{S} Па још данас, кад се код школе и цркве иск |
| тако погдекоје, којем се не да по туђој мудрости“.{S} Само је мала Даница још она иста брбљива |
| нствен.{S} У руци јој шав, оборила лепу мудру главу, и шије.{S} Онај исти стари, сада још стари |
| о и сувише мудрица, занешенко, па и сад мудруј за нас обоје, а мене пусти да се сита нажуборим |
| пошу.{S} Ето уђе и директор, средовечан муж, <pb n="46" /> лика строга а говора блажа, а поглед |
| {S} Руски је народ безгласан, погажен — мужик!</p> <pb n="114" /> <p>Русија није Славјанин, јес |
| роди му мајка!" бадава извијају хоџе и мујезини по мунаретима, бадава вичу халваџије и кокичар |
| д се сунце испне на подне, а јасно-грли мујезини с висина кличу правовернима песму језанску, а |
| ару капом или шеширом, то беше она иста мука отоманске империје, кад оно први пут завођаше униф |
| ће нас изрезилити као кучиће па узалуд мука.{S} Док само цикне па шкрипне зубима: ха, неваљали |
| све према сунцу, док човек, у највећим мукама, просто не свиште.{S} Па помислите само, настави |
| те се, децо; ко учи онај што и зна, без муке нема науке; ко у младости хладује, у старости глад |
| ма и храбри их.{S} Стало је Максу много муке, док је погодио левом у леви, десном у десни рукав |
| ми, Кара-Мартине!“, а он ходај, скачи, мумљај као да је пореклом из хомољских јазбина.{S} А ка |
| нога света у плавој висини беле се вита мунарета, и кад се сунце испне на подне, а јасно-грли м |
| ка!" бадава извијају хоџе и мујезини по мунаретима, бадава вичу халваџије и кокичари, наша два |
| енув се још једанпут само, јаче опанком муну коња у ребра, и не окренувши се после тога више ни |
| Међутим се чујаше из даљине грмљавина, муње учесташе, по гдекоја крупна кап бијаше у прозор; г |
| видео.{S} Засенуше му очи од изненадне муње.{S} Преврат, који ускомеша целу душу његову, потре |
| </p> <p>— То су, децо, Краљевић Марко и Муса Кесеџија.</p> <p>— Краљевић Марко! повикаше весела |
| усне.</p> <p>' — А би л’ умела начинити мусаку?</p> <p>Јелена се, с презирањем, насмеја.</p> <p |
| е, беше насред авлије, коју, исто као и муслиманске конаке, опасиваху високи зидови од камена.{ |
| ородни врт самоограниченога и суревњива мусломанина.{S} Гранчица бршљана или вршак зелене лозе |
| itle>Славјанку</title>, дотле ти и ја и мутим по својим ревирима, имам и ја, као што ти велиш, |
| усколебаних недара, још једном гледну у мутне облаке, па оде у кућу. </p> <pb n="144" /> <p>За |
| свију страна прикупљати све крупнији и мутнији облаци.{S} Четврти је час по подне, дан у најле |
| имског сунца, али је учитељ Макса устао мутнији и од оног најоблачнијег и најмочарнијег дана из |
| аре <pb n="149" /> склоности, рашчистио мутно небо његових магловитих осећања.{S} Сад је тек ја |
| оћи, ухвати сан.</p> <p>Сутрадан освану мутно јесење јутро; облаци тешки и ниски притисли целу |
| ку бивољу камџију, па <pb n="51" /> чим муцнеш, а он удри као вола, док те свега крвца не облиј |
| азујући руком на ове вечите путнике.{S} Мучан ли је живот што га ови проводе.{S} Бије их у путу |
| в отац као да знађаше јаде и наде свога мученика, оде те поскида врећу и торбу, неколико дрвени |
| а: тек петога дана смиловаше се и убише мученика.{S} Тодора Ковачевића, старца од седамдесет го |
| е другу, тајанствено занимљиву драж.{S} Мучи вас радозналост, хтели бисте кроз пукотинице неокр |
| осрамотио.{S} Тешко ми је, да се сирото мучи, омакне ми се па зуцнем, или само климнем главом, |
| ду, опет вели: не знаш!{S} Џаба се само мучимо и знојимо.{S} Све ће нас изрезилити као кучиће п |
| , него овде (и ту звекну по ћемеру).{S} Мучио се, служио, ишао подеран и гладан, али сам зато с |
| ми се поузданији.{S} А ја сам се доста мучио, доста пребијао од једнога до другога, док сам ов |
| вети што лепше и лакше.{S} Доста сам се мучио.{S} Да паднем на нос, ни Вељко, ни Доситије; ћата |
| S} А ваља пре добоша бити у касарни.{S} Мучна уредба; нигде ти, Грго, наше сеоске слободе, наше |
| Знам, знам, драги господине, учити децу мучна работа.{S} Па још на данашње време.{S} Ко није де |
| дсказање таке необичне појаве.{S} Из те мучне неприлике извуче их кутњи пас, који изненада зала |
| ти мали Гргур, пошто је мало одахнуо од мучних утисака прве школске поуке.</p> <p>— Хоћеш да ти |
| је, смеје грохотом.{S} Ја поновим своје мучно слово, црвеним, знојим се, она, ћурка, смеје ли с |
| тамо харфе, у сунчаној глорији, трепте Мушицки, Његуш, Штур и други знани и незнани великани с |
| е професор, а сад да прочитамо коју оду Мушицкову.</p> <p>Пошто су прочитали <title>Глас харфе |
| Вајмар, дабогме, тамо читају буршовима Мушицког, наше песме, нашу књижевност.{S} Ха, ха,ха.</p |
| другу, а лице му тако пуно збиље, пуно мушке, маркиране лепоте.{S} На коњу је, па сељаци, које |
| алим.</p> <p>Гргур му пружи руку, он је мушки продрма.</p> <p>— И ја сам Славјанин, чујеш ли, С |
| бабе окитише целиваће иконе.</p> <p>Међ мушком децом беше и Даница, али час гледаше у ђаке тамо |
| јој се у овом тренутку узнео још лепшом мушком красотом.{S} А Гргур?{S} Задовољно гледећи је, р |
| његовом карактеру благост и питомост с мушком збиљом и истрајношћу у свакоме послу, којега се |
| , Јанићије Пешић и Гргур Обрадовић!{S}" На овај прозив свој четворици задрхта срце испод кошуљи |
| е назатке, и гледаше у ону страну неба, на којој у тај мах не горијаше сунце.{S} Гледа у то без |
| и.{S} Наши се позивају на царска права, на привилегије. „То су старе листине", вели генерал, „б |
| у првим колима велика тробојна застава, на њој српски грб; једни певају:</p> <quote> <l>Који не |
| о на највишим врховима старих храстова, на црквеној кули и на школској звонарници, што за трену |
| ега синчића, гледа га и гледа, па онда, на прстима, да га не пробуди, оде из куће.{S} А сад шта |
| , маховином обрасли камен усред потока, на ком смо више пута заједно седели и гледали низ воду |
| у школу.</p> <p>Учитељ стаде код стола, на ком је свећа горела.{S} Ђаци стоје мало поиздаље па |
| живимо? пита директор.</p> <p>— Земља, на којој ми живимо, округла је као каква јабука.</p> <p |
| у.</p> <p>— А каква изгледа наша земља, на којој ми живимо? пита директор.</p> <p>— Земља, на к |
| оду па просипље румен на реку, на поља, на шумарке, на црвене кровове.{S} Да вам је на уранку с |
| е пролио, погоди где?{S} На Теразијама, на барикади.{S} Памтиш ли још Марсељезу ?</p> <p>Но Мил |
| н сто, покривен великим белим табацима, на њему велики црни дивит од истога <pb n="71" /> дрвет |
| м гранама, а за њима село на брдељцима, на којима се зелењаху проређене шумице.{S} С једног обл |
| ош јачим гласом, не мичући се с камена, на ком се готово врћаше на једној ножици.</p> <p>Гргур |
| а, мало запурена лишца Данице и Гргура, на глави им оне златне крунице, па они чисти стихари са |
| воју руку и поврати се полукорак назад, на своје пређашње место.{S} То је био прст неког невидљ |
| није Славјанин !{S} Не мораш знати где, на Сави, на Врачару, на Теразијама — где било било.{S} |
| ек морала слатко падати Гргуру, кад је, на маленом крепком мркову, јахао познатим путем правце |
| неније катихизиса, примерно поведеније, на жив пример; смотрено их чувам од соблазнителних речи |
| пље румен на реку, на поља, на шумарке, на црвене кровове.{S} Да вам је на уранку стати па глед |
| реко авлијских зидова.{S} Он би напоље, на свеж ваздух, да ходи горе доле, да гледа свет.</p> < |
| њу, затим, загледавши се у мапу Европе, на којој ништа није могао прочитати, ћутао је и мислио. |
| каквом равна нема.{S} Ја мислим да се, на жалост, први пут догодило у нашем заводу.{S} Затим н |
| ица омакну на патос и разби се, кад се, на велико изненађење свију, појави на вратима протин си |
| ош од прошле јесени уди. вене, губи се, на ногама је, ради, шмрца по кући, али од ово неколико |
| леђини и четвороуглом од црвене кожице, на којој се виђаху упечаћена позлаћена, али доста посук |
| , а врата од његове собе отворише се и, на његово велико изненађење, уђе унутра главом његов др |
| јанин !{S} Не мораш знати где, на Сави, на Врачару, на Теразијама — где било било.{S} Тамо је т |
| увезану десну ногу по дрвеној постељи, на којој је разастрта овогодишња слама, леву спустио до |
| ић у другој руци.</p> <p>Млади странци, на велико чудо Степаново, не упутише се школи, већ сави |
| мање више начет.{S} На столској плочи, на којој се давно истрла плавчаста боја, неколико упрља |
| ра, помисли одмах на свој нови положај, на издашност лаковерних сељака, с једне стране на лаком |
| ледао је као црква, а имао је и звоник, на ком је висило звонце.{S} Унутра су гореле мале свећи |
| , покривен старим врло простим ћилимом, на ком се и преко дана почешће одмара.{S} Чело главе ма |
| искиваше младо срце његово: пред кућом, на једној старој дрвеној клупи, сеђаше једна постара же |
| се Срби.{S} На челу Хрвата Јелачић-бан, на челу Србаља митрополит Рајачић.{S} Хрвати врве у Заг |
| је тим новим утисцима.</p> <p>Сутрадан, на крају литургије, причестише се сви.{S} Чисто му се с |
| читаше псалам: <hi>и дажд нам, владико, на сон грјадушчи</hi>...{S} Мала <pb n="9" /> Даница ве |
| S} Док се он можда бави у школи, уђимо, на прстима, у ту његову отворену ћелијицу, која је тесн |
| би дванаест, и њих двоје седоше за сто, на којем се пушаше слатки купус са јагњећим месом.</p> |
| ојасеве. наишли бисте на нешто кабасто, на прикривен пиштољ, који је, полазећи из села, многи с |
| па с њима на нос.</p> <p>— Дакле, децо, на посао.{S} Ходите ближе.{S} Ја ћу сећи, кројити и при |
| звезда, кад се о вечери укаже на небу, на ком се истом дробе и на разлаз спремају давнашњи обл |
| вине, са свих страна туже се на Мораву, на поплаву.{S} Свет се тужи, и ја грешна радујем се: мо |
| изведу.{S} Да иду, али што раније могу, на Авалу.{S} Тамо ће и ручати, провести део дан.{S} И д |
| це на заходу па просипље румен на реку, на поља, на шумарке, на црвене кровове.{S} Да вам је на |
| ра му срце, радост му затрепта на челу, на образима, уста журно са столице и широм отвори врата |
| кабасто, кабасто.{S} Окреће ону страну, на којој је печат протин: два анђела, који држе цркву, |
| на лакомост, с друге стране на штедњу, на скупоћу и на економисање, па најзад се пипну за поја |
| ви Степан и наново се налакти на клупу, на којој је дотле лежао.{S} Да је којом срећом још које |
| ним ходом сишла у своју ноћну стражару, на широку пречагу под вишњевим столом.</p> </div> <div |
| е мораш знати где, на Сави, на Врачару, на Теразијама — где било било.{S} Тамо је тајни скуп, т |
| лагано, а ја се уставих на једном вису, на ком сам, још као клирик, више пута стајао и гледао д |
| т сам ја свију власти и мојих и твојих, на част ти све!</p> <p>— А што ће мени све белосветске |
| поп.{S} Учитељ оста исто онако озбиљан: на његову суморну и убрану лицу није се дало опазити, ј |
| дном простору перорезима урезана имена; на једном углу познате четвороугаоне црте за игру с пас |
| и, Гргур спусти <title>Вјестник</title> на столицу до себе, ћуташе и гледаше кроз прозор напоље |
| ign xml:lang="lat">in corpore</foreign> на честитку професору, реч ће написати Гргур (али је „с |
| ам се.</p> <p>— Лепе ми и то забаве!{S} На страну с њом!{S} Ја сам преча од књиге.{S} Руке доле |
| смислио поп, обадвојица су на чисто!{S} На Никољдан излазе с јутрења, па се уставише у црквеном |
| , шах-табла која се зове „мицаљица“.{S} На зиду прилепљена нека светогорска икона од хартије и |
| борбе харемски је живот духу карика.{S} На угловима камените чесме с бакреним лулама и натписим |
| а онда и Даница оцу образ осветлала.{S} На завршетку испита поделише дарове.{S} Гргур је добио |
| маглица, која ју је дотле обузимала.{S} На безазлено срдашце навалише утисци, који га у онај ма |
| са вешто трену оком и мрдну обрвама.{S} На тај ником непримећени, али његовим ученицима тако ра |
| ан, већ и прилегао негде украј огња.{S} На пољу студено, небо ведро, звезде трепте неком зимогр |
| и игуман хоповски за ученога Рајића.{S} На, прочитај ово, Милане.</p> <p>Милан прихвати књигу и |
| у.{S} Трже се, и погледа изнад себе.{S} На брдашцу, преко којега се бељаше утапкана стазица, ко |
| на врата, запрета ватру, оде и леже.{S} На пољу се чујаху истом први петли, иначе је цело село |
| посејао велики Доситије.{S} Ходите.{S} На ти, сине Гргуре, читај, читај гласно, то вели бан, б |
| збиље, пуно мушке, маркиране лепоте.{S} На коњу је, па сељаци, које сусреташе, и не могаху виде |
| .{S} Дигли се Хрвати, дигли се Срби.{S} На челу Хрвата Јелачић-бан, на челу Србаља митрополит Р |
| амрштио се један, намрштио се други.{S} На једанпут прсну поп у смех, прсну у смех и учитељ.{S} |
| најмочарнијег дана из дубоке јесени.{S} На забрану „попечитељства просвјештенија" није смео ни |
| воздени врх од палице сину у висини.{S} На тај знак фамулус зазвони у звонце и сви, као из једн |
| олисна дивља крушка, или просто трн.{S} На пупчастој главици те чистине указаше се развалине, о |
| тазом, која води горе у његово село.{S} На једном савијутку, где се чешће одмараше под оним раз |
| ића?{S}" Само што раменима слегосмо.{S} На то ће патријарх мало јачим, свечанијим гласом: „А по |
| сваки део намештаја мање више начет.{S} На столској плочи, на којој се давно истрла плавчаста б |
| мало поиздаље па радознало гледају.{S} На столу неколико табака хартије, али не онаке беле, по |
| о лепо <pb n="146" /> бљешти у врту.{S} На што му скраћивати и онако кратке дане његове?{S} Дај |
| мао, прво бих је пролио, погоди где?{S} На Теразијама, на барикади.{S} Памтиш ли још Марсељезу |
| > <p>— Чудиш се, је ли?{S} Чудиш се?{S} На ухо ти кажем, ја сам Славјанин, велики Славјанин, ве |
| ја, осоколи Крста као из топа.</p> <p>— На ком се месту родио Господ наш Исус Христос, нека нам |
| мало погладио браду и пљуцнуо.</p> <p>— На Варош-Капији?</p> <p>— Јесте тог.{S} Сигурно му знат |
| позове?</p> <p>— А зашто не ?</p> <p>— На Маџаре?</p> <p>— На кога било, у помоћ својој рођено |
| учитељ: ко се родио на Божић ?</p> <p>— На Божић се родио Господ наш, Исус Христос, откреше Јан |
| зашто не ?</p> <p>— На Маџаре?</p> <p>— На кога било, у помоћ својој рођеној браћи.</p> <p>— За |
| у порту, по којој сеоска марва шврља, а на једном изваљеном камену седи антихрист и кези се.</p |
| таман да спусти зрнце на бројаницама, а на вратима се зачу куцање.{S} Даница се исправи, својим |
| етале, па опустиле полуоголеле гране, а на њима по који шипак ужутео и у велико се спрема да се |
| турску лулу, посади је на доњи крај, а на горњем беше сисак од ћилибара.{S} Напунивши је мирис |
| се с Гргуром.{S} Млад голобрад дечко, а на њему нова пешачка униформа — регрут.</p> <p>— Прошле |
| /title>, <title>Хаџи-баба</title>.{S} А на простоме долапу књиге његове струке, латински и нови |
| Из авлијице, до врата, пењало се на два на три дрвена ступња.{S} Ушавши поседаше, Гргур на свој |
| учионицу, једва бисте распознали слова на мапама, толико су потамнеле и местимице истрвене, а |
| разној школи, или се попети на она дрва на дрвљанику с књижицом на коленима, или сићи доле у по |
| очи.{S} У тај пар дође шегрче; позва га на вечеру.{S} Он извини и себе и Милана, па седе за сто |
| у се ја..., чекај, чекај... видиш ти га на...{S} Та знам те добро, знам...{S} Ха! (И лупнув сна |
| е сиротиње.</p> <p>Милан осети, како га на ове непромишљене речи обузе гнев, али се опет поумир |
| преко села пређу тако тамни облаци, да на оне мале прозоре од болнице уђе толико таме у собу, |
| <p>„Али шта ћемо, Гргуре, кад се не да на пречац остарити.{S} Доста је што се у цркви и пред с |
| а бежећи по пустињи, али Бог је хтео да на њима учини то чудо, а где су данас чудеса ?</p> <p>— |
| ледам, гледам, па онда, свашта нам пада на памет, кад смо сами, мерим и мерим очима који је цве |
| о и честито, оно је и лепо.{S} Не спада на ствар, али није згорег свашта прибележити.</p> <pb n |
| и пођоше напоље, он још једном погледа на све четири стране цркве.{S} Кад беше у порти, дуго н |
| год не чује. (Ту Милан смотрено погледа на једну и на другу страну.) Док ти (говори све тише и |
| S} Хасо умакну, онај други још је можда на калдрми...{S} Чујеш ли, Гргуре, с Турцима се не да в |
| има и пастирима показа се сјајна звезда на велико изненађење, а још веће чудо занесених гледала |
| се хвата за његово раме, да се не сроза на земљу.{S} Петрија клону на кутњи праг, Иван виче: „Д |
| ђели гледају кроз свод црквени.{S} А ја на то све јачим гласом извијах „сједалне“ да нас боље ч |
| то добро, знам, осече се зловољан Илија на Милана; све што је старо, теби не ваља; све би ти др |
| но, шта велиш на то?</p> <p>Али Петрија на то ништа не рече, јер већ беше ушла у собу.{S} После |
| е више светли, да ли она златна хартија на корицама, или она сребрна хартија, којом је мач закл |
| .</p> <p>— Знам, знам, да сте тирјаћија на ваљану рибу.{S} Али зато сад смемо мало повише овог |
| во разматра књижицу малене осмине, која на насловном листу има богињу са лиром у десници руци.< |
| на њега се навикао као какав стари дуја на строгости типика.{S} Изузеци би бивали само у изванр |
| окрет окачио све, препунио груди и ђака на београдском Лицеју.{S} Испити се почели раније; крај |
| у њему осећање, оно готово целога века на чисто неизведено, и разумљиво и опет колико би хтели |
| јучерање дериште.</p> <p>Што је челенка на калпаку, то је брат Иван, Гргуров отац, међу Здравко |
| ред школом, и непомично као кип гледала на ону страну, где је ишчезао.{S} Беше сасвим мрак, кад |
| Даницу, која је, запрепашћена, стајала на ивици брда пред школом, и непомично као кип гледала |
| у велике одскочило, кад је сама остала на дому.{S} Оде те се помоли Богу пред иконом, изађе у |
| ишћанска породица још дуго, дуго остала на коленима и ћутећи гледала у осветљени Вертеп, у паст |
| /p> <p>Петрија је свагда пре Ивана била на ногама.{S} Чим ослави јутро, Иван се дигне у потес и |
| пећи.{S} Али се велика промена догодила на лику старога наставника; пре се бријаше редовно четв |
| је попадија у суседној собици наместила на креветац, па спава као окупано јагњешце.{S} А Гргур |
| а...</p> <p>— Новине лажу!</p> <p>— Ама на што да лажу?</p> <p>— Ја кажем да лажу!</p> <p>— Да |
| ост дечју.{S} Чуђаху се грдним механама на путу са ишараним ходницима и ћошкама.</p> <p>— Нуто, |
| омалено, у белим хаљиницама, с крунама на глави; за овима три већа ђака, опет у стихарима, са |
| вијена у јагњеће коже, с белим шубарама на глави и пастирским палицама у рукама, а за њима, кра |
| а Максо ти узе своје наочари, па с њима на нос.</p> <p>— Дакле, децо, на посао.{S} Ходите ближе |
| његове старе сестре Јелене, с наочарима на носу и картама у сухим жилавим рукама.</p> <p>— Руча |
| иљно седи за својим столом, с наочарима на носу, а позамашнијим прутићем у руци.{S} Прочита чла |
| ња.{S} Чудио се попу, који пред дверима на глас, не гледећи у књигу коју држаше, изговори толик |
| та голи лугови, гаврани прелећу са грма на грм, потоком плови по који суви листак, а суморно је |
| прости; научи ме да будем добра, с дана на дан боља, да будем заслужна тако доброга другара, ка |
| ка“ врве по улицама београдским, с дана на дан насељавају малечке станове, понајвише на Дорћолу |
| г поступног, једва приметнога висоравна на други.{S} Указа се нешто мало чистине, покривене нис |
| та као и пескаоница, лево и десно једна на другој просто повезане најбоље књиге оновремене наше |
| з прозор да је још једна свећа запаљена на столу школском.{S} Зачудише се, јер обично школска с |
| својој другарици, о Даници.{S} Успомена на њу не учини му се никад тако драга, њезин лик му зат |
| прилагођавања једних друштвених особина на друге, о чудноватој упорности човечјега духа, који с |
| ду.{S} У тај исти мах ударише сва звона на свима карловачким црквама, запевасмо: „Тебе Бога хва |
| са двокулне Саборне Цркве чују се звона на бденије.{S} Тај ми се тренутак учини свечан као ни ј |
| к и ону немирницу што већ у велике сања на топлим недрима своје мајке, што јој се лукава маца в |
| само срце обилићско.{S} Њихова поштења на далеко нема — одавна се прича њихова правичност.{S} |
| , како се сва охладим, кад на мајку, па на мене помислим.{S} Не знам што јој је, али је сваким |
| гур, а Милан се нашао нешто у послу, па на томе прошло.{S} Макрена прихвати штапове и шешире, а |
| ели, али дрвени кров од срезанога клиса на много места попустио, па овде онде озеленео маховино |
| а журно са столице и широм отвори врата на својој мирној „вселени“.{S} Обојица уђоше скромно; п |
| гура.{S} Говор је текао живо с предмета на предмет, док ти стари уча погледа мало оштрије Даниц |
| умадији.{S} Уставио се код свог сеоцета на брду, походио брижне родитеље, па се спустио, кроз б |
| ета, заигра му срце, радост му затрепта на челу, на образима, уста журно са столице и широм отв |
| загрли своје мило чедо, и не оста места на лицу његовом, које није више пута изљубила, а све кр |
| свега, не дотакну се тог рањавог места на телу словенском, изусти само реч: <hi>Штур</hi>, сед |
| ри.{S} Па онда би узео с познатог места на полици стакло с комовицом и однео у собу: једна од н |
| би отишао казасу, који онде преко пута на вртешку испредаше свилене и сребрне гајтане, а вечер |
| е загуби на овој прлој земљи ?{S} Ништа на овом свету није стално, све пролазно, све неверно... |
| то, притегнућемо кљусадма колане, па ћа на скелу...</p> <p>И још су се дуго, дуго разговарали о |
| досмо.{S} Дуго сам чувао ону киту цвећа на дну сандучића, дуго, дуго.{S} Сад сам га негде загуб |
| } Виват!“ Најснажнији издигоше Рајачића на рукама и показаже народу, он благосиљаше, а народ, г |
| дати:{S} Који беше оно поп, што пројаха на дорату вас у црној чоси, у алеву појасу?{S} Брат Ива |
| ара, а Даници клонуше руке и спусти шав на сто.{S} Лице јој се преобрази, лепо, па сину још леп |
| >— Нуто, нуто, бабо ! виче Паун, опазив на механском зиду два јунака, како кидисаху један на др |
| хињи, ухватиле се за руку, па (нека Бог на добро окрене!) играју.{S} Пушке опет припуцаше у дво |
| добри Гргуре, како се сва охладим, кад на мајку, па на мене помислим.{S} Не знам што јој је, а |
| току помаља сунце, или у летње доба кад на њ сипи кишица, а отуд сија сунце просипљући златна п |
| Живео!“ али му се у исти мах оте поглед на магистрат, виде на њему великог црвеног двоглавог ор |
| м обичају наоружан до грла, јаше напред на брдском коњичку, а за њим се дало неколико виђених к |
| , наше бојеве с Турцима, па позва народ на устанак, да брани своја права, свој језик и веру, св |
| ћол, па Зерек, па Сава.{S} Другова свуд на мали прст.{S} Збогом, моји мудри философи, и Илија и |
| не смем ни да помислим да га водим куд на другу страну.{S} Ето довео сам дете као златну јабук |
| претурио је неколико листова оне књиге на столу.</p> <p>— Све ће, рекох вам, узети други вид, |
| читај, да очи побеле.{S} Научисмо књиге на изуст.</p> <p>— Тако и треба, рече Иван поносито.{S} |
| и, па брже ускочи у своју баштицу, паде на једну цветну леху, покри лице рукама и јецаше.{S} А |
| пао.</p> <p>Макса испусти маказе и паде на столицу.</p> <p>Деца притрчаше и подигоше маказе на |
| ветића, и преденуше бели вео, који паде на једно и друго раме, па низ вити пас. </p> <p>Дође ча |
| егдан, једва изусти Милан и уморан паде на креветац.{S} Пошто се издувао и одморио, настави у о |
| {S} Забрањује, понови поп, па и он паде на столицу.</p> <p>Обојица се скаменили, седе један пре |
| оше...</l> </quote> <p>Ту цео збор паде на колена, па и учитељ Макса, па и поп с попадијом и уч |
| о почело расти и бујати.{S} Сад му паде на памет мисао: да покрене говор о школи.{S} Сиротан, а |
| ући од бола, сиђе доле у поточић, стаде на два бела заравњена камена у сред бистре и провидне в |
| ни момком ишао...{S} Изволите ево овде на моје место. — Макрена, можда господин није још ни ве |
| м, изусти само реч: <hi>Штур</hi>, седе на столицу и мало се замисли.</p> <p>— Јесте ли слушали |
| оли и цркви.</p> <p>А ђаци у школи седе на својим местима и уче.{S} Од њихових гласића бруји шк |
| сврдло и кљештанце.</p> <p>Учитељ седе на своје обично место за столом, до њега је стајала и м |
| им, окрете се исто тако спокојно, уседе на коња, па са свим обичним гласом рече: „збогом“!{S} О |
| осечени тамо у бранику, он понајлак иде на колима, а малени синчић, с прутићем у нејакој ручици |
| ратимировићу.{S} Хе, хе, тако ти то иде на овоме свету, сваки може бити чувен и велики, ваља са |
| исти мах оте поглед на магистрат, виде на њему великог црвеног двоглавог орла, па, као заливен |
| оста мало од својих другова, стаде онде на ливадици и дуго, дуго гледаше тамо низ воду: вода ст |
| ли смо га као зеницу ока, као мало воде на длану, па зар да га сад остављам на душу туђину и не |
| ај, па онда устаде, прекрсти се и изиђе на ћошку.{S} Гледећи у зову и ону подивљалу лозу, што с |
| е ово мало синора; ако нам обрана прође на лијо, ништа неће ваљати.</p> <p>Викач оде у село, а |
| је подне.{S} Професор Сава суморан уђе на капију.{S} Како беше пријатан јесењи дан, иђаше голо |
| усамљена звезда, кад се о вечери укаже на небу, на ком се истом дробе и на разлаз спремају дав |
| се скратише ноге од радости, па се наже на Ивана.{S} А Ивану некако чудновато у прсима, па, шта |
| е? чуди се кмет Милија, па се јаче наже на своју кметовску палицу.</p> <p>— А стоји ли наша зем |
| ла ониска, очију живих, малених, а коже на лицу ишаране многим ситним мрштинама.</p> <p>Кућица, |
| /p> <p>Деца притрчаше и подигоше маказе на сто.</p> <p>— То није истина! викну учитељ сасвим од |
| м, која је старом учитељу натерала сузе на очи.</p> <p>— Од како сам овамо дошао, не видех више |
| } Макрена узе детињу пресвлачицу, да је на два три места прихвати и пришије дугменце које је от |
| стубу школскога ходника.{S} Знак да је на учитељевом сату куцнуло дванаест и да ваља сести за |
| велику лудорију. </p> <p>— Само нека је на једној.</p> <p>- Једна али голема.{S} Био сам ти, бр |
| ситница.{S} Даница, по обеду, остала је на свом месту за столом, плела је и подједнако пажљиво |
| нико изнутра није одазвао.{S} Ватра је на огњишту горела, али у кухињи нигде никога.{S} Тек ка |
| з шпага пљоснату турску лулу, посади је на доњи крај, а на горњем беше сисак од ћилибара.{S} На |
| учитељ Макса, гледаше преда се и тек је на завршетку, више онако кроз зубе могао „секундирати“. |
| умарке, на црвене кровове.{S} Да вам је на уранку стати па гледати на село, кад се тамо на исто |
| имо каквога Метерника и Кавура, знао је на изуст !{S} Све важније говоре из француске револуциј |
| м годинама; улогу малога ђака пренео је на малога цара Петра, из јединог простог разлога, да је |
| ти отворим прозор?{S} Запара; а како је на пољу лепа хладовина.{S} Красно вече; изведрило се; л |
| е се...{S} Осим шарене хартије, било је на столу дугачких липових цепљика, савитљивих танких вр |
| алајлије од оне велике печенице, што је на дрвеном ражњу прислоњена уза кухињски зид, насекоше |
| ак не гладује у туђини.</p> <p>Гргур је на све то снужден гледао.{S} Беше му и мило и жао.{S} М |
| о га мимо све другове његове.{S} Већ је на измаку друга и последња година Лицеја, опште мишљење |
| аво, право, право !</p> <p>— Најправије на свету?</p> <p>— Прависимо !</p> <p>— Ту се и Гргур м |
| од граница, српска влада отвара капије на Сави и Дунаву и широм испраћа оружану браћу браћи у |
| преко четрдесет дана гладовали Мојсије на Гори Синајској и Илија бежећи по пустињи, али Бог је |
| и снуждено, метнуо три прста леве руке на усне и гледа у растуженога свештеника.</p> <p>— Шта |
| овејано српских.{S} Како су земље мале на мапи, како су дивне и горостасне, кад их погледате с |
| оче одоздо мицати луткама, које су биле на жицама.{S} Гледаоци се сви примакоше вертепским, нес |
| едно са посрнулом звонаром руше се доле на одграђену порту, по којој сеоска марва шврља, а на ј |
| томачиће.</p> <p>По јелу сви одоше доле на поточић, опраше умашћене ручице, испљускаше уста и у |
| клирик, више пута стајао и гледао доле на Дунаво, и Бачку.{S} Врхови од цркава светле се у веч |
| слике мраморне, не смеју ни да помисле на тај ужасни час, — ни живи се не чују.</p> <p>Кад је |
| едне стране на лакомост, с друге стране на штедњу, на скупоћу и на економисање, па најзад се пи |
| шност лаковерних сељака, с једне стране на лакомост, с друге стране на штедњу, на скупоћу и на |
| , па онда изненада отвори врата и стане на праг, својим заповедничким оком пресече све чланове |
| таласаше, и једва се уздржа да не падне на снажно недро младића, који је одавна господар њезино |
| е паметне, па чисто се боји да се мрдне на столици.{S} Већ му ноге мало поутрнуле, пребацио би |
| слуша пажљиво, али из оно мало промене на лицу тешко би вам било погодити, колико је говор све |
| ало поштапнем, скачући с једне половине на другу, исквасим се сва, али ми је ипак жао напустити |
| и своју разбрибригу, да је опет намакне на чибучић у другој руци.</p> <p>Млади странци, на вели |
| збацити метак на птицу или кад се испне на какав вис.{S} Још добро ни свануло, кад стигоше гост |
| се вита мунарета, и кад се сунце испне на подне, а јасно-грли мујезини с висина кличу правовер |
| љате велике политике, ја ћу своје знање на пазар, продаваћу га што скупље и што с већом даром.{ |
| I.</head> <p>Давно је одзвонило вечерње на Саборној Цркви, богослови су већ били по својим соба |
| хтео рећи: срећан пут!{S} Иван се попе на кола, за њим Паун, који ће да испрати брата, па напо |
| олитско двориште.{S} Митрополит се испе на један вис, а народ, као таласи око стене, слеже се о |
| кси задрхта лева страна доње усне, боре на челу већма се набраше према намрштеним обрвама, грче |
| Арон набра невена између камења, а горе на зиду, са једне тисовине, која се једва дала домашити |
| енуо.{S} Даница већ стајаше с оцем горе на брду.{S} Наставише пут, Милан, и нехотице, опет се о |
| и луч, па да тамо узму со и понесу горе на свој Златибор, у Стари Влах.</p> <p>— Видиш, дете мо |
| д болнице уђе толико таме у собу, да се на новинама слова једва распознаваху.{S} Како ово засењ |
| , а тебе никако у село, да видиш, да се на њега није срушио брег или га потоци разнели.{S} Прол |
| готово светим поштовањем метну преда се на сто.{S} Дуго их је гледао и гледао, а после их је је |
| ти, погоднији него учитељ.{S} Смешка се на нас, пита нас благо, показује нам, прича нам.{S} Реч |
| то дете („ала је слободно!“), а попа се на глас смеје, па окренувши се назад сасвим гласно викн |
| не грлине ричи кроз нос: ма!{S} Деца се на то смеју сиромаху медведу, а Циганин скине мастан фе |
| и своју лепу главицу и снуждено наже се на мач.{S} Песма престаде, али је цела ова хришћанска п |
| итам оцу новине, са свих страна туже се на Мораву, на поплаву.{S} Свет се тужи, и ја грешна рад |
| добар домаћин, па је и у селу, које се на њега угледа, пуно добрих домаћина.{S} Он сам верује |
| одмахну све те мисли од себе, окрете се на другу страну, и уморен — заспа.</p> <p>А кад фамулус |
| један сахат пред заход сунца испеше се на један вис.</p> <p>— Погледајте право доле! викну Ива |
| твори је.{S} Али у исти мах отворише се на соби врата и споља још жешће духну наш несташни вихо |
| а би нешто шапнула учитељци, која би се на то само насмејала, али би се ипак и сама у децу загл |
| ло лице, али сирота мајка, и сама би се на његове сузе растужила и плакала.</p> <pb n="54" /> < |
| а спустио лист и намрштио се, кад би се на увезаној нози појавили много јачи болови.{S} Напољу |
| оспитатељ српске јуности.</p> <p>Сви се на ово мало стужише, а поп, ганут, гледа Максу готов да |
| гао проћи поред школе, а не увратити се на часак два?{S} И кад је пред сан шаптала своју обичну |
| говорећи Макси, у исто време одазвао се на све оно што је помињала Даница у свом нежном и срдач |
| бу.{S} Из авлијице, до врата, пењало се на два на три дрвена ступња.{S} Ушавши поседаше, Гргур |
| /title></p> <p>Беше понедеоник, зато се на сто изнесе пуна велика чинија кромпира с месом.{S} К |
| сти, најбољи међу најбољима.{S} Зато се на тебе, осим свију другова, понајчешће и најрадије сећ |
| и вечерњу, јер беше субота.{S} Пошто се на глас звона сви прекрстише, узвикнуше заједнички: „Св |
| ко помичу, испружају вратове, издижу се на врх опанчића да боље виде, гледају, ћуте и чуде се.. |
| из кујне, у собу из собе; девојке носе на послужавницима слатко, ракију, кафу.</p> <p>Стари Ма |
| уђе у собицу где су ђачки сандучићи, те на дну свога сандучића, под други пар својих кошуљица, |
| ата или из полусветлих углова погледате на ову богату софру, а ви већ у напред осетите на језик |
| гледаше преда се.</p> <p>Чим погледате на постављен сто, одмах ћете приметити да је застрт чис |
| од речи до речи, да запамтите, да знате на изуст.</p> <p>Професор, отворивши другу лепо повезан |
| исти, па опет, кад га пажљивије узмете на око, а ви опазите и да има многе нове боре и да су о |
| м јабанци и жетву разјагмити.{S} Хоћете на лепак — идите!{S} Ја знам, што ја знам, има рука раб |
| богату софру, а ви већ у напред осетите на језику сласти које вас очекују, па једва чекате да п |
| пских бедема.{S} А кад му се поглед оте на црвену заставу с белом звездом и месецом, сакри глав |
| ад бисте опипали појасеве. наишли бисте на нешто кабасто, на прикривен пиштољ, који је, полазећ |
| це за гору, а деца се не помаљаху јоште на вратницама.{S} Иван и Петрија изађоше чак до сеоског |
| и.</p> <p>— А шта је то нула? — упитаће на то Гргур, погледавши је мало озбиљније.</p> <pb n="8 |
| е са сељацима, који довлаче дрва и пиће на чаршију; имао је макар по једног познаника готово у |
| д је нестрпљива или радознала, завириће на братовљев прозор, без куцања отвориће врата, па ма у |
| - ногом о креветну ножицу, па се обрће на једној од задњих столичних ногу.{S} Према њему, код |
| И прекјуче.</p> <p>— Све поред оне куће на углу?</p> <p>— Са оним зеленим прозорчићима.</p> <p> |
| овек", помисли у себи, остави бројанице на сто до себе, па погледа пажљивије у Илију.</p> <p>— |
| ворио бакалницу тамо иза оне бербернице на углу...{S} Море, Туре, окан’ се белаја...{S} Бадава |
| гур запали свећу и навуче беле завесице на прозоре.{S} У соби наста тишина, Гргур читаше књигу |
| само и слушају положивши малене ручице на горњу даску од скамије, слушају и гледају и зебу у п |
| уздахну дубоко, и таман да спусти зрнце на бројаницама, а на вратима се зачу куцање.{S} Даница |
| з зелено грање, још милије кад је сунце на заходу па просипље румен на реку, на поља, на шумарк |
| сти стари, сада још старији сат тиктаче на свом пређашњем месту, равнодушно дочекује и испраћа |
| преломисмо данас чесницу, отац ми рече на не часим часа, већ да полазим.{S} И ево ме са срећом |
| А честа промена села и околина привуче на се радозналост дечју.{S} Чуђаху се грдним механама н |
| бела камена, пао на земљу.{S} Поседаше на њега.</p> <p>— Шта мислиш, шта сам говорио са овим с |
| те старог фамулуса Степана, који сеђаше на узвишеном корену старог изгорелог дуба.{S} Одмах га |
| сциплинатор — изненађен једва се држаше на ногама, поднеше му столицу, узе руку Гргурову, нешто |
| олско брдашце, премишљао да ли да сјаше на који тренутак, макар само с врата да поздрави старог |
| га да се опроба у поезији.{S} Он ћуташе на то, није изјављивао своје противно мишљење.{S} Сад ј |
| ћи се с камена, на ком се готово врћаше на једној ножици.</p> <p>Гргур пође кораком лаганим, не |
| датле се лепом јеврејском улицом попеше на Калимегдан, који онда беше обрастао густом модрозеле |
| .{S} Слуга ошину зеленке и ови излетеше на отворене вратнице, и за неколико тренутака замакоше |
| н насељавају малечке станове, понајвише на Дорћолу.{S} Општи покрет окачио све, препунио груди |
| > службе, док се други сметењаци товише на платама, које ако сам ја заслужио, тако су и они.{S} |
| ора да угушује.</p> <p>Младићи положише на сто донесене књиге, па, дватрипут понуђени, срамежљи |
| си нова укрштена осећања, која навалише на његову топлу, радозналу душу.{S} Говор свештеников н |
| ста, драги мајстор-Јоване, што навалише на школе, него се почеше и цркве <pb n="106" /> машати. |
| лус чисти неколико пловака, које падоше на жртву данашњој школској свечаности.{S} Сељаци поседа |
| ла!“</p> <p>Изнесоше јастуке и поседоше на траву под туњом.{S} Гргур им прича све.{S} Иван ћути |
| ицкијевићем.</p> <p>Сва тројица изиђоше на враташца, која су обично несносно шкрипала при отвар |
| али уз брдо.{S} Указа се село.{S} Уђоше на вратнице Гргурова оца.{S} Иван Здравковић стао пред |
| едва промуца Петрија и сузе јој грунуше на очи.</p> <p>— Ви жене одмах у сузе.{S} Нек је дете ж |
| аме који чуваху стражу, или чуче и пуше на бедему, гледа, гледа, гледа, а у глави му се већ зам |
| го је јунак, а друго редов, друго витез на коњу, а друго сеиз.{S} Та ништа лепше од јунаштва, о |
| свога трешњевога чибука, напуни лулу, и на познати његов начин завали се у столицу и поче пушит |
| е свештеник мироше".{S} Чешће је ишла и на водице, особито уз посте и о младинама.{S} А била је |
| укаже на небу, на ком се истом дробе и на разлаз спремају давнашњи облаци.{S} Нешто је одлучио |
| д ногама.</p> <p>Многе се куће светле и на баџе им узлеће дим горе у чисте и мирне висине.{S} А |
| као што си и мене слушао.{S} Он ће те и на добро упутити.{S} Хајде сад приђи му руци.</p> <p>Ме |
| до кревета, држаше у рукама бројанице и на глас читаше псалам: <hi>и дажд нам, владико, на сон |
| има старих храстова, на црквеној кули и на школској звонарници, што за тренут два блесну послед |
| јаву, коју сам већ одавна био спремио и на изуст научио.</p> <p>— Па?</p> <p>— Па, онако млада, |
| часа школског, тек што попије ракију и на сахату куцне подне, врата би се отворила а учитељка |
| по њему као момак по Банату и Ердељу и на њега се навикао као какав стари дуја на строгости ти |
| . (Ту Милан смотрено погледа на једну и на другу страну.) Док ти (говори све тише и тише), док |
| с друге стране на штедњу, на скупоћу и на економисање, па најзад се пипну за појас, насмехну з |
| ам га негде загубио; а шта се не загуби на овој прлој земљи ?{S} Ништа на овом свету није сталн |
| се, на велико изненађење свију, појави на вратима протин синовац, који је тога часа дојездио н |
| а да се ниједан сузни бисерак не појави на лепим, великим трепавицама.{S} Гргур је гледаше и гл |
| узеше патријархе, узеше све.“ Не остави на миру ни цара Леополда, ни Марију Терезију, ни Јосифа |
| , шара прстом по Русији, па га заустави на Криму.{S} Замера школској власти, што није назначила |
| а и догађаја па се најзад опет заустави на Даници.{S} Што се ближе селу примицаше, тим се живље |
| амо једанпут с родитељима долазио цркви на причест.{S} Онда је био мален; што је видео, готово |
| погледом.</p> <p>— Ја?{S} Ја немам крви на одмет.{S} И кад бих је имао, прво бих је пролио, пог |
| егови сами потегоше једни на ниже други на више, просто није могао да заклопи очи од чуда, мисл |
| ве степе, цео Кавказ и Урал, све изведи на границу...{S} Ради кога?{S} Да спасеш грешну Европу |
| скромну собу с дрвеним гредицама, види на зидовима познате иконе и слике, велику зелену пећ, с |
| ија оне повелике куће, што се лепо види на оној страни брда, што је иза цркве.{S} То је дом све |
| мном трепти једна звезда, а та ме води на ону страну.{S} Идем, идем, ма знао тамо и кости оста |
| твој учитељ, мој отац, мршти се и срди на тебе, кад год му се они сиротани потуже.{S} Ја бегам |
| ао да се већ уморио, нестрпљиво се држи на заузетом месту на кревецу, и час <pb n="80" /> па кр |
| поче плакати, учитељ му рече да одлази на место.</p> <p>— А што да се плаши, да од Бога нађе? |
| или већим противницима.{S} Радо излази на сељачке зборове, брани црквено имање, заузима се за |
| бељаше утапкана стазица, којом се слази на поток, стајаше мала Даница.</p> <p>— Ја те, ја те зо |
| ову школу.{S} Њега славимо, јер он пази на нас; по цео дан гледа и слуша, како се учимо и влада |
| поштује, а неучена, видећи где се вози на вранци, говоре: вранци вранца вуку; и право имају. “ |
| азаше читав караван Хера кириџија, који на коњима ношаху у Београд катран и луч, па да тамо узм |
| х, прсну у смех и учитељ.{S} Ходи сваки на другу страну, ухватили се за трбухе, и тресу се од с |
| и насред собе, а по подне спавају сваки на својој клупи.</p> <p>А учитељ Макса затворио се у св |
| сам се, вера и Бог, дуго колебао: да ли на твоју или Миланову страну.{S} Знаш ме, ја сам као им |
| енут устави, и расташе се.</p> <p>Да ли на веки?</p> <p>После неколико тренутака стајала је Дан |
| шта ли ће бити кад учитељ Макса навали на њих.{S} Ћуте, не мичу се као слике мраморне, не смеј |
| цркви или општини, било на чаршију или на панађур.{S} И о устанку су војевали заједно.{S} Четв |
| с вечере...{S} Знате, наручили смо били на Дорћолу једног тазе смуђа...</p> <p>— Знам, знам, да |
| Још су се неколико тренутака позабавили на том малом чоту; она је причала, торокала, а он је са |
| смем лагати.</p> <p>— Јесте ли силазили на Дорћол?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— А јуче?</p> <p>— И |
| емат, да ни један једини пут не помисли на Даницу, која је, запрепашћена, стајала на ивици брда |
| а Арона, па ни Гргура.{S} Сви су отишли на ону страну, у Карловце.{S} Гргур још на лађи замишља |
| лија ће пером.{S} Само да сам мало бољи на концепту.{S} Шта ћеш, кад се није стигло све.{S} Над |
| браној</hi>!{S} А ми?{S} Ми ћемо и сами на Косово у Призрен!{S} Ал’ сироти Словаци, па Чеси, па |
| а и оде даље ка великој мраморној чесми на тргу према великој гвозденој огради од Саборне Цркве |
| м о патос, и ја ногом о патос, па нагни на врата, у помрчину.{S} Та није да сам бегао, као да м |
| јати девет и тегови сами потегоше једни на ниже други на више, просто није могао да заклопи очи |
| чудна ми чуда, као да је Београд једини на свету, као да нема града и осим Београда...{S} Све с |
| и чекате да своја зрачна недра наслони на ваша прса.{S} У једанпут се Гргур мало јаче нагну на |
| </title>, намакне великоокнасте наочари на мало заседласт нос, скупи појаче смежуране усне, узд |
| и шљивовицу, стару, мало помекшу, мири на коштицу, па кад прогутате, а ви осетите како се приј |
| аја.{S} Патоси се извитоперили, прозори на зарђаним шарчицама олабавили ; она велика пећ испреп |
| кава пуши на столу.{S} Недељом се жури на јутрење, још прво звоно <pb n="127" /> ни одзвонило, |
| .</p> <p>А како је већ дан почео бивати на измаку, то се и наши гости почеше спремати на полаза |
| а Гора изгубити Боку, да је можемо дати на поклон ћесару?{S} Тако хтео Немац, тако хоће Русија. |
| {S} Та да ми је једну годину заповедати на Неви!{S} Видели би непријатељи Славјана, ко је Рус.{ |
| S} Да вам је на уранку стати па гледати на село, кад се тамо на истоку помаља сунце, или у летњ |
| ио, да! настави чичица и поче се дизати на ноге. (Лулу је брже боље стрпао у јанџик.) Знаш стар |
| лажаше.{S} Ретко се који даде преламати на европску ношњу: заменити фес и шубару капом или шеши |
| аку, то се и наши гости почеше спремати на полазак.{S} Даница навали да оду до Гргуровог оца, и |
| ставити.{S} Видите како је тешко живети на овоме свету, па опет Бог не да да пропадне човек пре |
| ручка угодише шта ће овај имати донети на издржање детиње:{S} 200 ока жита, 10 ока пасуља, кац |
| , седети у празној школи, или се попети на она дрва на дрвљанику с књижицом на коленима, или си |
| и и црквене протоколе, па чак и служити на маџарском језику.{S} Зар су у једном селу оборили се |
| адвокатлуку.{S} Ко се данас уме бранити на суду и путу, тај зна да је жив.{S} Та ето су нагла о |
| ђа спаваћиви Степан и наново се налакти на клупу, на којој је дотле лежао.{S} Да је којом срећо |
| затвори књигу и с поштовањем је спусти на сто.</p> <p>— Можеш, ако хоћеш; али ја, никад ни до |
| .{S} Јелени, Српкињи из Баната, највећи на свету аукторитет беше карловачки митрополит.</p> <p> |
| .</p> <p>— Зато ће је много пећи и жећи на ономе свету...{S} Али се ту попа умери, па окрете де |
| а пење горе десно шумици, мора се проћи на Здравковића куће.{S} Здравковићи су староседиоци.{S} |
| а тихог, домаћег живота: он седи у кући на клупици поред ватре, домаћица спрема вечеру, а мали |
| аори се: „поздрављајем!“ Свештеник баци на се епитрахиљ, па онда, ракнувши мало по свом обичају |
| обро ни свануло, кад стигоше гостионици на Торлаку.{S} Одатле празна кола потера кочијаш к Бело |
| !</p> <p>— Ружице! викну Гргур и скочи на ноге.</p> <p>— Лукав, неотесан!</p> <p>Гргур се умир |
| ане, одазва се мајстор Јован, оставивши на страну рендело.{S} Добро си ми дошао!{S} Приђи ближе |
| еља Максу, Даницу, али опет, прегазивши на ону страну потока, није се повео за срцем, него прав |
| шио јутрењу молитву, а већ се кава пуши на столу.{S} Недељом се жури на јутрење, још прво звоно |
| черас, не одлажи за сутра.{S} Увек имај на уму ове вредне кириџије, гледај да сваки дан што доб |
| тосинђел Каћански.{S} Не остави вам тај на миру ни деспота Ђурђа, ни Арсенија патријарха.{S} До |
| } Погле, оцо, колики му брци, па калпак на глави!{S} А шта му је оно у рукама?</p> <p>— Топузин |
| ку о раменима; навика му избацити метак на птицу или кад се испне на какав вис.{S} Још добро ни |
| овек од феса до јеменија.{S} Да је увек на његову, видео би како народ суди и газдује.{S} Шта ћ |
| } Учини му се, као да уђе девојка налик на Даницу; да је имао Макса још коју ћерку, мислио би д |
| а спреми послужење.{S} Остави служавник на кухињском огњишту, брзо отрча у своју баштицу, па кр |
| зала за дрво, четири дана издржа јадник на зими под ведрим небом без јела и пића: тек петога да |
| и! ракну поп.</p> <p>— Пи! пљуну учитељ на школско тле.</p> <p>Устаде учитељ, устаде поп.{S} По |
| оде на длану, па зар да га сад остављам на душу туђину и незнану?</p> <p>— Али, газда Иване, ја |
| мем књигу, отворим, читам у себи, читам на глас, узалуд, чини ми се: њене модроплаве очи вире и |
| ови, тиштања, штрецања...{S} Да изведем на чисто; сума мога програма: живети што лепше и лакше. |
| {S} Шта пута сиђем низ брдашце и станем на онај велики, маховином обрасли камен усред потока, н |
| ше.{S} Доста сам се мучио.{S} Да паднем на нос, ни Вељко, ни Доситије; ћата, секретар, начелник |
| школу.{S} Пст!{S} Гргуре, да ти шапнем на уво: ја се још по који пут закључам у ону собицу до |
| — садашњости.{S} О садашњости?{S} Лицем на Преображење ишли су обоје горе у његово село, својом |
| а вечерас, долетели.{S} Читам, а мислим на вас.</p> <p>— Шта, ви ваљда опет с вашим Доситејем, |
| нашега медведа, <pb n="67" /> па с њим на протокол.{S} По подне сеђасмо у канцеларији, кад ето |
| по подне просто ми се смрче.{S} Потрчим на Зерек старој Гркињи.{S} Карте амо, проклета бабускер |
| попечитељски, све вас частим тазе рибом на Дорћолу.{S} Директор достави целу ствар попечитељу, |
| им престало.{S} И кад дођу један другом на поседак, говоре много мање него пре, мало политичаре |
| у књигу у тврдим корицама с црном кожом на полеђини и четвороуглом од црвене кожице, на којој с |
| к ко по Богу ја, а овога (показав руком на Гргура), рад сам да школујем.</p> <p>— Да школујеш?{ |
| дете моје, рече Иван, показујући руком на ове вечите путнике.{S} Мучан ли је живот што га ови |
| нитков!{S} Пи!{S} Пљуните и ви са мном на тако гадну лаж!{S} Пљунимо!</p> <p>Професор Сави гор |
| ихару, са жезлом у руци и грдном круном на лепо очешљаној коси.{S} После свију ишла су два чоба |
| поче смиривати и хладовина пирити висом на ком се налажаху.{S} Упрегоше коње, посадише се у кол |
| ети на она дрва на дрвљанику с књижицом на коленима, или сићи доле у поток, па шврљати горе-дол |
| ом зиду два јунака, како кидисаху један на другога.</p> <p>— То су, децо, Краљевић Марко и Муса |
| поседаше, Гргур на свој креветац, Милан на зелену столицу с једном готово пребијеном ногом.{S} |
| А тамо у оној соби из авлије седи Милан на зеленој столици, одупро се - ногом о креветну ножицу |
| етиће Даница.</p> <p>— Врло лепо, таман на конак.{S} Пристајеш ли, Милане ?</p> <p>Милан ништа |
| нас пролију?{S} Само је онај био срећан на земљи, који је овака блага пожњео.{S} Све је друго н |
| ад је сунце на заходу па просипље румен на реку, на поља, на шумарке, на црвене кровове.{S} Да |
| својим пунобрижним питањима, онда је он на махове испричао све, сваку и најмању ситницу о детет |
| , два, три, дед!{S} Ономад сам се хрвао на Калимегдану с оном Ерчугом, један, два, три — положи |
| пустио доле низ креветац, а главу нагао на јастучић од дебела платна, који је такође испуњен сл |
| ток код новога моста, чешће је погледао на школско брдашце, премишљао да ли да сјаше на који тр |
| он би се можда мало раскалашио, угледао на своју лепу царицу.{S} Али овако таман да размахне кр |
| није у соби.{S} А мала Даница, она као на иглицама окретала се час на лево, десно и назад; све |
| ани.</p> <p>А наши путници путоваху као на тичјим крилма.{S} Коњи товни и одморни, и кад се док |
| 7" /> <p>Није добро директор ни измакао на вратнице, а ђаци прнуше као птице из кавеза.{S} Не п |
| угачак округао стуб од бела камена, пао на земљу.{S} Поседаше на њега.</p> <p>— Шта мислиш, шта |
| размахне крилима, а њега жижне помисао на оне школске дане после великих празника, кад ће стро |
| е водице и умије се.{S} Па онда је стао на траву, која се модраше дуж обале с једне и друге стр |
| .{S} Тек узео двадесету, кад сам прешао на Митровици.{S} Хтео ме покојни Ђеро и попити, зваше м |
| {S} Та он је већ свима професорима ишао на данове и славе, помагао им често у каквим домаћим ил |
| безвољно откинуло од њега, да је пошао на пут много уђи и сиромашнији.{S} Окренуо се још једно |
| то, да је чуо и фамулус, који је готово на пушкомет напред корачао.</p> <p>— Шта си узео ту вик |
| училиштног наставленија" знао је готово на памет.</p> <p>— Па како са школом? поче Илија да газ |
| да онда и попевао.{S} Сунце беше готово на заходу, кад са једнога виса опазише своје село.</p> |
| сите се, поносимо се!{S} Живело Српство на све стране...{S} Живело Славјанство!{S} Ко каже да с |
| Паун.{S} Даница их испратила готово до на крај сеоских кућа, дала Гргуру пуну руку цвећа, па ј |
| p>Ту поче сунце сасвим замицати за брдо на западној страни школе.{S} Још се изнад младе горе ви |
| осле два три месеца, Гргур је већ седео на првом месту међу својим друговима, а читао и писао к |
| Хрватима утврђен.{S} Јелачић се заклео на верност и братство.{S} Патријарх је читао, а Јелачић |
| тави у одломцима:{S} Одавна ми се попео на душу она рђа Хасо Ахметовић, што је скорим <pb n="99 |
| м очицама.{S} Поп, пун задовољства, сео на велику столицу од бела дрвета, закачио оба палца за |
| рода утврдили ми.{S} Јест, и ја сам био на једном поверљивом састанку.{S} Доста кад ми је повер |
| есама, док се учитељ Макса опет појавио на прагу и подвикнуо: „Христос се роди!" </p> <pb n="37 |
| тин синовац, који је тога часа дојездио на очином коњу.</p> <p>— Христос се роди!</p> <p>— Ваис |
| , Јанићије, продужи учитељ: ко се родио на Божић ?</p> <p>— На Божић се родио Господ наш, Исус |
| ужаним пандурима.{S} Суботом је излазио на Батал-џамију и разговарао се са сељацима, који довла |
| утњиле од како је учитељ Макса захвалио на професорству, од како поп Крста недељом и празником |
| а, одговорио Даници.{S} Писмо је упутио на учитеља Максу, али, у тако названом „преносном смисл |
| ве.{S} Ево је већ двадесета година како на столици ове свештеничке династије седи свештеник Крс |
| линовић, настави Гргур, баш прође онако на лихо.{S} Уплаши се, јаој, па ни укресати.{S} Шаптасм |
| месец два, онда, онда ми још сад тешко на срцу; а да шта ће бити доцније?</p> <p>— Шта ће бити |
| оле; право да ми кажеш: би ли и ти мало на ону страну, да те когод позове?</p> <p>— А зашто не |
| о, пред вече ходао, а вечером ишао мало на поседак, али нигде не задржавајући се после десет.{S |
| амам.</p> <p>Учитељ Макса привикну мало на гледаоце, па које збиљом свога гласа, које мрким пог |
| ло заплашено, тако да се је једва могло на крају чути: и донесех му дар : измирну!</p> <p>Не би |
| одним подупртим гранама, а за њима село на брдељцима, на којима се зелењаху проређене шумице.{S |
| било да се иде цркви или општини, било на чаршију или на панађур.{S} И о устанку су војевали з |
| је напред скакутала.</p> <p>Кад је било на заход сунца, звоно с дрвене црквене звонаре огласи в |
| и реч):{S} Швабо...{S} Али увек је било на свету горчине, било је, и биће је...{S} Нешто се бог |
| нашњег дана.{S} Како је још јутрос било на свету пуно и дражи и нада, а сад је оставља све, све |
| ница заћута.{S} Милан је опазио бледило на њезином лепом лику, и док је Илија смишљао како да п |
| из баште.{S} А кад беше сунце искочило на подне, сети се и он глади и глад њега снужденога, па |
| амо ми је жао, што сви отуд нисте овамо на моје ритопечко.{S} Али, Боже здравља .{S} Молим вас |
| аску.{S} Опростите, путници.{S} А имамо на вас поруку.{S} Гргур...</p> <p>Још онај дежмекасти д |
| ?</p> <p>— Јок, чист и јасан план, само на посао.{S} Мудро смишљено, полак готово.{S} Пре свега |
| S} Мало прође па и њих нестаде.{S} Само на највишим врховима старих храстова, на црквеној кули |
| чисти и лепи, као ви, који живите само на доколици.{S} И отац ти се брине, и мајка ти се брине |
| ста био забораван?{S} Поп Крста би само на то рекао: „ни дрва у гори нису једнака; роди се то т |
| у стати па гледати на село, кад се тамо на истоку помаља сунце, или у летње доба кад на њ сипи |
| ипут понуђени, срамежљиво поседаше тамо на креветац господина професора.</p> <p>— Дакле, сад см |
| ан!“ отуд са горе, сви се окретоше тамо на ону страну и, гле!, срески пандур, по ондашњем обича |
| p>— Данас нема школе, Грго; хајдмо тамо на брдо да трчимо горе и доле...{S} Рекав то Даница, за |
| <p>— Ми смо Гргурови другови, полазимо на своја „опредјеленија“, поче опет онај дежмекасти.</p |
| S} Једно или друго?{S} Време је, да смо на чисто.</p> <p>— Па води их.{S} Ако нисмо ми.{S} Бог |
| да си и заборавио нас сељаке, који смо на раду од јутра до мрака, па и не можемо бити тако чис |
| тако лако у срцу.{S} Кад јутрос певасмо на јутрењи, отворило ми се срце, па ми тако у души пуно |
| игосмо на домак Карловаца.{S} Кад бесмо на вису, с којега се стрмо слази у прву улицу, а ја се |
| трећи дан пред залазак сунца, стигосмо на домак Карловаца.{S} Кад бесмо на вису, с којега се с |
| је поцигурно код куће; били смо заједно на горњој воденици.{S} Па док те види Петрија... збогом |
| уће од његова села, удари вечерње звоно на старој звонарици, а кроз <pb n="139" /> његову душу |
| <p>Кад оде поп, одмах затим удари звоно на вечерњу.{S} Међу ђацима настала свечана тишина, а ос |
| позади храмуцали, наслонивши се обично на каквог паметног и вредног члана из много познијих на |
| ане.</p> <p>Милан прихвати књигу и лепо на глас читаше :</p> <p>— „Колико сам ја прост...“</p> |
| , дуго разговарали о хаџилуку.{S} Скоро на један сахат пред јутрење разиђоше се да мало главе н |
| го, боже здравља, гледаћемо ми да се то на боље окрене.{S} Само треба да чинимо као што нам Дос |
| покрила се, а чупавом главицом врти то на једну то на другу страну по беломе јастуку, а сувоња |
| а чупавом главицом врти то на једну то на другу страну по беломе јастуку, а сувоњавим ручицама |
| оца, а радознало гледаху то на једну то на другу страну.{S} Гледаху убаве дворце, шарене излоге |
| ца иђаху уз оца, а радознало гледаху то на једну то на другу страну.{S} Гледаху убаве дворце, ш |
| мали Гргур пришао да заузме своје место на кревету, мала Даница погледа га с пуно радости, згрч |
| данас и са столарством, све теши нешто на око, шарено и цифрасто ваздан, а док подложиш пећ, а |
| у попову кућу.</p> <p>Наместише Вертеп на једном столићу.{S} Изгледао је као црква, а имао је |
| беше, што је узгред није походио, макар на тренутак, два макар... али ту одмахну све те мисли о |
| да-онда прасне разгорели ћутак, а ветар на махове тресне у оба прозора, па опет се замаје тамо |
| смешећи се, оставивши свој онизак шешир на орманчићу, где стајаше еснафска кутија.</p> <p>— Као |
| је Илија смишљао како да пребаци говор на другу обалу, она се, љубазно али усиљено, насмехну, |
| : да си књажевим указом постао професор на гимназији крагујевачкој.{S} С љубезним поздравом ваш |
| рвена ступња.{S} Ушавши поседаше, Гргур на свој креветац, Милан на зелену столицу с једном гото |
| стајала је Даница пред олтаром, а Гргур на свом коњу журио се кући.{S} Поред пута голи лугови, |
| ца, она као на иглицама окретала се час на лево, десно и назад; све је желела чути, све видети |
| , прихвати учитељ, натукавши појаче фес на главу, јер је у трему било сувише хладно.</p> <p>— А |
| е иконе и слике, велику зелену пећ, сат на зиду са големим теговима и дугом тромом шеталицом, а |
| м, замакоше му очи за онај велики сахат на дувару.{S} Никад свога века није видео сат, гледао ј |
| отпало.</p> <p>У који мах велики сахат на дувару изби осам, у тај исти тренутак неко куцну на |
| достојне.{S} Ја полажем велику важност на изјасненије катихизиса, примерно поведеније, на жив |
| став’те, молим вас, ви нашу солидарност на страну: расправићемо је кад будемо доконији.{S} Него |
| оло и младачки, као кад се оно први пут на њему умисмо.{S} Шта пута сиђем низ брдашце и станем |
| , испресавија га, и остави под јастучић на свом кревету.{S} Најзад одломи по једно парченце од |
| ризик.{S} Зато, благодареније буди Богу на срећи, која ми је већ у рукама, ја се нећу <pb n="43 |
| па кредом ни маћи!{S} Љутито баци креду на школско тле, која прште у мале комадиће по свима кра |
| од тројице царева; <hi>видјех бо звезду на востоцје</hi>, познадох да се Христос родио, идем по |
| арод, народ.{S} Рајачић гледа по народу на све четир стране, а кад се сви ућуташе, а он испрва |
| ералима ни осолити.{S} Наши се позивају на царска права, на привилегије. „То су старе листине", |
| Србаља, који, већином, дођоше у Србију на позив кнеза Милоша.{S} Философ, богослов, добар Нема |
| али свога Књаза са Цетиња, прича о боју на Грахову, и плаче.</p> <p>Кад је Васо пружио „писму“ |
| не, не дирај, Данице; најбоље је цветку на његову корену.{S} Ја волим цветак кад овако лепо <pb |
| ли гурбети,те кад привикну: „Узми пушку на лево око, па ти стрељај тицу ластавицу!“, а он из св |
| ограде, па и ону велику, округлу капелу на једноме вису, у којој је, у прошлом веку, закључен с |
| у високом јутарњем зраку позлаћену кулу на Саборној Цркви.{S} Гледају и гледају, а све се боје |
| /p> <p>Сава запали пљоснату турску лулу на дугачком трешњевом чибуку.{S} Тада је било у цвету ц |
| одговори Иван, остављајући празну шољу на клупицу.</p> <p>— Не брини се, газда Иване.{S} И мој |
| луша, свако словце свештениково пада му на срце, само Милан хтеде употребити ту прилику да умак |
| ле, навика и старије године навукоше му на суморно лице збиљу, коју је ређе разблаживао одмерен |
| ако, може се престравити.{S} Намести му на кревету ниже својих ногу, и по вечери позову га у со |
| икну радосно мајстор Јован, устајући му на сусрет.{S} Свагда сте нам добро дошли, а вечерас, до |
| озбиљио као какав маторац, а према њему на левој страни, стали цар Петар и мала царица Даница.{ |
| у је молити.{S} Да иде у суседну механу на једну грку, турску ?{S} Не иде.{S} Професор је, а ви |
| {S} У једанпут се Гргур мало јаче нагну на задњи наслон своје зелене столице, замаче дланове за |
| .</p> <pb n="132" /> <p>Ту Даници лакну на срцу, осу јој се душом нешто и топло и мило, па једв |
| цана кава, таман се једна шољица омакну на патос и разби се, кад се, на велико изненађење свију |
| о тако добре воље као вечерас.{S} Викну на чељад, да се гости господски подворе.{S} Учитељ Макс |
| едне краљевине!“</p> <p>— Живео! кликну на то Јован, доли чашу заклопачким вином и до дна је ис |
| дрхтати, па онда мало, побледео, клону на столицу.</p> <p>Попа и учитељка скочише са својих ме |
| се не сроза на земљу.{S} Петрија клону на кутњи праг, Иван виче: „Децо!{S} Пауне !“, потеже уз |
| о задубљена у себе, у мало што не клону на земљу, кад је, изненадно окренувши се, опазила поред |
| би осам, у тај исти тренутак неко куцну на вратима, и кад се отворише ступи унутра један средов |
| ељ, нешто је смислио поп, обадвојица су на чисто!{S} На Никољдан излазе с јутрења, па се устави |
| } Ух, како је то страшно! кад те понесу на носилима.</p> <p>— Грго !</p> <p>— Ружице.</p> <p>— |
| и да се истресе из рита, том никад нису на одмет ортаци.</p> <p>Ту Гргур зевну.</p> <p>— Зеваш, |
| махале пуношаренога Багдада.</p> <p>Ту на том, негда тако пуноживотном, данас тако пустом Дорћ |
| о, нестрпљиво се држи на заузетом месту на кревецу, и час <pb n="80" /> па крадом гледа кроз пр |
| гне.{S} Уђоше унутра.{S} Оставише свећу на једној од скамија.{S} Док је лепушкаста и мало неста |
| љусак.{S} Крупне капље шуштаху по лишћу на дудовим гранама, бијаху у окна прозорска, и као <pb |
| али суза за сузом котрљаху се и падаху на ивицу од стола.{S} Сад, изгубивши своју обичну оштри |
| ри, приближише се јаслама, које стајаху на средини; појавише се и анђели у белим стихарима и са |
| дан а зора засветлела, а сви већ бејаху на ногама.{S} Дођоше и комшије и родови.{S} Ижљубише Гр |
| и</title> настави Милан и обрну столицу на Другу страну. </p> <p>— Не знаш шта има?{S} Има мног |
| ња да је више позади, да баш није одмах на ударцу сваком погледу господина директора.{S} А учит |
| поче одмах да се прибира, помисли одмах на свој нови положај, на издашност лаковерних сељака, с |
| ише.{S} Узе убрус испред себе и поче их на махове брисати.</p> <p>— Време је да се и за ово дет |
| спушташе кола полагано, а ја се уставих на једном вису, на ком сам, још као клирик, више пута с |
| ане браде, а образа онако вазда готових на смех.{S} Под пазухом држаше дебео трешњеви штап.</p> |
| цвећа, исто као пре, калопер и здравац на истим местима, само су данас крупнолиснији и бокорас |
| ја <pb n="131" /> онако, а негде наиђеш на тврде главурде, па хтео, не хтео, мораш и овако и он |
| </p> <p>— Кажем ти, Илија, да припазиш на галатни језик!</p> <p>— Охо, нисам знао, да је већ т |
| и Петријин.{S} Хе, хе, жено, шта велиш на то?</p> <p>Али Петрија на то ништа не рече, јер већ |
| сти део дан.{S} И доиста, сутрадан, још на један сахат пред зору, седели су у колима и возили с |
| ине, учити децу мучна работа.{S} Па још на данашње време.{S} Ко није децу учио, не зна шта је п |
| на ону страну, у Карловце.{S} Гргур још на лађи замишљаше себи лепоту и величину столице патриј |
| ote> <p>Други припевају:</p> <quote> <l>На ноге, Срби браћо, слобода зове!</l> </quote> <p>Гргу |
| збор не прекидаше песму:</p> <quote> <l>На колена падоше, падоше,</l> <l>И Богу се молише, моли |
| лежаше при скотјех, при скотјех,</l> <l>На колена падоше, падоше...</l> </quote> <p>Ту цео збор |
| воја Фрушка и цела Патријаршија.</p> <p>На то Максо ништа не рече, само испи чашу, не куцнувши |
| личини никад невиђене грађевине.</p> <p>На један сахат пред заход сунца испеше се на један вис. |
| “.... „писмо“.... „колевка"....</p> <p>„на страни“ „нека изненадна жалост" „зацело“.... „Врагу! |
| чудновато створење: и сазидаће цркву, и набавити звона, и иконе, и барјаке, ама му је некако у |
| ли је зато радо прилагао, кад је ваљало набавити књиге, или нову одежду, или позлаћени крст, ил |
| , две младе Српкињице отишле у башту да наберу цвећа, па певале неку патриотску песмицу.{S} Зли |
| е гдегод се могло доспети.{S} Отац Арон набра невена између камења, а горе на зиду, са једне ти |
| шије, а учитељ Макса, држећи бројанице, набрао чело, скупио смежуране усне, па мислима зашао у |
| страна доње усне, боре на челу већма се набраше према намрштеним обрвама, грчевито стиште харти |
| ог, каквог је одавно привиђала у својој набујалој души. </p> <p>— Гргуре!</p> <p>— Данице!</p> |
| науке.{S} Онда не беше у Лицеју велика навала, али слушаоци беху и старији и развијенији, и ја |
| срцима: шта ли ће бити кад учитељ Макса навали на њих.{S} Ћуте, не мичу се као слике мраморне, |
| и почеше спремати на полазак.{S} Даница навали да оду до Гргуровог оца, и они, после малога зат |
| зло, а Маџари црње и горе, загрдили.{S} Навалили да нас помаџаре.</p> <p>— Кад је још Србин гов |
| а натраг водим...</p> <p>— Е кад си баш навалио, онда, онда ево нисам ни ја с раскида.{S} Ја са |
| да размрси нова укрштена осећања, која навалише на његову топлу, радозналу душу.{S} Говор свеш |
| отле обузимала.{S} На безазлено срдашце навалише утисци, који га у онај мах не раздрагаше, али |
| м било доста, драги мајстор-Јоване, што навалише на школе, него се почеше и цркве <pb n="106" / |
| .{S} Још у првој половини децембра снег навејао читаве таване по висовима и доловима.{S} Многи |
| е силан да се преболи: у фебруару га за навек оставила учитељка, сруши се стуб његовог мирног и |
| следње врсте!</p> <p>— <quote>Остају за навек у свеконачној и плача достојној бесвесности</quot |
| илом детету своме, о судбини, којој сад навија прву основу. „Шта ли ће од свега тога бити, Боже |
| мереним границама, ради непрестано, као навијен сат, никад јаче, никад слабије, никад у висину, |
| ки овакав тешки растанак.{S} Али после, навика и старије године навукоше му на суморно лице зби |
| лан.{S} Милан имађаше пушку о раменима; навика му избацити метак на птицу или кад се испне на к |
| ад њим као над дететом, годила му свима навикама, дворила га мање као брачни друг, више као мат |
| човечјега духа, који се противи старим навикама, да стара знања попуни новима, да обнови укус, |
| о момак по Банату и Ердељу и на њега се навикао као какав стари дуја на строгости типика.{S} Из |
| о је тако мало.</p> <p>— Мени, који сам навикао одрицати се свега, сасвим довољно!</p> <p>— Одр |
| ић, њезина немирна устанца <pb n="7" /> навикла су цвркутати и торокати по цео дан, а душа јој |
| рилике да ти се похвалим.{S} Мати ми је навила пређу и сад у велике ткам у малој собици.{S} Да |
| ад се прибере, и опет, по својој доброј навици, прионе за књиге.{S} И дан и ноћ читао је, готов |
| с, скупи појаче смежуране усне, уздигне навише велике некако вунасте обрве, пребаци ноге, збаци |
| зују, ни један за длачицу не попушта од навода својих.</p> <p>Учитељ Макса, Горњокрајишник, у п |
| ори дете, гледећи преда се, а очи му се наводниле сузицама.</p> <p>— Ја ћу можда још данас с Па |
| ново „одличије". <pb n="41" /> Попу се наводниле очи, и попадија се узбунила, па једва се сети |
| аше даље, облише га сузе, и попу се очи наводниле; сви су у неком свечаном тужном расположењу, |
| рену руку повукла је к себи, очи јој се наводнише, али толико имађаше духа да се ниједан сузни |
| е осу румен, мале јој руке клонуше, очи наводнише, не јецаше, али суза за сузом котрљаху се и п |
| ш за који дан...</p> <p>Ту се Макси очи наводнише.{S} Узе убрус испред себе и поче их на махове |
| Његова последња реч осваја, и куд њоме наврати погледе онамо сви послушно гледају.{S} Зато је |
| дњи пут тамо одлазио.{S} Онда је Даница навршила пуних шеснаест година, у августу су заједно сл |
| им путем правце у своје село.{S} Тек је навршио двадесет другу, а лице му тако пуно збиље, пуно |
| та:</p> <p>„Драги наш Гргуре!{S} Ето се навршује две године, а тебе никако у село, да видиш, да |
| е, назуо чизме <pb n="31" /> до колена, навукао шарене вунене рукавице, а поштапа се кривом мач |
| .{S} Али после, навика и старије године навукоше му на суморно лице збиљу, коју је ређе разблаж |
| слова у књизи.{S} Гргур запали свећу и навуче беле завесице на прозоре.{S} У соби наста тишина |
| леву спустио доле низ креветац, а главу нагао на јастучић од дебела платна, који је такође испу |
| се и он, да учини по вољи малој Даници, нагаравио по лицу, а косу и браду замочио у брашно.{S} |
| а и лепа, али и сувише затворена натура нагињала је више грађанском животу, волео је не толико |
| и путу, тај зна да је жив.{S} Та ето су нагла околна села да нам крње ово мало синора; ако нам |
| офесор Сава одврну горњи и доњи коштани наглавак са свога дебела трешњевца, извади из шпага пљо |
| м сојузник.</p> <p>— Ал’ ја с тобом не, нагласи Гргур, зловољан што му плаши лепушкасте слике њ |
| суди из школске авлије, без мога знања, наглашује учитељ Макса, биће ухапшен!</p> <p>Сви претрн |
| очитао „Оче наш“, није се могао сит да нагледа оних лепих дрвених сводова од клиса, онога чист |
| ивину?</p> <p>— Волим, рече Гргур доста нагло, и, можда у тај мах први пут, насмехну се с пуно |
| ходом, али опет одмиче.{S} Све је некуд нагло, све узима други вид, књижевност, школа, црква, с |
| је оно, што се у његовом другу зачело и нагло почело расти и бујати.{S} Сад му паде на памет ми |
| овуче два три дима из разгореле лулице, нагне главу ближе к десном рамену, погледа задовољно ма |
| /> се крадом, крадом да и жена не види, нагне над лепом главицом својега синчића, гледа га и гл |
| !{S} Шта пута прекинем рад, одем, па се нагнем над ограду, гледам, гледам, па онда, свашта нам |
| у ногом о патос, и ја ногом о патос, па нагни на врата, у помрчину.{S} Та није да сам бегао, ка |
| прса.{S} У једанпут се Гргур мало јаче нагну на задњи наслон своје зелене столице, замаче длан |
| војих усана, није јој ни из далека смео наговестити да је — плакао.</p> <p>А мали Гргур — и он |
| се ужасан крик растолегаше по таванима нагомиланих облака, спушташе се најлепша летња кишица, |
| градове.</p> <p>Младићи приђоше столу и нагоше главе над раширеном великом мапом јужне Европе.{ |
| по једна или две, е онда ће вам листом нагрнути цркви.{S} И Иван је ишао цркви само о великим |
| беше у редовима оних бораца из Србије, над којима је командовао Стеван Книћанин, бивши саветни |
| над тим далеким и незнатним Томашевцем, над усамљеним рањеником, над Гргуром.{S} Чула је Илију, |
| им Томашевцем, над усамљеним рањеником, над Гргуром.{S} Чула је Илију, видела је Милана, а душа |
| а и ње изненадно и безшумно нестаде.{S} Над поточићем поче се хватати сутон и спуштати свечани, |
| е од Саборне Цркве у Београду.</p> <p>— Над Стратимировићем нит је било, нит ће бити митрополит |
| ио велику цркву, па беле низове кућа, а над њима, к планини, непрегледне винограде, па и ону ве |
| .{S} Ко се лењи, никад неће стећи крова над главом.{S} Трудите се, настави Иван скидајући опана |
| вредног живота.{S} Покојница је лебдила над њим као над дететом, годила му свима навикама, двор |
| шно, приметиће Даница, ја сам се одавна над децом уверила...</p> <p>— Је л’ те?{S} Ви сте дакле |
| броји бројанице.{S} Још иста она икона над креветом његовим, иста она цица-маца преде испод го |
| иректорову, па сад, љутит, искаљује јед над фамулусом Степаном, или се, особито по подне, извич |
| <p>Младићи приђоше столу и нагоше главе над раширеном великом мапом јужне Европе.{S} Професор о |
| крадом, крадом да и жена не види, нагне над лепом главицом својега синчића, гледа га и гледа, п |
| чаробно, све узвишено.{S} Осећа како се над њом склапају таласи обичнога света, како се сасвим |
| ке школске општине.{S} Сутрадан а сунце над гору, а кметови и ђачки родитељи у школу.</p> <p>И |
| паном, или се, особито по подне, извиче над ђацима.{S} Док ето ти у сумрак једног коњаника, дон |
| <p>Ту оздо мрдну жицом фамулус Степан и над анђелима и пастирима показа се сјајна звезда на вел |
| отаче, који, можда без престанка, лебди над његовом сиротанском собицом.{S} Учини му се као да |
| опет се пренесе.{S} Сва јој душа лебди над тим далеким и незнатним Томашевцем, над усамљеним р |
| а пута прекинем рад, одем, па се нагнем над ограду, гледам, гледам, па онда, свашта нам пада на |
| спремаше да легне, стајаше пред иконом над столићем до кревета, држаше у рукама бројанице и на |
| та.{S} Покојница је лебдила над њим као над дететом, годила му свима навикама, дворила га мање |
| ба обавестити.{S} Наука је наука, занат над занатима.{S} Ко хоће да је учеван, да зна што треба |
| ен.{S} Максо, оличено осећање дужности, нада трку из собе у школу, из школе у собу, збунио себе |
| још јутрос било на свету пуно и дражи и нада, а сад је оставља све, све нежно и лепо, све тајан |
| итеља Максу.{S} Ја ћу ти већ писати.{S} Надај се.{S} Ко зна, можда ћеш ти данас сутра бити и у |
| шарене наргиле, а низ улице, горе доле, надали вику халваџије и кокичари, млађани продавци сале |
| њима, крадом пушећи готово угаслу лулу, надао се и фамулус Степан, па се и он, да учини по вољи |
| та не чују, ништа не виде.{S} Узалуд се надао за њима и неки њихов друг Илија, који је годинама |
| ов другар Илија.</p> <p>— Јеси л’ ми се надао, Гргуре? викну Илија, пошто се руковаше.</p> <p>— |
| гледа их и крсти се.{S} Иза њених леђа надвирује се фамулус Степан и чуди се.{S} А они обадвој |
| и трећоразредац баш немирно виче да све надвиче : „Све ствари које је Бог створио, а људи нису |
| и тек пред мрак, кад слази у забран, да надгледа стоку.</p> <p>Поп Крста је јутрос рано одслужи |
| људи, одмах одлази коњима у коњушницу и надгледа стоку, <pb n="49" /> која је у кућној огради, |
| ам их, пратим им лекције све до испита, надгледам им прописе, а о испиту ме пола нестане, сита |
| и последњи стих; премине ли који друг, надгробно слово понајвише пише Гргур, али га никад није |
| S} И Гргуров отац као да знађаше јаде и наде свога мученика, оде те поскида врећу и торбу, неко |
| {S} Шта ћеш, кад се није стигло све.{S} Надокнадићемо све.{S} Док свикнем само послове, а после |
| много да мисли, много да пише и учи.{S} Надрикњига је као и надристолар, <pb n="63" /> кад отеш |
| о да пише и учи.{S} Надрикњига је као и надристолар, <pb n="63" /> кад отеше какву клупицу, или |
| </p> <p>— А што да се плаши, да од Бога нађе? пита радознала мати.</p> <p>— Ето што, прихвати Г |
| поче он, брзо, брзо смишљајући како да нађе својим речима смисао, који је ближе и њезиним назо |
| остави целу ствар попечитељу, попечитељ нађе да ми имамо право, те тако се директору подрежу ру |
| <p>Сви су га тражили по мапи, али га не нађоше.</p> <p>— Е видиш, говори учитељ Макса и реже цр |
| к као заливен.{S} Опет прота пише...{S} Наже се поп Крста па целоме столу гласно и свечано чита |
| рији се скратише ноге од радости, па се наже на Ивана.{S} А Ивану некако чудновато у прсима, па |
| е, бре? чуди се кмет Милија, па се јаче наже на своју кметовску палицу.</p> <p>— А стоји ли наш |
| митри и одјејанију, а за њим све листом наже у митрополитско двориште.{S} Митрополит се испе на |
| род обори своју лепу главицу и снуждено наже се на мач.{S} Песма престаде, али је цела ова хриш |
| ј за нас обоје, а мене пусти да се сита нажуборим у тој твојој невиђеној собици.{S} Не знаш, ка |
| Милан, он гризе доњу усну, метнуо руке назад, ћути, мисли какав мали Гарашанин, и иде један ко |
| попа се на глас смеје, па окренувши се назад сасвим гласно викну: „Е јеси, е јеси, е јеси прав |
| рече, а руку, у којој беше дар, држаше назад...{S} Погоди шта!</p> <p>Он је само благо погледа |
| земљу, цареви се за један корак тргоше назад, поплашише се!{S} Макса, задовољан, трну у дланов |
| лицама окретала се час на лево, десно и назад; све је желела чути, све видети својим маленим жи |
| љ Макса сместио у скамије: напред млађи назад старији.{S} У клупи првој до учитељева стола седе |
| какав мали Гарашанин, и иде један корак назад за Гргуром.</p> <p>Бадава вичу пекари: „Врућо, та |
| трже своју руку и поврати се полукорак назад, на своје пређашње место.{S} То је био прст неког |
| добро дао! одговори старчић, тргну мало назад своју гараву лулу, па га поче гледати и од главе |
| далио се, по старом добром обичају, све назатке ходећи.{S} А учитељ Макса устаде, узе наочаре с |
| истерати!"</p> <p>А Гргур дотле лежаше назатке, и гледаше у ону страну неба, на којој у тај ма |
| је упутио на учитеља Максу, али, у тако названом „преносном смислу“ говорећи Макси, у исто врем |
| блажен као малено дете, подигао чашу да наздрави своме пароху, а кад виде, да му, иначе врло по |
| којни поп-Крстин отац је ли био мајстор наздравити — јесте, али што ћеш у Здравковићима чути зд |
| лом, пред њим чаша заклопачкога, па час наздравља кнезу, час новоме патријарху, час Јелачићу.{S |
| , која је тесна, али коју он ипак за то називаше својом „вселеном“.</p> <p>Код прозора прост, д |
| му.{S} Замера школској власти, што није назначила место Севастопољ:</p> <p>— Кад се иште школск |
| речима смисао, који је ближе и њезиним назорима.{S} Видите... видите... јест... све, као што р |
| , натукао црну шубару, постављено џубе, назуо чизме <pb n="31" /> до колена, навукао шарене вун |
| ако, а ја <pb n="131" /> онако, а негде наиђеш на тврде главурде, па хтео, не хтео, мораш и ова |
| ме читају заједнички, Катавасију певају наизменице, али <title>„Величаније“</title> свештеник с |
| иткује, час се врзе око матере, која га наизменце љуби и кара, кара и љуби.{S} Шта пута, у први |
| ши саветник и у то доба главним одбором наименовани пуковник.{S} Беше почео август, кад се Срби |
| а многима, кад бисте опипали појасеве. наишли бисте на нешто кабасто, на прикривен пиштољ, кој |
| :</p> <p>— Кад се иште школски прирез — нај! а кад пишу мапе, као да ће им рука отпасти...{S} З |
| небо плавље, а фигурасти облаци бељи од најбељег паперја. </p> <p>Како је лепа, колико свечано |
| стак, а суморно јесење небо поклопило и најближа брда.{S} Често је исто тако суморно у прсима к |
| а, и отпостила, и одрадила, па да будем најбоља девојка, боља и лепша, него што би ти, <pb n="9 |
| свега што сте до сад говорили, велим : најбоље !{S} Само је онде напретка, где је и трудољубиј |
| так.</p> <p>— Не, не, не дирај, Данице; најбоље је цветку на његову корену.{S} Ја волим цветак |
| жваћући мало живље покрупнији залогај; најбоље је да данас и не говорим..{S} Ти си данас, онак |
| м, и сам дође у восторг.</p> <p>— То је најбоље од свега што сте до сад говорили, велим : најбо |
| и десно једна на другој просто повезане најбоље књиге оновремене наше књижевности: <title>Летоп |
| што ?</p> <p>— Мислим, сејо моја, да би најбоље било да ме се оканеш.</p> <p>— Хтео би да идем |
| него и паметна, кад бих умела ућутати у најбољем тренутку.{S} Али шта му знам, кад нисам боља, |
| говима, а и сад си, знам ја, онај исти, најбољи међу најбољима.{S} Зато се на тебе, осим свију |
| Перлеза; ту пролише своју драгоцену крв најбољи јунаци, и од тога пораза опоравише се тек 28 ав |
| , да чујем да си се променио.{S} Био си најбољи међу својим друговима, а и сад си, знам ја, она |
| јим друговима, а читао и писао као онај најбољи другоразредац.</p> <pb n="19" /> <p>А те зиме б |
| ад си, знам ја, онај исти, најбољи међу најбољима.{S} Зато се на тебе, осим свију другова, пона |
| о би он море оног изгубљеног вола, него најбрадатијег патријарха, ако хоћеш и оног васељенског |
| слуга савлађиваше, као виле полетеше у најбржи кас.{S} До друге механе пробио их зној, ту их п |
| S} Па, по свом старом обичају, прешли у најбујнија тврђења и доказивања, а из овога за неколико |
| ило пролажаше им кроз душу, као да су у највелелепнијем храму, у који је сишао сам Спаситељ.{S} |
| пша у селу у брдима, у природи, која је највеличанственије и најразумљивије јеванђеље божје муд |
| елико као што је велико, него и од оног највећег веће: „многаја љета“!{S} Док је Макса певао а |
| царске жезлове.</p> <p>Кад је био рад у највећем јеку, отворише се врата и уђе поп.{S} Пошто је |
| атријарх.{S} Јелени, Српкињи из Баната, највећи на свету аукторитет беше карловачки митрополит. |
| сам ти уштипак.{S} Погле колики је!{S} Највећи сам уграбила из чиније, кад сам сама остала код |
| орате знати као Доситија.{S} Глете овај највећи словенски спев: <title>Слава кћери</title>!{S} |
| гору.{S} У срце му се спусти терет као највећи воденични камен из њихове поточаре.{S} Не сме н |
| ишчупа после коров никаквим, па ни оним највећим енглеским машинама.</p> <p>— Сасвим тако, потв |
| Максо! узвикну поп, а лице му се осуло највећим саучешћем.</p> <p>— Пусти ме, попо, пусти да с |
| ко дирека све према сунцу, док човек, у највећим мукама, просто не свиште.{S} Па помислите само |
| ло с комовицом и однео у собу: једна од највећих <pb n="21" /> карактеристика овога васпитатеља |
| вредно зауставити се, испитати га.{S} А највећма вољаше у слободним часовима бити сам, седети у |
| горе у чисте и мирне висине.{S} Али је највећма осветљена авлија оне повелике куће, што се леп |
| ићни гости, прилазе у правилном реду, у највећој тишини.</p> <p>Напред, кракатим ходом, корача |
| е, ја сам казао, а, ја, говори учитељ с највећом брзином режући хартију.{S} Ја сам казао и каза |
| епела грдну велику погачу, напунили ону највећу чутуру, па све то још за видела згодно наместил |
| битком, у којој се прославише многи, а највише Панта Чарапић, потомак славних наших Чарапића и |
| Мало прође па и њих нестаде.{S} Само на највишим врховима старих храстова, на црквеној кули и н |
| и мерим очима који је цветак најпунији, најгиздавији, који бих теби откинула, кад би случајно и |
| ове године седмицу (тако су онда звали најгору директорову оцену), па од дерта хуче и пуши.</p |
| ли очима, па би, чини ми се, да груну у најгушће ордије, да покају Косово, да сав народ загрле, |
| стазом кроз планину.{S} А кад је био у најгушћој гори, окрете се два три пут, па онда, не виде |
| је дом свештеника Крсте, који је у селу најдавнашњији староседилац.{S} Од како је села и цркве |
| ви су ми једнаки, сви драги и мили, сви најдражи и најмилији.{S} Кад бих ти већ поклањала, ја б |
| угу, послала му је у души пољубац и ону најдражу реч, али ипак, ипак беше окупана у сузама, кад |
| к себи после првога узбуђења, хукну из најдубље дубине и гласно повика:</p> <p>— Пропаст!</p> |
| Милан, заморен бојем и хрвањем, спаваше најдубљим сном.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| реш?</p> <p>— Ево баш нећу да плачем! — Наједанпут ће Ружица у другу тактику.</p> <p>— Немој.</ |
| и невина, да би у овом тренутку и њезин најжешћи непријатељ омекнуо, па (особито ако се то траж |
| а, као у хиљаду и једној ноћи, затрепте најживље махале пуношаренога Багдада.</p> <p>Ту на том, |
| санова и калајлија, леђена и ибрика од најжућег коситера.</p> <p>Није у Здравковића само срце |
| реливају проженути пламеном, и како се, најзад, претворише у чашицу—пепела.{S} Још онако усијан |
| ико дана готово без престанка о Даници, најзад се прибере, и опет, по својој доброј навици, при |
| молим те, докле ћеш пиљити у ту књигу? најзад се осече Милан, довршивши оно, о чему је размишљ |
| кћу једна за другом низ беле образе.{S} Најзад узе она кецељицу и обриса своје овлажене трепави |
| писмо, док се одлучио да га отвори.{S} Најзад, пољуби га још једном снажно и ватрено и — отвор |
| повуци-потегни, докле га је стишао.{S} Најзад се мало поумори, подлеже својој судбини, па крот |
| остави под јастучић на свом кревету.{S} Најзад одломи по једно парченце од оба колача, и како и |
| узе гнев, али се опет поумири.</p> <p>— Најзад како било, Илија; то је моја ствар.{S} Одмах ћу |
| штедњу, на скупоћу и на економисање, па најзад се пипну за појас, насмехну задовољно, и — одлуч |
| овор, али тако збуњено, расејано, да је најзад напустио и те покушаје, ућутао се, кад крадом а |
| аког значајнијег друга и догађаја па се најзад опет заустави на Даници.{S} Што се ближе селу пр |
| у јединицу.{S} Дуго се ломио и ломио, и најзад, по договору с попа-Крстом, уступио Даничину рук |
| несташко удари још у јачу декламацију: „Најздравије пиће јесте добра хладна вода“, или онај до |
| се толико овлаже очи, да не види ни она најкрупнија минејска слова, „начелна".{S} Долазе му и с |
| е устављаше кајасима, би одавна ухватио најкрупнији кас.{S} А кад га, и нехотице, такну бакрачл |
| е капљице шуштаху по цвећу, а неколико, најкрупнијих, попрскаше лепе Даничине образе, те се изм |
| чно суштаство од росе и мајских јутара, најлепша слика, што одавна живи у грудима његовим, учит |
| 39" /> његову душу и нехотице проструја најлепша жеља својој некадашњој другарици.{S} А шта ли |
| аванима нагомиланих облака, спушташе се најлепша летња кишица, која, поступно, прелажаше у све |
| , која тајанствено чарним звуком извија најлепше песме српске и словенске, а иза те тамо харфе, |
| му паде мио божићни дар: црвен појас од најлепше свиле, што му га шиље владика за ревносну служ |
| мените, Гргур стазе, поред којих мирише најлепше пољско цвеће и ромони тихи, бистри планински п |
| лаци.{S} Четврти је час по подне, дан у најлепшем јеку, али често преко села пређу тако тамни о |
| /> <p>Сви су дани и красни и лепи, али најлепши и најсвечанији светла недеља.{S} А још лепша у |
| дошао у онамошња села, могао је видети најлепши Вертеп, који је те године пронесен између Дрин |
| ликим задужбинама, док се није испела у најлепши сан, који га је, млађанога, крепио до јутрењег |
| а душа је заваркава, па јој црта Гргура најлепшим, најтоплијим бојама, па га диже и узвишује, п |
| жара Возаровића.{S} Испративши све то с најлепшим жељама, и мислећи неколико дана готово без пр |
| и.{S} Према њему његова ћерка Даница, у најлепшим, најцветнијим годинама.{S} Густу косу свила у |
| саме бегају.{S} Иван је довео Петрију, најлепшу девојку, из прве куће из суседног села.{S} А б |
| бичну <pb n="142" /> молитву, желела је најлепшу срећу, свако земаљско добро свом негдашњем дру |
| несебичном срцу зажеле својој другарици најлепшу срећу.{S} Звоно се још дуго, час јаче час слаб |
| pb n="42" /> мислити.{S} Поп је отресао најлепшу здравицу и Књазу и Попечитељу, али се изненађе |
| пита поделише дарове.{S} Гргур је добио најлепшу књижицу; другови је лакомо погледају, а он је |
| ије разумео ни он, ни његови другови, а најмање она мала Даница; али му се ипак учини, да иза т |
| А можда ме се и тиче.</p> <p>— Тебе ни најмање.</p> <p>— Ко зна.</p> <p>— Ја знам.</p> <p>— Ти |
| е, дуже и дрскије посматрао, опет се ни најмање не даде омести у свом обичном хумору.{S} Његов |
| ручивао.{S} Сваки појав у школи, и онај најмањи, најобичнији, њему је био читав мали свет, код |
| учитељева стола седело је неколико њих најмањих и нејачких: међу њима Гргур и Даница.{S} Нови |
| а је он на махове испричао све, сваку и најмању ситницу о детету, о учитељу, о школи, али само |
| жалбе и заступали, добро се за сваку и најмању услужицу наплаћивали, речју: текли леп новац јо |
| читајте.{S} Пољак је, своја му је књига најмилија, најпознатија — тај му је део изврстан.{S} Ов |
| ћолу.{S} Одушевљени живом беседом свога најмилијег учитеља, пламтили су огњем, који мило подила |
| днаки, сви драги и мили, сви најдражи и најмилији.{S} Кад бих ти већ поклањала, ја бих ти, Гргу |
| о стола прво старији, па млађи, па онда најмлађи.{S} Фамулус, који је у исто време и кухар, изн |
| ји у пространо школско двориште.{S} Они најмлађи, мало попрестрављени, једва се сетише да је на |
| устао мутнији и од оног најоблачнијег и најмочарнијег дана из дубоке јесени.{S} На забрану „поп |
| би било од педагогије, од државе?{S} И најмудрија политика не да се извести, док се не ошине.{ |
| душевљавало срце њезинога другара, беше најнежније, најтоплије поштовање, <pb n="143" /> пријат |
| а, ни сам не зна зашто, мало занимају и најнеобичније новости.{S} Често изађе пред школу, спрем |
| дигнувши их рукама изнад главе, читаше најновије догађаје.{S} Само би онда спустио лист и намр |
| ђоше наши лицејци, мајстор Јован развио најновији број <title>Српских Новина</title> и свечаним |
| ат у другој соби сео код стола, отворио најновији <title>Летопис</title>, па, врло мало прибран |
| ти, кад га упитају браћа из „Сербије“ о најновијим догађајима.</p> <p>— Седосмо у кола, говори |
| S} Сваки појав у школи, и онај најмањи, најобичнији, њему је био читав мали свет, код којега је |
| је учитељ Макса устао мутнији и од оног најоблачнијег и најмочарнијег дана из дубоке јесени.{S} |
| ало збуни, па онда, дошав себи, погледа најозбиљније своје помагаче, и сам настави маказама сећ |
| све зависи од тога како се узме...{S} И најоштрији нож није опасан, док је у мудрим рукама, а н |
| горски вихорић, већ тихо и питомо, као најпитомије јањешце, оставила собу.</p> <pb n="91" /> < |
| Пољак је, своја му је књига најмилија, најпознатија — тај му је део изврстан.{S} Ово који дан |
| је морао у два маха покушавати, док се најпосле одважио, те принео к устима и појео уграбљени |
| /p> <p>— Право, право, право !</p> <p>— Најправије на свету?</p> <p>— Прависимо !</p> <p>— Ту с |
| посматра очи новога другара и из њих се најпре увери, је ли он радознао, или не.{S} Она је једв |
| препредено, да је врло често задивио и најприсније своје другове.{S} По неке прокламације, рец |
| орбу, неколико дрвених заструга и један најпростији сандучић.{S} У врећи је брашно прохино, а у |
| ами, мерим и мерим очима који је цветак најпунији, најгиздавији, који бих теби откинула, кад би |
| а.{S} И наш Илија беше тога рода ђак, и најрадије прибијаше се уз Милана, а још више уз Гргура. |
| тебе, осим свију другова, понајчешће и најрадије сећам.{S} Да зна слушати цвеће, да знају гово |
| али тачно и разговетно, али најтачније, најразговетније одговарао је Гргур, а богме је овда онд |
| у природи, која је највеличанственије и најразумљивије јеванђеље божје мудрости.{S} Па још дана |
| , снебивамо се, снебивамо се и од свога најрођенијега.</p> <p>Ту Макса уздахну дубоко, и таман |
| је стара учитељева заповест, коју, као најсветије предање, предају стари нараштаји млађим коле |
| су дани и красни и лепи, али најлепши и најсвечанији светла недеља.{S} А још лепша у селу у брд |
| је и Гргур морао исто тако испредати до најситнијих ситница.{S} Даница, по обеду, остала је на |
| анковић са дугачком брадом.{S} Сав овај најскромнији намештај изгледао је много лепши засенут в |
| свима великашким оџаклијама служило се најскупоценијим чибуцима, као данас слатким и кавом.{S} |
| ори: „Живео Јосиф патријарх!{S} Виват!“ Најснажнији издигоше Рајачића на рукама и показаже наро |
| о.{S} Као што видиш, прва љубав није ми најсретнија.{S} Зато се, чујеш ли ме, нећу више ни заљу |
| вота.{S} Судбина је судбина, а човек је најсрећнији, док јој је покоран.{S} Послушност је поред |
| мичу се, не дишу.{S} Само по гдекоји из најстаријега разреда, преко ивице од оне отворене књижи |
| са још јачим гласом.{S} Неколико њих из најстаријега разреда промуцаше, али више кроз зубе „јес |
| } Као што видиш, ја сам ти још као неки најстарији ђак, још исто онако редовно и строго постим |
| ле ношаше у недрима.{S} У тај мах удари најстарији ђак у гвоздену „звечку", што висаше о једном |
| ма од златне хартије; за њима четворица најстаријих ђака без стихара носе Вертеп, који је изнут |
| подне, сучем цеви и певам.{S} Сад ткам најтање сади-платно, а већ сам цела два веза откала; ет |
| и су одговарали тачно и разговетно, али најтачније, најразговетније одговарао је Гргур, а богме |
| чна; штета што мапе немам да ти повучем најтачније границе...{S} Знаш ли ти, Гргуре, шта је то |
| срце њезинога другара, беше најнежније, најтоплије поштовање, <pb n="143" /> пријатељска љубав, |
| аваркава, па јој црта Гргура најлепшим, најтоплијим бојама, па га диже и узвишује, па јој се чи |
| није опасан, док је у мудрим рукама, а најтупље орудије...{S} Узмимо, молим вас, шта би било о |
| ена.{S} А ко да ти зна, газда Иване; из најуђе кровињаре излазе први људи.{S} Ко ти беше отац Д |
| иткама збише се чуда од јунашва, али се најхрабрије. борише браћа из Србије.{S} 21 августа вели |
| њему његова ћерка Даница, у најлепшим, најцветнијим годинама.{S} Густу косу свила у витицу око |
| је у цркви, али би се при појању чешће накашљао, <pb n="126" /> а по каткад се сети овог и оно |
| уо штапићем пред школским вратима, па и накашљао се, али му се нико изнутра није одазвао.{S} Ва |
| здом; жилав, а опет га можеш и ’вако и 'нако.{S} Само са њим лепо, низ длаку, ласкај му простот |
| голем огањ и спремају ражњеви ; гајдаш накривио фес, дува, и час по удешава пискове ; жене се |
| ољу да седнете поред њих, па да се сити накусате њиховог простог, али тако укусног ручка за гла |
| } А он им стиште руке обојици; да му не налагаше начело уздржљивости према младости, беше готов |
| вати и хладовина пирити висом на ком се налажаху.{S} Упрегоше коње, посадише се у кола, и већ с |
| око матере, кад она ради у башти или се налази у кухињи око огњишта.{S} Кад видите учитеља Макс |
| .. молићу где је госпођа?{S} Сигурно се налази у кући?</p> <p>— Јесте, у кући је, промуца Макса |
| } Али, лепо ћу вас молити, где се Гргур налази?</p> <p>— У Томашевцу.</p> <p>— Чудо не написа д |
| и јест, то скромно очекивање никад није налазило одзива у сестриној комори.{S} По њеном необори |
| разумително, и онда, онда, ја бар тако налазим, одужио сам свој дуг и Богу и Српству и човечес |
| , прогунђа спаваћиви Степан и наново се налакти на клупу, на којој је дотле лежао.{S} Да је кој |
| Јован, кад Макрена принесе служавник с наливеним чашама. — Чујеш, жено, остави ти то пред нас, |
| гао.{S} Учини му се, као да уђе девојка налик на Даницу; да је имао Макса још коју ћерку, мисли |
| угрејало.{S} Па, ако вам је по вољи, да нам приповедите ту историју.{S} Макрено, каву.</p> <p>— |
| а бога несносан тај ваш директор.{S} Да нам је устабаша, не бих га могао подносити, примети мај |
| жив.{S} Та ето су нагла околна села да нам крње ово мало синора; ако нам обрана прође на лијо, |
| .{S} Па да се главом не шалите, него да нам се добро учите, да не осрамотите ни себе ни нас.{S} |
| од виче: „Шта су потписали ћесари, нека нам и буде!“ Поче протосинђел Никанор: „Отеше нам <pb n |
| сту родио Господ наш Исус Христос, нека нам каже Паун!</p> <p>— Господ наш Исус Христос родио с |
| тру.{S} Данас сутра па и јесен ту, ваља нам се богме размислити: да ли дете да задржимо код кућ |
| ограду, гледам, гледам, па онда, свашта нам пада на памет, кад смо сами, мерим и мерим очима ко |
| ас, пита нас благо, показује нам, прича нам.{S} Рече кад је полазио: учите се, децо; ко учи она |
| /> <p>— Знам, знам, говораше Гргур; уча нам је често причао о Марку.</p> <p>— А погоди: ко су о |
| алеко?{S} Та има то пуно тренутака, кад нам је књига само увод, капија у оне чаробне светове, к |
| о као ја и ти?{S} Грехота је, жено, кад нам је ето дао Бог и има се из чега.</p> <p>— Па има јо |
| ице и на глас читаше псалам: <hi>и дажд нам, владико, на сон грјадушчи</hi>...{S} Мала <pb n="9 |
| шка се на нас, пита нас благо, показује нам, прича нам.{S} Рече кад је полазио: учите се, децо; |
| о доконији.{S} Него, молимо вас, кажите нам, шта се то догодило, те да знамо да ли да седимо да |
| , искуство, једним словом све... реците нам, драги господине Максо, шта би било од света, кад б |
| н, устајући му на сусрет.{S} Свагда сте нам добро дошли, а вечерас, долетели.{S} Читам, а мисли |
| ео трешњеви штап.</p> <p>— А, добро сте нам дошли, господине Саво, викну радосно мајстор Јован, |
| буде!“ Поче протосинђел Никанор: „Отеше нам <pb n="108" /> деспоте, узеше патријархе, узеше све |
| и литургију одстајала.{S} Збогом! буди нам здрав, и немој нас заборавити. — Даница“.</p> <p>— |
| ко је била мати Христу Спаситељу, кажи нам ти Крста!</p> <p>— Мати Христу Спаситељу била је пр |
| окрете својим ученицима:</p> <p>— Кажи нам ти, Гргуре, како се зове велики празник који нам до |
| ам долази?</p> <p>— Велики празник који нам долази зове се Божић !</p> <p>— Кажи ти, Јанићије, |
| ргуре, како се зове велики празник који нам долази?</p> <p>— Велики празник који нам долази зов |
| <p>— Па, господине директоре, хоћете ли нам казати, зашто сте нас сазвали? упита га још једном |
| свету...{S} Ко ће као Бог, само кад си нам се опет повратио жив и здрав.{S} Ниси се пео до шко |
| палаца ли, палаца.</p> <p>— Добро, реци нам ти!</p> <p>— То место звало се:{S} Вертеп !</p> <p> |
| ите да испразнимо још по једну две, док нам кава није стигла. — Па то још могу и ја имати белај |
| и пут догодило у нашем заводу.{S} Затим нам исприча све што се догодило.</p> <p>— Па то није не |
| ?{S} Сирота ова дечица.{S} Гргуре, ако нам успишеш, реци коју, али онако, ти већ знаш, онако м |
| а села да нам крње ово мало синора; ако нам обрана прође на лијо, ништа неће ваљати.</p> <p>Вик |
| ћи, зашто бисмо се плашили од онога што нам је до скора тако годило, испуњавало цео живот наш.{ |
| окрене.{S} Само треба да чинимо као што нам Доситије вели...{S} Ружице, читај ово (показавши јо |
| вања.</p> <p>— А шта ли се то збило?{S} Нама није нико ништа јавио.</p> <p>— Знам ја, знам, кри |
| шта је самоћа.{S} Ви сте сити света, а нама су гости догађај...{S} Али, лепо ћу вас молити, гд |
| , па наше патке, па патка кад потрчи за нама!...{S} Имате ли ви патака ?</p> <p>— Ми немамо пат |
| ко ли је мени, како твојима, како свима нама у школи, па горе до твојега села?{S} Ако си рад чу |
| пакост, нико ником ни словца, па ни ти нама, наш драги Гргуре.{S} Ја сам твоја другарица, ја т |
| ад Гргур школу сврши, хоће ли он опет к нама у село, да радимо с тобом као и до сада?</p> <p>Ив |
| ио Мицкијевић о славјанским народима, о нама, о нашој народној појезији... срамота, срамота!{S} |
| а он лаже, чим је директор проговорио с нама.{S} Добар ка’ и ти, погоднији него учитељ.{S} Смеш |
| из џепа два писма, окренуо се прозору, намакао наочари, па чита.{S} Чита једно, чита друго, чи |
| лачу.{S} Макса огрнуо џубе и место феса намакао зимњу шубару, Даница нахранила живину, па тамо |
| е <title>Часове благоговјенија</title>, намакне великоокнасте наочари на мало заседласт нос, ск |
| и и тражи своју разбрибригу, да је опет намакне на чибучић у другој руци.</p> <p>Млади странци, |
| е неком своме другу један крај, а други намакну себи о врат, па иди од скамије до скамије.{S} В |
| једну преко друге, али, ма да је час по намеравао, опет се не усуди мрднути их.{S} Овда онда, т |
| и ви тако, госпођице? окрете се Даници, намеран да поублажи оштрину својега мишљења.</p> <p>— Н |
| вима придворним калуђерима, с протама и намесницима и безбројним свештенством обојега реда.{S} |
| је дете нејако, може се престравити.{S} Намести му на кревету ниже својих ногу, и по вечери поз |
| наста свечана тишина.{S} Фамулус Степан намести се крадом доле испод Вертепа, па поче одоздо ми |
| по трави, под туњом.{S} Гргуру је мати наместила у кући, прострла шареницу преко миришљава сен |
| спала, па је попадија у суседној собици наместила на креветац, па спава као окупано јагњешце.{S |
| чутуру, па све то још за видела згодно наместили у кола и утушкали сеном.{S} Пунобрижна мајка |
| Вертеп унесе прво у попову кућу.</p> <p>Наместише Вертеп на једном столићу.{S} Изгледао је као |
| вароши у Београду, а вама се и нехотице наметне друго осећање но оно с којим сте ушли у те уске |
| ксе, сећа Данице.{S} Па онда му се опет наметнуше живописне слике из доба ранијег и познијег ђа |
| дудом маже слуга кола, утврђује чивије, намешта шарагље и лесе, вади воду из ведра и пере главч |
| гачком брадом.{S} Сав овај најскромнији намештај изгледао је много лепши засенут вечерњим сутон |
| пажљиво разматрао школу и њезин скромни намештај.{S} Свећа горијаше готово црвеножутим потмулим |
| S} У ђачким собама, обично је сваки део намештаја мање више начет.{S} На столској плочи, на кој |
| ислио ? упитаће поп, заустави се и поче намештати крајеве од џубета један преко другога.</p> <p |
| ониски голубасти шешир, а другом руком намешташе своју, лаким знојем овлажену косу.{S} Кад је |
| је овака блага пожњео.{S} Све је друго намештена пажња, дворба, ласкавија или оштрија, речју: |
| зван себе од радости, што су тако добро намештена леђа ђаволу, да из коже искоче од радости, па |
| стих: „И ви гори и холми, возиграјте со нами!“ учитељ Макса својски „секундирајући" пође напред |
| ! сто милиона!{S} Свет, васијона! <hi>С нами Бог разумјејте, јазици</hi>! кличе занесени профес |
| она глупа и слепа времена, кад се међу нами говорило: боље је шест вранаца у каруца, него шест |
| до Митрополије.{S} Сељаци се моле па и намоле, као слаби људи једни долазе други одлазе, али њ |
| мала Даница хвали му се, како и она уме намоловати лутку и коња, узе креду, па шарај по табли.< |
| {S} Окрете се Ирод оној тројици царева, намргоди се <pb n="33" /> по богу као прави цар, па она |
| не, боре на челу већма се набраше према намрштеним обрвама, грчевито стиште хартију рукама, кој |
| ата, професорова сестра госпођа Јелена, намрштено погледа унутра, па опет притвори крило и оде |
| преда се.{S} Преврнувши два три листа, намршти мало своје и онако убрано чело и поче у себи чи |
| нема њезиног дивљашног другара, стаде, намршти се, узе кецељицу међ прсте и сву је изгужва.{S} |
| рдну болесном ногом; од бола му се лице намршти.{S} По маломе ћутању жмирну Илија мало десним о |
| благословена.</p> <p>Ту се Даница мало намршти, „свевидеће" око Илијино брзо га увери, да је п |
| ра да дадеш у школу? поче мајстор Јова, намрштивши мало своје ведро чело.</p> <pb n="59" /> <p> |
| а Миланова сестра Ружица.</p> <p>Гргур, намрштивши се, затвори ону књигу пред собом.</p> <p>— Н |
| не и друге стране Вертепа стали чобани, намрштили се, па кад им још видиш у рукама оне големе т |
| се у цркви и пред странима поозбиљимо и намрштимо, а пред својима, и кад смо сами у кући, зашто |
| леда учитељ попа.{S} Намрштио се један, намрштио се други.{S} На једанпут прсну поп у смех, прс |
| да поп учитеља, погледа учитељ попа.{S} Намрштио се један, намрштио се други.{S} На једанпут пр |
| огађаје.{S} Само би онда спустио лист и намрштио се, кад би се на увезаној нози појавили много |
| тара подворила, доста сам је потрудио и намучио, <pb n="145" /> доста се насамовала у овој сеос |
| Лањске године, некако пред распуст враг нанесе овуда мечкаре, па једно по подне, баш пред школс |
| и унаоколо разматрају дивну околину.{S} Нанизала се села око подножја као бисер око поноснога г |
| <p>„Дерладија!“ промрмља кроз зубе, па наново, још пажљивије, упре своје погледе у разметнуте |
| ша је родила револуција.{S} Милош ће је наново створити.{S} Милош и Вучић морају се мирити.... |
| рица.</p> <p>Даница се насмеја, па поче наново савијати главу, испод ока гледати, смешкати се и |
| га работа“, прогунђа спаваћиви Степан и наново се налакти на клупу, на којој је дотле лежао.{S} |
| вца зелембаћа, покри десном руком своје наоблачено лице и груну у плач.</p> <p>А зашто је плака |
| тав караван кола, долази народ обучен и наоружан, у првим колима велика тробојна застава, на њо |
| ле!, срески пандур, по ондашњем обичају наоружан до грла, јаше напред на брдском коњичку, а за |
| , овда и онда проговорио коју с његовим наоружаним пандурима.{S} Суботом је излазио на Батал-џа |
| е ходећи.{S} А учитељ Макса устаде, узе наочаре са оног столића, распечати писмо, разви га, узе |
| их неће.{S} Не толико слабог вида ради, наочари су му добре, поуздане, али га, ни сам не зна за |
| у, ђачићи у фронт, а Максо ти узе своје наочари, па с њима на нос.</p> <p>— Дакле, децо, на пос |
| код Александра краља македонског, скине наочари и спусти књигу, па онда приђе к собњим вратима |
| овјенија</title>, намакне великоокнасте наочари на мало заседласт нос, скупи појаче смежуране у |
| два писма, окренуо се прозору, намакао наочари, па чита.{S} Чита једно, чита друго, чита их јо |
| <p>Ето ти његове старе сестре Јелене, с наочарима на носу и картама у сухим жилавим рукама.</p> |
| Макса озбиљно седи за својим столом, с наочарима на носу, а позамашнијим прутићем у руци.{S} П |
| нога до другога, док сам ово мало знања напабирчио.{S} И сад ме се не тиче нико, ни Књаз, ни па |
| што ћеш у Здравковићима чути здравица и напијалица, Бога ми их не умеју онако ни они што књиге |
| </p> <p>— У Томашевцу.</p> <p>— Чудо не написа два три ретка својим родитељима.</p> <p>— Није м |
| овако три....{S} Говорећи то, доиста је написала све те бројеве, али сваки у другој величини и |
| и сада онако плашљив?{S} Нисам мислила написати плашљив, него: осетљив.{S} Што сам ове године |
| /foreign> на честитку професору, реч ће написати Гргур (али је „словослов“ Милан); ако је потре |
| ири буквара и две читанчице.{S} Ја знам написати цело твоје име.{S} Само да видиш.</p> <p>Ту га |
| нулу.{S} Погле само, како је умем лепо написати.</p> <p>— А шта је то нула? — упитаће на то Гр |
| ли.{S} Узев креду, поче се усиљавати да напише велико <hi>глагољ</hi>, па мало <hi>рци</hi>, па |
| рејану собу, прегледа прописе, писаљком напише велико добро или нулу, или друго које дотично сл |
| и браварски пир, кад дођу гости, кад се наплати по каква већа наруџбина, и тако даље</p> <p>По |
| се, вади воду из ведра и пере главчине, наплатке и паоце.</p> <pb n="53" /> <p>— Ако Бог да сте |
| и, добро се за сваку и најмању услужицу наплаћивали, речју: текли леп новац још из скамије.{S} |
| ље нисам се макла испод школског крова, наплела сам, наткала сам се.{S} Читам оцу новине, са св |
| и „Прво гладног нахранити, второ жедног напојити“, или који трећоразредац баш немирно виче да с |
| ле, а ја сирота и не чекам да ми викне: напоље!{S} И сама, као без душе, очистим бојно поље, а |
| le>Упованије моје отац</title> и пођоше напоље, он још једном погледа на све четири стране цркв |
| о небо преко авлијских зидова.{S} Он би напоље, на свеж ваздух, да ходи горе доле, да гледа све |
| љутито, отвори врата и као вихор излети напоље.</p> <p>Таман Гргур отвори књигу пред собом, а в |
| ме се оканеш.</p> <p>— Хтео би да идем напоље?</p> <p>— Да, хтео би да идеш напоље.</p> <p>— Х |
| у до себе, ћуташе и гледаше кроз прозор напоље.{S} Међутим се чујаше из даљине грмљавина, муње |
| о зарезу, све неког посла ради тумарају напоље, па од некакве редње, немирне и зимогрожљиве, не |
| ем напоље?</p> <p>— Да, хтео би да идеш напоље.</p> <p>— Хтео би ?</p> <p>— Хтео бих.</p> <p>— |
| >У одаји мир, усекнута свећа не трепће, напољу <pb n="92" /> се нико не чује, сви су за столом |
| ној нози појавили много јачи болови.{S} Напољу је од јутрос сијало и жарило јарко летње сунце, |
| аму, у који је сишао сам Спаситељ.{S} И напољу је ветар уминуо, само што се са великог кухињско |
| е у ваздух, полетеће.{S} Ходе, а с њима напоредо лете и оне миле невидљиве слике, које им загре |
| њим Паун, који ће да испрати брата, па напослетку Гргур, који се једва отрже из загрљаја матер |
| жно:</p> <quote> <l>Стопи моја направи, направи </l> <l>По словеси твојему, твојему;</l> <l>Воз |
| ако и сложно:</p> <quote> <l>Стопи моја направи, направи </l> <l>По словеси твојему, твојему;</ |
| ћу ја ево од ове хартије и ових дрва да направим Вертеп.{S} Ви ћете ми помагати, јер ћете га ва |
| и старији људи и жене чине исто то.{S} Напрасит је, плане, <pb n="30" /> лако изазива, још лак |
| штенством обојега реда.{S} Звона звоне, напред Рајачић, огрнут скупоценим плаштом старих патриј |
| а их је учитељ Макса сместио у скамије: напред млађи назад старији.{S} У клупи првој до учитеље |
| итељ Макса својски „секундирајући" пође напред, а за њим остали сви уђоше у чисто и лепо успрем |
| је се журно упутише школи.{S} Даница је напред скакутала.</p> <p>Кад је било на заход сунца, зв |
| ука не сеђаше скрштених руку.{S} Све је напред измакло, ја се и ти устависмо онде где смо...{S} |
| ур журно одмицаху у гору.{S} Коњичак је напред носио сандучић с његовим књижицама.{S} Они су за |
| ондашњем обичају наоружан до грла, јаше напред на брдском коњичку, а за њим се дало неколико ви |
| оје слабачко кљусе, које понајлак граби напред ни брже ни лакше, јаше, а он, кад му мало лакну |
| Србији.{S} И тамо је.... али што да ти напред ређам, што ћемо све видети својим сопственим очи |
| ше од осталих својих другара.{S} Учитељ напред, а они за њим, право у школу.</p> <p>Учитељ стад |
| ћ с његовим књижицама.{S} Они су за њим напред грабили, тихо разговарали, а Паун је овда онда и |
| живали нису.</p> <p>А Иван?{S} Он ћутом напред корачаше.{S} Лице му се приметно поозбиљило.{S} |
| ојим добрим ученицима, отвори врата, он напред, они за њим изађоше у авлију.{S} Врата оставише |
| о и фамулус, који је готово на пушкомет напред корачао.</p> <p>— Шта си узео ту викати, поче Ил |
| гледате на ову богату софру, а ви већ у напред осетите на језику сласти које вас очекују, па је |
| и врућина, и киша и снег, и опет гмижу напред, и ништа <pb n="56" /> нема што ће их уставити.{ |
| авилном реду, у највећој тишини.</p> <p>Напред, кракатим ходом, корача учитељ Макса, натукао цр |
| јуначко здравље.{S} Што било било, а у напредак богме сваком своје.{S} Сад је наша судбина у н |
| тупно јача дух.</p> <p>Тако је растао и напредовао мали Гргур.{S} И он чињаше све што и остала |
| мора бити строг!{S} Без строгости нема напретка.{S} Лесковац је лесковац, ужасан, али у рукама |
| рили, велим : најбоље !{S} Само је онде напретка, где је и трудољубија.{S} Метод, ја не знам шт |
| баци оба цветка што их држаше у ручици, напрћи танке своје усничице, „иди!“ рече му полуподругљ |
| аше пред њим отворена.</p> <p>— Брр!{S} Напрћи своје танке уснице столарева ћерка, а Миланова с |
| а, зготовити папазјанију?</p> <p>Јелена напрћи своје убране усне.</p> <p>' — А би л’ умела начи |
| ва прихвати се свога трешњевога чибука, напуни лулу, и на познати његов начин завали се у столи |
| а на горњем беше сисак од ћилибара.{S} Напунивши је мирисавим дуваном, запали је трудом, закач |
| инули су с таваница велику кесу јабука, напунили заструг са младим сиром, извадили из пепела гр |
| извадили из пепела грдну велику погачу, напунили ону највећу чутуру, па све то још за видела зг |
| e>Тон деспотон</title>.</p> <p>Подигоше напуњене чаше, куцнуше се и до капи испише.{S} Једно од |
| ли тако збуњено, расејано, да је најзад напустио и те покушаје, ућутао се, кад крадом а кад отв |
| гу, исквасим се сва, али ми је ипак жао напустити стари прелаз: напустише га сви, а кад га се о |
| ми је ипак жао напустити стари прелаз: напустише га сви, а кад га се одречем и ја, онда ће му, |
| .{S} Који народ сам себе оставља, онога напушта и Бог...{S} Коме се причини да је нејак, слаб, |
| он се истутњио, као и она очева жестока нарав.{S} И сад је исто онако пољут и построг, али су м |
| и је мирно и склонито.{S} Већ ако му се нарав не измени, вера и Бог нећеш га ни осетити.{S} Зна |
| ја!{S} Професор је врло добро познавао „нарав“ своје старије сестре.{S} Кад је нестрпљива или р |
| с; сасвим је нешто друго облагорођавање нарави, које су Србина, као ристијaнина, достојне.{S} Ј |
| риступио вечерњој молитви, а да се није наравнао са својим мањим или већим противницима.{S} Рад |
| ивали у своје оџаклије и поверавали им, наравно врло смотрено, своје вратоломне планове.{S} Ни |
| етног и вредног члана из много познијих нараштаја.{S} И наш Илија беше тога рода ђак, и најради |
| пуне урезаних имена од неколиких ђачких нараштаја.{S} Патоси се извитоперили, прозори на зарђан |
| , као најсветије предање, предају стари нараштаји млађим коленима ученичким.{S} После умивања н |
| а, пушећи <pb n="70" /> чибуке и шарене наргиле, а низ улице, горе доле, надали вику халваџије |
| кљученија</title> Димитрија Обрадовића, нареченога у калуђерству Доситеја</hi>.</p> <p>— Ето ви |
| гове.{S} Ево вам Људевита Штура: <title>Наречја словенска</title>, па <title>Наука о словенском |
| ја?</p> <p>— Ћурка!</p> <p>То већ беше нарогушеној уседелици доста.{S} Плану, скочи, груну у п |
| сата, отишао, нисам могао ни до врата, народ прекрилио и саму порту.{S} Али сам зато сутрадан |
| прегледати, гмиже и бруји народ, народ, народ.{S} Рајачић гледа по народу на све четир стране, |
| о оком прегледати, гмиже и бруји народ, народ, народ.{S} Рајачић гледа по народу на све четир с |
| велик и милостив...{S} Велике земље... народ здрав и јак...{S} Милиони, милиони, море, пучина! |
| сам по народном послу одлазио тамо.{S} Народ је народ; ваља му богме послужити.{S} Ево, видите |
| ен с Турцима познати Карловачки Мир.{S} Народ прекрилио улице; ту оружани борци, па депутати из |
| еље, привилегије, и показује народу.{S} Народ виче: „Шта су потписали ћесари, нека нам и буде!“ |
| ма и показаже народу, он благосиљаше, а народ, готово ван себе од радости, кликташе.</p> <p>У т |
| што дали, оно и узели“, виче Никанор, а народ у један глас: „Хоћемо патријарха, хоћемо деспота, |
| .{S} Митрополит се испе на један вис, а народ, као таласи око стене, слеже се око својега архип |
| цареве, наше бојеве с Турцима, па позва народ на устанак, да брани своја права, свој језик и ве |
| о.{S} Зар није и школа држава, а дечица народ, и те какав народ?!{S} А учитељ, у једној једитој |
| кола држава, а дечица народ, и те какав народ?!{S} А учитељ, у једној једитој глави, цело прави |
| јгушће ордије, да покају Косово, да сав народ загрле, да га пољубе, да га ослободе.</p> <p>— Пр |
| ркву, да се у њој поје литурђија за сав народ хришћански, али не изгледајте да јагми цркви, чим |
| не, па здраве, па богате.{S} Мудро каже народ: не лепи се сиротиње.</p> <p>Милан осети, како га |
| ародном послу одлазио тамо.{S} Народ је народ; ваља му богме послужити.{S} Ево, видите, прибеле |
| б, и њу треба ослободити...{S} Руски је народ безгласан, погажен — мужик!</p> <pb n="114" /> <p |
| ће, рекох вам, узети други вид, само је народ сила, коју ни векови лако не ломе.{S} Па наш крас |
| улице слази читав караван кола, долази народ обучен и наоружан, у првим колима велика тробојна |
| истој свечаној раздраганости...{S} Који народ сам себе оставља, онога напушта и Бог...{S} Коме |
| ари у Београду?{S} Камо дахија?{S} Који народ има своје Карађорђе, своје Милоше, своје устанке, |
| } Колико оком прегледати, гмиже и бруји народ, народ, народ.{S} Рајачић гледа по народу на све |
| де, има ли ту гдегод Србија, или српски народ.{S} Молим вас разгледајте, разгледајте добро; ја' |
| арод. зар не смемо ни живети као српски народ?" суну мало јачим гласом један депутат. „Ја и не |
| , не помажу молбе. „Зар ми нисмо српски народ. зар не смемо ни живети као српски народ?" суну м |
| огледом у свог професора.</p> <p>— Мали народ — без будућности?{S} Ко вам вели то ?{S} Лаж, лаж |
| p> <p>— Кажу, господине, да смо ми мали народ? усуди се приметити Милан.</p> <p>— Који нема вел |
| Ко каже да смо ми народ мален...{S} Ми народ мален?{S} Будале!{S} Ходите ближе столу, ходите.{ |
| ивело Славјанство!{S} Ко каже да смо ми народ мален...{S} Ми народ мален?{S} Будале!{S} Ходите |
| ђорђе, своје Милоше, своје устанке, тај народ има и силе, има и отпора.{S} И ми ћемо се, децо, |
| о... вароши, села, градови, чисто видим народ како по њима гмиже, чујем лађе и сплавове по овим |
| , а овде!{S} Сви смо једна браћа, један народ.{S} Ја сам и тамо могао бити и учитељ и свештеник |
| дити другу Русију, млад, здрав, јуначан народ руски, који ће љубити нас, и кога ћемо обгрлити м |
| /> која ће нас попити!...{S} Ми — мален народ... како рекосте? — без будућности?{S} Сам уља и н |
| !{S} Ко каже <pb n="77" /> да смо мален народ!{S} Варање, изопачавање, обмана!{S} О, ви велики |
| {S} Да је увек на његову, видео би како народ суди и газдује.{S} Шта ћеш кад смо мали... па глу |
| } Не тражите, дакле, да браним непознат народ, некакве ваше Србе.{S} Србија је с оне стране Сав |
| ох, благослови нови патријарх, па уђе у народ.{S} Пролазећи горе доле запита нас: „Хоћете ли, б |
| ?{S} Велики, редак Словенин.{S} Сиромах народ словачки.{S} Здрав као вода планинска, питом као |
| децо, одупирати, ‘борити.{S} Дух нашега народа који сузбија туђинштину, који крха синџире и сте |
| депутат. „Ја и не знам да има српскога народа у царевини“, викну генерал, извуче од некуда нек |
| е раставља више браћу и чланове једнога народа у друштвеном и државном животу, јединство је већ |
| имо, молим вас, шта би било од деце, од народа, да није прута, да није шибе?{S} Много сам о том |
| рбин и Хрват!... чисто зрно, пшеница од народа.{S} Па гледните само Доње Дунаво, Балкан, сам ро |
| Слушао сам.</p> <p>— Е такав смо савез народа утврдили ми.{S} Јест, и ја сам био на једном пов |
| а, Турска, три једнака пута за слободне народе...{S} И Русија је роб, и њу треба ослободити...{ |
| опом је грмела 1848 година.{S} Дигли се народи да збаце зарђале стеге са своје слободе.{S} Дигл |
| бмана!{S} О, ви велики народи... велики народи!...</p> <p>Хода журно, да се тресе „вселена“.</p |
| е, изопачавање, обмана!{S} О, ви велики народи... велики народи!...</p> <p>Хода журно, да се тр |
| и у њу.{S} А она?{S} Рођена да заповеда народима, да, да заповеда — а шта ради она?{S} Скрстила |
| иепископа херсомског, којом се оглашује народима спас.{S} По жељи српске владе и рускога конзул |
| шта је говорио Мицкијевић о славјанским народима, о нама, о нашој народној појезији... срамота, |
| ни кош, у који ће се спуштати дарежљиви народни прилози.</p> <p>Кад дођоше до вратница, стаде у |
| атија у дугој седој бради, па посланици народни, па старешине војничке, па списатељи и професор |
| аџарима, о скупштинама, о привилегијама народним и о слободи независној и од Маџара и од Шваба |
| па све списатеље наше, који дишу духом народним, који га љубе, који пишу о њему, којима кроз с |
| Дакле, сад смо прочитали и другу свеску народних песама...{S} А ти, Гргуре, шта си сад имао?</p |
| т, топлина поносног и непобедљивог духа народног.</p> <p>— Кажу, господине, да смо ми мали наро |
| судбина у нашим рукама, у руци божјој и Народнога Одбора.{S} И ја сам вам у пододбору.</p> <p>— |
| и, отишли у Карловце, и већ су у служби Народнога Одбора.</p> <p>Чим погледате у сунце, видите |
| рине у сваком стиху, у свакој пословици народној...{S} Читајмо, — читајте често те вечно лепе г |
| Срби из Србије, „Сервијанци“, у својој народној ношњи с црвеним фесовима, окићеним пиштољима, |
| депутати из разних крајева у разноликој народној ношњи, па свештеници, па Срби из Србије, „Серв |
| о славјанским народима, о нама, о нашој народној појезији... срамота, срамота!{S} Још ћемо ми т |
| још у Војводини. ратује.{S} И ја сам по народном послу одлазио тамо.{S} Народ је народ; ваља му |
| издигоше Рајачића на рукама и показаже народу, он благосиљаше, а народ, готово ван себе од рад |
| царске повеље, привилегије, и показује народу.{S} Народ виче: „Шта су потписали ћесари, нека н |
| ено.{S} Братско поздравље читавоме моме народу, свештенству једне и друге вере, званичним и при |
| арод, народ, народ.{S} Рајачић гледа по народу на све четир стране, а кад се сви ућуташе, а он |
| а, кад би се сад прочитало у школама, у народу: децо, браћо, нема више фиргаза, нема више батин |
| ваш земљак.{S} И Гргур би хтео и ред у народу и штапове у ватру.</p> <pb n="132" /> <p>Ту Дани |
| шипак ужутео и у велико се спрема да се нарумени.{S} Обоје ходају по стазицама, обоје се ућутал |
| i>абије</hi> идем с вечере...{S} Знате, наручили смо били на Дорћолу једног тазе смуђа...</p> < |
| ођу гости, кад се наплати по каква већа наруџбина, и тако даље</p> <p>По вечери очита се опет < |
| е патријаршија, разлежу се Карловци.{S} Нас дао Бог разоружали ћесари, па ни један ни чим не ук |
| е.{S} Обадва да оставимо кости овде, да нас заједно сахране код покојног проте.</p> <p>— Максо! |
| , што ја знам, има рука работу...{S} Да нас когод не чује. (Ту Милан смотрено погледа на једну |
| све јачим гласом извијах „сједалне“ да нас боље чују, да онима горе <pb n="39" /> боље угодим. |
| потоци разнели.{S} Пролетошњих киша да нас Бог сачува, две недеље нисам се макла испод школско |
| и црње и горе, загрдили.{S} Навалили да нас помаџаре.</p> <p>— Кад је још Србин говорио маџарск |
| ан... па онда, оче Ароне?</p> <p>— Онда нас, као што рекох, благослови нови патријарх, па уђе у |
| овако чистих и невиних суза, које се за нас пролију?{S} Само је онај био срећан на земљи, који |
| мудрица, занешенко, па и сад мудруј за нас обоје, а мене пусти да се сита нажуборим у тој твој |
| погоднији него учитељ.{S} Смешка се на нас, пита нас благо, показује нам, прича нам.{S} Рече к |
| школу.{S} Њега славимо, јер он пази на нас; по цео дан гледа и слуша, како се учимо и владамо. |
| .{S} Чинило ми се: отворило се небо, па нас анђели гледају кроз свод црквени.{S} А ја на то све |
| него учитељ.{S} Смешка се на нас, пита нас благо, показује нам, прича нам.{S} Рече кад је пола |
| у народ.{S} Пролазећи горе доле запита нас: „Хоћете ли, браћо, данас да бирамо војводу?“ Сви к |
| жутокљунићи моји.{S} Каже мени, али шта нас се тиче ко је казао, кажем теби ја, ја Милан, мајст |
| ’ ће бити за дете понајзгодније.{S} Бог нас дао доста, а кућа није другојачије него баш поприте |
| ти и кажем: ништа ти лепо не стоји, кад нас се тако дуго не сећаш.{S} Или ти је можда Београд т |
| , рекох у себи: ко не би био Србин, кад нас је Господ дао овако личних и виђених, мудрих и родо |
| тањи, а и ређе их се маша него онда кад нас двоје сеђасмо пред њим у скамији.{S} Па ипак, ипак |
| ћемо ми туђина служити, још !{S} И кад нас неће, ми га тражимо, ми га зовемо.{S} Идите у Дрезд |
| тео да слушам-шаркију..:{S} Ето ти пред нас Хасе, као за пакост...{S} Видим уљу како се лукаво |
| ашама. — Чујеш, жено, остави ти то пред нас, ми ћемо се већ сами послужити, када зажеднимо ...{ |
| а не једемо и не пијемо, шта би било од нас, драги мајстор-Јоване?{S} Просто би скапали.</p> <p |
| екторе, хоћете ли нам казати, зашто сте нас сазвали? упита га још једном озбиљно професор Тома. |
| регазити, чељуст, <pb n="78" /> која ће нас попити!...{S} Ми — мален народ... како рекосте? — б |
| аба се само мучимо и знојимо.{S} Све ће нас изрезилити као кучиће па узалуд мука.{S} Док само ц |
| ни, море, пучина! — где је тај, који ће нас прегазити, чељуст, <pb n="78" /> која ће нас попити |
| а су полезна, али дуг је живот, поучиће нас; сасвим је нешто друго облагорођавање нарави, које |
| егрут.</p> <p>— Прошле недеље похваташе нас и погонише амо.{S} Знаш, како је растати се са село |
| тим ту једну реч: слога!{S} Та да је уз нас та велика... ух (ту професор плану, скочи, тресну н |
| се: можда ће Гргур писати, да види да и нас није раселио поводањ.{S} Ја мислим и чекам, разбира |
| ао што смо их ми од себе давали, кад би нас, несташне, окачио његов прут.{S} Па не знам ни сама |
| обро учите, да не осрамотите ни себе ни нас.{S} Од вас се не тражи ни да орете, ни да тешете, к |
| ав, јуначан народ руски, који ће љубити нас, и кога ћемо обгрлити ми, ми њихова потиштена браћа |
| ала.{S} Збогом! буди нам здрав, и немој нас заборавити. — Даница“.</p> <p>— Даница, понови Гргу |
| езолуција.{S} Чуј ме!{S} Журимо се, док нас нису позвали...{S} Дакле државе ће бити четири:{S} |
| ко прирастао за срце, да си и заборавио нас сељаке, који смо на раду од јутра до мрака, па и не |
| рим... ти си увек био онако, онако мимо нас... био си...</p> <p>— Шта сам био? запитаће га Гргу |
| пекмез ?</p> <p>— Не кува.</p> <p>— А у нас има још пун пунцат оволики ћуп.</p> <p>Ту она показ |
| ти, па и код самих халваџија, само не у нас професора...</p> <p>— Али остав’те, молим вас, ви н |
| он је Славјанин — шта може мудро бити у нас, у Славјанина?{S} Тако мисле Германци.{S} Ми!{S} Сл |
| удио и намучио, <pb n="145" /> доста се насамовала у овој сеоској пустињи.{S} Што мора бити, мо |
| еном ражњу прислоњена уза кухињски зид, насекоше самих ребара, па плећку, па ножице, па мало бо |
| м обичају, још од јутрос постављена.{S} Насекоше пуне две велике калајлије од оне велике печени |
| е по улицама београдским, с дана на дан насељавају малечке станове, понајвише на Дорћолу.{S} Оп |
| ство, лукаво се смешкаше.{S} Виде да је насео, а већ му поче много до тога стајати, да према Да |
| аквих се чуда не наслушасмо о маџарским насиљима.{S} Где стигну вешају и секу, а за собом остав |
| ни и одморни, и кад се докопаше правога насипа, једва их слуга савлађиваше, као виле полетеше у |
| анке, пушку о раме, па чак у Космај.{S} Насисао се духа сељачког, њиховог вештог обртања говоро |
| смрти, а други се оженио још пре Ивана, наскоро оболи и умре, а удовица се преуда у село из кој |
| рече давши књигу Гргуру и показавши му насловни лист, дед да видим како те је учитељ научио чи |
| разматра књижицу малене осмине, која на насловном листу има богињу са лиром у десници руци.</p> |
| анпут се Гргур мало јаче нагну на задњи наслон своје зелене столице, замаче дланове за потиљак |
| пред јутрење разиђоше се да мало главе наслоне.{S} Мала Даница одавна заспала, па је попадија |
| ућутите и чекате да своја зрачна недра наслони на ваша прса.{S} У једанпут се Гргур мало јаче |
| а они су овамо далеко позади храмуцали, наслонивши се обично на каквог паметног и вредног члана |
| оче вечерња, мали Гргур не могаше да се наслуша читања и певања.{S} Чудио се попу, који пред дв |
| , наставља отац Арон, каквих се чуда не наслушасмо о маџарским насиљима.{S} Где стигну вешају и |
| н је, полусмешећи се, погледа.</p> <p>— Насмеј се!</p> <p>Он се и насмеја.</p> <p>— Право да ми |
| мусаку?</p> <p>Јелена се, с презирањем, насмеја.</p> <p>— Па ђувече од црвених и модрих патлиџа |
| бити моја мала царица.</p> <p>Даница се насмеја, па поче наново савијати главу, испод ока гледа |
| окопао је Милан све.</p> <p>Гргур му се насмеја.</p> <p>— Смејеш се, је ли?{S} Е па смеј се, ка |
| еда.</p> <p>— Насмеј се!</p> <p>Он се и насмеја.</p> <p>— Право да ми кажеш...</p> <p>— Право д |
| шапнула учитељци, која би се на то само насмејала, али би се ипак и сама у децу загледала.{S} Н |
| торију ове вечери, бисте се и сами мало насмејали.</p> <p>— Молим, служите се, док се вино није |
| во један другом, стадоше, погледаше се, насмејаше се.</p> <p>— Учитељу!</p> <p>— Попе!</p> <p>П |
| игу, па је даде оцу.</p> <p>— Е де, де, насмехну се Иван; па то си се ти, сине, данас људски по |
| угу обалу, она се, љубазно али усиљено, насмехну, узе служавник и оде у кућу да спреми послужењ |
| ономисање, па најзад се пипну за појас, насмехну задовољно, и — одлучи се.{S} Предузимљивост, е |
| ста нагло, и, можда у тај мах први пут, насмехну се с пуно задовољства.</p> <p>— Ал’ да видиш н |
| десети стари Југ Богдан!</p> <p>Отац се насмехну.{S} Би му мило што му дете погоди имена тих сл |
| дар: злато!</p> <p>Макса се и нехотице насмехну, јер се цар Гашпар тачно држао његовога концеп |
| га ми, сасвим подетио.{S} Што ти се сад наспеле те луде цинцарске сплачине?</p> <p>— Ал’ чујеш |
| а.</p> <p>Кућица, у којој живљаше, беше насред авлије, коју, исто као и муслиманске конаке, опа |
| е се греју код оне велике ластрене пећи насред собе, а по подне спавају сваки на својој клупи.< |
| p> <p>А кад престаде ова црквена песма, наста свечана тишина.{S} Фамулус Степан намести се крад |
| укиде се мрс.{S} Али зато, место прохе, наста хлебац пшенични.{S} У школи, пре и после подне, п |
| уче беле завесице на прозоре.{S} У соби наста тишина, Гргур читаше књигу пред собом, а озго га, |
| ме заборавио? </p> <p>— Заборавио, да! настави чичица и поче се дизати на ноге. (Лулу је брже |
| већим интересовањем.</p> <p>— Па онда, настави Илија, дигнувши прст у вис, учитељ мора бити ст |
| о ово је зевалица, а ово попина капица, настави мала вртарка, пошто се усправила и пружила свом |
| ote></p> <p>— И тако даље, и тако даље, настави мајстор Јован мало — као кроз зубе: „они, који |
| стећи крова над главом.{S} Трудите се, настави Иван скидајући опанака, па никад нећете изгледа |
| мети мајстор Јован.</p> <p>— „и неучен, настави Милан даље, мени је милије видети ученог младог |
| ивој риби и староме вину.</p> <p>— Ево, настави Јован једва дочекавши прилику да опет завири у |
| реветац.{S} Пошто се издувао и одморио, настави у одломцима:{S} Одавна ми се попео на душу она |
| просто не свиште.{S} Па помислите само, настави отац Арон, пошто је успео брзо прогутати уздиса |
| вега је дао Бог.</p> <p>— Добро, добро, настави Илија с приметним задовољством што не мора крњи |
| отрајан...</p> <p>— Управо и није цвет, настави Даница и опет га погледа оним значајним погледо |
| </p> <p>— Али сиромах Симо Веселиновић, настави Гргур, баш прође онако на лихо.{S} Уплаши се, ј |
| етнога и у тој <title>Славјанци</title> настави Милан и обрну столицу на Другу страну. </p> <p> |
| погледом.</p> <p>— Што ме гледаш тако? настави Илија, не мењајући тона ни ритма...{S} Питам те |
| ицу, понуди и себе и мајстор-Јована, па настави даље:</p> <p>— Ни осетио нисам, драги мајстор-Ј |
| их, па је пружи Гргуру.</p> <p>— Дед ти настави даље ово! (Показавши му прстом где да отпочне.) |
| ицу, па и он преста, чекајући да учитељ настави.{S} За време те мале тишине, попадија и учитељк |
| леда најозбиљније своје помагаче, и сам настави маказама сећи шарену хартију.</p> <p>Попа оде к |
| p> <p>Сви га радознало погледаше.{S} Он настави :</p> <p>— Било би то што и данас — ништа!{S} Ч |
| учо, с прутом у неумољивим рукама, опет наставити своје апсолутистичко „владјеније.“ </p> <p>По |
| еститог мајстор Јована.</p> <p>— Ту је, наставиће отац Арон; ту је, далеко није.{S} Тешко је би |
| /p> <p>— Ехе, све сами цареви и царице, наставиће попа шаљиво, издижући обрве...{S} Како ћемо м |
| свештеника.</p> <p>— Шта да вам кажем, наставиће поп Арон, вољан да даде што потпунију слику, |
| le>, примети Гргур.</p> <p>— Прекрасно, наставиће професор, а сад да прочитамо коју оду Мушицко |
| ица већ стајаше с оцем горе на брду.{S} Наставише пут, Милан, и нехотице, опет се окрену, а у и |
| Тадашње „устројеније јавног училиштног наставленија" знао је готово на памет.</p> <p>— Па како |
| а вам кажем... држим се све више и више наставленија.</p> <pb n="133" /> <p>— Право имате, влас |
| .{S} Видите ја, ја се нисам држао точно наставленија.{S} Кад не иде овако, а ја <pb n="131" /> |
| " И доиста...</p> <p>— Учите ли децу по наставленију, запита Максу, или се још држите старе пра |
| а ово месец дана како смо у Карловцима, наставља отац Арон, каквих се чуда не наслушасмо о маџа |
| а.</p> <p>— Па онда карловачко пјеније, наставља Максо и не слушајући шта поп говори.</p> <p>— |
| лија своју акламацију.</p> <p>— Видите, наставља Макса и не слушајући Илију, више сам са собом |
| ије, час јаче.</p> <p>— Видиш, синовче, наставља учитељ Макса; Милан ми се види мудар и озбиљан |
| аче јецати.{S} Гргур оборио главу, а он наставља испрекиданим говором....</p> <p>— Ето ми пише |
| равац, али се Илија не даде омести : он настављаше даље:</p> <p>— Не бих ни овамо прелазио, да |
| лаж... децо моја, лаж!</p> <p>Ту добри наставник плану, скочи са столице и прође узрујан некол |
| велика промена догодила на лику старога наставника; пре се бријаше редовно четвртком и суботом, |
| ковац је лесковац, ужасан, али у рукама наставника ствар благословена, три пута благословена.</ |
| који доцније, „подете“.{S} Али строгог наставника није старост сломила, поразио га удар, истин |
| е; стари или нови метод — све зависи од наставника.</p> <p>Ту је Илија погодио где треба, правц |
| следња година Лицеја, опште мишљење и у наставника и у слушалаца, да је Гргур први међу првима. |
| тност његова, освојила му је срца свију наставника.</p> <p>Европом је грмела 1848 година.{S} Ди |
| данка и сретна уранка; за учитеље, наше наставнике, и за господу која се стара за нашу омладину |
| ску ?{S} Не иде.{S} Професор је, а виши наставници онога времена владаху се полусвештенички.{S} |
| Макса одавно заокружио и довршио своју наставу, па готов и спреман чека господина директора.{S |
| <p>Мало по мало, па већ и дубока јесен настаде.{S} Са липе и бреста час мање час више опадаше |
| им коленима ученичким.{S} После умивања настаје кратак одмор, па одмах затим сваки своју књижиц |
| оре-доле по оној самоћи.{S} Кад је зима настала, после два три месеца, Гргур је већ седео на пр |
| удари звоно на вечерњу.{S} Међу ђацима настала свечана тишина, а особито мали Гргур дуго не мо |
| "SRP18880_C6"> <head>VI.</head> <p>Беше настала друга половина августа.{S} Врућине нешто мало п |
| -чествује друштвено стање, које би онда настало.</p> <p>— Знате шта би било, умеша се и Милан, |
| о попрестрављени, једва се сетише да је настао час слободе, а мали Гргур, позван малом Даницом, |
| се, а о испиту ме пола нестане, сита се настрахујем, особито за ону пилеж у првом разреду, а де |
| еображено тугом, која је старом учитељу натерала сузе на очи.</p> <p>— Од како сам овамо дошао, |
| /p> <p>— Сад?</p> <p>— Сад...{S} Морамо натерати Вучића да се мири с Обреновићима, да доведе Ми |
| акла испод школског крова, наплела сам, наткала сам се.{S} Читам оцу новине, са свих страна туж |
| здо, као какво големо манастирско кубе, наткрилио половину кухиње.{S} Црквењак Васо и попов син |
| вима камените чесме с бакреним лулама и натписима арапским; главном улицом бајирском, Јалијом, |
| го реци да л’ да примиш дете, или да га натраг водим...</p> <p>— Е кад си баш навалио, онда, он |
| м писма Книћанину!{S} Сутра носим друга натраг.{S} Био сам и код Блазнавца и с њим сам се позна |
| ирен таком ненавикнутом самоћом, похита натраг, а кад беше већ близу школских врата, а њему се |
| оп.</p> <p>— И ја сам, прихвати учитељ, натукавши појаче фес на главу, јер је у трему било суви |
| д, кракатим ходом, корача учитељ Макса, натукао црну шубару, постављено џубе, назуо чизме <pb n |
| , проста и лепа, али и сувише затворена натура нагињала је више грађанском животу, волео је не |
| и то не иде.{S} Можда ће љубавна песма наћи одушке заптивеним врелима?{S} Још црње и горе !{S} |
| орију</title> од Евсевија; нигде нећете наћи помена да међу члановима Вертепа долази и какав ца |
| свега читао је мало, а за чудо се умео наћи у <pb n="101" /> свакој прилици, тако је вешто зна |
| год не разумете, питајте, па ће се зар наћи ко ће вас као што треба обавестити.{S} Наука је на |
| а часова.{S} Али тако је то, свугде ћеш наћи солидарности, па и код самих халваџија, само не у |
| испод њезина прозора.{S} Па што сам се науздисао, доста ми је за цео век; једном сам тако узда |
| едној од тих чудноватих клупа и слушати наук, о ком је тако много слушао од свога оца и од свој |
| ко ће вас као што треба обавестити.{S} Наука је наука, занат над занатима.{S} Ко хоће да је уч |
| ти пријатељ, бадава мудрост, бадава сва наука.{S} Мало ми је побрз у говору, али ће и то устави |
| с као што треба обавестити.{S} Наука је наука, занат над занатима.{S} Ко хоће да је учеван, да |
| S} Док ја и ти газисмо по селу, дотле и наука не сеђаше скрштених руку.{S} Све је напред измакл |
| le>Наречја словенска</title>, па <title>Наука о словенском језику</title>.{S} Овај предговор пр |
| о; ко учи онај што и зна, без муке нема науке; ко у младости хладује, у старости гладује....</p |
| појас, од како мали Гргур учи оне мале науке у сеоској школи, и од како мала Даница, и сама уз |
| ргур је учио филозофију, а Милан правне науке.{S} Онда не беше у Лицеју велика навала, али слуш |
| тири васеленска патријарха, који би без науке били као ја; видео си га како је млад и без браде |
| сече се и „во огањ вержет сја!“ Ђак без науке, дрво без рода.</p> <p>— Е да црквењака с новинам |
| уно добрих домаћина.{S} Он сам верује у науку Христову, ревносно служи цркву, па су му и сељаци |
| е и глад.</p> <p>— Питах те: шта си сад наумио с дететом?</p> <p>— Један да ради земљу, да буде |
| ву и ракију!{S} Па, газда Иване, шта си наумио с дететом?</p> <p>Иван као да се дотле са собом |
| ости <pb n="96" /> ми, Гргуре, опрости; научи ме да будем добра, с дана на дан боља, да будем з |
| рзи га, вели, читати, па од њих двојице научи више слушајући, него цео дан код куће читајући.{S |
| ни лист, дед да видим како те је учитељ научио читати.</p> <p>Сви поседаше за сто, Гргур прочит |
| у сам већ одавна био спремио и на изуст научио.</p> <p>— Па?</p> <p>— Па, онако млада, па лепа, |
| дри учи, пиши, читај, да очи побеле.{S} Научисмо књиге на изуст.</p> <p>— Тако и треба, рече Ив |
| браћа...{S} А онда?{S} Онда ће и Рајна научити <hi>Возбраној</hi>!{S} А ми?{S} Ми ћемо и сами |
| гледај да сваки дан што добро свикнеш и научиш.{S} А кад школу свршиш, е онда, онда...</p> <p>И |
| којега се прихвати.{S} Ако се по каквом научном предмету излегне диспут међу друговима, пресуђу |
| после није могао отворити уста да узме нафору, коју је по причешћу добио.{S} Осећао је опет не |
| ио, крио као гуја ноге.{S} Али сам се и находао ноћу, па све испод њезина прозора.{S} Па што са |
| ок се она мало разабрала и сетила да их нахрани.</p> <p>А наши путници путоваху као на тичјим к |
| место феса намакао зимњу шубару, Даница нахранила живину, па тамо у кухињи стала код огњишта; ч |
| на, Вукана и Растка“, или „Прво гладног нахранити, второ жедног напојити“, или који трећоразред |
| бисте е је безбожник, а нема под небом нације, која више Бога помиње: он воли и цркву, воли и |
| икама, новим потребама.{S} А овде Сава, националиста, жељаше сестри омилити само оно, што је об |
| читељ Макса, противно својим педагошким начелима, мало помилује.{S} Она, незадовољна, поче плак |
| акса следствен својим строгим васпитним начелима, забрањивао је своме збору и јело и пиће; тек |
| ин: два анђела, који држе цркву, а оздо начелна слова његовога имена.{S} Погледа у Максу, погле |
| иди ни она најкрупнија минејска слова, „начелна".{S} Долазе му и сад <title>Српске Новине</titl |
| ни Вељко, ни Доситије; ћата, секретар, начелник — уја! — „пензионер" с црном ниском капом, дуг |
| стиште руке обојици; да му не налагаше начело уздржљивости према младости, беше готов да их за |
| ао акт среској канцеларији од окружнога начелства, којим се јавља: да си књажевим указом постао |
| ослове, а после збогом Крушевцу, збогом начелство!{S} Одох ти, Грго, у срез.{S} Мало подаље од |
| естриној комори.{S} По њеном необоривом начелу, кава се само меша с млеком о доручку и ужини.{S |
| обично је сваки део намештаја мање више начет.{S} На столској плочи, на којој се давно истрла п |
| а бео помастан сир, који је истом данас начет, па пуна заструга бело-жутога липовца, меда, који |
| чибука, напуни лулу, и на познати његов начин завали се у столицу и поче пушити.{S} Свештеник А |
| л и право?{S} Узме табак чисте хартије, начини два три стиха истој јесени — не иде!{S} Покуша д |
| а прихвати штапове и шешире, а Јован им начини места у горњем месту свога великога стола.</p> < |
| е убране усне.</p> <p>' — А би л’ умела начинити мусаку?</p> <p>Јелена се, с презирањем, насмеј |
| , па анђели тамо подаље иза брежуљчића, начињених од маховине.</p> <p>С једне и друге стране Ве |
| ватила маџарска стража, била га и тукла наџацима, привезала за дрво, четири дана издржа јадник |
| ецаше горко.</p> <p>Док је она плакала, наш штудента гледаше је, мање сачустљиво, више зачуђено |
| т, нико ником ни словца, па ни ти нама, наш драги Гргуре.{S} Ја сам твоја другарица, ја ти смем |
| ан — мисли, Гргур — да ли да кажемо, да наш „благонадежни“ Гргур — сања.</p> </div> <div type=" |
| ила, коју ни векови лако не ломе.{S} Па наш красни језик, наше песме, наше приповетке — да проч |
| узвикнуше заједнички: „Свјат Господ Бог наш“, кренуше се, све два и два, преко школског дворишт |
| ос, нека нам каже Паун!</p> <p>— Господ наш Исус Христос родио се у Витлејему Јудејском, исповр |
| жић ?</p> <p>— На Божић се родио Господ наш, Исус Христос, откреше Јанићије. '</p> <p>— Тако је |
| .</p> <p>— На ком се месту родио Господ наш Исус Христос, нека нам каже Паун!</p> <p>— Господ н |
| ће му тамо орден приденути.{S} Таман ће наш нови Кара-Мартин заурлати: ма! а директор широм вра |
| ни шта је то.</p> <p>— А ја знам и Оче наш и Богородице дјево и десет заповести божјих....</p> |
| p>— Баба.</p> <p>— А знаш ли <title>Оче наш</title>?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— А <title>Богоро |
| руговима стао око певнице и очитао „Оче наш“, није се могао сит да нагледа оних лепих дрвених с |
| она, Светога Николе, очитао <title>„Оче наш.“</title></p> <p>Беше понедеоник, зато се на сто из |
| <p>По вечери очита се опет <title>„Оче наш.“</title> Момци рекоше мајстору: лаку ноћ, па одоше |
| су?{S} Брат Иванов син.{S} Који но беше наш нови капетан? — То је син Иванов и Петријин.{S} Хе, |
| члана из много познијих нараштаја.{S} И наш Илија беше тога рода ђак, и најрадије прибијаше се |
| други пут.{S} Биће прилике, кад ће се и наш драги Илија већ појавити са својом улогом у даљем ж |
| при вечери, а Гргур чита:</p> <p>„Драги наш Гргуре!{S} Ето се навршује две године, а тебе никак |
| заборавити.</p> <p>„Да ли ти се, добри наш Гргуре, прохте по који пут да завириш мало у ову шк |
| } Мађари, Немштина, све је то противник наш.{S} Не, није, криво сам казао: крива су наша уска с |
| скора тако годило, испуњавало цео живот наш.{S} Ја још непрестано другујем с ђацима као да сам |
| е на соби врата и споља још жешће духну наш несташни вихор.</p> <p>— Ти си заједало! викну Ружи |
| тима, бадава вичу халваџије и кокичари, наша два млада Србина ништа не чују, ништа не виде.{S} |
| ли наша земља? пита директор.</p> <p>— Наша земља не стоји, него се окреће.</p> <p>— Боже мој, |
| рећи не дишу.</p> <p>— А каква изгледа наша земља, на којој ми живимо? пита директор.</p> <p>— |
| напредак богме сваком своје.{S} Сад је наша судбина у нашим рукама, у руци божјој и Народнога |
| кршној, горовитој Лици.{S} Указа ми се наша колиба, па покојни отац, па моја стара мајка, па, |
| о својим собама у семинарији, кад су се наша два млада друга вратила с Калимегдана.{S} Пролазећ |
| у кметовску палицу.</p> <p>— А стоји ли наша земља? пита директор.</p> <p>— Наша земља не стоји |
| тиљановића.{S} Нису то манастирчићи као наша Радовашница, као Каона и Криваја, — цркве као град |
| {S} Не, није, криво сам казао: крива су наша уска срца, себичност, неслога.{S} Шта би било... о |
| а њим Макрена, за њом Гргур, а Милан се нашао нешто у послу, па на томе прошло.{S} Макрена прих |
| Милан док крочио мало низа страну, већ нашао некаква сељака из Рушња, који тражи стоку, па оду |
| абогме, тамо читају буршовима Мушицког, наше песме, нашу књижевност.{S} Ха, ха,ха.</p> <p>И про |
| дити.{S} Помену старе краљеве и цареве, наше бојеве с Турцима, па позва народ на устанак, да бр |
| етна данка и сретна уранка; за учитеље, наше наставнике, и за господу која се стара за нашу омл |
| ме.{S} Па наш красни језик, наше песме, наше приповетке — да прочитамо овај дивни одломак из Ст |
| и лако не ломе.{S} Па наш красни језик, наше песме, наше приповетке — да прочитамо овај дивни о |
| сарни.{S} Мучна уредба; нигде ти, Грго, наше сеоске слободе, нашега рахатлука.</p> <p>— Збогом, |
| ликом (показујући ручицама) крестом, па наше патке, па патка кад потрчи за нама!...{S} Имате ли |
| , — читајте често те вечно лепе гласове наше горске виле... па песнике, па све списатеље наше, |
| еља, коме смо и ја и ти захвални за све наше знање.{S} Ја не знам, кад ће се мој отац одучити о |
| си се негда учио ?{S} Памтиш ли још све наше мапе и иконе, старе скамије, памтиш ли, јаој ! она |
| е, прекиде му говор мала Даница; ово је наше, ово је моја мати садила.</p> <p>Ту се саже и узаб |
| ке виле... па песнике, па све списатеље наше, који дишу духом народним, који га љубе, који пишу |
| росто повезане најбоље књиге оновремене наше књижевности: <title>Летописи</title>, <title>Србск |
| аметан.{S} Не бој се, биће Србаља и без наше крви.{S} Рат је рат, нужно зло.{S} Лепо је бити ју |
| опао, ко је света видео.{S} Ако зашто и наше дете не би могло бити поп или капетан?{S} Истина с |
| , читај гласно, то вели бан, бан од три наше краљевине:{S} Хрватске, Славоније и Далмације.{S} |
| од ово неколико недеља не слази доле до наше велике баште.{S} Ја је замењујем, прибирам боб и п |
| пуно задовољства.</p> <p>— Ал’ да видиш наше кокице, па нашег маторог петла са оволиком (показу |
| ли млада?</p> <p>— Мога доба. </p> <p>— Нашег доба, прекрасно!{S} Питам те, не морам бележити : |
| .</p> <p>— Ал’ да видиш наше кокице, па нашег маторог петла са оволиком (показујући ручицама) к |
| S} А од кога ?{S} Од мог доброг оца, од нашег учитеља, коме смо и ја и ти захвални за све наше |
| енадна радост прели се безазленим ликом нашег свештеника Крсте, зарадова се Макса, поскакаше са |
| а; нигде ти, Грго, наше сеоске слободе, нашега рахатлука.</p> <p>— Збогом, видећемо се, одговор |
| b n="93" /> као што смо те испратили из нашега села.{S} Онда ћеш за дело прочитати сваку речцу; |
| аница му висаше о врату.{S} Поведоше ти нашега медведа, <pb n="67" /> па с њим на протокол.{S} |
| х овако гледам и миришем, а ја се сећам нашега детињства.{S} Боже мој, како журно дани пролазе; |
| мо се, децо, одупирати, ‘борити.{S} Дух нашега народа који сузбија туђинштину, који крха синџир |
| у без сваког значаја, али довијарноме — нашем врло добро познатоме Илији. .</p> <p>У школској с |
| еси, па...</p> <p>Ту се у мало не омаче нашем одушевљеном словенофилу:{S} Пољаци.{S} Сетивши се |
| има. </p> <p>— Ви ћете се мало зачудити нашем доласку.{S} Опростите, путници.{S} А имамо на вас |
| се, чита узбуђени свештеник, почем се у нашем отечеству при ношењу Вертепа показала разна злоуп |
| м да се, на жалост, први пут догодило у нашем заводу.{S} Затим нам исприча све што се догодило. |
| да.</p> <p>Сунце обасјало целу околину, наши путници стигли под зидине, ходећи унаоколо разматр |
| е да се бесна генералима ни осолити.{S} Наши се позивају на царска права, на привилегије. „То с |
| ине", вели генерал, „било па и прошло.“ Наши доказују, говоре и моле.{S} Не помаже доказ, не по |
| абрала и сетила да их нахрани.</p> <p>А наши путници путоваху као на тичјим крилма.{S} Коњи тов |
| ири, све те освежава, подмлађује.{S} Па наши студенци; оваких бистрих и студених извора, кажу, |
| грт одазва их обојицу.</p> <p>Кад уђоше наши лицејци, мајстор Јован развио најновији број <titl |
| ека и из наших кућа никну господа, да и наши мало дрмну вилајетом.{S} Хе, хе, како ће то, жено, |
| већ дан почео бивати на измаку, то се и наши гости почеше спремати на полазак.{S} Даница навали |
| баштицу.{S} Али ти знаш, како сам, што наши кажу, погинула за живином.{S} И сад се још онако и |
| нај је доиста и мален и нејак.{S} Да су наши велики претци тако мислили, зар бисмо данас били г |
| рбин — онамо!“ Ето тако бесни Грабовски нашим депутатима.{S} Све ћете то имати, ако то већ нист |
| о и до сада, па ћемо га пронети по овим нашим брдима.</p> <p>— А забрана?</p> <p>— Каква забран |
| "106" /> машати.{S} Има жупанија где по нашим црквама почеше маџарски и црквене протоколе, па ч |
| сваком своје.{S} Сад је наша судбина у нашим рукама, у руци божјој и Народнога Одбора.{S} И ја |
| ек боље живе него ја и ти.{S} Нека и из наших кућа никну господа, да и наши мало дрмну вилајето |
| опет мајка.{S} И куцов се умиљаваше око наших путника, као да би им хтео рећи: срећан пут!{S} И |
| највише Панта Чарапић, потомак славних наших Чарапића из Белог Потока.{S} У овој другој борби |
| ејако слази ближе к Дунаву, много их је нашло прибежишта у Београду, Смедереву и осталим вароши |
| и тамо говори и пева, исто као и у овој нашој слободној Србији.{S} И тамо је.... али што да ти |
| јевић о славјанским народима, о нама, о нашој народној појезији... срамота, срамота!{S} Још ћем |
| их извора, кажу, нема далеко унакрст по нашој Шумадији.{S} Поток под школом још и сад тече онак |
| има све велике посте и причешћујем се у нашој драгој црквици.{S} Причешћујеш ли се и ти, Гргуре |
| о, мајстор-Јоване, певасмо и плакасмо у нашој великој радости...</p> <p>Ту свештенику Арону пот |
| ду ли у школу?</p> <p>— Овај, Гргур, са нашом сеоском школом, Богу хвала, готов је.</p> <p>— Ох |
| ти, ту су све мудре, одабране главе.{S} Нашто чудити се, ништа ту нема с неба, ништа „прејестес |
| читају буршовима Мушицког, наше песме, нашу књижевност.{S} Ха, ха,ха.</p> <p>И професор, смеју |
| ставнике, и за господу која се стара за нашу омладину", док ти зајекну „дан!“ отуд са горе, сви |
| ..</p> <p>— Али остав’те, молим вас, ви нашу солидарност на страну: расправићемо је кад будемо |
| кох јој. „Много, много га поздрави.{S}" Не бери бригу, рекох јој, та ми се знамо, другови смо.{ |
| ан опет пошли к вратима, професор Сава, не скидајући ока с њих, рече полугласно мајстор-Јовану: |
| S} Пољаци.{S} Сетивши се свега и свега, не дотакну се тог рањавог места на телу словенском, изу |
| ј гори, окрете се два три пут, па онда, не видевши никога осим којега пупавца или плашљивца зел |
| ца, а ја само-сам.{S} Не боји се Илија, не боји.{S} Дед!{S} Један, два, три, дед!{S} Ономад сам |
| <p>— Што ме гледаш тако? настави Илија, не мењајући тона ни ритма...{S} Питам те: јеси ли посла |
| је рад; ко не плеви од јутра до мрака, не ишчупа после коров никаквим, па ни оним највећим енг |
| е око кола.{S} Петрија тужна, претужна, не излажаше из куће.{S} Тамо приправљаше рубине и спава |
| /> преко сваке мере: што даваше десна, не знађаше лева.</p> <p>Давно зађе сунце за гору, а дец |
| Даница му се прибила, па пуна поуздања, не сме да се макне од њега.{S} Чини јој се, слободнија |
| тамо живимо ?{S} Ево како, да је добра, не бисмо се дигли.{S} Под Швабама зло, а Маџари црње и |
| нам шта би управо било, одговори Макса, не могавши тачно да ока-чествује друштвено стање, које |
| вама туцкају о дрвене ступчиће; Даница, не дижући главе, шије, а учитељ Макса, држећи бројанице |
| али не она, коју је предосећала Даница, не она, која вечном свезом спаја два младачка срца.{S} |
| ај ваш директор.{S} Да нам је устабаша, не бих га могао подносити, примети мајстор Јован.</p> < |
| некакве редње, немирне и зимогрожљиве, не даду мира сиротој комовици тамо у Максиној соби; а с |
| p> <p>Бадава вичу пекари: „Врућо, тазе, не роди му мајка!" бадава извијају хоџе и мујезини по м |
| — Но, но, но.{S} Не бој се, чедо, није, не бој; попа пита само... знаш, у цркви си свагда миран |
| за нос вући, господо моја, разумите ме, не дам се за нос вући!</p> <p>Тако је зипарао, а ми му |
| у узабере који цветак.</p> <p>— Не, не, не дирај, Данице; најбоље је цветку на његову корену.{S |
| и или пиши мојима у село, да сам... не, не... да сам потпунце здрав и весео.</p> <p>Илија забел |
| есна.{S} Да се повиремо...</p> <p>— Не, не, мајстор Јоване, где је места за вас све, зар ће бит |
| да му узабере који цветак.</p> <p>— Не, не, не дирај, Данице; најбоље је цветку на његову корен |
| ме треба.{S} Ја, ја се, мајстор Јоване, не знам макнути.{S} Ако нећеш ти, онда не знам шта ћу.< |
| S} Заправо да ти кажем, мајстор Јоване, не смем ни да помислим да га водим куд на другу страну. |
| S} Ћуте, не мичу се као слике мраморне, не смеју ни да помисле на тај ужасни час, — ни живи се |
| а, забоду носиће у књижице, не мичу се, не дишу.{S} Само по гдекоји из најстаријега разреда, пр |
| p>— Нашег доба, прекрасно!{S} Питам те, не морам бележити : а је ли лепа ?</p> <p>— Знам да је |
| ислима.{S} Замишљен изашао је из порте, не гледаше око себе, чини вам се зажмирио, па сања, сањ |
| ад учитељ Макса навали на њих.{S} Ћуте, не мичу се као слике мраморне, не смеју ни да помисле н |
| лике од воска, забоду носиће у књижице, не мичу се, не дишу.{S} Само по гдекоји из најстаријега |
| , мале јој руке клонуше, очи наводнише, не јецаше, али суза за сузом котрљаху се и падаху на ив |
| ују, говоре и моле.{S} Не помаже доказ, не помажу молбе. „Зар ми нисмо српски народ. зар не сме |
| водити.{S} Свршити гимназију у Србији, не знати шта је говорио Мицкијевић о славјанским народи |
| пауница, а ти си још гори и поноснији, не би хтео ни малчицко подићи ту твоју круту главицу, п |
| стабло.{S} Добар си, племенит си, али, не замери, Миланови пути чине ми се поузданији.{S} А ја |
| >— Данице!</p> <p>И обоје, као укопани, не макоше се с места.{S} Дотакли су им се прсти.{S} Дан |
| , из којега је Гргур, мало је у страни, не види управо шумадијско село, мање рецимо од Неменику |
| пазио да Илија запиње.</p> <p>— Био си, не срди се, био си сањало.{S} Хтео си нешто веће, нешто |
| е, благочестије...{S} Све ово говорити, не механически, него јасно, разумително, и онда, онда, |
| ела <pb n="141" /> право према обојици, не скида ока с детета, па кад приповеда претурене јаде, |
| > <p>— Не бојмо се, драги моји ученици, не бојмо! продужи Сава у истој свечаној раздраганости.. |
| и.</p> <p>— Хвала, хвала, Илија, чувај, не труди се; нисам оскудан, свега је дао Бог.</p> <p>— |
| >— Ето видиш, синко, ја сам човек неук, не знам много књига, али се Доситејевим књигама свако в |
| сам се изменила, сви веле порасла сам, не би требало ни редак да ти пишем, свет је свет, али т |
| и устависмо онде где смо...{S} Не смем, не смем се огрешити.{S} С овим мојим окорелим чизмама н |
| ди брижљиво; кад је за школским столом, не чини му се да је баш толико зашао у године; још и да |
| ем, Гргуре! викну она још јачим гласом, не мичући се с камена, на ком се готово врћаше на једно |
| већом даром.{S} А нисам баш ни празан, не мислим овде, него овде (и ту звекну по ћемеру).{S} М |
| рвеног двоглавог орла, па, као заливен, не пусти ни гласка.{S} Одврати своје очи од тог немилог |
| очи.</p> <p>— Од како сам овамо дошао, не видех више ни Лике, ни своје село, ни своје родитеље |
| тако забаченог села као што је његово, не да није био радознао, него је умео своју радозналост |
| лади странци, на велико чудо Степаново, не упутише се школи, већ савише право под велике бресто |
| чуда, блену, стрепе, плашише се готово, не дишу, ухватило једно другог за руку, па се с места н |
| егде наиђеш на тврде главурде, па хтео, не хтео, мораш и овако и онако.</p> <p>— Тако је! потвр |
| на данашње време.{S} Ко није децу учио, не зна шта је посао.{S} Ту треба стрпљења, ђаволског ст |
| ор Јован ухвати за руку.{S} Седи, жено, не мичи се.{S} Кафе има сваки дан... па онда, оче Ароне |
| број стихова. </p> <p>— Нестаће, децо, не велим Београда, али зацело и овог тесног Дорћола, а |
| истравио.{S} Уча говораше: „Децо, децо, не шал’те се главом, учите, данас сутра ето директора, |
| ао.</p> <p>— Занима ме, одговори Гргур, не дижући главе.</p> <p>— Не знам шта има то толико пам |
| >— Не смем; устезаше се плашљиво Гргур, не смем.</p> <p>— Кажем ти да их извадиш!</p> <p>— Не с |
| дио се попу, који пред дверима на глас, не гледећи у књигу коју држаше, изговори толику дугу је |
| никад да се лењиш ; што можеш вечерас, не одлажи за сутра.{S} Увек имај на уму ове вредне кири |
| на, јер како се по подне умију и обуку, не долазе кући другдан до поноћи.{S} Сваки момак добије |
| уре, да ме случајно сад сретнеш у путу, не би ме познао, толико сам се изменила, сви веле порас |
| је Ружица, убрисавши и последњу сузицу, не више као горски вихорић, већ тихо и питомо, као најп |
| то Максо ништа не рече, само испи чашу, не куцнувши се по свом обичају са попом.{S} И поп испи |
| говорим..{S} Ти си данас, онако, знаш, не смем ни да ти кажем.</p> <p>— И боље да ћутиш, кад н |
| Отиди или пиши мојима у село, да сам... не, не... да сам потпунце здрав и весео.</p> <p>Илија з |
| леба и соли: сад, сад, пружи ми руку... не могу без тебе.{S} Обадва да оставимо кости овде, да |
| пусти очи преда се, и стидно прошапута: не знам,</p> <p>— Донела сам ти уштипак.{S} Погле колик |
| здраве, па богате.{S} Мудро каже народ: не лепи се сиротиње.</p> <p>Милан осети, како га на ове |
| ангризало, да знаш као воду, опет вели: не знаш!{S} Џаба се само мучимо и знојимо.{S} Све ће на |
| плачем?</p> <p>— Па, право да ти кажем: не марим.</p> <p>— Ти не би марио, ни да се ја разболим |
| Мени само једно никако не иде у главу: не знам само шта смета да <hi>аз</hi> буде <hi>аз</hi>, |
| <p>— Баш ништа?</p> <p>— Баш ништа не; не мислим, али нешто ипак премишљам.</p> <p>— А шта је |
| Гргур гледаше, али се толико не чуђаше; не виђаше му се да ће то бити Бог зна шта.</p> <p>— А ј |
| ласмо депутацију Грабовскоме у Варадин; не да се бесна генералима ни осолити.{S} Наши се позива |
| у, и опет ти кажем: није Славјанин !{S} Не мораш знати где, на Сави, на Врачару, на Теразијама |
| Немац, тако хоће Русија.{S} Русија!{S} Не Русија, није Русија!{S} Чујте ме!{S} Милане, Гргуре, |
| се Милан још ближе примаче Гргуру).{S} Не питај ме откуд знам...{S} Кажем ти да знам.{S} Пункт |
| ја се и ти устависмо онде где смо...{S} Не смем, не смем се огрешити.{S} С овим мојим окорелим |
| кецељицу међ прсте и сву је изгужва.{S} Не обрћући своју лепо очешљану главицу, оде лаганим кор |
| , а ђаци прнуше као птице из кавеза.{S} Не прође ни један час, а већ ни једнога под школским кр |
| тао из <pb n="104" /> тих маштанија.{S} Не чудим се теби, али се чудим оном професору Сави, па |
| , знаде Максо врло добро шта он зна.{S} Не бих се застидео ни од веће школе, нити би и она са м |
| агда извршник те дипломатске мисије.{S} Не знање, него умење, окретност његова, освојила му је |
| мо маџарске и аустријске провинције.{S} Не тражите, дакле, да браним непознат народ, некакве ва |
| ошло.“ Наши доказују, говоре и моле.{S} Не помаже доказ, не помажу молбе. „Зар ми нисмо српски |
| воденични камен из њихове поточаре.{S} Не сме ни да помисли у свом малом јаду, да ће он вечера |
| е да му их прочита, ни таћи их неће.{S} Не толико слабог вида ради, наочари су му добре, поузда |
| , а после њега протосинђел Каћански.{S} Не остави вам тај на миру ни деспота Ђурђа, ни Арсенија |
| ако је виргаза и ђака, пишу прописи.{S} Не верују деца својим очима: хартија плава, хартија црв |
| борим у тој твојој невиђеној собици.{S} Не знаш, како бих желела од некуд из прикрајка, невиђен |
| пка, дед, ви двојица, а ја само-сам.{S} Не боји се Илија, не боји.{S} Дед!{S} Један, два, три, |
| ке...{S} Рекох ти, да сутра полазим.{S} Не можеш писати, незгодно ти је.{S} Добро, казуј, побел |
| , кад на мајку, па на мене помислим.{S} Не знам што јој је, али је сваким даном нестаје.{S} Још |
| <p>— Доста, доста! пресече га Милан.{S} Не марим читуље.{S} Читао сам.{S} Све саме <title>Спасо |
| ије горе.{S} Па од сад буди паметан.{S} Не бој се, биће Србаља и без наше крви.{S} Рат је рат, |
| .{S} Лице му се приметно поозбиљило.{S} Не гледаше ни лево ни десно.{S} Он се у себи сам са соб |
| .</p> <pb n="24" /> <p>— Но, но, но.{S} Не бој се, чедо, није, не бој; попа пита само... знаш, |
| о је добро и честито, оно је и лепо.{S} Не спада на ствар, али није згорег свашта прибележити.< |
| целу ствар доставити попечитељству.{S} Не дам се ја од вас за нос вући, господо моја, разумите |
| , Немштина, све је то противник наш.{S} Не, није, криво сам казао: крива су наша уска срца, себ |
| седну механу на једну грку, турску ?{S} Не иде.{S} Професор је, а виши наставници онога времена |
| .</p> <p>— 'Трговином или ћете суду?{S} Не знам да се брат Иван опарничио с ким?</p> <p>— Не зн |
| Русија — колос!{S} Моћна, непобедљива — не миче се!{S} Стоји као и ово Каспијско Језеро, које н |
| осподин Макса...{S} Да је жив и здрав — не познајем га.{S} Али да, да, времена се данас изменил |
| је, начини два три стиха истој јесени — не иде!{S} Покуша да састави нов косовски марш — и то н |
| м.</p> <p>— Непрестано седети, читати — не разумем.{S} Шта има то толико у тим твојим књигама?< |
| ори, па док не заувине целом гласином — не иде.{S} Па кад учитељу Макси већ до грла дође тај ко |
| брну столицу на Другу страну. </p> <p>— Не знаш шта има?{S} Има много.</p> <p>—За тебе.</p> <p> |
| > <p>— Кажем ти да их извадиш!</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Не смеш?</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Н |
| /p> <p>— Ал’ не смеш лагати...</p> <p>— Не смем лагати.</p> <p>— Јесте ли силазили на Дорћол?</ |
| притесна.{S} Да се повиремо...</p> <p>— Не, не, мајстор Јоване, где је места за вас све, зар ће |
| ?{S} Реци, како ти се свиди?..</p> <p>— Не свиди ми се никако, рећи ће Гргур, после дугог и дуг |
| журно, да се тресе „вселена“.</p> <p>— Не бојмо се, драги моји ученици, не бојмо! продужи Сава |
| буни овака отворена опозиција.</p> <p>— Не мислите? поче он, брзо, брзо смишљајући како да нађе |
| ако Бога знаш? виче учитељка.</p> <p>— Не бој се, учитељу! храбри га поп.</p> <p>— Збогом Српс |
| осле дугог и дугог размишљања.</p> <p>— Не свиди ти се никако?.. и не може ти се свидети, поче |
| блажи оштрину својега мишљења.</p> <p>— Не мислим, одговори Даница одлучно.</p> <p>Илију у мало |
| <p>— Одиста?</p> <p>— Одиста.</p> <p>— Не шалиш се?</p> <p>— Не шалим се.</p> <p>— Збогом!</p> |
| говори Гргур, не дижући главе.</p> <p>— Не знам шта има то толико паметнога и у тој <title>Слав |
| <p>— Право има да ти се смеје.</p> <p>— Не смеје се он мени, него теби и онима онамо код града. |
| — Знаш ти, шта је воспитаније.</p> <p>— Не знам, него ћу се од тебе учити.</p> <p>-— Чујеш, Јел |
| еде да му узабере који цветак.</p> <p>— Не, не, не дирај, Данице; најбоље је цветку на његову к |
| прозорчића?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Не знаш?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Мож |
| их извадиш!</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Не смеш?</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Не смеш ни кад ти ј |
| p>— Не смеш?</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Не смеш ни кад ти ја кажем?</p> <p>— Не смем.</p> <p>Он |
| вртарка мало оштријим гласом.</p> <p>— Не смем; устезаше се плашљиво Гргур, не смем.</p> <p>— |
| то нисам казао ја? запита поп.</p> <p>— Не, ја сам казао, а, ја, говори учитељ с највећом брзин |
| ад хоћеш.</p> <p>— И учитељку.</p> <p>— Не браним, забележио сам.</p> <p>— Па ми лепо поздрави |
| рио си о твом идолу, о Вучићу.</p> <p>— Не, питао сам га: хоће ли деспота или војводу?{S} Ја га |
| љајући празну шољу на клупицу.</p> <p>— Не брини се, газда Иване.{S} И мој је син свршио школу |
| е омести : он настављаше даље:</p> <p>— Не бих ни овамо прелазио, да не беше доброга рачуна.{S} |
| tle>Богородице дјево</title> ?</p> <p>— Не знам ни шта је то.</p> <p>— А ја знам и Оче наш и Бо |
| ар твоја мати не кува пекмез ?</p> <p>— Не кува.</p> <p>— А у нас има још пун пунцат оволики ћу |
| наш ли <title>Оче наш</title>?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— А <title>Богородице дјево</title> ?</ |
| ко станује иза тих прозорчића?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Не знаш?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Л |
| Одиста.</p> <p>— Не шалиш се?</p> <p>— Не шалим се.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом!{S} Али Г |
| те?{S} Ви сте дакле за стари?</p> <p>— Не, сасвим за нови метод.</p> <p>Илија као поливен.{S} |
| <p>— А ти се не мислиш женити?</p> <p>— Не.</p> <p>— Ал’... </p> <p>Хтеде Илија још једно питањ |
| ао Бог.{S} А шта ли ће да учи?</p> <p>— Не знам, нису ме питали.</p> <p>-— Реци, љубаве ти, нек |
| >— Не смеш ни кад ти ја кажем?</p> <p>— Не смем.</p> <p>Она га погледа још један пут мало љутит |
| </p> <p>— Хоћеш да ти узберем?</p> <p>— Не.{S} То је туђе, а учитељ рече: ко у туђе дарне...</p |
| се брат Иван опарничио с ким?</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Па што ли ће?</p> <p>— Ето што: |
| и марио, ни да се ја разболим?</p> <p>— Не бих.</p> <p>— Ни да умрем ?</p> <p>— Ни да умреш.</p |
| p>— Не знам.</p> <p>— Не знаш?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Можда и лажем.</p> <p |
| p>— Не смем.</p> <p>— Не смеш?</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Не смеш ни кад ти ја кажем?</p> <p>— |
| p> <p>— Право да ти кажем.</p> <p>— Ал’ не смеш лагати...</p> <p>— Не смем лагати.</p> <p>— Јес |
| деспоте, узеше патријархе, узеше све.“ Не остави на миру ни цара Леополда, ни Марију Терезију, |
| тити, а уље — уље!{S} Бој уничтожава, а не воспитава.{S} Госпођица има право, прутови су грозни |
| га растанка, могао проћи поред школе, а не увратити се на часак два?{S} И кад је пред сан шапта |
| треба од мене да се уче воспитанију, а не ја од њих.</p> <p>— Знаш ти, шта је воспитаније.</p> |
| ини поседаше око печенога јагњета.{S} А не треба ни питати: да ли је мајстор Јован спремио дово |
| политике, и одвраћао, да се у исто доба не појави близу њих и остало друштво, које дође да види |
| ико га његово чисто грло ношаше, запева не велико као што је велико, него и од оног највећег ве |
| га и гледа, па онда, на прстима, да га не пробуди, оде из куће.{S} А сад шта ћеш, мој весели И |
| очима.{S} Кад помислим да оде, па да га не видим по месец два, онда, онда ми још сад тешко на с |
| <p>Хтеде Илија још једно питање, али га не умеде, ни изговорити.{S} Нешто је хтео, али и сам не |
| p> <p>Сви су га тражили по мапи, али га не нађоше.</p> <p>— Е видиш, говори учитељ Макса и реже |
| е воље, слао је и по попа-Крсту, али га не беше у селу.{S} Приповедао је много и из своје прошл |
| Ко не скине капу старијему, и у руку га не пољуби, први пут хапс, други пут четири прута!</p> < |
| ...{S} Јеси ли ме чуо: цела ми се књига не свиди, досадна ми је.</p> <p>— Шта говориш, Милане? |
| вална, да сам обрнула главу ономе, кога не треба заборавити.</p> <p>„Да ли ти се, добри наш Грг |
| ри.{S} За неколико тренутака ни једнога не беше у порти.{S} Мали Гргур изађе последњи, али мног |
| е умео своју радозналост да сакрије, да не поверава језику, али си му је тим разговетније могао |
| шалите, него да нам се добро учите, да не осрамотите ни себе ни нас.{S} Од вас се не тражи ни |
| ми бити кум?</p> <p>— Лакше, лакше, да не падне крушац с тавана.</p> <p>— Питам те озбиљно.</p |
| своје беле кошуљице, а све кријући, да не опази стари учитељ Макса.</p> <p>Старом учитељ-Макси |
| е грло, или му се толико овлаже очи, да не види ни она најкрупнија минејска слова, „начелна".{S |
| осече се Ружица.</p> <p>— Ја мислим, да не мислим ништа.</p> <p>— Ништа?</p> <p>— Ништа.</p> <p |
| :</p> <p>— Не бих ни овамо прелазио, да не беше доброга рачуна.{S} Донео сам писма Книћанину!{S |
| мало ме не ухватише маџарске страже; да не би кукуруза, твој би Илија данас танцовао између неб |
| {S} Ето зато волим да се исквасим, а да не пребацим себи да сам незахвална, да сам обрнула глав |
| јој се заталасаше, и једва се уздржа да не падне на снажно недро младића, који је одавна господ |
| олико цветића, а ти их сакри у недра да не види учитељ?{S} Јеси ли још и сада онако плашљив?{S} |
| сиротани потуже.{S} Ја бегам из собе да не слушам ништа против тебе, заклех се да ти пишем, и е |
| м повезу и формату веће осмине знате да не могу бити школске; а да су речници, ваљало би да су |
| могаше даље, а већ о учитељу Макси и да не говоримо.{S} Створише се у њему читави преврати, ни |
| у, али баш јој <pb n="95" /> се види да не може.{S} Каткад се и потужи, а ја је разговорим и по |
| има је дано нешто мало службице, тек да не помру од глади.{S} Али, ко ти је само данас попечите |
| ње сачустљиво, више зачуђено.{S} Као да не могаше ни да докучи, откуд толике сузе, што тако кру |
| тамбол-Капију, Милан је оборио главу да не гледа непријатеље своје земље, низаме, а Гргур је јо |
| не знам макнути.{S} Ако нећеш ти, онда не знам шта ћу.</p> <p>— А као зашто не бих?{S} Чинио с |
| лозофију, а Милан правне науке.{S} Онда не беше у Лицеју велика навала, али слушаоци беху и ста |
| а у Светом Писму стоји: дрво, које рода не носи, сече се и „во огањ вержет сја!“ Ђак без науке, |
| има, наставља отац Арон, каквих се чуда не наслушасмо о маџарским насиљима.{S} Где стигну вешај |
| тка, где је и трудољубија.{S} Метод, ја не знам шта је то, метод је рад; ко не плеви од јутра д |
| незнану?</p> <p>— Али, газда Иване, ја не знам да л’ ће бити за дете понајзгодније.{S} Бог нас |
| реците...</p> <p>— Било би, било... ја не знам шта би управо било, одговори Макса, не могавши |
| Шта си смислио?</p> <p>— Ја не знам; ја не умем да знам; ја, брате, нећу и не могу ништа да раз |
| i>аз — а</hi>, <hi>буки — б</hi>.{S} Ја не видим да је то Бог зна како паметно, а није ни лакше |
| и ти захвални за све наше знање.{S} Ја не знам, кад ће се мој отац одучити од ове своје строго |
| станимо обадвоје оваки какви смо.{S} Ја не знам шта би било од мене, да чујем да си се променио |
| меза.{S} Волеш ли пекмеза ?</p> <p>— Ја не знам шта је то.</p> <p>— Зар твоја мати не кува пекм |
| иш, да је оно њезина коса ?</p> <p>— Ја не мислим ништа.</p> <p>— Да шта ти мислиш, Гргуре? осе |
| м и рачунати, а знаш ли ти?</p> <p>— Ја не знам, одговори Гргур, мислећи да тога има само у шко |
| е!</p> <p>— Шта си смислио?</p> <p>— Ја не знам; ја не умем да знам; ја, брате, нећу и не могу |
| ијереј је архијереј...</p> <p>— Па и ја не кажем да је попечитељ...</p> <p>— Ако није попечитељ |
| нети и једно криланце од пилета, али ја не марим. .. . а волиш ли ти живину?</p> <p>— Волим, ре |
| ме и у „исправничество“ шабачко, али ја не хтех остављати школе ни моју десну певницу.{S} Сваки |
| говору даде други правац, али се Илија не даде омести : он настављаше даље:</p> <p>— Не бих ни |
| имате, власт је власт, да није мудрија не би била старија.{S} Мени само једно никако не иде у |
| та, и у ствари које зна, и у знања која не разуме.</p> <p>Даница, поверљивијим погледом, уверил |
| је, од државе?{S} И најмудрија политика не да се извести, док се не ошине.{S} Ево да запитамо г |
| а сутра ће почети долазити.{S} Учитељка не даде маломе новаку да сам ноћи у ђачкој спаваћој соб |
| ја и ти газисмо по селу, дотле и наука не сеђаше скрштених руку.{S} Све је напред измакло, ја |
| има право отац што ми каже: да би била не само вредна, него и паметна, кад бих умела ућутати у |
| рца по кући, али од ово неколико недеља не слази доле до наше велике баште.{S} Ја је замењујем, |
| мља? пита директор.</p> <p>— Наша земља не стоји, него се окреће.</p> <p>— Боже мој, и то су ве |
| ешити.{S} С овим мојим окорелим чизмама не смем у толики ризик.{S} Зато, благодареније буди Бог |
| еломисмо данас чесницу, отац ми рече на не часим часа, већ да полазим.{S} И ево ме са срећом.</ |
| чудеса ?</p> <p>— А ја и ви да два дана не једемо и не пијемо, шта би било од нас, драги мајсто |
| ој <hi>педагогијум</hi>, па по два дана не обува ципела, него тамо амо у дубоким папучама, као |
| чително слово“, па збогом!{S} Тога дана не би више излазио, или бисте га видели тек пред мрак, |
| као би умореним гласом, па се тога дана не би ни макао испод школског крова.{S} Поп Крста му до |
| pb n="4" /> се крадом, крадом да и жена не види, нагне над лепом главицом својега синчића, глед |
| ња <pb n="138" /> и врапчијег цвркутања не чујете више ни веселих птица у гори, ни зујање буба |
| поша оплела од вуне с њихових оваца, па не скида свога благога погледа са својих милих гостију. |
| иначе слободно ђаче тако заплашило, па не могавши савладати своје големо незадовољство, мрко п |
| ти је.{S} Добро, казуј, побележићу, па не бери бригу.</p> <p>Ту извади и отвори кожну бележниц |
| нас, несташне, окачио његов прут.{S} Па не знам ни сама, како још не могу да се одвикнем, да за |
| е пита како га није плашио.</p> <p>— Па не биј ти никоговића! викну Иван љутито.</p> <p>— Али с |
| иродније, потврди и Милан.</p> <p>Макса не рече својега мишљења.</p> <p>— Знам то добро, знам, |
| е богме ваља и бојати да...</p> <p>— Та не бојте се ви, мој драги пријатељу.{S} Зато је Бог ств |
| ило једно другог за руку, па се с места не мичу.{S} Онако, мало престрављени, укоченог погледа, |
| твеник и тако даље“</p> <p>Ни поп Крста не могаше даље, а већ о учитељу Макси и да не говоримо. |
| је обичај његове нове отаџбине.{S} Шта не би сеја брату учинила?{S} Па опет, тако мали захтеви |
| се поче отимати.</p> <p>— Шта се и шта не би хтело, моја драга госпођице, али шта ћемо, кад не |
| е трепавице.</p> <p>— Ти, Гргуре, ништа не мариш што ја овако горко плачем?</p> <p>— Па, право |
| а два млада Србина ништа не чују, ништа не виде.{S} Узалуд се надао за њима и неки њихов друг И |
| дину седи све у истом разреду.{S} Ништа не учи, ништа и не зна.{S} Он је сиромаха Симу заплашио |
| и кокичари, наша два млада Србина ништа не чују, ништа не виде.{S} Узалуд се надао за њима и не |
| Заљубио или не заљубио, то те се ништа не тиче.</p> <p>— А можда ме се и тиче.</p> <p>— Тебе н |
| Ти знаш; а ја ти опет кажем да ти ништа не знаш.</p> <p>Кад су прешли половину пута, ћутећи, Ми |
| истајеш ли, Милане ?</p> <p>Милан ништа не одговори.{S} Даници не би по вољи, желела је да похо |
| су деца само добри ђаци...{S} Ко ништа не зна...</p> <p>— Ништа и не вреди, дода Даница.</p> < |
| сли, прислушне код врата, па како ништа не чује, оде опет к прозору и још једном разгледа по не |
| Патријаршија.</p> <p>На то Максо ништа не рече, само испи чашу, не куцнувши се по свом обичају |
| ш на то?</p> <p>Али Петрија на то ништа не рече, јер већ беше ушла у собу.{S} После кратког ћут |
| о завод и изгорети; вас се све то ништа не тиче; ви се разбегнете куд који, а мени се све бије |
| </p> <p>— Баш ништа?</p> <p>— Баш ништа не; не мислим, али нешто ипак премишљам.</p> <p>— А шта |
| га.</p> <p>У одаји мир, усекнута свећа не трепће, напољу <pb n="92" /> се нико не чује, сви су |
| а он удри као вола, док те свега крвца не облије.</p> <p>— Хе, неваљалац један, што му уча не |
| ни долазе други одлазе, али њих двојица не мичу се са својих позиција.{S} Псалме читају заједни |
| >Српске Новине</title>, али, док Даница не стигне да му их прочита, ни таћи их неће.{S} Не толи |
| p> <p>— Хе, неваљалац један, што му уча не поткрати језичић? костреши се Иван.</p> <p>— А зар г |
| ирно и склонито.{S} Већ ако му се нарав не измени, вера и Бог нећеш га ни осетити.{S} Зна он до |
| ешко живети на овоме свету, па опет Бог не да да пропадне човек прегалац.{S} Учи се, дете моје, |
| S} Али шта му знам, кад нисам боља, кад не умем да будем боља.{S} Кад би се то негде дало купит |
| моја драга госпођице, али шта ћемо, кад не дозвољавају околности, опште спокојство, поредак све |
| ти кажем.</p> <p>— И боље да ћутиш, кад не знаш шта боље да ми говориш.{S} Ја ћу како ја, како |
| нисам држао точно наставленија.{S} Кад не иде овако, а ја <pb n="131" /> онако, а негде наиђеш |
| ици новога доба“, мишљаше, али се никад не усуди да те мисли пушта и у професорска „сословија“. |
| це, којега се утисак или дуго или никад не заборавља.</p> <p>Коњ је журно кући грабио, махао вр |
| ато учите сад док сте млади.{S} Што год не разумете, питајте, па ће се зар наћи ко ће вас као ш |
| нам, има рука работу...{S} Да нас когод не чује. (Ту Милан смотрено погледа на једну и на другу |
| као и ово Каспијско Језеро, које никуд не отиче.{S} Чујете ли — Русија је силна!{S} Сви смо уп |
| е, целом свету да заврнеш шију.{S} Тебе не питам, питам госпођицу...{S} Допустите само да разло |
| абагљива своје прљаве прстиће свуда где не треба, тороче све што не зна, или пева оним танким г |
| вечером ишао мало на поседак, али нигде не задржавајући се после десет.{S} Омален, шишкав, сред |
| утице, али је био толико присебан да је не извади.{S} Попадија пита учитељку: чије је то дете ( |
| ала је више грађанском животу, волео је не толико сељаке колико занатлије.{S} Четвртком често о |
| а погледа да га, бога ми, ни Максо шале не издржи, кад га случајно погледа и што год упита.{S} |
| до среде већ прихвата Максо, па се даље не брини: тресу се они оронули сводови!</p> <p>У поп Кр |
| несигурни, мораш околишом.{S} Умало ме не ухватише маџарске страже; да не би кукуруза, твој би |
| поче Петрија.{S} Јако, чоче, да о томе не мислимо.{S} Чисто се плашим...</p> <p>— Плашиш, плаш |
| и дрскије посматрао, опет се ни најмање не даде омести у свом обичном хумору.{S} Његов практича |
| ... и он је већ у служби.{S} За њега се не брини...{S} Да га поздравим?{S} Збогом!{S} Да ти отв |
| Одрицати се; зар баш ништа нема чега се не би смео одрицати?</p> <p>— Ништа, Данице, осим оних |
| не!“, па се хвата за његово раме, да се не сроза на земљу.{S} Петрија клону на кутњи праг, Иван |
| у се све то тако озбиљно и свето, да се не усуди ни у што такнути својим простим, сеоским прсти |
| ми...{S} Чујеш ли, Гргуре, с Турцима се не да више — дошао је крај: ил' они ил’ ми !..{S} Чујеш |
| .{S} Сад сам га негде загубио; а шта се не загуби на овој прлој земљи ?{S} Ништа на овом свету |
| ом готово пребијеном ногом.{S} Ништа се не треба чудити, кад кажем „с готово пребијеном ногом“. |
| зненади овако питање.</p> <p>— Ништа се не чуди, Гргуре; ја сам отац, ја морам да знам.{S} Оста |
| <p>Давно зађе сунце за гору, а деца се не помаљаху јоште на вратницама.{S} Иван и Петрија изађ |
| а.</p> <p>„Али шта ћемо, Гргуре, кад се не да на пречац остарити.{S} Доста је што се у цркви и |
| ућуткавају све тише и тише, док год се не умири и онај последњи жагорић у оној последњој сками |
| и, па ћемо се частити, частити догод се не разболиш.{S} Ето сам опет почела којешта говорити; и |
| о мало знања напабирчио.{S} И сад ме се не тиче нико, ни Књаз, ни патријарх: док ви расправљате |
| " /> <p>— Сећам те се, чича, како те се не бих сећао?</p> <p>— Е, сиромах учитељ Макса, много ј |
| помисле на тај ужасни час, — ни живи се не чују.</p> <p>Кад је било при крају школских часова, |
| ивот шарен, врео,трудан, живот, који се не свија, упоран, жилав, чврст, велик као Дурмитор, неп |
| {S} Па што ли је тако брижан, што ли се не радује толиком божјем благослову !</p> <p>Под дудом |
| {S} Јеси ли ме чуо, попе!{S} Бога ми се не бојим ни Књаза, никога, баш никога, па ако ћеш баш н |
| ра? </p> <p>— Босиљак.</p> <p>— А ти се не мислиш женити?</p> <p>— Не.</p> <p>— Ал’... </p> <p> |
| дрија политика не да се извести, док се не ошине.{S} Ево да запитамо господина оца... ту је све |
| љка.{S} Ни лећи ни сести за сто, док се не прекрсти.{S} Чешће слази цркви.{S} Друге би и прогов |
| ка; роди се то тако погдекоје, којем се не да по туђој мудрости“.{S} Само је мала Даница још он |
| започету реченицу.</p> <p>— С тобом се не да данас говорити, осече се Илија срдито.{S} Гргуре, |
| строгих опомена одрасли младићи дуго се не би сетили ни јела ни пића, али у малене деце и жалос |
| а вам поље, и халат и занат.{S} А ко се не учи за младости, у старости ни довека.</p> <p>Деца о |
| одговори Макса.</p> <p>— Даница, ако се не варам.{S} Доносим вам поздраве.{S} Дозволите ми да и |
| а што умеју дочекати и подворити, то се не да казати, док се оком не види.{S} Ама те нуде, ама |
| осрамотите ни себе ни нас.{S} Од вас се не тражи ни да орете, ни да тешете, књига вам поље, и х |
| али, ма да је час по намеравао, опет се не усуди мрднути их.{S} Овда онда, тек да рекне што, ум |
| ци мајстор-Јована <pb n="103" /> још се не чује ни ренде ни струг.{S} Седи још за столом, пред |
| е света видео.{S} Ако зашто и наше дете не би могло бити поп или капетан?{S} Истина су и капета |
| ће хаљине, чарапе и појасе, да јој дете не буде постидио пред новим својим друговима.{S} Око ње |
| рукама оне големе тојаге, а младо срце не може да одоле зебњи, која мало по мало прелази у стр |
| ање, погледа у Даницу, али она већ више не гледаше у њега и спокојно даље корачаше међу цветним |
| свога...</p> <p>Али брат Иван већ више не могаше ни једне.</p> <p>Гргур га гледаше и чуђаше му |
| само, јаче опанком муну коња у ребра, и не окренувши се после тога више ни један пут, ухвати ст |
| а коњу је, па сељаци, које сусреташе, и не могаху видети, колико је личан и виђен растом, али с |
| сузе грунуле, загрли своје мило чедо, и не оста места на лицу његовом, које није више пута изљу |
| ке, и ма да су Карловци место и мало, и не толико <pb n="116" /> много убаво, опет му се учинил |
| уди се поп.</p> <p>— Нећу.{S} И нећу, и не смем.{S} Да је било негда, тамо пре петнаест-дваест |
| ња.</p> <p>— Не свиди ти се никако?.. и не може ти се свидети, поче Милан мало подсмешљиво...{S |
| со, сркнувши мало из чаше... ви можда и не слутите, али, шта ћу, кад осећам ја.{S} Нисам ја из |
| мало јачим гласом један депутат. „Ја и не знам да има српскога народа у царевини“, викну генер |
| оји смо на раду од јутра до мрака, па и не можемо бити тако чисти и лепи, као ви, који живите с |
| ега.{S} Али он, гледа, туби мисли, па и не зна да има још некога поред себе.</p> <p>Дуго је поп |
| цију.</p> <p>— Видите, наставља Макса и не слушајући Илију, више сам са собом говорећи:{S} Треб |
| вени, тресне ногом о тле, а ја сирота и не чекам да ми викне: напоље!{S} И сама, као без душе, |
| ста да нешто проговори, па опет ућута и не рече ни једне.{S} У истом тренутку отворише се врата |
| истом разреду.{S} Ништа не учи, ништа и не зна.{S} Он је сиромаха Симу заплашио директором; вел |
| {S} Ко ништа не зна...</p> <p>— Ништа и не вреди, дода Даница.</p> <p>— Стоји у буквару, примет |
| га молећ’ сутра.{S} Али да, ја вам се и не похвалих, господине професоре.{S} Стекао сам још јед |
| ок, док...</p> <p>Но Гргур још у себи и не обележи докле, а врата од његове собе отворише се и, |
| на“...{S} Макса се смешка, као бајаги и не чује шта говори поп, а овамо не би био с раскида, да |
| о у туђе, или другога ударио, нека ми и не излази пред очи!{S} Јесте ли ме разумели ?</p> <p>Св |
| о што ти велиш, своје парохије.{S} Ти и не знаш да сам и ја постао... али, дај ми реч, тако ми |
| како је с тобом тамо; шта ћу, ако ти и не хтеш прочитати ово неколико паметних и непаметних ре |
| } Није Бог зна шта ; за мудар почетак и не треба више.</p> <p>Гргур хтеде, покушаваше више пута |
| ждена, а Милан у овој прилици. колико и не треба — политичар.{S} Ни слутио није оно, што се у њ |
| ушке опет припуцаше у дворишту — нико и не гледа у Даницу и Гргура, који, пуни чуда, блену, стр |
| <p>— А ја и ви да два дана не једемо и не пијемо, шта би било од нас, драги мајстор-Јоване?{S} |
| е дотле са собом разговарао, па добро и не дочу шта га беше упитао.{S} Стога рече стидећи се:</ |
| р...</p> <p>Још онај дежмекасти добро и не изусти име својега другара, а Даници клонуше руке и |
| > <p>— Збогом!{S} Али Гргур још добро и не изусти ову реч, а вихор је већ био с оне стране резе |
| да карловачко пјеније, наставља Максо и не слушајући шта поп говори.</p> <p>— Било, учо, било п |
| ри, светитељи Симеун и Сава.{S} Гргур и не чујаше бахат, који се овда онда чу у дворишту и сусе |
| ет тако милог језичића.{S} Мали Гргур и не опази све те покрете и поздраве своје нове пријатељи |
| крупнији залогај; најбоље је да данас и не говорим..{S} Ти си данас, онако, знаш, не смем ни да |
| у, па ако се опире, затворе га у собу и не пуштају, док сретно не избаци и последњи стих; преми |
| ?</p> <p>Гргур већ беше отворио књигу и не одговори ни једне.{S} Њих двојица одоше.{S} А кад се |
| ; ја не умем да знам; ја, брате, нећу и не могу ништа да разумем.{S} Све је добро, све је лепо, |
| ка Стевана Шупљикца?{S}" Добро старац и не изговори, а ми затутњисмо: „Живео војвода Шупљикац!{ |
| ети то велико питање очино.{S} Та још и не знађаше за какав лепши свет осим своје куће и својег |
| Илија на Милана; све што је старо, теби не ваља; све би ти друкчије, само нек није онако како ј |
| ; а и Гргур ће вам бити захвалан.{S} Ви не знате, шта је самоћа.{S} Ви сте сити света, а нама с |
| анкогласно звонашце, а гледаоци се живи не мичу.{S} А кад стаде звоно, почеше се из углова купи |
| обично; свет се збио у села; нико живи не слажаше амо цркви и школи; у сеоској механи никога о |
| b n="105" /> <p>„Разлика у вери и цркви не раставља више браћу и чланове једнога народа у друшт |
| остају.</p> <p>— Казао сам, да Аустрији не треба веровати.</p> <p>— Зар си ти то казао, зар то |
| Казаћемо и то, али само ради оних, који не имађаху од срца порода.{S} Онима, који су га имали, |
| грб; једни певају:</p> <quote> <l>Који не зна, кад треба </l> <l>За свој род умрети,</l> <l>Ни |
| сад-прети, прети и колико не треба, али не бије.{S} Тачан је у цркви, али би се при појању чешћ |
| Његова љубав беше истинита и топла, али не она, коју је предосећала Даница, не она, која вечном |
| } На столу неколико табака хартије, али не онаке беле, по којој се, од како је виргаза и ђака, |
| ског крова.{S} Поп Крста му долази, али не често као некада, отежао је, а и ослабио, што су га |
| литурђија за сав народ хришћански, али не изгледајте да јагми цркви, чим звоно удари.{S} Кад ј |
| и било познато, одговори Даница.{S} Али не чини ништа, мени је жао малене деце, па бар бих њих |
| ши његове драге старе познанике.{S} Али не вихор од ветра и праха, што се пење путем уз небо, в |
| о би хтео да говори, усне се мрдају али не отварају, гледа га само и плаче као мало дете.{S} Да |
| се најпре увери, је ли он радознао, или не.{S} Она је једва жива претурила велики школски одмор |
| и: да л’ да водим дете у веће школе или не.{S} Једно или друго?{S} Време је, да смо на чисто.</ |
| си се већ заљубио?</p> <p>— Заљубио или не заљубио, то те се ништа не тиче.</p> <p>— А можда ме |
| <p>— Ја, снебива се Петрија, па Бога ми не знам како да ти светујем.{S} Хтела бих и да се учи и |
| а седне до њега.</p> <p>— Знам, и да ми не кажеш, да ти се већ врти по глави: а какав ветар ово |
| стезаше да их дотакне.</p> <p>— Шта, ти не волиш цвет ?</p> <pb n="12" /> <p>— Волим.</p> <p>— |
| раво да ти кажем: не марим.</p> <p>— Ти не би марио, ни да се ја разболим?</p> <p>— Не бих.</p> |
| а...{S} Велим ти, чувај се!{S} Ништа ти не рекох за Милана.{S} Растурен комитет... и он је већ |
| додуше посирома ; код мене неће уживати не знам шта, али како буде мојој деци, онако и њему.{S} |
| знам шта је то.</p> <p>— Зар твоја мати не кува пекмез ?</p> <p>— Не кува.</p> <p>— А у нас има |
| ни дужна, само што по њиховој заповести не хтеде маџарски говорити.{S} Но, како вам се то допад |
| мљи, сељаци се притајаше, једанпут рећи не дишу.</p> <p>— А каква изгледа наша земља, на којој |
| > <p>Милан ништа не одговори.{S} Даници не би по вољи, желела је да походе оно двоје старих гор |
| онај лик Спаситељев, с којега дуго очи не скидаше, а тако пријатно и миомирно, као кад од изми |
| дају и гледају, а све се боје да их очи не варају.{S} Све им се чињаше као шарен сан, који ника |
| есени путовао кроз поље, кроз гору, тај не зна, шта су јесење лепоте.{S} Још се свуда види зеле |
| ја.</p> <p>— У вашој глави, ал’ у мојој не.{S} Та помислите само...</p> <p>— Нећу ни да мислим, |
| унобрижна мајка старала се да јој синак не гладује у туђини.</p> <p>Гргур је на све то снужден |
| мађаше духа да се ниједан сузни бисерак не појави на лепим, великим трепавицама.{S} Гргур је гл |
| себична и неодлучна да ни један цветак не могу да одвојим од других, сви су ми једнаки, сви др |
| ји под брест, који тамо код кошева, док не огласи звечка школски час.</p> <p>Кад су се враћали |
| е.{S} Гргур је дуго гледао за њима, док не замакоше за први угао, па онда стиште руку Миланову. |
| бих дао, ником, ни мом рођеном оцу, док не поднесе уверење да је ма годину дана децу учио.{S} З |
| а унука, што је одрастао у гори, па док не заувине целом гласином — не иде.{S} Па кад учитељу М |
| ти у недра, бојећи се ипак да то учитељ не види.</p> <p>— Ево ово је зевалица, а ово попина кап |
| огу, па запнем палцем о прслук, зар вам не изгледам као сушти <pb n="84" /> професор?{S} А ко з |
| изговорити.{S} Нешто је хтео, али и сам не знађаше шта.</p> <p>— Па, Гргуре, поче Илија устајућ |
| и су му добре, поуздане, али га, ни сам не зна зашто, мало занимају и најнеобичније новости.{S} |
| орише се у њему читави преврати, ни сам не знађаше шта да почне <pb n="42" /> мислити.{S} Поп ј |
| е и из вас... зли ништа, ништа ; ни сам не знам шта вам хтедох рећи.{S} Читајмо ове умотворине; |
| осети где га нешто жацну у срце; ни сам не знађаше шта га поче плашити, трже своју руку и повра |
| ксу готов да га загрли.</p> <p>— Ни сам не знам, шта ми је, продужава Максо још пуно жалосније |
| р, сам, умукао, журно грабећи да сасвим не омркне изван свога <pb n="6" /> крова.{S} Далеко у ш |
| још ни вечерао...</p> <p>— Молим, молим не трудите се: <hi>абије</hi> идем с вечере...{S} Знате |
| г разоружали ћесари, па ни један ни чим не укресати, ал’ ваш прота Матија само што мрдну обрвам |
| , дај ми реч, тако ми Бога, ја се собом не шалим.</p> <p>Гргур му пружи руку, он је мушки продр |
| тобом сојузник.</p> <p>— Ал’ ја с тобом не, нагласи Гргур, зловољан што му плаши лепушкасте сли |
| ати јоште из малена.{S} Па да се главом не шалите, него да нам се добро учите, да не осрамотите |
| сне и која попије. „С пуним се стомаком не пева“, говорио би Макса, али фамулус и чобани нису п |
| ворити, то се не да казати, док се оком не види.{S} Ама те нуде, ама те служе, ама те разговара |
| И то би тако до поноћи трајало да Иван не привика : „Пожури, жено, вечеру!{S}" Скочи Петрија, |
| једна интрига, ни један замашнији план не мину мимо њих неопажено.{S} А многи су, особито прав |
| пространи Банат.</p> <p>Свештеник Арон не може да одвоји ока од српских крајева, који се виде |
| стране цркве.{S} Кад беше у порти, дуго не могаше да се прибере.{S} У души му и свечано и слатк |
| ти лепо не стоји, кад нас се тако дуго не сећаш.{S} Или ти је можда Београд тако прирастао за |
| ечана тишина, а особито мали Гргур дуго не могаше да размрси нова укрштена осећања, која навали |
| зи?</p> <p>— У Томашевцу.</p> <p>— Чудо не написа два три ретка својим родитељима.</p> <p>— Ниј |
| да умакне, али га отац задржа.{S} Хтео не хтео, и он је морао, ако не иначе, а оно из учтивост |
| Српства.{S} Боже мој, рекох у себи: ко не би био Србин, кад нас је Господ дао овако личних и в |
| ја не знам шта је то, метод је рад; ко не плеви од јутра до мрака, не ишчупа после коров никак |
| бојати празне и гладне старости.{S} Ко не уме себи бити пријатељ, бадава мудрост, бадава сва н |
| апшен!</p> <p>Сви претрну. </p> <p>— Ко не скине капу старијему, и у руку га не пољуби, први пу |
| p> <p>Сви још јаче задршћу.</p> <p>— Ко не буде знао лекцију, сви да знате, — ја ћу му судити!< |
| жа.{S} Хтео не хтео, и он је морао, ако не иначе, а оно из учтивости, слушати.</p> <p>— Ради ст |
| послао „прошеније" ради службе?{S} Ако не ти њих, богме они тебе неће молити.{S} Време је врем |
| свемилостивога Бога желимо.{S} А и како не би били здрави у овим питомим горовитим селима.{S} Ш |
| а протару очи, да боље виде, да их како не варају.{S} Гледају један пут, гледају два пут, гледа |
| била старија.{S} Мени само једно никако не иде у главу: не знам само шта смета да <hi>аз</hi> б |
| само је народ сила, коју ни векови лако не ломе.{S} Па наш красни језик, наше песме, наше припо |
| сти, штапом и сад-прети, прети и колико не треба, али не бије.{S} Тачан је у цркви, али би се п |
| цу.</p> <p>Гргур гледаше, али се толико не чуђаше; не виђаше му се да ће то бити Бог зна шта.</ |
| чисти и притвори, више је до сутра нико не отвара.{S} Премишљају ђаци, шта то може бити, кад ет |
| не трепће, напољу <pb n="92" /> се нико не чује, сви су за столом при вечери, а Гргур чита:</p> |
| е ми се, мој добри попо, то баш ни мало не допада.{S} Па шта учинисте сад у Карловцима? запитаћ |
| ек; једном сам тако уздахнуо, да у мало не угасих свећу пред собом.{S} А знаш ли, ко беше богињ |
| аци, па Чеси, па...</p> <p>Ту се у мало не омаче нашем одушевљеном словенофилу:{S} Пољаци.{S} С |
| ори Даница одлучно.</p> <p>Илију у мало не збуни овака отворена опозиција.</p> <p>— Не мислите? |
| ајаги и не чује шта говори поп, а овамо не би био с раскида, да и која више падне у његову похв |
| арности, па и код самих халваџија, само не у нас професора...</p> <p>— Али остав’те, молим вас, |
| воре га у собу и не пуштају, док сретно не избаци и последњи стих; премине ли који друг, надгро |
| који би зацело били снови, да га час по не увери остали живот око њега, да је све то јава, ника |
| рећи, па ево ти и кажем: ништа ти лепо не стоји, кад нас се тако дуго не сећаш.{S} Или ти је м |
| уо зрна у кошеве.{S} Летина какве скоро не беше у оним крајевима.{S} Па што ли је тако брижан, |
| уша да састави нов косовски марш — и то не иде.{S} Можда ће љубавна песма наћи одушке заптивени |
| о ће добити, али од дужег времена ни то не „упражњавају".{S} А о Вертепу ни спомена.</p> <p>А ш |
| те истоветности и неприметности, често не верујете очима кад видите тако рећи јучерању телад г |
| а.{S} Гргур је гледаше и гледаше, чисто не могаше да скине ока с ње, вазда би је гледао; чињаше |
| .{S} Шта би било... ох, Боже мој, чисто не смем ни да изустим ту једну реч: слога!{S} Та да је |
| ама те служе, ама те разговарају, чисто не знаш шта ћеш пре: или да се машаш јела, или да испиј |
| отеже цар Ирод мача из корица.{S} Чисто не знате, шта се више светли, да ли она златна хартија |
| та.{S} Гледа у отворено писмо, па чисто не верује својим очима.{S} Задрхташе му усне, језик му |
| у, док човек, у највећим мукама, просто не свиште.{S} Па помислите само, настави отац Арон, пош |
| је каранфил, ово лепи човек, а ово жуто не знам како се зове.{S} Гле како овај бели каранфилић |
| м у руке.{S} Али има доста што шта, што не могу да разумем, јер ме у младости нису у школи упут |
| е веровала је да нема ништа у себи, што не би било њему посвећено, осећала је тако живо, да је |
| неваљао!</p> <p>— Зар што не марим, што не желим да ти умреш?</p> <p>— Ево баш нећу да плачем! |
| , да их често сам Господ разуме.{S} Што не говоре вако просто, да их и ја разумем: али тако ти |
| вући, рећи ће му Милан.</p> <p>— А што не, с тобом бих, Бога ми ти кажем, и суваче окрет’о.{S} |
| тиће свуда где не треба, тороче све што не зна, или пева оним танким гласићем почетак или сврше |
| тави Илија с приметним задовољством што не мора крњити сложене фишеке...{S} Рекох ти, да сутра |
| а.{S} Тако задубљена у себе, у мало што не клону на земљу, кад је, изненадно окренувши се, опаз |
| ре, али си ти неваљао!</p> <p>— Зар што не марим, што не желим да ти умреш?</p> <p>— Ево баш не |
| онеси ову писму Гргуру.{S}" Хоћу, зашто не. „И ову погачу.{S}" И ту погачу, рекох јој. „Много, |
| у, да те когод позове?</p> <p>— А зашто не ?</p> <p>— На Маџаре?</p> <p>— На кога било, у помоћ |
| да не знам шта ћу.</p> <p>— А као зашто не бих?{S} Чинио сам и туђину, а нек’мо ли теби, који с |
| , па, па...</p> <p>Али ту већ стари учо не могаше даље, облише га сузе, и попу се очи наводниле |
| молбе. „Зар ми нисмо српски народ. зар не смемо ни живети као српски народ?" суну мало јачим г |
| о.</p> <p>— Прут је нужно зло...{S} Зар не мислите и ви тако, госпођице? окрете се Даници, наме |
| .{S} А круне — крунама ти, вала, ни цар не би замерио.{S} Као смишљене.{S} Чиј си ти, мали ? за |
| од стајао озбиљно и поносито.{S} А збор не прекидаше песму:</p> <quote> <l>На колена падоше, па |
| ао раствореним ноздрвама, и да га Гргур не устављаше кајасима, би одавна ухватио најкрупнији ка |
| .</p> <p>А кад поче вечерња, мали Гргур не могаше да се наслуша читања и певања.{S} Чудио се по |
| .{S} Жао и Гргуру и Даници, што вечерас не могу и они са осталом дружином, погледаше „молебно" |
| е лицем трудио да искаже саучешће, опет не скидаше ока с лепе учитељеве ћерке.</p> <p>— А шта з |
| цркви, а он очима за њим, догод се опет не врну у олтар.{S} А кад се отпева и она последња песм |
| азговетни темат, да ни један једини пут не помисли на Даницу, која је, запрепашћена, стајала на |
| о ни мало ниси радознао, ето, то ја већ не бих могао.{S} Отвори де!{S} Подвуци ево овде прст, е |
| </p> <p>Паде сутон да се у дворишту већ не могаху распознати дудови од липа.{S} Поред школске о |
| дахну.</p> <p>— Ја ником никакву службу не бих дао, ником, ни мом рођеном оцу, док не поднесе у |
| су, особито правдослови, још ни у полу не изучивши законе и њихове поступке, већ у велике ишли |
| .{S} А он им стиште руке обојици; да му не налагаше начело уздржљивости према младости, беше го |
| демагог, умео је освојити суд и који му не припадаше; и њега је цео Лицеј сматрао као <pb n="10 |
| ово и велико у својој души, нешто, чему не знађаше похватати крајеве својим недовијарним, тако |
| другарици, о Даници.{S} Успомена на њу не учини му се никад тако драга, њезин лик му затрепта |
| нија, и пошто тај обичај никаквом добру не води, то се ношење Вертепа у будуће строго и безусло |
| епиру се, доказују, ни један за длачицу не попушта од навода својих.</p> <p>Учитељ Макса, Горњо |
| е душепопечитељ. </p> <p>— За моју душу не треба нико да се пече, говори мало јаче учитељ Макса |
| е су биле јасле?</p> <p>Ђаци у први мах не одговорише, али Даница дигла два прста десне ручице, |
| шце навалише утисци, који га у онај мах не раздрагаше, али га мало по мало испунише светим стра |
| пређе у толику узбуђеност, да у тај мах не знађаше ни сам дати израза ономе што обухвата то њег |
| е у ону страну неба, на којој у тај мах не горијаше сунце.{S} Гледа у то безгранично плаветнило |
| чути здравица и напијалица, Бога ми их не умеју онако ни они што књиге пишу.{S} Па прича, па п |
| ="12" /> <p>— Волим.</p> <p>— Па што их не узмеш?...{S} Рекав то, опази мала Даница да и оних ц |
| </p> <p>— Попе!</p> <p>— С тобом се баш не да данас говорити.</p> <p>— Ни с тобом.</p> <p>— Па |
| треши се Иван.</p> <p>— А зар га мислиш не бије?{S} Али ко ће, бабо, ућуткати оног пустолова.{S |
| журих се мајстор-Јовановој кући.{S} Још не беше стигао из Карловаца.{S} Правце њојзи у собу.{S} |
| в прут.{S} Па не знам ни сама, како још не могу да се одвикнем, да заборавим своје ђачко доба: |
| е:{S} Милан или Илија?</p> <p>Гргур још не диже главе, бије десним кажипутем по столу, бије час |
| l:id="SRP18880_C2"> <head>II.</head> <p>Не прође неколико дана а школа б...ска забруја као кошн |
| ути: и донесех му дар : измирну!</p> <p>Не би Макси право, што му се иначе слободно ђаче тако з |
| чићем, пробио си ми главу хвалећи га до неба; Вучић и устав... пребациваше му Гргур, смешећи се |
| ве.{S} Нашто чудити се, ништа ту нема с неба, ништа „прејестествено".{S} Комитет, тајни комитет |
| за, твој би Илија данас танцовао између неба и земље.{S} Ужасно, гдегод кога стигоше, повешаше. |
| лежаше назатке, и гледаше у ону страну неба, на којој у тај мах не горијаше сунце.{S} Гледа у |
| ти“, и о праведницима, који ће, у слави небеској, седети с десне стране Бога оца.{S} Затим је к |
| о негде украј огња.{S} На пољу студено, небо ведро, звезде трепте неком зимогрожљивом светлошћу |
| и по који суви листак, а суморно јесење небо поклопило и најближа брда.{S} Често је исто тако с |
| међу цветним лехама.{S} Облачно јесење небо гледало их, и у овом тренутку заплакало је, крупне |
| јити ока од лепе паведрине, чини вам се небо плавље, а фигурасти облаци бељи од најбељег паперј |
| а загрлим.{S} Чинило ми се: отворило се небо, па нас анђели гледају кроз свод црквени.{S} А ја |
| од ветра и праха, што се пење путем уз небо, већ једно несташно девојче, свежа сувоњава лица, |
| озор у жути невен у баштици и оно плаво небо преко авлијских зидова.{S} Он би напоље, на свеж в |
| а горе својим великим очима.{S} Суморно небо исто тако непровидљиво и тешко као и њезина судбин |
| b n="149" /> склоности, рашчистио мутно небо његових магловитих осећања.{S} Сад је тек јасно ви |
| V.</head> <p>Сутрадан је освануло ведро небо по мало и студенога зимског сунца, али је учитељ М |
| и овладалом тишином.{S} Кад погледате у небо, тешко вам је одвојити ока од лепе паведрине, чини |
| Рекли бисте е је безбожник, а нема под небом нације, која више Бога помиње: он воли и цркву, в |
| и дана издржа јадник на зими под ведрим небом без јела и пића: тек петога дана смиловаше се и у |
| амљена звезда, кад се о вечери укаже на небу, на ком се истом дробе и на разлаз спремају давнаш |
| те свега крвца не облије.</p> <p>— Хе, неваљалац један, што му уча не поткрати језичић? костре |
| } Док само цикне па шкрипне зубима: ха, неваљали једна, тако ли се учи, све ћу вас у хапс, у кв |
| дан.{S} Ја вам и опет велим, да ту нема неваљалства.</p> <p>— Шта, ви ваљада хоћете растројство |
| ве што се догодило.</p> <p>— Па то није неваљалство, господине директоре; <pb n="68" /> то је п |
| сор Тома.</p> <p>— Имам да вам саопштим неваљалство, каквом равна нема.{S} Ја мислим да се, на |
| а умреш.</p> <p>— Ју, Гргуре, али си ти неваљао!</p> <p>— Зар што не марим, што не желим да ти |
| у данас крупнолиснији и бокорастији.{S} Невен се жути тамо поред ограде а у средњим котурима св |
| " /> па крадом гледа кроз прозор у жути невен у баштици и оно плаво небо преко авлијских зидова |
| не имала драгољуба, па лепог човека, па невена боје разнолике, — горе!{S} Шта пута прекинем рад |
| од се могло доспети.{S} Отац Арон набра невена између камења, а горе на зиду, са једне тисовине |
| ом свету није стално, све пролазно, све неверно...</p> <p>Даница га значајније погледа и прошап |
| у рубац.</p> <p>— „Све је пролазно, све неверно" прошапута речи Гргурове. „Свега" се морамо одр |
| ари учо остао дуго, врло дуго, ћутљив и невесео.{S} Али и тузи, као и свачему, има краја и конц |
| о подножја као бисер око поноснога грла невестинога.{S} Пуше се димњаци међу луговима, чују се |
| ојака, жене и девојке упрле сузне очи у невесту; врата се отворише и унутра ступи Гргур, поглед |
| во и местичаво, али шта ћеш, кад ми се, невештој, час по жице кидале, а руке ми биле још немоћн |
| Та да ми је једну годину заповедати на Неви!{S} Видели би непријатељи Славјана, ко је Рус.{S} |
| Ходе, а с њима напоредо лете и оне миле невидљиве слике, које им загрејаше њихове младачке душе |
| пређашње место.{S} То је био прст неког невидљивог анђела, који га дотаче, који, можда без прес |
| , капија у оне чаробне светове, који су невидовни, а тако топли и блиски, разговетни и знани, д |
| како бих желела од некуд из прикрајка, невиђена, да видим и твоју собу и тебе у соби.{S} Читаш |
| а је гледаху и чуђаху се величини никад невиђене грађевине.</p> <p>На један сахат пред заход су |
| Гргур оца у руку, љуби отац свога давно невиђеног сина, а кад обоје одоше до Петрије, сиротој м |
| пусти да се сита нажуборим у тој твојој невиђеној собици.{S} Не знаш, како бих желела од некуд |
| био у школи и с Даницом разгледао дотле невиђену књигу, у којој, усред слова, беше и по која сл |
| кавом.{S} И Сава је то уврстио у своја невина уживања, искључиво да се подвргне обичају.{S} Да |
| на, преливена зраком нежности, питома и невина, да би у овом тренутку и њезин најжешћи непријат |
| лу, о Београду, о детињству, о школи, о невиним играма из доба ђаковања, и о — садашњости.{S} О |
| {S} Има ли веће среће од овако чистих и невиних суза, које се за нас пролију?{S} Само је онај б |
| ез младачког жара; лице тако лепо, тако невино, али без оног ружичног и топлог трептања, које м |
| све успомене и све тајне свога лепог и невиног срца.{S} Тако задубљена у себе, у мало што не к |
| ише, па се сећа оних безбрижних дана из невинога детињства.{S} А то га сећање пренесе у мисли о |
| зо прогутати уздисај, помислите само: и невину <pb n="110" /> дечицу.{S} Две младе девојчице, д |
| онде поточаре како живо мељу.{S} Куће, негда од брвана и клиса, сада покривене ћерамидом, а ди |
| пуношаренога Багдада.</p> <p>Ту на том, негда тако пуноживотном, данас тако пустом Дорћолу, у у |
| ешко могу да растанем с оним, што ми је негда било драго, што ми је уделило по коју мрвицу радо |
| ру, у Пешти ?</p> <p>— Хе, хеј, како је негда било, а како је сад? поче Сава после неколико рас |
| завириш мало у ову школу у којој си се негда учио ?{S} Памтиш ли још све наше мапе и иконе, ст |
| ћу.{S} И нећу, и не смем.{S} Да је било негда, тамо пре петнаест-дваест година, али сад...{S} Д |
| е морао много и много приповедати своме негдашњем учитељу о рату, Маџарима, о Војводини, о школ |
| јлепшу срећу, свако земаљско добро свом негдашњем другу, послала му је у души пољубац и ону нај |
| и у собу.{S} Стари Макса није више онај негдашњи строги дисциплинатор — изненађен једва се држа |
| м старом учитељу Макси, о учитељци, и о негдашњој својој другарици, о Даници.{S} Успомена на њу |
| рећу, којом би, да, је свемоћан, обасуо негдашњу своју коншколарку.{S} О себи није мислио; у ње |
| анице.{S} Чуваћу их брижљивије него ону негдашњу китицу твојих цветака.</p> <p>— Калопер је так |
| е пред кућом, одједанпут силовито сену, негде у близини рикну гром, и док се ужасан крик растол |
| иде овако, а ја <pb n="131" /> онако, а негде наиђеш на тврде главурде, па хтео, не хтео, мораш |
| ну сандучића, дуго, дуго.{S} Сад сам га негде загубио; а шта се не загуби на овој прлој земљи ? |
| и, <pb n="82" /> њихово друштво било је негде далеко испред њих, а они су овамо далеко позади х |
| кућама, многи је уморан, већ и прилегао негде украј огња.{S} На пољу студено, небо ведро, звезд |
| не умем да будем боља.{S} Кад би се то негде дало купити, или отпостити, или одрадити, ја бих |
| и фамулус Степан, стрпавши утрнулу лулу негде за појас.{S} Учитељ Макса дигну у вис мачугу, а г |
| , свет који врви тамо амо, као да је ту негде близу сабор или панађур.{S} Па војници, па Турци, |
| и нећемо посветити.{S} Та и Доситије ту негде вели, да су се и братија хоповска веома радовала |
| анин, већи него ти, него професор Сава, него сви у твојој <title>Славјанци</title>, али, чуј ме |
| м</hi>, па по два дана не обува ципела, него тамо амо у дубоким папучама, као какав старозаветн |
| Волео би он море оног изгубљеног вола, него најбрадатијег патријарха, ако хоћеш и оног васељен |
| што ми каже: да би била не само вредна, него и паметна, кад бих умела ућутати у најбољем тренут |
| је све то јава, никаква варљива опсена, него исто тако истински живот као и онај горе у његовом |
| осим викача и кмета, а често ни кмета, него само викач с крчмаром претреса сеоске политике: до |
| је милије видети ученог младога Рајића, него четири васеленска патријарха, који би без науке би |
| оворило: боље је шест вранаца у каруца, него шест школа у глави.{S} Сад се је време преокренуло |
| да будем најбоља девојка, боља и лепша, него што би ти, <pb n="98" /> мој добри Гргуре, умео и |
| љив?{S} Нисам мислила написати плашљив, него: осетљив.{S} Што сам ове године имала драгољуба, п |
| А нисам баш ни празан, не мислим овде, него овде (и ту звекну по ћемеру).{S} Мучио се, служио, |
| мајстор-Јоване, што навалише на школе, него се почеше и цркве <pb n="106" /> машати.{S} Има жу |
| ник те дипломатске мисије.{S} Не знање, него умење, окретност његова, освојила му је срца свију |
| з малена.{S} Па да се главом не шалите, него да нам се добро учите, да не осрамотите ни себе ни |
| ло.{S} Хтео си нешто веће, нешто лепше, него и ја и твоји другови.{S} И ја сам се, вера и Бог, |
| директор.</p> <p>— Наша земља не стоји, него се окреће.</p> <p>— Боже мој, и то су већ оварисал |
| ..{S} Све ово говорити, не механически, него јасно, разумително, и онда, онда, ја бар тако нала |
| се смеје.</p> <p>— Не смеје се он мени, него теби и онима онамо код града.{S} Мари он за сву ту |
| вјанин, велики Славјанин, већи него ти, него професор Сава, него сви у твојој <title>Славјанци< |
| па од њих двојице научи више слушајући, него цео дан код куће читајући.{S} Илија је из оног кол |
| , шта је воспитаније.</p> <p>— Не знам, него ћу се од тебе учити.</p> <p>-— Чујеш, Јелена...</p |
| страну потока, није се повео за срцем, него правце стазом, која води горе у његово село.{S} На |
| та.{S} Што једанпут чујем, боље утубим, него кад десет пута прочитам.{S} Али, пре свега, молим |
| што је његово, не да није био радознао, него је умео своју радозналост да сакрије, да не повера |
| ше, запева не велико као што је велико, него и од оног највећег веће: „многаја љета“!{S} Док је |
| ?{S} И мој баба....</p> <p>— Није лулу, него нулу.{S} Погле само, како је умем лепо написати.</ |
| дмах ћу писати оцу... још до зиме...{S} Него, Илија, хоћеш ли ми бити кум?</p> <p>— Лакше, лакш |
| добро шта је кућа, шта је кућни ред.{S} Него реци да л’ да примиш дете, или да га натраг водим. |
| расправићемо је кад будемо доконији.{S} Него, молимо вас, кажите нам, шта се то догодило, те да |
| ти је само данас попечитељ просвете?{S} Него, боже здравља, гледаћемо ми да се то на боље окрен |
| у брду.{S} У брдима су села много мања него по питомим равницама, па с тога по више села шиљу |
| гме ветар.{S} Живот, Грго, и није ништа него вихорови, а ми слама коју они разносе.</p> <p>— Је |
| нас и краћи и тањи, а и ређе их се маша него онда кад нас двоје сеђасмо пред њим у скамији.{S} |
| поражену, безнадежну, учини му се лепша него икад до сада, али у који мах да јој се приближи и |
| нас појефтинили, али тек, тек боље живе него ја и ти.{S} Нека и из наших кућа никну господа, да |
| S} Учитељ је Макса спавао по ручку дуже него обично.{S} Ђаци су, док је он спавао, седели и ћут |
| а драга Данице.{S} Чуваћу их брижљивије него ону негдашњу китицу твојих цветака.</p> <p>— Калоп |
| је, продужава Максо још пуно жалосније него раније; данас ми је било тако мило, тако лако у ср |
| нас дао доста, а кућа није другојачије него баш попритесна.{S} Да се повиремо...</p> <p>— Не, |
| у храм, учини му се, да је све другчије него што беше тамо пре две године.{S} Кад је с осталим |
| ан другом на поседак, говоре много мање него пре, мало политичаре, још мање се диспутају.{S} Не |
| ма завртише главу, кад им учитељка, пре него што ће лећи, приђе, једне подигну горе, а друге по |
| ама нећу више пута прелетати очима, пре него ти га пошљем по Марином Милети.</p> <p>„Да ли си, |
| служити при столу.{S} Овога вечера, пре него што ће поседати, рече мајстор Јован својој деци.</ |
| ти него да му Господ здравља да.{S} Пре него ће се граја дићи, тркне један крадом директору, а |
| , тамо ћу и кости оставити.{S} Само пре него сасвим остарим, походићу гробове мојих родитеља, д |
| ме црквене, па онда молитве.</p> <p>Пре него што се пође, устану сви, ућуте, учитељ у њих дуго |
| о једна проста чаша за воду.</p> <p>Пре него се седне, он би сам, окренувши се икони свог домаћ |
| се појавише око торова, раније и жешће него обично; свет се збио у села; нико живи не слажаше |
| ети за које и сељачко око радије замиче него за шубару.{S} А мала царица — то је овогодишњи слу |
| а сам ти данас и сувише торокљива, више него што бисмо ми обоје желели?{S} Али шта му знам, кад |
| лобуке мало повеће — бар два прста више него ономлани.{S} А круне — крунама ти, вала, ни цар не |
| читати сваку речцу; ко зна,можда и више него цигло један пута.{S} Зар мислиш, да га и сама нећу |
| р изађе последњи, али много пуније душе него што беше пре уласка у порту и цркву.{S} Ћутећи сео |
| ио с нама.{S} Добар ка’ и ти, погоднији него учитељ.{S} Смешка се на нас, пита нас благо, показ |
| сти учитељевој, сви у глас, више певали него говорили: „један пут један јест један", па све док |
| сад у цркви: теже је дајанисати у школи него дрмати вилајетом.</p> <p>Учитељу се Макси допаде о |
| међ’ децом: има их, који воле потказати него да му Господ здравља да.{S} Пре него ће се граја д |
| а сам Славјанин, велики Славјанин, већи него ти, него професор Сава, него сви у твојој <title>С |
| да га се оканем, као шта ми је он већи него други људи...</p> <p>— Море, учитељу, ја ти опет в |
| на ибришима.{S} Један сухоњав, мање бео него блед, чела висока, ока зелена, косе до главе ошиша |
| шу од сваке девојке, лепу — и још лепшу него што је лепа учитељ-Максина ћерка Даница.{S} А Мила |
| ко мала Даница, и сама узгред учећи се, негује и храни живину, чепрка око цвећа поред баштенски |
| роз дугачки и чађави свод од камена.{S} Недалеко одатле беше столарска радионица Миланова оца, |
| Макса смотрено вадећи она оба писма из недара.{S} Реци ми, али као да те твој отац Иван пита; |
| Устаде, прекрсти руке преко усколебаних недара, још једном гледну у мутне облаке, па оде у кућу |
| м месне чорбе долажаху јела овим редом: недеља, купус и печено тесто; понедеоник, кромпир, а ув |
| епи, али најлепши и најсвечанији светла недеља.{S} А још лепша у селу у брдима, у природи, која |
| ади, шмрца по кући, али од ово неколико недеља не слази доле до наше велике баште.{S} Ја је зам |
| Пролетошњих киша да нас Бог сачува, две недеље нисам се макла испод школског крова, наплела сам |
| дужности школској тачан, у цркви сваке недеље, а кад су празници земаљски, раније излази да гл |
| ачка униформа — регрут.</p> <p>— Прошле недеље похваташе нас и погонише амо.{S} Знаш, како је р |
| адах светлога босиока, којим још прошле недеље сеоске бабе окитише целиваће иконе.</p> <p>Међ м |
| па ме маме, па ме зачинкавају.{S} Једне недеље по подне просто ми се смрче.{S} Потрчим на Зерек |
| даљих села.{S} Тек ће кроз који дан по недељи стизати и остала деца.{S} Ђаци из села у ком је |
| олитву, а већ се кава пуши на столу.{S} Недељом се жури на јутрење, још прво звоно <pb n="127" |
| гацин, прима плату од српскога Књаза, а недељом пред механом хвали свога Књаза са Цетиња, прича |
| алио на професорству, од како поп Крста недељом и празником паше црвен свилен појас, од како ма |
| мад сам и по трећи пут.{S} А читам само недељом и суботом по вечерњи, кад оставим рад.{S} Кад б |
| ро, све је лепо, али, ето сам још неук, недовијаран.{S} Шта му знам...{S} Преда мном трепти јед |
| ему не знађаше похватати крајеве својим недовијарним, тако мало докучљивим мислима.{S} Замишљен |
| или се ућутите и чекате да своја зрачна недра наслони на ваша прса.{S} У једанпут се Гргур мало |
| дадох неколико цветића, а ти их сакри у недра да не види учитељ?{S} Јеси ли још и сада онако пл |
| утог цвећа, а он их врло хитро спусти у недра, бојећи се ипак да то учитељ не види.</p> <p>— Ев |
| мирницу што већ у велике сања на топлим недрима своје мајке, што јој се лукава маца већ измигољ |
| е сва три цветка, што их дотле ношаше у недрима.{S} У тај мах удари најстарији ђак у гвоздену „ |
| их.</p> <p>Једва изустив то, покаже јој недро своје беле кошуљице.</p> <p>— Таки да си их извад |
| и једва се уздржа да не падне на снажно недро младића, који је одавна господар њезинога срца, а |
| ра њезина.{S} Како јој је миран поглед, нежан и благ, пун преданости, али без младачког жара; л |
| га диже и узвишује, па јој се чини тако нежан, драг, тако безазлен и светао, да није грехота по |
| тренутно би му тешко, што своја топла и нежна осећања мора да угушује.</p> <p>Младићи положише |
| икад није била тако лепа, тако анђелско-нежна, тако узвишено-чиста, тако пуна доброте и узвишен |
| сања, сања и гледа: види слике и лепе и нежне, слике багреношарне и чистозрачне, као освитак, к |
| јој прстом).</p> <p>Поче Ружица својим нежним танким гласом:</p> <p>— <quote>Да моји једноплем |
| дражи и нада, а сад је оставља све, све нежно и лепо, све тајанствено, чаробно, све узвишено.{S |
| а све оно што је помињала Даница у свом нежном и срдачном писму.{S} Послао јој преко оца и Српс |
| изгледаше преображена, преливена зраком нежности, питома и невина, да би у овом тренутку и њези |
| а, о привилегијама народним и о слободи независној и од Маџара и од Шваба и од Турака.</p> <p>А |
| је митрополит... понавља попа мало као незадовољан.</p> <p>— Митрополит је поп, к’о и ти...</p |
| гошким начелима, мало помилује.{S} Она, незадовољна, поче плакати, обори своју лепу главицу и п |
| мо, шикну мало кроз нос, па, да сакрије незадовољство, лукаво се смешкаше.{S} Виде да је насео, |
| о, па не могавши савладати своје големо незадовољство, мрко погледа престављенога, па онда у Ир |
| је горчина, мањих и већих, заслужених и незаслужених, кусао у своме и тихом и бурноме животу, п |
| исквасим, а да не пребацим себи да сам незахвална, да сам обрнула главу ономе, кога не треба з |
| стила руке па слуша: покорна службеница незахвалне Европе.{S} Та да ми је једну годину заповеда |
| , да сутра полазим.{S} Не можеш писати, незгодно ти је.{S} Добро, казуј, побележићу, па не бери |
| и сам фамулус Степан тресе се у својој незгодној позицији, згрчен, у некаквом старом џубету, у |
| и стрељај тицу ластавицу!“, а он из све незграпне грлине ричи кроз нос: ма!{S} Деца се на то см |
| дугачким капутом, ципелама без обсеца и незграпним кожним рукавицама у зимње доба.{S} Шта ћемо, |
| ај свему умењу.{S} Свет, кад види да је незналица, окрене му леђа, те, несрећник, умире од глад |
| ат, гледао је у шеталицу, у сказаљку, у незнане бројеве, и у оне тегове, који му тим већма завр |
| те Мушицки, Његуш, Штур и други знани и незнани великани српског и словенског Парнаса.</p> <p>О |
| зар да га сад остављам на душу туђину и незнану?</p> <p>— Али, газда Иване, ја не знам да л’ ће |
| S} Сва јој душа лебди над тим далеким и незнатним Томашевцем, над усамљеним рањеником, над Гргу |
| сећање, оно готово целога века на чисто неизведено, и разумљиво и опет колико би хтели непојамн |
| , коју за собом оставља време као своје неизгладљиве стопе.</p> <p>У целој кући нема тишина.{S} |
| пушта и Бог...{S} Коме се причини да је нејак, слаб, онај је доиста и мален и нејак.{S} Да су н |
| е нејак, слаб, онај је доиста и мален и нејак.{S} Да су наши велики претци тако мислили, зар би |
| оћи у ђачкој спаваћој соби; још је дете нејако, може се престравити.{S} Намести му на кревету н |
| се логори, прибирају се борци, старо и нејако слази ближе к Дунаву, много их је нашло прибежиш |
| а колима, а малени синчић, с прутићем у нејакој ручици мање тера, више нуди и храбри мало посус |
| Смешно је рећи: мислио, али је, ма како нејасно и изукрштано, ипак мислио.{S} Из малих, бледих, |
| стола седело је неколико њих најмањих и нејачких: међу њима Гргур и Даница.{S} Нови ђаци, а осо |
| S} Па лепо.{S} Кад ти је свега дао Бог, нек има један учеван из твога колена.{S} А ко да ти зна |
| у ме питали.</p> <p>-— Реци, љубаве ти, нек се учи адвокатлуку.{S} Ко се данас уме бранити на с |
| х у сузе.{S} Нек је дете живо и здраво, нек се добро учи и влада, а те твоје сузе ама ни оволик |
| предајем у ваше руке; ја познајем вас; нек’ буду као ви — остало је у Божјој руци, примети Јов |
| очи.</p> <p>— Ви жене одмах у сузе.{S} Нек је дете живо и здраво, нек се добро учи и влада, а |
| вити.{S} Ми да се боримо, а политика? — нек ју воде старије и зрелије главе.{S} Испите сам поло |
| Сасвим тако, потврђује Илија.</p> <p>— Нек школа даде знања „сваком Србину нужна“, а ко те пит |
| По деди.</p> <p>— Здравковић.</p> <p>— Нек је жив и здрав, рече учитељ затварајући књигу, сад |
| зашто не бих?{S} Чинио сам и туђину, а нек’мо ли теби, који си ми толико пута учинио добра, ка |
| теби не ваља; све би ти друкчије, само нек није онако како је, целом свету да заврнеш шију.{S} |
| нека „божества“, некакви „гениј славе“, нека неразумљива „спасенија“.</p> <p>— Милане! понавља |
| А Бога ми јест!{S} Шта ту неке „Татре“, нека „божества“, некакви „гениј славе“, нека неразумљив |
| } Народ виче: „Шта су потписали ћесари, нека нам и буде!“ Поче протосинђел Никанор: „Отеше нам |
| буде дирао у туђе, или другога ударио, нека ми и не излази пред очи!{S} Јесте ли ме разумели ? |
| кад јој је суђено, онда шта јој знамо, нека јој буде.{S} Ја се и ви нећемо посветити.{S} Та и |
| се месту родио Господ наш Исус Христос, нека нам каже Паун!</p> <p>— Господ наш Исус Христос ро |
| е Славене у Прагу, добро, растерајте... нека их Аврам растера и из Београда — чудна ми чуда, ка |
| али тек, тек боље живе него ја и ти.{S} Нека и из наших кућа никну господа, да и наши мало дрмн |
| зове „мицаљица“.{S} На зиду прилепљена нека светогорска икона од хартије и Ђурђе Бранковић са |
| ажем да лажу!</p> <p>— Да лажу... хајде нека лажу, само чуј...</p> <p>— Нећу да чујем.</p> <p>— |
| родили.{S} Седи, Гргуре до Ружице, а ње нека међу тобом и Миланом, као сестра мећу браћом својо |
| велику, велику лудорију. </p> <p>— Само нека је на једној.</p> <p>- Једна али голема.{S} Био са |
| {S} Познанство, пријатељство, све је то нека сорта ортаклука.{S} А ко је сиромах, к’о <pb n="12 |
| о их у кухињи, ухватиле се за руку, па (нека Бог на добро окрене!) играју.{S} Пушке опет припуц |
| “.... „колевка"....</p> <p>„на страни“ „нека изненадна жалост" „зацело“.... „Врагу!“ викну Јеле |
| о политичаре, још мање се диспутају.{S} Некад би се мало и покартали „пунишака", тек да виде ко |
| десетпарац.</p> <p>— Ехе, и сам сам вам некад од јутра до мрака јурио за мечкарима.</p> <p>— Да |
| на да га развесели.{S} Још и данас, као некада, ради брижљиво; кад је за школским столом, не чи |
| } Поп Крста му долази, али не често као некада, отежао је, а и ослабио, што су га изневерили зу |
| у грудима његовим, учитељева ћерка, она некадашња несташна и торокљива Даница.</p> <p>Шест пуни |
| ени се још непрестано врзе по глави оно некадашње дериште.{S} Па, сине Гргуре, а сећаш ли се и |
| азвалине, остатци високих зидова и кула некадашњег Порчинога града.</p> <p>Сунце обасјало целу |
| нехотице проструја најлепша жеља својој некадашњој другарици.{S} А шта ли јој је, Боже, пожелео |
| реним крилима.{S} Појави се од некуда и некакав црни ђаво с још црњим репићем и роговима, али е |
| кад стане у говору шушкетати, јер га је некаква немилостива судбина лишила доња два предњака.{S |
| док крочио мало низа страну, већ нашао некаква сељака из Рушња, који тражи стоку, па одуљио с |
| у, једва му је истргох...{S} Ето ти још некаква Турчина...{S} Повуци, потегни...{S} Уз калдрму, |
| ажите, дакле, да браним непознат народ, некакве ваше Србе.{S} Србија је с оне стране Саве, ко х |
| неког посла ради тумарају напоље, па од некакве редње, немирне и зимогрожљиве, не даду мира сир |
| Све саме <title>Спасовске ноћи</title>, некакви <hi>Славјани</hi>, <hi>Славјанске</hi>...{S} Је |
| } Шта ту неке „Татре“, нека „божества“, некакви „гениј славе“, нека неразумљива „спасенија“.</p |
| се већ замислио, а по глави му се врте некакви митрополити, саборне цркве, Београд, Карловци, |
| ка с пилићима ; или гусак који је вијао некаквог несташка који дираше гушчиће ; или дерлад што |
| у својој незгодној позицији, згрчен, у некаквом старом џубету, у шубари, а соба просто као тур |
| ада у четврти разред?{S} Лањске године, некако пред распуст враг нанесе овуда мечкаре, па једно |
| ше прави правцати Србин, а Србин вам је некако чудновато створење: и сазидаће цркву, и набавити |
| ти звона, и иконе, и барјаке, ама му је некако у крви да ређе допиркује цркви.{S} Рекли бисте е |
| е смежуране усне, уздигне навише велике некако вунасте обрве, пребаци ноге, збаци с горње ноге |
| ми се, бити много, много теже, а ја се некако тешко могу да растанем с оним, што ми је негда б |
| ица, одговори Даница полумазно, која се некако једва виђаше иза попова џубета.</p> <p>— Ехе, св |
| чано и слатко, и ведро и светло, и опет некако превучено ружичним, тајанствено-прозрачним магли |
| ео много ни мислити ни осећати, ипак му некако чудновато беше и у глави и у срцу.{S} Чисто се б |
| адости, па се наже на Ивана.{S} А Ивану некако чудновато у прсима, па, шта ту тамо амо, и он оч |
| ивио и најприсније своје другове.{S} По неке прокламације, рецимо каквога Метерника и Кавура, з |
| тако мало, све оне старе, очине.{S} По неке сам два пут прочитала; <title>Љубомира у Елисијуму |
| чно.</p> <p>— А Бога ми јест!{S} Шта ту неке „Татре“, нека „божества“, некакви „гениј славе“, н |
| х дотакне, али у тај исти мах чу где га неки шумски дух викну по имену.{S} Трже се, и погледа и |
| "18" /> <p>— Гргуре, Гргуре! пробуди га неки мио глас из тога заноса, баш кад је ступио у школс |
| а не виде.{S} Узалуд се надао за њима и неки њихов друг Илија, који је годинама скоро два пут с |
| е од радости, али му се сави око срца и неки страх, како ли ће остати жив у том чуду од кућа.</ |
| ...{S} Као што видиш, ја сам ти још као неки најстарији ђак, још исто онако редовно и строго по |
| очице живље и гаравије.{S} И пре је био неки занешенко, али сад, говорио би често учитељ Макса: |
| ш у кући, где немаш своје сухоте.{S} Ту неки дан сласмо депутацију Грабовскоме у Варадин; не да |
| ма изненађења.{S} Узе драге дарове и са неким, готово светим поштовањем метну преда се на сто.{ |
| увек креше ону „Прву знању“ као да се с неким препире, или онога Дабишу, Бошњинога унука, што ј |
| </head> <pb n="1" /> <p>Већ је два пута неко лупнуо штапићем пред школским вратима, па и накашљ |
| а дувару изби осам, у тај исти тренутак неко куцну на вратима, и кад се отворише ступи унутра ј |
| све што и остала деца, али је ипак био неко особито дете.{S} Ма колико да је оно у школи било |
| } А учитељи ?{S} Они час по зарезу, све неког посла ради тумарају напоље, па од некакве редње, |
| своје пређашње место.{S} То је био прст неког невидљивог анђела, који га дотаче, који, можда бе |
| ије.{S} Четвртком често оде у радионицу некога пушкара Ђаковалије, па по читаве сахате гледа ка |
| еда, туби мисли, па и не зна да има још некога поред себе.</p> <p>Дуго је поп Крста салетао око |
| опет к прозору и још једном разгледа по некоја места у писму.</p> <p>Док је тако Макса проучава |
| еском светитељским.{S} Ево се указаше и неколике куће од његова села, удари вечерње звоно на ст |
| кметовој кући, а отуда ће походити још неколике домове.{S} Међутим у поповој кући поставише со |
| готово поцрнеле, пуне урезаних имена од неколиких ђачких нараштаја.{S} Патоси се извитоперили, |
| а којој се давно истрла плавчаста боја, неколико упрљаних школских књига, а по осталом слободно |
| мученика, оде те поскида врећу и торбу, неколико дрвених заструга и један најпростији сандучић. |
| округлу бурмутицу, понуди <pb n="2" /> неколико пута свој размажени нос, махинално га убрише д |
| викну учитељ Макса још јачим гласом.{S} Неколико њих из најстаријега разреда промуцаше, али виш |
| је, крупне капљице шуштаху по цвећу, а неколико, најкрупнијих, попрскаше лепе Даничине образе, |
| а звечка већ огласи време вечери.{S} За неколико тренутака ни једнога не беше у порти.{S} Мали |
| ија тврђења и доказивања, а из овога за неколико тренутака западоше у диспут.{S} Препиру се, до |
| ови излетеше на отворене вратнице, и за неколико тренутака замакоше за брдашце.</p> <p>Петрија |
| .</p> <p>Професор Сава извади из долапа неколико жуто брошираних књига.</p> <p>— Ево Мицкијевић |
| мати садила.</p> <p>Ту се саже и узабра неколико стручака.</p> <p>— Ево ово је каранфил, ово ле |
| близу школских врата, а њему се откиде неколико комада од оног тешког камена, што притискиваше |
| 18880_C2"> <head>II.</head> <p>Не прође неколико дана а школа б...ска забруја као кошница.{S} И |
| гово „све“.{S} Стишавши се, претурио је неколико листова оне књиге на столу.</p> <p>— Све ће, р |
| лупи првој до учитељева стола седело је неколико њих најмањих и нејачких: међу њима Гргур и Дан |
| n="144" /> <p>За чудо!{S} Кад је, после неколико тренутака, ушла са служавником, Гргур се чисто |
| 9"> <head>IX.</head> <p>Гргур је, после неколико дана, одговорио Даници.{S} Писмо је упутио на |
| које дође да види Порчин гроб.{S} После неколико тренутака сви заједно одоше под једно велико д |
| да било, а како је сад? поче Сава после неколико расејаних тренутака.{S} Свет <pb n="76" /> се |
| ше, јаше, а он, кад му мало лакну после неколико поточића суза, поче се све већма удубивати у с |
| SRP18880_C10"> <head>X.</head> <p>После неколико дана није било у Београду ни столара Јована, н |
| се.</p> <p>Да ли на веки?</p> <p>После неколико тренутака стајала је Даница пред олтаром, а Гр |
| и он и Милан у Лицеј, који је истом пре неколико година премештен из Крагујевца у Београд.{S} О |
| азати обе моје кокице.</p> <p>Још су се неколико тренутака позабавили на том малом чоту; она је |
| с, који је у исто време и кухар, изнесе неколико пуних чинија пасуља кухана са сланиницом, а за |
| чаше, а тамо, иза школе, фамулус чисти неколико пловака, које падоше на жртву данашњој школско |
| ши све то с најлепшим жељама, и мислећи неколико дана готово без престанка о Даници, најзад се |
| у Шумадију, у Мораву.{S} Сад, повукавши неколико димова, жељаше и филџанчић каве са служавника, |
| плану, скочи са столице и прође узрујан неколико пути по својој „вселени“.</p> <p>— Срби, Хрват |
| ама је, ради, шмрца по кући, али од ово неколико недеља не слази доле до наше велике баште.{S} |
| шта ћу, ако ти и не хтеш прочитати ово неколико паметних и непаметних редака.{S} Али шта му зн |
| ед на брдском коњичку, а за њим се дало неколико виђених коњаника: директор, капетан, свештениц |
| ати реч, да ће за вечерас походити само неколико домаћина, а за остале, Боже здравља, дуго је д |
| не ниском травицом, овде онде, осамљено неколико упавићених џбунића, или кржљав и грбав глог, и |
| ићи су староседиоци.{S} Кад гледате оно неколико њихових <pb n="48" /> задружних кућа, рекли би |
| изаме, а Гргур је још из далека гледнуо неколико пута у криве сабље и дрвене фесове, па удубивш |
| здаље па радознало гледају.{S} На столу неколико табака хартије, али не онаке беле, по којој се |
| тесање и струг.{S} Пред вратима стајаху неколико обојених столова и столица с правим и кривим н |
| ред кућом.{S} Знаш ли, кад ти оно дадох неколико цветића, а ти их сакри у недра да не види учит |
| први пут се с њоме упознати.</p> <p>Још неколико дана, па ето Петров-дана.{S} Учитељ Макса одав |
| ечи зазвонише сестринском поверљивошћу, неком материнском брижљивошћу.</p> <p>Гргур је морао мн |
| би у школи, а он скине тканицу, те даде неком своме другу један крај, а други намакну себи о вр |
| пољу студено, небо ведро, звезде трепте неком зимогрожљивом светлошћу, свеж ваздух рези као доб |
| сузе, и попу се очи наводниле; сви су у неком свечаном тужном расположењу, а Гргуру, откад је с |
| ја и учитељка одушевљавали овим сеоским нектаром, пало је много прича, испевао је попа много бо |
| евини“, викну генерал, извуче од некуда неку лажљиву мапетину: „Ево, покажите ми овде, има ли т |
| ишле у башту да наберу цвећа, па певале неку патриотску песмицу.{S} Зли језици потказаше, одвед |
| 0" /> запевамо!{S} И рекав то, поп поче неку црквену песму, тек да расположи учитеља; учитељ Ма |
| и голема.{S} Био сам ти, брајане мој, у неку руку будала.{S} Помисли само: био сам ти се заљуби |
| собици.{S} Не знаш, како бих желела од некуд из прикрајка, невиђена, да видим и твоју собу и т |
| ганим ходом, али опет одмиче.{S} Све је некуд нагло, све узима други вид, књижевност, школа, цр |
| е, или су осећања отела мах и занела га некуда далеко?{S} Та има то пуно тренутака, кад нам је |
| и са раширеним крилима.{S} Појави се од некуда и некакав црни ђаво с још црњим репићем и рогови |
| а у царевини“, викну генерал, извуче од некуда неку лажљиву мапетину: „Ево, покажите ми овде, и |
| народу: децо, браћо, нема више фиргаза, нема више батина... реците: шта би било... реците без о |
| ње.{S} Разуми ме добро, нема ту летине, нема берићета.{S} Туђ је то усев, па ће вам јабанци и ж |
| ме одазва у школу — да је видиш, Грго, нема је лепше у свем селу, румена јабука! „Кумим те, бр |
| д ти је за смејање.{S} Разуми ме добро, нема ту летине, нема берићета.{S} Туђ је то усев, па ће |
| итало у школама, у народу: децо, браћо, нема више фиргаза, нема више батина... реците: шта би б |
| оваких бистрих и студених извора, кажу, нема далеко унакрст по нашој Шумадији.{S} Поток под шко |
| пет гмижу напред, и ништа <pb n="56" /> нема што ће их уставити.{S} Видите како је тешко живети |
| угачки <pb n="94" /> очин лесковац ?{S} Нема га више, и он се истутњио, као и она очева жестока |
| !</p> <p>— Та дај се доказати.</p> <p>— Нема ту никаква доказивања.{S} Но, лепа ствар, још ће м |
| цркви.{S} Рекли бисте е је безбожник, а нема под небом нације, која више Бога помиње: он воли и |
| дубини своје чисте душе веровала је да нема ништа у себи, што не би било њему посвећено, осећа |
| ије у карловачкој цркви, а поп мисли да нема у „христијанству“ ништа лепше, ништа велелепније о |
| тељима и поповима и целој оној браћи да нема ни тамо ни амо учитеља као што си ти...{S} Чујеш, |
| о да је Београд једини на свету, као да нема града и осим Београда...{S} Све смо закључили... д |
| вам саопштим неваљалство, каквом равна нема.{S} Ја мислим да се, на жалост, први пут догодило |
| но!</p> <p>— Одрицати се; зар баш ништа нема чега се не би смео одрицати?</p> <p>— Ништа, Даниц |
| то, опази мала Даница да и оних цветића нема у његовим рукама.</p> <p>— А где су ти ?</p> <p>Он |
| , децо; ко учи онај што и зна, без муке нема науке; ко у младости хладује, у старости гладује.. |
| илан, пише Илија.{S} И једном и другоме нема се ништа примећавати, ни што се тиче правописанија |
| о човек од искуства, да у учитеља Максе нема циле-миле, већ, као познат добар дисциплинатор, од |
| усуди се приметити Милан.</p> <p>— Који нема велике будућности ? додаће и Гргур с радозналим по |
| читељ мора бити строг!{S} Без строгости нема напретка.{S} Лесковац је лесковац, ужасан, али у р |
| неизгладљиве стопе.</p> <p>У целој кући нема тишина.{S} Ђаци распуштени кућама због бербе.{S} Д |
| болесна била што је њезина улога сасвим нема, што, осим певања, није имала ништа да изговори.{S |
| трча једну дуж.{S} А кад виде да за њом нема њезиног дивљашног другара, стаде, намршти се, узе |
| обилићско.{S} Њихова поштења на далеко нема — одавна се прича њихова правичност.{S} Па што су |
| адате ме: директор нема посла, директор нема часова.{S} Али тако је то, свугде ћеш наћи солидар |
| т, гдегод станете, опадате ме: директор нема посла, директор нема часова.{S} Али тако је то, св |
| се, али је ипак примио.</p> <p>— Данас нема школе, Грго; хајдмо тамо на брдо да трчимо горе и |
| вјанска епика, славјанска лирика.{S} Ту нема ништа германско, ништа западно.{S} Велики славјанс |
| као дан.{S} Ја вам и опет велим, да ту нема неваљалства.</p> <p>— Шта, ви ваљада хоћете растро |
| ане главе.{S} Нашто чудити се, ништа ту нема с неба, ништа „прејестествено".{S} Комитет, тајни |
| ли сад, говорио би често учитељ Макса: „нема заборавнијег, чудноватијег детета у целоме селу“.{ |
| дне печење, а <pb n="62" /> момци увече немају вечере, која им је у осталом са свим излишна, је |
| Јелена...</p> <p>— Нећу ништа да чујем, немам ништа да чујем!</p> <p>— Та дај се доказати.</p> |
| е то?</p> <p>— А „прву знању"?</p> <p>— Немам ни то.</p> <p>— А рачуницу?</p> <p>— Јок!</p> <p> |
| <p>— Ви имате своје послове, а ја ваљда немам никаквих својих послова.{S} Кад морам седети ја, |
| радозналим погледом.</p> <p>— Ја?{S} Ја немам крви на одмет.{S} И кад бих је имао, прво бих је |
| учили... деоба правична; штета што мапе немам да ти повучем најтачније границе...{S} Знаш ли ти |
| ...{S} Имате ли ви патака ?</p> <p>— Ми немамо патака, али кокошију пуну авлију.{S} Да није лис |
| е множи, зове се множитељ“, или „Стеван Немања имао је три сина:{S} Стевана, Вукана и Растка“, |
| тељ говори о Светом Јовану, о Христу, о Немањи, о Светом Сави, о Цару Душану.</p> <p>Дође и бож |
| ом, да видиш и тамошње Србе — све чисто Немањино колено.{S} Па да зађемо Фрушком све од манасти |
| амо једног скромног, а онако енергичног Немању!</p> <p>Разгледаше зидове, прозоре и сводове; пе |
| емо дати на поклон ћесару?{S} Тако хтео Немац, тако хоће Русија.{S} Русија!{S} Не Русија, није |
| еза Милоша.{S} Философ, богослов, добар Немац, а још бољи Латин!{S} У дужности школској тачан, |
| предавања о славјанској књижевности.{S} Немачки.{S} Јаки сте у немачком, носите, читајте.{S} По |
| књиге његове струке, латински и новији немачки класици, међу којима је Клопшток са својим одам |
| књижевности.{S} Немачки.{S} Јаки сте у немачком, носите, читајте.{S} Пољак је, своја му је књи |
| ли да се селимо.{S} Шта ћеш у кући, где немаш своје сухоте.{S} Ту неки дан сласмо депутацију Гр |
| управо шумадијско село, мање рецимо од Неменикућа, а веће од Барајева или Амерића.{S} Куће раш |
| м оком пресече све чланове кора, а они, неми и мирни као бубице, ни лево ни десно, већ сви, као |
| а“.</p> <p>— Милане! понавља Гргур свој неми протест исто онако тужно и чемерно.</p> <p>— Ко јо |
| ни гласка.{S} Одврати своје очи од тог немилог лика и оде даље ка великој мраморној чесми на т |
| е у говору шушкетати, јер га је некаква немилостива судбина лишила доња два предњака.{S} А Гргу |
| ки одмор; њезин окретни језичић, њезина немирна устанца <pb n="7" /> навикла су цвркутати и тор |
| и тумарају напоље, па од некакве редње, немирне и зимогрожљиве, не даду мира сиротој комовици т |
| Петрију и свога оца Ивана, па чак и ону немирницу што већ у велике сања на топлим недрима своје |
| г напојити“, или који трећоразредац баш немирно виче да све надвиче : „Све ствари које је Бог с |
| сплази своме милом госту вршчић од оног немирног, а опет тако милог језичића.{S} Мали Гргур и н |
| Живот је борба, шта му знам, прости ми, немој ме заборавити, ја, Милане сутра полазим, сутра!</ |
| нако како те старији буду световали.{S} Немој никад да се лењиш ; што можеш вечерас, не одлажи |
| е, и досад била гуска, а сад си права — немој да ти кажем у очи.{S} Окани ме се с твојим будала |
| > <p>— Нећу ни да се разболим.</p> <p>— Немој ни да се разболиш — имаш потпуно право!</p> <p>— |
| пут ће Ружица у другу тактику.</p> <p>— Немој.</p> <p>— Нећу ни да се разболим.</p> <p>— Немој |
| > <p>— Па нећу ни да умрем.</p> <p>— Па немој ни да умреш.{S} Ух, како је то страшно! кад те по |
| одстајала.{S} Збогом! буди нам здрав, и немој нас заборавити. — Даница“.</p> <p>— Даница, понов |
| ољубивији и од мене и од Милана.{S} Али немојте се погордити, нисте у томе сами самцити, тог је |
| час по жице кидале, а руке ми биле још немоћне, те нисам довољно снажно била брдилима.{S} Сад |
| чки.</p> <pb n="81" /> <p>Морате мрзити Немце, морате бити Славјани!{S} Помислите само: сто мил |
| планинска, питом као голуб.{S} Мађари, Немштина, све је то противник наш.{S} Не, није, криво с |
| иви мир.{S} Мали Гргур, узнемирен таком ненавикнутом самоћом, похита натраг, а кад беше већ бли |
| ћу браћи у помоћ.{S} Стари прота Матија Ненадовић одлази у Карловце.{S} У Банату и Бачкој устан |
| а, затворивши неспретно врата, која су, ненамазана, врло досадно цврчала, изгуби се у вечерњем |
| труди да докучи право предсказање таке необичне појаве.{S} Из те мучне неприлике извуче их кут |
| иво разматра зидине, диже сваки камичак необичнијега изгледа, ломи свако веће парче малтера, св |
| лтера, сваки цреп, сваку кошчицу, сваки необичнији остатак прошлости.{S} Тражи, чепрка. преноси |
| алека црвени као кухани раци.{S} Још му необичнији попови у шеширима.{S} С горње улице слази чи |
| повратила и послужила кафом, Милану је необично рука дрхтала, кад се машио за шољицу.{S} Он, в |
| арај по табли.</p> <p>Те вечери беше се необично рано смркло.{S} Кад се упалила свећа у учитеље |
| одзива у сестриној комори.{S} По њеном необоривом начелу, кава се само меша с млеком о доручку |
| а свежена у гувна и виђаху се још многе неовршене камаре снопља.{S} Иза потеса шљивици с родним |
| } Мерим и мерим, и толико сам себична и неодлучна да ни један цветак не могу да одвојим од друг |
| ици.</p> <p>Гргур пође кораком лаганим, неодлучним, још пун оне чисте анђеоске срамежљивости, к |
| се за цркву, а омакне ли се којом која неодмерена плане, скочи са својега места, изговори богм |
| адозналост, хтели бисте кроз пукотинице неокречених зидова да посмотрите цветни и плодородни вр |
| душе осетио оне мирисе, који су одавна, неопажени и неуживани, кадили младачку душу његову.{S} |
| и један замашнији план не мину мимо њих неопажено.{S} А многи су, особито правдослови, још ни у |
| итељ сам.{S} И кад је опет поп Крста по неопходној дужности тамо пред часном трпезом, а учитељ |
| Гргур и скочи на ноге.</p> <p>— Лукав, неотесан!</p> <p>Гргур се умири и опет седе.</p> <p>— С |
| из свог црног оквира, толико га покрио неочистљив прах, она <pb n="125" /> неразговетна павлак |
| хтеш прочитати ово неколико паметних и непаметних редака.{S} Али шта му знам, пишем, а Богу ћу |
| велика, силна Русија — колос!{S} Моћна, непобедљива — не миче се!{S} Стоји као и ово Каспијско |
| врсту бије светлост, топлина поносног и непобедљивог духа народног.</p> <p>— Кажу, господине, д |
| инције.{S} Не тражите, дакле, да браним непознат народ, некакве ваше Србе.{S} Србија је с оне с |
| ено, и разумљиво и опет колико би хтели непојамно, осећање страха божјега, осећање који многи к |
| нешто рећи, али им отворена уста осташе непомична.{S} После дугог гледања окретоше се оцу:</p> |
| а, стајала на ивици брда пред школом, и непомично као кип гледала на ону страну, где је ишчезао |
| и име?</p> <p>— Гргур, протепа он доста непоузданим гласом.</p> <p>— А мени Даница, а зову ме и |
| , али је сад касно, поправиће већ он ту неправду до године.{S} Жао и Гргуру и Даници, што вечер |
| еле низове кућа, а над њима, к планини, непрегледне винограде, па и ону велику, округлу капелу |
| акса, све више и више закачиван хитром, непрекидном беседом Илијином, и сам дође у восторг.</p> |
| њаво, опет је он то брижљиво проучавао, непрестано се занимао оним што је учитељ Макса говорио |
| затвори ону књигу пред собом.</p> <p>— Непрестано седети, читати — не разумем.{S} Шта има то т |
| е фесове.</p> <p>Макса их отпоздрави, а непрестано их посматра својим упалим очима. </p> <p>— В |
| прекрстила, али врховима својих прстића непрестано чупкаше своју шарену кецељицу.</p> <p>А кад |
| д Петрије.{S} Мати, као мати, да јој је непрестано да пиљи у своју дечицу.</p> <p>— Хм! прихват |
| звесним, врло одмереним границама, ради непрестано, као навијен сат, никад јаче, никад слабије, |
| арим за све старање, које онако сиротни непрестано имађаху о мени...</p> <p>— Учитељу! упаде му |
| јих гласова, дремљивом фамулусу у трему непрестано зуји у ушима : „Докоље, господи, <pb n="20" |
| ло, испуњавало цео живот наш.{S} Ја још непрестано другујем с ђацима као да сам им вршњакиња, п |
| упњао, како си окосматио; а мени се још непрестано врзе по глави оно некадашње дериште.{S} Па, |
| Збогом, видећемо се, одговори Гргур још непрестано под утисцима изненађења.{S} Узе драге дарове |
| да би у овом тренутку и њезин најжешћи непријатељ омекнуо, па (особито ако се то тражи) и загр |
| пију, Милан је оборио главу да не гледа непријатеље своје земље, низаме, а Гргур је још из дале |
| годину заповедати на Неви!{S} Видели би непријатељи Славјана, ко је Рус.{S} Дижи Волгу, Дњепар, |
| људи.</p> <p>— Казао сам, да су заклети непријатељи православија.</p> <p>— Били и остају.</p> < |
| ње таке необичне појаве.{S} Из те мучне неприлике извуче их кутњи пас, који изненада залаја.{S} |
| че, па опет поред све те истоветности и неприметности, често не верујете очима кад видите тако |
| у оком и мрдну обрвама.{S} На тај ником непримећени, али његовим ученицима тако разговетни и ве |
| еликим очима.{S} Суморно небо исто тако непровидљиво и тешко као и њезина судбина од данашњег д |
| иње.</p> <p>Милан осети, како га на ове непромишљене речи обузе гнев, али се опет поумири.</p> |
| оран, жилав, чврст, велик као Дурмитор, непроходљив као и ови дугачки венци вечитог Балкана.{S} |
| а.{S} Многи су путови били завејани или непроходљиви са многих сметова, што се отискиваху са ок |
| рио неочистљив прах, она <pb n="125" /> неразговетна павлака, коју за собом оставља време као с |
| ти, и за чудо, толико га је занимао тај неразговетни темат, да ни један једини пут не помисли н |
| „божества“, некакви „гениј славе“, нека неразумљива „спасенија“.</p> <p>— Милане! понавља Гргур |
| ата и дуго плакаху и један другом нешто неразумљиво говораху.{S} После тога отац с Пауном <pb n |
| рагичним погледима нуди вам црвено-жуте неранџе и бледе лимунове.{S} Изнад тога шаренога света |
| о, али се убрзо застиде од тако дрске и нерасудне помисли, жар првог одушевљења поче попуштати, |
| нда, и после у животу, били су и остали несавременици, <pb n="82" /> њихово друштво било је нег |
| преданости своје чисте душе, па у свом несебичном срцу зажеле својој другарици најлепшу срећу. |
| нисам повијао ово од уторника.{S} Пути несигурни, мораш околишом.{S} Умало ме не ухватише маџа |
| ао: крива су наша уска срца, себичност, неслога.{S} Шта би било... ох, Боже мој, чисто не смем |
| и одева?</p> <p>— Богме је до зла бога несносан тај ваш директор.{S} Да нам је устабаша, не би |
| чисто види онога, што је ототањио у оне несносне танке пискове, или онога Глишића, што увек кре |
| ица изиђоше на враташца, која су обично несносно шкрипала при отварању и затварању.{S} Професор |
| е, лаку ноћ!</p> <p>И Илија, затворивши неспретно врата, која су, ненамазана, врло досадно цврч |
| } Гледаоци се сви примакоше вертепским, несразмерно великим вратима.{S} Ено се миче једна слика |
| } Види: да се њезина другарица „проводи несрећна“.... „удовица с оним црномањастим човеком“.... |
| ди да је незналица, окрене му леђа, те, несрећник, умире од глади.{S} Да видите, шта вели игума |
| ња црвен — па и ње изненадно и безшумно нестаде.{S} Над поточићем поче се хватати сутон и спушт |
| последњих пера.{S} Мало прође па и њих нестаде.{S} Само на највишим врховима старих храстова, |
| Не знам што јој је, али је сваким даном нестаје.{S} Још од прошле јесени уди. вене, губи се, на |
| адгледам им прописе, а о испиту ме пола нестане, сита се настрахујем, особито за ону пилеж у пр |
| и дане дражима, слађима; врење и борење нестане, тихо, мирно теку једнолични дани, слатко као у |
| очита обележени број стихова. </p> <p>— Нестаће, децо, не велим Београда, али зацело и овог тес |
| , домаћица спрема вечеру, а мали Гргур, несташан и торокљив, игра се око живе ватрице, која пуц |
| ћима ; или гусак који је вијао некаквог несташка који дираше гушчиће ; или дерлад што су крала |
| у се природне ствари“.{S} А кад по који несташко удари још у јачу декламацију: „Најздравије пић |
| не директоре; <pb n="68" /> то је прост несташлук и ништа више, приметим му ја.</p> <p>— У вашо |
| његовим, учитељева ћерка, она некадашња несташна и торокљива Даница.</p> <p>Шест пуних година ј |
| о је мала Даница још она иста брбљива и несташна птичица, која исто онако цвркуће и скакуће, ка |
| од скамија.{S} Док је лепушкаста и мало несташна девојчица затварала крила, дотле је он пажљиво |
| о смо их ми од себе давали, кад би нас, несташне, окачио његов прут.{S} Па не знам ни сама, как |
| соби врата и споља још жешће духну наш несташни вихор.</p> <p>— Ти си заједало! викну Ружица љ |
| о упија у душу, а она зеленкаста нианса несташно већ стреља за тобом.</p> <p>— И опет сам! викн |
| а, што се пење путем уз небо, већ једно несташно девојче, свежа сувоњава лица, мудра чела, жуто |
| главе под јармове, или кад опазите оно несташно ждребенце, што је често из чаира помаљало глав |
| усили се да се осмехне, а њезино дете, несташну и сувоњаву девојчицу, само је погледао.{S} Учи |
| очекиваше главом поп, пун добре воље и нестрпљења, до њега попадија и остала чељад, па и учите |
| а и учитељ Макса у својој соби постане нестрпљив, буни се у своме читању, чисто види онога, шт |
| осече се Милан, који је већ био постао нестрпљив, кога је увек могло да раздражи Илијино мешањ |
| </p> <p>— А шта ћу бити ја, отац? упита нестрпљива Даница.</p> <p>— Ти си била и остајеш моје д |
| „нарав“ своје старије сестре.{S} Кад је нестрпљива или радознала, завириће на братовљев прозор, |
| а завршиће се школска година.{S} Многи, нестрпљиви, већ се и одметнули, отишли у Карловце, и ве |
| <p>А Милан?{S} Он као да се већ уморио, нестрпљиво се држи на заузетом месту на кревецу, и час |
| кама, да, дремајући под топлим губером, неће упрти поглед у бабу и слатко заспати.{S} Плакао је |
| у како ја, како је код паметна света, а неће ми још уливати памет геаци.</p> <p>— Опет! подвикн |
| еноћити у школи, без оца и мајке, да га неће покрити мајка својим рукама, да, дремајући под топ |
| туђини још понајгоре.{S} Која меџедија неће шкодити...{S} Боже здравља... ја ти верујем... вра |
| ра; ако нам обрана прође на лијо, ништа неће ваљати.</p> <p>Викач оде у село, а слуга се и даље |
| је и казао, децо.{S} Ко се лењи, никад неће стећи крова над главом.{S} Трудите се, настави Ива |
| лужбе?{S} Ако не ти њих, богме они тебе неће молити.{S} Време је време, ветри, <pb n="121" /> б |
| а.{S} Ја сам додуше посирома ; код мене неће уживати не знам шта, али како буде мојој деци, она |
| да ће да воде брата, и да га дуго, дуго неће видети.{S} Отац би га корео за мекуштво, стежући и |
| о ми туђина служити, још !{S} И кад нас неће, ми га тражимо, ми га зовемо.{S} Идите у Дрезду, у |
| не стигне да му их прочита, ни таћи их неће.{S} Не толико слабог вида ради, наочари су му добр |
| енског из Цариграда.</p> <p>— Зато њега нећемо ни питати.</p> <p>— Да кога ћемо питати?{S} Ваљд |
| јој знамо, нека јој буде.{S} Ја се и ви нећемо посветити.{S} Та и Доситије ту негде вели, да су |
| да знам.{S} Пунктум.{S} Идите, гините, нећете дуго присмакати онамошњу слободу.{S} Море, море |
| вид, књижевност, школа, црква, све.{S} Нећете заћи у моје године, а све ће...</p> <p>Али ту ра |
| рамама покупе зној са чела и лица, „Кад нећете овамо, друга работа“, прогунђа спаваћиви Степан |
| астави Иван скидајући опанака, па никад нећете изгледати из туђинских руку.</p> <p>Деца пољубиш |
| ену историју</title> од Евсевија; нигде нећете наћи помена да међу члановима Вертепа долази и к |
| Видим уљу како се лукаво осмејкива.{S} Нећеш, бре Илија!{S} А Илија положи!{S} Потегну Хасо но |
| о — ја нећу да будем професор.</p> <p>— Нећеш да будеш професор? чуди се поп.</p> <p>— Нећу.{S} |
| ћ ако му се нарав не измени, вера и Бог нећеш га ни осетити.{S} Зна он добро шта је кућни ред, |
| а промуца; је ли дете моје, да ти никад нећеш оставити свога...</p> <p>Али брат Иван већ више н |
| ш уме заборавити твоја другарица, којој нећеш замерити што је толико будаласто поверљива.</p> < |
| мајстор Јоване, не знам макнути.{S} Ако нећеш ти, онда не знам шта ћу.</p> <p>— А као зашто не |
| и најсретнија.{S} Зато се, чујеш ли ме, нећу више ни заљубљивати.{S} А знам и лека од љубави: о |
| не знам; ја не умем да знам; ја, брате, нећу и не могу ништа да разумем.{S} Све је добро, све ј |
| > <p>— Ал’ чујеш ме, Јелена...</p> <p>— Нећу ништа да чујем, немам ништа да чујем!</p> <p>— Та |
| . хајде нека лажу, само чуј...</p> <p>— Нећу да чујем.</p> <p>— Ама...</p> <p>— Никакво: ама !< |
| ој не.{S} Та помислите само...</p> <p>— Нећу ни да мислим, кад је то јасно као дан.{S} Ја вам и |
| другу тактику.</p> <p>— Немој.</p> <p>— Нећу ни да се разболим.</p> <p>— Немој ни да се разболи |
| а будеш професор? чуди се поп.</p> <p>— Нећу.{S} И нећу, и не смем.{S} Да је било негда, тамо п |
| И знаш ли, брате, шта сам смислио — ја нећу да будем професор.</p> <p>— Нећеш да будеш професо |
| један пута.{S} Зар мислиш, да га и сама нећу више пута прелетати очима, пре него ти га пошљем п |
| болиш — имаш потпуно право!</p> <p>— Па нећу ни да умрем.</p> <p>— Па немој ни да умреш.{S} Ух, |
| а срећи, која ми је већ у рукама, ја се нећу <pb n="43" /> мицати из села.{S} Ти си мој давнашњ |
| фесор? чуди се поп.</p> <p>— Нећу.{S} И нећу, и не смем.{S} Да је било негда, тамо пре петнаест |
| S} За Русију, ону велику и силну Русију нећу ни да знам.{S} Русија, Аустрија, Турска, три једна |
| не желим да ти умреш?</p> <p>— Ево баш нећу да плачем! — Наједанпут ће Ружица у другу тактику. |
| оне мирисе, који су одавна, неопажени и неуживани, кадили младачку душу његову.{S} Што ли му ру |
| ве другарице.{S} Још је у пуном животу, неузабран цвет, али њезине речи зазвонише сестринском п |
| /p> <p>— Ето видиш, синко, ја сам човек неук, не знам много књига, али се Доситејевим књигама с |
| је добро, све је лепо, али, ето сам још неук, недовијаран.{S} Шта му знам...{S} Преда мном треп |
| ем месту, равнодушно дочекује и испраћа неумољиве часове живота.{S} А кад бисте ушли у учионицу |
| Јесу ли и твоји професори тако строги и неумољиви ?{S} Може ли се књига учити, а да пруће мирно |
| празника, кад ће строги учо, с прутом у неумољивим рукама, опет наставити своје апсолутистичко |
| ски; примети мајстор Јован.</p> <p>— „и неучен, настави Милан даље, мени је милије видети учено |
| ко ће и пешице ићи, сваки га поштује, а неучена, видећи где се вози на вранци, говоре: вранци в |
| ухватио најкрупнији кас.{S} А кад га, и нехотице, такну бакрачлијом у ребра, било је повуци-пот |
| {S} Макса, задовољан, трну у дланове, и нехотице се дотаче у џепу бурмутице, али је био толико |
| оре на брду.{S} Наставише пут, Милан, и нехотице, опет се окрену, а у исти мах осврте се и Илиј |
| ти.</p> <pb n="122" /> <p>Ту се Илија и нехотице мало замисли.{S} Поћута, па онда тишим гласом |
| источне вароши у Београду, а вама се и нехотице наметне друго осећање но оно с којим сте ушли |
| и принети дар: злато!</p> <p>Макса се и нехотице насмехну, јер се цар Гашпар тачно држао његово |
| крупним али врелим капљицама, које се и нехотице срозаше низ лепе и пуно мирне образе Даничине. |
| ла бити деоба Пољске? питање, које се и нехотице омаче Гргуру.</p> <p>— Деоба Пољске.{S} Рана, |
| Карловцима? запитаће Јован.{S} Сви се и нехотице примакоше столу.{S} Гргур слуша, свако словце |
| тобом као и до сада?</p> <p>Ивану се и нехотице нешто хладно сави око срца.</p> <p>— Дабогме д |
| леко?</p> <p>-— Сат, одговори, готово и нехотице, Даница.</p> <p>— Сат?{S} Па то је ту...{S} Шт |
| ци, а кроз <pb n="139" /> његову душу и нехотице проструја најлепша жеља својој некадашњој друг |
| од љубави: оженићу се.</p> <p>Ту Гргур нехотице мрдну болесном ногом; од бола му се лице намрш |
| м, нечим што кроз свега њега прелазаше, нечим што је мирно и свечано као онај лик Спаситељев, с |
| мало испунише светим страхом, дивљењем, нечим што кроз свега њега прелазаше, нечим што је мирно |
| ајао више од два часа, што је онда била нечувена реткост.{S} Директор грицка бркове и понајлак |
| лукава маца већ измигољила из ручица и нечујним ходом сишла у своју ноћну стражару, на широку |
| , био си сањало.{S} Хтео си нешто веће, нешто лепше, него и ја и твоји другови.{S} И ја сам се, |
| се као да би јој имао нешто пришаптати, нешто поверити.{S} И загрлио би је, загрлио те како сна |
| лити, саборне цркве, Београд, Карловци, нешто велико, нешто чудно, нешто лепо, нешто тамно, неш |
| опет нешто ново и велико у својој души, нешто, чему не знађаше похватати крајеве својим недовиј |
| шњи облаци.{S} Нешто је одлучио учитељ, нешто је смислио поп, обадвојица су на чисто!{S} На Ник |
| цркве, Београд, Карловци, нешто велико, нешто чудно, нешто лепо, нешто тамно, нешто далеко.</p> |
| д, Карловци, нешто велико, нешто чудно, нешто лепо, нешто тамно, нешто далеко.</p> <p>Из ове их |
| тих магловитих речи има нешто озбиљно, нешто велико.{S} Ћутао је, а млада душа његова богатила |
| , нешто чудно, нешто лепо, нешто тамно, нешто далеко.</p> <p>Из ове их тишине опет изведе учите |
| нешто велико, нешто чудно, нешто лепо, нешто тамно, нешто далеко.</p> <p>Из ове их тишине опет |
| поднеше му столицу, узе руку Гргурову, нешто би хтео да говори, усне се мрдају али не отварају |
| има, који књиге пишу, ама нешто врдају, нешто увијају, да их често сам Господ разуме.{S} Што не |
| ему, портику.</p> <p>— Ја сам, учитељу, нешто смислио, ословиће поп.</p> <p>— И ја сам, прихват |
| свету горчине, било је, и биће је...{S} Нешто се богме мора и претрпети, само што је тешко увек |
| ање, али га не умеде, ни изговорити.{S} Нешто је хтео, али и сам не знађаше шта.</p> <p>— Па, Г |
| на разлаз спремају давнашњи облаци.{S} Нешто је одлучио учитељ, нешто је смислио поп, обадвоји |
| кне руке, у истом тренутку осети где га нешто жацну у срце; ни сам не знађаше шта га поче плаши |
| толу, погледа у Максу, отвори и уста да нешто проговори, па опет ућута и не рече ни једне.{S} У |
| ио имена толиким учитељима.{S} Е сад да нешто устане покојни Доситеј, да очима види...{S} Али, |
| моју десну певницу.{S} Сваки се роди за нешто, а ја осећам да је божје опредјеленије да живим и |
| еме те мале тишине, попадија и учитељка нешто за се шапутаху, мала Даница лактом оборила колаче |
| S} И данас их има, који књиге пишу, ама нешто врдају, нешто увијају, да их често сам Господ раз |
| к учини, да иза тих магловитих речи има нешто озбиљно, нешто велико.{S} Ћутао је, а млада душа |
| бисте опипали појасеве. наишли бисте на нешто кабасто, на прикривен пиштољ, који је, полазећи и |
| чита, више мисли и осећа.{S} Па тек је нешто текне у срце, задркће сва, стисне прсте, протре ч |
| ли дуг је живот, поучиће нас; сасвим је нешто друго облагорођавање нарави, које су Србина, као |
| ше: „Тешко ли си мајци!“, а кад потргне нешто драго и радосно, покликује: „Благо ли си мајци!“ |
| тала друга половина августа.{S} Врућине нешто мало попустиле.{S} Чича Иван овро раж и пшеницу и |
| оју држаше стиснуту, чињаше му се да се нешто безвољно откинуло од њега, да је пошао на пут мно |
| метнога висоравна на други.{S} Указа се нешто мало чистине, покривене ниском травицом, овде онд |
| вши се од цврчања вратница, предигао се нешто мало, и док радознало упире погледе у изненадне о |
| о и до сада?</p> <p>Ивану се и нехотице нешто хладно сави око срца.</p> <p>— Дабогме да ће доћи |
| .</p> <p>Деца се убезекнуше.{S} Хтедоше нешто рећи, али им отворена уста осташе непомична.{S} П |
| {S} У грудма им трепташе свечани мир, и нешто тако слатко и мило пролажаше им кроз душу, као да |
| ута загледала у децу у дну стола, па би нешто шапнула учитељци, која би се на то само насмејала |
| потекоше сузе, а мајстор Јован хтео би нешто да каже Макрени, али га стегло у грлу, тражи мара |
| ?</p> <p>— Баш ништа не; не мислим, али нешто ипак премишљам.</p> <p>— А шта је то нешто ?</p> |
| , не срди се, био си сањало.{S} Хтео си нешто веће, нешто лепше, него и ја и твоји другови.{S} |
| ти је данас и са столарством, све теши нешто на око, шарено и цифрасто ваздан, а док подложиш |
| рли брата и дуго плакаху и један другом нешто неразумљиво говораху.{S} После тога отац с Пауном |
| Даници лакну на срцу, осу јој се душом нешто и топло и мило, па једва сакри још јачи дах, који |
| дости.{S} Чини му се као да би јој имао нешто пришаптати, нешто поверити.{S} И загрлио би је, з |
| Макрена, за њом Гргур, а Милан се нашао нешто у послу, па на томе прошло.{S} Макрена прихвати ш |
| лепа и драга будућности српска !“ тако нешто кликнуло је у њему, и тренутно би му тешко, што с |
| олико други учевни људи, којима је дано нешто мало службице, тек да не помру од глади.{S} Али, |
| то ипак премишљам.</p> <p>— А шта је то нешто ?</p> <p>— Мислим, сејо моја, да би најбоље било |
| је по причешћу добио.{S} Осећао је опет нешто ново и велико у својој души, нешто, чему не знађа |
| или оде и до вратница, па се одједанпут нешто присети, врати се. „Дај ми, кћери, папуче,“ рекао |
| ише говори.{S} Али се и њему у овај мах нешто закувало у срцу, па поче одмах да се прибира, пом |
| e>Александра царја Македонског</title>, ни <title>Жертве Аврамове</title>, ни <title>Алексија б |
| le>, ни <title>Жертве Аврамове</title>, ни <title>Алексија божијег человјека</title>, сам самци |
| наочари су му добре, поуздане, али га, ни сам не зна зашто, мало занимају и најнеобичније ново |
| ратоломне планове.{S} Ни једна интрига, ни један замашнији план не мину мимо њих неопажено.{S} |
| е.“ Не остави на миру ни цара Леополда, ни Марију Терезију, ни Јосифа II. „Све што дали, оно и |
| стави вам тај на миру ни деспота Ђурђа, ни Арсенија патријарха.{S} Донесе сандучић, а он вади ц |
| ад, пожелео, погодите шта?{S} Ни кнеза, ни војводу, ни патријарха, већ само једног скромног, а |
| мећавати, ни што се тиче правописанија, ни касателно словосочиненија.{S} Обојица правослови, об |
| номлани.{S} А круне — крунама ти, вала, ни цар не би замерио.{S} Као смишљене.{S} Чиј си ти, ма |
| није било у Београду ни столара Јована, ни професора Саве, ни његова брата свештеника Арона, па |
| док Даница не стигне да му их прочита, ни таћи их неће.{S} Не толико слабог вида ради, наочари |
| од друмова, у паланци прогамизо ћифта, ни маћи, ни дисати.{S} Благословено село, од сељака ниг |
| е матере, а до ње лепушкаста девојчица, ни млађа ни старија од њега.{S} Мали Гргур није никад д |
| у ни столара Јована, ни професора Саве, ни његова брата свештеника Арона, па ни Гргура.{S} Сви |
| лија још једно питање, али га не умеде, ни изговорити.{S} Нешто је хтео, али и сам не знађаше ш |
| сам овамо дошао, не видех више ни Лике, ни своје село, ни своје родитеље.{S} Сродих се с вама, |
| нас.{S} Од вас се не тражи ни да орете, ни да тешете, књига вам поље, и халат и занат.{S} А ко |
| е кора, а они, неми и мирни као бубице, ни лево ни десно, већ сви, као слике од воска, забоду н |
| .{S} И сад ме се не тиче нико, ни Књаз, ни патријарх: док ви расправљате велике политике, ја ћу |
| говора блажа, а погледа да га, бога ми, ни Максо шале не издржи, кад га случајно погледа и што |
| не чујете више ни веселих птица у гори, ни зујање буба по трави и међу гранама.{S} Потоци пунов |
| ом и другоме нема се ништа примећавати, ни што се тиче правописанија, ни касателно словосочинен |
| {S} Створише се у њему читави преврати, ни сам не знађаше шта да почне <pb n="42" /> мислити.{S |
| ва, у паланци прогамизо ћифта, ни маћи, ни дисати.{S} Благословено село, од сељака нигде боље в |
| ником никакву службу не бих дао, ником, ни мом рођеном оцу, док не поднесе уверење да је ма год |
| } Говор свештеников није разумео ни он, ни његови другови, а најмање она мала Даница; али му се |
| жем: не марим.</p> <p>— Ти не би марио, ни да се ја разболим?</p> <p>— Не бих.</p> <p>— Ни да у |
| апабирчио.{S} И сад ме се не тиче нико, ни Књаз, ни патријарх: док ви расправљате велике полити |
| е мучио.{S} Да паднем на нос, ни Вељко, ни Доситије; ћата, секретар, начелник — уја! — „пензион |
| , не видех више ни Лике, ни своје село, ни своје родитеље.{S} Сродих се с вама, пустих жиле у в |
| оста сам се мучио.{S} Да паднем на нос, ни Вељко, ни Доситије; ћата, секретар, начелник — уја! |
| .) Знаш старост, слабост; ни оних ногу, ни оних очију.{S} Притерајде, сељаче, коња поближе...</ |
| погодите шта?{S} Ни кнеза, ни војводу, ни патријарха, већ само једног скромног, а онако енерги |
| у ни цара Леополда, ни Марију Терезију, ни Јосифа II. „Све што дали, оно и узели“, виче Никанор |
| доше у диспут.{S} Препиру се, доказују, ни један за длачицу не попушта од навода својих.</p> <p |
| да ће се и из вас... зли ништа, ништа ; ни сам не знам шта вам хтедох рећи.{S} Читајмо ове умот |
| енутку осети где га нешто жацну у срце; ни сам не знађаше шта га поче плашити, трже своју руку |
| трпао у јанџик.) Знаш старост, слабост; ни оних ногу, ни оних очију.{S} Притерајде, сељаче, коњ |
| јутрење, још прво звоно <pb n="127" /> ни одзвонило, а обучена учитељка већ држи леген да му п |
| ва Петрија.{S} Беше права богомољка.{S} Ни лећи ни сести за сто, док се не прекрсти.{S} Чешће с |
| смотрено, своје вратоломне планове.{S} Ни једна интрига, ни један замашнији план не мину мимо |
| лици. колико и не треба — политичар.{S} Ни слутио није оно, што се у његовом другу зачело и наг |
| никад до сад, пожелео, погодите шта?{S} Ни кнеза, ни војводу, ни патријарха, већ само једног ск |
| меју ни да помисле на тај ужасни час, — ни живи се не чују.</p> <p>Кад је било при крају школск |
| е кољу о власт.</p> <pb n="113" /> <p>— Ни сељаке ни великаше.{S} Има још доста Срба и осим њих |
| леда Максу готов да га загрли.</p> <p>— Ни сам не знам, шта ми је, продужава Максо још пуно жал |
| м се баш не да данас говорити.</p> <p>— Ни с тобом.</p> <p>— Па шта велим ја?</p> <p>— А шта ве |
| ја разболим?</p> <p>— Не бих.</p> <p>— Ни да умрем ?</p> <p>— Ни да умреш.</p> <p>— Ју, Гргуре |
| јстор-Јована, па настави даље:</p> <p>— Ни осетио нисам, драги мајстор-Јоване, како служба прођ |
| Не бих.</p> <p>— Ни да умрем ?</p> <p>— Ни да умреш.</p> <p>— Ју, Гргуре, али си ти неваљао!</p |
| ла собу.</p> <pb n="91" /> <p>Ни сео, а ни књиге отворио, кад чу ход двојице око спољних степен |
| аше око печенога јагњета.{S} А не треба ни питати: да ли је мајстор Јован спремио довољно закло |
| селу оборили сељака и били га ни крива ни дужна, само што по њиховој заповести не хтеде маџарс |
| и уздах, кога толико покрио беше, да га ни сам мајстор Јован није приметио.</p> <p>— Ја их, гос |
| у једном селу оборили сељака и били га ни крива ни дужна, само што по њиховој заповести не хте |
| се нарав не измени, вера и Бог нећеш га ни осетити.{S} Зна он добро шта је кућни ред, шта је за |
| ио, али од господина директора ни трага ни гласа.{S} Директори су у оно време обично полазили у |
| а је занимао тај неразговетни темат, да ни један једини пут не помисли на Даницу, која је, запр |
| им, и толико сам себична и неодлучна да ни један цветак не могу да одвојим од других, сви су ми |
| а до ње лепушкаста девојчица, ни млађа ни старија од њега.{S} Мали Гргур није никад дотле виде |
| време вечери.{S} За неколико тренутака ни једнога не беше у порти.{S} Мали Гргур изађе последњ |
| ли младићи дуго се не би сетили ни јела ни пића, али у малене деце и жалост и радост краткога с |
| добро учи и влада, а те твоје сузе ама ни оволико!{S} Нико није пропао, ко је света видео.{S} |
| а и поповима и целој оној браћи да нема ни тамо ни амо учитеља као што си ти...{S} Чујеш, учите |
| ме у Варадин; не да се бесна генералима ни осолити.{S} Наши се позивају на царска права, на при |
| виде ко ће добити, али од дужег времена ни то не „упражњавају".{S} А о Вертепу ни спомена.</p> |
| верујем... вратићеш ми.{S} Без писмена ни рођеном оцу; теби, мој добри Грго, верујем, верујем |
| и проговориле коју о литургији, али она ни да би се окренула.{S} Чешће је односила воштаницу, и |
| ш тако? настави Илија, не мењајући тона ни ритма...{S} Питам те: јеси ли послао „прошеније" рад |
| е, ни његова брата свештеника Арона, па ни Гргура.{S} Сви су отишли на ону страну, у Карловце.{ |
| ли, за пакост, нико ником ни словца, па ни ти нама, наш драги Гргуре.{S} Ја сам твоја другарица |
| и.{S} Нас дао Бог разоружали ћесари, па ни један ни чим не укресати, ал’ ваш прота Матија само |
| е онако на лихо.{S} Уплаши се, јаој, па ни укресати.{S} Шаптасмо му и шаптасмо, али узалуд.{S} |
| ака, не ишчупа после коров никаквим, па ни оним највећим енглеским машинама.</p> <p>— Сасвим та |
| гледај како је завезао.{S} Сплео се па ни једне паметне, па чисто се боји да се мрдне на столи |
| ута поновио, али од господина директора ни трага ни гласа.{S} Директори су у оно време обично п |
| ваздух рези као добро ново вино, ветра ни са једне стране, па чисто ти заигра срце кад ходиш а |
| у својој „вселени“, још док није врата ни притворио, зачу се његов симпатичан глас:</p> <p>— Ј |
| p> <p>— Можеш, ако хоћеш; али ја, никад ни до века.{S} Враг ме знао, Гргуре, одавна сам израста |
| бачко кљусе, које понајлак граби напред ни брже ни лакше, јаше, а он, кад му мало лакну после н |
| е добро учите, да не осрамотите ни себе ни нас.{S} Од вас се не тражи ни да орете, ни да тешете |
| p>— А можда ме се и тиче.</p> <p>— Тебе ни најмање.</p> <p>— Ко зна.</p> <p>— Ја знам.</p> <p>— |
| <pb n="103" /> још се не чује ни ренде ни струг.{S} Седи још за столом, пред њим чаша заклопач |
| прнуше као птице из кавеза.{S} Не прође ни један час, а већ ни једнога под школским кровом, сви |
| усе, које понајлак граби напред ни брже ни лакше, јаше, а он, кад му мало лакну после неколико |
| у децу загледала.{S} Нису прве буклије ни испражњене, а учитељ Макса развезао с попом дугачке |
| ши се у себе, у своје нове идеале, није ни знао, кад је прошао кроз дугачки и чађави свод од ка |
| занесе се, задуби се, замисли се, није ни осетио, кад је Ружица, убрисавши и последњу сузицу, |
| м да је то Бог зна како паметно, а није ни лакше.</p> <p>— Лакше је, можда и против своје воље |
| шта ми може директор?</p> <p>— Та није ни директор митрополит, упаде му у реч поп.</p> <p>— Па |
| едаше и чуђаше му се речима.{S} Он није ни умео разумети то велико питање очино.{S} Та још и не |
| ним корацима у школу.</p> <p>Гргур није ни гледао за њом.{S} Занимао се својим мислима, својом |
| одмах да одлазиш или ћу....</p> <p>Није ни изустио, а Ружица га оштро погледа, погледа још једн |
| ор-Јована <pb n="103" /> још се не чује ни ренде ни струг.{S} Седи још за столом, пред њим чаша |
| ласт.</p> <pb n="113" /> <p>— Ни сељаке ни великаше.{S} Има још доста Срба и осим њих.</p> <p>— |
| овде у селу нити сам пристала у сељанке ни у варошанке, а књига тако мало, све оне старе, очине |
| шабачко, али ја не хтех остављати школе ни моју десну певницу.{S} Сваки се роди за нешто, а ја |
| чни камен из њихове поточаре.{S} Не сме ни да помисли у свом малом јаду, да ће он вечерас прено |
| ешће, дуже и дрскије посматрао, опет се ни најмање не даде омести у свом обичном хумору.{S} Њег |
| да нам се добро учите, да не осрамотите ни себе ни нас.{S} Од вас се не тражи ни да орете, ни д |
| ешто проговори, па опет ућута и не рече ни једне.{S} У истом тренутку отворише се врата и уђе Д |
| ако луде, глупе, а нисам их још од јуче ни прстом дотакла!{S}" Ту их поче мешати брзо, брзо, бр |
| иво, више зачуђено.{S} Као да не могаше ни да докучи, откуд толике сузе, што тако крупне вркћу |
| /p> <p>Али брат Иван већ више не могаше ни једне.</p> <p>Гргур га гледаше и чуђаше му се речима |
| у се приметно поозбиљило.{S} Не гледаше ни лево ни десно.{S} Он се у себи сам са собом разговар |
| ику узбуђеност, да у тај мах не знађаше ни сам дати израза ономе што обухвата то његово „све“.{ |
| ебра, и не окренувши се после тога више ни један пут, ухвати стазом кроз планину.{S} А кад је б |
| /> и врапчијег цвркутања не чујете више ни веселих птица у гори, ни зујање буба по трави и међу |
| ија.{S} Зато се, чујеш ли ме, нећу више ни заљубљивати.{S} А знам и лека од љубави: оженићу се. |
| Од како сам овамо дошао, не видех више ни Лике, ни своје село, ни своје родитеље.{S} Сродих се |
| рошлост.</p> <p>Сећа се старац свега, и ни једна од давнашњих успомена да га развесели.{S} Још |
| умореним гласом, па се тога дана не би ни макао испод школског крова.{S} Поп Крста му долази, |
| или му се толико овлаже очи, да не види ни она најкрупнија минејска слова, „начелна".{S} Долазе |
| то тако озбиљно и свето, да се не усуди ни у што такнути својим простим, сеоским прстићем.{S} М |
| е ни себе ни нас.{S} Од вас се не тражи ни да орете, ни да тешете, књига вам поље, и халат и за |
| а, тачно се држи „претписанија".{S} Али ни из далека оне пређашње строгости, штапом и сад-прети |
| на одрасли младићи дуго се не би сетили ни јела ни пића, али у малене деце и жалост и радост кр |
| и антихрист и кези се.</p> <p>Те вечери ни једно више нити сркну нити кусну.{S} Само су деца у |
| ур већ беше отворио књигу и не одговори ни једне.{S} Њих двојица одоше.{S} А кад се за њима вра |
| вај столски поредак није се смео мењати ни за живу главу.{S} Мајстор Јован живео је по њему као |
| S} Ма да још није умео много ни мислити ни осећати, ипак му некако чудновато беше и у глави и у |
| А ко се не учи за младости, у старости ни довека.</p> <p>Деца одоше у кућу, из куће у авлију, |
| оглавог орла, па, као заливен, не пусти ни гласка.{S} Одврати своје очи од тог немилог лика и о |
| ја.{S} Беше права богомољка.{S} Ни лећи ни сести за сто, док се не прекрсти.{S} Чешће слази црк |
| да превали преко својих усана, није јој ни из далека смео наговестити да је — плакао.</p> <p>А |
| Нећу ни да се разболим.</p> <p>— Немој ни да се разболиш — имаш потпуно право!</p> <p>— Па нећ |
| Па нећу ни да умрем.</p> <p>— Па немој ни да умреш.{S} Ух, како је то страшно! кад те понесу н |
| /p> <p>— А „прву знању"?</p> <p>— Немам ни то.</p> <p>— А рачуницу?</p> <p>— Јок!</p> <p>— А ја |
| родице дјево</title> ?</p> <p>— Не знам ни шта је то.</p> <p>— А ја знам и Оче наш и Богородице |
| Иван опарничио с ким?</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Па што ли ће?</p> <p>— Ето што: хоће да |
| ташне, окачио његов прут.{S} Па не знам ни сама, како још не могу да се одвикнем, да заборавим |
| ад си баш навалио, онда, онда ево нисам ни ја с раскида.{S} Ја сам додуше посирома ; код мене н |
| шта <pb n="65" /> ћу?{S} У кафану нисам ни момком ишао...{S} Изволите ево овде на моје место. — |
| во да ти кажем, мајстор Јоване, не смем ни да помислим да га водим куд на другу страну.{S} Ето |
| ..{S} Ти си данас, онако, знаш, не смем ни да ти кажем.</p> <p>— И боље да ћутиш, кад не знаш ш |
| би било... ох, Боже мој, чисто не смем ни да изустим ту једну реч: слога!{S} Та да је уз нас т |
| ли ме чуо, попе!{S} Бога ми се не бојим ни Књаза, никога, баш никога, па ако ћеш баш ни самог д |
| ead> <p>Седи учитељ Макса, али пред њим ни <title>Александра царја Македонског</title>, ни <tit |
| /hi>, али упорна мала ручица, па кредом ни маћи!{S} Љутито баци креду на школско тле, која пршт |
| а у судници, али, за пакост, нико ником ни словца, па ни ти нама, наш драги Гргуре.{S} Ја сам т |
| дао Бог разоружали ћесари, па ни један ни чим не укресати, ал’ ваш прота Матија само што мрдну |
| после једног сата, отишао, нисам могао ни до врата, народ прекрилио и саму порту.{S} Али сам з |
| {S} Тај ми се тренутак учини свечан као ни један дотле, срце ми јаче закуца, скидох шешир, план |
| а они, неми и мирни као бубице, ни лево ни десно, већ сви, као слике од воска, забоду носиће у |
| метно поозбиљило.{S} Не гледаше ни лево ни десно.{S} Он се у себи сам са собом разговараше о ми |
| прстићем.{S} Ма да још није умео много ни мислити ни осећати, ипак му некако чудновато беше и |
| добро шта он зна.{S} Не бих се застидео ни од веће школе, нити би и она са мене била постидна.{ |
| озбиљније, ја још до данас нисам волео ни једну девојку.</p> <p>— Само лакше, брајане; док сти |
| попечитељства просвјештенија" није смео ни помислити, али је прошло много кратких дана и дугих |
| душу.{S} Говор свештеников није разумео ни он, ни његови другови, а најмање она мала Даница; ал |
| ти си још гори и поноснији, не би хтео ни малчицко подићи ту твоју круту главицу, па би онда, |
| окусио.{S} Зашто, то никад није докучио ни један од његових биографа, по којима га и ми данас п |
| <p>— Одмах, одмах, учитељу.{S} Их, како ни мало ниси радознао, ето, то ја већ не бих могао.{S} |
| и напијалица, Бога ми их не умеју онако ни они што књиге пишу.{S} Па прича, па пословица, па пе |
| и једне. „Ђенерала барона Јовића?“ Нико ни једне. „Ђенерала Тодоровића?{S}" Само што раменима с |
| арх.{S} Само што се згледасмо, али нико ни једне. „Ђенерала барона Јовића?“ Нико ни једне. „Ђен |
| ла, сви веле порасла сам, не би требало ни редак да ти пишем, свет је свет, али ти си мој мио д |
| вима и целој оној браћи да нема ни тамо ни амо учитеља као што си ти...{S} Чујеш, учитељу, љуба |
| Зар ми нисмо српски народ. зар не смемо ни живети као српски народ?" суну мало јачим гласом јед |
| из Цариграда.</p> <p>— Зато њега нећемо ни питати.</p> <p>— Да кога ћемо питати?{S} Ваљда оне д |
| кад се испне на какав вис.{S} Још добро ни свануло, кад стигоше гостионици на Торлаку.{S} Одатл |
| ани никога осим викача и кмета, а често ни кмета, него само викач с крчмаром претреса сеоске по |
| лиле, душа узмутила, па нити је шта чуо ни видео.{S} Тако је прошао гору, па сеоски потес у реч |
| p> <pb n="47" /> <p>Није добро директор ни измакао на вратнице, а ђаци прнуше као птице из каве |
| кавеза.{S} Не прође ни један час, а већ ни једнога под школским кровом, сви се, жељни, упутили |
| осле неколико дана није било у Београду ни столара Јована, ни професора Саве, ни његова брата с |
| не мичу се као слике мраморне, не смеју ни да помисле на тај ужасни час, — ни живи се не чују.< |
| ети други вид, само је народ сила, коју ни векови лако не ломе.{S} Па наш красни језик, наше пе |
| ни то не „упражњавају".{S} А о Вертепу ни спомена.</p> <p>А шта ли је старог учитеља тако оцеп |
| тријархе, узеше све.“ Не остави на миру ни цара Леополда, ни Марију Терезију, ни Јосифа II. „Св |
| Каћански.{S} Не остави вам тај на миру ни деспота Ђурђа, ни Арсенија патријарха.{S} Донесе сан |
| .{S} Та помислите само...</p> <p>— Нећу ни да мислим, кад је то јасно као дан.{S} Ја вам и опет |
| тактику.</p> <p>— Немој.</p> <p>— Нећу ни да се разболим.</p> <p>— Немој ни да се разболиш — и |
| — имаш потпуно право!</p> <p>— Па нећу ни да умрем.</p> <p>— Па немој ни да умреш.{S} Ух, како |
| Русију, ону велику и силну Русију нећу ни да знам.{S} Русија, Аустрија, Турска, три једнака пу |
| и : он настављаше даље:</p> <p>— Не бих ни овамо прелазио, да не беше доброга рачуна.{S} Донео |
| пље и што с већом даром.{S} А нисам баш ни празан, не мислим овде, него овде (и ту звекну по ће |
| p>— Богме ми се, мој добри попо, то баш ни мало не допада.{S} Па шта учинисте сад у Карловцима? |
| аза, никога, баш никога, па ако ћеш баш ни самог директора... шта ми може директор?</p> <p>— Та |
| меш?</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Не смеш ни кад ти ја кажем?</p> <p>— Не смем.</p> <p>Она га пог |
| S} А многи су, особито правдослови, још ни у полу не изучивши законе и њихове поступке, већ у в |
| говорим, хоћу да се женим.</p> <p>— Још ни прво предавање, а већ хоћеш младу.</p> <p>— Даница м |
| сто. — Макрена, можда господин није још ни вечерао...</p> <p>— Молим, молим не трудите се: <hi> |
| Макса рани, готово први у селу, али још ни довршио јутрењу молитву, а већ се кава пуши на столу |
| ли још Марсељезу ?</p> <p>Но Милан још ни почео да оджвижди овај чувени марш, а мајстор-Јовано |
| зао да нисам сељак?</p> <p>Но Гргур још ни изговорио, а Ружица бризну у плач, ридаше и јецаше г |
| це, оставила собу.</p> <pb n="91" /> <p>Ни сео, а ни књиге отворио, кад чу ход двојице око спољ |
| елатељ и молитвеник и тако даље“</p> <p>Ни поп Крста не могаше даље, а већ о учитељу Макси и да |
| ван?{S} Поп Крста би само на то рекао: „ни дрва у гори нису једнака; роди се то тако погдекоје, |
| аветнило упија у душу, а она зеленкаста нианса несташно већ стреља за тобом.</p> <p>— И опет са |
| добоша бити у касарни.{S} Мучна уредба; нигде ти, Грго, наше сеоске слободе, нашега рахатлука.< |
| e>Црквену историју</title> од Евсевија; нигде нећете наћи помена да међу члановима Вертепа дола |
| дисати.{S} Благословено село, од сељака нигде боље вајте под овом божјом звездом; жилав, а опет |
| ао, а вечером ишао мало на поседак, али нигде не задржавајући се после десет.{S} Омален, шишкав |
| атра је на огњишту горела, али у кухињи нигде никога.{S} Тек кад се и по трећи пут чула мало ја |
| под кожу, у крв, у главу, кудгод крочим нигде да умакнем од њезине сенке.{S} Узмем књигу, отвор |
| прекрстио и гледећи у чутурицу почео да ниже, „за сретна данка и сретна уранка; за учитеље, наш |
| и девет и тегови сами потегоше једни на ниже други на више, просто није могао да заклопи очи од |
| ном, данас тако пустом Дорћолу, у улици ниже главне полиције, у кућици, којој данас камена ка к |
| е престравити.{S} Намести му на кревету ниже својих ногу, и по вечери позову га у собу.{S} Изуј |
| Јовану столару, који имађаше радионицу ниже Стамбол-капије.{S} Деца иђаху уз оца, а радознало |
| на и жива, меке дуге косе, пораста мало нижега, образа округластих, а усана румених и врелих.{S |
| терна кандиоца, а ватра у кухињи букти, низ гараве вериге лижу пламенови горе у димњак, који је |
| ш и ’вако и 'нако.{S} Само са њим лепо, низ длаку, ласкај му простоти, ако хоће и глупости, па |
| ..{S} Повуци, потегни...{S} Уз калдрму, низ калдрму...{S} Хасо умакну, онај други још је можда |
| pb n="70" /> чибуке и шарене наргиле, а низ улице, горе доле, надали вику халваџије и кокичари, |
| ео, који паде на једно и друго раме, па низ вити пас. </p> <p>Дође час да се изведе девојка.{S} |
| рта овогодишња слама, леву спустио доле низ креветац, а главу нагао на јастучић од дебела платн |
| м капљицама, које се и нехотице срозаше низ лепе и пуно мирне образе Даничине.</p> <p>После киш |
| „Децо!{S} Пауне !“, потеже уз авлију и низ авлију, дозива чељад: „Камо сте, где сте, потеците! |
| смо више пута заједно седели и гледали низ воду доле ка оним потесима, иза којих почињу шумарц |
| и пут на њему умисмо.{S} Шта пута сиђем низ брдашце и станем на онај велики, маховином обрасли |
| , што тако крупне вркћу једна за другом низ беле образе.{S} Најзад узе она кецељицу и обриса св |
| еоског потеса.{S} А кад их опазише оздо низ ливаду, Петрији се скратише ноге од радости, па се |
| е у оба прозора, па опет се замаје тамо низ брдо преко снегова, у бестраг.{S} Из кухиње чује се |
| е на ливадици и дуго, дуго гледаше тамо низ воду: вода струјаше већ оним тајанствено-тужним јес |
| " /> ја!{S} То рекав, па као тица летну низ брдо, и за тренутак два већ беше стрчала пред њега. |
| ухом у старину, а Милан док крочио мало низа страну, већ нашао некаква сељака из Рушња, који тр |
| ву да не гледа непријатеље своје земље, низаме, а Гргур је још из далека гледнуо неколико пута |
| дске, у кулу га мрским турским сатом, у низаме који чуваху стражу, или чуче и пуше на бедему, г |
| ли панађур.{S} Па војници, па Турци, па низами.{S} С теразијског раскршћа <pb n="57" /> опазише |
| т с Дунава опазио велику цркву, па беле низове кућа, а над њима, к планини, непрегледне виногра |
| забрану „попечитељства просвјештенија" није смео ни помислити, али је прошло много кратких дан |
| ма стао око певнице и очитао „Оче наш“, није се могао сит да нагледа оних лепих дрвених сводова |
| о хоће Русија.{S} Русија!{S} Не Русија, није Русија!{S} Чујте ме!{S} Милане, Гргуре, чујте ме! |
| опет, прегазивши на ону страну потока, није се повео за срцем, него правце стазом, која води г |
| е усудио да превали преко својих усана, није јој ни из далека смео наговестити да је — плакао.< |
| на улога сасвим нема, што, осим певања, није имала ништа да изговори.{S} То је и учитељ Макса т |
| отле позатвара сва крила, горња и доња, није још била тако хладна и мирне природе, да посматра |
| дубивши се у себе, у своје нове идеале, није ни знао, кад је прошао кроз дугачки и чађави свод |
| мштина, све је то противник наш.{S} Не, није, криво сам казао: крива су наша уска срца, себично |
| ргуру, откад је сишао са своје планине, није се тако откравило срце као у овај мах, гледећи у л |
| ства, занесе се, задуби се, замисли се, није ни осетио, кад је Ружица, убрисавши и последњу суз |
| Даница, њезино добро дете, али тек тек, није дете што и брачни друг, снебивамо се, снебивамо се |
| Али их је данас узалуд тако рећи вијао, није их стигао, па зловољан сврну у телалницу, да проме |
| /> <p>— Но, но, но.{S} Не бој се, чедо, није, не бој; попа пита само... знаш, у цркви си свагда |
| е опроба у поезији.{S} Он ћуташе на то, није изјављивао своје противно мишљење.{S} Сад је помиш |
| ата, ко комада Пољску, и опет ти кажем: није Славјанин !{S} Не мораш знати где, на Сави, на Вра |
| .. зато што лаже.</p> <p>— Што лаже!{S} Није то доста само рећи; што лаже.{S} Докажи да лаже, д |
| викну богме и мало увређена Ружица.{S} Није ово луг.{S} Шта се претвараш?{S} Признај, ухватила |
| агодјејаније" од ове две три године.{S} Није Бог зна шта ; за мудар почетак и не треба више.</p |
| > <p>— Лулу?{S} И мој баба....</p> <p>— Није лулу, него нулу.{S} Погле само, како је умем лепо |
| а три ретка својим родитељима.</p> <p>— Није могао, госпођице.</p> <p>— Није могао ?</p> <p>— Ј |
| p> <p>— Није могао, госпођице.</p> <p>— Није могао ?</p> <p>— Јер лежи.</p> <p>— Лежи? </p> <p> |
| S} Свештеник Арон приповедаше:</p> <p>— Није им било доста, драги мајстор-Јоване, што навалише |
| то било ово всемирно правило ?</p> <p>— Није ми било познато, одговори Даница.{S} Али не чини н |
| видим да је то Бог зна како паметно, а није ни лакше.</p> <p>— Лакше је, можда и против своје |
| празнимо још по једну две, док нам кава није стигла. — Па то још могу и ја имати белаја са тим |
| кврге!...{S} И још, Бог те пита како га није плашио.</p> <p>— Па не биј ти никоговића! викну Ив |
| никако у село, да видиш, да се на њега није срушио брег или га потоци разнели.{S} Пролетошњих |
| вас, шта би било од деце, од народа, да није прута, да није шибе?{S} Много сам о томе расуждава |
| о од деце, од народа, да није прута, да није шибе?{S} Много сам о томе расуждавао, прут је храп |
| упоред с Максом, само да није браде, да није чина.{S} Морао је Макса дати реч, да ће за вечерас |
| нежан, драг, тако безазлен и светао, да није грехота помолити се Богу за њ, и целу своју душу с |
| /> <p>— Право имате, власт је власт, да није мудрија не би била старија.{S} Мени само једно ник |
| патака, али кокошију пуну авлију.{S} Да није лисица, имали бисмо и више.</p> <p>— Ја имам моје |
| мемо знати?</p> <p>— Смеш. </p> <p>— Да није Макса?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Јест... а знам да н |
| забаченог села као што је његово, не да није био радознао, него је умео своју радозналост да са |
| > <p>— Јест.</p> <p>— Јест... а знам да није Макса... ваљда си се загледао у његову седу браду? |
| лицу у шаке па упоред с Максом, само да није браде, да није чина.{S} Морао је Макса дати реч, д |
| да осмели се да у кога погледа; само да није строгога лика учитеља Максе, и он би се можда мало |
| н — мужик!</p> <pb n="114" /> <p>Русија није Славјанин, јест, јест — ко опљачка свога рођенога |
| дискос, или кадионицу.</p> <p>Већ така није била и његова Петрија.{S} Беше права богомољка.{S} |
| ки сахат на дувару.{S} Никад свога века није видео сат, гледао је у шеталицу, у сказаљку, у нез |
| ежи беше та: шљивовицу никад свога века није окусио.{S} Зашто, то никад није докучио ни један о |
| је, „подете“.{S} Али строгог наставника није старост сломила, поразио га удар, истина очекивани |
| </p> <p>— А шта ли се то збило?{S} Нама није нико ништа јавио.</p> <p>— Знам ја, знам, кричаше |
| <head>X.</head> <p>После неколико дана није било у Београду ни столара Јована, ни професора Са |
| а и накашљао се, али му се нико изнутра није одазвао.{S} Ватра је на огњишту горела, али у кухи |
| ше староме Макси у собу.{S} Стари Макса није више онај негдашњи строги дисциплинатор — изненађе |
| с, па нагни на врата, у помрчину.{S} Та није да сам бегао, као да ме сто врагова гонило.{S} Чуј |
| ра... шта ми може директор?</p> <p>— Та није ни директор митрополит, упаде му у реч поп.</p> <p |
| иноћњег бадњака.</p> <p>Свештеник Крста није скоро био тако добре воље као вечерас.{S} Викну на |
| кну учитељ сасвим одлучно.</p> <p>— Шта није истина, ево новина...</p> <p>— Новине лажу!</p> <p |
| едавши се у мапу Европе, на којој ништа није могао прочитати, ћутао је и мислио.{S} Смешно је р |
| о томе само мало слушао, али још ништа није учио.</p> <p>— У јаслама, понови учитељ задовољно; |
| јзгодније.{S} Бог нас дао доста, а кућа није другојачије него баш попритесна.{S} Да се повиремо |
| па прошло.{S} Као што видиш, прва љубав није ми најсретнија.{S} Зато се, чујеш ли ме, нећу више |
| у, радозналу душу.{S} Говор свештеников није разумео ни он, ни његови другови, а најмање она ма |
| /p> <p>— Још који дан?{S} Добро је, кад није горе.{S} Па од сад буди паметан.{S} Не бој се, бић |
| ма, погледа је још једном, и гле! никад није била тако лепа, тако анђелско-нежна, тако узвишено |
| лово понајвише пише Гргур, али га никад није говорио.</p> <p>Милан живљаше у једној соби са Грг |
| да би је гледао; чињаше му се, да никад није видео тако лепе и прикладне девојке.{S} Игра му ср |
| а, али јест, то скромно очекивање никад није налазило одзива у сестриној комори.{S} По њеном не |
| жи руку, прашта, мири се и готово никад није приступио вечерњој молитви, а да се није наравнао |
| га века није окусио.{S} Зашто, то никад није докучио ни један од његових биографа, по којима га |
| груди му се шире радостима, које до сад није уживао, отвори уста да и он с осталима привикне бр |
| и њој, све му теже беше, што је узгред није походио, макар на тренутак, два макар... али ту од |
| , и не оста места на лицу његовом, које није више пута изљубила, а све кроз полуплач говорећи: |
| д је примио у се причест.{S} Дуго после није могао отворити уста да узме нафору, коју је по при |
| е кафу.</p> <p>Поп Арон још никад дотле није био у „Сербији“.{S} Пред разлазак уговорише да га |
| да?</p> <p>— Данас пети дан.{S} Куда ме није било, куд се <pb n="119" /> нисам повијао ово од у |
| ије приступио вечерњој молитви, а да се није наравнао са својим мањим или већим противницима.{S |
| у, па ону икону између прозора, која се није дала разазнати.{S} Учини му се све то тако озбиљно |
| ло бољи на концепту.{S} Шта ћеш, кад се није стигло све.{S} Надокнадићемо све.{S} Док свикнем с |
| у није се дало опазити, је ли се или се није обрадовао.{S} Даницу преобрази тај радостан глас, |
| са њезиним великим задужбинама, док се није испела у најлепши сан, који га је, млађанога, креп |
| отвори.{S} Сиромах Кара-Мартин умало се није од етра стропоштао, тканица му висаше о врату.{S} |
| ости тако служи својим користима, ту се није бојати празне и гладне старости.{S} Ко не уме себи |
| ога како се узме...{S} И најоштрији нож није опасан, док је у мудрим рукама, а најтупље орудије |
| Ветар, дабогме ветар.{S} Живот, Грго, и није ништа него вихорови, а ми слама коју они разносе.< |
| е мирис дуготрајан...</p> <p>— Управо и није цвет, настави Даница и опет га погледа оним значај |
| } И дан и ноћ читао је, готово колико и није требало; врло ретко излажаше до Калимегдана, а у Т |
| о негдашњу своју коншколарку.{S} О себи није мислио; у њему је било пуно идеала, вишег тежења з |
| , нужно зло.{S} Лепо је бити јунак, али није свашта за свакога, нису сви за све рођени.{S} Ти, |
| но је и лепо.{S} Не спада на ствар, али није згорег свашта прибележити.</p> <pb n="122" /> <p>Т |
| лећа однегујем по какав расад.{S} Да ми није живине, имала бих још више цвећа, још лепшу баштиц |
| p> <p>— Охо!{S} Е баш ми је жао, што ми није овде „Доситеј", да видимо какав си читач.{S} А ко |
| {S} Ћутећи сео је за сто, али те вечери није знао шта је вечерао.{S} Толико се занимао сликама |
| читељ Макса.</p> <p>Старом учитељ-Макси није то била првина; гледао је он, пун саучешћа, стотин |
| много до тога стајати, да према Даници није противнога мишљења.{S} Помисли у себи : „Зађох дал |
| тачно полуоку.{S} Овај столски поредак није се смео мењати ни за живу главу.{S} Мајстор Јован |
| и не ваља; све би ти друкчије, само нек није онако како је, целом свету да заврнеш шију.{S} Теб |
| Кад је био у својој „вселени“, још док није врата ни притворио, зачу се његов симпатичан глас: |
| давали себи слободе, особито кад учитељ није у соби.{S} А мала Даница, она као на иглицама окре |
| S} Мој се отац јако постарио, али духом није клонуо; још је исто онако тачан и у школи и у цркв |
| покрио беше, да га ни сам мајстор Јован није приметио.</p> <p>— Ја их, господине, предајем у ва |
| а моје место. — Макрена, можда господин није још ни вечерао...</p> <p>— Молим, молим не трудите |
| га гледаше и чуђаше му се речима.{S} Он није ни умео разумети то велико питање очино.{S} Та још |
| љ рече: ко у туђе дарне...</p> <p>— Ово није туђе, прекиде му говор мала Даница; ово је наше, о |
| ожење, запитаће:</p> <p>— Село Гргурово није одавде далеко?</p> <p>-— Сат, одговори, готово и н |
| ко и не треба — политичар.{S} Ни слутио није оно, што се у његовом другу зачело и нагло почело |
| бота.{S} Па још на данашње време.{S} Ко није децу учио, не зна шта је посао.{S} Ту треба стрпље |
| "SRP18880_C12"> <head>XII.</head> <p>Ко није о јесени путовао кроз поље, кроз гору, тај не зна, |
| е кажем да је попечитељ...</p> <p>— Ако није попечитељ, он је душепопечитељ. </p> <p>— За моју |
| парченце од оба колача, и како и онако није вечерао, то је слатко откидао залогај по залогај, |
| је, наставиће отац Арон; ту је, далеко није.{S} Тешко је било чекати, али се ето дочекало.{S} |
| а те твоје сузе ама ни оволико!{S} Нико није пропао, ко је света видео.{S} Ако зашто и наше дет |
| његова прасвојства, која му никад нико није спорио.</p> <p>Већ су се пењали уз брдо.{S} Указа |
| ету, о учитељу, о школи, али само једно није се усудио да превали преко својих усана, није јој |
| /p> <p>— Молим, служите се, док се вино није угрејало.{S} Па, ако вам је по вољи, да нам припов |
| е и подигоше маказе на сто.</p> <p>— То није истина! викну учитељ сасвим одлучно.</p> <p>— Шта |
| ича све што се догодило.</p> <p>— Па то није неваљалство, господине директоре; <pb n="68" /> то |
| оше једни на ниже други на више, просто није могао да заклопи очи од чуда, мислио је о томе и м |
| а Криму.{S} Замера школској власти, што није назначила место Севастопољ:</p> <p>— Кад се иште ш |
| да је ма годину дана децу учио.{S} Зар није и школа држава, а дечица народ, и те какав народ?! |
| е старих горе у селу.{S} Давно се Гргур није никоме јављао.</p> <pb n="129" /> <p>— Идите, идит |
| млађа ни старија од њега.{S} Мали Гргур није никад дотле видео, али му његово срце шапну, да су |
| лаганим корацима у школу.</p> <p>Гргур није ни гледао за њом.{S} Занимао се својим мислима, св |
| можда ће Гргур писати, да види да и нас није раселио поводањ.{S} Ја мислим и чекам, разбирам од |
| вишености, тако...</p> <p>Али Гргур већ није ништа даље видео.{S} Засенуше му очи од изненадне |
| у кућици, којој данас камена ка камену није, живео је професор Сава.{S} Професор је Сава из он |
| ој прлој земљи ?{S} Ништа на овом свету није стално, све пролазно, све неверно...</p> <p>Даница |
| али никад у <pb n="112" /> своме животу није видео толико планина овејано српских.{S} Како су з |
| збиљан: на његову суморну и убрану лицу није се дало опазити, је ли се или се није обрадовао.{S |
| ста се склања да је више позади, да баш није одмах на ударцу сваком погледу господина директора |
| а, скакала и трчала мала Даница.{S} Још није почео сутон отимати мах, а звечка већ огласи време |
| простим, сеоским прстићем.{S} Ма да још није умео много ни мислити ни осећати, ипак му некако ч |
| p> <p>— .. .{S}Безобразан, какав се још није догодио за мога толикогодишњега директоровања.</p> |
| реба </l> <l>За свој род умрети,</l> <l>Није Србин већ је изрод,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> |
| аху и благосиљаху.</p> <pb n="47" /> <p>Није добро директор ни измакао на вратнице, а ђаци прну |
| ти, одмах да одлазиш или ћу....</p> <p>Није ни изустио, а Ружица га оштро погледа, погледа још |
| а и ибрика од најжућег коситера.</p> <p>Није у Здравковића само срце обилићско.{S} Њихова поште |
| а измрчену хартију и хитне је под сто. „Није то хтети, па бити Његуш — <hi><foreign xml:lang="l |
| аводнише, али толико имађаше духа да се ниједан сузни бисерак не појави на лепим, великим трепа |
| им очима, погледа је још једном, и гле! никад није била тако лепа, тако анђелско-нежна, тако уз |
| сто.</p> <p>— Можеш, ако хоћеш; али ја, никад ни до века.{S} Враг ме знао, Гргуре, одавна сам и |
| навијен сат, никад јаче, никад слабије, никад у висину, никад у дубину.{S} Говорио је о летини, |
| епрестано, као навијен сат, никад јаче, никад слабије, никад у висину, никад у дубину.{S} Говор |
| Право је и казао, децо.{S} Ко се лењи, никад неће стећи крова над главом.{S} Трудите се, наста |
| цама, ради непрестано, као навијен сат, никад јаче, никад слабије, никад у висину, никад у дуби |
| ад јаче, никад слабије, никад у висину, никад у дубину.{S} Говорио је о летини, о времену, о по |
| очи за онај велики сахат на дувару.{S} Никад свога века није видео сат, гледао је у шеталицу, |
| икну Илија, пошто се руковаше.</p> <p>— Никад, Илија.</p> <p>Гргур га понуди да седне до њега.< |
| обно слово понајвише пише Гргур, али га никад није говорио.</p> <p>Милан живљаше у једној соби |
| е, вазда би је гледао; чињаше му се, да никад није видео тако лепе и прикладне девојке.{S} Игра |
| у прости, удиљ ради, певај, па му радња никад боље.{S} Али, ево момка.{S} Дела, љубаве ти, раки |
| се, настави Иван скидајући опанака, па никад нећете изгледати из туђинских руку.</p> <p>Деца п |
| је Авала.{S} Учини му се срце веће, крв никад тако топла као у овај мах, сад је, као никад до с |
| ни старија од њега.{S} Мали Гргур није никад дотле видео, али му његово срце шапну, да су то у |
| жавника, али јест, то скромно очекивање никад није налазило одзива у сестриној комори.{S} По ње |
| „весници новога доба“, мишљаше, али се никад не усуди да те мисли пушта и у професорска „сосло |
| аници.{S} Успомена на њу не учини му се никад тако драга, њезин лик му затрепта као лик анђела. |
| S} Све им се чињаше као шарен сан, који никад дотле уживали нису.</p> <p>А Иван?{S} Он ћутом на |
| с друге до Колубаре.{S} Сневао је, али никад у <pb n="112" /> своме животу није видео толико п |
| Данас је данас, све лепо и красно, али никад оно што је било онда.{S} Онда лежи мирно у гробу |
| оно лице, којега се утисак или дуго или никад не заборавља.</p> <p>Коњ је журно кући грабио, ма |
| S} Деца је гледаху и чуђаху се величини никад невиђене грађевине.</p> <p>На један сахат пред за |
| . једва промуца; је ли дете моје, да ти никад нећеш оставити свога...</p> <p>Али брат Иван већ |
| ако те старији буду световали.{S} Немој никад да се лењиш ; што можеш вечерас, не одлажи за сут |
| у ја, а жели да се истресе из рита, том никад нису на одмет ортаци.</p> <p>Ту Гргур зевну.</p> |
| тако топла као у овај мах, сад је, као никад до сад, пожелео, погодите шта?{S} Ни кнеза, ни во |
| слике појављују у успоменама, које, као никад до сада, оживише у њему.{S} Учини му се као да ви |
| лаживао одмерен смех, али плач — готово никад.{S} Кад је мислио, да ће бити доста, рећи ће сасв |
| а, пружи руку, прашта, мири се и готово никад није приступио вечерњој молитви, а да се није нар |
| ад свога века није окусио.{S} Зашто, то никад није докучио ни један од његових биографа, по кој |
| 7" /> то су његова прасвојства, која му никад нико није спорио.</p> <p>Већ су се пењали уз брдо |
| васпитатеља младежи беше та: шљивовицу никад свога века није окусио.{S} Зашто, то никад није д |
| реми и донесе кафу.</p> <p>Поп Арон још никад дотле није био у „Сербији“.{S} Пред разлазак угов |
| тали живот око њега, да је све то јава, никаква варљива опсена, него исто тако истински живот к |
| >— Та дај се доказати.</p> <p>— Нема ту никаква доказивања.{S} Но, лепа ствар, још ће ме учити |
| д јутра до мрака, не ишчупа после коров никаквим, па ни оним највећим енглеским машинама.</p> < |
| и имате своје послове, а ја ваљда немам никаквих својих послова.{S} Кад морам седети ја, морате |
| Нећу да чујем.</p> <p>— Ама...</p> <p>— Никакво: ама !</p> <p>— Ал’ кад цео свет пише...</p> <p |
| на злоупотребленија, и пошто тај обичај никаквом добру не води, то се ношење Вертепа у будуће с |
| ок Илија само одахну.</p> <p>— Ја ником никакву службу не бих дао, ником, ни мом рођеном оцу, д |
| !{S} Ето се навршује две године, а тебе никако у село, да видиш, да се на њега није срушио брег |
| ти се свиди?..</p> <p>— Не свиди ми се никако, рећи ће Гргур, после дугог и дугог размишљања.< |
| гог размишљања.</p> <p>— Не свиди ти се никако?.. и не може ти се свидети, поче Милан мало подс |
| не би била старија.{S} Мени само једно никако не иде у главу: не знам само шта смета да <hi>аз |
| а II. „Све што дали, оно и узели“, виче Никанор, а народ у један глас: „Хоћемо патријарха, хоће |
| ари, нека нам и буде!“ Поче протосинђел Никанор: „Отеше нам <pb n="108" /> деспоте, узеше патри |
| е него ја и ти.{S} Нека и из наших кућа никну господа, да и наши мало дрмну вилајетом.{S} Хе, х |
| аквих писама у судници, али, за пакост, нико ником ни словца, па ни ти нама, наш драги Гргуре.{ |
| жешће него обично; свет се збио у села; нико живи не слажаше амо цркви и школи; у сеоској механ |
| ада, а те твоје сузе ама ни оволико!{S} Нико није пропао, ко је света видео.{S} Ако зашто и наш |
| у.{S} Пушке опет припуцаше у дворишту — нико и не гледа у Даницу и Гргура, који, пуни чуда, бле |
| ико ни једне. „Ђенерала барона Јовића?“ Нико ни једне. „Ђенерала Тодоровића?{S}" Само што рамен |
| ечитељ. </p> <p>— За моју душу не треба нико да се пече, говори мало јаче учитељ Макса.</p> <p> |
| ак почисти и притвори, више је до сутра нико не отвара.{S} Премишљају ђаци, шта то може бити, к |
| то су његова прасвојства, која му никад нико није спорио.</p> <p>Већ су се пењали уз брдо.{S} У |
| <p>— А шта ли се то збило?{S} Нама није нико ништа јавио.</p> <p>— Знам ја, знам, кричаше дирек |
| већа не трепће, напољу <pb n="92" /> се нико не чује, сви су за столом при вечери, а Гргур чита |
| им вратима, па и накашљао се, али му се нико изнутра није одазвао.{S} Ватра је на огњишту горел |
| нања напабирчио.{S} И сад ме се не тиче нико, ни Књаз, ни патријарх: док ви расправљате велике |
| атријарх.{S} Само што се згледасмо, али нико ни једне. „Ђенерала барона Јовића?“ Нико ни једне. |
| попе!{S} Бога ми се не бојим ни Књаза, никога, баш никога, па ако ћеш баш ни самог директора.. |
| е на огњишту горела, али у кухињи нигде никога.{S} Тек кад се и по трећи пут чула мало јача луп |
| аше амо цркви и школи; у сеоској механи никога осим викача и кмета, а често ни кмета, него само |
| ете се два три пут, па онда, не видевши никога осим којега пупавца или плашљивца зелембаћа, пок |
| ео ону што успија?</p> <p>— Нисам видео никога што успија.</p> <p>— Што је углачала косу као ут |
| га ми се не бојим ни Књаза, никога, баш никога, па ако ћеш баш ни самог директора... шта ми мож |
| о га није плашио.</p> <p>— Па не биј ти никоговића! викну Иван љутито.</p> <p>— Али смо ми, баб |
| штаку, Боже ме прости, као да је Свети Никола сишао са иконостаса.</p> <p>— Па онда карловачко |
| ци тамо у Максиној соби; а стари учитељ Никола, који је свима „попечитељима“ и „совјетницима“ б |
| се икони свог домаћег патрона, Светога Николе, очитао <title>„Оче наш.“</title></p> <p>Беше по |
| им новинама печата се прокламација цара Николе и слово Инокентија, архиепископа херсомског, кој |
| слио поп, обадвојица су на чисто!{S} На Никољдан излазе с јутрења, па се уставише у црквеном тр |
| p>— Ја ником никакву службу не бих дао, ником, ни мом рођеном оцу, док не поднесе уверење да је |
| кса, док Илија само одахну.</p> <p>— Ја ником никакву службу не бих дао, ником, ни мом рођеном |
| есе једрим и освојљивим говором, да све ником поникне, ћути, блене, подаје се.{S} Његова послед |
| о трену оком и мрдну обрвама.{S} На тај ником непримећени, али његовим ученицима тако разговетн |
| писама у судници, али, за пакост, нико ником ни словца, па ни ти нама, наш драги Гргуре.{S} Ја |
| рих горе у селу.{S} Давно се Гргур није никоме јављао.</p> <pb n="129" /> <p>— Идите, идите, др |
| Стоји као и ово Каспијско Језеро, које никуд не отиче.{S} Чујете ли — Русија је силна!{S} Сви |
| {S} Кад сам, после једног сата, отишао, нисам могао ни до врата, народ прекрилио и саму порту.{ |
| и руком о сто.</p> <p>— Шта лупаш тако, нисам ја твој ђак.{S} Ако ти нисам по вољи, одох у конт |
| рипазиш на галатни језик!</p> <p>— Охо, нисам знао, да је већ то тако далеко.{S} Дакле си се ве |
| вала, хвала, Илија, чувај, не труди се; нисам оскудан, свега је дао Бог.</p> <p>— Добро, добро, |
| уда ме није било, куд се <pb n="119" /> нисам повијао ово од уторника.{S} Пути несигурни, мораш |
| слутите, али, шта ћу, кад осећам ја.{S} Нисам ја из редова задњих, знаде Максо врло добро шта о |
| S} Јеси ли још и сада онако плашљив?{S} Нисам мислила написати плашљив, него: осетљив.{S} Што с |
| аш си покаткад гори од детета.</p> <p>— Нисам гори од тебе, обрецну се Макса.</p> <p>— Учитељу! |
| ти ниси видео ону што успија?</p> <p>— Нисам видео никога што успија.</p> <p>— Што је углачала |
| драв.{S} Ниси се пео до школе?</p> <p>— Нисам, чича-Степане; грабим кући, док је видела.</p> <p |
| пи карте са стола. „Тако луде, глупе, а нисам их још од јуче ни прстом дотакла!{S}" Ту их поче |
| га што скупље и што с већом даром.{S} А нисам баш ни празан, не мислим овде, него овде (и ту зв |
| , сељак!</p> <p>— А кад сам ја казао да нисам сељак?</p> <p>Но Гргур још ни изговорио, а Ружица |
| е писмо прво, а можда и последње.{S} Ја нисам крива, што нисам остала, што нисам више оно „торо |
| иди Београд, поче Сава.</p> <p>— Одавна нисам доле слазио, прихвати свештеник Арон:{S} Барања д |
| их Иван, кад приђоше руци.</p> <p>— Шта нисам, јадна, мислила, прихвати брижна Петрија.</p> <p> |
| бољем тренутку.{S} Али шта му знам, кад нисам боља, кад не умем да будем боља.{S} Кад би се то |
| шњих киша да нас Бог сачува, две недеље нисам се макла испод школског крова, наплела сам, натка |
| треба да се — роди.{S} Видите ја, ја се нисам држао точно наставленија.{S} Кад не иде овако, а |
| кидале, а руке ми биле још немоћне, те нисам довољно снажно била брдилима.{S} Сад је, дабогме, |
| о, у име Божје, отпочнем.</p> <p>„Да ти нисам већ постала досадна?{S} Можда сам ти данас и суви |
| упаш тако, нисам ја твој ђак.{S} Ако ти нисам по вољи, одох у контумац, па збогом!</p> <p>— Та |
| >— Е кад си баш навалио, онда, онда ево нисам ни ја с раскида.{S} Ја сам додуше посирома ; код |
| на, па настави даље:</p> <p>— Ни осетио нисам, драги мајстор-Јоване, како служба прође.{S} Удар |
| ти.</p> <p>— Зар си ти то казао, зар то нисам казао ја? запита поп.</p> <p>— Не, ја сам казао, |
| ожда и последње.{S} Ја нисам крива, што нисам остала, што нисам више оно „торокљиво чегртало“, |
| } Ја нисам крива, што нисам остала, што нисам више оно „торокљиво чегртало“, које те је толико |
| говори мало озбиљније, ја још до данас нисам волео ни једну девојку.</p> <p>— Само лакше, брај |
| ците, шта <pb n="65" /> ћу?{S} У кафану нисам ни момком ишао...{S} Изволите ево овде на моје ме |
| ога другара, као што си ти.</p> <p>„Још нисам имала прилике да ти се похвалим.{S} Мати ми је на |
| си нам се опет повратио жив и здрав.{S} Ниси се пео до школе?</p> <p>— Нисам, чича-Степане; гра |
| е, данас људски показао.</p> <p>— Да се ниси уплашио, чедо моје? пита брижна мати.</p> <p>— Па |
| /p> <p>— Можда и лажем.</p> <p>— Зар ти ниси видео ону што успија?</p> <p>— Нисам видео никога |
| ах, одмах, учитељу.{S} Их, како ни мало ниси радознао, ето, то ја већ не бих могао.{S} Отвори д |
| вану мутно јесење јутро; облаци тешки и ниски притисли целу околину, таман да се кишом заплачу. |
| Указа се нешто мало чистине, покривене ниском травицом, овде онде, осамљено неколико упавићени |
| , начелник — уја! — „пензионер" с црном ниском капом, дугачким капутом, ципелама без обсеца и н |
| помаже доказ, не помажу молбе. „Зар ми нисмо српски народ. зар не смемо ни живети као српски н |
| о на чисто.</p> <p>— Па води их.{S} Ако нисмо ми.{S} Бог ће с њима бити! једва промуца Петрија |
| лели?{S} Али шта му знам, кад се одавно нисмо видели, а желела бих да ти кажем све.{S} Знам да |
| од Милана.{S} Али немојте се погордити, нисте у томе сами самцити, тог је истог мњенија и ваш з |
| ети могло; само ми је жао, што сви отуд нисте овамо на моје ритопечко.{S} Али, Боже здравља .{S |
| атима.{S} Све ћете то имати, ако то већ нисте читали у <title>Вјестнику</title>.</p> <p>— А пат |
| бити јунак, али није свашта за свакога, нису сви за све рођени.{S} Ти, ти си... ја, знаш ме, ув |
| } А шта ли ће да учи?</p> <p>— Не знам, нису ме питали.</p> <p>-— Реци, љубаве ти, нек се учи а |
| би се ипак и сама у децу загледала.{S} Нису прве буклије ни испражњене, а учитељ Макса развеза |
| ке Анђелије, па Стевана Штиљановића.{S} Нису то манастирчићи као наша Радовашница, као Каона и |
| а жели да се истресе из рита, том никад нису на одмет ортаци.</p> <p>Ту Гргур зевну.</p> <p>— З |
| н пут један јест један", па све док год нису прешли целе таблице множења и дељења.{S} Затим се |
| „Све ствари које је Бог створио, а људи нису предругојачили, зову се природне ствари“.{S} А кад |
| утопије!</p> <p>— А зар ти твоји савези нису сањарије?</p> <p>— Јок, чист и јасан план, само на |
| као шарен сан, који никад дотле уживали нису.</p> <p>А Иван?{S} Он ћутом напред корачаше.{S} Ли |
| говорио би Макса, али фамулус и чобани нису певали, па зато су крадом, у свакој имућној кући, |
| та би само на то рекао: „ни дрва у гори нису једнака; роди се то тако погдекоје, којем се не да |
| о не могу да разумем, јер ме у младости нису у школи упутили како треба.{S} Зато учите сад док |
| уција.{S} Чуј ме!{S} Журимо се, док нас нису позвали...{S} Дакле државе ће бити четири:{S} Пољс |
| > <p>— Над Стратимировићем нит је било, нит ће бити митрополита! удара гласом, већ мало љутит, |
| Београду.</p> <p>— Над Стратимировићем нит је било, нит ће бити митрополита! удара гласом, већ |
| S} Не бих се застидео ни од веће школе, нити би и она са мене била постидна.{S} Али ја сам сасв |
| оје ученике.</p> <p>— Нити смо слушали, нити читали, одговорише оба младића.</p> <p>— Али смо в |
| е професор Сава своје ученике.</p> <p>— Нити смо слушали, нити читали, одговорише оба младића.< |
| е опет очи замаглиле, душа узмутила, па нити је шта чуо ни видео.{S} Тако је прошао гору, па се |
| кези се.</p> <p>Те вечери ни једно више нити сркну нити кусну.{S} Само су деца у спаваћој соби |
| ига и добрих другова.{S} Ја овде у селу нити сам пристала у сељанке ни у варошанке, а књига так |
| > <p>Те вечери ни једно више нити сркну нити кусну.{S} Само су деца у спаваћој соби џакала, а м |
| рекосте? — без будућности?{S} Сам уља и нитков!{S} Пи!{S} Пљуните и ви са мном на тако гадну ла |
| поглед.</p> <p>— Казао сам да су Швабе ниткови.</p> <p>— То зна и Бог и људи.</p> <p>— Казао с |
| моја млада господо.{S} Рекох ли вам ја, ниче семе, које је посејао велики Доситије.{S} Ходите.{ |
| Уморни прућише се по трави Милан легао ничице, годи му мека и свежа травица, одупро се лактови |
| .{S} Из малих, бледих, магловитих мисли ничу сјајне и велике.{S} Поступно расте тело, поступно |
| Нашто чудити се, ништа ту нема с неба, ништа „прејестествено".{S} Комитет, тајни комитет.{S} Р |
| зна, можда ће се и из вас... зли ништа, ништа ; ни сам не знам шта вам хтедох рећи.{S} Читајмо |
| влажене трепавице.</p> <p>— Ти, Гргуре, ништа не мариш што ја овако горко плачем?</p> <p>— Па, |
| ре, одабране главе.{S} Нашто чудити се, ништа ту нема с неба, ништа „прејестествено".{S} Комите |
| да нема у „христијанству“ ништа лепше, ништа велелепније од Саборне Цркве у Београду.</p> <p>— |
| и све у истом разреду.{S} Ништа не учи, ништа и не зна.{S} Он је сиромаха Симу заплашио директо |
| о синора; ако нам обрана прође на лијо, ништа неће ваљати.</p> <p>Викач оде у село, а слуга се |
| ска лирика.{S} Ту нема ништа германско, ништа западно.{S} Велики славјански појета!{S} Ходите б |
| и, наша два млада Србина ништа не чују, ништа не виде.{S} Узалуд се надао за њима и неки њихов |
| ца, ја ти смем рећи, па ево ти и кажем: ништа ти лепо не стоји, кад нас се тако дуго не сећаш.{ |
| ара лисица...{S} Велим ти, чувај се!{S} Ништа ти не рекох за Милана.{S} Растурен комитет... и о |
| цу с једном готово пребијеном ногом.{S} Ништа се не треба чудити, кад кажем „с готово пребијено |
| ећу годину седи све у истом разреду.{S} Ништа не учи, ништа и не зна.{S} Он је сиромаха Симу за |
| а се не загуби на овој прлој земљи ?{S} Ништа на овом свету није стално, све пролазно, све неве |
| ави :</p> <p>— Било би то што и данас — ништа!{S} Честити би били честити, а уље — уље!{S} Бој |
| ђаци...{S} Ко ништа не зна...</p> <p>— Ништа и не вреди, дода Даница.</p> <p>— Стоји у буквару |
| Ја мислим, да не мислим ништа.</p> <p>— Ништа?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Баш ништа?</p> <p>— Баш |
| а чудно изненади овако питање.</p> <p>— Ништа се не чуди, Гргуре; ја сам отац, ја морам да знам |
| о толико у тим твојим књигама?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па кад је ништа, што је држиш пред собо |
| мислим ништа.</p> <p>— Ништа?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Баш ништа?</p> <p>— Баш ништа не; не ми |
| а чега се не би смео одрицати?</p> <p>— Ништа, Данице, осим оних старих у селу.</p> <p>— А осим |
| , а поп мисли да нема у „христијанству“ ништа лепше, ништа велелепније од Саборне Цркве у Беогр |
| свим нема, што, осим певања, није имала ништа да изговори.{S} То је и учитељ Макса тек сад опаз |
| ни своје чисте душе веровала је да нема ништа у себи, што не би било њему посвећено, осећала је |
| ка епика, славјанска лирика.{S} Ту нема ништа германско, ништа западно.{S} Велики славјански по |
| аџије и кокичари, наша два млада Србина ништа не чују, ништа не виде.{S} Узалуд се надао за њим |
| руго витез на коњу, а друго сеиз.{S} Та ништа лепше од јунаштва, од мача...</p> <p>— У корицама |
| збиљније.</p> <pb n="8" /> <p>— Нула је ништа, она значи стотину и хиљаду.{S} Кад их је много, |
| ама?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па кад је ништа, што је држиш пред собом!</p> <p>— Забављам се.</ |
| , дабогме ветар.{S} Живот, Грго, и није ништа него вихорови, а ми слама коју они разносе.</p> < |
| ости, тако...</p> <p>Али Гргур већ није ништа даље видео.{S} Засенуше му очи од изненадне муње. |
| ше Илија.{S} И једном и другоме нема се ништа примећавати, ни што се тиче правописанија, ни кас |
| > <p>— Заљубио или не заљубио, то те се ништа не тиче.</p> <p>— А можда ме се и тиче.</p> <p>— |
| , и киша и снег, и опет гмижу напред, и ништа <pb n="56" /> нема што ће их уставити.{S} Видите |
| ; <pb n="68" /> то је прост несташлук и ништа више, приметим му ја.</p> <p>— У вашој глави, ал’ |
| {S} Ко зна, можда ће се и из вас... зли ништа, ништа ; ни сам не знам шта вам хтедох рећи.{S} Ч |
| ознато, одговори Даница.{S} Али не чини ништа, мени је жао малене деце, па бар бих њих поштедил |
| <p>— Ти знаш; а ја ти опет кажем да ти ништа не знаш.</p> <p>Кад су прешли половину пута, ћуте |
| , загледавши се у мапу Европе, на којој ништа није могао прочитати, ћутао је и мислио.{S} Смешн |
| ...</p> <p>— Нећу ништа да чујем, немам ништа да чујем!</p> <p>— Та дај се доказати.</p> <p>— Н |
| отуже.{S} Ја бегам из собе да не слушам ништа против тебе, заклех се да ти пишем, и ево испуњав |
| ужица.</p> <p>— Ја мислим, да не мислим ништа.</p> <p>— Ништа?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Баш ниш |
| оно њезина коса ?</p> <p>— Ја не мислим ништа.</p> <p>— Да шта ти мислиш, Гргуре? осече се Ружи |
| {S} Пристајеш ли, Милане ?</p> <p>Милан ништа не одговори.{S} Даници не би по вољи, желела је д |
| Попина су деца само добри ђаци...{S} Ко ништа не зна...</p> <p>— Ништа и не вреди, дода Даница. |
| и и мисли, прислушне код врата, па како ништа не чује, оде опет к прозору и још једном разгледа |
| А шта ли се то збило?{S} Нама није нико ништа јавио.</p> <p>— Знам ја, знам, кричаше директор, |
| и цела Патријаршија.</p> <p>На то Максо ништа не рече, само испи чашу, не куцнувши се по свом о |
| а велиш на то?</p> <p>Али Петрија на то ништа не рече, јер већ беше ушла у собу.{S} После кратк |
| и могао завод и изгорети; вас се све то ништа не тиче; ви се разбегнете куд који, а мени се све |
| умем да знам; ја, брате, нећу и не могу ништа да разумем.{S} Све је добро, све је лепо, али, ет |
| — Ал’ чујеш ме, Јелена...</p> <p>— Нећу ништа да чујем, немам ништа да чујем!</p> <p>— Та дај с |
| p>— Ништа?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Баш ништа?</p> <p>— Баш ништа не; не мислим, али нешто ипак |
| Ништа.</p> <p>— Баш ништа?</p> <p>— Баш ништа не; не мислим, али нешто ипак премишљам.</p> <p>— |
| довољно!</p> <p>— Одрицати се; зар баш ништа нема чега се не би смео одрицати?</p> <p>— Ништа, |
| оји је о томе само мало слушао, али још ништа није учио.</p> <p>— У јаслама, понови учитељ задо |
| застиде.</p> <pb n="24" /> <p>— Но, но, но.{S} Не бој се, чедо, није, не бој; попа пита само... |
| се застиде.</p> <pb n="24" /> <p>— Но, но, но.{S} Не бој се, чедо, није, не бој; попа пита сам |
| х земаља што су данас под Турском...{S} Но, како ти се свиди моја политика, брајане мој?{S} Рец |
| /p> <p>— Нема ту никаква доказивања.{S} Но, лепа ствар, још ће ме учити ове Сервијанкуше!</p> < |
| аповести не хтеде маџарски говорити.{S} Но, како вам се то допада ?</p> <p>— Богме ми се, мој д |
| ргур се застиде.</p> <pb n="24" /> <p>— Но, но, но.{S} Не бој се, чедо, није, не бој; попа пита |
| ишим гласом :</p> <p>— Гргуре!</p> <p>— Но?</p> <p>— Чини ми се да сам увек био паметан.</p> <p |
| лан скочише са својих седишта.</p> <p>— Но, како вам се свиде моје нове ципеле?{S} Гледните сам |
| стова беше жутом бојом обојен.</p> <p>— Но, ђаче, рече давши књигу Гргуру и показавши му наслов |
| ама се и нехотице наметне друго осећање но оно с којим сте ушли у те уске и криве улице.{S} Чин |
| , мој добри Грго, верујем, верујем више но самоме себи.</p> <p>Ту Илија руком к ћемеру, али је |
| еву појасу?{S} Брат Иванов син.{S} Који но беше наш нови капетан? — То је син Иванов и Петријин |
| ет, опет... често сте ми у очи зуцнули (но ту учитељ Макса мало заћута и једва изговори реч):{S |
| де под сигуран кров, док, док...</p> <p>Но Гргур још у себи и не обележи докле, а врата од њего |
| ди.{S} Памтиш ли још Марсељезу ?</p> <p>Но Милан још ни почео да оджвижди овај чувени марш, а м |
| кад сам ја казао да нисам сељак?</p> <p>Но Гргур још ни изговорио, а Ружица бризну у плач, рида |
| ј јесени — не иде!{S} Покуша да састави нов косовски марш — и то не иде.{S} Можда ће љубавна пе |
| умице.{S} С једног облог виса забели се нова црква с високом белом звонаром.{S} Деца је гледаху |
| то мали Гргур дуго не могаше да размрси нова укрштена осећања, која навалише на његову топлу, р |
| уром.{S} Млад голобрад дечко, а на њему нова пешачка униформа — регрут.</p> <p>— Прошле недеље |
| ти долазити.{S} Учитељка не даде маломе новаку да сам ноћи у ђачкој спаваћој соби; још је дете |
| власти, богаству, свему...{S} Положај, новац...{S} Да, без шале, јеси ли се обратио попечитељс |
| услужицу наплаћивали, речју: текли леп новац још из скамије.{S} Па ипак кроз све те питомце пр |
| оне старије редом преслишава.{S} Малени новаци седе само и слушају положивши малене ручице на г |
| омилити само оно, што је обичај његове нове отаџбине.{S} Шта не би сеја брату учинила?{S} Па о |
| ете на око, а ви опазите и да има многе нове боре и да су оне пређашње и много тамније и много |
| е опази све те покрете и поздраве своје нове пријатељице, али, кад је већ био под губером, зама |
| вечери позову га у собу.{S} Изује своје нове опанчиће у кући, па бојажљиво уђе унутра.{S} Учите |
| фесове, па удубивши се у себе, у своје нове идеале, није ни знао, кад је прошао кроз дугачки и |
| та.</p> <p>— Но, како вам се свиде моје нове ципеле?{S} Гледните само, кад избацим ево овако но |
| нејачких: међу њима Гргур и Даница.{S} Нови ђаци, а особито Гргур, сеђеху <pb n="10" /> мирно |
| дакле за стари?</p> <p>— Не, сасвим за нови метод.</p> <p>Илија као поливен.{S} Ћута, ћута, па |
| купише се ђаци из свију села, и стари и нови.{S} Једва их је учитељ Макса сместио у скамије: на |
| p>— Онда нас, као што рекох, благослови нови патријарх, па уђе у народ.{S} Пролазећи горе доле |
| <p>— Имате право, госпођице; стари или нови метод — све зависи од наставника.</p> <p>Ту је Или |
| ах да се прибира, помисли одмах на свој нови положај, на издашност лаковерних сељака, с једне с |
| о гледаше и гледаше, па онда скиде свој нови фесић и прекрсти се.</p> <p>— Па ти се већ знаш пр |
| у тамо орден приденути.{S} Таман ће наш нови Кара-Мартин заурлати: ма! а директор широм врата о |
| S} Брат Иванов син.{S} Који но беше наш нови капетан? — То је син Иванов и Петријин.{S} Хе, хе, |
| долапу књиге његове струке, латински и новији немачки класици, међу којима је Клопшток са свој |
| ечју: да се саображава новим приликама, новим потребама.{S} А овде Сава, националиста, жељаше с |
| да обнови укус, речју: да се саображава новим приликама, новим потребама.{S} А овде Сава, нацио |
| јасе, да јој дете не буде постидио пред новим својим друговима.{S} Око ње остале жене из целе р |
| књигу, више размишљање о оним тамним и новим питањима, која се од више времена у њему пале и г |
| душа његова богатила се, једрала је тим новим утисцима.</p> <p>Сутрадан, на крају литургије, пр |
| старим навикама, да стара знања попуни новима, да обнови укус, речју: да се саображава новим п |
| одлучно.</p> <p>— Шта није истина, ево новина...</p> <p>— Новине лажу!</p> <p>— Ама на што да |
| во обадва последња броја <title>Српских Новина</title>.{S} Дакле ја, учитељу, имам право.</p> < |
| ан развио најновији број <title>Српских Новина</title> и свечаним гласом чита прву прокламацију |
| литичара, све изреке и фразе из дневних новина умео је прибрати, брзо утубити и применити тако |
| олнице уђе толико таме у собу, да се на новинама слова једва распознаваху.{S} Како ово засењава |
| олико пута леђа обртала.{S} У званичним новинама печата се прокламација цара Николе и слово Ино |
| рво без рода.</p> <p>— Е да црквењака с новинама? упашће учитељ попу у реч.</p> <p>— Добро те м |
| шта израдисмо у Сиону?{S} Читали сте у новинама...</p> <p>— Новине, као новине, прихвати профе |
| у?{S} Читали сте у новинама...</p> <p>— Новине, као новине, прихвати професор Сава; а ми желимо |
| Шта није истина, ево новина...</p> <p>— Новине лажу!</p> <p>— Ама на што да лажу?</p> <p>— Ја к |
| елна".{S} Долазе му и сад <title>Српске Новине</title>, али, док Даница не стигне да му их проч |
| е испуњен сламом.{S} Пред собом имађаше новине <title>Вјестник</title> и дигнувши их рукама изн |
| сте у новинама...</p> <p>— Новине, као новине, прихвати професор Сава; а ми желимо да чујемо о |
| плела сам, наткала сам се.{S} Читам оцу новине, са свих страна туже се на Мораву, на поплаву.{S |
| довлачи и сасипа овогодишњи кукуруз.{S} Ново се вино у велике пије, а евенке од грожђа одавно в |
| ретноме и много обрадованоме, припасаше ново „одличије". <pb n="41" /> Попу се наводниле очи, и |
| сти стари, материни.{S} Отац ми је узео ново вито, па да можеш видети само, како, каткад по чит |
| м светлошћу, свеж ваздух рези као добро ново вино, ветра ни са једне стране, па чисто ти заигра |
| причешћу добио.{S} Осећао је опет нешто ново и велико у својој души, нешто, чему не знађаше пох |
| нских врата, Даница позове унутра свога новог друга.{S} Беше тек почетак јесени.{S} Поред стаза |
| е и пало у воду, и сад се прелази преко новог малог моста, мало повише.{S} Али ја још прелазим |
| им звонцетом.{S} Преброђујући поток код новога моста, чешће је погледао на школско брдашце, пре |
| потргоше пиштоље и пуцњавом поздравише новога војводу.{S} У тај исти мах ударише сва звона на |
| рномањаст шишкав човек, Јован Светић из Новога Сада, а после њега протосинђел Каћански.{S} Не о |
| д је помишљао у себи: да су то „весници новога доба“, мишљаше, али се никад не усуди да те мисл |
| хладна и мирне природе, да посматра очи новога другара и из њих се најпре увери, је ли он радоз |
| Макса и Даница испрате их до потока, до новога моста.{S} Кад су се растали и измакли малу дуж, |
| , а за остале, Боже здравља, дуго је до новога <pb n="36" /> лета.{S} Али као таоце мораде оста |
| м.{S} Занимао се својим мислима, својом новом душевном тековином.{S} Отишао је у школу, сео сам |
| узе маказе и усекну је.{S} Пламен сину новом јачом светлошћу, он опет заузе своје обично место |
| е роди!</p> <p>— Ваистину! повикаше сви новоме госту, па га посадише горе до попа.</p> <p>— Још |
| клопачкога, па час наздравља кнезу, час новоме патријарху, час Јелачићу.{S} Мисли и премишља о |
| ћ, кнез Милош у Загребу, кнез Михаило у Новоме Саду.{S} Шта се знало, припало се опет Русији, к |
| на зашто, мало занимају и најнеобичније новости.{S} Често изађе пред школу, спреман да се прође |
| а па целоме столу гласно и свечано чита нову вест : „Учитељу !{S} Извештавам те, да је баш сад |
| агао, кад је ваљало набавити књиге, или нову одежду, или позлаћени крст, или путир, или дискос, |
| од прошле јесени уди. вене, губи се, на ногама је, ради, шмрца по кући, али од ово неколико нед |
| <p>Петрија је свагда пре Ивана била на ногама.{S} Чим ослави јутро, Иван се дигне у потес или |
| плинатор — изненађен једва се држаше на ногама, поднеше му столицу, узе руку Гргурову, нешто би |
| а зора засветлела, а сви већ бејаху на ногама.{S} Дођоше и комшије и родови.{S} Ижљубише Гргур |
| це кад ходиш а смрзнути снег шкрипи под ногама.</p> <p>Многе се куће светле и на баџе им узлеће |
| и за трбухе хватају.{S} Што попа тресе ногама и брише сузе од голема смеха, али што се и учите |
| них столова и столица с правим и кривим ногама, с лаком и без лака.</p> <p>— Помози Бог, мајсто |
| ио па се крсти, а руке му дршћу; стоји, ноге му клецају.{S} Пошао би икони, тамо где кандиоца г |
| ија Милетић, па сам крио, крио као гуја ноге.{S} Али сам се и находао ноћу, па све испод њезина |
| , погледаше према вратницама и обадвома ноге обамреше.{S} Иван виче: „Трчи, Петрија", а она: „Н |
| да! настави чичица и поче се дизати на ноге. (Лулу је брже боље стрпао у јанџик.) Знаш старост |
| /p> <p>— Ружице! викну Гргур и скочи на ноге.</p> <p>— Лукав, неотесан!</p> <p>Гргур се умири и |
| > <p>Други припевају:</p> <quote> <l>На ноге, Срби браћо, слобода зове!</l> </quote> <p>Гргур г |
| а изневерили зуби, али што су га издале ноге, једва пренесе водицу по нурији.{S} У млађе доба, |
| асте обрве, пребаци ноге, збаци с горње ноге папучу, и — чита.{S} Сат тиктаче, мачка под столом |
| да су Гргурови другови, скратише му се ноге, па само што викну:{S} Петрија!{S} Запиткивања, и |
| хајдете, децо, мало у трем, протеглите ноге.</p> <p>Изађоше деца, изађе и мали Гргур.</p> <p>П |
| ше оздо низ ливаду, Петрији се скратише ноге од радости, па се наже на Ивана.{S} А Ивану некако |
| честише се сви.{S} Чисто му се скратише ноге, кад их учитељ упути да редом, један по један, при |
| за ивице од прслука под пазухом, опружи ноге тамо даље под сто, повуче два три дима из разгорел |
| ше велике некако вунасте обрве, пребаци ноге, збаци с горње ноге папучу, и — чита.{S} Сат тикта |
| боји да се мрдне на столици.{S} Већ му ноге мало поутрнуле, пребацио би једну преко друге, али |
| стављенога, па онда у Ирода.{S} А Ирод, ногом о земљу и гласно повика:</p> <p>— Да знате и ви, |
| и Милан на зеленој столици, одупро се - ногом о креветну ножицу, па се обрће на једној од задњи |
| подрвене, па тресну ногом о патос, и ја ногом о патос, па нагни на врата, у помрчину.{S} Та ниј |
| знаш већ његово ухо — поцрвени, тресне ногом о тле, а ја сирота и не чекам да ми викне: напоље |
| а стигоше, повешаше.{S} Шта је с твојом ногом?</p> <p>— Још који дан...</p> <p>— Још који дан?{ |
| ур и тресну оном столицом са пребијеном ногом.</p> <p>— Што лупаш ? викну богме и мало увређена |
| лену столицу с једном готово пребијеном ногом.{S} Ништа се не треба чудити, кад кажем „с готово |
| чудити, кад кажем „с готово пребијеном ногом“.{S} У ђачким собама, обично је сваки део намешта |
| /p> <p>Ту Гргур нехотице мрдну болесном ногом; од бола му се лице намршти.{S} По маломе ћутању |
| добро, знам...{S} Ха! (И лупнув снажно ногом о земљу кликну весело:) Гргуре, сине, јеси ли ти? |
| .. ух (ту професор плану, скочи, тресну ногом тако силно о тле, да су прозори зазврјали, тресла |
| богме и ја дурити; подрвене, па тресну ногом о патос, и ја ногом о патос, па нагни на врата, у |
| ка обесише!</p> <p>Мајстор Јован тресну ногом о тле, а професор Сава удари скупљеним прстима о |
| S} Гледните само, кад избацим ево овако ногу, па запнем палцем о прслук, зар вам не изгледам ка |
| вој другој борби доби Гргур лаку рану у ногу.{S} Однеше га у болницу код великога логора, у сел |
| а у варошкој кући, пружио увезану десну ногу по дрвеној постељи, на којој је разастрта овогодиш |
| и.{S} Намести му на кревету ниже својих ногу, и по вечери позову га у собу.{S} Изује своје нове |
| јанџик.) Знаш старост, слабост; ни оних ногу, ни оних очију.{S} Притерајде, сељаче, коња поближ |
| се обрће на једној од задњих столичних ногу.{S} Према њему, код прозора, стао Гргур и пажљиво |
| од тога како се узме...{S} И најоштрији нож није опасан, док је у мудрим рукама, а најтупље ору |
| роју.{S} А сваком о пасу висаше источни нож у шареним цагријама, а многима, кад бисте опипали п |
| S} Још и данас има у њих кићена оружја, ножева и сабаља кованих у Дамаску и Ужицу, и синија бак |
| је, па по читаве сахате гледа како кали ножеве и кити корице, или би отишао казасу, који онде п |
| д бела, истина мало простија порцулана, ножеви и виљушке од челика, кашике од жута паквона; све |
| ија!{S} А Илија положи!{S} Потегну Хасо ножину, једва му је истргох...{S} Ето ти још некаква Ту |
| д, насекоше самих ребара, па плећку, па ножице, па мало богме и кртинице — има ко и њу милује.{ |
| а га с пуно радости, згрчи већма уморне ножице под јорганом, климну мало главицом, већма притиш |
| мена, на ком се готово врћаше на једној ножици.</p> <p>Гргур пође кораком лаганим, неодлучним, |
| ј столици, одупро се - ногом о креветну ножицу, па се обрће на једној од задњих столичних ногу. |
| грабио, махао вратом, рзао раствореним ноздрвама, и да га Гргур не устављаше кајасима, би одав |
| ст и намрштио се, кад би се на увезаној нози појавили много јачи болови.{S} Напољу је од јутрос |
| господо моја, разумите ме, не дам се за нос вући!</p> <p>Тако је зипарао, а ми му хладно рекосм |
| опечитељству.{S} Не дам се ја од вас за нос вући, господо моја, разумите ме, не дам се за нос в |
| аксо ти узе своје наочари, па с њима на нос.</p> <p>— Дакле, децо, на посао.{S} Ходите ближе.{S |
| {S} Доста сам се мучио.{S} Да паднем на нос, ни Вељко, ни Доситије; ћата, секретар, начелник — |
| хомољских јазбина.{S} А кад рикне кроз нос: ма! цела школа узавре, граја, урнебес.{S} Као и ме |
| а он из све незграпне грлине ричи кроз нос: ма!{S} Деца се на то смеју сиромаху медведу, а Циг |
| p> <p>Илија трену само, шикну мало кроз нос, па, да сакрије незадовољство, лукаво се смешкаше.{ |
| b n="2" /> неколико пута свој размажени нос, махинално га убрише два три пут плавом марамом, па |
| великоокнасте наочари на мало заседласт нос, скупи појаче смежуране усне, уздигне навише велике |
| оји је изнутра осветљен свећицама, а за носачима ходи свечано и достојанствено главом цар Ирод, |
| четворица најстаријих ђака без стихара носе Вертеп, који је изнутра осветљен свећицама, а за н |
| кујну из кујне, у собу из собе; девојке носе на послужавницима слатко, ракију, кафу.</p> <p>Ста |
| иромаха Симу заплашио директором; вели: носи ти тај у џепу троструку бивољу камџију, па <pb n=" |
| а погледати кад беле и плавчасте димове носи поветарац уз зелено грање, још милије кад је сунце |
| Светом Писму стоји: дрво, које рода не носи, сече се и „во огањ вержет сја!“ Ђак без науке, др |
| Гргура, како је угледан и леп, како се носи капетански, а збори мудро као какав поп.{S} Учитељ |
| х, како је то страшно! кад те понесу на носилима.</p> <p>— Грго !</p> <p>— Ружице.</p> <p>— Пра |
| {S} Донео сам писма Книћанину!{S} Сутра носим друга натраг.{S} Био сам и код Блазнавца и с њим |
| о одмицаху у гору.{S} Коњичак је напред носио сандучић с његовим књижицама.{S} Они су за њим на |
| утију од лима, у којој је покојни прото носио „свјатаја“, а сад се у њој храни утуцана кава, та |
| ти.{S} Немачки.{S} Јаки сте у немачком, носите, читајте.{S} Пољак је, своја му је књига најмили |
| и помагати, јер ћете га вас четворица и носити...{S} Ти ћеш, Пауне, бити чобанин, ти, Јанићије, |
| но, већ сви, као слике од воска, забоду носиће у књижице, не мичу се, не дишу.{S} Само по гдеко |
| ове старе сестре Јелене, с наочарима на носу и картама у сухим жилавим рукама.</p> <p>— Ручак!< |
| о седи за својим столом, с наочарима на носу, а позамашнијим прутићем у руци.{S} Прочита чланак |
| рој навици, прионе за књиге.{S} И дан и ноћ читао је, готово колико и није требало; врло ретко |
| е; изведрило се; лаку ноћ, Гргуре, лаку ноћ!</p> <p>И Илија, затворивши неспретно врата, која с |
| ш.“</title> Момци рекоше мајстору: лаку ноћ, па одоше.{S} Док је мајсторица успремала сто, мајс |
| ина.{S} Красно вече; изведрило се; лаку ноћ, Гргуре, лаку ноћ!</p> <p>И Илија, затворивши неспр |
| учини јој се да чује његов глас: „Лаку ноћ, моја Данице!"</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| , прихвати Максо, да проведеш бар једну ноћ и под мојим оџаком, да видиш и тамошње Србе — све ч |
| и, мало до учитељ-Максина села. </p> <p>Ноћ покрила брда, снег до колена, одавно умукнула пуцња |
| ја те волим, волим, волим, први пут је ноћас шапнула у себи, пољубила књигу, и кад је пред лег |
| цу к својим прсима, па онда, у име лаке ноћи, исплази своме милом госту вршчић од оног немирног |
| Читао сам.{S} Све саме <title>Спасовске ноћи</title>, некакви <hi>Славјани</hi>, <hi>Славјанске |
| језанску, а вама, као у хиљаду и једној ноћи, затрепте најживље махале пуношаренога Багдада.</p |
| } Учитељка не даде маломе новаку да сам ноћи у ђачкој спаваћој соби; још је дете нејако, може с |
| ма остали укућани.</p> <p>Беше скоро по ноћи кад су, после богате и укусне вечере, полегали кој |
| ли је прошло много кратких дана и дугих ноћи, док је кроз ту маглу просинула једна јасна мисао, |
| попових чељади истрча у двориште, па у ноћну тишину опали из танке арнаутке.{S} У свију и онак |
| з ручица и нечујним ходом сишла у своју ноћну стражару, на широку пречагу под вишњевим столом.< |
| као гуја ноге.{S} Али сам се и находао ноћу, па све испод њезина прозора.{S} Па што сам се нау |
| еп?{S} Вертеп је сувота, у којој говеда ноћују.{S} Сад ћу ја ево од ове хартије и ових дрва да |
| в караван Хера кириџија, који на коњима ношаху у Београд катран и луч, па да тамо узму со и пон |
| х, а усана румених и врелих.{S} Обојица ношаху у рукама по једну књигу; по лепом повезу и форма |
| о и послушно, журним одмереним кораком, ношаше свога замишљенога господара. </p> <p>Гргур мисли |
| а, сакрије сва три цветка, што их дотле ношаше у недрима.{S} У тај мах удари најстарији ђак у г |
| он, громко колико га његово чисто грло ношаше, запева не велико као што је велико, него и од о |
| ај обичај никаквом добру не води, то се ношење Вертепа у будуће строго и безусловно забрањује ! |
| ештеник, почем се у нашем отечеству при ношењу Вертепа показала разна злоупотребленија, и пошто |
| Србије, „Сервијанци“, у својој народној ношњи с црвеним фесовима, окићеним пиштољима, а још кит |
| из разних крајева у разноликој народној ношњи, па свештеници, па Срби из Србије, „Сервијанци“, |
| етко се који даде преламати на европску ношњу: заменити фес и шубару капом или шеширом, то беше |
| казати, док се оком не види.{S} Ама те нуде, ама те служе, ама те разговарају, чисто не знаш ш |
| погружен и перјав, трагичним погледима нуди вам црвено-жуте неранџе и бледе лимунове.{S} Изнад |
| утићем у нејакој ручици мање тера, више нуди и храбри мало посустале вочиће, да похитају кући з |
| p>— Нек школа даде знања „сваком Србину нужна“, а ко те пита којим путем, како...</p> <p>— Као |
| Србаља и без наше крви.{S} Рат је рат, нужно зло.{S} Лепо је бити јунак, али није свашта за св |
| увери, да је промашио.</p> <p>— Прут је нужно зло...{S} Зар не мислите и ви тако, госпођице? ок |
| е мало озбиљније.</p> <pb n="8" /> <p>— Нула је ништа, она значи стотину и хиљаду.{S} Кад их је |
| мем лепо написати.</p> <p>— А шта је то нула? — упитаће на то Гргур, погледавши је мало озбиљни |
| на шта.</p> <p>— А јеси ли видео кадгод нулу?</p> <p>— Лулу?{S} И мој баба....</p> <p>— Није лу |
| описе, писаљком напише велико добро или нулу, или друго које дотично слово према изврсности рук |
| И мој баба....</p> <p>— Није лулу, него нулу.{S} Погле само, како је умем лепо написати.</p> <p |
| д како је села и цркве и велике црквене нурије, од то доба је и куће Протића.{S} А од како је к |
| , од то доба, па све до данас, она даје нурији вредне и честите попове.{S} Ево је већ двадесета |
| га издале ноге, једва пренесе водицу по нурији.{S} У млађе доба, друштва ради, пратио би га и у |
| ним ходницима и ћошкама.</p> <p>— Нуто, нуто, бабо ! виче Паун, опазив на механском зиду два ју |
| ан виче: „Трчи, Петрија", а она: „Нуто, нуто, Иване!“, па се хвата за његово раме, да се не сро |
| ишараним ходницима и ћошкама.</p> <p>— Нуто, нуто, бабо ! виче Паун, опазив на механском зиду |
| {S} Иван виче: „Трчи, Петрија", а она: „Нуто, нуто, Иване!“, па се хвата за његово раме, да се |
| ао, да није грехота помолити се Богу за њ, и целу своју душу сместити у њега.</p> <p>— Гргуре, |
| у помаља сунце, или у летње доба кад на њ сипи кишица, а отуд сија сунце просипљући златна пера |
| ми родили.{S} Седи, Гргуре до Ружице, а ње нека међу тобом и Миланом, као сестра мећу браћом св |
| тренут два блесну последња црвен — па и ње изненадно и безшумно нестаде.{S} Над поточићем поче |
| ла сам јој руку и пољубила ме је.{S} До ње сам и литургију одстајала.{S} Збогом! буди нам здрав |
| наје јој се вредноћа и устаоштво.{S} До ње стајаше њезин јединац, Милан, сувоњаво, протегљасто |
| , благог лика као у његове матере, а до ње лепушкаста девојчица, ни млађа ни старија од њега.{S |
| тивне стране учитељка с преслицом, а до ње једно ружично суштаство од росе и мајских јутара, на |
| тово црвеножутим потмулим пламеном; око ње, у њезиној блиској околини, распознаваху се сви пред |
| дио пред новим својим друговима.{S} Око ње остале жене из целе рође, помагаху јој пришивати коп |
| гледаше, чисто не могаше да скине ока с ње, вазда би је гледао; чињаше му се, да никад није вид |
| вети Сава, што је сазидао ову школу.{S} Њега славимо, јер он пази на нас; по цео дан гледа и сл |
| Али овако таман да размахне крилима, а њега жижне помисао на оне школске дане после великих пр |
| страхом, дивљењем, нечим што кроз свега њега прелазаше, нечим што је мирно и свечано као онај л |
| комитет... и он је већ у служби.{S} За њега се не брини...{S} Да га поздравим?{S} Збогом!{S} Д |
| тала пред икону, молила се Богу само за њега.{S} У дубини своје чисте душе веровала је да нема |
| ајлак избацује питање по питање.{S} Иза њега Максо сече очима, а сироти, мало заплашени ђачићи |
| тебе никако у село, да видиш, да се на њега није срушио брег или га потоци разнели.{S} Пролето |
| бар домаћин, па је и у селу, које се на њега угледа, пуно добрих домаћина.{S} Он сам верује у н |
| ла камена, пао на земљу.{S} Поседаше на њега.</p> <p>— Шта мислиш, шта сам говорио са овим сеља |
| њему као момак по Банату и Ердељу и на њега се навикао као какав стари дуја на строгости типик |
| ило на подне, сети се и он глади и глад њега снужденога, па уђе у собицу где су ђачки сандучићи |
| Чини јој се, слободнија је кад је поред њега.{S} Али он, гледа, туби мисли, па и не зна да има |
| } Да је ко у тај мах прошао близо поред њега, чуо би дубок, скривен уздисај.</p> <p>Међутим сти |
| и за тренутак два већ беше стрчала пред њега.</p> <p>— Ево сам ти донела, рече, а руку, у којој |
| каста девојчица, ни млађа ни старија од њега.{S} Мали Гргур није никад дотле видео, али му њего |
| па пуна поуздања, не сме да се макне од њега.{S} Чини јој се, слободнија је кад је поред њега.{ |
| му се да се нешто безвољно откинуло од њега, да је пошао на пут много уђи и сиромашнији.{S} Ок |
| јутрењу заједно с литургијом.{S} Док је њега у олтару и учитеља Максе за певницом, дотле ће и б |
| к, Јован Светић из Новога Сада, а после њега протосинђел Каћански.{S} Не остави вам тај на миру |
| освојити суд и који му не припадаше; и њега је цео Лицеј сматрао као <pb n="102" /> једног од |
| /p> <p>— Доведох ти дете, учитељу, да и њега учиш са осталом децом.{S} Здраво је, као јабука — |
| погледа своју другарицу, која погледа и њега својим лепим крупним очима, погледа је још једном, |
| {S} Његов живот био је и њезин, дворећи њега служила је себе.</p> <p>Иван беше прави правцати С |
| ом поп, пун добре воље и нестрпљења, до њега попадија и остала чељад, па и учитељка, која је мн |
| у с <title>Плутархом</title> у руци, до њега добри попа Крста с црвеним појасом, тамо с противн |
| еде на своје обично место за столом, до њега је стајала и мала Даница.{S} Он се окрете својим у |
| чно вечерало.{S} У зачеље сео Јован, до њега десно жена, па син му Милан, па до њега ћерка Ружи |
| вљен сто.{S} У горњем челу седи поп, до њега Макса, па поша, па учитељка, па остала чељад, па у |
| /p> <p>— Ето што, прихвати Гргур.{S} До њега седи Кокан Милошевић, онај што већ трећу годину се |
| му трчаше у сусрет.{S} Кад је стигла до њега, даде му половину лепињице, у којој беше сира.{S} |
| њега десно жена, па син му Милан, па до њега ћерка Ружица, с леве стране момци, којих је вазда |
| ија.</p> <p>Гргур га понуди да седне до њега.</p> <p>— Знам, и да ми не кажеш, да ти се већ врт |
| е јесте добра хладна вода“, или онај до њега: „Пета заповест гласи: шти оца твојего и матер тво |
| око живе ватрице, која пуцкара; час око њега поскакује и запиткује, час се врзе око матере, кој |
| да га час по не увери остали живот око њега, да је све то јава, никаква варљива опсена, него и |
| к је тако Макса проучавао обе ситне, по њега покрупније књиге, дотле је Даница читала све успом |
| васељенског из Цариграда.</p> <p>— Зато њега нећемо ни питати.</p> <p>— Да кога ћемо питати?{S} |
| у Даницу, али она већ више не гледаше у њега и спокојно даље корачаше међу цветним лехама.{S} О |
| Богу за њ, и целу своју душу сместити у њега.</p> <p>— Гргуре, Гргуре, ја те волим, волим, воли |
| љ Макса.{S} Цео мали збор упро је очи у њега.{S} Кад се стишао и онај последњи жубор у суседној |
| ур гледа у професора, а овај упро очи у њега, као да га пита: „А ти?“ Милан промишља, а Макрена |
| шта си ти казао? упита га поп, упрвши у њега радознао поглед.</p> <p>— Казао сам да су Швабе ни |
| ле; оздо видео само школски кров, и врх њега дрвену звонарицу са школским звонцетом.{S} Преброђ |
| косир.{S} Пазила је сваки његов миг.{S} Његов живот био је и њезин, дворећи њега служила је себ |
| е даде омести у свом обичном хумору.{S} Његов практичан разум, у извесним, врло одмереним грани |
| му се једва знађаше име у Чакову?{S} А његов син продрмусао је богме добро ону уштавелу браду |
| лепу слику, коју је одавна компоновала његов жива машта и врло често износила његовој вазда то |
| д је склапала очи, учини јој се да чује његов глас: „Лаку ноћ, моја Данице!"</p> </div> <div ty |
| ош док није врата ни притворио, зачу се његов симпатичан глас:</p> <p>— Јелена!</p> <p>Ето ти њ |
| е Гргур, који беше у истом заносу као и његов професор.</p> <p>А Милан?{S} Он као да се већ умо |
| ику, трнокоп, косир.{S} Пазила је сваки његов миг.{S} Његов живот био је и њезин, дворећи њега |
| евога чибука, напуни лулу, и на познати његов начин завали се у столицу и поче пушити.{S} Свешт |
| во велико изненађење, уђе унутра главом његов другар Илија.</p> <p>— Јеси л’ ми се надао, Гргур |
| ше „молебно" у учитеља Максу, али један његов поглед беше довољан да се одрекну својих „прошени |
| ћама, својим селима.{S} По Гргура дошао његов старији брат Паун.{S} Даница их испратила готово |
| ше у једној соби са Гргуром, али је цео његов живот текао сасвим другим правцем.{S} Пре свега ч |
| бе давали, кад би нас, несташне, окачио његов прут.{S} Па не знам ни сама, како још не могу да |
| у лепо окићени и осветљени Вертеп, то у његов збор, све лепе крунисане главице с једрим обрашчи |
| Али је велике куће пажљиво избегавао : његова чиста, проста и лепа, али и сувише затворена нат |
| 3" /> пријатељска љубав, одликовање.{S} Његова љубав беше истинита и топла, али не она, коју је |
| ком поникне, ћути, блене, подаје се.{S} Његова последња реч осваја, и куд њоме наврати погледе |
| већено, осећала је тако живо, да је она његова: суђена.{S} И кад је склапала очи, учини јој се |
| нешто велико.{S} Ћутао је, а млада душа његова богатила се, једрала је тим новим утисцима.</p> |
| м.{S} Ево се указаше и неколике куће од његова села, удари вечерње звоно на старој звонарици, а |
| зловољан што му плаши лепушкасте слике његова заноса.</p> <p>— Гле гле, како сте ми данас осор |
| асно објави свима и свакоме прве темеље његова „воспитанија“.</p> <p>— Ко се усуди из школске а |
| кадионицу.</p> <p>Већ така није била и његова Петрија.{S} Беше права богомољка.{S} Ни лећи ни |
| и столара Јована, ни професора Саве, ни његова брата свештеника Арона, па ни Гргура.{S} Сви су |
| ије.{S} Не знање, него умење, окретност његова, освојила му је срца свију наставника.</p> <p>Ев |
| м га чисто тешко познати.{S} Према њему његова ћерка Даница, у најлепшим, најцветнијим годинама |
| мљивост, енергија, <pb n="137" /> то су његова прасвојства, која му никад нико није спорио.</p> |
| лице, али сирота мајка, и сама би се на његове сузе растужила и плакала.</p> <pb n="54" /> <p>С |
| ш у себи и не обележи докле, а врата од његове собе отворише се и, на његово велико изненађење, |
| рно владање истакло га мимо све другове његове.{S} Већ је на измаку друга и последња година Лиц |
| </title>.{S} А на простоме долапу књиге његове струке, латински и новији немачки класици, међу |
| , — тамо ћемо сести где и читати баладе његове.{S} Ево вам Људевита Штура: <title>Наречја слове |
| а што му скраћивати и онако кратке дане његове?{S} Дај ми који листак од овога калопера.{S} Так |
| ан глас:</p> <p>— Јелена!</p> <p>Ето ти његове старе сестре Јелене, с наочарима на носу и карта |
| собу паде вихор, који развеја, расплаши његове драге старе познанике.{S} Али не вихор од ветра |
| сестри омилити само оно, што је обичај његове нове отаџбине.{S} Шта не би сеја брату учинила?{ |
| да бисмо, зажмуривши, чисто ускочили у његове области.{S} Често вам је по који умиљат и дражес |
| колико присебности и самопоузданости у његове другарице.{S} Још је у пуном животу, неузабран ц |
| е једна постара жена, благог лика као у његове матере, а до ње лепушкаста девојчица, ни млађа н |
| ити.{S} Ево, видите, прибележио сам баш његове речи: „Поздрав моме старом добром учитељу Макси, |
| овор свештеников није разумео ни он, ни његови другови, а најмање она мала Даница; али му се ип |
| јлепша слика, што одавна живи у грудима његовим, учитељева ћерка, она некадашња несташна и торо |
| рвама.{S} На тај ником непримећени, али његовим ученицима тако разговетни и велегласни миг, пот |
| ице.{S} Још иста она икона над креветом његовим, иста она цица-маца преде испод големе пећи.{S} |
| .{S} Коњичак је напред носио сандучић с његовим књижицама.{S} Они су за њим напред грабили, тих |
| а конака, овда и онда проговорио коју с његовим наоружаним пандурима.{S} Суботом је излазио на |
| зи мала Даница да и оних цветића нема у његовим рукама.</p> <p>— А где су ти ?</p> <p>Он се мал |
| ашто, то никад није докучио ни један од његових биографа, по којима га и ми данас приказујемо.< |
| } Учини му се да по мраку траже резу од његових врата.{S} Он приђе и отвори их. „Ево то је твој |
| 149" /> склоности, рашчистио мутно небо његових магловитих осећања.{S} Сад је тек јасно видео Д |
| тказује покорност, он, громко колико га његово чисто грло ношаше, запева не велико као што је в |
| а: „Нуто, нуто, Иване!“, па се хвата за његово раме, да се не сроза на земљу.{S} Петрија клону |
| врата од његове собе отворише се и, на његово велико изненађење, уђе унутра главом његов друга |
| лад и из тако забаченог села као што је његово, не да није био радознао, него је умео своју рад |
| ког камена, што притискиваше младо срце његово: пред кућом, на једној старој дрвеној клупи, сеђ |
| и сам дати израза ономе што обухвата то његово „све“.{S} Стишавши се, претурио је неколико лист |
| само климнем главом, а отац — знаш већ његово ухо — поцрвени, тресне ногом о тле, а ја сирота |
| цем на Преображење ишли су обоје горе у његово село, својом руком превео је, готово пренео с он |
| м, него правце стазом, која води горе у његово село.{S} На једном савијутку, где се чешће одмар |
| сеоскога плота.{S} То га је и текнуло у његово, данас и сувише осетљиво срце.</p> <p>У том се с |
| ли Гргур није никад дотле видео, али му његово срце шапну, да су то учитељка и њезина кћи.{S} М |
| навек оставила учитељка, сруши се стуб његовог мирног и „вредног живота.{S} Покојница је лебди |
| јесењим жубором, а ти звуци дотакоше се његовог разнеженог срца, пробудише у њему и оца, и мајк |
| а још лепше сјају оне благе и лепе црте његовог и иначе пуно симпатичног лика.{S} А Милан?{S} А |
| , који држе цркву, а оздо начелна слова његовога имена.{S} Погледа у Максу, погледа у остале ок |
| насмехну, јер се цар Гашпар тачно држао његовога концепта.</p> <p>Опет Ирод махну мачем, држећи |
| S} Шта велиш, брате Милане, да походимо његовога оца ?{S} Пут је сигурно леп?</p> <p>— Све пото |
| не потока, а кад су стигли тамо горе ка његовој кући, сам јој из млекаре донео у чистој дрвеној |
| његов жива машта и врло често износила његовој вазда топлој и пријемљивој души.{S} Види Гргур |
| тније указиваше њезина пријатна слика у његовој разгрејаној души.{S} Њезин и мајчин лик, једно |
| е, који, можда без престанка, лебди над његовом сиротанском собицом.{S} Учини му се као да виде |
| о тако истински живот као и онај горе у његовом селу.</p> <pb n="18" /> <p>— Гргуре, Гргуре! пр |
| тога Максе и Јована столара, слила се у његовом карактеру благост и питомост с мушком збиљом и |
| итичар.{S} Ни слутио није оно, што се у његовом другу зачело и нагло почело расти и бујати.{S} |
| воде своје порекло они жути котурићи у његовом ћемеру.{S} Тадашње „устројеније јавног училиштн |
| воје мило чедо, и не оста места на лицу његовом, које није више пута изљубила, а све кроз полуп |
| старој звонарици, а кроз <pb n="139" /> његову душу и нехотице проструја најлепша жеља својој н |
| .{S} Учитељ оста исто онако озбиљан: на његову суморну и убрану лицу није се дало опазити, је л |
| нова укрштена осећања, која навалише на његову топлу, радозналу душу.{S} Говор свештеников није |
| к од феса до јеменија.{S} Да је увек на његову, видео би како народ суди и газдује.{S} Шта ћеш |
| не дирај, Данице; најбоље је цветку на његову корену.{S} Ја волим цветак кад овако лепо <pb n= |
| као таоце мораде оставити цара Петра и његову царицу, малу Даницу, која је готово болесна била |
| умео прорачунати кога ће дана походити његову школу.{S} А ето се сад преварио, изгубио конце п |
| о у његову седу браду?</p> <p>— Јест, у његову седу браду.</p> <p>— И у његову... </p> <p>— И у |
| и био с раскида, да и која више падне у његову похвалу.{S} Уживао је у тој слабости: да га у оч |
| у.</p> <p>— И у његову... </p> <p>— И у његову...</p> <p>— Дакле ти већ Даница уштинула срце?</ |
| Јест, у његову седу браду.</p> <p>— И у његову... </p> <p>— И у његову...</p> <p>— Дакле ти већ |
| {S} Сви га пажљиво слушаху, гледајући у његову дугу мало разбарушену косу, у црно џубе до колен |
| и, колико је говор свештеников улегао у његову душу.</p> <p>— Прекидосмо, мајстор-Јоване, поче |
| да није Макса... ваљда си се загледао у његову седу браду?</p> <p>— Јест, у његову седу браду.< |
| а бави у школи, уђимо, на прстима, у ту његову отворену ћелијицу, која је тесна, али коју он ип |
| ажени и неуживани, кадили младачку душу његову.{S} Што ли му рука тако задрхта, кад се њезине д |
| ње.{S} Преврат, који ускомеша целу душу његову, потресао је и старе <pb n="149" /> склоности, р |
| фе, у сунчаној глорији, трепте Мушицки, Његуш, Штур и други знани и незнани великани српског и |
| тне је под сто. „Није то хтети, па бити Његуш — <hi><foreign xml:lang="lat"> quod licet Jovi, n |
| на њу не учини му се никад тако драга, њезин лик му затрепта као лик анђела.{S} У тај мах, кро |
| ва жива претурила велики школски одмор; њезин окретни језичић, њезина немирна устанца <pb n="7" |
| на слика у његовој разгрејаној души.{S} Њезин и мајчин лик, једно поред другога, трептаху му бл |
| деверу.{S} Даница зажеле, да је изведе њезин другар из детињства, и дозваше Гргура.{S} Гајдаш |
| редузме их поново ређати.{S} Међутим је њезин брат у другој соби сео код стола, отворио најнови |
| вредноћа и устаоштво.{S} До ње стајаше њезин јединац, Милан, сувоњаво, протегљасто дете, црних |
| едаше у бистру планинску воду и слушаше њезин ромон преко шарених, облих, а и многоугластих шљу |
| ваки његов миг.{S} Његов живот био је и њезин, дворећи њега служила је себе.</p> <p>Иван беше п |
| итома и невина, да би у овом тренутку и њезин најжешћи непријатељ омекнуо, па (особито ако се т |
| , дотле је он пажљиво разматрао школу и њезин скромни намештај.{S} Свећа горијаше готово црвено |
| ст година, у августу су заједно славили њезин рођендан, али већ онда беше и лепша и заношљивија |
| и школски одмор; њезин окретни језичић, њезина немирна устанца <pb n="7" /> навикла су цвркутат |
| ерку, мислио би да је то старија сестра њезина.{S} Како јој је миран поглед, нежан и благ, пун |
| Али сам се и находао ноћу, па све испод њезина прозора.{S} Па што сам се науздисао, доста ми је |
| ицу, која је готово болесна била што је њезина улога сасвим нема, што, осим певања, није имала |
| к, ређа карте — и врача.{S} Види: да се њезина другарица „проводи несрећна“.... „удовица с оним |
| , тим се живље и разговетније указиваше њезина пријатна слика у његовој разгрејаној души.{S} Ње |
| његово срце шапну, да су то учитељка и њезина кћи.{S} Маши се руке старе госпође, која, уморна |
| бо исто тако непровидљиво и тешко као и њезина судбина од данашњег дана.{S} Како је још јутрос |
| у као утијом — зар ти мислиш, да је оно њезина коса ?</p> <p>— Ја не мислим ништа.</p> <p>— Да |
| лаву, кудгод крочим нигде да умакнем од њезине сенке.{S} Узмем књигу, отворим, читам у себи, чи |
| {S} Што ли му рука тако задрхта, кад се њезине дотаче?{S} А кад им се погледи сусретоше, обојим |
| је у пуном животу, неузабран цвет, али њезине речи зазвонише сестринском поверљивошћу, неком м |
| трептала је Студеница и цела Фрушка са њезиним великим задужбинама, док се није испела у најле |
| , иначе је та скупоцена ствар вазда под њезиним кључем.{S} Сада пуши, хода под стрехом и мисли: |
| е својим речима смисао, који је ближе и њезиним назорима.{S} Видите... видите... јест... све, к |
| ед, ту материну тачност, врши и Даница, њезино добро дете, али тек тек, није дете што и брачни |
| која, уморна, усили се да се осмехне, а њезино дете, несташну и сувоњаву девојчицу, само је пог |
| једну дуж.{S} А кад виде да за њом нема њезиног дивљашног другара, стаде, намршти се, узе кецељ |
| кала, али оно, што је одушевљавало срце њезинога другара, беше најнежније, најтоплије поштовање |
| недро младића, који је одавна господар њезинога срца, а који јој се у овом тренутку узнео још |
| S} Сад је тек јасно видео Даницу у свој њезиној величини и красоти, сад је у дубини душе осетио |
| рвеножутим потмулим пламеном; око ње, у њезиној блиској околини, распознаваху се сви предмети ј |
| а заћута.{S} Милан је опазио бледило на њезином лепом лику, и док је Илија смишљао како да преб |
| их вратница, и кад је већ морао пустити њезину руку, коју држаше стиснуту, чињаше му се да се н |
| в у школи, и онај најмањи, најобичнији, њему је био читав мали свет, код којега је вредно зауст |
| а кад беше већ близу школских врата, а њему се откиде неколико комада од оног тешког камена, ш |
| противни угао своје скромне одаје.{S} А њему као да се растворише онде зидови и кроз то окно гл |
| па вам га чисто тешко познати.{S} Према њему његова ћерка Даница, у најлепшим, најцветнијим год |
| дној од задњих столичних ногу.{S} Према њему, код прозора, стао Гргур и пажљиво разматра књижиц |
| се уозбиљио као какав маторац, а према њему на левој страни, стали цар Петар и мала царица Дан |
| то, покривен великим белим табацима, на њему велики црни дивит од истога <pb n="71" /> дрвета к |
| с Гргуром.{S} Млад голобрад дечко, а на њему нова пешачка униформа — регрут.</p> <p>— Прошле не |
| ти мах оте поглед на магистрат, виде на њему великог црвеног двоглавог орла, па, као заливен, н |
| и младачки, као кад се оно први пут на њему умисмо.{S} Шта пута сиђем низ брдашце и станем на |
| мало и свештеник Крста, па кад отпеваше њему, он својим крупним пуноодмереним гласом отпева сво |
| мање мисли, а више говори.{S} Али се и њему у овај мах нешто закувало у срцу, па поче одмах да |
| шта, али како буде мојој деци, онако и њему.{S} Што једем ја, јешће и он.{S} Али богме <pb n=" |
| истим жаром.{S} Јесте ли слушали што о њему?{S} Велики, редак Словенин.{S} Сиромах народ слова |
| хом народним, који га љубе, који пишу о њему, којима кроз сваку врсту бије светлост, топлина по |
| је да нема ништа у себи, што не би било њему посвећено, осећала је тако живо, да је она његова: |
| иву главу.{S} Мајстор Јован живео је по њему као момак по Банату и Ердељу и на њега се навикао |
| у коншколарку.{S} О себи није мислио; у њему је било пуно идеала, вишег тежења за срећу потлаче |
| вим питањима, која се од више времена у њему пале и гасе као метеори.{S} Појаве се, ишчезну, а |
| ости српска !“ тако нешто кликнуло је у њему, и тренутно би му тешко, што своја топла и нежна о |
| но-прозрачним маглицама.{S} Рађаше се у њему осећање, оно готово целога века на чисто неизведен |
| акси и да не говоримо.{S} Створише се у њему читави преврати, ни сам не знађаше шта да почне <p |
| ама, које, као никад до сада, оживише у њему.{S} Учини му се као да види своје беле и питоме во |
| се његовог разнеженог срца, пробудише у њему и оца, и мајку, и кућу, и вочиће, и оне питоме овц |
| еби, читам на глас, узалуд, чини ми се: њене модроплаве очи вире иза ситних слова, па ме маме, |
| лска врата, гледа их и крсти се.{S} Иза њених леђа надвирује се фамулус Степан и чуди се.{S} А |
| је права роспија.{S} Ајаој, тешко ли си њеном суђенику, ала ће га гуја ујести.{S} -Онако честит |
| лазило одзива у сестриној комори.{S} По њеном необоривом начелу, кава се само меша с млеком о д |
| ло, занемарило...{S} Село, деца, црква, њива, самоћа.{S} Док ја и ти газисмо по селу, дотле и н |
| срећан пут!{S} Иван се попе на кола, за њим Паун, који ће да испрати брата, па напослетку Гргур |
| гиозан човек, приђе свештенику руци, за њим Макрена, за њом Гргур, а Милан се нашао нешто у пос |
| свој језик и веру, своје обичаје.{S} За њим говори црномањаст шишкав човек, Јован Светић из Нов |
| ице, а поштапа се кривом мачугом.{S} За њим двоје деце, омалено, у белим хаљиницама, с крунама |
| ојски „секундирајући" пође напред, а за њим остали сви уђоше у чисто и лепо успремљено попово д |
| , митрополит у митри и одјејанију, а за њим све листом наже у митрополитско двориште.{S} Митроп |
| а, јаше напред на брдском коњичку, а за њим се дало неколико виђених коњаника: директор, капета |
| и по <pb n="16" /> цркви, а он очима за њим, догод се опет не врну у олтар.{S} А кад се отпева |
| ницима, отвори врата, он напред, они за њим изађоше у авлију.{S} Врата оставише отворена.</p> < |
| јих другара.{S} Учитељ напред, а они за њим, право у школу.</p> <p>Учитељ стаде код стола, на к |
| дучић с његовим књижицама.{S} Они су за њим напред грабили, тихо разговарали, а Паун је овда он |
| ет га можеш и ’вако и 'нако.{S} Само са њим лепо, низ длаку, ласкај му простоти, ако хоће и глу |
| ног живота.{S} Покојница је лебдила над њим као над дететом, годила му свима навикама, дворила |
| е ни струг.{S} Седи још за столом, пред њим чаша заклопачкога, па час наздравља кнезу, час ново |
| <p>Ту погледа у књигу, што стајаше пред њим отворена.</p> <p>— Брр!{S} Напрћи своје танке усниц |
| .</head> <p>Седи учитељ Макса, али пред њим ни <title>Александра царја Македонског</title>, ни |
| ша него онда кад нас двоје сеђасмо пред њим у скамији.{S} Па ипак, ипак ; више пута чујем отуда |
| собњим вратима и отвори их.</p> <p>Пред њим је стајао један стасит, личан сељак, који држаше за |
| е ти нашега медведа, <pb n="67" /> па с њим на протокол.{S} По подне сеђасмо у канцеларији, кад |
| и исправно предао учитељу, пољуби се с њим, пољуби још једном озбиљно своје лепо дете, погледа |
| натраг.{S} Био сам и код Блазнавца и с њим сам се познао.{S} Познанство, пријатељство, све је |
| високим калпацима од златне хартије; за њима четворица најстаријих ђака без стихара носе Вертеп |
| ви и пастирским палицама у рукама, а за њима, крадом пушећи готово угаслу лулу, надао се и фаму |
| љивици с родним подупртим гранама, а за њима село на брдељцима, на којима се зелењаху проређене |
| {S}" Скочи Петрија, а за њом Паун, а за њима остали укућани.</p> <p>Беше скоро по ноћи кад су, |
| е.{S} Њих двојица одоше.{S} А кад се за њима врата притворише, већ беше у соби полумрак, да се |
| у, ништа не виде.{S} Узалуд се надао за њима и неки њихов друг Илија, који је годинама скоро дв |
| ну да ошине.{S} Гргур је дуго гледао за њима, док не замакоше за први угао, па онда стиште руку |
| ру пуну руку цвећа, па је дуго, дуго за њима гледала.{S} И она би тамо у планину, у Гргурово се |
| коше за брдашце.</p> <p>Петрија дуго за њима гледаше, тарући сузе белим рукавом.{S} Изнела је з |
| ле, па опустиле полуоголеле гране, а на њима по који шипак ужутео и у велико се спрема да се на |
| ежећи по пустињи, али Бог је хтео да на њима учини то чудо, а где су данас чудеса ?</p> <p>— А |
| ама скоро два пут старији, често иде са њима; мрзи га, вели, читати, па од њих двојице научи ви |
| елику цркву, па беле низове кућа, а над њима, к планини, непрегледне винограде, па и ону велику |
| о су она деветорица, па онај стари пред њима у дугој седој бради?</p> <p>Гргур прићута, па онда |
| аром, како се беле букове облице, а међ њима храпавокорни церићи мало пре осечени тамо у браник |
| ела, градови, чисто видим народ како по њима гмиже, чујем лађе и сплавове по овим старим валови |
| ливаће у ваздух, полетеће.{S} Ходе, а с њима напоредо лете и оне миле невидљиве слике, које им |
| ане, као они.</p> <p>— И ти ћеш ваљда с њима у Карловце?</p> <p>— Куд било, Милане; грехота је, |
| онт, а Максо ти узе своје наочари, па с њима на нос.</p> <p>— Дакле, децо, на посао.{S} Ходите |
| а води их.{S} Ако нисмо ми.{S} Бог ће с њима бити! једва промуца Петрија и сузе јој грунуше на |
| а живином.{S} И сад се још онако исто с њима заносим.{S} Имам осам маторкица, а пилића да једва |
| еће, да знају говорити пилићи, ја бих с њима врло, врло често и врло много торокала о теби.</p> |
| мале свећице, па се лепо виде јасле, у њима Христос, па пастири, па <pb n="32" /> стадо, па ан |
| раха, владике у свиленом скерлету, међу њима и ваш прота Матија у дугој седој бради, па послани |
| неколико њих најмањих и нејачких: међу њима Гргур и Даница.{S} Нови ђаци, а особито Гргур, сеђ |
| и бозе, све саме младе Рекалије, а међу њима по који мршави Јеврејин броћасте браде и бркова, п |
| кад се увио у студену поњавицу, а пред њиме, као у зраку, трептала је Студеница и цела Фрушка |
| ван оста старој мајци да је теши, да се њиме дичи, да је храни и да је сахрани.{S} Тешко се је |
| ачајним погледом.</p> <p>— Ја ћу бити с њиме задовољан.</p> <p>— Сасвим задовољан?</p> <p>— Сас |
| верила је Милана да се у овој прилици с њиме потпуно саглашава.</p> <p>А како је већ дан почео |
| из Рушња, који тражи стоку, па одуљио с њиме разговоре.{S} Оде и сељак, и Милан се опет удружи |
| р-Јовану столару, где смо се први пут с њиме упознали.</p> <p>Скоро је подне.{S} Професор Сава |
| p>— Ваљан учитељ.{S} Кад једном дођеш с њиме, Иване, позови га к мени.{S} Мора ручати за мојим |
| творио књигу и не одговори ни једне.{S} Њих двојица одоше.{S} А кад се за њима врата притворише |
| а полазак.{S} Макса још заста у соби, а њих двоје одоше до баштице.{S} Пуно разнолика цвећа, ис |
| а ли ће бити кад учитељ Макса навали на њих.{S} Ћуте, не мичу се као слике мраморне, не смеју н |
| и поред пута, седоше и једоше.{S} Поред њих, случајно, пролазаше читав караван Хера кириџија, к |
| од стола, добили вољу да седнете поред њих, па да се сити накусате њиховог простог, али тако у |
| ово друштво било је негде далеко испред њих, а они су овамо далеко позади храмуцали, наслонивши |
| мене да се уче воспитанију, а не ја од њих.</p> <p>— Знаш ти, шта је воспитаније.</p> <p>— Не |
| е са њима; мрзи га, вели, читати, па од њих двојице научи више слушајући, него цео дан код куће |
| Милана и Илију.{S} Реци ми: који је од њих двојице бољи?</p> <p>Гргура чудно изненади овако пи |
| кућа још лепше одгајила — шта ли ће од њих учинити школа и друштво?</p> <p>И као да се после о |
| ре...{S} А како стојиш с парама?{S} Без њих је свуда зло, у туђини још понајгоре.{S} Која меџед |
| де, да посматра очи новога другара и из њих се најпре увери, је ли он радознао, или не.{S} Она |
| /> <p>После минут два изби дванаест, и њих двоје седоше за сто, на којем се пушаше слатки купу |
| хови последњих пера.{S} Мало прође па и њих нестаде.{S} Само на највишим врховима старих храсто |
| аби људи једни долазе други одлазе, али њих двојица не мичу се са својих позиција.{S} Псалме чи |
| Деца пољубише оца и мајку у руке, а они њих у образе, па одоше те легоше.</p> <p>Иван и Петрија |
| о „прошеније" ради службе?{S} Ако не ти њих, богме они тебе неће молити.{S} Време је време, вет |
| великаше.{S} Има још доста Срба и осим њих.</p> <p>— Ваљда као што су мој отац и професор Сава |
| тељ Макса још јачим гласом.{S} Неколико њих из најстаријега разреда промуцаше, али више кроз зу |
| ј до учитељева стола седело је неколико њих најмањих и нејачких: међу њима Гргур и Даница.{S} Н |
| а, ни један замашнији план не мину мимо њих неопажено.{S} А многи су, особито правдослови, још |
| тима, професор Сава, не скидајући ока с њих, рече полугласно мајстор-Јовану:</p> <pb n="69" /> |
| ранама и пљачком.{S} Још и данас има у њих кићена оружја, ножева и сабаља кованих у Дамаску и |
| то се пође, устану сви, ућуте, учитељ у њих дуго и оштро погледа, они се ућуткавају све тише и |
| ђаци, шта то може бити, кад ето ти међу њих учитеља: „Паун Милетић, Крста Влајић, Јанићије Пеши |
| аћао, да се у исто доба не појави близу њих и остало друштво, које дође да види Порчин гроб.{S} |
| та, мени је жао малене деце, па бар бих њих поштедила од боја.</p> <p>— Дакле сте, госпођице, п |
| оче бивати све јача и јача, појак ветар њихаше дудово грање пред кућом, одједанпут силовито сен |
| виде.{S} Узалуд се надао за њима и неки њихов друг Илија, који је годинама скоро два пут стариј |
| често постајао, развијао се и свршавао њихов политички дишпут!</p> <p>Таман поп узе чашицу ком |
| е у Здравковића само срце обилићско.{S} Њихова поштења на далеко нема — одавна се прича њихова |
| оштења на далеко нема — одавна се прича њихова правичност.{S} Па што су љубазни, па што умеју д |
| љубити нас, и кога ћемо обгрлити ми, ми њихова потиштена браћа...{S} А онда?{S} Онда ће и Рајна |
| дују у оном брснатом шумарку изнад куће њихове.{S} Види их све, већ да пружи руке да их дотакне |
| миле невидљиве слике, које им загрејаше њихове младачке душе.{S} Гргур лепо види пред собом сло |
| ти терет као највећи воденични камен из њихове поточаре.{S} Не сме ни да помисли у свом малом ј |
| ови, још ни у полу не изучивши законе и њихове поступке, већ у велике ишли по судовима, разбира |
| не, па растрговчим моје лутке, са свима њиховим рпама и крпицама.{S} Ето колико се још уме забо |
| ео до самих ливада, што се виде озго са њихових вратница.</p> <p>Ту поче сунце сасвим замицати |
| оли седе на својим местима и уче.{S} Од њихових гласића бруји школска соба као кошница.{S} Из т |
| ароседиоци.{S} Кад гледате оно неколико њихових <pb n="48" /> задружних кућа, рекли бисте е је |
| појас, који му је поша оплела од вуне с њихових оваца, па не скида свога благога погледа са сво |
| у и остали несавременици, <pb n="82" /> њихово друштво било је негде далеко испред њих, а они с |
| ака, које је данас изумрло, а и онда, у њихово време, провлачили су се из разреда у разред као |
| у Космај.{S} Насисао се духа сељачког, њиховог вештог обртања говором, да би често задивио сво |
| днете поред њих, па да се сити накусате њиховог простог, али тако укусног ручка за гладне дечје |
| , по стрништима поскакују вране, и осим њиховог гакања <pb n="138" /> и врапчијег цвркутања не |
| били га ни крива ни дужна, само што по њиховој заповести не хтеде маџарски говорити.{S} Но, ка |
| зицама, обоје се ућутали, као да је и у њиховој пролетњој души ојесенило.{S} Хтеде да му узабер |
| рвим колима велика тробојна застава, на њој српски грб; једни певају:</p> <quote> <l>Који не зн |
| о Даници.{S} Што дуже мишљаше о себи и њој, све му теже беше, што је узгред није походио, мака |
| {S} Да ли је и Гргур, мислећи покашто о њој, осетио и сам сладости од оваких суза?</p> <p>Кад с |
| порте!{S} Он воли да има цркву, да се у њој поје литурђија за сав народ хришћански, али не изгл |
| ојни прото носио „свјатаја“, а сад се у њој храни утуцана кава, таман се једна шољица омакну на |
| не беше стигао из Карловаца.{S} Правце њојзи у собу.{S} Сама.{S} Јуначно станем пред њу и почн |
| иђе свештенику руци, за њим Макрена, за њом Гргур, а Милан се нашао нешто у послу, па на томе п |
| ла, па једва се сети те попа у руку, за њом заредише сви, а учитељ Макса, весео и блажен као ма |
| , жено, вечеру!{S}" Скочи Петрија, а за њом Паун, а за њима остали укућани.</p> <p>Беше скоро п |
| претрча једну дуж.{S} А кад виде да за њом нема њезиног дивљашног другара, стаде, намршти се, |
| своју собу.{S} Сава је подуже гледао за њом, покушао да узме још који залогај, па онда устаде, |
| у школу.</p> <p>Гргур није ни гледао за њом.{S} Занимао се својим мислима, својом новом душевно |
| бно, све узвишено.{S} Осећа како се над њом склапају таласи обичнога света, како се сасвим губе |
| уна живости и пуна збиље.{S} Ходао је с њом, разговарали су много, о селу, о Београду, о детињс |
| , позван малом Даницом, изађе заједно с њом из тог загушљивог школског ваздуха.</p> <p>А кад су |
| p>— Лепе ми и то забаве!{S} На страну с њом!{S} Ја сам преча од књиге.{S} Руке доле, очи овамо |
| е.{S} Његова последња реч осваја, и куд њоме наврати погледе онамо сви послушно гледају.{S} Зат |
| нда кад имадосмо оно част први пут се с њоме упознати.</p> <p>Још неколико дана, па ето Петров- |
| кад се при последњем поласку опраштао с њоме, једва се могаше отрћи од школских вратница, и кад |
| јој другарици, о Даници.{S} Успомена на њу не учини му се никад тако драга, њезин лик му затреп |
| у собу.{S} Сама.{S} Јуначно станем пред њу и почнем тачно љубавну изјаву, коју сам већ одавна б |
| уд од двери сијну већа светлост, а кроз њу моје селанце тамо у Крајини, у кршној, горовитој Лиц |
| у зову и ону подивљалу лозу, што се уз њу савијаше, размишљаше о тегобама прилагођавања једних |
| лободне народе...{S} И Русија је роб, и њу треба ослободити...{S} Руски је народ безгласан, пог |
| це, па мало богме и кртинице — има ко и њу милује.{S} Једну калајлију у врх, а другу у дну софр |
| досадашњег сна и сувише озбиљно пиље у њу хладне прилике другога живота, који у овај мах пирну |
| Русија је силна!{S} Сви смо упрли очи у њу.{S} А она?{S} Рођена да заповеда народима, да, да за |
| „покајанија", о „очишченију грјехова", о грешницима које чека страшни час „смерти“, и о правед |
| ашченија“, о светој тајни „покајанија", о „очишченију грјехова", о грешницима које чека страшни |
| идику о важности светог „причашченија“, о светој тајни „покајанија", о „очишченију грјехова", о |
| кијевић о славјанским народима, о нама, о нашој народној појезији... срамота, срамота!{S} Још ћ |
| а о покрету, о Маџарима, о скупштинама, о привилегијама народним и о слободи независној и од Ма |
| орио Мицкијевић о славјанским народима, о нама, о нашој народној појезији... срамота, срамота!{ |
| оме негдашњем учитељу о рату, Маџарима, о Војводини, о школи, о књижевности, о политици.{S} У п |
| Мисли и премишља о покрету, о Маџарима, о скупштинама, о привилегијама народним и о слободи нез |
| ања једних друштвених особина на друге, о чудноватој упорности човечјега духа, који се противи |
| собом разговараше о милом детету своме, о судбини, којој сад навија прву основу. „Шта ли ће од |
| ану, о Христу, о Немањи, о Светом Сави, о Цару Душану.</p> <p>Дође и божићни пост.{S} У школско |
| о рату, Маџарима, о Војводини, о школи, о књижевности, о политици.{S} У подне за столом, Макса |
| енесе у мисли о учитељу Макси, о школи, о Даници.{S} Што дуже мишљаше о себи и њој, све му теже |
| селу, о Београду, о детињству, о школи, о невиним играма из доба ђаковања, и о — садашњости.{S} |
| учитељу о рату, Маџарима, о Војводини, о школи, о књижевности, о политици.{S} У подне за столо |
| никад у дубину.{S} Говорио је о летини, о времену, о покрету, о политици, али је говорио по гот |
| ри о Светом Јовану, о Христу, о Немањи, о Светом Сави, о Цару Душану.</p> <p>Дође и божићни пос |
| S} Мишљаше о свом старом учитељу Макси, о учитељци, и о негдашњој својој другарици, о Даници.{S |
| е о покојној учитељци, о учитељу Макси, о попу Крсти, о школи.{S} Изађоше из кухиње и одоше ста |
| сећање пренесе у мисли о учитељу Макси, о школи, о Даници.{S} Што дуже мишљаше о себи и њој, св |
| а, о Војводини, о школи, о књижевности, о политици.{S} У подне за столом, Макса је седео у проч |
| читељци, о учитељу Макси, о попу Крсти, о школи.{S} Изађоше из кухиње и одоше староме Макси у с |
| итељци, и о негдашњој својој другарици, о Даници.{S} Успомена на њу не учини му се никад тако д |
| но, запиткиваше је о покојној учитељци, о учитељу Макси, о попу Крсти, о школи.{S} Изађоше из к |
| од тих чудноватих клупа и слушати наук, о ком је тако много слушао од свога оца и од своје мате |
| } Ходао је с њом, разговарали су много, о селу, о Београду, о детињству, о школи, о невиним игр |
| ? најзад се осече Милан, довршивши оно, о чему је размишљао.</p> <p>— Занима ме, одговори Гргур |
| много, о селу, о Београду, о детињству, о школи, о невиним играма из доба ђаковања, и о — садаш |
| зговарали су много, о селу, о Београду, о детињству, о школи, о невиним играма из доба ђаковања |
| је с њом, разговарали су много, о селу, о Београду, о детињству, о школи, о невиним играма из д |
| гара.</p> <p>— Говорио си о твом идолу, о Вучићу.</p> <p>— Не, питао сам га: хоће ли деспота ил |
| и најмању ситницу о детету, о учитељу, о школи, али само једно није се усудио да превали преко |
| шати кад учитељ говори о Светом Јовану, о Христу, о Немањи, о Светом Сави, о Цару Душану.</p> < |
| ину.{S} Говорио је о летини, о времену, о покрету, о политици, али је говорио по готову сам.{S} |
| паучинасте мисли, размишљао о Вертепу, о себи као цару Петру, и о Даници као својој царици.</p |
| орио је о летини, о времену, о покрету, о политици, али је говорио по готову сам.{S} Макса му с |
| елачићу.{S} Мисли и премишља о покрету, о Маџарима, о скупштинама, о привилегијама народним и о |
| све, сваку и најмању ситницу о детету, о учитељу, о школи, али само једно није се усудио да пр |
| читељ говори о Светом Јовану, о Христу, о Немањи, о Светом Сави, о Цару Душану.</p> <p>Дође и б |
| род!{S} Варање, изопачавање, обмана!{S} О, ви велики народи... велики народи!...</p> <p>Хода жу |
| из доба ђаковања, и о — садашњости.{S} О садашњости?{S} Лицем на Преображење ишли су обоје гор |
| , обасуо негдашњу своју коншколарку.{S} О себи није мислио; у њему је било пуно идеала, вишег т |
| у школи и у цркви.</p> <p>„А мајка?{S} О, мој добри Гргуре, како се сва охладим, кад на мајку, |
| или савијача, или моча, и тако даље{S} О великим празницима у подне печење, а <pb n="62" /> мо |
| /p> <p>— Ја, чича Степане, ја.</p> <p>— О дијете, како си се раскрупњао, како си окосматио; а м |
| рити, кад га упитају браћа из „Сербије“ о најновијим догађајима.</p> <p>— Седосмо у кола, говор |
| све до испита, надгледам им прописе, а о испиту ме пола нестане, сита се настрахујем, особито |
| ег времена ни то не „упражњавају".{S} А о Вертепу ни спомена.</p> <p>А шта ли је старог учитеља |
| па да питам жену.{S} Знаш, кућа је сва о женином врату...</p> <p>— А што ми то говориш, мајсто |
| воримо, поче Петрија.{S} Јако, чоче, да о томе не мислимо.{S} Чисто се плашим...</p> <p>— Плаши |
| се из чега.</p> <p>— Па има још дана да о томе говоримо, поче Петрија.{S} Јако, чоче, да о томе |
| лећи неколико дана готово без престанка о Даници, најзад се прибере, и опет, по својој доброј н |
| ечја словенска</title>, па <title>Наука о словенском језику</title>.{S} Овај предговор пред гра |
| врло, врло често и врло много торокала о теби.</p> <p>„Збогом!{S} Ево се већ хвата сутон, а Ми |
| арху, час Јелачићу.{S} Мисли и премишља о покрету, о Маџарима, о скупштинама, о привилегијама н |
| сподара. </p> <p>Гргур мисли и премишља о својој прошлости; сећа се сваке ситнице из свога дети |
| ка и свежа травица, одупро се лактовима о траву, а главу метнуо у шаке, гледа у бедеме градске, |
| а професор Сава удари скупљеним прстима о сто.{S} Макрена плакаше, Гргур оборио главу и прошапт |
| га.</p> <p>— Ево Мицкијевићех предавања о славјанској књижевности.{S} Немачки.{S} Јаки сте у не |
| аном хвали свога Књаза са Цетиња, прича о боју на Грахову, и плаче.</p> <p>Кад је Васо пружио „ |
| сасвим мирно и озбиљно, запиткиваше је о покојној учитељци, о учитељу Макси, о попу Крсти, о ш |
| е сви у један мах, осим Гргура, који је о томе само мало слушао, али још ништа није учио.</p> < |
| могао да заклопи очи од чуда, мислио је о томе и мислио, па тако, као уморно јагњешце, и заспао |
| у висину, никад у дубину.{S} Говорио је о летини, о времену, о покрету, о политици, али је гово |
| да праве опозицију.{S} И доиста, ко је о божићним вечерима дошао у онамошња села, могао је вид |
| сно и достојанствено онако као паримеје о великој вечерњи, удари прутом о сухи звучни сто, да у |
| разбегнете куд који, а мени се све бије о главу.{S} И опет, гдегод станете, опадате ме: директо |
| 8880_C12"> <head>XII.</head> <p>Ко није о јесени путовао кроз поље, кроз гору, тај не зна, шта |
| рета, што висаше с једне и друге стране о дрвеној самарици.{S} И Гргуров отац као да знађаше ја |
| , мање гледаше у књигу, више размишљање о оним тамним и новим питањима, која се од више времена |
| мисао, као оно усамљена звезда, кад се о вечери укаже на небу, на ком се истом дробе и на разл |
| ом, што правце води у школу.{S} Мишљаше о свом старом учитељу Макси, о учитељци, и о негдашњој |
| о школи, о Даници.{S} Што дуже мишљаше о себи и њој, све му теже беше, што је узгред није похо |
| и суседном ходнику.{S} А да ли мишљаше о ономе што читаше, или су осећања отела мах и занела г |
| лозу, што се уз њу савијаше, размишљаше о тегобама прилагођавања једних друштвених особина на д |
| } Он се у себи сам са собом разговараше о милом детету своме, о судбини, којој сад навија прву |
| ији ђак у гвоздену „звечку", што висаше о једном дрвеном стубу школскога ходника.{S} Знак да је |
| е од етра стропоштао, тканица му висаше о врату.{S} Поведоше ти нашега медведа, <pb n="67" /> п |
| итички кругови, револуциона струја чеше о бедеме савске и дунавске.{S} Бадава се упињу Вучић и |
| ицима које чека страшни час „смерти“, и о праведницима, који ће, у слави небеској, седети с дес |
| и, о невиним играма из доба ђаковања, и о — садашњости.{S} О садашњости?{S} Лицем на Преображењ |
| вом старом учитељу Макси, о учитељци, и о негдашњој својој другарици, о Даници.{S} Успомена на |
| љао о Вертепу, о себи као цару Петру, и о Даници као својој царици.</p> </div> <div type="chapt |
| и, било на чаршију или на панађур.{S} И о устанку су војевали заједно.{S} Четворица их беше уз |
| амо о великим <pb n="3" /> празницима и о школском одмору одлазе својим кућама.{S} Оцеви доносе |
| је ишла и на водице, особито уз посте и о младинама.{S} А била је милостива <pb n="50" /> преко |
| скупштинама, о привилегијама народним и о слободи независној и од Маџара и од Шваба и од Турака |
| јатеља, својих ближњих.{S} Мислиће он и о себи самоме, али тамо доцније, док се опште добро дов |
| другу један крај, а други намакну себи о врат, па иди од скамије до скамије.{S} Вођ му виче: „ |
| су здрави сви; мајка ти је била у цркви о Ивању-дне, и ја сам била, пољубила сам јој руку и пољ |
| > <p>И још су се дуго, дуго разговарали о хаџилуку.{S} Скоро на један сахат пред јутрење разиђо |
| ства.{S} А то га сећање пренесе у мисли о учитељу Макси, о школи, о Даници.{S} Што дуже мишљаше |
| и у скамији и слушати кад учитељ говори о Светом Јовану, о Христу, о Немањи, о Светом Сави, о Ц |
| ан својега другара.</p> <p>— Говорио си о твом идолу, о Вучићу.</p> <p>— Не, питао сам га: хоће |
| е, ја сам као имела, морам се прикачити о ма чије стабло.{S} Добар си, племенит си, али, не зам |
| њивао је своме збору и јело и пиће; тек о поноћи, пошто би се походило десетак дваест кућа, доз |
| е, да га ослободе.</p> <p>— Причаћу вам о Штуру, продужава професор истим жаром.{S} Јесте ли сл |
| није прута, да није шибе?{S} Много сам о томе расуждавао, прут је храпав пут,али води добру, о |
| збацим ево овако ногу, па запнем палцем о прслук, зар вам не изгледам као сушти <pb n="84" /> п |
| нога, па онда у Ирода.{S} А Ирод, ногом о земљу и гласно повика:</p> <p>— Да знате и ви, и да с |
| н на зеленој столици, одупро се - ногом о креветну ножицу, па се обрће на једној од задњих стол |
| не, па тресну ногом о патос, и ја ногом о патос, па нагни на врата, у помрчину.{S} Та није да с |
| већ његово ухо — поцрвени, тресне ногом о тле, а ја сирота и не чекам да ми викне: напоље!{S} И |
| , знам...{S} Ха! (И лупнув снажно ногом о земљу кликну весело:) Гргуре, сине, јеси ли ти?</p> < |
| и ја дурити; подрвене, па тресну ногом о патос, и ја ногом о патос, па нагни на врата, у помрч |
| сише!</p> <p>Мајстор Јован тресну ногом о тле, а професор Сава удари скупљеним прстима о сто.{S |
| форму по френкијском кроју.{S} А сваком о пасу висаше источни нож у шареним цагријама, а многим |
| ивом начелу, кава се само меша с млеком о доручку и ужини.{S} Само у та доба латиће се „пиксле“ |
| инђел Гаврило, којем је једном приликом о том помињао, рече, да су створови маште, стога да се |
| елена! викну професор Сава и лупи руком о сто.</p> <p>— Шта лупаш тако, нисам ја твој ђак.{S} А |
| аримеје о великој вечерњи, удари прутом о сухи звучни сто, да улије страх, а са страхом бадру и |
| читељ и учитељка, сви се изоблачили као о благу дну.{S} Учитељ Макса извлачи из фијока и чисти |
| ешце.{S} А Гргур још свеж и трезвен као о вечери, заједно с учитељем и учитељком, сишао је доле |
| се у своје паучинасте мисли, размишљао о Вертепу, о себи као цару Петру, и о Даници као својој |
| говораше Гргур; уча нам је често причао о Марку.</p> <p>— А погоди: ко су она деветорица, па он |
| кући у село.{S} Уз пут је много мислио о својој тамној будућности, и за чудо, толико га је зан |
| таким школама деца живе стално, и само о великим <pb n="3" /> празницима и о школском одмору о |
| ути цркви.{S} И Иван је ишао цркви само о великим годовима, али је зато радо прилагао, кад је в |
| отац Арон, каквих се чуда не наслушасмо о маџарским насиљима.{S} Где стигну вешају и секу, а за |
| р плану, скочи, тресну ногом тако силно о тле, да су прозори зазврјали, тресла се „вселена“), Р |
| ор истим жаром.{S} Јесте ли слушали што о њему?{S} Велики, редак Словенин.{S} Сиромах народ сло |
| замисли.</p> <p>— Јесте ли слушали што о Мицкијевићу? по дужем ћутању запитаће професор Сава с |
| е!{S} Да ли је и Гргур, мислећи покашто о њој, осетио и сам сладости од оваких суза?</p> <p>Кад |
| ице.{S} Све као све, али кад дође говор о земљи, сељаци се притајаше, једанпут рећи не дишу.</p |
| у паде на памет мисао: да покрене говор о школи.{S} Сиротан, а радан, давао је кондиције деци и |
| > <p>Ни поп Крста не могаше даље, а већ о учитељу Макси и да не говоримо.{S} Створише се у њему |
| ији, не знати шта је говорио Мицкијевић о славјанским народима, о нама, о нашој народној појези |
| који зује око стрехе и главама туцкају о дрвене ступчиће; Даница, не дижући главе, шије, а учи |
| и цркви.{S} Друге би и проговориле коју о литургији, али она ни да би се окренула.{S} Чешће је |
| о по свом обичају, поче опширну придику о важности светог „причашченија“, о светој тајни „покај |
| Авале.{S} Често притегне опанке, пушку о раме, па чак у Космај.{S} Насисао се духа сељачког, њ |
| е Гргур и Милан.{S} Милан имађаше пушку о раменима; навика му избацити метак на птицу или кад с |
| ого приповедати своме негдашњем учитељу о рату, Маџарима, о Војводини, о школи, о књижевности, |
| {S} Ваљда оне доле великаше што се кољу о власт.</p> <pb n="113" /> <p>— Ни сељаке ни великаше. |
| трепетом</hi>!</p> <p>Још једном лупну о земљу, цареви се за један корак тргоше назад, поплаши |
| , које онако сиротни непрестано имађаху о мени...</p> <p>— Учитељу! упаде му у реч свештеник; и |
| е испричао све, сваку и најмању ситницу о детету, о учитељу, о школи, али само једно није се ус |
| духом народним, који га љубе, који пишу о њему, којима кроз сваку врсту бије светлост, топлина |
| онда вам је „драги“, а кад се дрнете, к’о по Богу сад, онда горак и кисео.{S} Збогом!{S} Имам ј |
| адовољан.</p> <p>— Митрополит је поп, к’о и ти...</p> <p>— Јес’ чуо, учитељу, оканимо се митроп |
| сорта ортаклука.{S} А ко је сиромах, к’о <pb n="120" /> по Богу ја, а жели да се истресе из ри |
| >— Тако, па да ми се пазите и слажете к’о рођена браћа.{S} Тешко је, децо, данас стећи пријатељ |
| м бих, Бога ми ти кажем, и суваче окрет’о.{S} Опипајдер ове мишице!{S} Је л’ чврсто, жилаво, ка |
| механи до Синџир-џамије...{S} Илија дош’о у севдах, а и сам сам, хтео да слушам-шаркију..:{S} Е |
| дијете, поче Макса смотрено вадећи она оба писма из недара.{S} Реци ми, али као да те твој ота |
| .{S} Најзад одломи по једно парченце од оба колача, и како и онако није вечерао, то је слатко о |
| ти смо слушали, нити читали, одговорише оба младића.</p> <p>— Али смо вас зато кљукали Шилером |
| ратима, која се отворише и унутра уђоше оба млада господина, што се дотле одмараху у хладу под |
| погледа још један пут мало љутито, баци оба цветка што их држаше у ручици, напрћи танке своје у |
| велику столицу од бела дрвета, закачио оба палца за вишњев појас, који му је поша оплела од ву |
| ци ми, право.{S} Ти познајеш врло добро оба твоја друга, и Милана и Илију.{S} Реци ми: који је |
| о попа.</p> <p>— Још јуче ми даде прото оба ова писма, да вам донесем.{S} Једно је теби, оче Кр |
| орели ћутак, а ветар на махове тресне у оба прозора, па опет се замаје тамо низ брдо преко снег |
| то се усправила и пружила своме другару оба поменута цветка.</p> <p>Он се устезаше да их дотакн |
| ће се зар наћи ко ће вас као што треба обавестити.{S} Наука је наука, занат над занатима.{S} К |
| , пружи ми руку... не могу без тебе.{S} Обадва да оставимо кости овде, да нас заједно сахране к |
| рећи пут то у једно то у друго, па онда обадва савије и спусти у шпаг.{S} Хода по соби, мисли и |
| ч.</p> <p>— Добро те ме подсети.{S} Ево обадва последња броја <title>Српских Новина</title>.{S} |
| ваша чесна имена, упитаће Макса, пошто обадва млада господина, понуђена, седоше.</p> <p>— Моје |
| ја овака, а ти опет таки.{S} И останимо обадвоје оваки какви смо.{S} Ја не знам шта би било од |
| е одлучио учитељ, нешто је смислио поп, обадвојица су на чисто!{S} На Никољдан излазе с јутрења |
| ле одмараху у хладу под брестовином.{S} Обадвојица лепо обучени, европски, само су имали вишњев |
| е се фамулус Степан и чуди се.{S} А они обадвојица право један другом, стадоше, погледаше се, н |
| е учитељу! викну онај дежмекасти, пошто обадвојица поскидаше фесове.</p> <p>Макса их отпоздрави |
| ргоше очи, погледаше према вратницама и обадвома ноге обамреше.{S} Иван виче: „Трчи, Петрија", |
| <p>Иза попових леђа стао достојанствено обазриви и пуно озбиљни режисер, стари учитељ Макса.{S} |
| а је стао на траву, која се модраше дуж обале с једне и друге стране, гледаше у бистру планинск |
| смишљао како да пребаци говор на другу обалу, она се, љубазно али усиљено, насмехну, узе служа |
| ледаше према вратницама и обадвома ноге обамреше.{S} Иван виче: „Трчи, Петрија", а она: „Нуто, |
| држе запаљене лучеве, који тајанствено обасјавају цело пространо двориште, а отуд, путем, који |
| екадашњег Порчинога града.</p> <p>Сунце обасјало целу околину, наши путници стигли под зидине, |
| себи срећу, којом би, да, је свемоћан, обасуо негдашњу своју коншколарку.{S} О себи није мисли |
| руски, који ће љубити нас, и кога ћемо обгрлити ми, ми њихова потиштена браћа...{S} А онда?{S} |
| о и више.</p> <p>— Ја имам моје кокице, обе беле, па питоме.{S} Зовнем их само : трцава, гарава |
| Зовнем их само : трцава, гарава! а оне обе у крило, па их милујем.{S} Кадгод их храним, ја сам |
| учно, остави и забрави.{S} Затим пољуби обе погаче, скиде пешкирић са оне Даничине, испресавија |
| седала, изађи у трем, па ћу ти показати обе моје кокице.</p> <p>Још су се неколико тренутака по |
| сму.</p> <p>Док је тако Макса проучавао обе ситне, по њега покрупније књиге, дотле је Даница чи |
| ату куцнуло дванаест и да ваља сести за обедни сто.{S} Сви, па и мали Гргур, одоше у собу где ј |
| и до најситнијих ситница.{S} Даница, по обеду, остала је на свом месту за столом, плела је и по |
| >Милан узе и милозвучно и тачно прочита обележени број стихова. </p> <p>— Нестаће, децо, не вел |
| док...</p> <p>Но Гргур још у себи и не обележи докле, а врата од његове собе отворише се и, на |
| озим да изустим, и та два божја анђелка обесише!</p> <p>Мајстор Јован тресну ногом о тле, а про |
| ра.</p> <p>Није у Здравковића само срце обилићско.{S} Њихова поштења на далеко нема — одавна се |
| рисуствује првој представи.{S} Стари је обичај Максин да Вертеп унесе прво у попову кућу.</p> < |
| жељаше сестри омилити само оно, што је обичај његове нове отаџбине.{S} Шта не би сеја брату уч |
| ала разна злоупотребленија, и пошто тај обичај никаквом добру не води, то се ношење Вертепа у б |
| оз зубе: „они, који се држе само својих обичаја и хоће да одрже све онако како је, они“... чита |
| и своја права, свој језик и веру, своје обичаје.{S} За њим говори црномањаст шишкав човек, Јова |
| ну одсеком, по пропису, који је утврђен обичајем.{S} Кад је Гргуров отац све тачно и исправно п |
| председник, а Гргур, готово без избора, обичајним правом деловођ. </p> <p>Гргурово добро учење |
| евина уживања, искључиво да се подвргне обичају.{S} Да му је могло бити, он би и своје село, за |
| ану и, гле!, срески пандур, по ондашњем обичају наоружан до грла, јаше напред на брдском коњичк |
| само испи чашу, не куцнувши се по свом обичају са попом.{S} И поп испи своју чашицу, па и он п |
| } Професор Сава оставио чибук и по свом обичају таре дланове, али сад много живље и одлучније.{ |
| итрахиљ, па онда, ракнувши мало по свом обичају, поче опширну придику о важности светог „причаш |
| дну ка оној, која је, по старом српском обичају, још од јутрос постављена.{S} Насекоше пуне две |
| и чак до јутрење.{S} Па, по свом старом обичају, прешли у најбујнија тврђења и доказивања, а из |
| професор Сава, пошто је, по свом старом обичају, мало погладио браду и пљуцнуо.</p> <p>— На Вар |
| ељка пружи, удалио се, по старом добром обичају, све назатке ходећи.{S} А учитељ Макса устаде, |
| се изведе девојка.{S} По старом добром обичају ваља да је изведе брат и преда ручноме деверу.{ |
| војих цветака.</p> <p>— Калопер је тако обичан цветак, прошапута Даница.</p> <p>— Али му је мир |
| божјих....</p> <p>Изговоривши то, поче обичним школским тоном и ритмом да одчегртава своме зан |
| ако спокојно, уседе на коња, па са свим обичним гласом рече: „збогом“!{S} Окренув се још једанп |
| пребијеном ногом“.{S} У ђачким собама, обично је сваки део намештаја мање више начет.{S} На ст |
| рши дневне часове, он се врати у своју, обично прегрејану собу, прегледа прописе, писаљком напи |
| обро притвори школске прозоре, који су, обично, по цели дан били отворени.{S} Мали Гргур пође д |
| е села шиљу ђаке у једну школу, која је обично, исто као и б....ска, баш уза саму цркву.{S} У т |
| кљештанце.</p> <p>Учитељ седе на своје обично место за столом, до њега је стајала и мала Даниц |
| ом јачом светлошћу, он опет заузе своје обично место поред стола.{S} Дуго је гледао у писмо, до |
| а ни гласа.{S} Директори су у оно време обично полазили у почетку маја.</p> <pb n="45" /> <p>Ис |
| далеко позади храмуцали, наслонивши се обично на каквог паметног и вредног члана из много позн |
| још прелазим преко старог брвна; узмем обично очеву стару мачугу, па се мало поштапнем, скачућ |
| p> <p>А шта ли је помислио Илија?{S} Он обично мање мисли, а више говори.{S} Али се и њему у ов |
| Зато је у сваком склопљеном друштву он обично био председник, а Гргур, готово без избора, обич |
| нафска кутија.</p> <p>— Као обично, као обично...{S} Е па реците, шта <pb n="65" /> ћу?{S} У ка |
| е стајаше еснафска кутија.</p> <p>— Као обично, као обично...{S} Е па реците, шта <pb n="65" /> |
| итељ је Макса спавао по ручку дуже него обично.{S} Ђаци су, док је он спавао, седели и ћутали о |
| ојавише око торова, раније и жешће него обично; свет се збио у села; нико живи не слажаше амо ц |
| на столу школском.{S} Зачудише се, јер обично школска соба, како се пред мрак почисти и притво |
| ва тројица изиђоше на враташца, која су обично несносно шкрипала при отварању и затварању.{S} П |
| е је била дугачка проста софра, коју су обично звали трапезарија.{S} Поседају око стола прво ст |
| } Осећа како се над њом склапају таласи обичнога света, како се сасвим губе чаробне слике досад |
| пет се ни најмање не даде омести у свом обичном хумору.{S} Његов практичан разум, у извесним, в |
| два?{S} И кад је пред сан шаптала своју обичну <pb n="142" /> молитву, желела је најлепшу срећу |
| ивицу од стола.{S} Сад, изгубивши своју обичну оштрину, изгледаше преображена, преливена зраком |
| до дувара.{S} А онда учитељ Макса јасно објави свима и свакоме прве темеље његова „воспитанија“ |
| вот, поучиће нас; сасвим је нешто друго облагорођавање нарави, које су Србина, као ристијaнина, |
| рик растолегаше по таванима нагомиланих облака, спушташе се најлепша летња кишица, која, поступ |
| и златна пера по ведрини између дробних облака, а дуга озго шине од једнога краја брда до друго |
| баних недара, још једном гледну у мутне облаке, па оде у кућу. </p> <pb n="144" /> <p>За чудо!{ |
| мо, зажмуривши, чисто ускочили у његове области.{S} Често вам је по који умиљат и дражестан пре |
| <p>Сутрадан освану мутно јесење јутро; облаци тешки и ниски притисли целу околину, таман да се |
| трана прикупљати све крупнији и мутнији облаци.{S} Четврти је час по подне, дан у најлепшем јек |
| , али често преко села пређу тако тамни облаци, да на оне мале прозоре од болнице уђе толико та |
| том дробе и на разлаз спремају давнашњи облаци.{S} Нешто је одлучио учитељ, нешто је смислио по |
| е, чини вам се небо плавље, а фигурасти облаци бељи од најбељег паперја. </p> <p>Како је лепа, |
| </p> <p>У школској соби спремају младу, облаче јој плавчасту свилену хаљину, па бело свечано ли |
| о даље корачаше међу цветним лехама.{S} Облачно јесење небо гледало их, и у овом тренутку запла |
| е очи сјајнуше још лепшим чаром, а лице обли заношљива лепота, груди јој се заталасаше, и једва |
| он удри као вола, док те свега крвца не облије.</p> <p>— Хе, неваљалац један, што му уча не пот |
| ду и слушаше њезин ромон преко шарених, облих, а и многоугластих шљунака.{S} Гледаше и слушаше: |
| очкови под товаром, како се беле букове облице, а међ њима храпавокорни церићи мало пре осечени |
| <p>Али ту већ стари учо не могаше даље, облише га сузе, и попу се очи наводниле; сви су у неком |
| , погледа преко ограде, а вреле је сузе облише.{S} Има ли веће среће од овако чистих и невиних |
| зелењаху проређене шумице.{S} С једног облог виса забели се нова црква с високом белом звонаро |
| мо мален народ!{S} Варање, изопачавање, обмана!{S} О, ви велики народи... велики народи!...</p> |
| отац, ја морам да знам.{S} Остарио сам, обневидео, још за који дан...</p> <p>Ту се Макси очи на |
| икама, да стара знања попуни новима, да обнови укус, речју: да се саображава новим приликама, н |
| нарумени.{S} Обоје ходају по стазицама, обоје се ућутали, као да је и у њиховој пролетњој души |
| и у велико се спрема да се нарумени.{S} Обоје ходају по стазицама, обоје се ућутали, као да је |
| отац свога давно невиђеног сина, а кад обоје одоше до Петрије, сиротој мајци сузе грунуле, заг |
| <pb n="15" /> огласи школске часове, и обоје се журно упутише школи.{S} Даница је напред скаку |
| <p>— Гргуре!</p> <p>— Данице!</p> <p>И обоје, као укопани, не макоше се с места.{S} Дотакли су |
| увише торокљива, више него што бисмо ми обоје желели?{S} Али шта му знам, кад се одавно нисмо в |
| рица, занешенко, па и сад мудруј за нас обоје, а мене пусти да се сита нажуборим у тој твојој н |
| шњости?{S} Лицем на Преображење ишли су обоје горе у његово село, својом руком превео је, готов |
| — тако се сећам оних првих дана, што их обоје овде проведосмо.{S} Дуго сам чувао ону киту цвећа |
| и намесницима и безбројним свештенством обојега реда.{S} Звона звоне, напред Рајачић, огрнут ск |
| лова.{S} Обрез листова беше жутом бојом обојен.</p> <p>— Но, ђаче, рече давши књигу Гргуру и по |
| струг.{S} Пред вратима стајаху неколико обојених столова и столица с правим и кривим ногама, с |
| таче?{S} А кад им се погледи сусретоше, обојима сину једна иста светлост, обузе их једно исто о |
| словосочиненија.{S} Обојица правослови, обојица млади, обојица твоји коншкулари, обојица просе |
| .{S} Обојица правослови, обојица млади, обојица твоји коншкулари, обојица просе руку мога детет |
| бојица млади, обојица твоји коншкулари, обојица просе руку мога детета.{S} Светуј ми сада шта д |
| ри врата на својој мирној „вселени“.{S} Обојица уђоше скромно; поруменивши, погледаше свога про |
| анија, ни касателно словосочиненија.{S} Обојица правослови, обојица млади, обојица твоји коншку |
| ругластих, а усана румених и врелих.{S} Обојица ношаху у рукама по једну књигу; по лепом повезу |
| ак, и Милан се опет удружи с Гргуром, и обојица одмакоше пушкомет хода до гроба Порчинога.{S} П |
| а донеси два врућа сомунчића.</p> <p>Ту обојица почеше сркати каву, која се пушаше.</p> <p>— Да |
| ни српског и словенског Парнаса.</p> <p>Обојица расту, једрају, постају, ходе истим путем, исти |
| ви поп, па и он паде на столицу.</p> <p>Обојица се скаменили, седе један према другом, и чудом |
| Петрија села <pb n="141" /> право према обојици, не скида ока с детета, па кад приповеда претур |
| ичанске чистоте.{S} А он им стиште руке обојици; да му не налагаше начело уздржљивости према мл |
| како ти се чини, ја велим да их упишемо обојицу у гимназију?</p> <p>— Како те Господ учи.{S} Ет |
| марш, а мајстор-Јованов шегрт одазва их обојицу.</p> <p>Кад уђоше наши лицејци, мајстор Јован р |
| други се оженио још пре Ивана, наскоро оболи и умре, а удовица се преуда у село из којега је д |
| тим бојно поље, а дечица се лепо скуње, оборе главице, па снуждено гледају у своје књижице...{S |
| проштац у школској огради, мирно стоји оборене главе, и жељно очекује, да га ослободе терета, |
| те опет грчевито стиште руку свога оца, обори очице, и да му је онда ко пажљивије погледао испо |
| ује.{S} Она, незадовољна, поче плакати, обори своју лепу главицу и пође.</p> <p>Отац је задржа, |
| жи сја...</l> </quote> <p>Ту и цар Ирод обори своју лепу главицу и снуждено наже се на мач.{S} |
| так и достојанствен.{S} У руци јој шав, оборила лепу мудру главу, и шије.{S} Онај исти стари, с |
| ешто за се шапутаху, мала Даница лактом оборила колаче па их купи испод стола, а Гргур се већ з |
| џарском језику.{S} Зар су у једном селу оборили сељака и били га ни крива ни дужна, само што по |
| Пролазећи кроз Стамбол-Капију, Милан је оборио главу да не гледа непријатеље своје земље, низам |
| рстима о сто.{S} Макрена плакаше, Гргур оборио главу и прошапта: „Грозно!“ а Милан, озбиљно и с |
| ту Макса поче још јаче јецати.{S} Гргур оборио главу, а он наставља испрекиданим говором....</p |
| у утрнуле руке, па му, сретноме и много обрадованоме, припасаше ново „одличије". <pb n="41" /> |
| е се дало опазити, је ли се или се није обрадовао.{S} Даницу преобрази тај радостан глас, потрч |
| рком до школе.{S} Како ће се и они тамо обрадовати кад чују да сам те видео.{S} Збогом !</p> <p |
| <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија „Доситије Обрадовић“ - Кнегиње Љубице ул. 6.</p> <p>Димитрија Гав |
| ћ, Крста Влајић, Јанићије Пешић и Гргур Обрадовић!{S}" На овај прозив свој четворици задрхта ср |
| >Живот и прикљученија</title> Димитрија Обрадовића, нареченога у калуђерству Доситеја</hi>.</p> |
| знају и умеју, онда је и учитељу светао образ пред селом и влашћу.</p> <p>— Али сиромах Симо Ве |
| ргур, а богме је овда онда и Даница оцу образ осветлала.{S} На завршетку испита поделише дарове |
| а, меке дуге косе, пораста мало нижега, образа округластих, а усана румених и врелих.{S} Обојиц |
| , полупун, чела висока, очију живахних, образа округлих, космате подрезане браде, а образа онак |
| за округлих, космате подрезане браде, а образа онако вазда готових на смех.{S} Под пазухом држа |
| уга, који је више дежмекаст, округлијих образа, учешљане, готово зализане косе, румених, али де |
| ар попириваше и бијаше у <pb n="107" /> образе, а ја се прекрстих и у себи очитах молитву за „п |
| о крупне вркћу једна за другом низ беле образе.{S} Најзад узе она кецељицу и обриса своје овлаж |
| , најкрупнијих, попрскаше лепе Даничине образе, те се измешаше са другим, исто тако крупним али |
| нехотице срозаше низ лепе и пуно мирне образе Даничине.</p> <p>После кише, која потраја полови |
| доле у поточић, па мало испљускај очи и образе, па онда дођи у кућу.</p> <p>Учитељ Макса оде у |
| ољубише оца и мајку у руке, а они њих у образе, па одоше те легоше.</p> <p>Иван и Петрија још д |
| !</p> <p>Професор Сави горе очи, пламте образи.{S} Апостолски жар преобразио га, па још лепше с |
| му срце, радост му затрепта на челу, на образима, уста журно са столице и широм отвори врата на |
| ном, али блаже и много попустљивије, по образима јој се осу румен, мале јој руке клонуше, очи н |
| ла да нам крње ово мало синора; ако нам обрана прође на лијо, ништа неће ваљати.</p> <p>Викач о |
| ашце и станем на онај велики, маховином обрасли камен усред потока, на ком смо више пута заједн |
| ом попеше на Калимегдан, који онда беше обрастао густом модрозеленом травом.{S} Леп јесењи дан, |
| ј, новац...{S} Да, без шале, јеси ли се обратио попечитељству?</p> <p>Гргур га погледа мало раз |
| есма или ода за какву му драго пригоду, обраћају се опет Гргуру, па ако се опире, затворе га у |
| ор, све лепе крунисане главице с једрим обрашчићима и живим крупним очицама.{S} Поп, пун задово |
| е ка школи.</p> <p>Газда Ивану заиграла обрва, стоји пред кућом и пита Петрију: „Шта то може би |
| челу већма се набраше према намрштеним обрвама, грчевито стиште хартију рукама, које су почеле |
| , учитељ Макса вешто трену оком и мрдну обрвама.{S} На тај ником непримећени, али његовим учени |
| ти, ал’ ваш прота Матија само што мрдну обрвама, а браћа Шумадинци потргоше пиштоље и пуцњавом |
| е, уздигне навише велике некако вунасте обрве, пребаци ноге, збаци с горње ноге папучу, и — чит |
| царице, наставиће попа шаљиво, издижући обрве...{S} Како ћемо ми уз вас овако у чизмама.{S} Доб |
| , узе га и левом и десном, па, скупивши обрве, поче га стојећки пажљиво читати.{S} Попа и учите |
| озлаћена, али доста посукнула слова.{S} Обрез листова беше жутом бојом обојен.</p> <p>— Но, ђач |
| {S} Морамо натерати Вучића да се мири с Обреновићима, да доведе Милоша.{S} Милоша је родила рев |
| од детета.</p> <p>— Нисам гори од тебе, обрецну се Макса.</p> <p>— Учитељу!</p> <p>— Попе!</p> |
| ле образе.{S} Најзад узе она кецељицу и обриса своје овлажене трепавице.</p> <p>— Ти, Гргуре, н |
| title>Славјанци</title> настави Милан и обрну столицу на Другу страну. </p> <p>— Не знаш шта им |
| ливан!</p> <p>— А твоје <hi>имја</hi>? обрнувши се мачем оном трећем другу.</p> <p>— Аз јесам |
| пребацим себи да сам незахвална, да сам обрнула главу ономе, кога не треба заборавити.</p> <p>„ |
| опет Русији, којој се толико пута леђа обртала.{S} У званичним новинама печата се прокламација |
| асисао се духа сељачког, њиховог вештог обртања говором, да би често задивио своје другове, кад |
| хватише, привезаше за дирек, девет дана обрташе око дирека све према сунцу, док човек, у највећ |
| про се - ногом о креветну ножицу, па се обрће на једној од задњих столичних ногу.{S} Према њему |
| ељицу међ прсте и сву је изгужва.{S} Не обрћући своју лепо очешљану главицу, оде лаганим кораци |
| м капом, дугачким капутом, ципелама без обсеца и незграпним кожним рукавицама у зимње доба.{S} |
| нителних речи, од љадословија, од свију обстојателстава, која би пагубно могла содјејствовати.{ |
| <hi>педагогијум</hi>, па по два дана не обува ципела, него тамо амо у дубоким папучама, као как |
| тоше, обојима сину једна иста светлост, обузе их једно исто осећање.{S} Стискоше једно другом р |
| осети, како га на ове непромишљене речи обузе гнев, али се опет поумири.</p> <p>— Најзад како б |
| у кућу, али још већа помрчина беше јој обузела саломљену душу.{S} Покупила све успомене Гргуро |
| азгаљивати се маглица, која ју је дотле обузимала.{S} На безазлено срдашце навалише утисци, кој |
| м излишна, јер како се по подне умију и обуку, не долазе кући другдан до поноћи.{S} Сваки момак |
| рским чизмама), стресао снег с џубета и обуће, узе своју читакињу за дугме и скиде.{S} Поздрави |
| лницу, да промени своју и сувише трошну обућу.{S} Боже здравља, други пут.{S} Биће прилике, кад |
| не знађаше ни сам дати израза ономе што обухвата то његово „све“.{S} Стишавши се, претурио је н |
| слази читав караван кола, долази народ обучен и наоружан, у првим колима велика тробојна заста |
| во звоно <pb n="127" /> ни одзвонило, а обучена учитељка већ држи леген да му полије, па да му |
| аду под брестовином.{S} Обадвојица лепо обучени, европски, само су имали вишњеве фесове с црним |
| Чујте ме!{S} Милане, Гргуре, чујте ме! ова стара.... запамтите што вам говорим... ова стара бе |
| стара.... запамтите што вам говорим... ова стара бесвесна Русија лећи ће, мора лећи у гроб, ал |
| калопера што их држаше у руци.</p> <p>— Ова два лиска, како лепо миришу; ти си им била мати, мо |
| па.</p> <p>— Још јуче ми даде прото оба ова писма, да вам донесем.{S} Једно је теби, оче Крста, |
| на мач.{S} Песма престаде, али је цела ова хришћанска породица још дуго, дуго остала на колени |
| се где треба, те да му тамо буде лашња ова година.{S} Твоји су здрави сви; мајка ти је била у |
| по овим старим валовитим рекама.{S} Па ова мора од планина, пуна пастира и стоке: ори се песма |
| да пруће мирно расте у гори ?{S} Сирота ова дечица.{S} Гргуре, ако нам успишеш, реци коју, али |
| у со дари</hi>...</p> <p>А кад престаде ова црквена песма, наста свечана тишина.{S} Фамулус Сте |
| p> <p>— Дакле Станковом сину се допадне ова мечја игра, те кад би у школи, а он скине тканицу, |
| њиге кроз прозор у двориште.{S} Видевши ова два млада Српчета, заигра му срце, радост му затреп |
| e>Наука о словенском језику</title>.{S} Овај предговор пред граматиком читаћу вам од речи до ре |
| мајсторицом Макреном тачно полуоку.{S} Овај столски поредак није се смео мењати ни за живу гла |
| и синови.{S} А иду ли у школу?</p> <p>— Овај, Гргур, са нашом сеоском школом, Богу хвала, готов |
| ="111" /> <p>Гргур гледа у професора, а овај упро очи у њега, као да га пита: „А ти?“ Милан про |
| ргура.{S} Гргур приђе к Савиној руци, а овај га значајнијим погледом измери од главе до пете.{S |
| а дићи, тркне један крадом директору, а овај опет, беспослен као што га је дао Бог, трч’ у разр |
| тујемо, ја, писар судски, у Крушевац, а овај млади професор у Крагујевац.</p> <p>Ту Илија погле |
| анићије Пешић и Гргур Обрадовић!{S}" На овај прозив свој четворици задрхта срце испод кошуљице, |
| ђе Бранковић са дугачком брадом.{S} Сав овај најскромнији намештај изгледао је много лепши засе |
| аћам тако худа, тако сирота.{S} Свет је овај тако пуст, пуст, пуст!...</p> </div> <div type="ch |
| има морате знати као Доситија.{S} Глете овај највећи словенски спев: <title>Слава кћери</title> |
| ан и газда Иван до ручка угодише шта ће овај имати донети на издржање детиње:{S} 200 ока жита, |
| p> <p>Но Милан још ни почео да оджвижди овај чувени марш, а мајстор-Јованов шегрт одазва их обо |
| жуто не знам како се зове.{S} Гле како овај бели каранфилић лепо мирише.</p> <p>Рекавши то, пр |
| е песме, наше приповетке — да прочитамо овај дивни одломак из Страхиња-Бана.{S} Ти, Милане, леп |
| у хладне прилике другога живота, који у овај мах пирну својим студеним врховима.{S} Устаде, пре |
| пет изведе учитељ Макса.{S} Поче, али у овај мах мање бујно, више полутужно:</p> <p>— Све је то |
| е срце веће, крв никад тако топла као у овај мах, сад је, као никад до сад, пожелео, погодите ш |
| нине, није се тако откравило срце као у овај мах, гледећи у лице свога учитеља, лице које је ва |
| исли, а више говори.{S} Али се и њему у овај мах нешто закувало у срцу, па поче одмах да се при |
| тебе.</p> <p>— И за мене и за тебе.{S} Овака честита „младеж српска“.{S} Почуј да ти прочитам |
| горе било.{S} Зато је добро што сам ја овака, а ти опет таки.{S} И останимо обадвоје оваки как |
| мо је онај био срећан на земљи, који је овака блага пожњео.{S} Све је друго намештена пажња, дв |
| а одлучно.</p> <p>Илију у мало не збуни овака отворена опозиција.</p> <p>— Не мислите? поче он, |
| е са својом младом женом, оплакао сваки овакав тешки растанак.{S} Али после, навика и старије г |
| дивне и горостасне, кад их погледате са оваквих отворених висова као што је Авала.{S} Учини му |
| а ти опет таки.{S} И останимо обадвоје оваки какви смо.{S} Ја не знам шта би било од мене, да |
| ежава, подмлађује.{S} Па наши студенци; оваких бистрих и студених извора, кажу, нема далеко уна |
| покашто о њој, осетио и сам сладости од оваких суза?</p> <p>Кад се Даница повратила и послужила |
| Видиш, овако се пише један, овако два, овако три....{S} Говорећи то, доиста је написала све те |
| </p> <p>— Куд било, Милане; грехота је, овако млади, па скрштених руку.</p> <p>— Гргуре, да ти |
| и.</p> <p>— Видиш, овако се пише један, овако два, овако три....{S} Говорећи то, доиста је напи |
| тога има само у школи.</p> <p>— Видиш, овако се пише један, овако два, овако три....{S} Говоре |
| <p>— Ти, Гргуре, ништа не мариш што ја овако горко плачем?</p> <p>— Па, право да ти кажем: не |
| а његову корену.{S} Ја волим цветак кад овако лепо <pb n="146" /> бљешти у врту.{S} На што му с |
| је сузе облише.{S} Има ли веће среће од овако чистих и невиних суза, које се за нас пролију?{S} |
| држао точно наставленија.{S} Кад не иде овако, а ја <pb n="131" /> онако, а негде наиђеш на твр |
| рде главурде, па хтео, не хтео, мораш и овако и онако.</p> <p>— Тако је! потврди Макса са задов |
| јице бољи?</p> <p>Гргура чудно изненади овако питање.</p> <p>— Ништа се не чуди, Гргуре; ја сам |
| о, угледао на своју лепу царицу.{S} Али овако таман да размахне крилима, а њега жижне помисао н |
| не би био Србин, кад нас је Господ дао овако личних и виђених, мудрих и родољубивих.. </p> <p> |
| пеле?{S} Гледните само, кад избацим ево овако ногу, па запнем палцем о прслук, зар вам не изгле |
| здижући обрве...{S} Како ћемо ми уз вас овако у чизмама.{S} Добро, добро, само пре свега лекциј |
| а лиска, и пружи му их.</p> <p>— Кад их овако гледам и миришем, а ја се сећам нашега детињства. |
| као бајаги и не чује шта говори поп, а овамо не би био с раскида, да и која више падне у његов |
| о повика: </p> <p>— Од куда ви три цара овамо пришли јесте?</p> <p>— Аз јесам цар Гашпар од пер |
| о.{S} Добро си ми дошао!{S} Приђи ближе овамо.{S} Клупицу, момче!{S} Седи!</p> <p>Деца га пољуб |
| покупе зној са чела и лица, „Кад нећете овамо, друга работа“, прогунђа спаваћиви Степан и нанов |
| гло; само ми је жао, што сви отуд нисте овамо на моје ритопечко.{S} Али, Боже здравља .{S} Моли |
| он настављаше даље:</p> <p>— Не бих ни овамо прелазио, да не беше доброга рачуна.{S} Донео сам |
| а сам преча од књиге.{S} Руке доле, очи овамо — право у мене!</p> <p>Он је, полусмешећи се, пог |
| <p>Гргур затвори књигу.</p> <p>— Гледај овамо !</p> <p>И погледа онамо.</p> <p>— Дакле све поре |
| ерала сузе на очи.</p> <p>— Од како сам овамо дошао, не видех више ни Лике, ни своје село, ни с |
| ло је негде далеко испред њих, а они су овамо далеко позади храмуцали, наслонивши се обично на |
| окреће.</p> <p>— Боже мој, и то су већ оварисали, продужава Милија своје чуђење, и врти својом |
| оји му је поша оплела од вуне с њихових оваца, па не скида свога благога погледа са својих мили |
| би прошао поред капије Вучићева конака, овда и онда проговорио коју с његовим наоружаним пандур |
| еравао, опет се не усуди мрднути их.{S} Овда онда, тек да рекне што, умеша се у разговор, али т |
| за колаче, за мед, а стидан Гргур једва овда онда осмели се да у кога погледа; само да није стр |
| оветније одговарао је Гргур, а богме је овда онда и Даница оцу образ осветлала.{S} На завршетку |
| ед грабили, тихо разговарали, а Паун је овда онда и попевао.{S} Сунце беше готово на заходу, ка |
| ва.{S} Гргур и не чујаше бахат, који се овда онда чу у дворишту и суседном ходнику.{S} А да ли |
| тавим рад.{S} Кад би ми могао испратити овда <pb n="97" /> онда по коју лепу књижицу!{S} Ти си |
| мачка под столом преде, у великој пећи овда-онда прасне разгорели ћутак, а ветар на махове тре |
| /p> <p>Брат Иван већином ћуташе, и само овда онда опомињаше слугу да скреће то десно то лево, к |
| во овде прст, ево овде; дај прст, овде, овде, макни, мрдни, де, један, два... три!</p> <p>И учи |
| сати Душана.{S} Хоћу море слободу овде, овде, па онда да се окренем лево и десно.{S} Камо ти ус |
| ало чистине, покривене ниском травицом, овде онде, осамљено неколико упавићених џбунића, или кр |
| вуци ево овде прст, ево овде; дај прст, овде, овде, макни, мрдни, де, један, два... три!</p> <p |
| кавши прилику да опет завири у књигу... овде вели Доситије да су преко четрдесет дана гладовали |
| бушасте буклије као румени лабудови.{S} Овде онде заличио лимун, а у два велика чирака горе деб |
| је то једно, мој добри попо, а тамо, а овде!{S} Сви смо једна браћа, један народ.{S} Ја сам и |
| новим приликама, новим потребама.{S} А овде Сава, националиста, жељаше сестри омилити само оно |
| ого лепих књига и добрих другова.{S} Ја овде у селу нити сам пристала у сељанке ни у варошанке, |
| анога клиса на много места попустио, па овде онде озеленео маховином.{S} У отвореном ходнику, б |
| шљана или вршак зелене лозе што се виде овде онде изнад зидова, као да вам приповедају сладости |
| >— Охо!{S} Е баш ми је жао, што ми није овде „Доситеј", да видимо какав си читач.{S} А ко вам ј |
| се сећам оних првих дана, што их обоје овде проведосмо.{S} Дуго сам чувао ону киту цвећа на дн |
| ше тек почетак јесени.{S} Поред стаза и овде и онде између леха беше још шареног и свежег цвећа |
| еку лажљиву мапетину: „Ево, покажите ми овде, има ли ту гдегод Србија, или српски народ.{S} Мол |
| отуда са стазе, па бих чисто да си и ти овде, да их гледаш и да им се дивиш.{S} Поред плота зас |
| у без тебе.{S} Обадва да оставимо кости овде, да нас заједно сахране код покојног проте.</p> <p |
| ом.{S} А нисам баш ни празан, не мислим овде, него овде (и ту звекну по ћемеру).{S} Мучио се, с |
| твори де!{S} Подвуци ево овде прст, ево овде; дај прст, овде, овде, макни, мрдни, де, један, дв |
| нисам ни момком ишао...{S} Изволите ево овде на моје место. — Макрена, можда господин није још |
| бих могао.{S} Отвори де!{S} Подвуци ево овде прст, ево овде; дај прст, овде, овде, макни, мрдни |
| сам баш ни празан, не мислим овде, него овде (и ту звекну по ћемеру).{S} Мучио се, служио, ишао |
| а истесати Душана.{S} Хоћу море слободу овде, овде, па онда да се окренем лево и десно.{S} Камо |
| по стрменој коси, а доле уз реку чујеш овде онде поточаре како живо мељу.{S} Куће, негда од бр |
| да, али зацело и овог тесног Дорћола, а ове ће песме остати вазда живе и младе, свеже и росне к |
| иротиње.</p> <p>Милан осети, како га на ове непромишљене речи обузе гнев, али се опет поумири.< |
| те моје, рече Иван, показујући руком на ове вечите путнике.{S} Мучан ли је живот што га ови про |
| м зато сачувао цело „благодјејаније" од ове две три године.{S} Није Бог зна шта ; за мудар поче |
| не знам, кад ће се мој отац одучити од ове своје строгости ?{S} Јесу ли и твоји професори тако |
| ојој говеда ноћују.{S} Сад ћу ја ево од ове хартије и ових дрва да направим Вертеп.{S} Ви ћете |
| ш ове зиме прочитаћу вам и превести све ове, које сам још у Пожуну побележио.{S} Ехе хе, Пожун! |
| о, нешто тамно, нешто далеко.</p> <p>Из ове их тишине опет изведе учитељ Макса.{S} Поче, али у |
| ања.{S} Но, лепа ствар, још ће ме учити ове Сервијанкуше!</p> <p>— Јелена! викну професор Сава |
| је већ двадесета година како на столици ове свештеничке династије седи свештеник Крста.{S} Он ј |
| сати плашљив, него: осетљив.{S} Што сам ове године имала драгољуба, па лепог човека, па невена |
| <p>Мајстор Јован, поновивши још једном ове речи Доситејеве, узе књигу испред кћери и стави је |
| а“ и „совјетницима“ био учитељ, извукао ове године седмицу (тако су онда звали најгору директор |
| е ближе столу, ходите.{S} Гледајте само ове велике и дивне земље и градове.</p> <p>Младићи приђ |
| не знам шта вам хтедох рећи.{S} Читајмо ове умотворине; као биљци јутро и кишици, тако и души г |
| и кажем, и суваче окрет’о.{S} Опипајдер ове мишице!{S} Је л’ чврсто, жилаво, као да си камен по |
| ма и катихета.{S} Али да знате историју ове вечери, бисте се и сами мало насмејали.</p> <p>— Мо |
| не одлажи за сутра.{S} Увек имај на уму ове вредне кириџије, гледај да сваки дан што добро свик |
| макар крадом, по који пар.{S} Ако дођеш ове јесени, отац ће те за цело звати, па ћемо се частит |
| — шест стотина двадесет и једна.{S} Још ове зиме прочитаћу вам и превести све ове, које сам још |
| , па Драва, па Ријека, па Велебит — сам овејан Србин и Хрват!... чисто зрно, пшеница од народа. |
| своме животу није видео толико планина овејано српских.{S} Како су земље мале на мапи, како су |
| те путнике.{S} Мучан ли је живот што га ови проводе.{S} Бије их у путу зима и врућина, и киша и |
| љаја материна.{S} Слуга ошину зеленке и ови излетеше на отворене вратнице, и за неколико тренут |
| , велик као Дурмитор, непроходљив као и ови дугачки венци вечитог Балкана.{S} Бог је велик и ми |
| вник.{S} Осим месне чорбе долажаху јела овим редом: недеља, купус и печено тесто; понедеоник, к |
| /p> <p>— Шта мислиш, шта сам говорио са овим сељаком? упитаће Милан својега другара.</p> <p>— Г |
| е поп, попадија и учитељка одушевљавали овим сеоским нектаром, пало је много прича, испевао је |
| по њима гмиже, чујем лађе и сплавове по овим старим валовитим рекама.{S} Па ова мора од планина |
| еп као и до сада, па ћемо га пронети по овим нашим брдима.</p> <p>— А забрана?</p> <p>— Каква з |
| .{S} Не смем, не смем се огрешити.{S} С овим мојим окорелим чизмама не смем у толики ризик.{S} |
| Цркве заметнуше се крвави бојеви.{S} У овим биткама збише се чуда од јунашва, али се најхрабри |
| желимо.{S} А и како не би били здрави у овим питомим горовитим селима.{S} Шума, ливаде, потеси, |
| елим хаљиницама, с крунама на глави; за овима три већа ђака, опет у стихарима, са високим калпа |
| ола и друштво?</p> <p>И као да се после ових речи оте професору Сави уздах, кога толико покрио |
| ћују.{S} Сад ћу ја ево од ове хартије и ових дрва да направим Вертеп.{S} Ви ћете ми помагати, ј |
| спев: <title>Слава кћери</title>!{S} У ових пет песама трепти чисто славјанска епика, славјанс |
| ган и течан као етирно уље.{S} А између ових здравих ђаконија извиле вите вратове трбушасте бук |
| стим жубором, али тај жубор јаче мрмори овладалом тишином.{S} Кад погледате у небо, тешко вам ј |
| или му се стегне грло, или му се толико овлаже очи, да не види ни она најкрупнија минејска слов |
| Најзад узе она кецељицу и обриса своје овлажене трепавице.</p> <p>— Ти, Гргуре, ништа не мариш |
| гом руком намешташе своју, лаким знојем овлажену косу.{S} Кад је био у својој „вселени“, још до |
| х поче мешати брзо, брзо, брзо, па онда овлаживши десни палац, предузме их поново ређати.{S} Ме |
| их је једва и видео кроз сузе, које му овлажише очи.{S} У тај пар дође шегрче; позва га на веч |
| киде му говор мала Даница; ово је наше, ово је моја мати садила.</p> <p>Ту се саже и узабра нек |
| стручака.</p> <p>— Ево ово је каранфил, ово лепи човек, а ово жуто не знам како се зове.{S} Гле |
| као и родови.{S} Али ипак, мој другару, ово ти је писмо прво, а можда и последње.{S} Ја нисам к |
| ије туђе, прекиде му говор мала Даница; ово је наше, ово је моја мати садила.</p> <p>Ту се саже |
| робно читати у <title>Вјестнику</title> ово који дан. </p> <p>Мајстор Јован скочи:</p> <p>— Мор |
| јпознатија — тај му је део изврстан.{S} Ово који дан отићи ћемо макар до Топчидера, — тамо ћемо |
| читељ рече: ко у туђе дарне...</p> <p>— Ово није туђе, прекиде му говор мала Даница; ово је наш |
| е види.</p> <p>— Ево ово је зевалица, а ово попина капица, настави мала вртарка, пошто се успра |
| Ево ово је каранфил, ово лепи човек, а ово жуто не знам како се зове.{S} Гле како овај бели ка |
| а ћу можда још данас с Пауном у село, а ово ти је од јако место мене отац.{S} Слушај га, као шт |
| а, почеће опет дежмекасти господичић, а ово је мој и Гргуров друг, мајстор-Јованов <pb n="128" |
| испише по једио заклопачко.</p> <p>— За ово месец дана како смо у Карловцима, наставља отац Аро |
| е брисати.</p> <p>— Време је да се и за ово дете постарам.{S} Доста ме је стара подворила, дост |
| итатељ српске јуности.</p> <p>Сви се на ово мало стужише, а поп, ганут, гледа Максу готов да га |
| ногама је, ради, шмрца по кући, али од ово неколико недеља не слази доле до наше велике баште. |
| , богослуженије, благочестије...{S} Све ово говорити, не механически, него јасно, разумително, |
| лајетом.</p> <p>Учитељу се Макси допаде ово избачено поређење. „Искусан човек", помисли у себи, |
| то учено чегртало.</p> <p>— А каква је ово икона? упита је Гргур.</p> <p>— То је Свети Сава, ш |
| у богме и мало увређена Ружица.{S} Није ово луг.{S} Шта се претвараш?{S} Признај, ухватила сам |
| жи Гргуру.</p> <p>— Дед ти настави даље ово! (Показавши му прстом где да отпочне.) Гргур почне |
| Та ето су нагла околна села да нам крње ово мало синора; ако нам обрана прође на лијо, ништа не |
| епобедљива — не миче се!{S} Стоји као и ово Каспијско Језеро, које никуд не отиче.{S} Чујете ли |
| ви били, живи и срећни били!{S} Јесу ли ово твоја деца?{S} Да их Бог поживи, красни синови.{S} |
| амо; шта ћу, ако ти и не хтеш прочитати ово неколико паметних и непаметних редака.{S} Али шта м |
| </p> <pb n="147" /> <p>Гргур, изустивши ово еванђелско одрицање, погледа у Даницу, али она већ |
| о нам Доситије вели...{S} Ружице, читај ово (показавши јој прстом).</p> <p>Поче Ружица својим н |
| вски за ученога Рајића.{S} На, прочитај ово, Милане.</p> <p>Милан прихвати књигу и лепо на глас |
| пребијао од једнога до другога, док сам ово мало знања напабирчио.{S} И сад ме се не тиче нико, |
| ло, куд се <pb n="119" /> нисам повијао ово од уторника.{S} Пути несигурни, мораш околишом.{S} |
| узабра неколико стручака.</p> <p>— Ево ово је каранфил, ово лепи човек, а ово жуто не знам как |
| ипак да то учитељ не види.</p> <p>— Ево ово је зевалица, а ово попина капица, настави мала врта |
| инама слова једва распознаваху.{S} Како ово засењавање поче учеставати, Гргур спусти <title>Вје |
| , сума мудрости, је ли вам познато било ово всемирно правило ?</p> <p>— Није ми било познато, о |
| дубине своје измучене душе и пружи попу ово злокобно и злогласно писмо.</p> <pb n="28" /> <p>— |
| рибу.{S} Али зато сад смемо мало повише овог ритопечког.</p> <p>— Е па кад јој је суђено, онда |
| есничка Јана Колара</title>.</p> <p>— И овог великог Словенима морате знати као Доситија.{S} Гл |
| , децо, не велим Београда, али зацело и овог тесног Дорћола, а ове ће песме остати вазда живе и |
| љао, <pb n="126" /> а по каткад се сети овог и онога, па му се једва чује глас, или му се стегн |
| ти се већ врти по глави: а какав ветар овог донесе?{S} Ветар, дабогме ветар.{S} Живот, Грго, и |
| о доносити јела и служити при столу.{S} Овога вечера, пре него што ће поседати, рече мајстор Јо |
| и земљу, да буде сељак ко по Богу ја, а овога (показав руком на Гргура), рад сам да школујем.</ |
| д највећих <pb n="21" /> карактеристика овога васпитатеља младежи беше та: шљивовицу никад свог |
| есор?{S} А ко зна, шта још може бити од овога ђиде!</p> <p>— Још можеш и ђемије вући, рећи ће м |
| е дане његове?{S} Дај ми који листак од овога калопера.{S} Тако лепо мирише.</p> <p>Она ускиде |
| у најбујнија тврђења и доказивања, а из овога за неколико тренутака западоше у диспут.{S} Препи |
| то ти изнебуха онога црквењака, па удри овога сотону; једва је живе коже умакао.{S} Гледаоци из |
| Учитељ Макса, Горњокрајишник, у почетку овога века даворио се с књигом у Сремским Карловцима, а |
| дрвеној постељи, на којој је разастрта овогодишња слама, леву спустио доле низ креветац, а гла |
| инске кошеве одавна се довлачи и сасипа овогодишњи кукуруз.{S} Ново се вино у велике пије, а ев |
| его за шубару.{S} А мала царица — то је овогодишњи случајни додатак, тек да и мала Даница окуси |
| га негде загубио; а шта се не загуби на овој прлој земљи ?{S} Ништа на овом свету није стално, |
| их наших Чарапића из Белог Потока.{S} У овој другој борби доби Гргур лаку рану у ногу.{S} Однеш |
| о, <pb n="145" /> доста се насамовала у овој сеоској пустињи.{S} Што мора бити, мора.{S} Она је |
| јим погледом, уверила је Милана да се у овој прилици с њиме потпуно саглашава.</p> <p>А како је |
| а се и тамо говори и пева, исто као и у овој нашој слободној Србији.{S} И тамо је.... али што д |
| ише озбиљан, Даница снуждена, а Милан у овој прилици. колико и не треба — политичар.{S} Ни слут |
| ва.</p> <p>— А у нас има још пун пунцат оволики ћуп.</p> <p>Ту она показа ручицама ширину и вис |
| бро учи и влада, а те твоје сузе ама ни оволико!{S} Нико није пропао, ко је света видео.{S} Ако |
| наше кокице, па нашег маторог петла са оволиком (показујући ручицама) крестом, па наше патке, |
| а чујем ја од тебе; та знам море кад си оволишни био.{S} Кад год си лизао прсте за палачинцима, |
| агуби на овој прлој земљи ?{S} Ништа на овом свету није стално, све пролазно, све неверно...</p |
| но село, од сељака нигде боље вајте под овом божјом звездом; жилав, а опет га можеш и ’вако и ' |
| али се чудим оном професору Сави, па и овом мом матороме баби, што мисли да ће једног дана ист |
| господар њезинога срца, а који јој се у овом тренутку узнео још лепшом мушком красотом.{S} А Гр |
| {S} Облачно јесење небо гледало их, и у овом тренутку заплакало је, крупне капљице шуштаху по ц |
| аком нежности, питома и невина, да би у овом тренутку и њезин најжешћи непријатељ омекнуо, па ( |
| имировићу.{S} Хе, хе, тако ти то иде на овоме свету, сваки може бити чувен и велики, ваља само |
| вити.{S} Видите како је тешко живети на овоме свету, па опет Бог не да да пропадне човек прегал |
| ћине нешто мало попустиле.{S} Чича Иван овро раж и пшеницу и сасуо зрна у кошеве.{S} Летина как |
| или из полусветлих углова погледате на ову богату софру, а ви већ у напред осетите на језику с |
| и.</p> <p>— Зато, молим вас, прихватите ову већу чашу, понуди га Јован, кад Макрена принесе слу |
| ву писму Гргуру.{S}" Хоћу, зашто не. „И ову погачу.{S}" И ту погачу, рекох јој. „Много, много г |
| јабука! „Кумим те, брате Милета, понеси ову писму Гргуру.{S}" Хоћу, зашто не. „И ову погачу.{S} |
| гом!{S} Али Гргур још добро и не изусти ову реч, а вихор је већ био с оне стране резе.{S} Још с |
| > <p>— То је Свети Сава, што је сазидао ову школу.{S} Њега славимо, јер он пази на нас; по цео |
| е, прохте по који пут да завириш мало у ову школу у којој си се негда учио ?{S} Памтиш ли још с |
| године, некако пред распуст враг нанесе овуда мечкаре, па једно по подне, баш пред школском кап |
| и мајку, и кућу, и вочиће, и оне питоме овце што пландују у оном брснатом шумарку изнад куће њи |
| к постављен сто; иза куће пуши се голем огањ и спремају ражњеви ; гајдаш накривио фес, дува, и |
| дрво, које рода не носи, сече се и „во огањ вержет сја!“ Ђак без науке, дрво без рода.</p> <p> |
| лушаше.{S} Међутим звечка <pb n="15" /> огласи школске часове, и обоје се журно упутише школи.{ |
| под брест, који тамо код кошева, док не огласи звечка школски час.</p> <p>Кад су се враћали с п |
| д сунца, звоно с дрвене црквене звонаре огласи вечерњу, јер беше субота.{S} Пошто се на глас зв |
| е почео сутон отимати мах, а звечка већ огласи време вечери.{S} За неколико тренутака ни једног |
| велико звоно са томашевачке цркве, које оглашаваше вечерњу.{S} Он се прекрсти, мољаше се с пуно |
| тија, архиепископа херсомског, којом се оглашује народима спас.{S} По жељи српске владе и руско |
| и је уморан, већ и прилегао негде украј огња.{S} На пољу студено, небо ведро, звезде трепте нек |
| м свога најмилијег учитеља, пламтили су огњем, који мило подилази кроз цело тело, улива сласт и |
| минуо, само што се са великог кухињског огњишта чуло пуцкарање великог синоћњег бадњака.</p> <p |
| нила живину, па тамо у кухињи стала код огњишта; чека да се разгоре сирове цепљике, па да спрем |
| ради у башти или се налази у кухињи око огњишта.{S} Кад видите учитеља Максу, вами се чини још |
| ко изнутра није одазвао.{S} Ватра је на огњишту горела, али у кухињи нигде никога.{S} Тек кад с |
| ужење.{S} Остави служавник на кухињском огњишту, брзо отрча у своју баштицу, па кроз малене лех |
| Школско двориште почишћено, спремљено; ограда окићена бршљаном; пред школом дугачак постављен |
| е.{S} Авлије пуне стаја и вајата, а иза ограда шљивик до шљивика, па срчане воћке, па високи за |
| у стрмен, која је окрчена и испресецана оградама.{S} А кад престаше ограде, уђоше у честаре.{S} |
| окорастији.{S} Невен се жути тамо поред ограде а у средњим котурима све сам каранфил и кадифица |
| нула, кад би случајно и ти био онде код ограде.{S} Мерим и мерим, и толико сам себична и неодлу |
| е се малена вратанца у зиду од авлијске ограде.{S} Јелена, увек опрезна, погледа кроз прозор.</ |
| ознати дудови од липа.{S} Поред школске ограде прође још по који одоцнели ратар, сам, умукао, ж |
| испресецана оградама.{S} А кад престаше ограде, уђоше у честаре.{S} Пешачки пут, понајвише песк |
| ст од здравца, пољуби га, погледа преко ограде, а вреле је сузе облише.{S} Има ли веће среће од |
| је често из чаира помаљало главу преко ограде па вас радознало гледало, како сад, зауздано и о |
| к, привезан за један проштац у школској огради, мирно стоји оборене главе, и жељно очекује, да |
| ј чесми на тргу према великој гвозденој огради од Саборне Цркве.</p> <p>Сутрадан је Гргур отиша |
| а стоку, <pb n="49" /> која је у кућној огради, затим би, освежен студеним јутром, ушао у кућу, |
| у баштицу, па кроз малене лехице тамо к огради, саже се и узабра један лист од здравца, пољуби |
| оје цвеће, сву моју баштицу, заједно са оградом и оним великим лонцем тамо иза калопера, у ком |
| та прекинем рад, одем, па се нагнем над ограду, гледам, гледам, па онда, свашта нам пада на пам |
| онде где смо...{S} Не смем, не смем се огрешити.{S} С овим мојим окорелим чизмама не смем у то |
| ну, таман да се кишом заплачу.{S} Макса огрнуо џубе и место феса намакао зимњу шубару, Даница н |
| а реда.{S} Звона звоне, напред Рајачић, огрнут скупоценим плаштом старих патријараха, владике у |
| сам зато сачувао цело „благодјејаније" од ове две три године.{S} Није Бог зна шта ; за мудар п |
| го сеиз.{S} Та ништа лепше од јунаштва, од мача...</p> <p>— У корицама, приклопиће Милан.</p> < |
| од соблазнителних речи, од љадословија, од свију обстојателстава, која би пагубно могла содјејс |
| Протића.{S} А од како је куће Протића, од то доба, па све до данас, она даје нурији вредне и ч |
| у.{S} А од кога ?{S} Од мог доброг оца, од нашег учитеља, коме смо и ја и ти захвални за све на |
| ак света.{S} Шта би било од педагогије, од државе?{S} И најмудрија политика не да се извести, д |
| е села и цркве и велике црквене нурије, од то доба је и куће Протића.{S} А од како је куће Прот |
| артије, али не онаке беле, по којој се, од како је виргаза и ђака, пишу прописи.{S} Не верују д |
| Узмимо, молим вас, шта би било од деце, од народа, да није прута, да није шибе?{S} Много сам о |
| отрено их чувам од соблазнителних речи, од љадословија, од свију обстојателстава, која би пагуб |
| Грго, у срез.{S} Мало подаље од вароши, од друмова, у паланци прогамизо ћифта, ни маћи, ни диса |
| маћи, ни дисати.{S} Благословено село, од сељака нигде боље вајте под овом божјом звездом; жил |
| ца.</p> <p>Шест пуних година је минуло, од како се Гргур <pb n="86" /> учи у Београду.{S} За то |
| ом и празником паше црвен свилен појас, од како мали Гргур учи оне мале науке у сеоској школи, |
| учитељ Макса захвалио на професорству, од како поп Крста недељом и празником паше црвен свилен |
| извадили, кликну Илија дошавши до речи; од слова до слова потписујем све.{S} Бадава, кажем и ка |
| Ту Гргур нехотице мрдну болесном ногом; од бола му се лице намршти.{S} По маломе ћутању жмирну |
| очитајте <title>Српску историју</title> од Рајића и <title>Црквену историју</title> од Евсевија |
| ајића и <title>Црквену историју</title> од Евсевија; нигде нећете наћи помена да међу члановима |
| а, кад оно радих с проклетим дугама.{S} Од јуче је започео упис, ја ћу их одвести господину дир |
| је кондиције деци имућнијих Сављана.{S} Од то доба управо и воде своје порекло они жути котурић |
| школи седе на својим местима и уче.{S} Од њихових гласића бруји школска соба као кошница.{S} И |
| те, да не осрамотите ни себе ни нас.{S} Од вас се не тражи ни да орете, ни да тешете, књига вам |
| се још једном два, па зашао за гору.{S} Од то доба две су године, дуже и теже од пређашњих чети |
| е у селу најдавнашњији староседилац.{S} Од како је села и цркве и велике црквене нурије, од то |
| а Бог узме у заштиту.{S} А од кога ?{S} Од мог доброг оца, од нашег учитеља, коме смо и ја и ти |
| онако страшан громко повика: </p> <p>— Од куда ви три цара овамо пришли јесте?</p> <p>— Аз јес |
| учитељу натерала сузе на очи.</p> <p>— Од како сам овамо дошао, не видех више ни Лике, ни свој |
| ос сијало и жарило јарко летње сунце, а од подне почеше се са свију страна прикупљати све крупн |
| вца, псалтира, дотле је и било добро, а од како смо почели заводити којекакве западне, можда ри |
| ије, од то доба је и куће Протића.{S} А од како је куће Протића, од то доба, па све до данас, о |
| и молим да га Бог узме у заштиту.{S} А од кога ?{S} Од мог доброг оца, од нашег учитеља, коме |
| жена према оном другом цару:</p> <p>— А од куда ти јеси, и како <hi>имја</hi> твоје?</p> <p>— А |
| ет! подвикнуће Сава.</p> <p>— Они треба од мене да се уче воспитанију, а не ја од њих.</p> <p>— |
| т да нагледа оних лепих дрвених сводова од клиса, онога чистога патоса од великих четвороугаони |
| ороугаоних цигаља, оних високих столова од белога дрвета, па оног иконостаса, са многим иконама |
| ао оставити и оца и мајку и свога друга од колевке, брата Пауна.{S} Али Паун беше мекша срца, о |
| а место.</p> <p>— А што да се плаши, да од Бога нађе? пита радознала мати.</p> <p>— Ето што, пр |
| врата, а њему се откиде неколико комада од оног тешког камена, што притискиваше младо срце њего |
| поточаре како живо мељу.{S} Куће, негда од брвана и клиса, сада покривене ћерамидом, а димњаци |
| бојеви.{S} У овим биткама збише се чуда од јунашва, али се најхрабрије. борише браћа из Србије. |
| од мене да се уче воспитанију, а не ја од њих.</p> <p>— Знаш ти, шта је воспитаније.</p> <p>— |
| оставити попечитељству.{S} Не дам се ја од вас за нос вући, господо моја, разумите ме, не дам с |
| а чујем, шта имам да чујем, да чујем ја од тебе; та знам море кад си оволишни био.{S} Кад год с |
| трија је Аустрија, и старија и лукавија од свију, што вас је год, жутокљунићи моји.{S} Каже мен |
| пушкаста девојчица, ни млађа ни старија од њега.{S} Мали Гргур није никад дотле видео, али му њ |
| у више ни заљубљивати.{S} А знам и лека од љубави: оженићу се.</p> <p>Ту Гргур нехотице мрдну б |
| , и санова и калајлија, леђена и ибрика од најжућег коситера.</p> <p>Није у Здравковића само ср |
| <p>Свештеник Арон не може да одвоји ока од српских крајева, који се виде с једне стране до Мора |
| едате у небо, тешко вам је одвојити ока од лепе паведрине, чини вам се небо плавље, а фигурасти |
| ; Угарска са својим земљама и Словенска од словенских земаља што су данас под Турском...{S} Но, |
| ној собици.{S} Не знаш, како бих желела од некуд из прикрајка, невиђена, да видим и твоју собу |
| за вишњев појас, који му је поша оплела од вуне с њихових оваца, па не скида свога благога погл |
| о малене деце, па бар бих њих поштедила од боја.</p> <p>— Дакле сте, госпођице, противу фиргаза |
| имали вишњеве фесове с црним кићанкама од свилена ибришима.{S} Један сухоњав, мање бео него бл |
| опет у стихарима, са високим калпацима од златне хартије; за њима четворица најстаријих ђака б |
| такло с комовицом и однео у собу: једна од највећих <pb n="21" /> карактеристика овога васпитат |
| ворену књигу пред собом.{S} То је једна од оних одабраних књига, што их је пре пуне две године |
| /p> <p>Сећа се старац свега, и ни једна од давнашњих успомена да га развесели.{S} Још и данас, |
| је готово поцрнеле, пуне урезаних имена од неколиких ђачких нараштаја.{S} Патоси се извитоперил |
| провидљиво и тешко као и њезина судбина од данашњег дана.{S} Како је још јутрос било на свету п |
| тељима.{S} Завршује се већ друга година од како је последњи пут тамо одлазио.{S} Онда је Даница |
| зиду прилепљена нека светогорска икона од хартије и Ђурђе Бранковић са дугачком брадом.{S} Сав |
| да звали најгору директорову оцену), па од дерта хуче и пуши.</p> <p>Испит је трајао више од дв |
| ве неког посла ради тумарају напоље, па од некакве редње, немирне и зимогрожљиве, не даду мира |
| иде са њима; мрзи га, вели, читати, па од њих двојице научи више слушајући, него цео дан код к |
| дан?{S} Добро је, кад није горе.{S} Па од сад буди паметан.{S} Не бој се, биће Србаља и без на |
| рник, у подне паприкаш, а увече цицвара од бељега брашна, мало помаснија; среда, пасуљ са слани |
| ладету војводу"</title>, <title>„Тодора од Сталаћа“</title> и још многе друге, одговори Гргур, |
| старим валовитим рекама.{S} Па ова мора од планина, пуна пастира и стоке: ори се песма, фрулица |
| сводова од клиса, онога чистога патоса од великих четвороугаоних цигаља, оних високих столова |
| још у себи и не обележи докле, а врата од његове собе отворише се и, на његово велико изненађе |
| оказују, ни један за длачицу не попушта од навода својих.</p> <p>Учитељ Макса, Горњокрајишник, |
| н Србин и Хрват!... чисто зрно, пшеница од народа.{S} Па гледните само Доње Дунаво, Балкан, сам |
| мученика.{S} Тодора Ковачевића, старца од седамдесет година, ухватише, привезаше за дирек, дев |
| писмо, и ево погача, и ево друга погача од твоје матере.{S} Потврда је зорли, али су твоји пред |
| ве!{S} На страну с њом!{S} Ја сам преча од књиге.{S} Руке доле, очи овамо — право у мене!</p> < |
| } Порчин споменик, дугачак округао стуб од бела камена, пао на земљу.{S} Поседаше на њега.</p> |
| зидови тако чисто бели, али дрвени кров од срезанога клиса на много места попустио, па овде онд |
| Лицеј сматрао као <pb n="102" /> једног од ђачких корифеја.{S} Та он је већ свима професорима и |
| ирака горе дебеле воштане свеће, па кад од врата или из полусветлих углова погледате на ову бог |
| ше, а тако пријатно и миомирно, као кад од измирне и задах светлога босиока, којим још прошле н |
| арац.</p> <p>— Ехе, и сам сам вам некад од јутра до мрака јурио за мечкарима.</p> <p>— Дакле Ст |
| ад је прошао кроз дугачки и чађави свод од камена.{S} Недалеко одатле беше столарска радионица |
| одим.{S} У једанпут ми се учини да отуд од двери сијну већа светлост, а кроз њу моје селанце та |
| н благосиљаше, а народ, готово ван себе од радости, кликташе.</p> <p>У тај мах хтеде Макрена да |
| иве коже умакао.{S} Гледаоци изван себе од радости, што су тако добро намештена леђа ђаволу, да |
| п, заустави се и поче намештати крајеве од џубета један преко другога.</p> <pb n="29" /> <p>— Т |
| ино колено.{S} Па да зађемо Фрушком све од манастира до манастира, да целивамо цара Лазара, па |
| разазнати стари школски орман за књиге од оне велике пећи десно од врата, која је цела састављ |
| до низ ливаду, Петрији се скратише ноге од радости, па се наже на Ивана.{S} А Ивану некако чудн |
| ио те како снажно, али се убрзо застиде од тако дрске и нерасудне помисли, жар првог одушевљења |
| } Од то доба две су године, дуже и теже од пређашњих четири.</p> <p>Гргур се трже и та лепа сли |
| .{S} Што попа тресе ногама и брише сузе од голема смеха, али што се и учитељ Макса заценио, па |
| , и Милана и Илију.{S} Реци ми: који је од њих двојице бољи?</p> <p>Гргура чудно изненади овако |
| још данас с Пауном у село, а ово ти је од јако место мене отац.{S} Слушај га, као што си и мен |
| ла.{S} Кад сам ја књигу учио, ваљало је од јутра до мрака путовати од једне школе до друге.{S} |
| ојавили много јачи болови.{S} Напољу је од јутрос сијало и жарило јарко летње сунце, а од подне |
| .{S} Насекоше пуне две велике калајлије од оне велике печенице, што је на дрвеном ражњу прислоњ |
| и.{S} Сиромах Кара-Мартин умало се није од етра стропоштао, тканица му висаше о врату.{S} Повед |
| застрт чистим чаршавом, тањири и чиније од бела, истина мало простија порцулана, ножеви и виљуш |
| јанству“ ништа лепше, ништа велелепније од Саборне Цркве у Београду.</p> <p>— Над Стратимировић |
| е, ни лево ни десно, већ сви, као слике од воска, забоду носиће у књижице, не мичу се, не дишу. |
| ана, ножеви и виљушке од челика, кашике од жута паквона; све опрано, очишћено, углачано.{S} Ту |
| S} Ново се вино у велике пије, а евенке од грожђа одавно висе по стрехама.{S} Сељаци живахнули, |
| ло простија порцулана, ножеви и виљушке од челика, кашике од жута паквона; све опрано, очишћено |
| ама.{S} Већ су се четири зиме истутњиле од како је учитељ Макса захвалио на професорству, од ка |
| по порти.{S} Гргур, како је стао подаље од црквених врата, ту Је и остао.{S} С пажњом је пратио |
| } Одох ти, Грго, у срез.{S} Мало подаље од вароши, од друмова, у паланци прогамизо ћифта, ни ма |
| дође у восторг.</p> <p>— То је најбоље од свега што сте до сад говорили, велим : најбоље !{S} |
| између дробних облака, а дуга озго шине од једнога краја брда до другога, истурујући својих сед |
| а, па пуна поуздања, не сме да се макне од њега.{S} Чини јој се, слободнија је кад је поред њег |
| а, окрене му леђа, те, несрећник, умире од глади.{S} Да видите, шта вели игуман хоповски за уче |
| } Броји, чита, говори, све прилике горе од горих.{S} Бацих јермилук, па готово око јације пожур |
| ко тамни облаци, да на оне мале прозоре од болнице уђе толико таме у собу, да се на новинама сл |
| ула Данилевског кнез Михаило удаљава се од граница, српска влада отвара капије на Сави и Дунаву |
| о оним тамним и новим питањима, која се од више времена у њему пале и гасе као метеори.{S} Поја |
| ма и са раширеним крилима.{S} Појави се од некуда и некакав црни ђаво с још црњим репићем и рог |
| межу лулу испустио, па сад, тргнувши се од цврчања вратница, предигао се нешто мало, и док радо |
| рану, ухватили се за трбухе, и тресу се од смеха, Учитељка <pb n="27" /> отворила школска врата |
| спитаније.</p> <p>— Не знам, него ћу се од тебе учити.</p> <p>-— Чујеш, Јелена...</p> <pb n="73 |
| <p>Учитељ још једном одмери очима дете од главе до пете, отвори своју малу, округлу бурмутицу, |
| и унапред се тако рећи одлучило шта ће од којега бити.{S} Великаши су их призивали у своје оџа |
| , а кућа још лепше одгајила — шта ли ће од њих учинити школа и друштво?</p> <p>И као да се посл |
| ојој сад навија прву основу. „Шта ли ће од свега тога бити, Боже, Боже мој?.{S} Да је ко у тај |
| село, мање рецимо од Неменикућа, а веће од Барајева или Амерића.{S} Куће раштркане по стрменој |
| ле је сузе облише.{S} Има ли веће среће од овако чистих и невиних суза, које се за нас пролију? |
| ским.{S} Ево се указаше и неколике куће од његова села, удари вечерње звоно на старој звонарици |
| је трудом, закачи левим палцем за ивице од прслука под пазухом, опружи ноге тамо даље под сто, |
| ји из најстаријега разреда, преко ивице од оне отворене књижице пред собом, крадом баци по који |
| >— Хтела сам ти донети и једно криланце од пилета, али ја не марим. .. . а волиш ли ти живину?< |
| ету.{S} Најзад одломи по једно парченце од оба колача, и како и онако није вечерао, то је слатк |
| ! викну Паун.</p> <p>Гргуру заигра срце од радости, али му се сави око срца и неки страх, како |
| презирањем, насмеја.</p> <p>— Па ђувече од црвених и модрих патлиџана?{S} Ево како се то готови |
| А куд вам се хита; зар имате што прече од своје званичне дужности, за коју сте плаћени, која в |
| амештена леђа ђаволу, да из коже искоче од радости, па се грохотом смеју и за трбухе хватају.{S |
| рода у царевини“, викну генерал, извуче од некуда неку лажљиву мапетину: „Ево, покажите ми овде |
| , па, шта ту тамо амо, и он очи кријаше од жене.</p> <p>— А што тако опознисте, децо ? упита их |
| уче и пуши.</p> <p>Испит је трајао више од два часа, што је онда била нечувена реткост.{S} Дире |
| хта срце испод кошуљице, па се одвојише од осталих својих другара.{S} Учитељ напред, а они за њ |
| а коњу, а друго сеиз.{S} Та ништа лепше од јунаштва, од мача...</p> <p>— У корицама, приклопиће |
| i>знајут</hi>: аз јесам цар јудејски, и од моје деснице <hi>свја</hi> земља да трепти <hi>со ст |
| р учи оне мале науке у сеоској школи, и од како мала Даница, и сама узгред учећи се, негује и х |
| е своју драгоцену крв најбољи јунаци, и од тога пораза опоравише се тек 28 августа, битком, у к |
| оди независној и од Маџара и од Шваба и од Турака.</p> <p>А тамо у оној соби из авлије седи Мил |
| а мислим и чекам, разбирам од Степана и од црквењака: е да каквих писама у судници, али, за пак |
| им и о слободи независној и од Маџара и од Шваба и од Турака.</p> <p>А тамо у оној соби из авли |
| ком је тако много слушао од свога оца и од своје матере.{S} Свако је дете радознало, али мали Г |
| ђице, да сте човекољубивији и од мене и од Милана.{S} Али немојте се погордити, нисте у томе са |
| ачни друг, снебивамо се, снебивамо се и од свога најрођенијега.</p> <p>Ту Макса уздахну дубоко, |
| ати, госпођице, да сте човекољубивији и од мене и од Милана.{S} Али немојте се погордити, нисте |
| ца, али је учитељ Макса устао мутнији и од оног најоблачнијег и најмочарнијег дана из дубоке је |
| своју гараву лулу, па га поче гледати и од главе до бакрачлија мерити.</p> <p>— Познајеш ли ме, |
| ијама народним и о слободи независној и од Маџара и од Шваба и од Турака.</p> <p>А тамо у оној |
| ева не велико као што је велико, него и од оног највећег веће: „многаја љета“!{S} Док је Макса |
| еша се и Милан, дошавши већ једном себи од утисака којима га је испунила проста, природна и леп |
| вала Богу, сви здрави, које исто и теби од свемилостивога Бога желимо.{S} А и како не би били з |
| ам шта је то, метод је рад; ко не плеви од јутра до мрака, не ишчупа после коров никаквим, па н |
| иманске конаке, опасиваху високи зидови од камена.{S} Покривена старом ћерамидом, с великим стр |
| воришту већ не могаху распознати дудови од липа.{S} Поред школске ограде прође још по који одоц |
| едао доле на Дунаво, и Бачку.{S} Врхови од цркава светле се у вечерњем зраку, а са двокулне Саб |
| р Гашпар од персијске стране, поче први од тројице царева; <hi>видјех бо звезду на востоцје</hi |
| — Данице!</p> <p>Мали Гргур је био први од ђака из даљих села.{S} Тек ће кроз који дан по недељ |
| на тргу према великој гвозденој огради од Саборне Цркве.</p> <p>Сутрадан је Гргур отишао проти |
| ај, а други намакну себи о врат, па иди од скамије до скамије.{S} Вођ му виче: „Играј ми, Кара- |
| књижицу!{S} Ти си данас много паметнији од мене, знаћеш изабрати, шта би било за мене, шта бих |
| тај вајни директор?{S} Грђи и страшнији од свих људи у селу, па је инајет, чангризало, да знаш |
| баш сад стигао акт среској канцеларији од окружнога начелства, којим се јавља: да си књажевим |
| унишака", тек да виде ко ће добити, али од дужег времена ни то не „упражњавају".{S} А о Вертепу |
| на ногама је, ради, шмрца по кући, али од ово неколико недеља не слази доле до наше велике баш |
| предмете и два и три пута поновио, али од господина директора ни трага ни гласа.{S} Директори |
| смо сами у кући, зашто бисмо се плашили од онога што нам је до скора тако годило, испуњавало це |
| ва макар... али ту одмахну све те мисли од себе, окрете се на другу страну, и уморен — заспа.</ |
| се небо плавље, а фигурасти облаци бељи од најбељег паперја. </p> <p>Како је лепа, колико свеча |
| е "гласиће"онаке исто као што смо их ми од себе давали, кад би нас, несташне, окачио његов прут |
| ро шта он зна.{S} Не бих се застидео ни од веће школе, нити би и она са мене била постидна.{S} |
| , а овај га значајнијим погледом измери од главе до пете.{S} Кад су Гргур и Милан опет пошли к |
| учитељу, учитељу, баш си покаткад гори од детета.</p> <p>— Нисам гори од тебе, обрецну се Макс |
| кад гори од детета.</p> <p>— Нисам гори од тебе, обрецну се Макса.</p> <p>— Учитељу!</p> <p>— П |
| јест... све, као што рекох, све зависи од тога како се узме...{S} И најоштрији нож није опасан |
| ђице; стари или нови метод — све зависи од наставника.</p> <p>Ту је Илија погодио где треба, пр |
| о, ваљало је од јутра до мрака путовати од једне школе до друге.{S} А данас?{S} Има их у сваком |
| ко у помрчини.{S} Тешко се попу растати од Вертепа, и сам би палицу у шаке па упоред с Максом, |
| рофесор?{S} А ко зна, шта још може бити од овога ђиде!</p> <p>— Још можеш и ђемије вући, рећи ћ |
| Ја не знам, кад ће се мој отац одучити од ове своје строгости ?{S} Јесу ли и твоји професори т |
| ћи покашто о њој, осетио и сам сладости од оваких суза?</p> <p>Кад се Даница повратила и послуж |
| S} Тамо код иконе висе скорашњи венчићи од смиљките и босиока.{S} Мирише Гргур, мирише, па се с |
| опраштао с њоме, једва се могаше отрћи од школских вратница, и кад је већ морао пустити њезину |
| орман, а малени Гргур, једва корачајући од бола, сиђе доле у поточић, стаде на два бела заравње |
| оним потесима, иза којих почињу шумарци од твојега села.{S} Оно старо брвно преко потока отрули |
| е пусти ни гласка.{S} Одврати своје очи од тог немилог лика и оде даље ка великој мраморној чес |
| више, просто није могао да заклопи очи од чуда, мислио је о томе и мислио, па тако, као уморно |
| је ништа даље видео.{S} Засенуше му очи од изненадне муње.{S} Преврат, који ускомеша целу душу |
| е ошишане, а висок, за једну главу виши од свога друга, који је више дежмекаст, округлијих обра |
| ицу? упита Илија радознало, држећи крај од плајваза међу уснама.</p> <p>— Бележи! </p> <p>— Ево |
| креветну ножицу, па се обрће на једној од задњих столичних ногу.{S} Према њему, код прозора, с |
| оше унутра.{S} Оставише свећу на једној од скамија.{S} Док је лепушкаста и мало несташна девојч |
| и, да ће већ сутра и он седети у једној од тих чудноватих клупа и слушати наук, о ком је тако м |
| је на доњи крај, а на горњем беше сисак од ћилибара.{S} Напунивши је мирисавим дуваном, запали |
| атке дане његове?{S} Дај ми који листак од овога калопера.{S} Тако лепо мирише.</p> <p>Она уски |
| о.</p> <p>— И јесте, Грго, човек; човек од феса до јеменија.{S} Да је увек на његову, видео би |
| ет брже боље у књигу.{S} Зна, као човек од искуства, да у учитеља Максе нема циле-миле, већ, ка |
| ај предговор пред граматиком читаћу вам од речи до речи, да запамтите, да знате на изуст.</p> < |
| еније, на жив пример; смотрено их чувам од соблазнителних речи, од љадословија, од свију обстој |
| поводањ.{S} Ја мислим и чекам, разбирам од Степана и од црквењака: е да каквих писама у судници |
| пешкирић, у ком је погача, одсекла сам од мог првог веза.{S} Како ти се допада?{S} Мати вели, |
| у главу, кудгод крочим нигде да умакнем од њезине сенке.{S} Узмем књигу, отворим, читам у себи, |
| а да ни један цветак не могу да одвојим од других, сви су ми једнаки, сви драги и мили, сви нај |
| црном кожом на полеђини и четвороуглом од црвене кожице, на којој се виђаху упечаћена позлаћен |
| , читај, читај гласно, то вели бан, бан од три наше краљевине:{S} Хрватске, Славоније и Далмаци |
| их. „Ево то је твој земљак", рече један од млађих калфа а други што остаде пређе праг и рукова |
| } Зашто, то никад није докучио ни један од његових биографа, по којима га и ми данас приказујем |
| ле проје, и сами бисте, ма да сте таман од стола, добили вољу да седнете поред њих, па да се си |
| А ја сам се доста мучио, доста пребијао од једнога до другога, док сам ово мало знања напабирчи |
| лушати наук, о ком је тако много слушао од свога оца и од своје матере.{S} Свако је дете радозн |
| у којој говеда ноћују.{S} Сад ћу ја ево од ове хартије и ових дрва да направим Вертеп.{S} Ви ће |
| куд се <pb n="119" /> нисам повијао ово од уторника.{S} Пути несигурни, мораш околишом.{S} Умал |
| слицом, а до ње једно ружично суштаство од росе и мајских јутара, најлепша слика, што одавна жи |
| — гледни га само!{S} Једва сам га отео од Петрије.{S} Мати, као мати, да јој је непрестано да |
| сутрадан пре звона био у олтару и добио од проте дозволу да тамо и останем.{S} Ето ти митрополи |
| с у Даницу.</p> <p>— Ево сам прибележио од слова до слова: па „пољуби у руку и моју добру учите |
| .</p> <p>— Да те веселе, кад су ти тако од срца отпале.</p> <p>— Ти си, учитељу, махнит.</p> <p |
| ракију и каву, а Пауну и Гргуру слатко од ружина листа.{S} Одатле се кренуше мало лакшим касом |
| ћали с потока, мали Гргур поизоста мало од својих другова, стаде онде на ливадици и дуго, дуго |
| Попадија и учитељка као да шенуше мало од радости, ено их у кухињи, ухватиле се за руку, па (н |
| дана не једемо и не пијемо, шта би било од нас, драги мајстор-Јоване?{S} Просто би скапали.</p> |
| нам, драги господине Максо, шта би било од света, кад би се сад прочитало у школама, у народу: |
| је...{S} Узмимо, молим вас, шта би било од деце, од народа, да није прута, да није шибе?{S} Мно |
| окојство, поредак света.{S} Шта би било од педагогије, од државе?{S} И најмудрија политика не д |
| ки какви смо.{S} Ја не знам шта би било од мене, да чујем да си се променио.{S} Био си најбољи |
| А шта ли је старог учитеља тако оцепило од света?{S} Та здрава старост чини дане дражима, слађи |
| аше му се да се нешто безвољно откинуло од њега, да је пошао на пут много уђи и сиромашнији.{S} |
| иректор у суседној школи, а сутра, тамо од подне, ето га Макси у госте.{S} Максо кмету, а кмет |
| ти професор Сава; а ми желимо да чујемо од тебе из живих уста.</p> <p>— Добро сте казали, профе |
| иди управо шумадијско село, мање рецимо од Неменикућа, а веће од Барајева или Амерића.{S} Куће |
| , куцнуше се и до капи испише.{S} Једно од попових чељади истрча у двориште, па у ноћну тишину |
| орман за књиге од оне велике пећи десно од врата, која је цела састављена из зелених углађених |
| имети мали Гргур, пошто је мало одахнуо од мучних утисака прве школске поуке.</p> <p>— Хоћеш да |
| > твоје?</p> <p>— Аз јесам цар Валтазар од западне стране, поче упитани, па још оштријим гласом |
| шли јесте?</p> <p>— Аз јесам цар Гашпар од персијске стране, поче први од тројице царева; <hi>в |
| драге старе познанике.{S} Али не вихор од ветра и праха, што се пење путем уз небо, већ једно |
| ло му паде мио божићни дар: црвен појас од најлепше свиле, што му га шиље владика за ревносну с |
| лим табацима, на њему велики црни дивит од истога <pb n="71" /> дрвета као и пескаоница, лево и |
| о к огради, саже се и узабра један лист од здравца, пољуби га, погледа преко ограде, а вреле је |
| низ креветац, а главу нагао на јастучић од дебела платна, који је такође испуњен сламом.{S} Пре |
| ноћи, исплази своме милом госту вршчић од оног немирног, а опет тако милог језичића.{S} Мали Г |
| заборавио нас сељаке, који смо на раду од јутра до мрака, па и не можемо бити тако чисти и леп |
| /p> <p>Отворе се малена вратанца у зиду од авлијске ограде.{S} Јелена, увек опрезна, погледа кр |
| страх, како ли ће остати жив у том чуду од кућа.</p> <p>— Ту испрегоше коње, и док их је слуга |
| .{S} Учини му се да по мраку траже резу од његових врата.{S} Он приђе и отвори их. „Ево то је т |
| црно џубе до колена, или у ону антерију од вишњеве ђезије.</p> <p>Кад оде поп, одмах затим удар |
| Послао јој преко оца и Српску Историју од Давидовића и целога Доситеја у издању оновременог бе |
| ена ормана скидати шољице, и ону кутију од лима, у којој је покојни прото носио „свјатаја“, а с |
| сто, мајстор Јован отвори горњу фијоку од великог плавог ормана, што стајаше у зачељу између к |
| положивши малене ручице на горњу даску од скамије, слушају и гледају и зебу у плашљивим срцима |
| } Ради кога?{S} Да спасеш грешну Европу од белаја.{S} А кад сломијеш Бунапарту, онда те тапшу п |
| но нешто мало службице, тек да не помру од глади.{S} Али, ко ти је само данас попечитељ просвет |
| попа, чува државни магацин, прима плату од српскога Књаза, а недељом пред механом хвали свога К |
| то, али само ради оних, који не имађаху од срца порода.{S} Онима, који су га имали, и само се к |
| за сузом котрљаху се и падаху на ивицу од стола.{S} Сад, изгубивши своју обичну оштрину, изгле |
| пун задовољства, сео на велику столицу од бела дрвета, закачио оба палца за вишњев појас, који |
| собом словенску вилу, сјајнобелу, лепшу од сваке девојке, лепу — и још лепшу него што је лепа у |
| и тамо подаље иза брежуљчића, начињених од маховине.</p> <p>С једне и друге стране Вертепа стал |
| акса дигну у вис мачугу, а гвоздени врх од палице сину у висини.{S} На тај знак фамулус зазвони |
| ном пољу.{S} Савише јој око главе венац од ситних зелених листића и бело-бобичастих цветића, и |
| која је, по старом српском обичају, још од јутрос постављена.{S} Насекоше пуне две велике калај |
| је, али је сваким даном нестаје.{S} Још од прошле јесени уди. вене, губи се, на ногама је, ради |
| тола. „Тако луде, глупе, а нисам их још од јуче ни прстом дотакла!{S}" Ту их поче мешати брзо, |
| слов“ Милан); ако је потребна песма или ода за какву му драго пригоду, обраћају се опет Гргуру, |
| огме <pb n="60" /> хоћу да ме слуша као ода, а моју домаћицу као своју матер, твоју Петрију!</p |
| у су Пољаци емигранти, ту су све мудре, одабране главе.{S} Нашто чудити се, ништа ту нема с неб |
| њигу пред собом.{S} То је једна од оних одабраних књига, што их је пре пуне две године послао Г |
| , запитаће:</p> <p>— Село Гргурово није одавде далеко?</p> <p>-— Сат, одговори, готово и нехоти |
| тске, Славоније и Далмације.{S} Де, ево одавде, почињи, гласно.... још гласније.... тако.</p> < |
| ад ни до века.{S} Враг ме знао, Гргуре, одавна сам израстао из <pb n="104" /> тих маштанија.{S} |
| увао и одморио, настави у одломцима:{S} Одавна ми се попео на душу она рђа Хасо Ахметовић, што |
| ско.{S} Њихова поштења на далеко нема — одавна се прича њихова правичност.{S} Па што су љубазни |
| мало види Београд, поче Сава.</p> <p>— Одавна нисам доле слазио, прихвати свештеник Арон:{S} Б |
| лама коју они разносе.</p> <p>— Јеси л’ одавна из Београда?</p> <p>— Данас пети дан.{S} Куда ме |
| е да мало главе наслоне.{S} Мала Даница одавна заспала, па је попадија у суседној собици намест |
| д школом.{S} У дугачке општинске кошеве одавна се довлачи и сасипа овогодишњи кукуруз.{S} Ново |
| падне на снажно недро младића, који је одавна господар њезинога срца, а који јој се у овом тре |
| кроз то окно гледа лепу слику, коју је одавна компоновала његов жива машта и врло често износи |
| им излишно, приметиће Даница, ја сам се одавна над децом уверила...</p> <p>— Је л’ те?{S} Ви ст |
| и да га Гргур не устављаше кајасима, би одавна ухватио најкрупнији кас.{S} А кад га, и нехотице |
| е и мајских јутара, најлепша слика, што одавна живи у грудима његовим, учитељева ћерка, она нек |
| Чим погледате у сунце, видите да је већ одавна превалило подне.{S} Али у радионици мајстор-Јова |
| чнем тачно љубавну изјаву, коју сам већ одавна био спремио и на изуст научио.</p> <p>— Па?</p> |
| стом први петли, иначе је цело село већ одавна лежало у дубоком сну.</p> </div> <div type="chap |
| виса спуштали к Београду, у ком су већ одавна горели упаљени фењери.</p> </div> <div type="cha |
| дубини душе осетио оне мирисе, који су одавна, неопажени и неуживани, кадили младачку душу њег |
| p> <p>Ноћ покрила брда, снег до колена, одавно умукнула пуцњава пушака, големе ватре светле по |
| вино у велике пије, а евенке од грожђа одавно висе по стрехама.{S} Сељаци живахнули, учестале |
| на, па ето Петров-дана.{S} Учитељ Макса одавно заокружио и довршио своју наставу, па готов и сп |
| г господичића, истог онаквог, каквог је одавно привиђала у својој набујалој души. </p> <p>— Грг |
| боје желели?{S} Али шта му знам, кад се одавно нисмо видели, а желела бих да ти кажем све.{S} З |
| /p> <p>— Бог ти добро дао, газда Иване, одазва се мајстор Јован, оставивши на страну рендело.{S |
| Степан, још је фамилијаз.{S} Даница ме одазва у школу — да је видиш, Грго, нема је лепше у све |
| ај чувени марш, а мајстор-Јованов шегрт одазва их обојицу.</p> <p>Кад уђоше наши лицејци, мајст |
| акашљао се, али му се нико изнутра није одазвао.{S} Ватра је на огњишту горела, али у кухињи ни |
| ом смислу“ говорећи Макси, у исто време одазвао се на све оно што је помињала Даница у свом неж |
| и погледа у противни угао своје скромне одаје.{S} А њему као да се растворише онде зидови и кро |
| нажно и ватрено и — отвори га.</p> <p>У одаји мир, усекнута свећа не трепће, напољу <pb n="92" |
| сици, међу којима је Клопшток са својим одама и отац Геснер са својим идилама.{S} Тамо иза књиг |
| p> <p>Гргур и Милан сиђоше доле Дунаву, одатле се лепом јеврејском улицом попеше на Калимегдан, |
| уну и Гргуру слатко од ружина листа.{S} Одатле се кренуше мало лакшим касом.</p> <p>Брат Иван в |
| , кад стигоше гостионици на Торлаку.{S} Одатле празна кола потера кочијаш к Белом Потоку, а они |
| о кроз поток, дођоше до под само село а одатле уз брдску стрмен, која је окрчена и испресецана |
| ки и чађави свод од камена.{S} Недалеко одатле беше столарска радионица Миланова оца, мајстор-Ј |
| ове код кошева, да у дебелом хладу мало одахну и шареним марамама покупе зној са чела и лица, „ |
| p>— Треба, изусти Макса, док Илија само одахну.</p> <p>— Ја ником никакву службу не бих дао, ни |
| већа! примети мали Гргур, пошто је мало одахнуо од мучних утисака прве школске поуке.</p> <p>— |
| нашим рукама, у руци божјој и Народнога Одбора.{S} И ја сам вам у пододбору.</p> <p>— Живео ! о |
| у Карловце, и већ су у служби Народнога Одбора.</p> <p>Чим погледате у сунце, видите да је већ |
| нин, бивши саветник и у то доба главним одбором наименовани пуковник.{S} Беше почео август, кад |
| дну сандука.{S} Забрави га, али га опет одбрави, подигне заклопац и још једном узе у руку Данич |
| у два маха покушавати, док се најпосле одважио, те принео к устима и појео уграбљени уштипак.< |
| отску песмицу.{S} Зли језици потказаше, одведоше дечицу, чисто се грозим да изустим, и та два б |
| е потоком, можда би га добар и милостив одвео до самих ливада, што се виде озго са њихових врат |
| а.{S} Од јуче је започео упис, ја ћу их одвести господину директору, то је моја ствар, то ће ић |
| не знам ни сама, како још не могу да се одвикнем, да заборавим своје ђачко доба: дете плаче и м |
| ија црвена!{S} А шта је оно тамо, тако, одвојено?{S} Готово би хтели да протару очи, да боље ви |
| Банат.</p> <p>Свештеник Арон не може да одвоји ока од српских крајева, који се виде с једне стр |
| неодлучна да ни један цветак не могу да одвојим од других, сви су ми једнаки, сви драги и мили, |
| .{S} Кад погледате у небо, тешко вам је одвојити ока од лепе паведрине, чини вам се небо плавље |
| рици задрхта срце испод кошуљице, па се одвојише од осталих својих другара.{S} Учитељ напред, а |
| па, као заливен, не пусти ни гласка.{S} Одврати своје очи од тог немилог лика и оде даље ка вел |
| жда би га, с гледишта своје политике, и одвраћао, да се у исто доба не појави близу њих и остал |
| ..{S} Здрави сте !</p> <p>Професор Сава одврну горњи и доњи коштани наглавак са свога дебела тр |
| ашна природа украсила, а кућа још лепше одгајила — шта ли ће од њих учинити школа и друштво?</p |
| етом.{S} Хе, хе, како ће то, жено, лепо одгледати:{S} Који беше оно поп, што пројаха на дорату |
| ојом полућелавом главом.</p> <p>Ђаци су одговарали тачно и разговетно, али најтачније, најразго |
| то викну:{S} Петрија!{S} Запиткивања, и одговарања.{S} Разговор, част — до поноћи.</p> <p>Али ј |
| оветно, али најтачније, најразговетније одговарао је Гргур, а богме је овда онда и Даница оцу о |
| ича-Степане.</p> <p>— Бог ти добро дао! одговори старчић, тргну мало назад своју гараву лулу, п |
| бити мали цар Петар, а ја мала царица, одговори Даница полумазно, која се некако једва виђаше |
| лулу и попије што.</p> <p>— У Београд, одговори му слуга, али више кроз зубе.</p> <p>— 'Тргови |
| од Сталаћа“</title> и још многе друге, одговори Гргур, гледећи га радознало.</p> <p>— Ваљан уч |
| чему је размишљао.</p> <p>— Занима ме, одговори Гргур, не дижући главе.</p> <p>— Не знам шта и |
| ахатлука.</p> <p>— Збогом, видећемо се, одговори Гргур још непрестано под утисцима изненађења.{ |
| ати, а знаш ли ти?</p> <p>— Ја не знам, одговори Гргур, мислећи да тога има само у школи.</p> < |
| ну својега мишљења.</p> <p>— Не мислим, одговори Даница одлучно.</p> <p>Илију у мало не збуни о |
| крете му се отац.</p> <p>— Чујем, бабо, одговори дете, гледећи преда се, а очи му се наводниле |
| било... ја не знам шта би управо било, одговори Макса, не могавши тачно да ока-чествује друштв |
| равило ?</p> <p>— Није ми било познато, одговори Даница.{S} Али не чини ништа, мени је жао мале |
| м другу.</p> <p>— Аз јесам цар Мелхиор, одговори тај трећи мало заплашено, тако да се је једва |
| рово није одавде далеко?</p> <p>-— Сат, одговори, готово и нехотице, Даница.</p> <p>— Сат?{S} П |
| а ме, као проста човека, мало поупутиш, одговори Иван, остављајући празну шољу на клупицу.</p> |
| </p> <p>— Госпођица?</p> <p>— Моја кћи. одговори Макса.</p> <p>— Даница, ако се не варам.{S} До |
| ајеш ли, Милане ?</p> <p>Милан ништа не одговори.{S} Даници не би по вољи, желела је да походе |
| p> <p>Гргур већ беше отворио књигу и не одговори ни једне.{S} Њих двојица одоше.{S} А кад се за |
| head> <p>Гргур је, после неколико дана, одговорио Даници.{S} Писмо је упутио на учитеља Максу, |
| /p> <p>— Нити смо слушали, нити читали, одговорише оба младића.</p> <p>— Али смо вас зато кљука |
| у биле јасле?</p> <p>Ђаци у први мах не одговорише, али Даница дигла два прста десне ручице, па |
| о са посрнулом звонаром руше се доле на одграђену порту, по којој сеоска марва шврља, а на једн |
| да знађаше јаде и наде свога мученика, оде те поскида врећу и торбу, неколико дрвених заструга |
| лушне код врата, па како ништа не чује, оде опет к прозору и још једном разгледа по некоја мест |
| па онда, на прстима, да га не пробуди, оде из куће.{S} А сад шта ћеш, мој весели Иване?{S} Ту |
| а поштапајући се својом старом палицом, оде младачком брзином доле ка школи.</p> <p>Газда Ивану |
| ан, забрави кућна врата, запрета ватру, оде и леже.{S} На пољу се чујаху истом први петли, инач |
| Не обрћући своју лепо очешљану главицу, оде лаганим корацима у школу.</p> <p>Гргур није ни глед |
| и стоку, па одуљио с њиме разговоре.{S} Оде и сељак, и Милан се опет удружи с Гргуром, и обојиц |
| скочило, кад је сама остала на дому.{S} Оде те се помоли Богу пред иконом, изађе у кућу, и дуго |
| је вазда пред очима.{S} Кад помислим да оде, па да га не видим по месец два, онда, онда ми још |
| пита: „А ти?“ Милан промишља, а Макрена оде да спреми и донесе кафу.</p> <p>Поп Арон још никад |
| а, још једном гледну у мутне облаке, па оде у кућу. </p> <pb n="144" /> <p>За чудо!{S} Кад је, |
| казама сећи шарену хартију.</p> <p>Попа оде к великој мапи Европе, шара прстом по Русији, па га |
| а онда дођи у кућу.</p> <p>Учитељ Макса оде у собу да остави свога <title>Плутарха</title><pb n |
| антерију од вишњеве ђезије.</p> <p>Кад оде поп, одмах затим удари звоно на вечерњу.{S} Међу ђа |
| доста.{S} Плану, скочи, груну у плач, и оде у своју собу.{S} Сава је подуже гледао за њом, поку |
| Одврати своје очи од тог немилог лика и оде даље ка великој мраморној чесми на тргу према велик |
| али усиљено, насмехну, узе служавник и оде у кућу да спреми послужење.{S} Остави служавник на |
| огледа унутра, па опет притвори крило и оде у своју собу.{S} Само је кроз зубе промрмљала: дерл |
| о оштрије Даницу, која се одмах дигну и оде из собе.</p> <p>— Да ми кажеш право, дијете, поче М |
| пут ишчетка, постоји још који часак или оде и до вратница, па се одједанпут нешто присети, врат |
| ке колико занатлије.{S} Четвртком често оде у радионицу некога пушкара Ђаковалије, па по читаве |
| а при отварању и затварању.{S} Професор оде горе у варош, у шетњу, можда да се узгред види и са |
| а лијо, ништа неће ваљати.</p> <p>Викач оде у село, а слуга се и даље повираше око кола.{S} Пет |
| а се одрекну својих „прошенија“.</p> <p>Оде Макса са Вертепом право кметовој кући, а отуда ће п |
| , за коју сте плаћени, која вас храни и одева?</p> <p>— Богме је до зла бога несносан тај ваш д |
| кад је ваљало набавити књиге, или нову одежду, или позлаћени крст, или путир, или дискос, или |
| лике, — горе!{S} Шта пута прекинем рад, одем, па се нагнем над ограду, гледам, гледам, па онда, |
| ео.</p> <p>Илија забележи.</p> <p>— Ако одеш до села, спусти се и до школе моме старом учитељу. |
| ељезу ?</p> <p>Но Милан још ни почео да оджвижди овај чувени марш, а мајстор-Јованов шегрт одаз |
| 880_C8"> <head>VIII.</head> <p>Давно је одзвонило вечерње на Саборној Цркви, богослови су већ б |
| трење, још прво звоно <pb n="127" /> ни одзвонило, а обучена учитељка већ држи леген да му поли |
| о скромно очекивање никад није налазило одзива у сестриној комори.{S} По њеном необоривом начел |
| — Хтео би ?</p> <p>— Хтео бих.</p> <p>— Одиста?</p> <p>— Одиста.</p> <p>— Не шалиш се?</p> <p>— |
| p>— Хтео бих.</p> <p>— Одиста?</p> <p>— Одиста.</p> <p>— Не шалиш се?</p> <p>— Не шалим се.</p> |
| ловину сата, Гргур уседе свога мркова и одјаха својој кући у село.{S} Уз пут је много мислио о |
| к ветар њихаше дудово грање пред кућом, одједанпут силовито сену, негде у близини рикну гром, и |
| рха, хоћемо деспота, хоћемо војводу!{S} Одједанпут се из свију грла заори: „Живео Јосиф патрија |
| почасти чичу ракијом, па онда?{S} Онда одједанпут побледе у лицу, изађе пред кућу, гледаше дуг |
| који часак или оде и до вратница, па се одједанпут нешто присети, врати се. „Дај ми, кћери, пап |
| {S} Ударише звона, митрополит у митри и одјејанију, а за њим све листом наже у митрополитско дв |
| Карпати: у пет великих, кличу и звонко одјекују шест стотина двадесет и једна — шест стотина д |
| ца у Београд.{S} Онда су била само два „одјеленија“: филозофско и правословно.{S} Гргур је учио |
| кад да се лењиш ; што можеш вечерас, не одлажи за сутра.{S} Увек имај на уму ове вредне кириџиј |
| моле, као слаби људи једни долазе други одлазе, али њих двојица не мичу се са својих позиција.{ |
| n="3" /> празницима и о школском одмору одлазе својим кућама.{S} Оцеви доносе храну одсеком, по |
| , а кад поче плакати, учитељ му рече да одлази на место.</p> <p>— А што да се плаши, да од Бога |
| помоћ.{S} Стари прота Матија Ненадовић одлази у Карловце.{S} У Банату и Бачкој установљавају с |
| {S} Чим се умије, помоли и уљуди, одмах одлази коњима у коњушницу и надгледа стоку, <pb n="49" |
| ли да седимо да ствар пресудимо, или да одлазимо.{S} Ми имамо своје послове....</p> <p>— Ви има |
| уга година од како је последњи пут тамо одлазио.{S} Онда је Даница навршила пуних шеснаест годи |
| еограду.{S} За то време само је два пут одлазио својим родитељима.{S} Завршује се већ друга год |
| . ратује.{S} И ја сам по народном послу одлазио тамо.{S} Народ је народ; ваља му богме послужит |
| з собе !{S} Иди !{S} Кажем ти, одмах да одлазиш или ћу....</p> <p>Није ни изустио, а Ружица га |
| окри лице рукама и јецаше.{S} А кад јој одлакну и сузе престаше, спусти руке у крило, и погледа |
| вање, <pb n="143" /> пријатељска љубав, одликовање.{S} Његова љубав беше истинита и топла, али |
| е и много обрадованоме, припасаше ново „одличије". <pb n="41" /> Попу се наводниле очи, и попад |
| ше приповетке — да прочитамо овај дивни одломак из Страхиња-Бана.{S} Ти, Милане, лепо читаш...< |
| ршетак какве сеоске песме, или изопачен одломак каквога тропара, који је чула у школи и цркви.< |
| под јастучић на свом кревету.{S} Најзад одломи по једно парченце од оба колача, и како и онако |
| } Пошто се издувао и одморио, настави у одломцима:{S} Одавна ми се попео на душу она рђа Хасо А |
| " /> јетко, погледа и свога другара.{S} Одлучи се Илија да се окрене и по трећи пут, и гле, као |
| пипну за појас, насмехну задовољно, и — одлучи се.{S} Предузимљивост, енергија, <pb n="137" /> |
| свакога у прсте, и унапред се тако рећи одлучило шта ће од којега бити.{S} Великаши су их призи |
| ја га гледа још љубопитљивије.</p> <p>— Одлучио сам, да се женим.</p> <p>Илија у смех:</p> <p>— |
| з спремају давнашњи облаци.{S} Нешто је одлучио учитељ, нешто је смислио поп, обадвојица су на |
| тола.{S} Дуго је гледао у писмо, док се одлучио да га отвори.{S} Најзад, пољуби га још једном с |
| ма стању онога што је у шерпењи и лонцу одлучио: да ли ће до ручка моћи бити готов са започетом |
| ају таре дланове, али сад много живље и одлучније.{S} Гргур се занео и у својој пријемљивој душ |
| уку Даничино писмо, пољуби га, па онда, одлучно, остави и забрави.{S} Затим пољуби обе погаче, |
| ња.</p> <p>— Не мислим, одговори Даница одлучно.</p> <p>Илију у мало не збуни овака отворена оп |
| p>— То није истина! викну учитељ сасвим одлучно.</p> <p>— Шта није истина, ево новина...</p> <p |
| инске зборове?</p> <p>— Ја! плану Гргур одлучно, затвори књигу и с поштовањем је спусти на сто. |
| лан се опет удружи с Гргуром, и обојица одмакоше пушкомет хода до гроба Порчинога.{S} Порчин сп |
| ћилимом, на ком се и преко дана почешће одмара.{S} Чело главе мало „Распетије“.{S} Сава по чита |
| уђоше оба млада господина, што се дотле одмараху у хладу под брестовином.{S} Обадвојица лепо об |
| о.{S} На једном савијутку, где се чешће одмараше под оним разгранатим дивљим крушкама, срете ст |
| тајао.{S} Чим се умије, помоли и уљуди, одмах одлази коњима у коњушницу и надгледа стоку, <pb n |
| {S} Иди из собе !{S} Иди !{S} Кажем ти, одмах да одлазиш или ћу....</p> <p>Није ни изустио, а Р |
| Иван љутито.</p> <p>— Али смо ми, бабо, одмах видели да он лаже, чим је директор проговорио с н |
| </p> <p>Чим погледате на постављен сто, одмах ћете приметити да је застрт чистим чаршавом, тањи |
| од вишњеве ђезије.</p> <p>Кад оде поп, одмах затим удари звоно на вечерњу.{S} Међу ђацима наст |
| е, већ, као познат добар дисциплинатор, одмах: „положи!“ Кад би Макса тако васпоставио мир међу |
| мало час беху учесници.</p> <p>— Одмах, одмах, учитељу.{S} Их, како ни мало ниси радознао, ето, |
| ишеном корену старог изгорелог дуба.{S} Одмах га познао.</p> <p>— Добра ти срећа, чича-Степане. |
| како било, Илија; то је моја ствар.{S} Одмах ћу писати оцу... још до зиме...{S} Него, Илија, х |
| којој мало час беху учесници.</p> <p>— Одмах, одмах, учитељу.{S} Их, како ни мало ниси радозна |
| логај, јео и ћутао, све до јације.{S} А одмах после тога доба зачу се у дворишту журан бат.{S} |
| После умивања настаје кратак одмор, па одмах затим сваки своју књижицу: који под орах, који по |
| ко поп, па се пољуби са учитељем.{S} Па одмах, још онако стојећи, отпеваше: <hi>Христос раждаје |
| е склања да је више позади, да баш није одмах на ударцу сваком погледу господина директора.{S} |
| зе јој грунуше на очи.</p> <p>— Ви жене одмах у сузе.{S} Нек је дете живо и здраво, нек се добр |
| } У оца их беше тројица, али један умре одмах по очевој смрти, а други се оженио још пре Ивана, |
| ча погледа мало оштрије Даницу, која се одмах дигну и оде из собе.</p> <p>— Да ми кажеш право, |
| овај мах нешто закувало у срцу, па поче одмах да се прибира, помисли одмах на свој нови положај |
| у, па поче одмах да се прибира, помисли одмах на свој нови положај, на издашност лаковерних сељ |
| макар на тренутак, два макар... али ту одмахну све те мисли од себе, окрете се на другу страну |
| но лице збиљу, коју је ређе разблаживао одмерен смех, али плач — готово никад.{S} Кад је мислио |
| ј судбини, па кротко и послушно, журним одмереним кораком, ношаше свога замишљенога господара. |
| Његов практичан разум, у извесним, врло одмереним границама, ради непрестано, као навијен сат, |
| е пуних седам.</p> <p>Учитељ још једном одмери очима дете од главе до пете, отвори своју малу, |
| ледом.</p> <p>— Ја?{S} Ја немам крви на одмет.{S} И кад бих је имао, прво бих је пролио, погоди |
| а се истресе из рита, том никад нису на одмет ортаци.</p> <p>Ту Гргур зевну.</p> <p>— Зеваш, до |
| година.{S} Многи, нестрпљиви, већ се и одметнули, отишли у Карловце, и већ су у служби Народно |
| на и тужна.</p> <p>А Паун и Гргур журно одмицаху у гору.{S} Коњичак је напред носио сандучић с |
| креће унапред, лаганим ходом, али опет одмиче.{S} Све је некуд нагло, све узима други вид, књи |
| је једва жива претурила велики школски одмор; њезин окретни језичић, њезина немирна устанца <p |
| ничким.{S} После умивања настаје кратак одмор, па одмах затим сваки своју књижицу: који под ора |
| паде на креветац.{S} Пошто се издувао и одморио, настави у одломцима:{S} Одавна ми се попео на |
| p> <p>Међутим стигоше Гргур и Милан.{S} Одморише се мало, па зађоше око града.{S} Гргур пажљиво |
| у као на тичјим крилма.{S} Коњи товни и одморни, и кад се докопаше правога насипа, једва их слу |
| им <pb n="3" /> празницима и о школском одмору одлазе својим кућама.{S} Оцеви доносе храну одсе |
| нцем тамо иза калопера, у ком с пролећа однегујем по какав расад.{S} Да ми није живине, имала б |
| ог места на полици стакло с комовицом и однео у собу: једна од највећих <pb n="21" /> карактери |
| ј борби доби Гргур лаку рану у ногу.{S} Однеше га у болницу код великога логора, у селу Томашев |
| и она ни да би се окренула.{S} Чешће је односила воштаницу, или мало тамјана, или просфоре.{S} |
| Прависимо !</p> <p>— Ту се и Гргур мало одобровољи, заборави <pb n="90" /> своје вечерашње снов |
| и се крадом доле испод Вертепа, па поче одоздо мицати луткама, које су биле на жицама.{S} Гледа |
| големе тојаге, а младо срце не може да одоле зебњи, која мало по мало прелази у страх.{S} С ле |
| х и у себи очитах молитву за „побједу и одољеније“ српскога оружја.</p> <p>Похитам доле, пожури |
| но рекосмо, да га казни мало хапсом, па одосмо.{S} Уз пут рече професор Тома: ако га попечитељ |
| м ја твој ђак.{S} Ако ти нисам по вољи, одох у контумац, па збогом!</p> <p>— Та чуј ме само...< |
| S} Па док те види Петрија... збогом!{S} Одох све трком до школе.{S} Како ће се и они тамо обрад |
| е збогом Крушевцу, збогом начелство!{S} Одох ти, Грго, у срез.{S} Мало подаље од вароши, од дру |
| смо се учили књизи у учитеља Максе.{S} Одох да му пољубим руку.{S} Остасмо цео дан онде код су |
| дигао са својега места...{S} Стој! и ја одох с тобом.</p> <p>— А ти, Гргуре?</p> <p>Гргур већ б |
| Поред школске ограде прође још по који одоцнели ратар, сам, умукао, журно грабећи да сасвим не |
| за обедни сто.{S} Сви, па и мали Гргур, одоше у собу где је била дугачка проста софра, коју су |
| а, мајстор-Јована.</p> <p>Уђоше у кућу, одоше у своју собу.{S} Из авлијице, до врата, пењало се |
| е!</p> <p>Па се загрлише и пољубише.{S} Одоше у учитељеву собу и седоше за готову софру.</p> <p |
| и мајку у руке, а они њих у образе, па одоше те легоше.</p> <p>Иван и Петрија још дуго сеђаху |
| le> Момци рекоше мајстору: лаку ноћ, па одоше.{S} Док је мајсторица успремала сто, мајстор Јова |
| ости, у старости ни довека.</p> <p>Деца одоше у кућу, из куће у авлију, а мајстор Јован и газда |
| и не одговори ни једне.{S} Њих двојица одоше.{S} А кад се за њима врата притворише, већ беше у |
| свога давно невиђеног сина, а кад обоје одоше до Петрије, сиротој мајци сузе грунуле, загрли св |
| {S} Макса још заста у соби, а њих двоје одоше до баштице.{S} Пуно разнолика цвећа, исто као пре |
| Крсти, о школи.{S} Изађоше из кухиње и одоше староме Макси у собу.{S} Стари Макса није више он |
| дне дечје стомачиће.</p> <p>По јелу сви одоше доле на поточић, опраше умашћене ручице, испљуска |
| S} После неколико тренутака сви заједно одоше под једно велико дрво баш уз сами град, и онде у |
| радити, ја бих и купила, и отпостила, и одрадила, па да будем најбоља девојка, боља и лепша, не |
| о негде дало купити, или отпостити, или одрадити, ја бих и купила, и отпостила, и одрадила, па |
| ше.</p> <p>После онаких строгих опомена одрасли младићи дуго се не би сетили ни јела ни пића, а |
| и онога Дабишу, Бошњинога унука, што је одрастао у гори, па док не заувине целом гласином — не |
| и један његов поглед беше довољан да се одрекну својих „прошенија“.</p> <p>Оде Макса са Вертепо |
| шапута речи Гргурове. „Свега" се морамо одрећи, „свега“.{S} Мајко моја, мајко; опет ти се враћа |
| близу и далеко.</p> <p>— Свега се можеш одрећи?</p> <p>— Свега.</p> <pb n="147" /> <p>Гргур, из |
| и прелаз: напустише га сви, а кад га се одречем и ја, онда ће му, чини ми се, бити много, много |
| и се држе само својих обичаја и хоће да одрже све онако како је, они“... читај даље две последњ |
| " /> <p>Гргур, изустивши ово еванђелско одрицање, погледа у Даницу, али она већ више не гледаше |
| цати се свега, сасвим довољно!</p> <p>— Одрицати се; зар баш ништа нема чега се не би смео одри |
| о мало.</p> <p>— Мени, који сам навикао одрицати се свега, сасвим довољно!</p> <p>— Одрицати се |
| ; зар баш ништа нема чега се не би смео одрицати?</p> <p>— Ништа, Данице, осим оних старих у се |
| ојим се баш у тај мах стража мењаше.{S} Одседну у једној гостионици код Батал-Џамије.</p> <p>Су |
| а; ето и тај пешкирић, у ком је погача, одсекла сам од мог првог веза.{S} Како ти се допада?{S} |
| зе својим кућама.{S} Оцеви доносе храну одсеком, по пропису, који је утврђен обичајем.{S} Кад ј |
| ече му полуподругљиво, па окрете леђа и одскакута из баштице, преко школског дворишта, право у |
| и младога сира.{S} Беше сунце у велике одскочило, кад је сама остала на дому.{S} Оде те се пом |
| стоку.</p> <p>Поп Крста је јутрос рано одслужио јутрењу заједно с литургијом.{S} Док је њега у |
| ољубила ме је.{S} До ње сам и литургију одстајала.{S} Збогом! буди нам здрав, и немој нас забор |
| премати на полазак.{S} Даница навали да оду до Гргуровог оца, и они, после малога затезања, при |
| авиће професор, а сад да прочитамо коју оду Мушицкову.</p> <p>Пошто су прочитали <title>Глас ха |
| лно, и онда, онда, ја бар тако налазим, одужио сам свој дуг и Богу и Српству и човечеству.</p> |
| замислих се мало својом бригом, која ми одузе и снове и глад.</p> <p>— Питах те: шта си сад нау |
| а сељака из Рушња, који тражи стоку, па одуљио с њиме разговоре.{S} Оде и сељак, и Милан се опе |
| е, има и отпора.{S} И ми ћемо се, децо, одупирати, ‘борити.{S} Дух нашега народа који сузбија т |
| о ничице, годи му мека и свежа травица, одупро се лактовима о траву, а главу метнуо у шаке, гле |
| з авлије седи Милан на зеленој столици, одупро се - ногом о креветну ножицу, па се обрће на јед |
| нање.{S} Ја не знам, кад ће се мој отац одучити од ове своје строгости ?{S} Јесу ли и твоји про |
| атно размили по грудима, па вас греје и одушевљава.{S} Више је пута точило чељаде из оног стакл |
| , подуже су се поп, попадија и учитељка одушевљавали овим сеоским нектаром, пало је много прича |
| епила, чекала и чекала, али оно, што је одушевљавало срце њезинога другара, беше најнежније, на |
| ром, а младићи савише доле, Дорћолу.{S} Одушевљени живом беседом свога најмилијег учитеља, плам |
| це!</p> <p>И ја! викну и Сава исто тако одушевљено.</p> <pb n="111" /> <p>Гргур гледа у професо |
| а...</p> <p>Ту се у мало не омаче нашем одушевљеном словенофилу:{S} Пољаци.{S} Сетивши се свега |
| ко дрске и нерасудне помисли, жар првог одушевљења поче попуштати, и он, сасвим мирно и озбиљно |
| не иде.{S} Можда ће љубавна песма наћи одушке заптивеним врелима?{S} Још црње и горе !{S} Згуж |
| поче обичним школским тоном и ритмом да одчегртава своме занимљивом и једином слушаоцу све свој |
| умре одмах по очевој смрти, а други се оженио још пре Ивана, наскоро оболи и умре, а удовица с |
| е храни и да је сахрани.{S} Тешко се је оженити сељаку инокосну, али кад си из Здравковића, онд |
| аљубљивати.{S} А знам и лека од љубави: оженићу се.</p> <p>Ту Гргур нехотице мрдну болесном ног |
| у успоменама, које, као никад до сада, оживише у њему.{S} Учини му се као да види своје беле и |
| {S} Али се у Макси опет пробуди учитељ, озбиљан, следствен, строг.{S} Сави Даница своју мазу, ђ |
| ову сам.{S} Макса му се чињаше и сувише озбиљан, Даница снуждена, а Милан у овој прилици. колик |
| учитељ Макса; Милан ми се види мудар и озбиљан, али је у Илије практике, философије живота - д |
| ао какав поп.{S} Учитељ оста исто онако озбиљан: на његову суморну и убрану лицу није се дало о |
| еђа стао достојанствено обазриви и пуно озбиљни режисер, стари учитељ Макса.{S} Цео мали збор у |
| је побрз у говору, али ће и то уставити озбиљније године.{S} Сазреће.</p> <p>Гргур се исправи, |
| упитаће на то Гргур, погледавши је мало озбиљније.</p> <pb n="8" /> <p>— Нула је ништа, она зна |
| као и моје.</p> <p>— Илија, говори мало озбиљније, ја још до данас нисам волео ни једну девојку |
| те озбиљно.</p> <p>— А ја ти кажем још озбиљније.</p> <p>— Дакле, дај руку!</p> <p>Илија пружи |
| књигу пред собом, а озго га, из оквира, озбиљно и мирно гледаху дугобради деспот и хилендарски |
| ио главу и прошапта: „Грозно!“ а Милан, озбиљно и снуждено, метнуо три прста леве руке на усне |
| смех:</p> <p>— Каква женидба!</p> <p>— Озбиљно ти говорим, хоћу да се женим.</p> <p>— Још ни п |
| годио?</p> <p>— Скандал!{S} Упитасмо га озбиљно и један другог погледасмо.</p> <p>— .. .{S}Безо |
| еним живим очицама.</p> <p>Учитељ Макса озбиљно седи за својим столом, с наочарима на носу, а п |
| адне крушац с тавана.</p> <p>— Питам те озбиљно.</p> <p>— А ја ти кажем још озбиљније.</p> <p>— |
| е чаробне слике досадашњег сна и сувише озбиљно пиље у њу хладне прилике другога живота, који у |
| ња поче попуштати, и он, сасвим мирно и озбиљно, запиткиваше је о покојној учитељци, о учитељу |
| сласти.</p> <p>Радознали гледаоци, који озбиљно, који смешећи се, гледају то у лепо окићени и о |
| то сте нас сазвали? упита га још једном озбиљно професор Тома.</p> <p>— Имам да вам саопштим не |
| ељу, пољуби се с њим, пољуби још једном озбиљно своје лепо дете, погледа га мирно и спокојно, а |
| о пред вратима, само је цар Ирод стајао озбиљно и поносито.{S} А збор не прекидаше песму:</p> < |
| а разазнати.{S} Учини му се све то тако озбиљно и свето, да се не усуди ни у што такнути својим |
| она је причала, торокала, а он је само озбиљно гледаше и слушаше.{S} Међутим звечка <pb n="15" |
| и, да иза тих магловитих речи има нешто озбиљно, нешто велико.{S} Ћутао је, а млада душа његова |
| — Дакле Гргур, забележи учитељ, па опет озбиљно погледа оца: а презиме?</p> <p>— Хоћеш ли по оц |
| ишина, Гргур читаше књигу пред собом, а озго га, из оквира, озбиљно и мирно гледаху дугобради д |
| о ведрини између дробних облака, а дуга озго шине од једнога краја брда до другога, истурујући |
| стив одвео до самих ливада, што се виде озго са њихових вратница.</p> <p>Ту поче сунце сасвим з |
| > <p>Гргур је прошао долом поред школе; оздо видео само школски кров, и врх њега дрвену звонари |
| протин: два анђела, који држе цркву, а оздо начелна слова његовога имена.{S} Погледа у Максу, |
| е лижу пламенови горе у димњак, који је оздо, као какво големо манастирско кубе, наткрилио поло |
| до сеоског потеса.{S} А кад их опазише оздо низ ливаду, Петрији се скратише ноге од радости, п |
| јаснаја, јаснаја...</l> </quote> <p>Ту оздо мрдну жицом фамулус Степан и над анђелима и пастир |
| тио и праши му тур; или двоје сирочади, озебли и гладни, како седе поред гроба материна.{S} Грг |
| а на много места попустио, па овде онде озеленео маховином.{S} У отвореном ходнику, близу кухин |
| и, као да је и у њиховој пролетњој души ојесенило.{S} Хтеде да му узабере који цветак.</p> <p>— |
| хоњав, мање бео него блед, чела висока, ока зелена, косе до главе ошишане, а висок, за једну гл |
| ено жуте, свилене.{S} Други црномањаст, ока црна и жива, меке дуге косе, пораста мало нижега, о |
| имати донети на издржање детиње:{S} 200 ока жита, 10 ока пасуља, кацу сира и ухрањенога крмка г |
| на издржање детиње:{S} 200 ока жита, 10 ока пасуља, кацу сира и ухрањенога крмка годишње, и дук |
| ло, одговори Макса, не могавши тачно да ока-чествује друштвено стање, које би онда настало.</p> |
| ="141" /> право према обојици, не скида ока с детета, па кад приповеда претурене јаде, она узди |
| а, па поче наново савијати главу, испод ока гледати, смешкати се и мазити.{S} Али се у Макси оп |
| ван ћути, па га сад отворено, сад испод ока погледује, а Петрија села <pb n="141" /> право прем |
| аше и гледаше, чисто не могаше да скине ока с ње, вазда би је гледао; чињаше му се, да никад ни |
| дио да искаже саучешће, опет не скидаше ока с лепе учитељеве ћерке.</p> <p>— А шта знамо, драги |
| /p> <p>Свештеник Арон не може да одвоји ока од српских крајева, који се виде с једне стране до |
| погледате у небо, тешко вам је одвојити ока од лепе паведрине, чини вам се небо плавље, а фигур |
| к вратима, професор Сава, не скидајући ока с њих, рече полугласно мајстор-Јовану:</p> <pb n="6 |
| у, већ, знаш, гледали смо га као зеницу ока, као мало воде на длану, па зар да га сад остављам |
| не бербернице на углу...{S} Море, Туре, окан’ се белаја...{S} Бадава му говориш...{S}" Кидисао |
| .</p> <pb n="26" /> <p>— А што да га се оканем, као шта ми је он већи него други људи...</p> <p |
| сејо моја, да би најбоље било да ме се оканеш.</p> <p>— Хтео би да идем напоље?</p> <p>— Да, х |
| си права — немој да ти кажем у очи.{S} Окани ме се с твојим будалаштинама.{S} Иди из собе !{S} |
| к’о и ти...</p> <p>— Јес’ чуо, учитељу, оканимо се митрополита.</p> <pb n="26" /> <p>— А што да |
| и од себе давали, кад би нас, несташне, окачио његов прут.{S} Па не знам ни сама, како још не м |
| , понајвише на Дорћолу.{S} Општи покрет окачио све, препунио груди и ђака на београдском Лицеју |
| Свети се Сава једва види из свог црног оквира, толико га покрио неочистљив прах, она <pb n="12 |
| читаше књигу пред собом, а озго га, из оквира, озбиљно и мирно гледаху дугобради деспот и хиле |
| ка, којим још прошле недеље сеоске бабе окитише целиваће иконе.</p> <p>Међ мушком децом беше и |
| о двориште почишћено, спремљено; ограда окићена бршљаном; пред школом дугачак постављен сто; из |
| љно, који смешећи се, гледају то у лепо окићени и осветљени Вертеп, то у његов збор, све лепе к |
| ојој народној ношњи с црвеним фесовима, окићеним пиштољима, а још китњастијим јатаганима, сабља |
| у по лишћу на дудовим гранама, бијаху у окна прозорска, и као <pb n="118" /> једро кукурузно зр |
| да се растворише онде зидови и кроз то окно гледа лепу слику, коју је одавна компоновала његов |
| >Ту се Даница мало намршти, „свевидеће" око Илијино брзо га увери, да је промашио.</p> <p>— Пру |
| е готово црвеножутим потмулим пламеном; око ње, у њезиној блиској околини, распознаваху се сви |
| остидио пред новим својим друговима.{S} Око ње остале жене из целе рође, помагаху јој пришивати |
| сазрело, а кукурузи већ су ужутели.{S} Око вечерња звона, отворише се школске вратнице и у дво |
| учећи се, негује и храни живину, чепрка око цвећа поред баштенских стазица и тороче око матере, |
| рају дивну околину.{S} Нанизала се села око подножја као бисер око поноснога грла невестинога.{ |
| икупише у јужном Банату.{S} У пределима око Беле Цркве заметнуше се крвави бојеви.{S} У овим би |
| <p>Ту говорљиви Илија застаде, па очима око себе, час у учитеља, час у Даницу.</p> <p>— Ево сам |
| ти, па опет, кад га пажљивије узмете на око, а ви опазите и да има многе нове боре и да су оне |
| нас и са столарством, све теши нешто на око, шарено и цифрасто ваздан, а док подложиш пећ, а он |
| олице, узе чашу па погледа у попа и све око стола.{S} Он, у подужој здравици, захвали се Господ |
| њега поскакује и запиткује, час се врзе око матере, која га наизменце љуби и кара, кара и љуби. |
| којно лешка и гледа у зољеве, који зује око стрехе и главама туцкају о дрвене ступчиће; Даница, |
| а.{S} Погледа у Максу, погледа у остале око стола. „Па да отворимо“, рече тихо и полузбуњено, п |
| нем кад јутром стрчим у ходник, а а оне око мене : какоко, какококо !{S} Сад су све тамо испод |
| азијски топли и ароматични ветрићи пире око вас, а онај Банат преко Дунава — Анадол.{S} Све доб |
| али Гргур, несташан и торокљив, игра се око живе ватрице, која пуцкара; час око њега поскакује |
| па да му дода чисту преобуку.{S} Кад се око подне врати са часа школског, тек што попије ракију |
| а народ, као таласи око стене, слеже се око својега архипастира.{S} Колико оком прегледати, гми |
| а ни књиге отворио, кад чу ход двојице око спољних степеница.{S} Учини му се да по мраку траже |
| цвећа поред баштенских стазица и тороче око матере, кад она ради у башти или се налази у кухињи |
| па опет мајка.{S} И куцов се умиљаваше око наших путника, као да би им хтео рећи: срећан пут!{ |
| Замишљен изашао је из порте, не гледаше око себе, чини вам се зажмирио, па сања, сања сне, који |
| сами град, и онде у хладовини поседаше око печенога јагњета.{S} А не треба ни питати: да ли је |
| оде у село, а слуга се и даље повираше око кола.{S} Петрија тужна, претужна, не излажаше из ку |
| привезаше за дирек, девет дана обрташе око дирека све према сунцу, док човек, у највећим мукам |
| околних брда.{S} И курјаци се појавише око торова, раније и жешће него обично; свет се збио у |
| и Милан.{S} Одморише се мало, па зађоше око града.{S} Гргур пажљиво разматра зидине, диже сваки |
| атекао, а после су се разишли по кући и око куће.{S} Гргур је био у школи и с Даницом разгледао |
| <pb n="17" /> поста са уљем.{S} Кад би око вечерња звона, отворише се школска врата и уђе поп, |
| заигра срце од радости, али му се сави око срца и неки страх, како ли ће остати жив у том чуду |
| p>Ивану се и нехотице нешто хладно сави око срца.</p> <p>— Дабогме да ће доћи... једва промуца; |
| она ради у башти или се налази у кухињи око огњишта.{S} Кад видите учитеља Максу, вами се чини |
| испе на један вис, а народ, као таласи око стене, слеже се око својега архипастира.{S} Колико |
| а по белом свиленом пољу.{S} Савише јој око главе венац од ситних зелених листића и бело-бобича |
| ече тихо и полузбуњено, па задре прстом око црвенога воска.{S} Опучи се хартија, и у крило му п |
| себе.</p> <p>Дуго је поп Крста салетао око учитеља Максе да га разговори, заметао је свакојаке |
| ине.{S} Кад је с осталим друговима стао око певнице и очитао „Оче наш“, није се могао сит да на |
| ти,те кад привикну: „Узми пушку на лево око, па ти стрељај тицу ластавицу!“, а он из све незгра |
| од горих.{S} Бацих јермилук, па готово око јације пожурих се мајстор-Јовановој кући.{S} Још не |
| да су круне предмети за које и сељачко око радије замиче него за шубару.{S} А мала царица — то |
| е стране резе.{S} Још се тресло и орило око ушију Гргурових — тако је грунула врата за собом.{S |
| пак беше окупана у сузама, кад је, тамо око поноћи, ухвати сан.</p> <p>Сутрадан освану мутно је |
| Нанизала се села око подножја као бисер око поноснога грла невестинога.{S} Пуше се димњаци међу |
| се око живе ватрице, која пуцкара; час око њега поскакује и запиткује, час се врзе око матере, |
| ови, да га час по не увери остали живот око њега, да је све то јава, никаква варљива опсена, не |
| у обично звали трапезарија.{S} Поседају око стола прво старији, па млађи, па онда најмлађи.{S} |
| и!</p> <p>И учитељ прстом здера хартију око печата.{S} Гледа у отворено писмо, па чисто не веру |
| о једног познаника готово у сваком селу око Авале.{S} Често притегне опанке, пушку о раме, па ч |
| годинама.{S} Густу косу свила у витицу око феса са црном свиленом кићанком.{S} Какве крупне цр |
| ама и ровина.{S} А честа промена села и околина привуче на се радозналост дечју.{S} Чуђаху се г |
| асо беше стасита људина, Херцеговац, из околине манастира Житомишљића, служи цркву и попа, чува |
| лим пламеном; око ње, у њезиној блиској околини, распознаваху се сви предмети јасно и разговетн |
| тро; облаци тешки и ниски притисли целу околину, таман да се кишом заплачу.{S} Макса огрнуо џуб |
| инога града.</p> <p>Сунце обасјало целу околину, наши путници стигли под зидине, ходећи унаокол |
| идине, ходећи унаоколо разматрају дивну околину.{S} Нанизала се села око подножја као бисер око |
| на... реците: шта би било... реците без околиша, слободно, отворено... реците, сви се покоравам |
| о од уторника.{S} Пути несигурни, мораш околишом.{S} Умало ме не ухватише маџарске страже; да н |
| , тај зна да је жив.{S} Та ето су нагла околна села да нам крње ово мало синора; ако нам обрана |
| са многих сметова, што се отискиваху са околних брда.{S} И курјаци се појавише око торова, рани |
| ођице, али шта ћемо, кад не дозвољавају околности, опште спокојство, поредак света.{S} Шта би б |
| и подворити, то се не да казати, док се оком не види.{S} Ама те нуде, ама те служе, ама те разг |
| а и стане на праг, својим заповедничким оком пресече све чланове кора, а они, неми и мирни као |
| маломе ћутању жмирну Илија мало десним оком.</p> <p>— Па као што ми рече, Даница је ваљана дев |
| више.{S} Приметио је и он својим оштрим оком, да су круне предмети за које и сељачко око радије |
| е се око својега архипастира.{S} Колико оком прегледати, гмиже и бруји народ, народ, народ.{S} |
| седној кухињи, учитељ Макса вешто трену оком и мрдну обрвама.{S} На тај ником непримећени, али |
| м, не смем се огрешити.{S} С овим мојим окорелим чизмама не смем у толики ризик.{S} Зато, благо |
| којом срећом још које дуванско влакно у окорелој дуванкаси, он би већ до сад у велико припалио. |
| дијете, како си се раскрупњао, како си окосматио; а мени се још непрестано врзе по глави оно н |
| прворазредац.</p> <p>— У руку учитеља, окрене се отац пун збиље своме мало заплашеном синчићу. |
| ењу.{S} Свет, кад види да је незналица, окрене му леђа, те, несрећник, умире од глади.{S} Да ви |
| погледав још једном сина, стегне срце, окрене се слузи и викну да ошине.{S} Гргур је дуго глед |
| здравља, гледаћемо ми да се то на боље окрене.{S} Само треба да чинимо као што нам Доситије ве |
| свога другара.{S} Одлучи се Илија да се окрене и по трећи пут, и гле, као да су се договорили, |
| слика Даничина.{S} Савлада свој понос и окрене се да је још једном види.{S} И Илија се баш у ис |
| атиле се за руку, па (нека Бог на добро окрене!) играју.{S} Пушке опет припуцаше у дворишту — н |
| море слободу овде, овде, па онда да се окренем лево и десно.{S} Камо ти устав, камо скупштина, |
| p> <p>— Збогом, чича! отпоздрави Гргур, окрену коња, па што игда могаше уз брдо.</p> <p>А Степа |
| ставише пут, Милан, и нехотице, опет се окрену, а у исти мах осврте се и Илија, погледа горе пр |
| свим обичним гласом рече: „збогом“!{S} Окренув се још једанпут само, јаче опанком муну коња у |
| аш господин Максо учио и појати? запита окренув се деци.</p> <p>— Знамо све тропаре.</p> <p>— А |
| га се сетили и тако узвисили, па онда, окренувши се своме пароху, рече тронуто:</p> <p>— Јеси |
| у.</p> <p>Пре него се седне, он би сам, окренувши се икони свог домаћег патрона, Светога Николе |
| лободно!“), а попа се на глас смеје, па окренувши се назад сасвим гласно викну: „Е јеси, е јеси |
| о, јаче опанком муну коња у ребра, и не окренувши се после тога више ни један пут, ухвати стазо |
| то не клону на земљу, кад је, изненадно окренувши се, опазила поред себе лепог и угледног госпо |
| е коју о литургији, али она ни да би се окренула.{S} Чешће је односила воштаницу, или мало тамј |
| ак.{S} Макса извадио из џепа два писма, окренуо се прозору, намакао наочари, па чита.{S} Чита ј |
| ошао на пут много уђи и сиромашнији.{S} Окренуо се још једном два, па зашао за гору.{S} Од то д |
| иди.{S} И Илија се баш у истом тренутку окренуо.{S} Даница већ стајаше с оцем горе на брду.{S} |
| с тобом бих, Бога ми ти кажем, и суваче окрет’о.{S} Опипајдер ове мишице!{S} Је л’ чврсто, жила |
| .{S} А мала Даница, она као на иглицама окретала се час на лево, десно и назад; све је желела ч |
| .. али ту одмахну све те мисли од себе, окрете се на другу страну, и уморен — заспа.</p> <p>А к |
| ћи пут, и гле, као да су се договорили, окрете се и Милан.</p> <p>— А шта се толико осврћеш? ре |
| нину.{S} А кад је био у најгушћој гори, окрете се два три пут, па онда, не видевши никога осим |
| спокојно, али погледом дужим и дубљим, окрете се исто тако спокојно, уседе на коња, па са свим |
| S} Зар не мислите и ви тако, госпођице? окрете се Даници, намеран да поублажи оштрину својега м |
| јеш ли, Гргуре, шта вели мајстор Јован? окрете му се отац.</p> <p>— Чујем, бабо, одговори дете, |
| е мач заклонио своје дрвено порекло.{S} Окрете се Ирод оној тројици царева, намргоди се <pb n=" |
| ме свету...{S} Али се ту попа умери, па окрете дечици: хајдете, децо, мало у трем, протеглите н |
| чице, „иди!“ рече му полуподругљиво, па окрете леђа и одскакута из баштице, преко школског двор |
| њега је стајала и мала Даница.{S} Он се окрете својим ученицима:</p> <p>— Кажи нам ти, Гргуре, |
| а претурила велики школски одмор; њезин окретни језичић, њезина немирна устанца <pb n="7" /> на |
| матске мисије.{S} Не знање, него умење, окретност његова, освојила му је срца свију наставника. |
| сташе непомична.{S} После дугог гледања окретоше се оцу:</p> <p>— Аох, бабо, да грднога села и |
| ти зајекну „дан!“ отуд са горе, сви се окретоше тамо на ону страну и, гле!, срески пандур, по |
| ћену хартију — што кабасто, кабасто.{S} Окреће ону страну, на којој је печат протин: два анђела |
| .</p> <p>— Наша земља не стоји, него се окреће.</p> <p>— Боже мој, и то су већ оварисали, проду |
| Порчинога.{S} Порчин споменик, дугачак округао стуб од бела камена, пао на земљу.{S} Поседаше |
| ор.</p> <p>— Земља, на којој ми живимо, округла је као каква јабука.</p> <p>— Зар? оте се једно |
| увоњаво, протегљасто дете, црних очију, округласта лица, у хаљиницама искраћалим, али чистим и |
| дуге косе, пораста мало нижега, образа округластих, а усана румених и врелих.{S} Обојица ношах |
| од свога друга, који је више дежмекаст, округлијих образа, учешљане, готово зализане косе, руме |
| ун, чела висока, очију живахних, образа округлих, космате подрезане браде, а образа онако вазда |
| непрегледне винограде, па и ону велику, округлу капелу на једноме вису, у којој је, у прошлом в |
| те од главе до пете, отвори своју малу, округлу бурмутицу, понуди <pb n="2" /> неколико пута св |
| ш сад стигао акт среској канцеларији од окружнога начелства, којим се јавља: да си књажевим ука |
| село а одатле уз брдску стрмен, која је окрчена и испресецана оградама.{S} А кад престаше оград |
| и ону најдражу реч, али ипак, ипак беше окупана у сузама, кад је, тамо око поноћи, ухвати сан.< |
| ици наместила на креветац, па спава као окупано јагњешце.{S} А Гргур још свеж и трезвен као о в |
| случајни додатак, тек да и мала Даница окуси један грумичак владалачке сласти.</p> <p>Радознал |
| еше та: шљивовицу никад свога века није окусио.{S} Зашто, то никад није докучио ни један од њег |
| топерили, прозори на зарђаним шарчицама олабавили ; она велика пећ испрепуцана сва па жутом зем |
| здарица, Макра.{S} Повисока, сува жена, оличена брига и старање.{S} По чистоти познаје јој се в |
| јих места поскакаше у вретен.{S} Максо, оличено осећање дужности, нада трку из собе у школу, из |
| н очима за њим, догод се опет не врну у олтар.{S} А кад се отпева и она последња песма <title>У |
| итељ Макса пева, ви чујете како попа из олтара час слабије час јаче „секундира".{S} А кад пева |
| колико тренутака стајала је Даница пред олтаром, а Гргур на свом коњу журио се кући.{S} Поред п |
| заједно с литургијом.{S} Док је њега у олтару и учитеља Максе за певницом, дотле ће и б...ска |
| } Али сам зато сутрадан пре звона био у олтару и добио од проте дозволу да тамо и останем.{S} Е |
| тио.{S} Тешко ми је, да се сирото мучи, омакне ми се па зуцнем, или само климнем главом, а отац |
| и црквено имање, заузима се за цркву, а омакне ли се којом која неодмерена плане, скочи са свој |
| ани утуцана кава, таман се једна шољица омакну на патос и разби се, кад се, на велико изненађењ |
| игде не задржавајући се после десет.{S} Омален, шишкав, средовечан, кокораве косе, браде пуне, |
| е кривом мачугом.{S} За њим двоје деце, омалено, у белим хаљиницама, с крунама на глави; за ови |
| а сам вам у пододбору.</p> <p>— Живео ! омаче се Јовану, куцнуше се чашама и испише по једио за |
| ска!{S} Пољска!</p> <p>— Сироти Пољаци, омаче се замишљеном Милану.</p> <p>— Је ли баш морала б |
| , па Чеси, па...</p> <p>Ту се у мало не омаче нашем одушевљеном словенофилу:{S} Пољаци.{S} Сети |
| еоба Пољске? питање, које се и нехотице омаче Гргуру.</p> <p>— Деоба Пољске.{S} Рана, велика ра |
| ом тренутку и њезин најжешћи непријатељ омекнуо, па (особито ако се то тражи) и загрлио је.</p> |
| корео за мекуштво, стежући и сам своје омекшало лице, али сирота мајка, и сама би се на његове |
| даде други правац, али се Илија не даде омести : он настављаше даље:</p> <p>— Не бих ни овамо п |
| е посматрао, опет се ни најмање не даде омести у свом обичном хумору.{S} Његов практичан разум, |
| овде Сава, националиста, жељаше сестри омилити само оно, што је обичај његове нове отаџбине.{S |
| ама ширину и висину тога тако важнога и омиљенога суда, а он је морао у два маха покушавати, до |
| тако бих...</p> <p>Али ту Гргур ућути и омириса она два лиска калопера што их држаше у руци.</p |
| ике, и за господу која се стара за нашу омладину", док ти зајекну „дан!“ отуд са горе, сви се о |
| сам, умукао, журно грабећи да сасвим не омркне изван свога <pb n="6" /> крова.{S} Далеко у шуми |
| енција у корист каквог забасалог друга, он је свагда извршник те дипломатске мисије.{S} Не знањ |
| својим добрим ученицима, отвори врата, он напред, они за њим изађоше у авлију.{S} Врата остави |
| ата Пауна.{S} Али Паун беше мекша срца, он би се час по заплакао, кад би чуо да ће да воде брат |
| свештеник.{S} Кад доврши дневне часове, он се врати у своју, обично прегрејану собу, прегледа п |
| није моје отац</title> и пођоше напоље, он још једном погледа на све четири стране цркве.{S} Ка |
| чаша за воду.</p> <p>Пре него се седне, он би сам, окренувши се икони свог домаћег патрона, Све |
| е дуванско влакно у окорелој дуванкаси, он би већ до сад у велико припалио.{S} Странци стоје у |
| двргне обичају.{S} Да му је могло бити, он би и своје село, заједно с црквом и школом и гробови |
| печитељ...</p> <p>— Ако није попечитељ, он је душепопечитељ. </p> <p>— За моју душу не треба ни |
| читељ-Максина ћерка Даница.{S} А Милан, он гризе доњу усну, метнуо руке назад, ћути, мисли кака |
| ас јаче „секундира".{S} А кад пева поп, он само почетак па до близу средине, а до среде већ при |
| ло послушни, језик, отказује покорност, он, громко колико га његово чисто грло ношаше, запева н |
| ико припалио.{S} Странци стоје у хладу, он спокојно лешка и гледа у зољеве, који зује око стрех |
| е Рајачића на рукама и показаже народу, он благосиљаше, а народ, готово ван себе од радости, кл |
| церићи мало пре осечени тамо у бранику, он понајлак иде на колима, а малени синчић, с прутићем |
| м не шалим.</p> <p>Гргур му пружи руку, он је мушки продрма.</p> <p>— И ја сам Славјанин, чујеш |
| свештеник Крста, па кад отпеваше њему, он својим крупним пуноодмереним гласом отпева своме арх |
| .{S} Пламен сину новом јачом светлошћу, он опет заузе своје обично место поред стола.{S} Дуго ј |
| и правац, али се Илија не даде омести : он настављаше даље:</p> <p>— Не бих ни овамо прелазио, |
| д очи лепа слика тихог, домаћег живота: он седи у кући на клупици поред ватре, домаћица спрема |
| од небом нације, која више Бога помиње: он воли и цркву, воли и попа; чик му дирните један само |
| е један само камен из црквене порте!{S} Он воли да има цркву, да се у њој поје литурђија за сав |
| о плаво небо преко авлијских зидова.{S} Он би напоље, на свеж ваздух, да ходи горе доле, да гле |
| у па погледа у попа и све око стола.{S} Он, у подужој здравици, захвали се Господару и власти, |
| ур га гледаше и чуђаше му се речима.{S} Он није ни умео разумети то велико питање очино.{S} Та |
| ду.{S} Ништа не учи, ништа и не зна.{S} Он је сиромаха Симу заплашио директором; вели: носи ти |
| а њега угледа, пуно добрих домаћина.{S} Он сам верује у науку Христову, ревносно служи цркву, п |
| о мраку траже резу од његових врата.{S} Он приђе и отвори их. „Ево то је твој земљак", рече јед |
| ичке династије седи свештеник Крста.{S} Он је пре свега добар домаћин, па је и у селу, које се |
| м, до њега је стајала и мала Даница.{S} Он се окрете својим ученицима:</p> <p>— Кажи нам ти, Гр |
| сељаци питоми и често цркву полазе.{S} Он пости сам сва четири поста, па и старији људи и жене |
| .</p> <p>Сви га радознало погледаше.{S} Он настави :</p> <p>— Било би то што и данас — ништа!{S |
| маште, стога да се опроба у поезији.{S} Он ћуташе на то, није изјављивао своје противно мишљење |
| их — тако је грунула врата за собом.{S} Он примаче свећу ближе, узе ону исту књигу и отвори је. |
| Слушај га, као што си и мене слушао.{S} Он ће те и на добро упутити.{S} Хајде сад приђи му руци |
| ило.{S} Не гледаше ни лево ни десно.{S} Он се у себи сам са собом разговараше о милом детету св |
| цу, а косу и браду замочио у брашно.{S} Он је оружани спроводник, а у исто време хазнадар ; у р |
| чише са својих места и притрчаше му.{S} Он, дошавши мало к себи после првога узбуђења, хукну из |
| ачке цркве, које оглашаваше вечерњу.{S} Он се прекрсти, мољаше се с пуном преданости своје чист |
| пар дође шегрче; позва га на вечеру.{S} Он извини и себе и Милана, па седе за сто.{S} Тишина.{S |
| ука дрхтала, кад се машио за шољицу.{S} Он, вазда смишљен, присебан, опрезан, гледај како је за |
| "</p> <p>А шта ли је помислио Илија?{S} Он обично мање мисли, а више говори.{S} Али се и њему у |
| д дотле уживали нису.</p> <p>А Иван?{S} Он ћутом напред корачаше.{S} Лице му се приметно поозби |
| ао и његов професор.</p> <p>А Милан?{S} Он као да се већ уморио, нестрпљиво се држи на заузетом |
| миран...{S} А шта ћеш ти бити?</p> <p>— Он ће бити мали цар Петар, а ја мала царица, одговори Д |
| ђ му виче: „Играј ми, Кара-Мартине!“, а он ходај, скачи, мумљај као да је пореклом из хомољских |
| око, па ти стрељај тицу ластавицу!“, а он из све незграпне грлине ричи кроз нос: ма!{S} Деца с |
| и моли се Богу.{S} Тако је било доба, а он беше продукт свога времена; борио се противу простих |
| у тога тако важнога и омиљенога суда, а он је морао у два маха покушавати, док се најпосле одва |
| {S} Учитељка га је благо запиткивала, а он јој је, у издробљеним реченицама, испричао свој мали |
| малом чоту; она је причала, торокала, а он је само озбиљно гледаше и слушаше.{S} Међутим звечка |
| још један бокорић црвеножутог цвећа, а он их врло хитро спусти у недра, бојећи се ипак да то у |
| ћ до грла дође тај корални речитатив, а он за тренутак остави књигу, полако, као стари мачор, п |
| граби напред ни брже ни лакше, јаше, а он, кад му мало лакну после неколико поточића суза, поч |
| ош дуго, час јаче час слабије чујаше, а он, свршив молитву, и даље замишљаше себи срећу, којом |
| е четир стране, а кад се сви ућуташе, а он испрва слабије, па све јаче и јаче поче беседити.{S} |
| .{S} Поп кади по <pb n="16" /> цркви, а он очима за њим, догод се опет не врну у олтар.{S} А ка |
| не ова мечја игра, те кад би у школи, а он скине тканицу, те даде неком своме другу један крај, |
| деспота или војводу?{S} Ја га питам, а он блене, смеје се као луд.</p> <p>— Право има да ти се |
| /p> <p>Професор га погледа радознало, а он му приповеди све, и зовне из куће Гргура.{S} Гргур п |
| енија патријарха.{S} Донесе сандучић, а он вади царске повеље, привилегије, и показује народу.{ |
| ш јаче јецати.{S} Гргур оборио главу, а он наставља испрекиданим говором....</p> <p>— Ето ми пи |
| књижицу; другови је лакомо погледају, а он је крије у торбицу, па сав поцрвенео гледа преда се. |
| за столом, Макса је седео у прочељу, а он и Даница једно према другом.{S} Учитељ је био ванред |
| камџију, па <pb n="51" /> чим муцнеш, а он удри као вола, док те свега крвца не облије.</p> <p> |
| есора погледом девичанске чистоте.{S} А он им стиште руке обојици; да му не налагаше начело узд |
| <p>— Али смо ми, бабо, одмах видели да он лаже, чим је директор проговорио с нама.{S} Добар ка |
| вера и Бог нећеш га ни осетити.{S} Зна он добро шта је кућни ред, шта је зазор, а шта се прист |
| >— Како ти име?</p> <p>— Гргур, протепа он доста непоузданим гласом.</p> <p>— А мени Даница, а |
| 02" /> једног од ђачких корифеја.{S} Та он је већ свима професорима ишао на данове и славе, пом |
| током.{S} Ко мари за Мицкијевића?{S} Та он је Славјанин — шта може мудро бити у нас, у Славјани |
| дова задњих, знаде Максо врло добро шта он зна.{S} Не бих се застидео ни од веће школе, нити би |
| са својим пунобрижним питањима, онда је он на махове испричао све, сваку и најмању ситницу о де |
| шна девојчица затварала крила, дотле је он пажљиво разматрао школу и њезин скромни намештај.{S} |
| >— А што да га се оканем, као шта ми је он већи него други људи...</p> <p>— Море, учитељу, ја т |
| ку дуже него обично.{S} Ђаци су, док је он спавао, седели и ћутали онде, где се који затекао, а |
| ељ-Макси није то била првина; гледао је он, пун саучешћа, стотину таких тешких дечјих и родитељ |
| у школи било тамно и коштуњаво, опет је он то брижљиво проучавао, непрестано се занимао оним шт |
| ма да ти се смеје.</p> <p>— Не смеје се он мени, него теби и онима онамо код града.{S} Мари он |
| , у десној сам професор Сава.{S} Док се он можда бави у школи, уђимо, на прстима, у ту његову о |
| ни да помисли у свом малом јаду, да ће он вечерас преноћити у школи, без оца и мајке, да га не |
| х пријатеља, својих ближњих.{S} Мислиће он и о себи самоме, али тамо доцније, док се опште добр |
| на опозиција.</p> <p>— Не мислите? поче он, брзо, брзо смишљајући како да нађе својим речима см |
| да није строгога лика учитеља Максе, и он би се можда мало раскалашио, угледао на своју лепу ц |
| " /> очин лесковац ?{S} Нема га више, и он се истутњио, као и она очева жестока нарав.{S} И сад |
| жар првог одушевљења поче попуштати, и он, сасвим мирно и озбиљно, запиткиваше је о покојној у |
| али га отац задржа.{S} Хтео не хтео, и он је морао, ако не иначе, а оно из учтивости, слушати. |
| новато у прсима, па, шта ту тамо амо, и он очи кријаше од жене.</p> <p>— А што тако опознисте, |
| , али га стегло у грлу, тражи мараму, и он плаче.{S} Професор Сава оставио чибук и по свом обич |
| кох за Милана.{S} Растурен комитет... и он је већ у служби.{S} За њега се не брини...{S} Да га |
| је растао и напредовао мали Гргур.{S} И он чињаше све што и остала деца, али је ипак био неко о |
| да је — плакао.</p> <p>А мали Гргур — и он је бризнуо у плач, кад је својим крупним очицама опа |
| је до сад није уживао, отвори уста да и он с осталима привикне браћи „Живео!“ али му се у исти |
| ује !...{S} Забрањује, понови поп, па и он паде на столицу.</p> <p>Обојица се скаменили, седе ј |
| попом.{S} И поп испи своју чашицу, па и он преста, чекајући да учитељ настави.{S} За време те м |
| е бојао и да помисли, да ће већ сутра и он седети у једној од тих чудноватих клупа и слушати на |
| а је једна круна више.{S} Приметио је и он својим оштрим оком, да су круне предмети за које и с |
| а преко сваког очекивања, ма да ју је и он чешће, дуже и дрскије посматрао, опет се ни најмање |
| улу, надао се и фамулус Степан, па се и он, да учини по вољи малој Даници, нагаравио по лицу, а |
| беше сунце искочило на подне, сети се и он глади и глад њега снужденога, па уђе у собицу где су |
| ором Савом.</p> <p>Те јесени упишу се и он и Милан у Лицеј, који је истом пре неколико година п |
| онако и њему.{S} Што једем ја, јешће и он.{S} Али богме <pb n="60" /> хоћу да ме слуша као ода |
| латки гласак своје матере па би чисто и он даље потоком, можда би га добар и милостив одвео до |
| н за сву ту вашу петљанију.{S} Волео би он море оног изгубљеног вола, него најбрадатијег патриј |
| другара и из њих се најпре увери, је ли он радознао, или не.{S} Она је једва жива претурила вел |
| > <p>— А кад Гргур школу сврши, хоће ли он опет к нама у село, да радимо с тобом као и до сада? |
| остарио и оронуо; ја још како тако, али он...{S} Често говоримо ја и Даница, где си и како ти ј |
| слободнија је кад је поред њега.{S} Али он, гледа, туби мисли, па и не зна да има још некога по |
| у.{S} Говор свештеников није разумео ни он, ни његови другови, а најмање она мала Даница; али м |
| о теби и онима онамо код града.{S} Мари он за сву ту вашу петљанију.{S} Волео би он море оног и |
| сазидао ову школу.{S} Њега славимо, јер он пази на нас; по цео дан гледа и слуша, како се учимо |
| опазио, али је сад касно, поправиће већ он ту неправду до године.{S} Жао и Гргуру и Даници, што |
| {S} Зато је у сваком склопљеном друштву он обично био председник, а Гргур, готово без избора, о |
| орену ћелијицу, која је тесна, али коју он ипак за то називаше својом „вселеном“.</p> <p>Код пр |
| , држаше назад...{S} Погоди шта!</p> <p>Он је само благо погледа, па опет спусти очи преда се, |
| доле, очи овамо — право у мене!</p> <p>Он је, полусмешећи се, погледа.</p> <p>— Насмеј се!</p> |
| се, погледа.</p> <p>— Насмеј се!</p> <p>Он се и насмеја.</p> <p>— Право да ми кажеш...</p> <p>— |
| је дочекала брижна жена Петрија.</p> <p>Он је ћутао, а она питала.{S} Питала је много, питала ј |
| оме другару оба поменута цветка.</p> <p>Он се устезаше да их дотакне.</p> <p>— Шта, ти не волиш |
| о! викну Ружица љутита и плачна.</p> <p>Он опет књигу затвори.</p> <pb n="89" /> <p>— Пакостан |
| м рукама.</p> <p>— А где су ти ?</p> <p>Он се мало збуни па тихо шапну:</p> <p>— Ево их.</p> <p |
| иви у грудима његовим, учитељева ћерка, она некадашња несташна и торокљива Даница.</p> <p>Шест |
| е.</p> <pb n="8" /> <p>— Нула је ништа, она значи стотину и хиљаду.{S} Кад их је много, можеш к |
| д учитељ није у соби.{S} А мала Даница, она као на иглицама окретала се час на лево, десно и на |
| етета, па кад приповеда претурене јаде, она уздише: „Тешко ли си мајци!“, а кад потргне нешто д |
| своје мучно слово, црвеним, знојим се, она, ћурка, смеје ли се смеје.{S} И ја ти загудим у дру |
| е Протића, од то доба, па све до данас, она даје нурији вредне и честите попове.{S} Ево је већ |
| о како да пребаци говор на другу обалу, она се, љубазно али усиљено, насмехну, узе служавник и |
| вира, толико га покрио неочистљив прах, она <pb n="125" /> неразговетна павлака, коју за собом |
| озори на зарђаним шарчицама олабавили ; она велика пећ испрепуцана сва па жутом земљом а местим |
| тренутака позабавили на том малом чоту; она је причала, торокала, а он је само озбиљно гледаше |
| ти загудим у друге жице: <pb n="123" /> она се смеје, и ја се смејем; почне се прћити, почнем с |
| кој пустињи.{S} Што мора бити, мора.{S} Она је послушно и присебно дете, Бог ће је свуда пратит |
| педагошким начелима, мало помилује.{S} Она, незадовољна, поче плакати, обори своју лепу главиц |
| ре увери, је ли он радознао, или не.{S} Она је једва жива претурила велики школски одмор; њезин |
| мреше.{S} Иван виче: „Трчи, Петрија", а она: „Нуто, нуто, Иване!“, па се хвата за његово раме, |
| глави чађаво.{S} Ја говорим, говорим, а она се смеје, смеје грохотом.{S} Ја поновим своје мучно |
| жна жена Петрија.</p> <p>Он је ћутао, а она питала.{S} Питала је много, питала је све.{S} А кад |
| којих ти се плаветнило упија у душу, а она зеленкаста нианса несташно већ стреља за тобом.</p> |
| силна!{S} Сви смо упрли очи у њу.{S} А она?{S} Рођена да заповеда народима, да, да заповеда — |
| едети у празној школи, или се попети на она дрва на дрвљанику с књижицом на коленима, или сићи |
| ...</p> <p>Али ту Гргур ућути и омириса она два лиска калопера што их држаше у руци.</p> <p>— О |
| та она икона над креветом његовим, иста она цица-маца преде испод големе пећи.{S} Али се велика |
| јој соби и броји бројанице.{S} Још иста она икона над креветом његовим, иста она цица-маца пред |
| енских стазица и тороче око матере, кад она ради у башти или се налази у кухињи око огњишта.{S} |
| а другом низ беле образе.{S} Најзад узе она кецељицу и обриса своје овлажене трепавице.</p> <p> |
| посвећено, осећала је тако живо, да је она његова: суђена.{S} И кад је склапала очи, учини јој |
| ла је много, питала је све.{S} А кад је она престала са својим пунобрижним питањима, онда је он |
| ч, ридаше и јецаше горко.</p> <p>Док је она плакала, наш штудента гледаше је, мање сачустљиво, |
| ти да ткам ћилимове.{S} Ти знаш како је она много вична у сређивању вуне.{S} Једва чекам први с |
| не она, коју је предосећала Даница, не она, која вечном свезом спаја два младачка срца.{S} Кра |
| ова љубав беше истинита и топла, али не она, коју је предосећала Даница, не она, која вечном св |
| мео ни он, ни његови другови, а најмање она мала Даница; али му се ипак учини, да иза тих магло |
| ва осмели да их се дотакне.{S} А кад се она саже да откине још један бокорић црвеножутог цвећа, |
| , и дуго гладна живина пијукаше, док се она мало разабрала и сетила да их нахрани.</p> <p>А наш |
| усија лећи ће, мора лећи у гроб, али ће она пре смрти родити... родити другу Русију, млад, здра |
| шу, или да гледаш, како им из уста тече она слатка беседа.{S} Покојни поп-Крстин отац је ли био |
| фес и шубару капом или шеширом, то беше она иста мука отоманске империје, кад оно први пут заво |
| па је дуго, дуго за њима гледала.{S} И она би тамо у планину, у Гргурово село.{S} Враћајући се |
| т не врну у олтар.{S} А кад се отпева и она последња песма <title>Упованије моје отац</title> и |
| тељка, која је много раније дошла, да и она присуствује првој представи.{S} Стари је обичај Мак |
| , проклета бабускеро!{S} Гледамо и ја и она.{S} Броји, чита, говори, све прилике горе од горих. |
| се застидео ни од веће школе, нити би и она са мене била постидна.{S} Али ја сам сасвим задовољ |
| } Нема га више, и он се истутњио, као и она очева жестока нарав.{S} И сад је исто онако пољут и |
| , дотле ће и б...ска црква појати као и она Саборна до Митрополије.{S} Сељаци се моле па и намо |
| и се, а мала Даница хвали му се, како и она уме намоловати лутку и коња, узе креду, па шарај по |
| ришивати копче и спремати, а кад год би она засузила, и оне би јој помагале плакати.{S} Кад све |
| народима, да, да заповеда — а шта ради она?{S} Скрстила руке па слуша: покорна службеница неза |
| сто не знате, шта се више светли, да ли она златна хартија на корицама, или она сребрна хартија |
| би и проговориле коју о литургији, али она ни да би се окренула.{S} Чешће је односила воштаниц |
| нђелско одрицање, погледа у Даницу, али она већ више не гледаше у њега и спокојно даље корачаше |
| ли она златна хартија на корицама, или она сребрна хартија, којом је мач заклонио своје дрвено |
| му се толико овлаже очи, да не види ни она најкрупнија минејска слова, „начелна".{S} Долазе му |
| аво, дијете, поче Макса смотрено вадећи она оба писма из недара.{S} Реци ми, али као да те твој |
| <p>— Ја те, ја те зовем, Гргуре! викну она још јачим гласом, не мичући се с камена, на ком се |
| р Јован.</p> <p>— „Мој синко, прошла су она глупа и слепа времена, кад се међу нами говорило: б |
| ричао о Марку.</p> <p>— А погоди: ко су она деветорица, па онај стари пред њима у дугој седој б |
| ким прстом што га је подигао.</p> <p>Ту она подигну свећу ближе икони, а мали је Гргур дуго и п |
| а још пун пунцат оволики ћуп.</p> <p>Ту она показа ручицама ширину и висину тога тако важнога и |
| дломцима:{S} Одавна ми се попео на душу она рђа Хасо Ахметовић, што је скорим <pb n="99" /> отв |
| ј мудрости“.{S} Само је мала Даница још она иста брбљива и несташна птичица, која исто онако цв |
| а калопера.{S} Тако лепо мирише.</p> <p>Она ускиде два лиска, и пружи му их.</p> <p>— Кад их ов |
| д ти ја кажем?</p> <p>— Не смем.</p> <p>Она га погледа још један пут мало љутито, баци оба цвет |
| иконе, старе скамије, памтиш ли, јаој ! онај дугачки <pb n="94" /> очин лесковац ?{S} Нема га в |
| својим друговима, а и сад си, знам ја, онај исти, најбољи међу најбољима.{S} Зато се на тебе, |
| .{S} Коме се причини да је нејак, слаб, онај је доиста и мален и нејак.{S} Да су наши велики пр |
| Гргур.{S} До њега седи Кокан Милошевић, онај што већ трећу годину седи све у истом разреду.{S} |
| калдрму, низ калдрму...{S} Хасо умакну, онај други још је можда на калдрми...{S} Чујеш ли, Гргу |
| в, оборила лепу мудру главу, и шије.{S} Онај исти стари, сада још старији сат тиктаче на свом п |
| ли и ароматични ветрићи пире око вас, а онај Банат преко Дунава — Анадол.{S} Све добије другу, |
| већ био под губером, замакоше му очи за онај велики сахат на дувару.{S} Никад свога века није в |
| Шта пута сиђем низ брдашце и станем на онај велики, маховином обрасли камен усред потока, на к |
| <p>— А погоди: ко су она деветорица, па онај стари пред њима у дугој седој бради?</p> <p>Гргур |
| уза, које се за нас пролију?{S} Само је онај био срећан на земљи, који је овака блага пожњео.{S |
| дите учитеља Максу, вами се чини још је онај исти, па опет, кад га пажљивије узмете на око, а в |
| Макси у собу.{S} Стари Макса није више онај негдашњи строги дисциплинатор — изненађен једва се |
| кин глас, која спрема ручак, а још више онај танки гласић Даничин, која, као пиленце поред квоч |
| тила целиваће иконе. „Чисто ми је лакше онај дан,“ говорила би, „кад ме свештеник мироше".{S} Ч |
| препоручивао.{S} Сваки појав у школи, и онај најмањи, најобичнији, њему је био читав мали свет, |
| све тише и тише, док год се не умири и онај последњи жагорић у оној последњој скамији до дувар |
| на, него исто тако истински живот као и онај горе у његовом селу.</p> <pb n="18" /> <p>— Гргуре |
| упро је очи у њега.{S} Кад се стишао и онај последњи жубор у суседној кухињи, учитељ Макса веш |
| вије пиће јесте добра хладна вода“, или онај до њега: „Пета заповест гласи: шти оца твојего и м |
| кад је полазио: учите се, децо; ко учи онај што и зна, без муке нема науке; ко у младости хлад |
| у својим друговима, а читао и писао као онај најбољи другоразредац.</p> <pb n="19" /> <p>А те з |
| азаше, нечим што је мирно и свечано као онај лик Спаситељев, с којега дуго очи не скидаше, а та |
| имо на своја „опредјеленија“, поче опет онај дежмекасти.</p> <p>— Молим за ваша чесна имена, уп |
| тим више загледаху у оно мудро чело, у онај поглед препун благости и мира, у оно лице, којега |
| лено срдашце навалише утисци, који га у онај мах не раздрагаше, али га мало по мало испунише св |
| p>— Добар дан, господине учитељу! викну онај дежмекасти, пошто обадвојица поскидаше фесове.</p> |
| о на вас поруку.{S} Гргур...</p> <p>Још онај дежмекасти добро и не изусти име својега другара, |
| ебе лепог и угледног господичића, истог онаквог, каквог је одавно привиђала у својој набујалој |
| а столу неколико табака хартије, али не онаке беле, по којој се, од како је виргаза и ђака, пиш |
| више пута чујем отуда из школе "гласиће"онаке исто као што смо их ми од себе давали, кад би нас |
| ећи, пушаше се и мирисаше.</p> <p>После онаких строгих опомена одрасли младићи дуго се не би се |
| изуст научио.</p> <p>— Па?</p> <p>— Па, онако млада, па лепа, па паметна, али шта ћеш, кад јој |
| пали по коју плећку и повукли чашу две, онако у помрчини.{S} Тешко се попу растати од Вертепа, |
| не знам шта, али како буде мојој деци, онако и њему.{S} Што једем ја, јешће и он.{S} Али богме |
| рим патлиџанима ?{S} Увек си био онако, онако.... а сад си се, Бога ми, сасвим подетио.{S} Што |
| истину говорим... ти си увек био онако, онако мимо нас... био си...</p> <p>— Шта сам био? запит |
| } Учи се, дете моје, и владај се добро, онако како те старији буду световали.{S} Немој никад да |
| да данас и не говорим..{S} Ти си данас, онако, знаш, не смем ни да ти кажем.</p> <p>— И боље да |
| шеш, реци коју, али онако, ти већ знаш, онако мимогред — реци да су прутови у школама излишни, |
| } Кад не иде овако, а ја <pb n="131" /> онако, а негде наиђеш на тврде главурде, па хтео, не хт |
| угог за руку, па се с места не мичу.{S} Онако, мало престрављени, укоченог погледа, зеница раши |
| патријарха, већ само једног скромног, а онако енергичног Немању!</p> <p>Разгледаше зидове, проз |
| а не види учитељ?{S} Јеси ли још и сада онако плашљив?{S} Нисам мислила написати плашљив, него: |
| глих, космате подрезане браде, а образа онако вазда готових на смех.{S} Под пазухом држаше дебе |
| <pb n="33" /> по богу као прави цар, па онако страшан громко повика: </p> <p>— Од куда ви три ц |
| само својих обичаја и хоће да одрже све онако како је, они“... читај даље две последње врсте!</ |
| же црвену хартију, ето видиш, да је све онако као што сам ја казао.</p> <p>— А шта си ти казао? |
| о Веселиновић, настави Гргур, баш прође онако на лихо.{S} Уплаши се, јаој, па ни укресати.{S} Ш |
| ваља; све би ти друкчије, само нек није онако како је, целом свету да заврнеш шију.{S} Тебе не |
| , да им благодарим за све старање, које онако сиротни непрестано имађаху о мени...</p> <p>— Учи |
| ији.{S} Поток под школом још и сад тече онако холо и младачки, као кад се оно први пут на њему |
| ше преда се и тек је на завршетку, више онако кроз зубе могао „секундирати“.</p> <p>Устадоше по |
| огу ћу се молити да те затекне здрава и онако добра, <pb n="93" /> као што смо те испратили из |
| вши два три листа, намршти мало своје и онако убрано чело и поче у себи читати.{S} Макрена узе |
| љешти у врту.{S} На што му скраћивати и онако кратке дане његове?{S} Дај ми који листак од овог |
| урде, па хтео, не хтео, мораш и овако и онако.</p> <p>— Тако је! потврди Макса са задовољством |
| једно парченце од оба колача, и како и онако није вечерао, то је слатко откидао залогај по зал |
| у опали из танке арнаутке.{S} У свију и онако раздрагана срца јаче закуцаше.</p> <p>— Е, учитељ |
| есор Тома: ако га попечитељ усекне, али онако попечитељски, све вас частим тазе рибом на Дорћол |
| Гргуре, ако нам успишеш, реци коју, али онако, ти већ знаш, онако мимогред — реци да су прутови |
| јим модрим патлиџанима ?{S} Увек си био онако, онако.... а сад си се, Бога ми, сасвим подетио.{ |
| , увек истину говорим... ти си увек био онако, онако мимо нас... био си...</p> <p>— Шта сам био |
| к два из читанке јасно и достојанствено онако као паримеје о великој вечерњи, удари прутом о су |
| а брбљива и несташна птичица, која исто онако цвркуће и скакуће, као што је била онда кад имадо |
| удро као какав поп.{S} Учитељ оста исто онако озбиљан: на његову суморну и убрану лицу није се |
| а очева жестока нарав.{S} И сад је исто онако пољут и построг, али су му прутови ипак данас и к |
| рио, али духом није клонуо; још је исто онако тачан и у школи и у цркви.</p> <p>„А мајка?{S} О, |
| дариш по устима; знам ја, да си ти исто онако племенит и добар, а ја сам ето још брзоплета и ла |
| е! понавља Гргур свој неми протест исто онако тужно и чемерно.</p> <p>— Ко још верује у виле и |
| и још као неки најстарији ђак, још исто онако редовно и строго постим са ђацима све велике пост |
| авица и напијалица, Бога ми их не умеју онако ни они што књиге пишу.{S} Па прича, па пословица, |
| ма.{S} Чини вам се данас је све у длаку онако <pb n="44" /> као што беше јуче, па опет поред св |
| се пољуби са учитељем.{S} Па одмах, још онако стојећи, отпеваше: <hi>Христос раждајет сја, слав |
| зад, претворише у чашицу—пепела.{S} Још онако усијан пепео покупила је у рубац.</p> <p>— „Све ј |
| у, погинула за живином.{S} И сад се још онако исто с њима заносим.{S} Имам осам маторкица, а пи |
| оју собу и тебе у соби.{S} Читаш ли још онако много?{S} Благо теби кад имаш много лепих књига и |
| ом суђенику, ала ће га гуја ујести.{S} -Онако честити родитељи, па тако... али све било па прош |
| оне стране Саве, ко хоће да је Србин — онамо!“ Ето тако бесни Грабовски нашим депутатима.{S} С |
| p> <p>— Гледај овамо !</p> <p>И погледа онамо.</p> <p>— Дакле све поред куће са зеленим прозори |
| Не смеје се он мени, него теби и онима онамо код града.{S} Мари он за сву ту вашу петљанију.{S |
| реч осваја, и куд њоме наврати погледе онамо сви послушно гледају.{S} Зато је у сваком склопље |
| иста, ко је о божићним вечерима дошао у онамошња села, могао је видети најлепши Вертеп, који је |
| } Идите, гините, нећете дуго присмакати онамошњу слободу.{S} Море, море — Аустрија је Аустрија, |
| да оде, па да га не видим по месец два, онда, онда ми још сад тешко на срцу; а да шта ће бити д |
| >Кад је било при крају школских часова, онда су старији ђаци, по заповести учитељевој, сви у гл |
| , па да га не видим по месец два, онда, онда ми још сад тешко на срцу; а да шта ће бити доцније |
| ..</p> <p>— Е кад си баш навалио, онда, онда ево нисам ни ја с раскида.{S} Ја сам додуше посиро |
| </p> <p>— Шта ће бити доцније?{S} Онда, онда дабогме да ћемо их ређе, много ређе виђати.{S} Али |
| научиш.{S} А кад школу свршиш, е онда, онда...</p> <p>И ту се брат-Ивану уставише речи у грлу. |
| чески, него јасно, разумително, и онда, онда, ја бар тако налазим, одужио сам свој дуг и Богу и |
| стише га сви, а кад га се одречем и ја, онда ће му, чини ми се, бити много, много теже, а ја се |
| рестала са својим пунобрижним питањима, онда је он на махове испричао све, сваку и најмању ситн |
| и Илија, погледа горе према Даници, па, онда, чисто подсмешљиво, <pb n="135" /> јетко, погледа |
| ку инокосну, али кад си из Здравковића, онда ти цуре саме бегају.{S} Иван је довео Петрију, нај |
| аги“, а кад се дрнете, к’о по Богу сад, онда горак и кисео.{S} Збогом!{S} Имам ја другова и оси |
| оца твојего и матер твоју“ и тако даље, онда се дигне у школи толика граја, тако велегласан и д |
| аш „драги Илија“?{S} Кад вам се прохте, онда вам је „драги“, а кад се дрнете, к’о по Богу сад, |
| ване, не знам макнути.{S} Ако нећеш ти, онда не знам шта ћу.</p> <p>— А као зашто не бих?{S} Чи |
| водим...</p> <p>— Е кад си баш навалио, онда, онда ево нисам ни ја с раскида.{S} Ја сам додуше |
| > <p>— Кад је оно Морава потопила село, онда се родило, па сад рачунај.{S} Ја бих рекао да му ј |
| ечког.</p> <p>— Е па кад јој је суђено, онда шта јој знамо, нека јој буде.{S} Ја се и ви нећемо |
| ан поносито.{S} Кад ђаци знају и умеју, онда је и учитељу светао образ пред селом и влашћу.</p> |
| од белаја.{S} А кад сломијеш Бунапарту, онда те тапшу по раменима, а ти опет откуд си и дошао — |
| и ми могао испратити овда <pb n="97" /> онда по коју лепу књижицу!{S} Ти си данас много паметни |
| сно, али никад оно што је било онда.{S} Онда лежи мирно у гробу заједно са својим прибором, сво |
| што смо те испратили из нашега села.{S} Онда ћеш за дело прочитати сваку речцу; ко зна,можда и |
| а премештен из Крагујевца у Београд.{S} Онда су била само два „одјеленија“: филозофско и правос |
| ио филозофију, а Милан правне науке.{S} Онда не беше у Лицеју велика навала, али слушаоци беху |
| д како је последњи пут тамо одлазио.{S} Онда је Даница навршила пуних шеснаест година, у август |
| родитељима долазио цркви на причест.{S} Онда је био мален; што је видео, готово је мање више и |
| њихова потиштена браћа...{S} А онда?{S} Онда ће и Рајна научити <hi>Возбраној</hi>!{S} А ми?{S} |
| к, да почасти чичу ракијом, па онда?{S} Онда одједанпут побледе у лицу, изађе пред кућу, гледаш |
| цније?</p> <p>— Шта ће бити доцније?{S} Онда, онда дабогме да ћемо их ређе, много ређе виђати.{ |
| аки дан... па онда, оче Ароне?</p> <p>— Онда нас, као што рекох, благослови нови патријарх, па |
| и ми, ми њихова потиштена браћа...{S} А онда?{S} Онда ће и Рајна научити <hi>Возбраној</hi>!{S} |
| оној последњој скамији до дувара.{S} А онда учитељ Макса јасно објави свима и свакоме прве тем |
| о, опет се не усуди мрднути их.{S} Овда онда, тек да рекне што, умеша се у разговор, али тако з |
| лаче, за мед, а стидан Гргур једва овда онда осмели се да у кога погледа; само да није строгога |
| ије одговарао је Гргур, а богме је овда онда и Даница оцу образ осветлала.{S} На завршетку испи |
| абили, тихо разговарали, а Паун је овда онда и попевао.{S} Сунце беше готово на заходу, кад са |
| } Гргур и не чујаше бахат, који се овда онда чу у дворишту и суседном ходнику.{S} А да ли мишља |
| p>Брат Иван већином ћуташе, и само овда онда опомињаше слугу да скреће то десно то лево, куд је |
| ео и замислити.{S} Али би се, можда, ја онда понела, па бих дигла главу као пауница, а ти си јо |
| нако цвркуће и скакуће, као што је била онда кад имадосмо оно част први пут се с њоме упознати. |
| љад: „Камо сте, где сте, потеците!“, па онда дође к себи, па потрча пред коњаника, који је већ |
| зе у руку Даничино писмо, пољуби га, па онда, одлучно, остави и забрави.{S} Затим пољуби обе по |
| вољство, мрко погледа престављенога, па онда у Ирода.{S} А Ирод, ногом о земљу и гласно повика: |
| м својега синчића, гледа га и гледа, па онда, на прстима, да га не пробуди, оде из куће.{S} А с |
| већма притиште цицу к својим прсима, па онда, у име лаке ноћи, исплази своме милом госту вршчић |
| чно слово према изврсности рукописа, па онда узме Плутарха или Доситеја или Чокеове <title>Часо |
| <p>Илија као поливен.{S} Ћута, ћута, па онда да би преухитрио:</p> <p>— Имате право, госпођице; |
| ј седој бради?</p> <p>Гргур прићута, па онда радосно повика:</p> <p>— Девет Југовића и десети с |
| и нехотице мало замисли.{S} Поћута, па онда тишим гласом :</p> <p>— Гргуре!</p> <p>— Но?</p> < |
| на.{S} Хоћу море слободу овде, овде, па онда да се окренем лево и десно.{S} Камо ти устав, камо |
| чић, па мало испљускај очи и образе, па онда дођи у кућу.</p> <p>Учитељ Макса оде у собу да ост |
| нија и друге пригодне песме црквене, па онда молитве.</p> <p>Пре него што се пође, устану сви, |
| ур дуго и пажљиво гледаше и гледаше, па онда скиде свој нови фесић и прекрсти се.</p> <p>— Па т |
| ју око стола прво старији, па млађи, па онда најмлађи.{S} Фамулус, који је у исто време и кухар |
| оји су га се сетили и тако узвисили, па онда, окренувши се своме пароху, рече тронуто:</p> <p>— |
| у се учитељ Макса доиста мало збуни, па онда, дошав себи, погледа најозбиљније своје помагаче, |
| е су почеле све јаче и јаче дрхтати, па онда мало, побледео, клону на столицу.</p> <p>Попа и уч |
| м, покушао да узме још који залогај, па онда устаде, прекрсти се и изиђе на ћошку.{S} Гледећи у |
| иком.{S} Прошеније, службу, положај, па онда сањај колико ти срце иште, мој добри Гргуре...{S} |
| ем!“ Свештеник баци на се епитрахиљ, па онда, ракнувши мало по свом обичају, поче опширну приди |
| е нагнем над ограду, гледам, гледам, па онда, свашта нам пада на памет, кад смо сами, мерим и м |
| у ћилерак, да почасти чичу ракијом, па онда?{S} Онда одједанпут побледе у лицу, изађе пред кућ |
| а убрише два три пут плавом марамом, па онда позове оца и сина у школу, седе за плави школски с |
| њима, док не замакоше за први угао, па онда стиште руку Миланову.</p> <p>У радионици мајстор-Ј |
| по трећи пут то у једно то у друго, па онда обадва савије и спусти у шпаг.{S} Хода по соби, ми |
| Ту их поче мешати брзо, брзо, брзо, па онда овлаживши десни палац, предузме их поново ређати.{ |
| ма, застане мало, застане још малко, па онда изненада отвори врата и стане на праг, својим запо |
| јгушћој гори, окрете се два три пут, па онда, не видевши никога осим којега пупавца или плашљив |
| нског, скине наочари и спусти књигу, па онда приђе к собњим вратима и отвори их.</p> <p>Пред њи |
| дити их взајмној љубови и согласију, па онда црква, богослуженије, благочестије...{S} Све ово г |
| а са страхом бадру и опрезну пажњу, па онда оне старије редом преслишава.{S} Малени новаци сед |
| не мичи се.{S} Кафе има сваки дан... па онда, оче Ароне?</p> <p>— Онда нас, као што рекох, благ |
| >Ту Илија погледа значајније Даницу. па онда опет у учитеља Максу.</p> <p>— Госпођица?</p> <p>— |
| ручицама свеже водице и умије се.{S} Па онда је стао на траву, која се модраше дуж обале с једн |
| се и учитеља Максе, сећа Данице.{S} Па онда му се опет наметнуше живописне слике из доба раниј |
| е морати довршити тамо по вечери.{S} Па онда би узео с познатог места на полици стакло с комови |
| Никола сишао са иконостаса.</p> <p>— Па онда карловачко пјеније, наставља Максо и не слушајући |
| и све већим интересовањем.</p> <p>— Па онда, настави Илија, дигнувши прст у вис, учитељ мора б |
| етна или испразнити по једна или две, е онда ће вам листом нагрнути цркви.{S} И Иван је ишао цр |
| кнеш и научиш.{S} А кад школу свршиш, е онда, онда...</p> <p>И ту се брат-Ивану уставише речи у |
| спит је трајао више од два часа, што је онда била нечувена реткост.{S} Директор грицка бркове и |
| руку свога оца, обори очице, и да му је онда ко пажљивије погледао испод трепавица, опазио би д |
| механически, него јасно, разумително, и онда, онда, ја бар тако налазим, одужио сам свој дуг и |
| азреда у разред као — анахронизми.{S} И онда, и после у животу, били су и остали несавременици, |
| г кола ђака, које је данас изумрло, а и онда, у њихово време, провлачили су се из разреда у раз |
| ао поред капије Вучићева конака, овда и онда проговорио коју с његовим наоружаним пандурима.{S} |
| руту главицу, па би онда, дабогме да би онда много, много горе било.{S} Зато је добро што сам ј |
| ко подићи ту твоју круту главицу, па би онда, дабогме да би онда много, много горе било.{S} Зат |
| а ока-чествује друштвено стање, које би онда настало.</p> <p>— Знате шта би било, умеша се и Ми |
| , читаше најновије догађаје.{S} Само би онда спустио лист и намрштио се, кад би се на увезаној |
| јском улицом попеше на Калимегдан, који онда беше обрастао густом модрозеленом травом.{S} Леп ј |
| краћи и тањи, а и ређе их се маша него онда кад нас двоје сеђасмо пред њим у скамији.{S} Па ип |
| епо и красно, али никад оно што је било онда.{S} Онда лежи мирно у гробу заједно са својим приб |
| заједно славили њезин рођендан, али већ онда беше и лепша и заношљивија, и живахна али и присеб |
| ељ, извукао ове године седмицу (тако су онда звали најгору директорову оцену), па од дерта хуче |
| а под столом преде, у великој пећи овда-онда прасне разгорели ћутак, а ветар на махове тресне у |
| а ону страну и, гле!, срески пандур, по ондашњем обичају наоружан до грла, јаше напред на брдск |
| поизоста мало од својих другова, стаде онде на ливадици и дуго, дуго гледаше тамо низ воду: во |
| истине, покривене ниском травицом, овде онде, осамљено неколико упавићених џбунића, или кржљав |
| те буклије као румени лабудови.{S} Овде онде заличио лимун, а у два велика чирака горе дебеле в |
| клиса на много места попустио, па овде онде озеленео маховином.{S} У отвореном ходнику, близу |
| или вршак зелене лозе што се виде овде онде изнад зидова, као да вам приповедају сладости које |
| трменој коси, а доле уз реку чујеш овде онде поточаре како живо мељу.{S} Куће, негда од брвана |
| говорили, велим : најбоље !{S} Само је онде напретка, где је и трудољубија.{S} Метод, ја не зн |
| походићу гробове мојих родитеља, да се онде помолим, да им благодарим за све старање, које она |
| е одаје.{S} А њему као да се растворише онде зидови и кроз то окно гледа лепу слику, коју је од |
| д једно велико дрво баш уз сами град, и онде у хладовини поседаше око печенога јагњета.{S} А не |
| почетак јесени.{S} Поред стаза и овде и онде између леха беше још шареног и свежег цвећа.</p> < |
| кити корице, или би отишао казасу, који онде преко пута на вртешку испредаше свилене и сребрне |
| и су, док је он спавао, седели и ћутали онде, где се који затекао, а после су се разишли по кућ |
| да му пољубим руку.{S} Остасмо цео дан онде код суднице.{S} Кад би пред мрак, а преда ме стари |
| теби откинула, кад би случајно и ти био онде код ограде.{S} Мерим и мерим, и толико сам себична |
| је напред измакло, ја се и ти устависмо онде где смо...{S} Не смем, не смем се огрешити.{S} С о |
| .{S} Зовнем их само : трцава, гарава! а оне обе у крило, па их милујем.{S} Кадгод их храним, ја |
| адгод их храним, ја само пружим руке, а оне саме са длана кљуцају.{S} Кокице моје, кокице моје! |
| викнем кад јутром стрчим у ходник, а а оне око мене : какоко, какококо !{S} Сад су све тамо ис |
| ишавши се, претурио је неколико листова оне књиге на столу.</p> <p>— Све ће, рекох вам, узети д |
| </p> <p>— Да кога ћемо питати?{S} Ваљда оне доле великаше што се кољу о власт.</p> <pb n="113" |
| страхом бадру и опрезну пажњу, па онда оне старије редом преслишава.{S} Малени новаци седе сам |
| м рајевима.{S} Рајевима рекосмо, али за оне, који у миру траже хране душама; пријатељима жубора |
| pb n="99" /> отворио бакалницу тамо иза оне бербернице на углу...{S} Море, Туре, окан’ се белај |
| не.{S} Али је највећма осветљена авлија оне повелике куће, што се лепо види на оној страни брда |
| ржи „претписанија".{S} Али ни из далека оне пређашње строгости, штапом и сад-прети, прети и кол |
| рштили се, па кад им још видиш у рукама оне големе тојаге, а младо срце не може да одоле зебњи, |
| еко села пређу тако тамни облаци, да на оне мале прозоре од болнице уђе толико таме у собу, да |
| змахне крилима, а њега жижне помисао на оне школске дане после великих празника, кад ће строги |
| им пољуби обе погаче, скиде пешкирић са оне Даничине, испресавија га, и остави под јастучић на |
| /p> <p>— И прекјуче.</p> <p>— Све поред оне куће на углу?</p> <p>— Са оним зеленим прозорчићима |
| зазнати стари школски орман за књиге од оне велике пећи десно од врата, која је цела састављена |
| } Насекоше пуне две велике калајлије од оне велике печенице, што је на дрвеном ражњу прислоњена |
| из најстаријега разреда, преко ивице од оне отворене књижице пред собом, крадом баци по који по |
| сеоске политике: до подне се греју код оне велике ластрене пећи насред собе, а по подне спавај |
| ни у варошанке, а књига тако мало, све оне старе, очине.{S} По неке сам два пут прочитала; <ti |
| ама и час пооткидају замашније залогаје оне топле проје, и сами бисте, ма да сте таман од стола |
| спремати, а кад год би она засузила, и оне би јој помагале плакати.{S} Кад све беше спремљено, |
| ему и оца, и мајку, и кућу, и вочиће, и оне питоме овце што пландују у оном брснатом шумарку из |
| теће.{S} Ходе, а с њима напоредо лете и оне миле невидљиве слике, које им загрејаше њихове млад |
| ен свилен појас, од како мали Гргур учи оне мале науке у сеоској школи, и од како мала Даница, |
| рена лишца Данице и Гргура, на глави им оне златне крунице, па они чисти стихари са широким опе |
| ђе кораком лаганим, неодлучним, још пун оне чисте анђеоске срамежљивости, коју је собом донео и |
| и красоти, сад је у дубини душе осетио оне мирисе, који су одавна, неопажени и неуживани, кади |
| арод, некакве ваше Србе.{S} Србија је с оне стране Саве, ко хоће да је Србин — онамо!“ Ето тако |
| својом руком превео је, готово пренео с оне стране потока, а кад су стигли тамо горе ка његовој |
| не изусти ову реч, а вихор је већ био с оне стране резе.{S} Још се тресло и орило око ушију Грг |
| а, кад нам је књига само увод, капија у оне чаробне светове, који су невидовни, а тако топли и |
| ицу, у сказаљку, у незнане бројеве, и у оне тегове, који му тим већма завртише главу, кад им уч |
| њу, чисто види онога, што је ототањио у оне несносне танке пискове, или онога Глишића, што увек |
| и жар преобразио га, па још лепше сјају оне благе и лепе црте његовог и иначе пуно симпатичног |
| пазите и да има многе нове боре и да су оне пређашње и много тамније и много дубље.{S} Кад срет |
| цима се не да више — дошао је крај: ил' они ил’ ми !..{S} Чујеш ли ме, Илија је јунак, кажем ти |
| уте, учитељ у њих дуго и оштро погледа, они се ућуткавају све тише и тише, док год се не умири |
| рим ученицима, отвори врата, он напред, они за њим изађоше у авлију.{S} Врата оставише отворена |
| чаја и хоће да одрже све онако како је, они“... читај даље две последње врсте!</p> <p>— <quote> |
| носио сандучић с његовим књижицама.{S} Они су за њим напред грабили, тихо разговарали, а Паун |
| , који у пространо школско двориште.{S} Они најмлађи, мало попрестрављени, једва се сетише да ј |
| господина директора.{S} А учитељи ?{S} Они час по зарезу, све неког посла ради тумарају напоље |
| p> <p>— Опет! подвикнуће Сава.</p> <p>— Они треба од мене да се уче воспитанију, а не ја од њих |
| ничким оком пресече све чланове кора, а они, неми и мирни као бубице, ни лево ни десно, већ сви |
| лих својих другара.{S} Учитељ напред, а они за њим, право у школу.</p> <p>Учитељ стаде код стол |
| <p>Деца пољубише оца и мајку у руке, а они њих у образе, па одоше те легоше.</p> <p>Иван и Пет |
| еђеху <pb n="10" /> мирно као бубице, а они старији већ су више давали себи слободе, особито ка |
| а кола потера кочијаш к Белом Потоку, а они, пречицом, мало кроз шуму, мало кроз поток, дођоше |
| штво било је негде далеко испред њих, а они су овамо далеко позади храмуцали, наслонивши се оби |
| ирује се фамулус Степан и чуди се.{S} А они обадвојица право један другом, стадоше, погледаше с |
| ура, на глави им оне златне крунице, па они чисти стихари са широким опет позлаћеним појасевима |
| е" ради службе?{S} Ако не ти њих, богме они тебе неће молити.{S} Време је време, ветри, <pb n=" |
| мршти се и срди на тебе, кад год му се они сиротани потуже.{S} Ја бегам из собе да не слушам н |
| та Максо, па се даље не брини: тресу се они оронули сводови!</p> <p>У поп Крстиној кући сви су |
| аница навали да оду до Гргуровог оца, и они, после малога затезања, пристану.{S} Фамулус Степан |
| чног лика.{S} А Милан?{S} А Гргур?{S} И они, раздрагани, ужагрили очима, па би, чини ми се, да |
| дох све трком до школе.{S} Како ће се и они тамо обрадовати кад чују да сам те видео.{S} Збогом |
| Гргуру и Даници, што вечерас не могу и они са осталом дружином, погледаше „молебно" у учитеља |
| ма, које ако сам ја заслужио, тако су и они.{S} Па још толико други учевни људи, којима је дано |
| апијалица, Бога ми их не умеју онако ни они што књиге пишу.{S} Па прича, па пословица, па песам |
| ва?</p> <p>— Јест, као они, Милане, као они.</p> <p>— И ти ћеш ваљда с њима у Карловце?</p> <p> |
| тац и професор Сава?</p> <p>— Јест, као они, Милане, као они.</p> <p>— И ти ћеш ваљда с њима у |
| Од то доба управо и воде своје порекло они жути котурићи у његовом ћемеру.{S} Тадашње „устроје |
| је ништа него вихорови, а ми слама коју они разносе.</p> <p>— Јеси л’ одавна из Београда?</p> < |
| отесао га Стојко дунђерин; а чункови су они исти стари, материни.{S} Отац ми је узео ново вито, |
| ви мајстор Јован мало — као кроз зубе: „они, који се држе само својих обичаја и хоће да одрже с |
| ше ступи унутра један средовечан човек, онизак, полупун, чела висока, очију живахних, образа ок |
| рофесор Сава смешећи се, оставивши свој онизак шешир на орманчићу, где стајаше еснафска кутија. |
| ић, а покрила га белим вуненим губером, оним гостинским, који би пристао за три и по швапска кр |
| треба, тороче све што не зна, или пева оним танким гласићем почетак или свршетак какве сеоске |
| цвет, настави Даница и опет га погледа оним значајним погледом.</p> <p>— Ја ћу бити с њиме зад |
| једно седели и гледали низ воду доле ка оним потесима, иза којих почињу шумарци од твојега села |
| иким шеширима и подугачким гуњевима, па оним опанцима што им се кожа из далека црвени као кухан |
| Све поред оне куће на углу?</p> <p>— Са оним зеленим прозорчићима.</p> <p>— Јест, поред куће са |
| отоци пуноводни, струје преко камења са оним истим жубором, али тај жубор јаче мрмори овладалом |
| ом савијутку, где се чешће одмараше под оним разгранатим дивљим крушкама, срете старог фамулуса |
| сву моју баштицу, заједно са оградом и оним великим лонцем тамо иза калопера, у ком с пролећа |
| , не ишчупа после коров никаквим, па ни оним највећим енглеским машинама.</p> <p>— Сасвим тако, |
| е учимо и владамо.{S} Видиш, како прети оним великим прстом што га је подигао.</p> <p>Ту она по |
| мање гледаше у књигу, више размишљање о оним тамним и новим питањима, која се од више времена у |
| ижљиво проучавао, непрестано се занимао оним што је учитељ Макса говорио и препоручивао.{S} Сва |
| арица „проводи несрећна“.... „удовица с оним црномањастим човеком“.... „писмо“.... „колевка"... |
| а ја се некако тешко могу да растанем с оним, што ми је негда било драго, што ми је уделило по |
| ледаше тамо низ воду: вода струјаше већ оним тајанствено-тужним јесењим жубором, а ти звуци дот |
| {S} Пошто је, с јаком лупом (а био је у оним рибарским чизмама), стресао снег с џубета и обуће, |
| кошеве.{S} Летина какве скоро не беше у оним крајевима.{S} Па што ли је тако брижан, што ли се |
| ка.{S} Кад их гледате како живо веслају оним дрвеним кашичицама и час пооткидају замашније зало |
| них, који не имађаху од срца порода.{S} Онима, који су га имали, и само се каже.{S} Јаше Иван З |
| извијах „сједалне“ да нас боље чују, да онима горе <pb n="39" /> боље угодим.{S} У једанпут ми |
| > <p>— Не смеје се он мени, него теби и онима онамо код града.{S} Мари он за сву ту вашу петљан |
| ораве косе, браде пуне, подрезане, чела ониска, очију живих, малених, а коже на лицу ишаране мн |
| н, иђаше гологлав, у једној држаше свој ониски голубасти шешир, а другом руком намешташе своју, |
| ки пут, понајвише песковит, вијуга кроз ониску гору, с једног поступног, једва приметнога висор |
| атоса од великих четвороугаоних цигаља, оних високих столова од белога дрвета, па оног иконоста |
| жутомрке косе, очију зеленкастоплавих, оних ретких мудролукавих очију, којих ти се плаветнило |
| „Оче наш“, није се могао сит да нагледа оних лепих дрвених сводова од клиса, онога чистога пато |
| а после месец дана већ беше у редовима оних бораца из Србије, над којима је командовао Стеван |
| ка.{S} Мирише Гргур, мирише, па се сећа оних безбрижних дана из невинога детињства.{S} А то га |
| ену књигу пред собом.{S} То је једна од оних одабраних књига, што их је пре пуне две године пос |
| ...{S} Рекав то, опази мала Даница да и оних цветића нема у његовим рукама.</p> <p>— А где су т |
| ао?</p> <p>Казаћемо и то, али само ради оних, који не имађаху од срца порода.{S} Онима, који су |
| Знаш старост, слабост; ни оних ногу, ни оних очију.{S} Притерајде, сељаче, коња поближе...</p> |
| ао у јанџик.) Знаш старост, слабост; ни оних ногу, ни оних очију.{S} Притерајде, сељаче, коња п |
| анице, као да јуче беше — тако се сећам оних првих дана, што их обоје овде проведосмо.{S} Дуго |
| одрицати?</p> <p>— Ништа, Данице, осим оних старих у селу.</p> <p>— А осим оца и мајке?</p> <p |
| маглицама.{S} Рађаше се у њему осећање, оно готово целога века на чисто неизведено, и разумљиво |
| Терезију, ни Јосифа II. „Све што дали, оно и узели“, виче Никанор, а народ у један глас: „Хоће |
| бра...</p> <p>— Што је добро и честито, оно је и лепо.{S} Не спада на ствар, али није згорег св |
| ојих почињу шумарци од твојега села.{S} Оно старо брвно преко потока отрулило је и пало у воду, |
| река!</p> <p>— То је, децо, Београд, а оно је лево Сава, десно Дунав.</p> <p>— Ту ћеш ти учити |
| не хтео, и он је морао, ако не иначе, а оно из учтивости, слушати.</p> <p>— Ради сте да чујете |
| цифрасто ваздан, а док подложиш пећ, а оно се криви и витопери као луб.</p> <p>Узме књигу из р |
| врагова гонило.{S} Чујеш ли, Гргуре, та оно је права роспија.{S} Ајаој, тешко ли си њеном суђен |
| оји си ми толико пута учинио добра, кад оно радих с проклетим дугама.{S} Од јуче је започео упи |
| е она иста мука отоманске империје, кад оно први пут завођаше униформу по френкијском кроју.{S} |
| село и укопаше.{S} Двојица су пала кад оно отимаху Београд, а један се врати дома богат ранама |
| је данас, све лепо и красно, али никад оно што је било онда.{S} Онда лежи мирно у гробу заједн |
| и Макси, у исто време одазвао се на све оно што је помињала Даница у свом нежном и срдачном пис |
| ници не би по вољи, желела је да походе оно двоје старих горе у селу.{S} Давно се Гргур није ни |
| косу као утијом — зар ти мислиш, да је оно њезина коса ?</p> <p>— Ја не мислим ништа.</p> <p>— |
| о неко особито дете.{S} Ма колико да је оно у школи било тамно и коштуњаво, опет је он то брижљ |
| тија плава, хартија црвена!{S} А шта је оно тамо, тако, одвојено?{S} Готово би хтели да протару |
| {S} Знаш, по закону....</p> <p>— Кад је оно Морава потопила село, онда се родило, па сад рачуна |
| рци, па калпак на глави!{S} А шта му је оно у рукама?</p> <p>— Топузина.</p> <pb n="55" /> <p>— |
| не треба — политичар.{S} Ни слутио није оно, што се у његовом другу зачело и нагло почело расти |
| тече онако холо и младачки, као кад се оно први пут на њему умисмо.{S} Шта пута сиђем низ брда |
| вковићи су староседиоци.{S} Кад гледате оно неколико њихових <pb n="48" /> задружних кућа, рекл |
| огла главе под јармове, или кад опазите оно несташно ждребенце, што је често из чаира помаљало |
| то, жено, лепо одгледати:{S} Који беше оно поп, што пројаха на дорату вас у црној чоси, у алев |
| крива, што нисам остала, што нисам више оно „торокљиво чегртало“, које те је толико пута узнеми |
| Милан?{S} И Милан слуша пажљиво, али из оно мало промене на лицу тешко би вам било погодити, ко |
| да кроз прозор у жути невен у баштици и оно плаво небо преко авлијских зидова.{S} Он би напоље, |
| а мени се још непрестано врзе по глави оно некадашње дериште.{S} Па, сине Гргуре, а сећаш ли с |
| вно, драга госпођице, цјел!{S} Знате ли оно правило: цјел освештава средство?{S} Сума' искуства |
| дрхтала, стрепила, чекала и чекала, али оно, што је одушевљавало срце њезинога другара, беше на |
| баштицу пред кућом.{S} Знаш ли, кад ти оно дадох неколико цветића, а ти их сакри у недра да не |
| прилици, тако је вешто знао расположити оно мало знања, да се друговима често чинило, да врло м |
| књигу? најзад се осече Милан, довршивши оно, о чему је размишљао.</p> <p>— Занима ме, одговори |
| маглу просинула једна јасна мисао, као оно усамљена звезда, кад се о вечери укаже на небу, на |
| тељ задовољно; а знате ли како се звало оно место где су биле јасле?</p> <p>Ђаци у први мах не |
| ационалиста, жељаше сестри омилити само оно, што је обичај његове нове отаџбине.{S} Шта не би с |
| куће, као што је била онда кад имадосмо оно част први пут се с њоме упознати.</p> <p>Још неколи |
| се и нехотице наметне друго осећање но оно с којим сте ушли у те уске и криве улице.{S} Чини в |
| у онај поглед препун благости и мира, у оно лице, којега се утисак или дуго или никад не забора |
| ра ни трага ни гласа.{S} Директори су у оно време обично полазили у почетку маја.</p> <pb n="45 |
| ђен растом, али се тим више загледаху у оно мудро чело, у онај поглед препун благости и мира, у |
| на другој просто повезане најбоље књиге оновремене наше књижевности: <title>Летописи</title>, < |
| д Давидовића и целога Доситеја у издању оновременог београдског књижара Возаровића.{S} Испратив |
| их високих столова од белога дрвета, па оног иконостаса, са многим иконама и коситерним кандили |
| } А учитељ Макса устаде, узе наочаре са оног столића, распечати писмо, разви га, узе га и левом |
| та, а њему се откиде неколико комада од оног тешког камена, што притискиваше младо срце његово: |
| али је учитељ Макса устао мутнији и од оног најоблачнијег и најмочарнијег дана из дубоке јесен |
| не велико као што је велико, него и од оног највећег веће: „многаја љета“!{S} Док је Макса пев |
| ћи, исплази своме милом госту вршчић од оног немирног, а опет тако милог језичића.{S} Мали Гргу |
| ту вашу петљанију.{S} Волео би он море оног изгубљеног вола, него најбрадатијег патријарха, ак |
| а; лице тако лепо, тако невино, али без оног ружичног и топлог трептања, које му отоич засењава |
| е професор Сава.{S} Професор је Сава из оног првог кола Србаља, који, већином, дођоше у Србију |
| вљава.{S} Више је пута точило чељаде из оног стакленог ибричића са параграфастим танкогрлим кљу |
| о дан код куће читајући.{S} Илија је из оног кола ђака, које је данас изумрло, а и онда, у њихо |
| о најбрадатијег патријарха, ако хоћеш и оног васељенског из Цариграда.</p> <p>— Зато њега нећем |
| ш не бије?{S} Али ко ће, бабо, ућуткати оног пустолова.{S} Знаш ли, вели, Симо, какав је тај ва |
| ости...{S} Који народ сам себе оставља, онога напушта и Бог...{S} Коме се причини да је нејак, |
| да оних лепих дрвених сводова од клиса, онога чистога патоса од великих четвороугаоних цигаља, |
| репићем и роговима, али ето ти изнебуха онога црквењака, па удри овога сотону; једва је живе ко |
| војим идилама.{S} Тамо иза књига, поред онога зида без прозора, скроман је креветац, покривен с |
| сами у кући, зашто бисмо се плашили од онога што нам је до скора тако годило, испуњавало цео ж |
| b n="126" /> а по каткад се сети овог и онога, па му се једва чује глас, или му се стегне грло, |
| љив, буни се у своме читању, чисто види онога, што је ототањио у оне несносне танке пискове, ил |
| тањио у оне несносне танке пискове, или онога Глишића, што увек креше ону „Прву знању“ као да с |
| у знању“ као да се с неким препире, или онога Дабишу, Бошњинога унука, што је одрастао у гори, |
| иде.{S} Професор је, а виши наставници онога времена владаху се полусвештенички.{S} Гостионице |
| иву ватру избегаваху уреднији васпитачи онога времена.</p> <pb n="74" /> <p>А данас?{S} Данас ј |
| ратио би се у кухињу, те би према стању онога што је у шерпењи и лонцу одлучио: да ли ће до руч |
| ио Даничину руку — шта мислите коме?{S} Оној савитљивој трсци, човеку без сваког значаја, али д |
| ше софру, то јест додадоше још једну ка оној, која је, по старом српском обичају, још од јутрос |
| оне повелике куће, што се лепо види на оној страни брда, што је иза цркве.{S} То је дом свеште |
| своје дрвено порекло.{S} Окрете се Ирод оној тројици царева, намргоди се <pb n="33" /> по богу |
| , казати и учитељима и поповима и целој оној браћи да нема ни тамо ни амо учитеља као што си ти |
| и доле у поток, па шврљати горе-доле по оној самоћи.{S} Кад је зима настала, после два три месе |
| звади погачу и сир, простре пешкирић по оној трави поред пута, седоше и једоше.{S} Поред њих, с |
| и од Шваба и од Турака.</p> <p>А тамо у оној соби из авлије седи Милан на зеленој столици, одуп |
| д се не умири и онај последњи жагорић у оној последњој скамији до дувара.{S} А онда учитељ Макс |
| од махну мачем, држећи га пружена према оном другом цару:</p> <p>— А од куда ти јеси, и како <h |
| роз браник, ливадом уз реку, па из реке оном стазицом, што правце води у школу.{S} Мишљаше о св |
| зато кљукали Шилером и Гетеом, па чак и оном будалом — Клопштоком.{S} Ко мари за Мицкијевића?{S |
| твоје <hi>имја</hi>? обрнувши се мачем оном трећем другу.</p> <p>— Аз јесам цар Мелхиор, одгов |
| нија.{S} Не чудим се теби, али се чудим оном професору Сави, па и овом мом матороме баби, што м |
| S} Ономад сам се хрвао на Калимегдану с оном Ерчугом, један, два, три — положи!{S} Бога ми ти к |
| очиће, и оне питоме овце што пландују у оном брснатом шумарку изнад куће њихове.{S} Види их све |
| еним прозорчићима? викну Гргур и тресну оном столицом са пребијеном ногом.</p> <p>— Што лупаш ? |
| ла; <title>Љубомира у Елисијуму</title> ономад сам и по трећи пут.{S} А читам само недељом и су |
| ји.{S} Дед!{S} Један, два, три, дед!{S} Ономад сам се хрвао на Калимегдану с оном Ерчугом, једа |
| у тај мах не знађаше ни сам дати израза ономе што обухвата то његово „све“.{S} Стишавши се, пре |
| p> <p>— Зато ће је много пећи и жећи на ономе свету...{S} Али се ту попа умери, па окрете дечиц |
| суседном ходнику.{S} А да ли мишљаше о ономе што читаше, или су осећања отела мах и занела га |
| да сам незахвална, да сам обрнула главу ономе, кога не треба заборавити.</p> <p>„Да ли ти се, д |
| е мало повеће — бар два прста више него ономлани.{S} А круне — крунама ти, вала, ни цар не би з |
| ро, што ћу да ти кажем...{S} За Русију, ону велику и силну Русију нећу ни да знам.{S} Русија, А |
| <p>— Ону девојку — шта се претвараш ? — ону за зеленим прозорчићима.</p> <p>— Коју за зеленим п |
| ку? упита Гргур мало планувши.</p> <p>— Ону девојку — шта се претвараш ? — ону за зеленим прозо |
| естане, сита се настрахујем, особито за ону пилеж у првом разреду, а деси се по који завезанко |
| школом, и непомично као кип гледала на ону страну, где је ишчезао.{S} Беше сасвим мрак, кад је |
| ом трепти једна звезда, а та ме води на ону страну.{S} Идем, идем, ма знао тамо и кости оставит |
| рона, па ни Гргура.{S} Сви су отишли на ону страну, у Карловце.{S} Гргур још на лађи замишљаше |
| Максу, Даницу, али опет, прегазивши на ону страну потока, није се повео за срцем, него правце |
| ; право да ми кажеш: би ли и ти мало на ону страну, да те когод позове?</p> <p>— А зашто не ?</ |
| “ отуд са горе, сви се окретоше тамо на ону страну и, гле!, срески пандур, по ондашњем обичају |
| учитељев сто, па црну велику таблу, па ону икону између прозора, која се није дала разазнати.{ |
| а собом.{S} Он примаче свећу ближе, узе ону исту књигу и отвори је.{S} Али у исти мах отворише |
| ртију — што кабасто, кабасто.{S} Окреће ону страну, на којој је печат протин: два анђела, који |
| кове, или онога Глишића, што увек креше ону „Прву знању“ као да се с неким препире, или онога Д |
| ше са стаклена ормана скидати шољице, и ону кутију од лима, у којој је покојни прото носио „свј |
| к планини, непрегледне винограде, па и ону велику, округлу капелу на једноме вису, у којој је, |
| јку Петрију и свога оца Ивана, па чак и ону немирницу што већ у велике сања на топлим недрима с |
| е и изиђе на ћошку.{S} Гледећи у зову и ону подивљалу лозу, што се уз њу савијаше, размишљаше о |
| м другу, послала му је у души пољубац и ону најдражу реч, али ипак, ипак беше окупана у сузама, |
| из пепела грдну велику погачу, напунили ону највећу чутуру, па све то још за видела згодно наме |
| а.</p> <p>Гргур, намрштивши се, затвори ону књигу пред собом.</p> <p>— Непрестано седети, читат |
| своје саслушање :</p> <p>— Волиш ли ти ону девојку ?</p> <p>— Коју девојку? упита Гргур мало п |
| боје овде проведосмо.{S} Дуго сам чувао ону киту цвећа на дну сандучића, дуго, дуго.{S} Сад сам |
| га Данице.{S} Чуваћу их брижљивије него ону негдашњу китицу твојих цветака.</p> <p>— Калопер је |
| жда и лажем.</p> <p>— Зар ти ниси видео ону што успија?</p> <p>— Нисам видео никога што успија. |
| } А његов син продрмусао је богме добро ону уштавелу браду самом Стратимировићу.{S} Хе, хе, так |
| Гргур дотле лежаше назатке, и гледаше у ону страну неба, на којој у тај мах не горијаше сунце.{ |
| шену косу, у црно џубе до колена, или у ону антерију од вишњеве ђезије.</p> <p>Кад оде поп, одм |
| а уво: ја се још по који пут закључам у ону собицу до кујне, па растрговчим моје лутке, са свим |
| ије о главу.{S} И опет, гдегод станете, опадате ме: директор нема посла, директор нема часова.{ |
| .{S} Са липе и бреста час мање час више опадаше лист, а хладни ветри учесташе отуд с планине.{S |
| му мајстор Јован.</p> <p>— А зар ви то опажате?</p> <p>— Та ето смешите се, па...</p> <pb n="6 |
| p>— Па што их не узмеш?...{S} Рекав то, опази мала Даница да и оних цветића нема у његовим рука |
| оје беле кошуљице, а све кријући, да не опази стари учитељ Макса.</p> <p>Старом учитељ-Макси ни |
| тако милог језичића.{S} Мали Гргур и не опази све те покрете и поздраве своје нове пријатељице, |
| </p> <p>— Нуто, нуто, бабо ! виче Паун, опазив на механском зиду два јунака, како кидисаху једа |
| ита прву прокламацију бана Јелачића.{S} Опазивши лицејце, подвикну узвишено и тронуто:</p> <p>— |
| земљу, кад је, изненадно окренувши се, опазила поред себе лепог и угледног господичића, истог |
| ко пажљивије погледао испод трепавица, опазио би две сузне капљичице, које се само малко помол |
| лико и сјајно, кад је први пут с Дунава опазио велику цркву, па беле низове кућа, а над њима, к |
| о у плач, кад је својим крупним очицама опазио да отац замаче за гору.{S} У срце му се спусти т |
| говори.{S} То је и учитељ Макса тек сад опазио, али је сад касно, поправиће већ он ту неправду |
| запитаће га Гргур полусмешљиво, кад је опазио да Илија запиње.</p> <p>— Био си, не срди се, би |
| ањен.</p> <p>Даница заћута.{S} Милан је опазио бледило на њезином лепом лику, и док је Илија см |
| је већ погла главе под јармове, или кад опазите оно несташно ждребенце, што је често из чаира п |
| т, кад га пажљивије узмете на око, а ви опазите и да има многе нове боре и да су оне пређашње и |
| гову суморну и убрану лицу није се дало опазити, је ли се или се није обрадовао.{S} Даницу прео |
| д сви троје изађоше у школско двориште, опазише, да мали брдски коњичак, привезан за један прош |
| Кад се упалила свећа у учитељевој соби, опазише ђаци кроз прозор да је још једна свећа запаљена |
| S} С теразијског раскршћа <pb n="57" /> опазише тамо далеко у високом јутарњем зраку позлаћену |
| е готово на заходу, кад са једнога виса опазише своје село.</p> <p>Село, из којега је Гргур, ма |
| ђоше чак до сеоског потеса.{S} А кад их опазише оздо низ ливаду, Петрији се скратише ноге од ра |
| вао, прут је храпав пут,али води добру, опако средство, али благословена цјел!{S} А цјел је гла |
| ди истрча у двориште, па у ноћну тишину опали из танке арнаутке.{S} У свију и онако раздрагана |
| .{S} Трудите се, настави Иван скидајући опанака, па никад нећете изгледати из туђинских руку.</ |
| ваком селу око Авале.{S} Често притегне опанке, пушку о раме, па чак у Космај.{S} Насисао се ду |
| !{S} Окренув се још једанпут само, јаче опанком муну коња у ребра, и не окренувши се после тога |
| шеширима и подугачким гуњевима, па оним опанцима што им се кожа из далека црвени као кухани рац |
| чу, испружају вратове, издижу се на врх опанчића да боље виде, гледају, ћуте и чуде се...{S} Ос |
| и позову га у собу.{S} Изује своје нове опанчиће у кући, па бојажљиво уђе унутра.{S} Учитељ Мак |
| и ћете суду?{S} Не знам да се брат Иван опарничио с ким?</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Па шт |
| ако се узме...{S} И најоштрији нож није опасан, док је у мудрим рукама, а најтупље орудије...{S |
| е, коју, исто као и муслиманске конаке, опасиваху високи зидови од камена.{S} Покривена старом |
| унама на глави; за овима три већа ђака, опет у стихарима, са високим калпацима од златне хартиј |
| роги учо, с прутом у неумољивим рукама, опет наставити своје апсолутистичко „владјеније.“ </p> |
| да се лицем трудио да искаже саучешће, опет не скидаше ока с лепе учитељеве ћерке.</p> <p>— А |
| у.{S} Наставише пут, Милан, и нехотице, опет се окрену, а у исти мах осврте се и Илија, погледа |
| друге, али, ма да је час по намеравао, опет се не усуди мрднути их.{S} Овда онда, тек да рекне |
| е и он чешће, дуже и дрскије посматрао, опет се ни најмање не даде омести у свом обичном хумору |
| и не толико <pb n="116" /> много убаво, опет му се учинило и велико и сјајно, кад је први пут с |
| је оно у школи било тамно и коштуњаво, опет је он то брижљиво проучавао, непрестано се занимао |
| у вашој гори, уживех се у вас, и опет, опет... често сте ми у очи зуцнули (но ту учитељ Макса |
| е инајет, чангризало, да знаш као воду, опет вели: не знаш!{S} Џаба се само мучимо и знојимо.{S |
| одрећи, „свега“.{S} Мајко моја, мајко; опет ти се враћам тако худа, тако сирота.{S} Свет је ов |
| ештеник сам, а <title>„Блажени"</title> опет учитељ сам.{S} И кад је опет поп Крста по неопходн |
| пресече, па ућута човек као заливен.{S} Опет прота пише...{S} Наже се поп Крста па целоме столу |
| ће ми још уливати памет геаци.</p> <p>— Опет! подвикнуће Сава.</p> <p>— Они треба од мене да се |
| вајте под овом божјом звездом; жилав, а опет га можеш и ’вако и 'нако.{S} Само са њим лепо, низ |
| милом госту вршчић од оног немирног, а опет тако милог језичића.{S} Мали Гргур и не опази све |
| а, у дну сандука.{S} Забрави га, али га опет одбрави, подигне заклопац и још једном узе у руку |
| астави Јован једва дочекавши прилику да опет завири у књигу... овде вели Доситије да су преко ч |
| а мислим на вас.</p> <p>— Шта, ви ваљда опет с вашим Доситејем, поче професор Сава смешећи се, |
| лија погледа значајније Даницу. па онда опет у учитеља Максу.</p> <p>— Госпођица?</p> <p>— Моја |
| па опет у књигу, прочита редак два, па опет се пренесе.{S} Сва јој душа лебди над тим далеким |
| ме кључу, па после долом дуж ливада, па опет косом уз брдо до својих кутњих вратница.{S} Ту га |
| та!</p> <p>Он је само благо погледа, па опет спусти очи преда се, и стидно прошапута: не знам,< |
| авицу и пође.</p> <p>Отац је задржа, па опет помилова.</p> <p>— Гргур ће бити мали цар Петар, а |
| етар на махове тресне у оба прозора, па опет се замаје тамо низ брдо преко снегова, у бестраг.{ |
| ђа Јелена, намрштено погледа унутра, па опет притвори крило и оде у своју собу.{S} Само је кроз |
| д собом, крадом баци по који поглед, па опет брже боље у књигу.{S} Зна, као човек од искуства, |
| о, погледа у икону чело очине главе, па опет у књигу, прочита редак два, па опет се пренесе.{S} |
| <title>Разбојнике</title> Шилерове, па опет, кад затвори књигу и кани се да легне, смерно стан |
| , прво мајка, па родови, па комшије, па опет мајка.{S} И куцов се умиљаваше око наших путника, |
| ако <pb n="44" /> као што беше јуче, па опет поред све те истоветности и неприметности, често н |
| љичице, које се само малко помолише, па опет уставише, јер је лепи малиша већ дотле савладао ст |
| у, отвори и уста да нешто проговори, па опет ућута и не рече ни једне.{S} У истом тренутку отво |
| аксу, вами се чини још је онај исти, па опет, кад га пажљивије узмете на око, а ви опазите и да |
| > <p>— Дакле Гргур, забележи учитељ, па опет озбиљно погледа оца: а презиме?</p> <p>— Хоћеш ли |
| рукова, погледа га мало испод очију, па опет, савладан стидом, спусти своје црне дуге веђе, и г |
| како је тешко живети на овоме свету, па опет Бог не да да пропадне човек прегалац.{S} Учи се, д |
| {S} Шта не би сеја брату учинила?{S} Па опет, тако мали захтеви, толика жестока опозиција!</p> |
| где кандиоца гору горе, али заман, мора опет да се спусти у столицу.{S} Узеше појас учитељ Макс |
| го божићних песама, док се учитељ Макса опет појавио на прагу и подвикнуо: „Христос се роди!" < |
| ачајнијег друга и догађаја па се најзад опет заустави на Даници.{S} Што се ближе селу примицаше |
| е код врата, па како ништа не чује, оде опет к прозору и још једном разгледа по некоја места у |
| земљи и тражи своју разбрибригу, да је опет намакне на чибучић у другој руци.</p> <p>Млади стр |
| и"</title> опет учитељ сам.{S} И кад је опет поп Крста по неопходној дужности тамо пред часном |
| нас и до века!{S} Благо мајци кад те је опет видела!“</p> <p>Изнесоше јастуке и поседоше на тра |
| се противу простих аукторитета, али је опет зато, можда махинално, љубио владике у руку и скид |
| коју је по причешћу добио.{S} Осећао је опет нешто ново и велико у својој души, нешто, чему не |
| Бог на добро окрене!) играју.{S} Пушке опет припуцаше у дворишту — нико и не гледа у Даницу и |
| , нешто далеко.</p> <p>Из ове их тишине опет изведе учитељ Макса.{S} Поче, али у овај мах мање |
| , и тако даље</p> <p>По вечери очита се опет <title>„Оче наш.“</title> Момци рекоше мајстору: л |
| " /> цркви, а он очима за њим, догод се опет не врну у олтар.{S} А кад се отпева и она последња |
| ве непромишљене речи обузе гнев, али се опет поумири.</p> <p>— Најзад како било, Илија; то је м |
| ива, још лакше се даје изазвати, али се опет врло брзо стиша, пружи руку, прашта, мири се и гот |
| ..{S} Ко ће као Бог, само кад си нам се опет повратио жив и здрав.{S} Ниси се пео до школе?</p> |
| е разговоре.{S} Оде и сељак, и Милан се опет удружи с Гргуром, и обојица одмакоше пушкомет хода |
| овоме Саду.{S} Шта се знало, припало се опет Русији, којој се толико пута леђа обртала.{S} У зв |
| за какву му драго пригоду, обраћају се опет Гргуру, па ако се опире, затворе га у собу и не пу |
| Појаве се, ишчезну, а ишчезну да му се опет појаве сјајније и дуготрајније.{S} Протосинђел Гав |
| ља Максе, сећа Данице.{S} Па онда му се опет наметнуше живописне слике из доба ранијег и позниј |
| а ћеш, мој весели Иване?{S} Ту су му се опет очи замаглиле, душа узмутила, па нити је шта чуо н |
| ња пољубило старог учитеља у руку, дете опет грчевито стиште руку свога оца, обори очице, и да |
| прешли половину пута, ћутећи, Милан ће опет мало застати.{S} Застаде и Илија.{S} А кад фамулус |
| оше.</p> <p>— Моје је име Илија, почеће опет дежмекасти господичић, а ово је мој и Гргуров друг |
| полазимо на своја „опредјеленија“, поче опет онај дежмекасти.</p> <p>— Молим за ваша чесна имен |
| у путу зима и врућина, и киша и снег, и опет гмижу напред, и ништа <pb n="56" /> нема што ће их |
| рестанка о Даници, најзад се прибере, и опет, по својој доброј навици, прионе за књиге.{S} И да |
| и свечано и слатко, и ведро и светло, и опет некако превучено ружичним, тајанствено-прозрачним |
| х жиле у вашој гори, уживех се у вас, и опет, опет... често сте ми у очи зуцнули (но ту учитељ |
| ога рођенога брата, ко комада Пољску, и опет ти кажем: није Славјанин !{S} Не мораш знати где, |
| који, а мени се све бије о главу.{S} И опет, гдегод станете, опадате ме: директор нема посла, |
| есташно већ стреља за тобом.</p> <p>— И опет сам! викну девојче.</p> <p>— Сам.</p> <p>— Читаш?< |
| ба младежи <pb n="134" /> воспитанија и опет воспитанија.{S} И знања су полезна, али дуг је жив |
| >— Управо и није цвет, настави Даница и опет га погледа оним значајним погледом.</p> <p>— Ја ћу |
| фесор, смејући се саркастички, устаде и опет пође горе доле по својој “вселени“.</p> <p>— Ја би |
| укав, неотесан!</p> <p>Гргур се умири и опет седе.</p> <p>— Сељак, сељак, сељак!</p> <p>— А кад |
| м, кад је то јасно као дан.{S} Ја вам и опет велим, да ту нема неваљалства.</p> <p>— Шта, ви ва |
| века на чисто неизведено, и разумљиво и опет колико би хтели непојамно, осећање страха божјега, |
| /> се креће унапред, лаганим ходом, али опет одмиче.{S} Све је некуд нагло, све узима други вид |
| 18880_C5"> <head>V.</head> <p>Тихо, али опет журно пролазе дани и у тим тамо селима.{S} Чини ва |
| драви старог учитеља Максу, Даницу, али опет, прегазивши на ону страну потока, није се повео за |
| смешкати се и мазити.{S} Али се у Макси опет пробуди учитељ, озбиљан, следствен, строг.{S} Сави |
| S} Зато је добро што сам ја овака, а ти опет таки.{S} И останимо обадвоје оваки какви смо.{S} Ј |
| апарту, онда те тапшу по раменима, а ти опет откуд си и дошао — у степе!{S} А Срби, а Славјани? |
| и људи...</p> <p>— Море, учитељу, ја ти опет велим: архијереј је архијереј...</p> <p>— Па и ја |
| <p>— Ја знам.</p> <p>— Ти знаш; а ја ти опет кажем да ти ништа не знаш.</p> <p>Кад су прешли по |
| и, тркне један крадом директору, а овај опет, беспослен као што га је дао Бог, трч’ у разред ка |
| астити догод се не разболиш.{S} Ето сам опет почела којешта говорити; има право отац што ми каж |
| рунице, па они чисти стихари са широким опет позлаћеним појасевима.{S} Даница вазда живахна и с |
| главе до пете.{S} Кад су Гргур и Милан опет пошли к вратима, професор Сава, не скидајући ока с |
| } Пламен сину новом јачом светлошћу, он опет заузе своје обично место поред стола.{S} Дуго је г |
| p>— А кад Гргур школу сврши, хоће ли он опет к нама у село, да радимо с тобом као и до сада?</p |
| викну Ружица љутита и плачна.</p> <p>Он опет књигу затвори.</p> <pb n="89" /> <p>— Пакостан и г |
| пред собом, а врата се отворише и вихор опет духну унутра.</p> <p>— Затвори!</p> <p>Гргур затво |
| , то их све већма разумем и желим да их опет узмем у руке.{S} Али има доста што шта, што не мог |
| р тачно држао његовога концепта.</p> <p>Опет Ирод махну мачем, држећи га пружена према оном дру |
| Бога ми ти кажем, и суваче окрет’о.{S} Опипајдер ове мишице!{S} Је л’ чврсто, жилаво, као да с |
| зато су крадом, у свакој имућној кући, опипали по коју плећку и повукли чашу две, онако у помр |
| шареним цагријама, а многима, кад бисте опипали појасеве. наишли бисте на нешто кабасто, на при |
| — А што ће мени све белосветске власти? опире се поп.</p> <p>— Да те веселе, кад су ти тако од |
| оду, обраћају се опет Гргуру, па ако се опире, затворе га у собу и не пуштају, док сретно не из |
| о цео дан, а душа јој беше запиткивати, описивати и приповедати све што је знала, чула и видела |
| великом мапом јужне Европе.{S} Професор опкружује својим белим пуним прстом кажипутом:</p> <p>— |
| — сам, а после са својом младом женом, оплакао сваки овакав тешки растанак.{S} Али после, нави |
| палца за вишњев појас, који му је поша оплела од вуне с њихових оваца, па не скида свога благо |
| >Русија није Славјанин, јест, јест — ко опљачка свога рођенога брата, ко комада Пољску, и опет |
| чувен и велики, ваља само присести, па опљунути у шаке.</p> <p>— А је л’ вас тај ваш господин |
| опет, тако мали захтеви, толика жестока опозиција!</p> <p>Сава запали пљоснату турску лулу на д |
| <p>Илију у мало не збуни овака отворена опозиција.</p> <p>— Не мислите? поче он, брзо, брзо сми |
| му, заверише се и поп и учитељ да праве опозицију.{S} И доиста, ко је о божићним вечерима дошао |
| вати брижна Петрија.</p> <p>— Беше мало опознио господин директор, рече Гргур, а брат му извади |
| чи кријаше од жене.</p> <p>— А што тако опознисте, децо ? упита их Иван, кад приђоше руци.</p> |
| и мирисаше.</p> <p>После онаких строгих опомена одрасли младићи дуго се не би сетили ни јела ни |
| т Иван већином ћуташе, и само овда онда опомињаше слугу да скреће то десно то лево, куд је мање |
| ну крв најбољи јунаци, и од тога пораза опоравише се тек 28 августа, битком, у којој се прослав |
| , у хаљиницама искраћалим, али чистим и опраним.</p> <p>— Хе, жено, викну мајстор Јован својој |
| од челика, кашике од жута паквона; све опрано, очишћено, углачано.{S} Ту су сланици, биберница |
| > <p>По јелу сви одоше доле на поточић, опраше умашћене ручице, испљускаше уста и умише се.{S} |
| мењу.{S} А кад се при последњем поласку опраштао с њоме, једва се могаше отрћи од школских врат |
| мо Гргурови другови, полазимо на своја „опредјеленија“, поче опет онај дежмекасти.</p> <p>— Мол |
| роди за нешто, а ја осећам да је божје опредјеленије да живим и умрем као воспитатељ српске ју |
| шољицу.{S} Он, вазда смишљен, присебан, опрезан, гледај како је завезао.{S} Сплео се па ни једн |
| иду од авлијске ограде.{S} Јелена, увек опрезна, погледа кроз прозор.</p> <pb n="75" /> <p>„Дер |
| о, да улије страх, а са страхом бадру и опрезну пажњу, па онда оне старије редом преслишава.{S} |
| рече, да су створови маште, стога да се опроба у поезији.{S} Он ћуташе на то, није изјављивао с |
| у.{S} Опрости <pb n="96" /> ми, Гргуре, опрости; научи ме да будем добра, с дана на дан боља, д |
| ислена, те сумњичим у твоју доброту.{S} Опрости <pb n="96" /> ми, Гргуре, опрости; научи ме да |
| сарски месечно.</p> <p>По ручку се Иван опрости с мајстором Јованом и газдарицом, пољуби Гргура |
| ћете се мало зачудити нашем доласку.{S} Опростите, путници.{S} А имамо на вас поруку.{S} Гргур. |
| палцем за ивице од прслука под пазухом, опружи ноге тамо даље под сто, повуче два три дима из р |
| ега, да је све то јава, никаква варљива опсена, него исто тако истински живот као и онај горе у |
| адифица.{S} Ружице давно прецветале, па опустиле полуоголеле гране, а на њима по који шипак ужу |
| па задре прстом око црвенога воска.{S} Опучи се хартија, и у крило му паде мио божићни дар: цр |
| да, ракнувши мало по свом обичају, поче опширну придику о важности светог „причашченија“, о све |
| измаку друга и последња година Лицеја, опште мишљење и у наставника и у слушалаца, да је Гргур |
| шта ћемо, кад не дозвољавају околности, опште спокојство, поредак света.{S} Шта би било од педа |
| о себи самоме, али тамо доцније, док се опште добро доведе под сигуран кров, док, док...</p> <p |
| им људима, свакоме, ком је мило и драго општенародно благо; тако исто и свој једнокрвној славен |
| лечке станове, понајвише на Дорћолу.{S} Општи покрет окачио све, препунио груди и ђака на беогр |
| етовима по свима селима б...ске школске општине.{S} Сутрадан а сунце над гору, а кметови и ђачк |
| идети заједно, било да се иде цркви или општини, било на чаршију или на панађур.{S} И о устанку |
| т са брестова пред школом.{S} У дугачке општинске кошеве одавна се довлачи и сасипа овогодишњи |
| ка, па срчане воћке, па високи заобљени ораси са зеленомодрим листом.{S} Милина погледати кад б |
| мах затим сваки своју књижицу: који под орах, који под брест, који тамо код кошева, док не огла |
| ао Бог, трч’ у разред као да ће му тамо орден приденути.{S} Таман ће наш нови Кара-Мартин заурл |
| па би, чини ми се, да груну у најгушће ордије, да покају Косово, да сав народ загрле, да га по |
| ебе ни нас.{S} Од вас се не тражи ни да орете, ни да тешете, књига вам поље, и халат и занат.{S |
| мора од планина, пуна пастира и стоке: ори се песма, фрулица; живот шарен, врео,трудан, живот, |
| о с оне стране резе.{S} Још се тресло и орило око ушију Гргурових — тако је грунула врата за со |
| виде на њему великог црвеног двоглавог орла, па, као заливен, не пусти ни гласка.{S} Одврати с |
| се једва могаше разазнати стари школски орман за књиге од оне велике пећи десно од врата, која |
| >Плутарха</title><pb n="5" /> у школски орман, а малени Гргур, једва корачајући од бола, сиђе д |
| отове кафу.{S} Таман почеше са стаклена ормана скидати шољице, и ону кутију од лима, у којој је |
| н отвори горњу фијоку од великог плавог ормана, што стајаше у зачељу између кревета и извади је |
| шећи се, оставивши свој онизак шешир на орманчићу, где стајаше еснафска кутија.</p> <p>— Као об |
| аксо, па се даље не брини: тресу се они оронули сводови!</p> <p>У поп Крстиној кући сви су проз |
| иромах учитељ Макса, много је остарио и оронуо; ја још како тако, али он...{S} Често говоримо ј |
| тво, пријатељство, све је то нека сорта ортаклука.{S} А ко је сиромах, к’о <pb n="120" /> по Бо |
| стресе из рита, том никад нису на одмет ортаци.</p> <p>Ту Гргур зевну.</p> <p>— Зеваш, досадно |
| сан, док је у мудрим рукама, а најтупље орудије...{S} Узмимо, молим вас, шта би било од деце, о |
| косу и браду замочио у брашно.{S} Он је оружани спроводник, а у исто време хазнадар ; у руци му |
| вачки Мир.{S} Народ прекрилио улице; ту оружани борци, па депутати из разних крајева у разнолик |
| капије на Сави и Дунаву и широм испраћа оружану браћу браћи у помоћ.{S} Стари прота Матија Нена |
| литву за „побједу и одољеније“ српскога оружја.</p> <p>Похитам доле, пожурим се да стигнем у цр |
| љачком.{S} Још и данас има у њих кићена оружја, ножева и сабаља кованих у Дамаску и Ужицу, и си |
| >У који мах велики сахат на дувару изби осам, у тај исти тренутак неко куцну на вратима, и кад |
| још онако исто с њима заносим.{S} Имам осам маторкица, а пилића да једва броја знам.{S} Да си |
| , покривене ниском травицом, овде онде, осамљено неколико упавићених џбунића, или кржљав и грба |
| лене, подаје се.{S} Његова последња реч осваја, и куд њоме наврати погледе онамо сви послушно г |
| око поноћи, ухвати сан.</p> <p>Сутрадан освану мутно јесење јутро; облаци тешки и ниски притисл |
| 80_C4"> <head>IV.</head> <p>Сутрадан је освануло ведро небо по мало и студенога зимског сунца, |
| красни врт, све то пири и мири, све те освежава, подмлађује.{S} Па наши студенци; оваких бистр |
| " /> која је у кућној огради, затим би, освежен студеним јутром, ушао у кућу, примакао клупицу |
| а богме је овда онда и Даница оцу образ осветлала.{S} На завршетку испита поделише дарове.{S} Г |
| се фитиљ, црвен посустали пламен једва осветљава собу.{S} Гргур узе маказе и усекну је.{S} Пла |
| ез стихара носе Вертеп, који је изнутра осветљен свећицама, а за носачима ходи свечано и достој |
| исте и мирне висине.{S} Али је највећма осветљена авлија оне повелике куће, што се лепо види на |
| смешећи се, гледају то у лепо окићени и осветљени Вертеп, то у његов збор, све лепе крунисане г |
| > <p>У поп Крстиној кући сви су прозори осветљени, у свакој соби гори по једна воштаница; пред |
| о остала на коленима и ћутећи гледала у осветљени Вертеп, у пастире и анђеле, у светлу звезду.{ |
| це, цјел!{S} Знате ли оно правило: цјел освештава средство?{S} Сума' искуства, сума мудрости, ј |
| кара, кара и љуби.{S} Шта пута, у први освитак, скочи да похита у поље, у гору, па <pb n="4" / |
| , слике багреношарне и чистозрачне, као освитак, као прозорје.{S} Чини му се да чује далеки зво |
| Не знање, него умење, окретност његова, освојила му је срца свију наставника.</p> <p>Европом је |
| ретор, политичар, мали демагог, умео је освојити суд и који му не припадаше; и њега је цео Лице |
| путу разлафи, загрми, па тресе једрим и освојљивим говором, да све ником поникне, ћути, блене, |
| с друге стране код леве певнице, час се осврташе у старије ђаке, руке прекрстила, али врховима |
| нехотице, опет се окрену, а у исти мах осврте се и Илија, погледа горе према Даници, па, онда, |
| те се и Милан.</p> <p>— А шта се толико осврћеш? рече Илија.</p> <p>— А што ти?</p> <p>— Ја... |
| радознало гледало, како сад, зауздано и оседлано, бије копитама тамо пред судничким вратницама. |
| арод: не лепи се сиротиње.</p> <p>Милан осети, како га на ове непромишљене речи обузе гнев, али |
| иближи и дотакне руке, у истом тренутку осети где га нешто жацну у срце; ни сам не знађаше шта |
| а ли је и Гргур, мислећи покашто о њој, осетио и сам сладости од оваких суза?</p> <p>Кад се Дан |
| еличини и красоти, сад је у дубини душе осетио оне мирисе, који су одавна, неопажени и неуживан |
| ор-Јована, па настави даље:</p> <p>— Ни осетио нисам, драги мајстор-Јоване, како служба прође.{ |
| несе се, задуби се, замисли се, није ни осетио, кад је Ружица, убрисавши и последњу сузицу, не |
| на ову богату софру, а ви већ у напред осетите на језику сласти које вас очекују, па једва чек |
| мири на коштицу, па кад прогутате, а ви осетите како се пријатно размили по грудима, па вас гре |
| нарав не измени, вера и Бог нећеш га ни осетити.{S} Зна он добро шта је кућни ред, шта је зазор |
| } Нисам мислила написати плашљив, него: осетљив.{S} Што сам ове године имала драгољуба, па лепо |
| а је и текнуло у његово, данас и сувише осетљиво срце.</p> <p>У том се сунце поче смиривати и х |
| адне девојке.{S} Игра му срце у прсима; осећа да је пуно топлине, пуно радости.{S} Чини му се к |
| тајанствено, чаробно, све узвишено.{S} Осећа како се над њом склапају таласи обичнога света, к |
| да у слова, али мање чита, више мисли и осећа.{S} Па тек је нешто текне у срце, задркће сва, ст |
| у себи, што не би било њему посвећено, осећала је тако живо, да је она његова: суђена.{S} И ка |
| евницу.{S} Сваки се роди за нешто, а ја осећам да је божје опредјеленије да живим и умрем као в |
| ви можда и не слутите, али, шта ћу, кад осећам ја.{S} Нисам ја из редова задњих, знаде Максо вр |
| ице.{S} Ето ми је дваест две, и тако се осећам сам, тако излучен из света, а тако бих...</p> <p |
| дуго не могаше да размрси нова укрштена осећања, која навалише на његову топлу, радозналу душу. |
| но би му тешко, што своја топла и нежна осећања мора да угушује.</p> <p>Младићи положише на сто |
| а ли мишљаше о ономе што читаше, или су осећања отела мах и занела га некуда далеко?{S} Та има |
| рашчистио мутно небо његових магловитих осећања.{S} Сад је тек јасно видео Даницу у свој њезино |
| тели непојамно, осећање страха божјега, осећање који многи крију, многи га угуше и постану демо |
| мљиво и опет колико би хтели непојамно, осећање страха божјега, осећање који многи крију, многи |
| о конца“, или „Вид, слух, вкус, мирис и осећање“, или „Број којим се множи, зове се множитељ“, |
| аду, а вама се и нехотице наметне друго осећање но оно с којим сте ушли у те уске и криве улице |
| а поскакаше у вретен.{S} Максо, оличено осећање дужности, нада трку из собе у школу, из школе у |
| една иста светлост, обузе их једно исто осећање.{S} Стискоше једно другом руке, дах им се за тр |
| озрачним маглицама.{S} Рађаше се у њему осећање, оно готово целога века на чисто неизведено, и |
| е нафору, коју је по причешћу добио.{S} Осећао је опет нешто ново и велико у својој души, нешто |
| Ма да још није умео много ни мислити ни осећати, ипак му некако чудновато беше и у глави и у ср |
| <p>— Какве римокатолическе измишљотине! осече се Милан, који је већ био постао нестрпљив, кога |
| > <p>— С тобом се не да данас говорити, осече се Илија срдито.{S} Гргуре, данас сам с тобом сој |
| мишљења.</p> <p>— Знам то добро, знам, осече се зловољан Илија на Милана; све што је старо, те |
| е...</p> <p>— А зашто да цео свет лаже? осече се поп, у коме је стрпљење већ превршило меру.</p |
| шта.</p> <p>— Да шта ти мислиш, Гргуре? осече се Ружица.</p> <p>— Ја мислим, да не мислим ништа |
| докле ћеш пиљити у ту књигу? најзад се осече Милан, довршивши оно, о чему је размишљао.</p> <p |
| а међ њима храпавокорни церићи мало пре осечени тамо у бранику, он понајлак иде на колима, а ма |
| ољи међу најбољима.{S} Зато се на тебе, осим свију другова, понајчешће и најрадије сећам.{S} Да |
| смео одрицати?</p> <p>— Ништа, Данице, осим оних старих у селу.</p> <p>— А осим оца и мајке?</ |
| а што је њезина улога сасвим нема, што, осим певања, није имала ништа да изговори.{S} То је и у |
| о се у јаслама, рекоше сви у један мах, осим Гргура, који је о томе само мало слушао, али још н |
| оље виде, гледају, ћуте и чуде се...{S} Осим шарене хартије, било је на столу дугачких липових |
| -Јована беше тачно утврђен јеловник.{S} Осим месне чорбе долажаху јела овим редом: недеља, купу |
| це, осим оних старих у селу.</p> <p>— А осим оца и мајке?</p> <p>— Све је остало и близу и дале |
| цркви и школи; у сеоској механи никога осим викача и кмета, а често ни кмета, него само викач |
| два три пут, па онда, не видевши никога осим којега пупавца или плашљивца зелембаћа, покри десн |
| веним, по стрништима поскакују вране, и осим њиховог гакања <pb n="138" /> и врапчијег цвркутањ |
| ке ни великаше.{S} Има још доста Срба и осим њих.</p> <p>— Ваљда као што су мој отац и професор |
| кисео.{S} Збогом!{S} Имам ја другова и осим вас — широк ми је Дорћол, па Зерек, па Сава.{S} Др |
| ад једини на свету, као да нема града и осим Београда...{S} Све смо закључили... деоба правична |
| Та још и не знађаше за какав лепши свет осим своје куће и својега села.{S} Али је чича Иван зна |
| хвала, Илија, чувај, не труди се; нисам оскудан, свега је дао Бог.</p> <p>— Добро, добро, наста |
| али не често као некада, отежао је, а и ослабио, што су га изневерили зуби, али што су га издал |
| свагда пре Ивана била на ногама.{S} Чим ослави јутро, Иван се дигне у потес или у гору, а Петри |
| а сав народ загрле, да га пољубе, да га ослободе.</p> <p>— Причаћу вам о Штуру, продужава профе |
| и оборене главе, и жељно очекује, да га ослободе терета, што висаше с једне и друге стране о др |
| ароде...{S} И Русија је роб, и њу треба ослободити...{S} Руски је народ безгласан, погажен — му |
| дубље.{S} Кад сретнете попа Крсту па га ословите, а вама чисто тужно годи, кад стане у говору ш |
| p> <p>— Ја сам, учитељу, нешто смислио, ословиће поп.</p> <p>— И ја сам, прихвати учитељ, натук |
| а пакост...{S} Видим уљу како се лукаво осмејкива.{S} Нећеш, бре Илија!{S} А Илија положи!{S} П |
| ужи узабране цветиће.{S} Гргур се једва осмели да их се дотакне.{S} А кад се она саже да откине |
| за мед, а стидан Гргур једва овда онда осмели се да у кога погледа; само да није строгога лика |
| е госпође, која, уморна, усили се да се осмехне, а њезино дете, несташну и сувоњаву девојчицу, |
| Гргур и пажљиво разматра књижицу малене осмине, која на насловном листу има богињу са лиром у д |
| у књигу; по лепом повезу и формату веће осмине знате да не могу бити школске; а да су речници, |
| своме, о судбини, којој сад навија прву основу. „Шта ли ће од свега тога бити, Боже, Боже мој?. |
| егобама прилагођавања једних друштвених особина на друге, о чудноватој упорности човечјега духа |
| стари српски дух, пун чврстине у својим особинама, а безусловно упоран свему што из туђине дола |
| тарији већ су више давали себи слободе, особито кад учитељ није у соби.{S} А мала Даница, она к |
| ује јед над фамулусом Степаном, или се, особито по подне, извиче над ђацима.{S} Док ето ти у су |
| мироше".{S} Чешће је ишла и на водице, особито уз посте и о младинама.{S} А била је милостива |
| у ме пола нестане, сита се настрахујем, особито за ону пилеж у првом разреду, а деси се по који |
| мину мимо њих неопажено.{S} А многи су, особито правдослови, још ни у полу не изучивши законе и |
| ош умем по каткад и сувише торокати.{S} Особито кад се заборавим, па још мислим да сам дете и д |
| } Међу ђацима настала свечана тишина, а особито мали Гргур дуго не могаше да размрси нова укршт |
| ђу њима Гргур и Даница.{S} Нови ђаци, а особито Гргур, сеђеху <pb n="10" /> мирно као бубице, а |
| што и остала деца, али је ипак био неко особито дете.{S} Ма колико да је оно у школи било тамно |
| њезин најжешћи непријатељ омекнуо, па (особито ако се то тражи) и загрлио је.</p> <p>Гргур, ви |
| у била је преблагословена дјева Марија, осоколи Крста као из топа.</p> <p>— На ком се месту род |
| у Варадин; не да се бесна генералима ни осолити.{S} Наши се позивају на царска права, на привил |
| са.</p> <p>— Гле гле, како сте ми данас осорни, мудрице.{S} Зар вам је тако отежао ваш „драги И |
| ктора, па тешко си и мени и вама ако се осрамотимо.{S}" А ми удри учи, пиши, читај, да очи побе |
| а се показује; шта ме је пута тога ради осрамотио.{S} Тешко ми је, да се сирото мучи, омакне ми |
| лите, него да нам се добро учите, да не осрамотите ни себе ни нас.{S} Од вас се не тражи ни да |
| е грунуле, загрли своје мило чедо, и не оста места на лицу његовом, које није више пута изљубил |
| а збори мудро као какав поп.{S} Учитељ оста исто онако озбиљан: на његову суморну и убрану лиц |
| село из којега је доведена.{S} Сам Иван оста старој мајци да је теши, да се њиме дичи, да је хр |
| само не у нас професора...</p> <p>— Али остав’те, молим вас, ви нашу солидарност на страну: рас |
| еђење. „Искусан човек", помисли у себи, остави бројанице на сто до себе, па погледа пажљивије у |
| се учитељ Макса у својој малој собици, остави <title>Плутарха</title>, којега је дотле пажљиво |
| вник с наливеним чашама. — Чујеш, жено, остави ти то пред нас, ми ћемо се већ сами послужити, к |
| ино писмо, пољуби га, па онда, одлучно, остави и забрави.{S} Затим пољуби обе погаче, скиде пеш |
| ик и оде у кућу да спреми послужење.{S} Остави служавник на кухињском огњишту, брзо отрча у сво |
| кућу.</p> <p>Учитељ Макса оде у собу да остави свога <title>Плутарха</title><pb n="5" /> у школ |
| егне.{S} Али га је Даница молила, да је остави.{S} Седела је за столом, плела, и гледала у отво |
| после њега протосинђел Каћански.{S} Не остави вам тај на миру ни деспота Ђурђа, ни Арсенија па |
| споте, узеше патријархе, узеше све.“ Не остави на миру ни цара Леополда, ни Марију Терезију, ни |
| ирић са оне Даничине, испресавија га, и остави под јастучић на свом кревету.{S} Најзад одломи п |
| тај корални речитатив, а он за тренутак остави књигу, полако, као стари мачор, приближи се школ |
| амо и плаче као мало дете.{S} Даница их остави, па брже ускочи у своју баштицу, паде на једну ц |
| ситејем, поче професор Сава смешећи се, оставивши свој онизак шешир на орманчићу, где стајаше е |
| , газда Иване, одазва се мајстор Јован, оставивши на страну рендело.{S} Добро си ми дошао!{S} П |
| тихо и питомо, као најпитомије јањешце, оставила собу.</p> <pb n="91" /> <p>Ни сео, а ни књиге |
| н да се преболи: у фебруару га за навек оставила учитељка, сруши се стуб његовог мирног и „вред |
| само недељом и суботом по вечерњи, кад оставим рад.{S} Кад би ми могао испратити овда <pb n="9 |
| руку... не могу без тебе.{S} Обадва да оставимо кости овде, да нас заједно сахране код покојно |
| жи мараму, и он плаче.{S} Професор Сава оставио чибук и по свом обичају таре дланове, али сад м |
| n="36" /> лета.{S} Али као таоце мораде оставити цара Петра и његову царицу, малу Даницу, која |
| ну.{S} Идем, идем, ма знао тамо и кости оставити.{S} Ми да се боримо, а политика? — нек ју воде |
| ме је довела промисао, тамо ћу и кости оставити.{S} Само пре него сасвим остарим, походићу гро |
| ило видети Београд и тамо се учити; жао оставити и оца и мајку и свога друга од колевке, брата |
| уца; је ли дете моје, да ти никад нећеш оставити свога...</p> <p>Али брат Иван већ више не мога |
| удали, а ђаци, полако, један по један, оставише своја места и изиђоше који у кућу, који у прос |
| ође да јој помогне.{S} Уђоше унутра.{S} Оставише свећу на једној од скамија.{S} Док је лепушкас |
| , они за њим изађоше у авлију.{S} Врата оставише отворена.</p> <p>Јелена, која је једва дочекал |
| раздраганости...{S} Који народ сам себе оставља, онога напушта и Бог...{S} Коме се причини да ј |
| на свету пуно и дражи и нада, а сад је оставља све, све нежно и лепо, све тајанствено, чаробно |
| /> неразговетна павлака, коју за собом оставља време као своје неизгладљиве стопе.</p> <p>У це |
| S} Где стигну вешају и секу, а за собом остављају само згаришта.{S} Сељака Симу Илића ухватила |
| а човека, мало поупутиш, одговори Иван, остављајући празну шољу на клупицу.</p> <p>— Не брини с |
| пасуљ, сушим мехуне, млатим их, и зрна остављам за зимицу.{S} Да видиш моје лехе, моје патлиџа |
| ао мало воде на длану, па зар да га сад остављам на душу туђину и незнану?</p> <p>— Али, газда |
| исправничество“ шабачко, али ја не хтех остављати школе ни моју десну певницу.{S} Сваки се роди |
| рече један од млађих калфа а други што остаде пређе праг и рукова се с Гргуром.{S} Млад голобр |
| p> <p>— Ти си дивљи поп!</p> <p>— Швабо остаје Швабо!</p> <p>' — А гејак гејак!</p> <p>— Пи! ра |
| естрпљива Даница.</p> <p>— Ти си била и остајеш моје дивље пиле.</p> <p>Ту је, расрђену, учитељ |
| пријатељи православија.</p> <p>— Били и остају.</p> <p>— Казао сам, да Аустрији не треба верова |
| аље две последње врсте!</p> <p>— <quote>Остају за навек у свеконачној и плача достојној бесвесн |
| јситнијих ситница.{S} Даница, по обеду, остала је на свом месту за столом, плела је и подједнак |
| е сунце у велике одскочило, кад је сама остала на дому.{S} Оде те се помоли Богу пред иконом, и |
| ћи сам уграбила из чиније, кад сам сама остала код стола.{S} Загризни само, пун је пекмеза.{S} |
| до њега Макса, па поша, па учитељка, па остала чељад, па у дну софре, као две звезде, два лепа, |
| е воље и нестрпљења, до њега попадија и остала чељад, па и учитељка, која је много раније дошла |
| ек ће кроз који дан по недељи стизати и остала деца.{S} Ђаци из села у ком је школа сутра ће по |
| ао мали Гргур.{S} И он чињаше све што и остала деца, али је ипак био неко особито дете.{S} Ма к |
| последње.{S} Ја нисам крива, што нисам остала, што нисам више оно „торокљиво чегртало“, које т |
| ова хришћанска породица још дуго, дуго остала на коленима и ћутећи гледала у осветљени Вертеп, |
| с походити само неколико домаћина, а за остале, Боже здравља, дуго је до новога <pb n="36" /> л |
| пред новим својим друговима.{S} Око ње остале жене из целе рође, помагаху јој пришивати копче |
| га имена.{S} Погледа у Максу, погледа у остале око стола. „Па да отворимо“, рече тихо и полузбу |
| „многаја љета“!{S} Док је Макса певао а остали му помагали, прибра се мало и свештеник Крста, п |
| Скочи Петрија, а за њом Паун, а за њима остали укућани.</p> <p>Беше скоро по ноћи кад су, после |
| {S} И онда, и после у животу, били су и остали несавременици, <pb n="82" /> њихово друштво било |
| ацело били снови, да га час по не увери остали живот око њега, да је све то јава, никаква варљи |
| и „секундирајући" пође напред, а за њим остали сви уђоше у чисто и лепо успремљено попово двори |
| ашло прибежишта у Београду, Смедереву и осталим варошима и селима кнежевине Србије.</p> <p>Леп |
| о беше тамо пре две године.{S} Кад је с осталим друговима стао око певнице и очитао „Оче наш“, |
| сад није уживао, отвори уста да и он с осталима привикне браћи „Живео!“ али му се у исти мах о |
| срце испод кошуљице, па се одвојише од осталих својих другара.{S} Учитељ напред, а они за њим, |
| ке; ја познајем вас; нек’ буду као ви — остало је у Божјој руци, примети Јован после подуже поч |
| p>— А осим оца и мајке?</p> <p>— Све је остало и близу и далеко.</p> <p>— Свега се можеш одрећи |
| да се у исто доба не појави близу њих и остало друштво, које дође да види Порчин гроб.{S} После |
| и Даници, што вечерас не могу и они са осталом дружином, погледаше „молебно" у учитеља Максу, |
| дох ти дете, учитељу, да и њега учиш са осталом децом.{S} Здраво је, као јабука — гледни га сам |
| неколико упрљаних школских књига, а по осталом слободном простору перорезима урезана имена; на |
| момци увече немају вечере, која им је у осталом са свим излишна, јер како се по подне умију и о |
| тару и добио од проте дозволу да тамо и останем.{S} Ето ти митрополита Рајачића с владикама и а |
| што сам ја овака, а ти опет таки.{S} И останимо обадвоје оваки какви смо.{S} Ја не знам шта би |
| еђе виђати.{S} Али зар да <pb n="52" /> остану ’вако као ја и ти?{S} Грехота је, жено, кад нам |
| стао подаље од црквених врата, ту Је и остао.{S} С пажњом је пратио игру својих другова, међу |
| але, попевао и причао, али је стари учо остао дуго, врло дуго, ћутљив и невесео.{S} Али и тузи, |
| кости оставити.{S} Само пре него сасвим остарим, походићу гробове мојих родитеља, да се онде по |
| гуре; ја сам отац, ја морам да знам.{S} Остарио сам, обневидео, још за који дан...</p> <p>Ту се |
| <p>— Е, сиромах учитељ Макса, много је остарио и оронуо; ја још како тако, али он...{S} Често |
| та ћемо, Гргуре, кад се не да на пречац остарити.{S} Доста је што се у цркви и пред странима по |
| а Максе.{S} Одох да му пољубим руку.{S} Остасмо цео дан онде код суднице.{S} Кад би пред мрак, |
| е учитељу, сви ћемо тамо, да Бог поживи остатак! поче Илија, прибирајући, па, да би изазвао дру |
| и цреп, сваку кошчицу, сваки необичнији остатак прошлости.{S} Тражи, чепрка. преноси се духом у |
| о и овог тесног Дорћола, а ове ће песме остати вазда живе и младе, свеже и росне као што сте да |
| ине и отмице: мало која поличарка да ће остати у своје матере.</p> <pb n="148" /> <p>Сви су дан |
| сави око срца и неки страх, како ли ће остати жив у том чуду од кућа.</p> <p>— Ту испрегоше ко |
| лавици те чистине указаше се развалине, остатци високих зидова и кула некадашњег Порчинога град |
| тедоше нешто рећи, али им отворена уста осташе непомична.{S} После дугог гледања окретоше се оц |
| n="132" /> <p>Ту Даници лакну на срцу, осу јој се душом нешто и топло и мило, па једва сакри ј |
| много попустљивије, по образима јој се осу румен, мале јој руке клонуше, очи наводнише, не јец |
| > <p>— Максо! узвикну поп, а лице му се осуло највећим саучешћем.</p> <p>— Пусти ме, попо, пуст |
| и цар Петар.</p> <p>— А шта ћу бити ја, отац? упита нестрпљива Даница.</p> <p>— Ти си била и ос |
| , по који пар.{S} Ако дођеш ове јесени, отац ће те за цело звати, па ћемо се частити, частити д |
| егоше коње, и док их је слуга провађао, отац извади погачу и сир, простре пешкирић по оној трав |
| итељу.{S} Чим преломисмо данас чесницу, отац ми рече на не часим часа, већ да полазим.{S} И ево |
| чункови су они исти стари, материни.{S} Отац ми је узео ново вито, па да можеш видети само, как |
| ата, и да га дуго, дуго неће видети.{S} Отац би га корео за мекуштво, стежући и сам своје омекш |
| ве; пели се гдегод се могло доспети.{S} Отац Арон набра невена између камења, а горе на зиду, с |
| е па зуцнем, или само климнем главом, а отац — знаш већ његово ухо — поцрвени, тресне ногом о т |
| употребити ту прилику да умакне, али га отац задржа.{S} Хтео не хтео, и он је морао, ако не ина |
| што неразумљиво говораху.{S} После тога отац с Пауном <pb n="61" /> седе у кола, погледав још ј |
| кад је својим крупним очицама опазио да отац замаче за гору.{S} У срце му се спусти терет као н |
| ец дана како смо у Карловцима, наставља отац Арон, каквих се чуда не наслушасмо о маџарским нас |
| ка на калпаку, то је брат Иван, Гргуров отац, међу Здравковићима.{S} У оца их беше тројица, али |
| је утврђен обичајем.{S} Кад је Гргуров отац све тачно и исправно предао учитељу, пољуби се с њ |
| стране о дрвеној самарици.{S} И Гргуров отац као да знађаше јаде и наде свога мученика, оде те |
| на последња песма <title>Упованије моје отац</title> и пођоше напоље, он још једном погледа на |
| у село, а ово ти је од јако место мене отац.{S} Слушај га, као што си и мене слушао.{S} Он ће |
| дац.</p> <p>— У руку учитеља, окрене се отац пун збиље своме мало заплашеном синчићу.</p> <p>А |
| се ђаци могу учити без боја.{S} Мој се отац јако постарио, али духом није клонуо; још је исто |
| е, шта вели мајстор Јован? окрете му се отац.</p> <p>— Чујем, бабо, одговори дете, гледећи пред |
| јстор Јована.</p> <p>— Ту је, наставиће отац Арон; ту је, далеко није.{S} Тешко је било чекати, |
| > <p>— Прекидосмо, мајстор-Јоване, поче отац Арон, пошто се мало прибрао ; прекидосмо с Маџарим |
| овињаре излазе први људи.{S} Ко ти беше отац Доситејев; можда му се једва знађаше име у Чакову? |
| ви, који живите само на доколици.{S} И отац ти се брине, и мајка ти се брине, па и твој учитељ |
| ђу којима је Клопшток са својим одама и отац Геснер са својим идилама.{S} Тамо иза књига, поред |
| сјахао.{S} Љуби Гргур оца у руку, љуби отац свога давно невиђеног сина, а кад обоје одоше до П |
| е свиште.{S} Па помислите само, настави отац Арон, пошто је успео брзо прогутати уздисај, помис |
| {S} Указа ми се наша колиба, па покојни отац, па моја стара мајка, па, па...</p> <p>Али ту већ |
| недара.{S} Реци ми, али као да те твој отац Иван пита; реци ми, право.{S} Ти познајеш врло доб |
| ајка ти се брине, па и твој учитељ, мој отац, мршти се и срди на тебе, кад год му се они сирота |
| аше знање.{S} Ја не знам, кад ће се мој отац одучити од ове своје строгости ?{S} Јесу ли и твој |
| осим њих.</p> <p>— Ваљда као што су мој отац и професор Сава?</p> <p>— Јест, као они, Милане, к |
| > <p>— Ништа се не чуди, Гргуре; ја сам отац, ја морам да знам.{S} Остарио сам, обневидео, још |
| на слатка беседа.{S} Покојни поп-Крстин отац је ли био мајстор наздравити — јесте, али што ћеш |
| опет почела којешта говорити; има право отац што ми каже: да би била не само вредна, него и пам |
| и у старијим разредима.{S} Ти знаш како отац мрзи да се показује; шта ме је пута тога ради осра |
| — То место звало се:{S} Вертеп !</p> <p>Отац је пољуби.</p> <pb n="23" /> <p>— Дакле, звало се |
| овића и десети стари Југ Богдан!</p> <p>Отац се насмехну.{S} Би му мило што му дете погоди имен |
| обори своју лепу главицу и пође.</p> <p>Отац је задржа, па опет помилова.</p> <p>— Гргур ће бит |
| но с црквом и школом и гробовима својих отаца, пренео у Шумадију, у Мораву.{S} Сад, повукавши н |
| ити само оно, што је обичај његове нове отаџбине.{S} Шта не би сеја брату учинила?{S} Па опет, |
| ило удаљава се од граница, српска влада отвара капије на Сави и Дунаву и широм испраћа оружану |
| ти и притвори, више је до сутра нико не отвара.{S} Премишљају ђаци, шта то може бити, кад ето т |
| и хтео да говори, усне се мрдају али не отварају, гледа га само и плаче као мало дете.{S} Даниц |
| а, која су обично несносно шкрипала при отварању и затварању.{S} Професор оде горе у варош, у ш |
| у књигу <title>Летописа</title>.</p> <p>Отворе се малена вратанца у зиду од авлијске ограде.{S} |
| очи испод високога чела, па уста вазда отворена, а уснице танке и отворено румене, висок понос |
| чно.</p> <p>Илију у мало не збуни овака отворена опозиција.</p> <p>— Не мислите? поче он, брзо, |
| њим изађоше у авлију.{S} Врата оставише отворена.</p> <p>Јелена, која је једва дочекала, да јој |
| езекнуше.{S} Хтедоше нешто рећи, али им отворена уста осташе непомична.{S} После дугог гледања |
| у погледа у књигу, што стајаше пред њим отворена.</p> <p>— Брр!{S} Напрћи своје танке уснице ст |
| } Слуга ошину зеленке и ови излетеше на отворене вратнице, и за неколико тренутака замакоше за |
| рквењак Васо и попов синовац стали пред отворене авлијске вратнице, изнад главе држе запаљене л |
| ајстаријега разреда, преко ивице од оне отворене књижице пред собом, крадом баци по који поглед |
| зоре, који су, обично, по цели дан били отворени.{S} Мали Гргур пође да јој помогне.{S} Уђоше у |
| горостасне, кад их погледате са оваквих отворених висова као што је Авала.{S} Учини му се срце |
| и било... реците без околиша, слободно, отворено... реците, сви се покоравамо вашем разумном ми |
| е покушаје, ућутао се, кад крадом а кад отворено погледао у лепу домаћицу.</p> <pb n="130" /> < |
| р им прича све.{S} Иван ћути, па га сад отворено, сад испод ока погледује, а Петрија села <pb n |
| оњав, плавих очију, чела висока, а косе отворено жуте, свилене.{S} Други црномањаст, ока црна и |
| а уста вазда отворена, а уснице танке и отворено румене, висок поносит врат, а стас јој витак и |
| ом здера хартију око печата.{S} Гледа у отворено писмо, па чисто не верује својим очима.{S} Зад |
| , па овде онде озеленео маховином.{S} У отвореном ходнику, близу кухинских врата, дрема фамулус |
| </p> <p>Сви се ућуташе.{S} Илија спусти отворену бележницу преда се, а Милан, ма да се лицем тр |
| ава задуби се, макар мало и расејано, у отворену књигу <title>Летописа</title>.</p> <p>Отворе с |
| Седела је за столом, плела, и гледала у отворену књигу пред собом.{S} То је једна од оних одабр |
| у школи, уђимо, на прстима, у ту његову отворену ћелијицу, која је тесна, али коју он ипак за т |
| р, стиште руке својим добрим ученицима, отвори врата, он напред, они за њим изађоше у авлију.{S |
| ном одмери очима дете од главе до пете, отвори своју малу, округлу бурмутицу, понуди <pb n="2" |
| ире радостима, које до сад није уживао, отвори уста да и он с осталима привикне браћи „Живео!“ |
| а.</p> <p>— Доста! викну Ружица љутито, отвори врата и као вихор излети напоље.</p> <p>Таман Гр |
| арати прстом по столу, погледа у Максу, отвори и уста да нешто проговори, па опет ућута и не ре |
| дознао, ето, то ја већ не бих могао.{S} Отвори де!{S} Подвуци ево овде прст, ево овде; дај прст |
| љуби га још једном снажно и ватрено и — отвори га.</p> <p>У одаји мир, усекнута свећа не трепће |
| је гледао у писмо, док се одлучио да га отвори.{S} Најзад, пољуби га још једном снажно и ватрен |
| ло, застане још малко, па онда изненада отвори врата и стане на праг, својим заповедничким оком |
| ин заурлати: ма! а директор широм врата отвори.{S} Сиромах Кара-Мартин умало се није од етра ст |
| књигу, па онда приђе к собњим вратима и отвори их.</p> <p>Пред њим је стајао један стасит, лича |
| же резу од његових врата.{S} Он приђе и отвори их. „Ево то је твој земљак", рече један од млађи |
| у, па не бери бригу.</p> <p>Ту извади и отвори кожну бележницу.</p> <p>— Отиди или пиши мојима |
| сто, извуче из фиоке уписни протокол и отвори га.</p> <p>— Како је име детету?</p> <p>— Зовемо |
| имаче свећу ближе, узе ону исту књигу и отвори је.{S} Али у исти мах отворише се на соби врата |
| образима, уста журно са столице и широм отвори врата на својој мирној „вселени“.{S} Обојица уђо |
| мајсторица успремала сто, мајстор Јован отвори горњу фијоку од великог плавог ормана, што стаја |
| рих и родољубивих.. </p> <p>Ту поп Арон отвори, бурмутицу, понуди и себе и мајстор-Јована, па н |
| вихор излети напоље.</p> <p>Таман Гргур отвори књигу пред собом, а врата се отворише и вихор оп |
| те, да знате на изуст.</p> <p>Професор, отворивши другу лепо повезану књигу, са светим поштовањ |
| есу се од смеха, Учитељка <pb n="27" /> отворила школска врата, гледа их и крсти се.{S} Иза њен |
| ју и на сахату куцне подне, врата би се отворила а учитељка јело уносила.{S} Сав тај ред, ту ма |
| срцу.{S} Кад јутрос певасмо на јутрењи, отворило ми се срце, па ми тако у души пуно, да бих цел |
| цело село да загрлим.{S} Чинило ми се: отворило се небо, па нас анђели гледају кроз свод цркве |
| макнем од њезине сенке.{S} Узмем књигу, отворим, читам у себи, читам на глас, узалуд, чини ми с |
| S} Да га поздравим?{S} Збогом!{S} Да ти отворим прозор?{S} Запара; а како је на пољу лепа хладо |
| ксу, погледа у остале око стола. „Па да отворимо“, рече тихо и полузбуњено, па задре прстом око |
| њезин брат у другој соби сео код стола, отворио најновији <title>Летопис</title>, па, врло мало |
| } Отишао је у школу, сео сам у скамију, отворио пред собом букварић, задубио се у своју лекцију |
| Ахметовић, што је скорим <pb n="99" /> отворио бакалницу тамо иза оне бербернице на углу...{S} |
| /p> <pb n="91" /> <p>Ни сео, а ни књиге отворио, кад чу ход двојице око спољних степеница.{S} У |
| p>— А ти, Гргуре?</p> <p>Гргур већ беше отворио књигу и не одговори ни једне.{S} Њих двојица од |
| врати из поља, како је умела потрчати, отворити вратнице и прихватити му из руке ашов, мотику, |
| у се причест.{S} Дуго после није могао отворити уста да узме нафору, коју је по причешћу добио |
| авириће на братовљев прозор, без куцања отвориће врата, па ма унутра седео главом Патријарх.{S} |
| и већ су ужутели.{S} Око вечерња звона, отворише се школске вратнице и у двориште уђоше два мла |
| а са уљем.{S} Кад би око вечерња звона, отворише се школска врата и уђе поп, с књигом и епитрах |
| </p> <p>Кад је био рад у највећем јеку, отворише се врата и уђе поп.{S} Пошто је, с јаком лупом |
| ерњим сутоном.</p> <p>Изненада се врата отворише и у соби се заори једно громко: „Сервус!"</p> |
| е обележи докле, а врата од његове собе отворише се и, на његово велико изненађење, уђе унутра |
| им очима погледа према вратима, која се отворише и унутра уђоше оба млада господина, што се дот |
| јке упрле сузне очи у невесту; врата се отворише и унутра ступи Гргур, погледа своју другарицу, |
| рже и та лепа слика ишчезе.{S} Врата се отворише и у собу паде вихор, који развеја, расплаши ње |
| чу се у дворишту журан бат.{S} Врата се отворише бурно и у собу улете Милан разбарушен, прљав, |
| ти се и рече : помози Боже ! а врата се отворише и уђе црквењак.{S} Црквењак Васо беше стасита |
| гур отвори књигу пред собом, а врата се отворише и вихор опет духну унутра.</p> <p>— Затвори!</ |
| ренутак неко куцну на вратима, и кад се отворише ступи унутра један средовечан човек, онизак, п |
| горе доле, да гледа свет.</p> <p>Ту се отворише собња врата, професорова сестра госпођа Јелена |
| а је испије.</p> <p>У тај исти тренутак отворише се врата и уђе професор Сава са својим братом, |
| и не рече ни једне.{S} У истом тренутку отворише се врата и уђе Даница, Макса писма у шпагове, |
| ту књигу и отвори је.{S} Али у исти мах отворише се на соби врата и споља још жешће духну наш н |
| угла је као каква јабука.</p> <p>— Зар? оте се једноме сељаку, који, зачуђено, гледаше лево дес |
| а српских бедема.{S} А кад му се поглед оте на црвену заставу с белом звездом и месецом, сакри |
| скоро пред кућом, кад се професору Сави оте поглед преко књиге кроз прозор у двориште.{S} Видев |
| тво?</p> <p>И као да се после ових речи оте професору Сави уздах, кога толико покрио беше, да г |
| кне браћи „Живео!“ али му се у исти мах оте поглед на магистрат, виде на њему великог црвеног д |
| ста му долази, али не често као некада, отежао је, а и ослабио, што су га изневерили зуби, али |
| нас осорни, мудрице.{S} Зар вам је тако отежао ваш „драги Илија“?{S} Кад вам се прохте, онда ва |
| љаше о ономе што читаше, или су осећања отела мах и занела га некуда далеко?{S} Та има то пуно |
| абука — гледни га само!{S} Једва сам га отео од Петрије.{S} Мати, као мати, да јој је непрестан |
| о, како ми је разбој спретан и подесан; отесао га Стојко дунђерин; а чункови су они исти стари, |
| та узбуђени свештеник, почем се у нашем отечеству при ношењу Вертепа показала разна злоупотребл |
| је као и надристолар, <pb n="63" /> кад отеше какву клупицу, или здепа какву столицу, крај свем |
| нам и буде!“ Поче протосинђел Никанор: „Отеше нам <pb n="108" /> деспоте, узеше патријархе, узе |
| вади и отвори кожну бележницу.</p> <p>— Отиди или пиши мојима у село, да сам... не, не... да са |
| једва сакри још јачи дах, који се поче отимати.</p> <p>— Шта се и шта не би хтело, моја драга |
| ла мала Даница.{S} Још није почео сутон отимати мах, а звечка већ огласи време вечери.{S} За не |
| о и укопаше.{S} Двојица су пала кад оно отимаху Београд, а један се врати дома богат ранама и п |
| непроходљиви са многих сметова, што се отискиваху са околних брда.{S} И курјаци се појавише ок |
| тај му је део изврстан.{S} Ово који дан отићи ћемо макар до Топчидера, — тамо ћемо сести где и |
| о и ово Каспијско Језеро, које никуд не отиче.{S} Чујете ли — Русија је силна!{S} Сви смо упрли |
| у цркву.{S} Кад сам, после једног сата, отишао, нисам могао ни до врата, народ прекрилио и саму |
| ма, својом новом душевном тековином.{S} Отишао је у школу, сео сам у скамију, отворио пред собо |
| како кали ножеве и кити корице, или би отишао казасу, који онде преко пута на вртешку испредаш |
| ртљива живота.</p> <p>Учитељ је с попом отишао школи, а ђаци се расуше по порти.{S} Гргур, како |
| Саборне Цркве.</p> <p>Сутрадан је Гргур отишао проти Матији, Матија га пошље Стратимировићу, а |
| е Гргурове: цвеће, писма, књиге, слике, отишла у кухињу и забравила врата за собом.{S} Љубећи ј |
| ве младе девојчице, две младе Српкињице отишле у башту да наберу цвећа, па певале неку патриотс |
| Многи, нестрпљиви, већ се и одметнули, отишли у Карловце, и већ су у служби Народнога Одбора.< |
| ештеника Арона, па ни Гргура.{S} Сви су отишли на ону страну, у Карловце.{S} Гргур још на лађи |
| свечаном тужном расположењу, а Гргуру, откад је сишао са своје планине, није се тако откравило |
| иде, да му, иначе врло послушни, језик, отказује покорност, он, громко колико га његово чисто г |
| ње сади-платно, а већ сам цела два веза откала; ето и тај пешкирић, у ком је погача, одсекла са |
| како и онако није вечерао, то је слатко откидао залогај по залогај, јео и ћутао, све до јације. |
| еше већ близу школских врата, а њему се откиде неколико комада од оног тешког камена, што прити |
| их се дотакне.{S} А кад се она саже да откине још један бокорић црвеножутог цвећа, а он их врл |
| најпунији, најгиздавији, који бих теби откинула, кад би случајно и ти био онде код ограде.{S} |
| нуту, чињаше му се да се нешто безвољно откинуло од њега, да је пошао на пут много уђи и сирома |
| је сишао са своје планине, није се тако откравило срце као у овај мах, гледећи у лице свога учи |
| ожић се родио Господ наш, Исус Христос, откреше Јанићије. '</p> <p>— Тако је.{S} А ко је била м |
| ђено.{S} Као да не могаше ни да докучи, откуд толике сузе, што тако крупне вркћу једна за друго |
| ш ближе примаче Гргуру).{S} Не питај ме откуд знам...{S} Кажем ти да знам.{S} Пунктум.{S} Идите |
| у, онда те тапшу по раменима, а ти опет откуд си и дошао — у степе!{S} А Срби, а Славјани?{S} П |
| док радознало упире погледе у изненадне отмене госте, дотле левом руком пипа по земљи и тражи с |
| ку и скидао капе свима великашима.{S} И отменим госпођама, старој госпођи Симићки, свагда прила |
| Сељаци живахнули, учестале прошевине и отмице: мало која поличарка да ће остати у своје матере |
| ног ружичног и топлог трептања, које му отоич засењаваше очи.{S} Гледа и гледа ; колико тишине, |
| апом или шеширом, то беше она иста мука отоманске империје, кад оно први пут завођаше униформу |
| своме читању, чисто види онога, што је ототањио у оне несносне танке пискове, или онога Глишић |
| >— Да те веселе, кад су ти тако од срца отпале.</p> <p>— Ти си, учитељу, махнит.</p> <p>— Ти си |
| ста прихвати и пришије дугменце које је отпало.</p> <p>У који мах велики сахат на дувару изби о |
| нај! а кад пишу мапе, као да ће им рука отпасти...{S} Знаш ли ти, учитељу, где лежи Севастопољ? |
| од се опет не врну у олтар.{S} А кад се отпева и она последња песма <title>Упованије моје отац< |
| он својим крупним пуноодмереним гласом отпева своме архијереју: <title>Тон деспотон</title>.</ |
| итељем.{S} Па одмах, још онако стојећи, отпеваше: <hi>Христос раждајет сја, славите</hi>!</p> < |
| рибра се мало и свештеник Крста, па кад отпеваше њему, он својим крупним пуноодмереним гласом о |
| део.{S} Збогом !</p> <p>— Збогом, чича! отпоздрави Гргур, окрену коња, па што игда могаше уз бр |
| ојица поскидаше фесове.</p> <p>Макса их отпоздрави, а непрестано их посматра својим упалим очим |
| је устанке, тај народ има и силе, има и отпора.{S} И ми ћемо се, децо, одупирати, ‘борити.{S} Д |
| стити, или одрадити, ја бих и купила, и отпостила, и одрадила, па да будем најбоља девојка, бољ |
| {S} Кад би се то негде дало купити, или отпостити, или одрадити, ја бих и купила, и отпостила, |
| ејати.{S} А Ружица, са свечаном збиљом, отпоче своје саслушање :</p> <p>— Волиш ли ти ону девој |
| и даље ово! (Показавши му прстом где да отпочне.) Гргур почне мало тишим гласом:</p> <p>— „Мој |
| кам први снег, па да и то, у име Божје, отпочнем.</p> <p>„Да ти нисам већ постала досадна?{S} М |
| почне <pb n="42" /> мислити.{S} Поп је отресао најлепшу здравицу и Књазу и Попечитељу, али се |
| ата, па напослетку Гргур, који се једва отрже из загрљаја материна.{S} Слуга ошину зеленке и ов |
| оласку опраштао с њоме, једва се могаше отрћи од школских вратница, и кад је већ морао пустити |
| а села.{S} Оно старо брвно преко потока отрулило је и пало у воду, и сад се прелази преко новог |
| ви служавник на кухињском огњишту, брзо отрча у своју баштицу, па кроз малене лехице тамо к огр |
| а нашу омладину", док ти зајекну „дан!“ отуд са горе, сви се окретоше тамо на ону страну и, гле |
| ли у летње доба кад на њ сипи кишица, а отуд сија сунце просипљући златна пера по ведрини измеђ |
| о обасјавају цело пространо двориште, а отуд, путем, којим поп силази цркви, пењу се свечаним х |
| ље угодим.{S} У једанпут ми се учини да отуд од двери сијну већа светлост, а кроз њу моје селан |
| е опадаше лист, а хладни ветри учесташе отуд с планине.{S} Већ много пријатније у заветрини шко |
| пожелети могло; само ми је жао, што сви отуд нисте овамо на моје ритопечко.{S} Али, Боже здрављ |
| акса са Вертепом право кметовој кући, а отуда ће походити још неколике домове.{S} Међутим у поп |
| илним редовима, шта пута их поглеткујем отуда са стазе, па бих чисто да си и ти овде, да их гле |
| ији.{S} Па ипак, ипак ; више пута чујем отуда из школе "гласиће"онаке исто као што смо их ми од |
| , себичност, неслога.{S} Шта би било... ох, Боже мој, чисто не смем ни да изустим ту једну реч: |
| ка?{S} О, мој добри Гргуре, како се сва охладим, кад на мајку, па на мене помислим.{S} Не знам |
| да припазиш на галатни језик!</p> <p>— Охо, нисам знао, да је већ то тако далеко.{S} Дакле си |
| школом, Богу хвала, готов је.</p> <p>— Охо!{S} Е баш ми је жао, што ми није овде „Доситеј", да |
| датле беше столарска радионица Миланова оца, мајстор-Јована.</p> <p>Уђоше у кућу, одоше у своју |
| се село.{S} Уђоше на вратнице Гргурова оца.{S} Иван Здравковић стао пред кућу и гледа изненађе |
| ви небеској, седети с десне стране Бога оца.{S} Затим је казао да сагну главе и очитао им покај |
| лиш, брате Милане, да походимо његовога оца ?{S} Пут је сигурно леп?</p> <p>— Све потоком и кро |
| ук, о ком је тако много слушао од свога оца и од своје матере.{S} Свако је дете радознало, али |
| : сневао је своју мајку Петрију и свога оца Ивана, па чак и ону немирницу што већ у велике сања |
| у, дете опет грчевито стиште руку свога оца, обори очице, и да му је онда ко пажљивије погледао |
| абележи учитељ, па опет озбиљно погледа оца: а презиме?</p> <p>— Хоћеш ли по оцу или по деди ?< |
| не ошине.{S} Ево да запитамо господина оца... ту је све — године, знање, искуство, једним слов |
| к.{S} Даница навали да оду до Гргуровог оца, и они, после малога затезања, пристану.{S} Фамулус |
| о добра домаћица свог старог самохраног оца.{S} Даница је дрхтала, стрепила, чекала и чекала, а |
| аштиту.{S} А од кога ?{S} Од мог доброг оца, од нашег учитеља, коме смо и ја и ти захвални за с |
| три пут плавом марамом, па онда позове оца и сина у школу, седе за плави школски сто, извуче и |
| из туђинских руку.</p> <p>Деца пољубише оца и мајку у руке, а они њих у образе, па одоше те лег |
| да ће он вечерас преноћити у школи, без оца и мајке, да га неће покрити мајка својим рукама, да |
| у ниже Стамбол-капије.{S} Деца иђаху уз оца, а радознало гледаху то на једну то на другу страну |
| плела је и подједнако пажљиво слушала и оца и Гргура.{S} Говор је текао живо с предмета на пред |
| Београд и тамо се учити; жао оставити и оца и мајку и свога друга од колевке, брата Пауна.{S} А |
| вог разнеженог срца, пробудише у њему и оца, и мајку, и кућу, и вочиће, и оне питоме овце што п |
| онај до њега: „Пета заповест гласи: шти оца твојего и матер твоју“ и тако даље, онда се дигне у |
| сим оних старих у селу.</p> <p>— А осим оца и мајке?</p> <p>— Све је остало и близу и далеко.</ |
| м и срдачном писму.{S} Послао јој преко оца и Српску Историју од Давидовића и целога Доситеја у |
| егао у двориште и сјахао.{S} Љуби Гргур оца у руку, љуби отац свога давно невиђеног сина, а кад |
| Гргуров отац, међу Здравковићима.{S} У оца их беше тројица, али један умре одмах по очевој смр |
| колском одмору одлазе својим кућама.{S} Оцеви доносе храну одсеком, по пропису, који је утврђен |
| енутку окренуо.{S} Даница већ стајаше с оцем горе на брду.{S} Наставише пут, Милан, и нехотице, |
| (тако су онда звали најгору директорову оцену), па од дерта хуче и пуши.</p> <p>Испит је трајао |
| </p> <p>А шта ли је старог учитеља тако оцепило од света?{S} Та здрава старост чини дане дражим |
| Марко! повикаше весела деца.{S} Погле, оцо, колики му брци, па калпак на глави!{S} А шта му је |
| је Гргур, а богме је овда онда и Даница оцу образ осветлала.{S} На завршетку испита поделише да |
| му извади из торбице књигу, па је даде оцу.</p> <p>— Е де, де, насмехну се Иван; па то си се т |
| чна.{S} После дугог гледања окретоше се оцу:</p> <p>— Аох, бабо, да грднога села и големих река |
| бром учитељу Макси, па поздрав матери и оцу“.</p> <p>Ту говорљиви Илија застаде, па очима око с |
| се разгоре сирове цепљике, па да спреми оцу доручак.{S} Макса извадио из џепа два писма, окрену |
| а; то је моја ствар.{S} Одмах ћу писати оцу... још до зиме...{S} Него, Илија, хоћеш ли ми бити |
| , наплела сам, наткала сам се.{S} Читам оцу новине, са свих страна туже се на Мораву, на поплав |
| вратићеш ми.{S} Без писмена ни рођеном оцу; теби, мој добри Грго, верујем, верујем више но сам |
| лужбу не бих дао, ником, ни мом рођеном оцу, док не поднесе уверење да је ма годину дана децу у |
| иви, мало је хитлен, понесташан, па као оцу ми се богме ваља и бојати да...</p> <p>— Та не бојт |
| да оца: а презиме?</p> <p>— Хоћеш ли по оцу или по деди ?</p> <p>— По деди.</p> <p>— Здравковић |
| и се.{S} Кафе има сваки дан... па онда, оче Ароне?</p> <p>— Онда нас, као што рекох, благослови |
| исма, да вам донесем.{S} Једно је теби, оче Крста, друго учитељу.{S} Чим преломисмо данас чесни |
| знам ни шта је то.</p> <p>— А ја знам и Оче наш и Богородице дјево и десет заповести божјих.... |
| p> <p>— Баба.</p> <p>— А знаш ли <title>Оче наш</title>?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— А <title>Бо |
| им друговима стао око певнице и очитао „Оче наш“, није се могао сит да нагледа оних лепих дрвен |
| патрона, Светога Николе, очитао <title>„Оче наш.“</title></p> <p>Беше понедеоник, зато се на ст |
| </p> <p>По вечери очита се опет <title>„Оче наш.“</title> Момци рекоше мајстору: лаку ноћ, па о |
| ма га више, и он се истутњио, као и она очева жестока нарав.{S} И сад је исто онако пољут и пос |
| х беше тројица, али један умре одмах по очевој смрти, а други се оженио још пре Ивана, наскоро |
| елазим преко старог брвна; узмем обично очеву стару мачугу, па се мало поштапнем, скачући с јед |
| тарост сломила, поразио га удар, истина очекивани, али и сувише силан да се преболи: у фебруару |
| Ма да му се Даница допала преко сваког очекивања, ма да ју је и он чешће, дуже и дрскије посма |
| аве са служавника, али јест, то скромно очекивање никад није налазило одзива у сестриној комори |
| о попово двориште.</p> <p>Пред кућом их очекиваше главом поп, пун добре воље и нестрпљења, до њ |
| ади, мирно стоји оборене главе, и жељно очекује, да га ослободе терета, што висаше с једне и др |
| апред осетите на језику сласти које вас очекују, па једва чекате да поп благослови.{S} Изнесоше |
| тисовине, која се једва дала домашити, очепи малу гранчицу, и све то спреми да спомена ради со |
| а жезлом у руци и грдном круном на лепо очешљаној коси.{S} После свију ишла су два чобана, увиј |
| ву је изгужва.{S} Не обрћући своју лепо очешљану главицу, оде лаганим корацима у школу.</p> <p> |
| S} Ја сам преча од књиге.{S} Руке доле, очи овамо — право у мене!</p> <p>Он је, полусмешећи се, |
| ој се осу румен, мале јој руке клонуше, очи наводнише, не јецаше, али суза за сузом котрљаху се |
| своју преварену руку повукла је к себи, очи јој се наводнише, али толико имађаше духа да се ниј |
| або, одговори дете, гледећи преда се, а очи му се наводниле сузицама.</p> <p>— Ја ћу можда још |
| title>, професору Сави се зажари лице а очи запламтеше.{S} Чега ли се срећан сетио?{S} Можда св |
| имо.{S}" А ми удри учи, пиши, читај, да очи побеле.{S} Научисмо књиге на изуст.</p> <p>— Тако и |
| на његова: суђена.{S} И кад је склапала очи, учини јој се да чује његов глас: „Лаку ноћ, моја Д |
| која је старом учитељу натерала сузе на очи.</p> <p>— Од како сам овамо дошао, не видех више ни |
| а промуца Петрија и сузе јој грунуше на очи.</p> <p>— Ви жене одмах у сузе.{S} Нек је дете живо |
| ако хладна и мирне природе, да посматра очи новога другара и из њих се најпре увери, је ли он р |
| дела...{S} Ето сад баш Ивану изађе пред очи лепа слика тихог, домаћег живота: он седи у кући на |
| ругога ударио, нека ми и не излази пред очи!{S} Јесте ли ме разумели ?</p> <p>Свима се срца сле |
| ас, узалуд, чини ми се: њене модроплаве очи вире иза ситних слова, па ме маме, па ме зачинкавај |
| учитељ, па упре оштрије поглед у попове очи.</p> <p>— Е па ја, учитељу, лепо мислим: прави ти, |
| се стегне грло, или му се толико овлаже очи, да не види ни она најкрупнија минејска слова, „нач |
| учитељ Макса.{S} Цео мали збор упро је очи у њега.{S} Кад се стишао и онај последњи жубор у су |
| н, не пусти ни гласка.{S} Одврати своје очи од тог немилог лика и оде даље ка великој мраморној |
| ичије". <pb n="41" /> Попу се наводниле очи, и попадија се узбунила, па једва се сети те попа у |
| м" дверима.{S} Једва је смео да подигне очи, кад је био пред светим путиром.{S} Сав се променио |
| ма девојака, жене и девојке упрле сузне очи у невесту; врата се отворише и унутра ступи Гргур, |
| {S} Дотакли су им се прсти.{S} Даничине очи сјајнуше још лепшим чаром, а лице обли заношљива ле |
| свиленом кићанком.{S} Какве крупне црне очи испод високога чела, па уста вазда отворена, а усни |
| !{S} Пљунимо!</p> <p>Професор Сави горе очи, пламте образи.{S} Апостолски жар преобразио га, па |
| могаше даље, облише га сузе, и попу се очи наводниле; сви су у неком свечаном тужном расположе |
| плог трептања, које му отоич засењаваше очи.{S} Гледа и гледа ; колико тишине, колико присебнос |
| два и видео кроз сузе, које му овлажише очи.{S} У тај пар дође шегрче; позва га на вечеру.{S} О |
| њи пас, који изненада залаја.{S} Тргоше очи, погледаше према вратницама и обадвома ноге обамреш |
| ли — Русија је силна!{S} Сви смо упрли очи у њу.{S} А она?{S} Рођена да заповеда народима, да, |
| и на више, просто није могао да заклопи очи од чуда, мислио је о томе и мислио, па тако, као ум |
| , још за који дан...</p> <p>Ту се Макси очи наводнише.{S} Узе убрус испред себе и поче их на ма |
| н је само благо погледа, па опет спусти очи преда се, и стидно прошапута: не знам,</p> <p>— Дон |
| сине, доле у поточић, па мало испљускај очи и образе, па онда дођи у кућу.</p> <p>Учитељ Макса |
| њи сутон, и, кад се повратила, лепе јој очи беху још лепше, као увек што су у лепотица после пр |
| ато у прсима, па, шта ту тамо амо, и он очи кријаше од жене.</p> <p>— А што тако опознисте, дец |
| као онај лик Спаситељев, с којега дуго очи не скидаше, а тако пријатно и миомирно, као кад од |
| <p>Гргур гледа у професора, а овај упро очи у њега, као да га пита: „А ти?“ Милан промишља, а М |
| , мој весели Иване?{S} Ту су му се опет очи замаглиле, душа узмутила, па нити је шта чуо ни вид |
| у.{S} Уживао је у тој слабости: да га у очи похвалите.</p> <pb n="34" /> <p>Таман црквењак Васо |
| е у вас, и опет, опет... често сте ми у очи зуцнули (но ту учитељ Макса мало заћута и једва изг |
| а, а сад си права — немој да ти кажем у очи.{S} Окани ме се с твојим будалаштинама.{S} Иди из с |
| кад је већ био под губером, замакоше му очи за онај велики сахат на дувару.{S} Никад свога века |
| ћ није ништа даље видео.{S} Засенуше му очи од изненадне муње.{S} Преврат, који ускомеша целу д |
| одвојено?{S} Готово би хтели да протару очи, да боље виде, да их како не варају.{S} Гледају јед |
| Гледају и гледају, а све се боје да их очи не варају.{S} Све им се чињаше као шарен сан, који |
| ан човек, онизак, полупун, чела висока, очију живахних, образа округлих, космате подрезане брад |
| се, браде пуне, подрезане, чела ониска, очију живих, малених, а коже на лицу ишаране многим сит |
| воњава лица, мудра чела, жутомрке косе, очију зеленкастоплавих, оних ретких мудролукавих очију, |
| иланом се рукова, погледа га мало испод очију, па опет, савладан стидом, спусти своје црне дуге |
| енкастоплавих, оних ретких мудролукавих очију, којих ти се плаветнило упија у душу, а она зелен |
| угледна.{S} Један плав, сувоњав, плавих очију, чела висока, а косе отворено жуте, свилене.{S} Д |
| старост, слабост; ни оних ногу, ни оних очију.{S} Притерајде, сељаче, коња поближе...</p> <p>— |
| илан, сувоњаво, протегљасто дете, црних очију, округласта лица, у хаљиницама искраћалим, али чи |
| сад да нешто устане покојни Доситеј, да очима види...{S} Али, гле, <pb n="58" /> ја Бога ми сме |
| .</p> <p>Ту говорљиви Илија застаде, па очима око себе, час у учитеља, час у Даницу.</p> <p>— Е |
| а бих и да се учи и да ми је вазда пред очима.{S} Кад помислим да оде, па да га не видим по мес |
| акли малу дуж, Милану још трепташе пред очима лепа слика Даничина.{S} Савлада свој понос и окре |
| ости и неприметности, често не верујете очима кад видите тако рећи јучерању телад где је већ по |
| итање по питање.{S} Иза њега Максо сече очима, а сироти, мало заплашени ђачићи истресају своја |
| А Гргур?{S} И они, раздрагани, ужагрили очима, па би, чини ми се, да груну у најгушће ордије, д |
| седам.</p> <p>Учитељ још једном одмери очима дете од главе до пете, отвори своју малу, округлу |
| , да га и сама нећу више пута прелетати очима, пре него ти га пошљем по Марином Милети.</p> <p> |
| пишу прописи.{S} Не верују деца својим очима: хартија плава, хартија црвена!{S} А шта је оно т |
| ворено писмо, па чисто не верује својим очима.{S} Задрхташе му усне, језик му се пресече, па ућ |
| у крило, и погледа горе својим великим очима.{S} Суморно небо исто тако непровидљиво и тешко к |
| а непрестано их посматра својим упалим очима. </p> <p>— Ви ћете се мало зачудити нашем доласку |
| , што ћемо све видети својим сопственим очима.{S} Боже здравља, чим гране лето, притегнућемо кљ |
| е.{S} Даница се исправи, својим крупним очима погледа према вратима, која се отворише и унутра |
| оја погледа и њега својим лепим крупним очима, погледа је још једном, и гле! никад није била та |
| а на памет, кад смо сами, мерим и мерим очима који је цветак најпунији, најгиздавији, који бих |
| } Поп кади по <pb n="16" /> цркви, а он очима за њим, догод се опет не врну у олтар.{S} А кад с |
| и му је тим разговетније могао читати у очима.</p> <p>Али мала девојчица, која већ дотле позатв |
| ш ли, јаој ! онај дугачки <pb n="94" /> очин лесковац ?{S} Нема га више, и он се истутњио, као |
| анке, а књига тако мало, све оне старе, очине.{S} По неке сам два пут прочитала; <title>Љубомир |
| рсте, протре чело, погледа у икону чело очине главе, па опет у књигу, прочита редак два, па опе |
| није ни умео разумети то велико питање очино.{S} Та још и не знађаше за какав лепши свет осим |
| синовац, који је тога часа дојездио на очином коњу.</p> <p>— Христос се роди!</p> <p>— Ваистин |
| викне: напоље!{S} И сама, као без душе, очистим бојно поље, а дечица се лепо скуње, оборе глави |
| наруџбина, и тако даље</p> <p>По вечери очита се опет <title>„Оче наш.“</title> Момци рекоше ма |
| и свог домаћег патрона, Светога Николе, очитао <title>„Оче наш.“</title></p> <p>Беше понедеоник |
| оца.{S} Затим је казао да сагну главе и очитао им покајну молитву.{S} Сви га пажљиво слушаху, г |
| с осталим друговима стао око певнице и очитао „Оче наш“, није се могао сит да нагледа оних леп |
| " /> образе, а ја се прекрстих и у себи очитах молитву за „побједу и одољеније“ српскога оружја |
| а чути, све видети својим маленим живим очицама.</p> <p>Учитељ Макса озбиљно седи за својим сто |
| це с једрим обрашчићима и живим крупним очицама.{S} Поп, пун задовољства, сео на велику столицу |
| е бризнуо у плач, кад је својим крупним очицама опазио да отац замаче за гору.{S} У срце му се |
| т грчевито стиште руку свога оца, обори очице, и да му је онда ко пажљивије погледао испод треп |
| истину, сасма мало порастао, само су му очице живље и гаравије.{S} И пре је био неки занешенко, |
| ка, кашике од жута паквона; све опрано, очишћено, углачано.{S} Ту су сланици, биберница, бокал |
| енија“, о светој тајни „покајанија", о „очишченију грјехова", о грешницима које чека страшни ча |
| скупоцених чибука : у свима великашким оџаклијама служило се најскупоценијим чибуцима, као дан |
| ти.{S} Великаши су их призивали у своје оџаклије и поверавали им, наравно врло смотрено, своје |
| , да проведеш бар једну ноћ и под мојим оџаком, да видиш и тамошње Србе — све чисто Немањино ко |
| стегне срце, окрене се слузи и викну да ошине.{S} Гргур је дуго гледао за њима, док не замакоше |
| ја политика не да се извести, док се не ошине.{S} Ево да запитамо господина оца... ту је све — |
| ва отрже из загрљаја материна.{S} Слуга ошину зеленке и ови излетеше на отворене вратнице, и за |
| чела висока, ока зелена, косе до главе ошишане, а висок, за једну главу виши од свога друга, к |
| <pb n="19" /> <p>А те зиме била је зима оштра и снегопадна.{S} Још у првој половини децембра сн |
| намештена пажња, дворба, ласкавија или оштрија, речју: лукаво притворство, маштаније!{S} Да ли |
| <p>— То што и ти, рече учитељ, па упре оштрије поглед у попове очи.</p> <p>— Е па ја, учитељу, |
| предмет, док ти стари уча погледа мало оштрије Даницу, која се одмах дигну и оде из собе.</p> |
| си их извадио ! викне мала вртарка мало оштријим гласом.</p> <p>— Не смем; устезаше се плашљиво |
| од западне стране, поче упитани, па још оштријим гласом понови Гашпарове речи, завршивши: и дон |
| круна више.{S} Приметио је и он својим оштрим оком, да су круне предмети за које и сељачко око |
| ? окрете се Даници, намеран да поублажи оштрину својега мишљења.</p> <p>— Не мислим, одговори Д |
| д стола.{S} Сад, изгубивши своју обичну оштрину, изгледаше преображена, преливена зраком нежнос |
| ...</p> <p>Није ни изустио, а Ружица га оштро погледа, погледа још једном, али блаже и много по |
| устану сви, ућуте, учитељ у њих дуго и оштро погледа, они се ућуткавају све тише и тише, док г |
| {S} Узе свећу у своју сухоњаву ручицу и оштро погледа свога пратиоца:</p> <p>— Како ти име?</p> |
| p>САЊАЛО.</p> <p>РОМАН.</p> <p>МИЛОРАДА П. ШАПЧАНИНА.</p> <p>У РЕДАКЦИЈИ И С ПРЕДГОВОРОМ.</p> < |
| говорили: „један пут један јест један", па све док год нису прешли целе таблице множења и дељењ |
| онда звали најгору директорову оцену), па од дерта хуче и пуши.</p> <p>Испит је трајао више од |
| тура: <title>Наречја словенска</title>, па <title>Наука о словенском језику</title>.{S} Овај пр |
| ворио најновији <title>Летопис</title>, па, врло мало прибран, мање гледаше у књигу, више разми |
| <hi>глагољ</hi>, па мало <hi>рци</hi>, па мало <hi>глагољ</hi>, али упорна мала ручица, па кре |
| авати да напише велико <hi>глагољ</hi>, па мало <hi>рци</hi>, па мало <hi>глагољ</hi>, али упор |
| атворио се у свој <hi>педагогијум</hi>, па по два дана не обува ципела, него тамо амо у дубоким |
| Петрија", а она: „Нуто, нуто, Иване!“, па се хвата за његово раме, да се не сроза на земљу.{S} |
| чељад: „Камо сте, где сте, потеците!“, па онда дође к себи, па потрча пред коњаника, који је в |
| богме поприлично „изобличително слово“, па збогом!{S} Тога дана не би више излазио, или бисте г |
| витој Лици.{S} Указа ми се наша колиба, па покојни отац, па моја стара мајка, па, па...</p> <p> |
| А од како је куће Протића, од то доба, па све до данас, она даје нурији вредне и честите попов |
| {S} Што сам ове године имала драгољуба, па лепог човека, па невена боје разнолике, — горе!{S} Ш |
| видела је Милана, а душа је заваркава, па јој црта Гргура најлепшим, најтоплијим бојама, па га |
| ар, Скопље, Тимоци, па Мориш, па Драва, па Ријека, па Велебит — сам овејан Србин и Хрват!... чи |
| ве, па опет у књигу, прочита редак два, па опет се пренесе.{S} Сва јој душа лебди над тим далек |
| омашнији.{S} Окренуо се још једном два, па зашао за гору.{S} Од то доба две су године, дуже и т |
| е модроплаве очи вире иза ситних слова, па ме маме, па ме зачинкавају.{S} Једне недеље по подне |
| м узе у руку Даничино писмо, пољуби га, па онда, одлучно, остави и забрави.{S} Затим пољуби обе |
| брази.{S} Апостолски жар преобразио га, па још лепше сјају оне благе и лепе црте његовог и инач |
| не бојим ни Књаза, никога, баш никога, па ако ћеш баш ни самог директора... шта ми може директ |
| за столом, пред њим чаша заклопачкога, па час наздравља кнезу, час новоме патријарху, час Јела |
| и се и он глади и глад њега снужденога, па уђе у собицу где су ђачки сандучићи, те на дну свога |
| адовољство, мрко погледа престављенога, па онда у Ирода.{S} А Ирод, ногом о земљу и гласно пови |
| 6" /> а по каткад се сети овог и онога, па му се једва чује глас, или му се стегне грло, или му |
| еноме кључу, па после долом дуж ливада, па опет косом уз брдо до својих кутњих вратница.{S} Ту |
| </p> <p>— Па?</p> <p>— Па, онако млада, па лепа, па паметна, али шта ћеш, кад јој је у глави ча |
| и ти, жив ми био, Вертеп као и до сада, па ћемо га пронети по овим нашим брдима.</p> <p>— А заб |
| ицом својега синчића, гледа га и гледа, па онда, на прстима, да га не пробуди, оде из куће.{S} |
| и шта!</p> <p>Он је само благо погледа, па опет спусти очи преда се, и стидно прошапута: не зна |
| главицу и пође.</p> <p>Отац је задржа, па опет помилова.</p> <p>— Гргур ће бити мали цар Петар |
| мала царица.</p> <p>Даница се насмеја, па поче наново савијати главу, испод ока гледати, смешк |
| /p> <p>— Бре, бре? чуди се кмет Милија, па се јаче наже на своју кметовску палицу.</p> <p>— А с |
| школу.</p> <p>— Ја, снебива се Петрија, па Бога ми не знам како да ти светујем.{S} Хтела бих и |
| ите се, настави Иван скидајући опанака, па никад нећете изгледати из туђинских руку.</p> <p>Дец |
| а, али ето ти изнебуха онога црквењака, па удри овога сотону; једва је живе коже умакао.{S} Гле |
| ке, који смо на раду од јутра до мрака, па и не можемо бити тако чисти и лепи, као ви, који жив |
| одине имала драгољуба, па лепог човека, па невена боје разнолике, — горе!{S} Шта пута прекинем |
| Тимоци, па Мориш, па Драва, па Ријека, па Велебит — сам овејан Србин и Хрват!... чисто зрно, п |
| вајата, а иза ограда шљивик до шљивика, па срчане воћке, па високи заобљени ораси са зеленомодр |
| , па покојни отац, па моја стара мајка, па, па...</p> <p>Али ту већ стари учо не могаше даље, о |
| родови.{S} Ижљубише Гргура, прво мајка, па родови, па комшије, па опет мајка.{S} И куцов се уми |
| п, до њега Макса, па поша, па учитељка, па остала чељад, па у дну софре, као две звезде, два ле |
| кад смо мали... па глупост, па Турска, па конзули...{S} Али хтедох те упитати, соколе; право д |
| наслоне.{S} Мала Даница одавна заспала, па је попадија у суседној собици наместила на креветац, |
| и.{S} Али би се, можда, ја онда понела, па бих дигла главу као пауница, а ти си још гори и поно |
| ве крупне црне очи испод високога чела, па уста вазда отворена, а уснице танке и отворено румен |
| поуздања у себе, Даница му се прибила, па пуна поуздања, не сме да се макне од њега.{S} Чини ј |
| бих и купила, и отпостила, и одрадила, па да будем најбоља девојка, боља и лепша, него што би |
| наводниле очи, и попадија се узбунила, па једва се сети те попа у руку, за њом заредише сви, а |
| мало попустила, поспремала, почистила, па се повукла у своју собу, села за столићак, ређа карт |
| у се опет очи замаглиле, душа узмутила, па нити је шта чуо ни видео.{S} Тако је прошао гору, па |
| дава, кажем и казаћу увек: стара школа, па стара школа.{S} Док смо се ми, господине, држали час |
| више пута загледала у децу у дну стола, па би нешто шапнула учитељци, која би се на то само нас |
| на њему великог црвеног двоглавог орла, па, као заливен, не пусти ни гласка.{S} Одврати своје о |
| Тешко је, децо, данас стећи пријатеља, па зато их ваља себи ковати јоште из малена.{S} Па да с |
| а Гргура најлепшим, најтоплијим бојама, па га диже и узвишује, па јој се чини тако нежан, драг, |
| а много мања него по питомим равницама, па с тога по више села шиљу ђаке у једну школу, која је |
| великим шеширима и подугачким гуњевима, па оним опанцима што им се кожа из далека црвени као ку |
| те како се пријатно размили по грудима, па вас греје и одушевљава.{S} Више је пута точило чељад |
| <p>Макса поћута, слегну мало раменима, па пристојности ради рече: „И тако, и тако.“</p> <p>— И |
| м, већма притиште цицу к својим прсима, па онда, у име лаке ноћи, исплази своме милом госту врш |
| .{S} А Ивану некако чудновато у прсима, па, шта ту тамо амо, и он очи кријаше од жене.</p> <p>— |
| лупнуо штапићем пред школским вратима, па и накашљао се, али му се нико изнутра није одазвао.{ |
| раљеве и цареве, наше бојеве с Турцима, па позва народ на устанак, да брани своја права, свој ј |
| ?{S} И они, раздрагани, ужагрили очима, па би, чини ми се, да груну у најгушће ордије, да покај |
| своју мајку Петрију и свога оца Ивана, па чак и ону немирницу што већ у велике сања на топлим |
| мутицу, понуди и себе и мајстор-Јована, па настави даље:</p> <p>— Ни осетио нисам, драги мајсто |
| оме упознати.</p> <p>Још неколико дана, па ето Петров-дана.{S} Учитељ Макса одавно заокружио и |
| а вечеру.{S} Он извини и себе и Милана, па седе за сто.{S} Тишина.{S} Лојана се свећа разгорела |
| ма.{S} Даница вазда живахна и слободна, па се маша за колаче, за мед, а стидан Гргур једва овда |
| У зачеље сео Јован, до њега десно жена, па син му Милан, па до њега ћерка Ружица, с леве стране |
| </quote> <p>Ту цео збор паде на колена, па и учитељ Макса, па и поп с попадијом и учитељком, па |
| Саве, ни његова брата свештеника Арона, па ни Гргура.{S} Сви су отишли на ону страну, у Карловц |
| чисто!{S} На Никољдан излазе с јутрења, па се уставише у црквеном трему, портику.</p> <p>— Ја с |
| е се исто тако спокојно, уседе на коња, па са свим обичним гласом рече: „збогом“!{S} Окренув се |
| м, чича! отпоздрави Гргур, окрену коња, па што игда могаше уз брдо.</p> <p>А Степан поново прип |
| покојни отац, па моја стара мајка, па, па...</p> <p>Али ту већ стари учо не могаше даље, облиш |
| Па?</p> <p>— Па, онако млада, па лепа, па паметна, али шта ћеш, кад јој је у глави чађаво.{S} |
| н намести се крадом доле испод Вертепа, па поче одоздо мицати луткама, које су биле на жицама.{ |
| за кухињски зид, насекоше самих ребара, па плећку, па ножице, па мало богме и кртинице — има ко |
| до манастира, да целивамо цара Лазара, па цара Уроша, па руку мајке Анђелије, па Стевана Штиља |
| а ветар на махове тресне у оба прозора, па опет се замаје тамо низ брдо преко снегова, у бестра |
| авом, учите, данас сутра ето директора, па тешко си и мени и вама ако се осрамотимо.{S}" А ми у |
| спођа Јелена, намрштено погледа унутра, па опет притвори крило и оде у своју собу.{S} Само је к |
| отично слово према изврсности рукописа, па онда узме Плутарха или Доситеја или Чокеове <title>Ч |
| У горњем челу седи поп, до њега Макса, па поша, па учитељка, па остала чељад, па у дну софре, |
| збор паде на колена, па и учитељ Макса, па и поп с попадијом и учитељком, па и попова чељад, па |
| за њим Паун, који ће да испрати брата, па напослетку Гргур, који се једва отрже из загрљаја ма |
| би, мисли и мисли, прислушне код врата, па како ништа не чује, оде опет к прозору и још једном |
| вљев прозор, без куцања отвориће врата, па ма унутра седео главом Патријарх.{S} Јелени, Српкињи |
| оних високих столова од белога дрвета, па оног иконостаса, са многим иконама и коситерним канд |
| о према обојици, не скида ока с детета, па кад приповеда претурене јаде, она уздише: „Тешко ли |
| лазе.{S} Он пости сам сва четири поста, па и старији људи и жене чине исто то.{S} Напрасит је, |
| гали, прибра се мало и свештеник Крста, па кад отпеваше њему, он својим крупним пуноодмереним г |
| децо?{S} Трчдер момче тамо преко пута, па донеси два врућа сомунчића.</p> <p>Ту обојица почеше |
| p> <p>Илија као поливен.{S} Ћута, ћута, па онда да би преухитрио:</p> <p>— Имате право, госпођи |
| угој седој бради?</p> <p>Гргур прићута, па онда радосно повика:</p> <p>— Девет Југовића и десет |
| ија и нехотице мало замисли.{S} Поћута, па онда тишим гласом :</p> <p>— Гргуре!</p> <p>— Но?</p |
| ских кућа, дала Гргуру пуну руку цвећа, па је дуго, дуго за њима гледала.{S} И она би тамо у пл |
| пкињице отишле у башту да наберу цвећа, па певале неку патриотску песмицу.{S} Зли језици потказ |
| је поша оплела од вуне с њихових оваца, па не скида свога благога погледа са својих милих гости |
| , али, за пакост, нико ником ни словца, па ни ти нама, наш драги Гргуре.{S} Ја сам твоја другар |
| од брест, повадили чутурице из торбица, па који шљивовицу који комовицу; а трбушасте чутуре с в |
| књиге пишу.{S} Па прича, па пословица, па песама — пуна су им уста, а ти само слушаш и бленеш |
| и још који часак или оде и до вратница, па се одједанпут нешто присети, врати се. „Дај ми, кћер |
| p> <p>— А погоди: ко су она деветорица, па онај стари пред њима у дугој седој бради?</p> <p>Грг |
| hi>глагољ</hi>, али упорна мала ручица, па кредом ни маћи!{S} Љутито баци креду на школско тле, |
| итава пирамида чеснице и других колача, па бео помастан сир, који је истом данас начет, па пуна |
| ако ни они што књиге пишу.{S} Па прича, па пословица, па песама — пуна су им уста, а ти само сл |
| челу седи поп, до њега Макса, па поша, па учитељка, па остала чељад, па у дну софре, као две з |
| да целивамо цара Лазара, па цара Уроша, па руку мајке Анђелије, па Стевана Штиљановића.{S} Нису |
| диш како <pb n="14" /> ја!{S} То рекав, па као тица летну низ брдо, и за тренутак два већ беше |
| тине, нема берићета.{S} Туђ је то усев, па ће вам јабанци и жетву разјагмити.{S} Хоћете на лепа |
| еђивању вуне.{S} Једва чекам први снег, па да и то, у име Божје, отпочнем.</p> <p>„Да ти нисам |
| падијом и учитељком, па и попова чељад, па чак и црквењак Васо тамо пред вратима, само је цар И |
| па поша, па учитељка, па остала чељад, па у дну софре, као две звезде, два лепа, мало запурена |
| пљења, до њега попадија и остала чељад, па и учитељка, која је много раније дошла, да и она при |
| пред собом, крадом баци по који поглед, па опет брже боље у књигу.{S} Зна, као човек од искуств |
| себи, остави бројанице на сто до себе, па погледа пажљивије у Илију.</p> <p>— Свашта хоће свог |
| /> <p>„Дерладија!“ промрмља кроз зубе, па наново, још пажљивије, упре своје погледе у разметну |
| чело, погледа у икону чело очине главе, па опет у књигу, прочита редак два, па опет се пренесе. |
| је Крагујевац.{S} Па личне, па здраве, па богате.{S} Мудро каже народ: не лепи се сиротиње.</p |
| ј је син свршио школу код велике цркве, па сад, како ти се чини, ја велим да их упишемо обојицу |
| или <title>Разбојнике</title> Шилерове, па опет, кад затвори књигу и кани се да легне, смерно с |
| ико пута у криве сабље и дрвене фесове, па удубивши се у себе, у своје нове идеале, није ни зна |
| Младићи положише на сто донесене књиге, па, дватрипут понуђени, срамежљиво поседаше тамо на кре |
| Гргурови другови, скратише му се ноге, па само што викну:{S} Петрија!{S} Запиткивања, и одгова |
| свилену хаљину, па бело свечано либаде, па бајадер с крупним увезаним ружицама по белом свилено |
| њима, к планини, непрегледне винограде, па и ону велику, округлу капелу на једноме вису, у којо |
| цу“.</p> <p>Ту говорљиви Илија застаде, па очима око себе, час у учитеља, час у Даницу.</p> <p> |
| ушана.{S} Хоћу море слободу овде, овде, па онда да се окренем лево и десно.{S} Камо ти устав, к |
| зда пред очима.{S} Кад помислим да оде, па да га не видим по месец два, онда, онда ми још сад т |
| нако, а негде наиђеш на тврде главурде, па хтео, не хтео, мораш и овако и онако.</p> <p>— Тако |
| оточић, па мало испљускај очи и образе, па онда дођи у кућу.</p> <p>Учитељ Макса оде у собу да |
| оца и мајку у руке, а они њих у образе, па одоше те легоше.</p> <p>Иван и Петрија још дуго сеђа |
| шта пута их поглеткујем отуда са стазе, па бих чисто да си и ти овде, да их гледаш и да им се д |
| мушке, маркиране лепоте.{S} На коњу је, па сељаци, које сусреташе, и не могаху видети, колико ј |
| е слободно!“), а попа се на глас смеје, па окренувши се назад сасвим гласно викну: „Е јеси, е ј |
| ад се сви ућуташе, а он испрва слабије, па све јаче и јаче поче беседити.{S} Помену старе краље |
| у радионицу некога пушкара Ђаковалије, па по читаве сахате гледа како кали ножеве и кити кориц |
| па цара Уроша, па руку мајке Анђелије, па Стевана Штиљановића.{S} Нису то манастирчићи као наш |
| а учитељка већ држи леген да му полије, па да му дода чисту преобуку.{S} Кад се око подне врати |
| <p>Мали Гргур пажљиво гледаше скамије, па учитељев сто, па црну велику таблу, па ону икону изм |
| ура, прво мајка, па родови, па комшије, па опет мајка.{S} И куцов се умиљаваше око наших путник |
| топлијим бојама, па га диже и узвишује, па јој се чини тако нежан, драг, тако безазлен и светао |
| дара, још једном гледну у мутне облаке, па оде у кућу. </p> <pb n="144" /> <p>За чудо!{S} Кад ј |
| шта; чека да се разгоре сирове цепљике, па да спреми оцу доручак.{S} Макса извадио из џепа два |
| гласове наше горске виле... па песнике, па све списатеље наше, који дишу духом народним, који г |
| ујући ручицама) крестом, па наше патке, па патка кад потрчи за нама!...{S} Имате ли ви патака ? |
| ада шљивик до шљивика, па срчане воћке, па високи заобљени ораси са зеленомодрим листом.{S} Мил |
| шчиће ; или дерлад што су крала јабуке, па једно газда ухватио и праши му тур; или двоје сироча |
| ја и учитељка подигоше му утрнуле руке, па му, сретноме и много обрадованоме, припасаше ново „о |
| сланици народни, па старешине војничке, па списатељи и професори, па господа и великокупци из с |
| и кадифица.{S} Ружице давно прецветале, па опустиле полуоголеле гране, а на њима по који шипак |
| /p> <p>— Ја имам моје кокице, обе беле, па питоме.{S} Зовнем их само : трцава, гарава! а оне об |
| ма почеше маџарски и црквене протоколе, па чак и служити на маџарском језику.{S} Зар су у једно |
| оцета на брду, походио брижне родитеље, па се спустио, кроз браник, ливадом уз реку, па из реке |
| , све неког посла ради тумарају напоље, па од некакве редње, немирне и зимогрожљиве, не даду ми |
| очи вире иза ситних слова, па ме маме, па ме зачинкавају.{S} Једне недеље по подне просто ми с |
| S} Често притегне опанке, пушку о раме, па чак у Космај.{S} Насисао се духа сељачког, њиховог в |
| и вео, који паде на једно и друго раме, па низ вити пас. </p> <p>Дође час да се изведе девојка. |
| ане лето, притегнућемо кљусадма колане, па ћа на скелу...</p> <p>И још су се дуго, дуго разгова |
| ро ново вино, ветра ни са једне стране, па чисто ти заигра срце кад ходиш а смрзнути снег шкрип |
| ктенија и друге пригодне песме црквене, па онда молитве.</p> <p>Пре него што се пође, устану св |
| почнем се богме и ја дурити; подрвене, па тресну ногом о патос, и ја ногом о патос, па нагни н |
| отац ти се брине, и мајка ти се брине, па и твој учитељ, мој отац, мршти се и срди на тебе, ка |
| оји пут закључам у ону собицу до кујне, па растрговчим моје лутке, са свима њиховим рпама и крп |
| це, набрао чело, скупио смежуране усне, па мислима зашао у ближу и даљу прошлост.</p> <p>Сећа с |
| везао.{S} Сплео се па ни једне паметне, па чисто се боји да се мрдне на столици.{S} Већ му ноге |
| .{S} Пун их је Крагујевац.{S} Па личне, па здраве, па богате.{S} Мудро каже народ: не лепи се с |
| на штедњу, на скупоћу и на економисање, па најзад се пипну за појас, насмехну задовољно, и — од |
| пред распуст враг нанесе овуда мечкаре, па једно по подне, баш пред школском капијом, заокупе у |
| то опажате?</p> <p>— Та ето смешите се, па...</p> <pb n="66" /> <p>— Па рекох ли вам да долазим |
| ане Вертепа стали чобани, намрштили се, па кад им још видиш у рукама оне големе тојаге, а младо |
| а другом, и чудом чудећи се гледају се, па им се чини да већ чују како падају брвна с клисом с |
| p>— Како те Господ учи.{S} Ето ти дете, па га води где треба и коме треба.{S} Ја, ја се, мајсто |
| млади.{S} Што год не разумете, питајте, па ће се зар наћи ко ће вас као што треба обавестити.{S |
| но од попових чељади истрча у двориште, па у ноћну тишину опали из танке арнаутке.{S} У свију и |
| елика чирака горе дебеле воштане свеће, па кад од врата или из полусветлих углова погледате на |
| не чини ништа, мени је жао малене деце, па бар бих њих поштедила од боја.</p> <p>— Дакле сте, г |
| а дечица се лепо скуње, оборе главице, па снуждено гледају у своје књижице...{S} Као што видиш |
| оше самих ребара, па плећку, па ножице, па мало богме и кртинице — има ко и њу милује.{S} Једну |
| тва.</p> <p>— Ал’ да видиш наше кокице, па нашег маторог петла са оволиком (показујући ручицама |
| четворици задрхта срце испод кошуљице, па се одвојише од осталих својих другара.{S} Учитељ нап |
| Гргура, на глави им оне златне крунице, па они чисти стихари са широким опет позлаћеним појасев |
| онце.{S} Унутра су гореле мале свећице, па се лепо виде јасле, у њима Христос, па пастири, па < |
| ли Даница дигла два прста десне ручице, па палаца ли, палаца.</p> <p>— Добро, реци нам ти!</p> |
| Учитељ Макса привикну мало на гледаоце, па које збиљом свога гласа, које мрким погледом поврати |
| евасмо на јутрењи, отворило ми се срце, па ми тако у души пуно, да бих цело село да загрлим.{S} |
| Задрхташе му усне, језик му се пресече, па ућута човек као заливен.{S} Опет прота пише...{S} На |
| онако <pb n="44" /> као што беше јуче, па опет поред све те истоветности и неприметности, чест |
| Гргур дуго и пажљиво гледаше и гледаше, па онда скиде свој нови фесић и прекрсти се.</p> <p>— П |
| капљичице, које се само малко помолише, па опет уставише, јер је лепи малиша већ дотле савладао |
| ите и босиока.{S} Мирише Гргур, мирише, па се сећа оних безбрижних дана из невинога детињства.{ |
| се с пуном преданости своје чисте душе, па у свом несебичном срцу зажеле својој другарици најле |
| е сте, потеците!“, па онда дође к себи, па потрча пред коњаника, који је већ дотле био улегао у |
| теби, али се чудим оном професору Сави, па и овом мом матороме баби, што мисли да ће једног дан |
| аче као мало дете.{S} Даница их остави, па брже ускочи у своју баштицу, паде на једну цветну ле |
| Ижљубише Гргура, прво мајка, па родови, па комшије, па опет мајка.{S} И куцов се умиљаваше око |
| и да ваља сести за обедни сто.{S} Сви, па и мали Гргур, одоше у собу где је била дугачка прост |
| било, Милане; грехота је, овако млади, па скрштених руку.</p> <p>— Гргуре, да ти једну кажем.. |
| и ваш прота Матија у дугој седој бради, па посланици народни, па старешине војничке, па списате |
| едају око стола прво старији, па млађи, па онда најмлађи.{S} Фамулус, који је у исто време и ку |
| ћемо своју војводину привеслати Србији, па да буде што једном бити мора. </p> <p>— Па да буде ш |
| ја.{S} Поседају око стола прво старији, па млађи, па онда најмлађи.{S} Фамулус, који је у исто |
| кој мапи Европе, шара прстом по Русији, па га заустави на Криму.{S} Замера школској власти, што |
| акса, али фамулус и чобани нису певали, па зато су крадом, у свакој имућној кући, опипали по ко |
| , који су га се сетили и тако узвисили, па онда, окренувши се своме пароху, рече тронуто:</p> < |
| тељем и учитељком, сишао је доле школи, па кад се увио у студену поњавицу, а пред њиме, као у з |
| како твојима, како свима нама у школи, па горе до твојега села?{S} Ако си рад чути, ми смо, хв |
| ред њега.{S} Али он, гледа, туби мисли, па и не зна да има још некога поред себе.</p> <p>Дуго ј |
| уја ујести.{S} -Онако честити родитељи, па тако... али све било па прошло.{S} Као што видиш, пр |
| се, при каквом диспуту разлафи, загрми, па тресе једрим и освојљивим говором, да све ником пони |
| лтазар од западне стране, поче упитани, па још оштријим гласом понови Гашпарове речи, завршивши |
| угој седој бради, па посланици народни, па старешине војничке, па списатељи и професори, па гос |
| ихова правичност.{S} Па што су љубазни, па што умеју дочекати и подворити, то се не да казати, |
| е мало поумори, подлеже својој судбини, па кротко и послушно, журним одмереним кораком, ношаше |
| p>Ту се учитељ Макса доиста мало збуни, па онда, дошав себи, погледа најозбиљније своје помагач |
| их крајева у разноликој народној ношњи, па свештеници, па Срби из Србије, „Сервијанци“, у својо |
| овци.{S} Нас дао Бог разоружали ћесари, па ни један ни чим не укресати, ал’ ваш прота Матија са |
| у фронт, а Максо ти узе своје наочари, па с њима на нос.</p> <p>— Дакле, децо, на посао.{S} Хо |
| а, окренуо се прозору, намакао наочари, па чита.{S} Чита једно, чита друго, чита их још једанпу |
| ономе свету...{S} Али се ту попа умери, па окрете дечици: хајдете, децо, мало у трем, протеглит |
| виде јасле, у њима Христос, па пастири, па <pb n="32" /> стадо, па анђели тамо подаље иза брежу |
| аксу, отвори и уста да нешто проговори, па опет ућута и не рече ни једне.{S} У истом тренутку о |
| ошњинога унука, што је одрастао у гори, па док не заувине целом гласином — не иде.{S} Па кад уч |
| ине војничке, па списатељи и професори, па господа и великокупци из свију крајева Српства.{S} Б |
| овитим селима.{S} Шума, ливаде, потеси, па мој красни врт, све то пири и мири, све те освежава, |
| ризрен!{S} Ал’ сироти Словаци, па Чеси, па...</p> <p>Ту се у мало не омаче нашем одушевљеном сл |
| здрав моме старом добром учитељу Макси, па поздрав матери и оцу“.</p> <p>Ту говорљиви Илија зас |
| ш ове јесени, отац ће те за цело звати, па ћемо се частити, частити догод се не разболиш.{S} Ет |
| сто иде са њима; мрзи га, вели, читати, па од њих двојице научи више слушајући, него цео дан ко |
| које су почеле све јаче и јаче дрхтати, па онда мало, побледео, клону на столицу.</p> <p>Попа и |
| ију и хитне је под сто. „Није то хтети, па бити Његуш — <hi><foreign xml:lang="lat"> quod licet |
| ити чувен и велики, ваља само присести, па опљунути у шаке.</p> <p>— А је л’ вас тај ваш господ |
| а Максу, вами се чини још је онај исти, па опет, кад га пажљивије узмете на око, а ви опазите и |
| у, Петрији се скратише ноге од радости, па се наже на Ивана.{S} А Ивану некако чудновато у прси |
| а ђаволу, да из коже искоче од радости, па се грохотом смеју и за трбухе хватају.{S} Што попа т |
| ко је то, свугде ћеш наћи солидарности, па и код самих халваџија, само не у нас професора...</p |
| аскај му простоти, ако хоће и глупости, па готов посао, слуге, робови!{S} Јеси ли ме разумео, м |
| м.{S} Гргур им прича све.{S} Иван ћути, па га сад отворено, сад испод ока погледује, а Петрија |
| а сам твоја другарица, ја ти смем рећи, па ево ти и кажем: ништа ти лепо не стоји, кад нас се т |
| оживи остатак! поче Илија, прибирајући, па, да би изазвао друго расположење, запитаће:</p> <p>— |
| у.{S} Изује своје нове опанчиће у кући, па бојажљиво уђе унутра.{S} Учитељ Макса већ се спремаш |
| осово у Призрен!{S} Ал’ сироти Словаци, па Чеси, па...</p> <p>Ту се у мало не омаче нашем одуше |
| се и Илија, погледа горе према Даници, па, онда, чисто подсмешљиво, <pb n="135" /> јетко, погл |
| зноликој народној ношњи, па свештеници, па Срби из Србије, „Сервијанци“, у својој народној ношњ |
| близу сабор или панађур.{S} Па војници, па Турци, па низами.{S} С теразијског раскршћа <pb n="5 |
| рје, Црна Гора, Скадар, Скопље, Тимоци, па Мориш, па Драва, па Ријека, па Велебит — сам овејан |
| ла деца.{S} Погле, оцо, колики му брци, па калпак на глави!{S} А шта му је оно у рукама?</p> <p |
| арод прекрилио улице; ту оружани борци, па депутати из разних крајева у разноликој народној нош |
| р или панађур.{S} Па војници, па Турци, па низами.{S} С теразијског раскршћа <pb n="57" /> опаз |
| ог да му душу прости, удиљ ради, певај, па му радња никад боље.{S} Али, ево момка.{S} Дела, љуб |
| њом, покушао да узме још који залогај, па онда устаде, прекрсти се и изиђе на ћошку.{S} Гледећ |
| кашиком.{S} Прошеније, службу, положај, па онда сањај колико ти срце иште, мој добри Гргуре...{ |
| брда води дубоко у Шумадију, па Космај, па Венчац, па Рудник, Маљен, Повлен, Медведник; види се |
| рође онако на лихо.{S} Уплаши се, јаој, па ни укресати.{S} Шаптасмо му и шаптасмо, али узалуд.{ |
| да те Бог поживи.{S} Бадава, уме човек, па зна“...{S} Макса се смешка, као бајаги и не чује шта |
| сим вас — широк ми је Дорћол, па Зерек, па Сава.{S} Другова свуд на мали прст.{S} Збогом, моји |
| цом на коленима, или сићи доле у поток, па шврљати горе-доле по оној самоћи.{S} Кад је зима нас |
| илике горе од горих.{S} Бацих јермилук, па готово око јације пожурих се мајстор-Јовановој кући. |
| ругова и осим вас — широк ми је Дорћол, па Зерек, па Сава.{S} Другова свуд на мали прст.{S} Збо |
| ="29" /> <p>— То што и ти, рече учитељ, па упре оштрије поглед у попове очи.</p> <p>— Е па ја, |
| </p> <p>— Дакле Гргур, забележи учитељ, па опет озбиљно погледа оца: а презиме?</p> <p>— Хоћеш |
| љајем!“ Свештеник баци на се епитрахиљ, па онда, ракнувши мало по свом обичају, поче опширну пр |
| а се нагнем над ограду, гледам, гледам, па онда, свашта нам пада на памет, кад смо сами, мерим |
| — горе!{S} Шта пута прекинем рад, одем, па се нагнем над ограду, гледам, гледам, па онда, свашт |
| у школи, а ја сва претрнем за разбојем, па се прекрстим и молим да га Бог узме у заштиту.{S} А |
| сутра кад прну са седала, изађи у трем, па ћу ти показати обе моје кокице.</p> <p>Још су се нек |
| торокати.{S} Особито кад се заборавим, па још мислим да сам дете и да идем у школу.{S} Пст!{S} |
| мрака, не ишчупа после коров никаквим, па ни оним највећим енглеским машинама.</p> <p>— Сасвим |
| смо вас зато кљукали Шилером и Гетеом, па чак и оном будалом — Клопштоком.{S} Ко мари за Мицки |
| рча у ћилерак, да почасти чичу ракијом, па онда?{S} Онда одједанпут побледе у лицу, изађе пред |
| акса, па и поп с попадијом и учитељком, па и попова чељад, па чак и црквењак Васо тамо пред вра |
| о га убрише два три пут плавом марамом, па онда позове оца и сина у школу, седе за плави школск |
| смо, разви га, узе га и левом и десном, па, скупивши обрве, поче га стојећки пажљиво читати.{S} |
| ери, папуче,“ рекао би умореним гласом, па се тога дана не би ни макао испод школског крова.{S} |
| ладно рекосмо, да га казни мало хапсом, па одосмо.{S} Уз пут рече професор Тома: ако га попечит |
| оволиком (показујући ручицама) крестом, па наше патке, па патка кад потрчи за нама!...{S} Имате |
| израстао више моје главе, још који дан, па ће своје златне круне повијати према сунцу.{S} Мајка |
| н, до њега десно жена, па син му Милан, па до њега ћерка Ружица, с леве стране момци, којих је |
| угаслу лулу, надао се и фамулус Степан, па се и он, да учини по вољи малој Даници, нагаравио по |
| Бог поживи, мало је хитлен, понесташан, па као оцу ми се богме ваља и бојати да...</p> <p>— Та |
| рста.{S} Он је пре свега добар домаћин, па је и у селу, које се на њега угледа, пуно добрих дом |
| узалуд тако рећи вијао, није их стигао, па зловољан сврну у телалницу, да промени своју и сувиш |
| за њима, док не замакоше за први угао, па онда стиште руку Миланову.</p> <p>У радионици мајсто |
| ан као да се дотле са собом разговарао, па добро и не дочу шта га беше упитао.{S} Стога рече ст |
| лим.{S} Чинило ми се: отворило се небо, па нас анђели гледају кроз свод црквени.{S} А ја на то |
| сничице, „иди!“ рече му полуподругљиво, па окрете леђа и одскакута из баштице, преко школског д |
| а и по трећи пут то у једно то у друго, па онда обадва савије и спусти у шпаг.{S} Хода по соби, |
| ос, па пастири, па <pb n="32" /> стадо, па анђели тамо подаље иза брежуљчића, начињених од махо |
| S}" Ту их поче мешати брзо, брзо, брзо, па онда овлаживши десни палац, предузме их поново ређат |
| очи од чуда, мислио је о томе и мислио, па тако, као уморно јагњешце, и заспао.{S} А први санак |
| еха, али што се и учитељ Макса заценио, па и сам фамулус Степан тресе се у својој незгодној поз |
| гледаше око себе, чини вам се зажмирио, па сања, сања сне, који би зацело били снови, да га час |
| резанога клиса на много места попустио, па овде онде озеленео маховином.{S} У отвореном ходнику |
| амулус Степан, у дремежу лулу испустио, па сад, тргнувши се од цврчања вратница, предигао се не |
| еђе, и гледаше преда се.</p> <p>— Тако, па да ми се пазите и слажете к’о рођена браћа.{S} Тешко |
| атима, застане мало, застане још малко, па онда изненада отвори врата и стане на праг, својим з |
| и увек био и сувише мудрица, занешенко, па и сад мудруј за нас обоје, а мене пусти да се сита н |
| кад привикну: „Узми пушку на лево око, па ти стрељај тицу ластавицу!“, а он из све незграпне г |
| оше Гргур и Милан.{S} Одморише се мало, па зађоше око града.{S} Гргур пажљиво разматра зидине, |
| _C3"> <head>III</head> <p>Мало по мало, па већ и дубока јесен настаде.{S} Са липе и бреста час |
| о Морава потопила село, онда се родило, па сад рачунај.{S} Ја бих рекао да му је пуних седам.</ |
| осу јој се душом нешто и топло и мило, па једва сакри још јачи дах, који се поче отимати.</p> |
| мо : трцава, гарава! а оне обе у крило, па их милујем.{S} Кадгод их храним, ја само пружим руке |
| се иначе слободно ђаче тако заплашило, па не могавши савладати своје големо незадовољство, мрк |
| око печата.{S} Гледа у отворено писмо, па чисто не верује својим очима.{S} Задрхташе му усне, |
| најем...{S} Само мора да је било давно, па сам мало као смео с ума.{S} Ал’ стан’, почекни мало, |
| да отворимо“, рече тихо и полузбуњено, па задре прстом око црвенога воска.{S} Опучи се хартија |
| на сто.{S} Лице јој се преобрази, лепо, па сину још лепшом белоћом и бледилом.</p> <p>— Ми смо |
| и прошло; кад запоје аркимандрит Гавро, па ђакон Живојин, сада прота ваљевски, да се сакрије тв |
| средине, а до среде већ прихвата Максо, па се даље не брини: тресу се они оронули сводови!</p> |
| материни.{S} Отац ми је узео ново вито, па да можеш видети само, како, каткад по читаво по подн |
| жљиво гледаше скамије, па учитељев сто, па црну велику таблу, па ону икону између прозора, која |
| ку и њезин најжешћи непријатељ омекнуо, па (особито ако се то тражи) и загрлио је.</p> <p>Гргур |
| абрањује !...{S} Забрањује, понови поп, па и он паде на столицу.</p> <p>Обојица се скаменили, с |
| p>— Ваистину роди! викну исто тако поп, па се пољуби са учитељем.{S} Па одмах, још онако стојећ |
| ане, пред лицем Вертепа, стао Ирод цар, па се уозбиљио као какав маторац, а према њему на левој |
| се <pb n="33" /> по богу као прави цар, па онако страшан громко повика: </p> <p>— Од куда ви тр |
| {S} После умивања настаје кратак одмор, па одмах затим сваки своју књижицу: који под орах, који |
| >Илија трену само, шикну мало кроз нос, па, да сакрије незадовољство, лукаво се смешкаше.{S} Ви |
| есну ногом о патос, и ја ногом о патос, па нагни на врата, у помрчину.{S} Та није да сам бегао, |
| па се лепо виде јасле, у њима Христос, па пастири, па <pb n="32" /> стадо, па анђели тамо пода |
| едан крај, а други намакну себи о врат, па иди од скамије до скамије.{S} Вођ му виче: „Играј ми |
| омастан сир, који је истом данас начет, па пуна заструга бело-жутога липовца, меда, који је бис |
| {S} Шта ћеш кад смо мали... па глупост, па Турска, па конзули...{S} Али хтедох те упитати, соко |
| најгушћој гори, окрете се два три пут, па онда, не видевши никога осим којега пупавца или плаш |
| > <p>— Ти? </p> <p>— Ја, Илија Милетић, па сам крио, крио као гуја ноге.{S} Али сам се и находа |
| ру:</p> <p>- Иди, сине, доле у поточић, па мало испљускај очи и образе, па онда дођи у кућу.</p |
| title> Момци рекоше мајстору: лаку ноћ, па одоше.{S} Док је мајсторица успремала сто, мајстор Ј |
| авно заокружио и довршио своју наставу, па готов и спреман чека господина директора.{S} Већ је |
| у науку Христову, ревносно служи цркву, па су му и сељаци питоми и често цркву полазе.{S} Он по |
| први пут с Дунава опазио велику цркву, па беле низове кућа, а над њима, к планини, непрегледне |
| еварио, изгубио конце путу директорову, па сад, љутит, искаљује јед над фамулусом Степаном, или |
| гур, а брат му извади из торбице књигу, па је даде оцу.</p> <p>— Е де, де, насмехну се Иван; па |
| едонског, скине наочари и спусти књигу, па онда приђе к собњим вратима и отвори их.</p> <p>Пред |
| дните само, кад избацим ево овако ногу, па запнем палцем о прслук, зар вам не изгледам као сушт |
| брвна; узмем обично очеву стару мачугу, па се мало поштапнем, скачући с једне половине на другу |
| , а глете га сад, пустио је седу браду, па вам га чисто тешко познати.{S} Према њему његова ћер |
| уме намоловати лутку и коња, узе креду, па шарај по табли.</p> <p>Те вечери беше се необично ра |
| који поред брда води дубоко у Шумадију, па Космај, па Венчац, па Рудник, Маљен, Повлен, Медведн |
| оводити их взајмној љубови и согласију, па онда црква, богослуженије, благочестије...{S} Све ов |
| убине душе своје, пољуби драгу хартију, па је журно сави у другу чисту хартију и спусти испод с |
| се рукова, погледа га мало испод очију, па опет, савладан стидом, спусти своје црне дуге веђе, |
| ти тај у џепу троструку бивољу камџију, па <pb n="51" /> чим муцнеш, а он удри као вола, док те |
| тите на језику сласти које вас очекују, па једва чекате да поп благослови.{S} Изнесоше и шљивов |
| спустио, кроз браник, ливадом уз реку, па из реке оном стазицом, што правце води у школу.{S} М |
| уре, како се сва охладим, кад на мајку, па на мене помислим.{S} Не знам што јој је, али је свак |
| аква сељака из Рушња, који тражи стоку, па одуљио с њиме разговоре.{S} Оде и сељак, и Милан се |
| зид, насекоше самих ребара, па плећку, па ножице, па мало богме и кртинице — има ко и њу милуј |
| не дишу, ухватило једно другог за руку, па се с места не мичу.{S} Онако, мало престрављени, уко |
| , ено их у кухињи, ухватиле се за руку, па (нека Бог на добро окрене!) играју.{S} Пушке опет пр |
| па учитељев сто, па црну велику таблу, па ону икону између прозора, која се није дала разазнат |
| } Грђи и страшнији од свих људи у селу, па је инајет, чангризало, да знаш као воду, опет вели: |
| Гргур, а Милан се нашао нешто у послу, па на томе прошло.{S} Макрена прихвати штапове и шешире |
| о.</p> <p>А Степан поново припали лулу, па поштапајући се својом старом палицом, оде младачком |
| ић, тргну мало назад своју гараву лулу, па га поче гледати и од главе до бакрачлија мерити.</p> |
| ст је поредак, а поредак је мати свему, па и угодном животу, власти, богаству, свему...{S} Поло |
| као зеницу ока, као мало воде на длану, па зар да га сад остављам на душу туђину и незнану?</p> |
| зимњу шубару, Даница нахранила живину, па тамо у кухињи стала код огњишта; чека да се разгоре |
| теник; и ја ћу с тобом у Горњу Крајину, па ћу свуда, где тамо стигнемо, казати и учитељима и по |
| у, облаче јој плавчасту свилену хаљину, па бело свечано либаде, па бајадер с крупним увезаним р |
| ах, а са страхом бадру и опрезну пажњу, па онда оне старије редом преслишава.{S} Малени новаци |
| та срећа суђена?“ У тај мах скиде капу, па се прекрсти, и с тим је све положио у божје руке.</p |
| а чуо ни видео.{S} Тако је прошао гору, па сеоски потес у реченоме кључу, па после долом дуж ли |
| свитак, скочи да похита у поље, у гору, па <pb n="4" /> се крадом, крадом да и жена не види, на |
| драго пригоду, обраћају се опет Гргуру, па ако се опире, затворе га у собу и не пуштају, док ср |
| ку погачу, напунили ону највећу чутуру, па све то још за видела згодно наместили у кола и утушк |
| те како је тешко живети на овоме свету, па опет Бог не да да пропадне човек прегалац.{S} Учи се |
| кусао у своме и тихом и бурноме животу, па се бојаше помутити радост, којој мало час беху учесн |
| >— Ваистину! повикаше сви новоме госту, па га посадише горе до попа.</p> <p>— Још јуче ми даде |
| дно ти је.{S} Добро, казуј, побележићу, па не бери бригу.</p> <p>Ту извади и отвори кожну бележ |
| уја ноге.{S} Али сам се и находао ноћу, па све испод њезина прозора.{S} Па што сам се науздисао |
| омо погледају, а он је крије у торбицу, па сав поцрвенео гледа преда се.{S} Свима редом прилажа |
| малчицко подићи ту твоју круту главицу, па би онда, дабогме да би онда много, много горе било.{ |
| и, одупро се - ногом о креветну ножицу, па се обрће на једној од задњих столичних ногу.{S} Прем |
| ом огњишту, брзо отрча у своју баштицу, па кроз малене лехице тамо к огради, саже се и узабра ј |
| , стару, мало помекшу, мири на коштицу, па кад прогутате, а ви осетите како се пријатно размили |
| у са попом.{S} И поп испи своју чашицу, па и он преста, чекајући да учитељ настави.{S} За време |
| њему у овај мах нешто закувало у срцу, па поче одмах да се прибира, помисли одмах на свој нови |
| гору, па сеоски потес у реченоме кључу, па после долом дуж ливада, па опет косом уз брдо до сво |
| б.</p> <p>Узме књигу из руку Миланових, па је пружи Гргуру.</p> <p>— Дед ти настави даље ово! ( |
| тола, добили вољу да седнете поред њих, па да се сити накусате њиховог простог, али тако укусно |
| о што рекох, благослови нови патријарх, па уђе у народ.{S} Пролазећи горе доле запита нас: „Хоћ |
| Ако ти нисам по вољи, одох у контумац, па збогом!</p> <p>— Та чуј ме само...</p> <p>— А шта да |
| суседној собици наместила на креветац, па спава као окупано јагњешце.{S} А Гргур још свеж и тр |
| аза ми се наша колиба, па покојни отац, па моја стара мајка, па, па...</p> <p>Али ту већ стари |
| убоко у Шумадију, па Космај, па Венчац, па Рудник, Маљен, Повлен, Медведник; види се и Цер, и т |
| а коњима ношаху у Београд катран и луч, па да тамо узму со и понесу горе на свој Златибор, у Ст |
| Гора, Скадар, Скопље, Тимоци, па Мориш, па Драва, па Ријека, па Велебит — сам овејан Србин и Хр |
| вечно лепе гласове наше горске виле... па песнике, па све списатеље наше, који дишу духом наро |
| и и газдује.{S} Шта ћеш кад смо мали... па глупост, па Турска, па конзули...{S} Али хтедох те у |
| о, не мичи се.{S} Кафе има сваки дан... па онда, оче Ароне?</p> <p>— Онда нас, као што рекох, б |
| <p>Ту Илија погледа значајније Даницу. па онда опет у учитеља Максу.</p> <p>— Госпођица?</p> < |
| — Ево сам прибележио од слова до слова: па „пољуби у руку и моју добру учитељку“... молићу где |
| даире: „Играј ми играј, Кара-Мартине“; па јадника меду дотерали гурбети,те кад привикну: „Узми |
| у.</p> <p>— Е де, де, насмехну се Иван; па то си се ти, сине, данас људски показао.</p> <p>— Да |
| м месту на кревецу, и час <pb n="80" /> па крадом гледа кроз прозор у жути невен у баштици и он |
| ведоше ти нашега медведа, <pb n="67" /> па с њим на протокол.{S} По подне сеђасмо у канцеларији |
| етох с ума.{S} Момче, каву и ракију!{S} Па, газда Иване, шта си наумио с дететом?</p> <p>Иван к |
| створио уз директоре и професоре...{S} Па кад мислите дете уписати?</p> <p>— Бога молећ’ сутра |
| обри попо, то баш ни мало не допада.{S} Па шта учинисте сад у Карловцима? запитаће Јован.{S} Св |
| т!... чисто зрно, пшеница од народа.{S} Па гледните само Доње Дунаво, Балкан, сам рођени брат, |
| ове по овим старим валовитим рекама.{S} Па ова мора од планина, пуна пастира и стоке: ори се пе |
| акве скоро не беше у оним крајевима.{S} Па што ли је тако брижан, што ли се не радује толиком б |
| их ваља себи ковати јоште из малена.{S} Па да се главом не шалите, него да нам се добро учите, |
| о ноћу, па све испод њезина прозора.{S} Па што сам се науздисао, доста ми је за цео век; једном |
| господине, учити децу мучна работа.{S} Па још на данашње време.{S} Ко није децу учио, не зна ш |
| , али мање чита, више мисли и осећа.{S} Па тек је нешто текне у срце, задркће сва, стисне прсте |
| не заувине целом гласином — не иде.{S} Па кад учитељу Макси већ до грла дође тај корални речит |
| чју: текли леп новац још из скамије.{S} Па ипак кроз све те питомце провејаваше стари српски ду |
| и мири, све те освежава, подмлађује.{S} Па наши студенци; оваких бистрих и студених извора, каж |
| д сила, коју ни векови лако не ломе.{S} Па наш красни језик, наше песме, наше приповетке — да п |
| ма ће крајеви шинути чак до јутрење.{S} Па, по свом старом обичају, прешли у најбујнија тврђења |
| оји дан?{S} Добро је, кад није горе.{S} Па од сад буди паметан.{S} Не бој се, биће Србаља и без |
| ти ручицама свеже водице и умије се.{S} Па онда је стао на траву, која се модраше дуж обале с ј |
| у највећим мукама, просто не свиште.{S} Па помислите само, настави отац Арон, пошто је успео бр |
| врзе по глави оно некадашње дериште.{S} Па, сине Гргуре, а сећаш ли се и ти мене добро?</p> <pb |
| ећа се и учитеља Максе, сећа Данице.{S} Па онда му се опет наметнуше живописне слике из доба ра |
| ас двоје сеђасмо пред њим у скамији.{S} Па ипак, ипак ; више пута чујем отуда из школе "гласиће |
| ако сам ја заслужио, тако су и они.{S} Па још толико други учевни људи, којима је дано нешто м |
| е је морати довршити тамо по вечери.{S} Па онда би узео с познатог места на полици стакло с ком |
| азумљивије јеванђеље божје мудрости.{S} Па још данас, кад се код школе и цркве искупило мало и |
| били смо заједно на горњој воденици.{S} Па док те види Петрија... збогом!{S} Одох све трком до |
| тако поп, па се пољуби са учитељем.{S} Па одмах, још онако стојећи, отпеваше: <hi>Христос ражд |
| ужите се, док се вино није угрејало.{S} Па, ако вам је по вољи, да нам приповедите ту историју. |
| ње Србе — све чисто Немањино колено.{S} Па да зађемо Фрушком све од манастира до манастира, да |
| је ту негде близу сабор или панађур.{S} Па војници, па Турци, па низами.{S} С теразијског раскр |
| — одавна се прича њихова правичност.{S} Па што су љубазни, па што умеју дочекати и подворити, т |
| би нас, несташне, окачио његов прут.{S} Па не знам ни сама, како још не могу да се одвикнем, да |
| е умеју онако ни они што књиге пишу.{S} Па прича, па пословица, па песама — пуна су им уста, а |
| о Лепенице.{S} Пун их је Крагујевац.{S} Па личне, па здраве, па богате.{S} Мудро каже народ: не |
| не.{S} Шта не би сеја брату учинила?{S} Па опет, тако мали захтеви, толика жестока опозиција!</ |
| да долазим с части ?</p> <p>— Части?{S} Па колики је морао бити тај ваш славни смуђ?{S} Колико |
| во и нехотице, Даница.</p> <p>— Сат?{S} Па то је ту...{S} Шта велиш, брате Милане, да походимо |
| м да школујем.</p> <p>— Да школујеш?{S} Па лепо.{S} Кад ти је свега дао Бог, нек има један учев |
| једну две, док нам кава није стигла. — Па то још могу и ја имати белаја са тим вашим директоро |
| о за тренут два блесну последња црвен — па и ње изненадно и безшумно нестаде.{S} Над поточићем |
| мешите се, па...</p> <pb n="66" /> <p>— Па рекох ли вам да долазим с части ?</p> <p>— Части?{S} |
| да буде што једном бити мора. </p> <p>— Па да буде што једном бити мора! понови професор Сава с |
| разболиш — имаш потпуно право!</p> <p>— Па нећу ни да умрем.</p> <p>— Па немој ни да умреш.{S} |
| у Средњем Веку, пре барута...</p> <p>— Па шта би било ? прекиде му говор заједљиви другар.</p> |
| лим: архијереј је архијереј...</p> <p>— Па и ја не кажем да је попечитељ...</p> <p>— Ако није п |
| вјанство из устајалих глибова.</p> <p>— Па ти си погинуо за Вучићем, пробио си ми главу хвалећи |
| ето дао Бог и има се из чега.</p> <p>— Па има још дана да о томе говоримо, поче Петрија.{S} Ја |
| с ким?</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Па што ли ће?</p> <p>— Ето што: хоће да води дете у шко |
| ена се, с презирањем, насмеја.</p> <p>— Па ђувече од црвених и модрих патлиџана?{S} Ево како се |
| ти Никола сишао са иконостаса.</p> <p>— Па онда карловачко пјеније, наставља Максо и не слушају |
| тео, али и сам не знађаше шта.</p> <p>— Па, Гргуре, поче Илија устајући.</p> <p>— Шта је Илија? |
| војим књигама?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па кад је ништа, што је држиш пред собом!</p> <p>— Заба |
| ија још дуго сеђаху код ватре.</p> <p>— Па шта ти велиш, жено? говораше Иван, чарајући ватру.{S |
| свој нови фесић и прекрсти се.</p> <p>— Па ти се већ знаш прекрстити!</p> <p>Поче се томе чудит |
| , чедо моје? пита брижна мати.</p> <p>— Па Бога ми, мајко, бејах се мало и попристравио.{S} Уча |
| <p>— Не браним, забележио сам.</p> <p>— Па ми лепо поздрави и моју другарицу.</p> <p>— Другариц |
| вом и све већим интересовањем.</p> <p>— Па онда, настави Илија, дигнувши прст у вис, учитељ мор |
| </p> <p>— Па нећу ни да умрем.</p> <p>— Па немој ни да умреш.{S} Ух, како је то страшно! кад те |
| </p> <pb n="12" /> <p>— Волим.</p> <p>— Па што их не узмеш?...{S} Рекав то, опази мала Даница д |
| кну Гргур гласом мало појачим.</p> <p>— Па, да видиш, дијете...</p> <p>— Зар си ме заборавио? < |
| говорити.</p> <p>— Ни с тобом.</p> <p>— Па шта велим ја?</p> <p>— А шта велим ја?</p> <p>— Ти в |
| жмирну Илија мало десним оком.</p> <p>— Па као што ми рече, Даница је ваљана девојка?</p> <p>— |
| носити, примети мајстор Јован.</p> <p>— Па, господине директоре, хоћете ли нам казати, зашто ст |
| ми се да сам увек био паметан.</p> <p>— Па?</p> <p>— Али сам ипак учинио једну велику, велику л |
| био спремио и на изуст научио.</p> <p>— Па?</p> <p>— Па, онако млада, па лепа, па паметна, али |
| г те пита како га није плашио.</p> <p>— Па не биј ти никоговића! викну Иван љутито.</p> <p>— Ал |
| м исприча све што се догодило.</p> <p>— Па то није неваљалство, господине директоре; <pb n="68" |
| {S} Време је, да смо на чисто.</p> <p>— Па води их.{S} Ако нисмо ми.{S} Бог ће с њима бити! јед |
| итрополит, упаде му у реч поп.</p> <p>— Па шта би било и да је митрополит!</p> <p>— Знаш митроп |
| нија" знао је готово на памет.</p> <p>— Па како са школом? поче Илија да гази у густи честар та |
| тајући.</p> <p>— Шта је Илија?</p> <p>— Па да полазим.</p> <p>— Хвала ти.</p> <p>— Све ћу поздр |
| на изуст научио.</p> <p>— Па?</p> <p>— Па, онако млада, па лепа, па паметна, али шта ћеш, кад |
| риш што ја овако горко плачем?</p> <p>— Па, право да ти кажем: не марим.</p> <p>— Ти не би мари |
| бавили ; она велика пећ испрепуцана сва па жутом земљом а местимице и пекмезом поизлепљивана, а |
| ећа сваког значајнијег друга и догађаја па се најзад опет заустави на Даници.{S} Што се ближе с |
| ше Иван, чарајући ватру.{S} Данас сутра па и јесен ту, ваља нам се богме размислити: да ли дете |
| Опет прота пише...{S} Наже се поп Крста па целоме столу гласно и свечано чита нову вест : „Учит |
| /p> <p>— Као обично, као обично...{S} Е па реците, шта <pb n="65" /> ћу?{S} У кафану нисам ни м |
| асмеја.</p> <p>— Смејеш се, је ли?{S} Е па смеј се, кад ти је за смејање.{S} Разуми ме добро, н |
| мало повише овог ритопечког.</p> <p>— Е па кад јој је суђено, онда шта јој знамо, нека јој буде |
| је зазор, а шта се пристоји.</p> <p>— Е па да питам жену.{S} Знаш, кућа је сва о женином врату. |
| оштрије поглед у попове очи.</p> <p>— Е па ја, учитељу, лепо мислим: прави ти, жив ми био, Верт |
| то из чаира помаљало главу преко ограде па вас радознало гледало, како сад, зауздано и оседлано |
| ли врхови последњих пера.{S} Мало прође па и њих нестаде.{S} Само на највишим врховима старих х |
| тати од Вертепа, и сам би палицу у шаке па упоред с Максом, само да није браде, да није чина.{S |
| веда — а шта ради она?{S} Скрстила руке па слуша: покорна службеница незахвалне Европе.{S} Та д |
| борна до Митрополије.{S} Сељаци се моле па и намоле, као слаби људи једни долазе други одлазе, |
| ећа горела.{S} Ђаци стоје мало поиздаље па радознало гледају.{S} На столу неколико табака харти |
| учиће па узалуд мука.{S} Док само цикне па шкрипне зубима: ха, неваљали једна, тако ли се учи, |
| чује по који слатки гласак своје матере па би чисто и он даље потоком, можда би га добар и мило |
| ми је, да се сирото мучи, омакне ми се па зуцнем, или само климнем главом, а отац — знаш већ њ |
| ан, гледај како је завезао.{S} Сплео се па ни једне паметне, па чисто се боји да се мрдне на ст |
| мо.{S} Све ће нас изрезилити као кучиће па узалуд мука.{S} Док само цикне па шкрипне зубима: ха |
| таху, мала Даница лактом оборила колаче па их купи испод стола, а Гргур се већ замислио, а по г |
| — А где су ти ?</p> <p>Он се мало збуни па тихо шапну:</p> <p>— Ево их.</p> <p>Једва изустив то |
| е кровове.{S} Да вам је на уранку стати па гледати на село, кад се тамо на истоку помаља сунце, |
| ра".{S} А кад пева поп, он само почетак па до близу средине, а до среде већ прихвата Максо, па |
| итељу.</p> <p>— Крста! узвикну и учитељ па се загрлише.{S} Лије сузе поп, вркћу сузе и учитељу |
| ије.</p> <p>Сутрадан се рано дигну Иван па с децом пође своме старом познанику, Јовану столару, |
| чекаше да ту малу вижљу ухвати први сан па да умакне.{S} А кад је мали Гргур пришао да заузме с |
| ви што беху за столом.{S} Поп се збунио па се крсти, а руке му дршћу; стоји, ноге му клецају.{S |
| та поп говори.</p> <p>— Било, учо, било па и прошло; кад запоје аркимандрит Гавро, па ђакон Жив |
| стити родитељи, па тако... али све било па прошло.{S} Као што видиш, прва љубав није ми најсрет |
| су старе листине", вели генерал, „било па и прошло.“ Наши доказују, говоре и моле.{S} Не помаж |
| побрисати.</p> <p>Махну главицом Гргур па гледа, пун чуда, у то учено чегртало.</p> <p>— А как |
| рање, још милије кад је сунце на заходу па просипље румен на реку, на поља, на шумарке, на црве |
| , ево момка.{S} Дела, љубаве ти, ракију па каву.{S} Тако.{S} А вама децо?{S} Трчдер момче тамо |
| много дубље.{S} Кад сретнете попа Крсту па га ословите, а вама чисто тужно годи, кад стане у го |
| анове, скочи са своје столице, узе чашу па погледа у попа и све око стола.{S} Он, у подужој здр |
| арохијском послу и могло би се.</p> <p>"Па како тамо живите?{S} Молим скините горњу хаљину.</p> |
| /p> <p>— Учитељу!</p> <p>— Попе!</p> <p>Па се загрлише и пољубише.{S} Одоше у учитељеву собу и |
| а у Максу, погледа у остале око стола. „Па да отворимо“, рече тихо и полузбуњено, па задре прст |
| небо, тешко вам је одвојити ока од лепе паведрине, чини вам се небо плавље, а фигурасти облаци |
| в прах, она <pb n="125" /> неразговетна павлака, коју за собом оставља време као своје неизглад |
| вија, од свију обстојателстава, која би пагубно могла содјејствовати.{S} Прва је регула, руково |
| ду, гледам, гледам, па онда, свашта нам пада на памет, кад смо сами, мерим и мерим очима који ј |
| Гргур слуша, свако словце свештениково пада му на срце, само Милан хтеде употребити ту прилику |
| дају се, па им се чини да већ чују како падају брвна с клисом с црвенога крова, звона сама звон |
| рода.{S} А како ли је тек морала слатко падати Гргуру, кад је, на маленом крепком мркову, јахао |
| јецаше, али суза за сузом котрљаху се и падаху на ивицу од стола.{S} Сад, изгубивши своју обичн |
| удараху по дашчаном крову.</p> <p>Киша падаше, а Гргур, слушајући и гледећи кроз прозор, прене |
| остави, па брже ускочи у своју баштицу, паде на једну цветну леху, покри лице рукама и јецаше.{ |
| опољ пао.</p> <p>Макса испусти маказе и паде на столицу.</p> <p>Деца притрчаше и подигоше маказ |
| тих цветића, и преденуше бели вео, који паде на једно и друго раме, па низ вити пас. </p> <p>До |
| смо мегдан, једва изусти Милан и уморан паде на креветац.{S} Пошто се издувао и одморио, настав |
| !...{S} Забрањује, понови поп, па и он паде на столицу.</p> <p>Обојица се скаменили, седе једа |
| , падоше...</l> </quote> <p>Ту цео збор паде на колена, па и учитељ Макса, па и поп с попадијом |
| а ишчезе.{S} Врата се отворише и у собу паде вихор, који развеја, расплаши његове драге старе п |
| нагло почело расти и бујати.{S} Сад му паде на памет мисао: да покрене говор о школи.{S} Сирот |
| оска.{S} Опучи се хартија, и у крило му паде мио божићни дар: црвен појас од најлепше свиле, шт |
| ичао свој мали кратки животопис.</p> <p>Паде сутон да се у дворишту већ не могаху распознати ду |
| бити кум?</p> <p>— Лакше, лакше, да не падне крушац с тавана.</p> <p>— Питам те озбиљно.</p> < |
| се заталасаше, и једва се уздржа да не падне на снажно недро младића, који је одавна господар |
| амо не би био с раскида, да и која више падне у његову похвалу.{S} Уживао је у тој слабости: да |
| е и лакше.{S} Доста сам се мучио.{S} Да паднем на нос, ни Вељко, ни Доситије; ћата, секретар, н |
| песму:</p> <quote> <l>На колена падоше, падоше,</l> <l>И Богу се молише, молише;</l> <l>А цар И |
| , при скотјех,</l> <l>На колена падоше, падоше...</l> </quote> <p>Ту цео збор паде на колена, п |
| екидаше песму:</p> <quote> <l>На колена падоше, падоше,</l> <l>И Богу се молише, молише;</l> <l |
| скотјех, при скотјех,</l> <l>На колена падоше, падоше...</l> </quote> <p>Ту цео збор паде на к |
| е, фамулус чисти неколико пловака, које падоше на жртву данашњој школској свечаности.{S} Сељаци |
| чини још је онај исти, па опет, кад га пажљивије узмете на око, а ви опазите и да има многе но |
| ви бројанице на сто до себе, па погледа пажљивије у Илију.</p> <p>— Свашта хоће свога пријатеља |
| га оца, обори очице, и да му је онда ко пажљивије погледао испод трепавица, опазио би две сузне |
| ја!“ промрмља кроз зубе, па наново, још пажљивије, упре своје погледе у разметнуте карте.</p> < |
| и очитао им покајну молитву.{S} Сви га пажљиво слушаху, гледајући у његову дугу мало разбаруше |
| историје.{S} А Милан?{S} И Милан слуша пажљиво, али из оно мало промене на лицу тешко би вам б |
| title>Плутарха</title>, којега је дотле пажљиво читао, метне залогу код Александра краља македо |
| а прилажаше руци.{S} Али је велике куће пажљиво избегавао : његова чиста, проста и лепа, али и |
| ећу ближе икони, а мали је Гргур дуго и пажљиво гледаше и гледаше, па онда скиде свој нови феси |
| } Према њему, код прозора, стао Гргур и пажљиво разматра књижицу малене осмине, која на насловн |
| м, па, скупивши обрве, поче га стојећки пажљиво читати.{S} Попа и учитељка ћуте и гледају га.{S |
| девојчица затварала крила, дотле је он пажљиво разматрао школу и њезин скромни намештај.{S} Св |
| месту за столом, плела је и подједнако пажљиво слушала и оца и Гргура.{S} Говор је текао живо |
| се мало, па зађоше око града.{S} Гргур пажљиво разматра зидине, диже сваки камичак необичнијег |
| них углађених каљева.</p> <p>Мали Гргур пажљиво гледаше скамије, па учитељев сто, па црну велик |
| блага пожњео.{S} Све је друго намештена пажња, дворба, ласкавија или оштрија, речју: лукаво при |
| од црквених врата, ту Је и остао.{S} С пажњом је пратио игру својих другова, међу којима је, к |
| ије страх, а са страхом бадру и опрезну пажњу, па онда оне старије редом преслишава.{S} Малени |
| о једну.</p> <p>Пошто учинише пристојну пажњу и црном заклопачком, поче свештеник Арон тако сми |
| е велике политике, ја ћу своје знање на пазар, продаваћу га што скупље и што с већом даром.{S} |
| идао ову школу.{S} Њега славимо, јер он пази на нас; по цео дан гледа и слуша, како се учимо и |
| з руке ашов, мотику, трнокоп, косир.{S} Пазила је сваки његов миг.{S} Његов живот био је и њези |
| добили још једнога брата.{S} Хоћу да се пазите као да смо вас све троје ми родили.{S} Седи, Грг |
| ше преда се.</p> <p>— Тако, па да ми се пазите и слажете к’о рођена браћа.{S} Тешко је, децо, д |
| аза онако вазда готових на смех.{S} Под пазухом држаше дебео трешњеви штап.</p> <p>— А, добро с |
| чи левим палцем за ивице од прслука под пазухом, опружи ноге тамо даље под сто, повуче два три |
| држаше за руку свога синчића, који под пазухом имађаше буквар.</p> <p>— Доведох ти дете, учите |
| а и уђе поп, с књигом и епитрахиљом под пазухом.{S} Сви усташе, и као из једнога грла заори се: |
| еви и виљушке од челика, кашике од жута паквона; све опрано, очишћено, углачано.{S} Ту су слани |
| : е да каквих писама у судници, али, за пакост, нико ником ни словца, па ни ти нама, наш драги |
| кију..:{S} Ето ти пред нас Хасе, као за пакост...{S} Видим уљу како се лукаво осмејкива.{S} Нећ |
| т књигу затвори.</p> <pb n="89" /> <p>— Пакостан и гадан !</p> <p>— Ружице! викну Гргур и скочи |
| е у своје село и укопаше.{S} Двојица су пала кад оно отимаху Београд, а један се врати дома бог |
| S} Мало подаље од вароши, од друмова, у паланци прогамизо ћифта, ни маћи, ни дисати.{S} Благосл |
| ваја, — цркве као градови, а ћелије као палате, једним словом: царске задужбине, као Дечани, ка |
| зо, брзо, брзо, па онда овлаживши десни палац, предузме их поново ређати.{S} Међутим је њезин б |
| а два прста десне ручице, па палаца ли, палаца.</p> <p>— Добро, реци нам ти!</p> <p>— То место |
| Даница дигла два прста десне ручице, па палаца ли, палаца.</p> <p>— Добро, реци нам ти!</p> <p> |
| лишни био.{S} Кад год си лизао прсте за палачинцима, а гле мог брата јако, сад му је...</p> <p> |
| итањима, која се од више времена у њему пале и гасе као метеори.{S} Појаве се, ишчезну, а ишчез |
| с белим шубарама на глави и пастирским палицама у рукама, а за њима, крадом пушећи готово угас |
| а дигну у вис мачугу, а гвоздени врх од палице сину у висини.{S} На тај знак фамулус зазвони у |
| и лулу, па поштапајући се својом старом палицом, оде младачком брзином доле ка школи.</p> <p>Га |
| ко се попу растати од Вертепа, и сам би палицу у шаке па упоред с Максом, само да није браде, д |
| ија, па се јаче наже на своју кметовску палицу.</p> <p>— А стоји ли наша земља? пита директор.< |
| љка одушевљавали овим сеоским нектаром, пало је много прича, испевао је попа много божићних пес |
| старо брвно преко потока отрулило је и пало у воду, и сад се прелази преко новог малог моста, |
| ику столицу од бела дрвета, закачио оба палца за вишњев појас, који му је поша оплела од вуне с |
| , кад избацим ево овако ногу, па запнем палцем о прслук, зар вам не изгледам као сушти <pb n="8 |
| дуваном, запали је трудом, закачи левим палцем за ивице од прслука под пазухом, опружи ноге там |
| огледа га радознало, држећи маказе међу палцем и прстом кажипутом.</p> <p>— Севастопољ пао.</p> |
| ам, гледам, па онда, свашта нам пада на памет, кад смо сами, мерим и мерим очима који је цветак |
| очело расти и бујати.{S} Сад му паде на памет мисао: да покрене говор о школи.{S} Сиротан, а ра |
| лиштног наставленија" знао је готово на памет.</p> <p>— Па како са школом? поче Илија да гази у |
| од паметна света, а неће ми још уливати памет геаци.</p> <p>— Опет! подвикнуће Сава.</p> <p>— О |
| ро је, кад није горе.{S} Па од сад буди паметан.{S} Не бој се, биће Србаља и без наше крви.{S} |
| Но?</p> <p>— Чини ми се да сам увек био паметан.</p> <p>— Па?</p> <p>— Али сам ипак учинио једн |
| таро и младо, да ће се пробеседити која паметна или испразнити по једна или две, е онда ће вам |
| ?</p> <p>— Па, онако млада, па лепа, па паметна, али шта ћеш, кад јој је у глави чађаво.{S} Ја |
| говориш.{S} Ја ћу како ја, како је код паметна света, а неће ми још уливати памет геаци.</p> < |
| каже: да би била не само вредна, него и паметна, кад бих умела ућутати у најбољем тренутку.{S} |
| ако је завезао.{S} Сплео се па ни једне паметне, па чисто се боји да се мрдне на столици.{S} Ве |
| коју лепу књижицу!{S} Ти си данас много паметнији од мене, знаћеш изабрати, шта би било за мене |
| ако ти и не хтеш прочитати ово неколико паметних и непаметних редака.{S} Али шта му знам, пишем |
| >.{S} Ја не видим да је то Бог зна како паметно, а није ни лакше.</p> <p>— Лакше је, можда и пр |
| амуцали, наслонивши се обично на каквог паметног и вредног члана из много познијих нараштаја.{S |
| аве.</p> <p>— Не знам шта има то толико паметнога и у тој <title>Славјанци</title> настави Мила |
| p>— Гргуре, да ти једну кажем...{S} Али памти добро што ћу ти казати. (Ту се Милан још ближе пр |
| ш све наше мапе и иконе, старе скамије, памтиш ли, јаој ! онај дугачки <pb n="94" /> очин леско |
| где?{S} На Теразијама, на барикади.{S} Памтиш ли још Марсељезу ?</p> <p>Но Милан још ни почео |
| ову школу у којој си се негда учио ?{S} Памтиш ли још све наше мапе и иконе, старе скамије, пам |
| е, или изаткива ћилимке, или тка платно памучно.{S} А кад сунце пође за гору и Иван се врати из |
| кви или општини, било на чаршију или на панађур.{S} И о устанку су војевали заједно.{S} Четвори |
| амо, као да је ту негде близу сабор или панађур.{S} Па војници, па Турци, па низами.{S} С тераз |
| тоше тамо на ону страну и, гле!, срески пандур, по ондашњем обичају наоружан до грла, јаше напр |
| да проговорио коју с његовим наоружаним пандурима.{S} Суботом је излазио на Батал-џамију и разг |
| у којој се прославише многи, а највише Панта Чарапић, потомак славних наших Чарапића из Белог |
| али тамо даље, по угловима и зидовима, пао сутон, полусумрак, да се једва могаше разазнати ста |
| к, дугачак округао стуб од бела камена, пао на земљу.{S} Поседаше на њега.</p> <p>— Шта мислиш, |
| и прстом кажипутом.</p> <p>— Севастопољ пао.</p> <p>Макса испусти маказе и паде на столицу.</p> |
| 13"> <head>XIII.</head> <p>Већ је скоро пао лист са брестова пред школом.{S} У дугачке општинск |
| ду из ведра и пере главчине, наплатке и паоце.</p> <pb n="53" /> <p>— Ако Бог да сте ради? упит |
| </p> <p>— Знаш ли ти, Јелена, зготовити папазјанију?</p> <p>Јелена напрћи своје убране усне.</p |
| ље, а фигурасти облаци бељи од најбељег паперја. </p> <p>Како је лепа, колико свечано мирна та |
| погаче, заструзи с пребранцем и киселим паприкама, склоњено је да тим драже буде тамо после исп |
| ече друго јело попара; уторник, у подне паприкаш, а увече цицвара од бељега брашна, мало помасн |
| е обува ципела, него тамо амо у дубоким папучама, као какав старозаветни првосвештеник.{S} Кад |
| ешто присети, врати се. „Дај ми, кћери, папуче,“ рекао би умореним гласом, па се тога дана не б |
| обрве, пребаци ноге, збаци с горње ноге папучу, и — чита.{S} Сат тиктаче, мачка под столом пред |
| и, те на дну свога сандучића, под други пар својих кошуљица, сакрије сва три цветка, што их дот |
| , послала бих ти, макар крадом, по који пар.{S} Ако дођеш ове јесени, отац ће те за цело звати, |
| оз сузе, које му овлажише очи.{S} У тај пар дође шегрче; позва га на вечеру.{S} Он извини и себ |
| ло чељаде из оног стакленог ибричића са параграфастим танкогрлим кљуном, подуже су се поп, попа |
| азници земаљски, раније излази да гледа параду.{S} Јутром је много читао и радио, пред вече ход |
| мој добри Гргуре...{S} А како стојиш с парама?{S} Без њих је свуда зло, у туђини још понајгоре |
| ожења и дељења.{S} Затим се појали: тро пари, кондаци, јектенија и друге пригодне песме црквене |
| итанке јасно и достојанствено онако као паримеје о великој вечерњи, удари прутом о сухи звучни |
| и незнани великани српског и словенског Парнаса.</p> <p>Обојица расту, једрају, постају, ходе и |
| има, имам и ја, као што ти велиш, своје парохије.{S} Ти и не знаш да сам и ја постао... али, да |
| штеник Арон:{S} Барања далеко, а већ по парохијском послу и могло би се.</p> <p>"Па како тамо ж |
| о узвисили, па онда, окренувши се своме пароху, рече тронуто:</p> <p>— Јеси ли чуо, попе; ја са |
| но дете, подигао чашу да наздрави своме пароху, а кад виде, да му, иначе врло послушни, језик, |
| к необичнијега изгледа, ломи свако веће парче малтера, сваки цреп, сваку кошчицу, сваки необичн |
| свом кревету.{S} Најзад одломи по једно парченце од оба колача, и како и онако није вечерао, то |
| } Из те мучне неприлике извуче их кутњи пас, који изненада залаја.{S} Тргоше очи, погледаше пре |
| паде на једно и друго раме, па низ вити пас. </p> <p>Дође час да се изведе девојка.{S} По старо |
| рекама.{S} Па ова мора од планина, пуна пастира и стоке: ори се песма, фрулица; живот шарен, вр |
| и ћутећи гледала у осветљени Вертеп, у пастире и анђеле, у светлу звезду.{S} У грудма им трепт |
| им погледом поврати потребну тишину.{S} Пастири и анђели још се ближе примакоше јаслама, а цео |
| се лепо виде јасле, у њима Христос, па пастири, па <pb n="32" /> стадо, па анђели тамо подаље |
| стаде звоно, почеше се из углова купити пастири, приближише се јаслама, које стајаху на средини |
| у жицом фамулус Степан и над анђелима и пастирима показа се сјајна звезда на велико изненађење, |
| гњеће коже, с белим шубарама на глави и пастирским палицама у рукама, а за њима, крадом пушећи |
| рму по френкијском кроју.{S} А сваком о пасу висаше источни нож у шареним цагријама, а многима, |
| д бељега брашна, мало помаснија; среда, пасуљ са сланиницом; четвртак, у подне кувано тесто, ув |
| о, увече пилав с исецаним месом; петак, пасуљ без сланине и са салатом кад је томе доба; субота |
| ште.{S} Ја је замењујем, прибирам боб и пасуљ, сушим мехуне, млатим их, и зрна остављам за зими |
| е и кухар, изнесе неколико пуних чинија пасуља кухана са сланиницом, а затим раздели свима <pb |
| здржање детиње:{S} 200 ока жита, 10 ока пасуља, кацу сира и ухрањенога крмка годишње, и дукат ц |
| лу познате четвороугаоне црте за игру с пасуљима, шах-табла која се зове „мицаљица“.{S} На зиду |
| а кад потрчи за нама!...{S} Имате ли ви патака ?</p> <p>— Ми немамо патака, али кокошију пуну а |
| Имате ли ви патака ?</p> <p>— Ми немамо патака, али кокошију пуну авлију.{S} Да није лисица, им |
| ћи ручицама) крестом, па наше патке, па патка кад потрчи за нама!...{S} Имате ли ви патака ?</p |
| (показујући ручицама) крестом, па наше патке, па патка кад потрчи за нама!...{S} Имате ли ви п |
| </p> <p>— Па ђувече од црвених и модрих патлиџана?{S} Ево како се то готови...</p> <p>— Али док |
| за зимицу.{S} Да видиш моје лехе, моје патлиџане, моје лукове, мој кромпир — све кућице у прав |
| аво, бити по ушима са тим твојим модрим патлиџанима ?{S} Увек си био онако, онако.... а сад си |
| а кава, таман се једна шољица омакну на патос и разби се, кад се, на велико изненађење свију, п |
| , па тресну ногом о патос, и ја ногом о патос, па нагни на врата, у помрчину.{S} Та није да сам |
| ја дурити; подрвене, па тресну ногом о патос, и ја ногом о патос, па нагни на врата, у помрчин |
| дрвених сводова од клиса, онога чистога патоса од великих четвороугаоних цигаља, оних високих с |
| имена од неколиких ђачких нараштаја.{S} Патоси се извитоперили, прозори на зарђаним шарчицама о |
| јачић, огрнут скупоценим плаштом старих патријараха, владике у свиленом скерлету, међу њима и в |
| чић се заклео на верност и братство.{S} Патријарх је читао, а Јелачић говорио заклетву.{S} И то |
| воду?“ Сви као из једног грла: „Данас!“ Патријарх виче: „Прекрстите се!“ Сви се прекрстимо.{S} |
| у <title>Вјестнику</title>.</p> <p>— А патријарх?</p> <p>— Сад је с депутацијом у Загребу.{S} |
| „Хоћете ли фелдмаршала Живковића?“ пита патријарх.{S} Само што се згледасмо, али нико ни једне. |
| Само што раменима слегосмо.{S} На то ће патријарх мало јачим, свечанијим гласом: „А полковника |
| нда нас, као што рекох, благослови нови патријарх, па уђе у народ.{S} Пролазећи горе доле запит |
| } И сад ме се не тиче нико, ни Књаз, ни патријарх: док ви расправљате велике политике, ја ћу св |
| вориће врата, па ма унутра седео главом Патријарх.{S} Јелени, Српкињи из Баната, највећи на све |
| ут се из свију грла заори: „Живео Јосиф патријарх!{S} Виват!“ Најснажнији издигоше Рајачића на |
| ј на миру ни деспота Ђурђа, ни Арсенија патријарха.{S} Донесе сандучић, а он вади царске повеље |
| младога Рајића, него четири васеленска патријарха, који би без науке били као ја; видео си га |
| ног изгубљеног вола, него најбрадатијег патријарха, ако хоћеш и оног васељенског из Цариграда.< |
| годите шта?{S} Ни кнеза, ни војводу, ни патријарха, већ само једног скромног, а онако енергично |
| Никанор, а народ у један глас: „Хоћемо патријарха, хоћемо деспота, хоћемо војводу!{S} Одједанп |
| Отеше нам <pb n="108" /> деспоте, узеше патријархе, узеше све.“ Не остави на миру ни цара Леопо |
| ога, па час наздравља кнезу, час новоме патријарху, час Јелачићу.{S} Мисли и премишља о покрету |
| вски, да се сакрије твоја Фрушка и цела Патријаршија.</p> <p>На то Максо ништа не рече, само ис |
| Живео! виват! живео! виват!“ разлеже се патријаршија, разлежу се Карловци.{S} Нас дао Бог разор |
| амишљаше себи лепоту и величину столице патријаршиске, и ма да су Карловци место и мало, и не т |
| у башту да наберу цвећа, па певале неку патриотску песмицу.{S} Зли језици потказаше, одведоше д |
| би сам, окренувши се икони свог домаћег патрона, Светога Николе, очитао <title>„Оче наш.“</titl |
| ицом, пољуби Гргура и посаветује га.{S} Паун загрли брата и дуго плакаху и један другом нешто н |
| њим напред грабили, тихо разговарали, а Паун је овда онда и попевао.{S} Сунце беше готово на за |
| ом веку беше зловољна и тужна.</p> <p>А Паун и Гргур журно одмицаху у гору.{S} Коњичак је напре |
| Господ наш Исус Христос, нека нам каже Паун!</p> <p>— Господ наш Исус Христос родио се у Витле |
| шкама.</p> <p>— Нуто, нуто, бабо ! виче Паун, опазив на механском зиду два јунака, како кидисах |
| а друга од колевке, брата Пауна.{S} Али Паун беше мекша срца, он би се час по заплакао, кад би |
| одио се у Витлејему Јудејском, исповрти Паун своју богословију.</p> <p>— А где се родио Христос |
| ан пут!{S} Иван се попе на кола, за њим Паун, који ће да испрати брата, па напослетку Гргур, ко |
| но, вечеру!{S}" Скочи Петрија, а за њом Паун, а за њима остали укућани.</p> <p>Беше скоро по но |
| .{S} По Гргура дошао његов старији брат Паун.{S} Даница их испратила готово до на крај сеоских |
| >— Ту ћеш ти учити школу, Гргуре! викну Паун.</p> <p>Гргуру заигра срце од радости, али му се с |
| оже бити, кад ето ти међу њих учитеља: „Паун Милетић, Крста Влајић, Јанићије Пешић и Гргур Обра |
| и мајку и свога друга од колевке, брата Пауна.{S} Али Паун беше мекша срца, он би се час по зап |
| га вас четворица и носити...{S} Ти ћеш, Пауне, бити чобанин, ти, Јанићије, Ирод, а ти, Крста, ц |
| ону на кутњи праг, Иван виче: „Децо!{S} Пауне !“, потеже уз авлију и низ авлију, дозива чељад: |
| ја онда понела, па бих дигла главу као пауница, а ти си још гори и поноснији, не би хтео ни ма |
| ицама.</p> <p>— Ја ћу можда још данас с Пауном у село, а ово ти је од јако место мене отац.{S} |
| азумљиво говораху.{S} После тога отац с Пауном <pb n="61" /> седе у кола, погледав још једном с |
| лужни механџија изнесе ракију и каву, а Пауну и Гргуру слатко од ружина листа.{S} Одатле се кре |
| , под својом поњавом, удубио се у своје паучинасте мисли, размишљао о Вертепу, о себи као цару |
| , од како поп Крста недељом и празником паше црвен свилен појас, од како мали Гргур учи оне мал |
| шенични.{S} У школи, пре и после подне, пева се: <title>Тјело Христово примите</title>.{S} Дође |
| амо пред часном трпезом, а учитељ Макса пева, ви чујете како попа из олтара час слабије час јач |
| слабије час јаче „секундира".{S} А кад пева поп, он само почетак па до близу средине, а до сре |
| и која попије. „С пуним се стомаком не пева“, говорио би Макса, али фамулус и чобани нису пева |
| лим певање.{S} Кад видим кога да ради и пева, а мени чисто срце заигра, подмладим се.{S} Боже м |
| , мој добри попе, да се и тамо говори и пева, исто као и у овој нашој слободној Србији.{S} И та |
| де не треба, тороче све што не зна, или пева оним танким гласићем почетак или свршетак какве се |
| баша, Бог да му душу прости, удиљ ради, певај, па му радња никад боље.{S} Али, ево момка.{S} Де |
| бојна застава, на њој српски грб; једни певају:</p> <quote> <l>Који не зна, кад треба </l> <l>З |
| S} Псалме читају заједнички, Катавасију певају наизменице, али <title>„Величаније“</title> свеш |
| њице отишле у башту да наберу цвећа, па певале неку патриотску песмицу.{S} Зли језици потказаше |
| заповести учитељевој, сви у глас, више певали него говорили: „један пут један јест један", па |
| рио би Макса, али фамулус и чобани нису певали, па зато су крадом, у свакој имућној кући, опипа |
| каткад по читаво по подне, сучем цеви и певам.{S} Сад ткам најтање сади-платно, а већ сам цела |
| Гргур не могаше да се наслуша читања и певања.{S} Чудио се попу, који пред дверима на глас, не |
| је њезина улога сасвим нема, што, осим певања, није имала ништа да изговори.{S} То је и учитељ |
| ора ручати за мојим столом.{S} Ја волим певање.{S} Кад видим кога да ради и пева, а мени чисто |
| г веће: „многаја љета“!{S} Док је Макса певао а остали му помагали, прибра се мало и свештеник |
| вама, запевасмо: „Тебе Бога хвалим!{S}" Певасмо, мајстор-Јоване, певасмо и плакасмо у нашој вел |
| га хвалим!{S}" Певасмо, мајстор-Јоване, певасмо и плакасмо у нашој великој радости...</p> <p>Ту |
| о мило, тако лако у срцу.{S} Кад јутрос певасмо на јутрењи, отворило ми се срце, па ми тако у д |
| </p> <p>— Знамо све тропаре.</p> <p>— А певати?</p> <p>— Учили смо: <title>„Владету војводу"</t |
| е чудо занесених гледалаца.</p> <p>Збор певаше даље: </p> <pb n="35" /> <quote> <l>Звезда иде ј |
| Чини му се да чује далеки звон, струје певне и ветрне, еолову харфу, која тајанствено чарним з |
| аше у ђаке тамо с друге стране код леве певнице, час се осврташе у старије ђаке, руке прекрстил |
| {S} Кад је с осталим друговима стао око певнице и очитао „Оче наш“, није се могао сит да наглед |
| Док је њега у олтару и учитеља Максе за певницом, дотле ће и б...ска црква појати као и она Саб |
| а не хтех остављати школе ни моју десну певницу.{S} Сваки се роди за нешто, а ја осећам да је б |
| јство, поредак света.{S} Шта би било од педагогије, од државе?{S} И најмудрија политика не да с |
| а гази у густи честар тадашње примењене педагогије.</p> <p>Макса поћута, слегну мало раменима, |
| равце у центар кратке целокупне Максине педагогије.{S} Макса, све више и више закачиван хитром, |
| p>А учитељ Макса затворио се у свој <hi>педагогијум</hi>, па по два дана не обува ципела, него |
| расрђену, учитељ Макса, противно својим педагошким начелима, мало помилује.{S} Она, незадовољна |
| ак назад за Гргуром.</p> <p>Бадава вичу пекари: „Врућо, тазе, не роди му мајка!" бадава извијај |
| описно блеште дућани са источном робом, пекарнице и млекарнице, џамије и хамами с кубетима, тел |
| је то.</p> <p>— Зар твоја мати не кува пекмез ?</p> <p>— Не кува.</p> <p>— А у нас има још пун |
| ала код стола.{S} Загризни само, пун је пекмеза.{S} Волеш ли пекмеза ?</p> <p>— Ја не знам шта |
| ризни само, пун је пекмеза.{S} Волеш ли пекмеза ?</p> <p>— Ја не знам шта је то.</p> <p>— Зар т |
| уцана сва па жутом земљом а местимице и пекмезом поизлепљивана, а Свети се Сава једва види из с |
| p>Разгледаше зидове, прозоре и сводове; пели се гдегод се могло доспети.{S} Отац Арон набра нев |
| ије; ћата, секретар, начелник — уја! — „пензионер" с црном ниском капом, дугачким капутом, ципе |
| икад нико није спорио.</p> <p>Већ су се пењали уз брдо.{S} Указа се село.{S} Уђоше на вратнице |
| у своју собу.{S} Из авлијице, до врата, пењало се на два на три дрвена ступња.{S} Ушавши поседа |
| ије и сјајније.</p> <p>Кад се из потока пење горе десно шумици, мора се проћи на Здравковића ку |
| } Али не вихор од ветра и праха, што се пење путем уз небо, већ једно несташно девојче, свежа с |
| а отуд, путем, којим поп силази цркви, пењу се свечаним ходом давно ишчекивани божићни гости, |
| е опет повратио жив и здрав.{S} Ниси се пео до школе?</p> <p>— Нисам, чича-Степане; грабим кући |
| ли заструг са младим сиром, извадили из пепела грдну велику погачу, напунили ону највећу чутуру |
| и како се, најзад, претворише у чашицу—пепела.{S} Још онако усијан пепео покупила је у рубац.< |
| ше у чашицу—пепела.{S} Још онако усијан пепео покупила је у рубац.</p> <p>— „Све је пролазно, с |
| ца, а отуд сија сунце просипљући златна пера по ведрини између дробних облака, а дуга озго шине |
| оре виђаху полу-светли врхови последњих пера.{S} Мало прође па и њих нестаде.{S} Само на највиш |
| та шарагље и лесе, вади воду из ведра и пере главчине, наплатке и паоце.</p> <pb n="53" /> <p>— |
| јин броћасте браде и бркова, погружен и перјав, трагичним погледима нуди вам црвено-жуте неранџ |
| је.{S} 21 августа велика битка код села Перлеза; ту пролише своју драгоцену крв најбољи јунаци, |
| у.{S} Где је царе Лазо сабљом, Илија ће пером.{S} Само да сам мало бољи на концепту.{S} Шта ћеш |
| књига, а по осталом слободном простору перорезима урезана имена; на једном углу познате четвор |
| јесте?</p> <p>— Аз јесам цар Гашпар од персијске стране, поче први од тројице царева; <hi>видј |
| иге пишу.{S} Па прича, па пословица, па песама — пуна су им уста, а ти само слушаш и бленеш као |
| itle>Слава кћери</title>!{S} У ових пет песама трепти чисто славјанска епика, славјанска лирика |
| д смо прочитали и другу свеску народних песама...{S} А ти, Гргуре, шта си сад имао?</p> <p>— <t |
| о прича, испевао је попа много божићних песама, док се учитељ Макса опет појавио на прагу и под |
| ит од истога <pb n="71" /> дрвета као и пескаоница, лево и десно једна на другој просто повезан |
| ше у честаре.{S} Пешачки пут, понајвише песковит, вијуга кроз ониску гору, с једног поступног, |
| у главицу и снуждено наже се на мач.{S} Песма престаде, али је цела ова хришћанска породица још |
| свира у трему, споља се чује сватовска песма девојака, жене и девојке упрле сузне очи у невест |
| је „словослов“ Милан); ако је потребна песма или ода за какву му драго пригоду, обраћају се оп |
| марш — и то не иде.{S} Можда ће љубавна песма наћи одушке заптивеним врелима?{S} Још црње и гор |
| i>...</p> <p>А кад престаде ова црквена песма, наста свечана тишина.{S} Фамулус Степан намести |
| лтар.{S} А кад се отпева и она последња песма <title>Упованије моје отац</title> и пођоше напољ |
| д планина, пуна пастира и стоке: ори се песма, фрулица; живот шарен, врео,трудан, живот, који с |
| сићем почетак или свршетак какве сеоске песме, или изопачен одломак каквога тропара, који је чу |
| ри, кондаци, јектенија и друге пригодне песме црквене, па онда молитве.</p> <p>Пре него што се |
| зацело и овог тесног Дорћола, а ове ће песме остати вазда живе и младе, свеже и росне као што |
| е, тамо читају буршовима Мушицког, наше песме, нашу књижевност.{S} Ха, ха,ха.</p> <p>И професор |
| о не ломе.{S} Па наш красни језик, наше песме, наше приповетке — да прочитамо овај дивни одлома |
| јанствено чарним звуком извија најлепше песме српске и словенске, а иза те тамо харфе, у сунчан |
| наберу цвећа, па певале неку патриотску песмицу.{S} Зли језици потказаше, одведоше дечицу, чист |
| ли мујезини с висина кличу правовернима песму језанску, а вама, као у хиљаду и једној ноћи, зат |
| иљно и поносито.{S} А збор не прекидаше песму:</p> <quote> <l>На колена падоше, падоше,</l> <l> |
| о!{S} И рекав то, поп поче неку црквену песму, тек да расположи учитеља; учитељ Макса, гледаше |
| чно лепе гласове наше горске виле... па песнике, па све списатеље наше, који дишу духом народни |
| раве пред собом, шкрипну зубима, стисну песнице, и поче се клети у себи: „Истераћемо вас, истер |
| прочита ученицима својим : <title>Дела песничка Јана Колара</title>.</p> <p>— И овог великог С |
| т, еп узвишен као Татра, као Карпати: у пет великих, кличу и звонко одјекују шест стотина дваде |
| : <title>Слава кћери</title>!{S} У ових пет песама трепти чисто славјанска епика, славјанска ли |
| добра хладна вода“, или онај до њега: „Пета заповест гласи: шти оца твојего и матер твоју“ и т |
| но тесто, увече пилав с исецаним месом; петак, пасуљ без сланине и са салатом кад је томе доба; |
| ђу члановима Вертепа долази и какав цар Петар.{S} То је измена, коју је учинио Максо још у рани |
| а, цар Валтазар, а ти, Гргуре, мали цар Петар.</p> <p>— А шта ћу бити ја, отац? упита нестрпљив |
| ш ти бити?</p> <p>— Он ће бити мали цар Петар, а ја мала царица, одговори Даница полумазно, кој |
| милова.</p> <p>— Гргур ће бити мали цар Петар, а ти ћеш бити моја мала царица.</p> <p>Даница се |
| а према њему на левој страни, стали цар Петар и мала царица Даница.{S} Прочитајте <title>Српску |
| славију! викну богме поп.{S} Митрополит Петар <pb n="38" /> кад узме митру и штаку, Боже ме про |
| ош једном одмери очима дете од главе до пете, отвори своју малу, округлу бурмутицу, понуди <pb |
| значајнијим погледом измери од главе до пете.{S} Кад су Гргур и Милан опет пошли к вратима, про |
| и л’ одавна из Београда?</p> <p>— Данас пети дан.{S} Куда ме није било, куд се <pb n="119" /> н |
| да видиш наше кокице, па нашег маторог петла са оволиком (показујући ручицама) крестом, па наш |
| и леже.{S} На пољу се чујаху истом први петли, иначе је цело село већ одавна лежало у дубоком с |
| мо код града.{S} Мари он за сву ту вашу петљанију.{S} Волео би он море оног изгубљеног вола, не |
| не смем.{S} Да је било негда, тамо пре петнаест-дваест година, али сад...{S} Доцкан... врло до |
| и под ведрим небом без јела и пића: тек петога дана смиловаше се и убише мученика.{S} Тодора Ко |
| гу малога ђака пренео је на малога цара Петра, из јединог простог разлога, да је једна круна ви |
| .{S} Али као таоце мораде оставити цара Петра и његову царицу, малу Даницу, која је готово боле |
| ома ноге обамреше.{S} Иван виче: „Трчи, Петрија", а она: „Нуто, нуто, Иване!“, па се хвата за њ |
| а слуга се и даље повираше око кола.{S} Петрија тужна, претужна, не излажаше из куће.{S} Тамо п |
| егово раме, да се не сроза на земљу.{S} Петрија клону на кутњи праг, Иван виче: „Децо!{S} Пауне |
| атише му се ноге, па само што викну:{S} Петрија!{S} Запиткивања, и одговарања.{S} Разговор, час |
| ћом и пита Петрију: „Шта то може бити?“ Петрија се труди да докучи право предсказање таке необи |
| ад отворено, сад испод ока погледује, а Петрија села <pb n="141" /> право према обојици, не ски |
| ро, Иван се дигне у потес или у гору, а Петрија прихвата кућни посао: или плете чарапе, или иза |
| ицу.</p> <p>Већ така није била и његова Петрија.{S} Беше права богомољка.{S} Ни лећи ни сести з |
| тница.{S} Ту га је дочекала брижна жена Петрија.</p> <p>Он је ћутао, а она питала.{S} Питала је |
| нисам, јадна, мислила, прихвати брижна Петрија.</p> <p>— Беше мало опознио господин директор, |
| и.{S} Бог ће с њима бити! једва промуца Петрија и сузе јој грунуше на очи.</p> <p>— Ви жене одм |
| о даље у школу.</p> <p>— Ја, снебива се Петрија, па Бога ми не знам како да ти светујем.{S} Хте |
| а има још дана да о томе говоримо, поче Петрија.{S} Јако, чоче, да о томе не мислимо.{S} Чисто |
| помаљаху јоште на вратницама.{S} Иван и Петрија изађоше чак до сеоског потеса.{S} А кад их опаз |
| разе, па одоше те легоше.</p> <p>Иван и Петрија још дуго сеђаху код ватре.</p> <p>— Па шта ти в |
| о на горњој воденици.{S} Па док те види Петрија... збогом!{S} Одох све трком до школе.{S} Како |
| , хе, жено, шта велиш на то?</p> <p>Али Петрија на то ништа не рече, јер већ беше ушла у собу.{ |
| вика : „Пожури, жено, вечеру!{S}" Скочи Петрија, а за њом Паун, а за њима остали укућани.</p> < |
| клупицу ватри, сео и грејао се.</p> <p>Петрија је свагда пре Ивана била на ногама.{S} Чим осла |
| о тренутака замакоше за брдашце.</p> <p>Петрија дуго за њима гледаше, тарући сузе белим рукавом |
| гледни га само!{S} Једва сам га отео од Петрије.{S} Мати, као мати, да јој је непрестано да пиљ |
| но невиђеног сина, а кад обоје одоше до Петрије, сиротој мајци сузе грунуле, загрли своје мило |
| а.{S} А кад их опазише оздо низ ливаду, Петрији се скратише ноге од радости, па се наже на Иван |
| наш нови капетан? — То је син Иванов и Петријин.{S} Хе, хе, жено, шта велиш на то?</p> <p>Али |
| заиграла обрва, стоји пред кућом и пита Петрију: „Шта то може бити?“ Петрија се труди да докучи |
| а ти цуре саме бегају.{S} Иван је довео Петрију, најлепшу девојку, из прве куће из суседног сел |
| а моју домаћицу као своју матер, твоју Петрију!</p> <p>— Чујеш ли, Гргуре, шта вели мајстор Јо |
| м беше тако драг: сневао је своју мајку Петрију и свога оца Ивана, па чак и ону немирницу што в |
| знати.</p> <p>Још неколико дана, па ето Петров-дана.{S} Учитељ Макса одавно заокружио и довршио |
| и дунавске.{S} Бадава се упињу Вучић и Петронијевић, кнез Милош у Загребу, кнез Михаило у Ново |
| и, размишљао о Вертепу, о себи као цару Петру, и о Даници као својој царици.</p> </div> <div ty |
| рђаним шарчицама олабавили ; она велика пећ испрепуцана сва па жутом земљом а местимице и пекме |
| ма познате иконе и слике, велику зелену пећ, сат на зиду са големим теговима и дугом тромом шет |
| арено и цифрасто ваздан, а док подложиш пећ, а оно се криви и витопери као луб.</p> <p>Узме књи |
| ри школски орман за књиге од оне велике пећи десно од врата, која је цела састављена из зелених |
| , иста она цица-маца преде испод големе пећи.{S} Али се велика промена догодила на лику старога |
| подне се греју код оне велике ластрене пећи насред собе, а по подне спавају сваки на својој кл |
| кришке прохе, која мало пре извађена из пећи, пушаше се и мирисаше.</p> <p>После онаких строгих |
| таче, мачка под столом преде, у великој пећи овда-онда прасне разгорели ћутак, а ветар на махов |
| учитељ Макса.</p> <p>— Зато ће је много пећи и жећи на ономе свету...{S} Али се ту попа умери, |
| асто.{S} Окреће ону страну, на којој је печат протин: два анђела, који држе цркву, а оздо начел |
| а леђа обртала.{S} У званичним новинама печата се прокламација цара Николе и слово Инокентија, |
| p> <p>И учитељ прстом здера хартију око печата.{S} Гледа у отворено писмо, па чисто не верује с |
| > <p>— За моју душу не треба нико да се пече, говори мало јаче учитељ Макса.</p> <p>— Зато ће ј |
| пуне две велике калајлије од оне велике печенице, што је на дрвеном ражњу прислоњена уза кухињс |
| лажаху јела овим редом: недеља, купус и печено тесто; понедеоник, кромпир, а увече друго јело п |
| и град, и онде у хладовини поседаше око печенога јагњета.{S} А не треба ни питати: да ли је мај |
| ко даље{S} О великим празницима у подне печење, а <pb n="62" /> момци увече немају вечере, која |
| {S} Млад голобрад дечко, а на њему нова пешачка униформа — регрут.</p> <p>— Прошле недеље похва |
| ад престаше ограде, уђоше у честаре.{S} Пешачки пут, понајвише песковит, вијуга кроз ониску гор |
| : „Паун Милетић, Крста Влајић, Јанићије Пешић и Гргур Обрадовић!{S}" На овај прозив свој четвор |
| време преокренуло; учен човек, ако ће и пешице ићи, сваки га поштује, а неучена, видећи где се |
| рави.{S} Затим пољуби обе погаче, скиде пешкирић са оне Даничине, испресавија га, и остави под |
| ађао, отац извади погачу и сир, простре пешкирић по оној трави поред пута, седоше и једоше.{S} |
| већ сам цела два веза откала; ето и тај пешкирић, у ком је погача, одсекла сам од мог првог вез |
| чуј да ти прочитам само имена : „младеж пештанска... младеж пожунска“...</p> <p>— Доста, доста! |
| ожда свога ђаковања у Пожуну, у Ђуру, у Пешти ?</p> <p>— Хе, хеј, како је негда било, а како је |
| без будућности?{S} Сам уља и нитков!{S} Пи!{S} Пљуните и ви са мном на тако гадну лаж!{S} Пљуни |
| або!</p> <p>' — А гејак гејак!</p> <p>— Пи! ракну поп.</p> <p>— Пи! пљуну учитељ на школско тле |
| гејак!</p> <p>— Пи! ракну поп.</p> <p>— Пи! пљуну учитељ на школско тле.</p> <p>Устаде учитељ, |
| {S} Гледајте само кад стегнем — гвожђа, пијавице.</p> <p>— Плаче ли за тобом касарна, плаче, да |
| дишњи кукуруз.{S} Ново се вино у велике пије, а евенке од грожђа одавно висе по стрехама.{S} Се |
| >— А ја и ви да два дана не једемо и не пијемо, шта би било од нас, драги мајстор-Јоване?{S} Пр |
| ном, изађе у кућу, и дуго гладна живина пијукаше, док се она мало разабрала и сетила да их нахр |
| у и ужини.{S} Само у та доба латиће се „пиксле“, иначе је та скупоцена ствар вазда под њезиним |
| ; четвртак, у подне кувано тесто, увече пилав с исецаним месом; петак, пасуљ без сланине и са с |
| p> <p>— Ти си била и остајеш моје дивље пиле.</p> <p>Ту је, расрђену, учитељ Макса, противно св |
| не, сита се настрахујем, особито за ону пилеж у првом разреду, а деси се по који завезанко и у |
| ше онај танки гласић Даничин, која, као пиленце поред квочке, скакуће поред матере, забагљива с |
| Хтела сам ти донети и једно криланце од пилета, али ја не марим. .. . а волиш ли ти живину?</p> |
| <p>— А мени Даница, а зову ме и „дивљим пилетом“.{S} Имаш ли буквар?</p> <p>— Имам.</p> <p>— А |
| њима заносим.{S} Имам осам маторкица, а пилића да једва броја знам.{S} Да си ближе, послала бих |
| Да зна слушати цвеће, да знају говорити пилићи, ја бих с њима врло, врло често и врло много тор |
| слова, беше и по која сличица: квочка с пилићима ; или гусак који је вијао некаквог несташка ко |
| е слике досадашњег сна и сувише озбиљно пиље у њу хладне прилике другога живота, који у овај ма |
| Мати, као мати, да јој је непрестано да пиљи у своју дечицу.</p> <p>— Хм! прихвати учитељ Макса |
| .</p> <p>— Реци ми, молим те, докле ћеш пиљити у ту књигу? најзад се осече Милан, довршивши оно |
| попа своје писмо, узе учитељ своје.{S} Пипа попа запечаћену хартију — што кабасто, кабасто.{S} |
| ненадне отмене госте, дотле левом руком пипа по земљи и тражи своју разбрибригу, да је опет нам |
| скупоћу и на економисање, па најзад се пипну за појас, насмехну задовољно, и — одлучи се.{S} П |
| приликама: кад је столарски и браварски пир, кад дођу гости, кад се наплати по каква већа наруџ |
| , а другу у дну софре, а у среди читава пирамида чеснице и других колача, па бео помастан сир, |
| малоазијски топли и ароматични ветрићи пире око вас, а онај Банат преко Дунава — Анадол.{S} Св |
| ваде, потеси, па мој красни врт, све то пири и мири, све те освежава, подмлађује.{S} Па наши ст |
| том се сунце поче смиривати и хладовина пирити висом на ком се налажаху.{S} Упрегоше коње, поса |
| прилике другога живота, који у овај мах пирну својим студеним врховима.{S} Устаде, прекрсти рук |
| судовима, разбирали, шта се тамо ради, писали жалбе и заступали, добро се за сваку и најмању у |
| ично прегрејану собу, прегледа прописе, писаљком напише велико добро или нулу, или друго које д |
| од Степана и од црквењака: е да каквих писама у судници, али, за пакост, нико ником ни словца, |
| месту међу својим друговима, а читао и писао као онај најбољи другоразредац.</p> <pb n="19" /> |
| n="128" /> син Милан.{S} Путујемо, ја, писар судски, у Крушевац, а овај млади професор у Крагу |
| р га још равнодушније погледа.</p> <p>— Писар!{S} Са столицом у Крушевцу.{S} Где је царе Лазо с |
| и ја грешна радујем се: можда ће Гргур писати, да види да и нас није раселио поводањ.{S} Ја ми |
| ог твога учитеља Максу.{S} Ја ћу ти већ писати.{S} Надај се.{S} Ко зна, можда ћеш ти данас сутр |
| о, Илија; то је моја ствар.{S} Одмах ћу писати оцу... још до зиме...{S} Него, Илија, хоћеш ли м |
| Рекох ти, да сутра полазим.{S} Не можеш писати, незгодно ти је.{S} Добро, казуј, побележићу, па |
| аш накривио фес, дува, и час по удешава пискове ; жене се узмувале, у кујну из кујне, у собу из |
| а, што је ототањио у оне несносне танке пискове, или онога Глишића, што увек креше ону „Прву зн |
| Покупила све успомене Гргурове: цвеће, писма, књиге, слике, отишла у кухињу и забравила врата |
| ете, поче Макса смотрено вадећи она оба писма из недара.{S} Реци ми, али као да те твој отац Ив |
| у доручак.{S} Макса извадио из џепа два писма, окренуо се прозору, намакао наочари, па чита.{S} |
| /p> <p>— Још јуче ми даде прото оба ова писма, да вам донесем.{S} Једно је теби, оче Крста, дру |
| у отворише се врата и уђе Даница, Макса писма у шпагове, а Гргур узе шешир и спремаше се за пол |
| да не беше доброга рачуна.{S} Донео сам писма Книћанину!{S} Сутра носим друга натраг.{S} Био са |
| .. ја ти верујем... вратићеш ми.{S} Без писмена ни рођеном оцу; теби, мој добри Грго, верујем, |
| знамо, другови смо.{S} И ево ти, Грго, писмо, и ево погача, и ево друга погача од твоје матере |
| сле неколико дана, одговорио Даници.{S} Писмо је упутио на учитеља Максу, али, у тако названом |
| ви.{S} Али ипак, мој другару, ово ти је писмо прво, а можда и последње.{S} Ја нисам крива, што |
| ево ме са срећом.</p> <p>Узе попа своје писмо, узе учитељ своје.{S} Пипа попа запечаћену хартиј |
| узе наочаре са оног столића, распечати писмо, разви га, узе га и левом и десном, па, скупивши |
| хартију око печата.{S} Гледа у отворено писмо, па чисто не верује својим очима.{S} Задрхташе му |
| клопац и још једном узе у руку Даничино писмо, пољуби га, па онда, одлучно, остави и забрави.{S |
| е и пружи попу ово злокобно и злогласно писмо.</p> <pb n="28" /> <p>— Почем се, чита узбуђени с |
| место поред стола.{S} Дуго је гледао у писмо, док се одлучио да га отвори.{S} Најзад, пољуби г |
| овица с оним црномањастим човеком“.... „писмо“.... „колевка"....</p> <p>„на страни“ „нека изнен |
| омињала Даница у свом нежном и срдачном писму.{S} Послао јој преко оца и Српску Историју од Дав |
| у, примети попа, смешећи се, а у Светом Писму стоји: дрво, које рода не носи, сече се и „во ога |
| и још једном разгледа по некоја места у писму.</p> <p>Док је тако Макса проучавао обе ситне, по |
| ка! „Кумим те, брате Милета, понеси ову писму Гргуру.{S}" Хоћу, зашто не. „И ову погачу.{S}" И |
| ву, и плаче.</p> <p>Кад је Васо пружио „писму“ учитељу и попио чашу, коју учитељка пружи, удали |
| днији него учитељ.{S} Смешка се на нас, пита нас благо, показује нам, прича нам.{S} Рече кад је |
| палицу.</p> <p>— А стоји ли наша земља? пита директор.</p> <p>— Наша земља не стоји, него се ок |
| p>— А што да се плаши, да од Бога нађе? пита радознала мати.</p> <p>— Ето што, прихвати Гргур.{ |
| /p> <p>— Да се ниси уплашио, чедо моје? пита брижна мати.</p> <p>— Па Бога ми, мајко, бејах се |
| аш ли ти, учитељу, где лежи Севастопољ? пита поп.</p> <p>Сви су га тражили по мапи, али га не н |
| изгледа наша земља, на којој ми живимо? пита директор.</p> <p>— Земља, на којој ми живимо, окру |
| комитет...</p> <p>— Славјански комитет? пита Гргур пун изненађења и чуђења.</p> <p>— А чему се |
| „Прекрстите се!“ Сви се прекрстимо.{S} Пита: „Хоћете ли Србина или иностранца?“ „Србина!" вичу |
| ка!“ „Хоћете ли фелдмаршала Живковића?“ пита патријарх.{S} Само што се згледасмо, али нико ни ј |
| сора, а овај упро очи у њега, као да га пита: „А ти?“ Милан промишља, а Макрена оде да спреми и |
| о присебан да је не извади.{S} Попадија пита учитељку: чије је то дете („ала је слободно!“), а |
| {S} Не бој се, чедо, није, не бој; попа пита само... знаш, у цркви си свагда миран...{S} А шта |
| ас у хапс, у кврге!...{S} И још, Бог те пита како га није плашио.</p> <p>— Па не биј ти никогов |
| де знања „сваком Србину нужна“, а ко те пита којим путем, како...</p> <p>— Као да ми узесте с ј |
| вану заиграла обрва, стоји пред кућом и пита Петрију: „Шта то може бити?“ Петрија се труди да д |
| } Реци ми, али као да те твој отац Иван пита; реци ми, право.{S} Ти познајеш врло добро оба тво |
| Милан још ближе примаче Гргуру).{S} Не питај ме откуд знам...{S} Кажем ти да знам.{S} Пунктум. |
| док сте млади.{S} Што год не разумете, питајте, па ће се зар наћи ко ће вас као што треба обав |
| утао, а она питала.{S} Питала је много, питала је све.{S} А кад је она престала са својим пуноб |
| а.</p> <p>Он је ћутао, а она питала.{S} Питала је много, питала је све.{S} А кад је она престал |
| жена Петрија.</p> <p>Он је ћутао, а она питала.{S} Питала је много, питала је све.{S} А кад је |
| злато — злато, што сребро — сребро.{S} Питали би учитеља: је ли то доиста сребрна ,и златна ха |
| ли ће да учи?</p> <p>— Не знам, нису ме питали.</p> <p>-— Реци, љубаве ти, нек се учи адвокатлу |
| вету да заврнеш шију.{S} Тебе не питам, питам госпођицу...{S} Допустите само да разложим.</p> < |
| ба. </p> <p>— Нашег доба, прекрасно!{S} Питам те, не морам бележити : а је ли лепа ?</p> <p>— З |
| Илија, не мењајући тона ни ритма...{S} Питам те: јеси ли послао „прошеније" ради службе?{S} Ак |
| се, бога ти, те твоје женске плашње.{S} Питам ја тебе српски: да л’ да водим дете у веће школе |
| , да не падне крушац с тавана.</p> <p>— Питам те озбиљно.</p> <p>— А ја ти кажем још озбиљније. |
| : хоће ли деспота или војводу?{S} Ја га питам, а он блене, смеје се као луд.</p> <p>— Право има |
| ор, а шта се пристоји.</p> <p>— Е па да питам жену.{S} Знаш, кућа је сва о женином врату...</p> |
| целом свету да заврнеш шију.{S} Тебе не питам, питам госпођицу...{S} Допустите само да разложим |
| p>— Је ли баш морала бити деоба Пољске? питање, које се и нехотице омаче Гргуру.</p> <p>— Деоба |
| ектор грицка бркове и понајлак избацује питање по питање.{S} Иза њега Максо сече очима, а сирот |
| ољи?</p> <p>Гргура чудно изненади овако питање.</p> <p>— Ништа се не чуди, Гргуре; ја сам отац, |
| .{S} Он није ни умео разумети то велико питање очино.{S} Та још и не знађаше за какав лепши све |
| >— Ал’... </p> <p>Хтеде Илија још једно питање, али га не умеде, ни изговорити.{S} Нешто је хте |
| ка бркове и понајлак избацује питање по питање.{S} Иза њега Максо сече очима, а сироти, мало за |
| , више размишљање о оним тамним и новим питањима, која се од више времена у њему пале и гасе ка |
| д је она престала са својим пунобрижним питањима, онда је он на махове испричао све, сваку и на |
| си о твом идолу, о Вучићу.</p> <p>— Не, питао сам га: хоће ли деспота или војводу?{S} Ја га пит |
| вала мајстор-Јоване, може се трпити.{S} Питате, како ми тамо живимо ?{S} Ево како, да је добра, |
| око печенога јагњета.{S} А не треба ни питати: да ли је мајстор Јован спремио довољно заклопач |
| Цариграда.</p> <p>— Зато њега нећемо ни питати.</p> <p>— Да кога ћемо питати?{S} Ваљда оне доле |
| нећемо ни питати.</p> <p>— Да кога ћемо питати?{S} Ваљда оне доле великаше што се кољу о власт. |
| која ми одузе и снове и глад.</p> <p>— Питах те: шта си сад наумио с дететом?</p> <p>— Један д |
| словачки.{S} Здрав као вода планинска, питом као голуб.{S} Мађари, Немштина, све је то противн |
| преображена, преливена зраком нежности, питома и невина, да би у овом тренутку и њезин најжешћи |
| <p>— Ја имам моје кокице, обе беле, па питоме.{S} Зовнем их само : трцава, гарава! а оне обе у |
| и оца, и мајку, и кућу, и вочиће, и оне питоме овце што пландују у оном брснатом шумарку изнад |
| S} Учини му се као да види своје беле и питоме вочиће, слуша како шкрипе точкови под товаром, к |
| ревносно служи цркву, па су му и сељаци питоми и често цркву полазе.{S} Он пости сам сва четири |
| о.{S} А и како не би били здрави у овим питомим горовитим селима.{S} Шума, ливаде, потеси, па м |
| {S} У брдима су села много мања него по питомим равницама, па с тога по више села шиљу ђаке у ј |
| не више као горски вихорић, већ тихо и питомо, као најпитомије јањешце, оставила собу.</p> <pb |
| слила се у његовом карактеру благост и питомост с мушком збиљом и истрајношћу у свакоме послу, |
| још из скамије.{S} Па ипак кроз све те питомце провејаваше стари српски дух, пун чврстине у св |
| Макса тако васпоставио мир међу својим питомцима, свратио би се у кухињу, те би према стању он |
| ник на зими под ведрим небом без јела и пића: тек петога дана смиловаше се и убише мученика.{S} |
| младићи дуго се не би сетили ни јела ни пића, али у малене деце и жалост и радост краткога су в |
| ри још у јачу декламацију: „Најздравије пиће јесте добра хладна вода“, или онај до њега: „Пета |
| рао се са сељацима, који довлаче дрва и пиће на чаршију; имао је макар по једног познаника гото |
| има, забрањивао је своме збору и јело и пиће; тек о поноћи, пошто би се походило десетак дваест |
| говором....</p> <p>— Ето ми пише Милан, пише Илија.{S} И једном и другоме нема се ништа примећа |
| много да чита, много да мисли, много да пише и учи.{S} Надрикњига је као и надристолар, <pb n=" |
| ућута човек као заливен.{S} Опет прота пише...{S} Наже се поп Крста па целоме столу гласно и с |
| само у школи.</p> <p>— Видиш, овако се пише један, овако два, овако три....{S} Говорећи то, до |
| ли који друг, надгробно слово понајвише пише Гргур, али га никад није говорио.</p> <p>Милан жив |
| спрекиданим говором....</p> <p>— Ето ми пише Милан, пише Илија.{S} И једном и другоме нема се н |
| икакво: ама !</p> <p>— Ал’ кад цео свет пише...</p> <p>— Цео свет лаже...</p> <p>— А зашто да ц |
| непаметних редака.{S} Али шта му знам, пишем, а Богу ћу се молити да те затекне здрава и онако |
| воље.</p> <p>„Боже мој, Гргуре, ја теби пишем, а Бог зна, како је с тобом тамо; шта ћу, ако ти |
| ушам ништа против тебе, заклех се да ти пишем, и ево испуњавам своју заклетву.{S} Гргуре, да ме |
| расла сам, не би требало ни редак да ти пишем, свет је свет, али ти си мој мио другар, а другар |
| а ако се осрамотимо.{S}" А ми удри учи, пиши, читај, да очи побеле.{S} Научисмо књиге на изуст. |
| ори кожну бележницу.</p> <p>— Отиди или пиши мојима у село, да сам... не, не... да сам потпунце |
| ли бисте на нешто кабасто, на прикривен пиштољ, који је, полазећи из села, многи собом понео.</ |
| дну обрвама, а браћа Шумадинци потргоше пиштоље и пуцњавом поздравише новога војводу.{S} У тај |
| дној ношњи с црвеним фесовима, окићеним пиштољима, а још китњастијим јатаганима, сабљама и шиша |
| по којој се, од како је виргаза и ђака, пишу прописи.{S} Не верују деца својим очима: хартија п |
| Кад се иште школски прирез — нај! а кад пишу мапе, као да ће им рука отпасти...{S} Знаш ли ти, |
| мео рећи.{S} И данас их има, који књиге пишу, ама нешто врдају, нешто увијају, да их често сам |
| а ми их не умеју онако ни они што књиге пишу.{S} Па прича, па пословица, па песама — пуна су им |
| дишу духом народним, који га љубе, који пишу о њему, којима кроз сваку врсту бије светлост, топ |
| иконостаса.</p> <p>— Па онда карловачко пјеније, наставља Максо и не слушајући шта поп говори.< |
| два младића висока и угледна.{S} Један плав, сувоњав, плавих очију, чела висока, а косе отворе |
| S} Не верују деца својим очима: хартија плава, хартија црвена!{S} А шта је оно тамо, тако, одво |
| ретких мудролукавих очију, којих ти се плаветнило упија у душу, а она зеленкаста нианса несташ |
| ријаше сунце.{S} Гледа у то безгранично плаветнило, гледа и сања, сања и гледа: види слике и ле |
| онда позове оца и сина у школу, седе за плави школски сто, извуче из фиоке уписни протокол и от |
| сока и угледна.{S} Један плав, сувоњав, плавих очију, чела висока, а косе отворено жуте, свилен |
| ока од лепе паведрине, чини вам се небо плавље, а фигурасти облаци бељи од најбељег паперја. </ |
| роз прозор у жути невен у баштици и оно плаво небо преко авлијских зидова.{S} Он би напоље, на |
| ор Јован отвори горњу фијоку од великог плавог ормана, што стајаше у зачељу између кревета и из |
| имунове.{S} Изнад тога шаренога света у плавој висини беле се вита мунарета, и кад се сунце исп |
| ни нос, махинално га убрише два три пут плавом марамом, па онда позове оца и сина у школу, седе |
| толској плочи, на којој се давно истрла плавчаста боја, неколико упрљаних школских књига, а по |
| листом.{S} Милина погледати кад беле и плавчасте димове носи поветарац уз зелено грање, још ми |
| колској соби спремају младу, облаче јој плавчасту свилену хаљину, па бело свечано либаде, па ба |
| ? упита Илија радознало, држећи крај од плајваза међу уснама.</p> <p>— Бележи! </p> <p>— Ево, б |
| идаше и јецаше горко.</p> <p>Док је она плакала, наш штудента гледаше је, мање сачустљиво, више |
| и сама би се на његове сузе растужила и плакала.</p> <pb n="54" /> <p>Сутрадан а зора засветлел |
| прти поглед у бабу и слатко заспати.{S} Плакао је, брисао је сузе широким рукавом своје беле ко |
| ј ни из далека смео наговестити да је — плакао.</p> <p>А мали Гргур — и он је бризнуо у плач, к |
| лице и груну у плач.</p> <p>А зашто је плакао?</p> <p>Казаћемо и то, али само ради оних, који |
| {S}" Певасмо, мајстор-Јоване, певасмо и плакасмо у нашој великој радости...</p> <p>Ту свештеник |
| би она засузила, и оне би јој помагале плакати.{S} Кад све беше спремљено, скинули су с тавани |
| ало помилује.{S} Она, незадовољна, поче плакати, обори своју лепу главицу и пође.</p> <p>Отац ј |
| узалуд.{S} Дрхташе као прут, а кад поче плакати, учитељ му рече да одлази на место.</p> <p>— А |
| аветује га.{S} Паун загрли брата и дуго плакаху и један другом нешто неразумљиво говораху.{S} П |
| ари скупљеним прстима о сто.{S} Макрена плакаше, Гргур оборио главу и прошапта: „Грозно!“ а Мил |
| бу.{S} Гргур узе маказе и усекну је.{S} Пламен сину новом јачом светлошћу, он опет заузе своје |
| расцветао јој се фитиљ, црвен посустали пламен једва осветљава собу.{S} Гргур узе маказе и усек |
| у кухињи букти, низ гараве вериге лижу пламенови горе у димњак, који је оздо, као какво големо |
| у, гледаше, како се преливају проженути пламеном, и како се, најзад, претворише у чашицу—пепела |
| ћа горијаше готово црвеножутим потмулим пламеном; око ње, у њезиној блиској околини, распознава |
| Пљунимо!</p> <p>Професор Сави горе очи, пламте образи.{S} Апостолски жар преобразио га, па још |
| живом беседом свога најмилијег учитеља, пламтили су огњем, који мило подилази кроз цело тело, у |
| а, пресуђује Гргур; ако се смисли какав план, који ваља разрадити, редакција се поверава Гргуру |
| S} Ни једна интрига, ни један замашнији план не мину мимо њих неопажено.{S} А многи су, особито |
| су сањарије?</p> <p>— Јок, чист и јасан план, само на посао.{S} Мудро смишљено, полак готово.{S |
| и кућу, и вочиће, и оне питоме овце што пландују у оном брснатом шумарку изнад куће њихове.{S} |
| ди и жене чине исто то.{S} Напрасит је, плане, <pb n="30" /> лако изазива, још лакше се даје из |
| у, а омакне ли се којом која неодмерена плане, скочи са својега места, изговори богме поприличн |
| рим валовитим рекама.{S} Па ова мора од планина, пуна пастира и стоке: ори се песма, фрулица; ж |
| "112" /> своме животу није видео толико планина овејано српских.{S} Како су земље мале на мапи, |
| жењу, а Гргуру, откад је сишао са своје планине, није се тако откравило срце као у овај мах, гл |
| ежљивости, коју је собом донео из своје планине.</p> <p>— Брзо, брзо! викаше поново.{S} Видиш к |
| ше лист, а хладни ветри учесташе отуд с планине.{S} Већ много пријатније у заветрини школској, |
| ирни сеоски живот тамо горе у горовитој планини.{S} Драге му се слике појављују у успоменама, к |
| кву, па беле низове кућа, а над њима, к планини, непрегледне винограде, па и ону велику, округл |
| ромах народ словачки.{S} Здрав као вода планинска, питом као голуб.{S} Мађари, Немштина, све је |
| тле, срце ми јаче закуца, скидох шешир, планински ветар попириваше и бијаше у <pb n="107" /> об |
| епше пољско цвеће и ромони тихи, бистри планински поточићи.{S} Милан — мисли, Гргур — да ли да |
| једне и друге стране, гледаше у бистру планинску воду и слушаше њезин ромон преко шарених, обл |
| а више ни један пут, ухвати стазом кроз планину.{S} А кад је био у најгушћој гори, окрете се дв |
| уго за њима гледала.{S} И она би тамо у планину, у Гргурово село.{S} Враћајући се школи, била ј |
| наравно врло смотрено, своје вратоломне планове.{S} Ни једна интрига, ни један замашнији план н |
| у глави му се већ замећу мали и велики планови: како би се та проклета сорта дала избацити са |
| у виле и вилинске зборове?</p> <p>— Ја! плану Гргур одлучно, затвори књигу и с поштовањем је сп |
| ећ беше нарогушеној уседелици доста.{S} Плану, скочи, груну у плач, и оде у своју собу.{S} Сава |
| цо моја, лаж!</p> <p>Ту добри наставник плану, скочи са столице и прође узрујан неколико пути п |
| је уз нас та велика... ух (ту професор плану, скочи, тресну ногом тако силно о тле, да су проз |
| /p> <p>— Коју девојку? упита Гргур мало планувши.</p> <p>— Ону девојку — шта се претвараш ? — о |
| лужбе, док се други сметењаци товише на платама, које ако сам ја заслужио, тако су и они.{S} Па |
| ац, а главу нагао на јастучић од дебела платна, који је такође испуњен сламом.{S} Пред собом им |
| е чарапе, или изаткива ћилимке, или тка платно памучно.{S} А кад сунце пође за гору и Иван се в |
| цеви и певам.{S} Сад ткам најтање сади-платно, а већ сам цела два веза откала; ето и тај пешки |
| кву и попа, чува државни магацин, прима плату од српскога Књаза, а недељом пред механом хвали с |
| од своје званичне дужности, за коју сте плаћени, која вас храни и одева?</p> <p>— Богме је до з |
| у је ређе разблаживао одмерен смех, али плач — готово никад.{S} Кад је мислио, да ће бити доста |
| /p> <p>А мали Гргур — и он је бризнуо у плач, кад је својим крупним очицама опазио да отац зама |
| гур још ни изговорио, а Ружица бризну у плач, ридаше и јецаше горко.</p> <p>Док је она плакала, |
| еделици доста.{S} Плану, скочи, груну у плач, и оде у своју собу.{S} Сава је подуже гледао за њ |
| м руком своје наоблачено лице и груну у плач.</p> <p>А зашто је плакао?</p> <p>Казаћемо и то, а |
| <quote>Остају за навек у свеконачној и плача достојној бесвесности</quote>, заврши Ружица.</p> |
| це.</p> <p>— Плаче ли за тобом касарна, плаче, дарнуће га Милан.</p> <p>— Друго је јунак, а дру |
| ад стегнем — гвожђа, пијавице.</p> <p>— Плаче ли за тобом касарна, плаче, дарнуће га Милан.</p> |
| ем, да заборавим своје ђачко доба: дете плаче и моли се у школи, а ја сва претрнем за разбојем, |
| а са Цетиња, прича о боју на Грахову, и плаче.</p> <p>Кад је Васо пружио „писму“ учитељу и попи |
| мрдају али не отварају, гледа га само и плаче као мало дете.{S} Даница их остави, па брже ускоч |
| ли га стегло у грлу, тражи мараму, и он плаче.{S} Професор Сава оставио чибук и по свом обичају |
| м да ти умреш?</p> <p>— Ево баш нећу да плачем! — Наједанпут ће Ружица у другу тактику.</p> <p> |
| гуре, ништа не мариш што ја овако горко плачем?</p> <p>— Па, право да ти кажем: не марим.</p> < |
| — Ти си заједало! викну Ружица љутита и плачна.</p> <p>Он опет књигу затвори.</p> <pb n="89" /> |
| а одлази на место.</p> <p>— А што да се плаши, да од Бога нађе? пита радознала мати.</p> <p>— Е |
| обом не, нагласи Гргур, зловољан што му плаши лепушкасте слике његова заноса.</p> <p>— Гле гле, |
| , и кад смо сами у кући, зашто бисмо се плашили од онога што нам је до скора тако годило, испуњ |
| чоче, да о томе не мислимо.{S} Чисто се плашим...</p> <p>— Плашиш, плашиш.{S} Прођ’ се, бога ти |
| !...{S} И још, Бог те пита како га није плашио.</p> <p>— Па не биј ти никоговића! викну Иван љу |
| у у срце; ни сам не знађаше шта га поче плашити, трже своју руку и поврати се полукорак назад, |
| {S} Чисто се плашим...</p> <p>— Плашиш, плашиш.{S} Прођ’ се, бога ти, те твоје женске плашње.{S |
| мислимо.{S} Чисто се плашим...</p> <p>— Плашиш, плашиш.{S} Прођ’ се, бога ти, те твоје женске п |
| Гргура, који, пуни чуда, блену, стрепе, плашише се готово, не дишу, ухватило једно другог за ру |
| нако плашљив?{S} Нисам мислила написати плашљив, него: осетљив.{S} Што сам ове године имала дра |
| иди учитељ?{S} Јеси ли још и сада онако плашљив?{S} Нисам мислила написати плашљив, него: осетљ |
| од скамије, слушају и гледају и зебу у плашљивим срцима: шта ли ће бити кад учитељ Макса навал |
| м гласом.</p> <p>— Не смем; устезаше се плашљиво Гргур, не смем.</p> <p>— Кажем ти да их извади |
| видевши никога осим којега пупавца или плашљивца зелембаћа, покри десном руком своје наоблачен |
| .{S} Прођ’ се, бога ти, те твоје женске плашње.{S} Питам ја тебе српски: да л’ да водим дете у |
| воне, напред Рајачић, огрнут скупоценим плаштом старих патријараха, владике у свиленом скерлету |
| не знам шта је то, метод је рад; ко не плеви од јутра до мрака, не ишчупа после коров никаквим |
| , да је остави.{S} Седела је за столом, плела, и гледала у отворену књигу пред собом.{S} То је |
| еду, остала је на свом месту за столом, плела је и подједнако пажљиво слушала и оца и Гргура.{S |
| рикачити о ма чије стабло.{S} Добар си, племенит си, али, не замери, Миланови пути чине ми се п |
| по устима; знам ја, да си ти исто онако племенит и добар, а ја сам ето још брзоплета и лакомисл |
| ру, а Петрија прихвата кућни посао: или плете чарапе, или изаткива ћилимке, или тка платно паму |
| кухињски зид, насекоше самих ребара, па плећку, па ножице, па мало богме и кртинице — има ко и |
| у свакој имућној кући, опипали по коју плећку и повукли чашу две, онако у помрчини.{S} Тешко с |
| тамо, иза школе, фамулус чисти неколико пловака, које падоше на жртву данашњој школској свечано |
| гаврани прелећу са грма на грм, потоком плови по који суви листак, а суморно јесење небо поклоп |
| окречених зидова да посмотрите цветни и плодородни врт самоограниченога и суревњива мусломанина |
| шега и дарежљивијега света иза сеоскога плота.{S} То га је и текнуло у његово, данас и сувише о |
| да их гледаш и да им се дивиш.{S} Поред плота засадила сам сунцокрет, већ је израстао више моје |
| мештаја мање више начет.{S} На столској плочи, на којој се давно истрла плавчаста боја, неколик |
| према изврсности рукописа, па онда узме Плутарха или Доситеја или Чокеове <title>Часове благого |
| Макса оде у собу да остави свога <title>Плутарха</title><pb n="5" /> у школски орман, а малени |
| са у својој малој собици, остави <title>Плутарха</title>, којега је дотле пажљиво читао, метне |
| за дугим столом учитеља Максу с <title>Плутархом</title> у руци, до њега добри попа Крста с цр |
| д, а један се врати дома богат ранама и пљачком.{S} Још и данас има у њих кићена оружја, ножева |
| свога дебела трешњевца, извади из шпага пљоснату турску лулу, посади је на доњи крај, а на горњ |
| а жестока опозиција!</p> <p>Сава запали пљоснату турску лулу на дугачком трешњевом чибуку.{S} Т |
| ните и ви са мном на тако гадну лаж!{S} Пљунимо!</p> <p>Професор Сави горе очи, пламте образи.{ |
| ућности?{S} Сам уља и нитков!{S} Пи!{S} Пљуните и ви са мном на тако гадну лаж!{S} Пљунимо!</p> |
| к!</p> <p>— Пи! ракну поп.</p> <p>— Пи! пљуну учитељ на школско тле.</p> <p>Устаде учитељ, уста |
| , поступно, прелажаше у све јачи и јачи пљусак.{S} Крупне капље шуштаху по лишћу на дудовим гра |
| м старом обичају, мало погладио браду и пљуцнуо.</p> <p>— На Варош-Капији?</p> <p>— Јесте тог.{ |
| е крајеви шинути чак до јутрење.{S} Па, по свом старом обичају, прешли у најбујнија тврђења и д |
| е докучио ни један од његових биографа, по којима га и ми данас приказујемо.</p> <p>Тај дан беш |
| дати до најситнијих ситница.{S} Даница, по обеду, остала је на свом месту за столом, плела је и |
| цу.{S} Дуго се ломио и ломио, и најзад, по договору с попа-Крстом, уступио Даничину руку — шта |
| ст додадоше још једну ка оној, која је, по старом српском обичају, још од јутрос постављена.{S} |
| абаџију? поче професор Сава, пошто је, по свом старом обичају, мало погладио браду и пљуцнуо.< |
| једном, али блаже и много попустљивије, по образима јој се осу румен, мале јој руке клонуше, оч |
| лико табака хартије, али не онаке беле, по којој се, од како је виргаза и ђака, пишу прописи.{S |
| мети јасно и разговетно, али тамо даље, по угловима и зидовима, пао сутон, полусумрак, да се је |
| >Док је тако Макса проучавао обе ситне, по њега покрупније књиге, дотле је Даница читала све ус |
| о чашу, коју учитељка пружи, удалио се, по старом добром обичају, све назатке ходећи.{S} А учит |
| аше из даљине грмљавина, муње учесташе, по гдекоја крупна кап бијаше у прозор; грмљавина поче б |
| школских часова, онда су старији ђаци, по заповести учитељевој, сви у глас, више певали него г |
| , али тамо амо измешан жутим и црвеним, по стрништима поскакују вране, и осим њиховог гакања <p |
| си ближе, послала бих ти, макар крадом, по који пар.{S} Ако дођеш ове јесени, отац ће те за цел |
| кућама.{S} Оцеви доносе храну одсеком, по пропису, који је утврђен обичајем.{S} Кад је Гргуров |
| твори школске прозоре, који су, обично, по цели дан били отворени.{S} Мали Гргур пође да јој по |
| о на ону страну и, гле!, срески пандур, по ондашњем обичају наоружан до грла, јаше напред на бр |
| ка о Даници, најзад се прибере, и опет, по својој доброј навици, прионе за књиге.{S} И дан и но |
| онаром руше се доле на одграђену порту, по којој сеоска марва шврља, а на једном изваљеном каме |
| Макса, а колико му је година?{S} Знаш, по закону....</p> <p>— Кад је оно Морава потопила село, |
| у.{S} Њега славимо, јер он пази на нас; по цео дан гледа и слуша, како се учимо и владамо.{S} В |
| Обојица ношаху у рукама по једну књигу; по лепом повезу и формату веће осмине знате да не могу |
| ор, долазећи све већма и већма у ватру; по вама би могао завод и изгорети; вас се све то ништа |
| {S} А ко је сиромах, к’о <pb n="120" /> по Богу ја, а жели да се истресе из рита, том никад нис |
| ојици царева, намргоди се <pb n="33" /> по богу као прави цар, па онако страшан громко повика: |
| p>— Јесте ли слушали што о Мицкијевићу? по дужем ћутању запитаће професор Сава своје ученике.</ |
| p> <p>Дође час да се изведе девојка.{S} По старом добром обичају ваља да је изведе брат и преда |
| путили својим кућама, својим селима.{S} По Гргура дошао његов старији брат Паун.{S} Даница их и |
| задивио и најприсније своје другове.{S} По неке прокламације, рецимо каквога Метерника и Кавура |
| ига тако мало, све оне старе, очине.{S} По неке сам два пут прочитала; <title>Љубомира у Елисиј |
| сува жена, оличена брига и старање.{S} По чистоти познаје јој се вредноћа и устаоштво.{S} До њ |
| налазило одзива у сестриној комори.{S} По њеном необоривом начелу, кава се само меша с млеком |
| м ногом; од бола му се лице намршти.{S} По маломе ћутању жмирну Илија мало десним оком.</p> <p> |
| <pb n="67" /> па с њим на протокол.{S} По подне сеђасмо у канцеларији, кад ето ти директора за |
| ог, којом се оглашује народима спас.{S} По жељи српске владе и рускога конзула Данилевског кнез |
| Хоћеш ли по оцу или по деди ?</p> <p>— По деди.</p> <p>— Здравковић.</p> <p>— Нек је жив и здр |
| ја, неколико упрљаних школских књига, а по осталом слободном простору перорезима урезана имена; |
| оне велике ластрене пећи насред собе, а по подне спавају сваки на својој клупи.</p> <p>А учитељ |
| испод стола, а Гргур се већ замислио, а по глави му се врте некакви митрополити, саборне цркве, |
| појању чешће накашљао, <pb n="126" /> а по каткад се сети овог и онога, па му се једва чује гла |
| ни веселих птица у гори, ни зујање буба по трави и међу гранама.{S} Потоци пуноводни, струје пр |
| S} Чело главе мало „Распетије“.{S} Сава по читав сахат чита Вергила, или Гетова <title>Фауста</ |
| ња него по питомим равницама, па с тога по више села шиљу ђаке у једну школу, која је обично, и |
| ди се то тако погдекоје, којем се не да по туђој мудрости“.{S} Само је мала Даница још она иста |
| ко спољних степеница.{S} Учини му се да по мраку траже резу од његових врата.{S} Он приђе и отв |
| и народ, народ, народ.{S} Рајачић гледа по народу на све четир стране, а кад се сви ућуташе, а |
| де опет к прозору и још једном разгледа по некоја места у писму.</p> <p>Док је тако Макса проуч |
| могао испратити овда <pb n="97" /> онда по коју лепу књижицу!{S} Ти си данас много паметнији од |
| обадва савије и спусти у шпаг.{S} Хода по соби, мисли и мисли, прислушне код врата, па како ни |
| их и врелих.{S} Обојица ношаху у рукама по једну књигу; по лепом повезу и формату веће осмине з |
| па бајадер с крупним увезаним ружицама по белом свиленом пољу.{S} Савише јој око главе венац о |
| ксо кмету, а кмет хабер свима кметовима по свима селима б...ске школске општине.{S} Сутрадан а |
| а опустиле полуоголеле гране, а на њима по који шипак ужутео и у велико се спрема да се нарумен |
| е, све саме младе Рекалије, а међу њима по који мршави Јеврејин броћасте браде и бркова, погруж |
| орио се у свој <hi>педагогијум</hi>, па по два дана не обува ципела, него тамо амо у дубоким па |
| радионицу некога пушкара Ђаковалије, па по читаве сахате гледа како кали ножеве и кити корице, |
| не отмене госте, дотле левом руком пипа по земљи и тражи своју разбрибригу, да је опет намакне |
| отуд сија сунце просипљући златна пера по ведрини између дробних облака, а дуга озго шине од ј |
| учитељ сам.{S} И кад је опет поп Крста по неопходној дужности тамо пред часном трпезом, а учит |
| ене, губи се, на ногама је, ради, шмрца по кући, али од ово неколико недеља не слази доле до на |
| или, зову се природне ствари“.{S} А кад по који несташко удари још у јачу декламацију: „Најздра |
| , па да можеш видети само, како, каткад по читаво по подне, сучем цеви и певам.{S} Сад ткам нај |
| ко по њима гмиже, чујем лађе и сплавове по овим старим валовитим рекама.{S} Па ова мора од план |
| дана месеца јуна, Срби „из прека“ врве по улицама београдским, с дана на дан насељавају малечк |
| n="106" /> машати.{S} Има жупанија где по нашим црквама почеше маџарски и црквене протоколе, п |
| о изађе пред школу, спреман да се прође по селу, узме штап, кћи му капут ишчетка, постоји још к |
| косматио; а мени се још непрестано врзе по глави оно некадашње дериште.{S} Па, сине Гргуре, а с |
| е вино није угрејало.{S} Па, ако вам је по вољи, да нам приповедите ту историју.{S} Макрено, ка |
| очили у његове области.{S} Често вам је по који умиљат и дражестан предмет тако близу, да бисте |
| "121" /> брза, пролази.{S} Сваки дан је по један чанак, у који, ма једанпут, ваља заитити својо |
| а живу главу.{S} Мајстор Јован живео је по њему као момак по Банату и Ердељу и на њега се навик |
| о отворити уста да узме нафору, коју је по причешћу добио.{S} Осећао је опет нешто ново и велик |
| понео.</p> <p>Гргур беше изузетак; које по рођењу, које под утицајем честитога Максе и Јована с |
| : чињаше му се као да у том жубору чује по који слатки гласак своје матере па би чисто и он даљ |
| ркастички, устаде и опет пође горе доле по својој “вселени“.</p> <p>— Ја бих тако радо читао Ми |
| сићи доле у поток, па шврљати горе-доле по оној самоћи.{S} Кад је зима настала, после два три м |
| ула пуцњава пушака, големе ватре светле по кућама, многи је уморан, већ и прилегао негде украј |
| аме, па ме зачинкавају.{S} Једне недеље по подне просто ми се смрче.{S} Потрчим на Зерек старој |
| ини децембра снег навејао читаве таване по висовима и доловима.{S} Многи су путови били завејан |
| Барајева или Амерића.{S} Куће раштркане по стрменој коси, а доле уз реку чујеш овде онде поточа |
| p> <p>У тај мах хтеде Макрена да устане по кафу, али је мајстор Јован ухвати за руку.{S} Седи, |
| о поноћи.{S} Сваки момак добије у подне по литру вина, а мајстор Јован испразни с мајсторицом М |
| рицка бркове и понајлак избацује питање по питање.{S} Иза њега Максо сече очима, а сироти, мало |
| лаже и пријатније.{S} Уморни прућише се по трави Милан легао ничице, годи му мека и свежа трави |
| за ону пилеж у првом разреду, а деси се по који завезанко и у старијим разредима.{S} Ти знаш ка |
| не рече, само испи чашу, не куцнувши се по свом обичају са попом.{S} И поп испи своју чашицу, п |
| ме послу, којега се прихвати.{S} Ако се по каквом научном предмету излегне диспут међу друговим |
| у осталом са свим излишна, јер како се по подне умију и обуку, не долазе кући другдан до поноћ |
| ке пије, а евенке од грожђа одавно висе по стрехама.{S} Сељаци живахнули, учестале прошевине и |
| >„Да ли ти се, добри наш Гргуре, прохте по који пут да завириш мало у ову школу у којој си се н |
| школско тле, која прште у мале комадиће по свима крајевима собе.</p> <p>— Ја знам и рачунати, а |
| , али се Доситејевим књигама свако вече по који час забавим.{S} Што их више читам, то их све ве |
| гром, и док се ужасан крик растолегаше по таванима нагомиланих облака, спушташе се најлепша ле |
| е се Јовану, куцнуше се чашама и испише по једио заклопачко.</p> <p>— За ово месец дана како см |
| с попом отишао школи, а ђаци се расуше по порти.{S} Гргур, како је стао подаље од црквених вра |
| мести му на кревету ниже својих ногу, и по вечери позову га у собу.{S} Изује своје нове опанчић |
| та друго, чита их још једанпут, гледа и по трећи пут то у једно то у друго, па онда обадва сави |
| љ је био ванредно добре воље, слао је и по попа-Крсту, али га не беше у селу.{S} Приповедао је |
| гара.{S} Одлучи се Илија да се окрене и по трећи пут, и гле, као да су се договорили, окрете се |
| у кухињи нигде никога.{S} Тек кад се и по трећи пут чула мало јача лупа, тргне се учитељ Макса |
| ену књигу, у којој, усред слова, беше и по која сличица: квочка с пилићима ; или гусак који је |
| им гостинским, који би пристао за три и по швапска кревета.{S} Тамо код иконе висе скорашњи вен |
| плаче.{S} Професор Сава оставио чибук и по свом обичају таре дланове, али сад много живље и одл |
| бомира у Елисијуму</title> ономад сам и по трећи пут.{S} А читам само недељом и суботом по вече |
| илан ништа не одговори.{S} Даници не би по вољи, желела је да походе оно двоје старих горе у се |
| и прелећу са грма на грм, потоком плови по који суви листак, а суморно јесење небо поклопило и |
| вори толику дугу јектенију.{S} Поп кади по <pb n="16" /> цркви, а он очима за њим, догод се опе |
| гледа оца: а презиме?</p> <p>— Хоћеш ли по оцу или по деди ?</p> <p>— По деди.</p> <p>— Здравко |
| крадом, у свакој имућној кући, опипали по коју плећку и повукли чашу две, онако у помрчини.{S} |
| а презиме?</p> <p>— Хоћеш ли по оцу или по деди ?</p> <p>— По деди.</p> <p>— Здравковић.</p> <p |
| а Саборној Цркви, богослови су већ били по својим собама у семинарији, кад су се наша два млада |
| пољ? пита поп.</p> <p>Сви су га тражили по мапи, али га не нађоше.</p> <p>— Е видиш, говори учи |
| , а ви осетите како се пријатно размили по грудима, па вас греје и одушевљава.{S} Више је пута |
| не и њихове поступке, већ у велике ишли по судовима, разбирали, шта се тамо ради, писали жалбе |
| се који затекао, а после су се разишли по кући и око куће.{S} Гргур је био у школи и с Даницом |
| тучић на свом кревету.{S} Најзад одломи по једно парченце од оба колача, и како и онако није ве |
| мајка!" бадава извијају хоџе и мујезини по мунаретима, бадава вичу халваџије и кокичари, наша д |
| и фамулус Степан, па се и он, да учини по вољи малој Даници, нагаравио по лицу, а косу и браду |
| у прозори осветљени, у свакој соби гори по једна воштаница; пред молитвеним иконама два коситер |
| ="7" /> навикла су цвркутати и торокати по цео дан, а душа јој беше запиткивати, описивати и пр |
| ски пир, кад дођу гости, кад се наплати по каква већа наруџбина, и тако даље</p> <p>По вечери о |
| умети.{S} А ја ћу ти, у замену, послати по који цветак из моје баштице.</p> <p>„Да сад, Гргуре, |
| ертеп као и до сада, па ћемо га пронети по овим нашим брдима.</p> <p>— А забрана?</p> <p>— Какв |
| .</p> <p>— Али докле ћеш ме, Саво, бити по ушима са тим твојим модрим патлиџанима ?{S} Увек си |
| пробеседити која паметна или испразнити по једна или две, е онда ће вам листом нагрнути цркви.{ |
| ам, и да ми не кажеш, да ти се већ врти по глави: а какав ветар овог донесе?{S} Ветар, дабогме |
| а столице и прође узрујан неколико пути по својој „вселени“.</p> <p>— Срби, Хрвати, Бугари — си |
| ојсије на Гори Синајској и Илија бежећи по пустињи, али Бог је хтео да на њима учини то чудо, а |
| творене књижице пред собом, крадом баци по који поглед, па опет брже боље у књигу.{S} Зна, као |
| е вечерао, то је слатко откидао залогај по залогај, јео и ћутао, све до јације.{S} А одмах посл |
| овати лутку и коња, узе креду, па шарај по табли.</p> <p>Те вечери беше се необично рано смркло |
| ајстор Јован живео је по њему као момак по Банату и Ердељу и на њега се навикао као какав стари |
| .{S} Времена и здравља, стрпљења, корак по корак, све ће бити.</p> <p>Ту се Илија маша за резу. |
| је још у Војводини. ратује.{S} И ја сам по народном послу одлазио тамо.{S} Народ је народ; ваља |
| ако, нисам ја твој ђак.{S} Ако ти нисам по вољи, одох у контумац, па збогом!</p> <p>— Та чуј ме |
| иза калопера, у ком с пролећа однегујем по какав расад.{S} Да ми није живине, имала бих још виш |
| прелетати очима, пре него ти га пошљем по Марином Милети.</p> <p>„Да ли си, Гргуре, рад да чуј |
| е много променила, али ја ипак још умем по каткад и сувише торокати.{S} Особито кад се заборави |
| ош не диже главе, бије десним кажипутем по столу, бије час слабије, час јаче.</p> <p>— Видиш, с |
| Кад помислим да оде, па да га не видим по месец два, онда, онда ми још сад тешко на срцу; а да |
| биберница, бокал с водом и пред сваким по једна проста чаша за воду.</p> <p>Пре него се седне, |
| пута прочитам.{S} Али, пре свега, молим по једну.</p> <p>Пошто учинише пристојну пажњу и црном |
| лавјанку</title>, дотле ти и ја и мутим по својим ревирима, имам и ја, као што ти велиш, своје |
| преко Дунава, уз Авалу и Космај, широм по Шумадији.{S} Уставио се код свог сеоцета на брду, по |
| пут.{S} А читам само недељом и суботом по вечерњи, кад оставим рад.{S} Кад би ми могао испрати |
| оде к великој мапи Европе, шара прстом по Русији, па га заустави на Криму.{S} Замера школској |
| Гргур се исправи, преста ударати прстом по столу, погледа у Максу, отвори и уста да нешто прого |
| из даљих села.{S} Тек ће кроз који дан по недељи стизати и остала деца.{S} Ђаци из села у ком |
| во примите</title>.{S} Дође и шести дан по подне поста без зејтина; сутра је причест и почетак |
| ге, кад их учитељ упути да редом, један по један, прилазе к „царским" дверима.{S} Једва је смео |
| љ се затим удали, а ђаци, полако, један по један, оставише своја места и изиђоше који у кућу, к |
| суседног села.{S} А био је радник један по један.{S} Рано легао, рано устајао.{S} Чим се умије, |
| да вам је „драги“, а кад се дрнете, к’о по Богу сад, онда горак и кисео.{S} Збогом!{S} Имам ја |
| ада слобода".{S} Учитељ је Макса спавао по ручку дуже него обично.{S} Ђаци су, док је он спавао |
| ead> <p>Сутрадан је освануло ведро небо по мало и студенога зимског сунца, али је учитељ Макса |
| жеш видети само, како, каткад по читаво по подне, сучем цеви и певам.{S} Сад ткам најтање сади- |
| ду.{S} У брдима су села много мања него по питомим равницама, па с тога по више села шиљу ђаке |
| а учини по вољи малој Даници, нагаравио по лицу, а косу и браду замочио у брашно.{S} Он је оруж |
| , о покрету, о политици, али је говорио по готову сам.{S} Макса му се чињаше и сувише озбиљан, |
| — Један да ради земљу, да буде сељак ко по Богу ја, а овога (показав руком на Гргура), рад сам |
| , села, градови, чисто видим народ како по њима гмиже, чујем лађе и сплавове по овим старим вал |
| а у онај мах не раздрагаше, али га мало по мало испунише светим страхом, дивљењем, нечим што кр |
| срце не може да одоле зебњи, која мало по мало прелази у страх.{S} С леве стране, пред лицем В |
| на се епитрахиљ, па онда, ракнувши мало по свом обичају, поче опширну придику о важности светог |
| "SRP18880_C3"> <head>III</head> <p>Мало по мало, па већ и дубока јесен настаде.{S} Са липе и бр |
| дан беше четвртак, сретан дан, кад цело по подне „влада слобода".{S} Учитељ је Макса спавао по |
| је негда било драго, што ми је уделило по коју мрвицу радости.{S} Ето зато волим да се искваси |
| у књижице, не мичу се, не дишу.{S} Само по гдекоји из најстаријега разреда, преко ивице од оне |
| чере, полегали који у вајату, који тамо по трави, под туњом.{S} Гргуру је мати наместила у кући |
| у књизи, или ће је морати довршити тамо по вечери.{S} Па онда би узео с познатог места на полиц |
| а, њива, самоћа.{S} Док ја и ти газисмо по селу, дотле и наука не сеђаше скрштених руку.{S} Све |
| уст враг нанесе овуда мечкаре, па једно по подне, баш пред школском капијом, заокупе ударати у |
| бравила врата за собом.{S} Љубећи једно по једно, бацаше их у ватру, гледаше, како се преливају |
| њима остали укућани.</p> <p>Беше скоро по ноћи кад су, после богате и укусне вечере, полегали |
| над фамулусом Степаном, или се, особито по подне, извиче над ђацима.{S} Док ето ти у сумрак јед |
| а и били га ни крива ни дужна, само што по њиховој заповести не хтеде маџарски говорити.{S} Но, |
| е дрва и пиће на чаршију; имао је макар по једног познаника готово у сваком селу око Авале.{S} |
| , али шта ћеш, кад ми се, невештој, час по жице кидале, а руке ми биле још немоћне, те нисам до |
| е, који би зацело били снови, да га час по не увери остали живот око њега, да је све то јава, н |
| би једну преко друге, али, ма да је час по намеравао, опет се не усуди мрднути их.{S} Овда онда |
| ији и мутнији облаци.{S} Четврти је час по подне, дан у најлепшем јеку, али често преко села пр |
| Али Паун беше мекша срца, он би се час по заплакао, кад би чуо да ће да воде брата, и да га ду |
| њеви ; гајдаш накривио фес, дува, и час по удешава пискове ; жене се узмувале, у кујну из кујне |
| на директора.{S} А учитељи ?{S} Они час по зарезу, све неког посла ради тумарају напоље, па од |
| дених извора, кажу, нема далеко унакрст по нашој Шумадији.{S} Поток под школом још и сад тече о |
| свештеник Арон:{S} Барања далеко, а већ по парохијском послу и могло би се.</p> <p>"Па како там |
| ц извади погачу и сир, простре пешкирић по оној трави поред пута, седоше и једоше.{S} Поред њих |
| арошкој кући, пружио увезану десну ногу по дрвеној постељи, на којој је разастрта овогодишња сл |
| спрема да се нарумени.{S} Обоје ходају по стазицама, обоје се ућутали, као да је и у њиховој п |
| ије, кад оно први пут завођаше униформу по френкијском кроју.{S} А сваком о пасу висаше источни |
| цом врти то на једну то на другу страну по беломе јастуку, а сувоњавим ручицама загрлила мачку, |
| не мислим овде, него овде (и ту звекну по ћемеру).{S} Мучио се, служио, ишао подеран и гладан, |
| сти мах чу где га неки шумски дух викну по имену.{S} Трже се, и погледа изнад себе.{S} На брдаш |
| 118" /> једро кукурузно зрневље удараху по дашчаном крову.</p> <p>Киша падаше, а Гргур, слушају |
| и јачи пљусак.{S} Крупне капље шуштаху по лишћу на дудовим гранама, бијаху у окна прозорска, и |
| ку заплакало је, крупне капљице шуштаху по цвећу, а неколико, најкрупнијих, попрскаше лепе Дани |
| {S}" И доиста...</p> <p>— Учите ли децу по наставленију, запита Максу, или се још држите старе |
| су га издале ноге, једва пренесе водицу по нурији.{S} У млађе доба, друштва ради, пратио би га |
| А кад сломијеш Бунапарту, онда те тапшу по раменима, а ти опет откуд си и дошао — у степе!{S} А |
| а их беше тројица, али један умре одмах по очевој смрти, а други се оженио још пре Ивана, наско |
| ли Бог?{S} Али, имаш право да ме удариш по устима; знам ја, да си ти исто онако племенит и доба |
| липа.{S} Поред школске ограде прође још по који одоцнели ратар, сам, умукао, журно грабећи да с |
| Гргуре, да ти шапнем на уво: ја се још по који пут закључам у ону собицу до кујне, па растргов |
| томе доба; субота, кромпир, а увече још по кришка сира, или савијача, или моча, и тако даље{S} |
| .{S} Молим вас узмите да испразнимо још по једну две, док нам кава није стигла. — Па то још мог |
| <l>Стопи моја направи, направи </l> <l>По словеси твојему, твојему;</l> <l>Возтрубите трубоју, |
| или ћемо сви у бечку врећу, сви!</p> <p>По дужем ћутању проговори Гргур:</p> <p>— Милане!</p> < |
| ручка за гладне дечје стомачиће.</p> <p>По јелу сви одоше доле на поточић, опраше умашћене ручи |
| дишње, и дукат цесарски месечно.</p> <p>По ручку се Иван опрости с мајстором Јованом и газдариц |
| аква већа наруџбина, и тако даље</p> <p>По вечери очита се опет <title>„Оче наш.“</title> Момци |
| одрежу рукави, а ми вечерас прослависмо победу једним ваљаним смуђем.{S} Како вам се чини, мајс |
| {S}" А ми удри учи, пиши, читај, да очи побеле.{S} Научисмо књиге на изуст.</p> <p>— Тако и тре |
| превести све ове, које сам још у Пожуну побележио.{S} Ехе хе, Пожун!{S} Чујте ме, морате видети |
| исати, незгодно ти је.{S} Добро, казуј, побележићу, па не бери бригу.</p> <p>Ту извади и отвори |
| е прекрстих и у себи очитах молитву за „побједу и одољеније“ српскога оружја.</p> <p>Похитам до |
| чу ракијом, па онда?{S} Онда одједанпут побледе у лицу, изађе пред кућу, гледаше дуго у вечерњи |
| све јаче и јаче дрхтати, па онда мало, побледео, клону на столицу.</p> <p>Попа и учитељка скоч |
| оних очију.{S} Притерајде, сељаче, коња поближе...</p> <p>— Ето, познајеш ли ме сад?</p> <p>— П |
| Доцкан... врло доцкан.{S} Много се шта поборавило, занемарило...{S} Село, деца, црква, њива, с |
| ен; што је видео, готово је мање више и поборавио.{S} Кад је ушао у храм, учини му се, да је св |
| удрост, бадава сва наука.{S} Мало ми је побрз у говору, али ће и то уставити озбиљније године.{ |
| а ствар, то ће ићи лако; ама јеси ли се побринуо за стан, где да сместиш дете?</p> <p>— Ја се к |
| иљаду.{S} Кад их је много, можеш коју и побрисати.</p> <p>Махну главицом Гргур па гледа, пун чу |
| ечаности.{S} Сељаци поседали под брест, повадили чутурице из торбица, па који шљивовицу који ко |
| грозни.{S} Ја их се гнушам.{S} Да тебе повалимо, драги Илија?</p> <p>Илија трену само, шикну м |
| ост на изјасненије катихизиса, примерно поведеније, на жив пример; смотрено их чувам од соблазн |
| ропоштао, тканица му висаше о врату.{S} Поведоше ти нашега медведа, <pb n="67" /> па с њим на п |
| ца, лево и десно једна на другој просто повезане најбоље књиге оновремене наше књижевности: <ti |
| .</p> <p>Професор, отворивши другу лепо повезану књигу, са светим поштовањем прочита ученицима |
| ошаху у рукама по једну књигу; по лепом повезу и формату веће осмине знате да не могу бити школ |
| S} Али је највећма осветљена авлија оне повелике куће, што се лепо види на оној страни брда, шт |
| а.{S} Донесе сандучић, а он вади царске повеље, привилегије, и показује народу.{S} Народ виче: |
| регазивши на ону страну потока, није се повео за срцем, него правце стазом, која води горе у ње |
| мео своју радозналост да сакрије, да не поверава језику, али си му је тим разговетније могао чи |
| план, који ваља разрадити, редакција се поверава Гргуру; ако се иде <foreign xml:lang="lat">in |
| каши су их призивали у своје оџаклије и поверавали им, наравно врло смотрено, своје вратоломне |
| поверљивом састанку.{S} Доста кад ми је поверена резолуција.{S} Чуј ме!{S} Журимо се, док нас н |
| да би јој имао нешто пришаптати, нешто поверити.{S} И загрлио би је, загрлио те како снажно, а |
| нећеш замерити што је толико будаласто поверљива.</p> <p>„Али шта ћемо, Гргуре, кад се не да н |
| у знања која не разуме.</p> <p>Даница, поверљивијим погледом, уверила је Милана да се у овој п |
| еко поизмакао, почеће Милан, али сасвим поверљивим тоном:</p> <p>— Илија!</p> <p>Илија га радоз |
| или ми.{S} Јест, и ја сам био на једном поверљивом састанку.{S} Доста кад ми је поверена резолу |
| , али њезине речи зазвонише сестринском поверљивошћу, неком материнском брижљивошћу.</p> <p>Грг |
| ледати кад беле и плавчасте димове носи поветарац уз зелено грање, још милије кад је сунце на з |
| S} Ваљана хартија.{S} Само клобуке мало повеће — бар два прста више него ономлани.{S} А круне — |
| земље.{S} Ужасно, гдегод кога стигоше, повешаше.{S} Шта је с твојом ногом?</p> <p>— Још који д |
| Боже здравља, гледаћемо како ћемо, ако повијају власти.</p> <p>Ту, у црквеном трему, заверише |
| није било, куд се <pb n="119" /> нисам повијао ово од уторника.{S} Пути несигурни, мораш околи |
| још који дан, па ће своје златне круне повијати према сунцу.{S} Мајка би ми тако радо помогла |
| као прави цар, па онако страшан громко повика: </p> <p>— Од куда ви три цара овамо пришли јест |
| ђења, хукну из најдубље дубине и гласно повика:</p> <p>— Пропаст!</p> <p>— Шта је, ако Бога зна |
| рода.{S} А Ирод, ногом о земљу и гласно повика:</p> <p>— Да знате и ви, и да сви <hi>знајут</hi |
| ?</p> <p>Гргур прићута, па онда радосно повика:</p> <p>— Девет Југовића и десети стари Југ Богд |
| Муса Кесеџија.</p> <p>— Краљевић Марко! повикаше весела деца.{S} Погле, оцо, колики му брци, па |
| p>— Христос се роди!</p> <p>— Ваистину! повикаше сви новоме госту, па га посадише горе до попа. |
| <p>Викач оде у село, а слуга се и даље повираше око кола.{S} Петрија тужна, претужна, не излаж |
| угојачије него баш попритесна.{S} Да се повиремо...</p> <p>— Не, не, мајстор Јоване, где је мес |
| им дође и Јованова газдарица, Макра.{S} Повисока, сува жена, оличена брига и старање.{S} По чис |
| е прелази преко новог малог моста, мало повише.{S} Али ја још прелазим преко старог брвна; узме |
| ваљану рибу.{S} Али зато сад смемо мало повише овог ритопечког.</p> <p>— Е па кад јој је суђено |
| па Космај, па Венчац, па Рудник, Маљен, Повлен, Медведник; види се и Цер, и тај тамо Срем, и у |
| р писати, да види да и нас није раселио поводањ.{S} Ја мислим и чекам, разбирам од Степана и од |
| шта га поче плашити, трже своју руку и поврати се полукорак назад, на своје пређашње место.{S} |
| збиљом свога гласа, које мрким погледом поврати потребну тишину.{S} Пастири и анђели још се бли |
| ти од оваких суза?</p> <p>Кад се Даница повратила и послужила кафом, Милану је необично рука др |
| гледаше дуго у вечерњи сутон, и, кад се повратила, лепе јој очи беху још лепше, као увек што су |
| Ко ће као Бог, само кад си нам се опет повратио жив и здрав.{S} Ниси се пео до школе?</p> <p>— |
| а, пренео у Шумадију, у Мораву.{S} Сад, повукавши неколико димова, жељаше и филџанчић каве са с |
| попустила, поспремала, почистила, па се повукла у своју собу, села за столићак, ређа карте — и |
| адом је уздахнула, своју преварену руку повукла је к себи, очи јој се наводнише, али толико има |
| имућној кући, опипали по коју плећку и повукли чашу две, онако у помрчини.{S} Тешко се попу ра |
| могао бити и учитељ и свештеник, али ме повукло срце амо у слободу.{S} Тек узео двадесету, кад |
| ...{S} Ето ти још некаква Турчина...{S} Повуци, потегни...{S} Уз калдрму, низ калдрму...{S} Хас |
| ице, такну бакрачлијом у ребра, било је повуци-потегни, докле га је стишао.{S} Најзад се мало п |
| пазухом, опружи ноге тамо даље под сто, повуче два три дима из разгореле лулице, нагне главу бл |
| ећи, приђе, једне подигну горе, а друге повуче доле.{S} Гледао је и гледао, а кад поче избијати |
| а видиш.</p> <p>Ту га ухвати за рукав и повуче к табли.{S} Узев креду, поче се усиљавати да нап |
| ба правична; штета што мапе немам да ти повучем најтачније границе...{S} Знаш ли ти, Гргуре, шт |
| ободити...{S} Руски је народ безгласан, погажен — мужик!</p> <pb n="114" /> <p>Русија није Слав |
| Грго, писмо, и ево погача, и ево друга погача од твоје матере.{S} Потврда је зорли, али су тво |
| за откала; ето и тај пешкирић, у ком је погача, одсекла сам од мог првог веза.{S} Како ти се до |
| ви смо.{S} И ево ти, Грго, писмо, и ево погача, и ево друга погача од твоје матере.{S} Потврда |
| и комовицу; а трбушасте чутуре с вином, погаче, заструзи с пребранцем и киселим паприкама, скло |
| , остави и забрави.{S} Затим пољуби обе погаче, скиде пешкирић са оне Даничине, испресавија га, |
| ла је затим, за срећна пута, комовицу и погачу и младога сира.{S} Беше сунце у велике одскочило |
| и док их је слуга провађао, отац извади погачу и сир, простре пешкирић по оној трави поред пута |
| исму Гргуру.{S}" Хоћу, зашто не. „И ову погачу.{S}" И ту погачу, рекох јој. „Много, много га по |
| сиром, извадили из пепела грдну велику погачу, напунили ону највећу чутуру, па све то још за в |
| Хоћу, зашто не. „И ову погачу.{S}" И ту погачу, рекох јој. „Много, много га поздрави.{S}" Не бе |
| ва у гори нису једнака; роди се то тако погдекоје, којем се не да по туђој мудрости“.{S} Само ј |
| етворица их беше уз Катића, а кад један погину у тамнавском Посављу, браћа га донеше у своје се |
| } Али ти знаш, како сам, што наши кажу, погинула за живином.{S} И сад се још онако исто с њима |
| из устајалих глибова.</p> <p>— Па ти си погинуо за Вучићем, пробио си ми главу хвалећи га до не |
| ите тако рећи јучерању телад где је већ погла главе под јармове, или кад опазите оно несташно ж |
| пошто је, по свом старом обичају, мало погладио браду и пљуцнуо.</p> <p>— На Варош-Капији?</p> |
| раљевић Марко! повикаше весела деца.{S} Погле, оцо, колики му брци, па калпак на глави!{S} А шт |
| нам,</p> <p>— Донела сам ти уштипак.{S} Погле колики је!{S} Највећи сам уграбила из чиније, кад |
| а....</p> <p>— Није лулу, него нулу.{S} Погле само, како је умем лепо написати.</p> <p>— А шта |
| е Милан.</p> <p>— Увреда!{S} Зар ја?{S} Погле само...{S} Та да сам се родио у Средњем Веку, пре |
| лебно" у учитеља Максу, али један његов поглед беше довољан да се одрекну својих „прошенија“.</ |
| што и ти, рече учитељ, па упре оштрије поглед у попове очи.</p> <p>— Е па ја, учитељу, лепо ми |
| ацити са српских бедема.{S} А кад му се поглед оте на црвену заставу с белом звездом и месецом, |
| о пред кућом, кад се професору Сави оте поглед преко књиге кроз прозор у двориште.{S} Видевши о |
| браћи „Живео!“ али му се у исти мах оте поглед на магистрат, виде на њему великог црвеног двогл |
| књижице пред собом, крадом баци по који поглед, па опет брже боље у књигу.{S} Зна, као човек од |
| ремајући под топлим губером, неће упрти поглед у бабу и слатко заспати.{S} Плакао је, брисао је |
| више загледаху у оно мудро чело, у онај поглед препун благости и мира, у оно лице, којега се ут |
| ија сестра њезина.{S} Како јој је миран поглед, нежан и благ, пун преданости, али без младачког |
| о? упита га поп, упрвши у њега радознао поглед.</p> <p>— Казао сам да су Швабе ниткови.</p> <p> |
| и газдаричиној, а са Миланом се рукова, погледа га мало испод очију, па опет, савладан стидом, |
| забра један лист од здравца, пољуби га, погледа преко ограде, а вреле је сузе облише.{S} Има ли |
| ни изустио, а Ружица га оштро погледа, погледа још једном, али блаже и много попустљивије, по |
| окрену, а у исти мах осврте се и Илија, погледа горе према Даници, па, онда, чисто подсмешљиво, |
| ељ, устаде поп.{S} Погледа поп учитеља, погледа учитељ попа.{S} Намрштио се један, намрштио се |
| леда и њега својим лепим крупним очима, погледа је још једном, и гле! никад није била тако лепа |
| лијске ограде.{S} Јелена, увек опрезна, погледа кроз прозор.</p> <pb n="75" /> <p>„Дерладија!“ |
| гур, изустивши ово еванђелско одрицање, погледа у Даницу, али она већ више не гледаше у њега и |
| о у мене!</p> <p>Он је, полусмешећи се, погледа.</p> <p>— Насмеј се!</p> <p>Он се и насмеја.</p |
| уби још једном озбиљно своје лепо дете, погледа га мирно и спокојно, али погледом дужим и дубљи |
| доиста мало збуни, па онда, дошав себи, погледа најозбиљније своје помагаче, и сам настави мака |
| исто подсмешљиво, <pb n="135" /> јетко, погледа и свога другара.{S} Одлучи се Илија да се окрен |
| задркће сва, стисне прсте, протре чело, погледа у икону чело очине главе, па опет у књигу, проч |
| врата се отворише и унутра ступи Гргур, погледа своју другарицу, која погледа и њега својим леп |
| справи, преста ударати прстом по столу, погледа у Максу, отвори и уста да нешто проговори, па о |
| ице, нагне главу ближе к десном рамену, погледа задовољно мајстор Јована, и смешећи се трну у д |
| ова његовога имена.{S} Погледа у Максу, погледа у остале око стола. „Па да отворимо“, рече тихо |
| а оздо начелна слова његовога имена.{S} Погледа у Максу, погледа у остале око стола. „Па да отв |
| е.</p> <p>Устаде учитељ, устаде поп.{S} Погледа поп учитеља, погледа учитељ попа.{S} Намрштио с |
| n="46" /> лика строга а говора блажа, а погледа да га, бога ми, ни Максо шале не издржи, кад га |
| кажем?</p> <p>— Не смем.</p> <p>Она га погледа још један пут мало љутито, баци оба цветка што |
| ина, а вама ученика.</p> <p>Професор га погледа радознало, а он му приповеди све, и зовне из ку |
| н, чујеш ли, Славјанин!</p> <p>Гргур га погледа зачуђено.</p> <p>— Чудиш се, је ли?{S} Чудиш се |
| обратио попечитељству?</p> <p>Гргур га погледа мало разрогаченијим погледом.</p> <p>— Што ме г |
| о и није цвет, настави Даница и опет га погледа оним значајним погледом.</p> <p>— Ја ћу бити с |
| ихових оваца, па не скида свога благога погледа са својих милих гостију.</p> <p>Иза попових леђ |
| гур једва овда онда осмели се да у кога погледа; само да није строгога лика учитеља Максе, и он |
| професор у Крагујевац.</p> <p>Ту Илија погледа значајније Даницу. па онда опет у учитеља Максу |
| пи Гргур, погледа своју другарицу, која погледа и њега својим лепим крупним очима, погледа је ј |
| Даница се исправи, својим крупним очима погледа према вратима, која се отворише и унутра уђоше |
| би, остави бројанице на сто до себе, па погледа пажљивије у Илију.</p> <p>— Свашта хоће свога п |
| ве, скочи са своје столице, узе чашу па погледа у попа и све око стола.{S} Он, у подужој здрави |
| читељу, имам право.</p> <p>Учитељ Макса погледа га радознало, држећи маказе међу палцем и прсто |
| зме своје место на кревету, мала Даница погледа га с пуно радости, згрчи већма уморне ножице по |
| с предмета на предмет, док ти стари уча погледа мало оштрије Даницу, која се одмах дигну и оде |
| .{S} Онако, мало престрављени, укоченог погледа, зеница раширених, изгледаху као два анђелчета, |
| неверно...</p> <p>Даница га значајније погледа и прошапта:</p> <p>— Све?</p> <p>-— Све, драга |
| овник?</p> <p>Гргур га још равнодушније погледа.</p> <p>— Писар!{S} Са столицом у Крушевцу.{S} |
| умски дух викну по имену.{S} Трже се, и погледа изнад себе.{S} На брдашцу, преко којега се беља |
| и сузе престаше, спусти руке у крило, и погледа горе својим великим очима.{S} Суморно небо исто |
| не столице, замаче дланове за потиљак и погледа у противни угао своје скромне одаје.{S} А њему |
| књигу.</p> <p>— Гледај овамо !</p> <p>И погледа онамо.</p> <p>— Дакле све поред куће са зеленим |
| </title> и пођоше напоље, он још једном погледа на све четири стране цркве.{S} Кад беше у порти |
| {S} Погоди шта!</p> <p>Он је само благо погледа, па опет спусти очи преда се, и стидно прошапут |
| ладати своје големо незадовољство, мрко погледа престављенога, па онда у Ирода.{S} А Ирод, ного |
| > <p>— Илија!</p> <p>Илија га радознало погледа.</p> <p>— Знаш ли шта сам мислио?</p> <p>Илија |
| а нас когод не чује. (Ту Милан смотрено погледа на једну и на другу страну.) Док ти (говори све |
| сорова сестра госпођа Јелена, намрштено погледа унутра, па опет притвори крило и оде у своју со |
| и Максо шале не издржи, кад га случајно погледа и што год упита.{S} И поп Крста се склања да је |
| Гргур, забележи учитељ, па опет озбиљно погледа оца: а презиме?</p> <p>— Хоћеш ли по оцу или по |
| > <p>Није ни изустио, а Ружица га оштро погледа, погледа још једном, али блаже и много попустљи |
| у сви, ућуте, учитељ у њих дуго и оштро погледа, они се ућуткавају све тише и тише, док год се |
| е свећу у своју сухоњаву ручицу и оштро погледа свога пратиоца:</p> <p>— Како ти име?</p> <p>— |
| p>— Шта читаш ?</p> <pb n="87" /> <p>Ту погледа у књигу, што стајаше пред њим отворена.</p> <p> |
| тац с Пауном <pb n="61" /> седе у кола, погледав још једном сина, стегне срце, окрене се слузи |
| Помози Бог, мајстор Јоване! викну Иван, погледав с прага у радионицу.</p> <p>— Бог ти добро дао |
| шта је то нула? — упитаће на то Гргур, погледавши је мало озбиљније.</p> <pb n="8" /> <p>— Нул |
| ики славјански појета!{S} Ходите ближе, погледајте, то је продукција, изворност, еп узвишен као |
| сунца испеше се на један вис.</p> <p>— Погледајте право доле! викну Иван деци.</p> <p>Деца се |
| био најлепшу књижицу; другови је лакомо погледају, а он је крије у торбицу, па сав поцрвенео гл |
| ђујући поток код новога моста, чешће је погледао на школско брдашце, премишљао да ли да сјаше н |
| несташну и сувоњаву девојчицу, само је погледао.{S} Учитељка га је благо запиткивала, а он јој |
| ори очице, и да му је онда ко пажљивије погледао испод трепавица, опазио би две сузне капљичице |
| е, ућутао се, кад крадом а кад отворено погледао у лепу домаћицу.</p> <pb n="130" /> <p>А Илија |
| !{S} Упитасмо га озбиљно и један другог погледасмо.</p> <p>— .. .{S}Безобразан, какав се још ни |
| кад од врата или из полусветлих углова погледате на ову богату софру, а ви већ у напред осетит |
| р јаче мрмори овладалом тишином.{S} Кад погледате у небо, тешко вам је одвојити ока од лепе пав |
| у у служби Народнога Одбора.</p> <p>Чим погледате у сунце, видите да је већ одавна превалило по |
| е и стидно гледаше преда се.</p> <p>Чим погледате на постављен сто, одмах ћете приметити да је |
| апи, како су дивне и горостасне, кад их погледате са оваквих отворених висова као што је Авала. |
| ораси са зеленомодрим листом.{S} Милина погледати кад беле и плавчасте димове носи поветарац уз |
| обадвојица право један другом, стадоше, погледаше се, насмејаше се.</p> <p>— Учитељу!</p> <p>— |
| с, који изненада залаја.{S} Тргоше очи, погледаше према вратницама и обадвома ноге обамреше.{S} |
| {S} Обојица уђоше скромно; поруменивши, погледаше свога професора погледом девичанске чистоте.{ |
| ерас не могу и они са осталом дружином, погледаше „молебно" у учитеља Максу, али један његов по |
| читељеве кћери.</p> <p>Сви га радознало погледаше.{S} Он настави :</p> <p>— Било би то што и да |
| е, па наново, још пажљивије, упре своје погледе у разметнуте карте.</p> <p>А у зелено двориште |
| ао се нешто мало, и док радознало упире погледе у изненадне отмене госте, дотле левом руком пип |
| последња реч осваја, и куд њоме наврати погледе онамо сви послушно гледају.{S} Зато је у сваком |
| а, кад се њезине дотаче?{S} А кад им се погледи сусретоше, обојима сину једна иста светлост, об |
| и бркова, погружен и перјав, трагичним погледима нуди вам црвено-жуте неранџе и бледе лимунове |
| поруменивши, погледаше свога професора погледом девичанске чистоте.{S} А он им стиште руке обо |
| дете, погледа га мирно и спокојно, али погледом дужим и дубљим, окрете се исто тако спокојно, |
| не разуме.</p> <p>Даница, поверљивијим погледом, уверила је Милана да се у овој прилици с њиме |
| <p>Гргур га погледа мало разрогаченијим погледом.</p> <p>— Што ме гледаш тако? настави Илија, н |
| е к Савиној руци, а овај га значајнијим погледом измери од главе до пете.{S} Кад су Гргур и Мил |
| па које збиљом свога гласа, које мрким погледом поврати потребну тишину.{S} Пастири и анђели ј |
| <p>— А ти? упитаће га Гргур радозналим погледом.</p> <p>— Ја?{S} Ја немам крви на одмет.{S} И |
| удућности ? додаће и Гргур с радозналим погледом у свог професора.</p> <p>— Мали народ — без бу |
| Даница и опет га погледа оним значајним погледом.</p> <p>— Ја ћу бити с њиме задовољан.</p> <p> |
| ади, да баш није одмах на ударцу сваком погледу господина директора.{S} А учитељи ?{S} Они час |
| ћути, па га сад отворено, сад испод ока погледује, а Петрија села <pb n="141" /> право према об |
| ућице у правилним редовима, шта пута их поглеткујем отуда са стазе, па бих чисто да си и ти овд |
| И кад бих је имао, прво бих је пролио, погоди где?{S} На Теразијама, на барикади.{S} Памтиш ли |
| у, у којој беше дар, држаше назад...{S} Погоди шта!</p> <p>Он је само благо погледа, па опет сп |
| нам је често причао о Марку.</p> <p>— А погоди: ко су она деветорица, па онај стари пред њима у |
| се насмехну.{S} Би му мило што му дете погоди имена тих славних јунака.</p> <p>Поред пута сеос |
| ависи од наставника.</p> <p>Ту је Илија погодио где треба, правце у центар кратке целокупне Мак |
| х.{S} Стало је Максу много муке, док је погодио левом у леви, десном у десни рукав свога горњег |
| мах, сад је, као никад до сад, пожелео, погодите шта?{S} Ни кнеза, ни војводу, ни патријарха, в |
| мало промене на лицу тешко би вам било погодити, колико је говор свештеников улегао у његову д |
| р проговорио с нама.{S} Добар ка’ и ти, погоднији него учитељ.{S} Смешка се на нас, пита нас бл |
| </p> <p>— Прошле недеље похваташе нас и погонише амо.{S} Знаш, како је растати се са селом.{S} |
| од мене и од Милана.{S} Али немојте се погордити, нисте у томе сами самцити, тог је истог мњен |
| ршави Јеврејин броћасте браде и бркова, погружен и перјав, трагичним погледима нуди вам црвено- |
| прострла шареницу преко миришљава сена, под главу вунен јастучић, а покрила га белим вуненим гу |
| и сандучићи, те на дну свога сандучића, под други пар својих кошуљица, сакрије сва три цветка, |
| гали који у вајату, који тамо по трави, под туњом.{S} Гргуру је мати наместила у кући, прострла |
| а у спаваћој соби џакала, а мали Гргур, под својом поњавом, удубио се у своје паучинасте мисли, |
| ако, да је добра, не бисмо се дигли.{S} Под Швабама зло, а Маџари црње и горе, загрдили.{S} Нав |
| образа онако вазда готових на смех.{S} Под пазухом држаше дебео трешњеви штап.</p> <p>— А, доб |
| Не прође ни један час, а већ ни једнога под школским кровом, сви се, жељни, упутили својим кућа |
| сле“, иначе је та скупоцена ствар вазда под њезиним кључем.{S} Сада пуши, хода под стрехом и ми |
| под њезиним кључем.{S} Сада пуши, хода под стрехом и мисли: бадава му је молити.{S} Да иде у с |
| закачи левим палцем за ивице од прслука под пазухом, опружи ноге тамо даље под сто, повуче два |
| папучу, и — чита.{S} Сат тиктаче, мачка под столом преде, у великој пећи овда-онда прасне разго |
| .{S} Рекли бисте е је безбожник, а нема под небом нације, која више Бога помиње: он воли и цркв |
| и јучерању телад где је већ погла главе под јармове, или кад опазите оно несташно ждребенце, шт |
| тамо доцније, док се опште добро доведе под сигуран кров, док, док...</p> <p>Но Гргур још у себ |
| ка, мали човечуљак у црној хаљини, дође под звонарицу, закачи руком за уженце и поче звонити.{S |
| !{S} Згужва измрчену хартију и хитне је под сто. „Није то хтети, па бити Његуш — <hi><foreign x |
| гур беше изузетак; које по рођењу, које под утицајем честитога Максе и Јована столара, слила се |
| лука под пазухом, опружи ноге тамо даље под сто, повуче два три дима из разгореле лулице, нагне |
| /p> <p>— Ружица главом.{S} Увукла ми се под кожу, у крв, у главу, кудгод крочим нигде да умакне |
| ловено село, од сељака нигде боље вајте под овом божјом звездом; жилав, а опет га можеш и ’вако |
| пуно радости, згрчи већма уморне ножице под јорганом, климну мало главицом, већма притиште цицу |
| једном савијутку, где се чешће одмараше под оним разгранатим дивљим крушкама, срете старог фаму |
| ле неколико тренутака сви заједно одоше под једно велико дрво баш уз сами град, и онде у хладов |
| вати Максо, да проведеш бар једну ноћ и под мојим оџаком, да видиш и тамошње Србе — све чисто Н |
| оне Даничине, испресавија га, и остави под јастучић на свом кревету.{S} Најзад одломи по једно |
| итоме вочиће, слуша како шкрипе точкови под товаром, како се беле букове облице, а међ њима хра |
| који држаше за руку свога синчића, који под пазухом имађаше буквар.</p> <p>— Доведох ти дете, у |
| ваки своју књижицу: који под орах, који под брест, који тамо код кошева, док не огласи звечка ш |
| а одмах затим сваки своју књижицу: који под орах, који под брест, који тамо код кошева, док не |
| школској свечаности.{S} Сељаци поседали под брест, повадили чутурице из торбица, па који шљивов |
| сјало целу околину, наши путници стигли под зидине, ходећи унаоколо разматрају дивну околину.{S |
| дрво, четири дана издржа јадник на зими под ведрим небом без јела и пића: тек петога дана смило |
| а срце кад ходиш а смрзнути снег шкрипи под ногама.</p> <p>Многе се куће светле и на баџе им уз |
| рити мајка својим рукама, да, дремајући под топлим губером, неће упрти поглед у бабу и слатко з |
| рно јагњешце, и заспао.{S} А први санак под школским кровом беше тако драг: сневао је своју мај |
| еко унакрст по нашој Шумадији.{S} Поток под школом још и сад тече онако холо и младачки, као ка |
| врата и уђе поп, с књигом и епитрахиљом под пазухом.{S} Сви усташе, и као из једнога грла заори |
| врсто, жилаво, као да си камен подвукао под кожу?{S} Ђидо!{S} Дете мало клипка, дед, ви двојица |
| , не упутише се школи, већ савише право под велике брестове код кошева, да у дебелом хладу мало |
| о кроз шуму, мало кроз поток, дођоше до под само село а одатле уз брдску стрмен, која је окрчен |
| е нове пријатељице, али, кад је већ био под губером, замакоше му очи за онај велики сахат на ду |
| много вештија и много снажнија.{S} Тамо под зиму, мати ће ме поучити да ткам ћилимове.{S} Ти зн |
| ећемо се, одговори Гргур још непрестано под утисцима изненађења.{S} Узе драге дарове и са неким |
| енска од словенских земаља што су данас под Турском...{S} Но, како ти се свиди моја политика, б |
| <p>Изнесоше јастуке и поседоше на траву под туњом.{S} Гргур им прича све.{S} Иван ћути, па га с |
| своју ноћну стражару, на широку пречагу под вишњевим столом.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| осподина, што се дотле одмараху у хладу под брестовином.{S} Обадвојица лепо обучени, европски, |
| варенога млека и скорупа.{S} Седели су под брестом једно до другога и дуго, дуго гледали доле |
| дује толиком божјем благослову !</p> <p>Под дудом маже слуга кола, утврђује чивије, намешта шар |
| ром, да све ником поникне, ћути, блене, подаје се.{S} Његова последња реч осваја, и куд њоме на |
| расуше по порти.{S} Гргур, како је стао подаље од црквених врата, ту Је и остао.{S} С пажњом је |
| ство!{S} Одох ти, Грго, у срез.{S} Мало подаље од вароши, од друмова, у паланци прогамизо ћифта |
| па <pb n="32" /> стадо, па анђели тамо подаље иза брежуљчића, начињених од маховине.</p> <p>С |
| ију бана Јелачића.{S} Опазивши лицејце, подвикну узвишено и тронуто:</p> <p>— Ево, моја млада г |
| </p> <p>— Познајеш ли ме, чича-Степане? подвикну Гргур гласом мало појачим.</p> <p>— Па, да вид |
| се учитељ Макса опет појавио на прагу и подвикнуо: „Христос се роди!" </p> <pb n="37" /> <p>— В |
| још уливати памет геаци.</p> <p>— Опет! подвикнуће Сава.</p> <p>— Они треба од мене да се уче в |
| } Викну на чељад, да се гости господски подворе.{S} Учитељ Макса следствен својим строгим васпи |
| ово дете постарам.{S} Доста ме је стара подворила, доста сам је потрудио и намучио, <pb n="145" |
| што су љубазни, па што умеју дочекати и подворити, то се не да казати, док се оком не види.{S} |
| у своја невина уживања, искључиво да се подвргне обичају.{S} Да му је могло бити, он би и своје |
| } Је л’ чврсто, жилаво, као да си камен подвукао под кожу?{S} Ђидо!{S} Дете мало клипка, дед, в |
| о ја већ не бих могао.{S} Отвори де!{S} Подвуци ево овде прст, ево овде; дај прст, овде, овде, |
| , подеран.</p> <p>Гргур скочи.</p> <p>— Поделисмо мегдан, једва изусти Милан и уморан паде на к |
| образ осветлала.{S} На завршетку испита поделише дарове.{S} Гргур је добио најлепшу књижицу; др |
| — А ја имам пуно пунцато књига; већ сам подерала четири буквара и две читанчице.{S} Ја знам нап |
| и у собу улете Милан разбарушен, прљав, подеран.</p> <p>Гргур скочи.</p> <p>— Поделисмо мегдан, |
| у по ћемеру).{S} Мучио се, служио, ишао подеран и гладан, али сам зато сачувао цело „благодјеја |
| видиш само, како ми је разбој спретан и подесан; отесао га Стојко дунђерин; а чункови су они ис |
| ноги старци, који раније који доцније, „подете“.{S} Али строгог наставника није старост сломила |
| онако.... а сад си се, Бога ми, сасвим подетио.{S} Што ти се сад наспеле те луде цинцарске спл |
| изиђе на ћошку.{S} Гледећи у зову и ону подивљалу лозу, што се уз њу савијаше, размишљаше о тег |
| Макса, весео и блажен као малено дете, подигао чашу да наздрави своме пароху, а кад виде, да м |
| > <p>А кад фамулус Степан дојури школи, подигао беше праву узбуну.{S} Кад се старац издувао, по |
| ако прети оним великим прстом што га је подигао.</p> <p>Ту она подигну свећу ближе икони, а мал |
| ка.{S} Забрави га, али га опет одбрави, подигне заклопац и још једном узе у руку Даничино писмо |
| „царским" дверима.{S} Једва је смео да подигне очи, кад је био пред светим путиром.{S} Сав се |
| !</p> <p>Таман поп узе чашицу комовице, подигну је према себи, прекрсти се и рече : помози Боже |
| прстом што га је подигао.</p> <p>Ту она подигну свећу ближе икони, а мали је Гргур дуго и пажљи |
| љка, пре него што ће лећи, приђе, једне подигну горе, а друге повуче доле.{S} Гледао је и гледа |
| један, а протин синовац за други крај, подигоше малаксалог попа, попадија и учитељка подигоше |
| ше малаксалог попа, попадија и учитељка подигоше му утрнуле руке, па му, сретноме и много обрад |
| аде на столицу.</p> <p>Деца притрчаше и подигоше маказе на сто.</p> <p>— То није истина! викну |
| ју: <title>Тон деспотон</title>.</p> <p>Подигоше напуњене чаше, куцнуше се и до капи испише.{S} |
| г учитеља, пламтили су огњем, који мило подилази кроз цело тело, улива сласт и ласт, чисто га п |
| ори и поноснији, не би хтео ни малчицко подићи ту твоју круту главицу, па би онда, дабогме да б |
| је на свом месту за столом, плела је и подједнако пажљиво слушала и оца и Гргура.{S} Говор је |
| а је стишао.{S} Најзад се мало поумори, подлеже својој судбини, па кротко и послушно, журним од |
| на око, шарено и цифрасто ваздан, а док подложиш пећ, а оно се криви и витопери као луб.</p> <p |
| ради и пева, а мени чисто срце заигра, подмладим се.{S} Боже мој, покојни Марко устабаша, Бог |
| т, све то пири и мири, све те освежава, подмлађује.{S} Па наши студенци; оваких бистрих и студе |
| вита мунарета, и кад се сунце испне на подне, а јасно-грли мујезини с висина кличу правоверним |
| баште.{S} А кад беше сунце искочило на подне, сети се и он глади и глад њега снужденога, па уђ |
| сијало и жарило јарко летње сунце, а од подне почеше се са свију страна прикупљати све крупнији |
| ктор у суседној школи, а сутра, тамо од подне, ето га Макси у госте.{S} Максо кмету, а кмет хаб |
| ви пут с њиме упознали.</p> <p>Скоро је подне.{S} Професор Сава суморан уђе на капију.{S} Како |
| лебац пшенични.{S} У школи, пре и после подне, пева се: <title>Тјело Христово примите</title>.{ |
| тек што попије ракију и на сахату куцне подне, врата би се отворила а учитељка јело уносила.{S} |
| с крчмаром претреса сеоске политике: до подне се греју код оне велике ластрене пећи насред собе |
| а му дода чисту преобуку.{S} Кад се око подне врати са часа школског, тек што попије ракију и н |
| унце, видите да је већ одавна превалило подне.{S} Али у радионици мајстор-Јована <pb n="103" /> |
| b n="67" /> па с њим на протокол.{S} По подне сеђасмо у канцеларији, кад ето ти директора задув |
| велике ластрене пећи насред собе, а по подне спавају сваки на својој клупи.</p> <p>А учитељ Ма |
| , па ме зачинкавају.{S} Једне недеље по подне просто ми се смрче.{S} Потрчим на Зерек старој Гр |
| осталом са свим излишна, јер како се по подне умију и обуку, не долазе кући другдан до поноћи.{ |
| примите</title>.{S} Дође и шести дан по подне поста без зејтина; сутра је причест и почетак <pb |
| видети само, како, каткад по читаво по подне, сучем цеви и певам.{S} Сад ткам најтање сади-пла |
| беше четвртак, сретан дан, кад цело по подне „влада слобода".{S} Учитељ је Макса спавао по руч |
| враг нанесе овуда мечкаре, па једно по подне, баш пред школском капијом, заокупе ударати у даи |
| фамулусом Степаном, или се, особито по подне, извиче над ђацима.{S} Док ето ти у сумрак једног |
| и мутнији облаци.{S} Четврти је час по подне, дан у најлепшем јеку, али често преко села пређу |
| среда, пасуљ са сланиницом; четвртак, у подне кувано тесто, увече пилав с исецаним месом; петак |
| , а увече друго јело попара; уторник, у подне паприкаш, а увече цицвара од бељега брашна, мало |
| школи, о књижевности, о политици.{S} У подне за столом, Макса је седео у прочељу, а он и Даниц |
| , и тако даље{S} О великим празницима у подне печење, а <pb n="62" /> момци увече немају вечере |
| гдан до поноћи.{S} Сваки момак добије у подне по литру вина, а мајстор Јован испразни с мајстор |
| дао, ником, ни мом рођеном оцу, док не поднесе уверење да је ма годину дана децу учио.{S} Зар |
| — изненађен једва се држаше на ногама, поднеше му столицу, узе руку Гргурову, нешто би хтео да |
| дивну околину.{S} Нанизала се села око подножја као бисер око поноснога грла невестинога.{S} П |
| {S} Да нам је устабаша, не бих га могао подносити, примети мајстор Јован.</p> <p>— Па, господин |
| ј и Народнога Одбора.{S} И ја сам вам у пододбору.</p> <p>— Живео ! омаче се Јовану, куцнуше се |
| се прћити, почнем се богме и ја дурити; подрвене, па тресну ногом о патос, и ја ногом о патос, |
| да ми имамо право, те тако се директору подрежу рукави, а ми вечерас прослависмо победу једним |
| средовечан, кокораве косе, браде пуне, подрезане, чела ониска, очију живих, малених, а коже на |
| чију живахних, образа округлих, космате подрезане браде, а образа онако вазда готових на смех.{ |
| Јелачић говорио заклетву.{S} И то ћете подробно читати у <title>Вјестнику</title> ово који дан |
| >— Е, учитељу, да видимо и твоју књигу, подсети га поп.</p> <p>— Сутра, сутра, брани се учитељ |
| учитељ попу у реч.</p> <p>— Добро те ме подсети.{S} Ево обадва последња броја <title>Српских Но |
| не може ти се свидети, поче Милан мало подсмешљиво...{S} Кад је пуна глава болесних мисли, илу |
| леда горе према Даници, па, онда, чисто подсмешљиво, <pb n="135" /> јетко, погледа и свога друг |
| е, чуди се сремачким великим шеширима и подугачким гуњевима, па оним опанцима што им се кожа из |
| ића са параграфастим танкогрлим кљуном, подуже су се поп, попадија и учитељка одушевљавали овим |
| у плач, и оде у своју собу.{S} Сава је подуже гледао за њом, покушао да узме још који залогај, |
| о је у Божјој руци, примети Јован после подуже почивке.</p> <p>— Али да ли ћу један бити довоља |
| огледа у попа и све око стола.{S} Он, у подужој здравици, захвали се Господару и власти, који с |
| снопља.{S} Иза потеса шљивици с родним подупртим гранама, а за њима село на брдељцима, на који |
| !“ учитељ Макса својски „секундирајући" пође напред, а за њим остали сви уђоше у чисто и лепо у |
| па онда молитве.</p> <p>Пре него што се пође, устану сви, ућуте, учитељ у њих дуго и оштро погл |
| или тка платно памучно.{S} А кад сунце пође за гору и Иван се врати из поља, како је умела пот |
| оче плакати, обори своју лепу главицу и пође.</p> <p>Отац је задржа, па опет помилова.</p> <p>— |
| >Сутрадан се рано дигну Иван па с децом пође своме старом познанику, Јовану столару, који имађа |
| о цели дан били отворени.{S} Мали Гргур пође да јој помогне.{S} Уђоше унутра.{S} Оставише свећу |
| о врћаше на једној ножици.</p> <p>Гргур пође кораком лаганим, неодлучним, још пун оне чисте анђ |
| , смејући се саркастички, устаде и опет пође горе доле по својој “вселени“.</p> <p>— Ја бих так |
| ма <title>Упованије моје отац</title> и пођоше напоље, он још једном погледа на све четири стра |
| ратом, свештеником из Барање.{S} Сви им пођоше у сусрет.{S} Мајстор Јован, религиозан човек, пр |
| су створови маште, стога да се опроба у поезији.{S} Он ћуташе на то, није изјављивао своје прот |
| о у овај мах, сад је, као никад до сад, пожелео, погодите шта?{S} Ни кнеза, ни војводу, ни патр |
| ој другарици.{S} А шта ли јој је, Боже, пожелео ?</p> <p>Гргур је прошао долом поред школе; озд |
| Јоване?</p> <p>— Ама све као што би се пожелети могло; само ми је жао, што сви отуд нисте овам |
| деца су деца, а мој Милан, да ми га Бог поживи, мало је хитлен, понесташан, па као оцу ми се бо |
| осподине учитељу, сви ћемо тамо, да Бог поживи остатак! поче Илија, прибирајући, па, да би изаз |
| си, е јеси прави враг, Максо, да те Бог поживи.{S} Бадава, уме човек, па зна“...{S} Макса се см |
| S} Јесу ли ово твоја деца?{S} Да их Бог поживи, красни синови.{S} А иду ли у школу?</p> <p>— Ов |
| S} Ако, ако... ја хоћу да имам, да лепо поживим...{S} Шта ме се тиче...{S} Да, без шале, знаш л |
| ка.</p> <p>Поред пута сеоски потеси.{S} Пожњевена жита свежена у гувна и виђаху се још многе не |
| ио срећан на земљи, који је овака блага пожњео.{S} Све је друго намештена пажња, дворба, ласкав |
| сам још у Пожуну побележио.{S} Ехе хе, Пожун!{S} Чујте ме, морате видети Карпате, морате учити |
| амо имена : „младеж пештанска... младеж пожунска“...</p> <p>— Доста, доста! пресече га Милан.{S |
| срећан сетио?{S} Можда свога ђаковања у Пожуну, у Ђуру, у Пешти ?</p> <p>— Хе, хеј, како је нег |
| вам и превести све ове, које сам још у Пожуну побележио.{S} Ехе хе, Пожун!{S} Чујте ме, морате |
| <p>— Ако, ако...{S} Мајка је мајка.{S} Пожури се...{S} Иван је поцигурно код куће; били смо за |
| до поноћи трајало да Иван не привика : „Пожури, жено, вечеру!{S}" Скочи Петрија, а за њом Паун, |
| “ српскога оружја.</p> <p>Похитам доле, пожурим се да стигнем у цркву.{S} Кад сам, после једног |
| S} Бацих јермилук, па готово око јације пожурих се мајстор-Јовановој кући.{S} Још не беше стига |
| це.</p> <p>Још су се неколико тренутака позабавили на том малом чоту; она је причала, торокала, |
| та.{S} И поп Крста се склања да је више позади, да баш није одмах на ударцу сваком погледу госп |
| алеко испред њих, а они су овамо далеко позади храмуцали, наслонивши се обично на каквог паметн |
| ом, а затим раздели свима <pb n="13" /> позамашне кришке прохе, која мало пре извађена из пећи, |
| а својим столом, с наочарима на носу, а позамашнијим прутићем у руци.{S} Прочита чланак два из |
| ично; у застругама сир и со, а у једној позамашној кеси бео грах.{S} У дрвеном сандучићу је скр |
| > <p>Али мала девојчица, која већ дотле позатвара сва крила, горња и доња, није још била тако х |
| овлажише очи.{S} У тај пар дође шегрче; позва га на вечеру.{S} Он извини и себе и Милана, па се |
| еве и цареве, наше бојеве с Турцима, па позва народ на устанак, да брани своја права, свој јези |
| .{S} Чуј ме!{S} Журимо се, док нас нису позвали...{S} Дакле државе ће бити четири:{S} Пољска — |
| да је настао час слободе, а мали Гргур, позван малом Даницом, изађе заједно с њом из тог загушљ |
| ав моме старом добром учитељу Макси, па поздрав матери и оцу“.</p> <p>Ту говорљиви Илија застад |
| идите, прибележио сам баш његове речи: „Поздрав моме старом добром учитељу Макси, па поздрав ма |
| Мали Гргур и не опази све те покрете и поздраве своје нове пријатељице, али, кад је већ био по |
| Даница, ако се не варам.{S} Доносим вам поздраве.{S} Дозволите ми да извадим моју бележницу.{S} |
| узе своју читакињу за дугме и скиде.{S} Поздрави се и седе до учитеља.</p> <p>— Почео си у име |
| ту погачу, рекох јој. „Много, много га поздрави.{S}" Не бери бригу, рекох јој, та ми се знамо, |
| на који тренутак, макар само с врата да поздрави старог учитеља Максу, Даницу, али опет, прегаз |
| ним, забележио сам.</p> <p>— Па ми лепо поздрави и моју другарицу.</p> <p>— Другарицу? упита Ил |
| жби.{S} За њега се не брини...{S} Да га поздравим?{S} Збогом!{S} Да ти отворим прозор?{S} Запар |
| зим.</p> <p>— Хвала ти.</p> <p>— Све ћу поздравити.</p> <p>— Ја те лепо молим.</p> <p>— Кажем т |
| а Шумадинци потргоше пиштоље и пуцњавом поздравише новога војводу.{S} У тај исти мах ударише св |
| сташе, и као из једнога грла заори се: „поздрављајем!“ Свештеник баци на се епитрахиљ, па онда, |
| јединство је већ изјављено.{S} Братско поздравље читавоме моме народу, свештенству једне и дру |
| гимназији крагујевачкој.{S} С љубезним поздравом ваш доброжелатељ и молитвеник и тако даље“</p |
| баља, који, већином, дођоше у Србију на позив кнеза Милоша.{S} Философ, богослов, добар Немац, |
| бесна генералима ни осолити.{S} Наши се позивају на царска права, на привилегије. „То су старе |
| е, али њих двојица не мичу се са својих позиција.{S} Псалме читају заједнички, Катавасију певај |
| улус Степан тресе се у својој незгодној позицији, згрчен, у некаквом старом џубету, у шубари, а |
| не кожице, на којој се виђаху упечаћена позлаћена, али доста посукнула слова.{S} Обрез листова |
| ло набавити књиге, или нову одежду, или позлаћени крст, или путир, или дискос, или кадионицу.</ |
| е, па они чисти стихари са широким опет позлаћеним појасевима.{S} Даница вазда живахна и слобод |
| ше тамо далеко у високом јутарњем зраку позлаћену кулу на Саборној Цркви.{S} Гледају и гледају, |
| а: дерладија!{S} Професор је врло добро познавао „нарав“ своје старије сестре.{S} Кад је нестрп |
| <hi>видјех бо звезду на востоцје</hi>, познадох да се Христос родио, идем поклонити се <hi>јем |
| оличена брига и старање.{S} По чистоти познаје јој се вредноћа и устаоштво.{S} До ње стајаше њ |
| <p>— Ето, познајеш ли ме сад?</p> <p>— Познајем дабогме, да познајем...{S} Само мора да је бил |
| и ме сад?</p> <p>— Познајем дабогме, да познајем...{S} Само мора да је било давно, па сам мало |
| их, господине, предајем у ваше руке; ја познајем вас; нек’ буду као ви — остало је у Божјој руц |
| один Макса...{S} Да је жив и здрав — не познајем га.{S} Али да, да, времена се данас изменила.{ |
| ту историју.{S} Макрено, каву.</p> <p>— Познајете ли ви Станка абаџију? поче професор Сава, пош |
| , сељаче, коња поближе...</p> <p>— Ето, познајеш ли ме сад?</p> <p>— Познајем дабогме, да позна |
| } Знаш, како је растати се са селом.{S} Познајеш ли ме још, Грго?{S} Та заједно смо се учили књ |
| од главе до бакрачлија мерити.</p> <p>— Познајеш ли ме, чича-Степане? подвикну Гргур гласом мал |
| ј отац Иван пита; реци ми, право.{S} Ти познајеш врло добро оба твоја друга, и Милана и Илију.{ |
| иће на чаршију; имао је макар по једног познаника готово у сваком селу око Авале.{S} Често прит |
| ји развеја, расплаши његове драге старе познанике.{S} Али не вихор од ветра и праха, што се пењ |
| дигну Иван па с децом пође своме старом познанику, Јовану столару, који имађаше радионицу ниже |
| код Блазнавца и с њим сам се познао.{S} Познанство, пријатељство, све је то нека сорта ортаклук |
| рену старог изгорелог дуба.{S} Одмах га познао.</p> <p>— Добра ти срећа, чича-Степане.</p> <p>— |
| е случајно сад сретнеш у путу, не би ме познао, толико сам се изменила, сви веле порасла сам, н |
| Био сам и код Блазнавца и с њим сам се познао.{S} Познанство, пријатељство, све је то нека сор |
| учитеља Максе нема циле-миле, већ, као познат добар дисциплинатор, одмах: „положи!“ Кад би Мак |
| у с дрвеним гредицама, види на зидовима познате иконе и слике, велику зелену пећ, сат на зиду с |
| ерорезима урезана имена; на једном углу познате четвороугаоне црте за игру с пасуљима, шах-табл |
| је, у прошлом веку, закључен с Турцима познати Карловачки Мир.{S} Народ прекрилио улице; ту ор |
| га трешњевога чибука, напуни лулу, и на познати његов начин завали се у столицу и поче пушити.{ |
| ио је седу браду, па вам га чисто тешко познати.{S} Према њему његова ћерка Даница, у најлепшим |
| ад је, на маленом крепком мркову, јахао познатим путем правце у своје село.{S} Тек је навршио д |
| ума' искуства, сума мудрости, је ли вам познато било ово всемирно правило ?</p> <p>— Није ми би |
| семирно правило ?</p> <p>— Није ми било познато, одговори Даница.{S} Али не чини ништа, мени је |
| ти тамо по вечери.{S} Па онда би узео с познатог места на полици стакло с комовицом и однео у с |
| аја, али довијарноме — нашем врло добро познатоме Илији. .</p> <p>У школској соби спремају млад |
| тнуше живописне слике из доба ранијег и познијег ђаковања, сећа се рата, сећа боловања, сећа св |
| аквог паметног и вредног члана из много познијих нараштаја.{S} И наш Илија беше тога рода ђак, |
| људима, да често сав добар усев школин позобље.{S} Имамо толике жалосне примере пред собом!</p |
| ише два три пут плавом марамом, па онда позове оца и сина у школу, седе за плави школски сто, и |
| ад су били код баштенских врата, Даница позове унутра свога новог друга.{S} Беше тек почетак је |
| ли и ти мало на ону страну, да те когод позове?</p> <p>— А зашто не ?</p> <p>— На Маџаре?</p> < |
| тељ.{S} Кад једном дођеш с њиме, Иване, позови га к мени.{S} Мора ручати за мојим столом.{S} Ја |
| а кревету ниже својих ногу, и по вечери позову га у собу.{S} Изује своје нове опанчиће у кући, |
| ком је свећа горела.{S} Ђаци стоје мало поиздаље па радознало гледају.{S} На столу неколико таб |
| па жутом земљом а местимице и пекмезом поизлепљивана, а Свети се Сава једва види из свог црног |
| кад фамулус <pb n="136" /> беше далеко поизмакао, почеће Милан, али сасвим поверљивим тоном:</ |
| >Кад су се враћали с потока, мали Гргур поизоста мало од својих другова, стаде онде на ливадици |
| Макса говорио и препоручивао.{S} Сваки појав у школи, и онај најмањи, најобичнији, њему је био |
| га је испунила проста, природна и лепа појава учитељеве кћери.</p> <p>Сви га радознало погледа |
| мена у њему пале и гасе као метеори.{S} Појаве се, ишчезну, а ишчезну да му се опет појаве сјај |
| докучи право предсказање таке необичне појаве.{S} Из те мучне неприлике извуче их кутњи пас, к |
| ве се, ишчезну, а ишчезну да му се опет појаве сјајније и дуготрајније.{S} Протосинђел Гаврило, |
| се, кад се, на велико изненађење свију, појави на вратима протин синовац, који је тога часа дој |
| им стихарима и са раширеним крилима.{S} Појави се од некуда и некакав црни ђаво с још црњим реп |
| итике, и одвраћао, да се у исто доба не појави близу њих и остало друштво, које дође да види По |
| аше духа да се ниједан сузни бисерак не појави на лепим, великим трепавицама.{S} Гргур је гледа |
| намрштио се, кад би се на увезаној нози појавили много јачи болови.{S} Напољу је од јутрос сија |
| жићних песама, док се учитељ Макса опет појавио на прагу и подвикнуо: „Христос се роди!" </p> < |
| рилике, кад ће се и наш драги Илија већ појавити са својом улогом у даљем животу својих млађих |
| ше се јаслама, које стајаху на средини; појавише се и анђели у белим стихарима и са раширеним к |
| киваху са околних брда.{S} И курјаци се појавише око торова, раније и жешће него обично; свет с |
| горовитој планини.{S} Драге му се слике појављују у успоменама, које, као никад до сада, оживиш |
| грмљавина поче бивати све јача и јача, појак ветар њихаше дудово грање пред кућом, одједанпут |
| е таблице множења и дељења.{S} Затим се појали: тро пари, кондаци, јектенија и друге пригодне п |
| ије.{S} Тачан је у цркви, али би се при појању чешће накашљао, <pb n="126" /> а по каткад се се |
| Степан, стрпавши утрнулу лулу негде за појас.{S} Учитељ Макса дигну у вис мачугу, а гвоздени в |
| и на економисање, па најзад се пипну за појас, насмехну задовољно, и — одлучи се.{S} Предузимљи |
| ела дрвета, закачио оба палца за вишњев појас, који му је поша оплела од вуне с њихових оваца, |
| а опет да се спусти у столицу.{S} Узеше појас учитељ Макса за један, а протин синовац за други |
| у крило му паде мио божићни дар: црвен појас од најлепше свиле, што му га шиље владика за ревн |
| а недељом и празником паше црвен свилен појас, од како мали Гргур учи оне мале науке у сеоској |
| вљаше рубине и спаваће хаљине, чарапе и појасе, да јој дете не буде постидио пред новим својим |
| цагријама, а многима, кад бисте опипали појасеве. наишли бисте на нешто кабасто, на прикривен п |
| исти стихари са широким опет позлаћеним појасевима.{S} Даница вазда живахна и слободна, па се м |
| уци, до њега добри попа Крста с црвеним појасом, тамо с противне стране учитељка с преслицом, а |
| аха на дорату вас у црној чоси, у алеву појасу?{S} Брат Иванов син.{S} Који но беше наш нови ка |
| е за певницом, дотле ће и б...ска црква појати као и она Саборна до Митрополије.{S} Сељаци се м |
| је л’ вас тај ваш господин Максо учио и појати? запита окренув се деци.</p> <p>— Знамо све троп |
| те наочари на мало заседласт нос, скупи појаче смежуране усне, уздигне навише велике некако вун |
| >— И ја сам, прихвати учитељ, натукавши појаче фес на главу, јер је у трему било сувише хладно. |
| ича-Степане? подвикну Гргур гласом мало појачим.</p> <p>— Па, да видиш, дијете...</p> <p>— Зар |
| е!{S} Он воли да има цркву, да се у њој поје литурђија за сав народ хришћански, али не изгледај |
| ским народима, о нама, о нашој народној појезији... срамота, срамота!{S} Још ћемо ми туђина слу |
| си мој давнашњи друг; много смо заједно појели хлеба и соли: сад, сад, пружи ми руку... не могу |
| најпосле одважио, те принео к устима и појео уграбљени уштипак.</p> <p>— Хтела сам ти донети и |
| ко, ништа западно.{S} Велики славјански појета!{S} Ходите ближе, погледајте, то је продукција, |
| капетан?{S} Истина су и капетани данас појефтинили, али тек, тек боље живе него ја и ти.{S} Не |
| > <p>— Ево их.</p> <p>Једва изустив то, покаже јој недро своје беле кошуљице.</p> <p>— Таки да |
| од некуда неку лажљиву мапетину: „Ево, покажите ми овде, има ли ту гдегод Србија, или српски н |
| мулус Степан и над анђелима и пастирима показа се сјајна звезда на велико изненађење, а још већ |
| ш пун пунцат оволики ћуп.</p> <p>Ту она показа ручицама ширину и висину тога тако важнога и оми |
| , да буде сељак ко по Богу ја, а овога (показав руком на Гргура), рад сам да школујем.</p> <p>— |
| p>— Но, ђаче, рече давши књигу Гргуру и показавши му насловни лист, дед да видим како те је учи |
| уру.</p> <p>— Дед ти настави даље ово! (Показавши му прстом где да отпочне.) Гргур почне мало т |
| Доситије вели...{S} Ружице, читај ово (показавши јој прстом).</p> <p>Поче Ружица својим нежним |
| јснажнији издигоше Рајачића на рукама и показаже народу, он благосиљаше, а народ, готово ван се |
| се у нашем отечеству при ношењу Вертепа показала разна злоупотребленија, и пошто тај обичај ник |
| ван; па то си се ти, сине, данас људски показао.</p> <p>— Да се ниси уплашио, чедо моје? пита б |
| <l>Звезда иде јаснаја, јаснаја,</l> <l>Показасја краснаја, краснаја,</l> <l>Младог царја во ја |
| прну са седала, изађи у трем, па ћу ти показати обе моје кокице.</p> <p>Још су се неколико тре |
| љ.{S} Смешка се на нас, пита нас благо, показује нам, прича нам.{S} Рече кад је полазио: учите |
| редима.{S} Ти знаш како отац мрзи да се показује; шта ме је пута тога ради осрамотио.{S} Тешко |
| а он вади царске повеље, привилегије, и показује народу.{S} Народ виче: „Шта су потписали ћесар |
| .</p> <p>— Видиш, дете моје, рече Иван, показујући руком на ове вечите путнике.{S} Мучан ли је |
| це, па нашег маторог петла са оволиком (показујући ручицама) крестом, па наше патке, па патка к |
| светог „причашченија“, о светој тајни „покајанија", о „очишченију грјехова", о грешницима које |
| тим је казао да сагну главе и очитао им покајну молитву.{S} Сви га пажљиво слушаху, гледајући у |
| и ми се, да груну у најгушће ордије, да покају Косово, да сав народ загрле, да га пољубе, да га |
| ање се диспутају.{S} Некад би се мало и покартали „пунишака", тек да виде ко ће добити, али од |
| </p> <p>— Море учитељу, учитељу, баш си покаткад гори од детета.</p> <p>— Нисам гори од тебе, о |
| маштаније!{S} Да ли је и Гргур, мислећи покашто о њој, осетио и сам сладости од оваких суза?</p |
| најдражи и најмилији.{S} Кад бих ти већ поклањала, ја бих ти, Гргуре, поклонила све моје цвеће, |
| “, а кад потргне нешто драго и радосно, покликује: „Благо ли си мајци!“ И то би тако до поноћи |
| ора изгубити Боку, да је можемо дати на поклон ћесару?{S} Тако хтео Немац, тако хоће Русија.{S} |
| их ти већ поклањала, ја бих ти, Гргуре, поклонила све моје цвеће, сву моју баштицу, заједно са |
| hi>, познадох да се Христос родио, идем поклонити се <hi>јему</hi> и принети дар: злато!</p> <p |
| који суви листак, а суморно јесење небо поклопило и најближа брда.{S} Често је исто тако суморн |
| срце заигра, подмладим се.{S} Боже мој, покојни Марко устабаша, Бог да му душу прости, удиљ рад |
| о им из уста тече она слатка беседа.{S} Покојни поп-Крстин отац је ли био мајстор наздравити — |
| ој Лици.{S} Указа ми се наша колиба, па покојни отац, па моја стара мајка, па, па...</p> <p>Али |
| ољице, и ону кутију од лима, у којој је покојни прото носио „свјатаја“, а сад се у њој храни ут |
| кад сам прешао на Митровици.{S} Хтео ме покојни Ђеро и попити, зваше ме и у „исправничество“ ша |
| ким учитељима.{S} Е сад да нешто устане покојни Доситеј, да очима види...{S} Али, гле, <pb n="5 |
| уб његовог мирног и „вредног живота.{S} Покојница је лебдила над њим као над дететом, годила му |
| кости овде, да нас заједно сахране код покојног проте.</p> <p>— Максо! узвикну поп Крста, стис |
| асвим мирно и озбиљно, запиткиваше је о покојној учитељци, о учитељу Макси, о попу Крсти, о шко |
| а, слободно, отворено... реците, сви се покоравамо вашем разумном мишљењу... сви... реците...</ |
| ина, а човек је најсрећнији, док јој је покоран.{S} Послушност је поредак, а поредак је мати св |
| та ради она?{S} Скрстила руке па слуша: покорна службеница незахвалне Европе.{S} Та да ми је је |
| у, иначе врло послушни, језик, отказује покорност, он, громко колико га његово чисто грло ношаш |
| јати.{S} Сад му паде на памет мисао: да покрене говор о школи.{S} Сиротан, а радан, давао је ко |
| станове, понајвише на Дорћолу.{S} Општи покрет окачио све, препунио груди и ђака на београдском |
| зичића.{S} Мали Гргур и не опази све те покрете и поздраве своје нове пријатељице, али, кад је |
| у.{S} Говорио је о летини, о времену, о покрету, о политици, али је говорио по готову сам.{S} М |
| ху, час Јелачићу.{S} Мисли и премишља о покрету, о Маџарима, о скупштинама, о привилегијама нар |
| цело тело, улива сласт и ласт, чисто га покреће с места, уздиже га, чини му се: запливаће у ваз |
| којега пупавца или плашљивца зелембаћа, покри десном руком своје наоблачено лице и груну у плач |
| оју баштицу, паде на једну цветну леху, покри лице рукама и јецаше.{S} А кад јој одлакну и сузе |
| лице свога учитеља, лице које је вазда покривала студена строгост, а сад је тако лепо, тако бл |
| “.</p> <p>Код прозора прост, дрвен сто, покривен великим белим табацима, на њему велики црни ди |
| зида без прозора, скроман је креветац, покривен старим врло простим ћилимом, на ком се и преко |
| , опасиваху високи зидови од камена.{S} Покривена старом ћерамидом, с великим стрехама, с дрвен |
| други.{S} Указа се нешто мало чистине, покривене ниском травицом, овде онде, осамљено неколико |
| {S} Куће, негда од брвана и клиса, сада покривене ћерамидом, а димњаци се беле издалека као зво |
| воје место до зида у материном кревету, покрила се, а чупавом главицом врти то на једну то на д |
| шљава сена, под главу вунен јастучић, а покрила га белим вуненим губером, оним гостинским, који |
| ало до учитељ-Максина села. </p> <p>Ноћ покрила брда, снег до колена, одавно умукнула пуцњава п |
| ва види из свог црног оквира, толико га покрио неочистљив прах, она <pb n="125" /> неразговетна |
| и оте професору Сави уздах, кога толико покрио беше, да га ни сам мајстор Јован није приметио.< |
| ти у школи, без оца и мајке, да га неће покрити мајка својим рукама, да, дремајући под топлим г |
| тако Макса проучавао обе ситне, по њега покрупније књиге, дотле је Даница читала све успомене и |
| д? викну љутит Сава, жваћући мало живље покрупнији залогај; најбоље је да данас и не говорим..{ |
| ом хладу мало одахну и шареним марамама покупе зној са чела и лица, „Кад нећете овамо, друга ра |
| ло“.... „Врагу!“ викну Јелена, срдито и покупи карте са стола. „Тако луде, глупе, а нисам их јо |
| ина беше јој обузела саломљену душу.{S} Покупила све успомене Гргурове: цвеће, писма, књиге, сл |
| ашицу—пепела.{S} Још онако усијан пепео покупила је у рубац.</p> <p>— „Све је пролазно, све нев |
| два три стиха истој јесени — не иде!{S} Покуша да састави нов косовски марш — и то не иде.{S} М |
| миљенога суда, а он је морао у два маха покушавати, док се најпосле одважио, те принео к устима |
| ак и не треба више.</p> <p>Гргур хтеде, покушаваше више пута да говору даде други правац, али с |
| о, расејано, да је најзад напустио и те покушаје, ућутао се, кад крадом а кад отворено погледао |
| собу.{S} Сава је подуже гледао за њом, покушао да узме још који залогај, па онда устаде, прекр |
| та, надгледам им прописе, а о испиту ме пола нестане, сита се настрахујем, особито за ону пилеж |
| ја се скидох.{S} Црквењак спушташе кола полагано, а ја се уставих на једном вису, на ком сам, ј |
| рбина, као ристијaнина, достојне.{S} Ја полажем велику важност на изјасненије катихизиса, приме |
| ове, а Гргур узе шешир и спремаше се за полазак.{S} Макса још заста у соби, а њих двоје одоше д |
| , то се и наши гости почеше спремати на полазак.{S} Даница навали да оду до Гргуровог оца, и он |
| па су му и сељаци питоми и често цркву полазе.{S} Он пости сам сва четири поста, па и старији |
| кабасто, на прикривен пиштољ, који је, полазећи из села, многи собом понео.</p> <p>Гргур беше |
| Ево се већ хвата сутон, а Милета зором полази.{S} Заузми се где треба, те да му тамо буде лашњ |
| аса.{S} Директори су у оно време обично полазили у почетку маја.</p> <pb n="45" /> <p>Искусни М |
| .</p> <p>— Шта је Илија?</p> <p>— Па да полазим.</p> <p>— Хвала ти.</p> <p>— Све ћу поздравити. |
| , отац ми рече на не часим часа, већ да полазим.{S} И ево ме са срећом.</p> <p>Узе попа своје п |
| сложене фишеке...{S} Рекох ти, да сутра полазим.{S} Не можеш писати, незгодно ти је.{S} Добро, |
| , немој ме заборавити, ја, Милане сутра полазим, сутра!</p> <p>Можда би Милан имао шта и пригов |
| илом.</p> <p>— Ми смо Гргурови другови, полазимо на своја „опредјеленија“, поче опет онај дежме |
| показује нам, прича нам.{S} Рече кад је полазио: учите се, децо; ко учи онај што и зна, без мук |
| план, само на посао.{S} Мудро смишљено, полак готово.{S} Пре свега мора бити...</p> <p>Али ту М |
| „јесмо“, учитељ се затим удали, а ђаци, полако, један по један, оставише своја места и изиђоше |
| читатив, а он за тренутак остави књигу, полако, као стари мачор, приближи се школским вратима, |
| одном румењу.{S} А кад се при последњем поласку опраштао с њоме, једва се могаше отрћи од школс |
| и кад су, после богате и укусне вечере, полегали који у вајату, који тамо по трави, под туњом.{ |
| њигу у тврдим корицама с црном кожом на полеђини и четвороуглом од црвене кожице, на којој се в |
| анија и опет воспитанија.{S} И знања су полезна, али дуг је живот, поучиће нас; сасвим је нешто |
| иже га, чини му се: запливаће у ваздух, полетеће.{S} Ходе, а с њима напоредо лете и оне миле не |
| а, једва их слуга савлађиваше, као виле полетеше у најбржи кас.{S} До друге механе пробио их зн |
| сасвим за нови метод.</p> <p>Илија као поливен.{S} Ћута, ћута, па онда да би преухитрио:</p> < |
| а обучена учитељка већ држи леген да му полије, па да му дода чисту преобуку.{S} Кад се око под |
| и кости оставити.{S} Ми да се боримо, а политика? — нек ју воде старије и зрелије главе.{S} Исп |
| педагогије, од државе?{S} И најмудрија политика не да се извести, док се не ошине.{S} Ево да з |
| Турском...{S} Но, како ти се свиди моја политика, брајане мој?{S} Реци, како ти се свиди?..</p> |
| говарати, можда би га, с гледишта своје политике, и одвраћао, да се у исто доба не појави близу |
| ни патријарх: док ви расправљате велике политике, ја ћу своје знање на пазар, продаваћу га што |
| о само викач с крчмаром претреса сеоске политике: до подне се греју код оне велике ластрене пећ |
| Попа и учитељ Макса упустише се дубље у политику.</p> <p>— Море учитељу, учитељу, баш си покатк |
| о Војводини, о школи, о књижевности, о политици.{S} У подне за столом, Макса је седео у прочељ |
| ио је о летини, о времену, о покрету, о политици, али је говорио по готову сам.{S} Макса му се |
| рвима.{S} А Милан?{S} Тај велики ретор, политичар, мали демагог, умео је освојити суд и који му |
| лан у овој прилици. колико и не треба — политичар.{S} Ни слутио није оно, што се у његовом друг |
| дре изреке старих философа и сувремених политичара, све изреке и фразе из дневних новина умео ј |
| седак, говоре много мање него пре, мало политичаре, још мање се диспутају.{S} Некад би се мало |
| постајао, развијао се и свршавао њихов политички дишпут!</p> <p>Таман поп узе чашицу комовице, |
| и у Карловце.{S} У Београду се ужурбали политички кругови, револуциона струја чеше о бедеме сав |
| {S} Па онда би узео с познатог места на полици стакло с комовицом и однео у собу: једна од најв |
| ако пустом Дорћолу, у улици ниже главне полиције, у кућици, којој данас камена ка камену није, |
| учестале прошевине и отмице: мало која поличарка да ће остати у своје матере.</p> <pb n="148" |
| ијарх мало јачим, свечанијим гласом: „А полковника Стевана Шупљикца?{S}" Добро старац и не изго |
| распуштени кућама због бербе.{S} Друга половина септембра, време чисто, топло, суво, грожђе у |
| <head>VI.</head> <p>Беше настала друга половина августа.{S} Врућине нешто мало попустиле.{S} Ч |
| , па се мало поштапнем, скачући с једне половине на другу, исквасим се сва, али ми је ипак жао |
| еју.{S} Испити се почели раније; крајем половине јуна завршиће се школска година.{S} Многи, нес |
| зима оштра и снегопадна.{S} Још у првој половини децембра снег навејао читаве таване по висовим |
| ничине.</p> <p>После кише, која потраја половину сата, Гргур уседе свога мркова и одјаха својој |
| ти ништа не знаш.</p> <p>Кад су прешли половину пута, ћутећи, Милан ће опет мало застати.{S} З |
| акво големо манастирско кубе, наткрилио половину кухиње.{S} Црквењак Васо и попов синовац стали |
| срет.{S} Кад је стигла до њега, даде му половину лепињице, у којој беше сира.{S} Устезаше се, а |
| и својом кашиком.{S} Прошеније, службу, положај, па онда сањај колико ти срце иште, мој добри Г |
| м животу, власти, богаству, свему...{S} Положај, новац...{S} Да, без шале, јеси ли се обратио п |
| се прибира, помисли одмах на свој нови положај, на издашност лаковерних сељака, с једне стране |
| гдану с оном Ерчугом, један, два, три — положи!{S} Бога ми ти кажем, кад кидише Илија један, дв |
| ејкива.{S} Нећеш, бре Илија!{S} А Илија положи!{S} Потегну Хасо ножину, једва му је истргох...{ |
| као познат добар дисциплинатор, одмах: „положи!“ Кад би Макса тако васпоставио мир међу својим |
| а.{S} Малени новаци седе само и слушају положивши малене ручице на горњу даску од скамије, слуш |
| де капу, па се прекрсти, и с тим је све положио у божје руке.</p> <p>— А кад Гргур школу сврши, |
| старије и зрелије главе.{S} Испите сам положио, Лицеј цео довршио.{S} Живот је борба, шта му з |
| осећања мора да угушује.</p> <p>Младићи положише на сто донесене књиге, па, дватрипут понуђени, |
| многи су, особито правдослови, још ни у полу не изучивши законе и њихове поступке, већ у велике |
| коле.{S} Још се изнад младе горе виђаху полу-светли врхови последњих пера.{S} Мало прође па и њ |
| есор Сава, не скидајући ока с њих, рече полугласно мајстор-Јовану:</p> <pb n="69" /> <p>— Лепо |
| ко стола. „Па да отворимо“, рече тихо и полузбуњено, па задре прстом око црвенога воска.{S} Опу |
| е плашити, трже своју руку и поврати се полукорак назад, на своје пређашње место.{S} То је био |
| добри протосинђелу!{S}" Промрмљавши то, полуљутит Сава задуби се, макар мало и расејано, у отво |
| етар, а ја мала царица, одговори Даница полумазно, која се некако једва виђаше иза попова џубет |
| њима врата притворише, већ беше у соби полумрак, да се једва могаху распознати слова у књизи.{ |
| S} Ружице давно прецветале, па опустиле полуоголеле гране, а на њима по који шипак ужутео и у в |
| н испразни с мајсторицом Макреном тачно полуоку.{S} Овај столски поредак није се смео мењати ни |
| а ће бити доста, рећи ће сасвим мирно и полуочински маленом Гргуру:</p> <p>- Иди, сине, доле у |
| оје није више пута изљубила, а све кроз полуплач говорећи: „Благо мени данас и до века!{S} Благ |
| ћи танке своје усничице, „иди!“ рече му полуподругљиво, па окрете леђа и одскакута из баштице, |
| унутра један средовечан човек, онизак, полупун, чела висока, очију живахних, образа округлих, |
| е воштане свеће, па кад од врата или из полусветлих углова погледате на ову богату софру, а ви |
| иши наставници онога времена владаху се полусвештенички.{S} Гостионице, јавно пушење, картање, |
| очи овамо — право у мене!</p> <p>Он је, полусмешећи се, погледа.</p> <p>— Насмеј се!</p> <p>Он |
| /p> <p>— Шта сам био? запитаће га Гргур полусмешљиво, кад је опазио да Илија запиње.</p> <p>— Б |
| аље, по угловима и зидовима, пао сутон, полусумрак, да се једва могаше разазнати стари школски |
| } Поче, али у овај мах мање бујно, више полутужно:</p> <p>— Све је то једно, мој добри попо, а |
| жава Милија своје чуђење, и врти својом полућелавом главом.</p> <p>Ђаци су одговарали тачно и р |
| на заходу па просипље румен на реку, на поља, на шумарке, на црвене кровове.{S} Да вам је на ур |
| д сунце пође за гору и Иван се врати из поља, како је умела потрчати, отворити вратнице и прихв |
| аки сте у немачком, носите, читајте.{S} Пољак је, своја му је књига најмилија, најпознатија — т |
| омаче нашем одушевљеном словенофилу:{S} Пољаци.{S} Сетивши се свега и свега, не дотакну се тог |
| ?{S} Пољска!{S} Пољска!</p> <p>— Сироти Пољаци, омаче се замишљеном Милану.</p> <p>— Је ли баш |
| <p>— А чему се толико чудити?{S} Ту су Пољаци емигранти, ту су све мудре, одабране главе.{S} Н |
| /head> <p>Ко није о јесени путовао кроз поље, кроз гору, тај не зна, шта су јесење лепоте.{S} Ј |
| жи ни да орете, ни да тешете, књига вам поље, и халат и занат.{S} А ко се не учи за младости, у |
| {S} И сама, као без душе, очистим бојно поље, а дечица се лепо скуње, оборе главице, па снужден |
| пута, у први освитак, скочи да похита у поље, у гору, па <pb n="4" /> се крадом, крадом да и же |
| е!{S} А Срби, а Славјани?{S} Пољска!{S} Пољска!</p> <p>— Сироти Пољаци, омаче се замишљеном Мил |
| и...{S} Дакле државе ће бити четири:{S} Пољска — све земље старог пољског краљевства; Чешка — с |
| ао — у степе!{S} А Срби, а Славјани?{S} Пољска!{S} Пољска!</p> <p>— Сироти Пољаци, омаче се зам |
| и нехотице омаче Гргуру.</p> <p>— Деоба Пољске.{S} Рана, велика рана.{S} Је ли <pb n="79" /> мо |
| у.</p> <p>— Је ли баш морала бити деоба Пољске? питање, које се и нехотице омаче Гргуру.</p> <p |
| ргур стазе, поред којих мирише најлепше пољско цвеће и ромони тихи, бистри планински поточићи.{ |
| ти четири:{S} Пољска — све земље старог пољског краљевства; Чешка — све земље Сватоплукове крун |
| опљачка свога рођенога брата, ко комада Пољску, и опет ти кажем: није Славјанин !{S} Не мораш з |
| већ и прилегао негде украј огња.{S} На пољу студено, небо ведро, звезде трепте неком зимогрожљ |
| врата, запрета ватру, оде и леже.{S} На пољу се чујаху истом први петли, иначе је цело село већ |
| отворим прозор?{S} Запара; а како је на пољу лепа хладовина.{S} Красно вече; изведрило се; лаку |
| ним увезаним ружицама по белом свиленом пољу.{S} Савише јој око главе венац од ситних зелених л |
| м негдашњем другу, послала му је у души пољубац и ону најдражу реч, али ипак, ипак беше окупана |
| кају Косово, да сав народ загрле, да га пољубе, да га ослободе.</p> <p>— Причаћу вам о Штуру, п |
| саже се и узабра један лист од здравца, пољуби га, погледа преко ограде, а вреле је сузе облише |
| док се одлучио да га отвори.{S} Најзад, пољуби га још једном снажно и ватрено и — отвори га.</p |
| ица, понови Гргур из дубине душе своје, пољуби драгу хартију, па је журно сави у другу чисту ха |
| правно предао учитељу, пољуби се с њим, пољуби још једном озбиљно своје лепо дете, погледа га м |
| рости с мајстором Јованом и газдарицом, пољуби Гргура и посаветује га.{S} Паун загрли брата и д |
| и још једном узе у руку Даничино писмо, пољуби га, па онда, одлучно, остави и забрави.{S} Затим |
| ац све тачно и исправно предао учитељу, пољуби се с њим, пољуби још једном озбиљно своје лепо д |
| кси ?{S} Добро, забележио сам.</p> <p>— Пољуби га у руку.</p> <p>— Баш кад хоћеш.</p> <p>— И уч |
| то звало се:{S} Вертеп !</p> <p>Отац је пољуби.</p> <pb n="23" /> <p>— Дакле, звало се Вертеп.{ |
| не скине капу старијему, и у руку га не пољуби, први пут хапс, други пут четири прута!</p> <p>С |
| истину роди! викну исто тако поп, па се пољуби са учитељем.{S} Па одмах, још онако стојећи, отп |
| да, одлучно, остави и забрави.{S} Затим пољуби обе погаче, скиде пешкирић са оне Даничине, испр |
| о сам прибележио од слова до слова: па „пољуби у руку и моју добру учитељку“... молићу где је г |
| ила у цркви о Ивању-дне, и ја сам била, пољубила сам јој руку и пољубила ме је.{S} До ње сам и |
| олим, први пут је ноћас шапнула у себи, пољубила књигу, и кад је пред легање стала пред икону, |
| и ја сам била, пољубила сам јој руку и пољубила ме је.{S} До ње сам и литургију одстајала.{S} |
| нчићу.</p> <p>А кад је с пуно поштовања пољубило старог учитеља у руку, дете опет грчевито стиш |
| ли књизи у учитеља Максе.{S} Одох да му пољубим руку.{S} Остасмо цео дан онде код суднице.{S} К |
| Клупицу, момче!{S} Седи!</p> <p>Деца га пољубише у руку.</p> <p>— Живи били, живи и срећни били |
| згледати из туђинских руку.</p> <p>Деца пољубише оца и мајку у руке, а они њих у образе, па одо |
| </p> <p>— Попе!</p> <p>Па се загрлише и пољубише.{S} Одоше у учитељеву собу и седоше за готову |
| а жестока нарав.{S} И сад је исто онако пољут и построг, али су му прутови ипак данас и краћи и |
| а кад год би она засузила, и оне би јој помагале плакати.{S} Кад све беше спремљено, скинули су |
| ета“!{S} Док је Макса певао а остали му помагали, прибра се мало и свештеник Крста, па кад отпе |
| има професорима ишао на данове и славе, помагао им често у каквим домаћим или јавним пословима, |
| ојих је вазда имао тројицу.{S} Шегрт је помагао доносити јела и служити при столу.{S} Овога веч |
| дрва да направим Вертеп.{S} Ви ћете ми помагати, јер ћете га вас четворица и носити...{S} Ти ћ |
| ма.{S} Око ње остале жене из целе рође, помагаху јој пришивати копче и спремати, а кад год би о |
| дошав себи, погледа најозбиљније своје помагаче, и сам настави маказама сећи шарену хартију.</ |
| о.“ Наши доказују, говоре и моле.{S} Не помаже доказ, не помажу молбе. „Зар ми нисмо српски нар |
| , говоре и моле.{S} Не помаже доказ, не помажу молбе. „Зар ми нисмо српски народ. зар не смемо |
| гледати на село, кад се тамо на истоку помаља сунце, или у летње доба кад на њ сипи кишица, а |
| сташно ждребенце, што је често из чаира помаљало главу преко ограде па вас радознало гледало, к |
| >Давно зађе сунце за гору, а деца се не помаљаху јоште на вратницама.{S} Иван и Петрија изађоше |
| а увече цицвара од бељега брашна, мало помаснија; среда, пасуљ са сланиницом; четвртак, у подн |
| ирамида чеснице и других колача, па бео помастан сир, који је истом данас начет, па пуна застру |
| ње и горе, загрдили.{S} Навалили да нас помаџаре.</p> <p>— Кад је још Србин говорио маџарски! в |
| и.{S} Изнесоше и шљивовицу, стару, мало помекшу, мири на коштицу, па кад прогутате, а ви осетит |
| </title> од Евсевија; нигде нећете наћи помена да међу члановима Вертепа долази и какав цар Пет |
| е, па све јаче и јаче поче беседити.{S} Помену старе краљеве и цареве, наше бојеве с Турцима, п |
| е усправила и пружила своме другару оба поменута цветка.</p> <p>Он се устезаше да их дотакне.</ |
| и пође.</p> <p>Отац је задржа, па опет помилова.</p> <p>— Гргур ће бити мали цар Петар, а ти ћ |
| отивно својим педагошким начелима, мало помилује.{S} Она, незадовољна, поче плакати, обори свој |
| исто време одазвао се на све оно што је помињала Даница у свом нежном и срдачном писму.{S} Посл |
| Гаврило, којем је једном приликом о том помињао, рече, да су створови маште, стога да се опроба |
| а нема под небом нације, која више Бога помиње: он воли и цркву, воли и попа; чик му дирните је |
| таман да размахне крилима, а њега жижне помисао на оне школске дане после великих празника, кад |
| у се као слике мраморне, не смеју ни да помисле на тај ужасни час, — ни живи се не чују.</p> <p |
| ово избачено поређење. „Искусан човек", помисли у себи, остави бројанице на сто до себе, па пог |
| . „Боже мој, ко ли ће то жив дочекати“, помисли у себи. „Да ли је мени та срећа суђена?“ У тај |
| ло у срцу, па поче одмах да се прибира, помисли одмах на свој нови положај, на издашност лакове |
| лија пружи руку, а Милан, стиснувши је, помисли у себи: „У име Бога свршисмо и утврдисмо."</p> |
| ти, брајане мој, у неку руку будала.{S} Помисли само: био сам ти се заљубио.</p> <p>— Ти? </p> |
| рема Даници није противнога мишљења.{S} Помисли у себи : „Зађох далеко, дубоко је, али ћу испли |
| глави и у срцу.{S} Чисто се бојао и да помисли, да ће већ сутра и он седети у једној од тих чу |
| мен из њихове поточаре.{S} Не сме ни да помисли у свом малом јаду, да ће он вечерас преноћити у |
| оветни темат, да ни један једини пут не помисли на Даницу, која је, запрепашћена, стајала на ив |
| убрзо застиде од тако дрске и нерасудне помисли, жар првог одушевљења поче попуштати, и он, сас |
| ти кажем, мајстор Јоване, не смем ни да помислим да га водим куд на другу страну.{S} Ето довео |
| учи и да ми је вазда пред очима.{S} Кад помислим да оде, па да га не видим по месец два, онда, |
| е сва охладим, кад на мајку, па на мене помислим.{S} Не знам што јој је, али је сваким даном не |
| ршисмо и утврдисмо."</p> <p>А шта ли је помислио Илија?{S} Он обично мање мисли, а више говори. |
| пошто је успео брзо прогутати уздисај, помислите само: и невину <pb n="110" /> дечицу.{S} Две |
| мрзити Немце, морате бити Славјани!{S} Помислите само: сто милиона Славјана! сто милиона!{S} С |
| ајвећим мукама, просто не свиште.{S} Па помислите само, настави отац Арон, пошто је успео брзо |
| >— У вашој глави, ал’ у мојој не.{S} Та помислите само...</p> <p>— Нећу ни да мислим, кад је то |
| ечитељства просвјештенија" није смео ни помислити, али је прошло много кратких дана и дугих ноћ |
| синко, зуцни ако смеш!{S} Само се малко помичу, испружају вратове, издижу се на врх опанчића да |
| љивао своје противно мишљење.{S} Сад је помишљао у себи: да су то „весници новога доба“, мишљаш |
| и према сунцу.{S} Мајка би ми тако радо помогла у свему, али баш јој <pb n="95" /> се види да н |
| или отворени.{S} Мали Гргур пође да јој помогне.{S} Уђоше унутра.{S} Оставише свећу на једној о |
| било би, био бих...</p> <p>— Дон Кихот! поможе му Милан завршити започету реченицу.</p> <p>— С |
| гну је према себи, прекрсти се и рече : помози Боже ! а врата се отворише и уђе црквењак.{S} Цр |
| им ногама, с лаком и без лака.</p> <p>— Помози Бог, мајстор Јоване! викну Иван, погледав с праг |
| о легао, рано устајао.{S} Чим се умије, помоли и уљуди, одмах одлази коњима у коњушницу и надгл |
| ад је сама остала на дому.{S} Оде те се помоли Богу пред иконом, изађе у кућу, и дуго гладна жи |
| дићу гробове мојих родитеља, да се онде помолим, да им благодарим за све старање, које онако си |
| тако безазлен и светао, да није грехота помолити се Богу за њ, и целу своју душу сместити у њег |
| две сузне капљичице, које се само малко помолише, па опет уставише, јер је лепи малиша већ дотл |
| p>— На Маџаре?</p> <p>— На кога било, у помоћ својој рођеној браћи.</p> <p>— Засврбио те врат.< |
| у и широм испраћа оружану браћу браћи у помоћ.{S} Стари прота Матија Ненадовић одлази у Карловц |
| је дано нешто мало службице, тек да не помру од глади.{S} Али, ко ти је само данас попечитељ п |
| .{S} Збогом, Грго, чекају ме другови, а помрчина је.{S} А ваља пре добоша бити у касарни.{S} Му |
| мрак, кад је ушла у кућу, али још већа помрчина беше јој обузела саломљену душу.{S} Покупила с |
| коју плећку и повукли чашу две, онако у помрчини.{S} Тешко се попу растати од Вертепа, и сам би |
| ја ногом о патос, па нагни на врата, у помрчину.{S} Та није да сам бегао, као да ме сто врагов |
| и тихом и бурноме животу, па се бојаше помутити радост, којој мало час беху учесници.</p> <p>— |
| разумљива „спасенија“.</p> <p>— Милане! понавља Гргур свој неми протест исто онако тужно и чеме |
| Још који дан...</p> <p>— Још који дан! понавља задовољно професор Сава и таре дланове.</p> <p> |
| > <p>— Знаш митрополит је митрополит... понавља попа мало као незадовољан.</p> <p>— Митрополит |
| дана на дан насељавају малечке станове, понајвише на Дорћолу.{S} Општи покрет окачио све, препу |
| граде, уђоше у честаре.{S} Пешачки пут, понајвише песковит, вијуга кроз ониску гору, с једног п |
| својим вршњацима, који француски језик понајвише имађаше у власти.{S} Идеал су му биле Жиронди |
| ; премине ли који друг, надгробно слово понајвише пише Гргур, али га никад није говорио.</p> <p |
| ?{S} Без њих је свуда зло, у туђини још понајгоре.{S} Која меџедија неће шкодити...{S} Боже здр |
| Иване, ја не знам да л’ ће бити за дете понајзгодније.{S} Бог нас дао доста, а кућа није другој |
| н Здравковић своје слабачко кљусе, које понајлак граби напред ни брже ни лакше, јаше, а он, кад |
| на реткост.{S} Директор грицка бркове и понајлак избацује питање по питање.{S} Иза њега Максо с |
| ићи мало пре осечени тамо у бранику, он понајлак иде на колима, а малени синчић, с прутићем у н |
| S} Зато се на тебе, осим свију другова, понајчешће и најрадије сећам.{S} Да зна слушати цвеће, |
| им редом: недеља, купус и печено тесто; понедеоник, кромпир, а увече друго јело попара; уторник |
| о <title>„Оче наш.“</title></p> <p>Беше понедеоник, зато се на сто изнесе пуна велика чинија кр |
| замислити.{S} Али би се, можда, ја онда понела, па бих дигла главу као пауница, а ти си још гор |
| који је, полазећи из села, многи собом понео.</p> <p>Гргур беше изузетак; које по рођењу, које |
| , и све то спреми да спомена ради собом понесе.</p> <p>Међутим стигоше Гргур и Милан.{S} Одмори |
| румена јабука! „Кумим те, брате Милета, понеси ову писму Гргуру.{S}" Хоћу, зашто не. „И ову пог |
| н, да ми га Бог поживи, мало је хитлен, понесташан, па као оцу ми се богме ваља и бојати да...< |
| мреш.{S} Ух, како је то страшно! кад те понесу на носилима.</p> <p>— Грго !</p> <p>— Ружице.</p |
| град катран и луч, па да тамо узму со и понесу горе на свој Златибор, у Стари Влах.</p> <p>— Ви |
| дрим и освојљивим говором, да све ником поникне, ћути, блене, подаје се.{S} Његова последња реч |
| > <p>— Па да буде што једном бити мора! понови професор Сава смешећи се и гледајући то у Гргура |
| ош ништа није учио.</p> <p>— У јаслама, понови учитељ задовољно; а знате ли како се звало оно м |
| заборавити. — Даница“.</p> <p>— Даница, понови Гргур из дубине душе своје, пољуби драгу хартију |
| безусловно забрањује !...{S} Забрањује, понови поп, па и он паде на столицу.</p> <p>Обојица се |
| е, поче упитани, па још оштријим гласом понови Гашпарове речи, завршивши: и донесох му дар : ли |
| >, заврши Ружица.</p> <p>Мајстор Јован, поновивши још једном ове речи Доситејеве, узе књигу исп |
| , а она се смеје, смеје грохотом.{S} Ја поновим своје мучно слово, црвеним, знојим се, она, ћур |
| S} Већ је све предмете и два и три пута поновио, али од господина директора ни трага ни гласа.{ |
| је планине.</p> <p>— Брзо, брзо! викаше поново.{S} Видиш како <pb n="14" /> ја!{S} То рекав, па |
| то игда могаше уз брдо.</p> <p>А Степан поново припали лулу, па поштапајући се својом старом па |
| онда овлаживши десни палац, предузме их поново ређати.{S} Међутим је њезин брат у другој соби с |
| ма лепа слика Даничина.{S} Савлада свој понос и окрене се да је још једном види.{S} И Илија се |
| је дух — велик.{S} Ја сам Србин, ја се поносим, ја сам велик. — Поносите се и ви тим великим и |
| ким и славним именом...{S} Поносите се, поносимо се!{S} Живело Српство на све стране...{S} Живе |
| а уснице танке и отворено румене, висок поносит врат, а стас јој витак и достојанствен.{S} У ру |
| и ви тим великим и славним именом...{S} Поносите се, поносимо се!{S} Живело Српство на све стра |
| м Србин, ја се поносим, ја сам велик. — Поносите се и ви тим великим и славним именом...{S} Пон |
| тима, само је цар Ирод стајао озбиљно и поносито.{S} А збор не прекидаше песму:</p> <quote> <l> |
| изуст.</p> <p>— Тако и треба, рече Иван поносито.{S} Кад ђаци знају и умеју, онда је и учитељу |
| а главу као пауница, а ти си још гори и поноснији, не би хтео ни малчицко подићи ту твоју круту |
| кроз сваку врсту бије светлост, топлина поносног и непобедљивог духа народног.</p> <p>— Кажу, г |
| зала се села око подножја као бисер око поноснога грла невестинога.{S} Пуше се димњаци међу луг |
| <p>Али је у школи горела свећа и после поноћи.{S} Макса се два три пут будио и говорио детету |
| у, има краја и конца.{S} Тамо већ после поноћи разабра се учитељ, трну у дланове, скочи са свој |
| вао је своме збору и јело и пиће; тек о поноћи, пошто би се походило десетак дваест кућа, дозво |
| а, и одговарања.{S} Разговор, част — до поноћи.</p> <p>Али је у школи горела свећа и после поно |
| мију и обуку, не долазе кући другдан до поноћи.{S} Сваки момак добије у подне по литру вина, а |
| е: „Благо ли си мајци!“ И то би тако до поноћи трајало да Иван не привика : „Пожури, жено, вече |
| унак, кажем ти: јунак, јунак.</p> <p>До поноћи је свећа горела:{S} Гргур је читао, а Милан, зам |
| беше окупана у сузама, кад је, тамо око поноћи, ухвати сан.</p> <p>Сутрадан освану мутно јесење |
| </p> <p>Ту поп Арон отвори, бурмутицу, понуди и себе и мајстор-Јована, па настави даље:</p> <p |
| , отвори своју малу, округлу бурмутицу, понуди <pb n="2" /> неколико пута свој размажени нос, м |
| о, молим вас, прихватите ову већу чашу, понуди га Јован, кад Макрена принесе служавник с наливе |
| </p> <p>— Никад, Илија.</p> <p>Гргур га понуди да седне до њега.</p> <p>— Знам, и да ми не каже |
| ће Макса, пошто обадва млада господина, понуђена, седоше.</p> <p>— Моје је име Илија, почеће оп |
| ше на сто донесене књиге, па, дватрипут понуђени, срамежљиво поседаше тамо на креветац господин |
| је доле школи, па кад се увио у студену поњавицу, а пред њиме, као у зраку, трептала је Студени |
| ј соби џакала, а мали Гргур, под својом поњавом, удубио се у своје паучинасте мисли, размишљао |
| напред корачаше.{S} Лице му се приметно поозбиљило.{S} Не гледаше ни лево ни десно.{S} Он се у |
| Доста је што се у цркви и пред странима поозбиљимо и намрштимо, а пред својима, и кад смо сами |
| о веслају оним дрвеним кашичицама и час пооткидају замашније залогаје оне топле проје, и сами б |
| <pb n="40" /> запевамо!{S} И рекав то, поп поче неку црквену песму, тек да расположи учитеља; |
| не би ни макао испод школског крова.{S} Поп Крста му долази, али не често као некада, отежао је |
| обрашчићима и живим крупним очицама.{S} Поп, пун задовољства, сео на велику столицу од бела дрв |
| шта да почне <pb n="42" /> мислити.{S} Поп је отресао најлепшу здравицу и Књазу и Попечитељу, |
| својих места сви што беху за столом.{S} Поп се збунио па се крсти, а руке му дршћу; стоји, ноге |
| аше, изговори толику дугу јектенију.{S} Поп кади по <pb n="16" /> цркви, а он очима за њим, дог |
| {S} А да ли је доиста био забораван?{S} Поп Крста би само на то рекао: „ни дрва у гори нису јед |
| ио се с књигом у Сремским Карловцима, а поп је из првог кола богослова, који се учише у београд |
| и.</p> <p>Сви се на ово мало стужише, а поп, ганут, гледа Максу готов да га загрли.</p> <p>— Ни |
| лепше церемоније у карловачкој цркви, а поп мисли да нема у „христијанству“ ништа лепше, ништа |
| ије час јаче „секундира".{S} А кад пева поп, он само почетак па до близу средине, а до среде ве |
| о.</p> <p>— А шта си ти казао? упита га поп, упрвши у њега радознао поглед.</p> <p>— Казао сам |
| </p> <p>— Не бој се, учитељу! храбри га поп.</p> <p>— Збогом Српство!{S} Збогом православије! у |
| љу, да видимо и твоју књигу, подсети га поп.</p> <p>— Сутра, сутра, брани се учитељ Макса...{S} |
| ти које вас очекују, па једва чекате да поп благослови.{S} Изнесоше и шљивовицу, стару, мало по |
| p>Устаде учитељ, устаде поп.{S} Погледа поп учитеља, погледа учитељ попа.{S} Намрштио се један, |
| ти, учитељу, где лежи Севастопољ? пита поп.</p> <p>Сви су га тражили по мапи, али га не нађоше |
| о смишљене.{S} Чиј си ти, мали ? запита поп Гргура.</p> <p>Гргур се застиде.</p> <pb n="24" /> |
| то казао, зар то нисам казао ја? запита поп.</p> <p>— Не, ја сам казао, а, ја, говори учитељ с |
| није, наставља Максо и не слушајући шта поп говори.</p> <p>— Било, учо, било па и прошло; кад з |
| оси капетански, а збори мудро као какав поп.{S} Учитељ оста исто онако озбиљан: на његову сумор |
| олско тле.</p> <p>Устаде учитељ, устаде поп.{S} Погледа поп учитеља, погледа учитељ попа.{S} На |
| ерију од вишњеве ђезије.</p> <p>Кад оде поп, одмах затим удари звоно на вечерњу.{S} Међу ђацима |
| звона, отворише се школска врата и уђе поп, с књигом и епитрахиљом под пазухом.{S} Сви усташе, |
| највећем јеку, отворише се врата и уђе поп.{S} Пошто је, с јаком лупом (а био је у оним рибарс |
| у и учитељ па се загрлише.{S} Лије сузе поп, вркћу сузе и учитељу Макси.</p> <p>Учитељка и попа |
| а још некога поред себе.</p> <p>Дуго је поп Крста салетао око учитеља Максе да га разговори, за |
| као незадовољан.</p> <p>— Митрополит је поп, к’о и ти...</p> <p>— Јес’ чуо, учитељу, оканимо се |
| у Српству, у православију! викну богме поп.{S} Митрополит Петар <pb n="38" /> кад узме митру и |
| ливен.{S} Опет прота пише...{S} Наже се поп Крста па целоме столу гласно и свечано чита нову ве |
| е мени све белосветске власти? опире се поп.</p> <p>— Да те веселе, кад су ти тако од срца отпа |
| <p>— А зашто да цео свет лаже? осече се поп, у коме је стрпљење већ превршило меру.</p> <pb n=" |
| > <p>— Нећеш да будеш професор? чуди се поп.</p> <p>— Нећу.{S} И нећу, и не смем.{S} Да је било |
| афастим танкогрлим кљуном, подуже су се поп, попадија и учитељка одушевљавали овим сеоским нект |
| </p> <p>— А шта си ти смислио ? упитаће поп, заустави се и поче намештати крајеве од џубета јед |
| .</p> <p>— Почео си у име Бога? упитаће поп.</p> <p>— А шта знам.</p> <p>— Ако, ако.{S} Ваљана |
| а.</p> <p>— Шта да вам кажем, наставиће поп Арон, вољан да даде што потпунију слику, или да се |
| а сам, учитељу, нешто смислио, ословиће поп.</p> <p>— И ја сам, прихвати учитељ, натукавши поја |
| случајно погледа и што год упита.{S} И поп Крста се склања да је више позади, да баш није одма |
| нувши се по свом обичају са попом.{S} И поп испи своју чашицу, па и он преста, чекајући да учит |
| паде на колена, па и учитељ Макса, па и поп с попадијом и учитељком, па и попова чељад, па чак |
| <p>Ту, у црквеном трему, заверише се и поп и учитељ да праве опозицију.{S} И доиста, ко је о б |
| о себе и друге, а добри и богобојажљиви поп Крста говори слово ученицима и храбри их.{S} Стало |
| вно забрањује !...{S} Забрањује, понови поп, па и он паде на столицу.</p> <p>Обојица се скамени |
| за постављен сто.{S} У горњем челу седи поп, до њега Макса, па поша, па учитељка, па остала чељ |
| , учитељу, махнит.</p> <p>— Ти си дивљи поп!</p> <p>— Швабо остаје Швабо!</p> <p>' — А гејак ге |
| тељ и молитвеник и тако даље“</p> <p>Ни поп Крста не могаше даље, а већ о учитељу Макси и да не |
| уста тече она слатка беседа.{S} Покојни поп-Крстин отац је ли био мајстор наздравити — јесте, а |
| смешка, као бајаги и не чује шта говори поп, а овамо не би био с раскида, да и која више падне |
| Ако зашто и наше дете не би могло бити поп или капетан?{S} Истина су и капетани данас појефтин |
| ространо двориште, а отуд, путем, којим поп силази цркви, пењу се свечаним ходом давно ишчекива |
| .</p> <p>Пред кућом их очекиваше главом поп, пун добре воље и нестрпљења, до њега попадија и ос |
| ао њихов политички дишпут!</p> <p>Таман поп узе чашицу комовице, подигну је према себи, прекрст |
| и ђачићи истресају своја мала знања као поп бисаге кад се враћа са водице.{S} Све као све, али |
| што је одлучио учитељ, нешто је смислио поп, обадвојица су на чисто!{S} На Никољдан излазе с ју |
| Макса захвалио на професорству, од како поп Крста недељом и празником паше црвен свилен појас, |
| /> <p>— Ваистину роди! викну исто тако поп, па се пољуби са учитељем.{S} Па одмах, још онако с |
| жено, лепо одгледати:{S} Који беше оно поп, што пројаха на дорату вас у црној чоси, у алеву по |
| itle> опет учитељ сам.{S} И кад је опет поп Крста по неопходној дужности тамо пред часном трпез |
| тресу се они оронули сводови!</p> <p>У поп Крстиној кући сви су прозори осветљени, у свакој со |
| p>' — А гејак гејак!</p> <p>— Пи! ракну поп.</p> <p>— Пи! пљуну учитељ на школско тле.</p> <p>У |
| долготерпјелив.</p> <p>— Максо! узвикну поп, а лице му се осуло највећим саучешћем.</p> <p>— Пу |
| покојног проте.</p> <p>— Максо! узвикну поп Крста, стиснувши руку учитељу.</p> <p>— Крста! узви |
| намрштио се други.{S} На једанпут прсну поп у смех, прсну у смех и учитељ.{S} Ходи сваки на дру |
| ених, мудрих и родољубивих.. </p> <p>Ту поп Арон отвори, бурмутицу, понуди и себе и мајстор-Јов |
| ни директор митрополит, упаде му у реч поп.</p> <p>— Па шта би било и да је митрополит!</p> <p |
| ази у забран, да надгледа стоку.</p> <p>Поп Крста је јутрос рано одслужио јутрењу заједно с лит |
| ена оде да спреми и донесе кафу.</p> <p>Поп Арон још никад дотле није био у „Сербији“.{S} Пред |
| , но.{S} Не бој се, чедо, није, не бој; попа пита само... знаш, у цркви си свагда миран...{S} А |
| ве, поче га стојећки пажљиво читати.{S} Попа и учитељка ћуте и гледају га.{S} Уједанпут учитељу |
| чије је то дете („ала је слободно!“), а попа се на глас смеје, па окренувши се назад сасвим гла |
| наш митрополит је митрополит... понавља попа мало као незадовољан.</p> <p>— Митрополит је поп, |
| своје писмо, узе учитељ своје.{S} Пипа попа запечаћену хартију — што кабасто, кабасто.{S} Окре |
| овац за други крај, подигоше малаксалог попа, попадија и учитељка подигоше му утрнуле руке, па |
| азим.{S} И ево ме са срећом.</p> <p>Узе попа своје писмо, узе учитељ своје.{S} Пипа попа запеча |
| ктаром, пало је много прича, испевао је попа много божићних песама, док се учитељ Макса опет по |
| падија се узбунила, па једва се сети те попа у руку, за њом заредише сви, а учитељ Макса, весео |
| тамније и много дубље.{S} Кад сретнете попа Крсту па га ословите, а вама чисто тужно годи, кад |
| хе, све сами цареви и царице, наставиће попа шаљиво, издижући обрве...{S} Како ћемо ми уз вас о |
| ше Бога помиње: он воли и цркву, воли и попа; чик му дирните један само камен из црквене порте! |
| не манастира Житомишљића, служи цркву и попа, чува државни магацин, прима плату од српскога Кња |
| Плутархом</title> у руци, до њега добри попа Крста с црвеним појасом, тамо с противне стране уч |
| ница.</p> <p>— Стоји у буквару, примети попа, смешећи се, а у Светом Писму стоји: дрво, које ро |
| {S} Погледа поп учитеља, погледа учитељ попа.{S} Намрштио се један, намрштио се други.{S} На је |
| ви новоме госту, па га посадише горе до попа.</p> <p>— Још јуче ми даде прото оба ова писма, да |
| ом, а учитељ Макса пева, ви чујете како попа из олтара час слабије час јаче „секундира".{S} А к |
| е био ванредно добре воље, слао је и по попа-Крсту, али га не беше у селу.{S} Приповедао је мно |
| хотом смеју и за трбухе хватају.{S} Што попа тресе ногама и брише сузе од голема смеха, али што |
| ломио и ломио, и најзад, по договору с попа-Крстом, уступио Даничину руку — шта мислите коме?{ |
| са своје столице, узе чашу па погледа у попа и све око стола.{S} Он, у подужој здравици, захвал |
| и и жећи на ономе свету...{S} Али се ту попа умери, па окрете дечици: хајдете, децо, мало у тре |
| зађоше деца, изађе и мали Гргур.</p> <p>Попа и учитељ Макса упустише се дубље у политику.</p> < |
| ви маказама сећи шарену хартију.</p> <p>Попа оде к великој мапи Европе, шара прстом по Русији, |
| ало, побледео, клону на столицу.</p> <p>Попа и учитељка скочише са својих места и притрчаше му. |
| а други крај, подигоше малаксалог попа, попадија и учитељка подигоше му утрнуле руке, па му, ср |
| ељ настави.{S} За време те мале тишине, попадија и учитељка нешто за се шапутаху, мала Даница л |
| им танкогрлим кљуном, подуже су се поп, попадија и учитељка одушевљавали овим сеоским нектаром, |
| енађени учитељ Макса једва разабира.{S} Попадија и учитељка као да шенуше мало од радости, ено |
| био толико присебан да је не извади.{S} Попадија пита учитељку: чије је то дете („ала је слобод |
| п, пун добре воље и нестрпљења, до њега попадија и остала чељад, па и учитељка, која је много р |
| е.{S} Мала Даница одавна заспала, па је попадија у суседној собици наместила на креветац, па сп |
| бе могао „секундирати“.</p> <p>Устадоше попадија и учитељка да зготове кафу.{S} Таман почеше са |
| <pb n="41" /> Попу се наводниле очи, и попадија се узбунила, па једва се сети те попа у руку, |
| сузе и учитељу Макси.</p> <p>Учитељка и попадија гледају их такође гануте.</p> <p>— Али ћемо, к |
| је апсолутистичко „владјеније.“ </p> <p>Попадија би се више пута загледала у децу у дну стола, |
| а колена, па и учитељ Макса, па и поп с попадијом и учитељком, па и попова чељад, па чак и цркв |
| понедеоник, кромпир, а увече друго јело попара; уторник, у подне паприкаш, а увече цицвара од б |
| А кога се ја бојим?{S} Јеси ли ме чуо, попе!{S} Бога ми се не бојим ни Књаза, никога, баш нико |
| ху, рече тронуто:</p> <p>— Јеси ли чуо, попе; ја сам се у себи добро промислио и промислио.{S} |
| ну се Макса.</p> <p>— Учитељу!</p> <p>— Попе!</p> <p>— С тобом се баш не да данас говорити.</p> |
| асмејаше се.</p> <p>— Учитељу!</p> <p>— Попе!</p> <p>Па се загрлише и пољубише.{S} Одоше у учит |
| би им хтео рећи: срећан пут!{S} Иван се попе на кола, за њим Паун, који ће да испрати брата, па |
| , као Студеница.{S} Да видиш, мој добри попе, да се и тамо говори и пева, исто као и у овој наш |
| а разговори, заметао је свакојаке шале, попевао и причао, али је стари учо остао дуго, врло дуг |
| тихо разговарали, а Паун је овда онда и попевао.{S} Сунце беше готово на заходу, кад са једнога |
| о, настави у одломцима:{S} Одавна ми се попео на душу она рђа Хасо Ахметовић, што је скорим <pb |
| ити сам, седети у празној школи, или се попети на она дрва на дрвљанику с књижицом на коленима, |
| Директор достави целу ствар попечитељу, попечитељ нађе да ми имамо право, те тако се директору |
| о.{S} Уз пут рече професор Тома: ако га попечитељ усекне, али онако попечитељски, све вас части |
| ереј...</p> <p>— Па и ја не кажем да је попечитељ...</p> <p>— Ако није попечитељ, он је душепоп |
| ем да је попечитељ...</p> <p>— Ако није попечитељ, он је душепопечитељ. </p> <p>— За моју душу |
| у од глади.{S} Али, ко ти је само данас попечитељ просвете?{S} Него, боже здравља, гледаћемо ми |
| ; а стари учитељ Никола, који је свима „попечитељима“ и „совјетницима“ био учитељ, извукао ове |
| ома: ако га попечитељ усекне, али онако попечитељски, све вас частим тазе рибом на Дорћолу.{S} |
| г дана из дубоке јесени.{S} На забрану „попечитељства просвјештенија" није смео ни помислити, а |
| ако; али ја ћу већ целу ствар доставити попечитељству.{S} Не дам се ја од вас за нос вући, госп |
| ...{S} Да, без шале, јеси ли се обратио попечитељству?</p> <p>Гргур га погледа мало разрогачени |
| је отресао најлепшу здравицу и Књазу и Попечитељу, али се изненађени учитељ Макса једва разаби |
| Дорћолу.{S} Директор достави целу ствар попечитељу, попечитељ нађе да ми имамо право, те тако с |
| наву, одатле се лепом јеврејском улицом попеше на Калимегдан, који онда беше обрастао густом мо |
| ућа, дозволио би да се што кусне и која попије. „С пуним се стомаком не пева“, говорио би Макса |
| , који се беше сврнуо да припали лулу и попије што.</p> <p>— У Београд, одговори му слуга, али |
| о подне врати са часа школског, тек што попије ракију и на сахату куцне подне, врата би се отво |
| обро, добро, само пре свега лекцију!{S} Попина су деца само добри ђаци...{S} Ко ништа не зна... |
| ди.</p> <p>— Ево ово је зевалица, а ово попина капица, настави мала вртарка, пошто се усправила |
| <p>Кад је Васо пружио „писму“ учитељу и попио чашу, коју учитељка пружи, удалио се, по старом д |
| е закуца, скидох шешир, планински ветар попириваше и бијаше у <pb n="107" /> образе, а ја се пр |
| на Митровици.{S} Хтео ме покојни Ђеро и попити, зваше ме и у „исправничество“ шабачко, али ја н |
| зити, чељуст, <pb n="78" /> која ће нас попити!...{S} Ми — мален народ... како рекосте? — без б |
| е, са свих страна туже се на Мораву, на поплаву.{S} Свет се тужи, и ја грешна радујем се: можда |
| цареви се за један корак тргоше назад, поплашише се!{S} Макса, задовољан, трну у дланове, и не |
| највећим саучешћем.</p> <p>— Пусти ме, попо, пусти да се изговорим, моли га Максо, сркнувши ма |
| опада ?</p> <p>— Богме ми се, мој добри попо, то баш ни мало не допада.{S} Па шта учинисте сад |
| но:</p> <p>— Све је то једно, мој добри попо, а тамо, а овде!{S} Сви смо једна браћа, један нар |
| лио половину кухиње.{S} Црквењак Васо и попов синовац стали пред отворене авлијске вратнице, из |
| умазно, која се некако једва виђаше иза попова џубета.</p> <p>— Ехе, све сами цареви и царице, |
| па и поп с попадијом и учитељком, па и попова чељад, па чак и црквењак Васо тамо пред вратима, |
| данас, она даје нурији вредне и честите попове.{S} Ево је већ двадесета година како на столици |
| , рече учитељ, па упре оштрије поглед у попове очи.</p> <p>— Е па ја, учитељу, лепо мислим: пра |
| и као кухани раци.{S} Још му необичнији попови у шеширима.{S} С горње улице слази читав караван |
| где тамо стигнемо, казати и учитељима и поповима и целој оној браћи да нема ни тамо ни амо учит |
| еда са својих милих гостију.</p> <p>Иза попових леђа стао достојанствено обазриви и пуно озбиљн |
| уцнуше се и до капи испише.{S} Једно од попових чељади истрча у двориште, па у ноћну тишину опа |
| али сви уђоше у чисто и лепо успремљено попово двориште.</p> <p>Пред кућом их очекиваше главом |
| одити још неколике домове.{S} Међутим у поповој кући поставише софру, то јест додадоше још једн |
| је обичај Максин да Вертеп унесе прво у попову кућу.</p> <p>Наместише Вертеп на једном столићу. |
| чашу, не куцнувши се по свом обичају са попом.{S} И поп испи своју чашицу, па и он преста, чека |
| е превртљива живота.</p> <p>Учитељ је с попом отишао школи, а ђаци се расуше по порти.{S} Гргур |
| и испражњене, а учитељ Макса развезао с попом дугачке диване, којима ће крајеви шинути чак до ј |
| Макса тек сад опазио, али је сад касно, поправиће већ он ту неправду до године.{S} Жао и Гргуру |
| школско двориште.{S} Они најмлађи, мало попрестрављени, једва се сетише да је настао час слобод |
| скочи са својега места, изговори богме поприлично „изобличително слово“, па збогом!{S} Тога да |
| <p>— Па Бога ми, мајко, бејах се мало и попристравио.{S} Уча говораше: „Децо, децо, не шал’те с |
| доста, а кућа није другојачије него баш попритесна.{S} Да се повиремо...</p> <p>— Не, не, мајст |
| аху по цвећу, а неколико, најкрупнијих, попрскаше лепе Даничине образе, те се измешаше са други |
| рипасаше ново „одличије". <pb n="41" /> Попу се наводниле очи, и попадија се узбунила, па једва |
| се наслуша читања и певања.{S} Чудио се попу, који пред дверима на глас, не гледећи у књигу кој |
| чашу две, онако у помрчини.{S} Тешко се попу растати од Вертепа, и сам би палицу у шаке па упор |
| и учо не могаше даље, облише га сузе, и попу се очи наводниле; сви су у неком свечаном тужном р |
| а из дубине своје измучене душе и пружи попу ово злокобно и злогласно писмо.</p> <pb n="28" /> |
| да црквењака с новинама? упашће учитељ попу у реч.</p> <p>— Добро те ме подсети.{S} Ево обадва |
| о покојној учитељци, о учитељу Макси, о попу Крсти, о школи.{S} Изађоше из кухиње и одоше старо |
| ор Јован, као да смо ти ми данас у томе попузнули.{S} Колико је мој професор Сава седео без <pb |
| противи старим навикама, да стара знања попуни новима, да обнови укус, речју: да се саображава |
| е већ био распремљен.{S} Јелена је мало попустила, поспремала, почистила, па се повукла у своју |
| половина августа.{S} Врућине нешто мало попустиле.{S} Чича Иван овро раж и пшеницу и сасуо зрна |
| кров од срезанога клиса на много места попустио, па овде онде озеленео маховином.{S} У отворен |
| , погледа још једном, али блаже и много попустљивије, по образима јој се осу румен, мале јој ру |
| ру се, доказују, ни један за длачицу не попушта од навода својих.</p> <p>Учитељ Макса, Горњокра |
| удне помисли, жар првог одушевљења поче попуштати, и он, сасвим мирно и озбиљно, запиткиваше је |
| ана.{S} Је ли <pb n="79" /> морало бити порабошченије“ Србије?{S} Је ли морала Црна Гора изгуби |
| </p> <p>Гргур, видевши је тако клонулу, поражену, безнадежну, учини му се лепша него икад до са |
| драгоцену крв најбољи јунаци, и од тога пораза опоравише се тек 28 августа, битком, у којој се |
| трогог наставника није старост сломила, поразио га удар, истина очекивани, али и сувише силан д |
| ознао, толико сам се изменила, сви веле порасла сам, не би требало ни редак да ти пишем, свет ј |
| ањаст, ока црна и жива, меке дуге косе, пораста мало нижега, образа округластих, а усана румени |
| ка.{S} А Гргур је, ваистину, сасма мало порастао, само су му очице живље и гаравије.{S} И пре ј |
| р са својим идилама.{S} Тамо иза књига, поред онога зида без прозора, скроман је креветац, покр |
| рапаве и тамне и камените, Гргур стазе, поред којих мирише најлепше пољско цвеће и ромони тихи, |
| им зеленим прозорчићима.</p> <p>— Јест, поред куће са прозорчићима.</p> <p>— Доста! викну Ружиц |
| не могаху распознати дудови од липа.{S} Поред школске ограде прође још по који одоцнели ратар, |
| ј трави поред пута, седоше и једоше.{S} Поред њих, случајно, пролазаше читав караван Хера кириџ |
| г друга.{S} Беше тек почетак јесени.{S} Поред стаза и овде и онде између леха беше још шареног |
| а Гргур на свом коњу журио се кући.{S} Поред пута голи лугови, гаврани прелећу са грма на грм, |
| овде, да их гледаш и да им се дивиш.{S} Поред плота засадила сам сунцокрет, већ је израстао виш |
| би мисли, па и не зна да има још некога поред себе.</p> <p>Дуго је поп Крста салетао око учитељ |
| кад је, изненадно окренувши се, опазила поред себе лепог и угледног господичића, истог онаквог, |
| негује и храни живину, чепрка око цвећа поред баштенских стазица и тороче око матере, кад она р |
| јуче?</p> <p>— И прекјуче.</p> <p>— Све поред оне куће на углу?</p> <p>— Са оним зеленим прозор |
| куће са зеленим прозорима?</p> <p>— Све поред куће са зеленим прозорима.</p> <pb n="88" /> <p>— |
| <p>И погледа онамо.</p> <p>— Дакле све поред куће са зеленим прозорима?</p> <p>— Све поред кућ |
| је сирочади, озебли и гладни, како седе поред гроба материна.{S} Гргур гледа слике, гледа и чуд |
| а.{S} Чини јој се, слободнија је кад је поред њега.{S} Али он, гледа, туби мисли, па и не зна д |
| таман од стола, добили вољу да седнете поред њих, па да се сити накусате њиховог простог, али |
| која, као пиленце поред квочке, скакуће поред матере, забагљива своје прљаве прстиће свуда где |
| танки гласић Даничин, која, као пиленце поред квочке, скакуће поред матере, забагљива своје прљ |
| у и сир, простре пешкирић по оној трави поред пута, седоше и једоше.{S} Поред њих, случајно, пр |
| чују се стада, далеко се види пут, који поред брда води дубоко у Шумадију, па Космај, па Венчац |
| е, после толикога растанка, могао проћи поред школе, а не увратити се на часак два?{S} И кад је |
| маћег живота: он седи у кући на клупици поред ватре, домаћица спрема вечеру, а мали Гргур, нест |
| у, седели су у колима и возили се путем поред Споменика.{S} Много раније испредњачише Гргур и М |
| пожелео ?</p> <p>Гргур је прошао долом поред школе; оздо видео само школски кров, и врх њега д |
| је био и Вучић.{S} Сваки дан би прошао поред капије Вучићева конака, овда и онда проговорио ко |
| ој?.{S} Да је ко у тај мах прошао близо поред њега, чуо би дубок, скривен уздисај.</p> <p>Међут |
| ји и бокорастији.{S} Невен се жути тамо поред ограде а у средњим котурима све сам каранфил и ка |
| аној души.{S} Њезин и мајчин лик, једно поред другога, трептаху му блеском светитељским.{S} Ево |
| лошћу, он опет заузе своје обично место поред стола.{S} Дуго је гледао у писмо, док се одлучио |
| pb n="44" /> као што беше јуче, па опет поред све те истоветности и неприметности, често не вер |
| погоди имена тих славних јунака.</p> <p>Поред пута сеоски потеси.{S} Пожњевена жита свежена у г |
| озвољавају околности, опште спокојство, поредак света.{S} Шта би било од педагогије, од државе? |
| је покоран.{S} Послушност је поредак, а поредак је мати свему, па и угодном животу, власти, бог |
| и, док јој је покоран.{S} Послушност је поредак, а поредак је мати свему, па и угодном животу, |
| Макреном тачно полуоку.{S} Овај столски поредак није се смео мењати ни за живу главу.{S} Мајсто |
| <p>Учитељу се Макси допаде ово избачено поређење. „Искусан човек", помисли у себи, остави броја |
| љана.{S} Од то доба управо и воде своје порекло они жути котурићи у његовом ћемеру.{S} Тадашње |
| ија, којом је мач заклонио своје дрвено порекло.{S} Окрете се Ирод оној тројици царева, намргод |
| !“, а он ходај, скачи, мумљај као да је пореклом из хомољских јазбина.{S} А кад рикне кроз нос: |
| само ради оних, који не имађаху од срца порода.{S} Онима, који су га имали, и само се каже.{S} |
| ма престаде, али је цела ова хришћанска породица још дуго, дуго остала на коленима и ћутећи гле |
| му дирните један само камен из црквене порте!{S} Он воли да има цркву, да се у њој поје литурђ |
| олског дворишта у пространу порту, а из порте у цркву.</p> <p>Гргур је само једанпут с родитељи |
| љивим мислима.{S} Замишљен изашао је из порте, не гледаше око себе, чини вам се зажмирио, па са |
| попом отишао школи, а ђаци се расуше по порти.{S} Гргур, како је стао подаље од црквених врата, |
| све четири стране цркве.{S} Кад беше у порти, дуго не могаше да се прибере.{S} У души му и све |
| неколико тренутака ни једнога не беше у порти.{S} Мали Гргур изађе последњи, али много пуније д |
| трења, па се уставише у црквеном трему, портику.</p> <p>— Ја сам, учитељу, нешто смислио, ослов |
| пуније душе него што беше пре уласка у порту и цркву.{S} Ћутећи сео је за сто, али те вечери н |
| гао ни до врата, народ прекрилио и саму порту.{S} Али сам зато сутрадан пре звона био у олтару |
| ва, преко школског дворишта у пространу порту, а из порте у цркву.</p> <p>Гргур је само једанпу |
| улом звонаром руше се доле на одграђену порту, по којој сеоска марва шврља, а на једном изваљен |
| } Опростите, путници.{S} А имамо на вас поруку.{S} Гргур...</p> <p>Још онај дежмекасти добро и |
| ој „вселени“.{S} Обојица уђоше скромно; поруменивши, погледаше свога професора погледом девичан |
| и чиније од бела, истина мало простија порцулана, ножеви и виљушке од челика, кашике од жута п |
| ше пушкомет хода до гроба Порчинога.{S} Порчин споменик, дугачак округао стуб од бела камена, п |
| њих и остало друштво, које дође да види Порчин гроб.{S} После неколико тренутака сви заједно од |
| обојица одмакоше пушкомет хода до гроба Порчинога.{S} Порчин споменик, дугачак округао стуб од |
| статци високих зидова и кула некадашњег Порчинога града.</p> <p>Сунце обасјало целу околину, на |
| м Јованом и газдарицом, пољуби Гргура и посаветује га.{S} Паун загрли брата и дуго плакаху и је |
| Катића, а кад један погину у тамнавском Посављу, браћа га донеше у своје село и укопаше.{S} Дво |
| , извади из шпага пљоснату турску лулу, посади је на доњи крај, а на горњем беше сисак од ћилиб |
| м на ком се налажаху.{S} Упрегоше коње, посадише се у кола, и већ су били упаљени фењери кад су |
| стину! повикаше сви новоме госту, па га посадише горе до попа.</p> <p>— Још јуче ми даде прото |
| с њима на нос.</p> <p>— Дакле, децо, на посао.{S} Ходите ближе.{S} Ја ћу сећи, кројити и прикив |
| p> <p>— Јок, чист и јасан план, само на посао.{S} Мудро смишљено, полак готово.{S} Пре свега мо |
| простоти, ако хоће и глупости, па готов посао, слуге, робови!{S} Јеси ли ме разумео, мој добри |
| ме.{S} Ко није децу учио, не зна шта је посао.{S} Ту треба стрпљења, ђаволског стрпљења. </p> < |
| ес или у гору, а Петрија прихвата кућни посао: или плете чарапе, или изаткива ћилимке, или тка |
| мо, нека јој буде.{S} Ја се и ви нећемо посветити.{S} Та и Доситије ту негде вели, да су се и б |
| нема ништа у себи, што не би било њему посвећено, осећала је тако живо, да је она његова: суђе |
| а, коју су обично звали трапезарија.{S} Поседају око стола прво старији, па млађи, па онда најм |
| престало.{S} И кад дођу један другом на поседак, говоре много мање него пре, мало политичаре, ј |
| пред вече ходао, а вечером ишао мало на поседак, али нигде не задржавајући се после десет.{S} О |
| данашњој школској свечаности.{S} Сељаци поседали под брест, повадили чутурице из торбица, па ко |
| столу.{S} Овога вечера, пре него што ће поседати, рече мајстор Јован својој деци.</p> <p>— Хе, |
| о стуб од бела камена, пао на земљу.{S} Поседаше на њега.</p> <p>— Шта мислиш, шта сам говорио |
| те је учитељ научио читати.</p> <p>Сви поседаше за сто, Гргур прочита течно и разговетно:</p> |
| во баш уз сами град, и онде у хладовини поседаше око печенога јагњета.{S} А не треба ни питати: |
| на два на три дрвена ступња.{S} Ушавши поседаше, Гргур на свој креветац, Милан на зелену столи |
| иге, па, дватрипут понуђени, срамежљиво поседаше тамо на креветац господина професора.</p> <p>— |
| стос раждајет сја, славите</hi>!</p> <p>Поседаше за постављен сто.{S} У горњем челу седи поп, д |
| опет видела!“</p> <p>Изнесоше јастуке и поседоше на траву под туњом.{S} Гргур им прича све.{S} |
| {S} Рекох ли вам ја, ниче семе, које је посејао велики Доситије.{S} Ходите.{S} На ти, сине Гргу |
| нисам ни ја с раскида.{S} Ја сам додуше посирома ; код мене неће уживати не знам шта, али како |
| ег свештеника Крсте, зарадова се Макса, поскакаше са својих места сви што беху за столом.{S} По |
| и и учитељи.</p> <p>Сви са својих места поскакаше у вретен.{S} Максо, оличено осећање дужности, |
| иве ватрице, која пуцкара; час око њега поскакује и запиткује, час се врзе око матере, која га |
| измешан жутим и црвеним, по стрништима поскакују вране, и осим њиховог гакања <pb n="138" /> и |
| ђаше јаде и наде свога мученика, оде те поскида врећу и торбу, неколико дрвених заструга и једа |
| викну онај дежмекасти, пошто обадвојица поскидаше фесове.</p> <p>Макса их отпоздрави, а непрест |
| >— Каква забрана!...{S} Гледај ти свога посла!{S} Боже здравља, гледаћемо како ћемо, ако повија |
| егод станете, опадате ме: директор нема посла, директор нема часова.{S} Али тако је то, свугде |
| итељи ?{S} Они час по зарезу, све неког посла ради тумарају напоље, па од некакве редње, немирн |
| ељка даде упаљену свећу своме детету, и посла је, да добро притвори школске прозоре, који су, о |
| ћа да једва броја знам.{S} Да си ближе, послала бих ти, макар крадом, по који пар.{S} Ако дођеш |
| ко земаљско добро свом негдашњем другу, послала му је у души пољубац и ону најдражу реч, али ип |
| аш прота Матија у дугој седој бради, па посланици народни, па старешине војничке, па списатељи |
| ница у свом нежном и срдачном писму.{S} Послао јој преко оца и Српску Историју од Давидовића и |
| их књига, што их је пре пуне две године послао Гргур.{S} Гледа у слова, али мање чита, више мис |
| и тона ни ритма...{S} Питам те: јеси ли послао „прошеније" ради службе?{S} Ако не ти њих, богме |
| огла разумети.{S} А ја ћу ти, у замену, послати по који цветак из моје баштице.</p> <p>„Да сад, |
| по оној самоћи.{S} Кад је зима настала, после два три месеца, Гргур је већ седео на првом месту |
| > <pb n="144" /> <p>За чудо!{S} Кад је, после неколико тренутака, ушла са служавником, Гргур се |
| л прожимаше јој заиграло срце: како је, после толикога растанка, могао проћи поред школе, а не |
| 8880_C9"> <head>IX.</head> <p>Гргур је, после неколико дана, одговорио Даници.{S} Писмо је упут |
| навали да оду до Гргуровог оца, и они, после малога затезања, пристану.{S} Фамулус Степан спре |
| урим се да стигнем у цркву.{S} Кад сам, после једног сата, отишао, нисам могао ни до врата, нар |
| — Не свиди ми се никако, рећи ће Гргур, после дугог и дугог размишљања.</p> <p>— Не свиди ти се |
| ћани.</p> <p>Беше скоро по ноћи кад су, после богате и укусне вечере, полегали који у вајату, к |
| и им отворена уста осташе непомична.{S} После дугог гледања окретоше се оцу:</p> <p>— Аох, бабо |
| штво, које дође да види Порчин гроб.{S} После неколико тренутака сви заједно одоше под једно ве |
| рдном круном на лепо очешљаној коси.{S} После свију ишла су два чобана, увијена у јагњеће коже, |
| нараштаји млађим коленима ученичким.{S} После умивања настаје кратак одмор, па одмах затим свак |
| а не рече, јер већ беше ушла у собу.{S} После кратког ћутања диже се и Иван, забрави кућна врат |
| н другом нешто неразумљиво говораху.{S} После тога отац с Пауном <pb n="61" /> седе у кола, пог |
| в човек, Јован Светић из Новога Сада, а после њега протосинђел Каћански.{S} Не остави вам тај н |
| емо све.{S} Док свикнем само послове, а после збогом Крушевцу, збогом начелство!{S} Одох ти, Гр |
| читељевања, и сам је прво само — сам, а после са својом младом женом, оплакао сваки овакав тешк |
| а сто.{S} Дуго их је гледао и гледао, а после их је једва и видео кроз сузе, које му овлажише о |
| и и ћутали онде, где се који затекао, а после су се разишли по кући и око куће.{S} Гргур је био |
| тији, Матија га пошље Стратимировићу, а после месец дана већ беше у редовима оних бораца из Срб |
| је негда било, а како је сад? поче Сава после неколико расејаних тренутака.{S} Свет <pb n="76" |
| у, па сеоски потес у реченоме кључу, па после долом дуж ливада, па опет косом уз брдо до својих |
| о не плеви од јутра до мрака, не ишчупа после коров никаквим, па ни оним највећим енглеским маш |
| у још лепше, као увек што су у лепотица после проливених суза.{S} То су биле сузе разноликих вр |
| њега жижне помисао на оне школске дане после великих празника, кад ће строги учо, с прутом у н |
| ити школа и друштво?</p> <p>И као да се после ових речи оте професору Сави уздах, кога толико п |
| а поседак, али нигде не задржавајући се после десет.{S} Омален, шишкав, средовечан, кокораве ко |
| ом муну коња у ребра, и не окренувши се после тога више ни један пут, ухвати стазом кроз планин |
| разред као — анахронизми.{S} И онда, и после у животу, били су и остали несавременици, <pb n=" |
| и.</p> <p>Али је у школи горела свећа и после поноћи.{S} Макса се два три пут будио и говорио д |
| аста хлебац пшенични.{S} У школи, пре и после подне, пева се: <title>Тјело Христово примите</ti |
| ритрчаше му.{S} Он, дошавши мало к себи после првога узбуђења, хукну из најдубље дубине и гласн |
| као сваки овакав тешки растанак.{S} Али после, навика и старије године навукоше му на суморно л |
| остало је у Божјој руци, примети Јован после подуже почивке.</p> <p>— Али да ли ћу један бити |
| цу, кад је примио у се причест.{S} Дуго после није могао отворити уста да узме нафору, коју је |
| ама, склоњено је да тим драже буде тамо после испита.{S} Таман се чича Милија (који се већ уаба |
| и.{S} Кад је сабор, кад зна, да ће тамо после цркве бити и старо и младо, да ће се пробеседити |
| свачему, има краја и конца.{S} Тамо већ после поноћи разабра се учитељ, трну у дланове, скочи с |
| ни лакше, јаше, а он, кад му мало лакну после неколико поточића суза, поче се све већма удубива |
| јео и ћутао, све до јације.{S} А одмах после тога доба зачу се у дворишту журан бат.{S} Врата |
| а.</p> <p>— Ручак!</p> <pb n="72" /> <p>После минут два изби дванаест, и њих двоје седоше за ст |
| l:id="SRP18880_C10"> <head>X.</head> <p>После неколико дана није било у Београду ни столара Јов |
| пе и пуно мирне образе Даничине.</p> <p>После кише, која потраја половину сата, Гргур уседе сво |
| а из пећи, пушаше се и мирисаше.</p> <p>После онаких строгих опомена одрасли младићи дуго се не |
| асташе се.</p> <p>Да ли на веки?</p> <p>После неколико тренутака стајала је Даница пред олтаром |
| <p>— Добро те ме подсети.{S} Ево обадва последња броја <title>Српских Новина</title>.{S} Дакле |
| икне, ћути, блене, подаје се.{S} Његова последња реч осваја, и куд њоме наврати погледе онамо с |
| врну у олтар.{S} А кад се отпева и она последња песма <title>Упованије моје отац</title> и пођ |
| ове његове.{S} Већ је на измаку друга и последња година Лицеја, опште мишљење и у наставника и |
| ој звонарници, што за тренут два блесну последња црвен — па и ње изненадно и безшумно нестаде.{ |
| е онако како је, они“... читај даље две последње врсте!</p> <p>— <quote>Остају за навек у свеко |
| ругару, ово ти је писмо прво, а можда и последње.{S} Ја нисам крива, што нисам остала, што ниса |
| ливаше заходном румењу.{S} А кад се при последњем поласку опраштао с њоме, једва се могаше отрћ |
| га не беше у порти.{S} Мали Гргур изађе последњи, али много пуније душе него што беше пре уласк |
| Завршује се већ друга година од како је последњи пут тамо одлазио.{S} Онда је Даница навршила п |
| бу и не пуштају, док сретно не избаци и последњи стих; премине ли који друг, надгробно слово по |
| тише и тише, док год се не умири и онај последњи жагорић у оној последњој скамији до дувара.{S} |
| је очи у њега.{S} Кад се стишао и онај последњи жубор у суседној кухињи, учитељ Макса вешто тр |
| ад младе горе виђаху полу-светли врхови последњих пера.{S} Мало прође па и њих нестаде.{S} Само |
| не умири и онај последњи жагорић у оној последњој скамији до дувара.{S} А онда учитељ Макса јас |
| е ни осетио, кад је Ружица, убрисавши и последњу сузицу, не више као горски вихорић, већ тихо и |
| слове, а ја ваљда немам никаквих својих послова.{S} Кад морам седети ја, морате седети и ви !{S |
| оје послове....</p> <p>— Ви имате своје послове, а ја ваљда немам никаквих својих послова.{S} К |
| имо, или да одлазимо.{S} Ми имамо своје послове....</p> <p>— Ви имате своје послове, а ја ваљда |
| Надокнадићемо све.{S} Док свикнем само послове, а после збогом Крушевцу, збогом начелство!{S} |
| ао им често у каквим домаћим или јавним пословима, а је ли требала интервенција у корист каквог |
| ни они што књиге пишу.{S} Па прича, па пословица, па песама — пуна су им уста, а ти само слуша |
| колико једрине у сваком стиху, у свакој пословици народној...{S} Читајмо, — читајте често те ве |
| с мушком збиљом и истрајношћу у свакоме послу, којега се прихвати.{S} Ако се по каквом научном |
| {S} Барања далеко, а већ по парохијском послу и могло би се.</p> <p>"Па како тамо живите?{S} Мо |
| водини. ратује.{S} И ја сам по народном послу одлазио тамо.{S} Народ је народ; ваља му богме по |
| за њом Гргур, а Милан се нашао нешто у послу, па на томе прошло.{S} Макрена прихвати штапове и |
| велике уписне протоколе, учитељка таре послужавнике и чаше, а тамо, иза школе, фамулус чисти н |
| кујне, у собу из собе; девојке носе на послужавницима слатко, ракију, кафу.</p> <p>Стари Макса |
| у, узе служавник и оде у кућу да спреми послужење.{S} Остави служавник на кухињском огњишту, бр |
| суза?</p> <p>Кад се Даница повратила и послужила кафом, Милану је необично рука дрхтала, кад с |
| тамо.{S} Народ је народ; ваља му богме послужити.{S} Ево, видите, прибележио сам баш његове ре |
| ави ти то пред нас, ми ћемо се већ сами послужити, када зажеднимо ...{S} Здрави сте !</p> <p>Пр |
| е пароху, а кад виде, да му, иначе врло послушни, језик, отказује покорност, он, громко колико |
| тињи.{S} Што мора бити, мора.{S} Она је послушно и присебно дете, Бог ће је свуда пратити.{S} А |
| ри, подлеже својој судбини, па кротко и послушно, журним одмереним кораком, ношаше свога замишљ |
| а, и куд њоме наврати погледе онамо сви послушно гледају.{S} Зато је у сваком склопљеном друштв |
| је најсрећнији, док јој је покоран.{S} Послушност је поредак, а поредак је мати свему, па и уг |
| ош била тако хладна и мирне природе, да посматра очи новога другара и из њих се најпре увери, ј |
| <p>Макса их отпоздрави, а непрестано их посматра својим упалим очима. </p> <p>— Ви ћете се мало |
| ма да ју је и он чешће, дуже и дрскије посматрао, опет се ни најмање не даде омести у свом оби |
| е кроз пукотинице неокречених зидова да посмотрите цветни и плодородни врт самоограниченога и с |
| аспремљен.{S} Јелена је мало попустила, поспремала, почистила, па се повукла у своју собу, села |
| га крова, звона сама звоне и заједно са посрнулом звонаром руше се доле на одграђену порту, по |
| и, о Цару Душану.</p> <p>Дође и божићни пост.{S} У школској трапезарији укиде се мрс.{S} Али за |
| утра је причест и почетак <pb n="17" /> поста са уљем.{S} Кад би око вечерња звона, отворише се |
| е</title>.{S} Дође и шести дан по подне поста без зејтина; сутра је причест и почетак <pb n="17 |
| ркву полазе.{S} Он пости сам сва четири поста, па и старији људи и жене чине исто то.{S} Напрас |
| олике домове.{S} Међутим у поповој кући поставише софру, то јест додадоше још једну ка оној, ко |
| т сја, славите</hi>!</p> <p>Поседаше за постављен сто.{S} У горњем челу седи поп, до њега Макса |
| едаше преда се.</p> <p>Чим погледате на постављен сто, одмах ћете приметити да је застрт чистим |
| а окићена бршљаном; пред школом дугачак постављен сто; иза куће пуши се голем огањ и спремају р |
| о старом српском обичају, још од јутрос постављена.{S} Насекоше пуне две велике калајлије од он |
| рача учитељ Макса, натукао црну шубару, постављено џубе, назуо чизме <pb n="31" /> до колена, н |
| готову софру.</p> <p>Тако је врло често постајао, развијао се и свршавао њихов политички дишпут |
| Парнаса.</p> <p>Обојица расту, једрају, постају, ходе истим путем, истим путем, али разним циље |
| ожје, отпочнем.</p> <p>„Да ти нисам већ постала досадна?{S} Можда сам ти данас и сувише торокљи |
| расани, а и учитељ Макса у својој соби постане нестрпљив, буни се у своме читању, чисто види о |
| ћање који многи крију, многи га угуше и постану демони, а многима као добар вођ светли кроз све |
| е парохије.{S} Ти и не знаш да сам и ја постао... али, дај ми реч, тако ми Бога, ја се собом не |
| , којим се јавља: да си књажевим указом постао професор на гимназији крагујевачкој.{S} С љубезн |
| љотине! осече се Милан, који је већ био постао нестрпљив, кога је увек могло да раздражи Илијин |
| дној старој дрвеној клупи, сеђаше једна постара жена, благог лика као у његове матере, а до ње |
| .</p> <p>— Време је да се и за ово дете постарам.{S} Доста ме је стара подворила, доста сам је |
| огу учити без боја.{S} Мој се отац јако постарио, али духом није клонуо; још је исто онако тача |
| но и строго постим са ђацима све велике посте и причешћујем се у нашој драгој црквици.{S} Приче |
| } Чешће је ишла и на водице, особито уз посте и о младинама.{S} А била је милостива <pb n="50" |
| и, пружио увезану десну ногу по дрвеној постељи, на којој је разастрта овогодишња слама, леву с |
| љаци питоми и често цркву полазе.{S} Он пости сам сва четири поста, па и старији људи и жене чи |
| е, чарапе и појасе, да јој дете не буде постидио пред новим својим друговима.{S} Око ње остале |
| веће школе, нити би и она са мене била постидна.{S} Али ја сам сасвим задовољан; сви смо у бож |
| ји ђак, још исто онако редовно и строго постим са ђацима све велике посте и причешћујем се у на |
| селу, узме штап, кћи му капут ишчетка, постоји још који часак или оде и до вратница, па се одј |
| а нарав.{S} И сад је исто онако пољут и построг, али су му прутови ипак данас и краћи и тањи, а |
| ш ни у полу не изучивши законе и њихове поступке, већ у велике ишли по судовима, разбирали, шта |
| пушташе се најлепша летња кишица, која, поступно, прелажаше у све јачи и јачи пљусак.{S} Крупне |
| јајне и велике.{S} Поступно расте тело, поступно јача дух.</p> <p>Тако је растао и напредовао м |
| гловитих мисли ничу сјајне и велике.{S} Поступно расте тело, поступно јача дух.</p> <p>Тако је |
| овит, вијуга кроз ониску гору, с једног поступног, једва приметнога висоравна на други.{S} Указ |
| е виђаху упечаћена позлаћена, али доста посукнула слова.{S} Обрез листова беше жутом бојом обој |
| чици мање тера, више нуди и храбри мало посустале вочиће, да похитају кући за видела...{S} Ето |
| азгорела, расцветао јој се фитиљ, црвен посустали пламен једва осветљава собу.{S} Гргур узе мак |
| е распознали слова на мапама, толико су потамнеле и местимице истрвене, а скамије готово поцрне |
| и ево друга погача од твоје матере.{S} Потврда је зорли, али су твоји предњаци још тврђи.{S} З |
| ораш и овако и онако.</p> <p>— Тако је! потврди Макса са задовољством и све већим интересовањем |
| Даница.</p> <p>— И лакше и природније, потврди и Милан.</p> <p>Макса не рече својега мишљења.< |
| глеским машинама.</p> <p>— Сасвим тако, потврђује Илија.</p> <p>— Нек школа даде знања „сваком |
| то ти још некаква Турчина...{S} Повуци, потегни...{S} Уз калдрму, низ калдрму...{S} Хасо умакну |
| кну бакрачлијом у ребра, било је повуци-потегни, докле га је стишао.{S} Најзад се мало поумори, |
| Нећеш, бре Илија!{S} А Илија положи!{S} Потегну Хасо ножину, једва му је истргох...{S} Ето ти ј |
| а кад поче избијати девет и тегови сами потегоше једни на ниже други на више, просто није могао |
| њи праг, Иван виче: „Децо!{S} Пауне !“, потеже уз авлију и низ авлију, дозива чељад: „Камо сте, |
| ицима тако разговетни и велегласни миг, потеже цар Ирод мача из корица.{S} Чисто не знате, шта |
| ј радости...</p> <p>Ту свештенику Арону потекоше сузе, а мајстор Јован хтео би нешто да каже Ма |
| оници на Торлаку.{S} Одатле празна кола потера кочијаш к Белом Потоку, а они, пречицом, мало кр |
| идео.{S} Тако је прошао гору, па сеоски потес у реченоме кључу, па после долом дуж ливада, па о |
| а.{S} Чим ослави јутро, Иван се дигне у потес или у гору, а Петрија прихвата кућни посао: или п |
| ш многе неовршене камаре снопља.{S} Иза потеса шљивици с родним подупртим гранама, а за њима се |
| } Иван и Петрија изађоше чак до сеоског потеса.{S} А кад их опазише оздо низ ливаду, Петрији се |
| омим горовитим селима.{S} Шума, ливаде, потеси, па мој красни врт, све то пири и мири, све те о |
| лавних јунака.</p> <p>Поред пута сеоски потеси.{S} Пожњевена жита свежена у гувна и виђаху се ј |
| седели и гледали низ воду доле ка оним потесима, иза којих почињу шумарци од твојега села.{S} |
| лију, дозива чељад: „Камо сте, где сте, потеците!“, па онда дође к себи, па потрча пред коњаник |
| своје зелене столице, замаче дланове за потиљак и погледа у противни угао своје скромне одаје.{ |
| нас, и кога ћемо обгрлити ми, ми њихова потиштена браћа...{S} А онда?{S} Онда ће и Рајна научит |
| ма тако и међ’ децом: има их, који воле потказати него да му Господ здравља да.{S} Пре него ће |
| неку патриотску песмицу.{S} Зли језици потказаше, одведоше дечицу, чисто се грозим да изустим, |
| <p>— Хе, неваљалац један, што му уча не поткрати језичић? костреши се Иван.</p> <p>— А зар га м |
| било пуно идеала, вишег тежења за срећу потлаченог Српства и Словенства, за срећу својих пријат |
| ј.{S} Свећа горијаше готово црвеножутим потмулим пламеном; око ње, у њезиној блиској околини, р |
| ма далеко унакрст по нашој Шумадији.{S} Поток под школом још и сад тече онако холо и младачки, |
| аше утапкана стазица, којом се слази на поток, стајаше мала Даница.</p> <p>— Ја те, ја те зовем |
| ни, пречицом, мало кроз шуму, мало кроз поток, дођоше до под само село а одатле уз брдску стрме |
| са школским звонцетом.{S} Преброђујући поток код новога моста, чешће је погледао на школско бр |
| а и дуго, дуго гледали доле у ливаду, у поток, у ком се бистра вода преливаше заходном румењу.{ |
| с књижицом на коленима, или сићи доле у поток, па шврљати горе-доле по оној самоћи.{S} Кад је з |
| потомак славних наших Чарапића из Белог Потока.{S} У овој другој борби доби Гргур лаку рану у н |
| ј велики, маховином обрасли камен усред потока, на ком смо више пута заједно седели и гледали н |
| м превео је, готово пренео с оне стране потока, а кад су стигли тамо горе ка његовој кући, сам |
| е сјајније и сјајније.</p> <p>Кад се из потока пење горе десно шумици, мора се проћи на Здравко |
| проведе, а Макса и Даница испрате их до потока, до новога моста.{S} Кад су се растали и измакли |
| твојега села.{S} Оно старо брвно преко потока отрулило је и пало у воду, и сад се прелази прек |
| школски час.</p> <p>Кад су се враћали с потока, мали Гргур поизоста мало од својих другова, ста |
| ицу, али опет, прегазивши на ону страну потока, није се повео за срцем, него правце стазом, кој |
| лугови, гаврани прелећу са грма на грм, потоком плови по који суви листак, а суморно јесење неб |
| а ?{S} Пут је сигурно леп?</p> <p>— Све потоком и кроз ливаде, приметиће Даница.</p> <p>— Врло |
| асак своје матере па би чисто и он даље потоком, можда би га добар и милостив одвео до самих ли |
| атле празна кола потера кочијаш к Белом Потоку, а они, пречицом, мало кроз шуму, мало кроз пото |
| славише многи, а највише Панта Чарапић, потомак славних наших Чарапића из Белог Потока.{S} У ов |
| о закону....</p> <p>— Кад је оно Морава потопила село, онда се родило, па сад рачунај.{S} Ја би |
| зујање буба по трави и међу гранама.{S} Потоци пуноводни, струје преко камења са оним истим жуб |
| , да се на њега није срушио брег или га потоци разнели.{S} Пролетошњих киша да нас Бог сачува, |
| т као највећи воденични камен из њихове поточаре.{S} Не сме ни да помисли у свом малом јаду, да |
| ој коси, а доле уз реку чујеш овде онде поточаре како живо мељу.{S} Куће, негда од брвана и кли |
| ачиће.</p> <p>По јелу сви одоше доле на поточић, опраше умашћене ручице, испљускаше уста и умиш |
| еном Гргуру:</p> <p>- Иди, сине, доле у поточић, па мало испљускај очи и образе, па онда дођи у |
| , једва корачајући од бола, сиђе доле у поточић, стаде на два бела заравњена камена у сред бист |
| а он, кад му мало лакну после неколико поточића суза, поче се све већма удубивати у своје мисл |
| ње изненадно и безшумно нестаде.{S} Над поточићем поче се хватати сутон и спуштати свечани, али |
| о цвеће и ромони тихи, бистри планински поточићи.{S} Милан — мисли, Гргур — да ли да кажемо, да |
| показује народу.{S} Народ виче: „Шта су потписали ћесари, нека нам и буде!“ Поче протосинђел Ни |
| лија дошавши до речи; од слова до слова потписујем све.{S} Бадава, кажем и казаћу увек: стара ш |
| , наставиће поп Арон, вољан да даде што потпунију слику, или да се бијемо, или да се селимо.{S} |
| а је Милана да се у овој прилици с њиме потпуно саглашава.</p> <p>А како је већ дан почео биват |
| /p> <p>— Немој ни да се разболиш — имаш потпуно право!</p> <p>— Па нећу ни да умрем.</p> <p>— П |
| јима у село, да сам... не, не... да сам потпунце здрав и весео.</p> <p>Илија забележи.</p> <p>— |
| бразе Даничине.</p> <p>После кише, која потраја половину сата, Гргур уседе свога мркова и одјах |
| она уздише: „Тешко ли си мајци!“, а кад потргне нешто драго и радосно, покликује: „Благо ли си |
| мо што мрдну обрвама, а браћа Шумадинци потргоше пиштоље и пуцњавом поздравише новога војводу.{ |
| да се саображава новим приликама, новим потребама.{S} А овде Сава, националиста, жељаше сестри |
| ргур (али је „словослов“ Милан); ако је потребна песма или ода за какву му драго пригоду, обраћ |
| вога гласа, које мрким погледом поврати потребну тишину.{S} Пастири и анђели још се ближе прима |
| реврат, који ускомеша целу душу његову, потресао је и старе <pb n="149" /> склоности, рашчистио |
| ..{S} Ето је баш данас први дан Божића, потрудимо се и ми, драги читаоци, мало до учитељ-Максин |
| ста ме је стара подворила, доста сам је потрудио и намучио, <pb n="145" /> доста се насамовала |
| {S} Даницу преобрази тај радостан глас, потрча у ћилерак, да почасти чичу ракијом, па онда?{S} |
| те, потеците!“, па онда дође к себи, па потрча пред коњаника, који је већ дотле био улегао у дв |
| и Иван се врати из поља, како је умела потрчати, отворити вратнице и прихватити му из руке ашо |
| а) крестом, па наше патке, па патка кад потрчи за нама!...{S} Имате ли ви патака ?</p> <p>— Ми |
| недеље по подне просто ми се смрче.{S} Потрчим на Зерек старој Гркињи.{S} Карте амо, проклета |
| рди на тебе, кад год му се они сиротани потуже.{S} Ја бегам из собе да не слушам ништа против т |
| " /> се види да не може.{S} Каткад се и потужи, а ја је разговорим и поутешим, а шта пута је ма |
| Ту се Илија и нехотице мало замисли.{S} Поћута, па онда тишим гласом :</p> <p>— Гргуре!</p> <p> |
| ашње примењене педагогије.</p> <p>Макса поћута, слегну мало раменима, па пристојности ради рече |
| госпођице? окрете се Даници, намеран да поублажи оштрину својега мишљења.</p> <p>— Не мислим, о |
| слабог вида ради, наочари су му добре, поуздане, али га, ни сам не зна зашто, мало занимају и |
| ли, не замери, Миланови пути чине ми се поузданији.{S} А ја сам се доста мучио, доста пребијао |
| а у себе, Даница му се прибила, па пуна поуздања, не сме да се макне од њега.{S} Чини јој се, с |
| једнога бокора.{S} Гргур има мало више поуздања у себе, Даница му се прибила, па пуна поуздања |
| одахнуо од мучних утисака прве школске поуке.</p> <p>— Хоћеш да ти узберем?</p> <p>— Не.{S} То |
| промишљене речи обузе гнев, али се опет поумири.</p> <p>— Најзад како било, Илија; то је моја с |
| , докле га је стишао.{S} Најзад се мало поумори, подлеже својој судбини, па кротко и послушно, |
| ветујеш, да ме, као проста човека, мало поупутиш, одговори Иван, остављајући празну шољу на клу |
| аткад се и потужи, а ја је разговорим и поутешим, а шта пута је мало и развеселим.{S} Кажу да с |
| е мрдне на столици.{S} Већ му ноге мало поутрнуле, пребацио би једну преко друге, али, ма да је |
| снажнија.{S} Тамо под зиму, мати ће ме поучити да ткам ћилимове.{S} Ти знаш како је она много |
| } И знања су полезна, али дуг је живот, поучиће нас; сасвим је нешто друго облагорођавање нарав |
| p> <p>„Још нисам имала прилике да ти се похвалим.{S} Мати ми је навила пређу и сад у велике тка |
| } Уживао је у тој слабости: да га у очи похвалите.</p> <pb n="34" /> <p>Таман црквењак Васо убр |
| молећ’ сутра.{S} Али да, ја вам се и не похвалих, господине професоре.{S} Стекао сам још једног |
| раскида, да и која више падне у његову похвалу.{S} Уживао је у тој слабости: да га у очи похва |
| о у својој души, нешто, чему не знађаше похватати крајеве својим недовијарним, тако мало докучљ |
| иформа — регрут.</p> <p>— Прошле недеље похваташе нас и погонише амо.{S} Знаш, како је растати |
| , узнемирен таком ненавикнутом самоћом, похита натраг, а кад беше већ близу школских врата, а њ |
| .{S} Шта пута, у први освитак, скочи да похита у поље, у гору, па <pb n="4" /> се крадом, крадо |
| нуди и храбри мало посустале вочиће, да похитају кући за видела...{S} Ето сад баш Ивану изађе п |
| ду и одољеније“ српскога оружја.</p> <p>Похитам доле, пожурим се да стигнем у цркву.{S} Кад сам |
| .{S} Даници не би по вољи, желела је да походе оно двоје старих горе у селу.{S} Давно се Гргур |
| јело и пиће; тек о поноћи, пошто би се походило десетак дваест кућа, дозволио би да се што кус |
| је ту...{S} Шта велиш, брате Милане, да походимо његовога оца ?{S} Пут је сигурно леп?</p> <p>— |
| S} Уставио се код свог сеоцета на брду, походио брижне родитеље, па се спустио, кроз браник, ли |
| ј, све му теже беше, што је узгред није походио, макар на тренутак, два макар... али ту одмахну |
| длаку је умео прорачунати кога ће дана походити његову школу.{S} А ето се сад преварио, изгуби |
| ертепом право кметовој кући, а отуда ће походити још неколике домове.{S} Међутим у поповој кући |
| рао је Макса дати реч, да ће за вечерас походити само неколико домаћина, а за остале, Боже здра |
| авити.{S} Само пре него сасвим остарим, походићу гробове мојих родитеља, да се онде помолим, да |
| ка је мајка.{S} Пожури се...{S} Иван је поцигурно код куће; били смо заједно на горњој воденици |
| ледају, а он је крије у торбицу, па сав поцрвенео гледа преда се.{S} Свима редом прилажаше руци |
| главом, а отац — знаш већ његово ухо — поцрвени, тресне ногом о тле, а ја сирота и не чекам да |
| и местимице истрвене, а скамије готово поцрнеле, пуне урезаних имена од неколиких ђачких нараш |
| тај радостан глас, потрча у ћилерак, да почасти чичу ракијом, па онда?{S} Онда одједанпут побле |
| , сви ћемо тамо, да Бог поживи остатак! поче Илија, прибирајући, па, да би изазвао друго распол |
| ови, полазимо на своја „опредјеленија“, поче опет онај дежмекасти.</p> <p>— Молим за ваша чесна |
| ало лакну после неколико поточића суза, поче се све већма удубивати у своје мисли, у себе сама, |
| ма, мало помилује.{S} Она, незадовољна, поче плакати, обори своју лепу главицу и пође.</p> <p>О |
| p>— Мој брат дође да мало види Београд, поче Сава.</p> <p>— Одавна нисам доле слазио, прихвати |
| а и левом и десном, па, скупивши обрве, поче га стојећки пажљиво читати.{S} Попа и учитељка ћут |
| у.</p> <p>— Прекидосмо, мајстор-Јоване, поче отац Арон, пошто се мало прибрао ; прекидосмо с Ма |
| з јесам цар Гашпар од персијске стране, поче први од тројице царева; <hi>видјех бо звезду на во |
| з јесам цар Валтазар од западне стране, поче упитани, па још оштријим гласом понови Гашпарове р |
| ам не знађаше шта.</p> <p>— Па, Гргуре, поче Илија устајући.</p> <p>— Шта је Илија?</p> <p>— Па |
| бе.</p> <p>— Да ми кажеш право, дијете, поче Макса смотрено вадећи она оба писма из недара.{S} |
| орачао.</p> <p>— Шта си узео ту викати, поче Илија тише, ублажавајући га. </p> <p>— Кажем ти, И |
| и се никако?.. и не може ти се свидети, поче Милан мало подсмешљиво...{S} Кад је пуна глава бол |
| — Шта, ви ваљда опет с вашим Доситејем, поче професор Сава смешећи се, оставивши свој онизак ше |
| ше пристојну пажњу и црном заклопачком, поче свештеник Арон тако смишљено и течно, као да је, п |
| праву узбуну.{S} Кад се старац издувао, поче, у мањим и већим прекидима, приповедати, како је с |
| заједљиви другар.</p> <p>— Шта би било, поче Илија узвишенијим тоном, било би, био бих...</p> < |
| p>— Па има још дана да о томе говоримо, поче Петрија.{S} Јако, чоче, да о томе не мислимо.{S} Ч |
| вести божјих....</p> <p>Изговоривши то, поче обичним школским тоном и ритмом да одчегртава свом |
| рукав и повуче к табли.{S} Узев креду, поче се усиљавати да напише велико <hi>глагољ</hi>, па |
| па онда, ракнувши мало по свом обичају, поче опширну придику о важности светог „причашченија“, |
| хеј, како је негда било, а како је сад? поче Сава после неколико расејаних тренутака.{S} Свет < |
| на ми је.</p> <p>— Шта говориш, Милане? поче Гргур мало тужно и горачно.</p> <p>— А Бога ми јес |
| творена опозиција.</p> <p>— Не мислите? поче он, брзо, брзо смишљајући како да нађе својим речи |
| о на памет.</p> <p>— Па како са школом? поче Илија да гази у густи честар тадашње примењене пед |
| p> <p>— Познајете ли ви Станка абаџију? поче професор Сава, пошто је, по свом старом обичају, м |
| Даклем, рад си Гргура да дадеш у школу? поче мајстор Јова, намрштивши мало своје ведро чело.</p |
| их тишине опет изведе учитељ Макса.{S} Поче, али у овај мах мање бујно, више полутужно:</p> <p |
| су потписали ћесари, нека нам и буде!“ Поче протосинђел Никанор: „Отеше нам <pb n="108" /> дес |
| гну мало назад своју гараву лулу, па га поче гледати и од главе до бакрачлија мерити.</p> <p>— |
| жацну у срце; ни сам не знађаше шта га поче плашити, трже своју руку и поврати се полукорак на |
| а крупна кап бијаше у прозор; грмљавина поче бивати све јача и јача, појак ветар њихаше дудово |
| нерасудне помисли, жар првог одушевљења поче попуштати, и он, сасвим мирно и озбиљно, запиткива |
| ла царица.</p> <p>Даница се насмеја, па поче наново савијати главу, испод ока гледати, смешкати |
| амести се крадом доле испод Вертепа, па поче одоздо мицати луткама, које су биле на жицама.{S} |
| му у овај мах нешто закувало у срцу, па поче одмах да се прибира, помисли одмах на свој нови по |
| а пратити.{S} А ја...</p> <p>И ту Макса поче још јаче јецати.{S} Гргур оборио главу, а он наста |
| вуче доле.{S} Гледао је и гледао, а кад поче избијати девет и тегови сами потегоше једни на ниж |
| али узалуд.{S} Дрхташе као прут, а кад поче плакати, учитељ му рече да одлази на место.</p> <p |
| аше своју шарену кецељицу.</p> <p>А кад поче вечерња, мали Гргур не могаше да се наслуша читања |
| ва распознаваху.{S} Како ово засењавање поче учеставати, Гргур спусти <title>Вјестник</title> н |
| о, па једва сакри још јачи дах, који се поче отимати.</p> <p>— Шта се и шта не би хтело, моја д |
| ше осетљиво срце.</p> <p>У том се сунце поче смиривати и хладовина пирити висом на ком се налаж |
| а он испрва слабије, па све јаче и јаче поче беседити.{S} Помену старе краљеве и цареве, наше б |
| обом, шкрипну зубима, стисну песнице, и поче се клети у себи: „Истераћемо вас, истерати!"</p> < |
| арски! викну мало јаче мајстор Јован, и поче сипати вино у чисте чаше, које је међутим донела М |
| p> <p>— Заборавио, да! настави чичица и поче се дизати на ноге. (Лулу је брже боље стрпао у јан |
| и наводнише.{S} Узе убрус испред себе и поче их на махове брисати.</p> <p>— Време је да се и за |
| и <pb n="90" /> своје вечерашње снове и поче се задовољно смејати.{S} А Ружица, са свечаном зби |
| ти смислио ? упитаће поп, заустави се и поче намештати крајеве од џубета један преко другога.</ |
| под звонарицу, закачи руком за уженце и поче звонити.{S} Звони танкогласно звонашце, а гледаоци |
| амршти мало своје и онако убрано чело и поче у себи читати.{S} Макрена узе детињу пресвлачицу, |
| знати његов начин завали се у столицу и поче пушити.{S} Свештеник Арон приповедаше:</p> <p>— Ни |
| } Гледао је и гледао, а у малој главици поче му свитати, разгаљивати се маглица, која ју је дот |
| но и безшумно нестаде.{S} Над поточићем поче се хватати сутон и спуштати свечани, али и тајанст |
| n="40" /> запевамо!{S} И рекав то, поп поче неку црквену песму, тек да расположи учитеља; учит |
| смешкаше.{S} Виде да је насео, а већ му поче много до тога стајати, да према Даници није против |
| иде озго са њихових вратница.</p> <p>Ту поче сунце сасвим замицати за брдо на западној страни ш |
| ош од јуче ни прстом дотакла!{S}" Ту их поче мешати брзо, брзо, брзо, па онда овлаживши десни п |
| >— Па ти се већ знаш прекрстити!</p> <p>Поче се томе чудити изненађена девојчица.</p> <p>— Знам |
| итај ово (показавши јој прстом).</p> <p>Поче Ружица својим нежним танким гласом:</p> <p>— <quot |
| сам мало као смео с ума.{S} Ал’ стан’, почекни мало, сад ћу се ја..., чекај, чекај... видиш ти |
| и догод се не разболиш.{S} Ето сам опет почела којешта говорити; има право отац што ми каже: да |
| грчевито стиште хартију рукама, које су почеле све јаче и јаче дрхтати, па онда мало, побледео, |
| ака на београдском Лицеју.{S} Испити се почели раније; крајем половине јуна завршиће се школска |
| а, дотле је и било добро, а од како смо почели заводити којекакве западне, можда римокатолическ |
| , што се у његовом другу зачело и нагло почело расти и бујати.{S} Сад му паде на памет мисао: д |
| <p>— Почем се, чита узбуђени свештеник, почем се у нашем отечеству при ношењу Вертепа показала |
| злогласно писмо.</p> <pb n="28" /> <p>— Почем се, чита узбуђени свештеник, почем се у нашем оте |
| Поздрави се и седе до учитеља.</p> <p>— Почео си у име Бога? упитаће поп.</p> <p>— А шта знам.< |
| акала и трчала мала Даница.{S} Још није почео сутон отимати мах, а звечка већ огласи време вече |
| м одбором наименовани пуковник.{S} Беше почео август, кад се Срби и Маџари <pb n="117" /> прику |
| још Марсељезу ?</p> <p>Но Милан још ни почео да оджвижди овај чувени марш, а мајстор-Јованов ш |
| уно саглашава.</p> <p>А како је већ дан почео бивати на измаку, то се и наши гости почеше спрем |
| етству), прекрстио и гледећи у чутурицу почео да ниже, „за сретна данка и сретна уранка; за учи |
| е поста без зејтина; сутра је причест и почетак <pb n="17" /> поста са уљем.{S} Кад би око вече |
| е унутра свога новог друга.{S} Беше тек почетак јесени.{S} Поред стаза и овде и онде између лех |
| о не зна, или пева оним танким гласићем почетак или свршетак какве сеоске песме, или изопачен о |
| „секундира".{S} А кад пева поп, он само почетак па до близу средине, а до среде већ прихвата Ма |
| године.{S} Није Бог зна шта ; за мудар почетак и не треба више.</p> <p>Гргур хтеде, покушаваше |
| S} Ђаци из села у ком је школа сутра ће почети долазити.{S} Учитељка не даде маломе новаку да с |
| </p> <p>Учитељ Макса, Горњокрајишник, у почетку овога века даворио се с књигом у Сремским Карло |
| ектори су у оно време обично полазили у почетку маја.</p> <pb n="45" /> <p>Искусни Максо у длак |
| на, седоше.</p> <p>— Моје је име Илија, почеће опет дежмекасти господичић, а ово је мој и Гргур |
| с <pb n="136" /> беше далеко поизмакао, почеће Милан, али сасвим поверљивим тоном:</p> <p>— Или |
| се живи не мичу.{S} А кад стаде звоно, почеше се из углова купити пастири, приближише се јасла |
| и.{S} Има жупанија где по нашим црквама почеше маџарски и црквене протоколе, па чак и служити н |
| два врућа сомунчића.</p> <p>Ту обојица почеше сркати каву, која се пушаше.</p> <p>— Даклем, ра |
| itle>Слава во вишњих Богу</title> А кад почеше стих: „И ви гори и холми, возиграјте со нами!“ у |
| и жарило јарко летње сунце, а од подне почеше се са свију страна прикупљати све крупнији и мут |
| -Јоване, што навалише на школе, него се почеше и цркве <pb n="106" /> машати.{S} Има жупанија г |
| ео бивати на измаку, то се и наши гости почеше спремати на полазак.{S} Даница навали да оду до |
| ја и учитељка да зготове кафу.{S} Таман почеше са стаклена ормана скидати шољице, и ону кутију |
| простим ћилимом, на ком се и преко дана почешће одмара.{S} Чело главе мало „Распетије“.{S} Сава |
| Божјој руци, примети Јован после подуже почивке.</p> <p>— Али да ли ћу један бити довољан, дост |
| авоније и Далмације.{S} Де, ево одавде, почињи, гласно.... још гласније.... тако.</p> <p>Гргур |
| з воду доле ка оним потесима, иза којих почињу шумарци од твојега села.{S} Оно старо брвно прек |
| обично школска соба, како се пред мрак почисти и притвори, више је до сутра нико не отвара.{S} |
| } Јелена је мало попустила, поспремала, почистила, па се повукла у своју собу, села за столићак |
| пило мало и велико.{S} Школско двориште почишћено, спремљено; ограда окићена бршљаном; пред шко |
| ="123" /> она се смеје, и ја се смејем; почне се прћити, почнем се богме и ја дурити; подрвене, |
| тави преврати, ни сам не знађаше шта да почне <pb n="42" /> мислити.{S} Поп је отресао најлепшу |
| азавши му прстом где да отпочне.) Гргур почне мало тишим гласом:</p> <p>— „Мој синко!...“</p> < |
| смеје, и ја се смејем; почне се прћити, почнем се богме и ја дурити; подрвене, па тресну ногом |
| у.{S} Сама.{S} Јуначно станем пред њу и почнем тачно љубавну изјаву, коју сам већ одавна био сп |
| .{S} Ако ће лепо, и ми ћемо лепо, а ако почну као до сада, ми ћемо своју војводину привеслати С |
| е.{S} Овака честита „младеж српска“.{S} Почуј да ти прочитам само имена : „младеж пештанска... |
| горњем челу седи поп, до њега Макса, па поша, па учитељка, па остала чељад, па у дну софре, као |
| о оба палца за вишњев појас, који му је поша оплела од вуне с њихових оваца, па не скида свога |
| ке му дршћу; стоји, ноге му клецају.{S} Пошао би икони, тамо где кандиоца гору горе, али заман, |
| нешто безвољно откинуло од њега, да је пошао на пут много уђи и сиромашнији.{S} Окренуо се још |
| е до пете.{S} Кад су Гргур и Милан опет пошли к вратима, професор Сава, не скидајући ока с њих, |
| је Гргур отишао проти Матији, Матија га пошље Стратимировићу, а после месец дана већ беше у ред |
| ше пута прелетати очима, пре него ти га пошљем по Марином Милети.</p> <p>„Да ли си, Гргуре, рад |
| лена, навукао шарене вунене рукавице, а поштапа се кривом мачугом.{S} За њим двоје деце, омален |
| /p> <p>А Степан поново припали лулу, па поштапајући се својом старом палицом, оде младачком брз |
| м обично очеву стару мачугу, па се мало поштапнем, скачући с једне половине на другу, исквасим |
| мени је жао малене деце, па бар бих њих поштедила од боја.</p> <p>— Дакле сте, госпођице, проти |
| авковића само срце обилићско.{S} Њихова поштења на далеко нема — одавна се прича њихова правичн |
| ви Станка абаџију? поче професор Сава, пошто је, по свом старом обичају, мало погладио браду и |
| си л’ ми се надао, Гргуре? викну Илија, пошто се руковаше.</p> <p>— Никад, Илија.</p> <p>Гргур |
| во попина капица, настави мала вртарка, пошто се усправила и пружила своме другару оба поменута |
| лим за ваша чесна имена, упитаће Макса, пошто обадва млада господина, понуђена, седоше.</p> <p> |
| сподине учитељу! викну онај дежмекасти, пошто обадвојица поскидаше фесове.</p> <p>Макса их отпо |
| воме збору и јело и пиће; тек о поноћи, пошто би се походило десетак дваест кућа, дозволио би д |
| идосмо, мајстор-Јоване, поче отац Арон, пошто се мало прибрао ; прекидосмо с Маџарима, а чини м |
| } Па помислите само, настави отац Арон, пошто је успео брзо прогутати уздисај, помислите само: |
| ас има много цвећа! примети мали Гргур, пошто је мало одахнуо од мучних утисака прве школске по |
| аре огласи вечерњу, јер беше субота.{S} Пошто се на глас звона сви прекрстише, узвикнуше заједн |
| м јеку, отворише се врата и уђе поп.{S} Пошто је, с јаком лупом (а био је у оним рибарским чизм |
| сти Милан и уморан паде на креветац.{S} Пошто се издувао и одморио, настави у одломцима:{S} Ода |
| тепа показала разна злоупотребленија, и пошто тај обичај никаквом добру не води, то се ношење В |
| да прочитамо коју оду Мушицкову.</p> <p>Пошто су прочитали <title>Глас харфе шишатовачке</title |
| Али, пре свега, молим по једну.</p> <p>Пошто учинише пристојну пажњу и црном заклопачком, поче |
| лашеном синчићу.</p> <p>А кад је с пуно поштовања пољубило старог учитеља у руку, дете опет грч |
| га другара, беше најнежније, најтоплије поштовање, <pb n="143" /> пријатељска љубав, одликовање |
| ши другу лепо повезану књигу, са светим поштовањем прочита ученицима својим : <title>Дела песни |
| драге дарове и са неким, готово светим поштовањем метну преда се на сто.{S} Дуго их је гледао |
| плану Гргур одлучно, затвори књигу и с поштовањем је спусти на сто.</p> <p>— Можеш, ако хоћеш; |
| ен човек, ако ће и пешице ићи, сваки га поштује, а неучена, видећи где се вози на вранци, говор |
| та, и док је везао своју белу, званичну пошу.{S} Ето уђе и директор, средовечан муж, <pb n="46" |
| ече, Даница је ваљана девојка?</p> <p>— Права Српкиња, примети Гргур.</p> <p>— Вредна?</p> <p>— |
| позва народ на устанак, да брани своја права, свој језик и веру, своје обичаје.{S} За њим гово |
| осолити.{S} Наши се позивају на царска права, на привилегије. „То су старе листине", вели гене |
| гонило.{S} Чујеш ли, Гргуре, та оно је права роспија.{S} Ајаој, тешко ли си њеном суђенику, ал |
| ака није била и његова Петрија.{S} Беше права богомољка.{S} Ни лећи ни сести за сто, док се не |
| и, Ружице, и досад била гуска, а сад си права — немој да ти кажем у очи.{S} Окани ме се с твоји |
| кушаваше више пута да говору даде други правац, али се Илија не даде омести : он настављаше даљ |
| о њих неопажено.{S} А многи су, особито правдослови, још ни у полу не изучивши законе и њихове |
| ом трему, заверише се и поп и учитељ да праве опозицију.{S} И доиста, ко је о божићним вечерима |
| има које чека страшни час „смерти“, и о праведницима, који ће, у слави небеској, седети с десне |
| /p> <p>— Е па ја, учитељу, лепо мислим: прави ти, жив ми био, Вертеп као и до сада, па ћемо га |
| њега служила је себе.</p> <p>Иван беше прави правцати Србин, а Србин вам је некако чудновато с |
| м гласно викну: „Е јеси, е јеси, е јеси прави враг, Максо, да те Бог поживи.{S} Бадава, уме чов |
| , намргоди се <pb n="33" /> по богу као прави цар, па онако страшан громко повика: </p> <p>— Од |
| моје лукове, мој кромпир — све кућице у правилним редовима, шта пута их поглеткујем отуда са ст |
| вно ишчекивани божићни гости, прилазе у правилном реду, у највећој тишини.</p> <p>Напред, крака |
| драга госпођице, цјел!{S} Знате ли оно правило: цјел освештава средство?{S} Сума' искуства, су |
| ти, је ли вам познато било ово всемирно правило ?</p> <p>— Није ми било познато, одговори Даниц |
| у неколико обојених столова и столица с правим и кривим ногама, с лаком и без лака.</p> <p>— По |
| </p> <p>— Најправије на свету?</p> <p>— Прависимо !</p> <p>— Ту се и Гргур мало одобровољи, заб |
| А учитељ, у једној једитој глави, цело правитељство.{S} Ја ћу се заклети, ево сад у цркви: теж |
| ако треба придржавати.{S} Данас и сутра правићемо Вертеп, а у суботу круне и царске жезлове.</p |
| ограда...{S} Све смо закључили... деоба правична; штета што мапе немам да ти повучем најтачније |
| на далеко нема — одавна се прича њихова правичност.{S} Па што су љубазни, па што умеју дочекати |
| о.{S} Гргур је учио филозофију, а Милан правне науке.{S} Онда не беше у Лицеју велика навала, а |
| што ја овако горко плачем?</p> <p>— Па, право да ти кажем: не марим.</p> <p>— Ти не би марио, н |
| та из баштице, преко школског дворишта, право у кућу.</p> <p>И Гргур, стидан, изађе из баште.{S |
| као да те твој отац Иван пита; реци ми, право.{S} Ти познајеш врло добро оба твоја друга, и Мил |
| ругара.{S} Учитељ напред, а они за њим, право у школу.</p> <p>Учитељ стаде код стола, на ком је |
| о, право, право.</p> <p>— Право, право, право !</p> <p>— Најправије на свету?</p> <p>— Прависим |
| а ти кажем !</p> <p>— Ал’ право, право, право.</p> <p>— Право, право, право !</p> <p>— Најправи |
| л’ право, право, право.</p> <p>— Право, право, право !</p> <p>— Најправије на свету?</p> <p>— П |
| Право да ти кажем !</p> <p>— Ал’ право, право, право.</p> <p>— Право, право, право !</p> <p>— Н |
| ли...{S} Али хтедох те упитати, соколе; право да ми кажеш: би ли и ти мало на ону страну, да те |
| огледује, а Петрија села <pb n="141" /> право према обојици, не скида ока с детета, па кад прип |
| еча од књиге.{S} Руке доле, очи овамо — право у мене!</p> <p>Он је, полусмешећи се, погледа.</p |
| е наставленија.</p> <pb n="133" /> <p>— Право имате, власт је власт, да није мудрија не би била |
| ладује, у старости гладује....</p> <p>— Право је и казао, децо.{S} Ко се лењи, никад неће стећи |
| </p> <p>— Право да ми кажеш...</p> <p>— Право да ти кажем.</p> <p>— Ал’ не смеш лагати...</p> < |
| еј се!</p> <p>Он се и насмеја.</p> <p>— Право да ми кажеш...</p> <p>— Право да ти кажем.</p> <p |
| а он блене, смеје се као луд.</p> <p>— Право има да ти се смеје.</p> <p>— Не смеје се он мени, |
| > <p>— Грго !</p> <p>— Ружице.</p> <p>— Право да ми кажеш.</p> <p>— Право да ти кажем !</p> <p> |
| <p>— Ал’ право, право, право.</p> <p>— Право, право, право !</p> <p>— Најправије на свету?</p> |
| е.</p> <p>— Право да ми кажеш.</p> <p>— Право да ти кажем !</p> <p>— Ал’ право, право, право.</ |
| > <p>— Право да ти кажем !</p> <p>— Ал’ право, право, право.</p> <p>— Право, право, право !</p> |
| о сам опет почела којешта говорити; има право отац што ми каже: да би била не само вредна, него |
| ожава, а не воспитава.{S} Госпођица има право, прутови су грозни.{S} Ја их се гнушам.{S} Да теб |
| с Степан и чуди се.{S} А они обадвојица право један другом, стадоше, погледаше се, насмејаше се |
| а онда да би преухитрио:</p> <p>— Имате право, госпођице; стари или нови метод — све зависи од |
| ше се на један вис.</p> <p>— Погледајте право доле! викну Иван деци.</p> <p>Деца се убезекнуше. |
| паново, не упутише се школи, већ савише право под велике брестове код кошева, да у дебелом хлад |
| а вранци, говоре: вранци вранца вуку; и право имају. “</p> <p>— Хај, хај, мој драги Доситије, у |
| .{S} Ко зна?{S} Можда има протосинђел и право?{S} Узме табак чисте хартије, начини два три стих |
| ех му дар : измирну!</p> <p>Не би Макси право, што му се иначе слободно ђаче тако заплашило, па |
| може бити?“ Петрија се труди да докучи право предсказање таке необичне појаве.{S} Из те мучне |
| ина</title>.{S} Дакле ја, учитељу, имам право.</p> <p>Учитељ Макса погледа га радознало, држећи |
| рошенија“.</p> <p>Оде Макса са Вертепом право кметовој кући, а отуда ће походити још неколике д |
| попечитељу, попечитељ нађе да ми имамо право, те тако се директору подрежу рукави, а ми вечера |
| Немој ни да се разболиш — имаш потпуно право!</p> <p>— Па нећу ни да умрем.</p> <p>— Па немој |
| аборавио како се моли Бог?{S} Али, имаш право да ме удариш по устима; знам ја, да си ти исто он |
| гну и оде из собе.</p> <p>— Да ми кажеш право, дијете, поче Макса смотрено вадећи она оба писма |
| е, а јасно-грли мујезини с висина кличу правовернима песму језанску, а вама, као у хиљаду и јед |
| Коњи товни и одморни, и кад се докопаше правога насипа, једва их слуга савлађиваше, као виле по |
| , а Гргур, готово без избора, обичајним правом деловођ. </p> <p>Гргурово добро учење и примерно |
| ма се ништа примећавати, ни што се тиче правописанија, ни касателно словосочиненија.{S} Обојица |
| >— Казао сам, да су заклети непријатељи православија.</p> <p>— Били и остају.</p> <p>— Казао са |
| поп.</p> <p>— Збогом Српство!{S} Збогом православије! уздахну учитељ Макса из дубине своје изму |
| — Само је један митрополит у Српству, у православију! викну богме поп.{S} Митрополит Петар <pb |
| и касателно словосочиненија.{S} Обојица правослови, обојица млади, обојица твоји коншкулари, об |
| ила само два „одјеленија“: филозофско и правословно.{S} Гргур је учио филозофију, а Милан правн |
| мулус Степан дојури школи, подигао беше праву узбуну.{S} Кад се старац издувао, поче, у мањим и |
| служила је себе.</p> <p>Иван беше прави правцати Србин, а Србин вам је некако чудновато створењ |
| .</p> <p>Ту је Илија погодио где треба, правце у центар кратке целокупне Максине педагогије.{S} |
| {S} Још не беше стигао из Карловаца.{S} Правце њојзи у собу.{S} Сама.{S} Јуначно станем пред њу |
| ом крепком мркову, јахао познатим путем правце у своје село.{S} Тек је навршио двадесет другу, |
| ну потока, није се повео за срцем, него правце стазом, која води горе у његово село.{S} На једн |
| уз реку, па из реке оном стазицом, што правце води у школу.{S} Мишљаше о свом старом учитељу М |
| је цео његов живот текао сасвим другим правцем.{S} Пре свега читао је мало, а за чудо се умео |
| али сваки у другој величини и у другоме правцу.</p> <p>Гргур гледаше, али се толико не чуђаше; |
| а онда изненада отвори врата и стане на праг, својим заповедничким оком пресече све чланове кор |
| д млађих калфа а други што остаде пређе праг и рукова се с Гргуром.{S} Млад голобрад дечко, а н |
| оза на земљу.{S} Петрија клону на кутњи праг, Иван виче: „Децо!{S} Пауне !“, потеже уз авлију и |
| мајстор Јоване! викну Иван, погледав с прага у радионицу.</p> <p>— Бог ти добро дао, газда Ива |
| ма, док се учитељ Макса опет појавио на прагу и подвикнуо: „Христос се роди!" </p> <pb n="37" / |
| тајни комитет.{S} Растерајте Славене у Прагу, добро, растерајте... нека их Аврам растера и из |
| и што с већом даром.{S} А нисам баш ни празан, не мислим овде, него овде (и ту звекну по ћемер |
| тигоше гостионици на Торлаку.{S} Одатле празна кола потера кочијаш к Белом Потоку, а они, пречи |
| ужи својим користима, ту се није бојати празне и гладне старости.{S} Ко не уме себи бити пријат |
| разник који нам долази?</p> <p>— Велики празник који нам долази зове се Божић !</p> <p>— Кажи т |
| ажи нам ти, Гргуре, како се зове велики празник који нам долази?</p> <p>— Велики празник који н |
| мисао на оне школске дане после великих празника, кад ће строги учо, с прутом у неумољивим рука |
| офесорству, од како поп Крста недељом и празником паше црвен свилен појас, од како мали Гргур у |
| ј тачан, у цркви сваке недеље, а кад су празници земаљски, раније излази да гледа параду.{S} Ју |
| е стално, и само о великим <pb n="3" /> празницима и о школском одмору одлазе својим кућама.{S} |
| ача, или моча, и тако даље{S} О великим празницима у подне печење, а <pb n="62" /> момци увече |
| у слободним часовима бити сам, седети у празној школи, или се попети на она дрва на дрвљанику с |
| ло поупутиш, одговори Иван, остављајући празну шољу на клупицу.</p> <p>— Не брини се, газда Ива |
| се види мудар и озбиљан, али је у Илије практике, философије живота - довољњејше!{S} Кад још за |
| , запита Максу, или се још држите старе практике ?</p> <p>— Држим се, како да вам кажем... држи |
| омести у свом обичном хумору.{S} Његов практичан разум, у извесним, врло одмереним границама, |
| , енергија, <pb n="137" /> то су његова прасвојства, која му никад нико није спорио.</p> <p>Већ |
| столом преде, у великој пећи овда-онда прасне разгорели ћутак, а ветар на махове тресне у оба |
| ао да сам им вршњакиња, преслишавам их, пратим им лекције све до испита, надгледам им прописе, |
| нурији.{S} У млађе доба, друштва ради, пратио би га и учитељ Макса, али је то сад сасвим прест |
| их врата, ту Је и остао.{S} С пажњом је пратио игру својих другова, међу којима је, као буба, с |
| у сухоњаву ручицу и оштро погледа свога пратиоца:</p> <p>— Како ти име?</p> <p>— Гргур, протепа |
| слушно и присебно дете, Бог ће је свуда пратити.{S} А ја...</p> <p>И ту Макса поче још јаче јец |
| ног оквира, толико га покрио неочистљив прах, она <pb n="125" /> неразговетна павлака, коју за |
| е познанике.{S} Али не вихор од ветра и праха, што се пење путем уз небо, већ једно несташно де |
| крала јабуке, па једно газда ухватио и праши му тур; или двоје сирочади, озебли и гладни, како |
| ли се опет врло брзо стиша, пружи руку, прашта, мири се и готово никад није приступио вечерњој |
| и све било па прошло.{S} Као што видиш, прва љубав није ми најсретнија.{S} Зато се, чујеш ли ме |
| оја би пагубно могла содјејствовати.{S} Прва је регула, руководити их взајмној љубови и согласи |
| пошто је мало одахнуо од мучних утисака прве школске поуке.</p> <p>— Хоћеш да ти узберем?</p> < |
| итељ Макса јасно објави свима и свакоме прве темеље његова „воспитанија“.</p> <p>— Ко се усуди |
| је довео Петрију, најлепшу девојку, из прве куће из суседног села.{S} А био је радник један по |
| е ипак и сама у децу загледала.{S} Нису прве буклије ни испражњене, а учитељ Макса развезао с п |
| капу старијему, и у руку га не пољуби, први пут хапс, други пут четири прута!</p> <p>Сви још ј |
| уре, Гргуре, ја те волим, волим, волим, први пут је ноћас шапнула у себи, пољубила књигу, и кад |
| на нема.{S} Ја мислим да се, на жалост, први пут догодило у нашем заводу.{S} Затим нам исприча |
| ко, као уморно јагњешце, и заспао.{S} А први санак под школским кровом беше тако драг: сневао ј |
| јући се школи, била је замишљена; можда први пут у свом малом веку беше зловољна и тужна.</p> < |
| дуго гледао за њима, док не замакоше за први угао, па онда стиште руку Миланову.</p> <p>У радио |
| газда Иване; из најуђе кровињаре излазе први људи.{S} Ко ти беше отац Доситејев; можда му се је |
| му се учинило и велико и сјајно, кад је први пут с Дунава опазио велику цркву, па беле низове к |
| ио к мајстор-Јовану столару, где смо се први пут с њиме упознали.</p> <p>Скоро је подне.{S} Про |
| ам цар Гашпар од персијске стране, поче први од тројице царева; <hi>видјех бо звезду на востоцј |
| судбини, чекаше да ту малу вижљу ухвати први сан па да умакне.{S} А кад је мали Гргур пришао да |
| вична у сређивању вуне.{S} Једва чекам први снег, па да и то, у име Божје, отпочнем.</p> <p>„Д |
| оде и леже.{S} На пољу се чујаху истом први петли, иначе је цело село већ одавна лежало у дубо |
| мати дете.{S} Јутром Макса рани, готово први у селу, али још ни довршио јутрењу молитву, а већ |
| > <p>— Данице!</p> <p>Мали Гргур је био први од ђака из даљих села.{S} Тек ће кроз који дан по |
| а иста мука отоманске империје, кад оно први пут завођаше униформу по френкијском кроју.{S} А с |
| е онако холо и младачки, као кад се оно први пут на њему умисмо.{S} Шта пута сиђем низ брдашце |
| у наставника и у слушалаца, да је Гргур први међу првима.{S} А Милан?{S} Тај велики ретор, поли |
| Дрине и Колубаре...{S} Ето је баш данас први дан Божића, потрудимо се и ми, драги читаоци, мало |
| што је била онда кад имадосмо оно част први пут се с њоме упознати.</p> <p>Још неколико дана, |
| уби и кара, кара и љуби.{S} Шта пута, у први освитак, скочи да похита у поље, у гору, па <pb n= |
| место где су биле јасле?</p> <p>Ђаци у први мах не одговорише, али Даница дигла два прста десн |
| е Гргур доста нагло, и, можда у тај мах први пут, насмехну се с пуно задовољства.</p> <p>— Ал’ |
| кола, долази народ обучен и наоружан, у првим колима велика тробојна застава, на њој српски грб |
| ка и у слушалаца, да је Гргур први међу првима.{S} А Милан?{S} Тај велики ретор, политичар, мал |
| /p> <p>Старом учитељ-Макси није то била првина; гледао је он, пун саучешћа, стотину таких тешки |
| љских растанака.{S} У своје млађе доба, првих година свога учитељевања, и сам је прво само — са |
| .</p> <p>Леп летњи дан, као увек што су првих дана месеца јуна, Срби „из прека“ врве по улицама |
| , као да јуче беше — тако се сећам оних првих дана, што их обоје овде проведосмо.{S} Дуго сам ч |
| и комшије и родови.{S} Ижљубише Гргура, прво мајка, па родови, па комшије, па опет мајка.{S} И |
| ам крви на одмет.{S} И кад бих је имао, прво бих је пролио, погоди где?{S} На Теразијама, на ба |
| вали трапезарија.{S} Поседају око стола прво старији, па млађи, па онда најмлађи.{S} Фамулус, к |
| рвих година свога учитељевања, и сам је прво само — сам, а после са својом младом женом, оплака |
| Стари је обичај Максин да Вертеп унесе прво у попову кућу.</p> <p>Наместише Вертеп на једном с |
| орим, хоћу да се женим.</p> <p>— Још ни прво предавање, а већ хоћеш младу.</p> <p>— Даница ми с |
| Али ипак, мој другару, ово ти је писмо прво, а можда и последње.{S} Ја нисам крива, што нисам |
| олу.{S} Недељом се жури на јутрење, још прво звоно <pb n="127" /> ни одзвонило, а обучена учите |
| ина:{S} Стевана, Вукана и Растка“, или „Прво гладног нахранити, второ жедног напојити“, или кој |
| ић, у ком је погача, одсекла сам од мог првог веза.{S} Како ти се допада?{S} Мати вели, да је б |
| фесор Сава.{S} Професор је Сава из оног првог кола Србаља, који, већином, дођоше у Србију на по |
| игом у Сремским Карловцима, а поп је из првог кола богослова, који се учише у београдској семин |
| од тако дрске и нерасудне помисли, жар првог одушевљења поче попуштати, и он, сасвим мирно и о |
| ше му.{S} Он, дошавши мало к себи после првога узбуђења, хукну из најдубље дубине и гласно пови |
| ного раније дошла, да и она присуствује првој представи.{S} Стари је обичај Максин да Вертеп ун |
| напред млађи назад старији.{S} У клупи првој до учитељева стола седело је неколико њих најмањи |
| ла је зима оштра и снегопадна.{S} Још у првој половини децембра снег навејао читаве таване по в |
| е два три месеца, Гргур је већ седео на првом месту међу својим друговима, а читао и писао као |
| се настрахујем, особито за ону пилеж у првом разреду, а деси се по који завезанко и у старијим |
| е и росне као што сте данас вас двоје у првоме цвету.{S} Ко зна, можда ће се и из вас... зли ни |
| , рече учитељ затварајући књигу, сад је прворазредац.</p> <p>— У руку учитеља, окрене се отац п |
| убоким папучама, као какав старозаветни првосвештеник.{S} Кад доврши дневне часове, он се врати |
| тету своме, о судбини, којој сад навија прву основу. „Шта ли ће од свега тога бити, Боже, Боже |
| х Новина</title> и свечаним гласом чита прву прокламацију бана Јелачића.{S} Опазивши лицејце, п |
| есмо на вису, с којега се стрмо слази у прву улицу, а ја се скидох.{S} Црквењак спушташе кола п |
| анку?</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— А „прву знању"?</p> <p>— Немам ни то.</p> <p>— А рачуницу? |
| или онога Глишића, што увек креше ону „Прву знању“ као да се с неким препире, или онога Дабишу |
| већма завртише главу, кад им учитељка, пре него што ће лећи, приђе, једне подигну горе, а друг |
| и сама нећу више пута прелетати очима, пре него ти га пошљем по Марином Милети.</p> <p>„Да ли |
| а и служити при столу.{S} Овога вечера, пре него што ће поседати, рече мајстор Јован својој дец |
| , него кад десет пута прочитам.{S} Али, пре свега, молим по једну.</p> <p>Пошто учинише пристој |
| охе, наста хлебац пшенични.{S} У школи, пре и после подне, пева се: <title>Тјело Христово прими |
| .{S} Та да сам се родио у Средњем Веку, пре барута...</p> <p>— Па шта би било ? прекиде му гово |
| на догодила на лику старога наставника; пре се бријаше редовно четвртком и суботом, а глете га |
| казати него да му Господ здравља да.{S} Пре него ће се граја дићи, тркне један крадом директору |
| в живот текао сасвим другим правцем.{S} Пре свега читао је мало, а за чудо се умео наћи у <pb n |
| ао.{S} Мудро смишљено, полак готово.{S} Пре свега мора бити...</p> <p>Али ту Милан мало заћута; |
| <title>Горски Венац</title>.</p> <p>— А пре си имао?</p> <p>— Милутиновићеву <title>Сербијанку< |
| о и грејао се.</p> <p>Петрија је свагда пре Ивана била на ногама.{S} Чим ослави јутро, Иван се |
| ју ме другови, а помрчина је.{S} А ваља пре добоша бити у касарни.{S} Мучна уредба; нигде ти, Г |
| а лећи ће, мора лећи у гроб, али ће она пре смрти родити... родити другу Русију, млад, здрав, ј |
| инастије седи свештеник Крста.{S} Он је пре свега добар домаћин, па је и у селу, које се на њег |
| една од оних одабраних књига, што их је пре пуне две године послао Гргур.{S} Гледа у слова, али |
| њи, али много пуније душе него што беше пре уласка у порту и цркву.{S} Ћутећи сео је за сто, ал |
| само су му очице живље и гаравије.{S} И пре је био неки занешенко, али сад, говорио би често уч |
| се и он и Милан у Лицеј, који је истом пре неколико година премештен из Крагујевца у Београд.{ |
| и саму порту.{S} Али сам зато сутрадан пре звона био у олтару и добио од проте дозволу да тамо |
| тице.{S} Пуно разнолика цвећа, исто као пре, калопер и здравац на истим местима, само су данас |
| угом на поседак, говоре много мање него пре, мало политичаре, још мање се диспутају.{S} Некад б |
| 3" /> позамашне кришке прохе, која мало пре извађена из пећи, пушаше се и мирисаше.</p> <p>Посл |
| це, а међ њима храпавокорни церићи мало пре осечени тамо у бранику, он понајлак иде на колима, |
| овако у чизмама.{S} Добро, добро, само пре свега лекцију!{S} Попина су деца само добри ђаци... |
| исао, тамо ћу и кости оставити.{S} Само пре него сасвим остарим, походићу гробове мојих родитељ |
| у, и не смем.{S} Да је било негда, тамо пре петнаест-дваест година, али сад...{S} Доцкан... врл |
| , да је све другчије него што беше тамо пре две године.{S} Кад је с осталим друговима стао око |
| а те разговарају, чисто не знаш шта ћеш пре: или да се машаш јела, или да испијеш чашу, или да |
| по очевој смрти, а други се оженио још пре Ивана, наскоро оболи и умре, а удовица се преуда у |
| песме црквене, па онда молитве.</p> <p>Пре него што се пође, устану сви, ућуте, учитељ у њих д |
| им по једна проста чаша за воду.</p> <p>Пре него се седне, он би сам, окренувши се икони свог д |
| гне навише велике некако вунасте обрве, пребаци ноге, збаци с горње ноге папучу, и — чита.{S} С |
| ом лику, и док је Илија смишљао како да пребаци говор на другу обалу, она се, љубазно али усиље |
| ву хвалећи га до неба; Вучић и устав... пребациваше му Гргур, смешећи се лукаво.</p> <p>— И јес |
| Ето зато волим да се исквасим, а да не пребацим себи да сам незахвална, да сам обрнула главу о |
| столици.{S} Већ му ноге мало поутрнуле, пребацио би једну преко друге, али, ма да је час по нам |
| нији.{S} А ја сам се доста мучио, доста пребијао од једнога до другога, док сам ово мало знања |
| ? викну Гргур и тресну оном столицом са пребијеном ногом.</p> <p>— Што лупаш ? викну богме и ма |
| Милан на зелену столицу с једном готово пребијеном ногом.{S} Ништа се не треба чудити, кад каже |
| се не треба чудити, кад кажем „с готово пребијеном ногом“.{S} У ђачким собама, обично је сваки |
| </p> <p>— Мати Христу Спаситељу била је преблагословена дјева Марија, осоколи Крста као из топа |
| ина очекивани, али и сувише силан да се преболи: у фебруару га за навек оставила учитељка, сруш |
| асте чутуре с вином, погаче, заструзи с пребранцем и киселим паприкама, склоњено је да тим драж |
| ену звонарицу са школским звонцетом.{S} Преброђујући поток код новога моста, чешће је погледао |
| школи, али само једно није се усудио да превали преко својих усана, није јој ни из далека смео |
| ледате у сунце, видите да је већ одавна превалило подне.{S} Али у радионици мајстор-Јована <pb |
| чка срца.{S} Крадом је уздахнула, своју преварену руку повукла је к себи, очи јој се наводнише, |
| походити његову школу.{S} А ето се сад преварио, изгубио конце путу директорову, па сад, љутит |
| обоје горе у његово село, својом руком превео је, готово пренео с оне стране потока, а кад су |
| једна.{S} Још ове зиме прочитаћу вам и превести све ове, које сам још у Пожуну побележио.{S} Е |
| } Засенуше му очи од изненадне муње.{S} Преврат, који ускомеша целу душу његову, потресао је и |
| говоримо.{S} Створише се у њему читави преврати, ни сам не знађаше шта да почне <pb n="42" /> |
| гу испред кћери и стави је преда се.{S} Преврнувши два три листа, намршти мало своје и онако уб |
| гима као добар вођ светли кроз све дане превртљива живота.</p> <p>Учитељ је с попом отишао школ |
| е? осече се поп, у коме је стрпљење већ превршило меру.</p> <pb n="25" /> <p>— Зашто цео свет л |
| слатко, и ведро и светло, и опет некако превучено ружичним, тајанствено-прозрачним маглицама.{S |
| старог учитеља Максу, Даницу, али опет, прегазивши на ону страну потока, није се повео за срцем |
| море, пучина! — где је тај, који ће нас прегазити, чељуст, <pb n="78" /> која ће нас попити!... |
| ту, па опет Бог не да да пропадне човек прегалац.{S} Учи се, дете моје, и владај се добро, онак |
| врати у своју, обично прегрејану собу, прегледа прописе, писаљком напише велико добро или нулу |
| око својега архипастира.{S} Колико оком прегледати, гмиже и бруји народ, народ, народ.{S} Рајач |
| вне часове, он се врати у своју, обично прегрејану собу, прегледа прописе, писаљком напише вели |
| мало прелази у страх.{S} С леве стране, пред лицем Вертепа, стао Ирод цар, па се уозбиљио као к |
| ренде ни струг.{S} Седи још за столом, пред њим чаша заклопачкога, па час наздравља кнезу, час |
| раду.{S} Јутром је много читао и радио, пред вече ходао, а вечером ишао мало на поседак, али ни |
| фењери кад су прошли мимо кнежев двор, пред којим се баш у тај мах стража мењаше.{S} Одседну у |
| на, што притискиваше младо срце његово: пред кућом, на једној старој дрвеној клупи, сеђаше једн |
| у свакој соби гори по једна воштаница; пред молитвеним иконама два коситерна кандиоца, а ватра |
| но, спремљено; ограда окићена бршљаном; пред школом дугачак постављен сто; иза куће пуши се гол |
| м циљевима.{S} Милан види <pb n="83" /> пред собом путе храпаве и тамне и камените, Гргур стазе |
| ош никад дотле није био у „Сербији“.{S} Пред разлазак уговорише да га мало изведу.{S} Да иду, а |
| {S} Унутра се чујаше тесање и струг.{S} Пред вратима стајаху неколико обојених столова и столиц |
| атна, који је такође испуњен сламом.{S} Пред собом имађаше новине <title>Вјестник</title> и диг |
| пред странима поозбиљимо и намрштимо, а пред својима, и кад смо сами у кући, зашто бисмо се пла |
| и, па кад се увио у студену поњавицу, а пред њиме, као у зраку, трептала је Студеница и цела Фр |
| d> <p>Већ је скоро пао лист са брестова пред школом.{S} У дугачке општинске кошеве одавна се до |
| Хтела бих и да се учи и да ми је вазда пред очима.{S} Кад помислим да оде, па да га не видим п |
| је, запрепашћена, стајала на ивици брда пред школом, и непомично као кип гледала на ону страну, |
| убила књигу, и кад је пред легање стала пред икону, молила се Богу само за њега.{S} У дубини св |
| рдо, и за тренутак два већ беше стрчала пред њега.</p> <p>— Ево сам ти донела, рече, а руку, у |
| ле неколико тренутака стајала је Даница пред олтаром, а Гргур на свом коњу журио се кући.{S} По |
| еците!“, па онда дође к себи, па потрча пред коњаника, који је већ дотле био улегао у двориште |
| есецом, сакри главу у један бусен траве пред собом, шкрипну зубима, стисну песнице, и поче се к |
| } Онда одједанпут побледе у лицу, изађе пред кућу, гледаше дуго у вечерњи сутон, и, кад се повр |
| и најнеобичније новости.{S} Често изађе пред школу, спреман да се прође по селу, узме штап, кћи |
| за видела...{S} Ето сад баш Ивану изађе пред очи лепа слика тихог, домаћег живота: он седи у ку |
| апнула у себи, пољубила књигу, и кад је пред легање стала пред икону, молила се Богу само за ње |
| е увратити се на часак два?{S} И кад је пред сан шаптала своју обичну <pb n="142" /> молитву, ж |
| књигу и кани се да легне, смерно стане пред „Распетије" и моли се Богу.{S} Тако је било доба, |
| и јача, појак ветар њихаше дудово грање пред кућом, одједанпут силовито сену, негде у близини р |
| озобље.{S} Имамо толике жалосне примере пред собом!</p> <p>Ту професор Сава дубоко, дубоко узда |
| ше се, јер обично школска соба, како се пред мрак почисти и притвори, више је до сутра нико не |
| да, преко ивице од оне отворене књижице пред собом, крадом баци по који поглед, па опет брже бо |
| Макса већ се спремаше да легне, стајаше пред иконом над столићем до кревета, држаше у рукама бр |
| " /> <p>Ту погледа у књигу, што стајаше пред њим отворена.</p> <p>— Брр!{S} Напрћи своје танке |
| и измакли малу дуж, Милану још трепташе пред очима лепа слика Даничина.{S} Савлада свој понос и |
| скривен уздисај.</p> <p>Међутим стигоше пред радионицу Јована столара.{S} Унутра се чујаше теса |
| и умеју, онда је и учитељу светао образ пред селом и влашћу.</p> <p>— Али сиромах Симо Веселино |
| {S} Ја сам казао и казаћу, ако хоћеш, и пред самим Књазем...{S} А кога се ја бојим?{S} Јеси ли |
| остарити.{S} Доста је што се у цркви и пред странима поозбиљимо и намрштимо, а пред својима, и |
| су сланици, биберница, бокал с водом и пред сваким по једна проста чаша за воду.</p> <p>Пре не |
| смо цео дан онде код суднице.{S} Кад би пред мрак, а преда ме стари Степан, још је фамилијаз.{S |
| ихове младачке душе.{S} Гргур лепо види пред собом словенску вилу, сјајнобелу, лепшу од сваке д |
| или другога ударио, нека ми и не излази пред очи!{S} Јесте ли ме разумели ?</p> <p>Свима се срц |
| читања и певања.{S} Чудио се попу, који пред дверима на глас, не гледећи у књигу коју држаше, и |
| p> <p>Газда Ивану заиграла обрва, стоји пред кућом и пита Петрију: „Шта то може бити?“ Петрија |
| ad>XI.</head> <p>Седи учитељ Макса, али пред њим ни <title>Александра царја Македонског</title> |
| {S} Црквењак Васо и попов синовац стали пред отворене авлијске вратнице, изнад главе држе запаљ |
| ди: ко су она деветорица, па онај стари пред њима у дугој седој бради?</p> <p>Гргур прићута, па |
| ам, хтео да слушам-шаркију..:{S} Ето ти пред нас Хасе, као за пакост...{S} Видим уљу како се лу |
| и више излазио, или бисте га видели тек пред мрак, кад слази у забран, да надгледа стоку.</p> < |
| ојзи у собу.{S} Сама.{S} Јуначно станем пред њу и почнем тачно љубавну изјаву, коју сам већ ода |
| <p>Већ је два пута неко лупнуо штапићем пред школским вратима, па и накашљао се, али му се нико |
| рима плату од српскога Књаза, а недељом пред механом хвали свога Књаза са Цетиња, прича о боју |
| осмо ја и мој црквењак, и тек трећи дан пред залазак сунца, стигосмо на домак Карловаца.{S} Кад |
| е Гргурова оца.{S} Иван Здравковић стао пред кућу и гледа изненађено.{S} А кад чу, да су Гргуро |
| едва је смео да подигне очи, кад је био пред светим путиром.{S} Сав се променио у лицу, кад је |
| и појасе, да јој дете не буде постидио пред новим својим друговима.{S} Око ње остале жене из ц |
| је у школу, сео сам у скамију, отворио пред собом букварић, задубио се у своју лекцију, вежбао |
| етврти разред?{S} Лањске године, некако пред распуст враг нанесе овуда мечкаре, па једно по под |
| зауздано и оседлано, бије копитама тамо пред судничким вратницама.{S} Већ су се четири зиме ист |
| т поп Крста по неопходној дужности тамо пред часном трпезом, а учитељ Макса пева, ви чујете как |
| пова чељад, па чак и црквењак Васо тамо пред вратима, само је цар Ирод стајао озбиљно и поносит |
| се маша него онда кад нас двоје сеђасмо пред њим у скамији.{S} Па ипак, ипак ; више пута чујем |
| голисније и дебље.{S} Већ су били скоро пред кућом, кад се професору Сави оте поглед преко књиг |
| ним чашама. — Чујеш, жено, остави ти то пред нас, ми ћемо се већ сами послужити, када зажеднимо |
| нском језику</title>.{S} Овај предговор пред граматиком читаћу вам од речи до речи, да запамтит |
| али о хаџилуку.{S} Скоро на један сахат пред јутрење разиђоше се да мало главе наслоне.{S} Мала |
| И доиста, сутрадан, још на један сахат пред зору, седели су у колима и возили се путем поред С |
| виђене грађевине.</p> <p>На један сахат пред заход сунца испеше се на један вис.</p> <p>— Погле |
| У соби наста тишина, Гргур читаше књигу пред собом, а озго га, из оквира, озбиљно и мирно гледа |
| напоље.</p> <p>Таман Гргур отвори књигу пред собом, а врата се отворише и вихор опет духну унут |
| олом, плела, и гледала у отворену књигу пред собом.{S} То је једна од оних одабраних књига, што |
| Гргур, намрштивши се, затвори ону књигу пред собом.</p> <p>— Непрестано седети, читати — не раз |
| стала на дому.{S} Оде те се помоли Богу пред иконом, изађе у кућу, и дуго гладна живина пијукаш |
| ако уздахнуо, да у мало не угасих свећу пред собом.{S} А знаш ли, ко беше богиња?{S} Миланова с |
| Да сад, Гргуре, видиш моју малу баштицу пред кућом.{S} Знаш ли, кад ти оно дадох неколико цвети |
| е овуда мечкаре, па једно по подне, баш пред школском капијом, заокупе ударати у даире: „Играј |
| </p> <p>— Па кад је ништа, што је држиш пред собом!</p> <p>— Забављам се.</p> <p>— Лепе ми и то |
| лепо успремљено попово двориште.</p> <p>Пред кућом их очекиваше главом поп, пун добре воље и не |
| ђе к собњим вратима и отвори их.</p> <p>Пред њим је стајао један стасит, личан сељак, који држа |
| неук, недовијаран.{S} Шта му знам...{S} Преда мном трепти једна звезда, а та ме води на ону стр |
| нде код суднице.{S} Кад би пред мрак, а преда ме стари Степан, још је фамилијаз.{S} Даница ме о |
| крије у торбицу, па сав поцрвенео гледа преда се.{S} Свима редом прилажаше руци, сви га хваљаху |
| јеве, узе књигу испред кћери и стави је преда се.{S} Преврнувши два три листа, намршти мало сво |
| асположи учитеља; учитељ Макса, гледаше преда се и тек је на завршетку, више онако кроз зубе мо |
| спусти своје црне дуге веђе, и гледаше преда се.</p> <p>— Тако, па да ми се пазите и слажете к |
| — Гргур седе до Ружице и стидно гледаше преда се.</p> <p>Чим погледате на постављен сто, одмах |
| добром обичају ваља да је изведе брат и преда ручноме деверу.{S} Даница зажеле, да је изведе ње |
| p>— Чујем, бабо, одговори дете, гледећи преда се, а очи му се наводниле сузицама.</p> <p>— Ја ћ |
| само благо погледа, па опет спусти очи преда се, и стидно прошапута: не знам,</p> <p>— Донела |
| а неким, готово светим поштовањем метну преда се на сто.{S} Дуго их је гледао и гледао, а после |
| аше.{S} Илија спусти отворену бележницу преда се, а Милан, ма да се лицем трудио да искаже сауч |
| ираних књига.</p> <p>— Ево Мицкијевићех предавања о славјанској књижевности.{S} Немачки.{S} Јак |
| хоћу да се женим.</p> <p>— Још ни прво предавање, а већ хоћеш младу.</p> <p>— Даница ми се јак |
| је приметио.</p> <p>— Ја их, господине, предајем у ваше руке; ја познајем вас; нек’ буду као ви |
| заповест, коју, као најсветије предање, предају стари нараштаји млађим коленима ученичким.{S} П |
| чицама загрлила мачку, која се стрпљиво предала својој судбини, чекаше да ту малу вижљу ухвати |
| у.{S} Он се прекрсти, мољаше се с пуном преданости своје чисте душе, па у свом несебичном срцу |
| јој је миран поглед, нежан и благ, пун преданости, али без младачког жара; лице тако лепо, так |
| читељева заповест, коју, као најсветије предање, предају стари нараштаји млађим коленима ученич |
| ад је Гргуров отац све тачно и исправно предао учитељу, пољуби се с њим, пољуби још једном озби |
| ка о словенском језику</title>.{S} Овај предговор пред граматиком читаћу вам од речи до речи, д |
| ДА П. ШАПЧАНИНА.</p> <p>У РЕДАКЦИЈИ И С ПРЕДГОВОРОМ.</p> <p>ДР. ЈОВАНА СКЕРЛИЋА.</p> <p>БЕОГРАД |
| ад креветом његовим, иста она цица-маца преде испод големе пећи.{S} Али се велика промена догод |
| чита.{S} Сат тиктаче, мачка под столом преде, у великој пећи овда-онда прасне разгорели ћутак, |
| 117" /> прикупише у јужном Банату.{S} У пределима око Беле Цркве заметнуше се крвави бојеви.{S} |
| их листића и бело-бобичастих цветића, и преденуше бели вео, који паде на једно и друго раме, па |
| а сад, тргнувши се од цврчања вратница, предигао се нешто мало, и док радознало упире погледе у |
| а.{S} Говор је текао живо с предмета на предмет, док ти стари уча погледа мало оштрије Даницу, |
| Често вам је по који умиљат и дражестан предмет тако близу, да бисте га чисто загрлили, или се |
| оца и Гргура.{S} Говор је текао живо с предмета на предмет, док ти стари уча погледа мало оштр |
| чека господина директора.{S} Већ је све предмете и два и три пута поновио, али од господина дир |
| је и он својим оштрим оком, да су круне предмети за које и сељачко око радије замиче него за шу |
| ој блиској околини, распознаваху се сви предмети јасно и разговетно, али тамо даље, по угловима |
| е прихвати.{S} Ако се по каквом научном предмету излегне диспут међу друговима, пресуђује Гргур |
| ква немилостива судбина лишила доња два предњака.{S} А Гргур је, ваистину, сасма мало порастао, |
| белих усана, кроз које провирују рехави предњаци.</p> <p>— Добар дан, господине учитељу! викну |
| тере.{S} Потврда је зорли, али су твоји предњаци још тврђи.{S} Збогом, Грго, чекају ме другови, |
| е истинита и топла, али не она, коју је предосећала Даница, не она, која вечном свезом спаја дв |
| ствари које је Бог створио, а људи нису предругојачили, зову се природне ствари“.{S} А кад по к |
| сваком склопљеном друштву он обично био председник, а Гргур, готово без избора, обичајним право |
| бити?“ Петрија се труди да докучи право предсказање таке необичне појаве.{S} Из те мучне неприл |
| аније дошла, да и она присуствује првој представи.{S} Стари је обичај Максин да Вертеп унесе пр |
| робу заједно са својим прибором, својим представницима.</p> <p>Кад се је вратио у собу, сто је |
| , насмехну задовољно, и — одлучи се.{S} Предузимљивост, енергија, <pb n="137" /> то су његова п |
| о, брзо, па онда овлаживши десни палац, предузме их поново ређати.{S} Међутим је њезин брат у д |
| и поврати се полукорак назад, на своје пређашње место.{S} То је био прст неког невидљивог анђе |
| „претписанија".{S} Али ни из далека оне пређашње строгости, штапом и сад-прети, прети и колико |
| те и да има многе нове боре и да су оне пређашње и много тамније и много дубље.{S} Кад сретнете |
| и, сада још старији сат тиктаче на свом пређашњем месту, равнодушно дочекује и испраћа неумољив |
| д то доба две су године, дуже и теже од пређашњих четири.</p> <p>Гргур се трже и та лепа слика |
| едан од млађих калфа а други што остаде пређе праг и рукова се с Гргуром.{S} Млад голобрад дечк |
| ће...</p> <p>Али ту раздрагани професор пређе у толику узбуђеност, да у тај мах не знађаше ни с |
| це ул. 6.</p> <p>Димитрија Гавриловића (пређе Аце Станојевића)</p> <p>1912.</p> </div> <gap uni |
| у најлепшем јеку, али често преко села пређу тако тамни облаци, да на оне мале прозоре од болн |
| да ти се похвалим.{S} Мати ми је навила пређу и сад у велике ткам у малој собици.{S} Да видиш с |
| учитељ, па опет озбиљно погледа оца: а презиме?</p> <p>— Хоћеш ли по оцу или по деди ?</p> <p> |
| ла начинити мусаку?</p> <p>Јелена се, с презирањем, насмеја.</p> <p>— Па ђувече од црвених и мо |
| чудити се, ништа ту нема с неба, ништа „прејестествено".{S} Комитет, тајни комитет.{S} Растерај |
| што су првих дана месеца јуна, Срби „из прека“ врве по улицама београдским, с дана на дан насељ |
| стајао озбиљно и поносито.{S} А збор не прекидаше песму:</p> <quote> <l>На колена падоше, падош |
| у туђе дарне...</p> <p>— Ово није туђе, прекиде му говор мала Даница; ово је наше, ово је моја |
| пре барута...</p> <p>— Па шта би било ? прекиде му говор заједљиви другар.</p> <p>— Шта би било |
| е старац издувао, поче, у мањим и већим прекидима, приповедати, како је срео Гргура, како је уг |
| поче отац Арон, пошто се мало прибрао ; прекидосмо с Маџарима, а чини ми се биће скоро и са Шва |
| штеников улегао у његову душу.</p> <p>— Прекидосмо, мајстор-Јоване, поче отац Арон, пошто се ма |
| ена боје разнолике, — горе!{S} Шта пута прекинем рад, одем, па се нагнем над ограду, гледам, гл |
| p>— А јуче?</p> <p>— И јуче.</p> <p>— А прекјуче?</p> <p>— И прекјуче.</p> <p>— Све поред оне к |
| И јуче.</p> <p>— А прекјуче?</p> <p>— И прекјуче.</p> <p>— Све поред оне куће на углу?</p> <p>— |
| од Бог наш“, кренуше се, све два и два, преко школског дворишта у пространу порту, а из порте у |
| амо по гдекоји из најстаријега разреда, преко ивице од оне отворене књижице пред собом, крадом |
| па окрете леђа и одскакута из баштице, преко школског дворишта, право у кућу.</p> <p>И Гргур, |
| е, и погледа изнад себе.{S} На брдашцу, преко којега се бељаше утапкана стазица, којом се слази |
| а.{S} А била је милостива <pb n="50" /> преко сваке мере: што даваше десна, не знађаше лева.</p |
| дан лист од здравца, пољуби га, погледа преко ограде, а вреле је сузе облише.{S} Има ли веће ср |
| p>А Илија?{S} Ма да му се Даница допала преко сваког очекивања, ма да ју је и он чешће, дуже и |
| гледећи кроз прозор, пренео се мислима преко Дунава, уз Авалу и Космај, широм по Шумадији.{S} |
| кућом, кад се професору Сави оте поглед преко књиге кроз прозор у двориште.{S} Видевши ова два |
| корице, или би отишао казасу, који онде преко пута на вртешку испредаше свилене и сребрне гајта |
| ђу гранама.{S} Потоци пуноводни, струје преко камења са оним истим жубором, али тај жубор јаче |
| еним врховима.{S} Устаде, прекрсти руке преко усколебаних недара, још једном гледну у мутне обл |
| тарим врло простим ћилимом, на ком се и преко дана почешће одмара.{S} Чело главе мало „Распетиј |
| лило је и пало у воду, и сад се прелази преко новог малог моста, мало повише.{S} Али ја још пре |
| ли само једно није се усудио да превали преко својих усана, није јој ни из далека смео наговест |
| нежном и срдачном писму.{S} Послао јој преко оца и Српску Историју од Давидовића и целога Доси |
| та, мало повише.{S} Али ја још прелазим преко старог брвна; узмем обично очеву стару мачугу, па |
| поче намештати крајеве од џубета један преко другога.</p> <pb n="29" /> <p>— То што и ти, рече |
| ру планинску воду и слушаше њезин ромон преко шарених, облих, а и многоугластих шљунака.{S} Гле |
| у жути невен у баштици и оно плаво небо преко авлијских зидова.{S} Он би напоље, на свеж ваздух |
| розора, па опет се замаје тамо низ брдо преко снегова, у бестраг.{S} Из кухиње чује се учитељки |
| о.{S} А вама децо?{S} Трчдер момче тамо преко пута, па донеси два врућа сомунчића.</p> <p>Ту об |
| рци од твојега села.{S} Оно старо брвно преко потока отрулило је и пало у воду, и сад се прелаз |
| подне, дан у најлепшем јеку, али често преко села пређу тако тамни облаци, да на оне мале проз |
| ични ветрићи пире око вас, а онај Банат преко Дунава — Анадол.{S} Све добије другу, тајанствено |
| е, што је често из чаира помаљало главу преко ограде па вас радознало гледало, како сад, заузда |
| ноге мало поутрнуле, пребацио би једну преко друге, али, ма да је час по намеравао, опет се не |
| ири у књигу... овде вели Доситије да су преко четрдесет дана гладовали Мојсије на Гори Синајско |
| ати наместила у кући, прострла шареницу преко миришљава сена, под главу вунен јастучић, а покри |
| > <p>— Мога доба. </p> <p>— Нашег доба, прекрасно!{S} Питам те, не морам бележити : а је ли леп |
| ијанку</title>, примети Гргур.</p> <p>— Прекрасно, наставиће професор, а сад да прочитамо коју |
| отишао, нисам могао ни до врата, народ прекрилио и саму порту.{S} Али сам зато сутрадан пре зв |
| урцима познати Карловачки Мир.{S} Народ прекрилио улице; ту оружани борци, па депутати из разни |
| ну својим студеним врховима.{S} Устаде, прекрсти руке преко усколебаних недара, још једном глед |
| узме још који залогај, па онда устаде, прекрсти се и изиђе на ћошку.{S} Гледећи у зову и ону п |
| чашицу комовице, подигну је према себи, прекрсти се и рече : помози Боже ! а врата се отворише |
| .{S} Ни лећи ни сести за сто, док се не прекрсти.{S} Чешће слази цркви.{S} Друге би и проговори |
| ћа суђена?“ У тај мах скиде капу, па се прекрсти, и с тим је све положио у божје руке.</p> <p>— |
| ркве, које оглашаваше вечерњу.{S} Он се прекрсти, мољаше се с пуном преданости своје чисте душе |
| ледаше, па онда скиде свој нови фесић и прекрсти се.</p> <p>— Па ти се већ знаш прекрстити!</p> |
| е, час се осврташе у старије ђаке, руке прекрстила, али врховима својих прстића непрестано чупк |
| и, а ја сва претрнем за разбојем, па се прекрстим и молим да га Бог узме у заштиту.{S} А од ког |
| Патријарх виче: „Прекрстите се!“ Сви се прекрстимо.{S} Пита: „Хоћете ли Србина или иностранца?“ |
| ија (који се већ уабаносио у кметству), прекрстио и гледећи у чутурицу почео да ниже, „за сретн |
| једног грла: „Данас!“ Патријарх виче: „Прекрстите се!“ Сви се прекрстимо.{S} Пита: „Хоћете ли |
| прекрсти се.</p> <p>— Па ти се већ знаш прекрстити!</p> <p>Поче се томе чудити изненађена девој |
| бијаше у <pb n="107" /> образе, а ја се прекрстих и у себи очитах молитву за „побједу и одољени |
| е субота.{S} Пошто се на глас звона сви прекрстише, узвикнуше заједнички: „Свјат Господ Бог наш |
| најлепша летња кишица, која, поступно, прелажаше у све јачи и јачи пљусак.{S} Крупне капље шуш |
| сва, али ми је ипак жао напустити стари прелаз: напустише га сви, а кад га се одречем и ја, онд |
| ом, дивљењем, нечим што кроз свега њега прелазаше, нечим што је мирно и свечано као онај лик Сп |
| ока отрулило је и пало у воду, и сад се прелази преко новог малог моста, мало повише.{S} Али ја |
| може да одоле зебњи, која мало по мало прелази у страх.{S} С леве стране, пред лицем Вертепа, |
| малог моста, мало повише.{S} Али ја још прелазим преко старог брвна; узмем обично очеву стару м |
| стављаше даље:</p> <p>— Не бих ни овамо прелазио, да не беше доброга рачуна.{S} Донео сам писма |
| туђине долажаше.{S} Ретко се који даде преламати на европску ношњу: заменити фес и шубару капо |
| Зар мислиш, да га и сама нећу више пута прелетати очима, пре него ти га пошљем по Марином Милет |
| ући.{S} Поред пута голи лугови, гаврани прелећу са грма на грм, потоком плови по који суви лист |
| у божјем винограду.{S} Изненадна радост прели се безазленим ликом нашег свештеника Крсте, зарад |
| но, бацаше их у ватру, гледаше, како се преливају проженути пламеном, и како се, најзад, претво |
| у ливаду, у поток, у ком се бистра вода преливаше заходном румењу.{S} А кад се при последњем по |
| обичну оштрину, изгледаше преображена, преливена зраком нежности, питома и невина, да би у ово |
| теби, оче Крста, друго учитељу.{S} Чим преломисмо данас чесницу, отац ми рече на не часим часа |
| раду, па вам га чисто тешко познати.{S} Према њему његова ћерка Даница, у најлепшим, најцветниј |
| на једној од задњих столичних ногу.{S} Према њему, код прозора, стао Гргур и пажљиво разматра |
| ар, па се уозбиљио као какав маторац, а према њему на левој страни, стали цар Петар и мала цари |
| а већ му поче много до тога стајати, да према Даници није противнога мишљења.{S} Помисли у себи |
| е исправи, својим крупним очима погледа према вратима, која се отворише и унутра уђоше оба млад |
| пет Ирод махну мачем, држећи га пружена према оном другом цару:</p> <p>— А од куда ти јеси, и к |
| ирек, девет дана обрташе око дирека све према сунцу, док човек, у највећим мукама, просто не св |
| ман поп узе чашицу комовице, подигну је према себи, прекрсти се и рече : помози Боже ! а врата |
| сти мах осврте се и Илија, погледа горе према Даници, па, онда, чисто подсмешљиво, <pb n="135" |
| ненада залаја.{S} Тргоше очи, погледаше према вратницама и обадвома ноге обамреше.{S} Иван виче |
| оње усне, боре на челу већма се набраше према намрштеним обрвама, грчевито стиште хартију рукам |
| итомцима, свратио би се у кухињу, те би према стању онога што је у шерпењи и лонцу одлучио: да |
| дан, па ће своје златне круне повијати према сунцу.{S} Мајка би ми тако радо помогла у свему, |
| ; да му не налагаше начело уздржљивости према младости, беше готов да их загрли. „Моја лепа и д |
| /p> <p>Обојица се скаменили, седе један према другом, и чудом чудећи се гледају се, па им се чи |
| је, а Петрија села <pb n="141" /> право према обојици, не скида ока с детета, па кад приповеда |
| или нулу, или друго које дотично слово према изврсности рукописа, па онда узме Плутарха или До |
| је седео у прочељу, а он и Даница једно према другом.{S} Учитељ је био ванредно добре воље, сла |
| даље ка великој мраморној чесми на тргу према великој гвозденој огради од Саборне Цркве.</p> <p |
| ицеј, који је истом пре неколико година премештен из Крагујевца у Београд.{S} Онда су била само |
| , док сретно не избаци и последњи стих; премине ли који друг, надгробно слово понајвише пише Гр |
| ме патријарху, час Јелачићу.{S} Мисли и премишља о покрету, о Маџарима, о скупштинама, о привил |
| љенога господара. </p> <p>Гргур мисли и премишља о својој прошлости; сећа се сваке ситнице из с |
| ри, више је до сутра нико не отвара.{S} Премишљају ђаци, шта то може бити, кад ето ти међу њих |
| Баш ништа не; не мислим, али нешто ипак премишљам.</p> <p>— А шта је то нешто ?</p> <p>— Мислим |
| , чешће је погледао на школско брдашце, премишљао да ли да сјаше на који тренутак, макар само с |
| квом и школом и гробовима својих отаца, пренео у Шумадију, у Мораву.{S} Сад, повукавши неколико |
| Гргур, слушајући и гледећи кроз прозор, пренео се мислима преко Дунава, уз Авалу и Космај, широ |
| ш у ранијим годинама; улогу малога ђака пренео је на малога цара Петра, из јединог простог разл |
| во село, својом руком превео је, готово пренео с оне стране потока, а кад су стигли тамо горе к |
| зуби, али што су га издале ноге, једва пренесе водицу по нурији.{S} У млађе доба, друштва ради |
| з невинога детињства.{S} А то га сећање пренесе у мисли о учитељу Макси, о школи, о Даници.{S} |
| у књигу, прочита редак два, па опет се пренесе.{S} Сва јој душа лебди над тим далеким и незнат |
| ји остатак прошлости.{S} Тражи, чепрка. преноси се духом у старину, а Милан док крочио мало низ |
| на учитеља Максу, али, у тако названом „преносном смислу“ говорећи Макси, у исто време одазвао |
| сли у свом малом јаду, да ће он вечерас преноћити у школи, без оца и мајке, да га неће покрити |
| губивши своју обичну оштрину, изгледаше преображена, преливена зраком нежности, питома и невина |
| рогост, а сад је тако лепо, тако благо, преображено тугом, која је старом учитељу натерала сузе |
| адашњости.{S} О садашњости?{S} Лицем на Преображење ишли су обоје горе у његово село, својом ру |
| уке и спусти шав на сто.{S} Лице јој се преобрази, лепо, па сину још лепшом белоћом и бледилом. |
| ли се или се није обрадовао.{S} Даницу преобрази тај радостан глас, потрча у ћилерак, да почас |
| е очи, пламте образи.{S} Апостолски жар преобразио га, па још лепше сјају оне благе и лепе црте |
| } У дрвеном сандучићу је скромна детиња преобука.</p> <p>Школа је б....ска у брду.{S} У брдима |
| леген да му полије, па да му дода чисту преобуку.{S} Кад се око подне врати са часа школског, т |
| шест школа у глави.{S} Сад се је време преокренуло; учен човек, ако ће и пешице ићи, сваки га |
| реше ону „Прву знању“ као да се с неким препире, или онога Дабишу, Бошњинога унука, што је одра |
| еколико тренутака западоше у диспут.{S} Препиру се, доказују, ни један за длачицу не попушта од |
| имао оним што је учитељ Макса говорио и препоручивао.{S} Сваки појав у школи, и онај најмањи, н |
| убити и применити тако ђаволски вешто и препредено, да је врло често задивио и најприсније свој |
| зрадио у себи и као своје још тога дана препричао при свима састанцима.{S} Све мудре изреке ста |
| гледаху у оно мудро чело, у онај поглед препун благости и мира, у оно лице, којега се утисак ил |
| на Дорћолу.{S} Општи покрет окачио све, препунио груди и ђака на београдском Лицеју.{S} Испити |
| че у себи читати.{S} Макрена узе детињу пресвлачицу, да је на два три места прихвати и пришије |
| деж пожунска“...</p> <p>— Доста, доста! пресече га Милан.{S} Не марим читуље.{S} Читао сам.{S} |
| чима.{S} Задрхташе му усне, језик му се пресече, па ућута човек као заливен.{S} Опет прота пише |
| тане на праг, својим заповедничким оком пресече све чланове кора, а они, неми и мирни као бубиц |
| асом, тамо с противне стране учитељка с преслицом, а до ње једно ружично суштаство од росе и ма |
| презну пажњу, па онда оне старије редом преслишава.{S} Малени новаци седе само и слушају положи |
| гујем с ђацима као да сам им вршњакиња, преслишавам их, пратим им лекције све до испита, надгле |
| е.{S} Сазреће.</p> <p>Гргур се исправи, преста ударати прстом по столу, погледа у Максу, отвори |
| ом.{S} И поп испи своју чашицу, па и он преста, чекајући да учитељ настави.{S} За време те мале |
| воје големо незадовољство, мрко погледа престављенога, па онда у Ирода.{S} А Ирод, ногом о земљ |
| ицу и снуждено наже се на мач.{S} Песма престаде, али је цела ова хришћанска породица још дуго, |
| ко Христу со дари</hi>...</p> <p>А кад престаде ова црквена песма, наста свечана тишина.{S} Фа |
| е много, питала је све.{S} А кад је она престала са својим пунобрижним питањима, онда је он на |
| га и учитељ Макса, али је то сад сасвим престало.{S} И кад дођу један другом на поседак, говоре |
| анђела, који га дотаче, који, можда без престанка, лебди над његовом сиротанском собицом.{S} Уч |
| ама, и мислећи неколико дана готово без престанка о Даници, најзад се прибере, и опет, по својо |
| крчена и испресецана оградама.{S} А кад престаше ограде, уђоше у честаре.{S} Пешачки пут, понај |
| а и јецаше.{S} А кад јој одлакну и сузе престаше, спусти руке у крило, и погледа горе својим ве |
| ваћој соби; још је дете нејако, може се престравити.{S} Намести му на кревету ниже својих ногу, |
| , па се с места не мичу.{S} Онако, мало престрављени, укоченог погледа, зеница раширених, изгле |
| о, те да знамо да ли да седимо да ствар пресудимо, или да одлазимо.{S} Ми имамо своје послове.. |
| предмету излегне диспут међу друговима, пресуђује Гргур; ако се смисли какав план, који ваља ра |
| ђена Ружица.{S} Није ово луг.{S} Шта се претвараш?{S} Признај, ухватила сам те.</p> <p>— Ти си, |
| планувши.</p> <p>— Ону девојку — шта се претвараш ? — ону за зеленим прозорчићима.</p> <p>— Кој |
| проженути пламеном, и како се, најзад, претворише у чашицу—пепела.{S} Још онако усијан пепео п |
| пређашње строгости, штапом и сад-прети, прети и колико не треба, али не бије.{S} Тачан је у црк |
| како се учимо и владамо.{S} Видиш, како прети оним великим прстом што га је подигао.</p> <p>Ту |
| ка оне пређашње строгости, штапом и сад-прети, прети и колико не треба, али не бије.{S} Тачан ј |
| ош и данас, као свакада, тачно се држи „претписанија".{S} Али ни из далека оне пређашње строгос |
| то ни кмета, него само викач с крчмаром претреса сеоске политике: до подне се греју код оне вел |
| дете плаче и моли се у школи, а ја сва претрнем за разбојем, па се прекрстим и молим да га Бог |
| учитељ Макса, биће ухапшен!</p> <p>Сви претрну. </p> <p>— Ко не скине капу старијему, и у руку |
| , и биће је...{S} Нешто се богме мора и претрпети, само што је тешко увек бити долготерпјелив.< |
| доле...{S} Рекав то Даница, залети се и претрча једну дуж.{S} А кад виде да за њом нема њезиног |
| ље повираше око кола.{S} Петрија тужна, претужна, не излажаше из куће.{S} Тамо приправљаше руби |
| не скида ока с детета, па кад приповеда претурене јаде, она уздише: „Тешко ли си мајци!“, а кад |
| радознао, или не.{S} Она је једва жива претурила велики школски одмор; њезин окретни језичић, |
| ухвата то његово „све“.{S} Стишавши се, претурио је неколико листова оне књиге на столу.</p> <p |
| а и мален и нејак.{S} Да су наши велики претци тако мислили, зар бисмо данас били господари у Б |
| ана, наскоро оболи и умре, а удовица се преуда у село из којега је доведена.{S} Сам Иван оста с |
| о поливен.{S} Ћута, ћута, па онда да би преухитрио:</p> <p>— Имате право, госпођице; стари или |
| ам каранфил и кадифица.{S} Ружице давно прецветале, па опустиле полуоголеле гране, а на њима по |
| о забаве!{S} На страну с њом!{S} Ја сам преча од књиге.{S} Руке доле, очи овамо — право у мене! |
| сишла у своју ноћну стражару, на широку пречагу под вишњевим столом.</p> </div> <div type="chap |
| >„Али шта ћемо, Гргуре, кад се не да на пречац остарити.{S} Доста је што се у цркви и пред стра |
| и !{S} А куд вам се хита; зар имате што прече од своје званичне дужности, за коју сте плаћени, |
| а потера кочијаш к Белом Потоку, а они, пречицом, мало кроз шуму, мало кроз поток, дођоше до по |
| слободу.{S} Тек узео двадесету, кад сам прешао на Митровици.{S} Хтео ме покојни Ђеро и попити, |
| јутрење.{S} Па, по свом старом обичају, прешли у најбујнија тврђења и доказивања, а из овога за |
| ажем да ти ништа не знаш.</p> <p>Кад су прешли половину пута, ћутећи, Милан ће опет мало застат |
| један јест један", па све док год нису прешли целе таблице множења и дељења.{S} Затим се појал |
| би често задивио своје другове, кад се, при каквом диспуту разлафи, загрми, па тресе једрим и о |
| јасли.</l> <l>Гдје лежаше при скотјех, при скотјех,</l> <l>На колена падоше, падоше...</l> </q |
| ташца, која су обично несносно шкрипала при отварању и затварању.{S} Професор оде горе у варош, |
| преливаше заходном румењу.{S} А кад се при последњем поласку опраштао с њоме, једва се могаше |
| не бије.{S} Тачан је у цркви, али би се при појању чешће накашљао, <pb n="126" /> а по каткад с |
| во јасли, во јасли.</l> <l>Гдје лежаше при скотјех, при скотјех,</l> <l>На колена падоше, падо |
| тај ваш славни смуђ?{S} Колико вас беше при вечери?</p> <p>— Ја и професор Тома и катихета.{S} |
| егрт је помагао доносити јела и служити при столу.{S} Овога вечера, пре него што ће поседати, р |
| 2" /> се нико не чује, сви су за столом при вечери, а Гргур чита:</p> <p>„Драги наш Гргуре!{S} |
| еби и као своје још тога дана препричао при свима састанцима.{S} Све мудре изреке старих филосо |
| ни живи се не чују.</p> <p>Кад је било при крају школских часова, онда су старији ђаци, по зап |
| и свештеник, почем се у нашем отечеству при ношењу Вертепа показала разна злоупотребленија, и п |
| слази ближе к Дунаву, много их је нашло прибежишта у Београду, Смедереву и осталим варошима и с |
| аља му богме послужити.{S} Ево, видите, прибележио сам баш његове речи: „Поздрав моме старом до |
| учитеља, час у Даницу.</p> <p>— Ево сам прибележио од слова до слова: па „пољуби у руку и моју |
| спада на ствар, али није згорег свашта прибележити.</p> <pb n="122" /> <p>Ту се Илија и нехоти |
| Кад беше у порти, дуго не могаше да се прибере.{S} У души му и свечано и слатко, и ведро и све |
| отово без престанка о Даници, најзад се прибере, и опет, по својој доброј навици, прионе за књи |
| стигне само војвода из Италије, док се приберемо, запитаћемо се за јуначко здравље.{S} Што бил |
| ш Илија беше тога рода ђак, и најрадије прибијаше се уз Милана, а још више уз Гргура.{S} Али их |
| мало више поуздања у себе, Даница му се прибила, па пуна поуздања, не сме да се макне од њега.{ |
| то закувало у срцу, па поче одмах да се прибира, помисли одмах на свој нови положај, на издашно |
| анату и Бачкој установљавају се логори, прибирају се борци, старо и нејако слази ближе к Дунаву |
| амо, да Бог поживи остатак! поче Илија, прибирајући, па, да би изазвао друго расположење, запит |
| наше велике баште.{S} Ја је замењујем, прибирам боб и пасуљ, сушим мехуне, млатим их, и зрна о |
| остави књигу, полако, као стари мачор, приближи се школским вратима, застане мало, застане још |
| икад до сада, али у који мах да јој се приближи и дотакне руке, у истом тренутку осети где га |
| но, почеше се из углова купити пастири, приближише се јаслама, које стајаху на средини; појавиш |
| да лежи мирно у гробу заједно са својим прибором, својим представницима.</p> <p>Кад се је врати |
| ок је Макса певао а остали му помагали, прибра се мало и свештеник Крста, па кад отпеваше њему, |
| и <title>Летопис</title>, па, врло мало прибран, мање гледаше у књигу, више размишљање о оним т |
| р-Јоване, поче отац Арон, пошто се мало прибрао ; прекидосмо с Маџарима, а чини ми се биће скор |
| зреке и фразе из дневних новина умео је прибрати, брзо утубити и применити тако ђаволски вешто |
| тенству једне и друге вере, званичним и приватним људима, свакоме, ком је мило и драго општенар |
| арска стража, била га и тукла наџацима, привезала за дрво, четири дана издржа јадник на зими по |
| риште, опазише, да мали брдски коњичак, привезан за један проштац у школској огради, мирно стој |
| старца од седамдесет година, ухватише, привезаше за дирек, девет дана обрташе око дирека све п |
| ну као до сада, ми ћемо своју војводину привеслати Србији, па да буде што једном бити мора. </p |
| дичића, истог онаквог, каквог је одавно привиђала у својој набујалој души. </p> <p>— Гргуре!</p |
| то би тако до поноћи трајало да Иван не привика : „Пожури, жено, вечеру!{S}" Скочи Петрија, а з |
| уживао, отвори уста да и он с осталима привикне браћи „Живео!“ али му се у исти мах оте поглед |
| о као турски хамам.</p> <p>Учитељ Макса привикну мало на гледаоце, па које збиљом свога гласа, |
| па јадника меду дотерали гурбети,те кад привикну: „Узми пушку на лево око, па ти стрељај тицу л |
| о покрету, о Маџарима, о скупштинама, о привилегијама народним и о слободи независној и од Маџа |
| несе сандучић, а он вади царске повеље, привилегије, и показује народу.{S} Народ виче: „Шта су |
| S} Наши се позивају на царска права, на привилегије. „То су старе листине", вели генерал, „било |
| вина.{S} А честа промена села и околина привуче на се радозналост дечју.{S} Чуђаху се грдним ме |
| сутра!</p> <p>Можда би Милан имао шта и приговарати, можда би га, с гледишта своје политике, и |
| и: тро пари, кондаци, јектенија и друге пригодне песме црквене, па онда молитве.</p> <p>Пре нег |
| отребна песма или ода за какву му драго пригоду, обраћају се опет Гргуру, па ако се опире, затв |
| с владикама и архимандритима, са свима придворним калуђерима, с протама и намесницима и безбро |
| , трч’ у разред као да ће му тамо орден приденути.{S} Таман ће наш нови Кара-Мартин заурлати: м |
| увши мало по свом обичају, поче опширну придику о важности светог „причашченија“, о светој тајн |
| рикивати, а ви ћете лепити и како треба придржавати.{S} Данас и сутра правићемо Вертеп, а у суб |
| кад им учитељка, пре него што ће лећи, приђе, једне подигну горе, а друге повуче доле.{S} Глед |
| ет.{S} Мајстор Јован, религиозан човек, приђе свештенику руци, за њим Макрена, за њом Гргур, а |
| , скине наочари и спусти књигу, па онда приђе к собњим вратима и отвори их.</p> <p>Пред њим је |
| раку траже резу од његових врата.{S} Он приђе и отвори их. „Ево то је твој земљак", рече један |
| и све, и зовне из куће Гргура.{S} Гргур приђе к Савиној руци, а овај га значајнијим погледом из |
| би, Милане, брата и друга.</p> <p>Гргур приђе руци газдаричиној, а са Миланом се рукова, поглед |
| трану рендело.{S} Добро си ми дошао!{S} Приђи ближе овамо.{S} Клупицу, момче!{S} Седи!</p> <p>Д |
| ће те и на добро упутити.{S} Хајде сад приђи му руци.</p> <p>Међутим дође и Јованова газдарица |
| ко опознисте, децо ? упита их Иван, кад приђоше руци.</p> <p>— Шта нисам, јадна, мислила, прихв |
| и дивне земље и градове.</p> <p>Младићи приђоше столу и нагоше главе над раширеном великом мапо |
| та ће од којега бити.{S} Великаши су их призивали у своје оџаклије и поверавали им, наравно врл |
| } Није ово луг.{S} Шта се претвараш?{S} Признај, ухватила сам те.</p> <p>— Ти си, Ружице, и дос |
| шљеног друга, противу фиргаза!{S} Морам признати, госпођице, да сте човекољубивији и од мене и |
| {S} А ми?{S} Ми ћемо и сами на Косово у Призрен!{S} Ал’ сироти Словаци, па Чеси, па...</p> <p>Т |
| ава суморан уђе на капију.{S} Како беше пријатан јесењи дан, иђаше гологлав, у једној држаше св |
| гладне старости.{S} Ко не уме себи бити пријатељ, бадава мудрост, бадава сва наука.{S} Мало ми |
| ије у Илију.</p> <p>— Свашта хоће свога пријатеља, зналца, али учитељ треба да се — роди.{S} Ви |
| а браћа.{S} Тешко је, децо, данас стећи пријатеља, па зато их ваља себи ковати јоште из малена. |
| г Српства и Словенства, за срећу својих пријатеља, својих ближњих.{S} Мислиће он и о себи самом |
| за оне, који у миру траже хране душама; пријатељима жубора и борбе харемски је живот духу карик |
| зи све те покрете и поздраве своје нове пријатељице, али, кад је већ био под губером, замакоше |
| е, најтоплије поштовање, <pb n="143" /> пријатељска љубав, одликовање.{S} Његова љубав беше ист |
| а и с њим сам се познао.{S} Познанство, пријатељство, све је то нека сорта ортаклука.{S} А ко ј |
| .</p> <p>— Та не бојте се ви, мој драги пријатељу.{S} Зато је Бог створио уз директоре и профес |
| е живље и разговетније указиваше њезина пријатна слика у његовој разгрејаној души.{S} Њезин и м |
| сунце сија као усред лета, само блаже и пријатније.{S} Уморни прућише се по трави Милан легао н |
| и учесташе отуд с планине.{S} Већ много пријатније у заветрини школској, а у школској соби тако |
| па кад прогутате, а ви осетите како се пријатно размили по грудима, па вас греје и одушевљава. |
| в, с којега дуго очи не скидаше, а тако пријатно и миомирно, као кад од измирне и задах светлог |
| рао.{S} Толико се занимао сликама своје пријемљиве душе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| о често износила његовој вазда топлој и пријемљивој души.{S} Види Гргур једну скромну собу с др |
| одлучније.{S} Гргур се занео и у својој пријемљивој души ствара целу ту величанствену <pb n="10 |
| гових биографа, по којима га и ми данас приказујемо.</p> <p>Тај дан беше четвртак, сретан дан, |
| {S} Знаш ме, ја сам као имела, морам се прикачити о ма чије стабло.{S} Добар си, племенит си, а |
| Ходите ближе.{S} Ја ћу сећи, кројити и прикивати, а ви ћете лепити и како треба придржавати.{S |
| му се, да никад није видео тако лепе и прикладне девојке.{S} Игра му срце у прсима; осећа да ј |
| наштва, од мача...</p> <p>— У корицама, приклопиће Милан.</p> <p>— Увреда!{S} Зар ја?{S} Погле |
| разговетно:</p> <p>— <hi><title>Живот и прикљученија</title> Димитрија Обрадовића, нареченога у |
| S} Не знаш, како бих желела од некуд из прикрајка, невиђена, да видим и твоју собу и тебе у соб |
| севе. наишли бисте на нешто кабасто, на прикривен пиштољ, који је, полазећи из села, многи собо |
| ст, кад се Срби и Маџари <pb n="117" /> прикупише у јужном Банату.{S} У пределима око Беле Цркв |
| е, а од подне почеше се са свију страна прикупљати све крупнији и мутнији облаци.{S} Четврти је |
| мо о великим годовима, али је зато радо прилагао, кад је ваљало набавити књиге, или нову одежду |
| е уз њу савијаше, размишљаше о тегобама прилагођавања једних друштвених особина на друге, о чуд |
| спођама, старој госпођи Симићки, свагда прилажаше руци.{S} Али је велике куће пажљиво избегавао |
| оцрвенео гледа преда се.{S} Свима редом прилажаше руци, сви га хваљаху и благосиљаху.</p> <pb n |
| м ходом давно ишчекивани божићни гости, прилазе у правилном реду, у највећој тишини.</p> <p>Нап |
| учитељ упути да редом, један по један, прилазе к „царским" дверима.{S} Једва је смео да подигн |
| ветле по кућама, многи је уморан, већ и прилегао негде украј огња.{S} На пољу студено, небо вед |
| бла која се зове „мицаљица“.{S} На зиду прилепљена нека светогорска икона од хартије и Ђурђе Бр |
| ови укус, речју: да се саображава новим приликама, новим потребама.{S} А овде Сава, националист |
| S} Изузеци би бивали само у изванредним приликама: кад је столарски и браварски пир, кад дођу г |
| као што си ти.</p> <p>„Још нисам имала прилике да ти се похвалим.{S} Мати ми је навила пређу и |
| и ја и она.{S} Броји, чита, говори, све прилике горе од горих.{S} Бацих јермилук, па готово око |
| г сна и сувише озбиљно пиље у њу хладне прилике другога живота, који у овај мах пирну својим ст |
| ћу.{S} Боже здравља, други пут.{S} Биће прилике, кад ће се и наш драги Илија већ појавити са св |
| S} Протосинђел Гаврило, којем је једном приликом о том помињао, рече, да су створови маште, сто |
| <p>— Ево, настави Јован једва дочекавши прилику да опет завири у књигу... овде вели Доситије да |
| на срце, само Милан хтеде употребити ту прилику да умакне, али га отац задржа.{S} Хтео не хтео, |
| огледом, уверила је Милана да се у овој прилици с њиме потпуно саглашава.</p> <p>А како је већ |
| збиљан, Даница снуждена, а Милан у овој прилици. колико и не треба — политичар.{S} Ни слутио ни |
| до се умео наћи у <pb n="101" /> свакој прилици, тако је вешто знао расположити оно мало знања, |
| у који ће се спуштати дарежљиви народни прилози.</p> <p>Кад дођоше до вратница, стаде учитељ Ма |
| ужи цркву и попа, чува државни магацин, прима плату од српскога Књаза, а недељом пред механом х |
| , освежен студеним јутром, ушао у кућу, примакао клупицу ватри, сео и грејао се.</p> <p>Петрија |
| ишину.{S} Пастири и анђели још се ближе примакоше јаслама, а цео збор запева јако и сложно:</p> |
| а? запитаће Јован.{S} Сви се и нехотице примакоше столу.{S} Гргур слуша, свако словце свештеник |
| е су биле на жицама.{S} Гледаоци се сви примакоше вертепским, несразмерно великим вратима.{S} Е |
| то ћу ти казати. (Ту се Милан још ближе примаче Гргуру).{S} Не питај ме откуд знам...{S} Кажем |
| — тако је грунула врата за собом.{S} Он примаче свећу ближе, узе ону исту књигу и отвори је.{S} |
| новина умео је прибрати, брзо утубити и применити тако ђаволски вешто и препредено, да је врло |
| че Илија да гази у густи честар тадашње примењене педагогије.</p> <p>Макса поћута, слегну мало |
| катихизиса, примерно поведеније, на жив пример; смотрено их чувам од соблазнителних речи, од ља |
| школин позобље.{S} Имамо толике жалосне примере пред собом!</p> <p>Ту професор Сава дубоко, дуб |
| лику важност на изјасненије катихизиса, примерно поведеније, на жив пример; смотрено их чувам о |
| деловођ. </p> <p>Гргурово добро учење и примерно владање истакло га мимо све другове његове.{S} |
| ћа.</p> <p>— Ала у вас има много цвећа! примети мали Гргур, пошто је мало одахнуо од мучних ути |
| лутиновићеву <title>Сербијанку</title>, примети Гргур.</p> <p>— Прекрасно, наставиће професор, |
| ваљана девојка?</p> <p>— Права Српкиња, примети Гргур.</p> <p>— Вредна?</p> <p>— Кртица.</p> <p |
| ..“</p> <p>— Вели исти игуман хоповски, примети мајстор Јован.</p> <p>— „Мој синко, прошла су о |
| је устабаша, не бих га могао подносити, примети мајстор Јован.</p> <p>— Па, господине директоре |
| буду као ви — остало је у Божјој руци, примети Јован после подуже почивке.</p> <p>— Али да ли |
| дода Даница.</p> <p>— Стоји у буквару, примети попа, смешећи се, а у Светом Писму стоји: дрво, |
| т...“</p> <p>— То вели игуман хоповски; примети мајстор Јован.</p> <p>— „и неучен, настави Мила |
| вим добре воље, господине професоре?{S} Примети му мајстор Јован.</p> <p>— А зар ви то опажате? |
| /> то је прост несташлук и ништа више, приметим му ја.</p> <p>— У вашој глави, ал’ у мојој не. |
| тог разлога, да је једна круна више.{S} Приметио је и он својим оштрим оком, да су круне предме |
| о беше, да га ни сам мајстор Јован није приметио.</p> <p>— Ја их, господине, предајем у ваше ру |
| сподине, да смо ми мали народ? усуди се приметити Милан.</p> <p>— Који нема велике будућности ? |
| погледате на постављен сто, одмах ћете приметити да је застрт чистим чаршавом, тањири и чиније |
| еп?</p> <p>— Све потоком и кроз ливаде, приметиће Даница.</p> <p>— Врло лепо, таман на конак.{S |
| о да разложим.</p> <p>— Сасвим излишно, приметиће Даница, ја сам се одавна над децом уверила... |
| </p> <p>— Добро, добро, настави Илија с приметним задовољством што не мора крњити сложене фишек |
| Он ћутом напред корачаше.{S} Лице му се приметно поозбиљило.{S} Не гледаше ни лево ни десно.{S} |
| ониску гору, с једног поступног, једва приметнога висоравна на други.{S} Указа се нешто мало ч |
| ја.{S} И једном и другоме нема се ништа примећавати, ни што се тиче правописанија, ни касателно |
| иром.{S} Сав се променио у лицу, кад је примио у се причест.{S} Дуго после није могао отворити |
| беше сира.{S} Устезаше се, али је ипак примио.</p> <p>— Данас нема школе, Грго; хајдмо тамо на |
| е подне, пева се: <title>Тјело Христово примите</title>.{S} Дође и шести дан по подне поста без |
| аустави на Даници.{S} Што се ближе селу примицаше, тим се живље и разговетније указиваше њезина |
| оворих с газдарицом, да те молимо да га примиш ти у твоју кућу.{S} Заправо да ти кажем, мајстор |
| шта је кућни ред.{S} Него реци да л’ да примиш дете, или да га натраг водим...</p> <p>— Е кад с |
| ипутом:</p> <p>— Јадранско Море, српско приморје, Црна Гора, Скадар, Скопље, Тимоци, па Мориш, |
| покушавати, док се најпосле одважио, те принео к устима и појео уграбљени уштипак.</p> <p>— Хте |
| већу чашу, понуди га Јован, кад Макрена принесе служавник с наливеним чашама. — Чујеш, жено, ос |
| одио, идем поклонити се <hi>јему</hi> и принети дар: злато!</p> <p>Макса се и нехотице насмехну |
| ибере, и опет, по својој доброј навици, прионе за књиге.{S} И дан и ноћ читао је, готово колико |
| агог, умео је освојити суд и који му не припадаше; и њега је цео Лицеј сматрао као <pb n="102" |
| ајући га. </p> <p>— Кажем ти, Илија, да припазиш на галатни језик!</p> <p>— Охо, нисам знао, да |
| упита га викач, који се беше сврнуо да припали лулу и попије што.</p> <p>— У Београд, одговори |
| могаше уз брдо.</p> <p>А Степан поново припали лулу, па поштапајући се својом старом палицом, |
| ој дуванкаси, он би већ до сад у велико припалио.{S} Странци стоје у хладу, он спокојно лешка и |
| Михаило у Новоме Саду.{S} Шта се знало, припало се опет Русији, којој се толико пута леђа обрта |
| у којима баш у тај мах црквењак Стеван припаљиваше витиљце у руменим чашицама.{S} Гледао је и |
| , па му, сретноме и много обрадованоме, припасаше ново „одличије". <pb n="41" /> Попу се наводн |
| г ће земља клети.</l> </quote> <p>Други припевају:</p> <quote> <l>На ноге, Срби браћо, слобода |
| обојици, не скида ока с детета, па кад приповеда претурене јаде, она уздише: „Тешко ли си мајц |
| виде овде онде изнад зидова, као да вам приповедају сладости које се сањају, а можда и уживају, |
| о попа-Крсту, али га не беше у селу.{S} Приповедао је много и из своје прошлости, свога ђаковањ |
| дувао, поче, у мањим и већим прекидима, приповедати, како је срео Гргура, како је угледан и леп |
| душа јој беше запиткивати, описивати и приповедати све што је знала, чула и видела.{S} Узе све |
| ћу.</p> <p>Гргур је морао много и много приповедати своме негдашњем учитељу о рату, Маџарима, о |
| толицу и поче пушити.{S} Свештеник Арон приповедаше:</p> <p>— Није им било доста, драги мајстор |
| >Професор га погледа радознало, а он му приповеди све, и зовне из куће Гргура.{S} Гргур приђе к |
| јало.{S} Па, ако вам је по вољи, да нам приповедите ту историју.{S} Макрено, каву.</p> <p>— Поз |
| } Па наш красни језик, наше песме, наше приповетке — да прочитамо овај дивни одломак из Страхињ |
| претужна, не излажаше из куће.{S} Тамо приправљаше рубине и спаваће хаљине, чарапе и појасе, д |
| на добро окрене!) играју.{S} Пушке опет припуцаше у дворишту — нико и не гледа у Даницу и Гргур |
| сећаш.{S} Или ти је можда Београд тако прирастао за срце, да си и заборавио нас сељаке, који с |
| евастопољ:</p> <p>— Кад се иште школски прирез — нај! а кад пишу мапе, као да ће им рука отпаст |
| > <pb n="69" /> <p>— Лепо их је издашна природа украсила, а кућа још лепше одгајила — шта ли ће |
| је лепа, колико свечано мирна та јесења природа.{S} А како ли је тек морала слатко падати Гргур |
| — Кртица.</p> <p>— Здрава?</p> <p>— Као природа.</p> <p>— Лепа?</p> <p>— Цвет.</p> <p>— Добра? |
| свежина даха природиног.{S} А колико је природе, колико једрине у сваком стиху, у свакој послов |
| доња, није још била тако хладна и мирне природе, да посматра очи новога другара и из њих се нај |
| деља.{S} А још лепша у селу у брдима, у природи, која је највеличанственије и најразумљивије је |
| и кишици, тако и души годи свежина даха природиног.{S} А колико је природе, колико једрине у св |
| д утисака којима га је испунила проста, природна и лепа појава учитељеве кћери.</p> <p>Сви га р |
| ио, а људи нису предругојачили, зову се природне ствари“.{S} А кад по који несташко удари још у |
| аде му у реч Даница.</p> <p>— И лакше и природније, потврди и Милан.</p> <p>Макса не рече своје |
| машио за шољицу.{S} Он, вазда смишљен, присебан, опрезан, гледај како је завезао.{S} Сплео се |
| аче у џепу бурмутице, али је био толико присебан да је не извади.{S} Попадија пита учитељку: чи |
| и лепша и заношљивија, и живахна али и присебна, и пуна живости и пуна збиље.{S} Ходао је с њо |
| о мора бити, мора.{S} Она је послушно и присебно дете, Бог ће је свуда пратити.{S} А ја...</p> |
| } Гледа и гледа ; колико тишине, колико присебности и самопоузданости у његове другарице.{S} Јо |
| аки може бити чувен и велики, ваља само присести, па опљунути у шаке.</p> <p>— А је л’ вас тај |
| е и до вратница, па се одједанпут нешто присети, врати се. „Дај ми, кћери, папуче,“ рекао би ум |
| елике печенице, што је на дрвеном ражњу прислоњена уза кухињски зид, насекоше самих ребара, па |
| у шпаг.{S} Хода по соби, мисли и мисли, прислушне код врата, па како ништа не чује, оде опет к |
| Пунктум.{S} Идите, гините, нећете дуго присмакати онамошњу слободу.{S} Море, море — Аустрија ј |
| </p> <p>— Врло лепо, таман на конак.{S} Пристајеш ли, Милане ?</p> <p>Милан ништа не одговори.{ |
| рих другова.{S} Ја овде у селу нити сам пристала у сељанке ни у варошанке, а књига тако мало, с |
| овог оца, и они, после малога затезања, пристану.{S} Фамулус Степан спреми се да их проведе, а |
| неним губером, оним гостинским, који би пристао за три и по швапска кревета.{S} Тамо код иконе |
| та је кућни ред, шта је зазор, а шта се пристоји.</p> <p>— Е па да питам жену.{S} Знаш, кућа је |
| >Макса поћута, слегну мало раменима, па пристојности ради рече: „И тако, и тако.“</p> <p>— И та |
| а, молим по једну.</p> <p>Пошто учинише пристојну пажњу и црном заклопачком, поче свештеник Аро |
| ку, прашта, мири се и готово никад није приступио вечерњој молитви, а да се није наравнао са св |
| а, која је много раније дошла, да и она присуствује првој представи.{S} Стари је обичај Максин |
| , али кад дође говор о земљи, сељаци се притајаше, једанпут рећи не дишу.</p> <p>— А каква изгл |
| олска соба, како се пред мрак почисти и притвори, више је до сутра нико не отвара.{S} Премишљај |
| већу своме детету, и посла је, да добро притвори школске прозоре, који су, обично, по цели дан |
| лена, намрштено погледа унутра, па опет притвори крило и оде у своју собу.{S} Само је кроз зубе |
| својој „вселени“, још док није врата ни притворио, зачу се његов симпатичан глас:</p> <p>— Јеле |
| војица одоше.{S} А кад се за њима врата притворише, већ беше у соби полумрак, да се једва могах |
| а, ласкавија или оштрија, речју: лукаво притворство, маштаније!{S} Да ли је и Гргур, мислећи по |
| отово у сваком селу око Авале.{S} Често притегне опанке, пушку о раме, па чак у Космај.{S} Наси |
| очима.{S} Боже здравља, чим гране лето, притегнућемо кљусадма колане, па ћа на скелу...</p> <p> |
| лабост; ни оних ногу, ни оних очију.{S} Притерајде, сељаче, коња поближе...</p> <p>— Ето, позна |
| олико комада од оног тешког камена, што притискиваше младо срце његово: пред кућом, на једној с |
| утно јесење јутро; облаци тешки и ниски притисли целу околину, таман да се кишом заплачу.{S} Ма |
| д јорганом, климну мало главицом, већма притиште цицу к својим прсима, па онда, у име лаке ноћи |
| и маказе и паде на столицу.</p> <p>Деца притрчаше и подигоше маказе на сто.</p> <p>— То није ис |
| па и учитељка скочише са својих места и притрчаше му.{S} Он, дошавши мало к себи после првога у |
| њима у дугој седој бради?</p> <p>Гргур прићута, па онда радосно повика:</p> <p>— Девет Југовић |
| се дигне у потес или у гору, а Петрија прихвата кућни посао: или плете чарапе, или изаткива ћи |
| так па до близу средине, а до среде већ прихвата Максо, па се даље не брини: тресу се они орону |
| но да пиљи у своју дечицу.</p> <p>— Хм! прихвати учитељ Макса, а колико му је година?{S} Знаш, |
| ци.</p> <p>— Шта нисам, јадна, мислила, прихвати брижна Петрија.</p> <p>— Беше мало опознио гос |
| овинама...</p> <p>— Новине, као новине, прихвати професор Сава; а ми желимо да чујемо од тебе и |
| ислио, ословиће поп.</p> <p>— И ја сам, прихвати учитељ, натукавши појаче фес на главу, јер је |
| ава.</p> <p>— Одавна нисам доле слазио, прихвати свештеник Арон:{S} Барања далеко, а већ по пар |
| пита радознала мати.</p> <p>— Ето што, прихвати Гргур.{S} До њега седи Кокан Милошевић, онај ш |
| што си рекао, заједно у Горњу Крајину, прихвати Максо, да проведеш бар једну ноћ и под мојим о |
| им донела Макрена.</p> <p>Професор Сава прихвати се свога трешњевога чибука, напуни лулу, и на |
| у послу, па на томе прошло.{S} Макрена прихвати штапове и шешире, а Јован им начини места у го |
| ињу пресвлачицу, да је на два три места прихвати и пришије дугменце које је отпало.</p> <p>У ко |
| истрајношћу у свакоме послу, којега се прихвати.{S} Ако се по каквом научном предмету излегне |
| На, прочитај ово, Милане.</p> <p>Милан прихвати књигу и лепо на глас читаше :</p> <p>— „Колико |
| о би скапали.</p> <p>— Зато, молим вас, прихватите ову већу чашу, понуди га Јован, кад Макрена |
| је умела потрчати, отворити вратнице и прихватити му из руке ашов, мотику, трнокоп, косир.{S} |
| ед механом хвали свога Књаза са Цетиња, прича о боју на Грахову, и плаче.</p> <p>Кад је Васо пр |
| е на нас, пита нас благо, показује нам, прича нам.{S} Рече кад је полазио: учите се, децо; ко у |
| меју онако ни они што књиге пишу.{S} Па прича, па пословица, па песама — пуна су им уста, а ти |
| хова поштења на далеко нема — одавна се прича њихова правичност.{S} Па што су љубазни, па што у |
| оседоше на траву под туњом.{S} Гргур им прича све.{S} Иван ћути, па га сад отворено, сад испод |
| ли овим сеоским нектаром, пало је много прича, испевао је попа много божићних песама, док се уч |
| ка позабавили на том малом чоту; она је причала, торокала, а он је само озбиљно гледаше и слуша |
| и, заметао је свакојаке шале, попевао и причао, али је стари учо остао дуго, врло дуго, ћутљив |
| знам, говораше Гргур; уча нам је често причао о Марку.</p> <p>— А погоди: ко су она деветорица |
| да га пољубе, да га ослободе.</p> <p>— Причаћу вам о Штуру, продужава професор истим жаром.{S} |
| поче опширну придику о важности светог „причашченија“, о светој тајни „покајанија", о „очишчени |
| једанпут с родитељима долазио цркви на причест.{S} Онда је био мален; што је видео, готово је |
| ан по подне поста без зејтина; сутра је причест и почетак <pb n="17" /> поста са уљем.{S} Кад б |
| се променио у лицу, кад је примио у се причест.{S} Дуго после није могао отворити уста да узме |
| а.</p> <p>Сутрадан, на крају литургије, причестише се сви.{S} Чисто му се скратише ноге, кад их |
| творити уста да узме нафору, коју је по причешћу добио.{S} Осећао је опет нешто ново и велико у |
| ого постим са ђацима све велике посте и причешћујем се у нашој драгој црквици.{S} Причешћујеш л |
| ичешћујем се у нашој драгој црквици.{S} Причешћујеш ли се и ти, Гргуре?{S} Идеш ли у цркву?{S} |
| авља, онога напушта и Бог...{S} Коме се причини да је нејак, слаб, онај је доиста и мален и неј |
| ан па да умакне.{S} А кад је мали Гргур пришао да заузме своје место на кревету, мала Даница по |
| {S} Чини му се као да би јој имао нешто пришаптати, нешто поверити.{S} И загрлио би је, загрлио |
| остале жене из целе рође, помагаху јој пришивати копче и спремати, а кад год би она засузила, |
| чицу, да је на два три места прихвати и пришије дугменце које је отпало.</p> <p>У који мах вели |
| ка: </p> <p>— Од куда ви три цара овамо пришли јесте?</p> <p>— Аз јесам цар Гашпар од персијске |
| где загубио; а шта се не загуби на овој прлој земљи ?{S} Ништа на овом свету није стално, све п |
| бурно и у собу улете Милан разбарушен, прљав, подеран.</p> <p>Гргур скочи.</p> <p>— Поделисмо |
| , скакуће поред матере, забагљива своје прљаве прстиће свуда где не треба, тороче све што не зн |
| су све тамо испод кошева, али сутра кад прну са седала, изађи у трем, па ћу ти показати обе мој |
| директор ни измакао на вратнице, а ђаци прнуше као птице из кавеза.{S} Не прође ни један час, а |
| ле цркве бити и старо и младо, да ће се пробеседити која паметна или испразнити по једна или дв |
| .</p> <p>— Па ти си погинуо за Вучићем, пробио си ми главу хвалећи га до неба; Вучић и устав... |
| етеше у најбржи кас.{S} До друге механе пробио их зној, ту их протрљаше сеном, услужни механџиј |
| </p> <pb n="18" /> <p>— Гргуре, Гргуре! пробуди га неки мио глас из тога заноса, баш кад је сту |
| и гледа, па онда, на прстима, да га не пробуди, оде из куће.{S} А сад шта ћеш, мој весели Иван |
| ати се и мазити.{S} Али се у Макси опет пробуди учитељ, озбиљан, следствен, строг.{S} Сави Дани |
| ци дотакоше се његовог разнеженог срца, пробудише у њему и оца, и мајку, и кућу, и вочиће, и он |
| >— Ту испрегоше коње, и док их је слуга провађао, отац извади погачу и сир, простре пешкирић по |
| тану.{S} Фамулус Степан спреми се да их проведе, а Макса и Даница испрате их до потока, до ново |
| дно у Горњу Крајину, прихвати Максо, да проведеш бар једну ноћ и под мојим оџаком, да видиш и т |
| ећам оних првих дана, што их обоје овде проведосмо.{S} Дуго сам чувао ону киту цвећа на дну сан |
| скамије.{S} Па ипак кроз све те питомце провејаваше стари српски дух, пун чврстине у својим осо |
| је могу, на Авалу.{S} Тамо ће и ручати, провести део дан.{S} И доиста, сутрадан, још на један с |
| а бела заравњена камена у сред бистре и провидне воде, заити ручицама свеже водице и умије се.{ |
| ја' ту видим само маџарске и аустријске провинције.{S} Не тражите, дакле, да браним непознат на |
| , румених, али дебелих усана, кроз које провирују рехави предњаци.</p> <p>— Добар дан, господин |
| анас изумрло, а и онда, у њихово време, провлачили су се из разреда у разред као — анахронизми. |
| утнике.{S} Мучан ли је живот што га ови проводе.{S} Бије их у путу зима и врућина, и киша и сне |
| врача.{S} Види: да се њезина другарица „проводи несрећна“.... „удовица с оним црномањастим чове |
| подаље од вароши, од друмова, у паланци прогамизо ћифта, ни маћи, ни дисати.{S} Благословено се |
| погледа у Максу, отвори и уста да нешто проговори, па опет ућута и не рече ни једне.{S} У истом |
| ечку врећу, сви!</p> <p>По дужем ћутању проговори Гргур:</p> <p>— Милане!</p> <p>— Шта си смисл |
| ти.{S} Чешће слази цркви.{S} Друге би и проговориле коју о литургији, али она ни да би се окрен |
| ред капије Вучићева конака, овда и онда проговорио коју с његовим наоружаним пандурима.{S} Субо |
| дмах видели да он лаже, чим је директор проговорио с нама.{S} Добар ка’ и ти, погоднији него уч |
| ња...{S} Да изведем на чисто; сума мога програма: живети што лепше и лакше.{S} Доста сам се муч |
| лица, „Кад нећете овамо, друга работа“, прогунђа спаваћиви Степан и наново се налакти на клупу, |
| , мало помекшу, мири на коштицу, па кад прогутате, а ви осетите како се пријатно размили по гру |
| настави отац Арон, пошто је успео брзо прогутати уздисај, помислите само: и невину <pb n="110" |
| е политике, ја ћу своје знање на пазар, продаваћу га што скупље и што с већом даром.{S} А нисам |
| дали вику халваџије и кокичари, млађани продавци салепа и бозе, све саме младе Рекалије, а међу |
| /p> <p>Гргур му пружи руку, он је мушки продрма.</p> <p>— И ја сам Славјанин, чујеш ли, Славјан |
| ва знађаше име у Чакову?{S} А његов син продрмусао је богме добро ону уштавелу браду самом Стра |
| ли.</p> <p>— Ни сам не знам, шта ми је, продужава Максо још пуно жалосније него раније; данас м |
| > <p>— Боже мој, и то су већ оварисали, продужава Милија своје чуђење, и врти својом полућелаво |
| ослободе.</p> <p>— Причаћу вам о Штуру, продужава професор истим жаром.{S} Јесте ли слушали што |
| бојмо се, драги моји ученици, не бојмо! продужи Сава у истој свечаној раздраганости...{S} Који |
| се Божић !</p> <p>— Кажи ти, Јанићије, продужи учитељ: ко се родио на Божић ?</p> <p>— На Божи |
| е Богу.{S} Тако је било доба, а он беше продукт свога времена; борио се противу простих ауктори |
| ета!{S} Ходите ближе, погледајте, то је продукција, изворност, еп узвишен као Татра, као Карпат |
| е плашим...</p> <p>— Плашиш, плашиш.{S} Прођ’ се, бога ти, те твоје женске плашње.{S} Питам ја |
| исам, драги мајстор-Јоване, како служба прође.{S} Ударише звона, митрополит у митри и одјејаниј |
| ам крње ово мало синора; ако нам обрана прође на лијо, ништа неће ваљати.</p> <p>Викач оде у се |
| дудови од липа.{S} Поред школске ограде прође још по који одоцнели ратар, сам, умукао, журно гр |
| ђаци прнуше као птице из кавеза.{S} Не прође ни један час, а већ ни једнога под школским крово |
| d="SRP18880_C2"> <head>II.</head> <p>Не прође неколико дана а школа б...ска забруја као кошница |
| } Често изађе пред школу, спреман да се прође по селу, узме штап, кћи му капут ишчетка, постоји |
| бри наставник плану, скочи са столице и прође узрујан неколико пути по својој „вселени“.</p> <p |
| у-светли врхови последњих пера.{S} Мало прође па и њих нестаде.{S} Само на највишим врховима ст |
| ах Симо Веселиновић, настави Гргур, баш прође онако на лихо.{S} Уплаши се, јаој, па ни укресати |
| их у ватру, гледаше, како се преливају проженути пламеном, и како се, најзад, претворише у чаш |
| другима туга.{S} Тежак, врло тежак бол прожимаше јој заиграло срце: како је, после толикога ра |
| је Пешић и Гргур Обрадовић!{S}" На овај прозив свој четворици задрхта срце испод кошуљице, па с |
| ва или радознала, завириће на братовљев прозор, без куцања отвориће врата, па ма унутра седео г |
| час <pb n="80" /> па крадом гледа кроз прозор у жути невен у баштици и оно плаво небо преко ав |
| .{S} Јелена, увек опрезна, погледа кроз прозор.</p> <pb n="75" /> <p>„Дерладија!“ промрмља кроз |
| фесору Сави оте поглед преко књиге кроз прозор у двориште.{S} Видевши ова два млада Српчета, за |
| столицу до себе, ћуташе и гледаше кроз прозор напоље.{S} Међутим се чујаше из даљине грмљавина |
| даше, а Гргур, слушајући и гледећи кроз прозор, пренео се мислима преко Дунава, уз Авалу и Косм |
| ћа у учитељевој соби, опазише ђаци кроз прозор да је још једна свећа запаљена на столу школском |
| поздравим?{S} Збогом!{S} Да ти отворим прозор?{S} Запара; а како је на пољу лепа хладовина.{S} |
| честаше, по гдекоја крупна кап бијаше у прозор; грмљавина поче бивати све јача и јача, појак ве |
| и ћутак, а ветар на махове тресне у оба прозора, па опет се замаје тамо низ брдо преко снегова, |
| се и находао ноћу, па све испод њезина прозора.{S} Па што сам се науздисао, доста ми је за цео |
| дњих столичних ногу.{S} Према њему, код прозора, стао Гргур и пажљиво разматра књижицу малене о |
| називаше својом „вселеном“.</p> <p>Код прозора прост, дрвен сто, покривен великим белим табаци |
| S} Тамо иза књига, поред онога зида без прозора, скроман је креветац, покривен старим врло прос |
| црну велику таблу, па ону икону између прозора, која се није дала разазнати.{S} Учини му се св |
| ичног Немању!</p> <p>Разгледаше зидове, прозоре и сводове; пели се гдегод се могло доспети.{S} |
| запали свећу и навуче беле завесице на прозоре.{S} У соби наста тишина, Гргур читаше књигу пре |
| , и посла је, да добро притвори школске прозоре, који су, обично, по цели дан били отворени.{S} |
| пређу тако тамни облаци, да на оне мале прозоре од болнице уђе толико таме у собу, да се на нов |
| х нараштаја.{S} Патоси се извитоперили, прозори на зарђаним шарчицама олабавили ; она велика пе |
| и, тресну ногом тако силно о тле, да су прозори зазврјали, тресла се „вселена“), Русија, Русија |
| дови!</p> <p>У поп Крстиној кући сви су прозори осветљени, у свакој соби гори по једна воштаниц |
| с великим стрехама, с дрвеним ћошкама и прозорима маленим, који са гломазних дрвених ћерчива јо |
| има?</p> <p>— Све поред куће са зеленим прозорима.</p> <pb n="88" /> <p>— А знаш ли, ко станује |
| p> <p>— Дакле све поред куће са зеленим прозорима?</p> <p>— Све поред куће са зеленим прозорима |
| ношарне и чистозрачне, као освитак, као прозорје.{S} Чини му се да чује далеки звон, струје пев |
| лишћу на дудовим гранама, бијаху у окна прозорска, и као <pb n="118" /> једро кукурузно зрневље |
| а извадио из џепа два писма, окренуо се прозору, намакао наочари, па чита.{S} Чита једно, чита |
| рата, па како ништа не чује, оде опет к прозору и још једном разгледа по некоја места у писму.< |
| " /> <p>— А знаш ли, ко станује иза тих прозорчића?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Не знаш?</p> <p> |
| зорчићима.</p> <p>— Јест, поред куће са прозорчићима.</p> <p>— Доста! викну Ружица љутито, отво |
| прозорчићима.</p> <p>— Коју за зеленим прозорчићима? викну Гргур и тресну оном столицом са пре |
| у — шта се претвараш ? — ону за зеленим прозорчићима.</p> <p>— Коју за зеленим прозорчићима? ви |
| куће на углу?</p> <p>— Са оним зеленим прозорчићима.</p> <p>— Јест, поред куће са прозорчићима |
| некако превучено ружичним, тајанствено-прозрачним маглицама.{S} Рађаше се у њему осећање, оно |
| по одгледати:{S} Који беше оно поп, што пројаха на дорату вас у црној чоси, у алеву појасу?{S} |
| пооткидају замашније залогаје оне топле проје, и сами бисте, ма да сте таман од стола, добили в |
| се јако допада.</p> <p>— Умири се, док пројуриш треће село, стишаће се... знам ја тебе и твоје |
| тала.{S} У званичним новинама печата се прокламација цара Николе и слово Инокентија, архиеписко |
| и најприсније своје другове.{S} По неке прокламације, рецимо каквога Метерника и Кавура, знао ј |
| ина</title> и свечаним гласом чита прву прокламацију бана Јелачића.{S} Опазивши лицејце, подвик |
| м на Зерек старој Гркињи.{S} Карте амо, проклета бабускеро!{S} Гледамо и ја и она.{S} Броји, чи |
| ћу мали и велики планови: како би се та проклета сорта дала избацити са српских бедема.{S} А ка |
| лико пута учинио добра, кад оно радих с проклетим дугама.{S} Од јуче је започео упис, ја ћу их |
| шени лицејац и данас сутра чиновник.{S} Прокопао је Милан све.</p> <p>Гргур му се насмеја.</p> |
| свечани мир, и нешто тако слатко и мило пролажаше им кроз душу, као да су у највелелепнијем хра |
| едоше и једоше.{S} Поред њих, случајно, пролазаше читав караван Хера кириџија, који на коњима н |
| детињства.{S} Боже мој, како журно дани пролазе; веруј ми, Данице, као да јуче беше — тако се с |
| <head>V.</head> <p>Тихо, али опет журно пролазе дани и у тим тамо селима.{S} Чини вам се данас |
| а млада друга вратила с Калимегдана.{S} Пролазећи кроз Стамбол-Капију, Милан је оборио главу да |
| лови нови патријарх, па уђе у народ.{S} Пролазећи горе доле запита нас: „Хоћете ли, браћо, дана |
| е је време, ветри, <pb n="121" /> брза, пролази.{S} Сваки дан је по један чанак, у који, ма јед |
| ијим јатаганима, сабљама и шишанама.{S} Пролази Гргур горе доле, чуди се сремачким великим шеши |
| дине.{S} Жао ће им бити кад чују да сте пролазили ; а и Гргур ће вам бити захвалан.{S} Ви не зн |
| S} Ништа на овом свету није стално, све пролазно, све неверно...</p> <p>Даница га значајније по |
| о покупила је у рубац.</p> <p>— „Све је пролазно, све неверно" прошапута речи Гргурове. „Свега" |
| обоје се ућутали, као да је и у њиховој пролетњој души ојесенило.{S} Хтеде да му узабере који ц |
| е срушио брег или га потоци разнели.{S} Пролетошњих киша да нас Бог сачува, две недеље нисам се |
| ликим лонцем тамо иза калопера, у ком с пролећа однегујем по какав расад.{S} Да ми није живине, |
| лепше, као увек што су у лепотица после проливених суза.{S} То су биле сузе разноликих врела; ј |
| о чистих и невиних суза, које се за нас пролију?{S} Само је онај био срећан на земљи, који је о |
| дмет.{S} И кад бих је имао, прво бих је пролио, погоди где?{S} На Теразијама, на барикади.{S} П |
| густа велика битка код села Перлеза; ту пролише своју драгоцену крв најбољи јунаци, и од тога п |
| идеће" око Илијино брзо га увери, да је промашио.</p> <p>— Прут је нужно зло...{S} Зар не мисли |
| еде испод големе пећи.{S} Али се велика промена догодила на лику старога наставника; пре се бри |
| , куд је мање кама и ровина.{S} А честа промена села и околина привуче на се радозналост дечју. |
| И Милан слуша пажљиво, али из оно мало промене на лицу тешко би вам било погодити, колико је г |
| игао, па зловољан сврну у телалницу, да промени своју и сувише трошну обућу.{S} Боже здравља, д |
| о и развеселим.{S} Кажу да сам се много променила, али ја ипак још умем по каткад и сувише торо |
| д је био пред светим путиром.{S} Сав се променио у лицу, кад је примио у се причест.{S} Дуго по |
| шта би било од мене, да чујем да си се променио.{S} Био си најбољи међу својим друговима, а и |
| сви смо у божјој вољи; где ме је довела промисао, тамо ћу и кости оставити.{S} Само пре него са |
| опе; ја сам се у себи добро промислио и промислио.{S} И знаш ли, брате, шта сам смислио — ја не |
| си ли чуо, попе; ја сам се у себи добро промислио и промислио.{S} И знаш ли, брате, шта сам сми |
| и у њега, као да га пита: „А ти?“ Милан промишља, а Макрена оде да спреми и донесе кафу.</p> <p |
| озор.</p> <pb n="75" /> <p>„Дерладија!“ промрмља кроз зубе, па наново, још пажљивије, упре свој |
| eign></hi>! мој добри протосинђелу!{S}" Промрмљавши то, полуљутит Сава задуби се, макар мало и |
| оде у своју собу.{S} Само је кроз зубе промрмљала: дерладија!{S} Професор је врло добро познав |
| лази у кући?</p> <p>— Јесте, у кући је, промуца Макса, једва изговарајући, у кући, али у вечито |
| нисмо ми.{S} Бог ће с њима бити! једва промуца Петрија и сузе јој грунуше на очи.</p> <p>— Ви |
| а.</p> <p>— Дабогме да ће доћи... једва промуца; је ли дете моје, да ти никад нећеш оставити св |
| S} Неколико њих из најстаријега разреда промуцаше, али више кроз зубе „јесмо“, учитељ се затим |
| дети најлепши Вертеп, који је те године пронесен између Дрине и Колубаре...{S} Ето је баш данас |
| и био, Вертеп као и до сада, па ћемо га пронети по овим нашим брдима.</p> <p>— А забрана?</p> < |
| ти на овоме свету, па опет Бог не да да пропадне човек прегалац.{S} Учи се, дете моје, и владај |
| твоје сузе ама ни оволико!{S} Нико није пропао, ко је света видео.{S} Ако зашто и наше дете не |
| јдубље дубине и гласно повика:</p> <p>— Пропаст!</p> <p>— Шта је, ако Бога знаш? виче учитељка. |
| своју, обично прегрејану собу, прегледа прописе, писаљком напише велико добро или нулу, или дру |
| им лекције све до испита, надгледам им прописе, а о испиту ме пола нестане, сита се настрахује |
| јој се, од како је виргаза и ђака, пишу прописи.{S} Не верују деца својим очима: хартија плава, |
| ћама.{S} Оцеви доносе храну одсеком, по пропису, који је утврђен обичајем.{S} Кад је Гргуров от |
| зних дрвених ћерчива још мање светлости пропуштају у малене собе.{S} Уђете у кујну, а из кујне |
| 45" /> <p>Искусни Максо у длаку је умео прорачунати кога ће дана походити његову школу.{S} А ет |
| ело на брдељцима, на којима се зелењаху проређене шумице.{S} С једног облог виса забели се нова |
| .{S} Али, ко ти је само данас попечитељ просвете?{S} Него, боже здравља, гледаћемо ми да се то |
| ке јесени.{S} На забрану „попечитељства просвјештенија" није смео ни помислити, али је прошло м |
| лади, обојица твоји коншкулари, обојица просе руку мога детета.{S} Светуј ми сада шта да радим, |
| дана и дугих ноћи, док је кроз ту маглу просинула једна јасна мисао, као оно усамљена звезда, к |
| е, још милије кад је сунце на заходу па просипље румен на реку, на поља, на шумарке, на црвене |
| кад на њ сипи кишица, а отуд сија сунце просипљући златна пера по ведрини између дробних облака |
| директору подрежу рукави, а ми вечерас прослависмо победу једним ваљаним смуђем.{S} Како вам с |
| е се тек 28 августа, битком, у којој се прославише многи, а највише Панта Чарапић, потомак слав |
| а глас читаше :</p> <p>— „Колико сам ја прост...“</p> <p>— То вели игуман хоповски; примети мај |
| е својом „вселеном“.</p> <p>Код прозора прост, дрвен сто, покривен великим белим табацима, на њ |
| осподине директоре; <pb n="68" /> то је прост несташлук и ништа више, приметим му ја.</p> <p>— |
| куће пажљиво избегавао : његова чиста, проста и лепа, али и сувише затворена натура нагињала ј |
| Гргур, одоше у собу где је била дугачка проста софра, коју су обично звали трапезарија.{S} Посе |
| м себи од утисака којима га је испунила проста, природна и лепа појава учитељеве кћери.</p> <p> |
| а, бокал с водом и пред сваким по једна проста чаша за воду.</p> <p>Пре него се седне, он би са |
| ето до тебе, да ме светујеш, да ме, као проста човека, мало поупутиш, одговори Иван, остављајућ |
| овршио.{S} Живот је борба, шта му знам, прости ми, немој ме заборавити, ја, Милане сутра полази |
| :</p> <p>— Шта рече, мајстор Јоване?{S} Прости, замислих се мало својом бригом, која ми одузе и |
| "38" /> кад узме митру и штаку, Боже ме прости, као да је Свети Никола сишао са иконостаса.</p> |
| покојни Марко устабаша, Бог да му душу прости, удиљ ради, певај, па му радња никад боље.{S} Ал |
| м, тањири и чиније од бела, истина мало простија порцулана, ножеви и виљушке од челика, кашике |
| да се не усуди ни у што такнути својим простим, сеоским прстићем.{S} Ма да још није умео много |
| роман је креветац, покривен старим врло простим ћилимом, на ком се и преко дана почешће одмара. |
| продукт свога времена; борио се противу простих аукторитета, али је опет зато, можда махинално, |
| ма сунцу, док човек, у највећим мукама, просто не свиште.{S} Па помислите само, настави отац Ар |
| и потегоше једни на ниже други на више, просто није могао да заклопи очи од чуда, мислио је о т |
| и било од нас, драги мајстор-Јоване?{S} Просто би скапали.</p> <p>— Зато, молим вас, прихватите |
| екаквом старом џубету, у шубари, а соба просто као турски хамам.</p> <p>Учитељ Макса привикну м |
| е зачинкавају.{S} Једне недеље по подне просто ми се смрче.{S} Потрчим на Зерек старој Гркињи.{ |
| глог, или ситнолисна дивља крушка, или просто трн.{S} На пупчастој главици те чистине указаше |
| i>.{S} Казујете ли и ви имена слова или просто: <hi>аз — а</hi>, <hi>буки — б</hi>.{S} Ја не ви |
| ескаоница, лево и десно једна на другој просто повезане најбоље књиге оновремене наше књижевнос |
| ам Господ разуме.{S} Што не говоре вако просто, да их и ја разумем: али тако ти је данас и са с |
| ред њих, па да се сити накусате њиховог простог, али тако укусног ручка за гладне дечје стомачи |
| нео је на малога цара Петра, из јединог простог разлога, да је једна круна више.{S} Приметио је |
| tle>, <title>Хаџи-баба</title>.{S} А на простоме долапу књиге његове струке, латински и новији |
| школских књига, а по осталом слободном простору перорезима урезана имена; на једном углу позна |
| Само са њим лепо, низ длаку, ласкај му простоти, ако хоће и глупости, па готов посао, слуге, р |
| онту, губи се житородна српска равница, пространи Банат.</p> <p>Свештеник Арон не може да одвој |
| учеве, који тајанствено обасјавају цело пространо двориште, а отуд, путем, којим поп силази црк |
| оја места и изиђоше који у кућу, који у пространо школско двориште.{S} Они најмлађи, мало попре |
| ве два и два, преко школског дворишта у пространу порту, а из порте у цркву.</p> <p>Гргур је са |
| уга провађао, отац извади погачу и сир, простре пешкирић по оној трави поред пута, седоше и јед |
| о је исто тако суморно у прсима која је прострелио јад.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| ом.{S} Гргуру је мати наместила у кући, прострла шареницу преко миришљава сена, под главу вунен |
| з <pb n="139" /> његову душу и нехотице проструја најлепша жеља својој некадашњој другарици.{S} |
| носила воштаницу, или мало тамјана, или просфоре.{S} У летње доба, кад цвета босиљак, доносила |
| кимандрит Гавро, па ђакон Живојин, сада прота ваљевски, да се сакрије твоја Фрушка и цела Патри |
| а оружану браћу браћи у помоћ.{S} Стари прота Матија Ненадовић одлази у Карловце.{S} У Банату и |
| че, па ућута човек као заливен.{S} Опет прота пише...{S} Наже се поп Крста па целоме столу глас |
| па ни један ни чим не укресати, ал’ ваш прота Матија само што мрдну обрвама, а браћа Шумадинци |
| ке у свиленом скерлету, међу њима и ваш прота Матија у дугој седој бради, па посланици народни, |
| тима, са свима придворним калуђерима, с протама и намесницима и безбројним свештенством обојега |
| , тако, одвојено?{S} Готово би хтели да протару очи, да боље виде, да их како не варају.{S} Гле |
| де, да нас заједно сахране код покојног проте.</p> <p>— Максо! узвикну поп Крста, стиснувши рук |
| радан пре звона био у олтару и добио од проте дозволу да тамо и останем.{S} Ето ти митрополита |
| ете дечици: хајдете, децо, мало у трем, протеглите ноге.</p> <p>Изађоше деца, изађе и мали Гргу |
| стајаше њезин јединац, Милан, сувоњаво, протегљасто дете, црних очију, округласта лица, у хаљин |
| :</p> <p>— Како ти име?</p> <p>— Гргур, протепа он доста непоузданим гласом.</p> <p>— А мени Да |
| p> <p>— Милане! понавља Гргур свој неми протест исто онако тужно и чемерно.</p> <p>— Ко још вер |
| Цркве.</p> <p>Сутрадан је Гргур отишао проти Матији, Матија га пошље Стратимировићу, а после м |
| {S} Ја бегам из собе да не слушам ништа против тебе, заклех се да ти пишем, и ево испуњавам сво |
| је ни лакше.</p> <p>— Лакше је, можда и против своје воље упаде му у реч Даница.</p> <p>— И лак |
| ико пута узнемиривало, вукло за собом и против твоје воље.</p> <p>„Боже мој, Гргуре, ја теби пи |
| ватој упорности човечјега духа, који се противи старим навикама, да стара знања попуни новима, |
| ри попа Крста с црвеним појасом, тамо с противне стране учитељка с преслицом, а до ње једно руж |
| , замаче дланове за потиљак и погледа у противни угао своје скромне одаје.{S} А њему као да се |
| о голуб.{S} Мађари, Немштина, све је то противник наш.{S} Не, није, криво сам казао: крива су н |
| није наравнао са својим мањим или већим противницима.{S} Радо излази на сељачке зборове, брани |
| .</p> <p>Ту је, расрђену, учитељ Макса, противно својим педагошким начелима, мало помилује.{S} |
| Он ћуташе на то, није изјављивао своје противно мишљење.{S} Сад је помишљао у себи: да су то „ |
| о до тога стајати, да према Даници није противнога мишљења.{S} Помисли у себи : „Зађох далеко, |
| дрмну за рукав свога замишљеног друга, противу фиргаза!{S} Морам признати, госпођице, да сте ч |
| од боја.</p> <p>— Дакле сте, госпођице, противу фиргаза!{S} Чујеш ли, Милане? и ту дрмну за рук |
| он беше продукт свога времена; борио се противу простих аукторитета, али је опет зато, можда ма |
| S} Узеше појас учитељ Макса за један, а протин синовац за други крај, подигоше малаксалог попа, |
| ико изненађење свију, појави на вратима протин синовац, који је тога часа дојездио на очином ко |
| S} Окреће ону страну, на којој је печат протин: два анђела, који држе цркву, а оздо начелна сло |
| је и куће Протића.{S} А од како је куће Протића, од то доба, па све до данас, она даје нурији в |
| ке црквене нурије, од то доба је и куће Протића.{S} А од како је куће Протића, од то доба, па с |
| горе до попа.</p> <p>— Још јуче ми даде прото оба ова писма, да вам донесем.{S} Једно је теби, |
| ону кутију од лима, у којој је покојни прото носио „свјатаја“, а сад се у њој храни утуцана ка |
| шега медведа, <pb n="67" /> па с њим на протокол.{S} По подне сеђасмо у канцеларији, кад ето ти |
| ави школски сто, извуче из фиоке уписни протокол и отвори га.</p> <p>— Како је име детету?</p> |
| нашим црквама почеше маџарски и црквене протоколе, па чак и служити на маџарском језику.{S} Зар |
| извлачи из фијока и чисти велике уписне протоколе, учитељка таре послужавнике и чаше, а тамо, и |
| опет појаве сјајније и дуготрајније.{S} Протосинђел Гаврило, којем је једном приликом о том пом |
| ван Светић из Новога Сада, а после њега протосинђел Каћански.{S} Не остави вам тај на миру ни д |
| ка „сословија“.{S} Ко зна?{S} Можда има протосинђел и право?{S} Узме табак чисте хартије, начин |
| отписали ћесари, нека нам и буде!“ Поче протосинђел Никанор: „Отеше нам <pb n="108" /> деспоте, |
| n licet bovi </foreign></hi>! мој добри протосинђелу!{S}" Промрмљавши то, полуљутит Сава задуби |
| екне у срце, задркће сва, стисне прсте, протре чело, погледа у икону чело очине главе, па опет |
| } До друге механе пробио их зној, ту их протрљаше сеном, услужни механџија изнесе ракију и каву |
| потока пење горе десно шумици, мора се проћи на Здравковића куће.{S} Здравковићи су староседио |
| како је, после толикога растанка, могао проћи поред школе, а не увратити се на часак два?{S} И |
| места у писму.</p> <p>Док је тако Макса проучавао обе ситне, по њега покрупније књиге, дотле је |
| мно и коштуњаво, опет је он то брижљиво проучавао, непрестано се занимао оним што је учитељ Мак |
| су Гргур и Милан опет пошли к вратима, професор Сава, не скидајући ока с њих, рече полугласно |
| вам не изгледам као сушти <pb n="84" /> професор?{S} А ко зна, шта још може бити од овога ђиде! |
| је кроз зубе промрмљала: дерладија!{S} Професор је врло добро познавао „нарав“ своје старије с |
| камену није, живео је професор Сава.{S} Професор је Сава из оног првог кола Србаља, који, већин |
| у на једну грку, турску ?{S} Не иде.{S} Професор је, а виши наставници онога времена владаху се |
| име упознали.</p> <p>Скоро је подне.{S} Професор Сава суморан уђе на капију.{S} Како беше прија |
| аширеном великом мапом јужне Европе.{S} Професор опкружује својим белим пуним прстом кажипутом: |
| ло у грлу, тражи мараму, и он плаче.{S} Професор Сава оставио чибук и по свом обичају таре длан |
| о шкрипала при отварању и затварању.{S} Професор оде горе у варош, у шетњу, можда да се узгред |
| <p>Мајстор Јован тресну ногом о тле, а професор Сава удари скупљеним прстима о сто.{S} Макрена |
| /p> <p>— Причаћу вам о Штуру, продужава професор истим жаром.{S} Јесте ли слушали што о њему?{S |
| р, који беше у истом заносу као и његов професор.</p> <p>А Милан?{S} Он као да се већ уморио, н |
| ј исти тренутак отворише се врата и уђе професор Сава са својим братом, свештеником из Барање.{ |
| ј данас камена ка камену није, живео је професор Сава.{S} Професор је Сава из оног првог кола С |
| о Мицкијевићу? по дужем ћутању запитаће професор Сава своје ученике.</p> <p>— Нити смо слушали, |
| ти Гргур.</p> <p>— Прекрасно, наставиће професор, а сад да прочитамо коју оду Мушицкову.</p> <p |
| мало хапсом, па одосмо.{S} Уз пут рече професор Тома: ако га попечитељ усекне, али онако попеч |
| , ви ваљда опет с вашим Доситејем, поче професор Сава смешећи се, оставивши свој онизак шешир н |
| >— Познајете ли ви Станка абаџију? поче професор Сава, пошто је, по свом старом обичају, мало п |
| лико вас беше при вечери?</p> <p>— Ја и професор Тома и катихета.{S} Али да знате историју ове |
| х.</p> <p>— Ваљда као што су мој отац и професор Сава?</p> <p>— Јест, као они, Милане, као они. |
| нашу књижевност.{S} Ха, ха,ха.</p> <p>И професор, смејући се саркастички, устаде и опет пође го |
| Па да буде што једном бити мора! понови професор Сава смешећи се и гледајући то у Гргура, то у |
| писар судски, у Крушевац, а овај млади професор у Крагујевац.</p> <p>Ту Илија погледа значајни |
| е, а све ће...</p> <p>Али ту раздрагани професор пређе у толику узбуђеност, да у тај мах не зна |
| разумјејте, јазици</hi>! кличе занесени професор, стиште руке својим добрим ученицима, отвори в |
| .</p> <p>— Новине, као новине, прихвати професор Сава; а ми желимо да чујемо од тебе из живих у |
| анас у томе попузнули.{S} Колико је мој професор Сава седео без <pb n="64" /> службе, док се др |
| ра Савина, госпођа Јелена, у десној сам професор Сава.{S} Док се он можда бави у школи, уђимо, |
| ате, шта сам смислио — ја нећу да будем професор.</p> <p>— Нећеш да будеш професор? чуди се поп |
| се јавља: да си књажевим указом постао професор на гимназији крагујевачкој.{S} С љубезним позд |
| н, велики Славјанин, већи него ти, него професор Сава, него сви у твојој <title>Славјанци</titl |
| ас сазвали? упита га још једном озбиљно професор Тома.</p> <p>— Имам да вам саопштим неваљалств |
| p> <p>— Још који дан! понавља задовољно професор Сава и таре дланове.</p> <p>— Дабогме, још кој |
| ве Сервијанкуше!</p> <p>— Јелена! викну професор Сава и лупи руком о сто.</p> <p>— Шта лупаш та |
| {S} Та да је уз нас та велика... ух (ту професор плану, скочи, тресну ногом тако силно о тле, д |
| е жалосне примере пред собом!</p> <p>Ту професор Сава дубоко, дубоко уздахну.</p> </div> <div t |
| будем професор.</p> <p>— Нећеш да будеш професор? чуди се поп.</p> <p>— Нећу.{S} И нећу, и не с |
| да зажеднимо ...{S} Здрави сте !</p> <p>Професор Сава одврну горњи и доњи коштани наглавак са с |
| м на тако гадну лаж!{S} Пљунимо!</p> <p>Професор Сави горе очи, пламте образи.{S} Апостолски жа |
| ош једнога сина, а вама ученика.</p> <p>Професор га погледа радознало, а он му приповеди све, и |
| које је међутим донела Макрена.</p> <p>Професор Сава прихвати се свога трешњевога чибука, напу |
| итет беше карловачки митрополит.</p> <p>Професор Сава извади из долапа неколико жуто брошираних |
| да запамтите, да знате на изуст.</p> <p>Професор, отворивши другу лепо повезану књигу, са свети |
| е скромно; поруменивши, погледаше свога професора погледом девичанске чистоте.{S} А он им стишт |
| иво поседаше тамо на креветац господина професора.</p> <p>— Дакле, сад смо прочитали и другу св |
| ће и Гргур с радозналим погледом у свог професора.</p> <p>— Мали народ — без будућности?{S} Ко |
| е било у Београду ни столара Јована, ни професора Саве, ни његова брата свештеника Арона, па ни |
| па и код самих халваџија, само не у нас професора...</p> <p>— Али остав’те, молим вас, ви нашу |
| но.</p> <pb n="111" /> <p>Гргур гледа у професора, а овај упро очи у њега, као да га пита: „А т |
| живих уста.</p> <p>— Добро сте казали, професоре, из живих уста.{S} Што једанпут чујем, боље у |
| сте данас сасвим добре воље, господине професоре?{S} Примети му мајстор Јован.</p> <p>— А зар |
| да, ја вам се и не похвалих, господине професоре.{S} Стекао сам још једнога сина, а вама учени |
| .{S} Зато је Бог створио уз директоре и професоре...{S} Па кад мислите дете уписати?</p> <p>— Б |
| , па старешине војничке, па списатељи и професори, па господа и великокупци из свију крајева Ср |
| ве своје строгости ?{S} Јесу ли и твоји професори тако строги и неумољиви ?{S} Може ли се књига |
| јство, анархију у заводу ?{S} Красни ми професори!{S} Само тако, само тако; али ја ћу већ целу |
| ђачких корифеја.{S} Та он је већ свима професорима ишао на данове и славе, помагао им често у |
| вет.</p> <p>Ту се отворише собња врата, професорова сестра госпођа Јелена, намрштено погледа ун |
| је тога лета ишао само једанпут, и то с професором Савом.</p> <p>Те јесени упишу се и он и Мила |
| се никад не усуди да те мисли пушта и у професорска „сословија“.{S} Ко зна?{S} Можда има протос |
| иле од како је учитељ Макса захвалио на професорству, од како поп Крста недељом и празником паш |
| <title>Глас харфе шишатовачке</title>, професору Сави се зажари лице а очи запламтеше.{S} Чега |
| S} Већ су били скоро пред кућом, кад се професору Сави оте поглед преко књиге кроз прозор у дво |
| </p> <p>И као да се после ових речи оте професору Сави уздах, кога толико покрио беше, да га ни |
| {S} Не чудим се теби, али се чудим оном професору Сави, па и овом мом матороме баби, што мисли |
| ="lat">in corpore</foreign> на честитку професору, реч ће написати Гргур (али је „словослов“ Ми |
| ли свима <pb n="13" /> позамашне кришке прохе, која мало пре извађена из пећи, пушаше се и мири |
| зарији укиде се мрс.{S} Али зато, место прохе, наста хлебац пшенични.{S} У школи, пре и после п |
| простији сандучић.{S} У врећи је брашно прохино, а у торби пшенично; у застругама сир и со, а у |
| </p> <p>„Да ли ти се, добри наш Гргуре, прохте по који пут да завириш мало у ову школу у којој |
| отежао ваш „драги Илија“?{S} Кад вам се прохте, онда вам је „драги“, а кад се дрнете, к’о по Бо |
| {S} У подне за столом, Макса је седео у прочељу, а он и Даница једно према другом.{S} Учитељ је |
| кону чело очине главе, па опет у књигу, прочита редак два, па опет се пренесе.{S} Сва јој душа |
| осу, а позамашнијим прутићем у руци.{S} Прочита чланак два из читанке јасно и достојанствено он |
| по повезану књигу, са светим поштовањем прочита ученицима својим : <title>Дела песничка Јана Ко |
| .</p> <p>Милан узе и милозвучно и тачно прочита обележени број стихова. </p> <p>— Нестаће, децо |
| тати.</p> <p>Сви поседаше за сто, Гргур прочита течно и разговетно:</p> <p>— <hi><title>Живот и |
| le>, али, док Даница не стигне да му их прочита, ни таћи их неће.{S} Не толико слабог вида ради |
| уман хоповски за ученога Рајића.{S} На, прочитај ово, Милане.</p> <p>Милан прихвати књигу и леп |
| тали цар Петар и мала царица Даница.{S} Прочитајте <title>Српску историју</title> од Рајића и < |
| не старе, очине.{S} По неке сам два пут прочитала; <title>Љубомира у Елисијуму</title> ономад с |
| дина професора.</p> <p>— Дакле, сад смо прочитали и другу свеску народних песама...{S} А ти, Гр |
| амо коју оду Мушицкову.</p> <p>Пошто су прочитали <title>Глас харфе шишатовачке</title>, профес |
| со, шта би било од света, кад би се сад прочитало у школама, у народу: децо, браћо, нема више ф |
| чујем, боље утубим, него кад десет пута прочитам.{S} Али, пре свега, молим по једну.</p> <p>Пош |
| честита „младеж српска“.{S} Почуј да ти прочитам само имена : „младеж пештанска... младеж пожун |
| језик, наше песме, наше приповетке — да прочитамо овај дивни одломак из Страхиња-Бана.{S} Ти, М |
| Прекрасно, наставиће професор, а сад да прочитамо коју оду Мушицкову.</p> <p>Пошто су прочитали |
| важније говоре из француске револуције прочитао је; јер је једини био међу својим вршњацима, к |
| мапу Европе, на којој ништа није могао прочитати, ћутао је и мислио.{S} Смешно је рећи: мислио |
| или из нашега села.{S} Онда ћеш за дело прочитати сваку речцу; ко зна,можда и више него цигло ј |
| с тобом тамо; шта ћу, ако ти и не хтеш прочитати ово неколико паметних и непаметних редака.{S} |
| отина двадесет и једна.{S} Још ове зиме прочитаћу вам и превести све ове, које сам још у Пожуну |
| своје нове идеале, није ни знао, кад је прошао кроз дугачки и чађави свод од камена.{S} Недалек |
| па нити је шта чуо ни видео.{S} Тако је прошао гору, па сеоски потес у реченоме кључу, па после |
| јој је, Боже, пожелео ?</p> <p>Гргур је прошао долом поред школе; оздо видео само школски кров, |
| деал му је био и Вучић.{S} Сваки дан би прошао поред капије Вучићева конака, овда и онда прогов |
| Боже, Боже мој?.{S} Да је ко у тај мах прошао близо поред њега, чуо би дубок, скривен уздисај. |
| .</p> <p>Даница га значајније погледа и прошапта:</p> <p>— Све?</p> <p>-— Све, драга моја Даниц |
| } Макрена плакаше, Гргур оборио главу и прошапта: „Грозно!“ а Милан, озбиљно и снуждено, метнуо |
| /p> <p>— „Све је пролазно, све неверно" прошапута речи Гргурове. „Свега" се морамо одрећи, „све |
| /p> <p>— Калопер је тако обичан цветак, прошапута Даница.</p> <p>— Али му је мирис дуготрајан.. |
| , па опет спусти очи преда се, и стидно прошапута: не знам,</p> <p>— Донела сам ти уштипак.{S} |
| стрехама.{S} Сељаци живахнули, учестале прошевине и отмице: мало која поличарка да ће остати у |
| глед беше довољан да се одрекну својих „прошенија“.</p> <p>Оде Макса са Вертепом право кметовој |
| данпут, ваља заитити својом кашиком.{S} Прошеније, службу, положај, па онда сањај колико ти срц |
| и ритма...{S} Питам те: јеси ли послао „прошеније" ради службе?{S} Ако не ти њих, богме они теб |
| ети мајстор Јован.</p> <p>— „Мој синко, прошла су она глупа и слепа времена, кад се међу нами г |
| ова пешачка униформа — регрут.</p> <p>— Прошле недеље похваташе нас и погонише амо.{S} Знаш, ка |
| али је сваким даном нестаје.{S} Још од прошле јесени уди. вене, губи се, на ногама је, ради, ш |
| рне и задах светлога босиока, којим још прошле недеље сеоске бабе окитише целиваће иконе.</p> < |
| ла, и већ су били упаљени фењери кад су прошли мимо кнежев двор, пред којим се баш у тај мах ст |
| ти родитељи, па тако... али све било па прошло.{S} Као што видиш, прва љубав није ми најсретниј |
| штенија" није смео ни помислити, али је прошло много кратких дана и дугих ноћи, док је кроз ту |
| илан се нашао нешто у послу, па на томе прошло.{S} Макрена прихвати штапове и шешире, а Јован и |
| п говори.</p> <p>— Било, учо, било па и прошло; кад запоје аркимандрит Гавро, па ђакон Живојин, |
| таре листине", вели генерал, „било па и прошло.“ Наши доказују, говоре и моле.{S} Не помаже док |
| у капелу на једноме вису, у којој је, у прошлом веку, закључен с Турцима познати Карловачки Мир |
| е усне, па мислима зашао у ближу и даљу прошлост.</p> <p>Сећа се старац свега, и ни једна од да |
| селу.{S} Приповедао је много и из своје прошлости, свога ђаковања; али је и Гргур морао исто та |
| </p> <p>Гргур мисли и премишља о својој прошлости; сећа се сваке ситнице из свога детињства, из |
| сваку кошчицу, сваки необичнији остатак прошлости.{S} Тражи, чепрка. преноси се духом у старину |
| мали брдски коњичак, привезан за један проштац у школској огради, мирно стоји оборене главе, и |
| е да своја зрачна недра наслони на ваша прса.{S} У једанпут се Гргур мало јаче нагну на задњи н |
| главицом, већма притиште цицу к својим прсима, па онда, у име лаке ноћи, исплази своме милом г |
| и прикладне девојке.{S} Игра му срце у прсима; осећа да је пуно топлине, пуно радости.{S} Чини |
| а брда.{S} Често је исто тако суморно у прсима која је прострелио јад.</p> </div> </body> </tex |
| на Ивана.{S} А Ивану некако чудновато у прсима, па, шта ту тамо амо, и он очи кријаше од жене.< |
| ацим ево овако ногу, па запнем палцем о прслук, зар вам не изгледам као сушти <pb n="84" /> про |
| трудом, закачи левим палцем за ивице од прслука под пазухом, опружи ноге тамо даље под сто, пов |
| други.{S} На једанпут прсну поп у смех, прсну у смех и учитељ.{S} Ходи сваки на другу страну, у |
| едан, намрштио се други.{S} На једанпут прсну поп у смех, прсну у смех и учитељ.{S} Ходи сваки |
| огао.{S} Отвори де!{S} Подвуци ево овде прст, ево овде; дај прст, овде, овде, макни, мрдни, де, |
| Зерек, па Сава.{S} Другова свуд на мали прст.{S} Збогом, моји мудри философи, и Илија има своју |
| > <p>— Па онда, настави Илија, дигнувши прст у вис, учитељ мора бити строг!{S} Без строгости не |
| S} Подвуци ево овде прст, ево овде; дај прст, овде, овде, макни, мрдни, де, један, два... три!< |
| , на своје пређашње место.{S} То је био прст неког невидљивог анђела, који га дотаче, који, мож |
| мах не одговорише, али Даница дигла два прста десне ручице, па палаца ли, палаца.</p> <p>— Добр |
| .{S} Само клобуке мало повеће — бар два прста више него ономлани.{S} А круне — крунама ти, вала |
| а Милан, озбиљно и снуждено, метнуо три прста леве руке на усне и гледа у растуженога свештеник |
| ра, стаде, намршти се, узе кецељицу међ прсте и сву је изгужва.{S} Не обрћући своју лепо очешља |
| нешто текне у срце, задркће сва, стисне прсте, протре чело, погледа у икону чело очине главе, п |
| ад си оволишни био.{S} Кад год си лизао прсте за палачинцима, а гле мог брата јако, сад му је.. |
| и. <pb n="100" /> Знало се за свакога у прсте, и унапред се тако рећи одлучило шта ће од којега |
| макоше се с места.{S} Дотакли су им се прсти.{S} Даничине очи сјајнуше још лепшим чаром, а лиц |
| синчића, гледа га и гледа, па онда, на прстима, да га не пробуди, оде из куће.{S} А сад шта ће |
| Док се он можда бави у школи, уђимо, на прстима, у ту његову отворену ћелијицу, која је тесна, |
| о тле, а професор Сава удари скупљеним прстима о сто.{S} Макрена плакаше, Гргур оборио главу и |
| е, руке прекрстила, али врховима својих прстића непрестано чупкаше своју шарену кецељицу.</p> < |
| ће поред матере, забагљива своје прљаве прстиће свуда где не треба, тороче све што не зна, или |
| и у што такнути својим простим, сеоским прстићем.{S} Ма да још није умео много ни мислити ни ос |
| <p>Попа оде к великој мапи Европе, шара прстом по Русији, па га заустави на Криму.{S} Замера шк |
| имо“, рече тихо и полузбуњено, па задре прстом око црвенога воска.{S} Опучи се хартија, и у кри |
| радознало, држећи маказе међу палцем и прстом кажипутом.</p> <p>— Севастопољ пао.</p> <p>Макса |
| луде, глупе, а нисам их још од јуче ни прстом дотакла!{S}" Ту их поче мешати брзо, брзо, брзо, |
| /p> <p>Гргур се исправи, преста ударати прстом по столу, погледа у Максу, отвори и уста да нешт |
| ...{S} Ружице, читај ово (показавши јој прстом).</p> <p>Поче Ружица својим нежним танким гласом |
| де, један, два... три!</p> <p>И учитељ прстом здера хартију око печата.{S} Гледа у отворено пи |
| дамо.{S} Видиш, како прети оним великим прстом што га је подигао.</p> <p>Ту она подигну свећу б |
| } Професор опкружује својим белим пуним прстом кажипутом:</p> <p>— Јадранско Море, српско примо |
| Дед ти настави даље ово! (Показавши му прстом где да отпочне.) Гргур почне мало тишим гласом:< |
| она се смеје, и ја се смејем; почне се прћити, почнем се богме и ја дурити; подрвене, па тресн |
| /p> <p>Опет Ирод махну мачем, држећи га пружена према оном другом цару:</p> <p>— А од куда ти ј |
| изазвати, али се опет врло брзо стиша, пружи руку, прашта, мири се и готово никад није приступ |
| заједно појели хлеба и соли: сад, сад, пружи ми руку... не могу без тебе.{S} Обадва да оставим |
| анфилић лепо мирише.</p> <p>Рекавши то, пружи узабране цветиће.{S} Гргур се једва осмели да их |
| над куће њихове.{S} Види их све, већ да пружи руке да их дотакне, али у тај исти мах чу где га |
| </p> <p>— Дакле, дај руку!</p> <p>Илија пружи руку, а Милан, стиснувши је, помисли у себи: „У и |
| му“ учитељу и попио чашу, коју учитељка пружи, удалио се, по старом добром обичају, све назатке |
| <p>Узме књигу из руку Миланових, па је пружи Гргуру.</p> <p>— Дед ти настави даље ово! (Показа |
| мирише.</p> <p>Она ускиде два лиска, и пружи му их.</p> <p>— Кад их овако гледам и миришем, а |
| љ Макса из дубине своје измучене душе и пружи попу ово злокобно и злогласно писмо.</p> <pb n="2 |
| , ја се собом не шалим.</p> <p>Гргур му пружи руку, он је мушки продрма.</p> <p>— И ја сам Слав |
| тави мала вртарка, пошто се усправила и пружила своме другару оба поменута цветка.</p> <p>Он се |
| х милујем.{S} Кадгод их храним, ја само пружим руке, а оне саме са длана кљуцају.{S} Кокице мој |
| ци, која беше смештена у варошкој кући, пружио увезану десну ногу по дрвеној постељи, на којој |
| на Грахову, и плаче.</p> <p>Кад је Васо пружио „писму“ учитељу и попио чашу, коју учитељка пруж |
| е шибе?{S} Много сам о томе расуждавао, прут је храпав пут,али води добру, опако средство, али |
| брзо га увери, да је промашио.</p> <p>— Прут је нужно зло...{S} Зар не мислите и ви тако, госпо |
| али, кад би нас, несташне, окачио његов прут.{S} Па не знам ни сама, како још не могу да се одв |
| и шаптасмо, али узалуд.{S} Дрхташе као прут, а кад поче плакати, учитељ му рече да одлази на м |
| шта би било од деце, од народа, да није прута, да није шибе?{S} Много сам о томе расуждавао, пр |
| пољуби, први пут хапс, други пут четири прута!</p> <p>Сви још јаче задршћу.</p> <p>— Ко не буде |
| ових цепљика, савитљивих танких врбових прутића, чанчић укухане штирке, и гомила ексерчића, мал |
| ом, с наочарима на носу, а позамашнијим прутићем у руци.{S} Прочита чланак два из читанке јасно |
| ајлак иде на колима, а малени синчић, с прутићем у нејакој ручици мање тера, више нуди и храбри |
| а не воспитава.{S} Госпођица има право, прутови су грозни.{S} Ја их се гнушам.{S} Да тебе повал |
| е исто онако пољут и построг, али су му прутови ипак данас и краћи и тањи, а и ређе их се маша |
| и већ знаш, онако мимогред — реци да су прутови у школама излишни, да се ђаци могу учити без бо |
| о као паримеје о великој вечерњи, удари прутом о сухи звучни сто, да улије страх, а са страхом |
| великих празника, кад ће строги учо, с прутом у неумољивим рукама, опет наставити своје апсолу |
| ољиви ?{S} Може ли се књига учити, а да пруће мирно расте у гори ?{S} Сирота ова дечица.{S} Грг |
| ета, само блаже и пријатније.{S} Уморни прућише се по трави Милан легао ничице, годи му мека и |
| џамије и хамами с кубетима, телалнице и прчварнице с добрим ћебапчићима, касапнице и рибље чарш |
| Љутито баци креду на школско тле, која прште у мале комадиће по свима крајевима собе.</p> <p>— |
| аше у рукама бројанице и на глас читаше псалам: <hi>и дажд нам, владико, на сон грјадушчи</hi>. |
| ојица не мичу се са својих позиција.{S} Псалме читају заједнички, Катавасију певају наизменице, |
| смо се ми, господине, држали часловца, псалтира, дотле је и било добро, а од како смо почели з |
| ислим да сам дете и да идем у школу.{S} Пст!{S} Гргуре, да ти шапнем на уво: ја се још по који |
| јег цвркутања не чујете више ни веселих птица у гори, ни зујање буба по трави и међу гранама.{S |
| измакао на вратнице, а ђаци прнуше као птице из кавеза.{S} Не прође ни један час, а већ ни јед |
| о раменима; навика му избацити метак на птицу или кад се испне на какав вис.{S} Још добро ни св |
| Даница још она иста брбљива и несташна птичица, која исто онако цвркуће и скакуће, као што је |
| и у то доба главним одбором наименовани пуковник.{S} Беше почео август, кад се Срби и Маџари <p |
| Мучи вас радозналост, хтели бисте кроз пукотинице неокречених зидова да посмотрите цветни и пл |
| .</p> <p>Махну главицом Гргур па гледа, пун чуда, у то учено чегртало.</p> <p>— А каква је ово |
| Како јој је миран поглед, нежан и благ, пун преданости, али без младачког жара; лице тако лепо, |
| акси није то била првина; гледао је он, пун саучешћа, стотину таких тешких дечјих и родитељских |
| ама остала код стола.{S} Загризни само, пун је пекмеза.{S} Волеш ли пекмеза ?</p> <p>— Ја не зн |
| чићима и живим крупним очицама.{S} Поп, пун задовољства, сео на велику столицу од бела дрвета, |
| <p>Пред кућом их очекиваше главом поп, пун добре воље и нестрпљења, до њега попадија и остала |
| е питомце провејаваше стари српски дух, пун чврстине у својим особинама, а безусловно упоран св |
| е, брајане; док стигнеш до Лепенице.{S} Пун их је Крагујевац.{S} Па личне, па здраве, па богате |
| /p> <p>— Славјански комитет? пита Гргур пун изненађења и чуђења.</p> <p>— А чему се толико чуди |
| /p> <p>— У руку учитеља, окрене се отац пун збиље своме мало заплашеном синчићу.</p> <p>А кад ј |
| р пође кораком лаганим, неодлучним, још пун оне чисте анђеоске срамежљивости, коју је собом дон |
| <p>— Не кува.</p> <p>— А у нас има још пун пунцат оволики ћуп.</p> <p>Ту она показа ручицама ш |
| итим рекама.{S} Па ова мора од планина, пуна пастира и стоке: ори се песма, фрулица; живот шаре |
| {S} Па прича, па пословица, па песама — пуна су им уста, а ти само слушаш и бленеш као јучерање |
| уздања у себе, Даница му се прибила, па пуна поуздања, не сме да се макне од њега.{S} Чини јој |
| стан сир, који је истом данас начет, па пуна заструга бело-жутога липовца, меда, који је бистар |
| оче Милан мало подсмешљиво...{S} Кад је пуна глава болесних мисли, илузија.{S} Аустрија, Русија |
| >Беше понедеоник, зато се на сто изнесе пуна велика чинија кромпира с месом.{S} Код мајстор-Јов |
| аношљивија, и живахна али и присебна, и пуна живости и пуна збиље.{S} Ходао је с њом, разговара |
| ивахна али и присебна, и пуна живости и пуна збиље.{S} Ходао је с њом, разговарали су много, о |
| ђелско-нежна, тако узвишено-чиста, тако пуна доброте и узвишености, тако...</p> <p>Али Гргур ве |
| це истрвене, а скамије готово поцрнеле, пуне урезаних имена од неколиких ђачких нараштаја.{S} П |
| ишкав, средовечан, кокораве косе, браде пуне, подрезане, чела ониска, очију живих, малених, а к |
| беле издалека као звонарице.{S} Авлије пуне стаја и вајата, а иза ограда шљивик до шљивика, па |
| од оних одабраних књига, што их је пре пуне две године послао Гргур.{S} Гледа у слова, али мањ |
| , још од јутрос постављена.{S} Насекоше пуне две велике калајлије од оне велике печенице, што ј |
| ико и не гледа у Даницу и Гргура, који, пуни чуда, блену, стрепе, плашише се готово, не дишу, у |
| S} Мали Гргур изађе последњи, али много пуније душе него што беше пре уласка у порту и цркву.{S |
| опе.{S} Професор опкружује својим белим пуним прстом кажипутом:</p> <p>— Јадранско Море, српско |
| ио би да се што кусне и која попије. „С пуним се стомаком не пева“, говорио би Макса, али фамул |
| амо одлазио.{S} Онда је Даница навршила пуних шеснаест година, у августу су заједно славили њез |
| а сад рачунај.{S} Ја бих рекао да му је пуних седам.</p> <p>Учитељ још једном одмери очима дете |
| е у исто време и кухар, изнесе неколико пуних чинија пасуља кухана са сланиницом, а затим разде |
| есташна и торокљива Даница.</p> <p>Шест пуних година је минуло, од како се Гргур <pb n="86" /> |
| утају.{S} Некад би се мало и покартали „пунишака", тек да виде ко ће добити, али од дужег време |
| е откуд знам...{S} Кажем ти да знам.{S} Пунктум.{S} Идите, гините, нећете дуго присмакати онамо |
| па је и у селу, које се на њега угледа, пуно добрих домаћина.{S} Он сам верује у науку Христову |
| десет другу, а лице му тако пуно збиље, пуно мушке, маркиране лепоте.{S} На коњу је, па сељаци, |
| рце у прсима; осећа да је пуно топлине, пуно радости.{S} Чини му се као да би јој имао нешто пр |
| соби, а њих двоје одоше до баштице.{S} Пуно разнолика цвећа, исто као пре, калопер и здравац н |
| .{S} Игра му срце у прсима; осећа да је пуно топлине, пуно радости.{S} Чини му се као да би јој |
| у оне благе и лепе црте његовог и иначе пуно симпатичног лика.{S} А Милан?{S} А Гргур?{S} И они |
| , које се и нехотице срозаше низ лепе и пуно мирне образе Даничине.</p> <p>После кише, која пот |
| вих леђа стао достојанствено обазриви и пуно озбиљни режисер, стари учитељ Макса.{S} Цео мали з |
| отворило ми се срце, па ми тако у души пуно, да бих цело село да загрлим.{S} Чинило ми се: отв |
| уницу?</p> <p>— Јок!</p> <p>— А ја имам пуно пунцато књига; већ сам подерала четири буквара и д |
| навршио двадесет другу, а лице му тако пуно збиље, пуно мушке, маркиране лепоте.{S} На коњу је |
| .{S} О себи није мислио; у њему је било пуно идеала, вишег тежења за срећу потлаченог Српства и |
| и занела га некуда далеко?{S} Та има то пуно тренутака, кад нам је књига само увод, капија у он |
| то на кревету, мала Даница погледа га с пуно радости, згрчи већма уморне ножице под јорганом, к |
| о заплашеном синчићу.</p> <p>А кад је с пуно поштовања пољубило старог учитеља у руку, дете опе |
| можда у тај мах први пут, насмехну се с пуно задовољства.</p> <p>— Ал’ да видиш наше кокице, па |
| ?</p> <p>— Господин Макса, рече Гргур с пуно снебивања.</p> <p>— Господин Макса, господин Макса |
| на.{S} Како је још јутрос било на свету пуно и дражи и нада, а сад је оставља све, све нежно и |
| не знам, шта ми је, продужава Максо још пуно жалосније него раније; данас ми је било тако мило, |
| о наместили у кола и утушкали сеном.{S} Пунобрижна мајка старала се да јој синак не гладује у т |
| све.{S} А кад је она престала са својим пунобрижним питањима, онда је он на махове испричао све |
| буба по трави и међу гранама.{S} Потоци пуноводни, струје преко камења са оним истим жубором, а |
| а Багдада.</p> <p>Ту на том, негда тако пуноживотном, данас тако пустом Дорћолу, у улици ниже г |
| вечерњу.{S} Он се прекрсти, мољаше се с пуном преданости своје чисте душе, па у свом несебичном |
| даности у његове другарице.{S} Још је у пуном животу, неузабран цвет, али њезине речи зазвонише |
| па кад отпеваше њему, он својим крупним пуноодмереним гласом отпева своме архијереју: <title>То |
| и једној ноћи, затрепте најживље махале пуношаренога Багдада.</p> <p>Ту на том, негда тако пуно |
| /p> <p>— Ми немамо патака, али кокошију пуну авлију.{S} Да није лисица, имали бисмо и више.</p> |
| во до на крај сеоских кућа, дала Гргуру пуну руку цвећа, па је дуго, дуго за њима гледала.{S} И |
| — Не кува.</p> <p>— А у нас има још пун пунцат оволики ћуп.</p> <p>Ту она показа ручицама ширин |
| ?</p> <p>— Јок!</p> <p>— А ја имам пуно пунцато књига; већ сам подерала четири буквара и две чи |
| па онда, не видевши никога осим којега пупавца или плашљивца зелембаћа, покри десном руком сво |
| сна дивља крушка, или просто трн.{S} На пупчастој главици те чистине указаше се развалине, оста |
| ирота.{S} Свет је овај тако пуст, пуст, пуст!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1888 |
| тако сирота.{S} Свет је овај тако пуст, пуст, пуст!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| худа, тако сирота.{S} Свет је овај тако пуст, пуст, пуст!...</p> </div> <div type="chapter" xml |
| ћим саучешћем.</p> <p>— Пусти ме, попо, пусти да се изговорим, моли га Максо, сркнувши мало из |
| у се осуло највећим саучешћем.</p> <p>— Пусти ме, попо, пусти да се изговорим, моли га Максо, с |
| ног двоглавог орла, па, као заливен, не пусти ни гласка.{S} Одврати своје очи од тог немилог ли |
| о, па и сад мудруј за нас обоје, а мене пусти да се сита нажуборим у тој твојој невиђеној собиц |
| та би било за мене, шта бих ја, у мојој пустињи, могла разумети.{S} А ја ћу ти, у замену, посла |
| " /> доста се насамовала у овој сеоској пустињи.{S} Што мора бити, мора.{S} Она је послушно и п |
| ије на Гори Синајској и Илија бежећи по пустињи, али Бог је хтео да на њима учини то чудо, а гд |
| но четвртком и суботом, а глете га сад, пустио је седу браду, па вам га чисто тешко познати.{S} |
| д школских вратница, и кад је већ морао пустити њезину руку, коју држаше стиснуту, чињаше му се |
| ни своје родитеље.{S} Сродих се с вама, пустих жиле у вашој гори, уживех се у вас, и опет, опет |
| бије?{S} Али ко ће, бабо, ућуткати оног пустолова.{S} Знаш ли, вели, Симо, какав је тај вајни д |
| ом, негда тако пуноживотном, данас тако пустом Дорћолу, у улици ниже главне полиције, у кућици, |
| е Милане, да походимо његовога оца ?{S} Пут је сигурно леп?</p> <p>— Све потоком и кроз ливаде, |
| у Београду.{S} За то време само је два пут одлазио својим родитељима.{S} Завршује се већ друга |
| ве оне старе, очине.{S} По неке сам два пут прочитала; <title>Љубомира у Елисијуму</title> оном |
| друг Илија, који је годинама скоро два пут старији, често иде са њима; мрзи га, вели, читати, |
| рају.{S} Гледају један пут, гледају два пут, гледају још један пут, и још два пут: <pb n="22" / |
| а пут, гледају још један пут, и још два пут: <pb n="22" /> што злато — злато, што сребро — среб |
| звољно откинуло од њега, да је пошао на пут много уђи и сиромашнији.{S} Окренуо се још једном д |
| о сам о томе расуждавао, прут је храпав пут,али води добру, опако средство, али благословена цј |
| не и сребрне гајтане, а вечером би више пут свратио к мајстор-Јовану столару, где смо се први п |
| ајаше с оцем горе на брду.{S} Наставише пут, Милан, и нехотице, опет се окрену, а у исти мах ос |
| кова и одјаха својој кући у село.{S} Уз пут је много мислио о својој тамној будућности, и за чу |
| га казни мало хапсом, па одосмо.{S} Уз пут рече професор Тома: ако га попечитељ усекне, али он |
| старијему, и у руку га не пољуби, први пут хапс, други пут четири прута!</p> <p>Сви још јаче з |
| Гргуре, ја те волим, волим, волим, први пут је ноћас шапнула у себи, пољубила књигу, и кад је п |
| ма.{S} Ја мислим да се, на жалост, први пут догодило у нашем заводу.{S} Затим нам исприча све ш |
| се школи, била је замишљена; можда први пут у свом малом веку беше зловољна и тужна.</p> <p>А П |
| учинило и велико и сјајно, кад је први пут с Дунава опазио велику цркву, па беле низове кућа, |
| мајстор-Јовану столару, где смо се први пут с њиме упознали.</p> <p>Скоро је подне.{S} Професор |
| а мука отоманске империје, кад оно први пут завођаше униформу по френкијском кроју.{S} А сваком |
| ко холо и младачки, као кад се оно први пут на њему умисмо.{S} Шта пута сиђем низ брдашце и ста |
| је била онда кад имадосмо оно част први пут се с њоме упознати.</p> <p>Још неколико дана, па ет |
| ур доста нагло, и, можда у тај мах први пут, насмехну се с пуно задовољства.</p> <p>— Ал’ да ви |
| ше трошну обућу.{S} Боже здравља, други пут.{S} Биће прилике, кад ће се и наш драги Илија већ п |
| руку га не пољуби, први пут хапс, други пут четири прута!</p> <p>Сви још јаче задршћу.</p> <p>— |
| луговима, чују се стада, далеко се види пут, који поред брда води дубоко у Шумадију, па Космај, |
| ти се, добри наш Гргуре, прохте по који пут да завириш мало у ову школу у којој си се негда учи |
| да ти шапнем на уво: ја се још по који пут закључам у ону собицу до кујне, па растрговчим моје |
| аше ограде, уђоше у честаре.{S} Пешачки пут, понајвише песковит, вијуга кроз ониску гору, с јед |
| неразговетни темат, да ни један једини пут не помисли на Даницу, која је, запрепашћена, стајал |
| се већ друга година од како је последњи пут тамо одлазио.{S} Онда је Даница навршила пуних шесн |
| ећа и после поноћи.{S} Макса се два три пут будио и говорио детету да гаси свећу, да легне.{S} |
| био у најгушћој гори, окрете се два три пут, па онда, не видевши никога осим којега пупавца или |
| мажени нос, махинално га убрише два три пут плавом марамом, па онда позове оца и сина у школу, |
| чита их још једанпут, гледа и по трећи пут то у једно то у друго, па онда обадва савије и спус |
| Одлучи се Илија да се окрене и по трећи пут, и гле, као да су се договорили, окрете се и Милан. |
| нигде никога.{S} Тек кад се и по трећи пут чула мало јача лупа, тргне се учитељ Макса у својој |
| Елисијуму</title> ономад сам и по трећи пут.{S} А читам само недељом и суботом по вечерњи, кад |
| е окренувши се после тога више ни један пут, ухвати стазом кроз планину.{S} А кад је био у најг |
| да их како не варају.{S} Гледају један пут, гледају два пут, гледају још један пут, и још два |
| е смем.</p> <p>Она га погледа још један пут мало љутито, баци оба цветка што их држаше у ручици |
| пут, гледају два пут, гледају још један пут, и још два пут: <pb n="22" /> што злато — злато, шт |
| глас, више певали него говорили: „један пут један јест један", па све док год нису прешли целе |
| путника, као да би им хтео рећи: срећан пут!{S} Иван се попе на кола, за њим Паун, који ће да и |
| ad>I.</head> <pb n="1" /> <p>Већ је два пута неко лупнуо штапићем пред школским вратима, па и н |
| } Русија, Аустрија, Турска, три једнака пута за слободне народе...{S} И Русија је роб, и њу тре |
| рукавом.{S} Изнела је затим, за срећна пута, комовицу и погачу и младога сира.{S} Беше сунце у |
| — све кућице у правилним редовима, шта пута их поглеткујем отуда са стазе, па бих чисто да си |
| а невена боје разнолике, — горе!{S} Шта пута прекинем рад, одем, па се нагнем над ограду, гледа |
| зменце љуби и кара, кара и љуби.{S} Шта пута, у први освитак, скочи да похита у поље, у гору, п |
| се оно први пут на њему умисмо.{S} Шта пута сиђем низ брдашце и станем на онај велики, маховин |
| и, а ја је разговорим и поутешим, а шта пута је мало и развеселим.{S} Кажу да сам се много пром |
| ур на свом коњу журио се кући.{S} Поред пута голи лугови, гаврани прелећу са грма на грм, поток |
| р, простре пешкирић по оној трави поред пута, седоше и једоше.{S} Поред њих, случајно, пролазаш |
| имена тих славних јунака.</p> <p>Поред пута сеоски потеси.{S} Пожњевена жита свежена у гувна и |
| ако отац мрзи да се показује; шта ме је пута тога ради осрамотио.{S} Тешко ми је, да се сирото |
| , па вас греје и одушевљава.{S} Више је пута точило чељаде из оног стакленог ибричића са парагр |
| вису, на ком сам, још као клирик, више пута стајао и гледао доле на Дунаво, и Бачку.{S} Врхови |
| њим у скамији.{S} Па ипак, ипак ; више пута чујем отуда из школе "гласиће"онаке исто као што с |
| а места на лицу његовом, које није више пута изљубила, а све кроз полуплач говорећи: „Благо мен |
| ладјеније.“ </p> <p>Попадија би се више пута загледала у децу у дну стола, па би нешто шапнула |
| ше.</p> <p>Гргур хтеде, покушаваше више пута да говору даде други правац, али се Илија не даде |
| сли камен усред потока, на ком смо више пута заједно седели и гледали низ воду доле ка оним пот |
| .{S} Зар мислиш, да га и сама нећу више пута прелетати очима, пре него ти га пошљем по Марином |
| кама наставника ствар благословена, три пута благословена.</p> <p>Ту се Даница мало намршти, „с |
| ора.{S} Већ је све предмете и два и три пута поновио, али од господина директора ни трага ни гл |
| у; ко зна,можда и више него цигло један пута.{S} Зар мислиш, да га и сама нећу више пута прелет |
| , или би отишао казасу, који онде преко пута на вртешку испредаше свилене и сребрне гајтане, а |
| А вама децо?{S} Трчдер момче тамо преко пута, па донеси два врућа сомунчића.</p> <p>Ту обојица |
| бурмутицу, понуди <pb n="2" /> неколико пута свој размажени нос, махинално га убрише два три пу |
| Гргур је још из далека гледнуо неколико пута у криве сабље и дрвене фесове, па удубивши се у се |
| „торокљиво чегртало“, које те је толико пута узнемиривало, вукло за собом и против твоје воље.< |
| припало се опет Русији, којој се толико пута леђа обртала.{S} У званичним новинама печата се пр |
| ну, а нек’мо ли теби, који си ми толико пута учинио добра, кад оно радих с проклетим дугама.{S} |
| нпут чујем, боље утубим, него кад десет пута прочитам.{S} Али, пре свега, молим по једну.</p> < |
| не знаш.</p> <p>Кад су прешли половину пута, ћутећи, Милан ће опет мало застати.{S} Застаде и |
| {S} Милан види <pb n="83" /> пред собом путе храпаве и тамне и камените, Гргур стазе, поред кој |
| јавају цело пространо двориште, а отуд, путем, којим поп силази цркви, пењу се свечаним ходом д |
| не вихор од ветра и праха, што се пење путем уз небо, већ једно несташно девојче, свежа сувоња |
| ед зору, седели су у колима и возили се путем поред Споменика.{S} Много раније испредњачише Грг |
| ваком Србину нужна“, а ко те пита којим путем, како...</p> <p>— Као да ми узесте с језика, меша |
| маленом крепком мркову, јахао познатим путем правце у своје село.{S} Тек је навршио двадесет д |
| драју, постају, ходе истим путем, истим путем, али разним циљевима.{S} Милан види <pb n="83" /> |
| ица расту, једрају, постају, ходе истим путем, истим путем, али разним циљевима.{S} Милан види |
| 9" /> нисам повијао ово од уторника.{S} Пути несигурни, мораш околишом.{S} Умало ме не ухватише |
| , племенит си, али, не замери, Миланови пути чине ми се поузданији.{S} А ја сам се доста мучио, |
| очи са столице и прође узрујан неколико пути по својој „вселени“.</p> <p>— Срби, Хрвати, Бугари |
| ли нову одежду, или позлаћени крст, или путир, или дискос, или кадионицу.</p> <p>Већ така није |
| да подигне очи, кад је био пред светим путиром.{S} Сав се променио у лицу, кад је примио у се |
| ајка.{S} И куцов се умиљаваше око наших путника, као да би им хтео рећи: срећан пут!{S} Иван се |
| че Иван, показујући руком на ове вечите путнике.{S} Мучан ли је живот што га ови проводе.{S} Би |
| о зачудити нашем доласку.{S} Опростите, путници.{S} А имамо на вас поруку.{S} Гргур...</p> <p>Ј |
| p> <p>Сунце обасјало целу околину, наши путници стигли под зидине, ходећи унаоколо разматрају д |
| а и сетила да их нахрани.</p> <p>А наши путници путоваху као на тичјим крилма.{S} Коњи товни и |
| > <head>XII.</head> <p>Ко није о јесени путовао кроз поље, кроз гору, тај не зна, шта су јесење |
| књигу учио, ваљало је од јутра до мрака путовати од једне школе до друге.{S} А данас?{S} Има их |
| ла да их нахрани.</p> <p>А наши путници путоваху као на тичјим крилма.{S} Коњи товни и одморни, |
| ане по висовима и доловима.{S} Многи су путови били завејани или непроходљиви са многих сметова |
| дечју.{S} Чуђаху се грдним механама на путу са ишараним ходницима и ћошкама.</p> <p>— Нуто, ну |
| S} А ето се сад преварио, изгубио конце путу директорову, па сад, љутит, искаљује јед над фамул |
| у.{S} Ко се данас уме бранити на суду и путу, тај зна да је жив.{S} Та ето су нагла околна села |
| живот што га ови проводе.{S} Бије их у путу зима и врућина, и киша и снег, и опет гмижу напред |
| S} Гргуре, да ме случајно сад сретнеш у путу, не би ме познао, толико сам се изменила, сви веле |
| ор-Јованов <pb n="128" /> син Милан.{S} Путујемо, ја, писар судски, у Крушевац, а овај млади пр |
| Арон тако смишљено и течно, као да је, путујући Банстолом из Карловаца у Земун, размишљао у ко |
| орокљив, игра се око живе ватрице, која пуцкара; час око њега поскакује и запиткује, час се врз |
| то се са великог кухињског огњишта чуло пуцкарање великог синоћњег бадњака.</p> <p>Свештеник Кр |
| а брда, снег до колена, одавно умукнула пуцњава пушака, големе ватре светле по кућама, многи је |
| а, а браћа Шумадинци потргоше пиштоље и пуцњавом поздравише новога војводу.{S} У тај исти мах у |
| рав и јак...{S} Милиони, милиони, море, пучина! — где је тај, који ће нас прегазити, чељуст, <p |
| снег до колена, одавно умукнула пуцњава пушака, големе ватре светле по кућама, многи је уморан, |
| прохе, која мало пре извађена из пећи, пушаше се и мирисаше.</p> <p>После онаких строгих опоме |
| >Ту обојица почеше сркати каву, која се пушаше.</p> <p>— Даклем, рад си Гргура да дадеш у школу |
| и њих двоје седоше за сто, на којем се пушаше слатки купус са јагњећим месом.</p> <p>— Знаш ли |
| исер око поноснога грла невестинога.{S} Пуше се димњаци међу луговима, чују се стада, далеко се |
| у низаме који чуваху стражу, или чуче и пуше на бедему, гледа, гледа, гледа, а у глави му се ве |
| е полусвештенички.{S} Гостионице, јавно пушење, картање, све то као живу ватру избегаваху уредн |
| е с белим, зеленим и шареним турбанима, пушећи <pb n="70" /> чибуке и шарене наргиле, а низ ули |
| им палицама у рукама, а за њима, крадом пушећи готово угаслу лулу, надао се и фамулус Степан, п |
| довршио јутрењу молитву, а већ се кава пуши на столу.{S} Недељом се жури на јутрење, још прво |
| ствар вазда под њезиним кључем.{S} Сада пуши, хода под стрехом и мисли: бадава му је молити.{S} |
| школом дугачак постављен сто; иза куће пуши се голем огањ и спремају ражњеви ; гајдаш накривио |
| директорову оцену), па од дерта хуче и пуши.</p> <p>Испит је трајао више од два часа, што је о |
| његов начин завали се у столицу и поче пушити.{S} Свештеник Арон приповедаше:</p> <p>— Није им |
| Четвртком често оде у радионицу некога пушкара Ђаковалије, па по читаве сахате гледа како кали |
| (нека Бог на добро окрене!) играју.{S} Пушке опет припуцаше у дворишту — нико и не гледа у Дан |
| да је чуо и фамулус, који је готово на пушкомет напред корачао.</p> <p>— Шта си узео ту викати |
| ет удружи с Гргуром, и обојица одмакоше пушкомет хода до гроба Порчинога.{S} Порчин споменик, д |
| лу око Авале.{S} Често притегне опанке, пушку о раме, па чак у Космај.{S} Насисао се духа сељач |
| дњачише Гргур и Милан.{S} Милан имађаше пушку о раменима; навика му избацити метак на птицу или |
| дотерали гурбети,те кад привикну: „Узми пушку на лево око, па ти стрељај тицу ластавицу!“, а он |
| љаше, али се никад не усуди да те мисли пушта и у професорска „сословија“.{S} Ко зна?{S} Можда |
| па ако се опире, затворе га у собу и не пуштају, док сретно не избаци и последњи стих; премине |
| <title>Летописи</title>, <title>Србске Пчеле</title>, Доситије, <title>Голубице</title>, <titl |
| ам овејан Србин и Хрват!... чисто зрно, пшеница од народа.{S} Па гледните само Доње Дунаво, Бал |
| мало попустиле.{S} Чича Иван овро раж и пшеницу и сасуо зрна у кошеве.{S} Летина какве скоро не |
| {S} Али зато, место прохе, наста хлебац пшенични.{S} У школи, пре и после подне, пева се: <titl |
| S} У врећи је брашно прохино, а у торби пшенично; у застругама сир и со, а у једној позамашној |
| а чела и лица, „Кад нећете овамо, друга работа“, прогунђа спаваћиви Степан и наново се налакти |
| знам, драги господине, учити децу мучна работа.{S} Па још на данашње време.{S} Ко није децу учи |
| дите!{S} Ја знам, што ја знам, има рука работу...{S} Да нас когод не чује. (Ту Милан смотрено п |
| мам да вам саопштим неваљалство, каквом равна нема.{S} Ја мислим да се, на жалост, први пут дог |
| ном хоризонту, губи се житородна српска равница, пространи Банат.</p> <p>Свештеник Арон не може |
| дима су села много мања него по питомим равницама, па с тога по више села шиљу ђаке у једну шко |
| ли да сам чиновник?</p> <p>Гргур га још равнодушније погледа.</p> <p>— Писар!{S} Са столицом у |
| ји сат тиктаче на свом пређашњем месту, равнодушно дочекује и испраћа неумољиве часове живота.{ |
| ја, а овога (показав руком на Гргура), рад сам да школујем.</p> <p>— Да школујеш?{S} Па лепо.{ |
| рином Милети.</p> <p>„Да ли си, Гргуре, рад да чујеш, како ли је мени, како твојима, како свима |
| каву, која се пушаше.</p> <p>— Даклем, рад си Гргура да дадеш у школу? поче мајстор Јова, намр |
| } Метод, ја не знам шта је то, метод је рад; ко не плеви од јутра до мрака, не ишчупа после кор |
| оли, па горе до твојега села?{S} Ако си рад чути, ми смо, хвала Богу, сви здрави, које исто и т |
| разнолике, — горе!{S} Шта пута прекинем рад, одем, па се нагнем над ограду, гледам, гледам, па |
| дељом и суботом по вечерњи, кад оставим рад.{S} Кад би ми могао испратити овда <pb n="97" /> он |
| уне и царске жезлове.</p> <p>Кад је био рад у највећем јеку, отворише се врата и уђе поп.{S} По |
| да покрене говор о школи.{S} Сиротан, а радан, давао је кондиције деци имућнијих Сављана.{S} Од |
| S} Питам те: јеси ли послао „прошеније" ради службе?{S} Ако не ти њих, богме они тебе неће моли |
| развесели.{S} Још и данас, као некада, ради брижљиво; кад је за школским столом, не чини му се |
| , у извесним, врло одмереним границама, ради непрестано, као навијен сат, никад јаче, никад сла |
| есени уди. вене, губи се, на ногама је, ради, шмрца по кући, али од ово неколико недеља не слаз |
| каз и Урал, све изведи на границу...{S} Ради кога?{S} Да спасеш грешну Европу од белаја.{S} А к |
| , а оно из учтивости, слушати.</p> <p>— Ради сте да чујете шта израдисмо у Сиону?{S} Читали сте |
| ицу по нурији.{S} У млађе доба, друштва ради, пратио би га и учитељ Макса, али је то сад сасвим |
| рзи да се показује; шта ме је пута тога ради осрамотио.{S} Тешко ми је, да се сирото мучи, омак |
| } Ја волим певање.{S} Кад видим кога да ради и пева, а мени чисто срце заигра, подмладим се.{S} |
| сад наумио с дететом?</p> <p>— Један да ради земљу, да буде сељак ко по Богу ја, а овога (показ |
| таћи их неће.{S} Не толико слабог вида ради, наочари су му добре, поуздане, али га, ни сам не |
| ?{S} Они час по зарезу, све неког посла ради тумарају напоље, па од некакве редње, немирне и зи |
| лу гранчицу, и све то спреми да спомена ради собом понесе.</p> <p>Међутим стигоше Гргур и Милан |
| их стазица и тороче око матере, кад она ради у башти или се налази у кухињи око огњишта.{S} Кад |
| оведа народима, да, да заповеда — а шта ради она?{S} Скрстила руке па слуша: покорна службеница |
| .</p> <pb n="53" /> <p>— Ако Бог да сте ради? упита га викач, који се беше сврнуо да припали лу |
| , слегну мало раменима, па пристојности ради рече: „И тако, и тако.“</p> <p>— И тако, и тако... |
| о устабаша, Бог да му душу прости, удиљ ради, певај, па му радња никад боље.{S} Али, ево момка. |
| плакао?</p> <p>Казаћемо и то, али само ради оних, који не имађаху од срца порода.{S} Онима, ко |
| шли по судовима, разбирали, шта се тамо ради, писали жалбе и заступали, добро се за сваку и нај |
| су круне предмети за које и сељачко око радије замиче него за шубару.{S} А мала царица — то је |
| p>У радионици мајстор-Јовановој живо се радило до седам сахата у вече, а тада се је тачно вечер |
| у мога детета.{S} Светуј ми сада шта да радим, који би више усрећио моје дете:{S} Милан или Или |
| врши, хоће ли он опет к нама у село, да радимо с тобом као и до сада?</p> <p>Ивану се и нехотиц |
| леда параду.{S} Јутром је много читао и радио, пред вече ходао, а вечером ишао мало на поседак, |
| мена.{S} Недалеко одатле беше столарска радионица Миланова оца, мајстор-Јована.</p> <p>Уђоше у |
| је већ одавна превалило подне.{S} Али у радионици мајстор-Јована <pb n="103" /> још се не чује |
| па онда стиште руку Миланову.</p> <p>У радионици мајстор-Јовановој живо се радило до седам сах |
| ен уздисај.</p> <p>Међутим стигоше пред радионицу Јована столара.{S} Унутра се чујаше тесање и |
| познанику, Јовану столару, који имађаше радионицу ниже Стамбол-капије.{S} Деца иђаху уз оца, а |
| Јоване! викну Иван, погледав с прага у радионицу.</p> <p>— Бог ти добро дао, газда Иване, одаз |
| ико занатлије.{S} Четвртком често оде у радионицу некога пушкара Ђаковалије, па по читаве сахат |
| убаве дворце, шарене излоге дућанске и радионичке, свет који врви тамо амо, као да је ту негде |
| си ми толико пута учинио добра, кад оно радих с проклетим дугама.{S} Од јуче је започео упис, ј |
| прве куће из суседног села.{S} А био је радник један по један.{S} Рано легао, рано устајао.{S} |
| му душу прости, удиљ ради, певај, па му радња никад боље.{S} Али, ево момка.{S} Дела, љубаве ти |
| својим мањим или већим противницима.{S} Радо излази на сељачке зборове, брани црквено имање, за |
| вијати према сунцу.{S} Мајка би ми тако радо помогла у свему, али баш јој <pb n="95" /> се види |
| својој “вселени“.</p> <p>— Ја бих тако радо читао Мицкијевића, рећи ће Гргур, који беше у исто |
| ви само о великим годовима, али је зато радо прилагао, кад је ваљало набавити књиге, или нову о |
| вели, да су се и братија хоповска веома радовала живој риби и староме вину.</p> <p>— Ево, наста |
| м.{S} А Гргур?{S} Задовољно гледећи је, радовао се у себи, што је тако здрава, тако угледна, та |
| овића.{S} Нису то манастирчићи као наша Радовашница, као Каона и Криваја, — цркве као градови, |
| што да се плаши, да од Бога нађе? пита радознала мати.</p> <p>— Ето што, прихвати Гргур.{S} До |
| тарије сестре.{S} Кад је нестрпљива или радознала, завириће на братовљев прозор, без куцања отв |
| едан грумичак владалачке сласти.</p> <p>Радознали гледаоци, који озбиљно, који смешећи се, глед |
| е врат.</p> <p>— А ти? упитаће га Гргур радозналим погледом.</p> <p>— Ја?{S} Ја немам крви на о |
| ма велике будућности ? додаће и Гргур с радозналим погледом у свог професора.</p> <p>— Мали нар |
| Стамбол-капије.{S} Деца иђаху уз оца, а радознало гледаху то на једну то на другу страну.{S} Гл |
| м право.</p> <p>Учитељ Макса погледа га радознало, држећи маказе међу палцем и прстом кажипутом |
| тоном:</p> <p>— Илија!</p> <p>Илија га радознало погледа.</p> <p>— Знаш ли шта сам мислио?</p> |
| а појава учитељеве кћери.</p> <p>Сви га радознало погледаше.{S} Он настави :</p> <p>— Било би т |
| многе друге, одговори Гргур, гледећи га радознало.</p> <p>— Ваљан учитељ.{S} Кад једном дођеш с |
| ама ученика.</p> <p>Професор га погледа радознало, а он му приповеди све, и зовне из куће Гргур |
| гарицу.</p> <p>— Другарицу? упита Илија радознало, држећи крај од плајваза међу уснама.</p> <p> |
| горела.{S} Ђаци стоје мало поиздаље па радознало гледају.{S} На столу неколико табака хартије, |
| оца и од своје матере.{S} Свако је дете радознало, али мали Гргур, још тако млад и из тако заба |
| вратница, предигао се нешто мало, и док радознало упире погледе у изненадне отмене госте, дотле |
| аира помаљало главу преко ограде па вас радознало гледало, како сад, зауздано и оседлано, бије |
| та промена села и околина привуче на се радозналост дечју.{S} Чуђаху се грдним механама на путу |
| тајанствено занимљиву драж.{S} Мучи вас радозналост, хтели бисте кроз пукотинице неокречених зи |
| а није био радознао, него је умео своју радозналост да сакрије, да не поверава језику, али си м |
| осећања, која навалише на његову топлу, радозналу душу.{S} Говор свештеников није разумео ни он |
| и ти казао? упита га поп, упрвши у њега радознао поглед.</p> <p>— Казао сам да су Швабе ниткови |
| дмах, учитељу.{S} Их, како ни мало ниси радознао, ето, то ја већ не бих могао.{S} Отвори де!{S} |
| гара и из њих се најпре увери, је ли он радознао, или не.{S} Она је једва жива претурила велики |
| села као што је његово, не да није био радознао, него је умео своју радозналост да сакрије, да |
| ој бради?</p> <p>Гргур прићута, па онда радосно повика:</p> <p>— Девет Југовића и десети стари |
| си мајци!“, а кад потргне нешто драго и радосно, покликује: „Благо ли си мајци!“ И то би тако д |
| ро сте нам дошли, господине Саво, викну радосно мајстор Јован, устајући му на сусрет.{S} Свагда |
| ова два млада Српчета, заигра му срце, радост му затрепта на челу, на образима, уста журно са |
| службу у божјем винограду.{S} Изненадна радост прели се безазленим ликом нашег свештеника Крсте |
| а ни пића, али у малене деце и жалост и радост краткога су века.{S} Кад их гледате како живо ве |
| узе разноликих врела; једнима беше мати радост, а другима туга.{S} Тежак, врло тежак бол прожим |
| и бурноме животу, па се бојаше помутити радост, којој мало час беху учесници.</p> <p>— Одмах, о |
| није обрадовао.{S} Даницу преобрази тај радостан глас, потрча у ћилерак, да почасти чичу ракијо |
| лагосиљаше, а народ, готово ван себе од радости, кликташе.</p> <p>У тај мах хтеде Макрена да ус |
| коже умакао.{S} Гледаоци изван себе од радости, што су тако добро намештена леђа ђаволу, да из |
| низ ливаду, Петрији се скратише ноге од радости, па се наже на Ивана.{S} А Ивану некако чуднова |
| икну Паун.</p> <p>Гргуру заигра срце од радости, али му се сави око срца и неки страх, како ли |
| штена леђа ђаволу, да из коже искоче од радости, па се грохотом смеју и за трбухе хватају.{S} Ш |
| падија и учитељка као да шенуше мало од радости, ено их у кухињи, ухватиле се за руку, па (нека |
| ане, певасмо и плакасмо у нашој великој радости...</p> <p>Ту свештенику Арону потекоше сузе, а |
| прсима; осећа да је пуно топлине, пуно радости.{S} Чини му се као да би јој имао нешто пришапт |
| кревету, мала Даница погледа га с пуно радости, згрчи већма уморне ножице под јорганом, климну |
| драго, што ми је уделило по коју мрвицу радости.{S} Ето зато волим да се исквасим, а да не преб |
| p>Гргур гледа и слуша, груди му се шире радостима, које до сад није уживао, отвори уста да и он |
| си и заборавио нас сељаке, који смо на раду од јутра до мрака, па и не можемо бити тако чисти |
| Па што ли је тако брижан, што ли се не радује толиком божјем благослову !</p> <p>Под дудом маж |
| а поплаву.{S} Свет се тужи, и ја грешна радујем се: можда ће Гргур писати, да види да и нас ниј |
| м, тајанствено-прозрачним маглицама.{S} Рађаше се у њему осећање, оно готово целога века на чис |
| нешто мало попустиле.{S} Чича Иван овро раж и пшеницу и сасуо зрна у кошеве.{S} Летина какве ск |
| ош онако стојећи, отпеваше: <hi>Христос раждајет сја, славите</hi>!</p> <p>Поседаше за поставље |
| иза куће пуши се голем огањ и спремају ражњеви ; гајдаш накривио фес, дува, и час по удешава п |
| оне велике печенице, што је на дрвеном ражњу прислоњена уза кухињски зид, насекоше самих ребар |
| у, али се изненађени учитељ Макса једва разабира.{S} Попадија и учитељка као да шенуше мало од |
| краја и конца.{S} Тамо већ после поноћи разабра се учитељ, трну у дланове, скочи са своје столи |
| гладна живина пијукаше, док се она мало разабрала и сетила да их нахрани.</p> <p>А наши путници |
| икону између прозора, која се није дала разазнати.{S} Учини му се све то тако озбиљно и свето, |
| о сутон, полусумрак, да се једва могаше разазнати стари школски орман за књиге од оне велике пе |
| ну ногу по дрвеној постељи, на којој је разастрта овогодишња слама, леву спустио доле низ креве |
| се отворише бурно и у собу улете Милан разбарушен, прљав, подеран.</p> <p>Гргур скочи.</p> <p> |
| о слушаху, гледајући у његову дугу мало разбарушену косу, у црно џубе до колена, или у ону анте |
| ети; вас се све то ништа не тиче; ви се разбегнете куд који, а мени се све бије о главу.{S} И о |
| таман се једна шољица омакну на патос и разби се, кад се, на велико изненађење свију, појави на |
| оступке, већ у велике ишли по судовима, разбирали, шта се тамо ради, писали жалбе и заступали, |
| раселио поводањ.{S} Ја мислим и чекам, разбирам од Степана и од црквењака: е да каквих писама |
| му на суморно лице збиљу, коју је ређе разблаживао одмерен смех, али плач — готово никад.{S} К |
| ој собици.{S} Да видиш само, како ми је разбој спретан и подесан; отесао га Стојко дунђерин; а |
| и моли се у школи, а ја сва претрнем за разбојем, па се прекрстим и молим да га Бог узме у зашт |
| етова <title>Фауста</title>, или <title>Разбојнике</title> Шилерове, па опет, кад затвори књигу |
| м.</p> <p>— Ти не би марио, ни да се ја разболим?</p> <p>— Не бих.</p> <p>— Ни да умрем ?</p> < |
| </p> <p>— Немој.</p> <p>— Нећу ни да се разболим.</p> <p>— Немој ни да се разболиш — имаш потпу |
| па ћемо се частити, частити догод се не разболиш.{S} Ето сам опет почела којешта говорити; има |
| да се разболим.</p> <p>— Немој ни да се разболиш — имаш потпуно право!</p> <p>— Па нећу ни да у |
| левом руком пипа по земљи и тражи своју разбрибригу, да је опет намакне на чибучић у другој руц |
| пупчастој главици те чистине указаше се развалине, остатци високих зидова и кула некадашњег Пор |
| е буклије ни испражњене, а учитељ Макса развезао с попом дугачке диване, којима ће крајеви шину |
| а се отворише и у собу паде вихор, који развеја, расплаши његове драге старе познанике.{S} Али |
| и ни једна од давнашњих успомена да га развесели.{S} Још и данас, као некада, ради брижљиво; к |
| оворим и поутешим, а шта пута је мало и развеселим.{S} Кажу да сам се много променила, али ја и |
| очаре са оног столића, распечати писмо, разви га, узе га и левом и десном, па, скупивши обрве, |
| ру.</p> <p>Тако је врло често постајао, развијао се и свршавао њихов политички дишпут!</p> <p>Т |
| а навала, али слушаоци беху и старији и развијенији, и јачега кова и грађе степенитији. <pb n=" |
| p>Кад уђоше наши лицејци, мајстор Јован развио најновији број <title>Српских Новина</title> и с |
| дао, а у малој главици поче му свитати, разгаљивати се маглица, која ју је дотле обузимала.{S} |
| е чује, оде опет к прозору и још једном разгледа по некоја места у писму.</p> <p>Док је тако Ма |
| српски народ.{S} Молим вас разгледајте, разгледајте добро; ја' ту видим само маџарске и аустриј |
| Србија, или српски народ.{S} Молим вас разгледајте, разгледајте добро; ја' ту видим само маџар |
| ће.{S} Гргур је био у школи и с Даницом разгледао дотле невиђену књигу, у којој, усред слова, б |
| мног, а онако енергичног Немању!</p> <p>Разгледаше зидове, прозоре и сводове; пели се гдегод се |
| и.{S} Ама те нуде, ама те служе, ама те разговарају, чисто не знаш шта ћеш пре: или да се машаш |
| ивости и пуна збиље.{S} Ходао је с њом, разговарали су много, о селу, о Београду, о детињству, |
| скелу...</p> <p>И још су се дуго, дуго разговарали о хаџилуку.{S} Скоро на један сахат пред ју |
| .{S} Они су за њим напред грабили, тихо разговарали, а Паун је овда онда и попевао.{S} Сунце бе |
| S} Суботом је излазио на Батал-џамију и разговарао се са сељацима, који довлаче дрва и пиће на |
| м?</p> <p>Иван као да се дотле са собом разговарао, па добро и не дочу шта га беше упитао.{S} С |
| ни десно.{S} Он се у себи сам са собом разговараше о милом детету своме, о судбини, којој сад |
| ји су невидовни, а тако топли и блиски, разговетни и знани, да бисмо, зажмуривши, чисто ускочил |
| непримећени, али његовим ученицима тако разговетни и велегласни миг, потеже цар Ирод мача из ко |
| се ближе селу примицаше, тим се живље и разговетније указиваше њезина пријатна слика у његовој |
| да не поверава језику, али си му је тим разговетније могао читати у очима.</p> <p>Али мала дево |
| и, распознаваху се сви предмети јасно и разговетно, али тамо даље, по угловима и зидовима, пао |
| авом.</p> <p>Ђаци су одговарали тачно и разговетно, али најтачније, најразговетније одговарао ј |
| поседаше за сто, Гргур прочита течно и разговетно:</p> <p>— <hi><title>Живот и прикљученија</t |
| трија!{S} Запиткивања, и одговарања.{S} Разговор, част — до поноћи.</p> <p>Али је у школи горел |
| Овда онда, тек да рекне што, умеша се у разговор, али тако збуњено, расејано, да је најзад напу |
| шња, који тражи стоку, па одуљио с њиме разговоре.{S} Оде и сељак, и Милан се опет удружи с Грг |
| п Крста салетао око учитеља Максе да га разговори, заметао је свакојаке шале, попевао и причао, |
| не може.{S} Каткад се и потужи, а ја је разговорим и поутешим, а шта пута је мало и развеселим. |
| у кухињи стала код огњишта; чека да се разгоре сирове цепљике, па да спреми оцу доручак.{S} Ма |
| е за сто.{S} Тишина.{S} Лојана се свећа разгорела, расцветао јој се фитиљ, црвен посустали плам |
| мо даље под сто, повуче два три дима из разгореле лулице, нагне главу ближе к десном рамену, по |
| преде, у великој пећи овда-онда прасне разгорели ћутак, а ветар на махове тресне у оба прозора |
| вијутку, где се чешће одмараше под оним разгранатим дивљим крушкама, срете старог фамулуса Степ |
| азиваше њезина пријатна слика у његовој разгрејаној души.{S} Њезин и мајчин лик, једно поред др |
| ја пасуља кухана са сланиницом, а затим раздели свима <pb n="13" /> позамашне кришке прохе, кој |
| и из танке арнаутке.{S} У свију и онако раздрагана срца јаче закуцаше.</p> <p>— Е, учитељу, да |
| лика.{S} А Милан?{S} А Гргур?{S} И они, раздрагани, ужагрили очима, па би, чини ми се, да груну |
| моје године, а све ће...</p> <p>Али ту раздрагани професор пређе у толику узбуђеност, да у тај |
| не бојмо! продужи Сава у истој свечаној раздраганости...{S} Који народ сам себе оставља, онога |
| навалише утисци, који га у онај мах не раздрагаше, али га мало по мало испунише светим страхом |
| постао нестрпљив, кога је увек могло да раздражи Илијино мешање у свашта, и у ствари које зна, |
| у.{S} Скоро на један сахат пред јутрење разиђоше се да мало главе наслоне.{S} Мала Даница одавн |
| нде, где се који затекао, а после су се разишли по кући и око куће.{S} Гргур је био у школи и с |
| ђ је то усев, па ће вам јабанци и жетву разјагмити.{S} Хоћете на лепак — идите!{S} Ја знам, што |
| аже на небу, на ком се истом дробе и на разлаз спремају давнашњи облаци.{S} Нешто је одлучио уч |
| кад дотле није био у „Сербији“.{S} Пред разлазак уговорише да га мало изведу.{S} Да иду, али шт |
| оје другове, кад се, при каквом диспуту разлафи, загрми, па тресе једрим и освојљивим говором, |
| пљикац!{S} Живео! виват! живео! виват!“ разлеже се патријаршија, разлежу се Карловци.{S} Нас да |
| живео! виват!“ разлеже се патријаршија, разлежу се Карловци.{S} Нас дао Бог разоружали ћесари, |
| <p>Гргур читаше:</p> <pb n="105" /> <p>„Разлика у вери и цркви не раставља више браћу и чланове |
| или иностранца?“ „Србина!" вичу сви без разлике. „Војника!“ „Хоћете ли фелдмаршала Живковића?“ |
| а малога цара Петра, из јединог простог разлога, да је једна круна више.{S} Приметио је и он св |
| питам госпођицу...{S} Допустите само да разложим.</p> <p>— Сасвим излишно, приметиће Даница, ја |
| понуди <pb n="2" /> неколико пута свој размажени нос, махинално га убрише два три пут плавом м |
| њему, код прозора, стао Гргур и пажљиво разматра књижицу малене осмине, која на насловном листу |
| , па зађоше око града.{S} Гргур пажљиво разматра зидине, диже сваки камичак необичнијега изглед |
| ници стигли под зидине, ходећи унаоколо разматрају дивну околину.{S} Нанизала се села око подно |
| ца затварала крила, дотле је он пажљиво разматрао школу и њезин скромни намештај.{S} Свећа гори |
| воју лепу царицу.{S} Али овако таман да размахне крилима, а њега жижне помисао на оне школске д |
| во, још пажљивије, упре своје погледе у разметнуте карте.</p> <p>А у зелено двориште уђоше та Ј |
| рогутате, а ви осетите како се пријатно размили по грудима, па вас греје и одушевљава.{S} Више |
| сутра па и јесен ту, ваља нам се богме размислити: да ли дете да задржимо код куће или да га ш |
| ако, рећи ће Гргур, после дугог и дугог размишљања.</p> <p>— Не свиди ти се никако?.. и не може |
| ало прибран, мање гледаше у књигу, више размишљање о оним тамним и новим питањима, која се од в |
| ом, удубио се у своје паучинасте мисли, размишљао о Вертепу, о себи као цару Петру, и о Даници |
| утујући Банстолом из Карловаца у Земун, размишљао у колима, како ће и шта ће говорити, кад га у |
| е осече Милан, довршивши оно, о чему је размишљао.</p> <p>— Занима ме, одговори Гргур, не дижућ |
| подивљалу лозу, што се уз њу савијаше, размишљаше о тегобама прилагођавања једних друштвених о |
| а особито мали Гргур дуго не могаше да размрси нова укрштена осећања, која навалише на његову |
| м отечеству при ношењу Вертепа показала разна злоупотребленија, и пошто тај обичај никаквом доб |
| жубором, а ти звуци дотакоше се његовог разнеженог срца, пробудише у њему и оца, и мајку, и кућ |
| на њега није срушио брег или га потоци разнели.{S} Пролетошњих киша да нас Бог сачува, две нед |
| ају, ходе истим путем, истим путем, али разним циљевима.{S} Милан види <pb n="83" /> пред собом |
| ошница.{S} Из тога жубора, сложенога из разних ситнијих и крупнијих дечјих гласова, дремљивом ф |
| улице; ту оружани борци, па депутати из разних крајева у разноликој народној ношњи, па свештени |
| , а њих двоје одоше до баштице.{S} Пуно разнолика цвећа, исто као пре, калопер и здравац на ист |
| гољуба, па лепог човека, па невена боје разнолике, — горе!{S} Шта пута прекинем рад, одем, па с |
| сле проливених суза.{S} То су биле сузе разноликих врела; једнима беше мати радост, а другима т |
| борци, па депутати из разних крајева у разноликој народној ношњи, па свештеници, па Срби из Ср |
| ишта него вихорови, а ми слама коју они разносе.</p> <p>— Јеси л’ одавна из Београда?</p> <p>— |
| ја, разлежу се Карловци.{S} Нас дао Бог разоружали ћесари, па ни један ни чим не укресати, ал’ |
| д би видео и чуо, све би те утиске брзо разрадио у себи и као своје још тога дана препричао при |
| ур; ако се смисли какав план, који ваља разрадити, редакција се поверава Гргуру; ако се иде <fo |
| но му знате сина, што ће сада у четврти разред?{S} Лањске године, некако пред распуст враг нане |
| беспослен као што га је дао Бог, трч’ у разред као да ће му тамо орден приденути.{S} Таман ће н |
| во време, провлачили су се из разреда у разред као — анахронизми.{S} И онда, и после у животу, |
| ишу.{S} Само по гдекоји из најстаријега разреда, преко ивице од оне отворене књижице пред собом |
| гласом.{S} Неколико њих из најстаријега разреда промуцаше, али више кроз зубе „јесмо“, учитељ с |
| да, у њихово време, провлачили су се из разреда у разред као — анахронизми.{S} И онда, и после |
| деси се по који завезанко и у старијим разредима.{S} Ти знаш како отац мрзи да се показује; шт |
| страхујем, особито за ону пилеж у првом разреду, а деси се по који завезанко и у старијим разре |
| ј што већ трећу годину седи све у истом разреду.{S} Ништа не учи, ништа и не зна.{S} Он је сиро |
| читељству?</p> <p>Гргур га погледа мало разрогаченијим погледом.</p> <p>— Што ме гледаш тако? н |
| свом обичном хумору.{S} Његов практичан разум, у извесним, врло одмереним границама, ради непре |
| , нешто увијају, да их често сам Господ разуме.{S} Што не говоре вако просто, да их и ја разуме |
| и у ствари које зна, и у знања која не разуме.</p> <p>Даница, поверљивијим погледом, уверила ј |
| ми и не излази пред очи!{S} Јесте ли ме разумели ?</p> <p>Свима се срца следише, а језик завеза |
| дише, а језик завеза.</p> <p>— Јесте ли разумели? викну учитељ Макса још јачим гласом.{S} Некол |
| нам; ја, брате, нећу и не могу ништа да разумем.{S} Све је добро, све је лепо, али, ето сам још |
| } Али има доста што шта, што не могу да разумем, јер ме у младости нису у школи упутили како тр |
| } Што не говоре вако просто, да их и ја разумем: али тако ти је данас и са столарством, све теш |
| .{S} Што их више читам, то их све већма разумем и желим да их опет узмем у руке.{S} Али има дос |
| /p> <p>— Непрестано седети, читати — не разумем.{S} Шта има то толико у тим твојим књигама?</p> |
| дозналу душу.{S} Говор свештеников није разумео ни он, ни његови другови, а најмање она мала Да |
| тов посао, слуге, робови!{S} Јеси ли ме разумео, мој добри Гргуре?</p> <p>Гргур га гледаше, ћут |
| учите сад док сте млади.{S} Што год не разумете, питајте, па ће се зар наћи ко ће вас као што |
| ене, шта бих ја, у мојој пустињи, могла разумети.{S} А ја ћу ти, у замену, послати по који цвет |
| чуђаше му се речима.{S} Он није ни умео разумети то велико питање очино.{S} Та још и не знађаше |
| Е па смеј се, кад ти је за смејање.{S} Разуми ме добро, нема ту летине, нема берићета.{S} Туђ |
| се ја од вас за нос вући, господо моја, разумите ме, не дам се за нос вући!</p> <p>Тако је зипа |
| о говорити, не механически, него јасно, разумително, и онда, онда, ја бар тако налазим, одужио |
| иона!{S} Свет, васијона! <hi>С нами Бог разумјејте, јазици</hi>! кличе занесени професор, стишт |
| тово целога века на чисто неизведено, и разумљиво и опет колико би хтели непојамно, осећање стр |
| рено... реците, сви се покоравамо вашем разумном мишљењу... сви... реците...</p> <p>— Било би, |
| , гмиже и бруји народ, народ, народ.{S} Рајачић гледа по народу на све четир стране, а кад се с |
| ом обојега реда.{S} Звона звоне, напред Рајачић, огрнут скупоценим плаштом старих патријараха, |
| Јелачић-бан, на челу Србаља митрополит Рајачић.{S} Хрвати врве у Загреб, Срби у Карловце.{S} У |
| а тамо и останем.{S} Ето ти митрополита Рајачића с владикама и архимандритима, са свима придвор |
| ријарх!{S} Виват!“ Најснажнији издигоше Рајачића на рукама и показаже народу, он благосиљаше, а |
| уживају, у тим забрањеним рајевима.{S} Рајевима рекосмо, али за оне, који у миру траже хране д |
| ју, а можда и уживају, у тим забрањеним рајевима.{S} Рајевима рекосмо, али за оне, који у миру |
| е, мени је милије видети ученог младога Рајића, него четири васеленска патријарха, који би без |
| те, шта вели игуман хоповски за ученога Рајића.{S} На, прочитај ово, Милане.</p> <p>Милан прихв |
| тајте <title>Српску историју</title> од Рајића и <title>Црквену историју</title> од Евсевија; н |
| иштена браћа...{S} А онда?{S} Онда ће и Рајна научити <hi>Возбраној</hi>!{S} А ми?{S} Ми ћемо и |
| глас, потрча у ћилерак, да почасти чичу ракијом, па онда?{S} Онда одједанпут побледе у лицу, из |
| {S} Али, ево момка.{S} Дела, љубаве ти, ракију па каву.{S} Тако.{S} А вама децо?{S} Трчдер момч |
| девојке носе на послужавницима слатко, ракију, кафу.</p> <p>Стари Макса удаје своју јединицу.{ |
| врати са часа школског, тек што попије ракију и на сахату куцне подне, врата би се отворила а |
| отрљаше сеном, услужни механџија изнесе ракију и каву, а Пауну и Гргуру слатко од ружина листа. |
| Бога ми сметох с ума.{S} Момче, каву и ракију!{S} Па, газда Иване, шта си наумио с дететом?</p |
| </p> <p>' — А гејак гејак!</p> <p>— Пи! ракну поп.</p> <p>— Пи! пљуну учитељ на школско тле.</p |
| вештеник баци на се епитрахиљ, па онда, ракнувши мало по свом обичају, поче опширну придику о в |
| вале.{S} Често притегне опанке, пушку о раме, па чак у Космај.{S} Насисао се духа сељачког, њих |
| о, нуто, Иване!“, па се хвата за његово раме, да се не сроза на земљу.{S} Петрија клону на кутњ |
| ше бели вео, који паде на једно и друго раме, па низ вити пас. </p> <p>Дође час да се изведе де |
| Гргур и Милан.{S} Милан имађаше пушку о раменима; навика му избацити метак на птицу или кад се |
| огије.</p> <p>Макса поћута, слегну мало раменима, па пристојности ради рече: „И тако, и тако.“< |
| ад сломијеш Бунапарту, онда те тапшу по раменима, а ти опет откуд си и дошао — у степе!{S} А Ср |
| дне. „Ђенерала Тодоровића?{S}" Само што раменима слегосмо.{S} На то ће патријарх мало јачим, св |
| реле лулице, нагне главу ближе к десном рамену, погледа задовољно мајстор Јована, и смешећи се |
| омаче Гргуру.</p> <p>— Деоба Пољске.{S} Рана, велика рана.{S} Је ли <pb n="79" /> морало бити п |
| </p> <p>— Деоба Пољске.{S} Рана, велика рана.{S} Је ли <pb n="79" /> морало бити порабошченије“ |
| ху Београд, а један се врати дома богат ранама и пљачком.{S} Још и данас има у њих кићена оружј |
| уг, више као мати дете.{S} Јутром Макса рани, готово први у селу, али још ни довршио јутрењу мо |
| а.{S} И курјаци се појавише око торова, раније и жешће него обично; свет се збио у села; нико ж |
| аке недеље, а кад су празници земаљски, раније излази да гледа параду.{S} Јутром је много читао |
| у детињству, зато се многи старци, који раније који доцније, „подете“.{S} Али строгог наставник |
| београдском Лицеју.{S} Испити се почели раније; крајем половине јуна завршиће се школска година |
| продужава Максо још пуно жалосније него раније; данас ми је било тако мило, тако лако у срцу.{S |
| зили се путем поред Споменика.{S} Много раније испредњачише Гргур и Милан.{S} Милан имађаше пуш |
| ала чељад, па и учитељка, која је много раније дошла, да и она присуствује првој представи.{S} |
| е да га мало изведу.{S} Да иду, али што раније могу, на Авалу.{S} Тамо ће и ручати, провести де |
| опет наметнуше живописне слике из доба ранијег и познијег ђаковања, сећа се рата, сећа боловањ |
| о је измена, коју је учинио Максо још у ранијим годинама; улогу малога ђака пренео је на малога |
| е радник један по један.{S} Рано легао, рано устајао.{S} Чим се умије, помоли и уљуди, одмах од |
| .{S} А био је радник један по један.{S} Рано легао, рано устајао.{S} Чим се умије, помоли и уљу |
| ци код Батал-Џамије.</p> <p>Сутрадан се рано дигну Иван па с децом пође своме старом познанику, |
| абли.</p> <p>Те вечери беше се необично рано смркло.{S} Кад се упалила свећа у учитељевој соби, |
| гледа стоку.</p> <p>Поп Крста је јутрос рано одслужио јутрењу заједно с литургијом.{S} Док је њ |
| {S} У овој другој борби доби Гргур лаку рану у ногу.{S} Однеше га у болницу код великога логора |
| вши се свега и свега, не дотакну се тог рањавог места на телу словенском, изусти само реч: <hi> |
| <p>— Јер лежи.</p> <p>— Лежи? </p> <p>— Рањен.</p> <p>Даница заћута.{S} Милан је опазио бледило |
| иш?{S} Болови?{S} Знам ја, кад је човек рањен, жигови, тиштања, штрецања...{S} Да изведем на чи |
| им!</p> <p>— Даници можеш рећи и да сам рањен.</p> <p>— Дакле, име јој је Даница...{S} А је ли |
| м и незнатним Томашевцем, над усамљеним рањеником, над Гргуром.{S} Чула је Илију, видела је Мил |
| ера, у ком с пролећа однегујем по какав расад.{S} Да ми није живине, имала бих још више цвећа, |
| н концерат, да се фамулус Степан сасвим расани, а и учитељ Макса у својој соби постане нестрпљи |
| а како је сад? поче Сава после неколико расејаних тренутака.{S} Свет <pb n="76" /> се креће уна |
| умеша се у разговор, али тако збуњено, расејано, да је најзад напустио и те покушаје, ућутао с |
| полуљутит Сава задуби се, макар мало и расејано, у отворену књигу <title>Летописа</title>.</p> |
| ће Гргур писати, да види да и нас није раселио поводањ.{S} Ја мислим и чекам, разбирам од Степ |
| ка учитеља Максе, и он би се можда мало раскалашио, угледао на своју лепу царицу.{S} Али овако |
| ш навалио, онда, онда ево нисам ни ја с раскида.{S} Ја сам додуше посирома ; код мене неће ужив |
| ује шта говори поп, а овамо не би био с раскида, да и која више падне у његову похвалу.{S} Ужив |
| пане, ја.</p> <p>— О дијете, како си се раскрупњао, како си окосматио; а мени се још непрестано |
| , па Турци, па низами.{S} С теразијског раскршћа <pb n="57" /> опазише тамо далеко у високом ју |
| и кани се да легне, смерно стане пред „Распетије" и моли се Богу.{S} Тако је било доба, а он б |
| ана почешће одмара.{S} Чело главе мало „Распетије“.{S} Сава по читав сахат чита Вергила, или Ге |
| са устаде, узе наочаре са оног столића, распечати писмо, разви га, узе га и левом и десном, па, |
| рише и у собу паде вихор, који развеја, расплаши његове драге старе познанике.{S} Али не вихор |
| ном; око ње, у њезиној блиској околини, распознаваху се сви предмети јасно и разговетно, али та |
| е у собу, да се на новинама слова једва распознаваху.{S} Како ово засењавање поче учеставати, Г |
| кад бисте ушли у учионицу, једва бисте распознали слова на мапама, толико су потамнеле и мести |
| еше у соби полумрак, да се једва могаху распознати слова у књизи.{S} Гргур запали свећу и навуч |
| де сутон да се у дворишту већ не могаху распознати дудови од липа.{S} Поред школске ограде прођ |
| а, прибирајући, па, да би изазвао друго расположење, запитаће:</p> <p>— Село Гргурово није одав |
| водниле; сви су у неком свечаном тужном расположењу, а Гргуру, откад је сишао са своје планине, |
| то, поп поче неку црквену песму, тек да расположи учитеља; учитељ Макса, гледаше преда се и тек |
| " /> свакој прилици, тако је вешто знао расположити оно мало знања, да се друговима често чинил |
| лим вас, ви нашу солидарност на страну: расправићемо је кад будемо доконији.{S} Него, молимо ва |
| иче нико, ни Књаз, ни патријарх: док ви расправљате велике политике, ја ћу своје знање на пазар |
| Кад се је вратио у собу, сто је већ био распремљен.{S} Јелена је мало попустила, поспремала, по |
| и разред?{S} Лањске године, некако пред распуст враг нанесе овуда мечкаре, па једно по подне, б |
| p> <p>У целој кући нема тишина.{S} Ђаци распуштени кућама због бербе.{S} Друга половина септемб |
| остајеш моје дивље пиле.</p> <p>Ту је, расрђену, учитељ Макса, противно својим педагошким наче |
| ="105" /> <p>„Разлика у вери и цркви не раставља више браћу и чланове једнога народа у друштвен |
| о потока, до новога моста.{S} Кад су се растали и измакли малу дуж, Милану још трепташе пред оч |
| ладом женом, оплакао сваки овакав тешки растанак.{S} Али после, навика и старије године навукош |
| отину таких тешких дечјих и родитељских растанака.{S} У своје млађе доба, првих година свога уч |
| ного теже, а ја се некако тешко могу да растанем с оним, што ми је негда било драго, што ми је |
| заиграло срце: како је, после толикога растанка, могао проћи поред школе, а не увратити се на |
| тело, поступно јача дух.</p> <p>Тако је растао и напредовао мали Гргур.{S} И он чињаше све што |
| ше нас и погонише амо.{S} Знаш, како је растати се са селом.{S} Познајеш ли ме још, Грго?{S} Та |
| две, онако у помрчини.{S} Тешко се попу растати од Вертепа, и сам би палицу у шаке па упоред с |
| гом руке, дах им се за тренут устави, и расташе се.</p> <p>Да ли на веки?</p> <p>После неколико |
| е журно кући грабио, махао вратом, рзао раствореним ноздрвама, и да га Гргур не устављаше кајас |
| воје скромне одаје.{S} А њему као да се растворише онде зидови и кроз то окно гледа лепу слику, |
| мисли ничу сјајне и велике.{S} Поступно расте тело, поступно јача дух.</p> <p>Тако је растао и |
| оже ли се књига учити, а да пруће мирно расте у гори ?{S} Сирота ова дечица.{S} Гргуре, ако нам |
| агу, добро, растерајте... нека их Аврам растера и из Београда — чудна ми чуда, као да је Београ |
| .{S} Растерајте Славене у Прагу, добро, растерајте... нека их Аврам растера и из Београда — чуд |
| ествено".{S} Комитет, тајни комитет.{S} Растерајте Славене у Прагу, добро, растерајте... нека и |
| е у његовом другу зачело и нагло почело расти и бујати.{S} Сад му паде на памет мисао: да покре |
| имао је три сина:{S} Стевана, Вукана и Растка“, или „Прво гладног нахранити, второ жедног напо |
| лизини рикну гром, и док се ужасан крик растолегаше по таванима нагомиланих облака, спушташе се |
| могаху видети, колико је личан и виђен растом, али се тим више загледаху у оно мудро чело, у о |
| пут закључам у ону собицу до кујне, па растрговчим моје лутке, са свима њиховим рпама и крпица |
| љалства.</p> <p>— Шта, ви ваљада хоћете растројство, анархију у заводу ?{S} Красни ми професори |
| ог и словенског Парнаса.</p> <p>Обојица расту, једрају, постају, ходе истим путем, истим путем, |
| о три прста леве руке на усне и гледа у растуженога свештеника.</p> <p>— Шта да вам кажем, наст |
| рота мајка, и сама би се на његове сузе растужила и плакала.</p> <pb n="54" /> <p>Сутрадан а зо |
| се!{S} Ништа ти не рекох за Милана.{S} Растурен комитет... и он је већ у служби.{S} За њега се |
| дно мислити, и све, што чују, да суде и расуђују...</quote></p> <p>— И тако даље, и тако даље, |
| рута, да није шибе?{S} Много сам о томе расуждавао, прут је храпав пут,али води добру, опако ср |
| итељ је с попом отишао школи, а ђаци се расуше по порти.{S} Гргур, како је стао подаље од цркве |
| } Тишина.{S} Лојана се свећа разгорела, расцветао јој се фитиљ, црвен посустали пламен једва ос |
| бој се, биће Србаља и без наше крви.{S} Рат је рат, нужно зло.{S} Лепо је бити јунак, али није |
| биће Србаља и без наше крви.{S} Рат је рат, нужно зло.{S} Лепо је бити јунак, али није свашта |
| ба ранијег и познијег ђаковања, сећа се рата, сећа боловања, сећа сваког значајнијег друга и до |
| олске ограде прође још по који одоцнели ратар, сам, умукао, журно грабећи да сасвим не омркне и |
| о приповедати своме негдашњем учитељу о рату, Маџарима, о Војводини, о школи, о књижевности, о |
| бележницу.{S} Гргур је још у Војводини. ратује.{S} И ја сам по народном послу одлазио тамо.{S} |
| е ти, Грго, наше сеоске слободе, нашега рахатлука.</p> <p>— Збогом, видећемо се, одговори Гргур |
| им се кожа из далека црвени као кухани раци.{S} Још му необичнији попови у шеширима.{S} С горњ |
| х ни овамо прелазио, да не беше доброга рачуна.{S} Донео сам писма Книћанину!{S} Сутра носим др |
| а потопила село, онда се родило, па сад рачунај.{S} Ја бих рекао да му је пуних седам.</p> <p>У |
| вима крајевима собе.</p> <p>— Ја знам и рачунати, а знаш ли ти?</p> <p>— Ја не знам, одговори Г |
| нању"?</p> <p>— Немам ни то.</p> <p>— А рачуницу?</p> <p>— Јок!</p> <p>— А ја имам пуно пунцато |
| више се и анђели у белим стихарима и са раширеним крилима.{S} Појави се од некуда и некакав црн |
| престрављени, укоченог погледа, зеница раширених, изгледаху као два анђелчета, два слична мири |
| ладићи приђоше столу и нагоше главе над раширеном великом мапом јужне Европе.{S} Професор опкру |
| а веће од Барајева или Амерића.{S} Куће раштркане по стрменој коси, а доле уз реку чујеш овде о |
| ао је и старе <pb n="149" /> склоности, рашчистио мутно небо његових магловитих осећања.{S} Сад |
| цима:{S} Одавна ми се попео на душу она рђа Хасо Ахметовић, што је скорим <pb n="99" /> отворио |
| лоњена уза кухињски зид, насекоше самих ребара, па плећку, па ножице, па мало богме и кртинице |
| једанпут само, јаче опанком муну коња у ребра, и не окренувши се после тога више ни један пут, |
| кад га, и нехотице, такну бакрачлијом у ребра, било је повуци-потегни, докле га је стишао.{S} Н |
| title>, дотле ти и ја и мутим по својим ревирима, имам и ја, као што ти велиш, своје парохије.{ |
| ина.{S} Он сам верује у науку Христову, ревносно служи цркву, па су му и сељаци питоми и често |
| јлепше свиле, што му га шиље владика за ревносну службу у божјем винограду.{S} Изненадна радост |
| ити револуција.</p> <pb n="115" /> <p>— Револуција — где?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— Сад?</p |
| , да доведе Милоша.{S} Милоша је родила револуција.{S} Милош ће је наново створити.{S} Милош и |
| ити? запитаће Гргур.</p> <p>— Мора бити револуција.</p> <pb n="115" /> <p>— Револуција — где?</ |
| ст !{S} Све важније говоре из француске револуције прочитао је; јер је једини био међу својим в |
| Београду се ужурбали политички кругови, револуциона струја чеше о бедеме савске и дунавске.{S} |
| ечко, а на њему нова пешачка униформа — регрут.</p> <p>— Прошле недеље похваташе нас и погонише |
| агубно могла содјејствовати.{S} Прва је регула, руководити их взајмној љубови и согласију, па о |
| нија и ваш земљак.{S} И Гргур би хтео и ред у народу и штапове у ватру.</p> <pb n="132" /> <p>Т |
| Знам ја добро шта је кућа, шта је кућни ред.{S} Него реци да л’ да примиш дете, или да га натра |
| и осетити.{S} Зна он добро шта је кућни ред, шта је зазор, а шта се пристоји.</p> <p>— Е па да |
| ила а учитељка јело уносила.{S} Сав тај ред, ту материну тачност, врши и Даница, њезино добро д |
| ицима и безбројним свештенством обојега реда.{S} Звона звоне, напред Рајачић, огрнут скупоценим |
| Јесте ли слушали што о њему?{S} Велики, редак Словенин.{S} Сиромах народ словачки.{S} Здрав као |
| о очине главе, па опет у књигу, прочита редак два, па опет се пренесе.{S} Сва јој душа лебди на |
| сви веле порасла сам, не би требало ни редак да ти пишем, свет је свет, али ти си мој мио друг |
| тати ово неколико паметних и непаметних редака.{S} Али шта му знам, пишем, а Богу ћу се молити |
| смисли какав план, који ваља разрадити, редакција се поверава Гргуру; ако се иде <foreign xml:l |
| </p> <p>МИЛОРАДА П. ШАПЧАНИНА.</p> <p>У РЕДАКЦИЈИ И С ПРЕДГОВОРОМ.</p> <p>ДР. ЈОВАНА СКЕРЛИЋА.< |
| сла ради тумарају напоље, па од некакве редње, немирне и зимогрожљиве, не даду мира сиротој ком |
| Милан.</p> <p>— Друго је јунак, а друго редов, друго витез на коњу, а друго сеиз.{S} Та ништа л |
| , шта ћу, кад осећам ја.{S} Нисам ја из редова задњих, знаде Максо врло добро шта он зна.{S} Не |
| е, мој кромпир — све кућице у правилним редовима, шта пута их поглеткујем отуда са стазе, па би |
| мировићу, а после месец дана већ беше у редовима оних бораца из Србије, над којима је командова |
| лику старога наставника; пре се бријаше редовно четвртком и суботом, а глете га сад, пустио је |
| као неки најстарији ђак, још исто онако редовно и строго постим са ђацима све велике посте и пр |
| е скратише ноге, кад их учитељ упути да редом, један по један, прилазе к „царским" дверима.{S} |
| сав поцрвенео гледа преда се.{S} Свима редом прилажаше руци, сви га хваљаху и благосиљаху.</p> |
| ру и опрезну пажњу, па онда оне старије редом преслишава.{S} Малени новаци седе само и слушају |
| {S} Осим месне чорбе долажаху јела овим редом: недеља, купус и печено тесто; понедеоник, кромпи |
| вани божићни гости, прилазе у правилном реду, у највећој тишини.</p> <p>Напред, кракатим ходом, |
| повукла у своју собу, села за столићак, ређа карте — и врача.{S} Види: да се њезина другарица „ |
| .{S} И тамо је.... али што да ти напред ређам, што ћемо све видети својим сопственим очима.{S} |
| лаживши десни палац, предузме их поново ређати.{S} Међутим је њезин брат у другој соби сео код |
| , и барјаке, ама му је некако у крви да ређе допиркује цркви.{S} Рекли бисте е је безбожник, а |
| укоше му на суморно лице збиљу, коју је ређе разблаживао одмерен смех, али плач — готово никад. |
| прутови ипак данас и краћи и тањи, а и ређе их се маша него онда кад нас двоје сеђасмо пред њи |
| да, онда дабогме да ћемо их ређе, много ређе виђати.{S} Али зар да <pb n="52" /> остану ’вако к |
| цније?{S} Онда, онда дабогме да ћемо их ређе, много ређе виђати.{S} Али зар да <pb n="52" /> ос |
| /p> <p>— Е видиш, говори учитељ Макса и реже црвену хартију, ето видиш, да је све онако као што |
| достојанствено обазриви и пуно озбиљни режисер, стари учитељ Макса.{S} Цео мали збор упро је о |
| а, ја, говори учитељ с највећом брзином режући хартију.{S} Ја сам казао и казаћу, ако хоћеш, и |
| ву реч, а вихор је већ био с оне стране резе.{S} Још се тресло и орило око ушију Гргурових — та |
| ом зимогрожљивом светлошћу, свеж ваздух рези као добро ново вино, ветра ни са једне стране, па |
| м састанку.{S} Доста кад ми је поверена резолуција.{S} Чуј ме!{S} Журимо се, док нас нису позва |
| све ће бити.</p> <p>Ту се Илија маша за резу.</p> <pb n="85" /> <p>— Стој!{S} Викну у исти мах |
| еница.{S} Учини му се да по мраку траже резу од његових врата.{S} Он приђе и отвори их. „Ево то |
| >— Аох, бабо, да грднога села и големих река!</p> <p>— То је, децо, Београд, а оно је лево Сава |
| лим.</p> <p>— Па што их не узмеш?...{S} Рекав то, опази мала Даница да и оних цветића нема у ње |
| амо на брдо да трчимо горе и доле...{S} Рекав то Даница, залети се и претрча једну дуж.{S} А ка |
| ти, де да <pb n="40" /> запевамо!{S} И рекав то, поп поче неку црквену песму, тек да расположи |
| .{S} Видиш како <pb n="14" /> ја!{S} То рекав, па као тица летну низ брдо, и за тренутак два ве |
| вај бели каранфилић лепо мирише.</p> <p>Рекавши то, пружи узабране цветиће.{S} Гргур се једва о |
| продавци салепа и бозе, све саме младе Рекалије, а међу њима по који мршави Јеврејин броћасте |
| ађе и сплавове по овим старим валовитим рекама.{S} Па ова мора од планина, пуна пастира и стоке |
| ети, врати се. „Дај ми, кћери, папуче,“ рекао би умореним гласом, па се тога дана не би ни мака |
| е гануте.</p> <p>— Али ћемо, као што си рекао, заједно у Горњу Крајину, прихвати Максо, да пров |
| о забораван?{S} Поп Крста би само на то рекао: „ни дрва у гори нису једнака; роди се то тако по |
| да се родило, па сад рачунај.{S} Ја бих рекао да му је пуних седам.</p> <p>Учитељ још једном од |
| ио, кроз браник, ливадом уз реку, па из реке оном стазицом, што правце води у школу.{S} Мишљаше |
| о њихових <pb n="48" /> задружних кућа, рекли бисте е је заселак.{S} А сложни су — да изгину је |
| како у крви да ређе допиркује цркви.{S} Рекли бисте е је безбожник, а нема под небом нације, ко |
| усуди мрднути их.{S} Овда онда, тек да рекне што, умеша се у разговор, али тако збуњено, расеј |
| у тим забрањеним рајевима.{S} Рајевима рекосмо, али за оне, који у миру траже хране душама; пр |
| </p> <p>Тако је зипарао, а ми му хладно рекосмо, да га казни мало хапсом, па одосмо.{S} Уз пут |
| попити!...{S} Ми — мален народ... како рекосте? — без будућности?{S} Сам уља и нитков!{S} Пи!{ |
| ва оне књиге на столу.</p> <p>— Све ће, рекох вам, узети други вид, само је народ сила, коју ни |
| из свију крајева Српства.{S} Боже мој, рекох у себи: ко не би био Србин, кад нас је Господ дао |
| , много га поздрави.{S}" Не бери бригу, рекох јој, та ми се знамо, другови смо.{S} И ево ти, Гр |
| што не. „И ову погачу.{S}" И ту погачу, рекох јој. „Много, много га поздрави.{S}" Не бери бригу |
| што не мора крњити сложене фишеке...{S} Рекох ти, да сутра полазим.{S} Не можеш писати, незгодн |
| о:</p> <p>— Ево, моја млада господо.{S} Рекох ли вам ја, ниче семе, које је посејао велики Доси |
| ите се, па...</p> <pb n="66" /> <p>— Па рекох ли вам да долазим с части ?</p> <p>— Части?{S} Па |
| .{S} Велим ти, чувај се!{S} Ништа ти не рекох за Милана.{S} Растурен комитет... и он је већ у с |
| идите... видите... јест... све, као што рекох, све зависи од тога како се узме...{S} И најоштри |
| , оче Ароне?</p> <p>— Онда нас, као што рекох, благослови нови патријарх, па уђе у народ.{S} Пр |
| >— Христос Спаситељ родио се у јаслама, рекоше сви у један мах, осим Гргура, који је о томе сам |
| се опет <title>„Оче наш.“</title> Момци рекоше мајстору: лаку ноћ, па одоше.{S} Док је мајстори |
| је сунце на заходу па просипље румен на реку, на поља, на шумарке, на црвене кровове.{S} Да вам |
| е раштркане по стрменој коси, а доле уз реку чујеш овде онде поточаре како живо мељу.{S} Куће, |
| па се спустио, кроз браник, ливадом уз реку, па из реке оном стазицом, што правце води у школу |
| и им пођоше у сусрет.{S} Мајстор Јован, религиозан човек, приђе свештенику руци, за њим Макрена |
| Јована <pb n="103" /> још се не чује ни ренде ни струг.{S} Седи још за столом, пред њим чаша за |
| а се мајстор Јован, оставивши на страну рендело.{S} Добро си ми дошао!{S} Приђи ближе овамо.{S} |
| некуда и некакав црни ђаво с још црњим репићем и роговима, али ето ти изнебуха онога црквењака |
| ашевцу.</p> <p>— Чудо не написа два три ретка својим родитељима.</p> <p>— Није могао, госпођице |
| мрке косе, очију зеленкастоплавих, оних ретких мудролукавих очију, којих ти се плаветнило упија |
| упоран свему што из туђине долажаше.{S} Ретко се који даде преламати на европску ношњу: заменит |
| је, готово колико и није требало; врло ретко излажаше до Калимегдана, а у Топчидер је тога лет |
| од два часа, што је онда била нечувена реткост.{S} Директор грицка бркове и понајлак избацује |
| међу првима.{S} А Милан?{S} Тај велики ретор, политичар, мали демагог, умео је освојити суд и |
| ад.{S} Кад је мислио, да ће бити доста, рећи ће сасвим мирно и полуочински маленом Гргуру:</p> |
| p>— Ја бих тако радо читао Мицкијевића, рећи ће Гргур, који беше у истом заносу као и његов про |
| ђиде!</p> <p>— Још можеш и ђемије вући, рећи ће му Милан.</p> <p>— А што не, с тобом бих, Бога |
| види?..</p> <p>— Не свиди ми се никако, рећи ће Гргур, после дугог и дугог размишљања.</p> <p>— |
| читати, ћутао је и мислио.{S} Смешно је рећи: мислио, али је, ма како нејасно и изукрштано, ипа |
| .{S} Ја сам твоја другарица, ја ти смем рећи, па ево ти и кажем: ништа ти лепо не стоји, кад на |
| > <p>— Хе, хе, то је само Доситије умео рећи.{S} И данас их има, који књиге пишу, ама нешто врд |
| ше око наших путника, као да би им хтео рећи: срећан пут!{S} Иван се попе на кола, за њим Паун, |
| Гргура.{S} Али их је данас узалуд тако рећи вијао, није их стигао, па зловољан сврну у телални |
| е за свакога у прсте, и унапред се тако рећи одлучило шта ће од којега бити.{S} Великаши су их |
| често не верујете очима кад видите тако рећи јучерању телад где је већ погла главе под јармове, |
| p> <p>— Што лаже!{S} Није то доста само рећи; што лаже.{S} Докажи да лаже, докажи, де!</p> <p>Т |
| <p>Деца се убезекнуше.{S} Хтедоше нешто рећи, али им отворена уста осташе непомична.{S} После д |
| о земљи, сељаци се притајаше, једанпут рећи не дишу.</p> <p>— А каква изгледа наша земља, на к |
| , ништа ; ни сам не знам шта вам хтедох рећи.{S} Читајмо ове умотворине; као биљци јутро и киши |
| p>— Ево, бележим!</p> <p>— Даници можеш рећи и да сам рањен.</p> <p>— Дакле, име јој је Даница. |
| али дебелих усана, кроз које провирују рехави предњаци.</p> <p>— Добар дан, господине учитељу! |
| , па палаца ли, палаца.</p> <p>— Добро, реци нам ти!</p> <p>— То место звало се:{S} Вертеп !</p |
| ова дечица.{S} Гргуре, ако нам успишеш, реци коју, али онако, ти већ знаш, онако мимогред — рец |
| ми, али као да те твој отац Иван пита; реци ми, право.{S} Ти познајеш врло добро оба твоја дру |
| рено вадећи она оба писма из недара.{S} Реци ми, али као да те твој отац Иван пита; реци ми, пр |
| о оба твоја друга, и Милана и Илију.{S} Реци ми: који је од њих двојице бољи?</p> <p>Гргура чуд |
| се свиди моја политика, брајане мој?{S} Реци, како ти се свиди?..</p> <p>— Не свиди ми се никак |
| ли онако, ти већ знаш, онако мимогред — реци да су прутови у школама излишни, да се ђаци могу у |
| <p>— Не знам, нису ме питали.</p> <p>-— Реци, љубаве ти, нек се учи адвокатлуку.{S} Ко се данас |
| огињу са лиром у десници руци.</p> <p>— Реци ми, молим те, докле ћеш пиљити у ту књигу? најзад |
| шта је кућа, шта је кућни ред.{S} Него реци да л’ да примиш дете, или да га натраг водим...</p |
| своје другове.{S} По неке прокламације, рецимо каквога Метерника и Кавура, знао је на изуст !{S |
| и, не види управо шумадијско село, мање рецимо од Неменикућа, а веће од Барајева или Амерића.{S |
| нема више фиргаза, нема више батина... реците: шта би било... реците без околиша, слободно, от |
| , знање, искуство, једним словом све... реците нам, драги господине Максо, шта би било од света |
| равамо вашем разумном мишљењу... сви... реците...</p> <p>— Било би, било... ја не знам шта би у |
| а више батина... реците: шта би било... реците без околиша, слободно, отворено... реците, сви с |
| ците без околиша, слободно, отворено... реците, сви се покоравамо вашем разумном мишљењу... сви |
| <p>— Као обично, као обично...{S} Е па реците, шта <pb n="65" /> ћу?{S} У кафану нисам ни момк |
| orpore</foreign> на честитку професору, реч ће написати Гргур (али је „словослов“ Милан); ако ј |
| и, блене, подаје се.{S} Његова последња реч осваја, и куд њоме наврати погледе онамо сви послуш |
| знаш да сам и ја постао... али, дај ми реч, тако ми Бога, ја се собом не шалим.</p> <p>Гргур м |
| итељ Макса мало заћута и једва изговори реч):{S} Швабо...{S} Али увек је било на свету горчине, |
| е, да није чина.{S} Морао је Макса дати реч, да ће за вечерас походити само неколико домаћина, |
| г места на телу словенском, изусти само реч: <hi>Штур</hi>, седе на столицу и мало се замисли.< |
| о мени...</p> <p>— Учитељу! упаде му у реч свештеник; и ја ћу с тобом у Горњу Крајину, па ћу с |
| није ни директор митрополит, упаде му у реч поп.</p> <p>— Па шта би било и да је митрополит!</p |
| е, можда и против своје воље упаде му у реч Даница.</p> <p>— И лакше и природније, потврди и Ми |
| вењака с новинама? упашће учитељ попу у реч.</p> <p>— Добро те ме подсети.{S} Ево обадва послед |
| {S} Али Гргур још добро и не изусти ову реч, а вихор је већ био с оне стране резе.{S} Још се тр |
| ала му је у души пољубац и ону најдражу реч, али ипак, ипак беше окупана у сузама, кад је, тамо |
| ј, чисто не смем ни да изустим ту једну реч: слога!{S} Та да је уз нас та велика... ух (ту проф |
| е и отвори их. „Ево то је твој земљак", рече један од млађих калфа а други што остаде пређе пра |
| а у остале око стола. „Па да отворимо“, рече тихо и полузбуњено, па задре прстом око црвенога в |
| књиге на изуст.</p> <p>— Тако и треба, рече Иван поносито.{S} Кад ђаци знају и умеју, онда је |
| пред њега.</p> <p>— Ево сам ти донела, рече, а руку, у којој беше дар, држаше назад...{S} Пого |
| је био учитељ?</p> <p>— Господин Макса, рече Гргур с пуно снебивања.</p> <p>— Господин Макса, г |
| дравковић.</p> <p>— Нек је жив и здрав, рече учитељ затварајући књигу, сад је прворазредац.</p> |
| Стари Влах.</p> <p>— Видиш, дете моје, рече Иван, показујући руком на ове вечите путнике.{S} М |
| жутом бојом обојен.</p> <p>— Но, ђаче, рече давши књигу Гргуру и показавши му насловни лист, д |
| га.</p> <pb n="29" /> <p>— То што и ти, рече учитељ, па упре оштрије поглед у попове очи.</p> < |
| Овога вечера, пре него што ће поседати, рече мајстор Јован својој деци.</p> <p>— Хе, децо, сад |
| . а волиш ли ти живину?</p> <p>— Волим, рече Гргур доста нагло, и, можда у тај мах први пут, на |
| којем је једном приликом о том помињао, рече, да су створови маште, стога да се опроба у поезиј |
| >— Беше мало опознио господин директор, рече Гргур, а брат му извади из торбице књигу, па је да |
| ли, па онда, окренувши се своме пароху, рече тронуто:</p> <p>— Јеси ли чуо, попе; ја сам се у с |
| професор Сава, не скидајући ока с њих, рече полугласно мајстор-Јовану:</p> <pb n="69" /> <p>— |
| илан.</p> <p>— А шта се толико осврћеш? рече Илија.</p> <p>— А што ти?</p> <p>— Ја... ја имам с |
| нас благо, показује нам, прича нам.{S} Рече кад је полазио: учите се, децо; ко учи онај што и |
| ци, напрћи танке своје усничице, „иди!“ рече му полуподругљиво, па окрете леђа и одскакута из б |
| и не дочу шта га беше упитао.{S} Стога рече стидећи се:</p> <p>— Шта рече, мајстор Јоване?{S} |
| {S} Стога рече стидећи се:</p> <p>— Шта рече, мајстор Јоване?{S} Прости, замислих се мало својо |
| дније, потврди и Милан.</p> <p>Макса не рече својега мишљења.</p> <p>— Знам то добро, знам, осе |
| тријаршија.</p> <p>На то Максо ништа не рече, само испи чашу, не куцнувши се по свом обичају са |
| а то?</p> <p>Али Петрија на то ништа не рече, јер већ беше ушла у собу.{S} После кратког ћутања |
| да нешто проговори, па опет ућута и не рече ни једне.{S} У истом тренутку отворише се врата и |
| е, подигну је према себи, прекрсти се и рече : помози Боже ! а врата се отворише и уђе црквењак |
| гну мало раменима, па пристојности ради рече: „И тако, и тако.“</p> <p>— И тако, и тако...{S} З |
| ало десним оком.</p> <p>— Па као што ми рече, Даница је ваљана девојка?</p> <p>— Права Српкиња, |
| } Чим преломисмо данас чесницу, отац ми рече на не часим часа, већ да полазим.{S} И ево ме са с |
| м?</p> <p>— Не.{S} То је туђе, а учитељ рече: ко у туђе дарне...</p> <p>— Ово није туђе, прекид |
| седе на коња, па са свим обичним гласом рече: „збогом“!{S} Окренув се још једанпут само, јаче о |
| казни мало хапсом, па одосмо.{S} Уз пут рече професор Тома: ако га попечитељ усекне, али онако |
| као прут, а кад поче плакати, учитељ му рече да одлази на место.</p> <p>— А што да се плаши, да |
| запиткивала, а он јој је, у издробљеним реченицама, испричао свој мали кратки животопис.</p> <p |
| ихот! поможе му Милан завршити започету реченицу.</p> <p>— С тобом се не да данас говорити, осе |
| Тако је прошао гору, па сеоски потес у реченоме кључу, па после долом дуж ливада, па опет косо |
| Све је пролазно, све неверно" прошапута речи Гргурове. „Свега" се морамо одрећи, „свега“.{S} Ма |
| предговор пред граматиком читаћу вам од речи до речи, да запамтите, да знате на изуст.</p> <p>П |
| Мајстор Јован, поновивши још једном ове речи Доситејеве, узе књигу испред кћери и стави је пред |
| Ево, видите, прибележио сам баш његове речи: „Поздрав моме старом добром учитељу Макси, па поз |
| па још оштријим гласом понови Гашпарове речи, завршивши: и донесох му дар : ливан!</p> <p>— А т |
| илан осети, како га на ове непромишљене речи обузе гнев, али се опет поумири.</p> <p>— Најзад к |
| уном животу, неузабран цвет, али њезине речи зазвонише сестринском поверљивошћу, неком материнс |
| а...</p> <p>И ту се брат-Ивану уставише речи у грлу. „Боже мој, ко ли ће то жив дочекати“, поми |
| р пред граматиком читаћу вам од речи до речи, да запамтите, да знате на изуст.</p> <p>Професор, |
| душе извадили, кликну Илија дошавши до речи; од слова до слова потписујем све.{S} Бадава, каже |
| друштво?</p> <p>И као да се после ових речи оте професору Сави уздах, кога толико покрио беше, |
| ер; смотрено их чувам од соблазнителних речи, од љадословија, од свију обстојателстава, која би |
| му се ипак учини, да иза тих магловитих речи има нешто озбиљно, нешто велико.{S} Ћутао је, а мл |
| </p> <p>Гргур га гледаше и чуђаше му се речима.{S} Он није ни умео разумети то велико питање оч |
| зо, брзо смишљајући како да нађе својим речима смисао, који је ближе и њезиним назорима.{S} Вид |
| тељу Макси већ до грла дође тај корални речитатив, а он за тренутак остави књигу, полако, као с |
| а пажња, дворба, ласкавија или оштрија, речју: лукаво притворство, маштаније!{S} Да ли је и Грг |
| а сваку и најмању услужицу наплаћивали, речју: текли леп новац још из скамије.{S} Па ипак кроз |
| ра знања попуни новима, да обнови укус, речју: да се саображава новим приликама, новим потребам |
| знате да не могу бити школске; а да су речници, ваљало би да су многолисније и дебље.{S} Већ с |
| ла.{S} Онда ћеш за дело прочитати сваку речцу; ко зна,можда и више него цигло један пута.{S} За |
| Коњ је журно кући грабио, махао вратом, рзао раствореним ноздрвама, и да га Гргур не устављаше |
| ошто је, с јаком лупом (а био је у оним рибарским чизмама), стресао снег с џубета и обуће, узе |
| и братија хоповска веома радовала живој риби и староме вину.</p> <p>— Ево, настави Јован једва |
| рнице с добрим ћебапчићима, касапнице и рибље чаршијице, механе са стакленим ћошкама, где седе |
| онако попечитељски, све вас частим тазе рибом на Дорћолу.{S} Директор достави целу ствар попечи |
| Знам, знам, да сте тирјаћија на ваљану рибу.{S} Али зато сад смемо мало повише овог ритопечког |
| ш ни изговорио, а Ружица бризну у плач, ридаше и јецаше горко.</p> <p>Док је она плакала, наш ш |
| мојим окорелим чизмама не смем у толики ризик.{S} Зато, благодареније буди Богу на срећи, која |
| Скопље, Тимоци, па Мориш, па Драва, па Ријека, па Велебит — сам овејан Србин и Хрват!... чисто |
| пореклом из хомољских јазбина.{S} А кад рикне кроз нос: ма! цела школа узавре, граја, урнебес.{ |
| једанпут силовито сену, негде у близини рикну гром, и док се ужасан крик растолегаше по таваним |
| очели заводити којекакве западне, можда римокатолическе измишљотине...</p> <p>— Какве римокатол |
| толическе измишљотине...</p> <p>— Какве римокатолическе измишљотине! осече се Милан, који је ве |
| агорођавање нарави, које су Србина, као ристијaнина, достојне.{S} Ја полажем велику важност на |
| /> по Богу ја, а жели да се истресе из рита, том никад нису на одмет ортаци.</p> <p>Ту Гргур з |
| ако? настави Илија, не мењајући тона ни ритма...{S} Питам те: јеси ли послао „прошеније" ради с |
| ривши то, поче обичним школским тоном и ритмом да одчегртава своме занимљивом и једином слушаоц |
| е жао, што сви отуд нисте овамо на моје ритопечко.{S} Али, Боже здравља .{S} Молим вас узмите д |
| {S} Али зато сад смемо мало повише овог ритопечког.</p> <p>— Е па кад јој је суђено, онда шта ј |
| ставицу!“, а он из све незграпне грлине ричи кроз нос: ма!{S} Деца се на то смеју сиромаху медв |
| та за слободне народе...{S} И Русија је роб, и њу треба ослободити...{S} Руски је народ безглас |
| хоће и глупости, па готов посао, слуге, робови!{S} Јеси ли ме разумео, мој добри Гргуре?</p> <p |
| ом, живописно блеште дућани са источном робом, пекарнице и млекарнице, џамије и хамами с кубети |
| ће то десно то лево, куд је мање кама и ровина.{S} А честа промена села и околина привуче на се |
| некакав црни ђаво с још црњим репићем и роговима, али ето ти изнебуха онога црквењака, па удри |
| >Који не зна, кад треба </l> <l>За свој род умрети,</l> <l>Није Србин већ је изрод,</l> <l>Тог |
| јих нараштаја.{S} И наш Илија беше тога рода ђак, и најрадије прибијаше се уз Милана, а још виш |
| се, а у Светом Писму стоји: дрво, које рода не носи, сече се и „во огањ вержет сја!“ Ђак без н |
| ањ вержет сја!“ Ђак без науке, дрво без рода.</p> <p>— Е да црквењака с новинама? упашће учитељ |
| то рекао: „ни дрва у гори нису једнака; роди се то тако погдекоје, којем се не да по туђој мудр |
| атеља, зналца, али учитељ треба да се — роди.{S} Видите ја, ја се нисам држао точно наставлениј |
| <p>Бадава вичу пекари: „Врућо, тазе, не роди му мајка!" бадава извијају хоџе и мујезини по муна |
| коле ни моју десну певницу.{S} Сваки се роди за нешто, а ја осећам да је божје опредјеленије да |
| дио на очином коњу.</p> <p>— Христос се роди!</p> <p>— Ваистину! повикаше сви новоме госту, па |
| јавио на прагу и подвикнуо: „Христос се роди!" </p> <pb n="37" /> <p>— Ваистину роди! викну ист |
| роди!" </p> <pb n="37" /> <p>— Ваистину роди! викну исто тако поп, па се пољуби са учитељем.{S} |
| овићима, да доведе Милоша.{S} Милоша је родила револуција.{S} Милош ће је наново створити.{S} М |
| а се пазите као да смо вас све троје ми родили.{S} Седи, Гргуре до Ружице, а ње нека међу тобом |
| ад је оно Морава потопила село, онда се родило, па сад рачунај.{S} Ја бих рекао да му је пуних |
| ун своју богословију.</p> <p>— А где се родио Христос Спаситељ ?</p> <p>— Христос Спаситељ роди |
| ар ја?{S} Погле само...{S} Та да сам се родио у Средњем Веку, пре барута...</p> <p>— Па шта би |
| ажи ти, Јанићије, продужи учитељ: ко се родио на Божић ?</p> <p>— На Божић се родио Господ наш, |
| е родио на Божић ?</p> <p>— На Божић се родио Господ наш, Исус Христос, откреше Јанићије. '</p> |
| ос Спаситељ ?</p> <p>— Христос Спаситељ родио се у јаслама, рекоше сви у један мах, осим Гргура |
| а востоцје</hi>, познадох да се Христос родио, идем поклонити се <hi>јему</hi> и принети дар: з |
| Паун!</p> <p>— Господ наш Исус Христос родио се у Витлејему Јудејском, исповрти Паун своју бог |
| а као из топа.</p> <p>— На ком се месту родио Господ наш Исус Христос, нека нам каже Паун!</p> |
| сасвим остарим, походићу гробове мојих родитеља, да се онде помолим, да им благодарим за све с |
| х више ни Лике, ни своје село, ни своје родитеље.{S} Сродих се с вама, пустих жиле у вашој гори |
| од свог сеоцета на брду, походио брижне родитеље, па се спустио, кроз браник, ливадом уз реку, |
| дан а сунце над гору, а кметови и ђачки родитељи у школу.</p> <p>И сељаци, и ђаци, и учитељ и у |
| ла ће га гуја ујести.{S} -Онако честити родитељи, па тако... али све било па прошло.{S} Као што |
| p>— Чудо не написа два три ретка својим родитељима.</p> <p>— Није могао, госпођице.</p> <p>— Ни |
| то време само је два пут одлазио својим родитељима.{S} Завршује се већ друга година од како је |
| цркву.</p> <p>Гргур је само једанпут с родитељима долазио цркви на причест.{S} Онда је био мал |
| саучешћа, стотину таких тешких дечјих и родитељских растанака.{S} У своје млађе доба, првих год |
| у гроб, али ће она пре смрти родити... родити другу Русију, млад, здрав, јуначан народ руски, |
| мора лећи у гроб, али ће она пре смрти родити... родити другу Русију, млад, здрав, јуначан нар |
| камаре снопља.{S} Иза потеса шљивици с родним подупртим гранама, а за њима село на брдељцима, |
| ови.{S} Ижљубише Гргура, прво мајка, па родови, па комшије, па опет мајка.{S} И куцов се умиљав |
| бејаху на ногама.{S} Дођоше и комшије и родови.{S} Ижљубише Гргура, прво мајка, па родови, па к |
| и си мој мио другар, а другари су као и родови.{S} Али ипак, мој другару, ово ти је писмо прво, |
| од дао овако личних и виђених, мудрих и родољубивих.. </p> <p>Ту поп Арон отвори, бурмутицу, по |
| руговима.{S} Око ње остале жене из целе рође, помагаху јој пришивати копче и спремати, а кад го |
| S} Сви смо упрли очи у њу.{S} А она?{S} Рођена да заповеда народима, да, да заповеда — а шта ра |
| Тако, па да ми се пазите и слажете к’о рођена браћа.{S} Тешко је, децо, данас стећи пријатеља, |
| ина, у августу су заједно славили њезин рођендан, али већ онда беше и лепша и заношљивија, и жи |
| није свашта за свакога, нису сви за све рођени.{S} Ти, ти си... ја, знаш ме, увек истину говори |
| гледните само Доње Дунаво, Балкан, сам рођени брат, вредни Бугарин.{S} Глете, гле, Београд, За |
| лавјанин, јест, јест — ко опљачка свога рођенога брата, ко комада Пољску, и опет ти кажем: није |
| ?</p> <p>— На кога било, у помоћ својој рођеној браћи.</p> <p>— Засврбио те врат.</p> <p>— А ти |
| рујем... вратићеш ми.{S} Без писмена ни рођеном оцу; теби, мој добри Грго, верујем, верујем виш |
| икакву службу не бих дао, ником, ни мом рођеном оцу, док не поднесе уверење да је ма годину дан |
| ео.</p> <p>Гргур беше изузетак; које по рођењу, које под утицајем честитога Максе и Јована стол |
| ЕВНА ЗАДРУГА 142.</p> <p>САЊАЛО.</p> <p>РОМАН.</p> <p>МИЛОРАДА П. ШАПЧАНИНА.</p> <p>У РЕДАКЦИЈИ |
| у бистру планинску воду и слушаше њезин ромон преко шарених, облих, а и многоугластих шљунака.{ |
| ед којих мирише најлепше пољско цвеће и ромони тихи, бистри планински поточићи.{S} Милан — мисл |
| цом, а до ње једно ружично суштаство од росе и мајских јутара, најлепша слика, што одавна живи |
| есме остати вазда живе и младе, свеже и росне као што сте данас вас двоје у првоме цвету.{S} Ко |
| о.{S} Чујеш ли, Гргуре, та оно је права роспија.{S} Ајаој, тешко ли си њеном суђенику, ала ће г |
| астрговчим моје лутке, са свима њиховим рпама и крпицама.{S} Ето колико се још уме заборавити т |
| S} Још онако усијан пепео покупила је у рубац.</p> <p>— „Све је пролазно, све неверно" прошапут |
| е излажаше из куће.{S} Тамо приправљаше рубине и спаваће хаљине, чарапе и појасе, да јој дете н |
| ко у Шумадију, па Космај, па Венчац, па Рудник, Маљен, Повлен, Медведник; види се и Цер, и тај |
| кију и каву, а Пауну и Гргуру слатко од ружина листа.{S} Одатле се кренуше мало лакшим касом.</ |
| ше богиња?{S} Миланова сестра.</p> <p>— Ружица?</p> <p>— Ружица главом.{S} Увукла ми се под кож |
| анова сестра.</p> <p>— Ружица?</p> <p>— Ружица главом.{S} Увукла ми се под кожу, у крв, у главу |
| ак?</p> <p>Но Гргур још ни изговорио, а Ружица бризну у плач, ридаше и јецаше горко.</p> <p>Док |
| иш или ћу....</p> <p>Није ни изустио, а Ружица га оштро погледа, погледа још једном, али блаже |
| снове и поче се задовољно смејати.{S} А Ружица, са свечаном збиљом, отпоче своје саслушање :</p |
| жена, па син му Милан, па до њега ћерка Ружица, с леве стране момци, којих је вазда имао тројиц |
| Што лупаш ? викну богме и мало увређена Ружица.{S} Није ово луг.{S} Шта се претвараш?{S} Призна |
| нице столарева ћерка, а Миланова сестра Ружица.</p> <p>Гргур, намрштивши се, затвори ону књигу |
| се, замисли се, није ни осетио, кад је Ружица, убрисавши и последњу сузицу, не више као горски |
| <p>— Да шта ти мислиш, Гргуре? осече се Ружица.</p> <p>— Ја мислим, да не мислим ништа.</p> <p> |
| Ево баш нећу да плачем! — Наједанпут ће Ружица у другу тактику.</p> <p>— Немој.</p> <p>— Нећу н |
| ово (показавши јој прстом).</p> <p>Поче Ружица својим нежним танким гласом:</p> <p>— <quote>Да |
| а достојној бесвесности</quote>, заврши Ружица.</p> <p>Мајстор Јован, поновивши још једном ове |
| са прозорчићима.</p> <p>— Доста! викну Ружица љутито, отвори врата и као вихор излети напоље.< |
| и вихор.</p> <p>— Ти си заједало! викну Ружица љутита и плачна.</p> <p>Он опет књигу затвори.</ |
| о либаде, па бајадер с крупним увезаним ружицама по белом свиленом пољу.{S} Савише јој око глав |
| изнај, ухватила сам те.</p> <p>— Ти си, Ружице, и досад била гуска, а сад си права — немој да т |
| чинимо као што нам Доситије вели...{S} Ружице, читај ово (показавши јој прстом).</p> <p>Поче Р |
| отурима све сам каранфил и кадифица.{S} Ружице давно прецветале, па опустиле полуоголеле гране, |
| 89" /> <p>— Пакостан и гадан !</p> <p>— Ружице! викну Гргур и скочи на ноге.</p> <p>— Лукав, не |
| у на носилима.</p> <p>— Грго !</p> <p>— Ружице.</p> <p>— Право да ми кажеш.</p> <p>— Право да т |
| у браћом својом.</p> <p>— Гргур седе до Ружице и стидно гледаше преда се.</p> <p>Чим погледате |
| све троје ми родили.{S} Седи, Гргуре до Ружице, а ње нека међу тобом и Миланом, као сестра мећу |
| ведро и светло, и опет некако превучено ружичним, тајанствено-прозрачним маглицама.{S} Рађаше с |
| ане учитељка с преслицом, а до ње једно ружично суштаство од росе и мајских јутара, најлепша сл |
| це тако лепо, тако невино, али без оног ружичног и топлог трептања, које му отоич засењаваше оч |
| к — идите!{S} Ја знам, што ја знам, има рука работу...{S} Да нас когод не чује. (Ту Милан смотр |
| ез — нај! а кад пишу мапе, као да ће им рука отпасти...{S} Знаш ли ти, учитељу, где лежи Севаст |
| а и послужила кафом, Милану је необично рука дрхтала, кад се машио за шољицу.{S} Он, вазда смиш |
| дили младачку душу његову.{S} Што ли му рука тако задрхта, кад се њезине дотаче?{S} А кад им се |
| } Само да видиш.</p> <p>Ту га ухвати за рукав и повуче к табли.{S} Узев креду, поче се усиљават |
| аза!{S} Чујеш ли, Милане? и ту дрмну за рукав свога замишљеног друга, противу фиргаза!{S} Морам |
| је погодио левом у леви, десном у десни рукав свога горњега капута, и док је везао своју белу, |
| амо право, те тако се директору подрежу рукави, а ми вечерас прослависмо победу једним ваљаним |
| ципелама без обсеца и незграпним кожним рукавицама у зимње доба.{S} Шта ћемо, тако је коло живо |
| 31" /> до колена, навукао шарене вунене рукавице, а поштапа се кривом мачугом.{S} За њим двоје |
| " /> <p>Таман црквењак Васо убриса сузе рукавом, а цео збор запева: <hi>Шедше трије цари ко Хри |
| и.{S} Плакао је, брисао је сузе широким рукавом своје беле кошуљице, а све кријући, да не опази |
| дуго за њима гледаше, тарући сузе белим рукавом.{S} Изнела је затим, за срећна пута, комовицу и |
| иват!“ Најснажнији издигоше Рајачића на рукама и показаже народу, он благосиљаше, а народ, гото |
| , паде на једну цветну леху, покри лице рукама и јецаше.{S} А кад јој одлакну и сузе престаше, |
| арима на носу и картама у сухим жилавим рукама.</p> <p>— Ручак!</p> <pb n="72" /> <p>После мину |
| ад ће строги учо, с прутом у неумољивим рукама, опет наставити своје апсолутистичко „владјеније |
| Даница да и оних цветића нема у његовим рукама.</p> <p>— А где су ти ?</p> <p>Он се мало збуни |
| мајке, да га неће покрити мајка својим рукама, да, дремајући под топлим губером, неће упрти по |
| штрији нож није опасан, док је у мудрим рукама, а најтупље орудије...{S} Узмимо, молим вас, шта |
| м своје.{S} Сад је наша судбина у нашим рукама, у руци божјој и Народнога Одбора.{S} И ја сам в |
| барама на глави и пастирским палицама у рукама, а за њима, крадом пушећи готово угаслу лулу, на |
| коном над столићем до кревета, држаше у рукама бројанице и на глас читаше псалам: <hi>и дажд на |
| {S} Лесковац је лесковац, ужасан, али у рукама наставника ствар благословена, три пута благосло |
| а калпак на глави!{S} А шта му је оно у рукама?</p> <p>— Топузина.</p> <pb n="55" /> <p>— Знам, |
| је буди Богу на срећи, која ми је већ у рукама, ја се нећу <pb n="43" /> мицати из села.{S} Ти |
| а румених и врелих.{S} Обојица ношаху у рукама по једну књигу; по лепом повезу и формату веће о |
| ни, намрштили се, па кад им још видиш у рукама оне големе тојаге, а младо срце не може да одоле |
| штеним обрвама, грчевито стиште хартију рукама, које су почеле све јаче и јаче дрхтати, па онда |
| е <title>Вјестник</title> и дигнувши их рукама изнад главе, читаше најновије догађаје.{S} Само |
| евнице, час се осврташе у старије ђаке, руке прекрстила, али врховима својих прстића непрестано |
| ану с њом!{S} Ја сам преча од књиге.{S} Руке доле, очи овамо — право у мене!</p> <p>Он је, полу |
| ми се, невештој, час по жице кидале, а руке ми биле још немоћне, те нисам довољно снажно била |
| столом.{S} Поп се збунио па се крсти, а руке му дршћу; стоји, ноге му клецају.{S} Пошао би икон |
| заповеда — а шта ради она?{S} Скрстила руке па слуша: покорна службеница незахвалне Европе.{S} |
| биљно и снуждено, метнуо три прста леве руке на усне и гледа у растуженога свештеника.</p> <p>— |
| рекрсти, и с тим је све положио у божје руке.</p> <p>— А кад Гргур школу сврши, хоће ли он опет |
| попадија и учитељка подигоше му утрнуле руке, па му, сретноме и много обрадованоме, припасаше н |
| у који мах да јој се приближи и дотакне руке, у истом тренутку осети где га нешто жацну у срце; |
| су то учитељка и њезина кћи.{S} Маши се руке старе госпође, која, уморна, усили се да се осмехн |
| и</hi>! кличе занесени професор, стиште руке својим добрим ученицима, отвори врата, он напред, |
| м девичанске чистоте.{S} А он им стиште руке обојици; да му не налагаше начело уздржљивости пре |
| <p>— Ја их, господине, предајем у ваше руке; ја познајем вас; нек’ буду као ви — остало је у Б |
| и име својега другара, а Даници клонуше руке и спусти шав на сто.{S} Лице јој се преобрази, леп |
| и, отворити вратнице и прихватити му из руке ашов, мотику, трнокоп, косир.{S} Пазила је сваки њ |
| ће њихове.{S} Види их све, већ да пружи руке да их дотакне, али у тај исти мах чу где га неки ш |
| студеним врховима.{S} Устаде, прекрсти руке преко усколебаних недара, још једном гледну у мутн |
| кад јој одлакну и сузе престаше, спусти руке у крило, и погледа горе својим великим очима.{S} С |
| по образима јој се осу румен, мале јој руке клонуше, очи наводнише, не јецаше, али суза за суз |
| ем.{S} Кадгод их храним, ја само пружим руке, а оне саме са длана кљуцају.{S} Кокице моје, коки |
| исто осећање.{S} Стискоше једно другом руке, дах им се за тренут устави, и расташе се.</p> <p> |
| {S} А Милан, он гризе доњу усну, метнуо руке назад, ћути, мисли какав мали Гарашанин, и иде јед |
| ећма разумем и желим да их опет узмем у руке.{S} Али има доста што шта, што не могу да разумем, |
| уку.</p> <p>Деца пољубише оца и мајку у руке, а они њих у образе, па одоше те легоше.</p> <p>Ив |
| риђе руци газдаричиној, а са Миланом се рукова, погледа га мало испод очију, па опет, савладан |
| х калфа а други што остаде пређе праг и рукова се с Гргуром.{S} Млад голобрад дечко, а на њему |
| се надао, Гргуре? викну Илија, пошто се руковаше.</p> <p>— Никад, Илија.</p> <p>Гргур га понуди |
| огла содјејствовати.{S} Прва је регула, руководити их взајмној љубови и согласију, па онда цркв |
| ем више но самоме себи.</p> <p>Ту Илија руком к ћемеру, али је Гргур устави.</p> <p>— Хвала, хв |
| е сељак ко по Богу ја, а овога (показав руком на Гргура), рад сам да школујем.</p> <p>— Да школ |
| <p>— Јелена! викну професор Сава и лупи руком о сто.</p> <p>— Шта лупаш тако, нисам ја твој ђак |
| Видиш, дете моје, рече Иван, показујући руком на ове вечите путнике.{S} Мучан ли је живот што г |
| рној хаљини, дође под звонарицу, закачи руком за уженце и поче звонити.{S} Звони танкогласно зв |
| е у изненадне отмене госте, дотле левом руком пипа по земљи и тражи своју разбрибригу, да је оп |
| е свој ониски голубасти шешир, а другом руком намешташе своју, лаким знојем овлажену косу.{S} К |
| шли су обоје горе у његово село, својом руком превео је, готово пренео с оне стране потока, а к |
| а или плашљивца зелембаћа, покри десном руком своје наоблачено лице и груну у плач.</p> <p>А за |
| уго које дотично слово према изврсности рукописа, па онда узме Плутарха или Доситеја или Чокеов |
| га.</p> <p>— Ево сам ти донела, рече, а руку, у којој беше дар, држаше назад...{S} Погоди шта!< |
| тово, не дишу, ухватило једно другог за руку, па се с места не мичу.{S} Онако, мало престрављен |
| адости, ено их у кухињи, ухватиле се за руку, па (нека Бог на добро окрене!) играју.{S} Пушке о |
| дан стасит, личан сељак, који држаше за руку свога синчића, који под пазухом имађаше буквар.</p |
| по кафу, али је мајстор Јован ухвати за руку.{S} Седи, жено, не мичи се.{S} Кафе има сваки дан. |
| целивамо цара Лазара, па цара Уроша, па руку мајке Анђелије, па Стевана Штиљановића.{S} Нису то |
| жаше на ногама, поднеше му столицу, узе руку Гргурову, нешто би хтео да говори, усне се мрдају |
| обојица твоји коншкулари, обојица просе руку мога детета.{S} Светуј ми сада шта да радим, који |
| е замакоше за први угао, па онда стиште руку Миланову.</p> <p>У радионици мајстор-Јовановој жив |
| итеља у руку, дете опет грчевито стиште руку свога оца, обори очице, и да му је онда ко пажљиви |
| витопери као луб.</p> <p>Узме књигу из руку Миланових, па је пружи Гргуру.</p> <p>— Дед ти нас |
| ати, али се опет врло брзо стиша, пружи руку, прашта, мири се и готово никад није приступио веч |
| p>— Дакле, дај руку!</p> <p>Илија пружи руку, а Милан, стиснувши је, помисли у себи: „У име Бог |
| е собом не шалим.</p> <p>Гргур му пружи руку, он је мушки продрма.</p> <p>— И ја сам Славјанин, |
| појели хлеба и соли: сад, сад, пружи ми руку... не могу без тебе.{S} Обадва да оставимо кости о |
| p>— Максо! узвикну поп Крста, стиснувши руку учитељу.</p> <p>— Крста! узвикну и учитељ па се за |
| ажем још озбиљније.</p> <p>— Дакле, дај руку!</p> <p>Илија пружи руку, а Милан, стиснувши је, п |
| њу-дне, и ја сам била, пољубила сам јој руку и пољубила ме је.{S} До ње сам и литургију одстаја |
| у учитеља Максе.{S} Одох да му пољубим руку.{S} Остасмо цео дан онде код суднице.{S} Кад би пр |
| књигу, сад је прворазредац.</p> <p>— У руку учитеља, окрене се отац пун збиље своме мало запла |
| ро, забележио сам.</p> <p>— Пољуби га у руку.</p> <p>— Баш кад хоћеш.</p> <p>— И учитељку.</p> |
| уно поштовања пољубило старог учитеља у руку, дете опет грчевито стиште руку свога оца, обори о |
| се узбунила, па једва се сети те попа у руку, за њом заредише сви, а учитељ Макса, весео и блаж |
| двориште и сјахао.{S} Љуби Гргур оца у руку, љуби отац свога давно невиђеног сина, а кад обоје |
| ви, подигне заклопац и још једном узе у руку Даничино писмо, пољуби га, па онда, одлучно, остав |
| зато, можда махинално, љубио владике у руку и скидао капе свима великашима.{S} И отменим госпо |
| мче!{S} Седи!</p> <p>Деца га пољубише у руку.</p> <p>— Живи били, живи и срећни били!{S} Јесу л |
| p> <p>— Ко не скине капу старијему, и у руку га не пољуби, први пут хапс, други пут четири прут |
| бележио од слова до слова: па „пољуби у руку и моју добру учитељку“... молићу где је госпођа?{S |
| знађаше шта га поче плашити, трже своју руку и поврати се полукорак назад, на своје пређашње ме |
| ема.{S} Био сам ти, брајане мој, у неку руку будала.{S} Помисли само: био сам ти се заљубио.</p |
| S} Крадом је уздахнула, своју преварену руку повукла је к себи, очи јој се наводнише, али толик |
| ница, и кад је већ морао пустити њезину руку, коју држаше стиснуту, чињаше му се да се нешто бе |
| оговору с попа-Крстом, уступио Даничину руку — шта мислите коме?{S} Оној савитљивој трсци, чове |
| на крај сеоских кућа, дала Гргуру пуну руку цвећа, па је дуго, дуго за њима гледала.{S} И она |
| па никад нећете изгледати из туђинских руку.</p> <p>Деца пољубише оца и мајку у руке, а они њи |
| ; грехота је, овако млади, па скрштених руку.</p> <p>— Гргуре, да ти једну кажем...{S} Али памт |
| селу, дотле и наука не сеђаше скрштених руку.{S} Све је напред измакло, ја се и ти устависмо он |
| лије кад је сунце на заходу па просипље румен на реку, на поља, на шумарке, на црвене кровове.{ |
| го попустљивије, по образима јој се осу румен, мале јој руке клонуше, очи наводнише, не јецаше, |
| видиш, Грго, нема је лепше у свем селу, румена јабука! „Кумим те, брате Милета, понеси ову писм |
| зда отворена, а уснице танке и отворено румене, висок поносит врат, а стас јој витак и достојан |
| виле вите вратове трбушасте буклије као румени лабудови.{S} Овде онде заличио лимун, а у два ве |
| х црквењак Стеван припаљиваше витиљце у руменим чашицама.{S} Гледао је и гледао, а у малој глав |
| образа, учешљане, готово зализане косе, румених, али дебелих усана, кроз које провирују рехави |
| ало нижега, образа округластих, а усана румених и врелих.{S} Обојица ношаху у рукама по једну к |
| гур га гледаше, ћуташе, и гризаше своју румену доњу усницу.</p> <p>— Ћутиш?{S} Болови?{S} Знам |
| у ком се бистра вода преливаше заходном румењу.{S} А кад се при последњем поласку опраштао с њо |
| } Видели би непријатељи Славјана, ко је Рус.{S} Дижи Волгу, Дњепар, изведи све степе, цео Кавка |
| розори зазврјали, тресла се „вселена“), Русија, Русија!{S} Безгранична, велика, силна Русија — |
| а болесних мисли, илузија.{S} Аустрија, Русија — слобода, утопије!</p> <p>— А зар ти твоји саве |
| азврјали, тресла се „вселена“), Русија, Русија!{S} Безгранична, велика, силна Русија — колос!{S |
| } Тако хтео Немац, тако хоће Русија.{S} Русија!{S} Не Русија, није Русија!{S} Чујте ме!{S} Мила |
| лику и силну Русију нећу ни да знам.{S} Русија, Аустрија, Турска, три једнака пута за слободне |
| ро, које никуд не отиче.{S} Чујете ли — Русија је силна!{S} Сви смо упрли очи у њу.{S} А она?{S |
| , Русија!{S} Безгранична, велика, силна Русија — колос!{S} Моћна, непобедљива — не миче се!{S} |
| е што вам говорим... ова стара бесвесна Русија лећи ће, мора лећи у гроб, али ће она пре смрти |
| е Русија.{S} Русија!{S} Не Русија, није Русија!{S} Чујте ме!{S} Милане, Гргуре, чујте ме! ова с |
| мац, тако хоће Русија.{S} Русија!{S} Не Русија, није Русија!{S} Чујте ме!{S} Милане, Гргуре, чу |
| н ћесару?{S} Тако хтео Немац, тако хоће Русија.{S} Русија!{S} Не Русија, није Русија!{S} Чујте |
| једнака пута за слободне народе...{S} И Русија је роб, и њу треба ослободити...{S} Руски је нар |
| погажен — мужик!</p> <pb n="114" /> <p>Русија није Славјанин, јест, јест — ко опљачка свога ро |
| е к великој мапи Европе, шара прстом по Русији, па га заустави на Криму.{S} Замера школској вла |
| Саду.{S} Шта се знало, припало се опет Русији, којој се толико пута леђа обртала.{S} У званичн |
| ј ме добро, што ћу да ти кажем...{S} За Русију, ону велику и силну Русију нећу ни да знам.{S} Р |
| ће она пре смрти родити... родити другу Русију, млад, здрав, јуначан народ руски, који ће љубит |
| жем...{S} За Русију, ону велику и силну Русију нећу ни да знам.{S} Русија, Аустрија, Турска, тр |
| ија је роб, и њу треба ослободити...{S} Руски је народ безгласан, погажен — мужик!</p> <pb n="1 |
| ругу Русију, млад, здрав, јуначан народ руски, који ће љубити нас, и кога ћемо обгрлити ми, ми |
| ародима спас.{S} По жељи српске владе и рускога конзула Данилевског кнез Михаило удаљава се од |
| лане, брата и друга.</p> <p>Гргур приђе руци газдаричиној, а са Миланом се рукова, погледа га м |
| тарој госпођи Симићки, свагда прилажаше руци.{S} Али је велике куће пажљиво избегавао : његова |
| леда преда се.{S} Свима редом прилажаше руци, сви га хваљаху и благосиљаху.</p> <pb n="47" /> < |
| исте, децо ? упита их Иван, кад приђоше руци.</p> <p>— Шта нисам, јадна, мислила, прихвати бриж |
| ном листу има богињу са лиром у десници руци.</p> <p>— Реци ми, молим те, докле ћеш пиљити у ту |
| да је опет намакне на чибучић у другој руци.</p> <p>Млади странци, на велико чудо Степаново, н |
| ; нек’ буду као ви — остало је у Божјој руци, примети Јован после подуже почивке.</p> <p>— Али |
| з куће Гргура.{S} Гргур приђе к Савиној руци, а овај га значајнијим погледом измери од главе до |
| } Сад је наша судбина у нашим рукама, у руци божјој и Народнога Одбора.{S} И ја сам вам у подод |
| спроводник, а у исто време хазнадар ; у руци му гломазна каса, велики ручни кош, у који ће се с |
| теља Максу с <title>Плутархом</title> у руци, до њега добри попа Крста с црвеним појасом, тамо |
| а стас јој витак и достојанствен.{S} У руци јој шав, оборила лепу мудру главу, и шије.{S} Онај |
| она два лиска калопера што их држаше у руци.</p> <p>— Ова два лиска, како лепо миришу; ти си и |
| рима на носу, а позамашнијим прутићем у руци.{S} Прочита чланак два из читанке јасно и достојан |
| главом цар Ирод, у стихару, са жезлом у руци и грдном круном на лепо очешљаној коси.{S} После с |
| ван, религиозан човек, приђе свештенику руци, за њим Макрена, за њом Гргур, а Милан се нашао не |
| на добро упутити.{S} Хајде сад приђи му руци.</p> <p>Међутим дође и Јованова газдарица, Макра.{ |
| артама у сухим жилавим рукама.</p> <p>— Ручак!</p> <pb n="72" /> <p>После минут два изби дванае |
| иње чује се учитељкин глас, која спрема ручак, а још више онај танки гласић Даничин, која, као |
| њиме, Иване, позови га к мени.{S} Мора ручати за мојим столом.{S} Ја волим певање.{S} Кад види |
| што раније могу, на Авалу.{S} Тамо ће и ручати, провести део дан.{S} И доиста, сутрадан, још на |
| а мало <hi>глагољ</hi>, али упорна мала ручица, па кредом ни маћи!{S} Љутито баци креду на школ |
| то јој се лукава маца већ измигољила из ручица и нечујним ходом сишла у своју ноћну стражару, н |
| унцат оволики ћуп.</p> <p>Ту она показа ручицама ширину и висину тога тако важнога и омиљенога |
| на у сред бистре и провидне воде, заити ручицама свеже водице и умије се.{S} Па онда је стао на |
| г маторог петла са оволиком (показујући ручицама) крестом, па наше патке, па патка кад потрчи з |
| у страну по беломе јастуку, а сувоњавим ручицама загрлила мачку, која се стрпљиво предала својо |
| ци седе само и слушају положивши малене ручице на горњу даску од скамије, слушају и гледају и з |
| одоше доле на поточић, опраше умашћене ручице, испљускаше уста и умише се.{S} То је стара учит |
| орише, али Даница дигла два прста десне ручице, па палаца ли, палаца.</p> <p>— Добро, реци нам |
| , а малени синчић, с прутићем у нејакој ручици мање тера, више нуди и храбри мало посустале воч |
| љутито, баци оба цветка што их држаше у ручици, напрћи танке своје усничице, „иди!“ рече му пол |
| и видела.{S} Узе свећу у своју сухоњаву ручицу и оштро погледа свога пратиоца:</p> <p>— Како ти |
| усате њиховог простог, али тако укусног ручка за гладне дечје стомачиће.</p> <p>По јелу сви одо |
| у шерпењи и лонцу одлучио: да ли ће до ручка моћи бити готов са започетом главом у књизи, или |
| авлију, а мајстор Јован и газда Иван до ручка угодише шта ће овај имати донети на издржање дети |
| слобода".{S} Учитељ је Макса спавао по ручку дуже него обично.{S} Ђаци су, док је он спавао, с |
| ње, и дукат цесарски месечно.</p> <p>По ручку се Иван опрости с мајстором Јованом и газдарицом, |
| надар ; у руци му гломазна каса, велики ручни кош, у који ће се спуштати дарежљиви народни прил |
| обичају ваља да је изведе брат и преда ручноме деверу.{S} Даница зажеле, да је изведе њезин др |
| а звоне и заједно са посрнулом звонаром руше се доле на одграђену порту, по којој сеоска марва |
| иза страну, већ нашао некаква сељака из Рушња, који тражи стоку, па одуљио с њиме разговоре.{S} |
| ише велико <hi>глагољ</hi>, па мало <hi>рци</hi>, па мало <hi>глагољ</hi>, али упорна мала ручи |
| секретар, начелник — уја! — „пензионер" с црном ниском капом, дугачким капутом, ципелама без об |
| ан имао шта и приговарати, можда би га, с гледишта своје политике, и одвраћао, да се у исто доб |
| оложај, на издашност лаковерних сељака, с једне стране на лакомост, с друге стране на штедњу, н |
| ова и столица с правим и кривим ногама, с лаком и без лака.</p> <p>— Помози Бог, мајстор Јоване |
| а старом ћерамидом, с великим стрехама, с дрвеним ћошкама и прозорима маленим, који са гломазни |
| воје деце, омалено, у белим хаљиницама, с крунама на глави; за овима три већа ђака, опет у стих |
| ритима, са свима придворним калуђерима, с протама и намесницима и безбројним свештенством обоје |
| гуре, опрости; научи ме да будем добра, с дана на дан боља, да будем заслужна тако доброга друг |
| син му Милан, па до њега ћерка Ружица, с леве стране момци, којих је вазда имао тројицу.{S} Ше |
| ирно и свечано као онај лик Спаситељев, с којега дуго очи не скидаше, а тако пријатно и миомирн |
| који се виде с једне стране до Мораве, с друге до Колубаре.{S} Сневао је, али никад у <pb n="1 |
| су два чобана, увијена у јагњеће коже, с белим шубарама на глави и пастирским палицама у рукам |
| ворише се врата и уђе поп.{S} Пошто је, с јаком лупом (а био је у оним рибарским чизмама), стре |
| и, рећи ће му Милан.</p> <p>— А што не, с тобом бих, Бога ми ти кажем, и суваче окрет’о.{S} Опи |
| > <p>Ето ти његове старе сестре Јелене, с наочарима на носу и картама у сухим жилавим рукама.</ |
| ожда на калдрми...{S} Чујеш ли, Гргуре, с Турцима се не да више — дошао је крај: ил' они ил’ ми |
| мела начинити мусаку?</p> <p>Јелена се, с презирањем, насмеја.</p> <p>— Па ђувече од црвених и |
| браде, али кад стане беседити, ми сви, с великим брадама, гледамо га, као да смо из дивљега ви |
| „из прека“ врве по улицама београдским, с дана на дан насељавају малечке станове, понајвише на |
| камена.{S} Покривена старом ћерамидом, с великим стрехама, с дрвеним ћошкама и прозорима мален |
| ељ Макса озбиљно седи за својим столом, с наочарима на носу, а позамашнијим прутићем у руци.{S} |
| ле великих празника, кад ће строги учо, с прутом у неумољивим рукама, опет наставити своје апсо |
| а, отворише се школска врата и уђе поп, с књигом и епитрахиљом под пазухом.{S} Сви усташе, и ка |
| них сељака, с једне стране на лакомост, с друге стране на штедњу, на скупоћу и на економисање, |
| онајлак иде на колима, а малени синчић, с прутићем у нејакој ручици мање тера, више нуди и храб |
| више песковит, вијуга кроз ониску гору, с једног поступног, једва приметнога висоравна на други |
| домак Карловаца.{S} Кад бесмо на вису, с којега се стрмо слази у прву улицу, а ја се скидох.{S |
| Још му необичнији попови у шеширима.{S} С горње улице слази читав караван кола, долази народ об |
| којима се зелењаху проређене шумице.{S} С једног облог виса забели се нова црква с високом бело |
| {S} Па војници, па Турци, па низами.{S} С теразијског раскршћа <pb n="57" /> опазише тамо далек |
| ...{S} Не смем, не смем се огрешити.{S} С овим мојим окорелим чизмама не смем у толики ризик.{S |
| професор на гимназији крагујевачкој.{S} С љубезним поздравом ваш доброжелатељ и молитвеник и та |
| ље од црквених врата, ту Је и остао.{S} С пажњом је пратио игру својих другова, међу којима је, |
| , која мало по мало прелази у страх.{S} С леве стране, пред лицем Вертепа, стао Ирод цар, па се |
| > <p>— Учитељу!</p> <p>— Попе!</p> <p>— С тобом се баш не да данас говорити.</p> <p>— Ни с тобо |
| ан завршити започету реченицу.</p> <p>— С тобом се не да данас говорити, осече се Илија срдито. |
| апливаће у ваздух, полетеће.{S} Ходе, а с њима напоредо лете и оне миле невидљиве слике, које и |
| једног облог виса забели се нова црква с високом белом звонаром.{S} Деца је гледаху и чуђаху с |
| есто на кревету, мала Даница погледа га с пуно радости, згрчи већма уморне ножице под јорганом, |
| илане, као они.</p> <p>— И ти ћеш ваљда с њима у Карловце?</p> <p>— Куд било, Милане; грехота ј |
| с сам с тобом сојузник.</p> <p>— Ал’ ја с тобом не, нагласи Гргур, зловољан што му плаши лепушк |
| баш навалио, онда, онда ево нисам ни ја с раскида.{S} Ја сам додуше посирома ; код мене неће уж |
| г.</p> <p>— Добро, добро, настави Илија с приметним задовољством што не мора крњити сложене фиш |
| дрво без рода.</p> <p>— Е да црквењака с новинама? упашће учитељ попу у реч.</p> <p>— Добро те |
| ојасом, тамо с противне стране учитељка с преслицом, а до ње једно ружично суштаство од росе и |
| 1" /> право према обојици, не скида ока с детета, па кад приповеда претурене јаде, она уздише: |
| и гледаше, чисто не могаше да скине ока с ње, вазда би је гледао; чињаше му се, да никад није в |
| да искаже саучешће, опет не скидаше ока с лепе учитељеве ћерке.</p> <p>— А шта знамо, драги гос |
| ратима, професор Сава, не скидајући ока с њих, рече полугласно мајстор-Јовану:</p> <pb n="69" / |
| д слова, беше и по која сличица: квочка с пилићима ; или гусак који је вијао некаквог несташка |
| кад су се наша два млада друга вратила с Калимегдана.{S} Пролазећи кроз Стамбол-Капију, Милан |
| и извади једну књигу у тврдим корицама с црном кожом на полеђини и четвороуглом од црвене кожи |
| лаве.{S} Нашто чудити се, ништа ту нема с неба, ништа „прејестествено".{S} Комитет, тајни комит |
| целарији, кад ето ти директора задувана с врло важним лицем.</p> <p>— Господо моја, јесте ли чу |
| м се чини да већ чују како падају брвна с клисом с црвенога крова, звона сама звоне и заједно с |
| ного мања него по питомим равницама, па с тога по више села шиљу ђаке у једну школу, која је об |
| фронт, а Максо ти узе своје наочари, па с њима на нос.</p> <p>— Дакле, децо, на посао.{S} Ходит |
| оше ти нашега медведа, <pb n="67" /> па с њим на протокол.{S} По подне сеђасмо у канцеларији, к |
| .</p> <p>Сутрадан се рано дигну Иван па с децом пође своме старом познанику, Јовану столару, ко |
| сто изнесе пуна велика чинија кромпира с месом.{S} Код мајстор-Јована беше тачно утврђен јелов |
| title> у руци, до њега добри попа Крста с црвеним појасом, тамо с противне стране учитељка с пр |
| останем.{S} Ето ти митрополита Рајачића с владикама и архимандритима, са свима придворним калуђ |
| угарица „проводи несрећна“.... „удовица с оним црномањастим човеком“.... „писмо“.... „колевка". |
| аху неколико обојених столова и столица с правим и кривим ногама, с лаком и без лака.</p> <p>— |
| ом необоривом начелу, кава се само меша с млеком о доручку и ужини.{S} Само у та доба латиће се |
| г, мајстор Јоване! викну Иван, погледав с прага у радионицу.</p> <p>— Бог ти добро дао, газда И |
| ртак, у подне кувано тесто, увече пилав с исецаним месом; петак, пасуљ без сланине и са салатом |
| у оним рибарским чизмама), стресао снег с џубета и обуће, узе своју читакињу за дугме и скиде.{ |
| ртепа, и сам би палицу у шаке па упоред с Максом, само да није браде, да није чина.{S} Морао је |
| даше лист, а хладни ветри учесташе отуд с планине.{S} Већ много пријатније у заветрини школској |
| ену старе краљеве и цареве, наше бојеве с Турцима, па позва народ на устанак, да брани своја пр |
| европски, само су имали вишњеве фесове с црним кићанкама од свилена ибришима.{S} Један сухоњав |
| ји ока од српских крајева, који се виде с једне стране до Мораве, с друге до Колубаре.{S} Снева |
| јица су на чисто!{S} На Никољдан излазе с јутрења, па се уставише у црквеном трему, портику.</p |
| народ, некакве ваше Србе.{S} Србија је с оне стране Саве, ко хоће да је Србин — онамо!“ Ето та |
| дегод кога стигоше, повешаше.{S} Шта је с твојом ногом?</p> <p>— Још који дан...</p> <p>— Још к |
| што беше тамо пре две године.{S} Кад је с осталим друговима стао око певнице и очитао „Оче наш“ |
| ало заплашеном синчићу.</p> <p>А кад је с пуно поштовања пољубило старог учитеља у руку, дете о |
| .</p> <p>— А патријарх?</p> <p>— Сад је с депутацијом у Загребу.{S} Дочек сјајан, савез с Хрват |
| ане превртљива живота.</p> <p>Учитељ је с попом отишао школи, а ђаци се расуше по порти.{S} Грг |
| пуна живости и пуна збиље.{S} Ходао је с њом, разговарали су много, о селу, о Београду, о дети |
| гуре, ја теби пишем, а Бог зна, како је с тобом тамо; шта ћу, ако ти и не хтеш прочитати ово не |
| ним ћошкама, где седе средовечне ерлије с белим, зеленим и шареним турбанима, пушећи <pb n="70" |
| тао на траву, која се модраше дуж обале с једне и друге стране, гледаше у бистру планинску воду |
| у карика.{S} На угловима камените чесме с бакреним лулама и натписима арапским; главном улицом |
| в појас, који му је поша оплела од вуне с њихових оваца, па не скида свога благога погледа са с |
| овицу који комовицу; а трбушасте чутуре с вином, погаче, заструзи с пребранцем и киселим паприк |
| други што остаде пређе праг и рукова се с Гргуром.{S} Млад голобрад дечко, а на њему нова пешач |
| о увек креше ону „Прву знању“ као да се с неким препире, или онога Дабишу, Бошњинога унука, што |
| у, ухватило једно другог за руку, па се с места не мичу.{S} Онако, мало престрављени, укоченог |
| немој да ти кажем у очи.{S} Окани ме се с твојим будалаштинама.{S} Иди из собе !{S} Иди !{S} Ка |
| е вечерњу.{S} Он се прекрсти, мољаше се с пуном преданости своје чисте душе, па у свом несебичн |
| > <p>И обоје, као укопани, не макоше се с места.{S} Дотакли су им се прсти.{S} Даничине очи сја |
| но и исправно предао учитељу, пољуби се с њим, пољуби још једном озбиљно своје лепо дете, погле |
| икну она још јачим гласом, не мичући се с камена, на ком се готово врћаше на једној ножици.</p> |
| лена, која је једва дочекала, да јој се с врата скину дерладија, изађе гунђајући: „Увек и увек |
| јишник, у почетку овога века даворио се с књигом у Сремским Карловцима, а поп је из првог кола |
| онда кад имадосмо оно част први пут се с њоме упознати.</p> <p>Још неколико дана, па ето Петро |
| , можда у тај мах први пут, насмехну се с пуно задовољства.</p> <p>— Ал’ да видиш наше кокице, |
| слова.{S} Беше у велико мрак, кад су се с торлачкога виса спуштали к Београду, у ком су већ ода |
| е село, ни своје родитеље.{S} Сродих се с вама, пустих жиле у вашој гори, уживех се у вас, и оп |
| утем, како...</p> <p>— Као да ми узесте с језика, меша Илија своју акламацију.</p> <p>— Видите, |
| Па води их.{S} Ако нисмо ми.{S} Бог ће с њима бити! једва промуца Петрија и сузе јој грунуше н |
| о, улива сласт и ласт, чисто га покреће с места, уздиже га, чини му се: запливаће у ваздух, пол |
| његов збор, све лепе крунисане главице с једрим обрашчићима и живим крупним очицама.{S} Поп, п |
| мами с кубетима, телалнице и прчварнице с добрим ћебапчићима, касапнице и рибље чаршијице, меха |
| тренутку окренуо.{S} Даница већ стајаше с оцем горе на брду.{S} Наставише пут, Милан, и нехотиц |
| кује, да га ослободе терета, што висаше с једне и друге стране о дрвеној самарици.{S} И Гргуров |
| цијом у Загребу.{S} Дочек сјајан, савез с Хрватима утврђен.{S} Јелачић се заклео на верност и б |
| У тај мах скиде капу, па се прекрсти, и с тим је све положио у божје руке.</p> <p>— А кад Гргур |
| га натраг.{S} Био сам и код Блазнавца и с њим сам се познао.{S} Познанство, пријатељство, све ј |
| РАДА П. ШАПЧАНИНА.</p> <p>У РЕДАКЦИЈИ И С ПРЕДГОВОРОМ.</p> <p>ДР. ЈОВАНА СКЕРЛИЋА.</p> <p>БЕОГР |
| и и око куће.{S} Гргур је био у школи и с Даницом разгледао дотле невиђену књигу, у којој, усре |
| а! плану Гргур одлучно, затвори књигу и с поштовањем је спусти на сто.</p> <p>— Можеш, ако хоће |
| {S} Оде и сељак, и Милан се опет удружи с Гргуром, и обојица одмакоше пушкомет хода до гроба По |
| ушасте чутуре с вином, погаче, заструзи с пребранцем и киселим паприкама, склоњено је да тим др |
| а школски час.</p> <p>Кад су се враћали с потока, мали Гргур поизоста мало од својих другова, с |
| пекарнице и млекарнице, џамије и хамами с кубетима, телалнице и прчварнице с добрим ћебапчићима |
| е баш не да данас говорити.</p> <p>— Ни с тобом.</p> <p>— Па шта велим ја?</p> <p>— А шта велим |
| по литру вина, а мајстор Јован испразни с мајсторицом Макреном тачно полуоку.{S} Овај столски п |
| е испне на подне, а јасно-грли мујезини с висина кличу правовернима песму језанску, а вама, као |
| , „Сервијанци“, у својој народној ношњи с црвеним фесовима, окићеним пиштољима, а још китњастиј |
| ..{S} Морамо натерати Вучића да се мири с Обреновићима, да доведе Милоша.{S} Милоша је родила р |
| цима, који ће, у слави небеској, седети с десне стране Бога оца.{S} Затим је казао да сагну гла |
| значајним погледом.</p> <p>— Ја ћу бити с њиме задовољан.</p> <p>— Сасвим задовољан?</p> <p>— С |
| есечно.</p> <p>По ручку се Иван опрости с мајстором Јованом и газдарицом, пољуби Гргура и посав |
| у мачугу, па се мало поштапнем, скачући с једне половине на другу, исквасим се сва, али ми је и |
| како вунасте обрве, пребаци ноге, збаци с горње ноге папучу, и — чита.{S} Сат тиктаче, мачка по |
| не камаре снопља.{S} Иза потеса шљивици с родним подупртим гранама, а за њима село на брдељцима |
| уверила је Милана да се у овој прилици с њиме потпуно саглашава.</p> <p>А како је већ дан поче |
| га Јован, кад Макрена принесе служавник с наливеним чашама. — Чујеш, жено, остави ти то пред на |
| ано.{S} Ту су сланици, биберница, бокал с водом и пред сваким по једна проста чаша за воду.</p> |
| Не, ја сам казао, а, ја, говори учитељ с највећом брзином режући хартију.{S} Ја сам казао и ка |
| е се Илија срдито.{S} Гргуре, данас сам с тобом сојузник.</p> <p>— Ал’ ја с тобом не, нагласи Г |
| олим не трудите се: <hi>абије</hi> идем с вечере...{S} Знате, наручили смо били на Дорћолу једн |
| ивот наш.{S} Ја још непрестано другујем с ђацима као да сам им вршњакиња, преслишавам их, прати |
| , а ја се некако тешко могу да растанем с оним, што ми је негда било драго, што ми је уделило п |
| "66" /> <p>— Па рекох ли вам да долазим с части ?</p> <p>— Части?{S} Па колики је морао бити та |
| великим лонцем тамо иза калопера, у ком с пролећа однегујем по какав расад.{S} Да ми није живин |
| да већ чују како падају брвна с клисом с црвенога крова, звона сама звоне и заједно са посрнул |
| у, у којој је, у прошлом веку, закључен с Турцима познати Карловачки Мир.{S} Народ прекрилио ул |
| до сад није уживао, отвори уста да и он с осталима привикне браћи „Живео!“ али му се у исти мах |
| ни испражњене, а учитељ Макса развезао с попом дугачке диване, којима ће крајеви шинути чак до |
| А кад се при последњем поласку опраштао с њоме, једва се могаше отрћи од школских вратница, и к |
| Појави се од некуда и некакав црни ђаво с још црњим репићем и роговима, али ето ти изнебуха оно |
| и оца и Гргура.{S} Говор је текао живо с предмета на предмет, док ти стари уча погледа мало ош |
| шити тамо по вечери.{S} Па онда би узео с познатог места на полици стакло с комовицом и однео у |
| да је било давно, па сам мало као смео с ума.{S} Ал’ стан’, почекни мало, сад ћу се ја..., чек |
| , својом руком превео је, готово пренео с оне стране потока, а кад су стигли тамо горе ка његов |
| чује шта говори поп, а овамо не би био с раскида, да и која више падне у његову похвалу.{S} Уж |
| и не изусти ову реч, а вихор је већ био с оне стране резе.{S} Још се тресло и орило око ушију Г |
| а из Рушња, који тражи стоку, па одуљио с њиме разговоре.{S} Оде и сељак, и Милан се опет удруж |
| д.</p> <p>— Питах те: шта си сад наумио с дететом?</p> <p>— Један да ради земљу, да буде сељак |
| кију!{S} Па, газда Иване, шта си наумио с дететом?</p> <p>Иван као да се дотле са собом разгова |
| да он лаже, чим је директор проговорио с нама.{S} Добар ка’ и ти, погоднији него учитељ.{S} См |
| у?{S} Не знам да се брат Иван опарничио с ким?</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Па што ли ће?</ |
| узео с познатог места на полици стакло с комовицом и однео у собу: једна од највећих <pb n="21 |
| и да сјаше на који тренутак, макар само с врата да поздрави старог учитеља Максу, Даницу, али о |
| обри попа Крста с црвеним појасом, тамо с противне стране учитељка с преслицом, а до ње једно р |
| е и Даница, али час гледаше у ђаке тамо с друге стране код леве певнице, час се осврташе у стар |
| оће ли он опет к нама у село, да радимо с тобом као и до сада?</p> <p>Ивану се и нехотице нешто |
| рон, пошто се мало прибрао ; прекидосмо с Маџарима, а чини ми се биће скоро и са Швабом квит.{S |
| ош свеж и трезвен као о вечери, заједно с учитељем и учитељком, сишао је доле школи, па кад се |
| могло бити, он би и своје село, заједно с црквом и школом и гробовима својих отаца, пренео у Шу |
| ур, позван малом Даницом, изађе заједно с њом из тог загушљивог школског ваздуха.</p> <p>А кад |
| је јутрос рано одслужио јутрењу заједно с литургијом.{S} Док је њега у олтару и учитеља Максе з |
| и нехотице наметне друго осећање но оно с којим сте ушли у те уске и криве улице.{S} Чини вам с |
| p> <p>Кад је било на заход сунца, звоно с дрвене црквене звонаре огласи вечерњу, јер беше субот |
| њижара Возаровића.{S} Испративши све то с најлепшим жељама, и мислећи неколико дана готово без |
| р је тога лета ишао само једанпут, и то с професором Савом.</p> <p>Те јесени упишу се и он и Ми |
| за живином.{S} И сад се још онако исто с њима заносим.{S} Имам осам маторкица, а пилића да јед |
| на пазар, продаваћу га што скупље и што с већом даром.{S} А нисам баш ни празан, не мислим овде |
| на колена, па и учитељ Макса, па и поп с попадијом и учитељком, па и попова чељад, па чак и цр |
| ину, па бело свечано либаде, па бајадер с крупним увезаним ружицама по белом свиленом пољу.{S} |
| ељ?</p> <p>— Господин Макса, рече Гргур с пуно снебивања.</p> <p>— Господин Макса, господин Мак |
| нема велике будућности ? додаће и Гргур с радозналим погледом у свог професора.</p> <p>— Мали н |
| узицама.</p> <p>— Ја ћу можда још данас с Пауном у село, а ово ти је од јако место мене отац.{S |
| лим на вас.</p> <p>— Шта, ви ваљда опет с вашим Доситејем, поче професор Сава смешећи се, остав |
| у његовом карактеру благост и питомост с мушком збиљом и истрајношћу у свакоме послу, којега с |
| нило и велико и сјајно, кад је први пут с Дунава опазио велику цркву, па беле низове кућа, а на |
| тор-Јовану столару, где смо се први пут с њиме упознали.</p> <p>Скоро је подне.{S} Професор Сав |
| у цркву.</p> <p>Гргур је само једанпут с родитељима долазио цркви на причест.{S} Онда је био м |
| ру.{S} Коњичак је напред носио сандучић с његовим књижицама.{S} Они су за њим напред грабили, т |
| души.{S} Види Гргур једну скромну собу с дрвеним гредицама, види на зидовима познате иконе и с |
| кад му се поглед оте на црвену заставу с белом звездом и месецом, сакри главу у један бусен тр |
| ева конака, овда и онда проговорио коју с његовим наоружаним пандурима.{S} Суботом је излазио н |
| или се попети на она дрва на дрвљанику с књижицом на коленима, или сићи доле у поток, па шврља |
| !{S} Ономад сам се хрвао на Калимегдану с оном Ерчугом, један, два, три — положи!{S} Бога ми ти |
| <p>— Лепе ми и то забаве!{S} На страну с њом!{S} Ја сам преча од књиге.{S} Руке доле, очи овам |
| углу познате четвороугаоне црте за игру с пасуљима, шах-табла која се зове „мицаљица“.{S} На зи |
| се ломио и ломио, и најзад, по договору с попа-Крстом, уступио Даничину руку — шта мислите коме |
| .{S} Кад све беше спремљено, скинули су с таваница велику кесу јабука, напунили заструг са млад |
| алицом, а за дугим столом учитеља Максу с <title>Плутархом</title> у руци, до њега добри попа К |
| тељу! упаде му у реч свештеник; и ја ћу с тобом у Горњу Крајину, па ћу свуда, где тамо стигнемо |
| свој креветац, Милан на зелену столицу с једном готово пребијеном ногом.{S} Ништа се не треба |
| цвеће, да знају говорити пилићи, ја бих с њима врло, врло често и врло много торокала о теби.</ |
| толико пута учинио добра, кад оно радих с проклетим дугама.{S} Од јуче је започео упис, ја ћу и |
| дете?</p> <p>— Ја се код куће договорих с газдарицом, да те молимо да га примиш ти у твоју кућу |
| са својега места...{S} Стој! и ја одох с тобом.</p> <p>— А ти, Гргуре?</p> <p>Гргур већ беше о |
| и, гле, <pb n="58" /> ја Бога ми сметох с ума.{S} Момче, каву и ракију!{S} Па, газда Иване, шта |
| еразумљиво говораху.{S} После тога отац с Пауном <pb n="61" /> седе у кола, погледав још једном |
| > <p>— Лакше, лакше, да не падне крушац с тавана.</p> <p>— Питам те озбиљно.</p> <p>— А ја ти к |
| мета, а често ни кмета, него само викач с крчмаром претреса сеоске политике: до подне се греју |
| <p>— Ваљан учитељ.{S} Кад једном дођеш с њиме, Иване, позови га к мени.{S} Мора ручати за моји |
| е, мој добри Гргуре...{S} А како стојиш с парама?{S} Без њих је свуда зло, у туђини још понајго |
| на! сто милиона!{S} Свет, васијона! <hi>С нами Бог разумјејте, јазици</hi>! кличе занесени проф |
| ежуљчића, начињених од маховине.</p> <p>С једне и друге стране Вертепа стали чобани, намрштили |
| олио би да се што кусне и која попије. „С пуним се стомаком не пева“, говорио би Макса, али фам |
| S} Ништа се не треба чудити, кад кажем „с готово пребијеном ногом“.{S} У ђачким собама, обично |
| овима три већа ђака, опет у стихарима, са високим калпацима од златне хартије; за њима четвори |
| Рајачића с владикама и архимандритима, са свима придворним калуђерима, с протама и намесницима |
| а од белога дрвета, па оног иконостаса, са многим иконама и коситерним кандилима, у којима баш |
| поче се задовољно смејати.{S} А Ружица, са свечаном збиљом, отпоче своје саслушање :</p> <p>— В |
| цу до кујне, па растрговчим моје лутке, са свима њиховим рпама и крпицама.{S} Ето колико се још |
| м, наткала сам се.{S} Читам оцу новине, са свих страна туже се на Мораву, на поплаву.{S} Свет с |
| А иду ли у школу?</p> <p>— Овај, Гргур, са нашом сеоском школом, Богу хвала, готов је.</p> <p>— |
| р, отворивши другу лепо повезану књигу, са светим поштовањем прочита ученицима својим : <title> |
| а невена између камења, а горе на зиду, са једне тисовине, која се једва дала домашити, очепи м |
| тојанствено главом цар Ирод, у стихару, са жезлом у руци и грдном круном на лепо очешљаној коси |
| авнодушније погледа.</p> <p>— Писар!{S} Са столицом у Крушевцу.{S} Где је царе Лазо сабљом, Или |
| мало, па већ и дубока јесен настаде.{S} Са липе и бреста час мање час више опадаше лист, а хлад |
| >— Све поред оне куће на углу?</p> <p>— Са оним зеленим прозорчићима.</p> <p>— Јест, поред куће |
| /p> <p>Гргур приђе руци газдаричиној, а са Миланом се рукова, погледа га мало испод очију, па о |
| од цркава светле се у вечерњем зраку, а са двокулне Саборне Цркве чују се звона на бденије.{S} |
| ом о сухи звучни сто, да улије страх, а са страхом бадру и опрезну пажњу, па онда оне старије р |
| к отворише се врата и уђе професор Сава са својим братом, свештеником из Барање.{S} Сви им пођо |
| ваца, па не скида свога благога погледа са својих милих гостију.</p> <p>Иза попових леђа стао д |
| редовима, шта пута их поглеткујем отуда са стазе, па бих чисто да си и ти овде, да их гледаш и |
| недељом пред механом хвали свога Књаза са Цетиња, прича о боју на Грахову, и плаче.</p> <p>Кад |
| гла. — Па то још могу и ја имати белаја са тим вашим директором.{S} Знате, деца су деца, а мој |
| — све земље Сватоплукове круне; Угарска са својим земљама и Словенска од словенских земаља што |
| ку, трептала је Студеница и цела Фрушка са њезиним великим задужбинама, док се није испела у на |
| питала је све.{S} А кад је она престала са својим пунобрижним питањима, онда је он на махове ис |
| диш наше кокице, па нашег маторог петла са оволиком (показујући ручицама) крестом, па наше патк |
| Кад је, после неколико тренутака, ушла са служавником, Гргур се чисто тргао.{S} Учини му се, к |
| — Али докле ћеш ме, Саво, бити по ушима са тим твојим модрим патлиџанима ?{S} Увек си био онако |
| есе неколико пуних чинија пасуља кухана са сланиницом, а затим раздели свима <pb n="13" /> поза |
| астидео ни од веће школе, нити би и она са мене била постидна.{S} Али ја сам сасвим задовољан; |
| } Потоци пуноводни, струје преко камења са оним истим жубором, али тај жубор јаче мрмори овлада |
| е исто тако спокојно, уседе на коња, па са свим обичним гласом рече: „збогом“!{S} Окренув се јо |
| .{S} Густу косу свила у витицу око феса са црном свиленом кићанком.{S} Какве крупне црне очи ис |
| ну својих „прошенија“.</p> <p>Оде Макса са Вертепом право кметовој кући, а отуда ће походити јо |
| онако.</p> <p>— Тако је! потврди Макса са задовољством и све већим интересовањем.</p> <p>— Па |
| е причест и почетак <pb n="17" /> поста са уљем.{S} Кад би око вечерња звона, отворише се школс |
| мала знања као поп бисаге кад се враћа са водице.{S} Све као све, али кад дође говор о земљи, |
| очило чељаде из оног стакленог ибричића са параграфастим танкогрлим кљуном, подуже су се поп, п |
| учио: да ли ће до ручка моћи бити готов са започетом главом у књизи, или ће је морати довршити |
| ца велику кесу јабука, напунили заструг са младим сиром, извадили из пепела грдну велику погачу |
| ао.{S} Сунце беше готово на заходу, кад са једнога виса опазише своје село.</p> <p>Село, из кој |
| у омладину", док ти зајекну „дан!“ отуд са горе, сви се окретоше тамо на ону страну и, гле!, ср |
| еколико димова, жељаше и филџанчић каве са служавника, али јест, то скромно очекивање никад ниј |
| Дигли се народи да збаце зарђале стеге са своје слободе.{S} Дигли се Хрвати, дигли се Срби.{S} |
| динама скоро два пут старији, често иде са њима; мрзи га, вели, читати, па од њих двојице научи |
| вања, и сам је прво само — сам, а после са својом младом женом, оплакао сваки овакав тешки раст |
| с дететом?</p> <p>Иван као да се дотле са собом разговарао, па добро и не дочу шта га беше упи |
| часим часа, већ да полазим.{S} И ево ме са срећом.</p> <p>Узе попа своје писмо, узе учитељ свој |
| храним, ја само пружим руке, а оне саме са длана кљуцају.{S} Кокице моје, кокице моје! викнем к |
| ма, касапнице и рибље чаршијице, механе са стакленим ћошкама, где седе средовечне ерлије с бели |
| .{S} А учитељ Макса устаде, узе наочаре са оног столића, распечати писмо, разви га, узе га и ле |
| јарко летње сунце, а од подне почеше се са свију страна прикупљати све крупнији и мутнији облац |
| гонише амо.{S} Знаш, како је растати се са селом.{S} Познајеш ли ме још, Грго?{S} Та заједно см |
| излазио на Батал-џамију и разговарао се са сељацима, који довлаче дрва и пиће на чаршију; имао |
| } И напољу је ветар уминуо, само што се са великог кухињског огњишта чуло пуцкарање великог син |
| руги одлазе, али њих двојица не мичу се са својих позиција.{S} Псалме читају заједнички, Катава |
| су дивне и горостасне, кад их погледате са оваквих отворених висова као што је Авала.{S} Учини |
| у!“ викну Јелена, срдито и покупи карте са стола. „Тако луде, глупе, а нисам их још од јуче ни |
| прозорчићима.</p> <p>— Јест, поред куће са прозорчићима.</p> <p>— Доста! викну Ружица љутито, о |
| еним прозорима?</p> <p>— Све поред куће са зеленим прозорима.</p> <pb n="88" /> <p>— А знаш ли, |
| да онамо.</p> <p>— Дакле све поред куће са зеленим прозорима?</p> <p>— Све поред куће са зелени |
| ика Крсте, зарадова се Макса, поскакаше са својих места сви што беху за столом.{S} Поп се збуни |
| ше лепе Даничине образе, те се измешаше са другим, исто тако крупним али врелим капљицама, које |
| итељка да зготове кафу.{S} Таман почеше са стаклена ормана скидати шољице, и ону кутију од лима |
| столицу.</p> <p>Попа и учитељка скочише са својих места и притрчаше му.{S} Он, дошавши мало к с |
| „Сервус!"</p> <p>Гргур и Милан скочише са својих седишта.</p> <p>— Но, како вам се свиде моје |
| ојавише се и анђели у белим стихарима и са раширеним крилима.{S} Појави се од некуда и некакав |
| сцима изненађења.{S} Узе драге дарове и са неким, готово светим поштовањем метну преда се на ст |
| цаним месом; петак, пасуљ без сланине и са салатом кад је томе доба; субота, кромпир, а увече ј |
| рош, у шетњу, можда да се узгред види и са својим љубимцем, Јованом столаром, а младићи савише |
| о с Маџарима, а чини ми се биће скоро и са Швабом квит.{S} А шта ту циле-миле — лагарије.{S} Ак |
| их и ја разумем: али тако ти је данас и са столарством, све теши нешто на око, шарено и цифраст |
| рио.</p> <p>Милан живљаше у једној соби са Гргуром, али је цео његов живот текао сасвим другим |
| роди! викну исто тако поп, па се пољуби са учитељем.{S} Па одмах, још онако стојећи, отпеваше: |
| ам уља и нитков!{S} Пи!{S} Пљуните и ви са мном на тако гадну лаж!{S} Пљунимо!</p> <p>Професор |
| у путови били завејани или непроходљиви са многих сметова, што се отискиваху са околних брда.{S |
| петан, свештеници и учитељи.</p> <p>Сви са својих места поскакаше у вретен.{S} Максо, оличено о |
| веним ћошкама и прозорима маленим, који са гломазних дрвених ћерчива још мање светлости пропушт |
| здух рези као добро ново вино, ветра ни са једне стране, па чисто ти заигра срце кад ходиш а см |
| рском, Јалијом, живописно блеште дућани са источном робом, пекарнице и млекарнице, џамије и хам |
| уру и Даници, што вечерас не могу и они са осталом дружином, погледаше „молебно" у учитеља Макс |
| не златне крунице, па они чисти стихари са широким опет позлаћеним појасевима.{S} Даница вазда |
| срчане воћке, па високи заобљени ораси са зеленомодрим листом.{S} Милина погледати кад беле и |
| сту преобуку.{S} Кад се око подне врати са часа школског, тек што попије ракију и на сахату куц |
| ад ће се и наш драги Илија већ појавити са својом улогом у даљем животу својих млађих другова.< |
| о би се та проклета сорта дала избацити са српских бедема.{S} А кад му се поглед оте на црвену |
| азабра се учитељ, трну у дланове, скочи са своје столице, узе чашу па погледа у попа и све око |
| и се којом која неодмерена плане, скочи са својега места, изговори богме поприлично „изобличите |
| </p> <p>Ту добри наставник плану, скочи са столице и прође узрујан неколико пути по својој „все |
| о одахну и шареним марамама покупе зној са чела и лица, „Кад нећете овамо, друга работа“, прогу |
| ва одврну горњи и доњи коштани наглавак са свога дебела трешњевца, извади из шпага пљоснату тур |
| емачки класици, међу којима је Клопшток са својим одама и отац Геснер са својим идилама.{S} Там |
| га брашна, мало помаснија; среда, пасуљ са сланиницом; четвртак, у подне кувано тесто, увече пи |
| ља Макса и не слушајући Илију, више сам са собом говорећи:{S} Треба младежи <pb n="134" /> восп |
| е ни лево ни десно.{S} Он се у себи сам са собом разговараше о милом детету своме, о судбини, к |
| још исто онако редовно и строго постим са ђацима све велике посте и причешћујем се у нашој дра |
| ече немају вечере, која им је у осталом са свим излишна, јер како се по подне умију и обуку, не |
| има? викну Гргур и тресну оном столицом са пребијеном ногом.</p> <p>— Што лупаш ? викну богме и |
| исти мах Милан, који се беше већ дигао са својега места...{S} Стој! и ја одох с тобом.</p> <p> |
| вечерњој молитви, а да се није наравнао са својим мањим или већим противницима.{S} Радо излази |
| ме прости, као да је Свети Никола сишао са иконостаса.</p> <p>— Па онда карловачко пјеније, нас |
| м расположењу, а Гргуру, откад је сишао са своје планине, није се тако откравило срце као у ова |
| одвео до самих ливада, што се виде озго са њихових вратница.</p> <p>Ту поче сунце сасвим замица |
| а.</p> <p>— Шта мислиш, шта сам говорио са овим сељаком? упитаће Милан својега другара.</p> <p> |
| ао је готово на памет.</p> <p>— Па како са школом? поче Илија да гази у густи честар тадашње пр |
| опет га можеш и ’вако и 'нако.{S} Само са њим лепо, низ длаку, ласкај му простоти, ако хоће и |
| а“, и „вселена“ беше затворена, заједно са Штуром, Коларом и Мицкијевићем.</p> <p>Сва тројица и |
| е моје цвеће, сву моју баштицу, заједно са оградом и оним великим лонцем тамо иза калопера, у к |
| енога крова, звона сама звоне и заједно са посрнулом звонаром руше се доле на одграђену порту, |
| нда.{S} Онда лежи мирно у гробу заједно са својим прибором, својим представницима.</p> <p>Кад с |
| сало шуштање кише, зачу се велико звоно са томашевачке цркве, које оглашаваше вечерњу.{S} Он се |
| трепта на челу, на образима, уста журно са столице и широм отвори врата на својој мирној „вселе |
| Клопшток са својим одама и отац Геснер са својим идилама.{S} Тамо иза књига, поред онога зида |
| за сто, на којем се пушаше слатки купус са јагњећим месом.</p> <p>— Знаш ли ти, Јелена, зготови |
| d>XIII.</head> <p>Већ је скоро пао лист са брестова пред школом.{S} У дугачке општинске кошеве |
| рска икона од хартије и Ђурђе Бранковић са дугачком брадом.{S} Сав овај најскромнији намештај и |
| Затим пољуби обе погаче, скиде пешкирић са оне Даничине, испресавија га, и остави под јастучић |
| и слике, велику зелену пећ, сат на зиду са големим теговима и дугом тромом шеталицом, а за дуги |
| пи чашу, не куцнувши се по свом обичају са попом.{S} И поп испи своју чашицу, па и он преста, ч |
| е тамо испод кошева, али сутра кад прну са седала, изађи у трем, па ћу ти показати обе моје кок |
| ине, која на насловном листу има богињу са лиром у десници руци.</p> <p>— Реци ми, молим те, до |
| у.{S} Чуђаху се грдним механама на путу са ишараним ходницима и ћошкама.</p> <p>— Нуто, нуто, б |
| Поред пута голи лугови, гаврани прелећу са грма на грм, потоком плови по који суви листак, а су |
| ви са многих сметова, што се отискиваху са околних брда.{S} И курјаци се појавише око торова, р |
| олски кров, и врх њега дрвену звонарицу са школским звонцетом.{S} Преброђујући поток код новога |
| оведох ти дете, учитељу, да и њега учиш са осталом децом.{S} Здраво је, као јабука — гледни га |
| данас има у њих кићена оружја, ножева и сабаља кованих у Дамаску и Ужицу, и синија бакрених, и |
| иштољима, а још китњастијим јатаганима, сабљама и шишанама.{S} Пролази Гргур горе доле, чуди се |
| из далека гледнуо неколико пута у криве сабље и дрвене фесове, па удубивши се у себе, у своје н |
| толицом у Крушевцу.{S} Где је царе Лазо сабљом, Илија ће пером.{S} Само да сам мало бољи на кон |
| јагми цркви, чим звоно удари.{S} Кад је сабор, кад зна, да ће тамо после цркве бити и старо и м |
| врви тамо амо, као да је ту негде близу сабор или панађур.{S} Па војници, па Турци, па низами.{ |
| тле ће и б...ска црква појати као и она Саборна до Митрополије.{S} Сељаци се моле па и намоле, |
| о глави му се врте некакви митрополити, саборне цркве, Београд, Карловци, нешто велико, нешто ч |
| ству“ ништа лепше, ништа велелепније од Саборне Цркве у Београду.</p> <p>— Над Стратимировићем |
| тргу према великој гвозденој огради од Саборне Цркве.</p> <p>Сутрадан је Гргур отишао проти Ма |
| етле се у вечерњем зраку, а са двокулне Саборне Цркве чују се звона на бденије.{S} Тај ми се тр |
| /head> <p>Давно је одзвонило вечерње на Саборној Цркви, богослови су већ били по својим собама |
| исоком јутарњем зраку позлаћену кулу на Саборној Цркви.{S} Гледају и гледају, а све се боје да |
| се отворила а учитељка јело уносила.{S} Сав тај ред, ту материну тачност, врши и Даница, њезино |
| Ђурђе Бранковић са дугачком брадом.{S} Сав овај најскромнији намештај изгледао је много лепши |
| очи, кад је био пред светим путиром.{S} Сав се променио у лицу, кад је примио у се причест.{S} |
| у најгушће ордије, да покају Косово, да сав народ загрле, да га пољубе, да га ослободе.</p> <p> |
| ма цркву, да се у њој поје литурђија за сав народ хришћански, али не изгледајте да јагми цркви, |
| погледају, а он је крије у торбицу, па сав поцрвенео гледа преда се.{S} Свима редом прилажаше |
| ане, толико квара међу људима, да често сав добар усев школин позобље.{S} Имамо толике жалосне |
| ара.{S} Чело главе мало „Распетије“.{S} Сава по читав сахат чита Вергила, или Гетова <title>Фау |
| и, груну у плач, и оде у своју собу.{S} Сава је подуже гледао за њом, покушао да узме још који |
| вас — широк ми је Дорћол, па Зерек, па Сава.{S} Другова свуд на мали прст.{S} Збогом, моји муд |
| м приликама, новим потребама.{S} А овде Сава, националиста, жељаше сестри омилити само оно, што |
| живео је професор Сава.{S} Професор је Сава из оног првог кола Србаља, који, већином, дођоше у |
| це и пекмезом поизлепљивана, а Свети се Сава једва види из свог црног оквира, толико га покрио |
| памет геаци.</p> <p>— Опет! подвикнуће Сава.</p> <p>— Они треба од мене да се уче воспитанију, |
| ој брат дође да мало види Београд, поче Сава.</p> <p>— Одавна нисам доле слазио, прихвати свешт |
| како је негда било, а како је сад? поче Сава после неколико расејаних тренутака.{S} Свет <pb n= |
| буцима, као данас слатким и кавом.{S} И Сава је то уврстио у своја невина уживања, искључиво да |
| хилендарски ктитори, светитељи Симеун и Сава.{S} Гргур и не чујаше бахат, који се овда онда чу |
| Морам у Карловце!</p> <p>И ја! викну и Сава исто тако одушевљено.</p> <pb n="111" /> <p>Гргур |
| , драги моји ученици, не бојмо! продужи Сава у истој свечаној раздраганости...{S} Који народ са |
| а? упита је Гргур.</p> <p>— То је Свети Сава, што је сазидао ову школу.{S} Њега славимо, јер он |
| p>— То је, децо, Београд, а оно је лево Сава, десно Дунав.</p> <p>— Ту ћеш ти учити школу, Гргу |
| и Милан опет пошли к вратима, професор Сава, не скидајући ока с њих, рече полугласно мајстор-Ј |
| али.</p> <p>Скоро је подне.{S} Професор Сава суморан уђе на капију.{S} Како беше пријатан јесењ |
| , тражи мараму, и он плаче.{S} Професор Сава оставио чибук и по свом обичају таре дланове, али |
| ор Јован тресну ногом о тле, а професор Сава удари скупљеним прстима о сто.{S} Макрена плакаше, |
| енутак отворише се врата и уђе професор Сава са својим братом, свештеником из Барање.{S} Сви им |
| амена ка камену није, живео је професор Сава.{S} Професор је Сава из оног првог кола Србаља, ко |
| вићу? по дужем ћутању запитаће професор Сава своје ученике.</p> <p>— Нити смо слушали, нити чит |
| а опет с вашим Доситејем, поче професор Сава смешећи се, оставивши свој онизак шешир на орманчи |
| ете ли ви Станка абаџију? поче професор Сава, пошто је, по свом старом обичају, мало погладио б |
| >— Ваљда као што су мој отац и професор Сава?</p> <p>— Јест, као они, Милане, као они.</p> <p>— |
| е што једном бити мора! понови професор Сава смешећи се и гледајући то у Гргура, то у честитог |
| — Новине, као новине, прихвати професор Сава; а ми желимо да чујемо од тебе из живих уста.</p> |
| ме попузнули.{S} Колико је мој професор Сава седео без <pb n="64" /> службе, док се други смете |
| , госпођа Јелена, у десној сам професор Сава.{S} Док се он можда бави у школи, уђимо, на прстим |
| Славјанин, већи него ти, него професор Сава, него сви у твојој <title>Славјанци</title>, али, |
| ош који дан! понавља задовољно професор Сава и таре дланове.</p> <p>— Дабогме, још који дан.{S} |
| анкуше!</p> <p>— Јелена! викну професор Сава и лупи руком о сто.</p> <p>— Шта лупаш тако, нисам |
| примере пред собом!</p> <p>Ту професор Сава дубоко, дубоко уздахну.</p> </div> <div type="chap |
| имо ...{S} Здрави сте !</p> <p>Професор Сава одврну горњи и доњи коштани наглавак са свога дебе |
| међутим донела Макрена.</p> <p>Професор Сава прихвати се свога трешњевога чибука, напуни лулу, |
| карловачки митрополит.</p> <p>Професор Сава извади из долапа неколико жуто брошираних књига.</ |
| , сад му је, шта му је сад? викну љутит Сава, жваћући мало живље покрупнији залогај; најбоље је |
| осинђелу!{S}" Промрмљавши то, полуљутит Сава задуби се, макар мало и расејано, у отворену књигу |
| хтеви, толика жестока опозиција!</p> <p>Сава запали пљоснату турску лулу на дугачком трешњевом |
| еограду ни столара Јована, ни професора Саве, ни његова брата свештеника Арона, па ни Гргура.{S |
| ве ваше Србе.{S} Србија је с оне стране Саве, ко хоће да је Србин — онамо!“ Ето тако бесни Граб |
| депутацијом у Загребу.{S} Дочек сјајан, савез с Хрватима утврђен.{S} Јелачић се заклео на верно |
| > <p>— Слушао сам.</p> <p>— Е такав смо савез народа утврдили ми.{S} Јест, и ја сам био на једн |
| обода, утопије!</p> <p>— А зар ти твоји савези нису сањарије?</p> <p>— Јок, чист и јасан план, |
| ма је командовао Стеван Книћанин, бивши саветник и у то доба главним одбором наименовани пуковн |
| и учитељ, озбиљан, следствен, строг.{S} Сави Даница своју мазу, ђачићи у фронт, а Максо ти узе |
| е Славјанин !{S} Не мораш знати где, на Сави, на Врачару, на Теразијама — где било било.{S} Там |
| граница, српска влада отвара капије на Сави и Дунаву и широм испраћа оружану браћу браћи у пом |
| ргуру заигра срце од радости, али му се сави око срца и неки страх, како ли ће остати жив у том |
| ом Јовану, о Христу, о Немањи, о Светом Сави, о Цару Душану.</p> <p>Дође и божићни пост.{S} У ш |
| /p> <p>Ивану се и нехотице нешто хладно сави око срца.</p> <p>— Дабогме да ће доћи... једва про |
| воје, пољуби драгу хартију, па је журно сави у другу чисту хартију и спусти испод својих чистих |
| гадну лаж!{S} Пљунимо!</p> <p>Професор Сави горе очи, пламте образи.{S} Апостолски жар преобра |
| ас харфе шишатовачке</title>, професору Сави се зажари лице а очи запламтеше.{S} Чега ли се сре |
| били скоро пред кућом, кад се професору Сави оте поглед преко књиге кроз прозор у двориште.{S} |
| као да се после ових речи оте професору Сави уздах, кога толико покрио беше, да га ни сам мајст |
| им се теби, али се чудим оном професору Сави, па и овом мом матороме баби, што мисли да ће једн |
| p> <p>Даница се насмеја, па поче наново савијати главу, испод ока гледати, смешкати се и мазити |
| ромпир, а увече још по кришка сира, или савијача, или моча, и тако даље{S} О великим празницима |
| зову и ону подивљалу лозу, што се уз њу савијаше, размишљаше о тегобама прилагођавања једних др |
| т то у једно то у друго, па онда обадва савије и спусти у шпаг.{S} Хода по соби, мисли и мисли, |
| а води горе у његово село.{S} На једном савијутку, где се чешће одмараше под оним разгранатим д |
| у собу.{S} У левој живљаше стара сестра Савина, госпођа Јелена, у десној сам професор Сава.{S} |
| зовне из куће Гргура.{S} Гргур приђе к Савиној руци, а овај га значајнијим погледом измери од |
| о је на столу дугачких липових цепљика, савитљивих танких врбових прутића, чанчић укухане штирк |
| ничину руку — шта мислите коме?{S} Оној савитљивој трсци, човеку без сваког значаја, али довија |
| ним ружицама по белом свиленом пољу.{S} Савише јој око главе венац од ситних зелених листића и |
| м љубимцем, Јованом столаром, а младићи савише доле, Дорћолу.{S} Одушевљени живом беседом свога |
| удо Степаново, не упутише се школи, већ савише право под велике брестове код кошева, да у дебел |
| таше пред очима лепа слика Даничина.{S} Савлада свој понос и окрене се да је још једном види.{S |
| , погледа га мало испод очију, па опет, савладан стидом, спусти своје црне дуге веђе, и гледаше |
| уставише, јер је лепи малиша већ дотле савладао страх и стегао своје узбуђено срдашце.</p> <p> |
| одно ђаче тако заплашило, па не могавши савладати своје големо незадовољство, мрко погледа прес |
| докопаше правога насипа, једва их слуга савлађиваше, као виле полетеше у најбржи кас.{S} До дру |
| адан, давао је кондиције деци имућнијих Сављана.{S} Од то доба управо и воде своје порекло они |
| то готови...</p> <p>— Али докле ћеш ме, Саво, бити по ушима са тим твојим модрим патлиџанима ?{ |
| <p>— А, добро сте нам дошли, господине Саво, викну радосно мајстор Јован, устајући му на сусре |
| а ишао само једанпут, и то с професором Савом.</p> <p>Те јесени упишу се и он и Милан у Лицеј, |
| угови, револуциона струја чеше о бедеме савске и дунавске.{S} Бадава се упињу Вучић и Петроније |
| ана да се у овој прилици с њиме потпуно саглашава.</p> <p>А како је већ дан почео бивати на изм |
| е стране Бога оца.{S} Затим је казао да сагну главе и очитао им покајну молитву.{S} Сви га пажљ |
| о смо заједно појели хлеба и соли: сад, сад, пружи ми руку... не могу без тебе.{S} Обадва да ос |
| јако, сад му је...</p> <p>— Сад му је, сад му је, шта му је сад? викну љутит Сава, жваћући мал |
| ма.{S} Сад је, дабогме, много друкчије, сад сам и много вештија и много снажнија.{S} Тамо под з |
| ац господина професора.</p> <p>— Дакле, сад смо прочитали и другу свеску народних песама...{S} |
| ницу у свој њезиној величини и красоти, сад је у дубини душе осетио оне мирисе, који су одавна, |
| е за палачинцима, а гле мог брата јако, сад му је...</p> <p>— Сад му је, сад му је, шта му је с |
| смео с ума.{S} Ал’ стан’, почекни мало, сад ћу се ја..., чекај, чекај... видиш ти га на...{S} Т |
| све.{S} Иван ћути, па га сад отворено, сад испод ока погледује, а Петрија села <pb n="141" /> |
| р Јован својој деци.</p> <p>— Хе, децо, сад сте добили још једнога брата.{S} Хоћу да се пазите |
| и здрав, рече учитељ затварајући књигу, сад је прворазредац.</p> <p>— У руку учитеља, окрене се |
| е, крв никад тако топла као у овај мах, сад је, као никад до сад, пожелео, погодите шта?{S} Ни |
| много смо заједно појели хлеба и соли: сад, сад, пружи ми руку... не могу без тебе.{S} Обадва |
| а оне око мене : какоко, какококо !{S} Сад су све тамо испод кошева, али сутра кад прну са сед |
| рљаху се и падаху на ивицу од стола.{S} Сад, изгубивши своју обичну оштрину, изгледаше преображ |
| нисам довољно снажно била брдилима.{S} Сад је, дабогме, много друкчије, сад сам и много вештиј |
| тно небо његових магловитих осећања.{S} Сад је тек јасно видео Даницу у свој њезиној величини и |
| ло, а у напредак богме сваком своје.{S} Сад је наша судбина у нашим рукама, у руци божјој и Нар |
| е изјављивао своје противно мишљење.{S} Сад је помишљао у себи: да су то „весници новога доба“, |
| а у каруца, него шест школа у глави.{S} Сад се је време преокренуло; учен човек, ако ће и пешиц |
| ачело и нагло почело расти и бујати.{S} Сад му паде на памет мисао: да покрене говор о школи.{S |
| читаво по подне, сучем цеви и певам.{S} Сад ткам најтање сади-платно, а већ сам цела два веза о |
| цвећа на дну сандучића, дуго, дуго.{S} Сад сам га негде загубио; а шта се не загуби на овој пр |
| отаца, пренео у Шумадију, у Мораву.{S} Сад, повукавши неколико димова, жељаше и филџанчић каве |
| еп је сувота, у којој говеда ноћују.{S} Сад ћу ја ево од ове хартије и ових дрва да направим Ве |
| е мог брата јако, сад му је...</p> <p>— Сад му је, сад му је, шта му је сад? викну љутит Сава, |
| ја — где?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— Сад?</p> <p>— Сад...{S} Морамо натерати Вучића да се ми |
| <p>— У Београду.</p> <p>— Сад?</p> <p>— Сад...{S} Морамо натерати Вучића да се мири с Обреновић |
| /title>.</p> <p>— А патријарх?</p> <p>— Сад је с депутацијом у Загребу.{S} Дочек сјајан, савез |
| ој је покојни прото носио „свјатаја“, а сад се у њој храни утуцана кава, таман се једна шољица |
| ос било на свету пуно и дражи и нада, а сад је оставља све, све нежно и лепо, све тајанствено, |
| >— Ти си, Ружице, и досад била гуска, а сад си права — немој да ти кажем у очи.{S} Окани ме се |
| > <p>— Прекрасно, наставиће професор, а сад да прочитамо коју оду Мушицкову.</p> <p>Пошто су пр |
| је вазда покривала студена строгост, а сад је тако лепо, тако благо, преображено тугом, која ј |
| има ?{S} Увек си био онако, онако.... а сад си се, Бога ми, сасвим подетио.{S} Што ти се сад на |
| ма, да га не пробуди, оде из куће.{S} А сад шта ћеш, мој весели Иване?{S} Ту су му се опет очи |
| а, као мало воде на длану, па зар да га сад остављам на душу туђину и незнану?</p> <p>— Али, га |
| Гргур им прича све.{S} Иван ћути, па га сад отворено, сад испод ока погледује, а Петрија села < |
| редовно четвртком и суботом, а глете га сад, пустио је седу браду, па вам га чисто тешко познат |
| који цветак из моје баштице.</p> <p>„Да сад, Гргуре, видиш моју малу баштицу пред кућом.{S} Зна |
| е син свршио школу код велике цркве, па сад, како ти се чини, ја велим да их упишемо обојицу у |
| лус Степан, у дремежу лулу испустио, па сад, тргнувши се од цврчања вратница, предигао се нешто |
| орава потопила село, онда се родило, па сад рачунај.{S} Ја бих рекао да му је пуних седам.</p> |
| рио, изгубио конце путу директорову, па сад, љутит, искаљује јед над фамулусом Степаном, или се |
| н?{S} Добро је, кад није горе.{S} Па од сад буди паметан.{S} Не бој се, биће Србаља и без наше |
| запамтио имена толиким учитељима.{S} Е сад да нешто устане покојни Доситеј, да очима види...{S |
| } Он ће те и на добро упутити.{S} Хајде сад приђи му руци.</p> <p>Међутим дође и Јованова газда |
| е и учитељ Макса тек сад опазио, али је сад касно, поправиће већ он ту неправду до године.{S} Ж |
| Хе, хеј, како је негда било, а како је сад? поче Сава после неколико расејаних тренутака.{S} С |
| p> <p>— Сад му је, сад му је, шта му је сад? викну љутит Сава, жваћући мало живље покрупнији за |
| поближе...</p> <p>— Ето, познајеш ли ме сад?</p> <p>— Познајем дабогме, да познајем...{S} Само |
| Максо, шта би било од света, кад би се сад прочитало у школама, у народу: децо, браћо, нема ви |
| , Бога ми, сасвим подетио.{S} Што ти се сад наспеле те луде цинцарске сплачине?</p> <p>— Ал’ чу |
| дана походити његову школу.{S} А ето се сад преварио, изгубио конце путу директорову, па сад, љ |
| школи упутили како треба.{S} Зато учите сад док сте млади.{S} Што год не разумете, питајте, па |
| ш ни мало не допада.{S} Па шта учинисте сад у Карловцима? запитаће Јован.{S} Сви се и нехотице |
| еко потока отрулило је и пало у воду, и сад се прелази преко новог малог моста, мало повише.{S} |
| ио, као и она очева жестока нарав.{S} И сад је исто онако пољут и построг, али су му прутови ип |
| то наши кажу, погинула за живином.{S} И сад се још онако исто с њима заносим.{S} Имам осам мато |
| док сам ово мало знања напабирчио.{S} И сад ме се не тиче нико, ни Књаз, ни патријарх: док ви р |
| о си најбољи међу својим друговима, а и сад си, знам ја, онај исти, најбољи међу најбољима.{S} |
| к био и сувише мудрица, занешенко, па и сад мудруј за нас обоје, а мене пусти да се сита нажубо |
| далека оне пређашње строгости, штапом и сад-прети, прети и колико не треба, али не бије.{S} Тач |
| похвалим.{S} Мати ми је навила пређу и сад у велике ткам у малој собици.{S} Да видиш само, как |
| нејска слова, „начелна".{S} Долазе му и сад <title>Српске Новине</title>, али, док Даница не ст |
| шој Шумадији.{S} Поток под школом још и сад тече онако холо и младачки, као кад се оно први пут |
| а, тамо пре петнаест-дваест година, али сад...{S} Доцкан... врло доцкан.{S} Много се шта побора |
| бук и по свом обичају таре дланове, али сад много живље и одлучније.{S} Гргур се занео и у свој |
| је.{S} И пре је био неки занешенко, али сад, говорио би често учитељ Макса: „нема заборавнијег, |
| одних песама...{S} А ти, Гргуре, шта си сад имао?</p> <p>— <title>Горски Венац</title>.</p> <p> |
| снове и глад.</p> <p>— Питах те: шта си сад наумио с дететом?</p> <p>— Један да ради земљу, да |
| о милом детету своме, о судбини, којој сад навија прву основу. „Шта ли ће од свега тога бити, |
| а изговори.{S} То је и учитељ Макса тек сад опазио, али је сад касно, поправиће већ он ту непра |
| правитељство.{S} Ја ћу се заклети, ево сад у цркви: теже је дајанисати у школи него дрмати вил |
| ла као у овај мах, сад је, као никад до сад, пожелео, погодите шта?{S} Ни кнеза, ни војводу, ни |
| ша, груди му се шире радостима, које до сад није уживао, отвори уста да и он с осталима привикн |
| <p>— То је најбоље од свега што сте до сад говорили, велим : најбоље !{S} Само је онде напретк |
| акно у окорелој дуванкаси, он би већ до сад у велико припалио.{S} Странци стоје у хладу, он спо |
| о ограде па вас радознало гледало, како сад, зауздано и оседлано, бије копитама тамо пред судни |
| оју заклетву.{S} Гргуре, да ме случајно сад сретнеш у путу, не би ме познао, толико сам се изме |
| пратио би га и учитељ Макса, али је то сад сасвим престало.{S} И кад дођу један другом на посе |
| е тирјаћија на ваљану рибу.{S} Али зато сад смемо мало повише овог ритопечког.</p> <p>— Е па ка |
| е, да похитају кући за видела...{S} Ето сад баш Ивану изађе пред очи лепа слика тихог, домаћег |
| е „драги“, а кад се дрнете, к’о по Богу сад, онда горак и кисео.{S} Збогом!{S} Имам ја другова |
| „Учитељу !{S} Извештавам те, да је баш сад стигао акт среској канцеларији од окружнога начелст |
| е видим по месец два, онда, онда ми још сад тешко на срцу; а да шта ће бити доцније?</p> <p>— Ш |
| мељу.{S} Куће, негда од брвана и клиса, сада покривене ћерамидом, а димњаци се беле издалека ка |
| удру главу, и шије.{S} Онај исти стари, сада још старији сат тиктаче на свом пређашњем месту, р |
| је аркимандрит Гавро, па ђакон Живојин, сада прота ваљевски, да се сакрије твоја Фрушка и цела |
| цена ствар вазда под њезиним кључем.{S} Сада пуши, хода под стрехом и мисли: бадава му је молит |
| ст шишкав човек, Јован Светић из Новога Сада, а после њега протосинђел Каћански.{S} Не остави в |
| е тог.{S} Сигурно му знате сина, што ће сада у четврти разред?{S} Лањске године, некако пред ра |
| дра да не види учитељ?{S} Јеси ли још и сада онако плашљив?{S} Нисам мислила написати плашљив, |
| ца просе руку мога детета.{S} Светуј ми сада шта да радим, који би више усрећио моје дете:{S} М |
| надежну, учини му се лепша него икад до сада, али у који мах да јој се приближи и дотакне руке, |
| ављују у успоменама, које, као никад до сада, оживише у њему.{S} Учини му се као да види своје |
| нама у село, да радимо с тобом као и до сада?</p> <p>Ивану се и нехотице нешто хладно сави око |
| : прави ти, жив ми био, Вертеп као и до сада, па ћемо га пронети по овим нашим брдима.</p> <p>— |
| епо, и ми ћемо лепо, а ако почну као до сада, ми ћемо своју војводину привеслати Србији, па да |
| невиним играма из доба ђаковања, и о — садашњости.{S} О садашњости?{S} Лицем на Преображење иш |
| з доба ђаковања, и о — садашњости.{S} О садашњости?{S} Лицем на Преображење ишли су обоје горе |
| сучем цеви и певам.{S} Сад ткам најтање сади-платно, а већ сам цела два веза откала; ето и тај |
| а Даница; ово је наше, ово је моја мати садила.</p> <p>Ту се саже и узабра неколико стручака.</ |
| Милош у Загребу, кнез Михаило у Новоме Саду.{S} Шта се знало, припало се опет Русији, којој се |
| у, па кроз малене лехице тамо к огради, саже се и узабра један лист од здравца, пољуби га, погл |
| смели да их се дотакне.{S} А кад се она саже да откине још један бокорић црвеножутог цвећа, а о |
| , ово је моја мати садила.</p> <p>Ту се саже и узабра неколико стручака.</p> <p>— Ево ово је ка |
| ре, хоћете ли нам казати, зашто сте нас сазвали? упита га још једном озбиљно професор Тома.</p> |
| ргур.</p> <p>— То је Свети Сава, што је сазидао ову школу.{S} Њега славимо, јер он пази на нас; |
| бин вам је некако чудновато створење: и сазидаће цркву, и набавити звона, и иконе, и барјаке, а |
| еме чисто, топло, суво, грожђе у велико сазрело, а кукурузи већ су ужутели.{S} Око вечерња звон |
| и ће и то уставити озбиљније године.{S} Сазреће.</p> <p>Гргур се исправи, преста ударати прстом |
| вену заставу с белом звездом и месецом, сакри главу у један бусен траве пред собом, шкрипну зуб |
| се душом нешто и топло и мило, па једва сакри још јачи дах, који се поче отимати.</p> <p>— Шта |
| ти оно дадох неколико цветића, а ти их сакри у недра да не види учитељ?{S} Јеси ли још и сада |
| ндучића, под други пар својих кошуљица, сакрије сва три цветка, што их дотле ношаше у недрима.{ |
| трену само, шикну мало кроз нос, па, да сакрије незадовољство, лукаво се смешкаше.{S} Виде да ј |
| знао, него је умео своју радозналост да сакрије, да не поверава језику, али си му је тим разгов |
| кон Живојин, сада прота ваљевски, да се сакрије твоја Фрушка и цела Патријаршија.</p> <p>На то |
| им месом; петак, пасуљ без сланине и са салатом кад је томе доба; субота, кромпир, а увече још |
| халваџије и кокичари, млађани продавци салепа и бозе, све саме младе Рекалије, а међу њима по |
| га поред себе.</p> <p>Дуго је поп Крста салетао око учитеља Максе да га разговори, заметао је с |
| али још већа помрчина беше јој обузела саломљену душу.{S} Покупила све успомене Гргурове: цвећ |
| tle>Алексија божијег человјека</title>, сам самцит, задубљен у мисли, седи својој соби и броји |
| ад су стигли тамо горе ка његовој кући, сам јој из млекаре донео у чистој дрвеној стопањи варен |
| } Па гледните само Доње Дунаво, Балкан, сам рођени брат, вредни Бугарин.{S} Глете, гле, Београд |
| граде прође још по који одоцнели ратар, сам, умукао, журно грабећи да сасвим не омркне изван св |
| преуда у село из којега је доведена.{S} Сам Иван оста старој мајци да је теши, да се њиме дичи, |
| д... како рекосте? — без будућности?{S} Сам уља и нитков!{S} Пи!{S} Пљуните и ви са мном на так |
| свога учитељевања, и сам је прво само — сам, а после са својом младом женом, оплакао сваки овак |
| ориш, па Драва, па Ријека, па Велебит — сам овејан Србин и Хрват!... чисто зрно, пшеница од нар |
| p>— И опет сам! викну девојче.</p> <p>— Сам.</p> <p>— Читаш?</p> <p>— Читам.</p> <p>— Шта читаш |
| , као јабука — гледни га само!{S} Једва сам га отео од Петрије.{S} Мати, као мати, да јој је не |
| не пребацим себи да сам незахвална, да сам обрнула главу ономе, кога не треба заборавити.</p> |
| > <p>— Отиди или пиши мојима у село, да сам... не, не... да сам потпунце здрав и весео.</p> <p> |
| и мојима у село, да сам... не, не... да сам потпунце здрав и весео.</p> <p>Илија забележи.</p> |
| а!{S} Зар ја?{S} Погле само...{S} Та да сам се родио у Средњем Веку, пре барута...</p> <p>— Па |
| гни на врата, у помрчину.{S} Та није да сам бегао, као да ме сто врагова гонило.{S} Чујеш ли, Г |
| ре!</p> <p>— Но?</p> <p>— Чини ми се да сам увек био паметан.</p> <p>— Па?</p> <p>— Али сам ипа |
| ележим!</p> <p>— Даници можеш рећи и да сам рањен.</p> <p>— Дакле, име јој је Даница...{S} А је |
| а се исквасим, а да не пребацим себи да сам незахвална, да сам обрнула главу ономе, кога не тре |
| се тиче...{S} Да, без шале, знаш ли да сам чиновник?</p> <p>Гргур га још равнодушније погледа. |
| бито кад се заборавим, па још мислим да сам дете и да идем у школу.{S} Пст!{S} Гргуре, да ти ша |
| још непрестано другујем с ђацима као да сам им вршњакиња, преслишавам их, пратим им лекције све |
| жем све.{S} Знам да би ми доликовало да сам мало мудрија, али ти си увек био и сувише мудрица, |
| Лазо сабљом, Илија ће пером.{S} Само да сам мало бољи на концепту.{S} Шта ћеш, кад се није стиг |
| а пута је мало и развеселим.{S} Кажу да сам се много променила, али ја ипак још умем по каткад |
| ће се и они тамо обрадовати кад чују да сам те видео.{S} Збогом !</p> <p>— Збогом, чича! отпозд |
| и.{S} Учитељка не даде маломе новаку да сам ноћи у ђачкој спаваћој соби; још је дете нејако, мо |
| лиш, своје парохије.{S} Ти и не знаш да сам и ја постао... али, дај ми реч, тако ми Бога, ја се |
| ти нисам већ постала досадна?{S} Можда сам ти данас и сувише торокљива, више него што бисмо ми |
| >— Сасвим излишно, приметиће Даница, ја сам се одавна над децом уверила...</p> <p>— Је л’ те?{S |
| оју или Миланову страну.{S} Знаш ме, ја сам као имела, морам се прикачити о ма чије стабло.{S} |
| м казао ја? запита поп.</p> <p>— Не, ја сам казао, а, ја, говори учитељ с највећом брзином режу |
| ли?{S} Чудиш се?{S} На ухо ти кажем, ја сам Славјанин, велики Славјанин, већи него ти, него про |
| лик.{S} Ја сам Србин, ја се поносим, ја сам велик. — Поносите се и ви тим великим и славним име |
| еја</hi>.</p> <p>— Ето видиш, синко, ја сам човек неук, не знам много књига, али се Доситејевим |
| у своје књижице...{S} Као што видиш, ја сам ти још као неки најстарији ђак, још исто онако редо |
| тронуто:</p> <p>— Јеси ли чуо, попе; ја сам се у себи добро промислио и промислио.{S} И знаш ли |
| .</p> <p>— Ништа се не чуди, Гргуре; ја сам отац, ја морам да знам.{S} Остарио сам, обневидео, |
| и то забаве!{S} На страну с њом!{S} Ја сам преча од књиге.{S} Руке доле, очи овамо — право у м |
| , онда ево нисам ни ја с раскида.{S} Ја сам додуше посирома ; код мене неће уживати не знам шта |
| Сви смо једна браћа, један народ.{S} Ја сам и тамо могао бити и учитељ и свештеник, али ме пову |
| па ни ти нама, наш драги Гргуре.{S} Ја сам твоја другарица, ја ти смем рећи, па ево ти и кажем |
| џире и стеге, тај је дух — велик.{S} Ја сам Србин, ја се поносим, ја сам велик. — Поносите се и |
| највећом брзином режући хартију.{S} Ја сам казао и казаћу, ако хоћеш, и пред самим Књазем...{S |
| у црквеном трему, портику.</p> <p>— Ја сам, учитељу, нешто смислио, ословиће поп.</p> <p>— И ј |
| си ти исто онако племенит и добар, а ја сам ето још брзоплета и лакомислена, те сумњичим у твој |
| ови пути чине ми се поузданији.{S} А ја сам се доста мучио, доста пребијао од једнога до другог |
| ка ти је била у цркви о Ивању-дне, и ја сам била, пољубила сам јој руку и пољубила ме је.{S} До |
| савез народа утврдили ми.{S} Јест, и ја сам био на једном поверљивом састанку.{S} Доста кад ми |
| руци божјој и Народнога Одбора.{S} И ја сам вам у пододбору.</p> <p>— Живео ! омаче се Јовану, |
| гур је још у Војводини. ратује.{S} И ја сам по народном послу одлазио тамо.{S} Народ је народ; |
| пше, него и ја и твоји другови.{S} И ја сам се, вера и Бог, дуго колебао: да ли на твоју или Ми |
| уку, он је мушки продрма.</p> <p>— И ја сам Славјанин, чујеш ли, Славјанин!</p> <p>Гргур га пог |
| то смислио, ословиће поп.</p> <p>— И ја сам, прихвати учитељ, натукавши појаче фес на главу, је |
| и она са мене била постидна.{S} Али ја сам сасвим задовољан; сви смо у божјој вољи; где ме је |
| од школског крова, наплела сам, наткала сам се.{S} Читам оцу новине, са свих страна туже се на |
| се макла испод школског крова, наплела сам, наткала сам се.{S} Читам оцу новине, са свих стран |
| дно прошапута: не знам,</p> <p>— Донела сам ти уштипак.{S} Погле колики је!{S} Највећи сам угра |
| појео уграбљени уштипак.</p> <p>— Хтела сам ти донети и једно криланце од пилета, али ја не мар |
| ви о Ивању-дне, и ја сам била, пољубила сам јој руку и пољубила ме је.{S} До ње сам и литургију |
| да им се дивиш.{S} Поред плота засадила сам сунцокрет, већ је израстао више моје главе, још кој |
| Шта се претвараш?{S} Признај, ухватила сам те.</p> <p>— Ти си, Ружице, и досад била гуска, а с |
| тај пешкирић, у ком је погача, одсекла сам од мог првог веза.{S} Како ти се допада?{S} Мати ве |
| олико сам се изменила, сви веле порасла сам, не би требало ни редак да ти пишем, свет је свет, |
| о века.{S} Враг ме знао, Гргуре, одавна сам израстао из <pb n="104" /> тих маштанија.{S} Не чуд |
| ем...{S} Само мора да је било давно, па сам мало као смео с ума.{S} Ал’ стан’, почекни мало, са |
| p>— Ти? </p> <p>— Ја, Илија Милетић, па сам крио, крио као гуја ноге.{S} Али сам се и находао н |
| .{S} Доста ме је стара подворила, доста сам је потрудио и намучио, <pb n="145" /> доста се наса |
| ама: живети што лепше и лакше.{S} Доста сам се мучио.{S} Да паднем на нос, ни Вељко, ни Доситиј |
| о и промислио.{S} И знаш ли, брате, шта сам смислио — ја нећу да будем професор.</p> <p>— Нећеш |
| едаше на њега.</p> <p>— Шта мислиш, шта сам говорио са овим сељаком? упитаће Милан својега друг |
| — Чујем!</p> <p>— Ти си...</p> <p>— Шта сам ја?</p> <p>— Ћурка!</p> <p>То већ беше нарогушеној |
| нако мимо нас... био си...</p> <p>— Шта сам био? запитаће га Гргур полусмешљиво, кад је опазио |
| радознало погледа.</p> <p>— Знаш ли шта сам мислио?</p> <p>Илија га гледа још љубопитљивије.</p |
| {S} Највећи сам уграбила из чиније, кад сам сама остала код стола.{S} Загризни само, пун је пек |
| о у слободу.{S} Тек узео двадесету, кад сам прешао на Митровици.{S} Хтео ме покојни Ђеро и попи |
| , да, времена се данас изменила.{S} Кад сам ја књигу учио, ваљало је од јутра до мрака путовати |
| , пожурим се да стигнем у цркву.{S} Кад сам, после једног сата, отишао, нисам могао ни до врата |
| p>— Сељак, сељак, сељак!</p> <p>— А кад сам ја казао да нисам сељак?</p> <p>Но Гргур још ни изг |
| tle>Љубомира у Елисијуму</title> ономад сам и по трећи пут.{S} А читам само недељом и суботом п |
| Дед!{S} Један, два, три, дед!{S} Ономад сам се хрвао на Калимегдану с оном Ерчугом, један, два, |
| а овога (показав руком на Гргура), рад сам да школујем.</p> <p>— Да школујеш?{S} Па лепо.{S} К |
| S} Сад је, дабогме, много друкчије, сад сам и много вештија и много снажнија.{S} Тамо под зиму, |
| ћа на дну сандучића, дуго, дуго.{S} Сад сам га негде загубио; а шта се не загуби на овој прлој |
| свечаној раздраганости...{S} Који народ сам себе оставља, онога напушта и Бог...{S} Коме се при |
| о поред ограде а у средњим котурима све сам каранфил и кадифица.{S} Ружице давно прецветале, па |
| прочитаћу вам и превести све ове, које сам још у Пожуну побележио.{S} Ехе хе, Пожун!{S} Чујте |
| мало, све оне старе, очине.{S} По неке сам два пут прочитала; <title>Љубомира у Елисијуму</tit |
| сам јој руку и пољубила ме је.{S} До ње сам и литургију одстајала.{S} Збогом! буди нам здрав, и |
| воде старије и зрелије главе.{S} Испите сам положио, Лицеј цео довршио.{S} Живот је борба, шта |
| ставља Макса и не слушајући Илију, више сам са собом говорећи:{S} Треба младежи <pb n="134" /> |
| доба, првих година свога учитељевања, и сам је прво само — сам, а после са својом младом женом, |
| {S} Тешко се попу растати од Вертепа, и сам би палицу у шаке па упоред с Максом, само да није б |
| да му дате десетпарац.</p> <p>— Ехе, и сам сам вам некад од јутра до мрака јурио за мечкарима. |
| погледа најозбиљније своје помагаче, и сам настави маказама сећи шарену хартију.</p> <p>Попа о |
| хитром, непрекидном беседом Илијином, и сам дође у восторг.</p> <p>— То је најбоље од свега што |
| -џамије...{S} Илија дош’о у севдах, а и сам сам, хтео да слушам-шаркију..:{S} Ето ти пред нас Х |
| али што се и учитељ Макса заценио, па и сам фамулус Степан тресе се у својој незгодној позицији |
| ни изговорити.{S} Нешто је хтео, али и сам не знађаше шта.</p> <p>— Па, Гргуре, поче Илија уст |
| Отац би га корео за мекуштво, стежући и сам своје омекшало лице, али сирота мајка, и сама би се |
| Гргур, мислећи покашто о њој, осетио и сам сладости од оваких суза?</p> <p>Кад се Даница повра |
| а воду.</p> <p>Пре него се седне, он би сам, окренувши се икони свог домаћег патрона, Светога Н |
| едаше ни лево ни десно.{S} Он се у себи сам са собом разговараше о милом детету своме, о судбин |
| >— То је тако мало.</p> <p>— Мени, који сам навикао одрицати се свега, сасвим довољно!</p> <p>— |
| се, служио, ишао подеран и гладан, али сам зато сачувао цело „благодјејаније" од ове две три г |
| па сам крио, крио као гуја ноге.{S} Али сам се и находао ноћу, па све испод њезина прозора.{S} |
| а, народ прекрилио и саму порту.{S} Али сам зато сутрадан пре звона био у олтару и добио од про |
| био паметан.</p> <p>— Па?</p> <p>— Али сам ипак учинио једну велику, велику лудорију. </p> <p> |
| очари су му добре, поуздане, али га, ни сам не зна зашто, мало занимају и најнеобичније новости |
| Створише се у њему читави преврати, ни сам не знађаше шта да почне <pb n="42" /> мислити.{S} П |
| ће се и из вас... зли ништа, ништа ; ни сам не знам шта вам хтедох рећи.{S} Читајмо ове умотвор |
| тку осети где га нешто жацну у срце; ни сам не знађаше шта га поче плашити, трже своју руку и п |
| а Максу готов да га загрли.</p> <p>— Ни сам не знам, шта ми је, продужава Максо још пуно жалосн |
| здах, кога толико покрио беше, да га ни сам мајстор Јован није приметио.</p> <p>— Ја их, господ |
| узбуђеност, да у тај мах не знађаше ни сам дати израза ономе што обухвата то његово „све“.{S} |
| јвећма вољаше у слободним часовима бити сам, седети у празној школи, или се попети на она дрва |
| добрих другова.{S} Ја овде у селу нити сам пристала у сељанке ни у варошанке, а књига тако мал |
| итоми и често цркву полазе.{S} Он пости сам сва четири поста, па и старији људи и жене чине ист |
| уштипак.{S} Погле колики је!{S} Највећи сам уграбила из чиније, кад сам сама остала код стола.{ |
| сестра Савина, госпођа Јелена, у десној сам професор Сава.{S} Док се он можда бави у школи, уђи |
| и <title>„Величаније“</title> свештеник сам, а <title>„Блажени"</title> опет учитељ сам.{S} И к |
| ста пребијао од једнога до другога, док сам ово мало знања напабирчио.{S} И сад ме се не тиче н |
| а <title>„Блажени"</title> опет учитељ сам.{S} И кад је опет поп Крста по неопходној дужности |
| му дате десетпарац.</p> <p>— Ехе, и сам сам вам некад од јутра до мрака јурио за мечкарима.</p> |
| ије...{S} Илија дош’о у севдах, а и сам сам, хтео да слушам-шаркију..:{S} Ето ти пред нас Хасе, |
| Ето ми је дваест две, и тако се осећам сам, тако излучен из света, а тако бих...</p> <p>Али ту |
| раг.{S} Био сам и код Блазнавца и с њим сам се познао.{S} Познанство, пријатељство, све је то н |
| а ја се уставих на једном вису, на ком сам, још као клирик, више пута стајао и гледао доле на |
| уздисао, доста ми је за цео век; једном сам тако уздахнуо, да у мало не угасих свећу пред собом |
| ега угледа, пуно добрих домаћина.{S} Он сам верује у науку Христову, ревносно служи цркву, па с |
| у њега радознао поглед.</p> <p>— Казао сам да су Швабе ниткови.</p> <p>— То зна и Бог и људи.< |
| p>— То зна и Бог и људи.</p> <p>— Казао сам, да су заклети непријатељи православија.</p> <p>— Б |
| </p> <p>— Били и остају.</p> <p>— Казао сам, да Аустрији не треба веровати.</p> <p>— Зар си ти |
| охвалих, господине професоре.{S} Стекао сам још једнога сина, а вама ученика.</p> <p>Професор г |
| вом идолу, о Вучићу.</p> <p>— Не, питао сам га: хоће ли деспота или војводу?{S} Ја га питам, а |
| га Милан.{S} Не марим читуље.{S} Читао сам.{S} Све саме <title>Спасовске ноћи</title>, некакви |
| највелелепнијем храму, у који је сишао сам Спаситељ.{S} И напољу је ветар уминуо, само што се |
| та је то конфедерација?</p> <p>— Слушао сам.</p> <p>— Е такав смо савез народа утврдили ми.{S} |
| ећ беше стрчала пред њега.</p> <p>— Ево сам ти донела, рече, а руку, у којој беше дар, држаше н |
| с у учитеља, час у Даницу.</p> <p>— Ево сам прибележио од слова до слова: па „пољуби у руку и м |
| је то противник наш.{S} Не, није, криво сам казао: крива су наша уска срца, себичност, неслога. |
| , да није прута, да није шибе?{S} Много сам о томе расуждавао, прут је храпав пут,али води добр |
| , што их обоје овде проведосмо.{S} Дуго сам чувао ону киту цвећа на дну сандучића, дуго, дуго.{ |
| водим куд на другу страну.{S} Ето довео сам дете као златну јабуку, већ, знаш, гледали смо га к |
| ио, да не беше доброга рачуна.{S} Донео сам писма Книћанину!{S} Сутра носим друга натраг.{S} Би |
| ом тековином.{S} Отишао је у школу, сео сам у скамију, отворио пред собом букварић, задубио се |
| неку руку будала.{S} Помисли само: био сам ти се заљубио.</p> <p>— Ти? </p> <p>— Ја, Илија Мил |
| дној.</p> <p>- Једна али голема.{S} Био сам ти, брајане мој, у неку руку будала.{S} Помисли сам |
| ну!{S} Сутра носим друга натраг.{S} Био сам и код Блазнавца и с њим сам се познао.{S} Познанств |
| учитељку.</p> <p>— Не браним, забележио сам.</p> <p>— Па ми лепо поздрави и моју другарицу.</p> |
| у.</p> <p>— Макси ?{S} Добро, забележио сам.</p> <p>— Пољуби га у руку.</p> <p>— Баш кад хоћеш. |
| е послужити.{S} Ево, видите, прибележио сам баш његове речи: „Поздрав моме старом добром учитељ |
| онда, онда, ја бар тако налазим, одужио сам свој дуг и Богу и Српству и човечеству.</p> <p>— Св |
| .</p> <p>— А као зашто не бих?{S} Чинио сам и туђину, а нек’мо ли теби, који си ми толико пута |
| сам отац, ја морам да знам.{S} Остарио сам, обневидео, још за који дан...</p> <p>Ту се Макси о |
| еда још љубопитљивије.</p> <p>— Одлучио сам, да се женим.</p> <p>Илија у смех:</p> <p>— Каква ж |
| и сметењаци товише на платама, које ако сам ја заслужио, тако су и они.{S} Па још толико други |
| још лепшу баштицу.{S} Али ти знаш, како сам, што наши кажу, погинула за живином.{S} И сад се јо |
| натерала сузе на очи.</p> <p>— Од како сам овамо дошао, не видех више ни Лике, ни своје село, |
| лепо на глас читаше :</p> <p>— „Колико сам ја прост...“</p> <p>— То вели игуман хоповски; прим |
| сретнеш у путу, не би ме познао, толико сам се изменила, сви веле порасла сам, не би требало ни |
| код ограде.{S} Мерим и мерим, и толико сам себична и неодлучна да ни један цветак не могу да о |
| {S} Све је добро, све је лепо, али, ето сам још неук, недовијаран.{S} Шта му знам...{S} Преда м |
| и, частити догод се не разболиш.{S} Ето сам опет почела којешта говорити; има право отац што ми |
| ешто врдају, нешто увијају, да их често сам Господ разуме.{S} Што не говоре вако просто, да их |
| написати плашљив, него: осетљив.{S} Што сам ове године имала драгољуба, па лепог човека, па нев |
| па све испод њезина прозора.{S} Па што сам се науздисао, доста ми је за цео век; једном сам та |
| ију, ето видиш, да је све онако као што сам ја казао.</p> <p>— А шта си ти казао? упита га поп, |
| , много горе било.{S} Зато је добро што сам ја овака, а ти опет таки.{S} И останимо обадвоје ов |
| осече се Илија срдито.{S} Гргуре, данас сам с тобом сојузник.</p> <p>— Ал’ ја с тобом не, нагла |
| но већ стреља за тобом.</p> <p>— И опет сам! викну девојче.</p> <p>— Сам.</p> <p>— Читаш?</p> < |
| у власт, а власт је власт!</p> <p>— Сит сам ја свију власти и мојих и твојих, на част ти све!</ |
| <p>— А ја имам пуно пунцато књига; већ сам подерала четири буквара и две читанчице.{S} Ја знам |
| {S} Сад ткам најтање сади-платно, а већ сам цела два веза откала; ето и тај пешкирић, у ком је |
| у, о политици, али је говорио по готову сам.{S} Макса му се чињаше и сувише озбиљан, Даница сну |
| њу и почнем тачно љубавну изјаву, коју сам већ одавна био спремио и на изуст научио.</p> <p>— |
| мало клипка, дед, ви двојица, а ја само-сам.{S} Не боји се Илија, не боји.{S} Дед!{S} Један, дв |
| з Карловаца.{S} Правце њојзи у собу.{S} Сама.{S} Јуначно станем пред њу и почнем тачно љубавну |
| брвна с клисом с црвенога крова, звона сама звоне и заједно са посрнулом звонаром руше се доле |
| е већма удубивати у своје мисли, у себе сама, у свој мирни сеоски живот тамо горе у горовитој п |
| } Беше сунце у велике одскочило, кад је сама остала на дому.{S} Оде те се помоли Богу пред икон |
| воје омекшало лице, али сирота мајка, и сама би се на његове сузе растужила и плакала.</p> <pb |
| сеоској школи, и од како мала Даница, и сама узгред учећи се, негује и храни живину, чепрка око |
| та и не чекам да ми викне: напоље!{S} И сама, као без душе, очистим бојно поље, а дечица се леп |
| игло један пута.{S} Зар мислиш, да га и сама нећу више пута прелетати очима, пре него ти га пош |
| на то само насмејала, али би се ипак и сама у децу загледала.{S} Нису прве буклије ни испражње |
| не, окачио његов прут.{S} Па не знам ни сама, како још не могу да се одвикнем, да заборавим сво |
| Највећи сам уграбила из чиније, кад сам сама остала код стола.{S} Загризни само, пун је пекмеза |
| висаше с једне и друге стране о дрвеној самарици.{S} И Гргуров отац као да знађаше јаде и наде |
| ри, млађани продавци салепа и бозе, све саме младе Рекалије, а међу њима по који мршави Јевреји |
| } Не марим читуље.{S} Читао сам.{S} Све саме <title>Спасовске ноћи</title>, некакви <hi>Славјан |
| д их храним, ја само пружим руке, а оне саме са длана кљуцају.{S} Кокице моје, кокице моје! вик |
| али кад си из Здравковића, онда ти цуре саме бегају.{S} Иван је довео Петрију, најлепшу девојку |
| ше иза попова џубета.</p> <p>— Ехе, све сами цареви и царице, наставиће попа шаљиво, издижући о |
| Али немојте се погордити, нисте у томе сами самцити, тог је истог мњенија и ваш земљак.{S} И Г |
| едно одоше под једно велико дрво баш уз сами град, и онде у хладовини поседаше око печенога јаг |
| у замашније залогаје оне топле проје, и сами бисте, ма да сте таман од стола, добили вољу да се |
| а знате историју ове вечери, бисте се и сами мало насмејали.</p> <p>— Молим, служите се, док се |
| i>Возбраној</hi>!{S} А ми?{S} Ми ћемо и сами на Косово у Призрен!{S} Ал’ сироти Словаци, па Чес |
| дао, а кад поче избијати девет и тегови сами потегоше једни на ниже други на више, просто није |
| онда, свашта нам пада на памет, кад смо сами, мерим и мерим очима који је цветак најпунији, нај |
| и намрштимо, а пред својима, и кад смо сами у кући, зашто бисмо се плашили од онога што нам је |
| , остави ти то пред нас, ми ћемо се већ сами послужити, када зажеднимо ...{S} Здрави сте !</p> |
| а сам казао и казаћу, ако хоћеш, и пред самим Књазем...{S} А кога се ја бојим?{S} Јеси ли ме чу |
| свугде ћеш наћи солидарности, па и код самих халваџија, само не у нас професора...</p> <p>— Ал |
| у прислоњена уза кухињски зид, насекоше самих ребара, па плећку, па ножице, па мало богме и крт |
| , можда би га добар и милостив одвео до самих ливада, што се виде озго са њихових вратница.</p> |
| ико ни једне. „Ђенерала Тодоровића?{S}" Само што раменима слегосмо.{S} На то ће патријарх мало |
| солидарности, па и код самих халваџија, само не у нас професора...</p> <p>— Али остав’те, молим |
| чак и црквењак Васо тамо пред вратима, само је цар Ирод стајао озбиљно и поносито.{S} А збор н |
| ре, калопер и здравац на истим местима, само су данас крупнолиснији и бокорастији.{S} Невен се |
| или сељака и били га ни крива ни дужна, само што по њиховој заповести не хтеде маџарски говорит |
| јесењи дан, сунце сија као усред лета, само блаже и пријатније.{S} Уморни прућише се по трави |
| је у далеком свету...{S} Ко ће као Бог, само кад си нам се опет повратио жив и здрав.{S} Ниси с |
| p>— Све ће, рекох вам, узети други вид, само је народ сила, коју ни векови лако не ломе.{S} Па |
| таро, теби не ваља; све би ти друкчије, само нек није онако како је, целом свету да заврнеш шиј |
| ко словце свештениково пада му на срце, само Милан хтеде употребити ту прилику да умакне, али г |
| шија.</p> <p>На то Максо ништа не рече, само испи чашу, не куцнувши се по свом обичају са попом |
| .{S} Обадвојица лепо обучени, европски, само су имали вишњеве фесове с црним кићанкама од свиле |
| ...{S} Нешто се богме мора и претрпети, само што је тешко увек бити долготерпјелив.</p> <p>— Ма |
| ам би палицу у шаке па упоред с Максом, само да није браде, да није чина.{S} Морао је Макса дат |
| арије?</p> <p>— Јок, чист и јасан план, само на посао.{S} Мудро смишљено, полак готово.{S} Пре |
| ргур је, ваистину, сасма мало порастао, само су му очице живље и гаравије.{S} И пре је био неки |
| ?{S} Красни ми професори!{S} Само тако, само тако; али ја ћу већ целу ствар доставити попечитељ |
| з вас овако у чизмама.{S} Добро, добро, само пре свега лекцију!{S} Попина су деца само добри ђа |
| Спаситељ.{S} И напољу је ветар уминуо, само што се са великог кухињског огњишта чуло пуцкарање |
| у!</p> <p>— Да лажу... хајде нека лажу, само чуј...</p> <p>— Нећу да чујем.</p> <p>— Ама...</p> |
| но дете, несташну и сувоњаву девојчицу, само је погледао.{S} Учитељка га је благо запиткивала, |
| овда онда осмели се да у кога погледа; само да није строгога лика учитеља Максе, и он би се мо |
| — Ама све као што би се пожелети могло; само ми је жао, што сви отуд нисте овамо на моје ритопе |
| е до сад говорили, велим : најбоље !{S} Само је онде напретка, где је и трудољубија.{S} Метод, |
| у у заводу ?{S} Красни ми професори!{S} Само тако, само тако; али ја ћу већ целу ствар доставит |
| ја, али јест, синко, зуцни ако смеш!{S} Само се малко помичу, испружају вратове, издижу се на в |
| p>— Познајем дабогме, да познајем...{S} Само мора да је било давно, па сам мало као смео с ума. |
| , којем се не да по туђој мудрости“.{S} Само је мала Даница још она иста брбљива и несташна пти |
| p> <p>— Ако, ако.{S} Ваљана хартија.{S} Само клобуке мало повеће — бар два прста више него оном |
| ера.{S} Мало прође па и њих нестаде.{S} Само на највишим врховима старих храстова, на црквеној |
| ад главе, читаше најновије догађаје.{S} Само би онда спустио лист и намрштио се, кад би се на у |
| {S} Ја знам написати цело твоје име.{S} Само да видиш.</p> <p>Ту га ухвати за рукав и повуче к |
| ледаћемо ми да се то на боље окрене.{S} Само треба да чинимо као што нам Доситије вели...{S} Ру |
| амо меша с млеком о доручку и ужини.{S} Само у та доба латиће се „пиксле“, иначе је та скупоцен |
| промисао, тамо ћу и кости оставити.{S} Само пре него сасвим остарим, походићу гробове мојих ро |
| је царе Лазо сабљом, Илија ће пером.{S} Само да сам мало бољи на концепту.{S} Шта ћеш, кад се н |
| ав, а опет га можеш и ’вако и 'нако.{S} Само са њим лепо, низ длаку, ласкај му простоти, ако хо |
| т притвори крило и оде у своју собу.{S} Само је кроз зубе промрмљала: дерладија!{S} Професор је |
| ни једно више нити сркну нити кусну.{S} Само су деца у спаваћој соби џакала, а мали Гргур, под |
| сиће у књижице, не мичу се, не дишу.{S} Само по гдекоји из најстаријега разреда, преко ивице од |
| дмаршала Живковића?“ пита патријарх.{S} Само што се згледасмо, али нико ни једне. „Ђенерала бар |
| евиних суза, које се за нас пролију?{S} Само је онај био срећан на земљи, који је овака блага п |
| едну велику, велику лудорију. </p> <p>— Само нека је на једној.</p> <p>- Једна али голема.{S} Б |
| инула срце?</p> <p>— Уштинула.</p> <p>— Само је л’ девојка!{S} Док видиш, бадава, још си деришт |
| већ мало љутит, учитељ Макса.</p> <p>— Само је један митрополит у Српству, у православију! вик |
| нисам волео ни једну девојку.</p> <p>— Само лакше, брајане; док стигнеш до Лепенице.{S} Пун их |
| сне се мрдају али не отварају, гледа га само и плаче као мало дете.{S} Даница их остави, па брж |
| м.{S} Здраво је, као јабука — гледни га само!{S} Једва сам га отео од Петрије.{S} Мати, као мат |
| има то пуно тренутака, кад нам је књига само увод, капија у оне чаробне светове, који су невидо |
| па их милујем.{S} Кадгод их храним, ја само пружим руке, а оне саме са длана кљуцају.{S} Кокиц |
| Дете мало клипка, дед, ви двојица, а ја само-сам.{S} Не боји се Илија, не боји.{S} Дед!{S} Једа |
| /p> <p>— Треба, изусти Макса, док Илија само одахну.</p> <p>— Ја ником никакву службу не бих да |
| и чим не укресати, ал’ ваш прота Матија само што мрдну обрвама, а браћа Шумадинци потргоше пишт |
| з Крагујевца у Београд.{S} Онда су била само два „одјеленија“: филозофско и правословно.{S} Грг |
| у, сваки може бити чувен и велики, ваља само присести, па опљунути у шаке.</p> <p>— А је л’ вас |
| ам, одговори Гргур, мислећи да тога има само у школи.</p> <p>— Видиш, овако се пише један, овак |
| гурови другови, скратише му се ноге, па само што викну:{S} Петрија!{S} Запиткивања, и одговарањ |
| е бој се, чедо, није, не бој; попа пита само... знаш, у цркви си свагда миран...{S} А шта ћеш т |
| же.</p> <p>— Што лаже!{S} Није то доста само рећи; што лаже.{S} Докажи да лаже, докажи, де!</p> |
| ћег коситера.</p> <p>Није у Здравковића само срце обилићско.{S} Њихова поштења на далеко нема — |
| мо пре свега лекцију!{S} Попина су деца само добри ђаци...{S} Ко ништа не зна...</p> <p>— Ништа |
| оз шуму, мало кроз поток, дођоше до под само село а одатле уз брдску стрмен, која је окрчена и |
| редом преслишава.{S} Малени новаци седе само и слушају положивши малене ручице на горњу даску о |
| ало — као кроз зубе: „они, који се држе само својих обичаја и хоће да одрже све онако како је, |
| да не помру од глади.{S} Али, ко ти је само данас попечитељ просвете?{S} Него, боже здравља, г |
| чоту; она је причала, торокала, а он је само озбиљно гледаше и слушаше.{S} Међутим звечка <pb n |
| ше назад...{S} Погоди шта!</p> <p>Он је само благо погледа, па опет спусти очи преда се, и стид |
| вилајета дошли."</p> <p>— Хе, хе, то је само Доситије умео рећи.{S} И данас их има, који књиге |
| ту, а из порте у цркву.</p> <p>Гргур је само једанпут с родитељима долазио цркви на причест.{S} |
| /p> <p>— Није лулу, него нулу.{S} Погле само, како је умем лепо написати.</p> <p>— А шта је то |
| н.</p> <p>— Увреда!{S} Зар ја?{S} Погле само...{S} Та да сам се родио у Средњем Веку, пре барут |
| контумац, па збогом!</p> <p>— Та чуј ме само...</p> <p>— А шта да чујем, шта имам да чујем, да |
| ="86" /> учи у Београду.{S} За то време само је два пут одлазио својим родитељима.{S} Завршује |
| један мах, осим Гргура, који је о томе само мало слушао, али још ништа није учио.</p> <p>— У ј |
| а право отац што ми каже: да би била не само вредна, него и паметна, кад бих умела ућутати у на |
| >— Дабогме, још који дан.{S} Док стигне само војвода из Италије, док се приберемо, запитаћемо с |
| ао воду, опет вели: не знаш!{S} Џаба се само мучимо и знојимо.{S} Све ће нас изрезилити као куч |
| {S} По њеном необоривом начелу, кава се само меша с млеком о доручку и ужини.{S} Само у та доба |
| опазио би две сузне капљичице, које се само малко помолише, па опет уставише, јер је лепи мали |
| тако чисти и лепи, као ви, који живите само на доколици.{S} И отац ти се брине, и мајка ти се |
| успео брзо прогутати уздисај, помислите само: и невину <pb n="110" /> дечицу.{S} Две младе дево |
| мце, морате бити Славјани!{S} Помислите само: сто милиона Славјана! сто милиона!{S} Свет, васиј |
| кама, просто не свиште.{S} Па помислите само, настави отац Арон, пошто је успео брзо прогутати |
| глави, ал’ у мојој не.{S} Та помислите само...</p> <p>— Нећу ни да мислим, кад је то јасно као |
| се свиде моје нове ципеле?{S} Гледните само, кад избацим ево овако ногу, па запнем палцем о пр |
| зрно, пшеница од народа.{S} Па гледните само Доње Дунаво, Балкан, сам рођени брат, вредни Бугар |
| питам, питам госпођицу...{S} Допустите само да разложим.</p> <p>— Сасвим излишно, приметиће Да |
| Ходите ближе столу, ходите.{S} Гледајте само ове велике и дивне земље и градове.</p> <p>Младићи |
| а један, два, три — узмичи.{S} Гледајте само кад стегнем — гвожђа, пијавице.</p> <p>— Плаче ли |
| сом.</p> <p>Брат Иван већином ћуташе, и само овда онда опомињаше слугу да скреће то десно то ле |
| а порода.{S} Онима, који су га имали, и само се каже.{S} Јаше Иван Здравковић своје слабачко кљ |
| {S} У таким школама деца живе стално, и само о великим <pb n="3" /> празницима и о школском одм |
| е доиста био забораван?{S} Поп Крста би само на то рекао: „ни дрва у гори нису једнака; роди се |
| нагрнути цркви.{S} И Иван је ишао цркви само о великим годовима, али је зато радо прилагао, кад |
| тницу о детету, о учитељу, о школи, али само једно није се усудио да превали преко својих усана |
| то је плакао?</p> <p>Казаћемо и то, али само ради оних, који не имађаху од срца порода.{S} Оним |
| строгости типика.{S} Изузеци би бивали само у изванредним приликама: кад је столарски и бравар |
| ирото мучи, омакне ми се па зуцнем, или само климнем главом, а отац — знаш већ његово ухо — поц |
| ане мој, у неку руку будала.{S} Помисли само: био сам ти се заљубио.</p> <p>— Ти? </p> <p>— Ја, |
| ије мудрија не би била старија.{S} Мени само једно никако не иде у главу: не знам само шта смет |
| сам сама остала код стола.{S} Загризни само, пун је пекмеза.{S} Волеш ли пекмеза ?</p> <p>— Ја |
| вица, па песама — пуна су им уста, а ти само слушаш и бленеш као јучерање дериште.</p> <p>Што ј |
| и је узео ново вито, па да можеш видети само, како, каткад по читаво по подне, сучем цеви и пев |
| кса дати реч, да ће за вечерас походити само неколико домаћина, а за остале, Боже здравља, дуго |
| ва, националиста, жељаше сестри омилити само оно, што је обичај његове нове отаџбине.{S} Шта не |
| ањавог места на телу словенском, изусти само реч: <hi>Штур</hi>, седе на столицу и мало се зами |
| илити као кучиће па узалуд мука.{S} Док само цикне па шкрипне зубима: ха, неваљали једна, тако |
| мо једно никако не иде у главу: не знам само шта смета да <hi>аз</hi> буде <hi>аз</hi>, а <hi>б |
| > ономад сам и по трећи пут.{S} А читам само недељом и суботом по вечерњи, кад оставим рад.{S} |
| младеж српска“.{S} Почуј да ти прочитам само имена : „младеж пештанска... младеж пожунска“...</ |
| е.{S} Надокнадићемо све.{S} Док свикнем само послове, а после збогом Крушевцу, збогом начелство |
| едајте, разгледајте добро; ја' ту видим само маџарске и аустријске провинције.{S} Не тражите, д |
| ркву, воли и попа; чик му дирните један само камен из црквене порте!{S} Он воли да има цркву, д |
| јаче „секундира".{S} А кад пева поп, он само почетак па до близу средине, а до среде већ прихва |
| мегдана, а у Топчидер је тога лета ишао само једанпут, и то с професором Савом.</p> <p>Те јесен |
| година свога учитељевања, и сам је прво само — сам, а после са својом младом женом, оплакао сва |
| викача и кмета, а често ни кмета, него само викач с крчмаром претреса сеоске политике: до подн |
| је прошао долом поред школе; оздо видео само школски кров, и врх њега дрвену звонарицу са школс |
| ешто шапнула учитељци, која би се на то само насмејала, али би се ипак и сама у децу загледала. |
| да ли да сјаше на који тренутак, макар само с врата да поздрави старог учитеља Максу, Даницу, |
| е: „збогом“!{S} Окренув се још једанпут само, јаче опанком муну коња у ребра, и не окренувши се |
| и кнеза, ни војводу, ни патријарха, већ само једног скромног, а онако енергичног Немању!</p> <p |
| легање стала пред икону, молила се Богу само за њега.{S} У дубини своје чисте душе веровала је |
| гну вешају и секу, а за собом остављају само згаришта.{S} Сељака Симу Илића ухватила маџарска с |
| валимо, драги Илија?</p> <p>Илија трену само, шикну мало кроз нос, па, да сакрије незадовољство |
| кице, обе беле, па питоме.{S} Зовнем их само : трцава, гарава! а оне обе у крило, па их милујем |
| велике ткам у малој собици.{S} Да видиш само, како ми је разбој спретан и подесан; отесао га Ст |
| , никога, баш никога, па ако ћеш баш ни самог директора... шта ми може директор?</p> <p>— Та ни |
| мусао је богме добро ону уштавелу браду самом Стратимировићу.{S} Хе, хе, тако ти то иде на овом |
| својих ближњих.{S} Мислиће он и о себи самоме, али тамо доцније, док се опште добро доведе под |
| ој добри Грго, верујем, верујем више но самоме себи.</p> <p>Ту Илија руком к ћемеру, али је Грг |
| а да посмотрите цветни и плодородни врт самоограниченога и суревњива мусломанина.{S} Гранчица б |
| а ; колико тишине, колико присебности и самопоузданости у његове другарице.{S} Још је у пуном ж |
| немарило...{S} Село, деца, црква, њива, самоћа.{S} Док ја и ти газисмо по селу, дотле и наука н |
| м бити захвалан.{S} Ви не знате, шта је самоћа.{S} Ви сте сити света, а нама су гости догађај.. |
| е у поток, па шврљати горе-доле по оној самоћи.{S} Кад је зима настала, после два три месеца, Г |
| али Гргур, узнемирен таком ненавикнутом самоћом, похита натраг, а кад беше већ близу школских в |
| гледна, тако добра домаћица свог старог самохраног оца.{S} Даница је дрхтала, стрепила, чекала |
| је обично, исто као и б....ска, баш уза саму цркву.{S} У таким школама деца живе стално, и само |
| ам могао ни до врата, народ прекрилио и саму порту.{S} Али сам зато сутрадан пре звона био у ол |
| Алексија божијег человјека</title>, сам самцит, задубљен у мисли, седи својој соби и броји број |
| немојте се погордити, нисте у томе сами самцити, тог је истог мњенија и ваш земљак.{S} И Гргур |
| атити се на часак два?{S} И кад је пред сан шаптала своју обичну <pb n="142" /> молитву, желела |
| ни, чекаше да ту малу вижљу ухвати први сан па да умакне.{S} А кад је мали Гргур пришао да зауз |
| сузама, кад је, тамо око поноћи, ухвати сан.</p> <p>Сутрадан освану мутно јесење јутро; облаци |
| ужбинама, док се није испела у најлепши сан, који га је, млађанога, крепио до јутрењег звона. < |
| е варају.{S} Све им се чињаше као шарен сан, који никад дотле уживали нису.</p> <p>А Иван?{S} О |
| ао уморно јагњешце, и заспао.{S} А први санак под школским кровом беше тако драг: сневао је сво |
| пусти испод својих чистих кошуља, у дну сандука.{S} Забрави га, али га опет одбрави, подигне за |
| урђа, ни Арсенија патријарха.{S} Донесе сандучић, а он вади царске повеље, привилегије, и показ |
| ко дрвених заструга и један најпростији сандучић.{S} У врећи је брашно прохино, а у торби пшени |
| цаху у гору.{S} Коњичак је напред носио сандучић с његовим књижицама.{S} Они су за њим напред г |
| где су ђачки сандучићи, те на дну свога сандучића, под други пар својих кошуљица, сакрије сва т |
| S} Дуго сам чувао ону киту цвећа на дну сандучића, дуго, дуго.{S} Сад сам га негде загубио; а ш |
| нужденога, па уђе у собицу где су ђачки сандучићи, те на дну свога сандучића, под други пар сво |
| позамашној кеси бео грах.{S} У дрвеном сандучићу је скромна детиња преобука.</p> <p>Школа је б |
| топуза гвоздених, и саплака сребрних, и санова и калајлија, леђена и ибрика од најжућег коситер |
| ко себе, чини вам се зажмирио, па сања, сања сне, који би зацело били снови, да га час по не ув |
| о безгранично плаветнило, гледа и сања, сања и гледа: види слике и лепе и нежне, слике багренош |
| а кажемо, да наш „благонадежни“ Гргур — сања.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18880_C |
| даше око себе, чини вам се зажмирио, па сања, сања сне, који би зацело били снови, да га час по |
| па чак и ону немирницу што већ у велике сања на топлим недрима своје мајке, што јој се лукава м |
| да у то безгранично плаветнило, гледа и сања, сања и гледа: види слике и лепе и нежне, слике ба |
| {S} Прошеније, службу, положај, па онда сањај колико ти срце иште, мој добри Гргуре...{S} А как |
| као да вам приповедају сладости које се сањају, а можда и уживају, у тим забрањеним рајевима.{S |
| ње.</p> <p>— Био си, не срди се, био си сањало.{S} Хтео си нешто веће, нешто лепше, него и ја и |
| 142 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 142.</p> <p>САЊАЛО.</p> <p>РОМАН.</p> <p>МИЛОРАДА П. ШАПЧАНИНА.</p> |
| је!</p> <p>— А зар ти твоји савези нису сањарије?</p> <p>— Јок, чист и јасан план, само на поса |
| ни новима, да обнови укус, речју: да се саображава новим приликама, новим потребама.{S} А овде |
| љно професор Тома.</p> <p>— Имам да вам саопштим неваљалство, каквом равна нема.{S} Ја мислим д |
| синија бакрених, и топуза гвоздених, и саплака сребрних, и санова и калајлија, леђена и ибрика |
| угарин.{S} Глете, гле, Београд, Загреб, Сарајево, Скадар, Трново... вароши, села, градови, чист |
| а, ха,ха.</p> <p>И професор, смејући се саркастички, устаде и опет пође горе доле по својој “вс |
| ни, који сам навикао одрицати се свега, сасвим довољно!</p> <p>— Одрицати се; зар баш ништа нем |
| {S} Ви сте дакле за стари?</p> <p>— Не, сасвим за нови метод.</p> <p>Илија као поливен.{S} Ћута |
| онако, онако.... а сад си се, Бога ми, сасвим подетио.{S} Што ти се сад наспеле те луде цинцар |
| првог одушевљења поче попуштати, и он, сасвим мирно и озбиљно, запиткиваше је о покојној учите |
| полезна, али дуг је живот, поучиће нас; сасвим је нешто друго облагорођавање нарави, које су Ср |
| м највећим енглеским машинама.</p> <p>— Сасвим тако, потврђује Илија.</p> <p>— Нек школа даде з |
| S} Допустите само да разложим.</p> <p>— Сасвим излишно, приметиће Даница, ја сам се одавна над |
| — Ја ћу бити с њиме задовољан.</p> <p>— Сасвим задовољан?</p> <p>— Сасвим.</p> <p>— То је тако |
| ан.</p> <p>— Сасвим задовољан?</p> <p>— Сасвим.</p> <p>— То је тако мало.</p> <p>— Мени, који с |
| готово болесна била што је њезина улога сасвим нема, што, осим певања, није имала ништа да изго |
| ли ратар, сам, умукао, журно грабећи да сасвим не омркне изван свога <pb n="6" /> крова.{S} Дал |
| се на глас смеје, па окренувши се назад сасвим гласно викну: „Е јеси, е јеси, е јеси прави враг |
| тио би га и учитељ Макса, али је то сад сасвим престало.{S} И кад дођу један другом на поседак, |
| склапају таласи обичнога света, како се сасвим губе чаробне слике досадашњег сна и сувише озбиљ |
| ад је мислио, да ће бити доста, рећи ће сасвим мирно и полуочински маленом Гргуру:</p> <p>- Иди |
| њихових вратница.</p> <p>Ту поче сунце сасвим замицати за брдо на западној страни школе.{S} Јо |
| на ону страну, где је ишчезао.{S} Беше сасвим мрак, кад је ушла у кућу, али још већа помрчина |
| еше далеко поизмакао, почеће Милан, али сасвим поверљивим тоном:</p> <p>— Илија!</p> <p>Илија г |
| .</p> <p>— То није истина! викну учитељ сасвим одлучно.</p> <p>— Шта није истина, ево новина... |
| на са мене била постидна.{S} Али ја сам сасвим задовољан; сви смо у божјој вољи; где ме је дове |
| досадан концерат, да се фамулус Степан сасвим расани, а и учитељ Макса у својој соби постане н |
| а Гргуром, али је цео његов живот текао сасвим другим правцем.{S} Пре свега читао је мало, а за |
| о ћу и кости оставити.{S} Само пре него сасвим остарим, походићу гробове мојих родитеља, да се |
| е трну у дланове.</p> <p>— Ви сте данас сасвим добре воље, господине професоре?{S} Примети му м |
| ке општинске кошеве одавна се довлачи и сасипа овогодишњи кукуруз.{S} Ново се вино у велике пиј |
| ужица, са свечаном збиљом, отпоче своје саслушање :</p> <p>— Волиш ли ти ону девојку ?</p> <p>— |
| два предњака.{S} А Гргур је, ваистину, сасма мало порастао, само су му очице живље и гаравије. |
| иха истој јесени — не иде!{S} Покуша да састави нов косовски марш — и то не иде.{S} Можда ће љу |
| елике пећи десно од врата, која је цела састављена из зелених углађених каљева.</p> <p>Мали Грг |
| Јест, и ја сам био на једном поверљивом састанку.{S} Доста кад ми је поверена резолуција.{S} Чу |
| своје још тога дана препричао при свима састанцима.{S} Све мудре изреке старих философа и сувре |
| тиле.{S} Чича Иван овро раж и пшеницу и сасуо зрна у кошеве.{S} Летина какве скоро не беше у он |
| знате иконе и слике, велику зелену пећ, сат на зиду са големим теговима и дугом тромом шеталицо |
| збаци с горње ноге папучу, и — чита.{S} Сат тиктаче, мачка под столом преде, у великој пећи овд |
| Гргурово није одавде далеко?</p> <p>-— Сат, одговори, готово и нехотице, Даница.</p> <p>— Сат? |
| ри, готово и нехотице, Даница.</p> <p>— Сат?{S} Па то је ту...{S} Шта велиш, брате Милане, да п |
| е.{S} Онај исти стари, сада још старији сат тиктаче на свом пређашњем месту, равнодушно дочекуј |
| границама, ради непрестано, као навијен сат, никад јаче, никад слабије, никад у висину, никад у |
| дувару.{S} Никад свога века није видео сат, гледао је у шеталицу, у сказаљку, у незнане бројев |
| игнем у цркву.{S} Кад сам, после једног сата, отишао, нисам могао ни до врата, народ прекрилио |
| p> <p>После кише, која потраја половину сата, Гргур уседе свога мркова и одјаха својој кући у с |
| едеме градске, у кулу га мрским турским сатом, у низаме који чуваху стражу, или чуче и пуше на |
| га ходника.{S} Знак да је на учитељевом сату куцнуло дванаест и да ваља сести за обедни сто.{S} |
| није то била првина; гледао је он, пун саучешћа, стотину таких тешких дечјих и родитељских рас |
| Милан, ма да се лицем трудио да искаже саучешће, опет не скидаше ока с лепе учитељеве ћерке.</ |
| звикну поп, а лице му се осуло највећим саучешћем.</p> <p>— Пусти ме, попо, пусти да се изговор |
| лаве мало „Распетије“.{S} Сава по читав сахат чита Вергила, или Гетова <title>Фауста</title>, и |
| губером, замакоше му очи за онај велики сахат на дувару.{S} Никад свога века није видео сат, гл |
| оје је отпало.</p> <p>У који мах велики сахат на дувару изби осам, у тај исти тренутак неко куц |
| зговарали о хаџилуку.{S} Скоро на један сахат пред јутрење разиђоше се да мало главе наслоне.{S |
| ан.{S} И доиста, сутрадан, још на један сахат пред зору, седели су у колима и возили се путем п |
| кад невиђене грађевине.</p> <p>На један сахат пред заход сунца испеше се на један вис.</p> <p>— |
| јстор-Јовановој живо се радило до седам сахата у вече, а тада се је тачно вечерало.{S} У зачеље |
| некога пушкара Ђаковалије, па по читаве сахате гледа како кали ножеве и кити корице, или би оти |
| са школског, тек што попије ракију и на сахату куцне подне, врата би се отворила а учитељка јел |
| да оставимо кости овде, да нас заједно сахране код покојног проте.</p> <p>— Максо! узвикну поп |
| и, да се њиме дичи, да је храни и да је сахрани.{S} Тешко се је оженити сељаку инокосну, али ка |
| разнели.{S} Пролетошњих киша да нас Бог сачува, две недеље нисам се макла испод школског крова, |
| ио, ишао подеран и гладан, али сам зато сачувао цело „благодјејаније" од ове две три године.{S} |
| плакала, наш штудента гледаше је, мање сачустљиво, више зачуђено.{S} Као да не могаше ни да до |
| очита редак два, па опет се пренесе.{S} Сва јој душа лебди над тим далеким и незнатним Томашевц |
| и бити пријатељ, бадава мудрост, бадава сва наука.{S} Мало ми је побрз у говору, али ће и то ус |
| оба: дете плаче и моли се у школи, а ја сва претрнем за разбојем, па се прекрстим и молим да га |
| олабавили ; она велика пећ испрепуцана сва па жутом земљом а местимице и пекмезом поизлепљиван |
| ала девојчица, која већ дотле позатвара сва крила, горња и доња, није још била тако хладна и ми |
| >— Е па да питам жену.{S} Знаш, кућа је сва о женином врату...</p> <p>— А што ми то говориш, ма |
| под други пар својих кошуљица, сакрије сва три цветка, што их дотле ношаше у недрима.{S} У тај |
| с једне половине на другу, исквасим се сва, али ми је ипак жао напустити стари прелаз: напусти |
| мајка?{S} О, мој добри Гргуре, како се сва охладим, кад на мајку, па на мене помислим.{S} Не з |
| } Па тек је нешто текне у срце, задркће сва, стисне прсте, протре чело, погледа у икону чело оч |
| вога војводу.{S} У тај исти мах ударише сва звона на свима карловачким црквама, запевасмо: „Теб |
| и и често цркву полазе.{S} Он пости сам сва четири поста, па и старији људи и жене чине исто то |
| Штуром, Коларом и Мицкијевићем.</p> <p>Сва тројица изиђоше на враташца, која су обично несносн |
| еним госпођама, старој госпођи Симићки, свагда прилажаше руци.{S} Али је велике куће пажљиво из |
| ајстор Јован, устајући му на сусрет.{S} Свагда сте нам добро дошли, а вечерас, долетели.{S} Чит |
| три, сео и грејао се.</p> <p>Петрија је свагда пре Ивана била на ногама.{S} Чим ослави јутро, И |
| у корист каквог забасалог друга, он је свагда извршник те дипломатске мисије.{S} Не знање, нег |
| бој; попа пита само... знаш, у цркви си свагда миран...{S} А шта ћеш ти бити?</p> <p>— Он ће би |
| толико зашао у године; још и данас, као свакада, тачно се држи „претписанија".{S} Али ни из дал |
| ом словенску вилу, сјајнобелу, лепшу од сваке девојке, лепу — и још лепшу него што је лепа учит |
| и премишља о својој прошлости; сећа се сваке ситнице из свога детињства, из свога живота у сел |
| !{S} У дужности школској тачан, у цркви сваке недеље, а кад су празници земаљски, раније излази |
| А била је милостива <pb n="50" /> преко сваке мере: што даваше десна, не знађаше лева.</p> <p>Д |
| uote>Да моји једноплемени усуде се сврх сваке ствари слободно мислити, и све, што чују, да суде |
| изгледа, ломи свако веће парче малтера, сваки цреп, сваку кошчицу, сваки необичнији остатак про |
| енуло; учен човек, ако ће и пешице ићи, сваки га поштује, а неучена, видећи где се вози на вран |
| Хе, хе, тако ти то иде на овоме свету, сваки може бити чувен и велики, ваља само присести, па |
| рче малтера, сваки цреп, сваку кошчицу, сваки необичнији остатак прошлости.{S} Тражи, чепрка. п |
| ветри, <pb n="121" /> брза, пролази.{S} Сваки дан је по један чанак, у који, ма једанпут, ваља |
| у, не долазе кући другдан до поноћи.{S} Сваки момак добије у подне по литру вина, а мајстор Јов |
| учитељ Макса говорио и препоручивао.{S} Сваки појав у школи, и онај најмањи, најобичнији, њему |
| ондиста.{S} Идеал му је био и Вучић.{S} Сваки дан би прошао поред капије Вучићева конака, овда |
| тављати школе ни моју десну певницу.{S} Сваки се роди за нешто, а ја осећам да је божје опредје |
| ј на уму ове вредне кириџије, гледај да сваки дан што добро свикнеш и научиш.{S} А кад школу св |
| {S} Седи, жено, не мичи се.{S} Кафе има сваки дан... па онда, оче Ароне?</p> <p>— Онда нас, као |
| {S} Гргур пажљиво разматра зидине, диже сваки камичак необичнијега изгледа, ломи свако веће пар |
| в, мотику, трнокоп, косир.{S} Пазила је сваки његов миг.{S} Његов живот био је и њезин, дворећи |
| м ногом“.{S} У ђачким собама, обично је сваки део намештаја мање више начет.{S} На столској пло |
| у смех, прсну у смех и учитељ.{S} Ходи сваки на другу страну, ухватили се за трбухе, и тресу с |
| доиста је написала све те бројеве, али сваки у другој величини и у другоме правцу.</p> <p>Гргу |
| ња настаје кратак одмор, па одмах затим сваки своју књижицу: који под орах, који под брест, кој |
| а после са својом младом женом, оплакао сваки овакав тешки растанак.{S} Али после, навика и ста |
| не пећи насред собе, а по подне спавају сваки на својој клупи.</p> <p>А учитељ Макса затворио с |
| ланици, биберница, бокал с водом и пред сваким по једна проста чаша за воду.</p> <p>Пре него се |
| помислим.{S} Не знам што јој је, али је сваким даном нестаје.{S} Још од прошле јесени уди. вене |
| хотице примакоше столу.{S} Гргур слуша, свако словце свештениково пада му на срце, само Милан х |
| " /> молитву, желела је најлепшу срећу, свако земаљско добро свом негдашњем другу, послала му ј |
| ушао од свога оца и од своје матере.{S} Свако је дете радознало, али мали Гргур, још тако млад |
| много књига, али се Доситејевим књигама свако вече по који час забавим.{S} Што их више читам, т |
| ваки камичак необичнијега изгледа, ломи свако веће парче малтера, сваки цреп, сваку кошчицу, св |
| вања, сећа се рата, сећа боловања, сећа сваког значајнијег друга и догађаја па се најзад опет з |
| е?{S} Оној савитљивој трсци, човеку без сваког значаја, али довијарноме — нашем врло добро позн |
| ија?{S} Ма да му се Даница допала преко сваког очекивања, ма да ју је и он чешће, дуже и дрскиј |
| Лепо је бити јунак, али није свашта за свакога, нису сви за све рођени.{S} Ти, ти си... ја, зн |
| степенитији. <pb n="100" /> Знало се за свакога у прсте, и унапред се тако рећи одлучило шта ће |
| а за чудо се умео наћи у <pb n="101" /> свакој прилици, тако је вешто знао расположити оно мало |
| стиној кући сви су прозори осветљени, у свакој соби гори по једна воштаница; пред молитвеним ик |
| обани нису певали, па зато су крадом, у свакој имућној кући, опипали по коју плећку и повукли ч |
| ироде, колико једрине у сваком стиху, у свакој пословици народној...{S} Читајмо, — читајте чест |
| итеља Максе да га разговори, заметао је свакојаке шале, попевао и причао, али је стари учо оста |
| аше униформу по френкијском кроју.{S} А сваком о пасу висаше источни нож у шареним цагријама, а |
| е.{S} Што било било, а у напредак богме сваком своје.{S} Сад је наша судбина у нашим рукама, у |
| намо сви послушно гледају.{S} Зато је у сваком склопљеном друштву он обично био председник, а Г |
| } А колико је природе, колико једрине у сваком стиху, у свакој пословици народној...{S} Читајмо |
| о је макар по једног познаника готово у сваком селу око Авале.{S} Често притегне опанке, пушку |
| школе до друге.{S} А данас?{S} Има их у сваком трећем селу — ко би запамтио имена толиким учите |
| ише позади, да баш није одмах на ударцу сваком погледу господина директора.{S} А учитељи ?{S} О |
| е Илија.</p> <p>— Нек школа даде знања „сваком Србину нужна“, а ко те пита којим путем, како... |
| уге вере, званичним и приватним људима, свакоме, ком је мило и драго општенародно благо; тако и |
| онда учитељ Макса јасно објави свима и свакоме прве темеље његова „воспитанија“.</p> <p>— Ко с |
| итомост с мушком збиљом и истрајношћу у свакоме послу, којега се прихвати.{S} Ако се по каквом |
| има, онда је он на махове испричао све, сваку и најмању ситницу о детету, о учитељу, о школи, а |
| и свако веће парче малтера, сваки цреп, сваку кошчицу, сваки необичнији остатак прошлости.{S} Т |
| , писали жалбе и заступали, добро се за сваку и најмању услужицу наплаћивали, речју: текли леп |
| га љубе, који пишу о њему, којима кроз сваку врсту бије светлост, топлина поносног и непобедљи |
| ега села.{S} Онда ћеш за дело прочитати сваку речцу; ко зна,можда и више него цигло један пута. |
| се испне на какав вис.{S} Још добро ни свануло, кад стигоше гостионици на Торлаку.{S} Одатле п |
| {S} Гајдаш свира у трему, споља се чује сватовска песма девојака, жене и девојке упрле сузне оч |
| г пољског краљевства; Чешка — све земље Сватоплукове круне; Угарска са својим земљама и Словенс |
| ћутљив и невесео.{S} Али и тузи, као и свачему, има краја и конца.{S} Тамо већ после поноћи ра |
| ем над ограду, гледам, гледам, па онда, свашта нам пада на памет, кад смо сами, мерим и мерим о |
| па погледа пажљивије у Илију.</p> <p>— Свашта хоће свога пријатеља, зналца, али учитељ треба д |
| .{S} Не спада на ствар, али није згорег свашта прибележити.</p> <pb n="122" /> <p>Ту се Илија и |
| но зло.{S} Лепо је бити јунак, али није свашта за свакога, нису сви за све рођени.{S} Ти, ти си |
| увек могло да раздражи Илијино мешање у свашта, и у ствари које зна, и у знања која не разуме.< |
| ма други вид, књижевност, школа, црква, све.{S} Нећете заћи у моје године, а све ће...</p> <p>А |
| , питом као голуб.{S} Мађари, Немштина, све је то противник наш.{S} Не, није, криво сам казао: |
| тарих философа и сувремених политичара, све изреке и фразе из дневних новина умео је прибрати, |
| целокупне Максине педагогије.{S} Макса, све више и више закачиван хитром, непрекидном беседом И |
| о и дражи и нада, а сад је оставља све, све нежно и лепо, све тајанствено, чаробно, све узвишен |
| кичари, млађани продавци салепа и бозе, све саме младе Рекалије, а међу њима по који мршави Јев |
| .{S} Гостионице, јавно пушење, картање, све то као живу ватру избегаваху уреднији васпитачи оно |
| ки: „Свјат Господ Бог наш“, кренуше се, све два и два, преко школског дворишта у пространу порт |
| виђаше иза попова џубета.</p> <p>— Ехе, све сами цареви и царице, наставиће попа шаљиво, издижу |
| печитељ усекне, али онако попечитељски, све вас частим тазе рибом на Дорћолу.{S} Директор доста |
| па мој красни врт, све то пири и мири, све те освежава, подмлађује.{S} Па наши студенци; оваки |
| амо и ја и она.{S} Броји, чита, говори, све прилике горе од горих.{S} Бацих јермилук, па готово |
| ево, десно и назад; све је желела чути, све видети својим маленим живим очицама.</p> <p>Учитељ |
| ма: ха, неваљали једна, тако ли се учи, све ћу вас у хапс, у кврге!...{S} И још, Бог те пита ка |
| ници.{S} Што дуже мишљаше о себи и њој, све му теже беше, што је узгред није походио, макар на |
| на и здравља, стрпљења, корак по корак, све ће бити.</p> <p>Ту се Илија маша за резу.</p> <pb n |
| р, изведи све степе, цео Кавказ и Урал, све изведи на границу...{S} Ради кога?{S} Да спасеш гре |
| али тако ти је данас и са столарством, све теши нешто на око, шарено и цифрасто ваздан, а док |
| ткидао залогај по залогај, јео и ћутао, све до јације.{S} А одмах после тога доба зачу се у дво |
| се познао.{S} Познанство, пријатељство, све је то нека сорта ортаклука.{S} А ко је сиромах, к’о |
| анке ни у варошанке, а књига тако мало, све оне старе, очине.{S} По неке сам два пут прочитала; |
| али опет одмиче.{S} Све је некуд нагло, све узима други вид, књижевност, школа, црква, све.{S} |
| нежно и лепо, све тајанствено, чаробно, све узвишено.{S} Осећа како се над њом склапају таласи |
| а овом свету није стално, све пролазно, све неверно...</p> <p>Даница га значајније погледа и пр |
| је у рубац.</p> <p>— „Све је пролазно, све неверно" прошапута речи Гргурове. „Свега" се морамо |
| и ?{S} Ништа на овом свету није стално, све пролазно, све неверно...</p> <p>Даница га значајниј |
| а сад је оставља све, све нежно и лепо, све тајанствено, чаробно, све узвишено.{S} Осећа како с |
| могу ништа да разумем.{S} Све је добро, све је лепо, али, ето сам још неук, недовијаран.{S} Шта |
| ом, животом.{S} Што год би видео и чуо, све би те утиске брзо разрадио у себи и као своје још т |
| ни и осветљени Вертеп, то у његов збор, све лепе крунисане главице с једрим обрашчићима и живим |
| ="74" /> <p>А данас?{S} Данас је данас, све лепо и красно, али никад оно што је било онда.{S} О |
| ума, ливаде, потеси, па мој красни врт, све то пири и мири, све те освежава, подмлађује.{S} Па |
| а.{S} А учитељи ?{S} Они час по зарезу, све неког посла ради тумарају напоље, па од некакве ред |
| и, удалио се, по старом добром обичају, све назатке ходећи.{S} А учитељ Макса устаде, узе наоча |
| . видите... јест... све, као што рекох, све зависи од тога како се узме...{S} И најоштрији нож |
| азорима.{S} Видите... видите... јест... све, као што рекох, све зависи од тога како се узме...{ |
| >— Ја те лепо молим.</p> <p>— Кажем ти: све.{S} Ма како било, сврнућу у твоје село.{S} Баш да в |
| Милана; све што је старо, теби не ваља; све би ти друкчије, само нек није онако како је, целом |
| нам, осече се зловољан Илија на Милана; све што је старо, теби не ваља; све би ти друкчије, сам |
| ушке од челика, кашике од жута паквона; све опрано, очишћено, углачано.{S} Ту су сланици, бибер |
| окретала се час на лево, десно и назад; све је желела чути, све видети својим маленим живим очи |
| терника и Кавура, знао је на изуст !{S} Све важније говоре из француске револуције прочитао је; |
| као да нема града и осим Београда...{S} Све смо закључили... деоба правична; штета што мапе нем |
| рква, богослуженије, благочестије...{S} Све ово говорити, не механически, него јасно, разумител |
| ко бесни Грабовски нашим депутатима.{S} Све ћете то имати, ако то већ нисте читали у <title>Вје |
| дана препричао при свима састанцима.{S} Све мудре изреке старих философа и сувремених политичар |
| о поп бисаге кад се враћа са водице.{S} Све као све, али кад дође говор о земљи, сељаци се прит |
| ред, лаганим ходом, али опет одмиче.{S} Све је некуд нагло, све узима други вид, књижевност, шк |
| а онај Банат преко Дунава — Анадол.{S} Све добије другу, тајанствено занимљиву драж.{S} Мучи в |
| н.{S} Не марим читуље.{S} Читао сам.{S} Све саме <title>Спасовске ноћи</title>, некакви <hi>Сла |
| те, нећу и не могу ништа да разумем.{S} Све је добро, све је лепо, али, ето сам још неук, недов |
| а земљи, који је овака блага пожњео.{S} Све је друго намештена пажња, дворба, ласкавија или ошт |
| ш!{S} Џаба се само мучимо и знојимо.{S} Све ће нас изрезилити као кучиће па узалуд мука.{S} Док |
| , а све се боје да их очи не варају.{S} Све им се чињаше као шарен сан, који никад дотле уживал |
| ле и наука не сеђаше скрштених руку.{S} Све је напред измакло, ја се и ти устависмо онде где см |
| акле државе ће бити четири:{S} Пољска — све земље старог пољског краљевства; Чешка — све земље |
| емље старог пољског краљевства; Чешка — све земље Сватоплукове круне; Угарска са својим земљама |
| раво, госпођице; стари или нови метод — све зависи од наставника.</p> <p>Ту је Илија погодио гд |
| мојим оџаком, да видиш и тамошње Србе — све чисто Немањино колено.{S} Па да зађемо Фрушком све |
| е патлиџане, моје лукове, мој кромпир — све кућице у правилним редовима, шта пута их поглеткује |
| еда и прошапта:</p> <p>— Све?</p> <p>-— Све, драга моја Данице.{S} Ето ми је дваест две, и тако |
| прекјуче?</p> <p>— И прекјуче.</p> <p>— Све поред оне куће на углу?</p> <p>— Са оним зеленим пр |
| да полазим.</p> <p>— Хвала ти.</p> <p>— Све ћу поздравити.</p> <p>— Ја те лепо молим.</p> <p>— |
| и Богу и Српству и човечеству.</p> <p>— Све као да сте ми из душе извадили, кликну Илија дошавш |
| ко листова оне књиге на столу.</p> <p>— Све ће, рекох вам, узети други вид, само је народ сила, |
| значајније погледа и прошапта:</p> <p>— Све?</p> <p>-— Све, драга моја Данице.{S} Ето ми је два |
| ах мање бујно, више полутужно:</p> <p>— Све је то једно, мој добри попо, а тамо, а овде!{S} Сви |
| ред куће са зеленим прозорима?</p> <p>— Све поред куће са зеленим прозорима.</p> <pb n="88" /> |
| .</p> <p>— А осим оца и мајке?</p> <p>— Све је остало и близу и далеко.</p> <p>— Свега се можеш |
| а оца ?{S} Пут је сигурно леп?</p> <p>— Све потоком и кроз ливаде, приметиће Даница.</p> <p>— В |
| еговом, које није више пута изљубила, а све кроз полуплач говорећи: „Благо мени данас и до века |
| а, све.{S} Нећете заћи у моје године, а све ће...</p> <p>Али ту раздрагани професор пређе у тол |
| широким рукавом своје беле кошуљице, а све кријући, да не опази стари учитељ Макса.</p> <p>Ста |
| Саборној Цркви.{S} Гледају и гледају, а све се боје да их очи не варају.{S} Све им се чињаше ка |
| а тресе једрим и освојљивим говором, да све ником поникне, ћути, блене, подаје се.{S} Његова по |
| који трећоразредац баш немирно виче да све надвиче : „Све ствари које је Бог створио, а људи н |
| али није свашта за свакога, нису сви за све рођени.{S} Ти, ти си... ја, знаш ме, увек истину го |
| учитеља, коме смо и ја и ти захвални за све наше знање.{S} Ја не знам, кад ће се мој отац одучи |
| да се онде помолим, да им благодарим за све старање, које онако сиротни непрестано имађаху о ме |
| о другога, истурујући својих седам боја све сјајније и сјајније.</p> <p>Кад се из потока пење г |
| за дирек, девет дана обрташе око дирека све према сунцу, док човек, у највећим мукама, просто н |
| ....{S} Говорећи то, доиста је написала све те бројеве, али сваки у другој величини и у другоме |
| окрупније књиге, дотле је Даница читала све успомене и све тајне свога лепог и невиног срца.{S} |
| поклањала, ја бих ти, Гргуре, поклонила све моје цвеће, сву моју баштицу, заједно са оградом и |
| јој обузела саломљену душу.{S} Покупила све успомене Гргурове: цвеће, писма, књиге, слике, отиш |
| у пуно и дражи и нада, а сад је оставља све, све нежно и лепо, све тајанствено, чаробно, све уз |
| м се чини, мајстор Јоване?</p> <p>— Ама све као што би се пожелети могло; само ми је жао, што с |
| тамо поред ограде а у средњим котурима све сам каранфил и кадифица.{S} Ружице давно прецветале |
| онако редовно и строго постим са ђацима све велике посте и причешћујем се у нашој драгој црквиц |
| пођоше напоље, он још једном погледа на све четири стране цркве.{S} Кад беше у порти, дуго не м |
| не гладује у туђини.</p> <p>Гргур је на све то снужден гледао.{S} Беше му и мило и жао.{S} Мило |
| орећи Макси, у исто време одазвао се на све оно што је помињала Даница у свом нежном и срдачном |
| е се, поносимо се!{S} Живело Српство на све стране...{S} Живело Славјанство!{S} Ко каже да смо |
| д, народ.{S} Рајачић гледа по народу на све четир стране, а кад се сви ућуташе, а он испрва сла |
| орили: „један пут један јест један", па све док год нису прешли целе таблице множења и дељења.{ |
| од како је куће Протића, од то доба, па све до данас, она даје нурији вредне и честите попове.{ |
| се сви ућуташе, а он испрва слабије, па све јаче и јаче поче беседити.{S} Помену старе краљеве |
| сове наше горске виле... па песнике, па све списатеље наше, који дишу духом народним, који га љ |
| погачу, напунили ону највећу чутуру, па све то још за видела згодно наместили у кола и утушкали |
| ноге.{S} Али сам се и находао ноћу, па све испод њезина прозора.{S} Па што сам се науздисао, д |
| е на траву под туњом.{S} Гргур им прича све.{S} Иван ћути, па га сад отворено, сад испод ока по |
| ло у нашем заводу.{S} Затим нам исприча све што се догодило.</p> <p>— Па то није неваљалство, г |
| , и оне би јој помагале плакати.{S} Кад све беше спремљено, скинули су с таваница велику кесу ј |
| 44" /> као што беше јуче, па опет поред све те истоветности и неприметности, често не верујете |
| рже само својих обичаја и хоће да одрже све онако како је, они“... читај даље две последње врст |
| о не увери остали живот око њега, да је све то јава, никаква варљива опсена, него исто тако ист |
| Кад је ушао у храм, учини му се, да је све другчије него што беше тамо пре две године.{S} Кад |
| и реже црвену хартију, ето видиш, да је све онако као што сам ја казао.</p> <p>— А шта си ти ка |
| а питала.{S} Питала је много, питала је све.{S} А кад је она престала са својим пунобрижним пит |
| скиде капу, па се прекрсти, и с тим је све положио у божје руке.</p> <p>— А кад Гргур школу св |
| им тамо селима.{S} Чини вам се данас је све у длаку онако <pb n="44" /> као што беше јуче, па о |
| ман чека господина директора.{S} Већ је све предмете и два и три пута поновио, али од господина |
| Ево да запитамо господина оца... ту је све — године, знање, искуство, једним словом све... рец |
| киња, преслишавам их, пратим им лекције све до испита, надгледам им прописе, а о испиту ме пола |
| о стиште хартију рукама, које су почеле све јаче и јаче дрхтати, па онда мало, побледео, клону |
| </p> <p>И погледа онамо.</p> <p>— Дакле све поред куће са зеленим прозорима?</p> <p>— Све поред |
| у после неколико поточића суза, поче се све већма удубивати у своје мисли, у себе сама, у свој |
| е; ви се разбегнете куд који, а мени се све бије о главу.{S} И опет, гдегод станете, опадате ме |
| Држим се, како да вам кажем... држим се све више и више наставленија.</p> <pb n="133" /> <p>— П |
| вама би могао завод и изгорети; вас се све то ништа не тиче; ви се разбегнете куд који, а мени |
| се није дала разазнати.{S} Учини му се све то тако озбиљно и свето, да се не усуди ни у што та |
| праг, својим заповедничким оком пресече све чланове кора, а они, неми и мирни као бубице, ни ле |
| љаве прстиће свуда где не треба, тороче све што не зна, или пева оним танким гласићем почетак и |
| и напредовао мали Гргур.{S} И он чињаше све што и остала деца, али је ипак био неко особито дет |
| 08" /> деспоте, узеше патријархе, узеше све.“ Не остави на миру ни цара Леополда, ни Марију Тер |
| па ти стрељај тицу ластавицу!“, а он из све незграпне грлине ричи кроз нос: ма!{S} Деца се на т |
| ни, а многима као добар вођ светли кроз све дане превртљива живота.</p> <p>Учитељ је с попом от |
| п новац још из скамије.{S} Па ипак кроз све те питомце провејаваше стари српски дух, пун чврсти |
| е сврх сваке ствари слободно мислити, и све, што чују, да суде и расуђују...</quote></p> <p>— И |
| а дала домашити, очепи малу гранчицу, и све то спреми да спомена ради собом понесе.</p> <p>Међу |
| е столице, узе чашу па погледа у попа и све око стола.{S} Он, у подужој здравици, захвали се Го |
| , дотле је Даница читала све успомене и све тајне свога лепог и невиног срца.{S} Тако задубљена |
| ако је! потврди Макса са задовољством и све већим интересовањем.</p> <p>— Па онда, настави Илиј |
| о је Рус.{S} Дижи Волгу, Дњепар, изведи све степе, цео Кавказ и Урал, све изведи на границу...{ |
| га погледа радознало, а он му приповеди све, и зовне из куће Гргура.{S} Гргур приђе к Савиној р |
| лошевић, онај што већ трећу годину седи све у истом разреду.{S} Ништа не учи, ништа и не зна.{S |
| илог језичића.{S} Мали Гргур и не опази све те покрете и поздраве своје нове пријатељице, али, |
| -Онако честити родитељи, па тако... али све било па прошло.{S} Као што видиш, прва љубав није м |
| на част ти све!</p> <p>— А што ће мени све белосветске власти? опире се поп.</p> <p>— Да те ве |
| едну и на другу страну.) Док ти (говори све тише и тише), док ти бленеш у Штура, у <title>Славј |
| ију власти и мојих и твојих, на част ти све!</p> <p>— А што ће мени све белосветске власти? опи |
| бијаше у прозор; грмљавина поче бивати све јача и јача, појак ветар њихаше дудово грање пред к |
| ше запиткивати, описивати и приповедати све што је знала, чула и видела.{S} Узе свећу у своју с |
| не почеше се са свију страна прикупљати све крупнији и мутнији облаци.{S} Четврти је час по под |
| } Још ове зиме прочитаћу вам и превести све ове, које сам још у Пожуну побележио.{S} Ехе хе, По |
| ам ја, знам, кричаше директор, долазећи све већма и већма у ватру; по вама би могао завод и изг |
| дског књижара Возаровића.{S} Испративши све то с најлепшим жељама, и мислећи неколико дана гото |
| нисмо видели, а желела бих да ти кажем све.{S} Знам да би ми доликовало да сам мало мудрија, а |
| и до речи; од слова до слова потписујем све.{S} Бадава, кажем и казаћу увек: стара школа, па ст |
| трополит у митри и одјејанију, а за њим све листом наже у митрополитско двориште.{S} Митрополит |
| године, знање, искуство, једним словом све... реците нам, драги господине Максо, шта би било о |
| емањино колено.{S} Па да зађемо Фрушком све од манастира до манастира, да целивамо цара Лазара, |
| ас сутра чиновник.{S} Прокопао је Милан све.</p> <p>Гргур му се насмеја.</p> <p>— Смејеш се, је |
| саге кад се враћа са водице.{S} Све као све, али кад дође говор о земљи, сељаци се притајаше, ј |
| питањима, онда је он на махове испричао све, сваку и најмању ситницу о детету, о учитељу, о шко |
| више на Дорћолу.{S} Општи покрет окачио све, препунио груди и ђака на београдском Лицеју.{S} Ис |
| онцепту.{S} Шта ћеш, кад се није стигло све.{S} Надокнадићемо све.{S} Док свикнем само послове, |
| запита окренув се деци.</p> <p>— Знамо све тропаре.</p> <p>— А певати?</p> <p>— Учили смо: <ti |
| .. али што да ти напред ређам, што ћемо све видети својим сопственим очима.{S} Боже здравља, чи |
| ад се није стигло све.{S} Надокнадићемо све.{S} Док свикнем само послове, а после збогом Крушев |
| чење и примерно владање истакло га мимо све другове његове.{S} Већ је на измаку друга и последњ |
| ледају кроз свод црквени.{S} А ја на то све јачим гласом извијах „сједалне“ да нас боље чују, д |
| не, мајстор Јоване, где је места за вас све, зар ће бити иједан угао за моје дете.{S} А душе ми |
| та.{S} Хоћу да се пазите као да смо вас све троје ми родили.{S} Седи, Гргуре до Ружице, а ње не |
| тња кишица, која, поступно, прелажаше у све јачи и јачи пљусак.{S} Крупне капље шуштаху по лишћ |
| дуго и оштро погледа, они се ућуткавају све тише и тише, док год се не умири и онај последњи жа |
| а тренутак, два макар... али ту одмахну све те мисли од себе, окрете се на другу страну, и умор |
| око мене : какоко, какококо !{S} Сад су све тамо испод кошева, али сутра кад прну са седала, из |
| удити?{S} Ту су Пољаци емигранти, ту су све мудре, одабране главе.{S} Нашто чудити се, ништа ту |
| ава своме занимљивом и једином слушаоцу све своје теолошко знање, док ти се из кухиње заори мат |
| м шумарку изнад куће њихове.{S} Види их све, већ да пружи руке да их дотакне, али у тај исти ма |
| ас забавим.{S} Што их више читам, то их све већма разумем и желим да их опет узмем у руке.{S} А |
| док те види Петрија... збогом!{S} Одох све трком до школе.{S} Како ће се и они тамо обрадовати |
| тврђен обичајем.{S} Кад је Гргуров отац све тачно и исправно предао учитељу, пољуби се с њим, п |
| јој си се негда учио ?{S} Памтиш ли још све наше мапе и иконе, старе скамије, памтиш ли, јаој ! |
| лда, ни Марију Терезију, ни Јосифа II. „Све што дали, оно и узели“, виче Никанор, а народ у јед |
| едац баш немирно виче да све надвиче : „Све ствари које је Бог створио, а људи нису предругојач |
| ан пепео покупила је у рубац.</p> <p>— „Све је пролазно, све неверно" прошапута речи Гргурове. |
| ти израза ономе што обухвата то његово „све“.{S} Стишавши се, претурио је неколико листова оне |
| ена.</p> <p>Ту се Даница мало намршти, „свевидеће" око Илијино брзо га увери, да је промашио.</ |
| ија, чувај, не труди се; нисам оскудан, свега је дао Бог.</p> <p>— Добро, добро, настави Илија |
| ве је остало и близу и далеко.</p> <p>— Свега се можеш одрећи?</p> <p>— Свега.</p> <pb n="147" |
| p> <p>— Свега се можеш одрећи?</p> <p>— Свега.</p> <pb n="147" /> <p>Гргур, изустивши ово еванђ |
| ђе у восторг.</p> <p>— То је најбоље од свега што сте до сад говорили, велим : најбоље !{S} Сам |
| ј сад навија прву основу. „Шта ли ће од свега тога бити, Боже, Боже мој?.{S} Да је ко у тај мах |
| — Да школујеш?{S} Па лепо.{S} Кад ти је свега дао Бог, нек има један учеван из твога колена.{S} |
| го кад десет пута прочитам.{S} Али, пре свега, молим по једну.</p> <p>Пошто учинише пристојну п |
| вот текао сасвим другим правцем.{S} Пре свега читао је мало, а за чудо се умео наћи у <pb n="10 |
| S} Мудро смишљено, полак готово.{S} Пре свега мора бити...</p> <p>Али ту Милан мало заћута;</p> |
| тије седи свештеник Крста.{S} Он је пре свега добар домаћин, па је и у селу, које се на њега уг |
| ко у чизмама.{S} Добро, добро, само пре свега лекцију!{S} Попина су деца само добри ђаци...{S} |
| <p>— Мени, који сам навикао одрицати се свега, сасвим довољно!</p> <p>— Одрицати се; зар баш ни |
| м словенофилу:{S} Пољаци.{S} Сетивши се свега и свега, не дотакну се тог рањавог места на телу |
| чим муцнеш, а он удри као вола, док те свега крвца не облије.</p> <p>— Хе, неваљалац један, шт |
| ветим страхом, дивљењем, нечим што кроз свега њега прелазаше, нечим што је мирно и свечано као |
| офилу:{S} Пољаци.{S} Сетивши се свега и свега, не дотакну се тог рањавог места на телу словенск |
| и даљу прошлост.</p> <p>Сећа се старац свега, и ни једна од давнашњих успомена да га развесели |
| чи Гргурове. „Свега" се морамо одрећи, „свега“.{S} Мајко моја, мајко; опет ти се враћам тако ху |
| све неверно" прошапута речи Гргурове. „Свега" се морамо одрећи, „свега“.{S} Мајко моја, мајко; |
| е трепте неком зимогрожљивом светлошћу, свеж ваздух рези као добро ново вино, ветра ни са једне |
| о авлијских зидова.{S} Он би напоље, на свеж ваздух, да ходи горе доле, да гледа свет.</p> <p>Т |
| ва као окупано јагњешце.{S} А Гргур још свеж и трезвен као о вечери, заједно с учитељем и учите |
| ем уз небо, већ једно несташно девојче, свежа сувоњава лица, мудра чела, жутомрке косе, очију з |
| рави Милан легао ничице, годи му мека и свежа травица, одупро се лактовима о траву, а главу мет |
| ове ће песме остати вазда живе и младе, свеже и росне као што сте данас вас двоје у првоме цвет |
| бистре и провидне воде, заити ручицама свеже водице и умије се.{S} Па онда је стао на траву, к |
| е и онде између леха беше још шареног и свежег цвећа.</p> <p>— Ала у вас има много цвећа! приме |
| д пута сеоски потеси.{S} Пожњевена жита свежена у гувна и виђаху се још многе неовршене камаре |
| биљци јутро и кишици, тако и души годи свежина даха природиног.{S} А колико је природе, колико |
| предосећала Даница, не она, која вечном свезом спаја два младачка срца.{S} Крадом је уздахнула, |
| рсте!</p> <p>— <quote>Остају за навек у свеконачној и плача достојној бесвесности</quote>, завр |
| лу — да је видиш, Грго, нема је лепше у свем селу, румена јабука! „Кумим те, брате Милета, поне |
| а Богу, сви здрави, које исто и теби од свемилостивога Бога желимо.{S} А и како не би били здра |
| замишљаше себи срећу, којом би, да, је свемоћан, обасуо негдашњу своју коншколарку.{S} О себи |
| па и угодном животу, власти, богаству, свему...{S} Положај, новац...{S} Да, без шале, јеси ли |
| ослушност је поредак, а поредак је мати свему, па и угодном животу, власти, богаству, свему...{ |
| клупицу, или здепа какву столицу, крај свему умењу.{S} Свет, кад види да је незналица, окрене |
| у својим особинама, а безусловно упоран свему што из туђине долажаше.{S} Ретко се који даде пре |
| нцу.{S} Мајка би ми тако радо помогла у свему, али баш јој <pb n="95" /> се види да не може.{S} |
| > <p>— Дакле, сад смо прочитали и другу свеску народних песама...{S} А ти, Гргуре, шта си сад и |
| е, шарене излоге дућанске и радионичке, свет који врви тамо амо, као да је ту негде близу сабор |
| ам, не би требало ни редак да ти пишем, свет је свет, али ти си мој мио другар, а другари су ка |
| око торова, раније и жешће него обично; свет се збио у села; нико живи не слажаше амо цркви и ш |
| : сто милиона Славјана! сто милиона!{S} Свет, васијона! <hi>С нами Бог разумјејте, јазици</hi>! |
| после неколико расејаних тренутака.{S} Свет <pb n="76" /> се креће унапред, лаганим ходом, али |
| ти се враћам тако худа, тако сирота.{S} Свет је овај тако пуст, пуст, пуст!...</p> </div> <div |
| трана туже се на Мораву, на поплаву.{S} Свет се тужи, и ја грешна радујем се: можда ће Гргур пи |
| епа какву столицу, крај свему умењу.{S} Свет, кад види да је незналица, окрене му леђа, те, нес |
| веж ваздух, да ходи горе доле, да гледа свет.</p> <p>Ту се отворише собња врата, професорова се |
| и требало ни редак да ти пишем, свет је свет, али ти си мој мио другар, а другари су као и родо |
| њи, најобичнији, њему је био читав мали свет, код којега је вредно зауставити се, испитати га.{ |
| .{S} Та још и не знађаше за какав лепши свет осим своје куће и својега села.{S} Али је чича Ива |
| — Ал’ кад цео свет пише...</p> <p>— Цео свет лаже...</p> <p>— А зашто да цео свет лаже? осече с |
| ео свет лаже...</p> <p>— А зашто да цео свет лаже? осече се поп, у коме је стрпљење већ преврши |
| p>— Никакво: ама !</p> <p>— Ал’ кад цео свет пише...</p> <p>— Цео свет лаже...</p> <p>— А зашто |
| меру.</p> <pb n="25" /> <p>— Зашто цео свет лаже... зато што лаже.</p> <p>— Што лаже!{S} Није |
| знао да има још лепшега и дарежљивијега света иза сеоскога плота.{S} То га је и текнуло у његов |
| бледе лимунове.{S} Изнад тога шаренога света у плавој висини беле се вита мунарета, и кад се с |
| ако се над њом склапају таласи обичнога света, како се сасвим губе чаробне слике досадашњег сна |
| .{S} Ја ћу како ја, како је код паметна света, а неће ми још уливати памет геаци.</p> <p>— Опет |
| , драги господине Максо, шта би било од света, кад би се сад прочитало у школама, у народу: дец |
| та ли је старог учитеља тако оцепило од света?{S} Та здрава старост чини дане дражима, слађима; |
| ни оволико!{S} Нико није пропао, ко је света видео.{S} Ако зашто и наше дете не би могло бити |
| , и тако се осећам сам, тако излучен из света, а тако бих...</p> <p>Али ту Гргур ућути и омирис |
| не знате, шта је самоћа.{S} Ви сте сити света, а нама су гости догађај...{S} Али, лепо ћу вас м |
| ју околности, опште спокојство, поредак света.{S} Шта би било од педагогије, од државе?{S} И на |
| чини тако нежан, драг, тако безазлен и светао, да није грехота помолити се Богу за њ, и целу с |
| д ђаци знају и умеју, онда је и учитељу светао образ пред селом и влашћу.</p> <p>— Али сиромах |
| а местимице и пекмезом поизлепљивана, а Свети се Сава једва види из свог црног оквира, толико г |
| итру и штаку, Боже ме прости, као да је Свети Никола сишао са иконостаса.</p> <p>— Па онда карл |
| о икона? упита је Гргур.</p> <p>— То је Свети Сава, што је сазидао ову школу.{S} Њега славимо, |
| отворивши другу лепо повезану књигу, са светим поштовањем прочита ученицима својим : <title>Дел |
| је смео да подигне очи, кад је био пред светим путиром.{S} Сав се променио у лицу, кад је прими |
| аздрагаше, али га мало по мало испунише светим страхом, дивљењем, нечим што кроз свега њега пре |
| {S} Узе драге дарове и са неким, готово светим поштовањем метну преда се на сто.{S} Дуго их је |
| дугобради деспот и хилендарски ктитори, светитељи Симеун и Сава.{S} Гргур и не чујаше бахат, ко |
| едно поред другога, трептаху му блеском светитељским.{S} Ево се указаше и неколике куће од њего |
| м говори црномањаст шишкав човек, Јован Светић из Новога Сада, а после њега протосинђел Каћанск |
| сни и лепи, али најлепши и најсвечанији светла недеља.{S} А још лепша у селу у брдима, у природ |
| на Дунаво, и Бачку.{S} Врхови од цркава светле се у вечерњем зраку, а са двокулне Саборне Цркве |
| о умукнула пуцњава пушака, големе ватре светле по кућама, многи је уморан, већ и прилегао негде |
| шкрипи под ногама.</p> <p>Многе се куће светле и на баџе им узлеће дим горе у чисте и мирне вис |
| постану демони, а многима као добар вођ светли кроз све дане превртљива живота.</p> <p>Учитељ ј |
| корица.{S} Чисто не знате, шта се више светли, да ли она златна хартија на корицама, или она с |
| {S} Још се изнад младе горе виђаху полу-светли врхови последњих пера.{S} Мало прође па и њих не |
| ћук.{S} Тамо кроз грање високога бреста светлила је већ доста јасно звезда вечерњача.{S} Сви уђ |
| У души му и свечано и слатко, и ведро и светло, и опет некако превучено ружичним, тајанствено-п |
| и миомирно, као кад од измирне и задах светлога босиока, којим још прошле недеље сеоске бабе о |
| леди сусретоше, обојима сину једна иста светлост, обузе их једно исто осећање.{S} Стискоше једн |
| ми се учини да отуд од двери сијну већа светлост, а кроз њу моје селанце тамо у Крајини, у кршн |
| шу о њему, којима кроз сваку врсту бије светлост, топлина поносног и непобедљивог духа народног |
| и са гломазних дрвених ћерчива још мање светлости пропуштају у малене собе.{S} Уђете у кујну, а |
| едро, звезде трепте неком зимогрожљивом светлошћу, свеж ваздух рези као добро ново вино, ветра |
| и усекну је.{S} Пламен сину новом јачом светлошћу, он опет заузе своје обично место поред стола |
| осветљени Вертеп, у пастире и анђеле, у светлу звезду.{S} У грудма им трепташе свечани мир, и н |
| и.{S} Учини му се све то тако озбиљно и свето, да се не усуди ни у што такнути својим простим, |
| ај се добро, онако како те старији буду световали.{S} Немој никад да се лењиш ; што можеш вечер |
| е књига само увод, капија у оне чаробне светове, који су невидовни, а тако топли и блиски, разг |
| бичају, поче опширну придику о важности светог „причашченија“, о светој тајни „покајанија", о „ |
| кренувши се икони свог домаћег патрона, Светога Николе, очитао <title>„Оче наш.“</title></p> <p |
| „мицаљица“.{S} На зиду прилепљена нека светогорска икона од хартије и Ђурђе Бранковић са дугач |
| ику о важности светог „причашченија“, о светој тајни „покајанија", о „очишченију грјехова", о г |
| о Светом Јовану, о Христу, о Немањи, о Светом Сави, о Цару Душану.</p> <p>Дође и божићни пост. |
| у скамији и слушати кад учитељ говори о Светом Јовану, о Христу, о Немањи, о Светом Сави, о Цар |
| буквару, примети попа, смешећи се, а у Светом Писму стоји: дрво, које рода не носи, сече се и |
| , право, право !</p> <p>— Најправије на свету?</p> <p>— Прависимо !</p> <p>— Ту се и Гргур мало |
| на ми чуда, као да је Београд једини на свету, као да нема града и осим Београда...{S} Све смо |
| } Јелени, Српкињи из Баната, највећи на свету аукторитет беше карловачки митрополит.</p> <p>Про |
| еч):{S} Швабо...{S} Али увек је било на свету горчине, било је, и биће је...{S} Нешто се богме |
| њег дана.{S} Како је још јутрос било на свету пуно и дражи и нада, а сад је оставља све, све не |
| ићу.{S} Хе, хе, тако ти то иде на овоме свету, сваки може бити чувен и велики, ваља само присес |
| S} Видите како је тешко живети на овоме свету, па опет Бог не да да пропадне човек прегалац.{S} |
| — Зато ће је много пећи и жећи на ономе свету...{S} Али се ту попа умери, па окрете дечици: хај |
| на овој прлој земљи ?{S} Ништа на овом свету није стално, све пролазно, све неверно...</p> <p> |
| и Даница, где си и како ти је у далеком свету...{S} Ко ће као Бог, само кад си нам се опет повр |
| цркву?{S} Или си, можда, у том великом свету и заборавио како се моли Бог?{S} Али, имаш право |
| ије, само нек није онако како је, целом свету да заврнеш шију.{S} Тебе не питам, питам госпођиц |
| ари, обојица просе руку мога детета.{S} Светуј ми сада шта да радим, који би више усрећио моје |
| Петрија, па Бога ми не знам како да ти светујем.{S} Хтела бих и да се учи и да ми је вазда пре |
| <p>— Та зато и дођох ето до тебе, да ме светујеш, да ме, као проста човека, мало поупутиш, одго |
| трао школу и њезин скромни намештај.{S} Свећа горијаше готово црвеножутим потмулим пламеном; ок |
| до поноћи.</p> <p>Али је у школи горела свећа и после поноћи.{S} Макса се два три пут будио и г |
| необично рано смркло.{S} Кад се упалила свећа у учитељевој соби, опазише ђаци кроз прозор да је |
| пазише ђаци кроз прозор да је још једна свећа запаљена на столу школском.{S} Зачудише се, јер о |
| отвори га.</p> <p>У одаји мир, усекнута свећа не трепће, напољу <pb n="92" /> се нико не чује, |
| м ти: јунак, јунак.</p> <p>До поноћи је свећа горела:{S} Гргур је читао, а Милан, заморен бојем |
| p> <p>Учитељ стаде код стола, на ком је свећа горела.{S} Ђаци стоје мало поиздаље па радознало |
| па седе за сто.{S} Тишина.{S} Лојана се свећа разгорела, расцветао јој се фитиљ, црвен посустал |
| у два велика чирака горе дебеле воштане свеће, па кад од врата или из полусветлих углова поглед |
| а носе Вертеп, који је изнутра осветљен свећицама, а за носачима ходи свечано и достојанствено |
| висило звонце.{S} Унутра су гореле мале свећице, па се лепо виде јасле, у њима Христос, па паст |
| све што је знала, чула и видела.{S} Узе свећу у своју сухоњаву ручицу и оштро погледа свога пра |
| е грунула врата за собом.{S} Он примаче свећу ближе, узе ону исту књигу и отвори је.{S} Али у и |
| ј помогне.{S} Уђоше унутра.{S} Оставише свећу на једној од скамија.{S} Док је лепушкаста и мало |
| спознати слова у књизи.{S} Гргур запали свећу и навуче беле завесице на прозоре.{S} У соби наст |
| три пут будио и говорио детету да гаси свећу, да легне.{S} Али га је Даница молила, да је оста |
| то га је подигао.</p> <p>Ту она подигну свећу ближе икони, а мали је Гргур дуго и пажљиво гледа |
| ше у кућу.</p> <p>Учитељка даде упаљену свећу своме детету, и посла је, да добро притвори школс |
| сам тако уздахнуо, да у мало не угасих свећу пред собом.{S} А знаш ли, ко беше богиња?{S} Мила |
| на бденије.{S} Тај ми се тренутак учини свечан као ни један дотле, срце ми јаче закуца, скидох |
| воно на вечерњу.{S} Међу ђацима настала свечана тишина, а особито мали Гргур дуго не могаше да |
| А кад престаде ова црквена песма, наста свечана тишина.{S} Фамулус Степан намести се крадом дол |
| светлу звезду.{S} У грудма им трепташе свечани мир, и нешто тако слатко и мило пролажаше им кр |
| очићем поче се хватати сутон и спуштати свечани, али и тајанствено-заплашљиви мир.{S} Мали Гргу |
| осмо.{S} На то ће патријарх мало јачим, свечанијим гласом: „А полковника Стевана Шупљикца?{S}" |
| путем, којим поп силази цркви, пењу се свечаним ходом давно ишчекивани божићни гости, прилазе |
| ји број <title>Српских Новина</title> и свечаним гласом чита прву прокламацију бана Јелачића.{S |
| га њега прелазаше, нечим што је мирно и свечано као онај лик Спаситељев, с којега дуго очи не с |
| е се поп Крста па целоме столу гласно и свечано чита нову вест : „Учитељу !{S} Извештавам те, д |
| не могаше да се прибере.{S} У души му и свечано и слатко, и ведро и светло, и опет некако преву |
| осветљен свећицама, а за носачима ходи свечано и достојанствено главом цар Ирод, у стихару, са |
| г паперја. </p> <p>Како је лепа, колико свечано мирна та јесења природа.{S} А како ли је тек мо |
| е јој плавчасту свилену хаљину, па бело свечано либаде, па бајадер с крупним увезаним ружицама |
| ученици, не бојмо! продужи Сава у истој свечаној раздраганости...{S} Који народ сам себе остављ |
| е се задовољно смејати.{S} А Ружица, са свечаном збиљом, отпоче своје саслушање :</p> <p>— Воли |
| и попу се очи наводниле; сви су у неком свечаном тужном расположењу, а Гргуру, откад је сишао с |
| које падоше на жртву данашњој школској свечаности.{S} Сељаци поседали под брест, повадили чуту |
| менице, али <title>„Величаније“</title> свештеник сам, а <title>„Блажени"</title> опет учитељ с |
| н завали се у столицу и поче пушити.{S} Свештеник Арон приповедаше:</p> <p>— Није им било доста |
| једнога грла заори се: „поздрављајем!“ Свештеник баци на се епитрахиљ, па онда, ракнувши мало |
| е лакше онај дан,“ говорила би, „кад ме свештеник мироше".{S} Чешће је ишла и на водице, особит |
| истојну пажњу и црном заклопачком, поче свештеник Арон тако смишљено и течно, као да је, путују |
| {S} Ја сам и тамо могао бити и учитељ и свештеник, али ме повукло срце амо у слободу.{S} Тек уз |
| а остали му помагали, прибра се мало и свештеник Крста, па кад отпеваше њему, он својим крупни |
| столици ове свештеничке династије седи свештеник Крста.{S} Он је пре свега добар домаћин, па ј |
| n="28" /> <p>— Почем се, чита узбуђени свештеник, почем се у нашем отечеству при ношењу Вертеп |
| ђајима.</p> <p>— Седосмо у кола, говори свештеник Арон, седосмо ја и мој црквењак, и тек трећи |
| <p>— Одавна нисам доле слазио, прихвати свештеник Арон:{S} Барања далеко, а већ по парохијском |
| ени...</p> <p>— Учитељу! упаде му у реч свештеник; и ја ћу с тобом у Горњу Крајину, па ћу свуда |
| карање великог синоћњег бадњака.</p> <p>Свештеник Крста није скоро био тако добре воље као вече |
| српска равница, пространи Банат.</p> <p>Свештеник Арон не може да одвоји ока од српских крајева |
| леве руке на усне и гледа у растуженога свештеника.</p> <p>— Шта да вам кажем, наставиће поп Ар |
| ана, ни професора Саве, ни његова брата свештеника Арона, па ни Гргура.{S} Сви су отишли на ону |
| радост прели се безазленим ликом нашег свештеника Крсте, зарадова се Макса, поскакаше са своји |
| ни брда, што је иза цркве.{S} То је дом свештеника Крсте, који је у селу најдавнашњији старосед |
| његову топлу, радозналу душу.{S} Говор свештеников није разумео ни он, ни његови другови, а на |
| о би вам било погодити, колико је говор свештеников улегао у његову душу.</p> <p>— Прекидосмо, |
| оше столу.{S} Гргур слуша, свако словце свештениково пада му на срце, само Милан хтеде употреби |
| а и уђе професор Сава са својим братом, свештеником из Барање.{S} Сви им пођоше у сусрет.{S} Ма |
| Мајстор Јован, религиозан човек, приђе свештенику руци, за њим Макрена, за њом Гргур, а Милан |
| мо у нашој великој радости...</p> <p>Ту свештенику Арону потекоше сузе, а мајстор Јован хтео би |
| ко виђених коњаника: директор, капетан, свештеници и учитељи.</p> <p>Сви са својих места поскак |
| крајева у разноликој народној ношњи, па свештеници, па Срби из Србије, „Сервијанци“, у својој н |
| ећ двадесета година како на столици ове свештеничке династије седи свештеник Крста.{S} Он је пр |
| а, с протама и намесницима и безбројним свештенством обојега реда.{S} Звона звоне, напред Рајач |
| Братско поздравље читавоме моме народу, свештенству једне и друге вере, званичним и приватним љ |
| >И сељаци, и ђаци, и учитељ и учитељка, сви се изоблачили као о благу дну.{S} Учитељ Макса извл |
| е би ме познао, толико сам се изменила, сви веле порасла сам, не би требало ни редак да ти пише |
| , напољу <pb n="92" /> се нико не чује, сви су за столом при вечери, а Гргур чита:</p> <p>„Драг |
| у", док ти зајекну „дан!“ отуд са горе, сви се окретоше тамо на ону страну и, гле!, срески панд |
| околиша, слободно, отворено... реците, сви се покоравамо вашем разумном мишљењу... сви... реци |
| а одвојим од других, сви су ми једнаки, сви драги и мили, сви најдражи и најмилији.{S} Кад бих |
| х, сви су ми једнаки, сви драги и мили, сви најдражи и најмилији.{S} Кад бих ти већ поклањала, |
| реда се.{S} Свима редом прилажаше руци, сви га хваљаху и благосиљаху.</p> <pb n="47" /> <p>Није |
| старији ђаци, по заповести учитељевој, сви у глас, више певали него говорили: „један пут један |
| , а већ ни једнога под школским кровом, сви се, жељни, упутили својим кућама, својим селима.{S} |
| S} Ако си рад чути, ми смо, хвала Богу, сви здрави, које исто и теби од свемилостивога Бога жел |
| ршћу.</p> <p>— Ко не буде знао лекцију, сви да знате, — ја ћу му судити!</p> <p>Сви се скамениш |
| — А шта знамо, драги господине учитељу, сви ћемо тамо, да Бог поживи остатак! поче Илија, приби |
| се мирити, или ћемо сви у бечку врећу, сви!</p> <p>По дужем ћутању проговори Гргур:</p> <p>— М |
| ан цветак не могу да одвојим од других, сви су ми једнаки, сви драги и мили, сви најдражи и нај |
| се покоравамо вашем разумном мишљењу... сви... реците...</p> <p>— Било би, било... ја не знам ш |
| блише га сузе, и попу се очи наводниле; сви су у неком свечаном тужном расположењу, а Гргуру, о |
| стидна.{S} Али ја сам сасвим задовољан; сви смо у божјој вољи; где ме је довела промисао, тамо |
| иче.{S} Чујете ли — Русија је силна!{S} Сви смо упрли очи у њу.{S} А она?{S} Рођена да заповеда |
| дно, мој добри попо, а тамо, а овде!{S} Сви смо једна браћа, један народ.{S} Ја сам и тамо мога |
| рата свештеника Арона, па ни Гргура.{S} Сви су отишли на ону страну, у Карловце.{S} Гргур још н |
| је већ доста јасно звезда вечерњача.{S} Сви уђоше у кућу.</p> <p>Учитељка даде упаљену свећу св |
| војим братом, свештеником из Барање.{S} Сви им пођоше у сусрет.{S} Мајстор Јован, религиозан чо |
| с књигом и епитрахиљом под пазухом.{S} Сви усташе, и као из једнога грла заори се: „поздрављај |
| те сад у Карловцима? запитаће Јован.{S} Сви се и нехотице примакоше столу.{S} Гргур слуша, свак |
| наест и да ваља сести за обедни сто.{S} Сви, па и мали Гргур, одоше у собу где је била дугачка |
| у главе и очитао им покајну молитву.{S} Сви га пажљиво слушаху, гледајући у његову дугу мало ра |
| анас!“ Патријарх виче: „Прекрстите се!“ Сви се прекрстимо.{S} Пита: „Хоћете ли Србина или иност |
| те ли, браћо, данас да бирамо војводу?“ Сви као из једног грла: „Данас!“ Патријарх виче: „Прекр |
| 54" /> <p>Сутрадан а зора засветлела, а сви већ бејаху на ногама.{S} Дођоше и комшије и родови. |
| ао напустити стари прелаз: напустише га сви, а кад га се одречем и ја, онда ће му, чини ми се, |
| но повика:</p> <p>— Да знате и ви, и да сви <hi>знајут</hi>: аз јесам цар јудејски, и од моје д |
| орчин гроб.{S} После неколико тренутака сви заједно одоше под једно велико дрво баш уз сами гра |
| беше субота.{S} Пошто се на глас звона сви прекрстише, узвикнуше заједнички: „Свјат Господ Бог |
| ова се Макса, поскакаше са својих места сви што беху за столом.{S} Поп се збунио па се крсти, а |
| егао своје узбуђено срдашце.</p> <p>Кад сви троје изађоше у школско двориште, опазише, да мали |
| по народу на све четир стране, а кад се сви ућуташе, а он испрва слабије, па све јаче и јаче по |
| адан, на крају литургије, причестише се сви.{S} Чисто му се скратише ноге, кад их учитељ упути |
| које су биле на жицама.{S} Гледаоци се сви примакоше вертепским, несразмерно великим вратима.{ |
| езиној блиској околини, распознаваху се сви предмети јасно и разговетно, али тамо даље, по угло |
| ос се роди!</p> <p>— Ваистину! повикаше сви новоме госту, па га посадише горе до попа.</p> <p>— |
| се сети те попа у руку, за њом заредише сви, а учитељ Макса, весео и блажен као малено дете, по |
| тос Спаситељ родио се у јаслама, рекоше сви у један мах, осим Гргура, који је о томе само мало |
| На тај знак фамулус зазвони у звонце и сви, као из једнога грла, запеваше <title>Слава во вишњ |
| де лашња ова година.{S} Твоји су здрави сви; мајка ти је била у цркви о Ивању-дне, и ја сам бил |
| ндирајући" пође напред, а за њим остали сви уђоше у чисто и лепо успремљено попово двориште.</p |
| и без браде, али кад стане беседити, ми сви, с великим брадама, гледамо га, као да смо из дивље |
| ули сводови!</p> <p>У поп Крстиној кући сви су прозори осветљени, у свакој соби гори по једна в |
| већи него ти, него професор Сава, него сви у твојој <title>Славјанци</title>, али, чуј ме добр |
| сваја, и куд њоме наврати погледе онамо сви послушно гледају.{S} Зато је у сваком склопљеном др |
| .. чујеш ли, морају се мирити, или ћемо сви у бечку врећу, сви!</p> <p>По дужем ћутању проговор |
| се пожелети могло; само ми је жао, што сви отуд нисте овамо на моје ритопечко.{S} Али, Боже зд |
| мирни као бубице, ни лево ни десно, већ сви, као слике од воска, забоду носиће у књижице, не ми |
| гладне дечје стомачиће.</p> <p>По јелу сви одоше доле на поточић, опраше умашћене ручице, испљ |
| ве.</p> <p>Пре него што се пође, устану сви, ућуте, учитељ у њих дуго и оштро погледа, они се у |
| јунак, али није свашта за свакога, нису сви за све рођени.{S} Ти, ти си... ја, знаш ме, увек ис |
| Србина или иностранца?“ „Србина!" вичу сви без разлике. „Војника!“ „Хоћете ли фелдмаршала Живк |
| и у своје матере.</p> <pb n="148" /> <p>Сви су дани и красни и лепи, али најлепши и најсвечаниј |
| ут хапс, други пут четири прута!</p> <p>Сви још јаче задршћу.</p> <p>— Ко не буде знао лекцију, |
| сви да знате, — ја ћу му судити!</p> <p>Сви се скаменише.</p> <pb n="11" /> <p>— А ко буде дира |
| шује учитељ Макса, биће ухапшен!</p> <p>Сви претрну. </p> <p>— Ко не скине капу старијему, и у |
| , капетан, свештеници и учитељи.</p> <p>Сви са својих места поскакаше у вретен.{S} Максо, оличе |
| а и лепа појава учитељеве кћери.</p> <p>Сви га радознало погледаше.{S} Он настави :</p> <p>— Би |
| како те је учитељ научио читати.</p> <p>Сви поседаше за сто, Гргур прочита течно и разговетно:< |
| м као воспитатељ српске јуности.</p> <p>Сви се на ово мало стужише, а поп, ганут, гледа Максу г |
| варајући, у кући, али у вечитој.</p> <p>Сви се ућуташе.{S} Илија спусти отворену бележницу пред |
| , где лежи Севастопољ? пита поп.</p> <p>Сви су га тражили по мапи, али га не нађоше.</p> <p>— Е |
| војих седишта.</p> <p>— Но, како вам се свиде моје нове ципеле?{S} Гледните само, кад избацим е |
| е свиди ти се никако?.. и не може ти се свидети, поче Милан мало подсмешљиво...{S} Кад је пуна |
| } Реци, како ти се свиди?..</p> <p>— Не свиди ми се никако, рећи ће Гргур, после дугог и дугог |
| е дугог и дугог размишљања.</p> <p>— Не свиди ти се никако?.. и не може ти се свидети, поче Мил |
| {S} Јеси ли ме чуо: цела ми се књига не свиди, досадна ми је.</p> <p>— Шта говориш, Милане? поч |
| итика, брајане мој?{S} Реци, како ти се свиди?..</p> <p>— Не свиди ми се никако, рећи ће Гргур, |
| данас под Турском...{S} Но, како ти се свиди моја политика, брајане мој?{S} Реци, како ти се с |
| т шарен, врео,трудан, живот, који се не свија, упоран, жилав, чврст, велик као Дурмитор, непрох |
| , а власт је власт!</p> <p>— Сит сам ја свију власти и мојих и твојих, на част ти све!</p> <p>— |
| ко летње сунце, а од подне почеше се са свију страна прикупљати све крупнији и мутнији облаци.{ |
| , окретност његова, освојила му је срца свију наставника.</p> <p>Европом је грмела 1848 година. |
| соблазнителних речи, од љадословија, од свију обстојателстава, која би пагубно могла содјејство |
| ја је Аустрија, и старија и лукавија од свију, што вас је год, жутокљунићи моји.{S} Каже мени, |
| круном на лепо очешљаној коси.{S} После свију ишла су два чобана, увијена у јагњеће коже, с бел |
| разби се, кад се, на велико изненађење свију, појави на вратима протин синовац, који је тога ч |
| та, хоћемо војводу!{S} Одједанпут се из свију грла заори: „Живео Јосиф патријарх!{S} Виват!“ На |
| уја као кошница.{S} Искупише се ђаци из свију села, и стари и нови.{S} Једва их је учитељ Макса |
| професори, па господа и великокупци из свију крајева Српства.{S} Боже мој, рекох у себи: ко не |
| еђу најбољима.{S} Зато се на тебе, осим свију другова, понајчешће и најрадије сећам.{S} Да зна |
| ну тишину опали из танке арнаутке.{S} У свију и онако раздрагана срца јаче закуцаше.</p> <p>— Е |
| тигло све.{S} Надокнадићемо све.{S} Док свикнем само послове, а после збогом Крушевцу, збогом н |
| кириџије, гледај да сваки дан што добро свикнеш и научиш.{S} А кад школу свршиш, е онда, онда.. |
| м, најцветнијим годинама.{S} Густу косу свила у витицу око феса са црном свиленом кићанком.{S} |
| ио божићни дар: црвен појас од најлепше свиле, што му га шиље владика за ревносну службу у божј |
| оп Крста недељом и празником паше црвен свилен појас, од како мали Гргур учи оне мале науке у с |
| али вишњеве фесове с црним кићанкама од свилена ибришима.{S} Један сухоњав, мање бео него блед, |
| ију, чела висока, а косе отворено жуте, свилене.{S} Други црномањаст, ока црна и жива, меке дуг |
| ји онде преко пута на вртешку испредаше свилене и сребрне гајтане, а вечером би више пут сврати |
| ер с крупним увезаним ружицама по белом свиленом пољу.{S} Савише јој око главе венац од ситних |
| у косу свила у витицу око феса са црном свиленом кићанком.{S} Какве крупне црне очи испод висок |
| м плаштом старих патријараха, владике у свиленом скерлету, међу њима и ваш прота Матија у дугој |
| би спремају младу, облаче јој плавчасту свилену хаљину, па бело свечано либаде, па бајадер с кр |
| сто тако спокојно, уседе на коња, па са свим обичним гласом рече: „збогом“!{S} Окренув се још ј |
| немају вечере, која им је у осталом са свим излишна, јер како се по подне умију и обуку, не до |
| цу, па сав поцрвенео гледа преда се.{S} Свима редом прилажаше руци, сви га хваљаху и благосиљах |
| {S} У тај исти мах ударише сва звона на свима карловачким црквама, запевасмо: „Тебе Бога хвалим |
| јачића с владикама и архимандритима, са свима придворним калуђерима, с протама и намесницима и |
| до кујне, па растрговчим моје лутке, са свима њиховим рпама и крпицама.{S} Ето колико се још ум |
| ој соби; а стари учитељ Никола, који је свима „попечитељима“ и „совјетницима“ био учитељ, извук |
| лно, љубио владике у руку и скидао капе свима великашима.{S} И отменим госпођама, старој госпођ |
| ра.{S} А онда учитељ Макса јасно објави свима и свакоме прве темеље његова „воспитанија“.</p> < |
| а кухана са сланиницом, а затим раздели свима <pb n="13" /> позамашне кришке прохе, која мало п |
| и као своје још тога дана препричао при свима састанцима.{S} Све мудре изреке старих философа и |
| еш, како ли је мени, како твојима, како свима нама у школи, па горе до твојега села?{S} Ако си |
| кмету, а кмет хабер свима кметовима по свима селима б...ске школске општине.{S} Сутрадан а сун |
| лско тле, која прште у мале комадиће по свима крајевима собе.</p> <p>— Ја знам и рачунати, а зн |
| и у госте.{S} Максо кмету, а кмет хабер свима кметовима по свима селима б...ске школске општине |
| ног од ђачких корифеја.{S} Та он је већ свима професорима ишао на данове и славе, помагао им че |
| о у цвету царство скупоцених чибука : у свима великашким оџаклијама служило се најскупоценијим |
| дила над њим као над дететом, годила му свима навикама, дворила га мање као брачни друг, више к |
| д очи!{S} Јесте ли ме разумели ?</p> <p>Свима се срца следише, а језик завеза.</p> <p>— Јесте л |
| детињства, и дозваше Гргура.{S} Гајдаш свира у трему, споља се чује сватовска песма девојака, |
| је и гледао, а у малој главици поче му свитати, разгаљивати се маглица, која ју је дотле обузи |
| наткала сам се.{S} Читам оцу новине, са свих страна туже се на Мораву, на поплаву.{S} Свет се т |
| вајни директор?{S} Грђи и страшнији од свих људи у селу, па је инајет, чангризало, да знаш као |
| док човек, у највећим мукама, просто не свиште.{S} Па помислите само, настави отац Арон, пошто |
| сам цар јудејски, и од моје деснице <hi>свја</hi> земља да трепти <hi>со страхом и трепетом</hi |
| сви прекрстише, узвикнуше заједнички: „Свјат Господ Бог наш“, кренуше се, све два и два, преко |
| д лима, у којој је покојни прото носио „свјатаја“, а сад се у њој храни утуцана кава, таман се |
| рава, тако угледна, тако добра домаћица свог старог самохраног оца.{S} Даница је дрхтала, стреп |
| ј, широм по Шумадији.{S} Уставио се код свог сеоцета на брду, походио брижне родитеље, па се сп |
| епљивана, а Свети се Сава једва види из свог црног оквира, толико га покрио неочистљив прах, он |
| се седне, он би сам, окренувши се икони свог домаћег патрона, Светога Николе, очитао <title>„Оч |
| додаће и Гргур с радозналим погледом у свог професора.</p> <p>— Мали народ — без будућности?{S |
| иповедао је много и из своје прошлости, свога ђаковања; али је и Гргур морао исто тако испредат |
| у своју сухоњаву ручицу и оштро погледа свога пратиоца:</p> <p>— Како ти име?</p> <p>— Гргур, п |
| е.{S} Чега ли се срећан сетио?{S} Можда свога ђаковања у Пожуну, у Ђуру, у Пешти ?</p> <p>— Хе, |
| ла од вуне с њихових оваца, па не скида свога благога погледа са својих милих гостију.</p> <p>И |
| није Славјанин, јест, јест — ко опљачка свога рођенога брата, ко комада Пољску, и опет ти кажем |
| ка.{S} У своје млађе доба, првих година свога учитељевања, и сам је прво само — сам, а после са |
| баштенских врата, Даница позове унутра свога новог друга.{S} Беше тек почетак јесени.{S} Поред |
| одврну горњи и доњи коштани наглавак са свога дебела трешњевца, извади из шпага пљоснату турску |
| } Чујеш ли, Милане? и ту дрмну за рукав свога замишљеног друга, противу фиргаза!{S} Морам призн |
| одио левом у леви, десном у десни рукав свога горњега капута, и док је везао своју белу, званич |
| а онај велики сахат на дувару.{S} Никад свога века није видео сат, гледао је у шеталицу, у сказ |
| татеља младежи беше та: шљивовицу никад свога века није окусио.{S} Зашто, то никад није докучио |
| и друг, снебивамо се, снебивамо се и од свога најрођенијега.</p> <p>Ту Макса уздахну дубоко, и |
| шишане, а висок, за једну главу виши од свога друга, који је више дежмекаст, округлијих образа, |
| ати наук, о ком је тако много слушао од свога оца и од своје матере.{S} Свако је дете радознало |
| Гргуров отац као да знађаше јаде и наде свога мученика, оде те поскида врећу и торбу, неколико |
| која потраја половину сата, Гргур уседе свога мркова и одјаха својој кући у село.{S} Уз пут је |
| Даница читала све успомене и све тајне свога лепог и невиног срца.{S} Тако задубљена у себе, у |
| крена.</p> <p>Професор Сава прихвати се свога трешњевога чибука, напуни лулу, и на познати њего |
| пажљивије у Илију.</p> <p>— Свашта хоће свога пријатеља, зналца, али учитељ треба да се — роди. |
| ило срце као у овај мах, гледећи у лице свога учитеља, лице које је вазда покривала студена стр |
| а уђоше скромно; поруменивши, погледаше свога професора погледом девичанске чистоте.{S} А он им |
| лушно, журним одмереним кораком, ношаше свога замишљенога господара. </p> <p>Гргур мисли и прем |
| се сваке ситнице из свога детињства, из свога живота у селу, у школи; сећа се и учитеља Максе, |
| јој прошлости; сећа се сваке ситнице из свога детињства, из свога живота у селу, у школи; сећа |
| ешљиво, <pb n="135" /> јетко, погледа и свога другара.{S} Одлучи се Илија да се окрене и по тре |
| о драг: сневао је своју мајку Петрију и свога оца Ивана, па чак и ону немирницу што већ у велик |
| се учити; жао оставити и оца и мајку и свога друга од колевке, брата Пауна.{S} Али Паун беше м |
| p> <p>Учитељ Макса оде у собу да остави свога <title>Плутарха</title><pb n="5" /> у школски орм |
| ога Књаза, а недељом пред механом хвали свога Књаза са Цетиња, прича о боју на Грахову, и плаче |
| /p> <p>— Каква забрана!...{S} Гледај ти свога посла!{S} Боже здравља, гледаћемо како ћемо, ако |
| и дете моје, да ти никад нећеш оставити свога...</p> <p>Али брат Иван већ више не могаше ни јед |
| > <p>— А што ти?</p> <p>— Ја... ја имам свога узрока.</p> <p>— Имам га и ја.</p> <p>— Имаш га и |
| е, Дорћолу.{S} Одушевљени живом беседом свога најмилијег учитеља, пламтили су огњем, који мило |
| ивикну мало на гледаоце, па које збиљом свога гласа, које мрким погледом поврати потребну тишин |
| журно грабећи да сасвим не омркне изван свога <pb n="6" /> крова.{S} Далеко у шуми чуо се ћук.{ |
| S} Тако је било доба, а он беше продукт свога времена; борио се противу простих аукторитета, ал |
| тасит, личан сељак, који држаше за руку свога синчића, који под пазухом имађаше буквар.</p> <p> |
| у руку, дете опет грчевито стиште руку свога оца, обори очице, и да му је онда ко пажљивије по |
| обицу где су ђачки сандучићи, те на дну свога сандучића, под други пар својих кошуљица, сакрије |
| а Јован им начини места у горњем месту свога великога стола.</p> <p>— Мој брат дође да мало ви |
| ао.{S} Љуби Гргур оца у руку, љуби отац свога давно невиђеног сина, а кад обоје одоше до Петриј |
| ило се небо, па нас анђели гледају кроз свод црквени.{S} А ја на то све јачим гласом извијах „с |
| ао, кад је прошао кроз дугачки и чађави свод од камена.{S} Недалеко одатле беше столарска радио |
| могао сит да нагледа оних лепих дрвених сводова од клиса, онога чистога патоса од великих четво |
| њу!</p> <p>Разгледаше зидове, прозоре и сводове; пели се гдегод се могло доспети.{S} Отац Арон |
| се даље не брини: тресу се они оронули сводови!</p> <p>У поп Крстиној кући сви су прозори осве |
| народ на устанак, да брани своја права, свој језик и веру, своје обичаје.{S} За њим говори црно |
| д очима лепа слика Даничина.{S} Савлада свој понос и окрене се да је још једном види.{S} И Илиј |
| e> <l>Који не зна, кад треба </l> <l>За свој род умрети,</l> <l>Није Србин већ је изрод,</l> <l |
| уч, па да тамо узму со и понесу горе на свој Златибор, у Стари Влах.</p> <p>— Видиш, дете моје, |
| на ступња.{S} Ушавши поседаше, Гргур на свој креветац, Милан на зелену столицу с једном готово |
| е одмах да се прибира, помисли одмах на свој нови положај, на издашност лаковерних сељака, с је |
| тицу, понуди <pb n="2" /> неколико пута свој размажени нос, махинално га убрише два три пут пла |
| ћ и Гргур Обрадовић!{S}" На овај прозив свој четворици задрхта срце испод кошуљице, па се одвој |
| ажљиво гледаше и гледаше, па онда скиде свој нови фесић и прекрсти се.</p> <p>— Па ти се већ зн |
| њи дан, иђаше гологлав, у једној држаше свој ониски голубасти шешир, а другом руком намешташе с |
| и драго општенародно благо; тако исто и свој једнокрвној славенској браћи, која живе у границам |
| оче професор Сава смешећи се, оставивши свој онизак шешир на орманчићу, где стајаше еснафска ку |
| , онда, ја бар тако налазим, одужио сам свој дуг и Богу и Српству и човечеству.</p> <p>— Све ка |
| је, у издробљеним реченицама, испричао свој мали кратки животопис.</p> <p>Паде сутон да се у д |
| сенија“.</p> <p>— Милане! понавља Гргур свој неми протест исто онако тужно и чемерно.</p> <p>— |
| удубивати у своје мисли, у себе сама, у свој мирни сеоски живот тамо горе у горовитој планини.{ |
| пи.</p> <p>А учитељ Макса затворио се у свој <hi>педагогијум</hi>, па по два дана не обува ципе |
| ања.{S} Сад је тек јасно видео Даницу у свој њезиној величини и красоти, сад је у дубини душе о |
| немачком, носите, читајте.{S} Пољак је, своја му је књига најмилија, најпознатија — тај му је д |
| има често чинило, да врло много зна.{S} Своја знања и искуства текао је ван себе, говором и дру |
| то загрлили, или се ућутите и чекате да своја зрачна недра наслони на ваша прса.{S} У једанпут |
| >— Ми смо Гргурови другови, полазимо на своја „опредјеленија“, поче опет онај дежмекасти.</p> < |
| ђаци, полако, један по један, оставише своја места и изиђоше који у кућу, који у пространо шко |
| ма, па позва народ на устанак, да брани своја права, свој језик и веру, своје обичаје.{S} За њи |
| је у њему, и тренутно би му тешко, што своја топла и нежна осећања мора да угушује.</p> <p>Мла |
| тким и кавом.{S} И Сава је то уврстио у своја невина уживања, искључиво да се подвргне обичају. |
| сироти, мало заплашени ђачићи истресају своја мала знања као поп бисаге кад се враћа са водице. |
| ија?{S} Који народ има своје Карађорђе, своје Милоше, своје устанке, тај народ има и силе, има |
| арод има своје Карађорђе, своје Милоше, своје устанке, тај народ има и силе, има и отпора.{S} И |
| и поверавали им, наравно врло смотрено, своје вратоломне планове.{S} Ни једна интрига, ни један |
| а брани своја права, свој језик и веру, своје обичаје.{S} За њим говори црномањаст шишкав човек |
| ревирима, имам и ја, као што ти велиш, своје парохије.{S} Ти и не знаш да сам и ја постао... а |
| мало одобровољи, заборави <pb n="90" /> своје вечерашње снове и поче се задовољно смејати.{S} А |
| Професор је врло добро познавао „нарав“ своје старије сестре.{S} Кад је нестрпљива или радознал |
| по дужем ћутању запитаће професор Сава своје ученике.</p> <p>— Нити смо слушали, нити читали, |
| квочке, скакуће поред матере, забагљива своје прљаве прстиће свуда где не треба, тороче све што |
| и то су већ оварисали, продужава Милија своје чуђење, и врти својом полућелавом главом.</p> <p> |
| Мала <pb n="9" /> Даница већ је заузела своје место до зида у материном кревету, покрила се, а |
| е вечерао.{S} Толико се занимао сликама своје пријемљиве душе.</p> </div> <div type="chapter" x |
| раду?{S} Камо дахија?{S} Који народ има своје Карађорђе, своје Милоше, своје устанке, тај народ |
| што већ у велике сања на топлим недрима своје мајке, што јој се лукава маца већ измигољила из р |
| у руку и поврати се полукорак назад, на своје пређашње место.{S} То је био прст неког невидљиво |
| рдло и кљештанце.</p> <p>Учитељ седе на своје обично место за столом, до њега је стајала и мала |
| {S} И ево ме са срећом.</p> <p>Узе попа своје писмо, узе учитељ своје.{S} Пипа попа запечаћену |
| гли се народи да збаце зарђале стеге са своје слободе.{S} Дигли се Хрвати, дигли се Срби.{S} На |
| бра се учитељ, трну у дланове, скочи са своје столице, узе чашу па погледа у попа и све око сто |
| асположењу, а Гргуру, откад је сишао са своје планине, није се тако откравило срце као у овај м |
| зе.{S} Најзад узе она кецељицу и обриса своје овлажене трепавице.</p> <p>— Ти, Гргуре, ништа не |
| и приговарати, можда би га, с гледишта своје политике, и одвраћао, да се у исто доба не појави |
| акше.</p> <p>— Лакше је, можда и против своје воље упаде му у реч Даница.</p> <p>— И лакше и пр |
| куд вам се хита; зар имате што прече од своје званичне дужности, за коју сте плаћени, која вас |
| је тако много слушао од свога оца и од своје матере.{S} Свако је дете радознало, али мали Гргу |
| ур и не опази све те покрете и поздраве своје нове пријатељице, али, кад је већ био под губером |
| знам, кад ће се мој отац одучити од ове своје строгости ?{S} Јесу ли и твоји професори тако стр |
| своме занимљивом и једином слушаоцу све своје теолошко знање, док ти се из кухиње заори материн |
| их Сављана.{S} Од то доба управо и воде своје порекло они жути котурићи у његовом ћемеру.{S} Та |
| ју мазу, ђачићи у фронт, а Максо ти узе своје наочари, па с њима на нос.</p> <p>— Дакле, децо, |
| ну новом јачом светлошћу, он опет заузе своје обично место поред стола.{S} Дуго је гледао у пис |
| онда, дошав себи, погледа најозбиљније своје помагаче, и сам настави маказама сећи шарену харт |
| да је врло често задивио и најприсније своје другове.{S} По неке прокламације, рецимо каквога |
| и по вечери позову га у собу.{S} Изује своје нове опанчиће у кући, па бојажљиво уђе унутра.{S} |
| ка што их држаше у ручици, напрћи танке своје усничице, „иди!“ рече му полуподругљиво, па окрет |
| је оборио главу да не гледа непријатеље своје земље, низаме, а Гргур је још из далека гледнуо н |
| S} А кад је мали Гргур пришао да заузме своје место на кревету, мала Даница погледа га с пуно р |
| славије! уздахну учитељ Макса из дубине своје измучене душе и пружи попу ово злокобно и злоглас |
| оз зубе, па наново, још пажљивије, упре своје погледе у разметнуте карте.</p> <p>А у зелено дво |
| амо своје послове....</p> <p>— Ви имате своје послове, а ја ваљда немам никаквих својих послова |
| ао више моје главе, још који дан, па ће своје златне круне повијати према сунцу.{S} Мајка би ми |
| S} А Ружица, са свечаном збиљом, отпоче своје саслушање :</p> <p>— Волиш ли ти ону девојку ?</p |
| на заходу, кад са једнога виса опазише своје село.</p> <p>Село, из којега је Гргур, мало је у |
| p>— Даница, понови Гргур из дубине душе своје, пољуби драгу хартију, па је журно сави у другу ч |
| еше у селу.{S} Приповедао је много и из своје прошлости, свога ђаковања; али је и Гргур морао и |
| е срамежљивости, коју је собом донео из своје планине.</p> <p>— Брзо, брзо! викаше поново.{S} В |
| бичају.{S} Да му је могло бити, он би и своје село, заједно с црквом и школом и гробовима своји |
| више у њему.{S} Учини му се као да види своје беле и питоме вочиће, слуша како шкрипе точкови п |
| ије, сиротој мајци сузе грунуле, загрли своје мило чедо, и не оста места на лицу његовом, које |
| овамо дошао, не видех више ни Лике, ни своје село, ни своје родитеље.{S} Сродих се с вама, пус |
| е видех више ни Лике, ни своје село, ни своје родитеље.{S} Сродих се с вама, пустих жиле у вашо |
| олила се Богу само за њега.{S} У дубини своје чисте душе веровала је да нема ништа у себи, што |
| тако заплашило, па не могавши савладати своје големо незадовољство, мрко погледа престављенога, |
| заливен, не пусти ни гласка.{S} Одврати своје очи од тог немилог лика и оде даље ка великој мра |
| том у неумољивим рукама, опет наставити своје апсолутистичко „владјеније.“ </p> <p>Попадија би |
| прекрсти, мољаше се с пуном преданости своје чисте душе, па у свом несебичном срцу зажеле свој |
| очију, па опет, савладан стидом, спусти своје црне дуге веђе, и гледаше преда се.</p> <p>— Тако |
| д њим отворена.</p> <p>— Брр!{S} Напрћи своје танке уснице столарева ћерка, а Миланова сестра Р |
| овити папазјанију?</p> <p>Јелена напрћи своје убране усне.</p> <p>' — А би л’ умела начинити му |
| у том жубору чује по који слатки гласак своје матере па би чисто и он даље потоком, можда би га |
| /p> <p>Узе попа своје писмо, узе учитељ своје.{S} Пипа попа запечаћену хартију — што кабасто, к |
| би га корео за мекуштво, стежући и сам своје омекшало лице, али сирота мајка, и сама би се на |
| ош не могу да се одвикнем, да заборавим своје ђачко доба: дете плаче и моли се у школи, а ја св |
| се смеје, смеје грохотом.{S} Ја поновим своје мучно слово, црвеним, знојим се, она, ћурка, смеј |
| ш и не знађаше за какав лепши свет осим своје куће и својега села.{S} Али је чича Иван знао да |
| акао је, брисао је сузе широким рукавом своје беле кошуљице, а све кријући, да не опази стари у |
| то било било, а у напредак богме сваком своје.{S} Сад је наша судбина у нашим рукама, у руци бо |
| плашљивца зелембаћа, покри десном руком своје наоблачено лице и груну у плач.</p> <p>А зашто је |
| е Гргур мало јаче нагну на задњи наслон своје зелене столице, замаче дланове за потиљак и погле |
| ји.{S} Он ћуташе на то, није изјављивао своје противно мишљење.{S} Сад је помишљао у себи: да с |
| алиша већ дотле савладао страх и стегао своје узбуђено срдашце.</p> <p>Кад сви троје изађоше у |
| ве за потиљак и погледа у противни угао своје скромне одаје.{S} А њему као да се растворише онд |
| авлака, коју за собом оставља време као своје неизгладљиве стопе.</p> <p>У целој кући нема тиши |
| би те утиске брзо разрадио у себи и као своје још тога дана препричао при свима састанцима.{S} |
| ог обртања говором, да би често задивио своје другове, кад се, при каквом диспуту разлафи, загр |
| сребрна хартија, којом је мач заклонио своје дрвено порекло.{S} Окрете се Ирод оној тројици ца |
| Преврнувши два три листа, намршти мало своје и онако убрано чело и поче у себи читати.{S} Макр |
| олу? поче мајстор Јова, намрштивши мало своје ведро чело.</p> <pb n="59" /> <p>— Та зато и дођо |
| пресудимо, или да одлазимо.{S} Ми имамо своје послове....</p> <p>— Ви имате своје послове, а ја |
| уби се с њим, пољуби још једном озбиљно своје лепо дете, погледа га мирно и спокојно, али погле |
| > <p>Једва изустив то, покаже јој недро своје беле кошуљице.</p> <p>— Таки да си их извадио ! в |
| и само се каже.{S} Јаше Иван Здравковић своје слабачко кљусе, које понајлак граби напред ни брж |
| дрвене фесове, па удубивши се у себе, у своје нове идеале, није ни знао, кад је прошао кроз дуг |
| их дечјих и родитељских растанака.{S} У своје млађе доба, првих година свога учитељевања, и сам |
| Гргур, под својом поњавом, удубио се у своје паучинасте мисли, размишљао о Вертепу, о себи као |
| м мркову, јахао познатим путем правце у своје село.{S} Тек је навршио двадесет другу, а лице му |
| у тамнавском Посављу, браћа га донеше у своје село и укопаше.{S} Двојица су пала кад оно отимах |
| ега бити.{S} Великаши су их призивали у своје оџаклије и поверавали им, наравно врло смотрено, |
| ића суза, поче се све већма удубивати у своје мисли, у себе сама, у свој мирни сеоски живот там |
| ице: мало која поличарка да ће остати у своје матере.</p> <pb n="148" /> <p>Сви су дани и красн |
| у, који, зачуђено, гледаше лево десно у своје другове.</p> <p>— Бре, бре? чуди се кмет Милија, |
| е, оборе главице, па снуждено гледају у своје књижице...{S} Као што видиш, ја сам ти још као не |
| к ви расправљате велике политике, ја ћу своје знање на пазар, продаваћу га што скупље и што с в |
| се селимо.{S} Шта ћеш у кући, где немаш своје сухоте.{S} Ту неки дан сласмо депутацију Грабовск |
| } Учини му се као да виде Даницу, друга својега детињства, занесе се, задуби се, замисли се, ни |
| е којом која неодмерена плане, скочи са својега места, изговори богме поприлично „изобличително |
| ти мах Милан, који се беше већ дигао са својега места...{S} Стој! и ја одох с тобом.</p> <p>— А |
| ш онај дежмекасти добро и не изусти име својега другара, а Даници клонуше руке и спусти шав на |
| , потврди и Милан.</p> <p>Макса не рече својега мишљења.</p> <p>— Знам то добро, знам, осече се |
| е за какав лепши свет осим своје куће и својега села.{S} Али је чича Иван знао да има још лепше |
| жена не види, нагне над лепом главицом својега синчића, гледа га и гледа, па онда, на прстима, |
| говорио са овим сељаком? упитаће Милан својега другара.</p> <p>— Говорио си о твом идолу, о Ву |
| род, као таласи око стене, слеже се око својега архипастира.{S} Колико оком прегледати, гмиже и |
| се Даници, намеран да поублажи оштрину својега мишљења.</p> <p>— Не мислим, одговори Даница од |
| , сви се, жељни, упутили својим кућама, својим селима.{S} По Гргура дошао његов старији брат Па |
| изненада отвори врата и стане на праг, својим заповедничким оком пресече све чланове кора, а о |
| а се зачу куцање.{S} Даница се исправи, својим крупним очима погледа према вратима, која се отв |
| рно у гробу заједно са својим прибором, својим представницима.</p> <p>Кад се је вратио у собу, |
| да своју другарицу, која погледа и њега својим лепим крупним очима, погледа је још једном, и гл |
| ма.</p> <p>Учитељ Макса озбиљно седи за својим столом, с наочарима на носу, а позамашнијим прут |
| з оца и мајке, да га неће покрити мајка својим рукама, да, дремајући под топлим губером, неће у |
| .</p> <p>— Чудо не написа два три ретка својим родитељима.</p> <p>— Није могао, госпођице.</p> |
| са светим поштовањем прочита ученицима својим : <title>Дела песничка Јана Колара</title>.</p> |
| и цркви.</p> <p>А ђаци у школи седе на својим местима и уче.{S} Од њихових гласића бруји школс |
| их отпоздрави, а непрестано их посматра својим упалим очима. </p> <p>— Ви ћете се мало зачудити |
| творише се врата и уђе професор Сава са својим братом, свештеником из Барање.{S} Сви им пођоше |
| ве земље Сватоплукове круне; Угарска са својим земљама и Словенска од словенских земаља што су |
| ала је све.{S} А кад је она престала са својим пунобрижним питањима, онда је он на махове испри |
| , у шетњу, можда да се узгред види и са својим љубимцем, Јованом столаром, а младићи савише дол |
| чки класици, међу којима је Клопшток са својим одама и отац Геснер са својим идилама.{S} Тамо и |
| ерњој молитви, а да се није наравнао са својим мањим или већим противницима.{S} Радо излази на |
| .{S} Онда лежи мирно у гробу заједно са својим прибором, својим представницима.</p> <p>Кад се ј |
| општок са својим одама и отац Геснер са својим идилама.{S} Тамо иза књига, поред онога зида без |
| и ђака, пишу прописи.{S} Не верују деца својим очима: хартија плава, хартија црвена!{S} А шта ј |
| казавши јој прстом).</p> <p>Поче Ружица својим нежним танким гласом:</p> <p>— <quote>Да моји је |
| ешто, чему не знађаше похватати крајеве својим недовијарним, тако мало докучљивим мислима.{S} З |
| он, брзо, брзо смишљајући како да нађе својим речима смисао, који је ближе и њезиним назорима. |
| > празницима и о школском одмору одлазе својим кућама.{S} Оцеви доносе храну одсеком, по пропис |
| Гргур — и он је бризнуо у плач, кад је својим крупним очицама опазио да отац замаче за гору.{S |
| пом јужне Европе.{S} Професор опкружује својим белим пуним прстом кажипутом:</p> <p>— Јадранско |
| да у отворено писмо, па чисто не верује својим очима.{S} Задрхташе му усне, језик му се пресече |
| >! кличе занесени професор, стиште руке својим добрим ученицима, отвори врата, он напред, они з |
| ше, спусти руке у крило, и погледа горе својим великим очима.{S} Суморно небо исто тако непрови |
| ур није ни гледао за њом.{S} Занимао се својим мислима, својом новом душевном тековином.{S} Оти |
| стајала и мала Даница.{S} Он се окрете својим ученицима:</p> <p>— Кажи нам ти, Гргуре, како се |
| ејше!{S} Кад још за младости тако служи својим користима, ту се није бојати празне и гладне ста |
| школским кровом, сви се, жељни, упутили својим кућама, својим селима.{S} По Гргура дошао његов |
| и назад; све је желела чути, све видети својим маленим живим очицама.</p> <p>Учитељ Макса озбиљ |
| да ти напред ређам, што ћемо све видети својим сопственим очима.{S} Боже здравља, чим гране лет |
| свето, да се не усуди ни у што такнути својим простим, сеоским прстићем.{S} Ма да још није уме |
| ну мало главицом, већма притиште цицу к својим прсима, па онда, у име лаке ноћи, исплази своме |
| да јој дете не буде постидио пред новим својим друговима.{S} Око ње остале жене из целе рође, п |
| дски подворе.{S} Учитељ Макса следствен својим строгим васпитним начелима, забрањивао је своме |
| ештеник Крста, па кад отпеваше њему, он својим крупним пуноодмереним гласом отпева своме архије |
| е једна круна више.{S} Приметио је и он својим оштрим оком, да су круне предмети за које и сеља |
| {S} За то време само је два пут одлазио својим родитељима.{S} Завршује се већ друга година од к |
| Ту је, расрђену, учитељ Макса, противно својим педагошким начелима, мало помилује.{S} Она, неза |
| аборној Цркви, богослови су већ били по својим собама у семинарији, кад су се наша два млада др |
| јанку</title>, дотле ти и ја и мутим по својим ревирима, имам и ја, као што ти велиш, своје пар |
| јаваше стари српски дух, пун чврстине у својим особинама, а безусловно упоран свему што из туђи |
| си се променио.{S} Био си најбољи међу својим друговима, а и сад си, знам ја, онај исти, најбо |
| ије прочитао је; јер је једини био међу својим вршњацима, који француски језик понајвише имађаш |
| Кад би Макса тако васпоставио мир међу својим питомцима, свратио би се у кухињу, те би према с |
| Гргур је већ седео на првом месту међу својим друговима, а читао и писао као онај најбољи друг |
| е другога живота, који у овај мах пирну својим студеним врховима.{S} Устаде, прекрсти руке прек |
| странима поозбиљимо и намрштимо, а пред својима, и кад смо сами у кући, зашто бисмо се плашили |
| Словенства, за срећу својих пријатеља, својих ближњих.{S} Мислиће он и о себи самоме, али тамо |
| и један за длачицу не попушта од навода својих.</p> <p>Учитељ Макса, Горњокрајишник, у почетку |
| , заједно с црквом и школом и гробовима својих отаца, пренео у Шумадију, у Мораву.{S} Сад, пову |
| ије ђаке, руке прекрстила, али врховима својих прстића непрестано чупкаше своју шарену кецељицу |
| а, па не скида свога благога погледа са својих милих гостију.</p> <p>Иза попових леђа стао дост |
| и одлазе, али њих двојица не мичу се са својих позиција.{S} Псалме читају заједнички, Катавасиј |
| Крсте, зарадова се Макса, поскакаше са својих места сви што беху за столом.{S} Поп се збунио п |
| лицу.</p> <p>Попа и учитељка скочише са својих места и притрчаше му.{S} Он, дошавши мало к себи |
| ервус!"</p> <p>Гргур и Милан скочише са својих седишта.</p> <p>— Но, како вам се свиде моје нов |
| ан, свештеници и учитељи.</p> <p>Сви са својих места поскакаше у вретен.{S} Максо, оличено осећ |
| и с потока, мали Гргур поизоста мало од својих другова, стаде онде на ливадици и дуго, дуго гле |
| ви у другу чисту хартију и спусти испод својих чистих кошуља, у дну сандука.{S} Забрави га, али |
| стравити.{S} Намести му на кревету ниже својих ногу, и по вечери позову га у собу.{S} Изује сво |
| днога краја брда до другога, истурујући својих седам боја све сјајније и сјајније.</p> <p>Кад с |
| ом дуж ливада, па опет косом уз брдо до својих кутњих вратница.{S} Ту га је дочекала брижна жен |
| о једно није се усудио да превали преко својих усана, није јој ни из далека смео наговестити да |
| као кроз зубе: „они, који се држе само својих обичаја и хоће да одрже све онако како је, они“. |
| е на дну свога сандучића, под други пар својих кошуљица, сакрије сва три цветка, што их дотле н |
| његов поглед беше довољан да се одрекну својих „прошенија“.</p> <p>Оде Макса са Вертепом право |
| Је и остао.{S} С пажњом је пратио игру својих другова, међу којима је, као буба, скакала и трч |
| ојавити са својом улогом у даљем животу својих млађих другова.</p> <p>Гргур и Милан сиђоше доле |
| тлаченог Српства и Словенства, за срећу својих пријатеља, својих ближњих.{S} Мислиће он и о себ |
| воје послове, а ја ваљда немам никаквих својих послова.{S} Кад морам седети ја, морате седети и |
| под кошуљице, па се одвојише од осталих својих другара.{S} Учитељ напред, а они за њим, право у |
| агрлила мачку, која се стрпљиво предала својој судбини, чекаше да ту малу вижљу ухвати први сан |
| душу и нехотице проструја најлепша жеља својој некадашњој другарици.{S} А шта ли јој је, Боже, |
| урно са столице и широм отвори врата на својој мирној „вселени“.{S} Обојица уђоше скромно; пору |
| асред собе, а по подне спавају сваки на својој клупи.</p> <p>А учитељ Макса затворио се у свој |
| сата, Гргур уседе свога мркова и одјаха својој кући у село.{S} Уз пут је много мислио о својој |
| шао.{S} Најзад се мало поумори, подлеже својој судбини, па кротко и послушно, журним одмереним |
| душе, па у свом несебичном срцу зажеле својој другарици најлепшу срећу.{S} Звоно се још дуго, |
| le>, сам самцит, задубљен у мисли, седи својој соби и броји бројанице.{S} Још иста она икона на |
| читељу Макси, о учитељци, и о негдашњој својој другарици, о Даници.{S} Успомена на њу не учини |
| его што ће поседати, рече мајстор Јован својој деци.</p> <p>— Хе, децо, сад сте добили још једн |
| </p> <p>— Хе, жено, викну мајстор Јован својој газдарици, ево ти још једнога сина, а теби, Мила |
| одара. </p> <p>Гргур мисли и премишља о својој прошлости; сећа се сваке ситнице из свога детињс |
| ући у село.{S} Уз пут је много мислио о својој тамној будућности, и за чудо, толико га је заним |
| , о себи као цару Петру, и о Даници као својој царици.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| о Даници, најзад се прибере, и опет, по својој доброј навици, прионе за књиге.{S} И дан и ноћ ч |
| стички, устаде и опет пође горе доле по својој “вселени“.</p> <p>— Ја бих тако радо читао Мицки |
| толице и прође узрујан неколико пути по својој „вселени“.</p> <p>— Срби, Хрвати, Бугари — сила! |
| Маџаре?</p> <p>— На кога било, у помоћ својој рођеној браћи.</p> <p>— Засврбио те врат.</p> <p |
| ици, па Срби из Србије, „Сервијанци“, у својој народној ношњи с црвеним фесовима, окићеним пишт |
| г онаквог, каквог је одавно привиђала у својој набујалој души. </p> <p>— Гргуре!</p> <p>— Даниц |
| мало јача лупа, тргне се учитељ Макса у својој малој собици, остави <title>Плутарха</title>, ко |
| тепан сасвим расани, а и учитељ Макса у својој соби постане нестрпљив, буни се у своме читању, |
| нио, па и сам фамулус Степан тресе се у својој незгодној позицији, згрчен, у некаквом старом џу |
| ивље и одлучније.{S} Гргур се занео и у својој пријемљивој души ствара целу ту величанствену <p |
| м знојем овлажену косу.{S} Кад је био у својој „вселени“, још док није врата ни притворио, зачу |
| S} Осећао је опет нешто ново и велико у својој души, нешто, чему не знађаше похватати крајеве с |
| о за њом.{S} Занимао се својим мислима, својом новом душевном тековином.{S} Отишао је у школу, |
| ажење ишли су обоје горе у његово село, својом руком превео је, готово пренео с оне стране пото |
| а, и сам је прво само — сам, а после са својом младом женом, оплакао сваки овакав тешки растана |
| ће се и наш драги Илија већ појавити са својом улогом у даљем животу својих млађих другова.</p> |
| спаваћој соби џакала, а мали Гргур, под својом поњавом, удубио се у своје паучинасте мисли, раз |
| поново припали лулу, па поштапајући се својом старом палицом, оде младачком брзином доле ка шк |
| тесна, али коју он ипак за то називаше својом „вселеном“.</p> <p>Код прозора прост, дрвен сто, |
| анак, у који, ма једанпут, ваља заитити својом кашиком.{S} Прошеније, службу, положај, па онда |
| , продужава Милија своје чуђење, и врти својом полућелавом главом.</p> <p>Ђаци су одговарали та |
| тобом и Миланом, као сестра мећу браћом својом.</p> <p>— Гргур седе до Ружице и стидно гледаше |
| тор Јоване?{S} Прости, замислих се мало својом бригом, која ми одузе и снове и глад.</p> <p>— П |
| олми, возиграјте со нами!“ учитељ Макса својски „секундирајући" пође напред, а за њим остали св |
| младачка срца.{S} Крадом је уздахнула, своју преварену руку повукла је к себи, очи јој се наво |
| отворише и унутра ступи Гргур, погледа своју другарицу, која погледа и њега својим лепим крупн |
| — Као да ми узесте с језика, меша Илија своју акламацију.</p> <p>— Видите, наставља Макса и не |
| часак два?{S} И кад је пред сан шаптала своју обичну <pb n="142" /> молитву, желела је најлепшу |
| богом, моји мудри философи, и Илија има своју философију.{S} Времена и здравља, стрпљења, корак |
| чуди се кмет Милија, па се јаче наже на своју кметовску палицу.</p> <p>— А стоји ли наша земља? |
| би се можда мало раскалашио, угледао на своју лепу царицу.{S} Али овако таман да размахне крили |
| биљан, следствен, строг.{S} Сави Даница своју мазу, ђачићи у фронт, а Максо ти узе своје наочар |
| дао! одговори старчић, тргну мало назад своју гараву лулу, па га поче гледати и од главе до бак |
| д је ступио у школско двориште.{S} Диже своју замишљену главицу и виде Даницу, која му трчаше у |
| ам не знађаше шта га поче плашити, трже своју руку и поврати се полукорак назад, на своје пређа |
| ма), стресао снег с џубета и обуће, узе своју читакињу за дугме и скиде.{S} Поздрави се и седе |
| олским кровом беше тако драг: сневао је своју мајку Петрију и свога оца Ивана, па чак и ону нем |
| ракију, кафу.</p> <p>Стари Макса удаје своју јединицу.{S} Дуго се ломио и ломио, и најзад, по |
| <p>Гргур га гледаше, ћуташе, и гризаше своју румену доњу усницу.</p> <p>— Ћутиш?{S} Болови?{S} |
| овима својих прстића непрестано чупкаше своју шарену кецељицу.</p> <p>А кад поче вечерња, мали |
| лубасти шешир, а другом руком намешташе своју, лаким знојем овлажену косу.{S} Кад је био у свој |
| лика битка код села Перлеза; ту пролише своју драгоцену крв најбољи јунаци, и од тога пораза оп |
| дотле левом руком пипа по земљи и тражи своју разбрибригу, да је опет намакне на чибучић у друг |
| таје кратак одмор, па одмах затим сваки своју књижицу: који под орах, који под брест, који тамо |
| зловољан сврну у телалницу, да промени своју и сувише трошну обућу.{S} Боже здравља, други пут |
| по свом обичају са попом.{S} И поп испи своју чашицу, па и он преста, чекајући да учитељ настав |
| } Она, незадовољна, поче плакати, обори своју лепу главицу и пође.</p> <p>Отац је задржа, па оп |
| ...</l> </quote> <p>Ту и цар Ирод обори своју лепу главицу и снуждено наже се на мач.{S} Песма |
| ери очима дете од главе до пете, отвори своју малу, округлу бурмутицу, понуди <pb n="2" /> неко |
| ђ прсте и сву је изгужва.{S} Не обрћући своју лепо очешљану главицу, оде лаганим корацима у шко |
| ху на ивицу од стола.{S} Сад, изгубивши своју обичну оштрину, изгледаше преображена, преливена |
| заклех се да ти пишем, и ево испуњавам своју заклетву.{S} Гргуре, да ме случајно сад сретнеш у |
| се у Витлејему Јудејском, исповрти Паун своју богословију.</p> <p>— А где се родио Христос Спас |
| ав свога горњега капута, и док је везао своју белу, званичну пошу.{S} Ето уђе и директор, средо |
| а ме слуша као ода, а моју домаћицу као своју матер, твоју Петрију!</p> <p>— Чујеш ли, Гргуре, |
| , не да није био радознао, него је умео своју радозналост да сакрије, да не поверава језику, ал |
| Учитељ Макса одавно заокружио и довршио своју наставу, па готов и спреман чека господина директ |
| лепо, а ако почну као до сада, ми ћемо своју војводину привеслати Србији, па да буде што једно |
| поспремала, почистила, па се повукла у своју собу, села за столићак, ређа карте — и врача.{S} |
| љила из ручица и нечујним ходом сишла у своју ноћну стражару, на широку пречагу под вишњевим ст |
| вник на кухињском огњишту, брзо отрча у своју баштицу, па кроз малене лехице тамо к огради, саж |
| {S} Плану, скочи, груну у плач, и оде у своју собу.{S} Сава је подуже гледао за њом, покушао да |
| унутра, па опет притвори крило и оде у своју собу.{S} Само је кроз зубе промрмљала: дерладија! |
| ворио пред собом букварић, задубио се у своју лекцију, вежбао се у читању, затим, загледавши се |
| ор-Јована.</p> <p>Уђоше у кућу, одоше у своју собу.{S} Из авлијице, до врата, пењало се на два |
| ао мати, да јој је непрестано да пиљи у своју дечицу.</p> <p>— Хм! прихвати учитељ Макса, а кол |
| Кад доврши дневне часове, он се врати у своју, обично прегрејану собу, прегледа прописе, писаљк |
| .{S} Даница их остави, па брже ускочи у своју баштицу, паде на једну цветну леху, покри лице ру |
| је знала, чула и видела.{S} Узе свећу у своју сухоњаву ручицу и оштро погледа свога пратиоца:</ |
| е грехота помолити се Богу за њ, и целу своју душу сместити у њега.</p> <p>— Гргуре, Гргуре, ја |
| ом би, да, је свемоћан, обасуо негдашњу своју коншколарку.{S} О себи није мислио; у њему је бил |
| ница.{S} Даница, по обеду, остала је на свом месту за столом, плела је и подједнако пажљиво слу |
| стари, сада још старији сат тиктаче на свом пређашњем месту, равнодушно дочекује и испраћа неу |
| јала је Даница пред олтаром, а Гргур на свом коњу журио се кући.{S} Поред пута голи лугови, гав |
| спресавија га, и остави под јастучић на свом кревету.{S} Најзад одломи по једно парченце од оба |
| , што правце води у школу.{S} Мишљаше о свом старом учитељу Макси, о учитељци, и о негдашњој св |
| рајеви шинути чак до јутрење.{S} Па, по свом старом обичају, прешли у најбујнија тврђења и дока |
| аџију? поче професор Сава, пошто је, по свом старом обичају, мало погладио браду и пљуцнуо.</p> |
| рече, само испи чашу, не куцнувши се по свом обичају са попом.{S} И поп испи своју чашицу, па и |
| че.{S} Професор Сава оставио чибук и по свом обичају таре дланове, али сад много живље и одлучн |
| се епитрахиљ, па онда, ракнувши мало по свом обичају, поче опширну придику о важности светог „п |
| је најлепшу срећу, свако земаљско добро свом негдашњем другу, послала му је у души пољубац и он |
| пуном преданости своје чисте душе, па у свом несебичном срцу зажеле својој другарици најлепшу с |
| се на све оно што је помињала Даница у свом нежном и срдачном писму.{S} Послао јој преко оца и |
| ове поточаре.{S} Не сме ни да помисли у свом малом јаду, да ће он вечерас преноћити у школи, бе |
| ао, опет се ни најмање не даде омести у свом обичном хумору.{S} Његов практичан разум, у извесн |
| ли, била је замишљена; можда први пут у свом малом веку беше зловољна и тужна.</p> <p>А Паун и |
| } Сневао је, али никад у <pb n="112" /> своме животу није видео толико планина овејано српских. |
| м школским тоном и ритмом да одчегртава своме занимљивом и једином слушаоцу све своје теолошко |
| јим крупним пуноодмереним гласом отпева своме архијереју: <title>Тон деспотон</title>.</p> <p>П |
| а вртарка, пошто се усправила и пружила своме другару оба поменута цветка.</p> <p>Он се устезаш |
| адан се рано дигну Иван па с децом пође своме старом познанику, Јовану столару, који имађаше ра |
| рогим васпитним начелима, забрањивао је своме збору и јело и пиће; тек о поноћи, пошто би се по |
| руку учитеља, окрене се отац пун збиље своме мало заплашеном синчићу.</p> <p>А кад је с пуно п |
| и тако узвисили, па онда, окренувши се своме пароху, рече тронуто:</p> <p>— Јеси ли чуо, попе; |
| о малено дете, подигао чашу да наздрави своме пароху, а кад виде, да му, иначе врло послушни, ј |
| сима, па онда, у име лаке ноћи, исплази своме милом госту вршчић од оног немирног, а опет тако |
| ргур је морао много и много приповедати своме негдашњем учитељу о рату, Маџарима, о Војводини, |
| коли, а он скине тканицу, те даде неком своме другу један крај, а други намакну себи о врат, па |
| војој соби постане нестрпљив, буни се у своме читању, чисто види онога, што је ототањио у оне н |
| ћих, заслужених и незаслужених, кусао у своме и тихом и бурноме животу, па се бојаше помутити р |
| сам са собом разговараше о милом детету своме, о судбини, којој сад навија прву основу. „Шта ли |
| ућу.</p> <p>Учитељка даде упаљену свећу своме детету, и посла је, да добро притвори школске про |
| васпоставио мир међу својим питомцима, свратио би се у кухињу, те би према стању онога што је |
| сребрне гајтане, а вечером би више пут свратио к мајстор-Јовану столару, где смо се први пут с |
| е, и гомила ексерчића, мали чекић, мало сврдло и кљештанце.</p> <p>Учитељ седе на своје обично |
| рећи вијао, није их стигао, па зловољан сврну у телалницу, да промени своју и сувише трошну обу |
| сте ради? упита га викач, који се беше сврнуо да припали лулу и попије што.</p> <p>— У Београд |
| p> <p>— Кажем ти: све.{S} Ма како било, сврнућу у твоје село.{S} Баш да видим и тог твога учите |
| >— <quote>Да моји једноплемени усуде се сврх сваке ствари слободно мислити, и све, што чују, да |
| о је врло често постајао, развијао се и свршавао њихов политички дишпут!</p> <p>Таман поп узе ч |
| теби ја, ја Милан, мајстор-Јованов син, свршени лицејац и данас сутра чиновник.{S} Прокопао је |
| и пева оним танким гласићем почетак или свршетак какве сеоске песме, или изопачен одломак какво |
| божје руке.</p> <p>— А кад Гргур школу сврши, хоће ли он опет к нама у село, да радимо с тобом |
| уго, час јаче час слабије чујаше, а он, свршив молитву, и даље замишљаше себи срећу, којом би, |
| брини се, газда Иване.{S} И мој је син свршио школу код велике цркве, па сад, како ти се чини, |
| иснувши је, помисли у себи: „У име Бога свршисмо и утврдисмо."</p> <p>А шта ли је помислио Илиј |
| } Слепци, слепци, које треба водити.{S} Свршити гимназију у Србији, не знати шта је говорио Миц |
| добро свикнеш и научиш.{S} А кад школу свршиш, е онда, онда...</p> <p>И ту се брат-Ивану устав |
| х ти, Гргуре, поклонила све моје цвеће, сву моју баштицу, заједно са оградом и оним великим лон |
| и онима онамо код града.{S} Мари он за сву ту вашу петљанију.{S} Волео би он море оног изгубље |
| е, намршти се, узе кецељицу међ прсте и сву је изгужва.{S} Не обрћући своју лепо очешљану глави |
| иректор нема часова.{S} Али тако је то, свугде ћеш наћи солидарности, па и код самих халваџија, |
| е Дорћол, па Зерек, па Сава.{S} Другова свуд на мали прст.{S} Збогом, моји мудри философи, и Ил |
| жни су — да изгину један за другога.{S} Свуда ћеш их видети заједно, било да се иде цркви или о |
| је послушно и присебно дете, Бог ће је свуда пратити.{S} А ја...</p> <p>И ту Макса поче још ја |
| } А како стојиш с парама?{S} Без њих је свуда зло, у туђини још понајгоре.{S} Која меџедија нећ |
| не зна, шта су јесење лепоте.{S} Још се свуда види зелен лист, али тамо амо измешан жутим и црв |
| матере, забагљива своје прљаве прстиће свуда где не треба, тороче све што не зна, или пева они |
| и ја ћу с тобом у Горњу Крајину, па ћу свуда, где тамо стигнемо, казати и учитељима и поповима |
| верно" прошапута речи Гргурове. „Свега" се морамо одрећи, „свега“.{S} Мајко моја, мајко; опет т |
| а свећа не трепће, напољу <pb n="92" /> се нико не чује, сви су за столом при вечери, а Гргур ч |
| похита у поље, у гору, па <pb n="4" /> се крадом, крадом да и жена не види, нагне над лепом гл |
| огла у свему, али баш јој <pb n="95" /> се види да не може.{S} Каткад се и потужи, а ја је разг |
| ејаних тренутака.{S} Свет <pb n="76" /> се креће унапред, лаганим ходом, али опет одмиче.{S} Св |
| им...</p> <p>— Плашиш, плашиш.{S} Прођ’ се, бога ти, те твоје женске плашње.{S} Питам ја тебе с |
| бернице на углу...{S} Море, Туре, окан’ се белаја...{S} Бадава му говориш...{S}" Кидисао ли је |
| ш као воду, опет вели: не знаш!{S} Џаба се само мучимо и знојимо.{S} Све ће нас изрезилити као |
| е о бедеме савске и дунавске.{S} Бадава се упињу Вучић и Петронијевић, кнез Милош у Загребу, кн |
| ри.{S} По њеном необоривом начелу, кава се само меша с млеком о доручку и ужини.{S} Само у та д |
| онзула Данилевског кнез Михаило удаљава се од граница, српска влада отвара капије на Сави и Дун |
| оследњем поласку опраштао с њоме, једва се могаше отрћи од школских вратница, и кад је већ мора |
| ни најмлађи, мало попрестрављени, једва се сетише да је настао час слободе, а мали Гргур, позва |
| е очи, и попадија се узбунила, па једва се сети те попа у руку, за њом заредише сви, а учитељ М |
| епота, груди јој се заталасаше, и једва се уздржа да не падне на снажно недро младића, који је |
| строги дисциплинатор — изненађен једва се држаше на ногама, поднеше му столицу, узе руку Гргур |
| ни.{S} У школи, пре и после подне, пева се: <title>Тјело Христово примите</title>.{S} Дође и ше |
| — Бог ти добро дао, газда Иване, одазва се мајстор Јован, оставивши на страну рендело.{S} Добро |
| љемо даље у школу.</p> <p>— Ја, снебива се Петрија, па Бога ми не знам како да ти светујем.{S} |
| ликом нашег свештеника Крсте, зарадова се Макса, поскакаше са својих места сви што беху за сто |
| а други што остаде пређе праг и рукова се с Гргуром.{S} Млад голобрад дечко, а на њему нова пе |
| ита.</p> <pb n="26" /> <p>— А што да га се оканем, као шта ми је он већи него други људи...</p> |
| тари прелаз: напустише га сви, а кад га се одречем и ја, онда ће му, чини ми се, бити много, мн |
| хвали се Господару и власти, који су га се сетили и тако узвисили, па онда, окренувши се своме |
| остало и близу и далеко.</p> <p>— Свега се можеш одрећи?</p> <p>— Свега.</p> <pb n="147" /> <p> |
| пун благости и мира, у оно лице, којега се утисак или дуго или никад не заборавља.</p> <p>Коњ ј |
| м и истрајношћу у свакоме послу, којега се прихвати.{S} Ако се по каквом научном предмету излег |
| изнад себе.{S} На брдашцу, преко којега се бељаше утапкана стазица, којом се слази на поток, ст |
| рловаца.{S} Кад бесмо на вису, с којега се стрмо слази у прву улицу, а ја се скидох.{S} Црквења |
| тет... и он је већ у служби.{S} За њега се не брини...{S} Да га поздравим?{S} Збогом!{S} Да ти |
| као момак по Банату и Ердељу и на њега се навикао као какав стари дуја на строгости типика.{S} |
| >— Одрицати се; зар баш ништа нема чега се не би смео одрицати?</p> <p>— Ништа, Данице, осим он |
| хоћеш, и пред самим Књазем...{S} А кога се ја бојим?{S} Јеси ли ме чуо, попе!{S} Бога ми се не |
| аљати.</p> <p>Викач оде у село, а слуга се и даље повираше око кола.{S} Петрија тужна, претужна |
| им, походићу гробове мојих родитеља, да се онде помолим, да им благодарим за све старање, које |
| што знао расположити оно мало знања, да се друговима често чинило, да врло много зна.{S} Своја |
| воље као вечерас.{S} Викну на чељад, да се гости господски подворе.{S} Учитељ Макса следствен с |
| тога ради осрамотио.{S} Тешко ми је, да се сирото мучи, омакне ми се па зуцнем, или само климне |
| Иване!“, па се хвата за његово раме, да се не сроза на земљу.{S} Петрија клону на кутњи праг, И |
| деница.{S} Да видиш, мој добри попе, да се и тамо говори и пева, исто као и у овој нашој слобод |
| ђакон Живојин, сада прота ваљевски, да се сакрије твоја Фрушка и цела Патријаршија.</p> <p>На |
| еци да су прутови у школама излишни, да се ђаци могу учити без боја.{S} Мој се отац јако постар |
| м Иван оста старој мајци да је теши, да се њиме дичи, да је храни и да је сахрани.{S} Тешко се |
| ритворише, већ беше у соби полумрак, да се једва могаху распознати слова у књизи.{S} Гргур запа |
| а и зидовима, пао сутон, полусумрак, да се једва могаше разазнати стари школски орман за књиге |
| љубопитљивије.</p> <p>— Одлучио сам, да се женим.</p> <p>Илија у смех:</p> <p>— Каква женидба!< |
| гледишта своје политике, и одвраћао, да се у исто доба не појави близу њих и остало друштво, ко |
| велики народи!...</p> <p>Хода журно, да се тресе „вселена“.</p> <p>— Не бојмо се, драги моји уч |
| и му се све то тако озбиљно и свето, да се не усуди ни у што такнути својим простим, сеоским пр |
| тако велегласан и досадан концерат, да се фамулус Степан сасвим расани, а и учитељ Макса у сво |
| е од болнице уђе толико таме у собу, да се на новинама слова једва распознаваху.{S} Како ово за |
| вене порте!{S} Он воли да има цркву, да се у њој поје литурђија за сав народ хришћански, али не |
| ине, а тебе никако у село, да видиш, да се на њега није срушио брег или га потоци разнели.{S} П |
| ићак, ређа карте — и врача.{S} Види: да се њезина другарица „проводи несрећна“.... „удовица с о |
| опуни новима, да обнови укус, речју: да се саображава новим приликама, новим потребама.{S} А ов |
| другојачије него баш попритесна.{S} Да се повиремо...</p> <p>— Не, не, мајстор Јоване, где је |
| сине, данас људски показао.</p> <p>— Да се ниси уплашио, чедо моје? пита брижна мати.</p> <p>— |
| д није приступио вечерњој молитви, а да се није наравнао са својим мањим или већим противницима |
| пријатеља, зналца, али учитељ треба да се — роди.{S} Видите ја, ја се нисам држао точно настав |
| о, рече, да су створови маште, стога да се опроба у поезији.{S} Он ћуташе на то, није изјављива |
| сор оде горе у варош, у шетњу, можда да се узгред види и са својим љубимцем, Јованом столаром, |
| оћу море слободу овде, овде, па онда да се окренем лево и десно.{S} Камо ти устав, камо скупшти |
| и свога другара.{S} Одлучи се Илија да се окрене и по трећи пут, и гле, као да су се договорил |
| амо у кухињи стала код огњишта; чека да се разгоре сирове цепљике, па да спреми оцу доручак.{S} |
| рену бележницу преда се, а Милан, ма да се лицем трудио да искаже саучешће, опет не скидаше ока |
| ји шипак ужутео и у велико се спрема да се нарумени.{S} Обоје ходају по стазицама, обоје се ућу |
| рљивијим погледом, уверила је Милана да се у овој прилици с њиме потпуно саглашава.</p> <p>А ка |
| добили вољу да седнете поред њих, па да се сити накусате њиховог простог, али тако укусног ручк |
| а себи ковати јоште из малена.{S} Па да се главом не шалите, него да нам се добро учите, да не |
| p>— Сад...{S} Морамо натерати Вучића да се мири с Обреновићима, да доведе Милоша.{S} Милоша је |
| е наводнише, али толико имађаше духа да се ниједан сузни бисерак не појави на лепим, великим тр |
| арији буду световали.{S} Немој никад да се лењиш ; што можеш вечерас, не одлажи за сутра.{S} Ув |
| на махове брисати.</p> <p>— Време је да се и за ово дете постарам.{S} Доста ме је стара подвори |
| се прибила, па пуна поуздања, не сме да се макне од њега.{S} Чини јој се, слободнија је кад је |
| депутацију Грабовскоме у Варадин; не да се бесна генералима ни осолити.{S} Наши се позивају на |
| државе?{S} И најмудрија политика не да се извести, док се не ошине.{S} Ево да запитамо господи |
| уће Сава.</p> <p>— Они треба од мене да се уче воспитанију, а не ја од њих.</p> <p>— Знаш ти, ш |
| таре госпође, која, уморна, усили се да се осмехне, а њезино дете, несташну и сувоњаву девојчиц |
| , коју држаше стиснуту, чињаше му се да се нешто безвољно откинуло од њега, да је пошао на пут |
| {S} Кад беше у порти, дуго не могаше да се прибере.{S} У души му и свечано и слатко, и ведро и |
| д поче вечерња, мали Гргур не могаше да се наслуша читања и певања.{S} Чудио се попу, који пред |
| како да ти светујем.{S} Хтела бих и да се учи и да ми је вазда пред очима.{S} Кад помислим да |
| ило десетак дваест кућа, дозволио би да се што кусне и која попије. „С пуним се стомаком не пев |
| разредима.{S} Ти знаш како отац мрзи да се показује; шта ме је пута тога ради осрамотио.{S} Теш |
| а ни једне паметне, па чисто се боји да се мрдне на столици.{S} Већ му ноге мало поутрнуле, пре |
| ’о <pb n="120" /> по Богу ја, а жели да се истресе из рита, том никад нису на одмет ортаци.</p> |
| тпунију слику, или да се бијемо, или да се селимо.{S} Шта ћеш у кући, где немаш своје сухоте.{S |
| љан да даде што потпунију слику, или да се бијемо, или да се селимо.{S} Шта ћеш у кући, где нем |
| рају, чисто не знаш шта ћеш пре: или да се машаш јела, или да испијеш чашу, или да гледаш, како |
| ма знао тамо и кости оставити.{S} Ми да се боримо, а политика? — нек ју воде старије и зрелије |
| {S} Него, боже здравља, гледаћемо ми да се то на боље окрене.{S} Само треба да чинимо као што н |
| е марим.</p> <p>— Ти не би марио, ни да се ја разболим?</p> <p>— Не бих.</p> <p>— Ни да умрем ? |
| ни да се разболим.</p> <p>— Немој ни да се разболиш — имаш потпуно право!</p> <p>— Па нећу ни д |
| ку.</p> <p>— Немој.</p> <p>— Нећу ни да се разболим.</p> <p>— Немој ни да се разболиш — имаш по |
| шћем.</p> <p>— Пусти ме, попо, пусти да се изговорим, моли га Максо, сркнувши мало из чаше... в |
| ад мудруј за нас обоје, а мене пусти да се сита нажуборим у тој твојој невиђеној собици.{S} Не |
| 'Трговином или ћете суду?{S} Не знам да се брат Иван опарничио с ким?</p> <p>— Не знам ни ја.</ |
| ју мрвицу радости.{S} Ето зато волим да се исквасим, а да не пребацим себи да сам незахвална, д |
| тво, каквом равна нема.{S} Ја мислим да се, на жалост, први пут догодило у нашем заводу.{S} Зат |
| истина очекивани, али и сувише силан да се преболи: у фебруару га за навек оставила учитељка, с |
| али један његов поглед беше довољан да се одрекну својих „прошенија“.</p> <p>Оде Макса са Верт |
| и ниски притисли целу околину, таман да се кишом заплачу.{S} Макса огрнуо џубе и место феса нам |
| .{S} Често изађе пред школу, спреман да се прође по селу, узме штап, кћи му капут ишчетка, пост |
| кратки животопис.</p> <p>Паде сутон да се у дворишту већ не могаху распознати дудови од липа.{ |
| што увек креше ону „Прву знању“ као да се с неким препире, или онога Дабишу, Бошњинога унука, |
| чинити школа и друштво?</p> <p>И као да се после ових речи оте професору Сави уздах, кога толик |
| си наумио с дететом?</p> <p>Иван као да се дотле са собом разговарао, па добро и не дочу шта га |
| професор.</p> <p>А Милан?{S} Он као да се већ уморио, нестрпљиво се држи на заузетом месту на |
| о своје скромне одаје.{S} А њему као да се растворише онде зидови и кроз то окно гледа лепу сли |
| ио у своја невина уживања, искључиво да се подвргне обичају.{S} Да му је могло бити, он би и св |
| овори тај трећи мало заплашено, тако да се је једва могло на крају чути: и донесех му дар : изм |
| </p> <p>— За моју душу не треба нико да се пече, говори мало јаче учитељ Макса.</p> <p>— Зато ћ |
| S} Свуда ћеш их видети заједно, било да се иде цркви или општини, било на чаршију или на панађу |
| е да одлази на место.</p> <p>— А што да се плаши, да од Бога нађе? пита радознала мати.</p> <p> |
| е, па низ вити пас. </p> <p>Дође час да се изведе девојка.{S} По старом добром обичају ваља да |
| иоца гору горе, али заман, мора опет да се спусти у столицу.{S} Узеше појас учитељ Макса за јед |
| Па не знам ни сама, како још не могу да се одвикнем, да заборавим своје ђачко доба: дете плаче |
| а!</p> <p>— Озбиљно ти говорим, хоћу да се женим.</p> <p>— Још ни прво предавање, а већ хоћеш м |
| те добили још једнога брата.{S} Хоћу да се пазите као да смо вас све троје ми родили.{S} Седи, |
| нешто закувало у срцу, па поче одмах да се прибира, помисли одмах на свој нови положај, на изда |
| бо звезду на востоцје</hi>, познадох да се Христос родио, идем поклонити се <hi>јему</hi> и при |
| сенут вечерњим сутоном.</p> <p>Изненада се врата отворише и у соби се заори једно громко: „Серв |
| е радило до седам сахата у вече, а тада се је тачно вечерало.{S} У зачеље сео Јован, до њега де |
| у торбицу, па сав поцрвенео гледа преда се.{S} Свима редом прилажаше руци, сви га хваљаху и бла |
| узе књигу испред кћери и стави је преда се.{S} Преврнувши два три листа, намршти мало своје и о |
| жи учитеља; учитељ Макса, гледаше преда се и тек је на завршетку, више онако кроз зубе могао „с |
| и своје црне дуге веђе, и гледаше преда се.</p> <p>— Тако, па да ми се пазите и слажете к’о рођ |
| р седе до Ружице и стидно гледаше преда се.</p> <p>Чим погледате на постављен сто, одмах ћете п |
| јем, бабо, одговори дете, гледећи преда се, а очи му се наводниле сузицама.</p> <p>— Ја ћу можд |
| благо погледа, па опет спусти очи преда се, и стидно прошапута: не знам,</p> <p>— Донела сам ти |
| м, готово светим поштовањем метну преда се на сто.{S} Дуго их је гледао и гледао, а после их је |
| } Илија спусти отворену бележницу преда се, а Милан, ма да се лицем трудио да искаже саучешће, |
| војего и матер твоју“ и тако даље, онда се дигне у школи толика граја, тако велегласан и досада |
| — Кад је оно Морава потопила село, онда се родило, па сад рачунај.{S} Ја бих рекао да му је пун |
| ле тишине, попадија и учитељка нешто за се шапутаху, мала Даница лактом оборила колаче па их ку |
| тепан и над анђелима и пастирима показа се сјајна звезда на велико изненађење, а још веће чудо |
| приметнога висоравна на други.{S} Указа се нешто мало чистине, покривене ниском травицом, овде |
| > <p>Већ су се пењали уз брдо.{S} Указа се село.{S} Уђоше на вратнице Гргурова оца.{S} Иван Здр |
| ао... али, дај ми реч, тако ми Бога, ја се собом не шалим.</p> <p>Гргур му пружи руку, он је му |
| води где треба и коме треба.{S} Ја, ја се, мајстор Јоване, не знам макнути.{S} Ако нећеш ти, о |
| ељ треба да се — роди.{S} Видите ја, ја се нисам држао точно наставленија.{S} Кад не иде овако, |
| у на срећи, која ми је већ у рукама, ја се нећу <pb n="43" /> мицати из села.{S} Ти си мој давн |
| тај је дух — велик.{S} Ја сам Србин, ја се поносим, ја сам велик. — Поносите се и ви тим велики |
| ених руку.{S} Све је напред измакло, ја се и ти устависмо онде где смо...{S} Не смем, не смем с |
| Пст!{S} Гргуре, да ти шапнем на уво: ја се још по који пут закључам у ону собицу до кујне, па р |
| нда шта јој знамо, нека јој буде.{S} Ја се и ви нећемо посветити.{S} Та и Доситије ту негде вел |
| стан, где да сместиш дете?</p> <p>— Ја се код куће договорих с газдарицом, да те молимо да га |
| ини ми се, бити много, много теже, а ја се некако тешко могу да растанем с оним, што ми је негд |
| и бијаше у <pb n="107" /> образе, а ја се прекрстих и у себи очитах молитву за „побједу и одољ |
| p>— Кад их овако гледам и миришем, а ја се сећам нашега детињства.{S} Боже мој, како журно дани |
| } Црквењак спушташе кола полагано, а ја се уставих на једном вису, на ком сам, још као клирик, |
| ојега се стрмо слази у прву улицу, а ја се скидох.{S} Црквењак спушташе кола полагано, а ја се |
| жице: <pb n="123" /> она се смеје, и ја се смејем; почне се прћити, почнем се богме и ја дурити |
| 1" /> Попу се наводниле очи, и попадија се узбунила, па једва се сети те попа у руку, за њом за |
| не се да је још једном види.{S} И Илија се баш у истом тренутку окренуо.{S} Даница већ стајаше |
| та Петрију: „Шта то може бити?“ Петрија се труди да докучи право предсказање таке необичне поја |
| ав план, који ваља разрадити, редакција се поверава Гргуру; ако се иде <foreign xml:lang="lat"> |
| ње о оним тамним и новим питањима, која се од више времена у њему пале и гасе као метеори.{S} П |
| упним очима погледа према вратима, која се отворише и унутра уђоше оба млада господина, што се |
| аблу, па ону икону између прозора, која се није дала разазнати.{S} Учини му се све то тако озби |
| а горе на зиду, са једне тисовине, која се једва дала домашити, очепи малу гранчицу, и све то с |
| царица, одговори Даница полумазно, која се некако једва виђаше иза попова џубета.</p> <p>— Ехе, |
| <p>Ту обојица почеше сркати каву, која се пушаше.</p> <p>— Даклем, рад си Гргура да дадеш у шк |
| е се.{S} Па онда је стао на траву, која се модраше дуж обале с једне и друге стране, гледаше у |
| сувоњавим ручицама загрлила мачку, која се стрпљиво предала својој судбини, чекаше да ту малу в |
| и уча погледа мало оштрије Даницу, која се одмах дигну и оде из собе.</p> <p>— Да ми кажеш прав |
| црте за игру с пасуљима, шах-табла која се зове „мицаљица“.{S} На зиду прилепљена нека светогор |
| еље, наше наставнике, и за господу која се стара за нашу омладину", док ти зајекну „дан!“ отуд |
| и ти, погоднији него учитељ.{S} Смешка се на нас, пита нас благо, показује нам, прича нам.{S} |
| о разматрају дивну околину.{S} Нанизала се села око подножја као бисер око поноснога грла невес |
| кали сеном.{S} Пунобрижна мајка старала се да јој синак не гладује у туђини.</p> <p>Гргур је на |
| ла Даница, она као на иглицама окретала се час на лево, десно и назад; све је желела чути, све |
| је пред легање стала пред икону, молила се Богу само за њега.{S} У дубини своје чисте душе веро |
| честитога Максе и Јована столара, слила се у његовом карактеру благост и питомост с мушком збиљ |
| то до зида у материном кревету, покрила се, а чупавом главицом врти то на једну то на другу стр |
| Ћутао је, а млада душа његова богатила се, једрала је тим новим утисцима.</p> <p>Сутрадан, на |
| о тле, да су прозори зазврјали, тресла се „вселена“), Русија, Русија!{S} Безгранична, велика, |
| Гргура.{S} Гајдаш свира у трему, споља се чује сватовска песма девојака, жене и девојке упрле |
| комад источне вароши у Београду, а вама се и нехотице наметне друго осећање но оно с којим сте |
| пише Илија.{S} И једном и другоме нема се ништа примећавати, ни што се тиче правописанија, ни |
| је, жено, кад нам је ето дао Бог и има се из чега.</p> <p>— Па има још дана да о томе говоримо |
| {S} Јесте ли ме разумели ?</p> <p>Свима се срца следише, а језик завеза.</p> <p>— Јесте ли разу |
| е зборове, брани црквено имање, заузима се за цркву, а омакне ли се којом која неодмерена плане |
| а за њима село на брдељцима, на којима се зелењаху проређене шумице.{S} С једног облог виса за |
| усти зрнце на бројаницама, а на вратима се зачу куцање.{S} Даница се исправи, својим крупним оч |
| лдрми...{S} Чујеш ли, Гргуре, с Турцима се не да више — дошао је крај: ил' они ил’ ми !..{S} Чу |
| ва страна доње усне, боре на челу већма се набраше према намрштеним обрвама, грчевито стиште ха |
| честа промена села и околина привуче на се радозналост дечју.{S} Чуђаху се грдним механама на п |
| и се: „поздрављајем!“ Свештеник баци на се епитрахиљ, па онда, ракнувши мало по свом обичају, п |
| а, па седе за сто.{S} Тишина.{S} Лојана се свећа разгорела, расцветао јој се фитиљ, црвен посус |
| Њихова поштења на далеко нема — одавна се прича њихова правичност.{S} Па што су љубазни, па шт |
| м.{S} У дугачке општинске кошеве одавна се довлачи и сасипа овогодишњи кукуруз.{S} Ново се вино |
| л’ умела начинити мусаку?</p> <p>Јелена се, с презирањем, насмеја.</p> <p>— Па ђувече од црвени |
| не познајем га.{S} Али да, да, времена се данас изменила.{S} Кад сам ја књигу учио, ваљало је |
| ко да пребаци говор на другу обалу, она се, љубазно али усиљено, насмехну, узе служавник и оде |
| агудим у друге жице: <pb n="123" /> она се смеје, и ја се смејем; почне се прћити, почнем се бо |
| и чађаво.{S} Ја говорим, говорим, а она се смеје, смеје грохотом.{S} Ја поновим своје мучно сло |
| трија", а она: „Нуто, нуто, Иване!“, па се хвата за његово раме, да се не сроза на земљу.{S} Пе |
| <p>— Бре, бре? чуди се кмет Милија, па се јаче наже на своју кметовску палицу.</p> <p>— А стој |
| ло попустила, поспремала, почистила, па се повукла у своју собу, села за столићак, ређа карте — |
| {S} Даница вазда живахна и слободна, па се маша за колаче, за мед, а стидан Гргур једва овда он |
| то!{S} На Никољдан излазе с јутрења, па се уставише у црквеном трему, портику.</p> <p>— Ја сам, |
| ош који часак или оде и до вратница, па се одједанпут нешто присети, врати се. „Дај ми, кћери, |
| та на брду, походио брижне родитеље, па се спустио, кроз браник, ливадом уз реку, па из реке он |
| творици задрхта срце испод кошуљице, па се одвојише од осталих својих другара.{S} Учитељ напред |
| е.{S} Унутра су гореле мале свећице, па се лепо виде јасле, у њима Христос, па пастири, па <pb |
| и босиока.{S} Мирише Гргур, мирише, па се сећа оних безбрижних дана из невинога детињства.{S} |
| Петрији се скратише ноге од радости, па се наже на Ивана.{S} А Ивану некако чудновато у прсима, |
| аволу, да из коже искоче од радости, па се грохотом смеју и за трбухе хватају.{S} Што попа трес |
| оре!{S} Шта пута прекинем рад, одем, па се нагнем над ограду, гледам, гледам, па онда, свашта н |
| коли, а ја сва претрнем за разбојем, па се прекрстим и молим да га Бог узме у заштиту.{S} А од |
| , папуче,“ рекао би умореним гласом, па се тога дана не би ни макао испод школског крова.{S} По |
| слу лулу, надао се и фамулус Степан, па се и он, да учини по вољи малој Даници, нагаравио по ли |
| дине, а до среде већ прихвата Максо, па се даље не брини: тресу се они оронули сводови!</p> <p> |
| Ваистину роди! викну исто тако поп, па се пољуби са учитељем.{S} Па одмах, још онако стојећи, |
| , пред лицем Вертепа, стао Ирод цар, па се уозбиљио као какав маторац, а према њему на левој ст |
| на; узмем обично очеву стару мачугу, па се мало поштапнем, скачући с једне половине на другу, и |
| дишу, ухватило једно другог за руку, па се с места не мичу.{S} Онако, мало престрављени, укочен |
| срећа суђена?“ У тај мах скиде капу, па се прекрсти, и с тим је све положио у божје руке.</p> < |
| ао у своме и тихом и бурноме животу, па се бојаше помутити радост, којој мало час беху учесници |
| одупро се - ногом о креветну ножицу, па се обрће на једној од задњих столичних ногу.{S} Према њ |
| сваког значајнијег друга и догађаја па се најзад опет заустави на Даници.{S} Што се ближе селу |
| љу.</p> <p>— Крста! узвикну и учитељ па се загрлише.{S} Лије сузе поп, вркћу сузе и учитељу Мак |
| што беху за столом.{S} Поп се збунио па се крсти, а руке му дршћу; стоји, ноге му клецају.{S} П |
| <p>— Учитељу!</p> <p>— Попе!</p> <p>Па се загрлише и пољубише.{S} Одоше у учитељеву собу и сед |
| вукао шарене вунене рукавице, а поштапа се кривом мачугом.{S} За њим двоје деце, омалено, у бел |
| је то дете („ала је слободно!“), а попа се на глас смеје, па окренувши се назад сасвим гласно в |
| конца.{S} Тамо већ после поноћи разабра се учитељ, трну у дланове, скочи са своје столице, узе |
| акса певао а остали му помагали, прибра се мало и свештеник Крста, па кад отпеваше њему, он сво |
| а мали Гргур, несташан и торокљив, игра се око живе ватрице, која пуцкара; час око њега поскаку |
| из потока пење горе десно шумици, мора се проћи на Здравковића куће.{S} Здравковићи су старосе |
| ред радионицу Јована столара.{S} Унутра се чујаше тесање и струг.{S} Пред вратима стајаху некол |
| Бадава, уме човек, па зна“...{S} Макса се смешка, као бајаги и не чује шта говори поп, а овамо |
| и горела свећа и после поноћи.{S} Макса се два три пут будио и говорио детету да гаси свећу, да |
| /hi> и принети дар: злато!</p> <p>Макса се и нехотице насмехну, јер се цар Гашпар тачно држао њ |
| евојке упрле сузне очи у невесту; врата се отворише и унутра ступи Гргур, погледа своју другари |
| е трже и та лепа слика ишчезе.{S} Врата се отворише и у собу паде вихор, који развеја, расплаши |
| зачу се у дворишту журан бат.{S} Врата се отворише бурно и у собу улете Милан разбарушен, прља |
| крсти се и рече : помози Боже ! а врата се отворише и уђе црквењак.{S} Црквењак Васо беше стаси |
| Гргур отвори књигу пред собом, а врата се отворише и вихор опет духну унутра.</p> <p>— Затвори |
| обртала.{S} У званичним новинама печата се прокламација цара Николе и слово Инокентија, архиепи |
| описе, а о испиту ме пола нестане, сита се настрахујем, особито за ону пилеж у првом разреду, а |
| ина, и тако даље</p> <p>По вечери очита се опет <title>„Оче наш.“</title> Момци рекоше мајстору |
| отрудио и намучио, <pb n="145" /> доста се насамовала у овој сеоској пустињи.{S} Што мора бити, |
| погледа и што год упита.{S} И поп Крста се склања да је више позади, да баш није одмах на ударц |
| мача из корица.{S} Чисто не знате, шта се више светли, да ли она златна хартија на корицама, и |
| велике ишли по судовима, разбирали, шта се тамо ради, писали жалбе и заступали, добро се за сва |
| и.{S} Него, молимо вас, кажите нам, шта се то догодило, те да знамо да ли да седимо да ствар пр |
| вређена Ружица.{S} Није ово луг.{S} Шта се претвараш?{S} Признај, ухватила сам те.</p> <p>— Ти |
| ебу, кнез Михаило у Новоме Саду.{S} Шта се знало, припало се опет Русији, којој се толико пута |
| ло планувши.</p> <p>— Ону девојку — шта се претвараш ? — ону за зеленим прозорчићима.</p> <p>— |
| дах, који се поче отимати.</p> <p>— Шта се и шта не би хтело, моја драга госпођице, али шта ћем |
| о шта је кућни ред, шта је зазор, а шта се пристоји.</p> <p>— Е па да питам жену.{S} Знаш, кућа |
| уго.{S} Сад сам га негде загубио; а шта се не загуби на овој прлој земљи ?{S} Ништа на овом све |
| рили, окрете се и Милан.</p> <p>— А шта се толико осврћеш? рече Илија.</p> <p>— А што ти?</p> < |
| едном готово пребијеном ногом.{S} Ништа се не треба чудити, кад кажем „с готово пребијеном ного |
| о изненади овако питање.</p> <p>— Ништа се не чуди, Гргуре; ја сам отац, ја морам да знам.{S} О |
| доба ранијег и познијег ђаковања, сећа се рата, сећа боловања, сећа сваког значајнијег друга и |
| , из свога живота у селу, у школи; сећа се и учитеља Максе, сећа Данице.{S} Па онда му се опет |
| сли и премишља о својој прошлости; сећа се сваке ситнице из свога детињства, из свога живота у |
| ао у ближу и даљу прошлост.</p> <p>Сећа се старац свега, и ни једна од давнашњих успомена да га |
| рапне грлине ричи кроз нос: ма!{S} Деца се на то смеју сиромаху медведу, а Циганин скине мастан |
| /p> <p>Давно зађе сунце за гору, а деца се не помаљаху јоште на вратницама.{S} Иван и Петрија и |
| раво доле! викну Иван деци.</p> <p>Деца се убезекнуше.{S} Хтедоше нешто рећи, али им отворена у |
| Ивана, наскоро оболи и умре, а удовица се преуда у село из којега је доведена.{S} Сам Иван ост |
| па и он паде на столицу.</p> <p>Обојица се скаменили, седе један према другом, и чудом чудећи с |
| а на вратима се зачу куцање.{S} Даница се исправи, својим крупним очима погледа према вратима, |
| еш бити моја мала царица.</p> <p>Даница се насмеја, па поче наново савијати главу, испод ока гл |
| без душе, очистим бојно поље, а дечица се лепо скуње, оборе главице, па снуждено гледају у сво |
| тало.</p> <p>— Знате шта би било, умеша се и Милан, дошавши већ једном себи од утисака којима г |
| .{S} Овда онда, тек да рекне што, умеша се у разговор, али тако збуњено, расејано, да је најзад |
| асмо.</p> <p>— .. .{S}Безобразан, какав се још није догодио за мога толикогодишњега директорова |
| кад је био пред светим путиром.{S} Сав се променио у лицу, кад је примио у се причест.{S} Дуго |
| , па комшије, па опет мајка.{S} И куцов се умиљаваше око наших путника, као да би им хтео рећи: |
| ичним гласом рече: „збогом“!{S} Окренув се још једанпут само, јаче опанком муну коња у ребра, и |
| дин Максо учио и појати? запита окренув се деци.</p> <p>— Знамо све тропаре.</p> <p>— А певати? |
| а готово без престанка о Даници, најзад се прибере, и опет, по својој доброј навици, прионе за |
| те, докле ћеш пиљити у ту књигу? најзад се осече Милан, довршивши оно, о чему је размишљао.</p> |
| -потегни, докле га је стишао.{S} Најзад се мало поумори, подлеже својој судбини, па кротко и по |
| на скупоћу и на економисање, па најзад се пипну за појас, насмехну задовољно, и — одлучи се.{S |
| сна мисао, као оно усамљена звезда, кад се о вечери укаже на небу, на ком се истом дробе и на р |
| м, Милану је необично рука дрхтала, кад се машио за шољицу.{S} Он, вазда смишљен, присебан, опр |
| рошла су она глупа и слепа времена, кад се међу нами говорило: боље је шест вранаца у каруца, н |
| ву.{S} Што ли му рука тако задрхта, кад се њезине дотаче?{S} А кад им се погледи сусретоше, обо |
| да би често задивио своје другове, кад се, при каквом диспуту разлафи, загрми, па тресе једрим |
| љива.</p> <p>„Али шта ћемо, Гргуре, кад се не да на пречац остарити.{S} Доста је што се у цркви |
| шољица омакну на патос и разби се, кад се, на велико изненађење свију, појави на вратима проти |
| у, гледаше дуго у вечерњи сутон, и, кад се повратила, лепе јој очи беху још лепше, као увек што |
| ки и браварски пир, кад дођу гости, кад се наплати по каква већа наруџбина, и тако даље</p> <p> |
| и обоје желели?{S} Али шта му знам, кад се одавно нисмо видели, а желела бих да ти кажем све.{S |
| е.{S} Већ су били скоро пред кућом, кад се професору Сави оте поглед преко књиге кроз прозор у |
| на уранку стати па гледати на село, кад се тамо на истоку помаља сунце, или у летње доба кад на |
| ље божје мудрости.{S} Па још данас, кад се код школе и цркве искупило мало и велико.{S} Школско |
| ани пуковник.{S} Беше почео август, кад се Срби и Маџари <pb n="117" /> прикупише у јужном Бана |
| мало бољи на концепту.{S} Шта ћеш, кад се није стигло све.{S} Надокнадићемо све.{S} Док свикне |
| ео мали збор упро је очи у њега.{S} Кад се стишао и онај последњи жубор у суседној кухињи, учит |
| ри беше се необично рано смркло.{S} Кад се упалила свећа у учитељевој соби, опазише ђаци кроз п |
| е, па да му дода чисту преобуку.{S} Кад се око подне врати са часа школског, тек што попије рак |
| коли, подигао беше праву узбуну.{S} Кад се старац издувао, поче, у мањим и већим прекидима, при |
| азначила место Севастопољ:</p> <p>— Кад се иште школски прирез — нај! а кад пишу мапе, као да ћ |
| м се прохте, онда вам је „драги“, а кад се дрнете, к’о по Богу сад, онда горак и кисео.{S} Због |
| да по народу на све четир стране, а кад се сви ућуташе, а он испрва слабије, па све јаче и јаче |
| једва осмели да их се дотакне.{S} А кад се она саже да откине још један бокорић црвеножутог цве |
| и једне.{S} Њих двојица одоше.{S} А кад се за њима врата притворише, већ беше у соби полумрак, |
| догод се опет не врну у олтар.{S} А кад се отпева и она последња песма <title>Упованије моје от |
| ода преливаше заходном румењу.{S} А кад се при последњем поласку опраштао с њоме, једва се мога |
| учитељком, сишао је доле школи, па кад се увио у студену поњавицу, а пред њиме, као у зраку, т |
| ају своја мала знања као поп бисаге кад се враћа са водице.{S} Све као све, али кад дође говор |
| и тренутак неко куцну на вратима, и кад се отворише ступи унутра један средовечан човек, онизак |
| вој висини беле се вита мунарета, и кад се сунце испне на подне, а јасно-грли мујезини с висина |
| крилма.{S} Коњи товни и одморни, и кад се докопаше правога насипа, једва их слуга савлађиваше, |
| вика му избацити метак на птицу или кад се испне на какав вис.{S} Још добро ни свануло, кад сти |
| , али у кухињи нигде никога.{S} Тек кад се и по трећи пут чула мало јача лупа, тргне се учитељ |
| сад тече онако холо и младачки, као кад се оно први пут на њему умисмо.{S} Шта пута сиђем низ б |
| аткад и сувише торокати.{S} Особито кад се заборавим, па још мислим да сам дете и да идем у шко |
| "SRP18880_C7"> <head>VII.</head> <p>Кад се зађе дубље у Дорћол, тај комад источне вароши у Беог |
| ором, својим представницима.</p> <p>Кад се је вратио у собу, сто је већ био распремљен.{S} Јеле |
| оја све сјајније и сјајније.</p> <p>Кад се из потока пење горе десно шумици, мора се проћи на З |
| сам сладости од оваких суза?</p> <p>Кад се Даница повратила и послужила кафом, Милану је необич |
| n="95" /> се види да не може.{S} Каткад се и потужи, а ја је разговорим и поутешим, а шта пута |
| ће накашљао, <pb n="126" /> а по каткад се сети овог и онога, па му се једва чује глас, или му |
| каруца, него шест школа у глави.{S} Сад се је време преокренуло; учен човек, ако ће и пешице ић |
| е покојни прото носио „свјатаја“, а сад се у њој храни утуцана кава, таман се једна шољица омак |
| потока отрулило је и пало у воду, и сад се прелази преко новог малог моста, мало повише.{S} Али |
| аши кажу, погинула за живином.{S} И сад се још онако исто с њима заносим.{S} Имам осам маторкиц |
| Знало се за свакога у прсте, и унапред се тако рећи одлучило шта ће од којега бити.{S} Великаш |
| се ућуткавају све тише и тише, док год се не умири и онај последњи жагорић у оној последњој ск |
| дове, прозоре и сводове; пели се гдегод се могло доспети.{S} Отац Арон набра невена између каме |
| "16" /> цркви, а он очима за њим, догод се опет не врну у олтар.{S} А кад се отпева и она после |
| вати, па ћемо се частити, частити догод се не разболиш.{S} Ето сам опет почела којешта говорити |
| нас пети дан.{S} Куда ме није било, куд се <pb n="119" /> нисам повијао ово од уторника.{S} Пут |
| ништа не чују, ништа не виде.{S} Узалуд се надао за њима и неки њихов друг Илија, који је годин |
| њему пале и гасе као метеори.{S} Појаве се, ишчезну, а ишчезну да му се опет појаве сјајније и |
| сећање“, или „Број којим се множи, зове се множитељ“, или „Стеван Немања имао је три сина:{S} С |
| p>— Велики празник који нам долази зове се Божић !</p> <p>— Кажи ти, Јанићије, продужи учитељ: |
| рној Цркви.{S} Гледају и гледају, а све се боје да их очи не варају.{S} Све им се чињаше као ша |
| ти снег шкрипи под ногама.</p> <p>Многе се куће светле и на баџе им узлеће дим горе у чисте и м |
| је он спавао, седели и ћутали онде, где се који затекао, а после су се разишли по кући и око ку |
| ађај...{S} Али, лепо ћу вас молити, где се Гргур налази?</p> <p>— У Томашевцу.</p> <p>— Чудо не |
| егово село.{S} На једном савијутку, где се чешће одмараше под оним разгранатим дивљим крушкама, |
| Паун своју богословију.</p> <p>— А где се родио Христос Спаситељ ?</p> <p>— Христос Спаситељ р |
| сваки га поштује, а неучена, видећи где се вози на вранци, говоре: вранци вранца вуку; и право |
| и пост.{S} У школској трапезарији укиде се мрс.{S} Али зато, место прохе, наста хлебац пшенични |
| <p>— <quote>Да моји једноплемени усуде се сврх сваке ствари слободно мислити, и све, што чују, |
| чића да боље виде, гледају, ћуте и чуде се...{S} Осим шарене хартије, било је на столу дугачких |
| заливен.{S} Опет прота пише...{S} Наже се поп Крста па целоме столу гласно и свечано чита нову |
| бори своју лепу главицу и снуждено наже се на мач.{S} Песма престаде, али је цела ова хришћанск |
| кроз малене лехице тамо к огради, саже се и узабра један лист од здравца, пољуби га, погледа п |
| S} Живео! виват! живео! виват!“ разлеже се патријаршија, разлежу се Карловци.{S} Нас дао Бог ра |
| с, а народ, као таласи око стене, слеже се око својега архипастира.{S} Колико оком прегледати, |
| ла у собу.{S} После кратког ћутања диже се и Иван, забрави кућна врата, запрета ватру, оде и ле |
| <p>— Хвала, хвала мајстор-Јоване, може се трпити.{S} Питате, како ми тамо живимо ?{S} Ево како |
| спаваћој соби; још је дете нејако, може се престравити.{S} Намести му на кревету ниже својих но |
| неки шумски дух викну по имену.{S} Трже се, и погледа изнад себе.{S} На брдашцу, преко којега с |
| } Читам оцу новине, са свих страна туже се на Мораву, на поплаву.{S} Свет се тужи, и ја грешна |
| све ником поникне, ћути, блене, подаје се.{S} Његова последња реч осваја, и куд њоме наврати п |
| воду?{S} Ја га питам, а он блене, смеје се као луд.</p> <p>— Право има да ти се смеје.</p> <p>— |
| о има да ти се смеје.</p> <p>— Не смеје се он мени, него теби и онима онамо код града.{S} Мари |
| де, заити ручицама свеже водице и умије се.{S} Па онда је стао на траву, која се модраше дуж об |
| ао око певнице и очитао „Оче наш“, није се могао сит да нагледа оних лепих дрвених сводова од к |
| , прегазивши на ону страну потока, није се повео за срцем, него правце стазом, која води горе у |
| , откад је сишао са своје планине, није се тако откравило срце као у овај мах, гледећи у лице с |
| о полуоку.{S} Овај столски поредак није се смео мењати ни за живу главу.{S} Мајстор Јован живео |
| о учитељу, о школи, али само једно није се усудио да превали преко својих усана, није јој ни из |
| н: на његову суморну и убрану лицу није се дало опазити, је ли се или се није обрадовао.{S} Дан |
| ни.{S} Обоје ходају по стазицама, обоје се ућутали, као да је и у њиховој пролетњој души ојесен |
| ="15" /> огласи школске часове, и обоје се журно упутише школи.{S} Даница је напред скакутала.< |
| ће од овако чистих и невиних суза, које се за нас пролију?{S} Само је онај био срећан на земљи, |
| тако крупним али врелим капљицама, које се и нехотице срозаше низ лепе и пуно мирне образе Дани |
| морала бити деоба Пољске? питање, које се и нехотице омаче Гргуру.</p> <p>— Деоба Пољске.{S} Р |
| ца, опазио би две сузне капљичице, које се само малко помолише, па опет уставише, јер је лепи м |
| ега добар домаћин, па је и у селу, које се на њега угледа, пуно добрих домаћина.{S} Он сам веру |
| а, као да вам приповедају сладости које се сањају, а можда и уживају, у тим забрањеним рајевима |
| и крсти се.{S} Иза њених леђа надвирује се фамулус Степан и чуди се.{S} А они обадвојица право |
| о снегова, у бестраг.{S} Из кухиње чује се учитељкин глас, која спрема ручак, а још више онај т |
| одлазио својим родитељима.{S} Завршује се већ друга година од како је последњи пут тамо одлази |
| ога шаренога света у плавој висини беле се вита мунарета, и кад се сунце испне на подне, а јасн |
| о од радости, ено их у кухињи, ухватиле се за руку, па (нека Бог на добро окрене!) играју.{S} П |
| ргур и Милан сиђоше доле Дунаву, одатле се лепом јеврејском улицом попеше на Калимегдан, који о |
| ргуру слатко од ружина листа.{S} Одатле се кренуше мало лакшим касом.</p> <p>Брат Иван већином |
| во, и Бачку.{S} Врхови од цркава светле се у вечерњем зраку, а са двокулне Саборне Цркве чују с |
| им, сејо моја, да би најбоље било да ме се оканеш.</p> <p>— Хтео би да идем напоље?</p> <p>— Да |
| е се ништа не тиче.</p> <p>— А можда ме се и тиче.</p> <p>— Тебе ни најмање.</p> <p>— Ко зна.</ |
| у да имам, да лепо поживим...{S} Шта ме се тиче...{S} Да, без шале, знаш ли да сам чиновник?</p |
| ово мало знања напабирчио.{S} И сад ме се не тиче нико, ни Књаз, ни патријарх: док ви расправљ |
| — немој да ти кажем у очи.{S} Окани ме се с твојим будалаштинама.{S} Иди из собе !{S} Иди !{S} |
| оставља, онога напушта и Бог...{S} Коме се причини да је нејак, слаб, онај је доиста и мален и |
| по трећи пут чула мало јача лупа, тргне се учитељ Макса у својој малој собици, остави <title>Пл |
| аром претреса сеоске политике: до подне се греју код оне велике ластрене пећи насред собе, а по |
| , дува, и час по удешава пискове ; жене се узмувале, у кујну из кујне, у собу из собе; девојке |
| зредац.</p> <p>— У руку учитеља, окрене се отац пун збиље своме мало заплашеном синчићу.</p> <p |
| ав још једном сина, стегне срце, окрене се слузи и викну да ошине.{S} Гргур је дуго гледао за њ |
| аничина.{S} Савлада свој понос и окрене се да је још једном види.{S} И Илија се баш у истом тре |
| Гргурову, нешто би хтео да говори, усне се мрдају али не отварају, гледа га само и плаче као ма |
| /> она се смеје, и ја се смејем; почне се прћити, почнем се богме и ја дурити; подрвене, па тр |
| ање него пре, мало политичаре, још мање се диспутају.{S} Некад би се мало и покартали „пунишака |
| о ће мени све белосветске власти? опире се поп.</p> <p>— Да те веселе, кад су ти тако од срца о |
| <title>Летописа</title>.</p> <p>Отворе се малена вратанца у зиду од авлијске ограде.{S} Јелена |
| огодила на лику старога наставника; пре се бријаше редовно четвртком и суботом, а глете га сад, |
| Даницу, друга својега детињства, занесе се, задуби се, замисли се, није ни осетио, кад је Ружиц |
| заценио, па и сам фамулус Степан тресе се у својој незгодној позицији, згрчен, у некаквом стар |
| јих, попрскаше лепе Даничине образе, те се измешаше са другим, исто тако крупним али врелим кап |
| , кад је сама остала на дому.{S} Оде те се помоли Богу пред иконом, изађе у кућу, и дуго гладна |
| добро?</p> <pb n="140" /> <p>— Сећам те се, чича, како те се не бих сећао?</p> <p>— Е, сиромах |
| 140" /> <p>— Сећам те се, чича, како те се не бих сећао?</p> <p>— Е, сиромах учитељ Макса, мног |
| </p> <p>— Заљубио или не заљубио, то те се ништа не тиче.</p> <p>— А можда ме се и тиче.</p> <p |
| S} Уча говораше: „Децо, децо, не шал’те се главом, учите, данас сутра ето директора, па тешко с |
| ту одмахну све те мисли од себе, окрете се на другу страну, и уморен — заспа.</p> <p>А кад фаму |
| и гле, као да су се договорили, окрете се и Милан.</p> <p>— А шта се толико осврћеш? рече Илиј |
| } А кад је био у најгушћој гори, окрете се два три пут, па онда, не видевши никога осим којега |
| но, али погледом дужим и дубљим, окрете се исто тако спокојно, уседе на коња, па са свим обични |
| не мислите и ви тако, госпођице? окрете се Даници, намеран да поублажи оштрину својега мишљења. |
| аклонио своје дрвено порекло.{S} Окрете се Ирод оној тројици царева, намргоди се <pb n="33" /> |
| својим упалим очима. </p> <p>— Ви ћете се мало зачудити нашем доласку.{S} Опростите, путници.{ |
| неће стећи крова над главом.{S} Трудите се, настави Иван скидајући опанака, па никад нећете изг |
| рао...</p> <p>— Молим, молим не трудите се: <hi>абије</hi> идем с вечере...{S} Знате, наручили |
| мало насмејали.</p> <p>— Молим, служите се, док се вино није угрејало.{S} Па, ако вам је по вољ |
| великим и славним именом...{S} Поносите се, поносимо се!{S} Живело Српство на све стране...{S} |
| ја се поносим, ја сам велик. — Поносите се и ви тим великим и славним именом...{S} Поносите се, |
| а: „Данас!“ Патријарх виче: „Прекрстите се!“ Сви се прекрстимо.{S} Пита: „Хоћете ли Србина или |
| рича нам.{S} Рече кад је полазио: учите се, децо; ко учи онај што и зна, без муке нема науке; к |
| ви то опажате?</p> <p>— Та ето смешите се, па...</p> <pb n="66" /> <p>— Па рекох ли вам да дол |
| аља и бојати да...</p> <p>— Та не бојте се ви, мој драги пријатељу.{S} Зато је Бог створио уз д |
| и и од мене и од Милана.{S} Али немојте се погордити, нисте у томе сами самцити, тог је истог м |
| је као каква јабука.</p> <p>— Зар? оте се једноме сељаку, који, зачуђено, гледаше лево десно у |
| це, опет се окрену, а у исти мах осврте се и Илија, погледа горе према Даници, па, онда, чисто |
| Али да знате историју ове вечери, бисте се и сами мало насмејали.</p> <p>— Молим, служите се, д |
| после цркве бити и старо и младо, да ће се пробеседити која паметна или испразнити по једна или |
| оје у првоме цвету.{S} Ко зна, можда ће се и из вас... зли ништа, ништа ; ни сам не знам шта ва |
| {S} Што год не разумете, питајте, па ће се зар наћи ко ће вас као што треба обавестити.{S} Наук |
| вља, други пут.{S} Биће прилике, кад ће се и наш драги Илија већ појавити са својом улогом у да |
| а све наше знање.{S} Ја не знам, кад ће се мој отац одучити од ове своје строгости ?{S} Јесу ли |
| мазна каса, велики ручни кош, у који ће се спуштати дарежљиви народни прилози.</p> <p>Кад дођош |
| да му Господ здравља да.{S} Пре него ће се граја дићи, тркне један крадом директору, а овај опе |
| {S} Одох све трком до школе.{S} Како ће се и они тамо обрадовати кад чују да сам те видео.{S} З |
| ри се, док пројуриш треће село, стишаће се... знам ја тебе и твоје срце.</p> <p>— Моје срце?</p |
| ручку и ужини.{S} Само у та доба латиће се „пиксле“, иначе је та скупоцена ствар вазда под њези |
| и раније; крајем половине јуна завршиће се школска година.{S} Многи, нестрпљиви, већ се и одмет |
| , задовољан, трну у дланове, и нехотице се дотаче у џепу бурмутице, али је био толико присебан |
| вам у пододбору.</p> <p>— Живео ! омаче се Јовану, куцнуше се чашама и испише по једио заклопач |
| } Пољска!</p> <p>— Сироти Пољаци, омаче се замишљеном Милану.</p> <p>— Је ли баш морала бити де |
| му стоји: дрво, које рода не носи, сече се и „во огањ вержет сја!“ Ђак без науке, дрво без рода |
| акве римокатолическе измишљотине! осече се Милан, који је већ био постао нестрпљив, кога је уве |
| С тобом се не да данас говорити, осече се Илија срдито.{S} Гргуре, данас сам с тобом сојузник. |
| ња.</p> <p>— Знам то добро, знам, осече се зловољан Илија на Милана; све што је старо, теби не |
| p> <p>— А зашто да цео свет лаже? осече се поп, у коме је стрпљење већ превршило меру.</p> <pb |
| p> <p>— Да шта ти мислиш, Гргуре? осече се Ружица.</p> <p>— Ја мислим, да не мислим ништа.</p> |
| колос!{S} Моћна, непобедљива — не миче се!{S} Стоји као и ово Каспијско Језеро, које никуд не |
| акну после неколико поточића суза, поче се све већма удубивати у своје мисли, у себе сама, у св |
| в и повуче к табли.{S} Узев креду, поче се усиљавати да напише велико <hi>глагољ</hi>, па мало |
| шкрипну зубима, стисну песнице, и поче се клети у себи: „Истераћемо вас, истерати!"</p> <p>А Г |
| >— Заборавио, да! настави чичица и поче се дизати на ноге. (Лулу је брже боље стрпао у јанџик.) |
| n="90" /> своје вечерашње снове и поче се задовољно смејати.{S} А Ружица, са свечаном збиљом, |
| безшумно нестаде.{S} Над поточићем поче се хватати сутон и спуштати свечани, али и тајанствено- |
| ти се већ знаш прекрстити!</p> <p>Поче се томе чудити изненађена девојчица.</p> <p>— Знам.</p> |
| јела и пића: тек петога дана смиловаше се и убише мученика.{S} Тодора Ковачевића, старца од се |
| право један другом, стадоше, погледаше се, насмејаше се.</p> <p>— Учитељу!</p> <p>— Попе!</p> |
| нствено-прозрачним маглицама.{S} Рађаше се у њему осећање, оно готово целога века на чисто неиз |
| На пупчастој главици те чистине указаше се развалине, остатци високих зидова и кула некадашњег |
| ијим гласом.</p> <p>— Не смем; устезаше се плашљиво Гргур, не смем.</p> <p>— Кажем ти да их изв |
| епињице, у којој беше сира.{S} Устезаше се, али је ипак примио.</p> <p>— Данас нема школе, Грго |
| ругом, стадоше, погледаше се, насмејаше се.</p> <p>— Учитељу!</p> <p>— Попе!</p> <p>Па се загрл |
| ше тога рода ђак, и најрадије прибијаше се уз Милана, а још више уз Гргура.{S} Али их је данас |
| ваше вечерњу.{S} Он се прекрсти, мољаше се с пуном преданости своје чисте душе, па у свом несеб |
| у шпагове, а Гргур узе шешир и спремаше се за полазак.{S} Макса још заста у соби, а њих двоје о |
| , дах им се за тренут устави, и расташе се.</p> <p>Да ли на веки?</p> <p>После неколико тренута |
| о таванима нагомиланих облака, спушташе се најлепша летња кишица, која, поступно, прелажаше у с |
| која мало пре извађена из пећи, пушаше се и мирисаше.</p> <p>После онаких строгих опомена одра |
| а шарај по табли.</p> <p>Те вечери беше се необично рано смркло.{S} Кад се упалила свећа у учит |
| >На један сахат пред заход сунца испеше се на један вис.</p> <p>— Погледајте право доле! викну |
| и не мичу.{S} А кад стаде звоно, почеше се из углова купити пастири, приближише се јаслама, кој |
| ло јарко летње сунце, а од подне почеше се са свију страна прикупљати све крупнији и мутнији об |
| крвави бојеви.{S} У овим биткама збише се чуда од јунашва, али се најхрабрије. борише браћа из |
| лама, које стајаху на средини; појавише се и анђели у белим стихарима и са раширеним крилима.{S |
| бољи јунаци, и од тога пораза опоравише се тек 28 августа, битком, у којој се прославише многи, |
| се налажаху.{S} Упрегоше коње, посадише се у кола, и већ су били упаљени фењери кад су прошли м |
| запаљена на столу школском.{S} Зачудише се, јер обично школска соба, како се пред мрак почисти |
| се из углова купити пастири, приближише се јаслама, које стајаху на средини; појавише се и анђе |
| машћене ручице, испљускаше уста и умише се.{S} То је стара учитељева заповест, коју, као најсве |
| ...ска забруја као кошница.{S} Искупише се ђаци из свију села, и стари и нови.{S} Једва их је у |
| .</p> <p>Ту, у црквеном трему, заверише се и поп и учитељ да праве опозицију.{S} И доиста, ко ј |
| ужутели.{S} Око вечерња звона, отворише се школске вратнице и у двориште уђоше два млада господ |
| .{S} Кад би око вечерња звона, отворише се школска врата и уђе поп, с књигом и епитрахиљом под |
| ад је био рад у највећем јеку, отворише се врата и уђе поп.{S} Пошто је, с јаком лупом (а био ј |
| докле, а врата од његове собе отворише се и, на његово велико изненађење, уђе унутра главом ње |
| је.</p> <p>У тај исти тренутак отворише се врата и уђе професор Сава са својим братом, свештени |
| ни једне.{S} У истом тренутку отворише се врата и уђе Даница, Макса писма у шпагове, а Гргур у |
| и отвори је.{S} Али у исти мах отворише се на соби врата и споља још жешће духну наш несташни в |
| ељу Макси и да не говоримо.{S} Створише се у њему читави преврати, ни сам не знађаше шта да поч |
| утим стигоше Гргур и Милан.{S} Одморише се мало, па зађоше око града.{S} Гргур пажљиво разматра |
| утрадан, на крају литургије, причестише се сви.{S} Чисто му се скратише ноге, кад их учитељ упу |
| ур.</p> <p>Попа и учитељ Макса упустише се дубље у политику.</p> <p>— Море учитељу, учитељу, ба |
| и, на велико чудо Степаново, не упутише се школи, већ савише право под велике брестове код коше |
| о блаже и пријатније.{S} Уморни прућише се по трави Милан легао ничице, годи му мека и свежа тр |
| који, пуни чуда, блену, стрепе, плашише се готово, не дишу, ухватило једно другог за руку, па с |
| за један корак тргоше назад, поплашише се!{S} Макса, задовољан, трну у дланове, и нехотице се |
| , <pb n="30" /> лако изазива, још лакше се даје изазвати, али се опет врло брзо стиша, пружи ру |
| ро на један сахат пред јутрење разиђоше се да мало главе наслоне.{S} Мала Даница одавна заспала |
| </p> <p>И обоје, као укопани, не макоше се с места.{S} Дотакли су им се прсти.{S} Даничине очи |
| им јесењим жубором, а ти звуци дотакоше се његовог разнеженог срца, пробудише у њему и оца, и м |
| омична.{S} После дугог гледања окретоше се оцу:</p> <p>— Аох, бабо, да грднога села и големих р |
| днички: „Свјат Господ Бог наш“, кренуше се, све два и два, преко школског дворишта у пространу |
| S} У пределима око Беле Цркве заметнуше се крвави бојеви.{S} У овим биткама збише се чуда од ју |
| </p> <p>Подигоше напуњене чаше, куцнуше се и до капи испише.{S} Једно од попових чељади истрча |
| > <p>— Живео ! омаче се Јовану, куцнуше се чашама и испише по једио заклопачко.</p> <p>— За ово |
| око поноснога грла невестинога.{S} Пуше се димњаци међу луговима, чују се стада, далеко се види |
| не и заједно са посрнулом звонаром руше се доле на одграђену порту, по којој сеоска марва шврља |
| риле коју о литургији, али она ни да би се окренула.{S} Чешће је односила воштаницу, или мало т |
| тичко „владјеније.“ </p> <p>Попадија би се више пута загледала у децу у дну стола, па би нешто |
| , па би нешто шапнула учитељци, која би се на то само насмејала, али би се ипак и сама у децу з |
| кшало лице, али сирота мајка, и сама би се на његове сузе растужила и плакала.</p> <pb n="54" / |
| акију и на сахату куцне подне, врата би се отворила а учитељка јело уносила.{S} Сав тај ред, ту |
| ине Максо, шта би било од света, кад би се сад прочитало у школама, у народу: децо, браћо, нема |
| онда спустио лист и намрштио се, кад би се на увезаној нози појавили много јачи болови.{S} Напо |
| а, кад не умем да будем боља.{S} Кад би се то негде дало купити, или отпостити, или одрадити, ј |
| аре, још мање се диспутају.{S} Некад би се мало и покартали „пунишака", тек да виде ко ће добит |
| која би се на то само насмејала, али би се ипак и сама у децу загледала.{S} Нису прве буклије н |
| ли не бије.{S} Тачан је у цркви, али би се при појању чешће накашљао, <pb n="126" /> а по катка |
| бри Гргуре, умео и замислити.{S} Али би се, можда, ја онда понела, па бих дигла главу као пауни |
| уна.{S} Али Паун беше мекша срца, он би се час по заплакао, кад би чуо да ће да воде брата, и д |
| је строгога лика учитеља Максе, и он би се можда мало раскалашио, угледао на своју лепу царицу. |
| о мир међу својим питомцима, свратио би се у кухињу, те би према стању онога што је у шерпењи и |
| ћ замећу мали и велики планови: како би се та проклета сорта дала избацити са српских бедема.{S |
| , а већ по парохијском послу и могло би се.</p> <p>"Па како тамо живите?{S} Молим скините горњу |
| тор Јоване?</p> <p>— Ама све као што би се пожелети могло; само ми је жао, што сви отуд нисте о |
| у и јело и пиће; тек о поноћи, пошто би се походило десетак дваест кућа, дозволио би да се што |
| се једна шољица омакну на патос и разби се, кад се, на велико изненађење свију, појави на врати |
| <p>Изненада се врата отворише и у соби се заори једно громко: „Сервус!"</p> <p>Гргур и Милан с |
| S} Још од прошле јесени уди. вене, губи се, на ногама је, ради, шмрца по кући, али од ово некол |
| сно, у далеком северном хоризонту, губи се житородна српска равница, пространи Банат.</p> <p>Св |
| енамазана, врло досадно цврчала, изгуби се у вечерњем сутону.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| га својега детињства, занесе се, задуби се, замисли се, није ни осетио, кад је Ружица, убрисавш |
| " Промрмљавши то, полуљутит Сава задуби се, макар мало и расејано, у отворену књигу <title>Лето |
| тачно и исправно предао учитељу, пољуби се с њим, пољуби још једном озбиљно своје лепо дете, по |
| горети; вас се све то ништа не тиче; ви се разбегнете куд који, а мени се све бије о главу.{S} |
| арима и са раширеним крилима.{S} Појави се од некуда и некакав црни ђаво с још црњим репићем и |
| читакињу за дугме и скиде.{S} Поздрави се и седе до учитеља.</p> <p>— Почео си у име Бога? упи |
| рфе шишатовачке</title>, професору Сави се зажари лице а очи запламтеше.{S} Чега ли се срећан с |
| краљеви, чобани и вертепоносци, устави се и фамулус Степан, стрпавши утрнулу лулу негде за пој |
| а си ти смислио ? упитаће поп, заустави се и поче намештати крајеве од џубета један преко друго |
| /p> <p>Још једном лупну о земљу, цареви се за један корак тргоше назад, поплашише се!{S} Макса, |
| да помисле на тај ужасни час, — ни живи се не чују.</p> <p>Кад је било при крају школских часов |
| ељаци, и ђаци, и учитељ и учитељка, сви се изоблачили као о благу дну.{S} Учитељ Макса извлачи |
| док ти зајекну „дан!“ отуд са горе, сви се окретоше тамо на ону страну и, гле!, срески пандур, |
| лиша, слободно, отворено... реците, сви се покоравамо вашем разумном мишљењу... сви... реците.. |
| већ ни једнога под школским кровом, сви се, жељни, упутили својим кућама, својим селима.{S} По |
| ад у Карловцима? запитаће Јован.{S} Сви се и нехотице примакоше столу.{S} Гргур слуша, свако сл |
| !“ Патријарх виче: „Прекрстите се!“ Сви се прекрстимо.{S} Пита: „Хоћете ли Србина или иностранц |
| да знате, — ја ћу му судити!</p> <p>Сви се скаменише.</p> <pb n="11" /> <p>— А ко буде дирао у |
| о воспитатељ српске јуности.</p> <p>Сви се на ово мало стужише, а поп, ганут, гледа Максу готов |
| јући, у кући, али у вечитој.</p> <p>Сви се ућуташе.{S} Илија спусти отворену бележницу преда се |
| дан умре одмах по очевој смрти, а други се оженио још пре Ивана, наскоро оболи и умре, а удовиц |
| Рудник, Маљен, Повлен, Медведник; види се и Цер, и тај тамо Срем, и у Срему Фрушка, а десно, у |
| е се Ирод оној тројици царева, намргоди се <pb n="33" /> по богу као прави цар, па онако страша |
| као: „ни дрва у гори нису једнака; роди се то тако погдекоје, којем се не да по туђој мудрости“ |
| Илија запиње.</p> <p>— Био си, не срди се, био си сањало.{S} Хтео си нешто веће, нешто лепше, |
| >— Хвала, хвала, Илија, чувај, не труди се; нисам оскудан, свега је дао Бог.</p> <p>— Добро, до |
| господине, да смо ми мали народ? усуди се приметити Милан.</p> <p>— Који нема велике будућност |
| анама.{S} Пролази Гргур горе доле, чуди се сремачким великим шеширима и подугачким гуњевима, па |
| своје другове.</p> <p>— Бре, бре? чуди се кмет Милија, па се јаче наже на своју кметовску пали |
| </p> <p>— Нећеш да будеш професор? чуди се поп.</p> <p>— Нећу.{S} И нећу, и не смем.{S} Да је б |
| ина.{S} Гргур гледа слике, гледа и чуди се, а мала Даница хвали му се, како и она уме намоловат |
| леђа надвирује се фамулус Степан и чуди се.{S} А они обадвојица право један другом, стадоше, по |
| њигу, полако, као стари мачор, приближи се школским вратима, застане мало, застане још малко, п |
| изваљеном камену седи антихрист и кези се.</p> <p>Те вечери ни једно више нити сркну нити кусн |
| кад их опазише оздо низ ливаду, Петрији се скратише ноге од радости, па се наже на Ивана.{S} А |
| , ви двојица, а ја само-сам.{S} Не боји се Илија, не боји.{S} Дед!{S} Један, два, три, дед!{S} |
| да одвоји ока од српских крајева, који се виде с једне стране до Мораве, с друге до Колубаре.{ |
| а поп је из првог кола богослова, који се учише у београдској семинарији.{S} Доказује Макса, д |
| дноватој упорности човечјега духа, који се противи старим навикама, да стара знања попуни новим |
| Јован мало — као кроз зубе: „они, који се држе само својих обичаја и хоће да одрже све онако к |
| — Стој!{S} Викну у исти мах Милан, који се беше већ дигао са својега места...{S} Стој! и ја одо |
| спрати брата, па напослетку Гргур, који се једва отрже из загрљаја материна.{S} Слуга ошину зел |
| Сава.{S} Гргур и не чујаше бахат, који се овда онда чу у дворишту и суседном ходнику.{S} А да |
| ; живот шарен, врео,трудан, живот, који се не свија, упоран, жилав, чврст, велик као Дурмитор, |
| мило, па једва сакри још јачи дах, који се поче отимати.</p> <p>— Шта се и шта не би хтело, мој |
| о Бог да сте ради? упита га викач, који се беше сврнуо да припали лулу и попије што.</p> <p>— У |
| одо моја, јесте ли чули за скандал који се у заводу догодио?</p> <p>— Скандал!{S} Упитасмо га о |
| е испита.{S} Таман се чича Милија (који се већ уабаносио у кметству), прекрстио и гледећи у чут |
| и школе ни моју десну певницу.{S} Сваки се роди за нешто, а ја осећам да је божје опредјеленије |
| ажари лице а очи запламтеше.{S} Чега ли се срећан сетио?{S} Можда свога ђаковања у Пожуну, у Ђу |
| ишњега директоровања.</p> <p>— А шта ли се то збило?{S} Нама није нико ништа јавио.</p> <p>— Зн |
| ри тако строги и неумољиви ?{S} Може ли се књига учити, а да пруће мирно расте у гори ?{S} Сиро |
| убрану лицу није се дало опазити, је ли се или се није обрадовао.{S} Даницу преобрази тај радос |
| рвеним, знојим се, она, ћурка, смеје ли се смеје.{S} И ја ти загудим у друге жице: <pb n="123" |
| имање, заузима се за цркву, а омакне ли се којом која неодмерена плане, скочи са својега места, |
| ожај, новац...{S} Да, без шале, јеси ли се обратио попечитељству?</p> <p>Гргур га погледа мало |
| моја ствар, то ће ићи лако; ама јеси ли се побринуо за стан, где да сместиш дете?</p> <p>— Ја с |
| пне зубима: ха, неваљали једна, тако ли се учи, све ћу вас у хапс, у кврге!...{S} И још, Бог те |
| ма.{S} Па што ли је тако брижан, што ли се не радује толиком божјем благослову !</p> <p>Под дуд |
| дериште.{S} Па, сине Гргуре, а сећаш ли се и ти мене добро?</p> <pb n="140" /> <p>— Сећам те се |
| нашој драгој црквици.{S} Причешћујеш ли се и ти, Гргуре?{S} Идеш ли у цркву?{S} Или си, можда, |
| м биткама збише се чуда од јунашва, али се најхрабрије. борише браћа из Србије.{S} 21 августа в |
| ам човек неук, не знам много књига, али се Доситејевим књигама свако вече по који час забавим.{ |
| а ове непромишљене речи обузе гнев, али се опет поумири.</p> <p>— Најзад како било, Илија; то ј |
| угоме правцу.</p> <p>Гргур гледаше, али се толико не чуђаше; не виђаше му се да ће то бити Бог |
| то „весници новога доба“, мишљаше, али се никад не усуди да те мисли пушта и у професорска „со |
| тих маштанија.{S} Не чудим се теби, али се чудим оном професору Сави, па и овом мом матороме ба |
| зазива, још лакше се даје изазвати, али се опет врло брзо стиша, пружи руку, прашта, мири се и |
| леко није.{S} Тешко је било чекати, али се ето дочекало.{S} Још који дан...</p> <p>— Још који д |
| ти, колико је личан и виђен растом, али се тим више загледаху у оно мудро чело, у онај поглед п |
| рлио би је, загрлио те како снажно, али се убрзо застиде од тако дрске и нерасудне помисли, жар |
| епшу здравицу и Књазу и Попечитељу, али се изненађени учитељ Макса једва разабира.{S} Попадија |
| е пута да говору даде други правац, али се Илија не даде омести : он настављаше даље:</p> <p>— |
| го пећи и жећи на ономе свету...{S} Али се ту попа умери, па окрете дечици: хајдете, децо, мало |
| бично мање мисли, а више говори.{S} Али се и њему у овај мах нешто закувало у срцу, па поче одм |
| а гледати, смешкати се и мазити.{S} Али се у Макси опет пробуди учитељ, озбиљан, следствен, стр |
| ца-маца преде испод големе пећи.{S} Али се велика промена догодила на лику старога наставника; |
| и лулу, и на познати његов начин завали се у столицу и поче пушити.{S} Свештеник Арон приповеда |
| ола.{S} Он, у подужој здравици, захвали се Господару и власти, који су га се сетили и тако узви |
| воје слободе.{S} Дигли се Хрвати, дигли се Срби.{S} На челу Хрвата Јелачић-бан, на челу Србаља |
| Европом је грмела 1848 година.{S} Дигли се народи да збаце зарђале стеге са своје слободе.{S} Д |
| арђале стеге са своје слободе.{S} Дигли се Хрвати, дигли се Срби.{S} На челу Хрвата Јелачић-бан |
| е шумице.{S} С једног облог виса забели се нова црква с високом белом звонаром.{S} Деца је глед |
| , а стидан Гргур једва овда онда осмели се да у кога погледа; само да није строгога лика учитељ |
| гледаше зидове, прозоре и сводове; пели се гдегод се могло доспети.{S} Отац Арон набра невена и |
| ем винограду.{S} Изненадна радост прели се безазленим ликом нашег свештеника Крсте, зарадова се |
| близу, да бисте га чисто загрлили, или се ућутите и чекате да своја зрачна недра наслони на ва |
| а бити сам, седети у празној школи, или се попети на она дрва на дрвљанику с књижицом на колени |
| скаљује јед над фамулусом Степаном, или се, особито по подне, извиче над ђацима.{S} Док ето ти |
| децу по наставленију, запита Максу, или се још држите старе практике ?</p> <p>— Држим се, како |
| лицу није се дало опазити, је ли се или се није обрадовао.{S} Даницу преобрази тај радостан гла |
| че око матере, кад она ради у башти или се налази у кухињи око огњишта.{S} Кад видите учитеља М |
| пред зору, седели су у колима и возили се путем поред Споменика.{S} Много раније испредњачише |
| руке старе госпође, која, уморна, усили се да се осмехне, а њезино дете, несташну и сувоњаву де |
| S} Ходи сваки на другу страну, ухватили се за трбухе, и тресу се од смеха, Учитељка <pb n="27" |
| стране Вертепа стали чобани, намрштили се, па кад им још видиш у рукама оне големе тојаге, а м |
| е, смерно стане пред „Распетије" и моли се Богу.{S} Тако је било доба, а он беше продукт свога |
| вим своје ђачко доба: дете плаче и моли се у школи, а ја сва претрнем за разбојем, па се прекрс |
| етињства, занесе се, задуби се, замисли се, није ни осетио, кад је Ружица, убрисавши и последњу |
| његов другар Илија.</p> <p>— Јеси л’ ми се надао, Гргуре? викну Илија, пошто се руковаше.</p> < |
| им?{S} Јеси ли ме чуо, попе!{S} Бога ми се не бојим ни Књаза, никога, баш никога, па ако ћеш ба |
| едаше преда се.</p> <p>— Тако, па да ми се пазите и слажете к’о рођена браћа.{S} Тешко је, децо |
| , у кршној, горовитој Лици.{S} Указа ми се наша колиба, па покојни отац, па моја стара мајка, п |
| нске</hi>...{S} Јеси ли ме чуо: цела ми се књига не свиди, досадна ми је.</p> <p>— Шта говориш, |
| а?</p> <p>— Ружица главом.{S} Увукла ми се под кожу, у крв, у главу, кудгод крочим нигде да ума |
| орио, настави у одломцима:{S} Одавна ми се попео на душу она рђа Хасо Ахметовић, што је скорим |
| ви.{S}" Не бери бригу, рекох јој, та ми се знамо, другови смо.{S} И ево ти, Грго, писмо, и ево |
| , а већ хоћеш младу.</p> <p>— Даница ми се јако допада.</p> <p>— Умири се, док пројуриш треће с |
| жњаиво и местичаво, али шта ћеш, кад ми се, невештој, час по жице кидале, а руке ми биле још не |
| ко вам се то допада ?</p> <p>— Богме ми се, мој добри попо, то баш ни мало не допада.{S} Па шта |
| , али, не замери, Миланови пути чине ми се поузданији.{S} А ја сам се доста мучио, доста пребиј |
| шко ми је, да се сирото мучи, омакне ми се па зуцнем, или само климнем главом, а отац — знаш ве |
| ако ти се свиди?..</p> <p>— Не свиди ми се никако, рећи ће Гргур, после дугог и дугог размишљањ |
| у себи, читам на глас, узалуд, чини ми се: њене модроплаве очи вире иза ситних слова, па ме ма |
| драгани, ужагрили очима, па би, чини ми се, да груну у најгушће ордије, да покају Косово, да са |
| га се одречем и ја, онда ће му, чини ми се, бити много, много теже, а ја се некако тешко могу д |
| — Гргуре!</p> <p>— Но?</p> <p>— Чини ми се да сам увек био паметан.</p> <p>— Па?</p> <p>— Али с |
| брао ; прекидосмо с Маџарима, а чини ми се биће скоро и са Швабом квит.{S} А шта ту циле-миле — |
| кве чују се звона на бденије.{S} Тај ми се тренутак учини свечан као ни један дотле, срце ми ја |
| иновче, наставља учитељ Макса; Милан ми се види мудар и озбиљан, али је у Илије практике, филос |
| бих цело село да загрлим.{S} Чинило ми се: отворило се небо, па нас анђели гледају кроз свод ц |
| јутрос певасмо на јутрењи, отворило ми се срце, па ми тако у души пуно, да бих цело село да за |
| ају.{S} Једне недеље по подне просто ми се смрче.{S} Потрчим на Зерек старој Гркињи.{S} Карте а |
| n="39" /> боље угодим.{S} У једанпут ми се учини да отуд од двери сијну већа светлост, а кроз њ |
| ло је хитлен, понесташан, па као оцу ми се богме ваља и бојати да...</p> <p>— Та не бојте се ви |
| ишта.{S} Кад видите учитеља Максу, вами се чини још је онај исти, па опет, кад га пажљивије узм |
| ања, пристану.{S} Фамулус Степан спреми се да их проведе, а Макса и Даница испрате их до потока |
| сутон, а Милета зором полази.{S} Заузми се где треба, те да му тамо буде лашња ова година.{S} Т |
| рове, па опет, кад затвори књигу и кани се да легне, смерно стане пред „Распетије" и моли се Бо |
| ти га поп.</p> <p>— Сутра, сутра, брани се учитељ Макса...{S} Много је горчина, мањих и већих, |
| тиче; ви се разбегнете куд који, а мени се све бије о главу.{S} И опет, гдегод станете, опадате |
| е раскрупњао, како си окосматио; а мени се још непрестано врзе по глави оно некадашње дериште.{ |
| азну шољу на клупицу.</p> <p>— Не брини се, газда Иване.{S} И мој је син свршио школу код велик |
| учитељ у њих дуго и оштро погледа, они се ућуткавају све тише и тише, док год се не умири и он |
| а у својој соби постане нестрпљив, буни се у своме читању, чисто види онога, што је ототањио у |
| па богате.{S} Мудро каже народ: не лепи се сиротиње.</p> <p>Милан осети, како га на ове непроми |
| ло брзо стиша, пружи руку, прашта, мири се и готово никад није приступио вечерњој молитви, а да |
| аница ми се јако допада.</p> <p>— Умири се, док пројуриш треће село, стишаће се... знам ја тебе |
| а од планина, пуна пастира и стоке: ори се песма, фрулица; живот шарен, врео,трудан, живот, кој |
| Сви усташе, и као из једнога грла заори се: „поздрављајем!“ Свештеник баци на се епитрахиљ, па |
| ко, ако...{S} Мајка је мајка.{S} Пожури се...{S} Иван је поцигурно код куће; били смо заједно н |
| нам шта би било од мене, да чујем да си се променио.{S} Био си најбољи међу својим друговима, а |
| ест... а знам да није Макса... ваљда си се загледао у његову седу браду?</p> <p>— Јест, у његов |
| } Увек си био онако, онако.... а сад си се, Бога ми, сасвим подетио.{S} Што ти се сад наспеле т |
| , да је већ то тако далеко.{S} Дакле си се већ заљубио?</p> <p>— Заљубио или не заљубио, то те |
| да завириш мало у ову школу у којој си се негда учио ?{S} Памтиш ли још све наше мапе и иконе, |
| Степане, ја.</p> <p>— О дијете, како си се раскрупњао, како си окосматио; а мени се још непрест |
| >— Е де, де, насмехну се Иван; па то си се ти, сине, данас људски показао.</p> <p>— Да се ниси |
| то за ону пилеж у првом разреду, а деси се по који завезанко и у старијим разредима.{S} Ти знаш |
| м се опет повратио жив и здрав.{S} Ниси се пео до школе?</p> <p>— Нисам, чича-Степане; грабим к |
| ак прошлости.{S} Тражи, чепрка. преноси се духом у старину, а Милан док крочио мало низа страну |
| д неколиких ђачких нараштаја.{S} Патоси се извитоперили, прозори на зарђаним шарчицама олабавил |
| Добра? </p> <p>— Босиљак.</p> <p>— А ти се не мислиш женити?</p> <p>— Не.</p> <p>— Ал’... </p> |
| </p> <p>— Знам, и да ми не кажеш, да ти се већ врти по глави: а какав ветар овог донесе?{S} Вет |
| је се као луд.</p> <p>— Право има да ти се смеје.</p> <p>— Не смеје се он мени, него теби и они |
| .</p> <p>„Још нисам имала прилике да ти се похвалим.{S} Мати ми је навила пређу и сад у велике |
| лици.{S} И отац ти се брине, и мајка ти се брине, па и твој учитељ, мој отац, мршти се и срди н |
| ови фесић и прекрсти се.</p> <p>— Па ти се већ знаш прекрстити!</p> <p>Поче се томе чудити изне |
| — Не свиди ти се никако?.. и не може ти се свидети, поче Милан мало подсмешљиво...{S} Кад је пу |
| дугог размишљања.</p> <p>— Не свиди ти се никако?.. и не може ти се свидети, поче Милан мало п |
| а не треба заборавити.</p> <p>„Да ли ти се, добри наш Гргуре, прохте по који пут да завириш мал |
| ушаоцу све своје теолошко знање, док ти се из кухиње заори материн глас:</p> <p>— Данице!</p> < |
| уку будала.{S} Помисли само: био сам ти се заљубио.</p> <p>— Ти? </p> <p>— Ја, Илија Милетић, п |
| школу код велике цркве, па сад, како ти се чини, ја велим да их упишемо обојицу у гимназију?</p |
| политика, брајане мој?{S} Реци, како ти се свиди?..</p> <p>— Не свиди ми се никако, рећи ће Грг |
| су данас под Турском...{S} Но, како ти се свиди моја политика, брајане мој?{S} Реци, како ти с |
| секла сам од мог првог веза.{S} Како ти се допада?{S} Мати вели, да је ближњаиво и местичаво, а |
| се, Бога ми, сасвим подетио.{S} Што ти се сад наспеле те луде цинцарске сплачине?</p> <p>— Ал’ |
| „свега“.{S} Мајко моја, мајко; опет ти се враћам тако худа, тако сирота.{S} Свет је овај тако |
| них ретких мудролукавих очију, којих ти се плаветнило упија у душу, а она зеленкаста нианса нес |
| и живите само на доколици.{S} И отац ти се брине, и мајка ти се брине, па и твој учитељ, мој от |
| ој главици поче му свитати, разгаљивати се маглица, која ју је дотле обузимала.{S} На безазлено |
| Макрена.</p> <p>Професор Сава прихвати се свога трешњевога чибука, напуни лулу, и на познати њ |
| јати главу, испод ока гледати, смешкати се и мазити.{S} Али се у Макси опет пробуди учитељ, озб |
| , па се одједанпут нешто присети, врати се. „Дај ми, кћери, папуче,“ рекао би умореним гласом, |
| поче плашити, трже своју руку и поврати се полукорак назад, на своје пређашње место.{S} То је б |
| погонише амо.{S} Знаш, како је растати се са селом.{S} Познајеш ли ме још, Грго?{S} Та заједно |
| вега, сасвим довољно!</p> <p>— Одрицати се; зар баш ништа нема чега се не би смео одрицати?</p> |
| p> <p>— Мени, који сам навикао одрицати се свега, сасвим довољно!</p> <p>— Одрицати се; зар баш |
| имице и пекмезом поизлепљивана, а Свети се Сава једва види из свог црног оквира, толико га покр |
| ре и доле...{S} Рекав то Даница, залети се и претрча једну дуж.{S} А кад виде да за њом нема ње |
| кад беше сунце искочило на подне, сети се и он глади и глад њега снужденога, па уђе у собицу г |
| и свет, код којега је вредно зауставити се, испитати га.{S} А највећма вољаше у слободним часов |
| мудре, одабране главе.{S} Нашто чудити се, ништа ту нема с неба, ништа „прејестествено".{S} Ко |
| злен и светао, да није грехота помолити се Богу за њ, и целу своју душу сместити у њега.</p> <p |
| дох да се Христос родио, идем поклонити се <hi>јему</hi> и принети дар: злато!</p> <p>Макса се |
| и ђака на београдском Лицеју.{S} Испити се почели раније; крајем половине јуна завршиће се школ |
| могао проћи поред школе, а не увратити се на часак два?{S} И кад је пред сан шаптала своју оби |
| ечана тишина.{S} Фамулус Степан намести се крадом доле испод Вертепа, па поче одоздо мицати лут |
| творила школска врата, гледа их и крсти се.{S} Иза њених леђа надвирује се фамулус Степан и чуд |
| који залогај, па онда устаде, прекрсти се и изиђе на ћошку.{S} Гледећи у зову и ону подивљалу |
| мовице, подигну је према себи, прекрсти се и рече : помози Боже ! а врата се отворише и уђе црк |
| а онда скиде свој нови фесић и прекрсти се.</p> <p>— Па ти се већ знаш прекрстити!</p> <p>Поче |
| лежи.</p> <p>— Ако одеш до села, спусти се и до школе моме старом учитељу.</p> <p>— Макси ?{S} |
| рине, па и твој учитељ, мој отац, мршти се и срди на тебе, кад год му се они сиротани потуже.{S |
| зиног дивљашног другара, стаде, намршти се, узе кецељицу међ прсте и сву је изгужва.{S} Не обрћ |
| а га беше упитао.{S} Стога рече стидећи се:</p> <p>— Шта рече, мајстор Јоване?{S} Прости, замис |
| седе један према другом, и чудом чудећи се гледају се, па им се чини да већ чују како падају бр |
| он их врло хитро спусти у недра, бојећи се ипак да то учитељ не види.</p> <p>— Ево ово је зевал |
| д како мала Даница, и сама узгред учећи се, негује и храни живину, чепрка око цвећа поред баште |
| Стоји у буквару, примети попа, смешећи се, а у Светом Писму стоји: дрво, које рода не носи, се |
| устав... пребациваше му Гргур, смешећи се лукаво.</p> <p>— И јесте, Грго, човек; човек од феса |
| м Доситејем, поче професор Сава смешећи се, оставивши свој онизак шешир на орманчићу, где стаја |
| бити мора! понови професор Сава смешећи се и гледајући то у Гргура, то у честитог мајстор Јован |
| еда задовољно мајстор Јована, и смешећи се трну у дланове.</p> <p>— Ви сте данас сасвим добре в |
| ли гледаоци, који озбиљно, који смешећи се, гледају то у лепо окићени и осветљени Вертеп, то у |
| право у мене!</p> <p>Он је, полусмешећи се, погледа.</p> <p>— Насмеј се!</p> <p>Он се и насмеја |
| о на поседак, али нигде не задржавајући се после десет.{S} Омален, шишкав, средовечан, кокораве |
| пан поново припали лулу, па поштапајући се својом старом палицом, оде младачком брзином доле ка |
| планину, у Гргурово село.{S} Враћајући се школи, била је замишљена; можда први пут у свом мало |
| } Ха, ха,ха.</p> <p>И професор, смејући се саркастички, устаде и опет пође горе доле по својој |
| ! викну она још јачим гласом, не мичући се с камена, на ком се готово врћаше на једној ножици.< |
| >Учитељ је с попом отишао школи, а ђаци се расуше по порти.{S} Гргур, како је стао подаље од цр |
| тискиваху са околних брда.{S} И курјаци се појавише око торова, раније и жешће него обично; све |
| све, али кад дође говор о земљи, сељаци се притајаше, једанпут рећи не дишу.</p> <p>— А каква и |
| и она Саборна до Митрополије.{S} Сељаци се моле па и намоле, као слаби људи једни долазе други |
| са, сада покривене ћерамидом, а димњаци се беле издалека као звонарице.{S} Авлије пуне стаја и |
| ма, које су биле на жицама.{S} Гледаоци се сви примакоше вертепским, несразмерно великим вратим |
| Звони танкогласно звонашце, а гледаоци се живи не мичу.{S} А кад стаде звоно, почеше се из угл |
| ухвати за руку.{S} Седи, жено, не мичи се.{S} Кафе има сваки дан... па онда, оче Ароне?</p> <p |
| е да да пропадне човек прегалац.{S} Учи се, дете моје, и владај се добро, онако како те старији |
| тко, погледа и свога другара.{S} Одлучи се Илија да се окрене и по трећи пут, и гле, као да су |
| а појас, насмехну задовољно, и — одлучи се.{S} Предузимљивост, енергија, <pb n="137" /> то су њ |
| дре прстом око црвенога воска.{S} Опучи се хартија, и у крило му паде мио божићни дар: црвен по |
| гур, баш прође онако на лихо.{S} Уплаши се, јаој, па ни укресати.{S} Шаптасмо му и шаптасмо, ал |
| да су то учитељка и њезина кћи.{S} Маши се руке старе госпође, која, уморна, усили се да се осм |
| се бесна генералима ни осолити.{S} Наши се позивају на царска права, на привилегије. „То су ста |
| , вежбао се у читању, затим, загледавши се у мапу Европе, на којој ништа није могао прочитати, |
| о обухвата то његово „све“.{S} Стишавши се, претурио је неколико листова оне књиге на столу.</p |
| риве сабље и дрвене фесове, па удубивши се у себе, у своје нове идеале, није ни знао, кад је пр |
| амо далеко позади храмуцали, наслонивши се обично на каквог паметног и вредног члана из много п |
| еном словенофилу:{S} Пољаци.{S} Сетивши се свега и свега, не дотакну се тог рањавог места на те |
| сестра Ружица.</p> <p>Гргур, намрштивши се, затвори ону књигу пред собом.</p> <p>— Непрестано с |
| дремежу лулу испустио, па сад, тргнувши се од цврчања вратница, предигао се нешто мало, и док р |
| или и тако узвисили, па онда, окренувши се своме пароху, рече тронуто:</p> <p>— Јеси ли чуо, по |
| Пре него се седне, он би сам, окренувши се икони свог домаћег патрона, Светога Николе, очитао < |
| , а попа се на глас смеје, па окренувши се назад сасвим гласно викну: „Е јеси, е јеси, е јеси п |
| анком муну коња у ребра, и не окренувши се после тога више ни један пут, ухвати стазом кроз пла |
| у на земљу, кад је, изненадно окренувши се, опазила поред себе лепог и угледног господичића, ис |
| p> <p>— А твоје <hi>имја</hi>? обрнувши се мачем оном трећем другу.</p> <p>— Аз јесам цар Мелхи |
| та не рече, само испи чашу, не куцнувши се по свом обичају са попом.{S} И поп испи своју чашицу |
| то му уча не поткрати језичић? костреши се Иван.</p> <p>— А зар га мислиш не бије?{S} Али ко ће |
| ом дугачак постављен сто; иза куће пуши се голем огањ и спремају ражњеви ; гајдаш накривио фес, |
| ру га за навек оставила учитељка, сруши се стуб његовог мирног и „вредног живота.{S} Покојница |
| ија, стара лисица...{S} Велим ти, чувај се!{S} Ништа ти не рекох за Милана.{S} Растурен комитет |
| , немам ништа да чујем!</p> <p>— Та дај се доказати.</p> <p>— Нема ту никаква доказивања.{S} Но |
| регалац.{S} Учи се, дете моје, и владај се добро, онако како те старији буду световали.{S} Немо |
| Максу.{S} Ја ћу ти већ писати.{S} Надај се.{S} Ко зна, можда ћеш ти данас сутра бити и у Београ |
| /p> <p>— Смејеш се, је ли?{S} Е па смеј се, кад ти је за смејање.{S} Разуми ме добро, нема ту л |
| олусмешећи се, погледа.</p> <p>— Насмеј се!</p> <p>Он се и насмеја.</p> <p>— Право да ми кажеш. |
| е.{S} Па од сад буди паметан.{S} Не бој се, биће Србаља и без наше крви.{S} Рат је рат, нужно з |
| pb n="24" /> <p>— Но, но, но.{S} Не бој се, чедо, није, не бој; попа пита само... знаш, у цркви |
| га знаш? виче учитељка.</p> <p>— Не бој се, учитељу! храбри га поп.</p> <p>— Збогом Српство!{S} |
| >Јелена, која је једва дочекала, да јој се с врата скину дерладија, изађе гунђајући: „Увек и ув |
| его икад до сада, али у који мах да јој се приближи и дотакне руке, у истом тренутку осети где |
| е и много попустљивије, по образима јој се осу румен, мале јој руке клонуше, очи наводнише, не |
| м бојама, па га диже и узвишује, па јој се чини тако нежан, драг, тако безазлен и светао, да ни |
| га и старање.{S} По чистоти познаје јој се вредноћа и устаоштво.{S} До ње стајаше њезин јединац |
| е руке и спусти шав на сто.{S} Лице јој се преобрази, лепо, па сину још лепшом белоћом и бледил |
| а лице обли заношљива лепота, груди јој се заталасаше, и једва се уздржа да не падне на снажно |
| авна господар њезинога срца, а који јој се у овом тренутку узнео још лепшом мушком красотом.{S} |
| не сме да се макне од њега.{S} Чини јој се, слободнија је кад је поред њега.{S} Али он, гледа, |
| на.{S} И кад је склапала очи, учини јој се да чује његов глас: „Лаку ноћ, моја Данице!"</p> </d |
| еварену руку повукла је к себи, очи јој се наводнише, али толико имађаше духа да се ниједан суз |
| ојана се свећа разгорела, расцветао јој се фитиљ, црвен посустали пламен једва осветљава собу.{ |
| на топлим недрима своје мајке, што јој се лукава маца већ измигољила из ручица и нечујним ходо |
| /> <p>Ту Даници лакну на срцу, осу јој се душом нешто и топло и мило, па једва сакри још јачи |
| се знало, припало се опет Русији, којој се толико пута леђа обртала.{S} У званичним новинама пе |
| четвороуглом од црвене кожице, на којој се виђаху упечаћена позлаћена, али доста посукнула слов |
| е начет.{S} На столској плочи, на којој се давно истрла плавчаста боја, неколико упрљаних школс |
| ка хартије, али не онаке беле, по којој се, од како је виргаза и ђака, пишу прописи.{S} Не веру |
| више се тек 28 августа, битком, у којој се прославише многи, а највише Панта Чарапић, потомак с |
| да се ђаци могу учити без боја.{S} Мој се отац јако постарио, али духом није клонуо; још је ис |
| питали.</p> <p>-— Реци, љубаве ти, нек се учи адвокатлуку.{S} Ко се данас уме бранити на суду |
| сузе.{S} Нек је дете живо и здраво, нек се добро учи и влада, а те твоје сузе ама ни оволико!{S |
| шка са њезиним великим задужбинама, док се није испела у најлепши сан, који га је, млађанога, к |
| евао је попа много божићних песама, док се учитељ Макса опет појавио на прагу и подвикнуо: „Хри |
| ава седео без <pb n="64" /> службе, док се други сметењаци товише на платама, које ако сам ја з |
| Док стигне само војвода из Италије, док се приберемо, запитаћемо се за јуначко здравље.{S} Што |
| и о себи самоме, али тамо доцније, док се опште добро доведе под сигуран кров, док, док...</p> |
| мејали.</p> <p>— Молим, служите се, док се вино није угрејало.{S} Па, ако вам је по вољи, да на |
| ућу, и дуго гладна живина пијукаше, док се она мало разабрала и сетила да их нахрани.</p> <p>А |
| он је морао у два маха покушавати, док се најпосле одважио, те принео к устима и појео уграбље |
| ти и подворити, то се не да казати, док се оком не види.{S} Ама те нуде, ама те служе, ама те р |
| јмудрија политика не да се извести, док се не ошине.{S} Ево да запитамо господина оца... ту је |
| д стола.{S} Дуго је гледао у писмо, док се одлучио да га отвори.{S} Најзад, пољуби га још једно |
| омољка.{S} Ни лећи ни сести за сто, док се не прекрсти.{S} Чешће слази цркви.{S} Друге би и про |
| ена, у десној сам професор Сава.{S} Док се он можда бави у школи, уђимо, на прстима, у ту његов |
| сену, негде у близини рикну гром, и док се ужасан крик растолегаше по таванима нагомиланих обла |
| аше, али више кроз зубе „јесмо“, учитељ се затим удали, а ђаци, полако, један по један, оставиш |
| >— Бога молећ’ сутра.{S} Али да, ја вам се и не похвалих, господине професоре.{S} Стекао сам јо |
| ко отежао ваш „драги Илија“?{S} Кад вам се прохте, онда вам је „драги“, а кад се дрнете, к’о по |
| и ја, морате седети и ви !{S} А куд вам се хита; зар имате што прече од своје званичне дужности |
| из порте, не гледаше око себе, чини вам се зажмирио, па сања, сања сне, који би зацело били сно |
| двојити ока од лепе паведрине, чини вам се небо плавље, а фигурасти облаци бељи од најбељег пап |
| е дани и у тим тамо селима.{S} Чини вам се данас је све у длаку онако <pb n="44" /> као што беш |
| ли у те уске и криве улице.{S} Чини вам се, да малоазијски топли и ароматични ветрићи пире око |
| теде маџарски говорити.{S} Но, како вам се то допада ?</p> <p>— Богме ми се, мој добри попо, то |
| а својих седишта.</p> <p>— Но, како вам се свиде моје нове ципеле?{S} Гледните само, кад избаци |
| беду једним ваљаним смуђем.{S} Како вам се чини, мајстор Јоване?</p> <p>— Ама све као што би се |
| вући, господо моја, разумите ме, не дам се за нос вући!</p> <p>Тако је зипарао, а ми му хладно |
| твар доставити попечитељству.{S} Не дам се ја од вас за нос вући, господо моја, разумите ме, не |
| је држиш пред собом!</p> <p>— Забављам се.</p> <p>— Лепе ми и то забаве!{S} На страну с њом!{S |
| Па да се главом не шалите, него да нам се добро учите, да не осрамотите ни себе ни нас.{S} Од |
| {S} Данас сутра па и јесен ту, ваља нам се богме размислити: да ли дете да задржимо код куће ил |
| ту...{S} Ко ће као Бог, само кад си нам се опет повратио жив и здрав.{S} Ниси се пео до школе?< |
| ну.{S} Знаш ме, ја сам као имела, морам се прикачити о ма чије стабло.{S} Добар си, племенит си |
| } Зар ја?{S} Погле само...{S} Та да сам се родио у Средњем Веку, пре барута...</p> <p>— Па шта |
| та је мало и развеселим.{S} Кажу да сам се много променила, али ја ипак још умем по каткад и су |
| асвим излишно, приметиће Даница, ја сам се одавна над децом уверила...</p> <p>— Је л’ те?{S} Ви |
| уто:</p> <p>— Јеси ли чуо, попе; ја сам се у себи добро промислио и промислио.{S} И знаш ли, бр |
| пути чине ми се поузданији.{S} А ја сам се доста мучио, доста пребијао од једнога до другога, д |
| него и ја и твоји другови.{S} И ја сам се, вера и Бог, дуго колебао: да ли на твоју или Милано |
| колског крова, наплела сам, наткала сам се.{S} Читам оцу новине, са свих страна туже се на Мора |
| живети што лепше и лакше.{S} Доста сам се мучио.{S} Да паднем на нос, ни Вељко, ни Доситије; ћ |
| {S} Један, два, три, дед!{S} Ономад сам се хрвао на Калимегдану с оном Ерчугом, један, два, три |
| ам крио, крио као гуја ноге.{S} Али сам се и находао ноћу, па све испод њезина прозора.{S} Па ш |
| {S} Био сам и код Блазнавца и с њим сам се познао.{S} Познанство, пријатељство, све је то нека |
| неш у путу, не би ме познао, толико сам се изменила, сви веле порасла сам, не би требало ни ред |
| све испод њезина прозора.{S} Па што сам се науздисао, доста ми је за цео век; једном сам тако у |
| иша да нас Бог сачува, две недеље нисам се макла испод школског крова, наплела сам, наткала сам |
| днака; роди се то тако погдекоје, којем се не да по туђој мудрости“.{S} Само је мала Даница још |
| ст, и њих двоје седоше за сто, на којем се пушаше слатки купус са јагњећим месом.</p> <p>— Знаш |
| у.{S} Свет се тужи, и ја грешна радујем се: можда ће Гргур писати, да види да и нас није расели |
| а ђацима све велике посте и причешћујем се у нашој драгој црквици.{S} Причешћујеш ли се и ти, Г |
| смо онде где смо...{S} Не смем, не смем се огрешити.{S} С овим мојим окорелим чизмама не смем у |
| и ја се смејем; почне се прћити, почнем се богме и ја дурити; подрвене, па тресну ногом о патос |
| очем се, чита узбуђени свештеник, почем се у нашем отечеству при ношењу Вертепа показала разна |
| сно писмо.</p> <pb n="28" /> <p>— Почем се, чита узбуђени свештеник, почем се у нашем отечеству |
| о да си и ти овде, да их гледаш и да им се дивиш.{S} Поред плота засадила сам сунцокрет, већ је |
| ом, и чудом чудећи се гледају се, па им се чини да већ чују како падају брвна с клисом с црвено |
| рхта, кад се њезине дотаче?{S} А кад им се погледи сусретоше, обојима сину једна иста светлост, |
| се боје да их очи не варају.{S} Све им се чињаше као шарен сан, који никад дотле уживали нису. |
| ачким гуњевима, па оним опанцима што им се кожа из далека црвени као кухани раци.{S} Још му нео |
| не макоше се с места.{S} Дотакли су им се прсти.{S} Даничине очи сјајнуше још лепшим чаром, а |
| .{S} Стискоше једно другом руке, дах им се за тренут устави, и расташе се.</p> <p>Да ли на веки |
| ва, а мени чисто срце заигра, подмладим се.{S} Боже мој, покојни Марко устабаша, Бог да му душу |
| b n="104" /> тих маштанија.{S} Не чудим се теби, али се чудим оном професору Сави, па и овом мо |
| >— Држим се, како да вам кажем... држим се све више и више наставленија.</p> <pb n="133" /> <p> |
| држите старе практике ?</p> <p>— Држим се, како да вам кажем... држим се све више и више наста |
| нцеларији од окружнога начелства, којим се јавља: да си књажевим указом постао професор на гимн |
| су прошли мимо кнежев двор, пред којим се баш у тај мах стража мењаше.{S} Одседну у једној гос |
| вкус, мирис и осећање“, или „Број којим се множи, зове се множитељ“, или „Стеван Немања имао је |
| овим своје мучно слово, црвеним, знојим се, она, ћурка, смеје ли се смеје.{S} И ја ти загудим у |
| /p> <p>— Не шалиш се?</p> <p>— Не шалим се.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом!{S} Али Гргур још |
| да се што кусне и која попије. „С пуним се стомаком не пева“, говорио би Макса, али фамулус и ч |
| аше напред на брдском коњичку, а за њим се дало неколико виђених коњаника: директор, капетан, с |
| га оружја.</p> <p>Похитам доле, пожурим се да стигнем у цркву.{S} Кад сам, после једног сата, о |
| ући с једне половине на другу, исквасим се сва, али ми је ипак жао напустити стари прелаз: напу |
| ци.{S} Што се ближе селу примицаше, тим се живље и разговетније указиваше њезина пријатна слика |
| целе таблице множења и дељења.{S} Затим се појали: тро пари, кондаци, јектенија и друге пригодн |
| гледаше кроз прозор напоље.{S} Међутим се чујаше из даљине грмљавина, муње учесташе, по гдекој |
| ан.{S} Рано легао, рано устајао.{S} Чим се умије, помоли и уљуди, одмах одлази коњима у коњушни |
| читељу!</p> <p>— Попе!</p> <p>— С тобом се баш не да данас говорити.</p> <p>— Ни с тобом.</p> < |
| ити започету реченицу.</p> <p>— С тобом се не да данас говорити, осече се Илија срдито.{S} Гргу |
| ојега се бељаше утапкана стазица, којом се слази на поток, стајаше мала Даница.</p> <p>— Ја те, |
| кентија, архиепископа херсомског, којом се оглашује народима спас.{S} По жељи српске владе и ру |
| м гласом, не мичући се с камена, на ком се готово врћаше на једној ножици.</p> <p>Гргур пође ко |
| вен старим врло простим ћилимом, на ком се и преко дана почешће одмара.{S} Чело главе мало „Рас |
| , кад се о вечери укаже на небу, на ком се истом дробе и на разлаз спремају давнашњи облаци.{S} |
| коли Крста као из топа.</p> <p>— На ком се месту родио Господ наш Исус Христос, нека нам каже П |
| иривати и хладовина пирити висом на ком се налажаху.{S} Упрегоше коње, посадише се у кола, и ве |
| о гледали доле у ливаду, у поток, у ком се бистра вода преливаше заходном румењу.{S} А кад се п |
| а већ се кава пуши на столу.{S} Недељом се жури на јутрење, још прво звоно <pb n="127" /> ни од |
| р приђе руци газдаричиној, а са Миланом се рукова, погледа га мало испод очију, па опет, савлад |
| ас и сувише осетљиво срце.</p> <p>У том се сунце поче смиривати и хладовина пирити висом на ком |
| ла на ногама.{S} Чим ослави јутро, Иван се дигне у потес или у гору, а Петрија прихвата кућни п |
| да би им хтео рећи: срећан пут!{S} Иван се попе на кола, за њим Паун, који ће да испрати брата, |
| чно.{S} А кад сунце пође за гору и Иван се врати из поља, како је умела потрчати, отворити врат |
| оници код Батал-Џамије.</p> <p>Сутрадан се рано дигну Иван па с децом пође своме старом познани |
| у пала кад оно отимаху Београд, а један се врати дома богат ранама и пљачком.{S} Још и данас им |
| , за њим Макрена, за њом Гргур, а Милан се нашао нешто у послу, па на томе прошло.{S} Макрена п |
| њиме разговоре.{S} Оде и сељак, и Милан се опет удружи с Гргуром, и обојица одмакоше пушкомет х |
| сад се у њој храни утуцана кава, таман се једна шољица омакну на патос и разби се, кад се, на |
| драже буде тамо после испита.{S} Таман се чича Милија (који се већ уабаносио у кметству), прек |
| с крупнолиснији и бокорастији.{S} Невен се жути тамо поред ограде а у средњим котурима све сам |
| штеник.{S} Кад доврши дневне часове, он се врати у своју, обично прегрејану собу, прегледа проп |
| до њега је стајала и мала Даница.{S} Он се окрете својим ученицима:</p> <p>— Кажи нам ти, Гргур |
| .{S} Не гледаше ни лево ни десно.{S} Он се у себи сам са собом разговараше о милом детету своме |
| е цркве, које оглашаваше вечерњу.{S} Он се прекрсти, мољаше се с пуном преданости своје чисте д |
| > очин лесковац ?{S} Нема га више, и он се истутњио, као и она очева жестока нарав.{S} И сад је |
| погледа.</p> <p>— Насмеј се!</p> <p>Он се и насмеја.</p> <p>— Право да ми кажеш...</p> <p>— Пр |
| другару оба поменута цветка.</p> <p>Он се устезаше да их дотакне.</p> <p>— Шта, ти не волиш цв |
| укама.</p> <p>— А где су ти ?</p> <p>Он се мало збуни па тихо шапну:</p> <p>— Ево их.</p> <p>Је |
| рић, задубио се у своју лекцију, вежбао се у читању, затим, загледавши се у мапу Европе, на кој |
| у“ говорећи Макси, у исто време одазвао се на све оно што је помињала Даница у свом нежном и ср |
| Гргур?{S} Задовољно гледећи је, радовао се у себи, што је тако здрава, тако угледна, тако добра |
| гнувши се од цврчања вратница, предигао се нешто мало, и док радознало упире погледе у изненадн |
| крадом пушећи готово угаслу лулу, надао се и фамулус Степан, па се и он, да учини по вољи малој |
| у, примакао клупицу ватри, сео и грејао се.</p> <p>Петрија је свагда пре Ивана била на ногама.{ |
| p>Тако је врло често постајао, развијао се и свршавао њихов политички дишпут!</p> <p>Таман поп |
| ем пред школским вратима, па и накашљао се, али му се нико изнутра није одазвао.{S} Ватра је на |
| Гргур није ни гледао за њом.{S} Занимао се својим мислима, својом новом душевном тековином.{S} |
| је излазио на Батал-џамију и разговарао се са сељацима, који довлаче дрва и пиће на чаршију; им |
| шку о раме, па чак у Космај.{S} Насисао се духа сељачког, њиховог вештог обртања говором, да би |
| е најзад напустио и те покушаје, ућутао се, кад крадом а кад отворено погледао у лепу домаћицу. |
| с, па, да сакрије незадовољство, лукаво се смешкаше.{S} Виде да је насео, а већ му поче много д |
| торокала о теби.</p> <p>„Збогом!{S} Ево се већ хвата сутон, а Милета зором полази.{S} Заузми се |
| рептаху му блеском светитељским.{S} Ево се указаше и неколике куће од његова села, удари вечерњ |
| > <p>У радионици мајстор-Јовановој живо се радило до седам сахата у вече, а тада се је тачно ве |
| {S} Он као да се већ уморио, нестрпљиво се држи на заузетом месту на кревецу, и час <pb n="80" |
| чи и сасипа овогодишњи кукуруз.{S} Ново се вино у велике пије, а евенке од грожђа одавно висе п |
| та“, прогунђа спаваћиви Степан и наново се налакти на клупу, на којој је дотле лежао.{S} Да је |
| тор-Јоване, што навалише на школе, него се почеше и цркве <pb n="106" /> машати.{S} Има жупаниј |
| тор.</p> <p>— Наша земља не стоји, него се окреће.</p> <p>— Боже мој, и то су већ оварисали, пр |
| на проста чаша за воду.</p> <p>Пре него се седне, он би сам, окренувши се икони свог домаћег па |
| д...{S} Доцкан... врло доцкан.{S} Много се шта поборавило, занемарило...{S} Село, деца, црква, |
| ари Макса удаје своју јединицу.{S} Дуго се ломио и ломио, и најзад, по договору с попа-Крстом, |
| их строгих опомена одрасли младићи дуго се не би сетили ни јела ни пића, али у малене деце и жа |
| .{S} Пре свега читао је мало, а за чудо се умео наћи у <pb n="101" /> свакој прилици, тако је в |
| резан, гледај како је завезао.{S} Сплео се па ни једне паметне, па чисто се боји да се мрдне на |
| слушајући и гледећи кроз прозор, пренео се мислима преко Дунава, уз Авалу и Космај, широм по Шу |
| у, отворио пред собом букварић, задубио се у своју лекцију, вежбао се у читању, затим, загледав |
| мали Гргур, под својом поњавом, удубио се у своје паучинасте мисли, размишљао о Вертепу, о себ |
| и Космај, широм по Шумадији.{S} Уставио се код свог сеоцета на брду, походио брижне родитеље, п |
| ситељ ?</p> <p>— Христос Спаситељ родио се у јаслама, рекоше сви у један мах, осим Гргура, који |
| </p> <p>— Господ наш Исус Христос родио се у Витлејему Јудејском, исповрти Паун своју богослови |
| да се наслуша читања и певања.{S} Чудио се попу, који пред дверима на глас, не гледећи у књигу |
| попио чашу, коју учитељка пружи, удалио се, по старом добром обичају, све назатке ходећи.{S} А |
| а он беше продукт свога времена; борио се противу простих аукторитета, али је опет зато, можда |
| крајишник, у почетку овога века даворио се с књигом у Сремским Карловцима, а поп је из првог ко |
| ј клупи.</p> <p>А учитељ Макса затворио се у свој <hi>педагогијум</hi>, па по два дана не обува |
| ред олтаром, а Гргур на свом коњу журио се кући.{S} Поред пута голи лугови, гаврани прелећу са |
| ељ попа.{S} Намрштио се један, намрштио се други.{S} На једанпут прсну поп у смех, прсну у смех |
| итеља, погледа учитељ попа.{S} Намрштио се један, намрштио се други.{S} На једанпут прсну поп у |
| S} Само би онда спустио лист и намрштио се, кад би се на увезаној нози појавили много јачи боло |
| овде (и ту звекну по ћемеру).{S} Мучио се, служио, ишао подеран и гладан, али сам зато сачувао |
| — Кажи ти, Јанићије, продужи учитељ: ко се родио на Божић ?</p> <p>— На Божић се родио Господ н |
| </p> <p>— Право је и казао, децо.{S} Ко се лењи, никад неће стећи крова над главом.{S} Трудите |
| убаве ти, нек се учи адвокатлуку.{S} Ко се данас уме бранити на суду и путу, тај зна да је жив. |
| емеље његова „воспитанија“.</p> <p>— Ко се усуди из школске авлије, без мога знања, наглашује у |
| њига вам поље, и халат и занат.{S} А ко се не учи за младости, у старости ни довека.</p> <p>Дец |
| и. одговори Макса.</p> <p>— Даница, ако се не варам.{S} Доносим вам поздраве.{S} Дозволите ми д |
| ут међу друговима, пресуђује Гргур; ако се смисли какав план, који ваља разрадити, редакција се |
| дити, редакција се поверава Гргуру; ако се иде <foreign xml:lang="lat">in corpore</foreign> на |
| акоме послу, којега се прихвати.{S} Ако се по каквом научном предмету излегне диспут међу друго |
| иректора, па тешко си и мени и вама ако се осрамотимо.{S}" А ми удри учи, пиши, читај, да очи п |
| ригоду, обраћају се опет Гргуру, па ако се опире, затворе га у собу и не пуштају, док сретно не |
| шћи непријатељ омекнуо, па (особито ако се то тражи) и загрлио је.</p> <p>Гргур, видевши је так |
| има само у школи.</p> <p>— Видиш, овако се пише један, овако два, овако три....{S} Говорећи то, |
| удише се, јер обично школска соба, како се пред мрак почисти и притвори, више је до сутра нико |
| ом склапају таласи обичнога света, како се сасвим губе чаробне слике досадашњег сна и сувише оз |
| на нас; по цео дан гледа и слуша, како се учимо и владамо.{S} Видиш, како прети оним великим п |
| има:</p> <p>— Кажи нам ти, Гргуре, како се зове велики празник који нам долази?</p> <p>— Велики |
| >„А мајка?{S} О, мој добри Гргуре, како се сва охладим, кад на мајку, па на мене помислим.{S} Н |
| једно, бацаше их у ватру, гледаше, како се преливају проженути пламеном, и како се, најзад, пре |
| а како шкрипе точкови под товаром, како се беле букове облице, а међ њима храпавокорни церићи м |
| рео Гргура, како је угледан и леп, како се носи капетански, а збори мудро као какав поп.{S} Учи |
| као што рекох, све зависи од тога како се узме...{S} И најоштрији нож није опасан, док је у му |
| о, чаробно, све узвишено.{S} Осећа како се над њом склапају таласи обичнога света, како се сасв |
| <p>Шест пуних година је минуло, од како се Гргур <pb n="86" /> учи у Београду.{S} За то време с |
| цу, па кад прогутате, а ви осетите како се пријатно размили по грудима, па вас греје и одушевља |
| се преливају проженути пламеном, и како се, најзад, претворише у чашицу—пепела.{S} Још онако ус |
| онови учитељ задовољно; а знате ли како се звало оно место где су биле јасле?</p> <p>Ђаци у прв |
| ово лепи човек, а ово жуто не знам како се зове.{S} Гле како овај бели каранфилић лепо мирише.< |
| црвених и модрих патлиџана?{S} Ево како се то готови...</p> <p>— Али докле ћеш ме, Саво, бити п |
| а, у том великом свету и заборавио како се моли Бог?{S} Али, имаш право да ме удариш по устима; |
| је у осталом са свим излишна, јер како се по подне умију и обуку, не долазе кући другдан до по |
| асе, као за пакост...{S} Видим уљу како се лукаво осмејкива.{S} Нећеш, бре Илија!{S} А Илија по |
| руј ми, Данице, као да јуче беше — тако се сећам оних првих дана, што их обоје овде проведосмо. |
| печитељ нађе да ми имамо право, те тако се директору подрежу рукави, а ми вечерас прослависмо п |
| Данице.{S} Ето ми је дваест две, и тако се осећам сам, тако излучен из света, а тако бих...</p> |
| ци међу луговима, чују се стада, далеко се види пут, који поред брда води дубоко у Шумадију, па |
| на њима по који шипак ужутео и у велико се спрема да се нарумени.{S} Обоје ходају по стазицама, |
| њиховим рпама и крпицама.{S} Ето колико се још уме заборавити твоја другарица, којој нећеш заме |
| ери није знао шта је вечерао.{S} Толико се занимао сликама своје пријемљиве душе.</p> </div> <d |
| свему што из туђине долажаше.{S} Ретко се који даде преламати на европску ношњу: заменити фес |
| , да је храни и да је сахрани.{S} Тешко се је оженити сељаку инокосну, али кад си из Здравковић |
| ли чашу две, онако у помрчини.{S} Тешко се попу растати од Вертепа, и сам би палицу у шаке па у |
| би.</p> <pb n="23" /> <p>— Дакле, звало се Вертеп.{S} А знате ли, децо, шта значи Вертеп?{S} Ве |
| о, реци нам ти!</p> <p>— То место звало се:{S} Вертеп !</p> <p>Отац је пољуби.</p> <pb n="23" / |
| : <hi>Штур</hi>, седе на столицу и мало се замисли.</p> <p>— Јесте ли слушали што о Мицкијевићу |
| та отвори.{S} Сиромах Кара-Мартин умало се није од етра стропоштао, тканица му висаше о врату.{ |
| грађе степенитији. <pb n="100" /> Знало се за свакога у прсте, и унапред се тако рећи одлучило |
| собу.{S} Из авлијице, до врата, пењало се на два на три дрвена ступња.{S} Ушавши поседаше, Грг |
| у Новоме Саду.{S} Шта се знало, припало се опет Русији, којој се толико пута леђа обртала.{S} У |
| : у свима великашким оџаклијама служило се најскупоценијим чибуцима, као данас слатким и кавом. |
| па хладовина.{S} Красно вече; изведрило се; лаку ноћ, Гргуре, лаку ноћ!</p> <p>И Илија, затвори |
| о да загрлим.{S} Чинило ми се: отворило се небо, па нас анђели гледају кроз свод црквени.{S} А |
| није дете што и брачни друг, снебивамо се, снебивамо се и од свога најрођенијега.</p> <p>Ту Ма |
| и брачни друг, снебивамо се, снебивамо се и од свога најрођенијега.</p> <p>Ту Макса уздахну ду |
| ли јест, синко, зуцни ако смеш!{S} Само се малко помичу, испружају вратове, издижу се на врх оп |
| ода.{S} Онима, који су га имали, и само се каже.{S} Јаше Иван Здравковић своје слабачко кљусе, |
| ло и жао.{S} Мило видети Београд и тамо се учити; жао оставити и оца и мајку и свога друга од к |
| сени, отац ће те за цело звати, па ћемо се частити, частити догод се не разболиш.{S} Ето сам оп |
| ш, жено, остави ти то пред нас, ми ћемо се већ сами послужити, када зажеднимо ...{S} Здрави сте |
| има и силе, има и отпора.{S} И ми ћемо се, децо, одупирати, ‘борити.{S} Дух нашега народа који |
| з Италије, док се приберемо, запитаћемо се за јуначко здравље.{S} Што било било, а у напредак б |
| га рахатлука.</p> <p>— Збогом, видећемо се, одговори Гргур још непрестано под утисцима изненађе |
| је баш данас први дан Божића, потрудимо се и ми, драги читаоци, мало до учитељ-Максина села. </ |
| ...</p> <p>— Јес’ чуо, учитељу, оканимо се митрополита.</p> <pb n="26" /> <p>— А што да га се о |
| верена резолуција.{S} Чуј ме!{S} Журимо се, док нас нису позвали...{S} Дакле државе ће бити чет |
| вним именом...{S} Поносите се, поносимо се!{S} Живело Српство на све стране...{S} Живело Славја |
| а се тресе „вселена“.</p> <p>— Не бојмо се, драги моји ученици, не бојмо! продужи Сава у истој |
| ратио к мајстор-Јовану столару, где смо се први пут с њиме упознали.</p> <p>Скоро је подне.{S} |
| стара школа, па стара школа.{S} Док смо се ми, господине, држали часловца, псалтира, дотле је и |
| ајеш ли ме још, Грго?{S} Та заједно смо се учили књизи у учитеља Максе.{S} Одох да му пољубим р |
| мо ?{S} Ево како, да је добра, не бисмо се дигли.{S} Под Швабама зло, а Маџари црње и горе, заг |
| има, и кад смо сами у кући, зашто бисмо се плашили од онога што нам је до скора тако годило, ис |
| је он то брижљиво проучавао, непрестано се занимао оним што је учитељ Макса говорио и препоручи |
| оно двоје старих горе у селу.{S} Давно се Гргур није никоме јављао.</p> <pb n="129" /> <p>— Ид |
| им, несразмерно великим вратима.{S} Ено се миче једна слика, мали човечуљак у црној хаљини, дођ |
| расто ваздан, а док подложиш пећ, а оно се криви и витопери као луб.</p> <p>Узме књигу из руку |
| ојој другарици најлепшу срећу.{S} Звоно се још дуго, час јаче час слабије чујаше, а он, свршив |
| у“... молићу где је госпођа?{S} Сигурно се налази у кући?</p> <p>— Јесте, у кући је, промуца Ма |
| године; још и данас, као свакада, тачно се држи „претписанија".{S} Али ни из далека оне пређашњ |
| о ради, писали жалбе и заступали, добро се за сваку и најмању услужицу наплаћивали, речју: текл |
| е, годи му мека и свежа травица, одупро се лактовима о траву, а главу метнуо у шаке, гледа у бе |
| е седи Милан на зеленој столици, одупро се - ногом о креветну ножицу, па се обрће на једној од |
| о тај обичај никаквом добру не води, то се ношење Вертепа у будуће строго и безусловно забрањуј |
| , па што умеју дочекати и подворити, то се не да казати, док се оком не види.{S} Ама те нуде, а |
| о је већ дан почео бивати на измаку, то се и наши гости почеше спремати на полазак.{S} Даница н |
| .“</title></p> <p>Беше понедеоник, зато се на сто изнесе пуна велика чинија кромпира с месом.{S |
| ични дани, слатко као у детињству, зато се многи старци, који раније који доцније, „подете“.{S} |
| прва љубав није ми најсретнија.{S} Зато се, чујеш ли ме, нећу више ни заљубљивати.{S} А знам и |
| ј исти, најбољи међу најбољима.{S} Зато се на тебе, осим свију другова, понајчешће и најрадије |
| чита:</p> <p>„Драги наш Гргуре!{S} Ето се навршује две године, а тебе никако у село, да видиш, |
| ће дана походити његову школу.{S} А ето се сад преварио, изгубио конце путу директорову, па сад |
| езици потказаше, одведоше дечицу, чисто се грозим да изустим, и та два божја анђелка обесише!</ |
| о, чоче, да о томе не мислимо.{S} Чисто се плашим...</p> <p>— Плашиш, плашиш.{S} Прођ’ се, бога |
| овато беше и у глави и у срцу.{S} Чисто се бојао и да помисли, да ће већ сутра и он седети у је |
| Сплео се па ни једне паметне, па чисто се боји да се мрдне на столици.{S} Већ му ноге мало поу |
| или непроходљиви са многих сметова, што се отискиваху са околних брда.{S} И курјаци се појавише |
| р и милостив одвео до самих ливада, што се виде озго са њихових вратница.</p> <p>Ту поче сунце |
| и унутра уђоше оба млада господина, што се дотле одмараху у хладу под брестовином.{S} Обадвојиц |
| .{S} Али не вихор од ветра и праха, што се пење путем уз небо, већ једно несташно девојче, свеж |
| осветљена авлија оне повелике куће, што се лепо види на оној страни брда, што је иза цркве.{S} |
| — политичар.{S} Ни слутио није оно, што се у његовом другу зачело и нагло почело расти и бујати |
| ледећи у зову и ону подивљалу лозу, што се уз њу савијаше, размишљаше о тегобама прилагођавања |
| најзад опет заустави на Даници.{S} Што се ближе селу примицаше, тим се живље и разговетније ук |
| ем заводу.{S} Затим нам исприча све што се догодило.</p> <p>— Па то није неваљалство, господине |
| нчица бршљана или вршак зелене лозе што се виде овде онде изнад зидова, као да вам приповедају |
| да на пречац остарити.{S} Доста је што се у цркви и пред странима поозбиљимо и намрштимо, а пр |
| питати?{S} Ваљда оне доле великаше што се кољу о власт.</p> <pb n="113" /> <p>— Ни сељаке ни в |
| а и брише сузе од голема смеха, али што се и учитељ Макса заценио, па и сам фамулус Степан трес |
| угоме нема се ништа примећавати, ни што се тиче правописанија, ни касателно словосочиненија.{S} |
| е, па онда молитве.</p> <p>Пре него што се пође, устану сви, ућуте, учитељ у њих дуго и оштро п |
| .{S} И напољу је ветар уминуо, само што се са великог кухињског огњишта чуло пуцкарање великог |
| Живковића?“ пита патријарх.{S} Само што се згледасмо, али нико ни једне. „Ђенерала барона Јовић |
| горчине, било је, и биће је...{S} Нешто се богме мора и претрпети, само што је тешко увек бити |
| ми се надао, Гргуре? викну Илија, пошто се руковаше.</p> <p>— Никад, Илија.</p> <p>Гргур га пон |
| ина капица, настави мала вртарка, пошто се усправила и пружила своме другару оба поменута цветк |
| , мајстор-Јоване, поче отац Арон, пошто се мало прибрао ; прекидосмо с Маџарима, а чини ми се б |
| ласи вечерњу, јер беше субота.{S} Пошто се на глас звона сви прекрстише, узвикнуше заједнички: |
| лан и уморан паде на креветац.{S} Пошто се издувао и одморио, настави у одломцима:{S} Одавна ми |
| акса извадио из џепа два писма, окренуо се прозору, намакао наочари, па чита.{S} Чита једно, чи |
| пут много уђи и сиромашнији.{S} Окренуо се још једном два, па зашао за гору.{S} Од то доба две |
| pb n="6" /> крова.{S} Далеко у шуми чуо се ћук.{S} Тамо кроз грање високога бреста светлила је |
| их места сви што беху за столом.{S} Поп се збунио па се крсти, а руке му дршћу; стоји, ноге му |
| p> <p>Макса се и нехотице насмехну, јер се цар Гашпар тачно држао његовога концепта.</p> <p>Опе |
| о тренутака, ушла са служавником, Гргур се чисто тргао.{S} Учини му се, као да уђе девојка нали |
| и сад много живље и одлучније.{S} Гргур се занео и у својој пријемљивој души ствара целу ту вел |
| ши то, пружи узабране цветиће.{S} Гргур се једва осмели да их се дотакне.{S} А кад се она саже |
| колаче па их купи испод стола, а Гргур се већ замислио, а по глави му се врте некакви митропол |
| </p> <p>— Лукав, неотесан!</p> <p>Гргур се умири и опет седе.</p> <p>— Сељак, сељак, сељак!</p> |
| мали ? запита поп Гргура.</p> <p>Гргур се застиде.</p> <pb n="24" /> <p>— Но, но, но.{S} Не бо |
| иљније године.{S} Сазреће.</p> <p>Гргур се исправи, преста ударати прстом по столу, погледа у М |
| теже од пређашњих четири.</p> <p>Гргур се трже и та лепа слика ишчезе.{S} Врата се отворише и |
| по вама би могао завод и изгорети; вас се све то ништа не тиче; ви се разбегнете куд који, а м |
| не осрамотите ни себе ни нас.{S} Од вас се не тражи ни да орете, ни да тешете, књига вам поље, |
| кљунићи моји.{S} Каже мени, али шта нас се тиче ко је казао, кажем теби ја, ја Милан, мајстор-Ј |
| кажем: ништа ти лепо не стоји, кад нас се тако дуго не сећаш.{S} Или ти је можда Београд тако |
| час око њега поскакује и запиткује, час се врзе око матере, која га наизменце љуби и кара, кара |
| мо с друге стране код леве певнице, час се осврташе у старије ђаке, руке прекрстила, али врхови |
| јездио на очином коњу.</p> <p>— Христос се роди!</p> <p>— Ваистину! повикаше сви новоме госту, |
| појавио на прагу и подвикнуо: „Христос се роди!" </p> <pb n="37" /> <p>— Ваистину роди! викну |
| орова, раније и жешће него обично; свет се збио у села; нико живи не слажаше амо цркви и школи; |
| туже се на Мораву, на поплаву.{S} Свет се тужи, и ја грешна радујем се: можда ће Гргур писати, |
| Наставише пут, Милан, и нехотице, опет се окрену, а у исти мах осврте се и Илија, погледа горе |
| е, али, ма да је час по намеравао, опет се не усуди мрднути их.{S} Овда онда, тек да рекне што, |
| н чешће, дуже и дрскије посматрао, опет се ни најмање не даде омести у свом обичном хумору.{S} |
| пет у књигу, прочита редак два, па опет се пренесе.{S} Сва јој душа лебди над тим далеким и нез |
| на махове тресне у оба прозора, па опет се замаје тамо низ брдо преко снегова, у бестраг.{S} Из |
| у митрополитско двориште.{S} Митрополит се испе на један вис, а народ, као таласи око стене, сл |
| ила онда кад имадосмо оно част први пут се с њоме упознати.</p> <p>Још неколико дана, па ето Пе |
| дра наслони на ваша прса.{S} У једанпут се Гргур мало јаче нагну на задњи наслон своје зелене с |
| деспота, хоћемо војводу!{S} Одједанпут се из свију грла заори: „Живео Јосиф патријарх!{S} Вива |
| олска година.{S} Многи, нестрпљиви, већ се и одметнули, отишли у Карловце, и већ су у служби На |
| и још ни довршио јутрењу молитву, а већ се кава пуши на столу.{S} Недељом се жури на јутрење, ј |
| јажљиво уђе унутра.{S} Учитељ Макса већ се спремаше да легне, стајаше пред иконом над столићем |
| о се родио на Божић ?</p> <p>— На Божић се родио Господ наш, Исус Христос, откреше Јанићије. '< |
| н, савез с Хрватима утврђен.{S} Јелачић се заклео на верност и братство.{S} Патријарх је читао, |
| Сав се променио у лицу, кад је примио у се причест.{S} Дуго после није могао отворити уста да у |
| ворио, а људи нису предругојачили, зову се природне ствари“.{S} А кад по који несташко удари јо |
| На колена падоше, падоше,</l> <l>И Богу се молише, молише;</l> <l>А цар Ирод смути сја,</l> <l> |
| Загреб, Срби у Карловце.{S} У Београду се ужурбали политички кругови, револуциона струја чеше |
| иват!“ разлеже се патријаршија, разлежу се Карловци.{S} Нас дао Бог разоружали ћесари, па ни је |
| малко помичу, испружају вратове, издижу се на врх опанчића да боље виде, гледају, ћуте и чуде с |
| вце.{S} У Банату и Бачкој установљавају се логори, прибирају се борци, старо и нејако слази бли |
| према другом, и чудом чудећи се гледају се, па им се чини да већ чују како падају брвна с клисо |
| чкој установљавају се логори, прибирају се борци, старо и нејако слази ближе к Дунаву, много их |
| ћ морају се мирити.... чујеш ли, морају се мирити, или ћемо сви у бечку врећу, сви!</p> <p>По д |
| аново створити.{S} Милош и Вучић морају се мирити.... чујеш ли, морају се мирити, или ћемо сви |
| ода за какву му драго пригоду, обраћају се опет Гргуру, па ако се опире, затворе га у собу и не |
| {S} Пуше се димњаци међу луговима, чују се стада, далеко се види пут, који поред брда води дубо |
| зраку, а са двокулне Саборне Цркве чују се звона на бденије.{S} Тај ми се тренутак учини свечан |
| дукат цесарски месечно.</p> <p>По ручку се Иван опрости с мајстором Јованом и газдарицом, пољуб |
| и него дрмати вилајетом.</p> <p>Учитељу се Макси допаде ово избачено поређење. „Искусан човек", |
| , запрета ватру, оде и леже.{S} На пољу се чујаху истом први петли, иначе је цело село већ одав |
| <pb n="130" /> <p>А Илија?{S} Ма да му се Даница допала преко сваког очекивања, ма да ју је и |
| {S} Појаве се, ишчезну, а ишчезну да му се опет појаве сјајније и дуготрајније.{S} Протосинђел |
| {S} Ко ти беше отац Доситејев; можда му се једва знађаше име у Чакову?{S} А његов син продрмуса |
| итеља Максе, сећа Данице.{S} Па онда му се опет наметнуше живописне слике из доба ранијег и поз |
| хотице мрдну болесном ногом; од бола му се лице намршти.{S} По маломе ћутању жмирну Илија мало |
| а по каткад се сети овог и онога, па му се једва чује глас, или му се стегне грло, или му се то |
| и је говорио по готову сам.{S} Макса му се чињаше и сувише озбиљан, Даница снуждена, а Милан у |
| ма мало више поуздања у себе, Даница му се прибила, па пуна поуздања, не сме да се макне од њег |
| избацити са српских бедема.{S} А кад му се поглед оте на црвену заставу с белом звездом и месец |
| ац, мршти се и срди на тебе, кад год му се они сиротани потуже.{S} Ја бегам из собе да не слуша |
| о горе у горовитој планини.{S} Драге му се слике појављују у успоменама, које, као никад до сад |
| гуре, шта вели мајстор Јован? окрете му се отац.</p> <p>— Чујем, бабо, одговори дете, гледећи п |
| S} Он ћутом напред корачаше.{S} Лице му се приметно поозбиљило.{S} Не гледаше ни лево ни десно. |
| </p> <p>— Максо! узвикну поп, а лице му се осуло највећим саучешћем.</p> <p>— Пусти ме, попо, п |
| ио да отац замаче за гору.{S} У срце му се спусти терет као највећи воденични камен из њихове п |
| , али се толико не чуђаше; не виђаше му се да ће то бити Бог зна шта.</p> <p>— А јеси ли видео |
| не.</p> <p>Гргур га гледаше и чуђаше му се речима.{S} Он није ни умео разумети то велико питање |
| у руку, коју држаше стиснуту, чињаше му се да се нешто безвољно откинуло од њега, да је пошао н |
| љунака.{S} Гледаше и слушаше: чињаше му се као да у том жубору чује по који слатки гласак своје |
| ока с ње, вазда би је гледао; чињаше му се, да никад није видео тако лепе и прикладне девојке.{ |
| чу, да су Гргурови другови, скратише му се ноге, па само што викну:{S} Петрија!{S} Запиткивања, |
| а Гргур се већ замислио, а по глави му се врте некакви митрополити, саборне цркве, Београд, Ка |
| дему, гледа, гледа, гледа, а у глави му се већ замећу мали и велики планови: како би се та прок |
| quote> <p>Гргур гледа и слуша, груди му се шире радостима, које до сад није уживао, отвори уста |
| лским вратима, па и накашљао се, али му се нико изнутра није одазвао.{S} Ватра је на огњишту го |
| p>Гргуру заигра срце од радости, али му се сави око срца и неки страх, како ли ће остати жив у |
| гови, а најмање она мала Даница; али му се ипак учини, да иза тих магловитих речи има нешто озб |
| осталима привикне браћи „Живео!“ али му се у исти мах оте поглед на магистрат, виде на њему вел |
| гледа и чуди се, а мала Даница хвали му се, како и она уме намоловати лутку и коња, узе креду, |
| ује глас, или му се стегне грло, или му се толико овлаже очи, да не види ни она најкрупнија мин |
| онога, па му се једва чује глас, или му се стегне грло, или му се толико овлаже очи, да не види |
| га покреће с места, уздиже га, чини му се: запливаће у ваздух, полетеће.{S} Ходе, а с њима нап |
| , као освитак, као прозорје.{S} Чини му се да чује далеки звон, струје певне и ветрне, еолову х |
| пуно топлине, пуно радости.{S} Чини му се као да би јој имао нешто пришаптати, нешто поверити. |
| ; кад је за школским столом, не чини му се да је баш толико зашао у године; још и данас, као св |
| оравио.{S} Кад је ушао у храм, учини му се, да је све другчије него што беше тамо пре две годин |
| клонулу, поражену, безнадежну, учини му се лепша него икад до сада, али у који мах да јој се пр |
| их висова као што је Авала.{S} Учини му се срце веће, крв никад тако топла као у овај мах, сад |
| јице око спољних степеница.{S} Учини му се да по мраку траже резу од његових врата.{S} Он приђе |
| оја се није дала разазнати.{S} Учини му се све то тако озбиљно и свето, да се не усуди ни у што |
| еговом сиротанском собицом.{S} Учини му се као да виде Даницу, друга својега детињства, занесе |
| иком, Гргур се чисто тргао.{S} Учини му се, као да уђе девојка налик на Даницу; да је имао Макс |
| ад до сада, оживише у њему.{S} Учини му се као да види своје беле и питоме вочиће, слуша како ш |
| о Даници.{S} Успомена на њу не учини му се никад тако драга, њезин лик му затрепта као лик анђе |
| говори дете, гледећи преда се, а очи му се наводниле сузицама.</p> <p>— Ја ћу можда још данас с |
| м очима.{S} Задрхташе му усне, језик му се пресече, па ућута човек као заливен.{S} Опет прота п |
| е ми је мирно и склонито.{S} Већ ако му се нарав не измени, вера и Бог нећеш га ни осетити.{S} |
| тургије, причестише се сви.{S} Чисто му се скратише ноге, кад их учитељ упути да редом, један п |
| мирну!</p> <p>Не би Макси право, што му се иначе слободно ђаче тако заплашило, па не могавши са |
| Прокопао је Милан све.</p> <p>Гргур му се насмеја.</p> <p>— Смејеш се, је ли?{S} Е па смеј се, |
| ико <pb n="116" /> много убаво, опет му се учинило и велико и сјајно, кад је први пут с Дунава |
| шта ћеш, мој весели Иване?{S} Ту су му се опет очи замаглиле, душа узмутила, па нити је шта чу |
| д беше већ близу школских врата, а њему се откиде неколико комада од оног тешког камена, што пр |
| ун изненађења и чуђења.</p> <p>— А чему се толико чудити?{S} Ту су Пољаци емигранти, ту су све |
| имо с тобом као и до сада?</p> <p>Ивану се и нехотице нешто хладно сави око срца.</p> <p>— Дабо |
| ечкарима.</p> <p>— Дакле Станковом сину се допадне ова мечја игра, те кад би у школи, а он скин |
| S} Сетивши се свега и свега, не дотакну се тог рањавог места на телу словенском, изусти само ре |
| е даде оцу.</p> <p>— Е де, де, насмехну се Иван; па то си се ти, сине, данас људски показао.</p |
| , и, можда у тај мах први пут, насмехну се с пуно задовољства.</p> <p>— Ал’ да видиш наше кокиц |
| а.</p> <p>— Нисам гори од тебе, обрецну се Макса.</p> <p>— Учитељу!</p> <p>— Попе!</p> <p>— С т |
| уд, путем, којим поп силази цркви, пењу се свечаним ходом давно ишчекивани божићни гости, прила |
| аше ново „одличије". <pb n="41" /> Попу се наводниле очи, и попадија се узбунила, па једва се с |
| не могаше даље, облише га сузе, и попу се очи наводниле; сви су у неком свечаном тужном распол |
| тренутака западоше у диспут.{S} Препиру се, доказују, ни један за длачицу не попушта од навода |
| .{S} Та и Доситије ту негде вели, да су се и братија хоповска веома радовала живој риби и старо |
| окрене и по трећи пут, и гле, као да су се договорили, окрете се и Милан.</p> <p>— А шта се тол |
| и по својим собама у семинарији, кад су се наша два млада друга вратила с Калимегдана.{S} Прола |
| агослова.{S} Беше у велико мрак, кад су се с торлачкога виса спуштали к Београду, у ком су већ |
| х до потока, до новога моста.{S} Кад су се растали и измакли малу дуж, Милану још трепташе пред |
| гласи звечка школски час.</p> <p>Кад су се враћали с потока, мали Гргур поизоста мало од својих |
| аграфастим танкогрлим кљуном, подуже су се поп, попадија и учитељка одушевљавали овим сеоским н |
| и онде, где се који затекао, а после су се разишли по кући и око куће.{S} Гргур је био у школи |
| а и онда, у њихово време, провлачили су се из разреда у разред као — анахронизми.{S} И онда, и |
| мо пред судничким вратницама.{S} Већ су се четири зиме истутњиле од како је учитељ Макса захвал |
| у никад нико није спорио.</p> <p>Већ су се пењали уз брдо.{S} Указа се село.{S} Уђоше на вратни |
| лане, па ћа на скелу...</p> <p>И још су се дуго, дуго разговарали о хаџилуку.{S} Скоро на један |
| показати обе моје кокице.</p> <p>Још су се неколико тренутака позабавили на том малом чоту; она |
| хвата Максо, па се даље не брини: тресу се они оронули сводови!</p> <p>У поп Крстиној кући сви |
| страну, ухватили се за трбухе, и тресу се од смеха, Учитељка <pb n="27" /> отворила школска вр |
| ладости тако служи својим користима, ту се није бојати празне и гладне старости.{S} Ко не уме с |
| свету?</p> <p>— Прависимо !</p> <p>— Ту се и Гргур мало одобровољи, заборави <pb n="90" /> свој |
| олу свршиш, е онда, онда...</p> <p>И ту се брат-Ивану уставише речи у грлу. „Боже мој, ко ли ће |
| } Али памти добро што ћу ти казати. (Ту се Милан још ближе примаче Гргуру).{S} Не питај ме отку |
| а прибележити.</p> <pb n="122" /> <p>Ту се Илија и нехотице мало замисли.{S} Поћута, па онда ти |
| } Докажи да лаже, докажи, де!</p> <p>Ту се учитељ Макса доиста мало збуни, па онда, дошав себи, |
| ироти Словаци, па Чеси, па...</p> <p>Ту се у мало не омаче нашем одушевљеном словенофилу:{S} По |
| обневидео, још за који дан...</p> <p>Ту се Макси очи наводнише.{S} Узе убрус испред себе и поче |
| аше, ово је моја мати садила.</p> <p>Ту се саже и узабра неколико стручака.</p> <p>— Ево ово је |
| овена, три пута благословена.</p> <p>Ту се Даница мало намршти, „свевидеће" око Илијино брзо га |
| корак по корак, све ће бити.</p> <p>Ту се Илија маша за резу.</p> <pb n="85" /> <p>— Стој!{S} |
| оди горе доле, да гледа свет.</p> <p>Ту се отворише собња врата, професорова сестра госпођа Јел |
| итој глави, цело правитељство.{S} Ја ћу се заклети, ево сад у цркви: теже је дајанисати у школи |
| ума.{S} Ал’ стан’, почекни мало, сад ћу се ја..., чекај, чекај... видиш ти га на...{S} Та знам |
| воспитаније.</p> <p>— Не знам, него ћу се од тебе учити.</p> <p>-— Чујеш, Јелена...</p> <pb n= |
| а.{S} Али шта му знам, пишем, а Богу ћу се молити да те затекне здрава и онако добра, <pb n="93 |
| ти.{S} А знам и лека од љубави: оженићу се.</p> <p>Ту Гргур нехотице мрдну болесном ногом; од б |
| у њезиној блиској околини, распознаваху се сви предмети јасно и разговетно, али тамо даље, по у |
| а виши наставници онога времена владаху се полусвештенички.{S} Гостионице, јавно пушење, картањ |
| Пожњевена жита свежена у гувна и виђаху се још многе неовршене камаре снопља.{S} Иза потеса шљи |
| вуче на се радозналост дечју.{S} Чуђаху се грдним механама на путу са ишараним ходницима и ћошк |
| м звонаром.{S} Деца је гледаху и чуђаху се величини никад невиђене грађевине.</p> <p>На један с |
| , не јецаше, али суза за сузом котрљаху се и падаху на ивицу од стола.{S} Сад, изгубивши своју |
| мах, кроз малаксало шуштање кише, зачу се велико звоно са томашевачке цркве, које оглашаваше в |
| , још док није врата ни притворио, зачу се његов симпатичан глас:</p> <p>— Јелена!</p> <p>Ето т |
| јације.{S} А одмах после тога доба зачу се у дворишту журан бат.{S} Врата се отворише бурно и у |
| љ Макса навали на њих.{S} Ћуте, не мичу се као слике мраморне, не смеју ни да помисле на тај уж |
| воска, забоду носиће у књижице, не мичу се, не дишу.{S} Само по гдекоји из најстаријега разреда |
| е други одлазе, али њих двојица не мичу се са својих позиција.{S} Псалме читају заједнички, Кат |
| рофесором Савом.</p> <p>Те јесени упишу се и он и Милан у Лицеј, који је истом пре неколико год |
| мати.</p> <p>— Па Бога ми, мајко, бејах се мало и попристравио.{S} Уча говораше: „Децо, децо, н |
| вама, пустих жиле у вашој гори, уживех се у вас, и опет, опет... често сте ми у очи зуцнули (н |
| да не слушам ништа против тебе, заклех се да ти пишем, и ево испуњавам своју заклетву.{S} Гргу |
| цветиће.{S} Гргур се једва осмели да их се дотакне.{S} А кад се она саже да откине још један бо |
| има право, прутови су грозни.{S} Ја их се гнушам.{S} Да тебе повалимо, драги Илија?</p> <p>Или |
| ипак данас и краћи и тањи, а и ређе их се маша него онда кад нас двоје сеђасмо пред њим у скам |
| Максо врло добро шта он зна.{S} Не бих се застидео ни од веће школе, нити би и она са мене бил |
| Карловцима, наставља отац Арон, каквих се чуда не наслушасмо о маџарским насиљима.{S} Где стиг |
| воје село, ни своје родитеље.{S} Сродих се с вама, пустих жиле у вашој гори, уживех се у вас, и |
| че, мајстор Јоване?{S} Прости, замислих се мало својом бригом, која ми одузе и снове и глад.</p |
| да посматра очи новога другара и из њих се најпре увери, је ли он радознао, или не.{S} Она је ј |
| јермилук, па готово око јације пожурих се мајстор-Јовановој кући.{S} Још не беше стигао из Кар |
| и десети стари Југ Богдан!</p> <p>Отац се насмехну.{S} Би му мило што му дете погоди имена тих |
| <p>Гргур му се насмеја.</p> <p>— Смејеш се, је ли?{S} Е па смеј се, кад ти је за смејање.{S} Ра |
| ено.</p> <p>— Чудиш се, је ли?{S} Чудиш се?{S} На ухо ти кажем, ја сам Славјанин, велики Славја |
| гур га погледа зачуђено.</p> <p>— Чудиш се, је ли?{S} Чудиш се?{S} На ухо ти кажем, ја сам Слав |
| ста?</p> <p>— Одиста.</p> <p>— Не шалиш се?</p> <p>— Не шалим се.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збо |
| оници мајстор-Јована <pb n="103" /> још се не чује ни ренде ни струг.{S} Седи још за столом, пр |
| ор је већ био с оне стране резе.{S} Још се тресло и орило око ушију Гргурових — тако је грунула |
| а брдо на западној страни школе.{S} Још се изнад младе горе виђаху полу-светли врхови последњих |
| ај не зна, шта су јесење лепоте.{S} Још се свуда види зелен лист, али тамо амо измешан жутим и |
| отребну тишину.{S} Пастири и анђели још се ближе примакоше јаслама, а цео збор запева јако и сл |
| у по имену.{S} Трже се, и погледа изнад себе.{S} На брдашцу, преко којега се бељаше утапкана ст |
| ли, па и не зна да има још некога поред себе.</p> <p>Дуго је поп Крста салетао око учитеља Макс |
| , изненадно окренувши се, опазила поред себе лепог и угледног господичића, истог онаквог, какво |
| акси очи наводнише.{S} Узе убрус испред себе и поче их на махове брисати.</p> <p>— Време је да |
| макар... али ту одмахну све те мисли од себе, окрете се на другу страну, и уморен — заспа.</p> |
| гласиће"онаке исто као што смо их ми од себе давали, кад би нас, несташне, окачио његов прут.{S |
| био је и њезин, дворећи њега служила је себе.</p> <p>Иван беше прави правцати Србин, а Србин ва |
| Ту поп Арон отвори, бурмутицу, понуди и себе и мајстор-Јована, па настави даље:</p> <p>— Ни осе |
| рче; позва га на вечеру.{S} Он извини и себе и Милана, па седе за сто.{S} Тишина.{S} Лојана се |
| нам се добро учите, да не осрамотите ни себе ни нас.{S} Од вас се не тражи ни да орете, ни да т |
| аној раздраганости...{S} Који народ сам себе оставља, онога напушта и Бог...{S} Коме се причини |
| {S} Своја знања и искуства текао је ван себе, говором и дружбом, животом.{S} Што год би видео и |
| ду, он благосиљаше, а народ, готово ван себе од радости, кликташе.</p> <p>У тај мах хтеде Макре |
| је живе коже умакао.{S} Гледаоци изван себе од радости, што су тако добро намештена леђа ђавол |
| исли у себи, остави бројанице на сто до себе, па погледа пажљивије у Илију.</p> <p>— Свашта хоћ |
| и <title>Вјестник</title> на столицу до себе, ћуташе и гледаше кроз прозор напоље.{S} Међутим с |
| з собе у школу, из школе у собу, збунио себе и друге, а добри и богобојажљиви поп Крста говори |
| у говорљиви Илија застаде, па очима око себе, час у учитеља, час у Даницу.</p> <p>— Ево сам при |
| шљен изашао је из порте, не гледаше око себе, чини вам се зажмирио, па сања, сања сне, који би |
| се све већма удубивати у своје мисли, у себе сама, у свој мирни сеоски живот тамо горе у горови |
| пог и невиног срца.{S} Тако задубљена у себе, у мало што не клону на земљу, кад је, изненадно о |
| кора.{S} Гргур има мало више поуздања у себе, Даница му се прибила, па пуна поуздања, не сме да |
| сабље и дрвене фесове, па удубивши се у себе, у своје нове идеале, није ни знао, кад је прошао |
| данас стећи пријатеља, па зато их ваља себи ковати јоште из малена.{S} Па да се главом не шали |
| п узе чашицу комовице, подигну је према себи, прекрсти се и рече : помози Боже ! а врата се отв |
| Макса доиста мало збуни, па онда, дошав себи, погледа најозбиљније своје помагаче, и сам настав |
| и Грго, верујем, верујем више но самоме себи.</p> <p>Ту Илија руком к ћемеру, али је Гргур уста |
| празне и гладне старости.{S} Ко не уме себи бити пријатељ, бадава мудрост, бадава сва наука.{S |
| а он, свршив молитву, и даље замишљаше себи срећу, којом би, да, је свемоћан, обасуо негдашњу |
| арловце.{S} Гргур још на лађи замишљаше себи лепоту и величину столице патријаршиске, и ма да с |
| убице, а они старији већ су више давали себи слободе, особито кад учитељ није у соби.{S} А мала |
| те, где сте, потеците!“, па онда дође к себи, па потрча пред коњаника, који је већ дотле био ул |
| нула, своју преварену руку повукла је к себи, очи јој се наводнише, али толико имађаше духа да |
| а и притрчаше му.{S} Он, дошавши мало к себи после првога узбуђења, хукну из најдубље дубине и |
| волим да се исквасим, а да не пребацим себи да сам незахвална, да сам обрнула главу ономе, ког |
| о, умеша се и Милан, дошавши већ једном себи од утисака којима га је испунила проста, природна |
| аучинасте мисли, размишљао о Вертепу, о себи као цару Петру, и о Даници као својој царици.</p> |
| обасуо негдашњу своју коншколарку.{S} О себи није мислио; у њему је било пуно идеала, вишег теж |
| школи, о Даници.{S} Што дуже мишљаше о себи и њој, све му теже беше, што је узгред није походи |
| теља, својих ближњих.{S} Мислиће он и о себи самоме, али тамо доцније, док се опште добро довед |
| лим, волим, први пут је ноћас шапнула у себи, пољубила књигу, и кад је пред легање стала пред и |
| чисте душе веровала је да нема ништа у себи, што не би било њему посвећено, осећала је тако жи |
| /p> <p>— Јеси ли чуо, попе; ја сам се у себи добро промислио и промислио.{S} И знаш ли, брате, |
| Не гледаше ни лево ни десно.{S} Он се у себи сам са собом разговараше о милом детету своме, о с |
| ?{S} Задовољно гледећи је, радовао се у себи, што је тако здрава, тако угледна, тако добра дома |
| мало своје и онако убрано чело и поче у себи читати.{S} Макрена узе детињу пресвлачицу, да је н |
| ="107" /> образе, а ја се прекрстих и у себи очитах молитву за „побједу и одољеније“ српскога о |
| но поређење. „Искусан човек", помисли у себи, остави бројанице на сто до себе, па погледа пажљи |
| ј, ко ли ће то жив дочекати“, помисли у себи. „Да ли је мени та срећа суђена?“ У тај мах скиде |
| руку, а Милан, стиснувши је, помисли у себи: „У име Бога свршисмо и утврдисмо."</p> <p>А шта л |
| и није противнога мишљења.{S} Помисли у себи : „Зађох далеко, дубоко је, али ћу испливати, скре |
| бима, стисну песнице, и поче се клети у себи: „Истераћемо вас, истерати!"</p> <p>А Гргур дотле |
| сенке.{S} Узмем књигу, отворим, читам у себи, читам на глас, узалуд, чини ми се: њене модроплав |
| противно мишљење.{S} Сад је помишљао у себи: да су то „весници новога доба“, мишљаше, али се н |
| и чуо, све би те утиске брзо разрадио у себи и као своје још тога дана препричао при свима саст |
| у крајева Српства.{S} Боже мој, рекох у себи: ко не би био Србин, кад нас је Господ дао овако л |
| кров, док, док...</p> <p>Но Гргур још у себи и не обележи докле, а врата од његове собе отвориш |
| своме другу један крај, а други намакну себи о врат, па иди од скамије до скамије.{S} Вођ му ви |
| ограде.{S} Мерим и мерим, и толико сам себична и неодлучна да ни један цветак не могу да одвој |
| иво сам казао: крива су наша уска срца, себичност, неслога.{S} Шта би било... ох, Боже мој, чис |
| еђу палцем и прстом кажипутом.</p> <p>— Севастопољ пао.</p> <p>Макса испусти маказе и паде на с |
| сти...{S} Знаш ли ти, учитељу, где лежи Севастопољ? пита поп.</p> <p>Сви су га тражили по мапи, |
| олској власти, што није назначила место Севастопољ:</p> <p>— Кад се иште школски прирез — нај! |
| ни до Синџир-џамије...{S} Илија дош’о у севдах, а и сам сам, хтео да слушам-шаркију..:{S} Ето т |
| м, и у Срему Фрушка, а десно, у далеком северном хоризонту, губи се житородна српска равница, п |
| амо испод кошева, али сутра кад прну са седала, изађи у трем, па ћу ти показати обе моје кокице |
| ици мајстор-Јовановој живо се радило до седам сахата у вече, а тада се је тачно вечерало.{S} У |
| раја брда до другога, истурујући својих седам боја све сјајније и сјајније.</p> <p>Кад се из по |
| рачунај.{S} Ја бих рекао да му је пуних седам.</p> <p>Учитељ још једном одмери очима дете од гл |
| ченика.{S} Тодора Ковачевића, старца од седамдесет година, ухватише, привезаше за дирек, девет |
| енском, изусти само реч: <hi>Штур</hi>, седе на столицу и мало се замисли.</p> <p>— Јесте ли сл |
| а столицу.</p> <p>Обојица се скаменили, седе један према другом, и чудом чудећи се гледају се, |
| мом, па онда позове оца и сина у школу, седе за плави школски сто, извуче из фиоке уписни прото |
| После тога отац с Пауном <pb n="61" /> седе у кола, погледав још једном сина, стегне срце, окр |
| ечеру.{S} Он извини и себе и Милана, па седе за сто.{S} Тишина.{S} Лојана се свећа разгорела, р |
| ијице, механе са стакленим ћошкама, где седе средовечне ерлије с белим, зеленим и шареним турба |
| кињу за дугме и скиде.{S} Поздрави се и седе до учитеља.</p> <p>— Почео си у име Бога? упитаће |
| у школи и цркви.</p> <p>А ђаци у школи седе на својим местима и уче.{S} Од њихових гласића бру |
| рије редом преслишава.{S} Малени новаци седе само и слушају положивши малене ручице на горњу да |
| мало сврдло и кљештанце.</p> <p>Учитељ седе на своје обично место за столом, до њега је стајал |
| и двоје сирочади, озебли и гладни, како седе поред гроба материна.{S} Гргур гледа слике, гледа |
| стра мећу браћом својом.</p> <p>— Гргур седе до Ружице и стидно гледаше преда се.</p> <p>Чим по |
| неотесан!</p> <p>Гргур се умири и опет седе.</p> <p>— Сељак, сељак, сељак!</p> <p>— А кад сам |
| и га је Даница молила, да је остави.{S} Седела је за столом, плела, и гледала у отворену књигу |
| о обично.{S} Ђаци су, док је он спавао, седели и ћутали онде, где се који затекао, а после су с |
| сутрадан, још на један сахат пред зору, седели су у колима и возили се путем поред Споменика.{S |
| ој стопањи варенога млека и скорупа.{S} Седели су под брестом једно до другога и дуго, дуго гле |
| ед потока, на ком смо више пута заједно седели и гледали низ воду доле ка оним потесима, иза ко |
| ји.{S} У клупи првој до учитељева стола седело је неколико њих најмањих и нејачких: међу њима Г |
| пузнули.{S} Колико је мој професор Сава седео без <pb n="64" /> службе, док се други сметењаци |
| без куцања отвориће врата, па ма унутра седео главом Патријарх.{S} Јелени, Српкињи из Баната, н |
| олитици.{S} У подне за столом, Макса је седео у прочељу, а он и Даница једно према другом.{S} У |
| ала, после два три месеца, Гргур је већ седео на првом месту међу својим друговима, а читао и п |
| раведницима, који ће, у слави небеској, седети с десне стране Бога оца.{S} Затим је казао да са |
| а вољаше у слободним часовима бити сам, седети у празној школи, или се попети на она дрва на др |
| послова.{S} Кад морам седети ја, морате седети и ви !{S} А куд вам се хита; зар имате што прече |
| утушкано и угодно, да чисто милина беше седети у скамији и слушати кад учитељ говори о Светом Ј |
| м никаквих својих послова.{S} Кад морам седети ја, морате седети и ви !{S} А куд вам се хита; з |
| ојао и да помисли, да ће већ сутра и он седети у једној од тих чудноватих клупа и слушати наук, |
| у књигу пред собом.</p> <p>— Непрестано седети, читати — не разумем.{S} Шта има то толико у тим |
| </title>, сам самцит, задубљен у мисли, седи својој соби и броји бројанице.{S} Још иста она ико |
| риђи ближе овамо.{S} Клупицу, момче!{S} Седи!</p> <p>Деца га пољубише у руку.</p> <p>— Живи бил |
| /> још се не чује ни ренде ни струг.{S} Седи још за столом, пред њим чаша заклопачкога, па час |
| као да смо вас све троје ми родили.{S} Седи, Гргуре до Ружице, а ње нека међу тобом и Миланом, |
| али је мајстор Јован ухвати за руку.{S} Седи, жено, не мичи се.{S} Кафе има сваки дан... па онд |
| p>— Ето што, прихвати Гргур.{S} До њега седи Кокан Милошевић, онај што већ трећу годину седи св |
| ка.</p> <p>А тамо у оној соби из авлије седи Милан на зеленој столици, одупро се - ногом о крев |
| ко на столици ове свештеничке династије седи свештеник Крста.{S} Он је пре свега добар домаћин, |
| чи лепа слика тихог, домаћег живота: он седи у кући на клупици поред ватре, домаћица спрема веч |
| им очицама.</p> <p>Учитељ Макса озбиљно седи за својим столом, с наочарима на носу, а позамашни |
| даше за постављен сто.{S} У горњем челу седи поп, до њега Макса, па поша, па учитељка, па остал |
| рва шврља, а на једном изваљеном камену седи антихрист и кези се.</p> <p>Те вечери ни једно виш |
| ан Милошевић, онај што већ трећу годину седи све у истом разреду.{S} Ништа не учи, ништа и не з |
| :id="SRP18880_C11"> <head>XI.</head> <p>Седи учитељ Макса, али пред њим ни <title>Александра ца |
| та се то догодило, те да знамо да ли да седимо да ствар пресудимо, или да одлазимо.{S} Ми имамо |
| </p> <p>Гргур и Милан скочише са својих седишта.</p> <p>— Но, како вам се свиде моје нове ципел |
| тницима“ био учитељ, извукао ове године седмицу (тако су онда звали најгору директорову оцену), |
| Никад, Илија.</p> <p>Гргур га понуди да седне до њега.</p> <p>— Знам, и да ми не кажеш, да ти с |
| проста чаша за воду.</p> <p>Пре него се седне, он би сам, окренувши се икони свог домаћег патро |
| а да сте таман од стола, добили вољу да седнете поред њих, па да се сити накусате њиховог прост |
| у, међу њима и ваш прота Матија у дугој седој бради, па посланици народни, па старешине војничк |
| торица, па онај стари пред њима у дугој седој бради?</p> <p>Гргур прићута, па онда радосно пови |
| Седосмо у кола, говори свештеник Арон, седосмо ја и мој црквењак, и тек трећи дан пред залазак |
| бије“ о најновијим догађајима.</p> <p>— Седосмо у кола, говори свештеник Арон, седосмо ја и мој |
| пошто обадва млада господина, понуђена, седоше.</p> <p>— Моје је име Илија, почеће опет дежмека |
| стре пешкирић по оној трави поред пута, седоше и једоше.{S} Поред њих, случајно, пролазаше чита |
| ле минут два изби дванаест, и њих двоје седоше за сто, на којем се пушаше слатки купус са јагње |
| и пољубише.{S} Одоше у учитељеву собу и седоше за готову софру.</p> <p>Тако је врло често поста |
| ом и суботом, а глете га сад, пустио је седу браду, па вам га чисто тешко познати.{S} Према њем |
| ову седу браду?</p> <p>— Јест, у његову седу браду.</p> <p>— И у његову... </p> <p>— И у његову |
| Макса... ваљда си се загледао у његову седу браду?</p> <p>— Јест, у његову седу браду.</p> <p> |
| ређе их се маша него онда кад нас двоје сеђасмо пред њим у скамији.{S} Па ипак, ипак ; више пут |
| 7" /> па с њим на протокол.{S} По подне сеђасмо у канцеларији, кад ето ти директора задувана с |
| легоше.</p> <p>Иван и Петрија још дуго сеђаху код ватре.</p> <p>— Па шта ти велиш, жено? говор |
| кућом, на једној старој дрвеној клупи, сеђаше једна постара жена, благог лика као у његове мат |
| и ти газисмо по селу, дотле и наука не сеђаше скрштених руку.{S} Све је напред измакло, ја се |
| ма, срете старог фамулуса Степана, који сеђаше на узвишеном корену старог изгорелог дуба.{S} Од |
| Даница.{S} Нови ђаци, а особито Гргур, сеђеху <pb n="10" /> мирно као бубице, а они старији ве |
| уго редов, друго витез на коњу, а друго сеиз.{S} Та ништа лепше од јунаштва, од мача...</p> <p> |
| ичај његове нове отаџбине.{S} Шта не би сеја брату учинила?{S} Па опет, тако мали захтеви, толи |
| >— А шта је то нешто ?</p> <p>— Мислим, сејо моја, да би најбоље било да ме се оканеш.</p> <p>— |
| ем на нос, ни Вељко, ни Доситије; ћата, секретар, начелник — уја! — „пензионер" с црном ниском |
| арским насиљима.{S} Где стигну вешају и секу, а за собом остављају само згаришта.{S} Сељака Сим |
| ко попа из олтара час слабије час јаче „секундира".{S} А кад пева поп, он само почетак па до бл |
| играјте со нами!“ учитељ Макса својски „секундирајући" пође напред, а за њим остали сви уђоше у |
| завршетку, више онако кроз зубе могао „секундирати“.</p> <p>Устадоше попадија и учитељка да зг |
| еб, Сарајево, Скадар, Трново... вароши, села, градови, чисто видим народ како по њима гмиже, чу |
| почистила, па се повукла у своју собу, села за столићак, ређа карте — и врача.{S} Види: да се |
| во се указаше и неколике куће од његова села, удари вечерње звоно на старој звонарици, а кроз < |
| ав лепши свет осим своје куће и својега села.{S} Али је чича Иван знао да има још лепшега и дар |
| ма, иза којих почињу шумарци од твојега села.{S} Оно старо брвно преко потока отрулило је и пал |
| свима нама у школи, па горе до твојега села?{S} Ако си рад чути, ми смо, хвала Богу, сви здрав |
| " /> као што смо те испратили из нашега села.{S} Онда ћеш за дело прочитати сваку речцу; ко зна |
| се оцу:</p> <p>— Аох, бабо, да грднога села и големих река!</p> <p>— То је, децо, Београд, а о |
| ено, сад испод ока погледује, а Петрија села <pb n="141" /> право према обојици, не скида ока с |
| мање кама и ровина.{S} А честа промена села и околина привуче на се радозналост дечју.{S} Чуђа |
| , драги читаоци, мало до учитељ-Максина села. </p> <p>Ноћ покрила брда, снег до колена, одавно |
| на да је жив.{S} Та ето су нагла околна села да нам крње ово мало синора; ако нам обрана прође |
| је о божићним вечерима дошао у онамошња села, могао је видети најлепши Вертеп, који је те годин |
| лепшу девојку, из прве куће из суседног села.{S} А био је радник један по један.{S} Рано легао, |
| ргур, још тако млад и из тако забаченог села као што је његово, не да није био радознао, него ј |
| Србије.{S} 21 августа велика битка код села Перлеза; ту пролише своју драгоцену крв најбољи ју |
| јдавнашњији староседилац.{S} Од како је села и цркве и велике црквене нурије, од то доба је и к |
| азматрају дивну околину.{S} Нанизала се села око подножја као бисер око поноснога грла невестин |
| по питомим равницама, па с тога по више села шиљу ђаке у једну школу, која је обично, исто као |
| ама, ја се нећу <pb n="43" /> мицати из села.{S} Ти си мој давнашњи друг; много смо заједно пој |
| прикривен пиштољ, који је, полазећи из села, многи собом понео.</p> <p>Гргур беше изузетак; ко |
| едељи стизати и остала деца.{S} Ђаци из села у ком је школа сутра ће почети долазити.{S} Учитељ |
| <p>Илија забележи.</p> <p>— Ако одеш до села, спусти се и до школе моме старом учитељу.</p> <p> |
| , дан у најлепшем јеку, али често преко села пређу тако тамни облаци, да на оне мале прозоре од |
| ије и жешће него обично; свет се збио у села; нико живи не слажаше амо цркви и школи; у сеоској |
| о кошница.{S} Искупише се ђаци из свију села, и стари и нови.{S} Једва их је учитељ Макса смест |
| кола је б....ска у брду.{S} У брдима су села много мања него по питомим равницама, па с тога по |
| Мали Гргур је био први од ђака из даљих села.{S} Тек ће кроз који дан по недељи стизати и остал |
| ери сијну већа светлост, а кроз њу моје селанце тамо у Крајини, у кршној, горовитој Лици.{S} Ук |
| , а кмет хабер свима кметовима по свима селима б...ске школске општине.{S} Сутрадан а сунце над |
| еограду, Смедереву и осталим варошима и селима кнежевине Србије.</p> <p>Леп летњи дан, као увек |
| е, жељни, упутили својим кућама, својим селима.{S} По Гргура дошао његов старији брат Паун.{S} |
| би били здрави у овим питомим горовитим селима.{S} Шума, ливаде, потеси, па мој красни врт, све |
| ли опет журно пролазе дани и у тим тамо селима.{S} Чини вам се данас је све у длаку онако <pb n |
| нију слику, или да се бијемо, или да се селимо.{S} Шта ћеш у кући, где немаш своје сухоте.{S} Т |
| ого се шта поборавило, занемарило...{S} Село, деца, црква, њива, самоћа.{S} Док ја и ти газисмо |
| о друго расположење, запитаће:</p> <p>— Село Гргурово није одавде далеко?</p> <p>-— Сат, одгово |
| ...</p> <p>— Кад је оно Морава потопила село, онда се родило, па сад рачунај.{S} Ја бих рекао д |
| и с родним подупртим гранама, а за њима село на брдељцима, на којима се зелењаху проређене шуми |
| Да вам је на уранку стати па гледати на село, кад се тамо на истоку помаља сунце, или у летње д |
| ходу, кад са једнога виса опазише своје село.</p> <p>Село, из којега је Гргур, мало је у страни |
| .{S} Да му је могло бити, он би и своје село, заједно с црквом и школом и гробовима својих отац |
| дошао, не видех више ни Лике, ни своје село, ни своје родитеље.{S} Сродих се с вама, пустих жи |
| ву, јахао познатим путем правце у своје село.{S} Тек је навршио двадесет другу, а лице му тако |
| авском Посављу, браћа га донеше у своје село и укопаше.{S} Двојица су пала кад оно отимаху Беог |
| : све.{S} Ма како било, сврнућу у твоје село.{S} Баш да видим и тог твога учитеља Максу.{S} Ја |
| p>Већ су се пењали уз брдо.{S} Указа се село.{S} Уђоше на вратнице Гргурова оца.{S} Иван Здравк |
| .</p> <p>— Умири се, док пројуриш треће село, стишаће се... знам ја тебе и твоје срце.</p> <p>— |
| Преображење ишли су обоје горе у његово село, својом руком превео је, готово пренео с оне стран |
| правце стазом, која води горе у његово село.{S} На једном савијутку, где се чешће одмараше под |
| {S} И она би тамо у планину, у Гргурово село.{S} Враћајући се школи, била је замишљена; можда п |
| је у страни, не види управо шумадијско село, мање рецимо од Неменикућа, а веће од Барајева или |
| чујаху истом први петли, иначе је цело село већ одавна лежало у дубоком сну.</p> </div> <div t |
| це, па ми тако у души пуно, да бих цело село да загрлим.{S} Чинило ми се: отворило се небо, па |
| му, мало кроз поток, дођоше до под само село а одатле уз брдску стрмен, која је окрчена и испре |
| та, ни маћи, ни дисати.{S} Благословено село, од сељака нигде боље вајте под овом божјом звездо |
| оро оболи и умре, а удовица се преуда у село из којега је доведена.{S} Сам Иван оста старој мај |
| р школу сврши, хоће ли он опет к нама у село, да радимо с тобом као и до сада?</p> <p>Ивану се |
| жницу.</p> <p>— Отиди или пиши мојима у село, да сам... не, не... да сам потпунце здрав и весео |
| , ништа неће ваљати.</p> <p>Викач оде у село, а слуга се и даље повираше око кола.{S} Петрија т |
| еде свога мркова и одјаха својој кући у село.{S} Уз пут је много мислио о својој тамној будућно |
| > <p>— Ја ћу можда још данас с Пауном у село, а ово ти је од јако место мене отац.{S} Слушај га |
| се навршује две године, а тебе никако у село, да видиш, да се на њега није срушио брег или га п |
| једнога виса опазише своје село.</p> <p>Село, из којега је Гргур, мало је у страни, не види упр |
| ише амо.{S} Знаш, како је растати се са селом.{S} Познајеш ли ме још, Грго?{S} Та заједно смо с |
| ју, онда је и учитељу светао образ пред селом и влашћу.</p> <p>— Али сиромах Симо Веселиновић, |
| пет заустави на Даници.{S} Што се ближе селу примицаше, тим се живље и разговетније указиваше њ |
| оравнијег, чудноватијег детета у целоме селу“.{S} А да ли је доиста био забораван?{S} Поп Крста |
| да је видиш, Грго, нема је лепше у свем селу, румена јабука! „Кумим те, брате Милета, понеси ов |
| .{S} А данас?{S} Има их у сваком трећем селу — ко би запамтио имена толиким учитељима.{S} Е сад |
| стински живот као и онај горе у његовом селу.</p> <pb n="18" /> <p>— Гргуре, Гргуре! пробуди га |
| кар по једног познаника готово у сваком селу око Авале.{S} Често притегне опанке, пушку о раме, |
| на маџарском језику.{S} Зар су у једном селу оборили сељака и били га ни крива ни дужна, само ш |
| Ходао је с њом, разговарали су много, о селу, о Београду, о детињству, о школи, о невиним играм |
| зађе пред школу, спреман да се прође по селу, узме штап, кћи му капут ишчетка, постоји још који |
| њива, самоћа.{S} Док ја и ти газисмо по селу, дотле и наука не сеђаше скрштених руку.{S} Све је |
| еше га у болницу код великога логора, у селу Томашевцу.</p> <p>Лежи Гргур у болници, која беше |
| е из свога детињства, из свога живота у селу, у школи; сећа се и учитеља Максе, сећа Данице.{S} |
| ечанији светла недеља.{S} А још лепша у селу у брдима, у природи, која је највеличанственије и |
| их књига и добрих другова.{S} Ја овде у селу нити сам пристала у сељанке ни у варошанке, а књиг |
| } То је дом свештеника Крсте, који је у селу најдавнашњији староседилац.{S} Од како је села и ц |
| ла је да походе оно двоје старих горе у селу.{S} Давно се Гргур није никоме јављао.</p> <pb n=" |
| ао је и по попа-Крсту, али га не беше у селу.{S} Приповедао је много и из своје прошлости, свог |
| н је пре свега добар домаћин, па је и у селу, које се на њега угледа, пуно добрих домаћина.{S} |
| те.{S} Јутром Макса рани, готово први у селу, али још ни довршио јутрењу молитву, а већ се кава |
| тор?{S} Грђи и страшнији од свих људи у селу, па је инајет, чангризало, да знаш као воду, опет |
| <p>— Ништа, Данице, осим оних старих у селу.</p> <p>— А осим оца и мајке?</p> <p>— Све је оста |
| ири и опет седе.</p> <p>— Сељак, сељак, сељак!</p> <p>— А кад сам ја казао да нисам сељак?</p> |
| р се умири и опет седе.</p> <p>— Сељак, сељак, сељак!</p> <p>— А кад сам ја казао да нисам сеља |
| <p>Гргур се умири и опет седе.</p> <p>— Сељак, сељак, сељак!</p> <p>— А кад сам ја казао да нис |
| ?</p> <p>— Један да ради земљу, да буде сељак ко по Богу ја, а овога (показав руком на Гргура), |
| у, па одуљио с њиме разговоре.{S} Оде и сељак, и Милан се опет удружи с Гргуром, и обојица одма |
| к!</p> <p>— А кад сам ја казао да нисам сељак?</p> <p>Но Гргур још ни изговорио, а Ружица бризн |
| >Пред њим је стајао један стасит, личан сељак, који држаше за руку свога синчића, који под пазу |
| а за собом остављају само згаришта.{S} Сељака Симу Илића ухватила маџарска стража, била га и т |
| чио мало низа страну, већ нашао некаква сељака из Рушња, који тражи стоку, па одуљио с њиме раз |
| ћи, ни дисати.{S} Благословено село, од сељака нигде боље вајте под овом божјом звездом; жилав, |
| језику.{S} Зар су у једном селу оборили сељака и били га ни крива ни дужна, само што по њиховој |
| ј нови положај, на издашност лаковерних сељака, с једне стране на лакомост, с друге стране на ш |
| ољу о власт.</p> <pb n="113" /> <p>— Ни сељаке ни великаше.{S} Има још доста Срба и осим њих.</ |
| е грађанском животу, волео је не толико сељаке колико занатлије.{S} Четвртком често оде у радио |
| рирастао за срце, да си и заборавио нас сељаке, који смо на раду од јутра до мрака, па и не мож |
| p>— Шта мислиш, шта сам говорио са овим сељаком? упитаће Милан својега другара.</p> <p>— Говори |
| ва јабука.</p> <p>— Зар? оте се једноме сељаку, који, зачуђено, гледаше лево десно у своје друг |
| и да је сахрани.{S} Тешко се је оженити сељаку инокосну, али кад си из Здравковића, онда ти цур |
| .{S} Ја овде у селу нити сам пристала у сељанке ни у варошанке, а књига тако мало, све оне стар |
| ве као све, али кад дође говор о земљи, сељаци се притајаше, једанпут рећи не дишу.</p> <p>— А |
| е од грожђа одавно висе по стрехама.{S} Сељаци живахнули, учестале прошевине и отмице: мало кој |
| ти као и она Саборна до Митрополије.{S} Сељаци се моле па и намоле, као слаби људи једни долазе |
| жртву данашњој школској свечаности.{S} Сељаци поседали под брест, повадили чутурице из торбица |
| ке, маркиране лепоте.{S} На коњу је, па сељаци, које сусреташе, и не могаху видети, колико је л |
| стову, ревносно служи цркву, па су му и сељаци питоми и често цркву полазе.{S} Он пости сам сва |
| тови и ђачки родитељи у школу.</p> <p>И сељаци, и ђаци, и учитељ и учитељка, сви се изоблачили |
| азио на Батал-џамију и разговарао се са сељацима, који довлаче дрва и пиће на чаршију; имао је |
| них ногу, ни оних очију.{S} Притерајде, сељаче, коња поближе...</p> <p>— Ето, познајеш ли ме са |
| и већим противницима.{S} Радо излази на сељачке зборове, брани црквено имање, заузима се за црк |
| им оком, да су круне предмети за које и сељачко око радије замиче него за шубару.{S} А мала цар |
| ме, па чак у Космај.{S} Насисао се духа сељачког, њиховог вештог обртања говором, да би често з |
| млада господо.{S} Рекох ли вам ја, ниче семе, које је посејао велики Доситије.{S} Ходите.{S} На |
| богослова, који се учише у београдској семинарији.{S} Доказује Макса, да су лепше церемоније у |
| огослови су већ били по својим собама у семинарији, кад су се наша два млада друга вратила с Ка |
| кући, прострла шареницу преко миришљава сена, под главу вунен јастучић, а покрила га белим вуне |
| удгод крочим нигде да умакнем од њезине сенке.{S} Узмем књигу, отворим, читам у себи, читам на |
| механе пробио их зној, ту их протрљаше сеном, услужни механџија изнесе ракију и каву, а Пауну |
| дела згодно наместили у кола и утушкали сеном.{S} Пунобрижна мајка старала се да јој синак не г |
| о грање пред кућом, одједанпут силовито сену, негде у близини рикну гром, и док се ужасан крик |
| упним очицама.{S} Поп, пун задовољства, сео на велику столицу од бела дрвета, закачио оба палца |
| м, ушао у кућу, примакао клупицу ватри, сео и грејао се.</p> <p>Петрија је свагда пре Ивана бил |
| шевном тековином.{S} Отишао је у школу, сео сам у скамију, отворио пред собом букварић, задубио |
| тада се је тачно вечерало.{S} У зачеље сео Јован, до њега десно жена, па син му Милан, па до њ |
| {S} Међутим је њезин брат у другој соби сео код стола, отворио најновији <title>Летопис</title> |
| оставила собу.</p> <pb n="91" /> <p>Ни сео, а ни књиге отворио, кад чу ход двојице око спољних |
| е пре уласка у порту и цркву.{S} Ћутећи сео је за сто, али те вечери није знао шта је вечерао.{ |
| ше се доле на одграђену порту, по којој сеоска марва шврља, а на једном изваљеном камену седи а |
| та, него само викач с крчмаром претреса сеоске политике: до подне се греју код оне велике ластр |
| ким гласићем почетак или свршетак какве сеоске песме, или изопачен одломак каквога тропара, кој |
| етлога босиока, којим још прошле недеље сеоске бабе окитише целиваће иконе.</p> <p>Међ мушком д |
| .{S} Мучна уредба; нигде ти, Грго, наше сеоске слободе, нашега рахатлука.</p> <p>— Збогом, виде |
| уо ни видео.{S} Тако је прошао гору, па сеоски потес у реченоме кључу, па после долом дуж ливад |
| а тих славних јунака.</p> <p>Поред пута сеоски потеси.{S} Пожњевена жита свежена у гувна и виђа |
| своје мисли, у себе сама, у свој мирни сеоски живот тамо горе у горовитој планини.{S} Драге му |
| усуди ни у што такнути својим простим, сеоским прстићем.{S} Ма да још није умео много ни мисли |
| , попадија и учитељка одушевљавали овим сеоским нектаром, пало је много прича, испевао је попа |
| } Даница их испратила готово до на крај сеоских кућа, дала Гргуру пуну руку цвећа, па је дуго, |
| ицама.{S} Иван и Петрија изађоше чак до сеоског потеса.{S} А кад их опазише оздо низ ливаду, Пе |
| а још лепшега и дарежљивијега света иза сеоскога плота.{S} То га је и текнуло у његово, данас и |
| b n="145" /> доста се насамовала у овој сеоској пустињи.{S} Што мора бити, мора.{S} Она је посл |
| ко живи не слажаше амо цркви и школи; у сеоској механи никога осим викача и кмета, а често ни к |
| од како мали Гргур учи оне мале науке у сеоској школи, и од како мала Даница, и сама узгред уче |
| у школу?</p> <p>— Овај, Гргур, са нашом сеоском школом, Богу хвала, готов је.</p> <p>— Охо!{S} |
| ром по Шумадији.{S} Уставио се код свог сеоцета на брду, походио брижне родитеље, па се спустио |
| ни кућама због бербе.{S} Друга половина септембра, време чисто, топло, суво, грожђе у велико са |
| си имао?</p> <p>— Милутиновићеву <title>Сербијанку</title>, примети Гргур.</p> <p>— Прекрасно, |
| а ће говорити, кад га упитају браћа из „Сербије“ о најновијим догађајима.</p> <p>— Седосмо у ко |
| <p>Поп Арон још никад дотле није био у „Сербији“.{S} Пред разлазак уговорише да га мало изведу. |
| {S} Но, лепа ствар, још ће ме учити ове Сервијанкуше!</p> <p>— Јелена! викну професор Сава и лу |
| шњи, па свештеници, па Срби из Србије, „Сервијанци“, у својој народној ношњи с црвеним фесовима |
| ворише и у соби се заори једно громко: „Сервус!"</p> <p>Гргур и Милан скочише са својих седишта |
| тељевом сату куцнуло дванаест и да ваља сести за обедни сто.{S} Сви, па и мали Гргур, одоше у с |
| {S} Беше права богомољка.{S} Ни лећи ни сести за сто, док се не прекрсти.{S} Чешће слази цркви. |
| ћи ћемо макар до Топчидера, — тамо ћемо сести где и читати баладе његове.{S} Ево вам Људевита Ш |
| А знаш ли, ко беше богиња?{S} Миланова сестра.</p> <p>— Ружица?</p> <p>— Ружица главом.{S} Уву |
| анке уснице столарева ћерка, а Миланова сестра Ружица.</p> <p>Гргур, намрштивши се, затвори ону |
| Ту се отворише собња врата, професорова сестра госпођа Јелена, намрштено погледа унутра, па опе |
| коју ћерку, мислио би да је то старија сестра њезина.{S} Како јој је миран поглед, нежан и бла |
| е лево у собу.{S} У левој живљаше стара сестра Савина, госпођа Јелена, у десној сам професор Са |
| це, а ње нека међу тобом и Миланом, као сестра мећу браћом својом.</p> <p>— Гргур седе до Ружиц |
| ло добро познавао „нарав“ своје старије сестре.{S} Кад је нестрпљива или радознала, завириће на |
| <p>— Јелена!</p> <p>Ето ти његове старе сестре Јелене, с наочарима на носу и картама у сухим жи |
| а.{S} А овде Сава, националиста, жељаше сестри омилити само оно, што је обичај његове нове отаџ |
| очекивање никад није налазило одзива у сестриној комори.{S} По њеном необоривом начелу, кава с |
| узабран цвет, али њезине речи зазвонише сестринском поверљивошћу, неком материнском брижљивошћу |
| {S} А кад беше сунце искочило на подне, сети се и он глади и глад њега снужденога, па уђе у соб |
| чи, и попадија се узбунила, па једва се сети те попа у руку, за њом заредише сви, а учитељ Макс |
| накашљао, <pb n="126" /> а по каткад се сети овог и онога, па му се једва чује глас, или му се |
| одушевљеном словенофилу:{S} Пољаци.{S} Сетивши се свега и свега, не дотакну се тог рањавог мес |
| а пијукаше, док се она мало разабрала и сетила да их нахрани.</p> <p>А наши путници путоваху ка |
| ли се Господару и власти, који су га се сетили и тако узвисили, па онда, окренувши се своме пар |
| х опомена одрасли младићи дуго се не би сетили ни јела ни пића, али у малене деце и жалост и ра |
| а очи запламтеше.{S} Чега ли се срећан сетио?{S} Можда свога ђаковања у Пожуну, у Ђуру, у Пешт |
| најмлађи, мало попрестрављени, једва се сетише да је настао час слободе, а мали Гргур, позван м |
| ке из доба ранијег и познијег ђаковања, сећа се рата, сећа боловања, сећа сваког значајнијег др |
| ђаковања, сећа се рата, сећа боловања, сећа сваког значајнијег друга и догађаја па се најзад о |
| ијег и познијег ђаковања, сећа се рата, сећа боловања, сећа сваког значајнијег друга и догађаја |
| селу, у школи; сећа се и учитеља Максе, сећа Данице.{S} Па онда му се опет наметнуше живописне |
| њства, из свога живота у селу, у школи; сећа се и учитеља Максе, сећа Данице.{S} Па онда му се |
| ур мисли и премишља о својој прошлости; сећа се сваке ситнице из свога детињства, из свога живо |
| босиока.{S} Мирише Гргур, мирише, па се сећа оних безбрижних дана из невинога детињства.{S} А т |
| а зашао у ближу и даљу прошлост.</p> <p>Сећа се старац свега, и ни једна од давнашњих успомена |
| ти мене добро?</p> <pb n="140" /> <p>— Сећам те се, чича, како те се не бих сећао?</p> <p>— Е, |
| м свију другова, понајчешће и најрадије сећам.{S} Да зна слушати цвеће, да знају говорити пилић |
| Кад их овако гледам и миришем, а ја се сећам нашега детињства.{S} Боже мој, како журно дани пр |
| ми, Данице, као да јуче беше — тако се сећам оних првих дана, што их обоје овде проведосмо.{S} |
| дана из невинога детињства.{S} А то га сећање пренесе у мисли о учитељу Макси, о школи, о Дани |
| >— Сећам те се, чича, како те се не бих сећао?</p> <p>— Е, сиромах учитељ Макса, много је остар |
| екадашње дериште.{S} Па, сине Гргуре, а сећаш ли се и ти мене добро?</p> <pb n="140" /> <p>— Се |
| лепо не стоји, кад нас се тако дуго не сећаш.{S} Или ти је можда Београд тако прирастао за срц |
| своје помагаче, и сам настави маказама сећи шарену хартију.</p> <p>Попа оде к великој мапи Евр |
| цо, на посао.{S} Ходите ближе.{S} Ја ћу сећи, кројити и прикивати, а ви ћете лепити и како треб |
| м Писму стоји: дрво, које рода не носи, сече се и „во огањ вержет сја!“ Ђак без науке, дрво без |
| ује питање по питање.{S} Иза њега Максо сече очима, а сироти, мало заплашени ђачићи истресају с |
| аво да ме удариш по устима; знам ја, да си ти исто онако племенит и добар, а ја сам ето још брз |
| ожда Београд тако прирастао за срце, да си и заборавио нас сељаке, који смо на раду од јутра до |
| окружнога начелства, којим се јавља: да си књажевим указом постао професор на гимназији крагује |
| ца, а пилића да једва броја знам.{S} Да си ближе, послала бих ти, макар крадом, по који пар.{S} |
| о своје беле кошуљице.</p> <p>— Таки да си их извадио ! викне мала вртарка мало оштријим гласом |
| е знам шта би било од мене, да чујем да си се променио.{S} Био си најбољи међу својим друговима |
| мишице!{S} Је л’ чврсто, жилаво, као да си камен подвукао под кожу?{S} Ђидо!{S} Дете мало клипк |
| еткујем отуда са стазе, па бих чисто да си и ти овде, да их гледаш и да им се дивиш.{S} Поред п |
| — Јест... а знам да није Макса... ваљда си се загледао у његову седу браду?</p> <p>— Јест, у ње |
| каву и ракију!{S} Па, газда Иване, шта си наумио с дететом?</p> <p>Иван као да се дотле са соб |
| народних песама...{S} А ти, Гргуре, шта си сад имао?</p> <p>— <title>Горски Венац</title>.</p> |
| и снове и глад.</p> <p>— Питах те: шта си сад наумио с дететом?</p> <p>— Један да ради земљу, |
| ри Гргур:</p> <p>— Милане!</p> <p>— Шта си смислио?</p> <p>— Ја не знам; ја не умем да знам; ја |
| а пушкомет напред корачао.</p> <p>— Шта си узео ту викати, поче Илија тише, ублажавајући га. </ |
| ко као што сам ја казао.</p> <p>— А шта си ти казао? упита га поп, упрвши у њега радознао погле |
| рему било сувише хладно.</p> <p>— А шта си ти смислио ? упитаће поп, заустави се и поче намешта |
| ми није овде „Доситеј", да видимо какав си читач.{S} А ко вам је био учитељ?</p> <p>— Господин |
| ли да га натраг водим...</p> <p>— Е кад си баш навалио, онда, онда ево нисам ни ја с раскида.{S |
| , да чујем ја од тебе; та знам море кад си оволишни био.{S} Кад год си лизао прсте за палачинци |
| се је оженити сељаку инокосну, али кад си из Здравковића, онда ти цуре саме бегају.{S} Иван је |
| ком свету...{S} Ко ће као Бог, само кад си нам се опет повратио жив и здрав.{S} Ниси се пео до |
| у, која се пушаше.</p> <p>— Даклем, рад си Гргура да дадеш у школу? поче мајстор Јова, намрштив |
| и си, Ружице, и досад била гуска, а сад си права — немој да ти кажем у очи.{S} Окани ме се с тв |
| ?{S} Увек си био онако, онако.... а сад си се, Бога ми, сасвим подетио.{S} Што ти се сад наспел |
| најбољи међу својим друговима, а и сад си, знам ја, онај исти, најбољи међу најбољима.{S} Зато |
| ам море кад си оволишни био.{S} Кад год си лизао прсте за палачинцима, а гле мог брата јако, са |
| а те тапшу по раменима, а ти опет откуд си и дошао — у степе!{S} А Срби, а Славјани?{S} Пољска! |
| н...{S} Често говоримо ја и Даница, где си и како ти је у далеком свету...{S} Ко ће као Бог, са |
| нао, да је већ то тако далеко.{S} Дакле си се већ заљубио?</p> <p>— Заљубио или не заљубио, то |
| le>Горски Венац</title>.</p> <p>— А пре си имао?</p> <p>— Милутиновићеву <title>Сербијанку</tit |
| не бој; попа пита само... знаш, у цркви си свагда миран...{S} А шта ћеш ти бити?</p> <p>— Он ће |
| ио сам и туђину, а нек’мо ли теби, који си ми толико пута учинио добра, кад оно радих с проклет |
| пошљем по Марином Милети.</p> <p>„Да ли си, Гргуре, рад да чујеш, како ли је мени, како твојима |
| о драго и радосно, покликује: „Благо ли си мајци!“ И то би тако до поноћи трајало да Иван не пр |
| но је права роспија.{S} Ајаој, тешко ли си њеном суђенику, ала ће га гуја ујести.{S} -Онако чес |
| а претурене јаде, она уздише: „Тешко ли си мајци!“, а кад потргне нешто драго и радосно, поклик |
| — Ни да умреш.</p> <p>— Ју, Гргуре, али си ти неваљао!</p> <p>— Зар што не марим, што не желим |
| да сакрије, да не поверава језику, али си му је тим разговетније могао читати у очима.</p> <p> |
| ти, Гргуре?{S} Идеш ли у цркву?{S} Или си, можда, у том великом свету и заборавио како се моли |
| кога, нису сви за све рођени.{S} Ти, ти си... ја, знаш ме, увек истину говорим... ти си увек би |
| ја, знаш ме, увек истину говорим... ти си увек био онако, онако мимо нас... био си...</p> <p>— |
| p>— Ова два лиска, како лепо миришу; ти си им била мати, моја драга Данице.{S} Чуваћу их брижљи |
| 97" /> онда по коју лепу књижицу!{S} Ти си данас много паметнији од мене, знаћеш изабрати, шта |
| ајбоље је да данас и не говорим..{S} Ти си данас, онако, знаш, не смем ни да ти кажем.</p> <p>— |
| ећу <pb n="43" /> мицати из села.{S} Ти си мој давнашњи друг; много смо заједно појели хлеба и |
| > <pb n="73" /> <p>— Чујем!</p> <p>— Ти си...</p> <p>— Шта сам ја?</p> <p>— Ћурка!</p> <p>То ве |
| ц? упита нестрпљива Даница.</p> <p>— Ти си била и остајеш моје дивље пиле.</p> <p>Ту је, расрђе |
| су ти тако од срца отпале.</p> <p>— Ти си, учитељу, махнит.</p> <p>— Ти си дивљи поп!</p> <p>— |
| } Признај, ухватила сам те.</p> <p>— Ти си, Ружице, и досад била гуска, а сад си права — немој |
| е духну наш несташни вихор.</p> <p>— Ти си заједало! викну Ружица љутита и плачна.</p> <p>Он оп |
| p>— Ти си, учитељу, махнит.</p> <p>— Ти си дивљи поп!</p> <p>— Швабо остаје Швабо!</p> <p>' — А |
| а, па бих дигла главу као пауница, а ти си још гори и поноснији, не би хтео ни малчицко подићи |
| во из устајалих глибова.</p> <p>— Па ти си погинуо за Вучићем, пробио си ми главу хвалећи га до |
| доликовало да сам мало мудрија, али ти си увек био и сувише мудрица, занешенко, па и сад мудру |
| редак да ти пишем, свет је свет, али ти си мој мио другар, а другари су као и родови.{S} Али ип |
| не би замерио.{S} Као смишљене.{S} Чиј си ти, мали ? запита поп Гргура.</p> <p>Гргур се застид |
| пут да завириш мало у ову школу у којој си се негда учио ?{S} Памтиш ли још све наше мапе и ико |
| тим твојим модрим патлиџанима ?{S} Увек си био онако, онако.... а сад си се, Бога ми, сасвим по |
| а, који би без науке били као ја; видео си га како је млад и без браде, али кад стане беседити, |
| си, не срди се, био си сањало.{S} Хтео си нешто веће, нешто лепше, него и ја и твоји другови.{ |
| ви се и седе до учитеља.</p> <p>— Почео си у име Бога? упитаће поп.</p> <p>— А шта знам.</p> <p |
| апиње.</p> <p>— Био си, не срди се, био си сањало.{S} Хтео си нешто веће, нешто лепше, него и ј |
| и увек био онако, онако мимо нас... био си...</p> <p>— Шта сам био? запитаће га Гргур полусмешљ |
| ене, да чујем да си се променио.{S} Био си најбољи међу својим друговима, а и сад си, знам ја, |
| је опазио да Илија запиње.</p> <p>— Био си, не срди се, био си сањало.{S} Хтео си нешто веће, н |
| p>— Па ти си погинуо за Вучићем, пробио си ми главу хвалећи га до неба; Вучић и устав... пребац |
| Милан својега другара.</p> <p>— Говорио си о твом идолу, о Вучићу.</p> <p>— Не, питао сам га: х |
| школи, па горе до твојега села?{S} Ако си рад чути, ми смо, хвала Богу, сви здрави, које исто |
| ча Степане, ја.</p> <p>— О дијете, како си се раскрупњао, како си окосматио; а мени се још непр |
| — О дијете, како си се раскрупњао, како си окосматио; а мени се још непрестано врзе по глави он |
| те, данас сутра ето директора, па тешко си и мени и вама ако се осрамотимо.{S}" А ми удри учи, |
| , оставивши на страну рендело.{S} Добро си ми дошао!{S} Приђи ближе овамо.{S} Клупицу, момче!{S |
| <p>— Е де, де, насмехну се Иван; па то си се ти, сине, данас људски показао.</p> <p>— Да се ни |
| место мене отац.{S} Слушај га, као што си и мене слушао.{S} Он ће те и на добро упутити.{S} Ха |
| заслужна тако доброга другара, као што си ти.</p> <p>„Још нисам имала прилике да ти се похвали |
| кође гануте.</p> <p>— Али ћемо, као што си рекао, заједно у Горњу Крајину, прихвати Максо, да п |
| да нема ни тамо ни амо учитеља као што си ти...{S} Чујеш, учитељу, љубави ти, де да <pb n="40" |
| се прикачити о ма чије стабло.{S} Добар си, племенит си, али, не замери, Миланови пути чине ми |
| >— Па, да видиш, дијете...</p> <p>— Зар си ме заборавио? </p> <p>— Заборавио, да! настави чичиц |
| устрији не треба веровати.</p> <p>— Зар си ти то казао, зар то нисам казао ја? запита поп.</p> |
| о ма чије стабло.{S} Добар си, племенит си, али, не замери, Миланови пути чине ми се поузданији |
| ку.</p> <p>— Море учитељу, учитељу, баш си покаткад гори од детета.</p> <p>— Нисам гори од тебе |
| е л’ девојка!{S} Док видиш, бадава, још си дериште.</p> <p>— Илија! викну Милан тако љутито, да |
| доцније, док се опште добро доведе под сигуран кров, док, док...</p> <p>Но Гргур још у себи и |
| На Варош-Капији?</p> <p>— Јесте тог.{S} Сигурно му знате сина, што ће сада у четврти разред?{S} |
| учитељку“... молићу где је госпођа?{S} Сигурно се налази у кући?</p> <p>— Јесте, у кући је, пр |
| е, да походимо његовога оца ?{S} Пут је сигурно леп?</p> <p>— Све потоком и кроз ливаде, примет |
| малени Гргур, једва корачајући од бола, сиђе доле у поточић, стаде на два бела заравњена камена |
| но први пут на њему умисмо.{S} Шта пута сиђем низ брдашце и станем на онај велики, маховином об |
| их млађих другова.</p> <p>Гргур и Милан сиђоше доле Дунаву, одатле се лепом јеврејском улицом п |
| летње доба кад на њ сипи кишица, а отуд сија сунце просипљући златна пера по ведрини између дро |
| еленом травом.{S} Леп јесењи дан, сунце сија као усред лета, само блаже и пријатније.{S} Уморни |
| ого јачи болови.{S} Напољу је од јутрос сијало и жарило јарко летње сунце, а од подне почеше се |
| У једанпут ми се учини да отуд од двери сијну већа светлост, а кроз њу моје селанце тамо у Крај |
| елени“.</p> <p>— Срби, Хрвати, Бугари — сила!{S} Ко каже <pb n="77" /> да смо мален народ!{S} В |
| кох вам, узети други вид, само је народ сила, коју ни векови лако не ломе.{S} Па наш красни јез |
| рано двориште, а отуд, путем, којим поп силази цркви, пењу се свечаним ходом давно ишчекивани б |
| <p>— Не смем лагати.</p> <p>— Јесте ли силазили на Дорћол?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— А јуче?</p |
| га удар, истина очекивани, али и сувише силан да се преболи: у фебруару га за навек оставила уч |
| Милоше, своје устанке, тај народ има и силе, има и отпора.{S} И ми ћемо се, децо, одупирати, ‘ |
| Русија, Русија!{S} Безгранична, велика, силна Русија — колос!{S} Моћна, непобедљива — не миче с |
| икуд не отиче.{S} Чујете ли — Русија је силна!{S} Сви смо упрли очи у њу.{S} А она?{S} Рођена д |
| рофесор плану, скочи, тресну ногом тако силно о тле, да су прозори зазврјали, тресла се „вселен |
| ти кажем...{S} За Русију, ону велику и силну Русију нећу ни да знам.{S} Русија, Аустрија, Турс |
| аше дудово грање пред кућом, одједанпут силовито сену, негде у близини рикну гром, и док се ужа |
| деспот и хилендарски ктитори, светитељи Симеун и Сава.{S} Гргур и не чујаше бахат, који се овда |
| {S} И отменим госпођама, старој госпођи Симићки, свагда прилажаше руци.{S} Али је велике куће п |
| ткати оног пустолова.{S} Знаш ли, вели, Симо, какав је тај вајни директор?{S} Грђи и страшнији |
| ед селом и влашћу.</p> <p>— Али сиромах Симо Веселиновић, настави Гргур, баш прође онако на лих |
| није врата ни притворио, зачу се његов симпатичан глас:</p> <p>— Јелена!</p> <p>Ето ти његове |
| благе и лепе црте његовог и иначе пуно симпатичног лика.{S} А Милан?{S} А Гргур?{S} И они, раз |
| обом остављају само згаришта.{S} Сељака Симу Илића ухватила маџарска стража, била га и тукла на |
| учи, ништа и не зна.{S} Он је сиромаха Симу заплашио директором; вели: носи ти тај у џепу трос |
| ов друг, мајстор-Јованов <pb n="128" /> син Милан.{S} Путујемо, ја, писар судски, у Крушевац, а |
| ачеље сео Јован, до њега десно жена, па син му Милан, па до њега ћерка Ружица, с леве стране мо |
| једва знађаше име у Чакову?{S} А његов син продрмусао је богме добро ону уштавелу браду самом |
| ој чоси, у алеву појасу?{S} Брат Иванов син.{S} Који но беше наш нови капетан? — То је син Иван |
| ажем теби ја, ја Милан, мајстор-Јованов син, свршени лицејац и данас сутра чиновник.{S} Прокопа |
| — Не брини се, газда Иване.{S} И мој је син свршио школу код велике цркве, па сад, како ти се ч |
| Који но беше наш нови капетан? — То је син Иванов и Петријин.{S} Хе, хе, жено, шта велиш на то |
| ан својој газдарици, ево ти још једнога сина, а теби, Милане, брата и друга.</p> <p>Гргур приђе |
| не професоре.{S} Стекао сам још једнога сина, а вама ученика.</p> <p>Професор га погледа радозн |
| у руку, љуби отац свога давно невиђеног сина, а кад обоје одоше до Петрије, сиротој мајци сузе |
| /p> <p>— Јесте тог.{S} Сигурно му знате сина, што ће сада у четврти разред?{S} Лањске године, н |
| ут плавом марамом, па онда позове оца и сина у школу, седе за плави школски сто, извуче из фиок |
| ожитељ“, или „Стеван Немања имао је три сина:{S} Стевана, Вукана и Растка“, или „Прво гладног н |
| 61" /> седе у кола, погледав још једном сина, стегне срце, окрене се слузи и викну да ошине.{S} |
| етрдесет дана гладовали Мојсије на Гори Синајској и Илија бежећи по пустињи, али Бог је хтео да |
| .{S} Пунобрижна мајка старала се да јој синак не гладује у туђини.</p> <p>Гргур је на све то сн |
| по глави оно некадашње дериште.{S} Па, сине Гргуре, а сећаш ли се и ти мене добро?</p> <pb n=" |
| о ногом о земљу кликну весело:) Гргуре, сине, јеси ли ти?</p> <p>— Ја, чича Степане, ја.</p> <p |
| луочински маленом Гргуру:</p> <p>- Иди, сине, доле у поточић, па мало испљускај очи и образе, п |
| о велики Доситије.{S} Ходите.{S} На ти, сине Гргуре, читај, читај гласно, то вели бан, бан од т |
| , де, насмехну се Иван; па то си се ти, сине, данас људски показао.</p> <p>— Да се ниси уплашио |
| а и сабаља кованих у Дамаску и Ужицу, и синија бакрених, и топуза гвоздених, и саплака сребрних |
| та сребрна ,и златна хартија, али јест, синко, зуцни ако смеш!{S} Само се малко помичу, испружа |
| ству Доситеја</hi>.</p> <p>— Ето видиш, синко, ја сам човек неук, не знам много књига, али се Д |
| и, примети мајстор Јован.</p> <p>— „Мој синко, прошла су она глупа и слепа времена, кад се међу |
| почне мало тишим гласом:</p> <p>— „Мој синко!...“</p> <p>— Вели исти игуман хоповски, примети |
| ловину кухиње.{S} Црквењак Васо и попов синовац стали пред отворене авлијске вратнице, изнад гл |
| е појас учитељ Макса за један, а протин синовац за други крај, подигоше малаксалог попа, попади |
| енађење свију, појави на вратима протин синовац, који је тога часа дојездио на очином коњу.</p> |
| твоја деца?{S} Да их Бог поживи, красни синови.{S} А иду ли у школу?</p> <p>— Овај, Гргур, са н |
| час слабије, час јаче.</p> <p>— Видиш, синовче, наставља учитељ Макса; Милан ми се види мудар |
| нагла околна села да нам крње ово мало синора; ако нам обрана прође на лијо, ништа неће ваљати |
| ухињског огњишта чуло пуцкарање великог синоћњег бадњака.</p> <p>Свештеник Крста није скоро био |
| А кад им се погледи сусретоше, обојима сину једна иста светлост, обузе их једно исто осећање.{ |
| сто.{S} Лице јој се преобрази, лепо, па сину још лепшом белоћом и бледилом.</p> <p>— Ми смо Грг |
| у вис мачугу, а гвоздени врх од палице сину у висини.{S} На тај знак фамулус зазвони у звонце |
| за мечкарима.</p> <p>— Дакле Станковом сину се допадне ова мечја игра, те кад би у школи, а он |
| Гргур узе маказе и усекну је.{S} Пламен сину новом јачом светлошћу, он опет заузе своје обично |
| ку, он понајлак иде на колима, а малени синчић, с прутићем у нејакој ручици мање тера, више нуд |
| види, нагне над лепом главицом својега синчића, гледа га и гледа, па онда, на прстима, да га н |
| личан сељак, који држаше за руку свога синчића, који под пазухом имађаше буквар.</p> <p>— Дове |
| се отац пун збиље своме мало заплашеном синчићу.</p> <p>А кад је с пуно поштовања пољубило стар |
| и је...{S} Слазимо ја и Илија механи до Синџир-џамије...{S} Илија дош’о у севдах, а и сам сам, |
| рода који сузбија туђинштину, који крха синџире и стеге, тај је дух — велик.{S} Ја сам Србин, ј |
| <p>— Ради сте да чујете шта израдисмо у Сиону?{S} Читали сте у новинама...</p> <p>— Новине, као |
| ! викну мало јаче мајстор Јован, и поче сипати вино у чисте чаше, које је међутим донела Макрен |
| помаља сунце, или у летње доба кад на њ сипи кишица, а отуд сија сунце просипљући златна пера п |
| охино, а у торби пшенично; у застругама сир и со, а у једној позамашној кеси бео грах.{S} У дрв |
| је слуга провађао, отац извади погачу и сир, простре пешкирић по оној трави поред пута, седоше |
| еснице и других колача, па бео помастан сир, који је истом данас начет, па пуна заструга бело-ж |
| рећна пута, комовицу и погачу и младога сира.{S} Беше сунце у велике одскочило, кад је сама ост |
| субота, кромпир, а увече још по кришка сира, или савијача, или моча, и тако даље{S} О великим |
| даде му половину лепињице, у којој беше сира.{S} Устезаше се, али је ипак примио.</p> <p>— Дана |
| е:{S} 200 ока жита, 10 ока пасуља, кацу сира и ухрањенога крмка годишње, и дукат цесарски месеч |
| и стала код огњишта; чека да се разгоре сирове цепљике, па да спреми оцу доручак.{S} Макса изва |
| кесу јабука, напунили заструг са младим сиром, извадили из пепела грдну велику погачу, напунили |
| а, како те се не бих сећао?</p> <p>— Е, сиромах учитељ Макса, много је остарио и оронуо; ја још |
| : ма! а директор широм врата отвори.{S} Сиромах Кара-Мартин умало се није од етра стропоштао, т |
| о о њему?{S} Велики, редак Словенин.{S} Сиромах народ словачки.{S} Здрав као вода планинска, пи |
| је то нека сорта ортаклука.{S} А ко је сиромах, к’о <pb n="120" /> по Богу ја, а жели да се ис |
| образ пред селом и влашћу.</p> <p>— Али сиромах Симо Веселиновић, настави Гргур, баш прође онак |
| Ништа не учи, ништа и не зна.{S} Он је сиромаха Симу заплашио директором; вели: носи ти тај у |
| чи кроз нос: ма!{S} Деца се на то смеју сиромаху медведу, а Циганин скине мастан фес и заокупи |
| од њега, да је пошао на пут много уђи и сиромашнији.{S} Окренуо се још једном два, па зашао за |
| ити, а да пруће мирно расте у гори ?{S} Сирота ова дечица.{S} Гргуре, ако нам успишеш, реци кој |
| хо — поцрвени, тресне ногом о тле, а ја сирота и не чекам да ми викне: напоље!{S} И сама, као б |
| стежући и сам своје омекшало лице, али сирота мајка, и сама би се на његове сузе растужила и п |
| ајко; опет ти се враћам тако худа, тако сирота.{S} Свет је овај тако пуст, пуст, пуст!...</p> < |
| мет мисао: да покрене говор о школи.{S} Сиротан, а радан, давао је кондиције деци имућнијих Сав |
| ти се и срди на тебе, кад год му се они сиротани потуже.{S} Ја бегам из собе да не слушам ништа |
| можда без престанка, лебди над његовом сиротанском собицом.{S} Учини му се као да виде Даницу, |
| лавјани?{S} Пољска!{S} Пољска!</p> <p>— Сироти Пољаци, омаче се замишљеном Милану.</p> <p>— Је |
| ћемо и сами на Косово у Призрен!{S} Ал’ сироти Словаци, па Чеси, па...</p> <p>Ту се у мало не о |
| питање.{S} Иза њега Максо сече очима, а сироти, мало заплашени ђачићи истресају своја мала знањ |
| богате.{S} Мудро каже народ: не лепи се сиротиње.</p> <p>Милан осети, како га на ове непромишље |
| м благодарим за све старање, које онако сиротни непрестано имађаху о мени...</p> <p>— Учитељу! |
| а ради осрамотио.{S} Тешко ми је, да се сирото мучи, омакне ми се па зуцнем, или само климнем г |
| ног сина, а кад обоје одоше до Петрије, сиротој мајци сузе грунуле, загрли своје мило чедо, и н |
| е, немирне и зимогрожљиве, не даду мира сиротој комовици тамо у Максиној соби; а стари учитељ Н |
| газда ухватио и праши му тур; или двоје сирочади, озебли и гладни, како седе поред гроба матери |
| осади је на доњи крај, а на горњем беше сисак од ћилибара.{S} Напунивши је мирисавим дуваном, з |
| моју власт, а власт је власт!</p> <p>— Сит сам ја свију власти и мојих и твојих, на част ти св |
| внице и очитао „Оче наш“, није се могао сит да нагледа оних лепих дрвених сводова од клиса, оно |
| им прописе, а о испиту ме пола нестане, сита се настрахујем, особито за ону пилеж у првом разре |
| мудруј за нас обоје, а мене пусти да се сита нажуборим у тој твојој невиђеној собици.{S} Не зна |
| или вољу да седнете поред њих, па да се сити накусате њиховог простог, али тако укусног ручка з |
| } Ви не знате, шта је самоћа.{S} Ви сте сити света, а нама су гости догађај...{S} Али, лепо ћу |
| </p> <p>Док је тако Макса проучавао обе ситне, по њега покрупније књиге, дотле је Даница читала |
| {S} Из тога жубора, сложенога из разних ситнијих и крупнијих дечјих гласова, дремљивом фамулусу |
| малених, а коже на лицу ишаране многим ситним мрштинама.</p> <p>Кућица, у којој живљаше, беше |
| ини ми се: њене модроплаве очи вире иза ситних слова, па ме маме, па ме зачинкавају.{S} Једне н |
| пољу.{S} Савише јој око главе венац од ситних зелених листића и бело-бобичастих цветића, и пре |
| орао исто тако испредати до најситнијих ситница.{S} Даница, по обеду, остала је на свом месту з |
| мишља о својој прошлости; сећа се сваке ситнице из свога детињства, из свога живота у селу, у ш |
| на махове испричао све, сваку и најмању ситницу о детету, о учитељу, о школи, али само једно ни |
| х џбунића, или кржљав и грбав глог, или ситнолисна дивља крушка, или просто трн.{S} На пупчасто |
| а дрвљанику с књижицом на коленима, или сићи доле у поток, па шврљати горе-доле по оној самоћи. |
| вечери, заједно с учитељем и учитељком, сишао је доле школи, па кад се увио у студену поњавицу, |
| Боже ме прости, као да је Свети Никола сишао са иконостаса.</p> <p>— Па онда карловачко пјениј |
| тужном расположењу, а Гргуру, откад је сишао са своје планине, није се тако откравило срце као |
| а су у највелелепнијем храму, у који је сишао сам Спаситељ.{S} И напољу је ветар уминуо, само ш |
| ћ измигољила из ручица и нечујним ходом сишла у своју ноћну стражару, на широку пречагу под виш |
| Ирод смути сја,</l> <l>Јерусалим стужи сја...</l> </quote> <p>Ту и цар Ирод обори своју лепу г |
| молише, молише;</l> <l>А цар Ирод смути сја,</l> <l>Јерусалим стужи сја...</l> </quote> <p>Ту и |
| рода не носи, сече се и „во огањ вержет сја!“ Ђак без науке, дрво без рода.</p> <p>— Е да цркве |
| стојећи, отпеваше: <hi>Христос раждајет сја, славите</hi>!</p> <p>Поседаше за постављен сто.{S} |
| ад је с депутацијом у Загребу.{S} Дочек сјајан, савез с Хрватима утврђен.{S} Јелачић се заклео |
| ан и над анђелима и пастирима показа се сјајна звезда на велико изненађење, а још веће чудо зан |
| Из малих, бледих, магловитих мисли ничу сјајне и велике.{S} Поступно расте тело, поступно јача |
| ишчезну, а ишчезну да му се опет појаве сјајније и дуготрајније.{S} Протосинђел Гаврило, којем |
| угога, истурујући својих седам боја све сјајније и сјајније.</p> <p>Кад се из потока пење горе |
| рујући својих седам боја све сјајније и сјајније.</p> <p>Кад се из потока пење горе десно шумиц |
| го убаво, опет му се учинило и велико и сјајно, кад је први пут с Дунава опазио велику цркву, п |
| ур лепо види пред собом словенску вилу, сјајнобелу, лепшу од сваке девојке, лепу — и још лепшу |
| Дотакли су им се прсти.{S} Даничине очи сјајнуше још лепшим чаром, а лице обли заношљива лепота |
| столски жар преобразио га, па још лепше сјају оне благе и лепе црте његовог и иначе пуно симпат |
| ји је већ дотле био улегао у двориште и сјахао.{S} Љуби Гргур оца у руку, љуби отац свога давно |
| на школско брдашце, премишљао да ли да сјаше на који тренутак, макар само с врата да поздрави |
| S} А ја на то све јачим гласом извијах „сједалне“ да нас боље чују, да онима горе <pb n="39" /> |
| а детиња преобука.</p> <p>Школа је б....ска у брду.{S} У брдима су села много мања него по пито |
| школу, која је обично, исто као и б....ска, баш уза саму цркву.{S} У таким школама деца живе с |
| > <p>Не прође неколико дана а школа б...ска забруја као кошница.{S} Искупише се ђаци из свију с |
| итеља Максе за певницом, дотле ће и б...ска црква појати као и она Саборна до Митрополије.{S} С |
| анско Море, српско приморје, Црна Гора, Скадар, Скопље, Тимоци, па Мориш, па Драва, па Ријека, |
| Глете, гле, Београд, Загреб, Сарајево, Скадар, Трново... вароши, села, градови, чисто видим на |
| није видео сат, гледао је у шеталицу, у сказаљку, у незнане бројеве, и у оне тегове, који му ти |
| ојих другова, међу којима је, као буба, скакала и трчала мала Даница.{S} Још није почео сутон о |
| урно упутише школи.{S} Даница је напред скакутала.</p> <p>Кад је било на заход сунца, звоно с д |
| аничин, која, као пиленце поред квочке, скакуће поред матере, забагљива своје прљаве прстиће св |
| ашна птичица, која исто онако цвркуће и скакуће, као што је била онда кад имадосмо оно част прв |
| и он паде на столицу.</p> <p>Обојица се скаменили, седе један према другом, и чудом чудећи се г |
| знате, — ја ћу му судити!</p> <p>Сви се скаменише.</p> <pb n="11" /> <p>— А ко буде дирао у туђ |
| унутра.{S} Оставише свећу на једној од скамија.{S} Док је лепушкаста и мало несташна девојчица |
| ко су потамнеле и местимице истрвене, а скамије готово поцрнеле, пуне урезаних имена од неколик |
| а други намакну себи о врат, па иди од скамије до скамије.{S} Вођ му виче: „Играј ми, Кара-Мар |
| ложивши малене ручице на горњу даску од скамије, слушају и гледају и зебу у плашљивим срцима: ш |
| тиш ли још све наше мапе и иконе, старе скамије, памтиш ли, јаој ! онај дугачки <pb n="94" /> о |
| љева.</p> <p>Мали Гргур пажљиво гледаше скамије, па учитељев сто, па црну велику таблу, па ону |
| лаћивали, речју: текли леп новац још из скамије.{S} Па ипак кроз све те питомце провејаваше ста |
| макну себи о врат, па иди од скамије до скамије.{S} Вођ му виче: „Играј ми, Кара-Мартине!“, а о |
| .{S} Једва их је учитељ Макса сместио у скамије: напред млађи назад старији.{S} У клупи првој д |
| онај последњи жагорић у оној последњој скамији до дувара.{S} А онда учитељ Макса јасно објави |
| и угодно, да чисто милина беше седети у скамији и слушати кад учитељ говори о Светом Јовану, о |
| о онда кад нас двоје сеђасмо пред њим у скамији.{S} Па ипак, ипак ; више пута чујем отуда из шк |
| овином.{S} Отишао је у школу, сео сам у скамију, отворио пред собом букварић, задубио се у свој |
| ндал који се у заводу догодио?</p> <p>— Скандал!{S} Упитасмо га озбиљно и један другог погледас |
| /p> <p>— Господо моја, јесте ли чули за скандал који се у заводу догодио?</p> <p>— Скандал!{S} |
| нас, драги мајстор-Јоване?{S} Просто би скапали.</p> <p>— Зато, молим вас, прихватите ову већу |
| „Играј ми, Кара-Мартине!“, а он ходај, скачи, мумљај као да је пореклом из хомољских јазбина.{ |
| еву стару мачугу, па се мало поштапнем, скачући с једне половине на другу, исквасим се сва, али |
| бер свима кметовима по свима селима б...ске школске општине.{S} Сутрадан а сунце над гору, а км |
| притегнућемо кљусадма колане, па ћа на скелу...</p> <p>И још су се дуго, дуго разговарали о ха |
| старих патријараха, владике у свиленом скерлету, међу њима и ваш прота Матија у дугој седој бр |
| ЦИЈИ И С ПРЕДГОВОРОМ.</p> <p>ДР. ЈОВАНА СКЕРЛИЋА.</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија „Доситије О |
| <pb n="141" /> право према обојици, не скида ока с детета, па кад приповеда претурене јаде, он |
| а оплела од вуне с њихових оваца, па не скида свога благога погледа са својих милих гостију.</p |
| опет пошли к вратима, професор Сава, не скидајући ока с њих, рече полугласно мајстор-Јовану:</p |
| над главом.{S} Трудите се, настави Иван скидајући опанака, па никад нећете изгледати из туђинск |
| можда махинално, љубио владике у руку и скидао капе свима великашима.{S} И отменим госпођама, с |
| афу.{S} Таман почеше са стаклена ормана скидати шољице, и ону кутију од лима, у којој је покојн |
| ај лик Спаситељев, с којега дуго очи не скидаше, а тако пријатно и миомирно, као кад од измирне |
| ицем трудио да искаже саучешће, опет не скидаше ока с лепе учитељеве ћерке.</p> <p>— А шта знам |
| и забрави.{S} Затим пољуби обе погаче, скиде пешкирић са оне Даничине, испресавија га, и остав |
| го и пажљиво гледаше и гледаше, па онда скиде свој нови фесић и прекрсти се.</p> <p>— Па ти се |
| и обуће, узе своју читакињу за дугме и скиде.{S} Поздрави се и седе до учитеља.</p> <p>— Почео |
| ли је мени та срећа суђена?“ У тај мах скиде капу, па се прекрсти, и с тим је све положио у бо |
| ао ни један дотле, срце ми јаче закуца, скидох шешир, планински ветар попириваше и бијаше у <pb |
| га се стрмо слази у прву улицу, а ја се скидох.{S} Црквењак спушташе кола полагано, а ја се уст |
| алогу код Александра краља македонског, скине наочари и спусти књигу, па онда приђе к собњим вр |
| е гледаше и гледаше, чисто не могаше да скине ока с ње, вазда би је гледао; чињаше му се, да ни |
| ен!</p> <p>Сви претрну. </p> <p>— Ко не скине капу старијему, и у руку га не пољуби, први пут х |
| на то смеју сиромаху медведу, а Циганин скине мастан фес и заокупи мољакати да му дате десетпар |
| ова мечја игра, те кад би у школи, а он скине тканицу, те даде неком своме другу један крај, а |
| .</p> <p>"Па како тамо живите?{S} Молим скините горњу хаљину.</p> <p>— Хвала, хвала мајстор-Јов |
| ја је једва дочекала, да јој се с врата скину дерладија, изађе гунђајући: „Увек и увек морам ја |
| але плакати.{S} Кад све беше спремљено, скинули су с таваница велику кесу јабука, напунили заст |
| леда и што год упита.{S} И поп Крста се склања да је више позади, да баш није одмах на ударцу с |
| све узвишено.{S} Осећа како се над њом склапају таласи обичнога света, како се сасвим губе чар |
| , да је она његова: суђена.{S} И кад је склапала очи, учини јој се да чује његов глас: „Лаку но |
| о за моје дете.{S} А душе ми је мирно и склонито.{S} Већ ако му се нарав не измени, вера и Бог |
| ову, потресао је и старе <pb n="149" /> склоности, рашчистио мутно небо његових магловитих осећ |
| трузи с пребранцем и киселим паприкама, склоњено је да тим драже буде тамо после испита.{S} Там |
| и послушно гледају.{S} Зато је у сваком склопљеном друштву он обично био председник, а Гргур, г |
| ре, српско приморје, Црна Гора, Скадар, Скопље, Тимоци, па Мориш, па Драва, па Ријека, па Велеб |
| бисмо се плашили од онога што нам је до скора тако годило, испуњавало цео живот наш.{S} Ја још |
| швапска кревета.{S} Тамо код иконе висе скорашњи венчићи од смиљките и босиока.{S} Мирише Гргур |
| на душу она рђа Хасо Ахметовић, што је скорим <pb n="99" /> отворио бакалницу тамо иза оне бер |
| е дуго, дуго разговарали о хаџилуку.{S} Скоро на један сахат пред јутрење разиђоше се да мало г |
| неки њихов друг Илија, који је годинама скоро два пут старији, често иде са њима; мрзи га, вели |
| и сасуо зрна у кошеве.{S} Летина какве скоро не беше у оним крајевима.{S} Па што ли је тако бр |
| 8880_C13"> <head>XIII.</head> <p>Већ је скоро пао лист са брестова пред школом.{S} У дугачке оп |
| ег бадњака.</p> <p>Свештеник Крста није скоро био тако добре воље као вечерас.{S} Викну на чеља |
| рекидосмо с Маџарима, а чини ми се биће скоро и са Швабом квит.{S} А шта ту циле-миле — лагариј |
| , а за њима остали укућани.</p> <p>Беше скоро по ноћи кад су, после богате и укусне вечере, пол |
| су многолисније и дебље.{S} Већ су били скоро пред кућом, кад се професору Сави оте поглед прек |
| смо се први пут с њиме упознали.</p> <p>Скоро је подне.{S} Професор Сава суморан уђе на капију. |
| чистој дрвеној стопањи варенога млека и скорупа.{S} Седели су под брестом једно до другога и ду |
| ли.</l> <l>Гдје лежаше при скотјех, при скотјех,</l> <l>На колена падоше, падоше...</l> </quote |
| јасли, во јасли.</l> <l>Гдје лежаше при скотјех, при скотјех,</l> <l>На колена падоше, падоше.. |
| не привика : „Пожури, жено, вечеру!{S}" Скочи Петрија, а за њом Паун, а за њима остали укућани. |
| ноћи разабра се учитељ, трну у дланове, скочи са своје столице, узе чашу па погледа у попа и св |
| акне ли се којом која неодмерена плане, скочи са својега места, изговори богме поприлично „изоб |
| ра и љуби.{S} Шта пута, у први освитак, скочи да похита у поље, у гору, па <pb n="4" /> се крад |
| нарогушеној уседелици доста.{S} Плану, скочи, груну у плач, и оде у своју собу.{S} Сава је под |
| , лаж!</p> <p>Ту добри наставник плану, скочи са столице и прође узрујан неколико пути по својо |
| нас та велика... ух (ту професор плану, скочи, тресну ногом тако силно о тле, да су прозори заз |
| гадан !</p> <p>— Ружице! викну Гргур и скочи на ноге.</p> <p>— Лукав, неотесан!</p> <p>Гргур с |
| le> ово који дан. </p> <p>Мајстор Јован скочи:</p> <p>— Морам у Карловце!</p> <p>И ја! викну и |
| азбарушен, прљав, подеран.</p> <p>Гргур скочи.</p> <p>— Поделисмо мегдан, једва изусти Милан и |
| лону на столицу.</p> <p>Попа и учитељка скочише са својих места и притрчаше му.{S} Он, дошавши |
| громко: „Сервус!"</p> <p>Гргур и Милан скочише са својих седишта.</p> <p>— Но, како вам се сви |
| о.{S} А кад чу, да су Гргурови другови, скратише му се ноге, па само што викну:{S} Петрија!{S} |
| их опазише оздо низ ливаду, Петрији се скратише ноге од радости, па се наже на Ивана.{S} А Ива |
| гије, причестише се сви.{S} Чисто му се скратише ноге, кад их учитељ упути да редом, један по ј |
| n="146" /> бљешти у врту.{S} На што му скраћивати и онако кратке дане његове?{S} Дај ми који л |
| ше, и само овда онда опомињаше слугу да скреће то десно то лево, куд је мање кама и ровина.{S} |
| ох далеко, дубоко је, али ћу испливати, скрећи!{S}" И доиста...</p> <p>— Учите ли децу по наста |
| прошао близо поред њега, чуо би дубок, скривен уздисај.</p> <p>Међутим стигоше пред радионицу |
| за књига, поред онога зида без прозора, скроман је креветац, покривен старим врло простим ћилим |
| еси бео грах.{S} У дрвеном сандучићу је скромна детиња преобука.</p> <p>Школа је б....ска у брд |
| потиљак и погледа у противни угао своје скромне одаје.{S} А њему као да се растворише онде зидо |
| е је он пажљиво разматрао школу и њезин скромни намештај.{S} Свећа горијаше готово црвеножутим |
| ојој мирној „вселени“.{S} Обојица уђоше скромно; поруменивши, погледаше свога професора погледо |
| џанчић каве са служавника, али јест, то скромно очекивање никад није налазило одзива у сестрино |
| војводу, ни патријарха, већ само једног скромног, а онако енергичног Немању!</p> <p>Разгледаше |
| и пријемљивој души.{S} Види Гргур једну скромну собу с дрвеним гредицама, види на зидовима позн |
| а, да, да заповеда — а шта ради она?{S} Скрстила руке па слуша: покорна службеница незахвалне Е |
| ло, Милане; грехота је, овако млади, па скрштених руку.</p> <p>— Гргуре, да ти једну кажем...{S |
| азисмо по селу, дотле и наука не сеђаше скрштених руку.{S} Све је напред измакло, ја се и ти ус |
| е, очистим бојно поље, а дечица се лепо скуње, оборе главице, па снуждено гледају у своје књижи |
| ијама — где било било.{S} Тамо је тајни скуп, тамо славјански комитет...</p> <p>— Славјански ко |
| оокнасте наочари на мало заседласт нос, скупи појаче смежуране усне, уздигне навише велике нека |
| разви га, узе га и левом и десном, па, скупивши обрве, поче га стојећки пажљиво читати.{S} Поп |
| љ Макса, држећи бројанице, набрао чело, скупио смежуране усне, па мислима зашао у ближу и даљу |
| своје знање на пазар, продаваћу га што скупље и што с већом даром.{S} А нисам баш ни празан, н |
| есну ногом о тле, а професор Сава удари скупљеним прстима о сто.{S} Макрена плакаше, Гргур обор |
| лакомост, с друге стране на штедњу, на скупоћу и на економисање, па најзад се пипну за појас, |
| та доба латиће се „пиксле“, иначе је та скупоцена ствар вазда под њезиним кључем.{S} Сада пуши, |
| {S} Звона звоне, напред Рајачић, огрнут скупоценим плаштом старих патријараха, владике у свилен |
| чибуку.{S} Тада је било у цвету царство скупоцених чибука : у свима великашким оџаклијама служи |
| ем лево и десно.{S} Камо ти устав, камо скупштина, де!{S} Љубиш скуте Авраму, а хоћеш да гураш |
| сли и премишља о покрету, о Маџарима, о скупштинама, о привилегијама народним и о слободи незав |
| ти устав, камо скупштина, де!{S} Љубиш скуте Авраму, а хоћеш да гураш Славјанство из устајалих |
| Бог...{S} Коме се причини да је нејак, слаб, онај је доиста и мален и нејак.{S} Да су наши вел |
| се каже.{S} Јаше Иван Здравковић своје слабачко кљусе, које понајлак граби напред ни брже ни л |
| ије.{S} Сељаци се моле па и намоле, као слаби људи једни долазе други одлазе, али њих двојица н |
| ране, а кад се сви ућуташе, а он испрва слабије, па све јаче и јаче поче беседити.{S} Помену ст |
| ано, као навијен сат, никад јаче, никад слабије, никад у висину, никад у дубину.{S} Говорио је |
| пева, ви чујете како попа из олтара час слабије час јаче „секундира".{S} А кад пева поп, он сам |
| ије десним кажипутем по столу, бије час слабије, час јаче.</p> <p>— Видиш, синовче, наставља уч |
| ећу.{S} Звоно се још дуго, час јаче час слабије чујаше, а он, свршив молитву, и даље замишљаше |
| прочита, ни таћи их неће.{S} Не толико слабог вида ради, наочари су му добре, поуздане, али га |
| же боље стрпао у јанџик.) Знаш старост, слабост; ни оних ногу, ни оних очију.{S} Притерајде, се |
| не у његову похвалу.{S} Уживао је у тој слабости: да га у очи похвалите.</p> <pb n="34" /> <p>Т |
| ете овај највећи словенски спев: <title>Слава кћери</title>!{S} У ових пет песама трепти чисто |
| и, као из једнога грла, запеваше <title>Слава во вишњих Богу</title> А кад почеше стих: „И ви г |
| већ свима професорима ишао на данове и славе, помагао им често у каквим домаћим или јавним пос |
| Татре“, нека „божества“, некакви „гениј славе“, нека неразумљива „спасенија“.</p> <p>— Милане! |
| } Комитет, тајни комитет.{S} Растерајте Славене у Прагу, добро, растерајте... нека их Аврам рас |
| дно благо; тако исто и свој једнокрвној славенској браћи, која живе у границама троједне краљев |
| „смерти“, и о праведницима, који ће, у слави небеској, седети с десне стране Бога оца.{S} Зати |
| х шеснаест година, у августу су заједно славили њезин рођендан, али већ онда беше и лепша и зан |
| Сава, што је сазидао ову школу.{S} Њега славимо, јер он пази на нас; по цео дан гледа и слуша, |
| ћи, отпеваше: <hi>Христос раждајет сја, славите</hi>!</p> <p>Поседаше за постављен сто.{S} У го |
| лавјани!{S} Помислите само: сто милиона Славјана! сто милиона!{S} Свет, васијона! <hi>С нами Бо |
| едати на Неви!{S} Видели би непријатељи Славјана, ко је Рус.{S} Дижи Волгу, Дњепар, изведи све |
| ткуд си и дошао — у степе!{S} А Срби, а Славјани?{S} Пољска!{S} Пољска!</p> <p>— Сироти Пољаци, |
| /> <p>Морате мрзити Немце, морате бити Славјани!{S} Помислите само: сто милиона Славјана! сто |
| tle>Спасовске ноћи</title>, некакви <hi>Славјани</hi>, <hi>Славјанске</hi>...{S} Јеси ли ме чуо |
| </p> <p>— И ја сам Славјанин, чујеш ли, Славјанин!</p> <p>Гргур га погледа зачуђено.</p> <p>— Ч |
| {S} Ко мари за Мицкијевића?{S} Та он је Славјанин — шта може мудро бити у нас, у Славјанина?{S} |
| ко комада Пољску, и опет ти кажем: није Славјанин !{S} Не мораш знати где, на Сави, на Врачару, |
| ужик!</p> <pb n="114" /> <p>Русија није Славјанин, јест, јест — ко опљачка свога рођенога брата |
| ухо ти кажем, ја сам Славјанин, велики Славјанин, већи него ти, него професор Сава, него сви у |
| S} Чудиш се?{S} На ухо ти кажем, ја сам Славјанин, велики Славјанин, већи него ти, него професо |
| он је мушки продрма.</p> <p>— И ја сам Славјанин, чујеш ли, Славјанин!</p> <p>Гргур га погледа |
| лавјанин — шта може мудро бити у нас, у Славјанина?{S} Тако мисле Германци.{S} Ми!{S} Слепци, с |
| тише), док ти бленеш у Штура, у <title>Славјанку</title>, дотле ти и ја и мутим по својим реви |
| т песама трепти чисто славјанска епика, славјанска лирика.{S} Ту нема ништа германско, ништа за |
| tle>!{S} У ових пет песама трепти чисто славјанска епика, славјанска лирика.{S} Ту нема ништа г |
| /title>, некакви <hi>Славјани</hi>, <hi>Славјанске</hi>...{S} Јеси ли ме чуо: цела ми се књига |
| уп, тамо славјански комитет...</p> <p>— Славјански комитет? пита Гргур пун изненађења и чуђења. |
| шта германско, ништа западно.{S} Велики славјански појета!{S} Ходите ближе, погледајте, то је п |
| било било.{S} Тамо је тајни скуп, тамо славјански комитет...</p> <p>— Славјански комитет? пита |
| и, не знати шта је говорио Мицкијевић о славјанским народима, о нама, о нашој народној појезији |
| .</p> <p>— Ево Мицкијевићех предавања о славјанској књижевности.{S} Немачки.{S} Јаки сте у нема |
| вело Српство на све стране...{S} Живело Славјанство!{S} Ко каже да смо ми народ мален...{S} Ми |
| S} Љубиш скуте Авраму, а хоћеш да гураш Славјанство из устајалих глибова.</p> <p>— Па ти си пог |
| професор Сава, него сви у твојој <title>Славјанци</title>, али, чуј ме добро, што ћу да ти каже |
| има то толико паметнога и у тој <title>Славјанци</title> настави Милан и обрну столицу на Друг |
| сти?{S} Па колики је морао бити тај ваш славни смуђ?{S} Колико вас беше при вечери?</p> <p>— Ја |
| велик. — Поносите се и ви тим великим и славним именом...{S} Поносите се, поносимо се!{S} Живел |
| многи, а највише Панта Чарапић, потомак славних наших Чарапића из Белог Потока.{S} У овој друго |
| Би му мило што му дете погоди имена тих славних јунака.</p> <p>Поред пута сеоски потеси.{S} Пож |
| бан од три наше краљевине:{S} Хрватске, Славоније и Далмације.{S} Де, ево одавде, почињи, гласн |
| ур, мислећи покашто о њој, осетио и сам сладости од оваких суза?</p> <p>Кад се Даница повратила |
| де изнад зидова, као да вам приповедају сладости које се сањају, а можда и уживају, у тим забра |
| S} Та здрава старост чини дане дражима, слађима; врење и борење нестане, тихо, мирно теку једно |
| ично; свет се збио у села; нико живи не слажаше амо цркви и школи; у сеоској механи никога осим |
| се.</p> <p>— Тако, па да ми се пазите и слажете к’о рођена браћа.{S} Тешко је, децо, данас стећ |
| или бисте га видели тек пред мрак, кад слази у забран, да надгледа стоку.</p> <p>Поп Крста је |
| по кући, али од ово неколико недеља не слази доле до наше велике баште.{S} Ја је замењујем, пр |
| га се бељаше утапкана стазица, којом се слази на поток, стајаше мала Даница.</p> <p>— Ја те, ја |
| ти за сто, док се не прекрсти.{S} Чешће слази цркви.{S} Друге би и проговориле коју о литургији |
| ији попови у шеширима.{S} С горње улице слази читав караван кола, долази народ обучен и наоружа |
| ори, прибирају се борци, старо и нејако слази ближе к Дунаву, много их је нашло прибежишта у Бе |
| S} Кад бесмо на вису, с којега се стрмо слази у прву улицу, а ја се скидох.{S} Црквењак спушташ |
| S} Кад баш хоћеш кавге, ето ти је...{S} Слазимо ја и Илија механи до Синџир-џамије...{S} Илија |
| , поче Сава.</p> <p>— Одавна нисам доле слазио, прихвати свештеник Арон:{S} Барања далеко, а ве |
| стељи, на којој је разастрта овогодишња слама, леву спустио доле низ креветац, а главу нагао на |
| Грго, и није ништа него вихорови, а ми слама коју они разносе.</p> <p>— Јеси л’ одавна из Беог |
| д дебела платна, који је такође испуњен сламом.{S} Пред собом имађаше новине <title>Вјестник</t |
| илав с исецаним месом; петак, пасуљ без сланине и са салатом кад је томе доба; субота, кромпир, |
| неколико пуних чинија пасуља кухана са сланиницом, а затим раздели свима <pb n="13" /> позамаш |
| брашна, мало помаснија; среда, пасуљ са сланиницом; четвртак, у подне кувано тесто, увече пилав |
| ве опрано, очишћено, углачано.{S} Ту су сланици, биберница, бокал с водом и пред сваким по једн |
| .{S} Учитељ је био ванредно добре воље, слао је и по попа-Крсту, али га не беше у селу.{S} Прип |
| где немаш своје сухоте.{S} Ту неки дан сласмо депутацију Грабовскоме у Варадин; не да се бесна |
| оји мило подилази кроз цело тело, улива сласт и ласт, чисто га покреће с места, уздиже га, чини |
| Даница окуси један грумичак владалачке сласти.</p> <p>Радознали гледаоци, који озбиљно, који с |
| ру, а ви већ у напред осетите на језику сласти које вас очекују, па једва чекате да поп благосл |
| или да гледаш, како им из уста тече она слатка беседа.{S} Покојни поп-Крстин отац је ли био мај |
| двоје седоше за сто, на којем се пушаше слатки купус са јагњећим месом.</p> <p>— Знаш ли ти, Је |
| му се као да у том жубору чује по који слатки гласак своје матере па би чисто и он даље потоко |
| се најскупоценијим чибуцима, као данас слатким и кавом.{S} И Сава је то уврстио у своја невина |
| тане, тихо, мирно теку једнолични дани, слатко као у детињству, зато се многи старци, који рани |
| ења природа.{S} А како ли је тек морала слатко падати Гргуру, кад је, на маленом крепком мркову |
| из собе; девојке носе на послужавницима слатко, ракију, кафу.</p> <p>Стари Макса удаје своју је |
| ача, и како и онако није вечерао, то је слатко откидао залогај по залогај, јео и ћутао, све до |
| да се прибере.{S} У души му и свечано и слатко, и ведро и светло, и опет некако превучено ружич |
| лим губером, неће упрти поглед у бабу и слатко заспати.{S} Плакао је, брисао је сузе широким ру |
| а им трепташе свечани мир, и нешто тако слатко и мило пролажаше им кроз душу, као да су у најве |
| изнесе ракију и каву, а Пауну и Гргуру слатко од ружина листа.{S} Одатле се кренуше мало лакши |
| мењене педагогије.</p> <p>Макса поћута, слегну мало раменима, па пристојности ради рече: „И так |
| ерала Тодоровића?{S}" Само што раменима слегосмо.{S} На то ће патријарх мало јачим, свечанијим |
| е ли ме разумели ?</p> <p>Свима се срца следише, а језик завеза.</p> <p>— Јесте ли разумели? ви |
| е у Макси опет пробуди учитељ, озбиљан, следствен, строг.{S} Сави Даница своју мазу, ђачићи у ф |
| ости господски подворе.{S} Учитељ Макса следствен својим строгим васпитним начелима, забрањивао |
| дан вис, а народ, као таласи око стене, слеже се око својега архипастира.{S} Колико оком прегле |
| <p>— „Мој синко, прошла су она глупа и слепа времена, кад се међу нами говорило: боље је шест |
| Тако мисле Германци.{S} Ми!{S} Слепци, слепци, које треба водити.{S} Свршити гимназију у Србиј |
| нина?{S} Тако мисле Германци.{S} Ми!{S} Слепци, слепци, које треба водити.{S} Свршити гимназију |
| о великим вратима.{S} Ено се миче једна слика, мали човечуљак у црној хаљини, дође под звонариц |
| разговетније указиваше њезина пријатна слика у његовој разгрејаној души.{S} Њезин и мајчин лик |
| уж, Милану још трепташе пред очима лепа слика Даничина.{S} Савлада свој понос и окрене се да је |
| четири.</p> <p>Гргур се трже и та лепа слика ишчезе.{S} Врата се отворише и у собу паде вихор, |
| } Ето сад баш Ивану изађе пред очи лепа слика тихог, домаћег живота: он седи у кући на клупици |
| ство од росе и мајских јутара, најлепша слика, што одавна живи у грудима његовим, учитељева ћер |
| ао шта је вечерао.{S} Толико се занимао сликама своје пријемљиве душе.</p> </div> <div type="ch |
| успомене Гргурове: цвеће, писма, књиге, слике, отишла у кухињу и забравила врата за собом.{S} Љ |
| ања и гледа: види слике и лепе и нежне, слике багреношарне и чистозрачне, као освитак, као проз |
| де поред гроба материна.{S} Гргур гледа слике, гледа и чуди се, а мала Даница хвали му се, како |
| њима напоредо лете и оне миле невидљиве слике, које им загрејаше њихове младачке душе.{S} Гргур |
| нога света, како се сасвим губе чаробне слике досадашњег сна и сувише озбиљно пиље у њу хладне |
| Па онда му се опет наметнуше живописне слике из доба ранијег и познијег ђаковања, сећа се рата |
| оре у горовитој планини.{S} Драге му се слике појављују у успоменама, које, као никад до сада, |
| Гргур, зловољан што му плаши лепушкасте слике његова заноса.</p> <p>— Гле гле, како сте ми дана |
| ицама, види на зидовима познате иконе и слике, велику зелену пећ, сат на зиду са големим тегови |
| тнило, гледа и сања, сања и гледа: види слике и лепе и нежне, слике багреношарне и чистозрачне, |
| бубице, ни лево ни десно, већ сви, као слике од воска, забоду носиће у књижице, не мичу се, не |
| навали на њих.{S} Ћуте, не мичу се као слике мраморне, не смеју ни да помисле на тај ужасни ча |
| ра целу ту величанствену <pb n="109" /> слику сувремене српске историје.{S} А Милан?{S} И Милан |
| е поп Арон, вољан да даде што потпунију слику, или да се бијемо, или да се селимо.{S} Шта ћеш у |
| е онде зидови и кроз то окно гледа лепу слику, коју је одавна компоновала његов жива машта и вр |
| цајем честитога Максе и Јована столара, слила се у његовом карактеру благост и питомост с мушко |
| у, у којој, усред слова, беше и по која сличица: квочка с пилићима ; или гусак који је вијао не |
| рених, изгледаху као два анђелчета, два слична мириса цветка из једнога бокора.{S} Гргур има ма |
| ју:</p> <quote> <l>На ноге, Срби браћо, слобода зове!</l> </quote> <p>Гргур гледа и слуша, груд |
| х мисли, илузија.{S} Аустрија, Русија — слобода, утопије!</p> <p>— А зар ти твоји савези нису с |
| к, сретан дан, кад цело по подне „влада слобода".{S} Учитељ је Макса спавао по ручку дуже него |
| народи да збаце зарђале стеге са своје слободе.{S} Дигли се Хрвати, дигли се Срби.{S} На челу |
| чна уредба; нигде ти, Грго, наше сеоске слободе, нашега рахатлука.</p> <p>— Збогом, видећемо се |
| , а они старији већ су више давали себи слободе, особито кад учитељ није у соби.{S} А мала Дани |
| вљени, једва се сетише да је настао час слободе, а мали Гргур, позван малом Даницом, изађе заје |
| упштинама, о привилегијама народним и о слободи независној и од Маџара и од Шваба и од Турака.< |
| м појасевима.{S} Даница вазда живахна и слободна, па се маша за колаче, за мед, а стидан Гргур |
| , Аустрија, Турска, три једнака пута за слободне народе...{S} И Русија је роб, и њу треба ослоб |
| ме да се макне од њега.{S} Чини јој се, слободнија је кад је поред њега.{S} Али он, гледа, туби |
| се, испитати га.{S} А највећма вољаше у слободним часовима бити сам, седети у празној школи, ил |
| ите: шта би било... реците без околиша, слободно, отворено... реците, сви се покоравамо вашем р |
| пита учитељку: чије је то дете („ала је слободно!“), а попа се на глас смеје, па окренувши се н |
| > <p>Не би Макси право, што му се иначе слободно ђаче тако заплашило, па не могавши савладати с |
| једноплемени усуде се сврх сваке ствари слободно мислити, и све, што чују, да суде и расуђују.. |
| говори и пева, исто као и у овој нашој слободној Србији.{S} И тамо је.... али што да ти напред |
| о упрљаних школских књига, а по осталом слободном простору перорезима урезана имена; на једном |
| дног дана истесати Душана.{S} Хоћу море слободу овде, овде, па онда да се окренем лево и десно. |
| и свештеник, али ме повукло срце амо у слободу.{S} Тек узео двадесету, кад сам прешао на Митро |
| гините, нећете дуго присмакати онамошњу слободу.{S} Море, море — Аустрија је Аустрија, и стариј |
| да не види ни она најкрупнија минејска слова, „начелна".{S} Долазе му и сад <title>Српске Нови |
| печаћена позлаћена, али доста посукнула слова.{S} Обрез листова беше жутом бојом обојен.</p> <p |
| е толико таме у собу, да се на новинама слова једва распознаваху.{S} Како ово засењавање поче у |
| — буки</hi>.{S} Казујете ли и ви имена слова или просто: <hi>аз — а</hi>, <hi>буки — б</hi>.{S |
| анђела, који држе цркву, а оздо начелна слова његовога имена.{S} Погледа у Максу, погледа у ост |
| ао дотле невиђену књигу, у којој, усред слова, беше и по која сличица: квочка с пилићима ; или |
| адили, кликну Илија дошавши до речи; од слова до слова потписујем све.{S} Бадава, кажем и казаћ |
| Даницу.</p> <p>— Ево сам прибележио од слова до слова: па „пољуби у руку и моју добру учитељку |
| ушли у учионицу, једва бисте распознали слова на мапама, толико су потамнеле и местимице истрве |
| полумрак, да се једва могаху распознати слова у књизи.{S} Гргур запали свећу и навуче беле заве |
| икну Илија дошавши до речи; од слова до слова потписујем све.{S} Бадава, кажем и казаћу увек: с |
| /p> <p>— Ево сам прибележио од слова до слова: па „пољуби у руку и моју добру учитељку“... моли |
| уне две године послао Гргур.{S} Гледа у слова, али мање чита, више мисли и осећа.{S} Па тек је |
| се: њене модроплаве очи вире иза ситних слова, па ме маме, па ме зачинкавају.{S} Једне недеље п |
| сами на Косово у Призрен!{S} Ал’ сироти Словаци, па Чеси, па...</p> <p>Ту се у мало не омаче на |
| елики, редак Словенин.{S} Сиромах народ словачки.{S} Здрав као вода планинска, питом као голуб. |
| ме, морате видети Карпате, морате учити словачки.</p> <pb n="81" /> <p>Морате мрзити Немце, мор |
| Колара</title>.</p> <p>— И овог великог Словенима морате знати као Доситија.{S} Глете овај најв |
| ли слушали што о њему?{S} Велики, редак Словенин.{S} Сиромах народ словачки.{S} Здрав као вода |
| Ту се у мало не омаче нашем одушевљеном словенофилу:{S} Пољаци.{S} Сетивши се свега и свега, не |
| Ево вам Људевита Штура: <title>Наречја словенска</title>, па <title>Наука о словенском језику< |
| кове круне; Угарска са својим земљама и Словенска од словенских земаља што су данас под Турском |
| м звуком извија најлепше песме српске и словенске, а иза те тамо харфе, у сунчаној глорији, тре |
| ати као Доситија.{S} Глете овај највећи словенски спев: <title>Слава кћери</title>!{S} У ових п |
| гарска са својим земљама и Словенска од словенских земаља што су данас под Турском...{S} Но, ка |
| руги знани и незнани великани српског и словенског Парнаса.</p> <p>Обојица расту, једрају, пост |
| ја словенска</title>, па <title>Наука о словенском језику</title>.{S} Овај предговор пред грама |
| не дотакну се тог рањавог места на телу словенском, изусти само реч: <hi>Штур</hi>, седе на сто |
| чке душе.{S} Гргур лепо види пред собом словенску вилу, сјајнобелу, лепшу од сваке девојке, леп |
| ег тежења за срећу потлаченог Српства и Словенства, за срећу својих пријатеља, својих ближњих.{ |
| >Стопи моја направи, направи </l> <l>По словеси твојему, твојему;</l> <l>Возтрубите трубоју, тр |
| ма печата се прокламација цара Николе и слово Инокентија, архиепископа херсомског, којом се огл |
| добри и богобојажљиви поп Крста говори слово ученицима и храбри их.{S} Стало је Максу много му |
| и стих; премине ли који друг, надгробно слово понајвише пише Гргур, али га никад није говорио.< |
| зговори богме поприлично „изобличително слово“, па збогом!{S} Тога дана не би више излазио, или |
| добро или нулу, или друго које дотично слово према изврсности рукописа, па онда узме Плутарха |
| еје грохотом.{S} Ја поновим своје мучно слово, црвеним, знојим се, она, ћурка, смеје ли се смеј |
| ао градови, а ћелије као палате, једним словом: царске задужбине, као Дечани, као Студеница.{S} |
| е све — године, знање, искуство, једним словом све... реците нам, драги господине Максо, шта би |
| офесору, реч ће написати Гргур (али је „словослов“ Милан); ако је потребна песма или ода за как |
| што се тиче правописанија, ни касателно словосочиненија.{S} Обојица правослови, обојица млади, |
| судници, али, за пакост, нико ником ни словца, па ни ти нама, наш драги Гргуре.{S} Ја сам твој |
| примакоше столу.{S} Гргур слуша, свако словце свештениково пада му на срце, само Милан хтеде у |
| сто не смем ни да изустим ту једну реч: слога!{S} Та да је уз нас та велика... ух (ту професор |
| иметним задовољством што не мора крњити сложене фишеке...{S} Рекох ти, да сутра полазим.{S} Не |
| ка соба као кошница.{S} Из тога жубора, сложенога из разних ситнијих и крупнијих дечјих гласова |
| их кућа, рекли бисте е је заселак.{S} А сложни су — да изгину један за другога.{S} Свуда ћеш их |
| акоше јаслама, а цео збор запева јако и сложно:</p> <quote> <l>Стопи моја направи, направи </l> |
| пасеш грешну Европу од белаја.{S} А кад сломијеш Бунапарту, онда те тапшу по раменима, а ти опе |
| {S} Али строгог наставника није старост сломила, поразио га удар, истина очекивани, али и сувиш |
| се једва отрже из загрљаја материна.{S} Слуга ошину зеленке и ови излетеше на отворене вратнице |
| неће ваљати.</p> <p>Викач оде у село, а слуга се и даље повираше око кола.{S} Петрија тужна, пр |
| жјем благослову !</p> <p>Под дудом маже слуга кола, утврђује чивије, намешта шарагље и лесе, ва |
| /p> <p>— Ту испрегоше коње, и док их је слуга провађао, отац извади погачу и сир, простре пешки |
| је што.</p> <p>— У Београд, одговори му слуга, али више кроз зубе.</p> <p>— 'Трговином или ћете |
| ад се докопаше правога насипа, једва их слуга савлађиваше, као виле полетеше у најбржи кас.{S} |
| и, ако хоће и глупости, па готов посао, слуге, робови!{S} Јеси ли ме разумео, мој добри Гргуре? |
| ином ћуташе, и само овда онда опомињаше слугу да скреће то десно то лево, куд је мање кама и ро |
| се, љубазно али усиљено, насмехну, узе служавник и оде у кућу да спреми послужење.{S} Остави с |
| у, понуди га Јован, кад Макрена принесе служавник с наливеним чашама. — Чујеш, жено, остави ти |
| е у кућу да спреми послужење.{S} Остави служавник на кухињском огњишту, брзо отрча у своју башт |
| лико димова, жељаше и филџанчић каве са служавника, али јест, то скромно очекивање никад није н |
| д је, после неколико тренутака, ушла са служавником, Гргур се чисто тргао.{S} Учини му се, као |
| сетио нисам, драги мајстор-Јоване, како служба прође.{S} Ударише звона, митрополит у митри и од |
| ј професор Сава седео без <pb n="64" /> службе, док се други сметењаци товише на платама, које |
| там те: јеси ли послао „прошеније" ради службе?{S} Ако не ти њих, богме они тебе неће молити.{S |
| она?{S} Скрстила руке па слуша: покорна службеница незахвалне Европе.{S} Та да ми је једну годи |
| а.{S} Растурен комитет... и он је већ у служби.{S} За њега се не брини...{S} Да га поздравим?{S |
| дметнули, отишли у Карловце, и већ су у служби Народнога Одбора.</p> <p>Чим погледате у сунце, |
| учевни људи, којима је дано нешто мало службице, тек да не помру од глади.{S} Али, ко ти је са |
| а заитити својом кашиком.{S} Прошеније, службу, положај, па онда сањај колико ти срце иште, мој |
| само одахну.</p> <p>— Ја ником никакву службу не бих дао, ником, ни мом рођеном оцу, док не по |
| иле, што му га шиље владика за ревносну службу у божјем винограду.{S} Изненадна радост прели се |
| се оком не види.{S} Ама те нуде, ама те служе, ама те разговарају, чисто не знаш шта ћеш пре: и |
| овац, из околине манастира Житомишљића, служи цркву и попа, чува државни магацин, прима плату о |
| довољњејше!{S} Кад још за младости тако служи својим користима, ту се није бојати празне и глад |
| н сам верује у науку Христову, ревносно служи цркву, па су му и сељаци питоми и често цркву пол |
| егов живот био је и њезин, дворећи њега служила је себе.</p> <p>Иван беше прави правцати Србин, |
| чибука : у свима великашким оџаклијама служило се најскупоценијим чибуцима, као данас слатким |
| е (и ту звекну по ћемеру).{S} Мучио се, служио, ишао подеран и гладан, али сам зато сачувао цел |
| и сами мало насмејали.</p> <p>— Молим, служите се, док се вино није угрејало.{S} Па, ако вам ј |
| срамота, срамота!{S} Још ћемо ми туђина служити, још !{S} И кад нас неће, ми га тражимо, ми га |
| цу.{S} Шегрт је помагао доносити јела и служити при столу.{S} Овога вечера, пре него што ће пос |
| маџарски и црквене протоколе, па чак и служити на маџарском језику.{S} Зар су у једном селу об |
| још једном сина, стегне срце, окрене се слузи и викну да ошине.{S} Гргур је дуго гледао за њима |
| и. колико и не треба — политичар.{S} Ни слутио није оно, што се у његовом другу зачело и нагло |
| сркнувши мало из чаше... ви можда и не слутите, али, шта ћу, кад осећам ја.{S} Нисам ја из ред |
| > забудеши мја?{S} До конца“, или „Вид, слух, вкус, мирис и осећање“, или „Број којим се множи, |
| ру.{S} А мала царица — то је овогодишњи случајни додатак, тек да и мала Даница окуси један грум |
| ед пута, седоше и једоше.{S} Поред њих, случајно, пролазаше читав караван Хера кириџија, који н |
| ога ми, ни Максо шале не издржи, кад га случајно погледа и што год упита.{S} И поп Крста се скл |
| уњавам своју заклетву.{S} Гргуре, да ме случајно сад сретнеш у путу, не би ме познао, толико са |
| здавији, који бих теби откинула, кад би случајно и ти био онде код ограде.{S} Мерим и мерим, и |
| као да види своје беле и питоме вочиће, слуша како шкрипе точкови под товаром, како се беле бук |
| а — а шта ради она?{S} Скрстила руке па слуша: покорна службеница незахвалне Европе.{S} Та да м |
| .{S} Али богме <pb n="60" /> хоћу да ме слуша као ода, а моју домаћицу као своју матер, твоју П |
| јер он пази на нас; по цео дан гледа и слуша, како се учимо и владамо.{S} Видиш, како прети он |
| ода зове!</l> </quote> <p>Гргур гледа и слуша, груди му се шире радостима, које до сад није ужи |
| српске историје.{S} А Милан?{S} И Милан слуша пажљиво, али из оно мало промене на лицу тешко би |
| се и нехотице примакоше столу.{S} Гргур слуша, свако словце свештениково пада му на срце, само |
| а ово ти је од јако место мене отац.{S} Слушај га, као што си и мене слушао.{S} Он ће те и на д |
| алене ручице на горњу даску од скамије, слушају и гледају и зебу у плашљивим срцима: шта ли ће |
| реслишава.{S} Малени новаци седе само и слушају положивши малене ручице на горњу даску од сками |
| ном крову.</p> <p>Киша падаше, а Гргур, слушајући и гледећи кроз прозор, пренео се мислима прек |
| у.</p> <p>— Видите, наставља Макса и не слушајући Илију, више сам са собом говорећи:{S} Треба м |
| карловачко пјеније, наставља Максо и не слушајући шта поп говори.</p> <p>— Било, учо, било па и |
| и, читати, па од њих двојице научи више слушајући, него цео дан код куће читајући.{S} Илија је |
| а столом, плела је и подједнако пажљиво слушала и оца и Гргура.{S} Говор је текао живо с предме |
| ицеја, опште мишљење и у наставника и у слушалаца, да је Гргур први међу првима.{S} А Милан?{S} |
| ужава професор истим жаром.{S} Јесте ли слушали што о њему?{S} Велики, редак Словенин.{S} Сиром |
| цу и мало се замисли.</p> <p>— Јесте ли слушали што о Мицкијевићу? по дужем ћутању запитаће про |
| р Сава своје ученике.</p> <p>— Нити смо слушали, нити читали, одговорише оба младића.</p> <p>— |
| ја дош’о у севдах, а и сам сам, хтео да слушам-шаркију..:{S} Ето ти пред нас Хасе, као за пакос |
| отани потуже.{S} Ја бегам из собе да не слушам ништа против тебе, заклех се да ти пишем, и ево |
| гуре, шта је то конфедерација?</p> <p>— Слушао сам.</p> <p>— Е такав смо савез народа утврдили |
| е отац.{S} Слушај га, као што си и мене слушао.{S} Он ће те и на добро упутити.{S} Хајде сад пр |
| упа и слушати наук, о ком је тако много слушао од свога оца и од своје матере.{S} Свако је дете |
| , осим Гргура, који је о томе само мало слушао, али још ништа није учио.</p> <p>— У јаслама, по |
| нда не беше у Лицеју велика навала, али слушаоци беху и старији и развијенији, и јачега кова и |
| а одчегртава своме занимљивом и једином слушаоцу све своје теолошко знање, док ти се из кухиње |
| орао, ако не иначе, а оно из учтивости, слушати.</p> <p>— Ради сте да чујете шта израдисмо у Си |
| понајчешће и најрадије сећам.{S} Да зна слушати цвеће, да знају говорити пилићи, ја бих с њима |
| дети у једној од тих чудноватих клупа и слушати наук, о ком је тако много слушао од свога оца и |
| да чисто милина беше седети у скамији и слушати кад учитељ говори о Светом Јовану, о Христу, о |
| о им покајну молитву.{S} Сви га пажљиво слушаху, гледајући у његову дугу мало разбарушену косу, |
| па песама — пуна су им уста, а ти само слушаш и бленеш као јучерање дериште.</p> <p>Што је чел |
| а и многоугластих шљунака.{S} Гледаше и слушаше: чињаше му се као да у том жубору чује по који |
| орокала, а он је само озбиљно гледаше и слушаше.{S} Међутим звечка <pb n="15" /> огласи школске |
| ране, гледаше у бистру планинску воду и слушаше њезин ромон преко шарених, облих, а и многоугла |
| ји му не припадаше; и њега је цео Лицеј сматрао као <pb n="102" /> једног од ђачких корифеја.{S |
| ица му се прибила, па пуна поуздања, не сме да се макне од њега.{S} Чини јој се, слободнија је |
| денични камен из њихове поточаре.{S} Не сме ни да помисли у свом малом јаду, да ће он вечерас п |
| ного их је нашло прибежишта у Београду, Смедереву и осталим варошима и селима кнежевине Србије. |
| ари на мало заседласт нос, скупи појаче смежуране усне, уздигне навише велике некако вунасте об |
| , држећи бројанице, набрао чело, скупио смежуране усне, па мислима зашао у ближу и даљу прошлос |
| еја.</p> <p>— Смејеш се, је ли?{S} Е па смеј се, кад ти је за смејање.{S} Разуми ме добро, нема |
| е, је ли?{S} Е па смеј се, кад ти је за смејање.{S} Разуми ме добро, нема ту летине, нема берић |
| оје вечерашње снове и поче се задовољно смејати.{S} А Ружица, са свечаном збиљом, отпоче своје |
| слово, црвеним, знојим се, она, ћурка, смеје ли се смеје.{S} И ја ти загудим у друге жице: <pb |
| S} Ја говорим, говорим, а она се смеје, смеје грохотом.{S} Ја поновим своје мучно слово, црвени |
| ли војводу?{S} Ја га питам, а он блене, смеје се као луд.</p> <p>— Право има да ти се смеје.</p |
| — Право има да ти се смеје.</p> <p>— Не смеје се он мени, него теби и онима онамо код града.{S} |
| дим у друге жице: <pb n="123" /> она се смеје, и ја се смејем; почне се прћити, почнем се богме |
| ађаво.{S} Ја говорим, говорим, а она се смеје, смеје грохотом.{S} Ја поновим своје мучно слово, |
| ним, знојим се, она, ћурка, смеје ли се смеје.{S} И ја ти загудим у друге жице: <pb n="123" /> |
| се као луд.</p> <p>— Право има да ти се смеје.</p> <p>— Не смеје се он мени, него теби и онима |
| („ала је слободно!“), а попа се на глас смеје, па окренувши се назад сасвим гласно викну: „Е је |
| е: <pb n="123" /> она се смеје, и ја се смејем; почне се прћити, почнем се богме и ја дурити; п |
| е.</p> <p>Гргур му се насмеја.</p> <p>— Смејеш се, је ли?{S} Е па смеј се, кад ти је за смејање |
| Ћуте, не мичу се као слике мраморне, не смеју ни да помисле на тај ужасни час, — ни живи се не |
| коже искоче од радости, па се грохотом смеју и за трбухе хватају.{S} Што попа тресе ногама и б |
| ине ричи кроз нос: ма!{S} Деца се на то смеју сиромаху медведу, а Циганин скине мастан фес и за |
| вност.{S} Ха, ха,ха.</p> <p>И професор, смејући се саркастички, устаде и опет пође горе доле по |
| Заправо да ти кажем, мајстор Јоване, не смем ни да помислим да га водим куд на другу страну.{S} |
| стависмо онде где смо...{S} Не смем, не смем се огрешити.{S} С овим мојим окорелим чизмама не с |
| Не смем; устезаше се плашљиво Гргур, не смем.</p> <p>— Кажем ти да их извадиш!</p> <p>— Не смем |
| ворим..{S} Ти си данас, онако, знаш, не смем ни да ти кажем.</p> <p>— И боље да ћутиш, кад не з |
| се и ти устависмо онде где смо...{S} Не смем, не смем се огрешити.{S} С овим мојим окорелим чиз |
| p>— Кажем ти да их извадиш!</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Не смеш?</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Не с |
| <p>— Ал’ не смеш лагати...</p> <p>— Не смем лагати.</p> <p>— Јесте ли силазили на Дорћол?</p> |
| тарка мало оштријим гласом.</p> <p>— Не смем; устезаше се плашљиво Гргур, не смем.</p> <p>— Каж |
| Не смеш ни кад ти ја кажем?</p> <p>— Не смем.</p> <p>Она га погледа још један пут мало љутито, |
| Не смем.</p> <p>— Не смеш?</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Не смеш ни кад ти ја кажем?</p> <p>— Не |
| ти.{S} С овим мојим окорелим чизмама не смем у толики ризик.{S} Зато, благодареније буди Богу н |
| се поп.</p> <p>— Нећу.{S} И нећу, и не смем.{S} Да је било негда, тамо пре петнаест-дваест год |
| } Шта би било... ох, Боже мој, чисто не смем ни да изустим ту једну реч: слога!{S} Та да је уз |
| ргуре.{S} Ја сам твоја другарица, ја ти смем рећи, па ево ти и кажем: ништа ти лепо не стоји, к |
| и!{S} А какав је тај твој узрок, ако га смемо знати?</p> <p>— Смеш. </p> <p>— Да није Макса?</p |
| рјаћија на ваљану рибу.{S} Али зато сад смемо мало повише овог ритопечког.</p> <p>— Е па кад јо |
| лбе. „Зар ми нисмо српски народ. зар не смемо ни живети као српски народ?" суну мало јачим глас |
| еко својих усана, није јој ни из далека смео наговестити да је — плакао.</p> <p>А мали Гргур — |
| рилазе к „царским" дверима.{S} Једва је смео да подигне очи, кад је био пред светим путиром.{S} |
| ану „попечитељства просвјештенија" није смео ни помислити, али је прошло много кратких дана и д |
| олуоку.{S} Овај столски поредак није се смео мењати ни за живу главу.{S} Мајстор Јован живео је |
| ти се; зар баш ништа нема чега се не би смео одрицати?</p> <p>— Ништа, Данице, осим оних старих |
| мора да је било давно, па сам мало као смео с ума.{S} Ал’ стан’, почекни мало, сад ћу се ја... |
| , кад затвори књигу и кани се да легне, смерно стане пред „Распетије" и моли се Богу.{S} Тако ј |
| а", о грешницима које чека страшни час „смерти“, и о праведницима, који ће, у слави небеској, с |
| ари и нови.{S} Једва их је учитељ Макса сместио у скамије: напред млађи назад старији.{S} У клу |
| омолити се Богу за њ, и целу своју душу сместити у њега.</p> <p>— Гргуре, Гргуре, ја те волим, |
| ама јеси ли се побринуо за стан, где да сместиш дете?</p> <p>— Ја се код куће договорих с газда |
| никако не иде у главу: не знам само шта смета да <hi>аз</hi> буде <hi>аз</hi>, а <hi>буки — бук |
| без <pb n="64" /> службе, док се други сметењаци товише на платама, које ако сам ја заслужио, |
| или завејани или непроходљиви са многих сметова, што се отискиваху са околних брда.{S} И курјац |
| .{S} Али, гле, <pb n="58" /> ја Бога ми сметох с ума.{S} Момче, каву и ракију!{S} Па, газда Ива |
| браде, а образа онако вазда готових на смех.{S} Под пазухом држаше дебео трешњеви штап.</p> <p |
| збиљу, коју је ређе разблаживао одмерен смех, али плач — готово никад.{S} Кад је мислио, да ће |
| длучио сам, да се женим.</p> <p>Илија у смех:</p> <p>— Каква женидба!</p> <p>— Озбиљно ти говор |
| ио се други.{S} На једанпут прсну поп у смех, прсну у смех и учитељ.{S} Ходи сваки на другу стр |
| } На једанпут прсну поп у смех, прсну у смех и учитељ.{S} Ходи сваки на другу страну, ухватили |
| опа тресе ногама и брише сузе од голема смеха, али што се и учитељ Макса заценио, па и сам фаму |
| у, ухватили се за трбухе, и тресу се од смеха, Учитељка <pb n="27" /> отворила школска врата, г |
| вој узрок, ако га смемо знати?</p> <p>— Смеш. </p> <p>— Да није Макса?</p> <p>— Јест.</p> <p>— |
| извадиш!</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Не смеш?</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Не смеш ни кад ти ја к |
| Не смеш?</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Не смеш ни кад ти ја кажем?</p> <p>— Не смем.</p> <p>Она г |
| <p>— Право да ти кажем.</p> <p>— Ал’ не смеш лагати...</p> <p>— Не смем лагати.</p> <p>— Јесте |
| тна хартија, али јест, синко, зуцни ако смеш!{S} Само се малко помичу, испружају вратове, издиж |
| /p> <p>— Стоји у буквару, примети попа, смешећи се, а у Светом Писму стоји: дрво, које рода не |
| Вучић и устав... пребациваше му Гргур, смешећи се лукаво.</p> <p>— И јесте, Грго, човек; човек |
| т с вашим Доситејем, поче професор Сава смешећи се, оставивши свој онизак шешир на орманчићу, г |
| једном бити мора! понови професор Сава смешећи се и гледајући то у Гргура, то у честитог мајст |
| ну, погледа задовољно мајстор Јована, и смешећи се трну у дланове.</p> <p>— Ви сте данас сасвим |
| >Радознали гледаоци, који озбиљно, који смешећи се, гледају то у лепо окићени и осветљени Верте |
| >— А зар ви то опажате?</p> <p>— Та ето смешите се, па...</p> <pb n="66" /> <p>— Па рекох ли ва |
| бар ка’ и ти, погоднији него учитељ.{S} Смешка се на нас, пита нас благо, показује нам, прича н |
| дава, уме човек, па зна“...{S} Макса се смешка, као бајаги и не чује шта говори поп, а овамо не |
| ново савијати главу, испод ока гледати, смешкати се и мазити.{S} Али се у Макси опет пробуди уч |
| па, да сакрије незадовољство, лукаво се смешкаше.{S} Виде да је насео, а већ му поче много до т |
| могао прочитати, ћутао је и мислио.{S} Смешно је рећи: мислио, али је, ма како нејасно и изукр |
| </p> <p>Лежи Гргур у болници, која беше смештена у варошкој кући, пружио увезану десну ногу по |
| небом без јела и пића: тек петога дана смиловаше се и убише мученика.{S} Тодора Ковачевића, ст |
| Тамо код иконе висе скорашњи венчићи од смиљките и босиока.{S} Мирише Гргур, мирише, па се сећа |
| етљиво срце.</p> <p>У том се сунце поче смиривати и хладовина пирити висом на ком се налажаху.{ |
| о смишљајући како да нађе својим речима смисао, који је ближе и њезиним назорима.{S} Видите... |
| међу друговима, пресуђује Гргур; ако се смисли какав план, који ваља разрадити, редакција се по |
| и.{S} Нешто је одлучио учитељ, нешто је смислио поп, обадвојица су на чисто!{S} На Никољдан изл |
| Гргур:</p> <p>— Милане!</p> <p>— Шта си смислио?</p> <p>— Ја не знам; ја не умем да знам; ја, б |
| ило сувише хладно.</p> <p>— А шта си ти смислио ? упитаће поп, заустави се и поче намештати кра |
| промислио.{S} И знаш ли, брате, шта сам смислио — ја нећу да будем професор.</p> <p>— Нећеш да |
| ортику.</p> <p>— Ја сам, учитељу, нешто смислио, ословиће поп.</p> <p>— И ја сам, прихвати учит |
| Максу, али, у тако названом „преносном смислу“ говорећи Макси, у исто време одазвао се на све |
| p> <p>— Не мислите? поче он, брзо, брзо смишљајући како да нађе својим речима смисао, који је б |
| о на њезином лепом лику, и док је Илија смишљао како да пребаци говор на другу обалу, она се, љ |
| а, кад се машио за шољицу.{S} Он, вазда смишљен, присебан, опрезан, гледај како је завезао.{S} |
| ти, вала, ни цар не би замерио.{S} Као смишљене.{S} Чиј си ти, мали ? запита поп Гргура.</p> < |
| м заклопачком, поче свештеник Арон тако смишљено и течно, као да је, путујући Банстолом из Карл |
| т и јасан план, само на посао.{S} Мудро смишљено, полак готово.{S} Пре свега мора бити...</p> < |
| не.{S} Једно или друго?{S} Време је, да смо на чисто.</p> <p>— Па води их.{S} Ако нисмо ми.{S} |
| народног.</p> <p>— Кажу, господине, да смо ми мали народ? усуди се приметити Милан.</p> <p>— К |
| ари — сила!{S} Ко каже <pb n="77" /> да смо мален народ!{S} Варање, изопачавање, обмана!{S} О, |
| ..{S} Живело Славјанство!{S} Ко каже да смо ми народ мален...{S} Ми народ мален?{S} Будале!{S} |
| , с великим брадама, гледамо га, као да смо из дивљега вилајета дошли."</p> <p>— Хе, хе, то је |
| Доситије, уздахну мајстор Јован, као да смо ти ми данас у томе попузнули.{S} Колико је мој проф |
| нога брата.{S} Хоћу да се пазите као да смо вас све троје ми родили.{S} Седи, Гргуре до Ружице, |
| ?</p> <p>— Слушао сам.</p> <p>— Е такав смо савез народа утврдили ми.{S} Јест, и ја сам био на |
| па онда, свашта нам пада на памет, кад смо сами, мерим и мерим очима који је цветак најпунији, |
| љимо и намрштимо, а пред својима, и кад смо сами у кући, зашто бисмо се плашили од онога што на |
| ко народ суди и газдује.{S} Шта ћеш кад смо мали... па глупост, па Турска, па конзули...{S} Али |
| осподина професора.</p> <p>— Дакле, сад смо прочитали и другу свеску народних песама...{S} А ти |
| да нема града и осим Београда...{S} Све смо закључили... деоба правична; штета што мапе немам д |
| т свратио к мајстор-Јовану столару, где смо се први пут с њиме упознали.</p> <p>Скоро је подне. |
| измакло, ја се и ти устависмо онде где смо...{S} Не смем, не смем се огрешити.{S} С овим мојим |
| мог доброг оца, од нашег учитеља, коме смо и ја и ти захвални за све наше знање.{S} Ја не знам |
| аки.{S} И останимо обадвоје оваки какви смо.{S} Ја не знам шта би било од мене, да чујем да си |
| игу, рекох јој, та ми се знамо, другови смо.{S} И ево ти, Грго, писмо, и ево погача, и ево друг |
| на.{S} Али ја сам сасвим задовољан; сви смо у божјој вољи; где ме је довела промисао, тамо ћу и |
| {S} Чујете ли — Русија је силна!{S} Сви смо упрли очи у њу.{S} А она?{S} Рођена да заповеда нар |
| мој добри попо, а тамо, а овде!{S} Сви смо једна браћа, један народ.{S} Ја сам и тамо могао би |
| рце, да си и заборавио нас сељаке, који смо на раду од јутра до мрака, па и не можемо бити тако |
| и, одговорише оба младића.</p> <p>— Али смо вас зато кљукали Шилером и Гетеом, па чак и оном бу |
| говића! викну Иван љутито.</p> <p>— Али смо ми, бабо, одмах видели да он лаже, чим је директор |
| е као златну јабуку, већ, знаш, гледали смо га као зеницу ока, као мало воде на длану, па зар д |
| ...{S} Иван је поцигурно код куће; били смо заједно на горњој воденици.{S} Па док те види Петри |
| паре.</p> <p>— А певати?</p> <p>— Учили смо: <title>„Владету војводу"</title>, <title>„Тодора о |
| hi> идем с вечере...{S} Знате, наручили смо били на Дорћолу једног тазе смуђа...</p> <p>— Знам, |
| до твојега села?{S} Ако си рад чути, ми смо, хвала Богу, сви здрави, које исто и теби од свемил |
| лепшом белоћом и бледилом.</p> <p>— Ми смо Гргурови другови, полазимо на своја „опредјеленија“ |
| фесор Сава своје ученике.</p> <p>— Нити смо слушали, нити читали, одговорише оба младића.</p> < |
| ек: стара школа, па стара школа.{S} Док смо се ми, господине, држали часловца, псалтира, дотле |
| ином обрасли камен усред потока, на ком смо више пута заједно седели и гледали низ воду доле ка |
| села.{S} Ти си мој давнашњи друг; много смо заједно појели хлеба и соли: сад, сад, пружи ми рук |
| опачко.</p> <p>— За ово месец дана како смо у Карловцима, наставља отац Арон, каквих се чуда не |
| лтира, дотле је и било добро, а од како смо почели заводити којекакве западне, можда римокатоли |
| Познајеш ли ме још, Грго?{S} Та заједно смо се учили књизи у учитеља Максе.{S} Одох да му пољуб |
| ва и онако добра, <pb n="93" /> као што смо те испратили из нашега села.{S} Онда ћеш за дело пр |
| да из школе "гласиће"онаке исто као што смо их ми од себе давали, кад би нас, несташне, окачио |
| са, примерно поведеније, на жив пример; смотрено их чувам од соблазнителних речи, од љадословиј |
| — Да ми кажеш право, дијете, поче Макса смотрено вадећи она оба писма из недара.{S} Реци ми, ал |
| у...{S} Да нас когод не чује. (Ту Милан смотрено погледа на једну и на другу страну.) Док ти (г |
| оџаклије и поверавали им, наравно врло смотрено, своје вратоломне планове.{S} Ни једна интрига |
| не, па чисто ти заигра срце кад ходиш а смрзнути снег шкрипи под ногама.</p> <p>Многе се куће с |
| </p> <p>Те вечери беше се необично рано смркло.{S} Кад се упалила свећа у учитељевој соби, опаз |
| ћи ће, мора лећи у гроб, али ће она пре смрти родити... родити другу Русију, млад, здрав, јунач |
| тројица, али један умре одмах по очевој смрти, а други се оженио још пре Ивана, наскоро оболи и |
| .{S} Једне недеље по подне просто ми се смрче.{S} Потрчим на Зерек старој Гркињи.{S} Карте амо, |
| Па колики је морао бити тај ваш славни смуђ?{S} Колико вас беше при вечери?</p> <p>— Ја и проф |
| аручили смо били на Дорћолу једног тазе смуђа...</p> <p>— Знам, знам, да сте тирјаћија на ваљан |
| черас прослависмо победу једним ваљаним смуђем.{S} Како вам се чини, мајстор Јоване?</p> <p>— А |
| гу се молише, молише;</l> <l>А цар Ирод смути сја,</l> <l>Јерусалим стужи сја...</l> </quote> < |
| се сасвим губе чаробне слике досадашњег сна и сувише озбиљно пиље у њу хладне прилике другога ж |
| укчије, сад сам и много вештија и много снажнија.{S} Тамо под зиму, мати ће ме поучити да ткам |
| асаше, и једва се уздржа да не падне на снажно недро младића, који је одавна господар њезинога |
| знам те добро, знам...{S} Ха! (И лупнув снажно ногом о земљу кликну весело:) Гргуре, сине, јеси |
| отвори.{S} Најзад, пољуби га још једном снажно и ватрено и — отвори га.</p> <p>У одаји мир, усе |
| ти.{S} И загрлио би је, загрлио те како снажно, али се убрзо застиде од тако дрске и нерасудне |
| е ми биле још немоћне, те нисам довољно снажно била брдилима.{S} Сад је, дабогме, много друкчиј |
| бе, чини вам се зажмирио, па сања, сања сне, који би зацело били снови, да га час по не увери о |
| да га шиљемо даље у школу.</p> <p>— Ја, снебива се Петрија, па Бога ми не знам како да ти свету |
| и тек тек, није дете што и брачни друг, снебивамо се, снебивамо се и од свога најрођенијега.</p |
| е дете што и брачни друг, снебивамо се, снебивамо се и од свога најрођенијега.</p> <p>Ту Макса |
| <p>— Господин Макса, рече Гргур с пуно снебивања.</p> <p>— Господин Макса, господин Макса...{S |
| нак под школским кровом беше тако драг: сневао је своју мајку Петрију и свога оца Ивана, па чак |
| ране до Мораве, с друге до Колубаре.{S} Сневао је, али никад у <pb n="112" /> своме животу није |
| Максина села. </p> <p>Ноћ покрила брда, снег до колена, одавно умукнула пуцњава пушака, големе |
| падна.{S} Још у првој половини децембра снег навејао читаве таване по висовима и доловима.{S} М |
| Бије их у путу зима и врућина, и киша и снег, и опет гмижу напред, и ништа <pb n="56" /> нема ш |
| а у сређивању вуне.{S} Једва чекам први снег, па да и то, у име Божје, отпочнем.</p> <p>„Да ти |
| сто ти заигра срце кад ходиш а смрзнути снег шкрипи под ногама.</p> <p>Многе се куће светле и н |
| о је у оним рибарским чизмама), стресао снег с џубета и обуће, узе своју читакињу за дугме и ск |
| , па опет се замаје тамо низ брдо преко снегова, у бестраг.{S} Из кухиње чује се учитељкин глас |
| 9" /> <p>А те зиме била је зима оштра и снегопадна.{S} Још у првој половини децембра снег навеј |
| заборави <pb n="90" /> своје вечерашње снове и поче се задовољно смејати.{S} А Ружица, са свеч |
| се мало својом бригом, која ми одузе и снове и глад.</p> <p>— Питах те: шта си сад наумио с де |
| па сања, сања сне, који би зацело били снови, да га час по не увери остали живот око њега, да |
| орен бојем и хрвањем, спаваше најдубљим сном.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18880_C |
| и виђаху се још многе неовршене камаре снопља.{S} Иза потеса шљивици с родним подупртим гранам |
| е цело село већ одавна лежало у дубоком сну.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18880_C6 |
| ује у туђини.</p> <p>Гргур је на све то снужден гледао.{S} Беше му и мило и жао.{S} Мило видети |
| а му се чињаше и сувише озбиљан, Даница снуждена, а Милан у овој прилици. колико и не треба — п |
| дечица се лепо скуње, оборе главице, па снуждено гледају у своје књижице...{S} Као што видиш, ј |
| прошапта: „Грозно!“ а Милан, озбиљно и снуждено, метнуо три прста леве руке на усне и гледа у |
| у и цар Ирод обори своју лепу главицу и снуждено наже се на мач.{S} Песма престаде, али је цела |
| а подне, сети се и он глади и глад њега снужденога, па уђе у собицу где су ђачки сандучићи, те |
| оју, трубоју,</l> <l>Возопите со мноју, со мноју:</l> <l>Звезда иде јаснаја, јаснаја...</l> </q |
| убите трубоју, трубоју,</l> <l>Возопите со мноју, со мноју:</l> <l>Звезда иде јаснаја, јаснаја. |
| ше стих: „И ви гори и холми, возиграјте со нами!“ учитељ Макса својски „секундирајући" пође нап |
| а у торби пшенично; у застругама сир и со, а у једној позамашној кеси бео грах.{S} У дрвеном с |
| у Београд катран и луч, па да тамо узму со и понесу горе на свој Златибор, у Стари Влах.</p> <p |
| запева: <hi>Шедше трије цари ко Христу со дари</hi>...</p> <p>А кад престаде ова црквена песма |
| снице <hi>свја</hi> земља да трепти <hi>со страхом и трепетом</hi>!</p> <p>Још једном лупну о з |
| , у некаквом старом џубету, у шубари, а соба просто као турски хамам.</p> <p>Учитељ Макса приви |
| че.{S} Од њихових гласића бруји школска соба као кошница.{S} Из тога жубора, сложенога из разни |
| ком.{S} Зачудише се, јер обично школска соба, како се пред мрак почисти и притвори, више је до |
| Цркви, богослови су већ били по својим собама у семинарији, кад су се наша два млада друга вра |
| с готово пребијеном ногом“.{S} У ђачким собама, обично је сваки део намештаја мање више начет.{ |
| рште у мале комадиће по свима крајевима собе.</p> <p>— Ја знам и рачунати, а знаш ли ти?</p> <p |
| еју код оне велике ластрене пећи насред собе, а по подне спавају сваки на својој клупи.</p> <p> |
| и и не обележи докле, а врата од његове собе отворише се и, на његово велико изненађење, уђе ун |
| још мање светлости пропуштају у малене собе.{S} Уђете у кујну, а из кујне лево у собу.{S} У ле |
| је Даницу, која се одмах дигну и оде из собе.</p> <p>— Да ми кажеш право, дијете, поче Макса см |
| ме се с твојим будалаштинама.{S} Иди из собе !{S} Иди !{S} Кажем ти, одмах да одлазиш или ћу... |
| се они сиротани потуже.{S} Ја бегам из собе да не слушам ништа против тебе, заклех се да ти пи |
| е узмувале, у кујну из кујне, у собу из собе; девојке носе на послужавницима слатко, ракију, ка |
| оличено осећање дужности, нада трку из собе у школу, из школе у собу, збунио себе и друге, а д |
| ри је.{S} Али у исти мах отворише се на соби врата и споља још жешће духну наш несташни вихор.< |
| о.{S} Кад се упалила свећа у учитељевој соби, опазише ђаци кроз прозор да је још једна свећа за |
| ђати.{S} Међутим је њезин брат у другој соби сео код стола, отворио најновији <title>Летопис</t |
| м самцит, задубљен у мисли, седи својој соби и броји бројанице.{S} Још иста она икона над креве |
| асвим расани, а и учитељ Макса у својој соби постане нестрпљив, буни се у своме читању, чисто в |
| кући сви су прозори осветљени, у свакој соби гори по једна воштаница; пред молитвеним иконама д |
| није у заветрини школској, а у школској соби тако утушкано и угодно, да чисто милина беше седет |
| ро познатоме Илији. .</p> <p>У школској соби спремају младу, облаче јој плавчасту свилену хаљин |
| говорио.</p> <p>Милан живљаше у једној соби са Гргуром, али је цео његов живот текао сасвим др |
| у мира сиротој комовици тамо у Максиној соби; а стари учитељ Никола, који је свима „попечитељим |
| Шваба и од Турака.</p> <p>А тамо у оној соби из авлије седи Милан на зеленој столици, одупро се |
| ме новаку да сам ноћи у ђачкој спаваћој соби; још је дете нејако, може се престравити.{S} Намес |
| нити кусну.{S} Само су деца у спаваћој соби џакала, а мали Гргур, под својом поњавом, удубио с |
| адва савије и спусти у шпаг.{S} Хода по соби, мисли и мисли, прислушне код врата, па како ништа |
| и навуче беле завесице на прозоре.{S} У соби наста тишина, Гргур читаше књигу пред собом, а озг |
| аше се за полазак.{S} Макса још заста у соби, а њих двоје одоше до баштице.{S} Пуно разнолика ц |
| евиђена, да видим и твоју собу и тебе у соби.{S} Читаш ли још онако много?{S} Благо теби кад им |
| себи слободе, особито кад учитељ није у соби.{S} А мала Даница, она као на иглицама окретала се |
| се за њима врата притворише, већ беше у соби полумрак, да се једва могаху распознати слова у књ |
| .</p> <p>Изненада се врата отворише и у соби се заори једно громко: „Сервус!"</p> <p>Гргур и Ми |
| а, тргне се учитељ Макса у својој малој собици, остави <title>Плутарха</title>, којега је дотле |
| авила пређу и сад у велике ткам у малој собици.{S} Да видиш само, како ми је разбој спретан и п |
| авна заспала, па је попадија у суседној собици наместила на креветац, па спава као окупано јагњ |
| е сита нажуборим у тој твојој невиђеној собици.{S} Не знаш, како бих желела од некуд из прикрај |
| рестанка, лебди над његовом сиротанском собицом.{S} Учини му се као да виде Даницу, друга своје |
| глади и глад њега снужденога, па уђе у собицу где су ђачки сандучићи, те на дну свога сандучић |
| о: ја се још по који пут закључам у ону собицу до кујне, па растрговчим моје лутке, са свима њи |
| је, на жив пример; смотрено их чувам од соблазнителних речи, од љадословија, од свију обстојате |
| е, да гледа свет.</p> <p>Ту се отворише собња врата, професорова сестра госпођа Јелена, намрште |
| наочари и спусти књигу, па онда приђе к собњим вратима и отвори их.</p> <p>Пред њим је стајао ј |
| љима.{S} Где стигну вешају и секу, а за собом остављају само згаришта.{S} Сељака Симу Илића ухв |
| е, отишла у кухињу и забравила врата за собом.{S} Љубећи једно по једно, бацаше их у ватру, гле |
| ју Гргурових — тако је грунула врата за собом.{S} Он примаче свећу ближе, узе ону исту књигу и |
| е је толико пута узнемиривало, вукло за собом и против твоје воље.</p> <p>„Боже мој, Гргуре, ја |
| ="125" /> неразговетна павлака, коју за собом оставља време као своје неизгладљиве стопе.</p> < |
| дететом?</p> <p>Иван као да се дотле са собом разговарао, па добро и не дочу шта га беше упитао |
| Макса и не слушајући Илију, више сам са собом говорећи:{S} Треба младежи <pb n="134" /> воспита |
| и лево ни десно.{S} Он се у себи сам са собом разговараше о милом детету своме, о судбини, којо |
| евима.{S} Милан види <pb n="83" /> пред собом путе храпаве и тамне и камените, Гргур стазе, пор |
| који је такође испуњен сламом.{S} Пред собом имађаше новине <title>Вјестник</title> и дигнувши |
| м, сакри главу у један бусен траве пред собом, шкрипну зубима, стисну песнице, и поче се клети |
| е.{S} Имамо толике жалосне примере пред собом!</p> <p>Ту професор Сава дубоко, дубоко уздахну.< |
| реко ивице од оне отворене књижице пред собом, крадом баци по који поглед, па опет брже боље у |
| младачке душе.{S} Гргур лепо види пред собом словенску вилу, сјајнобелу, лепшу од сваке девојк |
| школу, сео сам у скамију, отворио пред собом букварић, задубио се у своју лекцију, вежбао се у |
| и наста тишина, Гргур читаше књигу пред собом, а озго га, из оквира, озбиљно и мирно гледаху ду |
| е.</p> <p>Таман Гргур отвори књигу пред собом, а врата се отворише и вихор опет духну унутра.</ |
| плела, и гледала у отворену књигу пред собом.{S} То је једна од оних одабраних књига, што их ј |
| , намрштивши се, затвори ону књигу пред собом.</p> <p>— Непрестано седети, читати — не разумем. |
| здахнуо, да у мало не угасих свећу пред собом.{S} А знаш ли, ко беше богиња?{S} Миланова сестра |
| <p>— Па кад је ништа, што је држиш пред собом!</p> <p>— Забављам се.</p> <p>— Лепе ми и то заба |
| е чисте анђеоске срамежљивости, коју је собом донео из своје планине.</p> <p>— Брзо, брзо! вика |
| .. али, дај ми реч, тако ми Бога, ја се собом не шалим.</p> <p>Гргур му пружи руку, он је мушки |
| иштољ, који је, полазећи из села, многи собом понео.</p> <p>Гргур беше изузетак; које по рођењу |
| анчицу, и све то спреми да спомена ради собом понесе.</p> <p>Међутим стигоше Гргур и Милан.{S} |
| црвен посустали пламен једва осветљава собу.{S} Гргур узе маказе и усекну је.{S} Пламен сину н |
| томо, као најпитомије јањешце, оставила собу.</p> <pb n="91" /> <p>Ни сео, а ни књиге отворио, |
| ; жене се узмувале, у кујну из кујне, у собу из собе; девојке носе на послужавницима слатко, ра |
| т Гргуру, па ако се опире, затворе га у собу и не пуштају, док сретно не избаци и последњи стих |
| же својих ногу, и по вечери позову га у собу.{S} Изује своје нове опанчиће у кући, па бојажљиво |
| а то ништа не рече, јер већ беше ушла у собу.{S} После кратког ћутања диже се и Иван, забрави к |
| дођи у кућу.</p> <p>Учитељ Макса оде у собу да остави свога <title>Плутарха</title><pb n="5" / |
| , нада трку из собе у школу, из школе у собу, збунио себе и друге, а добри и богобојажљиви поп |
| ле прозоре од болнице уђе толико таме у собу, да се на новинама слова једва распознаваху.{S} Ка |
| и сто.{S} Сви, па и мали Гргур, одоше у собу где је била дугачка проста софра, коју су обично з |
| слика ишчезе.{S} Врата се отворише и у собу паде вихор, који развеја, расплаши његове драге ст |
| ран бат.{S} Врата се отворише бурно и у собу улете Милан разбарушен, прљав, подеран.</p> <p>Грг |
| стигао из Карловаца.{S} Правце њојзи у собу.{S} Сама.{S} Јуначно станем пред њу и почнем тачно |
| ађоше из кухиње и одоше староме Макси у собу.{S} Стари Макса није више онај негдашњи строги дис |
| бе.{S} Уђете у кујну, а из кујне лево у собу.{S} У левој живљаше стара сестра Савина, госпођа Ј |
| на полици стакло с комовицом и однео у собу: једна од највећих <pb n="21" /> карактеристика ов |
| едставницима.</p> <p>Кад се је вратио у собу, сто је већ био распремљен.{S} Јелена је мало попу |
| грлише и пољубише.{S} Одоше у учитељеву собу и седоше за готову софру.</p> <p>Тако је врло чест |
| емала, почистила, па се повукла у своју собу, села за столићак, ређа карте — и врача.{S} Види: |
| ану, скочи, груну у плач, и оде у своју собу.{S} Сава је подуже гледао за њом, покушао да узме |
| а, па опет притвори крило и оде у своју собу.{S} Само је кроз зубе промрмљала: дерладија!{S} Пр |
| ана.</p> <p>Уђоше у кућу, одоше у своју собу.{S} Из авлијице, до врата, пењало се на два на три |
| з прикрајка, невиђена, да видим и твоју собу и тебе у соби.{S} Читаш ли још онако много?{S} Бла |
| он се врати у своју, обично прегрејану собу, прегледа прописе, писаљком напише велико добро ил |
| љивој души.{S} Види Гргур једну скромну собу с дрвеним гредицама, види на зидовима познате икон |
| Никола, који је свима „попечитељима“ и „совјетницима“ био учитељ, извукао ове године седмицу (т |
| регула, руководити их взајмној љубови и согласију, па онда црква, богослуженије, благочестије.. |
| обстојателстава, која би пагубно могла содјејствовати.{S} Прва је регула, руководити их взајмн |
| ја срдито.{S} Гргуре, данас сам с тобом сојузник.</p> <p>— Ал’ ја с тобом не, нагласи Гргур, зл |
| па конзули...{S} Али хтедох те упитати, соколе; право да ми кажеш: би ли и ти мало на ону стран |
| друг; много смо заједно појели хлеба и соли: сад, сад, пружи ми руку... не могу без тебе.{S} О |
| > <p>— Али остав’те, молим вас, ви нашу солидарност на страну: расправићемо је кад будемо докон |
| ова.{S} Али тако је то, свугде ћеш наћи солидарности, па и код самих халваџија, само не у нас п |
| че тамо преко пута, па донеси два врућа сомунчића.</p> <p>Ту обојица почеше сркати каву, која с |
| аше псалам: <hi>и дажд нам, владико, на сон грјадушчи</hi>...{S} Мала <pb n="9" /> Даница већ ј |
| апред ређам, што ћемо све видети својим сопственим очима.{S} Боже здравља, чим гране лето, прит |
| ознанство, пријатељство, све је то нека сорта ортаклука.{S} А ко је сиромах, к’о <pb n="120" /> |
| велики планови: како би се та проклета сорта дала избацити са српских бедема.{S} А кад му се п |
| суди да те мисли пушта и у професорска „сословија“.{S} Ко зна?{S} Можда има протосинђел и право |
| изнебуха онога црквењака, па удри овога сотону; једва је живе коже умакао.{S} Гледаоци изван се |
| одоше у собу где је била дугачка проста софра, коју су обично звали трапезарија.{S} Поседају ок |
| па учитељка, па остала чељад, па у дну софре, као две звезде, два лепа, мало запурена лишца Да |
| S} Једну калајлију у врх, а другу у дну софре, а у среди читава пирамида чеснице и других колач |
| ве.{S} Међутим у поповој кући поставише софру, то јест додадоше још једну ка оној, која је, по |
| оше у учитељеву собу и седоше за готову софру.</p> <p>Тако је врло често постајао, развијао се |
| усветлих углова погледате на ову богату софру, а ви већ у напред осетите на језику сласти које |
| седној собици наместила на креветац, па спава као окупано јагњешце.{S} А Гргур још свеж и трезв |
| е ластрене пећи насред собе, а по подне спавају сваки на својој клупи.</p> <p>А учитељ Макса за |
| дне „влада слобода".{S} Учитељ је Макса спавао по ручку дуже него обично.{S} Ђаци су, док је он |
| дуже него обично.{S} Ђаци су, док је он спавао, седели и ћутали онде, где се који затекао, а по |
| е из куће.{S} Тамо приправљаше рубине и спаваће хаљине, чарапе и појасе, да јој дете не буде по |
| д нећете овамо, друга работа“, прогунђа спаваћиви Степан и наново се налакти на клупу, на којој |
| даде маломе новаку да сам ноћи у ђачкој спаваћој соби; још је дете нејако, може се престравити. |
| ити сркну нити кусну.{S} Само су деца у спаваћој соби џакала, а мали Гргур, под својом поњавом, |
| итао, а Милан, заморен бојем и хрвањем, спаваше најдубљим сном.</p> </div> <div type="chapter" |
| е добро и честито, оно је и лепо.{S} Не спада на ствар, али није згорег свашта прибележити.</p> |
| ћала Даница, не она, која вечном свезом спаја два младачка срца.{S} Крадом је уздахнула, своју |
| херсомског, којом се оглашује народима спас.{S} По жељи српске владе и рускога конзула Данилев |
| екакви „гениј славе“, нека неразумљива „спасенија“.</p> <p>— Милане! понавља Гргур свој неми пр |
| зведи на границу...{S} Ради кога?{S} Да спасеш грешну Европу од белаја.{S} А кад сломијеш Бунап |
| велелепнијем храму, у који је сишао сам Спаситељ.{S} И напољу је ветар уминуо, само што се са в |
| дио Христос Спаситељ ?</p> <p>— Христос Спаситељ родио се у јаслама, рекоше сви у један мах, ос |
| ловију.</p> <p>— А где се родио Христос Спаситељ ?</p> <p>— Христос Спаситељ родио се у јаслама |
| чим што је мирно и свечано као онај лик Спаситељев, с којега дуго очи не скидаше, а тако пријат |
| кажи нам ти Крста!</p> <p>— Мати Христу Спаситељу била је преблагословена дјева Марија, осоколи |
| >— Тако је.{S} А ко је била мати Христу Спаситељу, кажи нам ти Крста!</p> <p>— Мати Христу Спас |
| итуље.{S} Читао сам.{S} Све саме <title>Спасовске ноћи</title>, некакви <hi>Славјани</hi>, <hi> |
| ситија.{S} Глете овај највећи словенски спев: <title>Слава кћери</title>!{S} У ових пет песама |
| наше горске виле... па песнике, па све списатеље наше, који дишу духом народним, који га љубе, |
| ници народни, па старешине војничке, па списатељи и професори, па господа и великокупци из свиј |
| народ како по њима гмиже, чујем лађе и сплавове по овим старим валовитим рекама.{S} Па ова мор |
| Што ти се сад наспеле те луде цинцарске сплачине?</p> <p>— Ал’ чујеш ме, Јелена...</p> <p>— Нећ |
| ан, опрезан, гледај како је завезао.{S} Сплео се па ни једне паметне, па чисто се боји да се мр |
| у, али она већ више не гледаше у њега и спокојно даље корачаше међу цветним лехама.{S} Облачно |
| љно своје лепо дете, погледа га мирно и спокојно, али погледом дужим и дубљим, окрете се исто т |
| припалио.{S} Странци стоје у хладу, он спокојно лешка и гледа у зољеве, који зује око стрехе и |
| дом дужим и дубљим, окрете се исто тако спокојно, уседе на коња, па са свим обичним гласом рече |
| мо, кад не дозвољавају околности, опште спокојство, поредак света.{S} Шта би било од педагогије |
| озваше Гргура.{S} Гајдаш свира у трему, споља се чује сватовска песма девојака, жене и девојке |
| у исти мах отворише се на соби врата и споља још жешће духну наш несташни вихор.</p> <p>— Ти с |
| и књиге отворио, кад чу ход двојице око спољних степеница.{S} Учини му се да по мраку траже рез |
| очепи малу гранчицу, и све то спреми да спомена ради собом понесе.</p> <p>Међутим стигоше Гргур |
| то не „упражњавају".{S} А о Вертепу ни спомена.</p> <p>А шта ли је старог учитеља тако оцепило |
| омет хода до гроба Порчинога.{S} Порчин споменик, дугачак округао стуб од бела камена, пао на з |
| ели су у колима и возили се путем поред Споменика.{S} Много раније испредњачише Гргур и Милан.{ |
| ва прасвојства, која му никад нико није спорио.</p> <p>Већ су се пењали уз брдо.{S} Указа се се |
| Из кухиње чује се учитељкин глас, која спрема ручак, а још више онај танки гласић Даничин, кој |
| у кући на клупици поред ватре, домаћица спрема вечеру, а мали Гргур, несташан и торокљив, игра |
| њима по који шипак ужутео и у велико се спрема да се нарумени.{S} Обоје ходају по стазицама, об |
| небу, на ком се истом дробе и на разлаз спремају давнашњи облаци.{S} Нешто је одлучио учитељ, н |
| вљен сто; иза куће пуши се голем огањ и спремају ражњеви ; гајдаш накривио фес, дува, и час по |
| знатоме Илији. .</p> <p>У школској соби спремају младу, облаче јој плавчасту свилену хаљину, па |
| ије новости.{S} Често изађе пред школу, спреман да се прође по селу, узме штап, кћи му капут иш |
| жио и довршио своју наставу, па готов и спреман чека господина директора.{S} Већ је све предмет |
| ти на измаку, то се и наши гости почеше спремати на полазак.{S} Даница навали да оду до Гргуров |
| ле рође, помагаху јој пришивати копче и спремати, а кад год би она засузила, и оне би јој помаг |
| љиво уђе унутра.{S} Учитељ Макса већ се спремаше да легне, стајаше пред иконом над столићем до |
| са писма у шпагове, а Гргур узе шешир и спремаше се за полазак.{S} Макса још заста у соби, а њи |
| ека да се разгоре сирове цепљике, па да спреми оцу доручак.{S} Макса извадио из џепа два писма, |
| А ти?“ Милан промишља, а Макрена оде да спреми и донесе кафу.</p> <p>Поп Арон још никад дотле н |
| насмехну, узе служавник и оде у кућу да спреми послужење.{S} Остави служавник на кухињском огњи |
| а затезања, пристану.{S} Фамулус Степан спреми се да их проведе, а Макса и Даница испрате их до |
| домашити, очепи малу гранчицу, и све то спреми да спомена ради собом понесе.</p> <p>Међутим сти |
| треба ни питати: да ли је мајстор Јован спремио довољно заклопачкога благослова.{S} Беше у вели |
| љубавну изјаву, коју сам већ одавна био спремио и на изуст научио.</p> <p>— Па?</p> <p>— Па, он |
| велико.{S} Школско двориште почишћено, спремљено; ограда окићена бршљаном; пред школом дугачак |
| и јој помагале плакати.{S} Кад све беше спремљено, скинули су с таваница велику кесу јабука, на |
| ци.{S} Да видиш само, како ми је разбој спретан и подесан; отесао га Стојко дунђерин; а чункови |
| раду замочио у брашно.{S} Он је оружани спроводник, а у исто време хазнадар ; у руци му гломазн |
| ја забележи.</p> <p>— Ако одеш до села, спусти се и до школе моме старом учитељу.</p> <p>— Макс |
| .{S} А кад јој одлакну и сузе престаше, спусти руке у крило, и погледа горе својим великим очим |
| испод очију, па опет, савладан стидом, спусти своје црне дуге веђе, и гледаше преда се.</p> <p |
| <p>Ту Макса уздахну дубоко, и таман да спусти зрнце на бројаницама, а на вратима се зачу куцањ |
| ечитој.</p> <p>Сви се ућуташе.{S} Илија спусти отворену бележницу преда се, а Милан, ма да се л |
| длучно, затвори књигу и с поштовањем је спусти на сто.</p> <p>— Можеш, ако хоћеш; али ја, никад |
| а гору горе, али заман, мора опет да се спусти у столицу.{S} Узеше појас учитељ Макса за један, |
| да отац замаче за гору.{S} У срце му се спусти терет као највећи воденични камен из њихове пото |
| дно то у друго, па онда обадва савије и спусти у шпаг.{S} Хода по соби, мисли и мисли, прислушн |
| војега другара, а Даници клонуше руке и спусти шав на сто.{S} Лице јој се преобрази, лепо, па с |
| ндра краља македонског, скине наочари и спусти књигу, па онда приђе к собњим вратима и отвори и |
| а је журно сави у другу чисту хартију и спусти испод својих чистих кошуља, у дну сандука.{S} За |
| ћ црвеножутог цвећа, а он их врло хитро спусти у недра, бојећи се ипак да то учитељ не види.</p |
| о ово засењавање поче учеставати, Гргур спусти <title>Вјестник</title> на столицу до себе, ћута |
| p> <p>Он је само благо погледа, па опет спусти очи преда се, и стидно прошапута: не знам,</p> < |
| аше најновије догађаје.{S} Само би онда спустио лист и намрштио се, кад би се на увезаној нози |
| на брду, походио брижне родитеље, па се спустио, кроз браник, ливадом уз реку, па из реке оном |
| јој је разастрта овогодишња слама, леву спустио доле низ креветац, а главу нагао на јастучић од |
| елико мрак, кад су се с торлачкога виса спуштали к Београду, у ком су већ одавна горели упаљени |
| на каса, велики ручни кош, у који ће се спуштати дарежљиви народни прилози.</p> <p>Кад дођоше д |
| } Над поточићем поче се хватати сутон и спуштати свечани, али и тајанствено-заплашљиви мир.{S} |
| олегаше по таванима нагомиланих облака, спушташе се најлепша летња кишица, која, поступно, прел |
| прву улицу, а ја се скидох.{S} Црквењак спушташе кола полагано, а ја се уставих на једном вису, |
| донесене књиге, па, дватрипут понуђени, срамежљиво поседаше тамо на креветац господина професор |
| неодлучним, још пун оне чисте анђеоске срамежљивости, коју је собом донео из своје планине.</p |
| , о нашој народној појезији... срамота, срамота!{S} Још ћемо ми туђина служити, још !{S} И кад |
| а, о нама, о нашој народној појезији... срамота, срамота!{S} Још ћемо ми туђина служити, још !{ |
| Ни сељаке ни великаше.{S} Има још доста Срба и осим њих.</p> <p>— Ваљда као што су мој отац и п |
| {S} Професор је Сава из оног првог кола Србаља, који, већином, дођоше у Србију на позив кнеза М |
| од сад буди паметан.{S} Не бој се, биће Србаља и без наше крви.{S} Рат је рат, нужно зло.{S} Ле |
| {S} На челу Хрвата Јелачић-бан, на челу Србаља митрополит Рајачић.{S} Хрвати врве у Загреб, Срб |
| и под мојим оџаком, да видиш и тамошње Србе — све чисто Немањино колено.{S} Па да зађемо Фрушк |
| да браним непознат народ, некакве ваше Србе.{S} Србија је с оне стране Саве, ко хоће да је Срб |
| као увек што су првих дана месеца јуна, Срби „из прека“ врве по улицама београдским, с дана на |
| полит Рајачић.{S} Хрвати врве у Загреб, Срби у Карловце.{S} У Београду се ужурбали политички кр |
| руги припевају:</p> <quote> <l>На ноге, Срби браћо, слобода зове!</l> </quote> <p>Гргур гледа и |
| лико пути по својој „вселени“.</p> <p>— Срби, Хрвати, Бугари — сила!{S} Ко каже <pb n="77" /> д |
| и опет откуд си и дошао — у степе!{S} А Срби, а Славјани?{S} Пољска!{S} Пољска!</p> <p>— Сироти |
| ликој народној ношњи, па свештеници, па Срби из Србије, „Сервијанци“, у својој народној ношњи с |
| пуковник.{S} Беше почео август, кад се Срби и Маџари <pb n="117" /> прикупише у јужном Банату. |
| е слободе.{S} Дигли се Хрвати, дигли се Срби.{S} На челу Хрвата Јелачић-бан, на челу Србаља мит |
| м непознат народ, некакве ваше Србе.{S} Србија је с оне стране Саве, ко хоће да је Србин — онам |
| Ево, покажите ми овде, има ли ту гдегод Србија, или српски народ.{S} Молим вас разгледајте, раз |
| pb n="79" /> морало бити порабошченије“ Србије?{S} Је ли морала Црна Гора изгубити Боку, да је |
| у и осталим варошима и селима кнежевине Србије.</p> <p>Леп летњи дан, као увек што су првих дан |
| ва, али се најхрабрије. борише браћа из Србије.{S} 21 августа велика битка код села Перлеза; ту |
| дана већ беше у редовима оних бораца из Србије, над којима је командовао Стеван Книћанин, бивши |
| родној ношњи, па свештеници, па Срби из Србије, „Сервијанци“, у својој народној ношњи с црвеним |
| ада, ми ћемо своју војводину привеслати Србији, па да буде што једном бити мора. </p> <p>— Па д |
| пева, исто као и у овој нашој слободној Србији.{S} И тамо је.... али што да ти напред ређам, шт |
| је треба водити.{S} Свршити гимназију у Србији, не знати шта је говорио Мицкијевић о славјански |
| ог кола Србаља, који, већином, дођоше у Србију на позив кнеза Милоша.{S} Философ, богослов, доб |
| p> <p>Иван беше прави правцати Србин, а Србин вам је некако чудновато створење: и сазидаће цркв |
| ија је с оне стране Саве, ко хоће да је Србин — онамо!“ Ето тако бесни Грабовски нашим депутати |
| </l> <l>За свој род умрети,</l> <l>Није Србин већ је изрод,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </qu |
| е себе.</p> <p>Иван беше прави правцати Србин, а Србин вам је некако чудновато створење: и сази |
| и стеге, тај је дух — велик.{S} Ја сам Србин, ја се поносим, ја сам велик. — Поносите се и ви |
| ава, па Ријека, па Велебит — сам овејан Србин и Хрват!... чисто зрно, пшеница од народа.{S} Па |
| S} Боже мој, рекох у себи: ко не би био Србин, кад нас је Господ дао овако личних и виђених, му |
| ли да нас помаџаре.</p> <p>— Кад је још Србин говорио маџарски! викну мало јаче мајстор Јован, |
| чу халваџије и кокичари, наша два млада Србина ништа не чују, ништа не виде.{S} Узалуд се надао |
| Сви се прекрстимо.{S} Пита: „Хоћете ли Србина или иностранца?“ „Србина!" вичу сви без разлике. |
| то друго облагорођавање нарави, које су Србина, као ристијaнина, достојне.{S} Ја полажем велику |
| та: „Хоћете ли Србина или иностранца?“ „Србина!" вичу сви без разлике. „Војника!“ „Хоћете ли фе |
| .</p> <p>— Нек школа даде знања „сваком Србину нужна“, а ко те пита којим путем, како...</p> <p |
| вности: <title>Летописи</title>, <title>Србске Пчеле</title>, Доситије, <title>Голубице</title> |
| што је помињала Даница у свом нежном и срдачном писму.{S} Послао јој преко оца и Српску Истори |
| савладао страх и стегао своје узбуђено срдашце.</p> <p>Кад сви троје изађоше у школско дворишт |
| ју је дотле обузимала.{S} На безазлено срдашце навалише утисци, који га у онај мах не раздрага |
| ио да Илија запиње.</p> <p>— Био си, не срди се, био си сањало.{S} Хтео си нешто веће, нешто ле |
| па и твој учитељ, мој отац, мршти се и срди на тебе, кад год му се они сиротани потуже.{S} Ја |
| ст" „зацело“.... „Врагу!“ викну Јелена, срдито и покупи карте са стола. „Тако луде, глупе, а ни |
| се не да данас говорити, осече се Илија срдито.{S} Гргуре, данас сам с тобом сојузник.</p> <p>— |
| она златна хартија на корицама, или она сребрна хартија, којом је мач заклонио своје дрвено пор |
| .{S} Питали би учитеља: је ли то доиста сребрна ,и златна хартија, али јест, синко, зуцни ако с |
| еко пута на вртешку испредаше свилене и сребрне гајтане, а вечером би више пут свратио к мајсто |
| бакрених, и топуза гвоздених, и саплака сребрних, и санова и калајлија, леђена и ибрика од најж |
| "22" /> што злато — злато, што сребро — сребро.{S} Питали би учитеља: је ли то доиста сребрна , |
| т: <pb n="22" /> што злато — злато, што сребро — сребро.{S} Питали би учитеља: је ли то доиста |
| ћ, стаде на два бела заравњена камена у сред бистре и провидне воде, заити ручицама свеже водиц |
| цвара од бељега брашна, мало помаснија; среда, пасуљ са сланиницом; четвртак, у подне кувано те |
| само почетак па до близу средине, а до среде већ прихвата Максо, па се даље не брини: тресу се |
| лајлију у врх, а другу у дну софре, а у среди читава пирамида чеснице и других колача, па бео п |
| д пева поп, он само почетак па до близу средине, а до среде већ прихвата Максо, па се даље не б |
| приближише се јаслама, које стајаху на средини; појавише се и анђели у белим стихарима и са ра |
| } Погле само...{S} Та да сам се родио у Средњем Веку, пре барута...</p> <p>— Па шта би било ? п |
| {S} Невен се жути тамо поред ограде а у средњим котурима све сам каранфил и кадифица.{S} Ружице |
| јући се после десет.{S} Омален, шишкав, средовечан, кокораве косе, браде пуне, подрезане, чела |
| , званичну пошу.{S} Ето уђе и директор, средовечан муж, <pb n="46" /> лика строга а говора блаж |
| а, и кад се отворише ступи унутра један средовечан човек, онизак, полупун, чела висока, очију ж |
| , механе са стакленим ћошкама, где седе средовечне ерлије с белим, зеленим и шареним турбанима, |
| S} Знате ли оно правило: цјел освештава средство?{S} Сума' искуства, сума мудрости, је ли вам п |
| рут је храпав пут,али води добру, опако средство, али благословена цјел!{S} А цјел је главно, д |
| е.{S} Ти знаш како је она много вична у сређивању вуне.{S} Једва чекам први снег, па да и то, у |
| , збогом начелство!{S} Одох ти, Грго, у срез.{S} Мало подаље од вароши, од друмова, у паланци п |
| ови тако чисто бели, али дрвени кров од срезанога клиса на много места попустио, па овде онде о |
| н, Медведник; види се и Цер, и тај тамо Срем, и у Срему Фрушка, а десно, у далеком северном хор |
| ма.{S} Пролази Гргур горе доле, чуди се сремачким великим шеширима и подугачким гуњевима, па он |
| очетку овога века даворио се с књигом у Сремским Карловцима, а поп је из првог кола богослова, |
| ик; види се и Цер, и тај тамо Срем, и у Срему Фрушка, а десно, у далеком северном хоризонту, гу |
| и већим прекидима, приповедати, како је срео Гргура, како је угледан и леп, како се носи капета |
| се окретоше тамо на ону страну и, гле!, срески пандур, по ондашњем обичају наоружан до грла, ја |
| Извештавам те, да је баш сад стигао акт среској канцеларији од окружнога начелства, којим се ја |
| казујемо.</p> <p>Тај дан беше четвртак, сретан дан, кад цело по подне „влада слобода".{S} Учите |
| е под оним разгранатим дивљим крушкама, срете старог фамулуса Степана, који сеђаше на узвишеном |
| и гледећи у чутурицу почео да ниже, „за сретна данка и сретна уранка; за учитеље, наше наставни |
| урицу почео да ниже, „за сретна данка и сретна уранка; за учитеље, наше наставнике, и за господ |
| е и много тамније и много дубље.{S} Кад сретнете попа Крсту па га ословите, а вама чисто тужно |
| заклетву.{S} Гргуре, да ме случајно сад сретнеш у путу, не би ме познао, толико сам се изменила |
| ре, затворе га у собу и не пуштају, док сретно не избаци и последњи стих; премине ли који друг, |
| итељка подигоше му утрнуле руке, па му, сретноме и много обрадованоме, припасаше ново „одличије |
| ати“, помисли у себи. „Да ли је мени та срећа суђена?“ У тај мах скиде капу, па се прекрсти, и |
| .{S} Одмах га познао.</p> <p>— Добра ти срећа, чича-Степане.</p> <p>— Бог ти добро дао! одговор |
| наших путника, као да би им хтео рећи: срећан пут!{S} Иван се попе на кола, за њим Паун, који |
| ри лице а очи запламтеше.{S} Чега ли се срећан сетио?{S} Можда свога ђаковања у Пожуну, у Ђуру, |
| се за нас пролију?{S} Само је онај био срећан на земљи, који је овака блага пожњео.{S} Све је |
| а вреле је сузе облише.{S} Има ли веће среће од овако чистих и невиних суза, које се за нас пр |
| ик.{S} Зато, благодареније буди Богу на срећи, која ми је већ у рукама, ја се нећу <pb n="43" / |
| е белим рукавом.{S} Изнела је затим, за срећна пута, комовицу и погачу и младога сира.{S} Беше |
| бише у руку.</p> <p>— Живи били, живи и срећни били!{S} Јесу ли ово твоја деца?{S} Да их Бог по |
| им часа, већ да полазим.{S} И ево ме са срећом.</p> <p>Узе попа своје писмо, узе учитељ своје.{ |
| на којој је дотле лежао.{S} Да је којом срећом још које дуванско влакно у окорелој дуванкаси, о |
| ећу потлаченог Српства и Словенства, за срећу својих пријатеља, својих ближњих.{S} Мислиће он и |
| му је било пуно идеала, вишег тежења за срећу потлаченог Српства и Словенства, за срећу својих |
| , свршив молитву, и даље замишљаше себи срећу, којом би, да, је свемоћан, обасуо негдашњу своју |
| n="142" /> молитву, желела је најлепшу срећу, свако земаљско добро свом негдашњем другу, посла |
| м срцу зажеле својој другарици најлепшу срећу.{S} Звоно се још дуго, час јаче час слабије чујаш |
| ућа сомунчића.</p> <p>Ту обојица почеше сркати каву, која се пушаше.</p> <p>— Даклем, рад си Гр |
| се.</p> <p>Те вечери ни једно више нити сркну нити кусну.{S} Само су деца у спаваћој соби џакал |
| , пусти да се изговорим, моли га Максо, сркнувши мало из чаше... ви можда и не слутите, али, шт |
| е, ни своје село, ни своје родитеље.{S} Сродих се с вама, пустих жиле у вашој гори, уживех се у |
| “, па се хвата за његово раме, да се не сроза на земљу.{S} Петрија клону на кутњи праг, Иван ви |
| ли врелим капљицама, које се и нехотице срозаше низ лепе и пуно мирне образе Даничине.</p> <p>П |
| аница је ваљана девојка?</p> <p>— Права Српкиња, примети Гргур.</p> <p>— Вредна?</p> <p>— Кртиц |
| утра седео главом Патријарх.{S} Јелени, Српкињи из Баната, највећи на свету аукторитет беше кар |
| чицу.{S} Две младе девојчице, две младе Српкињице отишле у башту да наберу цвећа, па певале нек |
| ког кнез Михаило удаљава се од граница, српска влада отвара капије на Сави и Дунаву и широм исп |
| > <front> <div type="titlepage"> <p>142 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 142.</p> <p>САЊАЛО.</p> <p>РОМА |
| м северном хоризонту, губи се житородна српска равница, пространи Банат.</p> <p>Свештеник Арон |
| ене и за тебе.{S} Овака честита „младеж српска“.{S} Почуј да ти прочитам само имена : „младеж п |
| х загрли. „Моја лепа и драга будућности српска !“ тако нешто кликнуло је у њему, и тренутно би |
| ено чарним звуком извија најлепше песме српске и словенске, а иза те тамо харфе, у сунчаној гло |
| анствену <pb n="109" /> слику сувремене српске историје.{S} А Милан?{S} И Милан слуша пажљиво, |
| м се оглашује народима спас.{S} По жељи српске владе и рускога конзула Данилевског кнез Михаило |
| еленије да живим и умрем као воспитатељ српске јуности.</p> <p>Сви се на ово мало стужише, а по |
| а, „начелна".{S} Долазе му и сад <title>Српске Новине</title>, али, док Даница не стигне да му |
| е твоје женске плашње.{S} Питам ја тебе српски: да л’ да водим дете у веће школе или не.{S} Јед |
| е ми овде, има ли ту гдегод Србија, или српски народ.{S} Молим вас разгледајте, разгледајте доб |
| к кроз све те питомце провејаваше стари српски дух, пун чврстине у својим особинама, а безуслов |
| колима велика тробојна застава, на њој српски грб; једни певају:</p> <quote> <l>Који не зна, к |
| рпски народ. зар не смемо ни живети као српски народ?" суну мало јачим гласом један депутат. „Ј |
| е доказ, не помажу молбе. „Зар ми нисмо српски народ. зар не смемо ни живети као српски народ?" |
| и се та проклета сорта дала избацити са српских бедема.{S} А кад му се поглед оте на црвену зас |
| Свештеник Арон не може да одвоји ока од српских крајева, који се виде с једне стране до Мораве, |
| ивоту није видео толико планина овејано српских.{S} Како су земље мале на мапи, како су дивне и |
| ти.{S} Ево обадва последња броја <title>Српских Новина</title>.{S} Дакле ја, учитељу, имам прав |
| стор Јован развио најновији број <title>Српских Новина</title> и свечаним гласом чита прву прок |
| том кажипутом:</p> <p>— Јадранско Море, српско приморје, Црна Гора, Скадар, Скопље, Тимоци, па |
| , Штур и други знани и незнани великани српског и словенског Парнаса.</p> <p>Обојица расту, јед |
| очитах молитву за „побједу и одољеније“ српскога оружја.</p> <p>Похитам доле, пожурим се да сти |
| сом један депутат. „Ја и не знам да има српскога народа у царевини“, викну генерал, извуче од н |
| а, чува државни магацин, прима плату од српскога Књаза, а недељом пред механом хвали свога Књаз |
| е још једну ка оној, која је, по старом српском обичају, још од јутрос постављена.{S} Насекоше |
| дачном писму.{S} Послао јој преко оца и Српску Историју од Давидовића и целога Доситеја у издањ |
| ала царица Даница.{S} Прочитајте <title>Српску историју</title> од Рајића и <title>Црквену исто |
| господа и великокупци из свију крајева Српства.{S} Боже мој, рекох у себи: ко не би био Србин, |
| деала, вишег тежења за срећу потлаченог Српства и Словенства, за срећу својих пријатеља, својих |
| учитељу! храбри га поп.</p> <p>— Збогом Српство!{S} Збогом православије! уздахну учитељ Макса и |
| {S} Поносите се, поносимо се!{S} Живело Српство на све стране...{S} Живело Славјанство!{S} Ко к |
| о налазим, одужио сам свој дуг и Богу и Српству и човечеству.</p> <p>— Све као да сте ми из душ |
| са.</p> <p>— Само је један митрополит у Српству, у православију! викну богме поп.{S} Митрополит |
| ор у двориште.{S} Видевши ова два млада Српчета, заигра му срце, радост му затрепта на челу, на |
| фебруару га за навек оставила учитељка, сруши се стуб његовог мирног и „вредног живота.{S} Поко |
| ко у село, да видиш, да се на њега није срушио брег или га потоци разнели.{S} Пролетошњих киша |
| адића, који је одавна господар њезинога срца, а који јој се у овом тренутку узнео још лепшом му |
| је, криво сам казао: крива су наша уска срца, себичност, неслога.{S} Шта би било... ох, Боже мо |
| , која вечном свезом спаја два младачка срца.{S} Крадом је уздахнула, своју преварену руку пову |
| арнаутке.{S} У свију и онако раздрагана срца јаче закуцаше.</p> <p>— Е, учитељу, да видимо и тв |
| ке, брата Пауна.{S} Али Паун беше мекша срца, он би се час по заплакао, кад би чуо да ће да вод |
| ти звуци дотакоше се његовог разнеженог срца, пробудише у њему и оца, и мајку, и кућу, и вочиће |
| омене и све тајне свога лепог и невиног срца.{S} Тако задубљена у себе, у мало што не клону на |
| p> <p>— Да те веселе, кад су ти тако од срца отпале.</p> <p>— Ти си, учитељу, махнит.</p> <p>— |
| али само ради оних, који не имађаху од срца порода.{S} Онима, који су га имали, и само се каже |
| умење, окретност његова, освојила му је срца свију наставника.</p> <p>Европом је грмела 1848 го |
| Јесте ли ме разумели ?</p> <p>Свима се срца следише, а језик завеза.</p> <p>— Јесте ли разумел |
| гра срце од радости, али му се сави око срца и неки страх, како ли ће остати жив у том чуду од |
| ану се и нехотице нешто хладно сави око срца.</p> <p>— Дабогме да ће доћи... једва промуца; је |
| енутак учини свечан као ни један дотле, срце ми јаче закуца, скидох шешир, планински ветар попи |
| и ти је можда Београд тако прирастао за срце, да си и заборавио нас сељаке, који смо на раду од |
| .</p> <p>— Дакле ти већ Даница уштинула срце?</p> <p>— Уштинула.</p> <p>— Само је л’ девојка!{S |
| а, свако словце свештениково пада му на срце, само Милан хтеде употребити ту прилику да умакне, |
| ни са једне стране, па чисто ти заигра срце кад ходиш а смрзнути снег шкрипи под ногама.</p> < |
| ргуре! викну Паун.</p> <p>Гргуру заигра срце од радости, али му се сави око срца и неки страх, |
| " На овај прозив свој четворици задрхта срце испод кошуљице, па се одвојише од осталих својих д |
| ело, стишаће се... знам ја тебе и твоје срце.</p> <p>— Моје срце?</p> <p>— Твоје као и моје.</p |
| нам ја тебе и твоје срце.</p> <p>— Моје срце?</p> <p>— Твоје као и моје.</p> <p>— Илија, говори |
| кола, погледав још једном сина, стегне срце, окрене се слузи и викну да ошине.{S} Гргур је дуг |
| трос певасмо на јутрењи, отворило ми се срце, па ми тако у души пуно, да бих цело село да загрл |
| висова као што је Авала.{S} Учини му се срце веће, крв никад тако топла као у овај мах, сад је, |
| лужбу, положај, па онда сањај колико ти срце иште, мој добри Гргуре...{S} А како стојиш с парам |
| кнуло у његово, данас и сувише осетљиво срце.</p> <p>У том се сунце поче смиривати и хладовина |
| р није никад дотле видео, али му његово срце шапну, да су то учитељка и њезина кћи.{S} Маши се |
| диш у рукама оне големе тојаге, а младо срце не може да одоле зебњи, која мало по мало прелази |
| г тешког камена, што притискиваше младо срце његово: пред кућом, на једној старој дрвеној клупи |
| и чекала, али оно, што је одушевљавало срце њезинога другара, беше најнежније, најтоплије пошт |
| , врло тежак бол прожимаше јој заиграло срце: како је, после толикога растанка, могао проћи пор |
| а своје планине, није се тако откравило срце као у овај мах, гледећи у лице свога учитеља, лице |
| ти и учитељ и свештеник, али ме повукло срце амо у слободу.{S} Тек узео двадесету, кад сам преш |
| оситера.</p> <p>Није у Здравковића само срце обилићско.{S} Њихова поштења на далеко нема — одав |
| видим кога да ради и пева, а мени чисто срце заигра, подмладим се.{S} Боже мој, покојни Марко у |
| ама опазио да отац замаче за гору.{S} У срце му се спусти терет као највећи воденични камен из |
| сли и осећа.{S} Па тек је нешто текне у срце, задркће сва, стисне прсте, протре чело, погледа у |
| том тренутку осети где га нешто жацну у срце; ни сам не знађаше шта га поче плашити, трже своју |
| ко лепе и прикладне девојке.{S} Игра му срце у прсима; осећа да је пуно топлине, пуно радости.{ |
| идевши ова два млада Српчета, заигра му срце, радост му затрепта на челу, на образима, уста жур |
| на ону страну потока, није се повео за срцем, него правце стазом, која води горе у његово село |
| е, слушају и гледају и зебу у плашљивим срцима: шта ли ће бити кад учитељ Макса навали на њих.{ |
| сец два, онда, онда ми још сад тешко на срцу; а да шта ће бити доцније?</p> <p>— Шта ће бити до |
| p> <pb n="132" /> <p>Ту Даници лакну на срцу, осу јој се душом нешто и топло и мило, па једва с |
| своје чисте душе, па у свом несебичном срцу зажеле својој другарици најлепшу срећу.{S} Звоно с |
| му некако чудновато беше и у глави и у срцу.{S} Чисто се бојао и да помисли, да ће већ сутра и |
| данас ми је било тако мило, тако лако у срцу.{S} Кад јутрос певасмо на јутрењи, отворило ми се |
| и се и њему у овај мах нешто закувало у срцу, па поче одмах да се прибира, помисли одмах на сво |
| ата, а иза ограда шљивик до шљивика, па срчане воћке, па високи заобљени ораси са зеленомодрим |
| као имела, морам се прикачити о ма чије стабло.{S} Добар си, племенит си, али, не замери, Милан |
| чи Доситејеве, узе књигу испред кћери и стави је преда се.{S} Преврнувши два три листа, намршти |
| Пуше се димњаци међу луговима, чују се стада, далеко се види пут, који поред брда води дубоко |
| Гргур поизоста мало од својих другова, стаде онде на ливадици и дуго, дуго гледаше тамо низ во |
| за њом нема њезиног дивљашног другара, стаде, намршти се, узе кецељицу међ прсте и сву је изгу |
| прилози.</p> <p>Кад дођоше до вратница, стаде учитељ Макса, стадоше цареви и краљеви, чобани и |
| орачајући од бола, сиђе доле у поточић, стаде на два бела заравњена камена у сред бистре и пров |
| е, а гледаоци се живи не мичу.{S} А кад стаде звоно, почеше се из углова купити пастири, прибли |
| ни за њим, право у школу.</p> <p>Учитељ стаде код стола, на ком је свећа горела.{S} Ђаци стоје |
| а Христос, па пастири, па <pb n="32" /> стадо, па анђели тамо подаље иза брежуљчића, начињених |
| дођоше до вратница, стаде учитељ Макса, стадоше цареви и краљеви, чобани и вертепоносци, устави |
| S} А они обадвојица право један другом, стадоше, погледаше се, насмејаше се.</p> <p>— Учитељу!< |
| а.{S} Беше тек почетак јесени.{S} Поред стаза и овде и онде између леха беше још шареног и свеж |
| овима, шта пута их поглеткујем отуда са стазе, па бих чисто да си и ти овде, да их гледаш и да |
| путе храпаве и тамне и камените, Гргур стазе, поред којих мирише најлепше пољско цвеће и ромон |
| рдашцу, преко којега се бељаше утапкана стазица, којом се слази на поток, стајаше мала Даница.< |
| вину, чепрка око цвећа поред баштенских стазица и тороче око матере, кад она ради у башти или с |
| рема да се нарумени.{S} Обоје ходају по стазицама, обоје се ућутали, као да је и у њиховој прол |
| раник, ливадом уз реку, па из реке оном стазицом, што правце води у школу.{S} Мишљаше о свом ст |
| ка, није се повео за срцем, него правце стазом, која води горе у његово село.{S} На једном сави |
| се после тога више ни један пут, ухвати стазом кроз планину.{S} А кад је био у најгушћој гори, |
| издалека као звонарице.{S} Авлије пуне стаја и вајата, а иза ограда шљивик до шљивика, па срча |
| мисли на Даницу, која је, запрепашћена, стајала на ивици брда пред школом, и непомично као кип |
| а веки?</p> <p>После неколико тренутака стајала је Даница пред олтаром, а Гргур на свом коњу жу |
| воје обично место за столом, до њега је стајала и мала Даница.{S} Он се окрете својим ученицима |
| , на ком сам, још као клирик, више пута стајао и гледао доле на Дунаво, и Бачку.{S} Врхови од ц |
| асо тамо пред вратима, само је цар Ирод стајао озбиљно и поносито.{S} А збор не прекидаше песму |
| вратима и отвори их.</p> <p>Пред њим је стајао један стасит, личан сељак, који држаше за руку с |
| а је насео, а већ му поче много до тога стајати, да према Даници није противнога мишљења.{S} По |
| чујаше тесање и струг.{S} Пред вратима стајаху неколико обојених столова и столица с правим и |
| ти пастири, приближише се јаслама, које стајаху на средини; појавише се и анђели у белим стихар |
| Учитељ Макса већ се спремаше да легне, стајаше пред иконом над столићем до кревета, држаше у р |
| пкана стазица, којом се слази на поток, стајаше мала Даница.</p> <p>— Ја те, ја те зовем, Гргур |
| вши свој онизак шешир на орманчићу, где стајаше еснафска кутија.</p> <p>— Као обично, као обичн |
| е јој се вредноћа и устаоштво.{S} До ње стајаше њезин јединац, Милан, сувоњаво, протегљасто дет |
| њу фијоку од великог плавог ормана, што стајаше у зачељу између кревета и извади једну књигу у |
| pb n="87" /> <p>Ту погледа у књигу, што стајаше пред њим отворена.</p> <p>— Брр!{S} Напрћи свој |
| у истом тренутку окренуо.{S} Даница већ стајаше с оцем горе на брду.{S} Наставише пут, Милан, и |
| љка да зготове кафу.{S} Таман почеше са стаклена ормана скидати шољице, и ону кутију од лима, у |
| касапнице и рибље чаршијице, механе са стакленим ћошкама, где седе средовечне ерлије с белим, |
| .{S} Више је пута точило чељаде из оног стакленог ибричића са параграфастим танкогрлим кљуном, |
| онда би узео с познатог места на полици стакло с комовицом и однео у собу: једна од највећих <p |
| и, пољубила књигу, и кад је пред легање стала пред икону, молила се Богу само за њега.{S} У дуб |
| ница нахранила живину, па тамо у кухињи стала код огњишта; чека да се разгоре сирове цепљике, п |
| ету војводу"</title>, <title>„Тодора од Сталаћа“</title> и још многе друге, одговори Гргур, гле |
| маторац, а према њему на левој страни, стали цар Петар и мала царица Даница.{S} Прочитајте <ti |
| .</p> <p>С једне и друге стране Вертепа стали чобани, намрштили се, па кад им још видиш у рукам |
| ухиње.{S} Црквењак Васо и попов синовац стали пред отворене авлијске вратнице, изнад главе држе |
| аму цркву.{S} У таким школама деца живе стално, и само о великим <pb n="3" /> празницима и о шк |
| лој земљи ?{S} Ништа на овом свету није стално, све пролазно, све неверно...</p> <p>Даница га з |
| говори слово ученицима и храбри их.{S} Стало је Максу много муке, док је погодио левом у леви, |
| ну столару, који имађаше радионицу ниже Стамбол-капије.{S} Деца иђаху уз оца, а радознало гледа |
| ратила с Калимегдана.{S} Пролазећи кроз Стамбол-Капију, Милан је оборио главу да не гледа непри |
| вно, па сам мало као смео с ума.{S} Ал’ стан’, почекни мало, сад ћу се ја..., чекај, чекај... в |
| ће ићи лако; ама јеси ли се побринуо за стан, где да сместиш дете?</p> <p>— Ја се код куће дого |
| ословите, а вама чисто тужно годи, кад стане у говору шушкетати, јер га је некаква немилостива |
| си га како је млад и без браде, али кад стане беседити, ми сви, с великим брадама, гледамо га, |
| малко, па онда изненада отвори врата и стане на праг, својим заповедничким оком пресече све чл |
| атвори књигу и кани се да легне, смерно стане пред „Распетије" и моли се Богу.{S} Тако је било |
| умисмо.{S} Шта пута сиђем низ брдашце и станем на онај велики, маховином обрасли камен усред по |
| равце њојзи у собу.{S} Сама.{S} Јуначно станем пред њу и почнем тачно љубавну изјаву, коју сам |
| се све бије о главу.{S} И опет, гдегод станете, опадате ме: директор нема посла, директор нема |
| Макрено, каву.</p> <p>— Познајете ли ви Станка абаџију? поче професор Сава, пошто је, по свом с |
| рака јурио за мечкарима.</p> <p>— Дакле Станковом сину се допадне ова мечја игра, те кад би у ш |
| дским, с дана на дан насељавају малечке станове, понајвише на Дорћолу.{S} Општи покрет окачио с |
| /p> <p>Димитрија Гавриловића (пређе Аце Станојевића)</p> <p>1912.</p> </div> <gap unit="preface |
| а.</p> <pb n="88" /> <p>— А знаш ли, ко станује иза тих прозорчића?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— |
| могавши тачно да ока-чествује друштвено стање, које би онда настало.</p> <p>— Знате шта би било |
| ма, свратио би се у кухињу, те би према стању онога што је у шерпењи и лонцу одлучио: да ли ће |
| .{S} С леве стране, пред лицем Вертепа, стао Ирод цар, па се уозбиљио као какав маторац, а прем |
| ичних ногу.{S} Према њему, код прозора, стао Гргур и пажљиво разматра књижицу малене осмине, ко |
| милих гостију.</p> <p>Иза попових леђа стао достојанствено обазриви и пуно озбиљни режисер, ст |
| е године.{S} Кад је с осталим друговима стао око певнице и очитао „Оче наш“, није се могао сит |
| свеже водице и умије се.{S} Па онда је стао на траву, која се модраше дуж обале с једне и друг |
| и се расуше по порти.{S} Гргур, како је стао подаље од црквених врата, ту Је и остао.{S} С пажњ |
| атнице Гргурова оца.{S} Иван Здравковић стао пред кућу и гледа изненађено.{S} А кад чу, да су Г |
| ако <pb n="124" /> и тако.{S} Аустрија, стара лисица...{S} Велим ти, чувај се!{S} Ништа ти не р |
| ем све.{S} Бадава, кажем и казаћу увек: стара школа, па стара школа.{S} Док смо се ми, господин |
| те ме!{S} Милане, Гргуре, чујте ме! ова стара.... запамтите што вам говорим... ова стара бесвес |
| ра.... запамтите што вам говорим... ова стара бесвесна Русија лећи ће, мора лећи у гроб, али ће |
| ха, који се противи старим навикама, да стара знања попуни новима, да обнови укус, речју: да се |
| е наша колиба, па покојни отац, па моја стара мајка, па, па...</p> <p>Али ту већ стари учо не м |
| а, кажем и казаћу увек: стара школа, па стара школа.{S} Док смо се ми, господине, држали часлов |
| и за ово дете постарам.{S} Доста ме је стара подворила, доста сам је потрудио и намучио, <pb n |
| е, испљускаше уста и умише се.{S} То је стара учитељева заповест, коју, као најсветије предање, |
| , наше наставнике, и за господу која се стара за нашу омладину", док ти зајекну „дан!“ отуд са |
| з кујне лево у собу.{S} У левој живљаше стара сестра Савина, госпођа Јелена, у десној сам профе |
| а и утушкали сеном.{S} Пунобрижна мајка старала се да јој синак не гладује у туђини.</p> <p>Грг |
| е онде помолим, да им благодарим за све старање, које онако сиротни непрестано имађаху о мени.. |
| S} Повисока, сува жена, оличена брига и старање.{S} По чистоти познаје јој се вредноћа и устаош |
| у ближу и даљу прошлост.</p> <p>Сећа се старац свега, и ни једна од давнашњих успомена да га ра |
| и, подигао беше праву узбуну.{S} Кад се старац издувао, поче, у мањим и већим прекидима, припов |
| полковника Стевана Шупљикца?{S}" Добро старац и не изговори, а ми затутњисмо: „Живео војвода Ш |
| S} Памтиш ли још све наше мапе и иконе, старе скамије, памтиш ли, јаој ! онај дугачки <pb n="94 |
| :</p> <p>— Јелена!</p> <p>Ето ти његове старе сестре Јелене, с наочарима на носу и картама у су |
| ор, који развеја, расплаши његове драге старе познанике.{S} Али не вихор од ветра и праха, што |
| учитељка и њезина кћи.{S} Маши се руке старе госпође, која, уморна, усили се да се осмехне, а |
| у варошанке, а књига тако мало, све оне старе, очине.{S} По неке сам два пут прочитала; <title> |
| ленију, запита Максу, или се још држите старе практике ?</p> <p>— Држим се, како да вам кажем.. |
| скомеша целу душу његову, потресао је и старе <pb n="149" /> склоности, рашчистио мутно небо ње |
| ве јаче и јаче поче беседити.{S} Помену старе краљеве и цареве, наше бојеве с Турцима, па позва |
| на царска права, на привилегије. „То су старе листине", вели генерал, „било па и прошло.“ Наши |
| ј седој бради, па посланици народни, па старешине војничке, па списатељи и професори, па господ |
| ствено обазриви и пуно озбиљни режисер, стари учитељ Макса.{S} Цео мали збор упро је очи у њега |
| итрио:</p> <p>— Имате право, госпођице; стари или нови метод — све зависи од наставника.</p> <p |
| а и она присуствује првој представи.{S} Стари је обичај Максин да Вертеп унесе прво у попову ку |
| испраћа оружану браћу браћи у помоћ.{S} Стари прота Матија Ненадовић одлази у Карловце.{S} У Ба |
| кухиње и одоше староме Макси у собу.{S} Стари Макса није више онај негдашњи строги дисциплинато |
| иротој комовици тамо у Максиној соби; а стари учитељ Никола, који је свима „попечитељима“ и „со |
| .</p> <p>— Је л’ те?{S} Ви сте дакле за стари?</p> <p>— Не, сасвим за нови метод.</p> <p>Илија |
| и Ердељу и на њега се навикао као какав стари дуја на строгости типика.{S} Изузеци би бивали са |
| вакојаке шале, попевао и причао, али је стари учо остао дуго, врло дуго, ћутљив и невесео.{S} А |
| уднице.{S} Кад би пред мрак, а преда ме стари Степан, још је фамилијаз.{S} Даница ме одазва у ш |
| Па ипак кроз све те питомце провејаваше стари српски дух, пун чврстине у својим особинама, а бе |
| а.{S} Искупише се ђаци из свију села, и стари и нови.{S} Једва их је учитељ Макса сместио у ска |
| ле кошуљице, а све кријући, да не опази стари учитељ Макса.</p> <p>Старом учитељ-Макси није то |
| екао живо с предмета на предмет, док ти стари уча погледа мало оштрије Даницу, која се одмах ди |
| олусумрак, да се једва могаше разазнати стари школски орман за књиге од оне велике пећи десно о |
| овика:</p> <p>— Девет Југовића и десети стари Југ Богдан!</p> <p>Отац се насмехну.{S} Би му мил |
| им се сва, али ми је ипак жао напустити стари прелаз: напустише га сви, а кад га се одречем и ј |
| Стојко дунђерин; а чункови су они исти стари, материни.{S} Отац ми је узео ново вито, па да мо |
| лепу мудру главу, и шије.{S} Онај исти стари, сада још старији сат тиктаче на свом пређашњем м |
| А погоди: ко су она деветорица, па онај стари пред њима у дугој седој бради?</p> <p>Гргур прићу |
| н за тренутак остави књигу, полако, као стари мачор, приближи се школским вратима, застане мало |
| тара мајка, па, па...</p> <p>Али ту већ стари учо не могаше даље, облише га сузе, и попу се очи |
| му со и понесу горе на свој Златибор, у Стари Влах.</p> <p>— Видиш, дете моје, рече Иван, показ |
| , коју, као најсветије предање, предају стари нараштаји млађим коленима ученичким.{S} После уми |
| ужавницима слатко, ракију, кафу.</p> <p>Стари Макса удаје своју јединицу.{S} Дуго се ломио и ло |
| ст је власт, да није мудрија не би била старија.{S} Мени само једно никако не иде у главу: не з |
| S} Море, море — Аустрија је Аустрија, и старија и лукавија од свију, што вас је год, жутокљунић |
| до ње лепушкаста девојчица, ни млађа ни старија од њега.{S} Мали Гргур није никад дотле видео, |
| акса још коју ћерку, мислио би да је то старија сестра њезина.{S} Како јој је миран поглед, неж |
| да се боримо, а политика? — нек ју воде старије и зрелије главе.{S} Испите сам положио, Лицеј ц |
| ор је врло добро познавао „нарав“ своје старије сестре.{S} Кад је нестрпљива или радознала, зав |
| ахом бадру и опрезну пажњу, па онда оне старије редом преслишава.{S} Малени новаци седе само и |
| тешки растанак.{S} Али после, навика и старије године навукоше му на суморно лице збиљу, коју |
| ане код леве певнице, час се осврташе у старије ђаке, руке прекрстила, али врховима својих прст |
| Сви претрну. </p> <p>— Ко не скине капу старијему, и у руку га не пољуби, први пут хапс, други |
| својим селима.{S} По Гргура дошао његов старији брат Паун.{S} Даница их испратила готово до на |
| а сместио у скамије: напред млађи назад старији.{S} У клупи првој до учитељева стола седело је |
| моје, и владај се добро, онако како те старији буду световали.{S} Немој никад да се лењиш ; шт |
| {S} Он пости сам сва четири поста, па и старији људи и жене чине исто то.{S} Напрасит је, плане |
| цеју велика навала, али слушаоци беху и старији и развијенији, и јачега кова и грађе степенитиј |
| у <pb n="10" /> мирно као бубице, а они старији већ су више давали себи слободе, особито кад уч |
| трапезарија.{S} Поседају око стола прво старији, па млађи, па онда најмлађи.{S} Фамулус, који ј |
| г Илија, који је годинама скоро два пут старији, често иде са њима; мрзи га, вели, читати, па о |
| било при крају школских часова, онда су старији ђаци, по заповести учитељевој, сви у глас, више |
| у, и шије.{S} Онај исти стари, сада још старији сат тиктаче на свом пређашњем месту, равнодушно |
| азреду, а деси се по који завезанко и у старијим разредима.{S} Ти знаш како отац мрзи да се пок |
| орности човечјега духа, који се противи старим навикама, да стара знања попуни новима, да обнов |
| ма гмиже, чујем лађе и сплавове по овим старим валовитим рекама.{S} Па ова мора од планина, пун |
| прозора, скроман је креветац, покривен старим врло простим ћилимом, на ком се и преко дана поч |
| и.{S} Тражи, чепрка. преноси се духом у старину, а Милан док крочио мало низа страну, већ нашао |
| х нестаде.{S} Само на највишим врховима старих храстова, на црквеној кули и на школској звонарн |
| по вољи, желела је да походе оно двоје старих горе у селу.{S} Давно се Гргур није никоме јавља |
| и свима састанцима.{S} Све мудре изреке старих философа и сувремених политичара, све изреке и ф |
| пред Рајачић, огрнут скупоценим плаштом старих патријараха, владике у свиленом скерлету, међу њ |
| цати?</p> <p>— Ништа, Данице, осим оних старих у селу.</p> <p>— А осим оца и мајке?</p> <p>— Св |
| овљавају се логори, прибирају се борци, старо и нејако слази ближе к Дунаву, много их је нашло |
| се зловољан Илија на Милана; све што је старо, теби не ваља; све би ти друкчије, само нек није |
| кад зна, да ће тамо после цркве бити и старо и младо, да ће се пробеседити која паметна или ис |
| почињу шумарци од твојега села.{S} Оно старо брвно преко потока отрулило је и пало у воду, и с |
| тако угледна, тако добра домаћица свог старог самохраног оца.{S} Даница је дрхтала, стрепила, |
| Вертепу ни спомена.</p> <p>А шта ли је старог учитеља тако оцепило од света?{S} Та здрава стар |
| е ће бити четири:{S} Пољска — све земље старог пољског краљевства; Чешка — све земље Сватоплуко |
| оним разгранатим дивљим крушкама, срете старог фамулуса Степана, који сеђаше на узвишеном корен |
| ренутак, макар само с врата да поздрави старог учитеља Максу, Даницу, али опет, прегазивши на о |
| ло повише.{S} Али ја још прелазим преко старог брвна; узмем обично очеву стару мачугу, па се ма |
| > <p>А кад је с пуно поштовања пољубило старог учитеља у руку, дете опет грчевито стиште руку с |
| тепана, који сеђаше на узвишеном корену старог изгорелог дуба.{S} Одмах га познао.</p> <p>— Доб |
| Али се велика промена догодила на лику старога наставника; пре се бријаше редовно четвртком и |
| тамо амо у дубоким папучама, као какав старозаветни првосвештеник.{S} Кад доврши дневне часове |
| има великашима.{S} И отменим госпођама, старој госпођи Симићки, свагда прилажаше руци.{S} Али ј |
| од његова села, удари вечерње звоно на старој звонарици, а кроз <pb n="139" /> његову душу и н |
| из којега је доведена.{S} Сам Иван оста старој мајци да је теши, да се њиме дичи, да је храни и |
| ладо срце његово: пред кућом, на једној старој дрвеној клупи, сеђаше једна постара жена, благог |
| просто ми се смрче.{S} Потрчим на Зерек старој Гркињи.{S} Карте амо, проклета бабускеро!{S} Гле |
| у високи зидови од камена.{S} Покривена старом ћерамидом, с великим стрехама, с дрвеним ћошкама |
| тако благо, преображено тугом, која је старом учитељу натерала сузе на очи.</p> <p>— Од како с |
| е рано дигну Иван па с децом пође своме старом познанику, Јовану столару, који имађаше радиониц |
| ежио сам баш његове речи: „Поздрав моме старом добром учитељу Макси, па поздрав матери и оцу“.< |
| одеш до села, спусти се и до школе моме старом учитељу.</p> <p>— Макси ?{S} Добро, забележио са |
| незгодној позицији, згрчен, у некаквом старом џубету, у шубари, а соба просто као турски хамам |
| правце води у школу.{S} Мишљаше о свом старом учитељу Макси, о учитељци, и о негдашњој својој |
| и шинути чак до јутрење.{S} Па, по свом старом обичају, прешли у најбујнија тврђења и доказивањ |
| ? поче професор Сава, пошто је, по свом старом обичају, мало погладио браду и пљуцнуо.</p> <p>— |
| припали лулу, па поштапајући се својом старом палицом, оде младачком брзином доле ка школи.</p |
| додадоше још једну ка оној, која је, по старом српском обичају, још од јутрос постављена.{S} На |
| ашу, коју учитељка пружи, удалио се, по старом добром обичају, све назатке ходећи.{S} А учитељ |
| <p>Дође час да се изведе девојка.{S} По старом добром обичају ваља да је изведе брат и преда ру |
| да не опази стари учитељ Макса.</p> <p>Старом учитељ-Макси није то била првина; гледао је он, |
| , о школи.{S} Изађоше из кухиње и одоше староме Макси у собу.{S} Стари Макса није више онај нег |
| ја хоповска веома радовала живој риби и староме вину.</p> <p>— Ево, настави Јован једва дочекав |
| ика Крсте, који је у селу најдавнашњији староседилац.{S} Од како је села и цркве и велике цркве |
| на Здравковића куће.{S} Здравковићи су староседиоци.{S} Кад гледате оно неколико њихових <pb n |
| еља тако оцепило од света?{S} Та здрава старост чини дане дражима, слађима; врење и борење нест |
| подете“.{S} Али строгог наставника није старост сломила, поразио га удар, истина очекивани, али |
| улу је брже боље стрпао у јанџик.) Знаш старост, слабост; ни оних ногу, ни оних очију.{S} Прите |
| тима, ту се није бојати празне и гладне старости.{S} Ко не уме себи бити пријатељ, бадава мудро |
| ке нема науке; ко у младости хладује, у старости гладује....</p> <p>— Право је и казао, децо.{S |
| занат.{S} А ко се не учи за младости, у старости ни довека.</p> <p>Деца одоше у кућу, из куће у |
| оп благослови.{S} Изнесоше и шљивовицу, стару, мало помекшу, мири на коштицу, па кад прогутате, |
| преко старог брвна; узмем обично очеву стару мачугу, па се мало поштапнем, скачући с једне пол |
| и убише мученика.{S} Тодора Ковачевића, старца од седамдесет година, ухватише, привезаше за дир |
| , слатко као у детињству, зато се многи старци, који раније који доцније, „подете“.{S} Али стро |
| не.</p> <p>— Бог ти добро дао! одговори старчић, тргну мало назад своју гараву лулу, па га поче |
| отворено румене, висок поносит врат, а стас јој витак и достојанствен.{S} У руци јој шав, обор |
| ори их.</p> <p>Пред њим је стајао један стасит, личан сељак, који држаше за руку свога синчића, |
| е и уђе црквењак.{S} Црквењак Васо беше стасита људина, Херцеговац, из околине манастира Житоми |
| црвене кровове.{S} Да вам је на уранку стати па гледати на село, кад се тамо на истоку помаља |
| огодило, те да знамо да ли да седимо да ствар пресудимо, или да одлазимо.{S} Ми имамо своје пос |
| одвести господину директору, то је моја ствар, то ће ићи лако; ама јеси ли се побринуо за стан, |
| p>— Најзад како било, Илија; то је моја ствар.{S} Одмах ћу писати оцу... још до зиме...{S} Него |
| сковац, ужасан, али у рукама наставника ствар благословена, три пута благословена.</p> <p>Ту се |
| честито, оно је и лепо.{S} Не спада на ствар, али није згорег свашта прибележити.</p> <pb n="1 |
| тиће се „пиксле“, иначе је та скупоцена ствар вазда под њезиним кључем.{S} Сада пуши, хода под |
| Нема ту никаква доказивања.{S} Но, лепа ствар, још ће ме учити ове Сервијанкуше!</p> <p>— Јелен |
| ом на Дорћолу.{S} Директор достави целу ствар попечитељу, попечитељ нађе да ми имамо право, те |
| амо тако, само тако; али ја ћу већ целу ствар доставити попечитељству.{S} Не дам се ја од вас з |
| ур се занео и у својој пријемљивој души ствара целу ту величанствену <pb n="109" /> слику сувре |
| еш ти данас сутра бити и у Београду.{S} Ствари иду и тако <pb n="124" /> и тако.{S} Аустрија, с |
| баш немирно виче да све надвиче : „Све ствари које је Бог створио, а људи нису предругојачили, |
| а моји једноплемени усуде се сврх сваке ствари слободно мислити, и све, што чују, да суде и рас |
| и нису предругојачили, зову се природне ствари“.{S} А кад по који несташко удари још у јачу дек |
| а раздражи Илијино мешање у свашта, и у ствари које зна, и у знања која не разуме.</p> <p>Даниц |
| Србин, а Србин вам је некако чудновато створење: и сазидаће цркву, и набавити звона, и иконе, |
| а све надвиче : „Све ствари које је Бог створио, а људи нису предругојачили, зову се природне с |
| ви, мој драги пријатељу.{S} Зато је Бог створио уз директоре и професоре...{S} Па кад мислите д |
| одила револуција.{S} Милош ће је наново створити.{S} Милош и Вучић морају се мирити.... чујеш л |
| ећ о учитељу Макси и да не говоримо.{S} Створише се у њему читави преврати, ни сам не знађаше ш |
| ном приликом о том помињао, рече, да су створови маште, стога да се опроба у поезији.{S} Он ћут |
| ргаза!{S} Морам признати, госпођице, да сте човекољубивији и од мене и од Милана.{S} Али немојт |
| г тазе смуђа...</p> <p>— Знам, знам, да сте тирјаћија на ваљану рибу.{S} Али зато сад смемо мал |
| је оне топле проје, и сами бисте, ма да сте таман од стола, добили вољу да седнете поред њих, п |
| аоце.</p> <pb n="53" /> <p>— Ако Бог да сте ради? упита га викач, који се беше сврнуо да припал |
| пству и човечеству.</p> <p>— Све као да сте ми из душе извадили, кликну Илија дошавши до речи; |
| осподине.{S} Жао ће им бити кад чују да сте пролазили ; а и Гргур ће вам бити захвалан.{S} Ви н |
| Јован, устајући му на сусрет.{S} Свагда сте нам добро дошли, а вечерас, долетели.{S} Читам, а м |
| ван својој деци.</p> <p>— Хе, децо, сад сте добили још једнога брата.{S} Хоћу да се пазите као |
| из авлију, дозива чељад: „Камо сте, где сте, потеците!“, па онда дође к себи, па потрча пред ко |
| х њих поштедила од боја.</p> <p>— Дакле сте, госпођице, противу фиргаза!{S} Чујеш ли, Милане? и |
| н.{S} Ви не знате, шта је самоћа.{S} Ви сте сити света, а нама су гости догађај...{S} Али, лепо |
| цом уверила...</p> <p>— Је л’ те?{S} Ви сте дакле за стари?</p> <p>— Не, сасвим за нови метод.< |
| смешећи се трну у дланове.</p> <p>— Ви сте данас сасвим добре воље, господине професоре?{S} Пр |
| послужити, када зажеднимо ...{S} Здрави сте !</p> <p>Професор Сава одврну горњи и доњи коштани |
| но из учтивости, слушати.</p> <p>— Ради сте да чујете шта израдисмо у Сиону?{S} Читали сте у но |
| анској књижевности.{S} Немачки.{S} Јаки сте у немачком, носите, читајте.{S} Пољак је, своја му |
| чујете шта израдисмо у Сиону?{S} Читали сте у новинама...</p> <p>— Новине, као новине, прихвати |
| утили како треба.{S} Зато учите сад док сте млади.{S} Што год не разумете, питајте, па ће се за |
| це наметне друго осећање но оно с којим сте ушли у те уске и криве улице.{S} Чини вам се, да ма |
| е његова заноса.</p> <p>— Гле гле, како сте ми данас осорни, мудрице.{S} Зар вам је тако отежао |
| влију и низ авлију, дозива чељад: „Камо сте, где сте, потеците!“, па онда дође к себи, па потрч |
| дебео трешњеви штап.</p> <p>— А, добро сте нам дошли, господине Саво, викну радосно мајстор Јо |
| о од тебе из живих уста.</p> <p>— Добро сте казали, професоре, из живих уста.{S} Што једанпут ч |
| уживех се у вас, и опет, опет... често сте ми у очи зуцнули (но ту учитељ Макса мало заћута и |
| рг.</p> <p>— То је најбоље од свега што сте до сад говорили, велим : најбоље !{S} Само је онде |
| зда живе и младе, свеже и росне као што сте данас вас двоје у првоме цвету.{S} Ко зна, можда ће |
| директоре, хоћете ли нам казати, зашто сте нас сазвали? упита га још једном озбиљно професор Т |
| ече од своје званичне дужности, за коју сте плаћени, која вас храни и одева?</p> <p>— Богме је |
| дилима, у којима баш у тај мах црквењак Стеван припаљиваше витиљце у руменим чашицама.{S} Гледа |
| аца из Србије, над којима је командовао Стеван Книћанин, бивши саветник и у то доба главним одб |
| којим се множи, зове се множитељ“, или „Стеван Немања имао је три сина:{S} Стевана, Вукана и Ра |
| или „Стеван Немања имао је три сина:{S} Стевана, Вукана и Растка“, или „Прво гладног нахранити, |
| јачим, свечанијим гласом: „А полковника Стевана Шупљикца?{S}" Добро старац и не изговори, а ми |
| цара Уроша, па руку мајке Анђелије, па Стевана Штиљановића.{S} Нису то манастирчићи као наша Р |
| лепи малиша већ дотле савладао страх и стегао своје узбуђено срдашце.</p> <p>Кад сви троје иза |
| на.{S} Дигли се народи да збаце зарђале стеге са своје слободе.{S} Дигли се Хрвати, дигли се Ср |
| сузбија туђинштину, који крха синџире и стеге, тај је дух — велик.{S} Ја сам Србин, ја се понос |
| н хтео би нешто да каже Макрени, али га стегло у грлу, тражи мараму, и он плаче.{S} Професор Са |
| седе у кола, погледав још једном сина, стегне срце, окрене се слузи и викну да ошине.{S} Гргур |
| га, па му се једва чује глас, или му се стегне грло, или му се толико овлаже очи, да не види ни |
| два, три — узмичи.{S} Гледајте само кад стегнем — гвожђа, пијавице.</p> <p>— Плаче ли за тобом |
| идети.{S} Отац би га корео за мекуштво, стежући и сам своје омекшало лице, али сирота мајка, и |
| и не похвалих, господине професоре.{S} Стекао сам још једнога сина, а вама ученика.</p> <p>Про |
| е на један вис, а народ, као таласи око стене, слеже се око својега архипастира.{S} Колико оком |
| а, па што игда могаше уз брдо.</p> <p>А Степан поново припали лулу, па поштапајући се својом ст |
| вамо, друга работа“, прогунђа спаваћиви Степан и наново се налакти на клупу, на којој је дотле |
| .{S} Кад би пред мрак, а преда ме стари Степан, још је фамилијаз.{S} Даница ме одазва у школу — |
| песма, наста свечана тишина.{S} Фамулус Степан намести се крадом доле испод Вертепа, па поче од |
| е малога затезања, пристану.{S} Фамулус Степан спреми се да их проведе, а Макса и Даница испрат |
| у, близу кухинских врата, дрема фамулус Степан, у дремежу лулу испустио, па сад, тргнувши се од |
| и уморен — заспа.</p> <p>А кад фамулус Степан дојури школи, подигао беше праву узбуну.{S} Кад |
| ласан и досадан концерат, да се фамулус Степан сасвим расани, а и учитељ Макса у својој соби по |
| {S} Иза њених леђа надвирује се фамулус Степан и чуди се.{S} А они обадвојица право један друго |
| ани и вертепоносци, устави се и фамулус Степан, стрпавши утрнулу лулу негде за појас.{S} Учитељ |
| готово угаслу лулу, надао се и фамулус Степан, па се и он, да учини по вољи малој Даници, нага |
| учитељ Макса заценио, па и сам фамулус Степан тресе се у својој незгодној позицији, згрчен, у |
| </quote> <p>Ту оздо мрдну жицом фамулус Степан и над анђелима и пастирима показа се сјајна звез |
| дивљим крушкама, срете старог фамулуса Степана, који сеђаше на узвишеном корену старог изгорел |
| одањ.{S} Ја мислим и чекам, разбирам од Степана и од црквењака: е да каквих писама у судници, а |
| ре, сине, јеси ли ти?</p> <p>— Ја, чича Степане, ја.</p> <p>— О дијете, како си се раскрупњао, |
| а познао.</p> <p>— Добра ти срећа, чича-Степане.</p> <p>— Бог ти добро дао! одговори старчић, т |
| а мерити.</p> <p>— Познајеш ли ме, чича-Степане? подвикну Гргур гласом мало појачим.</p> <p>— П |
| и се пео до школе?</p> <p>— Нисам, чича-Степане; грабим кући, док је видела.</p> <p>— Ако, ако. |
| и.</p> <p>Млади странци, на велико чудо Степаново, не упутише се школи, већ савише право под ве |
| сад, љутит, искаљује јед над фамулусом Степаном, или се, особито по подне, извиче над ђацима.{ |
| Рус.{S} Дижи Волгу, Дњепар, изведи све степе, цео Кавказ и Урал, све изведи на границу...{S} Р |
| аменима, а ти опет откуд си и дошао — у степе!{S} А Срби, а Славјани?{S} Пољска!{S} Пољска!</p> |
| ји и развијенији, и јачега кова и грађе степенитији. <pb n="100" /> Знало се за свакога у прсте |
| отворио, кад чу ход двојице око спољних степеница.{S} Учини му се да по мраку траже резу од њег |
| казао, децо.{S} Ко се лењи, никад неће стећи крова над главом.{S} Трудите се, настави Иван ски |
| рођена браћа.{S} Тешко је, децо, данас стећи пријатеља, па зато их ваља себи ковати јоште из м |
| итељу !{S} Извештавам те, да је баш сад стигао акт среској канцеларији од окружнога начелства, |
| мајстор-Јовановој кући.{S} Још не беше стигао из Карловаца.{S} Правце њојзи у собу.{S} Сама.{S |
| е данас узалуд тако рећи вијао, није их стигао, па зловољан сврну у телалницу, да промени своју |
| ицу, која му трчаше у сусрет.{S} Кад је стигла до њега, даде му половину лепињице, у којој беше |
| имо још по једну две, док нам кава није стигла. — Па то још могу и ја имати белаја са тим вашим |
| нце обасјало целу околину, наши путници стигли под зидине, ходећи унаоколо разматрају дивну око |
| во пренео с оне стране потока, а кад су стигли тамо горе ка његовој кући, сам јој из млекаре до |
| љи на концепту.{S} Шта ћеш, кад се није стигло све.{S} Надокнадићемо све.{S} Док свикнем само п |
| пске Новине</title>, али, док Даница не стигне да му их прочита, ни таћи их неће.{S} Не толико |
| </p> <p>— Дабогме, још који дан.{S} Док стигне само војвода из Италије, док се приберемо, запит |
| жја.</p> <p>Похитам доле, пожурим се да стигнем у цркву.{S} Кад сам, после једног сата, отишао, |
| у Горњу Крајину, па ћу свуда, где тамо стигнемо, казати и учитељима и поповима и целој оној бр |
| ојку.</p> <p>— Само лакше, брајане; док стигнеш до Лепенице.{S} Пун их је Крагујевац.{S} Па лич |
| наслушасмо о маџарским насиљима.{S} Где стигну вешају и секу, а за собом остављају само згаришт |
| ак, и тек трећи дан пред залазак сунца, стигосмо на домак Карловаца.{S} Кад бесмо на вису, с ко |
| ђу неба и земље.{S} Ужасно, гдегод кога стигоше, повешаше.{S} Шта је с твојом ногом?</p> <p>— Ј |
| какав вис.{S} Још добро ни свануло, кад стигоше гостионици на Торлаку.{S} Одатле празна кола по |
| омена ради собом понесе.</p> <p>Међутим стигоше Гргур и Милан.{S} Одморише се мало, па зађоше о |
| дубок, скривен уздисај.</p> <p>Међутим стигоше пред радионицу Јована столара.{S} Унутра се чуј |
| дворишта, право у кућу.</p> <p>И Гргур, стидан, изађе из баште.{S} А кад беше сунце искочило на |
| ободна, па се маша за колаче, за мед, а стидан Гргур једва овда онда осмели се да у кога поглед |
| дочу шта га беше упитао.{S} Стога рече стидећи се:</p> <p>— Шта рече, мајстор Јоване?{S} Прост |
| погледа, па опет спусти очи преда се, и стидно прошапута: не знам,</p> <p>— Донела сам ти уштип |
| својом.</p> <p>— Гргур седе до Ружице и стидно гледаше преда се.</p> <p>Чим погледате на постав |
| га мало испод очију, па опет, савладан стидом, спусти своје црне дуге веђе, и гледаше преда се |
| села.{S} Тек ће кроз који дан по недељи стизати и остала деца.{S} Ђаци из села у ком је школа с |
| етлост, обузе их једно исто осећање.{S} Стискоше једно другом руке, дах им се за тренут устави, |
| тек је нешто текне у срце, задркће сва, стисне прсте, протре чело, погледа у икону чело очине г |
| бусен траве пред собом, шкрипну зубима, стисну песнице, и поче се клети у себи: „Истераћемо вас |
| оте.</p> <p>— Максо! узвикну поп Крста, стиснувши руку учитељу.</p> <p>— Крста! узвикну и учите |
| руку!</p> <p>Илија пружи руку, а Милан, стиснувши је, помисли у себи: „У име Бога свршисмо и ут |
| морао пустити њезину руку, коју држаше стиснуту, чињаше му се да се нешто безвољно откинуло од |
| ава во вишњих Богу</title> А кад почеше стих: „И ви гори и холми, возиграјте со нами!“ учитељ М |
| уштају, док сретно не избаци и последњи стих; премине ли који друг, надгробно слово понајвише п |
| зме табак чисте хартије, начини два три стиха истој јесени — не иде!{S} Покуша да састави нов к |
| за њима четворица најстаријих ђака без стихара носе Вертеп, који је изнутра осветљен свећицама |
| ави им оне златне крунице, па они чисти стихари са широким опет позлаћеним појасевима.{S} Даниц |
| а средини; појавише се и анђели у белим стихарима и са раширеним крилима.{S} Појави се од некуд |
| а глави; за овима три већа ђака, опет у стихарима, са високим калпацима од златне хартије; за њ |
| ано и достојанствено главом цар Ирод, у стихару, са жезлом у руци и грдном круном на лепо очешљ |
| лозвучно и тачно прочита обележени број стихова. </p> <p>— Нестаће, децо, не велим Београда, ал |
| ико је природе, колико једрине у сваком стиху, у свакој пословици народној...{S} Читајмо, — чит |
| се даје изазвати, али се опет врло брзо стиша, пружи руку, прашта, мири се и готово никад није |
| ономе што обухвата то његово „све“.{S} Стишавши се, претурио је неколико листова оне књиге на |
| ра, било је повуци-потегни, докле га је стишао.{S} Најзад се мало поумори, подлеже својој судби |
| мали збор упро је очи у њега.{S} Кад се стишао и онај последњи жубор у суседној кухињи, учитељ |
| <p>— Умири се, док пројуриш треће село, стишаће се... знам ја тебе и твоје срце.</p> <p>— Моје |
| , јазици</hi>! кличе занесени професор, стиште руке својим добрим ученицима, отвори врата, он н |
| , док не замакоше за први угао, па онда стиште руку Миланову.</p> <p>У радионици мајстор-Јовано |
| погледом девичанске чистоте.{S} А он им стиште руке обојици; да му не налагаше начело уздржљиво |
| раше према намрштеним обрвама, грчевито стиште хартију рукама, које су почеле све јаче и јаче д |
| арог учитеља у руку, дете опет грчевито стиште руку свога оца, обори очице, и да му је онда ко |
| } Помислите само: сто милиона Славјана! сто милиона!{S} Свет, васијона! <hi>С нами Бог разумјеј |
| ницима.</p> <p>Кад се је вратио у собу, сто је већ био распремљен.{S} Јелена је мало попустила, |
| орате бити Славјани!{S} Помислите само: сто милиона Славјана! сто милиона!{S} Свет, васијона! < |
| } Он извини и себе и Милана, па седе за сто.{S} Тишина.{S} Лојана се свећа разгорела, расцветао |
| ка у порту и цркву.{S} Ћутећи сео је за сто, али те вечери није знао шта је вечерао.{S} Толико |
| љ научио читати.</p> <p>Сви поседаше за сто, Гргур прочита течно и разговетно:</p> <p>— <hi><ti |
| ва изби дванаест, и њих двоје седоше за сто, на којем се пушаше слатки купус са јагњећим месом. |
| права богомољка.{S} Ни лећи ни сести за сто, док се не прекрсти.{S} Чешће слази цркви.{S} Друге |
| а одоше.{S} Док је мајсторица успремала сто, мајстор Јован отвори горњу фијоку од великог плаво |
| , а Даници клонуше руке и спусти шав на сто.{S} Лице јој се преобрази, лепо, па сину још лепшом |
| <p>Деца притрчаше и подигоше маказе на сто.</p> <p>— То није истина! викну учитељ сасвим одлуч |
| ово светим поштовањем метну преда се на сто.{S} Дуго их је гледао и гледао, а после их је једва |
| tle></p> <p>Беше понедеоник, зато се на сто изнесе пуна велика чинија кромпира с месом.{S} Код |
| к", помисли у себи, остави бројанице на сто до себе, па погледа пажљивије у Илију.</p> <p>— Сва |
| да угушује.</p> <p>Младићи положише на сто донесене књиге, па, дватрипут понуђени, срамежљиво |
| твори књигу и с поштовањем је спусти на сто.</p> <p>— Можеш, ако хоћеш; али ја, никад ни до век |
| ур пажљиво гледаше скамије, па учитељев сто, па црну велику таблу, па ону икону између прозора, |
| Згужва измрчену хартију и хитне је под сто. „Није то хтети, па бити Његуш — <hi><foreign xml:l |
| под пазухом, опружи ноге тамо даље под сто, повуче два три дима из разгореле лулице, нагне гла |
| ину.{S} Та није да сам бегао, као да ме сто врагова гонило.{S} Чујеш ли, Гргуре, та оно је прав |
| а и сина у школу, седе за плави школски сто, извуче из фиоке уписни протокол и отвори га.</p> < |
| нуло дванаест и да ваља сести за обедни сто.{S} Сви, па и мали Гргур, одоше у собу где је била |
| кој вечерњи, удари прутом о сухи звучни сто, да улије страх, а са страхом бадру и опрезну пажњу |
| леном“.</p> <p>Код прозора прост, дрвен сто, покривен великим белим табацима, на њему велики цр |
| вите</hi>!</p> <p>Поседаше за постављен сто.{S} У горњем челу седи поп, до њега Макса, па поша, |
| а се.</p> <p>Чим погледате на постављен сто, одмах ћете приметити да је застрт чистим чаршавом, |
| бршљаном; пред школом дугачак постављен сто; иза куће пуши се голем огањ и спремају ражњеви ; г |
| професор Сава удари скупљеним прстима о сто.{S} Макрена плакаше, Гргур оборио главу и прошапта: |
| ена! викну професор Сава и лупи руком о сто.</p> <p>— Шта лупаш тако, нисам ја твој ђак.{S} Ако |
| ом помињао, рече, да су створови маште, стога да се опроба у поезији.{S} Он ћуташе на то, није |
| добро и не дочу шта га беше упитао.{S} Стога рече стидећи се:</p> <p>— Шта рече, мајстор Јован |
| е беше већ дигао са својега места...{S} Стој! и ја одох с тобом.</p> <p>— А ти, Гргуре?</p> <p> |
| ја маша за резу.</p> <pb n="85" /> <p>— Стој!{S} Викну у исти мах Милан, који се беше већ дигао |
| стола, на ком је свећа горела.{S} Ђаци стоје мало поиздаље па радознало гледају.{S} На столу н |
| ећ до сад у велико припалио.{S} Странци стоје у хладу, он спокојно лешка и гледа у зољеве, који |
| уби са учитељем.{S} Па одмах, још онако стојећи, отпеваше: <hi>Христос раждајет сја, славите</h |
| м и десном, па, скупивши обрве, поче га стојећки пажљиво читати.{S} Попа и учитељка ћуте и глед |
| оли.</p> <p>Газда Ивану заиграла обрва, стоји пред кућом и пита Петрију: „Шта то може бити?“ Пе |
| се збунио па се крсти, а руке му дршћу; стоји, ноге му клецају.{S} Пошао би икони, тамо где кан |
| {S} Моћна, непобедљива — не миче се!{S} Стоји као и ово Каспијско Језеро, које никуд не отиче.{ |
| Ништа и не вреди, дода Даница.</p> <p>— Стоји у буквару, примети попа, смешећи се, а у Светом П |
| е на своју кметовску палицу.</p> <p>— А стоји ли наша земља? пита директор.</p> <p>— Наша земља |
| ? пита директор.</p> <p>— Наша земља не стоји, него се окреће.</p> <p>— Боже мој, и то су већ о |
| ћи, па ево ти и кажем: ништа ти лепо не стоји, кад нас се тако дуго не сећаш.{S} Или ти је можд |
| један проштац у школској огради, мирно стоји оборене главе, и жељно очекује, да га ослободе те |
| мети попа, смешећи се, а у Светом Писму стоји: дрво, које рода не носи, сече се и „во огањ верж |
| рце иште, мој добри Гргуре...{S} А како стојиш с парама?{S} Без њих је свуда зло, у туђини још |
| је разбој спретан и подесан; отесао га Стојко дунђерин; а чункови су они исти стари, материни. |
| Па ова мора од планина, пуна пастира и стоке: ори се песма, фрулица; живот шарен, врео,трудан, |
| д мрак, кад слази у забран, да надгледа стоку.</p> <p>Поп Крста је јутрос рано одслужио јутрењу |
| ах одлази коњима у коњушницу и надгледа стоку, <pb n="49" /> која је у кућној огради, затим би, |
| шао некаква сељака из Рушња, који тражи стоку, па одуљио с њиме разговоре.{S} Оде и сељак, и Ми |
| старији.{S} У клупи првој до учитељева стола седело је неколико њих најмањих и нејачких: међу |
| ини места у горњем месту свога великога стола.</p> <p>— Мој брат дође да мало види Београд, поч |
| викну Јелена, срдито и покупи карте са стола. „Тако луде, глупе, а нисам их још од јуче ни прс |
| он опет заузе своје обично место поред стола.{S} Дуго је гледао у писмо, док се одлучио да га |
| проје, и сами бисте, ма да сте таман од стола, добили вољу да седнете поред њих, па да се сити |
| сузом котрљаху се и падаху на ивицу од стола.{S} Сад, изгубивши своју обичну оштрину, изгледаш |
| била из чиније, кад сам сама остала код стола.{S} Загризни само, пун је пекмеза.{S} Волеш ли пе |
| право у школу.</p> <p>Учитељ стаде код стола, на ком је свећа горела.{S} Ђаци стоје мало поизд |
| тим је њезин брат у другој соби сео код стола, отворио најновији <title>Летопис</title>, па, вр |
| лактом оборила колаче па их купи испод стола, а Гргур се већ замислио, а по глави му се врте н |
| е, узе чашу па погледа у попа и све око стола.{S} Он, у подужој здравици, захвали се Господару |
| } Погледа у Максу, погледа у остале око стола. „Па да отворимо“, рече тихо и полузбуњено, па за |
| ично звали трапезарија.{S} Поседају око стола прво старији, па млађи, па онда најмлађи.{S} Фаму |
| би се више пута загледала у децу у дну стола, па би нешто шапнула учитељци, која би се на то с |
| е под утицајем честитога Максе и Јована столара, слила се у његовом карактеру благост и питомос |
| p>Међутим стигоше пред радионицу Јована столара.{S} Унутра се чујаше тесање и струг.{S} Пред вр |
| е неколико дана није било у Београду ни столара Јована, ни професора Саве, ни његова брата свеш |
| <p>— Брр!{S} Напрћи своје танке уснице столарева ћерка, а Миланова сестра Ружица.</p> <p>Гргур |
| гред види и са својим љубимцем, Јованом столаром, а младићи савише доле, Дорћолу.{S} Одушевљени |
| свод од камена.{S} Недалеко одатле беше столарска радионица Миланова оца, мајстор-Јована.</p> < |
| ли само у изванредним приликама: кад је столарски и браварски пир, кад дођу гости, кад се напла |
| и ја разумем: али тако ти је данас и са столарством, све теши нешто на око, шарено и цифрасто в |
| цом пође своме старом познанику, Јовану столару, који имађаше радионицу ниже Стамбол-капије.{S} |
| ом би више пут свратио к мајстор-Јовану столару, где смо се први пут с њиме упознали.</p> <p>Ск |
| читељ Макса устаде, узе наочаре са оног столића, распечати писмо, разви га, узе га и левом и де |
| ла, па се повукла у своју собу, села за столићак, ређа карте — и врача.{S} Види: да се њезина д |
| емаше да легне, стајаше пред иконом над столићем до кревета, држаше у рукама бројанице и на гла |
| кућу.</p> <p>Наместише Вертеп на једном столићу.{S} Изгледао је као црква, а имао је и звоник, |
| има стајаху неколико обојених столова и столица с правим и кривим ногама, с лаком и без лака.</ |
| > <p>Ту добри наставник плану, скочи са столице и прође узрујан неколико пути по својој „вселен |
| пта на челу, на образима, уста журно са столице и широм отвори врата на својој мирној „вселени“ |
| учитељ, трну у дланове, скочи са своје столице, узе чашу па погледа у попа и све око стола.{S} |
| јаче нагну на задњи наслон своје зелене столице, замаче дланове за потиљак и погледа у противни |
| а лађи замишљаше себи лепоту и величину столице патријаршиске, и ма да су Карловци место и мало |
| аметне, па чисто се боји да се мрдне на столици.{S} Већ му ноге мало поутрнуле, пребацио би јед |
| {S} Ево је већ двадесета година како на столици ове свештеничке династије седи свештеник Крста. |
| ој соби из авлије седи Милан на зеленој столици, одупро се - ногом о креветну ножицу, па се обр |
| одушније погледа.</p> <p>— Писар!{S} Са столицом у Крушевцу.{S} Где је царе Лазо сабљом, Илија |
| прозорчићима? викну Гргур и тресну оном столицом са пребијеном ногом.</p> <p>— Што лупаш ? викн |
| Гргур спусти <title>Вјестник</title> на столицу до себе, ћуташе и гледаше кроз прозор напоље.{S |
| .</p> <p>Макса испусти маказе и паде на столицу.</p> <p>Деца притрчаше и подигоше маказе на сто |
| Забрањује, понови поп, па и он паде на столицу.</p> <p>Обојица се скаменили, седе један према |
| изусти само реч: <hi>Штур</hi>, седе на столицу и мало се замисли.</p> <p>— Јесте ли слушали шт |
| хтати, па онда мало, побледео, клону на столицу.</p> <p>Попа и учитељка скочише са својих места |
| у, и на познати његов начин завали се у столицу и поче пушити.{S} Свештеник Арон приповедаше:</ |
| ре, али заман, мора опет да се спусти у столицу.{S} Узеше појас учитељ Макса за један, а протин |
| ад отеше какву клупицу, или здепа какву столицу, крај свему умењу.{S} Свет, кад види да је незн |
| {S} Поп, пун задовољства, сео на велику столицу од бела дрвета, закачио оба палца за вишњев пој |
| н једва се држаше на ногама, поднеше му столицу, узе руку Гргурову, нешто би хтео да говори, ус |
| Гргур на свој креветац, Милан на зелену столицу с једном готово пребијеном ногом.{S} Ништа се н |
| Славјанци</title> настави Милан и обрну столицу на Другу страну. </p> <p>— Не знаш шта има?{S} |
| ножицу, па се обрће на једној од задњих столичних ногу.{S} Према њему, код прозора, стао Гргур |
| ких четвороугаоних цигаља, оних високих столова од белога дрвета, па оног иконостаса, са многим |
| Пред вратима стајаху неколико обојених столова и столица с правим и кривим ногама, с лаком и б |
| а молила, да је остави.{S} Седела је за столом, плела, и гледала у отворену књигу пред собом.{S |
| књижевности, о политици.{S} У подне за столом, Макса је седео у прочељу, а он и Даница једно п |
| <p>Учитељ седе на своје обично место за столом, до њега је стајала и мала Даница.{S} Он се окре |
| pb n="92" /> се нико не чује, сви су за столом при вечери, а Гргур чита:</p> <p>„Драги наш Гргу |
| а, по обеду, остала је на свом месту за столом, плела је и подједнако пажљиво слушала и оца и Г |
| скакаше са својих места сви што беху за столом.{S} Поп се збунио па се крсти, а руке му дршћу; |
| чује ни ренде ни струг.{S} Седи још за столом, пред њим чаша заклопачкога, па час наздравља кн |
| чу, и — чита.{S} Сат тиктаче, мачка под столом преде, у великој пећи овда-онда прасне разгорели |
| тражару, на широку пречагу под вишњевим столом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18880 |
| ма и дугом тромом шеталицом, а за дугим столом учитеља Максу с <title>Плутархом</title> у руци, |
| <p>Учитељ Макса озбиљно седи за својим столом, с наочарима на носу, а позамашнијим прутићем у |
| зови га к мени.{S} Мора ручати за мојим столом.{S} Ја волим певање.{S} Кад видим кога да ради и |
| када, ради брижљиво; кад је за школским столом, не чини му се да је баш толико зашао у године; |
| торицом Макреном тачно полуоку.{S} Овај столски поредак није се смео мењати ни за живу главу.{S |
| ки део намештаја мање више начет.{S} На столској плочи, на којој се давно истрла плавчаста боја |
| ло поиздаље па радознало гледају.{S} На столу неколико табака хартије, али не онаке беле, по ко |
| розор да је још једна свећа запаљена на столу школском.{S} Зачудише се, јер обично школска соба |
| етурио је неколико листова оне књиге на столу.</p> <p>— Све ће, рекох вам, узети други вид, сам |
| е...{S} Осим шарене хартије, било је на столу дугачких липових цепљика, савитљивих танких врбов |
| јутрењу молитву, а већ се кава пуши на столу.{S} Недељом се жури на јутрење, још прво звоно <p |
| народ мален?{S} Будале!{S} Ходите ближе столу, ходите.{S} Гледајте само ове велике и дивне земљ |
| пише...{S} Наже се поп Крста па целоме столу гласно и свечано чита нову вест : „Учитељу !{S} И |
| земље и градове.</p> <p>Младићи приђоше столу и нагоше главе над раширеном великом мапом јужне |
| е Јован.{S} Сви се и нехотице примакоше столу.{S} Гргур слуша, свако словце свештениково пада м |
| је помагао доносити јела и служити при столу.{S} Овога вечера, пре него што ће поседати, рече |
| не диже главе, бије десним кажипутем по столу, бије час слабије, час јаче.</p> <p>— Видиш, сино |
| ур се исправи, преста ударати прстом по столу, погледа у Максу, отвори и уста да нешто проговор |
| се што кусне и која попије. „С пуним се стомаком не пева“, говорио би Макса, али фамулус и чоба |
| али тако укусног ручка за гладне дечје стомачиће.</p> <p>По јелу сви одоше доле на поточић, оп |
| м јој из млекаре донео у чистој дрвеној стопањи варенога млека и скорупа.{S} Седели су под брес |
| ом оставља време као своје неизгладљиве стопе.</p> <p>У целој кући нема тишина.{S} Ђаци распушт |
| ор запева јако и сложно:</p> <quote> <l>Стопи моја направи, направи </l> <l>По словеси твојему, |
| ју шест стотина двадесет и једна — шест стотина двадесет и једна.{S} Још ове зиме прочитаћу вам |
| т великих, кличу и звонко одјекују шест стотина двадесет и једна — шест стотина двадесет и једн |
| ила првина; гледао је он, пун саучешћа, стотину таких тешких дечјих и родитељских растанака.{S} |
| n="8" /> <p>— Нула је ништа, она значи стотину и хиљаду.{S} Кад их је много, можеш коју и побр |
| {S} Сељака Симу Илића ухватила маџарска стража, била га и тукла наџацима, привезала за дрво, че |
| нежев двор, пред којим се баш у тај мах стража мењаше.{S} Одседну у једној гостионици код Батал |
| ца и нечујним ходом сишла у своју ноћну стражару, на широку пречагу под вишњевим столом.</p> </ |
| лишом.{S} Умало ме не ухватише маџарске страже; да не би кукуруза, твој би Илија данас танцовао |
| ким турским сатом, у низаме који чуваху стражу, или чуче и пуше на бедему, гледа, гледа, гледа, |
| S} Уједанпут учитељу Макси задрхта лева страна доње усне, боре на челу већма се набраше према н |
| ње сунце, а од подне почеше се са свију страна прикупљати све крупнији и мутнији облаци.{S} Чет |
| ла сам се.{S} Читам оцу новине, са свих страна туже се на Мораву, на поплаву.{S} Свет се тужи, |
| Милан, па до њега ћерка Ружица, с леве стране момци, којих је вазда имао тројицу.{S} Шегрт је |
| мало по мало прелази у страх.{S} С леве стране, пред лицем Вертепа, стао Ирод цар, па се уозбиљ |
| , поносимо се!{S} Живело Српство на све стране...{S} Живело Славјанство!{S} Ко каже да смо ми н |
| ја се модраше дуж обале с једне и друге стране, гледаше у бистру планинску воду и слушаше њезин |
| боде терета, што висаше с једне и друге стране о дрвеној самарици.{S} И Гргуров отац као да зна |
| них од маховине.</p> <p>С једне и друге стране Вертепа стали чобани, намрштили се, па кад им јо |
| ка, с једне стране на лакомост, с друге стране на штедњу, на скупоћу и на економисање, па најза |
| ца, али час гледаше у ђаке тамо с друге стране код леве певнице, час се осврташе у старије ђаке |
| > <p>— Аз јесам цар Гашпар од персијске стране, поче први од тројице царева; <hi>видјех бо звез |
| рста с црвеним појасом, тамо с противне стране учитељка с преслицом, а до ње једно ружично сушт |
| > <p>— Аз јесам цар Валтазар од западне стране, поче упитани, па још оштријим гласом понови Гаш |
| као добро ново вино, ветра ни са једне стране, па чисто ти заигра срце кад ходиш а смрзнути сн |
| на издашност лаковерних сељака, с једне стране на лакомост, с друге стране на штедњу, на скупоћ |
| д српских крајева, који се виде с једне стране до Мораве, с друге до Колубаре.{S} Сневао је, ал |
| , некакве ваше Србе.{S} Србија је с оне стране Саве, ко хоће да је Србин — онамо!“ Ето тако бес |
| ом руком превео је, готово пренео с оне стране потока, а кад су стигли тамо горе ка његовој кућ |
| зусти ову реч, а вихор је већ био с оне стране резе.{S} Још се тресло и орило око ушију Гргуров |
| ји ће, у слави небеској, седети с десне стране Бога оца.{S} Затим је казао да сагну главе и очи |
| ље, он још једном погледа на све четири стране цркве.{S} Кад беше у порти, дуго не могаше да се |
| S} Рајачић гледа по народу на све четир стране, а кад се сви ућуташе, а он испрва слабије, па с |
| .. „писмо“.... „колевка"....</p> <p>„на страни“ „нека изненадна жалост" „зацело“.... „Врагу!“ в |
| ао какав маторац, а према њему на левој страни, стали цар Петар и мала царица Даница.{S} Прочит |
| нце сасвим замицати за брдо на западној страни школе.{S} Још се изнад младе горе виђаху полу-св |
| повелике куће, што се лепо види на оној страни брда, што је иза цркве.{S} То је дом свештеника |
| <p>Село, из којега је Гргур, мало је у страни, не види управо шумадијско село, мање рецимо од |
| рити.{S} Доста је што се у цркви и пред странима поозбиљимо и намрштимо, а пред својима, и кад |
| у старину, а Милан док крочио мало низа страну, већ нашао некаква сељака из Рушња, који тражи с |
| се.</p> <p>— Лепе ми и то забаве!{S} На страну с њом!{S} Ја сам преча од књиге.{S} Руке доле, о |
| , одазва се мајстор Јован, оставивши на страну рендело.{S} Добро си ми дошао!{S} Приђи ближе ов |
| в’те, молим вас, ви нашу солидарност на страну: расправићемо је кад будемо доконији.{S} Него, м |
| го колебао: да ли на твоју или Миланову страну.{S} Знаш ме, ја сам као имела, морам се прикачит |
| ни да помислим да га водим куд на другу страну.{S} Ето довео сам дете као златну јабуку, већ, з |
| ве те мисли од себе, окрете се на другу страну, и уморен — заспа.</p> <p>А кад фамулус Степан д |
| ан смотрено погледа на једну и на другу страну.) Док ти (говори све тише и тише), док ти бленеш |
| у смех и учитељ.{S} Ходи сваки на другу страну, ухватили се за трбухе, и тресу се од смеха, Учи |
| м главицом врти то на једну то на другу страну по беломе јастуку, а сувоњавим ручицама загрлила |
| дознало гледаху то на једну то на другу страну.{S} Гледаху убаве дворце, шарене излоге дућанске |
| настави Милан и обрну столицу на Другу страну. </p> <p>— Не знаш шта има?{S} Има много.</p> <p |
| лом, и непомично као кип гледала на ону страну, где је ишчезао.{S} Беше сасвим мрак, кад је ушл |
| репти једна звезда, а та ме води на ону страну.{S} Идем, идем, ма знао тамо и кости оставити.{S |
| , па ни Гргура.{S} Сви су отишли на ону страну, у Карловце.{S} Гргур још на лађи замишљаше себи |
| су, Даницу, али опет, прегазивши на ону страну потока, није се повео за срцем, него правце стаз |
| аво да ми кажеш: би ли и ти мало на ону страну, да те когод позове?</p> <p>— А зашто не ?</p> < |
| уд са горе, сви се окретоше тамо на ону страну и, гле!, срески пандур, по ондашњем обичају наор |
| у — што кабасто, кабасто.{S} Окреће ону страну, на којој је печат протин: два анђела, који држе |
| р дотле лежаше назатке, и гледаше у ону страну неба, на којој у тај мах не горијаше сунце.{S} Г |
| он би већ до сад у велико припалио.{S} Странци стоје у хладу, он спокојно лешка и гледа у зоље |
| на чибучић у другој руци.</p> <p>Млади странци, на велико чудо Степаново, не упутише се школи, |
| Саборне Цркве у Београду.</p> <p>— Над Стратимировићем нит је било, нит ће бити митрополита! у |
| ур отишао проти Матији, Матија га пошље Стратимировићу, а после месец дана већ беше у редовима |
| је богме добро ону уштавелу браду самом Стратимировићу.{S} Хе, хе, тако ти то иде на овоме свет |
| дари прутом о сухи звучни сто, да улије страх, а са страхом бадру и опрезну пажњу, па онда оне |
| радости, али му се сави око срца и неки страх, како ли ће остати жив у том чуду од кућа.</p> <p |
| , јер је лепи малиша већ дотле савладао страх и стегао своје узбуђено срдашце.</p> <p>Кад сви т |
| доле зебњи, која мало по мало прелази у страх.{S} С леве стране, пред лицем Вертепа, стао Ирод |
| опет колико би хтели непојамно, осећање страха божјега, осећање који многи крију, многи га угуш |
| ке — да прочитамо овај дивни одломак из Страхиња-Бана.{S} Ти, Милане, лепо читаш...</p> <p>Мила |
| о сухи звучни сто, да улије страх, а са страхом бадру и опрезну пажњу, па онда оне старије редо |
| ше, али га мало по мало испунише светим страхом, дивљењем, нечим што кроз свега њега прелазаше, |
| це <hi>свја</hi> земља да трепти <hi>со страхом и трепетом</hi>!</p> <p>Још једном лупну о земљ |
| "33" /> по богу као прави цар, па онако страшан громко повика: </p> <p>— Од куда ви три цара ов |
| енију грјехова", о грешницима које чека страшни час „смерти“, и о праведницима, који ће, у слав |
| какав је тај вајни директор?{S} Грђи и страшнији од свих људи у селу, па је инајет, чангризало |
| Па немој ни да умреш.{S} Ух, како је то страшно! кад те понесу на носилима.</p> <p>— Грго !</p> |
| у, а она зеленкаста нианса несташно већ стреља за тобом.</p> <p>— И опет сам! викну девојче.</p |
| ривикну: „Узми пушку на лево око, па ти стрељај тицу ластавицу!“, а он из све незграпне грлине |
| аницу и Гргура, који, пуни чуда, блену, стрепе, плашише се готово, не дишу, ухватило једно друг |
| г самохраног оца.{S} Даница је дрхтала, стрепила, чекала и чекала, али оно, што је одушевљавало |
| ом (а био је у оним рибарским чизмама), стресао снег с џубета и обуће, узе своју читакињу за ду |
| } Покривена старом ћерамидом, с великим стрехама, с дрвеним ћошкама и прозорима маленим, који с |
| пије, а евенке од грожђа одавно висе по стрехама.{S} Сељаци живахнули, учестале прошевине и отм |
| о лешка и гледа у зољеве, који зује око стрехе и главама туцкају о дрвене ступчиће; Даница, не |
| њезиним кључем.{S} Сада пуши, хода под стрехом и мисли: бадава му је молити.{S} Да иде у сусед |
| оше до под само село а одатле уз брдску стрмен, која је окрчена и испресецана оградама.{S} А ка |
| ајева или Амерића.{S} Куће раштркане по стрменој коси, а доле уз реку чујеш овде онде поточаре |
| ваца.{S} Кад бесмо на вису, с којега се стрмо слази у прву улицу, а ја се скидох.{S} Црквењак с |
| ли тамо амо измешан жутим и црвеним, по стрништима поскакују вране, и осим њиховог гакања <pb n |
| пет пробуди учитељ, озбиљан, следствен, строг.{S} Сави Даница своју мазу, ђачићи у фронт, а Мак |
| , дигнувши прст у вис, учитељ мора бити строг!{S} Без строгости нема напретка.{S} Лесковац је л |
| тор, средовечан муж, <pb n="46" /> лика строга а говора блажа, а погледа да га, бога ми, ни Мак |
| ске дане после великих празника, кад ће строги учо, с прутом у неумољивим рукама, опет наставит |
| {S} Стари Макса није више онај негдашњи строги дисциплинатор — изненађен једва се држаше на ног |
| сти ?{S} Јесу ли и твоји професори тако строги и неумољиви ?{S} Може ли се књига учити, а да пр |
| дворе.{S} Учитељ Макса следствен својим строгим васпитним начелима, забрањивао је своме збору и |
| шаше се и мирисаше.</p> <p>После онаких строгих опомена одрасли младићи дуго се не би сетили ни |
| не води, то се ношење Вертепа у будуће строго и безусловно забрањује !...{S} Забрањује, понови |
| ајстарији ђак, још исто онако редовно и строго постим са ђацима све велике посте и причешћујем |
| и раније који доцније, „подете“.{S} Али строгог наставника није старост сломила, поразио га уда |
| мели се да у кога погледа; само да није строгога лика учитеља Максе, и он би се можда мало раск |
| а, лице које је вазда покривала студена строгост, а сад је тако лепо, тако благо, преображено т |
| њега се навикао као какав стари дуја на строгости типика.{S} Изузеци би бивали само у изванредн |
| кад ће се мој отац одучити од ове своје строгости ?{S} Јесу ли и твоји професори тако строги и |
| нија".{S} Али ни из далека оне пређашње строгости, штапом и сад-прети, прети и колико не треба, |
| т у вис, учитељ мора бити строг!{S} Без строгости нема напретка.{S} Лесковац је лесковац, ужаса |
| ромах Кара-Мартин умало се није од етра стропоштао, тканица му висаше о врату.{S} Поведоше ти н |
| ртепоносци, устави се и фамулус Степан, стрпавши утрнулу лулу негде за појас.{S} Учитељ Макса д |
| е се дизати на ноге. (Лулу је брже боље стрпао у јанџик.) Знаш старост, слабост; ни оних ногу, |
| своју философију.{S} Времена и здравља, стрпљења, корак по корак, све ће бити.</p> <p>Ту се Или |
| учио, не зна шта је посао.{S} Ту треба стрпљења, ђаволског стрпљења. </p> <p>— Треба, изусти М |
| посао.{S} Ту треба стрпљења, ђаволског стрпљења. </p> <p>— Треба, изусти Макса, док Илија само |
| цео свет лаже? осече се поп, у коме је стрпљење већ превршило меру.</p> <pb n="25" /> <p>— Заш |
| оњавим ручицама загрлила мачку, која се стрпљиво предала својој судбини, чекаше да ту малу вижљ |
| а столара.{S} Унутра се чујаше тесање и струг.{S} Пред вратима стајаху неколико обојених столов |
| b n="103" /> још се не чује ни ренде ни струг.{S} Седи још за столом, пред њим чаша заклопачког |
| ужурбали политички кругови, револуциона струја чеше о бедеме савске и дунавске.{S} Бадава се уп |
| дуго, дуго гледаше тамо низ воду: вода струјаше већ оним тајанствено-тужним јесењим жубором, а |
| ви и међу гранама.{S} Потоци пуноводни, струје преко камења са оним истим жубором, али тај жубо |
| рје.{S} Чини му се да чује далеки звон, струје певне и ветрне, еолову харфу, која тајанствено ч |
| >.{S} А на простоме долапу књиге његове струке, латински и новији немачки класици, међу којима |
| ла.</p> <p>Ту се саже и узабра неколико стручака.</p> <p>— Ево ово је каранфил, ово лепи човек, |
| ну низ брдо, и за тренутак два већ беше стрчала пред њега.</p> <p>— Ево сам ти донела, рече, а |
| це моје, кокице моје! викнем кад јутром стрчим у ходник, а а оне око мене : какоко, какококо !{ |
| га за навек оставила учитељка, сруши се стуб његовог мирног и „вредног живота.{S} Покојница је |
| га.{S} Порчин споменик, дугачак округао стуб од бела камена, пао на земљу.{S} Поседаше на њега. |
| у „звечку", што висаше о једном дрвеном стубу школскога ходника.{S} Знак да је на учитељевом са |
| а учитеља, лице које је вазда покривала студена строгост, а сад је тако лепо, тако благо, преоб |
| га живота, који у овај мах пирну својим студеним врховима.{S} Устаде, прекрсти руке преко ускол |
| а је у кућној огради, затим би, освежен студеним јутром, ушао у кућу, примакао клупицу ватри, с |
| .{S} Па наши студенци; оваких бистрих и студених извора, кажу, нема далеко унакрст по нашој Шум |
| , а пред њиме, као у зраку, трептала је Студеница и цела Фрушка са њезиним великим задужбинама, |
| овом: царске задужбине, као Дечани, као Студеница.{S} Да видиш, мој добри попе, да се и тамо го |
| и прилегао негде украј огња.{S} На пољу студено, небо ведро, звезде трепте неком зимогрожљивом |
| традан је освануло ведро небо по мало и студенога зимског сунца, али је учитељ Макса устао мутн |
| , сишао је доле школи, па кад се увио у студену поњавицу, а пред њиме, као у зраку, трептала је |
| све те освежава, подмлађује.{S} Па наши студенци; оваких бистрих и студених извора, кажу, нема |
| >А цар Ирод смути сја,</l> <l>Јерусалим стужи сја...</l> </quote> <p>Ту и цар Ирод обори своју |
| пске јуности.</p> <p>Сви се на ово мало стужише, а поп, ганут, гледа Максу готов да га загрли.< |
| и у невесту; врата се отворише и унутра ступи Гргур, погледа своју другарицу, која погледа и ње |
| еко куцну на вратима, и кад се отворише ступи унутра један средовечан човек, онизак, полупун, ч |
| еки мио глас из тога заноса, баш кад је ступио у школско двориште.{S} Диже своју замишљену глав |
| о врата, пењало се на два на три дрвена ступња.{S} Ушавши поседаше, Гргур на свој креветац, Мил |
| е око стрехе и главама туцкају о дрвене ступчиће; Даница, не дижући главе, шије, а учитељ Макса |
| аш.{S} Не, није, криво сам казао: крива су наша уска срца, себичност, неслога.{S} Шта би било.. |
| малене деце и жалост и радост краткога су века.{S} Кад их гледате како живо веслају оним дрвен |
| дској семинарији.{S} Доказује Макса, да су лепше церемоније у карловачкој цркви, а поп мисли да |
| кочи, тресну ногом тако силно о тле, да су прозори зазврјали, тресла се „вселена“), Русија, Рус |
| једном приликом о том помињао, рече, да су створови маште, стога да се опроба у поезији.{S} Он |
| ити.{S} Та и Доситије ту негде вели, да су се и братија хоповска веома радовала живој риби и ст |
| на и Бог и људи.</p> <p>— Казао сам, да су заклети непријатељи православија.</p> <p>— Били и ос |
| Приметио је и он својим оштрим оком, да су круне предмети за које и сељачко око радије замиче н |
| тле видео, али му његово срце шапну, да су то учитељка и њезина кћи.{S} Маши се руке старе госп |
| ућу и гледа изненађено.{S} А кад чу, да су Гргурови другови, скратише му се ноге, па само што в |
| мишљење.{S} Сад је помишљао у себи: да су то „весници новога доба“, мишљаше, али се никад не у |
| , онај је доиста и мален и нејак.{S} Да су наши велики претци тако мислили, зар бисмо данас бил |
| ине знате да не могу бити школске; а да су речници, ваљало би да су многолисније и дебље.{S} Ве |
| величину столице патријаршиске, и ма да су Карловци место и мало, и не толико <pb n="116" /> мн |
| завири у књигу... овде вели Доситије да су преко четрдесет дана гладовали Мојсије на Гори Синај |
| и опазите и да има многе нове боре и да су оне пређашње и много тамније и много дубље.{S} Кад с |
| школске; а да су речници, ваљало би да су многолисније и дебље.{S} Већ су били скоро пред кућо |
| , ти већ знаш, онако мимогред — реци да су прутови у школама излишни, да се ђаци могу учити без |
| радознао поглед.</p> <p>— Казао сам да су Швабе ниткови.</p> <p>— То зна и Бог и људи.</p> <p> |
| се окрене и по трећи пут, и гле, као да су се договорили, окрете се и Милан.</p> <p>— А шта се |
| о и мило пролажаше им кроз душу, као да су у највелелепнијем храму, у који је сишао сам Спасите |
| је било при крају школских часова, онда су старији ђаци, по заповести учитељевој, сви у глас, в |
| мештен из Крагујевца у Београд.{S} Онда су била само два „одјеленија“: филозофско и правословно |
| Илија, затворивши неспретно врата, која су, ненамазана, врло досадно цврчала, изгуби се у вечер |
| p>Сва тројица изиђоше на враташца, која су обично несносно шкрипала при отварању и затварању.{S |
| на немирна устанца <pb n="7" /> навикла су цвркутати и торокати по цео дан, а душа јој беше зап |
| епо очешљаној коси.{S} После свију ишла су два чобана, увијена у јагњеће коже, с белим шубарама |
| стор Јован.</p> <p>— „Мој синко, прошла су она глупа и слепа времена, кад се међу нами говорило |
| је самоћа.{S} Ви сте сити света, а нама су гости догађај...{S} Али, лепо ћу вас молити, где се |
| p>Школа је б....ска у брду.{S} У брдима су села много мања него по питомим равницама, па с тога |
| обро, само пре свега лекцију!{S} Попина су деца само добри ђаци...{S} Ко ништа не зна...</p> <p |
| и могло бити поп или капетан?{S} Истина су и капетани данас појефтинили, али тек, тек боље живе |
| а прича, па пословица, па песама — пуна су им уста, а ти само слушаш и бленеш као јучерање дери |
| питанија и опет воспитанија.{S} И знања су полезна, али дуг је живот, поучиће нас; сасвим је не |
| ауку Христову, ревносно служи цркву, па су му и сељаци питоми и често цркву полазе.{S} Он пости |
| ник, на ком је висило звонце.{S} Унутра су гореле мале свећице, па се лепо виде јасле, у њима Х |
| о кроз поље, кроз гору, тај не зна, шта су јесење лепоте.{S} Још се свуда види зелен лист, али |
| и показује народу.{S} Народ виче: „Шта су потписали ћесари, нека нам и буде!“ Поче протосинђел |
| са тим вашим директором.{S} Знате, деца су деца, а мој Милан, да ми га Бог поживи, мало је хитл |
| неше у своје село и укопаше.{S} Двојица су пала кад оно отимаху Београд, а један се врати дома |
| читељ, нешто је смислио поп, обадвојица су на чисто!{S} На Никољдан излазе с јутрења, па се уст |
| пире се поп.</p> <p>— Да те веселе, кад су ти тако од срца отпале.</p> <p>— Ти си, учитељу, мах |
| били по својим собама у семинарији, кад су се наша два млада друга вратила с Калимегдана.{S} Пр |
| благослова.{S} Беше у велико мрак, кад су се с торлачкога виса спуштали к Београду, у ком су в |
| е их до потока, до новога моста.{S} Кад су се растали и измакли малу дуж, Милану још трепташе п |
| огледом измери од главе до пете.{S} Кад су Гргур и Милан опет пошли к вратима, професор Сава, н |
| отово пренео с оне стране потока, а кад су стигли тамо горе ка његовој кући, сам јој из млекаре |
| ској тачан, у цркви сваке недеље, а кад су празници земаљски, раније излази да гледа параду.{S} |
| гушљивог школског ваздуха.</p> <p>А кад су били код баштенских врата, Даница позове унутра свог |
| кола, и већ су били упаљени фењери кад су прошли мимо кнежев двор, пред којим се баш у тај мах |
| укућани.</p> <p>Беше скоро по ноћи кад су, после богате и укусне вечере, полегали који у вајат |
| е огласи звечка школски час.</p> <p>Кад су се враћали с потока, мали Гргур поизоста мало од сво |
| т кажем да ти ништа не знаш.</p> <p>Кад су прешли половину пута, ћутећи, Милан ће опет мало зас |
| не око мене : какоко, какококо !{S} Сад су све тамо испод кошева, али сутра кад прну са седала, |
| ва, па зашао за гору.{S} Од то доба две су године, дуже и теже од пређашњих четири.</p> <p>Гргу |
| је хтео да на њима учини то чудо, а где су данас чудеса ?</p> <p>— А ја и ви да два дана не јед |
| а нема у његовим рукама.</p> <p>— А где су ти ?</p> <p>Он се мало збуни па тихо шапну:</p> <p>— |
| а знате ли како се звало оно место где су биле јасле?</p> <p>Ђаци у први мах не одговорише, ал |
| ад њега снужденога, па уђе у собицу где су ђачки сандучићи, те на дну свога сандучића, под друг |
| параграфастим танкогрлим кљуном, подуже су се поп, попадија и учитељка одушевљавали овим сеоски |
| па, па поче одоздо мицати луткама, које су биле на жицама.{S} Гледаоци се сви примакоше вертепс |
| а, грчевито стиште хартију рукама, које су почеле све јаче и јаче дрхтати, па онда мало, поблед |
| нешто друго облагорођавање нарави, које су Србина, као ристијaнина, достојне.{S} Ја полажем вел |
| тали онде, где се који затекао, а после су се разишли по кући и око куће.{S} Гргур је био у шко |
| н; отесао га Стојко дунђерин; а чункови су они исти стари, материни.{S} Отац ми је узео ново ви |
| ло вечерње на Саборној Цркви, богослови су већ били по својим собама у семинарији, кад су се на |
| питава.{S} Госпођица има право, прутови су грозни.{S} Ја их се гнушам.{S} Да тебе повалимо, дра |
| пољу <pb n="92" /> се нико не чује, сви су за столом при вечери, а Гргур чита:</p> <p>„Драги на |
| ветак не могу да одвојим од других, сви су ми једнаки, сви драги и мили, сви најдражи и најмили |
| е га сузе, и попу се очи наводниле; сви су у неком свечаном тужном расположењу, а Гргуру, откад |
| свештеника Арона, па ни Гргура.{S} Сви су отишли на ону страну, у Карловце.{S} Гргур још на ла |
| сводови!</p> <p>У поп Крстиној кући сви су прозори осветљени, у свакој соби гори по једна вошта |
| своје матере.</p> <pb n="148" /> <p>Сви су дани и красни и лепи, али најлепши и најсвечанији св |
| е лежи Севастопољ? пита поп.</p> <p>Сви су га тражили по мапи, али га не нађоше.</p> <p>— Е вид |
| таване по висовима и доловима.{S} Многи су путови били завејани или непроходљиви са многих смет |
| } Идеал су му биле Жирондисте.{S} Многи су га и звали Милан Жирондиста.{S} Идеал му је био и Ву |
| не мину мимо њих неопажено.{S} А многи су, особито правдослови, још ни у полу не изучивши зако |
| му тамо буде лашња ова година.{S} Твоји су здрави сви; мајка ти је била у цркви о Ивању-дне, и |
| имађаху од срца порода.{S} Онима, који су га имали, и само се каже.{S} Јаше Иван Здравковић св |
| вод, капија у оне чаробне светове, који су невидовни, а тако топли и блиски, разговетни и знани |
| да добро притвори школске прозоре, који су, обично, по цели дан били отворени.{S} Мали Гргур по |
| е у дубини душе осетио оне мирисе, који су одавна, неопажени и неуживани, кадили младачку душу |
| ци, захвали се Господару и власти, који су га се сетили и тако узвисили, па онда, окренувши се |
| сад је исто онако пољут и построг, али су му прутови ипак данас и краћи и тањи, а и ређе их се |
| твоје матере.{S} Потврда је зорли, али су твоји предњаци још тврђи.{S} Збогом, Грго, чекају ме |
| а збиље.{S} Ходао је с њом, разговарали су много, о селу, о Београду, о детињству, о школи, о н |
| н, још на један сахат пред зору, седели су у колима и возили се путем поред Споменика.{S} Много |
| ањи варенога млека и скорупа.{S} Седели су под брестом једно до другога и дуго, дуго гледали до |
| А да ли мишљаше о ономе што читаше, или су осећања отела мах и занела га некуда далеко?{S} Та и |
| изми.{S} И онда, и после у животу, били су и остали несавременици, <pb n="82" /> њихово друштво |
| едом свога најмилијег учитеља, пламтили су огњем, који мило подилази кроз цело тело, улива слас |
| о, а и онда, у њихово време, провлачили су се из разреда у разред као — анахронизми.{S} И онда, |
| опани, не макоше се с места.{S} Дотакли су им се прсти.{S} Даничине очи сјајнуше још лепшим чар |
| ати.{S} Кад све беше спремљено, скинули су с таваница велику кесу јабука, напунили заструг са м |
| адашњости?{S} Лицем на Преображење ишли су обоје горе у његово село, својом руком превео је, го |
| , рекли бисте е је заселак.{S} А сложни су — да изгину један за другога.{S} Свуда ћеш их видети |
| ио сандучић с његовим књижицама.{S} Они су за њим напред грабили, тихо разговарали, а Паун је о |
| било је негде далеко испред њих, а они су овамо далеко позади храмуцали, наслонивши се обично |
| ет, али ти си мој мио другар, а другари су као и родови.{S} Али ипак, мој другару, ово ти је пи |
| {S} Не толико слабог вида ради, наочари су му добре, поуздане, али га, ни сам не зна зашто, мал |
| ректора ни трага ни гласа.{S} Директори су у оно време обично полазили у почетку маја.</p> <pb |
| оћи на Здравковића куће.{S} Здравковићи су староседиоци.{S} Кад гледате оно неколико њихових <p |
| авао по ручку дуже него обично.{S} Ђаци су, док је он спавао, седели и ћутали онде, где се који |
| својом полућелавом главом.</p> <p>Ђаци су одговарали тачно и разговетно, али најтачније, најра |
| чило шта ће од којега бити.{S} Великаши су их призивали у своје оџаклије и поверавали им, нарав |
| одина.{S} Гледају школску зграду, којој су зидови тако чисто бели, али дрвени кров од срезанога |
| ик понајвише имађаше у власти.{S} Идеал су му биле Жирондисте.{S} Многи су га и звали Милан Жир |
| лачкога виса спуштали к Београду, у ком су већ одавна горели упаљени фењери.</p> </div> <div ty |
| о причао о Марку.</p> <p>— А погоди: ко су она деветорица, па онај стари пред њима у дугој седо |
| их.{S} Како су земље мале на мапи, како су дивне и горостасне, кад их погледате са оваквих отво |
| толико планина овејано српских.{S} Како су земље мале на мапи, како су дивне и горостасне, кад |
| платама, које ако сам ја заслужио, тако су и они.{S} Па још толико други учевни људи, којима је |
| читељ, извукао ове године седмицу (тако су онда звали најгору директорову оцену), па од дерта х |
| исте распознали слова на мапама, толико су потамнеле и местимице истрвене, а скамије готово поц |
| алопер и здравац на истим местима, само су данас крупнолиснији и бокорастији.{S} Невен се жути |
| Обадвојица лепо обучени, европски, само су имали вишњеве фесове с црним кићанкама од свилена иб |
| је, ваистину, сасма мало порастао, само су му очице живље и гаравије.{S} И пре је био неки зане |
| дно више нити сркну нити кусну.{S} Само су деца у спаваћој соби џакала, а мали Гргур, под својо |
| узимљивост, енергија, <pb n="137" /> то су његова прасвојства, која му никад нико није спорио.< |
| у лепотица после проливених суза.{S} То су биле сузе разноликих врела; једнима беше мати радост |
| кидисаху један на другога.</p> <p>— То су, децо, Краљевић Марко и Муса Кесеџија.</p> <p>— Краљ |
| него се окреће.</p> <p>— Боже мој, и то су већ оварисали, продужава Милија своје чуђење, и врти |
| ју на царска права, на привилегије. „То су старе листине", вели генерал, „било па и прошло.“ На |
| и фамулус и чобани нису певали, па зато су крадом, у свакој имућној кући, опипали по коју плећк |
| ду и путу, тај зна да је жив.{S} Та ето су нагла околна села да нам крње ово мало синора; ако н |
| {S} Гледаоци изван себе од радости, што су тако добро намештена леђа ђаволу, да из коже искоче |
| као некада, отежао је, а и ослабио, што су га изневерили зуби, али што су га издале ноге, једва |
| ма и Словенска од словенских земаља што су данас под Турском...{S} Но, како ти се свиди моја по |
| а се прича њихова правичност.{S} Па што су љубазни, па што умеју дочекати и подворити, то се не |
| ка који дираше гушчиће ; или дерлад што су крала јабуке, па једно газда ухватио и праши му тур; |
| био, што су га изневерили зуби, али што су га издале ноге, једва пренесе водицу по нурији.{S} У |
| пе јој очи беху још лепше, као увек што су у лепотица после проливених суза.{S} То су биле сузе |
| ије.</p> <p>Леп летњи дан, као увек што су првих дана месеца јуна, Срби „из прека“ врве по улиц |
| Срба и осим њих.</p> <p>— Ваљда као што су мој отац и професор Сава?</p> <p>— Јест, као они, Ми |
| читамо коју оду Мушицкову.</p> <p>Пошто су прочитали <title>Глас харфе шишатовачке</title>, про |
| к и служити на маџарском језику.{S} Зар су у једном селу оборили сељака и били га ни крива ни д |
| тамо пред судничким вратницама.{S} Већ су се четири зиме истутњиле од како је учитељ Макса зах |
| о би да су многолисније и дебље.{S} Већ су били скоро пред кућом, кад се професору Сави оте пог |
| прегоше коње, посадише се у кола, и већ су били упаљени фењери кад су прошли мимо кнежев двор, |
| е и одметнули, отишли у Карловце, и већ су у служби Народнога Одбора.</p> <p>Чим погледате у су |
| грожђе у велико сазрело, а кукурузи већ су ужутели.{S} Око вечерња звона, отворише се школске в |
| /> мирно као бубице, а они старији већ су више давали себи слободе, особито кад учитељ није у |
| а му никад нико није спорио.</p> <p>Већ су се пењали уз брдо.{S} Указа се село.{S} Уђоше на вра |
| где је била дугачка проста софра, коју су обично звали трапезарија.{S} Поседају око стола прво |
| чаршију или на панађур.{S} И о устанку су војевали заједно.{S} Четворица их беше уз Катића, а |
| о чудити?{S} Ту су Пољаци емигранти, ту су све мудре, одабране главе.{S} Нашто чудити се, ништа |
| ; све опрано, очишћено, углачано.{S} Ту су сланици, биберница, бокал с водом и пред сваким по ј |
| А сад шта ћеш, мој весели Иване?{S} Ту су му се опет очи замаглиле, душа узмутила, па нити је |
| /p> <p>— А чему се толико чудити?{S} Ту су Пољаци емигранти, ту су све мудре, одабране главе.{S |
| вршила пуних шеснаест година, у августу су заједно славили њезин рођендан, али већ онда беше и |
| колане, па ћа на скелу...</p> <p>И још су се дуго, дуго разговарали о хаџилуку.{S} Скоро на је |
| ти показати обе моје кокице.</p> <p>Још су се неколико тренутака позабавили на том малом чоту; |
| сланине и са салатом кад је томе доба; субота, кромпир, а увече још по кришка сира, или савија |
| рквене звонаре огласи вечерњу, јер беше субота.{S} Пошто се на глас звона сви прекрстише, узвик |
| коју с његовим наоружаним пандурима.{S} Суботом је излазио на Батал-џамију и разговарао се са с |
| ика; пре се бријаше редовно четвртком и суботом, а глете га сад, пустио је седу браду, па вам г |
| по трећи пут.{S} А читам само недељом и суботом по вечерњи, кад оставим рад.{S} Кад би ми могао |
| {S} Данас и сутра правићемо Вертеп, а у суботу круне и царске жезлове.</p> <p>Кад је био рад у |
| Јованова газдарица, Макра.{S} Повисока, сува жена, оличена брига и старање.{S} По чистоти позна |
| то не, с тобом бих, Бога ми ти кажем, и суваче окрет’о.{S} Опипајдер ове мишице!{S} Је л’ чврст |
| у са грма на грм, потоком плови по који суви листак, а суморно јесење небо поклопило и најближа |
| вим губе чаробне слике досадашњег сна и сувише озбиљно пиље у њу хладне прилике другога живота, |
| енила, али ја ипак још умем по каткад и сувише торокати.{S} Особито кад се заборавим, па још ми |
| по готову сам.{S} Макса му се чињаше и сувише озбиљан, Даница снуждена, а Милан у овој прилици |
| ао : његова чиста, проста и лепа, али и сувише затворена натура нагињала је више грађанском жив |
| оразио га удар, истина очекивани, али и сувише силан да се преболи: у фебруару га за навек оста |
| сам мало мудрија, али ти си увек био и сувише мудрица, занешенко, па и сад мудруј за нас обоје |
| S} То га је и текнуло у његово, данас и сувише осетљиво срце.</p> <p>У том се сунце поче смирив |
| остала досадна?{S} Можда сам ти данас и сувише торокљива, више него што бисмо ми обоје желели?{ |
| н сврну у телалницу, да промени своју и сувише трошну обућу.{S} Боже здравља, други пут.{S} Бић |
| ојаче фес на главу, јер је у трему било сувише хладно.</p> <p>— А шта си ти смислио ? упитаће п |
| половина септембра, време чисто, топло, суво, грожђе у велико сазрело, а кукурузи већ су ужутел |
| ладића висока и угледна.{S} Један плав, сувоњав, плавих очију, чела висока, а косе отворено жут |
| небо, већ једно несташно девојче, свежа сувоњава лица, мудра чела, жутомрке косе, очију зеленка |
| то на другу страну по беломе јастуку, а сувоњавим ручицама загрлила мачку, која се стрпљиво пре |
| {S} До ње стајаше њезин јединац, Милан, сувоњаво, протегљасто дете, црних очију, округласта лиц |
| а се осмехне, а њезино дете, несташну и сувоњаву девојчицу, само је погледао.{S} Учитељка га је |
| и, децо, шта значи Вертеп?{S} Вертеп је сувота, у којој говеда ноћују.{S} Сад ћу ја ево од ове |
| у ту величанствену <pb n="109" /> слику сувремене српске историје.{S} А Милан?{S} И Милан слуша |
| .{S} Све мудре изреке старих философа и сувремених политичара, све изреке и фразе из дневних но |
| литичар, мали демагог, умео је освојити суд и који му не припадаше; и њега је цео Лицеј сматрао |
| и висину тога тако важнога и омиљенога суда, а он је морао у два маха покушавати, док се најпо |
| а.{S} Шта ћемо, тако је коло живота.{S} Судбина је судбина, а човек је најсрећнији, док јој је |
| ушкетати, јер га је некаква немилостива судбина лишила доња два предњака.{S} А Гргур је, ваисти |
| тако непровидљиво и тешко као и њезина судбина од данашњег дана.{S} Како је још јутрос било на |
| едак богме сваком своје.{S} Сад је наша судбина у нашим рукама, у руци божјој и Народнога Одбор |
| емо, тако је коло живота.{S} Судбина је судбина, а човек је најсрећнији, док јој је покоран.{S} |
| мачку, која се стрпљиво предала својој судбини, чекаше да ту малу вижљу ухвати први сан па да |
| Најзад се мало поумори, подлеже својој судбини, па кротко и послушно, журним одмереним кораком |
| бом разговараше о милом детету своме, о судбини, којој сад навија прву основу. „Шта ли ће од св |
| и слободно мислити, и све, што чују, да суде и расуђују...</quote></p> <p>— И тако даље, и тако |
| је увек на његову, видео би како народ суди и газдује.{S} Шта ћеш кад смо мали... па глупост, |
| знао лекцију, сви да знате, — ја ћу му судити!</p> <p>Сви се скаменише.</p> <pb n="11" /> <p>— |
| љубим руку.{S} Остасмо цео дан онде код суднице.{S} Кад би пред мрак, а преда ме стари Степан, |
| на и од црквењака: е да каквих писама у судници, али, за пакост, нико ником ни словца, па ни ти |
| ано и оседлано, бије копитама тамо пред судничким вратницама.{S} Већ су се четири зиме истутњил |
| и њихове поступке, већ у велике ишли по судовима, разбирали, шта се тамо ради, писали жалбе и з |
| 8" /> син Милан.{S} Путујемо, ја, писар судски, у Крушевац, а овај млади професор у Крагујевац. |
| окатлуку.{S} Ко се данас уме бранити на суду и путу, тај зна да је жив.{S} Та ето су нагла окол |
| кроз зубе.</p> <p>— 'Трговином или ћете суду?{S} Не знам да се брат Иван опарничио с ким?</p> < |
| осећала је тако живо, да је она његова: суђена.{S} И кад је склапала очи, учини јој се да чује |
| помисли у себи. „Да ли је мени та срећа суђена?“ У тај мах скиде капу, па се прекрсти, и с тим |
| ва роспија.{S} Ајаој, тешко ли си њеном суђенику, ала ће га гуја ујести.{S} -Онако честити роди |
| ог ритопечког.</p> <p>— Е па кад јој је суђено, онда шта јој знамо, нека јој буде.{S} Ја се и в |
| д му мало лакну после неколико поточића суза, поче се све већма удубивати у своје мисли, у себе |
| клонуше, очи наводнише, не јецаше, али суза за сузом котрљаху се и падаху на ивицу од стола.{S |
| утога липовца, меда, који је бистар као суза, а лаган и течан као етирно уље.{S} А између ових |
| о њој, осетио и сам сладости од оваких суза?</p> <p>Кад се Даница повратила и послужила кафом, |
| увек што су у лепотица после проливених суза.{S} То су биле сузе разноликих врела; једнима беше |
| ли веће среће од овако чистих и невиних суза, које се за нас пролију?{S} Само је онај био срећа |
| ражу реч, али ипак, ипак беше окупана у сузама, кад је, тамо око поноћи, ухвати сан.</p> <p>Сут |
| ати, ‘борити.{S} Дух нашега народа који сузбија туђинштину, који крха синџире и стеге, тај је д |
| већ стари учо не могаше даље, облише га сузе, и попу се очи наводниле; сви су у неком свечаном |
| тугом, која је старом учитељу натерала сузе на очи.</p> <p>— Од како сам овамо дошао, не видех |
| n="34" /> <p>Таман црквењак Васо убриса сузе рукавом, а цео збор запева: <hi>Шедше трије цари к |
| ли сирота мајка, и сама би се на његове сузе растужила и плакала.</p> <pb n="54" /> <p>Сутрадан |
| би га, погледа преко ограде, а вреле је сузе облише.{S} Има ли веће среће од овако чистих и нев |
| слатко заспати.{S} Плакао је, брисао је сузе широким рукавом своје беле кошуљице, а све кријући |
| звикну и учитељ па се загрлише.{S} Лије сузе поп, вркћу сузе и учитељу Макси.</p> <p>Учитељка и |
| о, нек се добро учи и влада, а те твоје сузе ама ни оволико!{S} Нико није пропао, ко је света в |
| да не могаше ни да докучи, откуд толике сузе, што тако крупне вркћу једна за другом низ беле об |
| ца после проливених суза.{S} То су биле сузе разноликих врела; једнима беше мати радост, а друг |
| атају.{S} Што попа тресе ногама и брише сузе од голема смеха, али што се и учитељ Макса заценио |
| ...</p> <p>Ту свештенику Арону потекоше сузе, а мајстор Јован хтео би нешто да каже Макрени, ал |
| ледао, а после их је једва и видео кроз сузе, које му овлажише очи.{S} У тај пар дође шегрче; п |
| ће с њима бити! једва промуца Петрија и сузе јој грунуше на очи.</p> <p>— Ви жене одмах у сузе. |
| рукама и јецаше.{S} А кад јој одлакну и сузе престаше, спусти руке у крило, и погледа горе свој |
| <p>Петрија дуго за њима гледаше, тарући сузе белим рукавом.{S} Изнела је затим, за срећна пута, |
| д обоје одоше до Петрије, сиротој мајци сузе грунуле, загрли своје мило чедо, и не оста места н |
| рунуше на очи.</p> <p>— Ви жене одмах у сузе.{S} Нек је дете живо и здраво, нек се добро учи и |
| па се загрлише.{S} Лије сузе поп, вркћу сузе и учитељу Макси.</p> <p>Учитељка и попадија гледај |
| гледећи преда се, а очи му се наводниле сузицама.</p> <p>— Ја ћу можда још данас с Пауном у сел |
| ио, кад је Ружица, убрисавши и последњу сузицу, не више као горски вихорић, већ тихо и питомо, |
| погледао испод трепавица, опазио би две сузне капљичице, које се само малко помолише, па опет у |
| ка песма девојака, жене и девојке упрле сузне очи у невесту; врата се отворише и унутра ступи Г |
| , али толико имађаше духа да се ниједан сузни бисерак не појави на лепим, великим трепавицама.{ |
| , очи наводнише, не јецаше, али суза за сузом котрљаху се и падаху на ивицу од стола.{S} Сад, и |
| освештава средство?{S} Сума' искуства, сума мудрости, је ли вам познато било ово всемирно прав |
| ња, штрецања...{S} Да изведем на чисто; сума мога програма: живети што лепше и лакше.{S} Доста |
| но правило: цјел освештава средство?{S} Сума' искуства, сума мудрости, је ли вам познато било о |
| сам ето још брзоплета и лакомислена, те сумњичим у твоју доброту.{S} Опрости <pb n="96" /> ми, |
| /p> <p>Скоро је подне.{S} Професор Сава суморан уђе на капију.{S} Како беше пријатан јесењи дан |
| и погледа горе својим великим очима.{S} Суморно небо исто тако непровидљиво и тешко као и њезин |
| м, потоком плови по који суви листак, а суморно јесење небо поклопило и најближа брда.{S} Често |
| навика и старије године навукоше му на суморно лице збиљу, коју је ређе разблаживао одмерен см |
| и најближа брда.{S} Често је исто тако суморно у прсима која је прострелио јад.</p> </div> </b |
| итељ оста исто онако озбиљан: на његову суморну и убрану лицу није се дало опазити, је ли се ил |
| дне, извиче над ђацима.{S} Док ето ти у сумрак једног коњаника, донесе глас да је директор у су |
| р не смемо ни живети као српски народ?" суну мало јачим гласом један депутат. „Ја и не знам да |
| ведро небо по мало и студенога зимског сунца, али је учитељ Макса устао мутнији и од оног најо |
| скакутала.</p> <p>Кад је било на заход сунца, звоно с дрвене црквене звонаре огласи вечерњу, ј |
| евине.</p> <p>На један сахат пред заход сунца испеше се на један вис.</p> <p>— Погледајте право |
| црквењак, и тек трећи дан пред залазак сунца, стигосмо на домак Карловаца.{S} Кад бесмо на вис |
| модрозеленом травом.{S} Леп јесењи дан, сунце сија као усред лета, само блаже и пријатније.{S} |
| рали, а Паун је овда онда и попевао.{S} Сунце беше готово на заходу, кад са једнога виса опазиш |
| б...ске школске општине.{S} Сутрадан а сунце над гору, а кметови и ђачки родитељи у школу.</p> |
| доба кад на њ сипи кишица, а отуд сија сунце просипљући златна пера по ведрини између дробних |
| и на село, кад се тамо на истоку помаља сунце, или у летње доба кад на њ сипи кишица, а отуд си |
| лимке, или тка платно памучно.{S} А кад сунце пође за гору и Иван се врати из поља, како је уме |
| сна, не знађаше лева.</p> <p>Давно зађе сунце за гору, а деца се не помаљаху јоште на вратницам |
| арац уз зелено грање, још милије кад је сунце на заходу па просипље румен на реку, на поља, на |
| е од јутрос сијало и жарило јарко летње сунце, а од подне почеше се са свију страна прикупљати |
| висини беле се вита мунарета, и кад се сунце испне на подне, а јасно-грли мујезини с висина кл |
| и сувише осетљиво срце.</p> <p>У том се сунце поче смиривати и хладовина пирити висом на ком се |
| зго са њихових вратница.</p> <p>Ту поче сунце сасвим замицати за брдо на западној страни школе. |
| ну неба, на којој у тај мах не горијаше сунце.{S} Гледа у то безгранично плаветнило, гледа и са |
| мовицу и погачу и младога сира.{S} Беше сунце у велике одскочило, кад је сама остала на дому.{S |
| , стидан, изађе из баште.{S} А кад беше сунце искочило на подне, сети се и он глади и глад њега |
| ароднога Одбора.</p> <p>Чим погледате у сунце, видите да је већ одавна превалило подне.{S} Али |
| кула некадашњег Порчинога града.</p> <p>Сунце обасјало целу околину, наши путници стигли под зи |
| м се дивиш.{S} Поред плота засадила сам сунцокрет, већ је израстао више моје главе, још који да |
| девет дана обрташе око дирека све према сунцу, док човек, у највећим мукама, просто не свиште.{ |
| па ће своје златне круне повијати према сунцу.{S} Мајка би ми тако радо помогла у свему, али ба |
| ске и словенске, а иза те тамо харфе, у сунчаној глорији, трепте Мушицки, Његуш, Штур и други з |
| тни и плодородни врт самоограниченога и суревњива мусломанина.{S} Гранчица бршљана или вршак зе |
| рију, најлепшу девојку, из прве куће из суседног села.{S} А био је радник један по један.{S} Ра |
| Даница одавна заспала, па је попадија у суседној собици наместила на креветац, па спава као оку |
| } Кад се стишао и онај последњи жубор у суседној кухињи, учитељ Макса вешто трену оком и мрдну |
| коњаника, донесе глас да је директор у суседној школи, а сутра, тамо од подне, ето га Макси у |
| ахат, који се овда онда чу у дворишту и суседном ходнику.{S} А да ли мишљаше о ономе што читаше |
| мисли: бадава му је молити.{S} Да иде у суседну механу на једну грку, турску ?{S} Не иде.{S} Пр |
| у радосно мајстор Јован, устајући му на сусрет.{S} Свагда сте нам добро дошли, а вечерас, долет |
| главицу и виде Даницу, која му трчаше у сусрет.{S} Кад је стигла до њега, даде му половину лепи |
| ештеником из Барање.{S} Сви им пођоше у сусрет.{S} Мајстор Јован, религиозан човек, приђе свешт |
| лепоте.{S} На коњу је, па сељаци, које сусреташе, и не могаху видети, колико је личан и виђен |
| е њезине дотаче?{S} А кад им се погледи сусретоше, обојима сину једна иста светлост, обузе их ј |
| би.</p> <p>„Збогом!{S} Ево се већ хвата сутон, а Милета зором полази.{S} Заузми се где треба, т |
| свој мали кратки животопис.</p> <p>Паде сутон да се у дворишту већ не могаху распознати дудови |
| изађе пред кућу, гледаше дуго у вечерњи сутон, и, кад се повратила, лепе јој очи беху још лепше |
| стаде.{S} Над поточићем поче се хватати сутон и спуштати свечани, али и тајанствено-заплашљиви |
| тамо даље, по угловима и зидовима, пао сутон, полусумрак, да се једва могаше разазнати стари ш |
| и трчала мала Даница.{S} Још није почео сутон отимати мах, а звечка већ огласи време вечери.{S} |
| згледао је много лепши засенут вечерњим сутоном.</p> <p>Изненада се врата отворише и у соби се |
| о досадно цврчала, изгуби се у вечерњем сутону.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18880 |
| књигу, подсети га поп.</p> <p>— Сутра, сутра, брани се учитељ Макса...{S} Много је горчина, ма |
| е заборавити, ја, Милане сутра полазим, сутра!</p> <p>Можда би Милан имао шта и приговарати, мо |
| и шести дан по подне поста без зејтина; сутра је причест и почетак <pb n="17" /> поста са уљем. |
| ачуна.{S} Донео сам писма Книћанину!{S} Сутра носим друга натраг.{S} Био сам и код Блазнавца и |
| и твоју књигу, подсети га поп.</p> <p>— Сутра, сутра, брани се учитељ Макса...{S} Много је горч |
| лите дете уписати?</p> <p>— Бога молећ’ сутра.{S} Али да, ја вам се и не похвалих, господине пр |
| глас да је директор у суседној школи, а сутра, тамо од подне, ето га Макси у госте.{S} Максо км |
| рњити сложене фишеке...{S} Рекох ти, да сутра полазим.{S} Не можеш писати, незгодно ти је.{S} Д |
| лењиш ; што можеш вечерас, не одлажи за сутра.{S} Увек имај на уму ове вредне кириџије, гледај |
| ла деца.{S} Ђаци из села у ком је школа сутра ће почети долазити.{S} Учитељка не даде маломе но |
| сти ми, немој ме заборавити, ја, Милане сутра полазим, сутра!</p> <p>Можда би Милан имао шта и |
| ти и како треба придржавати.{S} Данас и сутра правићемо Вертеп, а у суботу круне и царске жезло |
| !{S} Сад су све тамо испод кошева, али сутра кад прну са седала, изађи у трем, па ћу ти показа |
| ред мрак почисти и притвори, више је до сутра нико не отвара.{S} Премишљају ђаци, шта то може б |
| децо, не шал’те се главом, учите, данас сутра ето директора, па тешко си и мени и вама ако се о |
| говораше Иван, чарајући ватру.{S} Данас сутра па и јесен ту, ваља нам се богме размислити: да л |
| ор-Јованов син, свршени лицејац и данас сутра чиновник.{S} Прокопао је Милан све.</p> <p>Гргур |
| Надај се.{S} Ко зна, можда ћеш ти данас сутра бити и у Београду.{S} Ствари иду и тако <pb n="12 |
| Чисто се бојао и да помисли, да ће већ сутра и он седети у једној од тих чудноватих клупа и сл |
| ручати, провести део дан.{S} И доиста, сутрадан, још на један сахат пред зору, седели су у кол |
| вима селима б...ске школске општине.{S} Сутрадан а сунце над гору, а кметови и ђачки родитељи у |
| прекрилио и саму порту.{S} Али сам зато сутрадан пре звона био у олтару и добио од проте дозвол |
| стужила и плакала.</p> <pb n="54" /> <p>Сутрадан а зора засветлела, а сви већ бејаху на ногама. |
| l:id="SRP18880_C4"> <head>IV.</head> <p>Сутрадан је освануло ведро небо по мало и студенога зим |
| , једрала је тим новим утисцима.</p> <p>Сутрадан, на крају литургије, причестише се сви.{S} Чис |
| озденој огради од Саборне Цркве.</p> <p>Сутрадан је Гргур отишао проти Матији, Матија га пошље |
| ној гостионици код Батал-Џамије.</p> <p>Сутрадан се рано дигну Иван па с децом пође своме старо |
| је, тамо око поноћи, ухвати сан.</p> <p>Сутрадан освану мутно јесење јутро; облаци тешки и ниск |
| имеје о великој вечерњи, удари прутом о сухи звучни сто, да улије страх, а са страхом бадру и о |
| Јелене, с наочарима на носу и картама у сухим жилавим рукама.</p> <p>— Ручак!</p> <pb n="72" /> |
| кићанкама од свилена ибришима.{S} Један сухоњав, мање бео него блед, чела висока, ока зелена, к |
| ла, чула и видела.{S} Узе свећу у своју сухоњаву ручицу и оштро погледа свога пратиоца:</p> <p> |
| имо.{S} Шта ћеш у кући, где немаш своје сухоте.{S} Ту неки дан сласмо депутацију Грабовскоме у |
| само, како, каткад по читаво по подне, сучем цеви и певам.{S} Сад ткам најтање сади-платно, а |
| Ја је замењујем, прибирам боб и пасуљ, сушим мехуне, млатим их, и зрна остављам за зимицу.{S} |
| ељка с преслицом, а до ње једно ружично суштаство од росе и мајских јутара, најлепша слика, што |
| алцем о прслук, зар вам не изгледам као сушти <pb n="84" /> професор?{S} А ко зна, шта још може |
| то врагова гонило.{S} Чујеш ли, Гргуре, та оно је права роспија.{S} Ајаој, тешко ли си њеном су |
| поздрави.{S}" Не бери бригу, рекох јој, та ми се знамо, другови смо.{S} И ево ти, Грго, писмо, |
| шта имам да чујем, да чујем ја од тебе; та знам море кад си оволишни био.{S} Кад год си лизао п |
| м ни да изустим ту једну реч: слога!{S} Та да је уз нас та велика... ух (ту професор плану, ско |
| ., чекај, чекај... видиш ти га на...{S} Та знам те добро, знам...{S} Ха! (И лупнув снажно ногом |
| Увреда!{S} Зар ја?{S} Погле само...{S} Та да сам се родио у Средњем Веку, пре барута...</p> <p |
| ="102" /> једног од ђачких корифеја.{S} Та он је већ свима професорима ишао на данове и славе, |
| и на суду и путу, тај зна да је жив.{S} Та ето су нагла околна села да нам крње ово мало синора |
| <p>— У вашој глави, ал’ у мојој не.{S} Та помислите само...</p> <p>— Нећу ни да мислим, кад је |
| окорна службеница незахвалне Европе.{S} Та да ми је једну годину заповедати на Неви!{S} Видели |
| , друго витез на коњу, а друго сеиз.{S} Та ништа лепше од јунаштва, од мача...</p> <p>— У кориц |
| уде.{S} Ја се и ви нећемо посветити.{S} Та и Доситије ту негде вели, да су се и братија хоповск |
| мео разумети то велико питање очино.{S} Та још и не знађаше за какав лепши свет осим своје куће |
| атос, па нагни на врата, у помрчину.{S} Та није да сам бегао, као да ме сто врагова гонило.{S} |
| тарог учитеља тако оцепило од света?{S} Та здрава старост чини дане дражима, слађима; врење и б |
| општоком.{S} Ко мари за Мицкијевића?{S} Та он је Славјанин — шта може мудро бити у нас, у Славј |
| селом.{S} Познајеш ли ме још, Грго?{S} Та заједно смо се учили књизи у учитеља Максе.{S} Одох |
| отела мах и занела га некуда далеко?{S} Та има то пуно тренутака, кад нам је књига само увод, к |
| воје ведро чело.</p> <pb n="59" /> <p>— Та зато и дођох ето до тебе, да ме светујеш, да ме, као |
| а чујем, немам ништа да чујем!</p> <p>— Та дај се доказати.</p> <p>— Нема ту никаква доказивања |
| и, одох у контумац, па збогом!</p> <p>— Та чуј ме само...</p> <p>— А шта да чујем, шта имам да |
| и се богме ваља и бојати да...</p> <p>— Та не бојте се ви, мој драги пријатељу.{S} Зато је Бог |
| </p> <p>— А зар ви то опажате?</p> <p>— Та ето смешите се, па...</p> <pb n="66" /> <p>— Па реко |
| ктора... шта ми може директор?</p> <p>— Та није ни директор митрополит, упаде му у реч поп.</p> |
| ..{S} Преда мном трепти једна звезда, а та ме води на ону страну.{S} Идем, идем, ма знао тамо и |
| > <p>Како је лепа, колико свечано мирна та јесења природа.{S} А како ли је тек морала слатко па |
| у та доба латиће се „пиксле“, иначе је та скупоцена ствар вазда под њезиним кључем.{S} Сада пу |
| амећу мали и велики планови: како би се та проклета сорта дала избацити са српских бедема.{S} А |
| еристика овога васпитатеља младежи беше та: шљивовицу никад свога века није окусио.{S} Зашто, т |
| карте.</p> <p>А у зелено двориште уђоше та Јеленина дерладија, два младића висока и угледна.{S} |
| е дечицу, чисто се грозим да изустим, и та два божја анђелка обесише!</p> <p>Мајстор Јован трес |
| ређашњих четири.</p> <p>Гргур се трже и та лепа слика ишчезе.{S} Врата се отворише и у собу пад |
| чекати“, помисли у себи. „Да ли је мени та срећа суђена?“ У тај мах скиде капу, па се прекрсти, |
| ту једну реч: слога!{S} Та да је уз нас та велика... ух (ту професор плану, скочи, тресну ногом |
| а с млеком о доручку и ужини.{S} Само у та доба латиће се „пиксле“, иначе је та скупоцена ствар |
| Можда има протосинђел и право?{S} Узме табак чисте хартије, начини два три стиха истој јесени |
| радознало гледају.{S} На столу неколико табака хартије, али не онаке беле, по којој се, од како |
| рост, дрвен сто, покривен великим белим табацима, на њему велики црни дивит од истога <pb n="71 |
| вороугаоне црте за игру с пасуљима, шах-табла која се зове „мицаљица“.{S} На зиду прилепљена не |
| /p> <p>Ту га ухвати за рукав и повуче к табли.{S} Узев креду, поче се усиљавати да напише велик |
| ти лутку и коња, узе креду, па шарај по табли.</p> <p>Те вечери беше се необично рано смркло.{S |
| један", па све док год нису прешли целе таблице множења и дељења.{S} Затим се појали: тро пари, |
| камије, па учитељев сто, па црну велику таблу, па ону икону између прозора, која се није дала р |
| <p>— Лакше, лакше, да не падне крушац с тавана.</p> <p>— Питам те озбиљно.</p> <p>— А ја ти каж |
| ј половини децембра снег навејао читаве таване по висовима и доловима.{S} Многи су путови били |
| ом, и док се ужасан крик растолегаше по таванима нагомиланих облака, спушташе се најлепша летња |
| S} Кад све беше спремљено, скинули су с таваница велику кесу јабука, напунили заструг са младим |
| у лулу на дугачком трешњевом чибуку.{S} Тада је било у цвету царство скупоцених чибука : у свим |
| иво се радило до седам сахата у вече, а тада се је тачно вечерало.{S} У зачеље сео Јован, до ње |
| они жути котурићи у његовом ћемеру.{S} Тадашње „устројеније јавног училиштног наставленија" зн |
| олом? поче Илија да гази у густи честар тадашње примењене педагогије.</p> <p>Макса поћута, слег |
| ром.</p> <p>Бадава вичу пекари: „Врућо, тазе, не роди му мајка!" бадава извијају хоџе и мујезин |
| те, наручили смо били на Дорћолу једног тазе смуђа...</p> <p>— Знам, знам, да сте тирјаћија на |
| али онако попечитељски, све вас частим тазе рибом на Дорћолу.{S} Директор достави целу ствар п |
| туђинштину, који крха синџире и стеге, тај је дух — велик.{S} Ја сам Србин, ја се поносим, ја |
| Карађорђе, своје Милоше, своје устанке, тај народ има и силе, има и отпора.{S} И ми ћемо се, де |
| .</head> <p>Кад се зађе дубље у Дорћол, тај комад источне вароши у Београду, а вама се и нехоти |
| о јесени путовао кроз поље, кроз гору, тај не зна, шта су јесење лепоте.{S} Још се свуда види |
| Ко се данас уме бранити на суду и путу, тај зна да је жив.{S} Та ето су нагла околна села да на |
| орне Цркве чују се звона на бденије.{S} Тај ми се тренутак учини свечан као ни један дотле, срц |
| Гргур први међу првима.{S} А Милан?{S} Тај велики ретор, политичар, мали демагог, умео је осво |
| а му је књига најмилија, најпознатија — тај му је део изврстан.{S} Ово који дан отићи ћемо мака |
| вешто трену оком и мрдну обрвама.{S} На тај ником непримећени, али његовим ученицима тако разго |
| дени врх од палице сину у висини.{S} На тај знак фамулус зазвони у звонце и сви, као из једнога |
| ике мраморне, не смеју ни да помисле на тај ужасни час, — ни живи се не чују.</p> <p>Кад је бил |
| творила а учитељка јело уносила.{S} Сав тај ред, ту материну тачност, врши и Даница, њезино доб |
| } Па кад учитељу Макси већ до грла дође тај корални речитатив, а он за тренутак остави књигу, п |
| олова.{S} Знаш ли, вели, Симо, какав је тај вајни директор?{S} Грђи и страшнији од свих људи у |
| а.</p> <p>— Имаш га и ти!{S} А какав је тај твој узрок, ако га смемо знати?</p> <p>— Смеш. </p> |
| илиони, милиони, море, пучина! — где је тај, који ће нас прегазити, чељуст, <pb n="78" /> која |
| ен, Повлен, Медведник; види се и Цер, и тај тамо Срем, и у Срему Фрушка, а десно, у далеком сев |
| , а већ сам цела два веза откала; ето и тај пешкирић, у ком је погача, одсекла сам од мог првог |
| се није обрадовао.{S} Даницу преобрази тај радостан глас, потрча у ћилерак, да почасти чичу ра |
| преко камења са оним истим жубором, али тај жубор јаче мрмори овладалом тишином.{S} Кад погледа |
| /p> <p>— Аз јесам цар Мелхиор, одговори тај трећи мало заплашено, тако да се је једва могло на |
| Симу заплашио директором; вели: носи ти тај у џепу троструку бивољу камџију, па <pb n="51" /> ч |
| <p>— Части?{S} Па колики је морао бити тај ваш славни смуђ?{S} Колико вас беше при вечери?</p> |
| протосинђел Каћански.{S} Не остави вам тај на миру ни деспота Ђурђа, ни Арсенија патријарха.{S |
| </p> <p>— Богме је до зла бога несносан тај ваш директор.{S} Да нам је устабаша, не бих га мога |
| ћности, и за чудо, толико га је занимао тај неразговетни темат, да ни један једини пут не помис |
| оказала разна злоупотребленија, и пошто тај обичај никаквом добру не води, то се ношење Вертепа |
| а опљунути у шаке.</p> <p>— А је л’ вас тај ваш господин Максо учио и појати? запита окренув се |
| мах велики сахат на дувару изби осам, у тај исти тренутак неко куцну на вратима, и кад се отвор |
| ин лик му затрепта као лик анђела.{S} У тај мах, кроз малаксало шуштање кише, зачу се велико зв |
| ка, што их дотле ношаше у недрима.{S} У тај мах удари најстарији ђак у гвоздену „звечку", што в |
| о кроз сузе, које му овлажише очи.{S} У тај пар дође шегрче; позва га на вечеру.{S} Он извини и |
| уцњавом поздравише новога војводу.{S} У тај исти мах ударише сва звона на свима карловачким црк |
| еби. „Да ли је мени та срећа суђена?“ У тај мах скиде капу, па се прекрсти, и с тим је све поло |
| рофесор пређе у толику узбуђеност, да у тај мах не знађаше ни сам дати израза ономе што обухват |
| лим, рече Гргур доста нагло, и, можда у тај мах први пут, насмехну се с пуно задовољства.</p> < |
| већ да пружи руке да их дотакне, али у тај исти мах чу где га неки шумски дух викну по имену.{ |
| и гледаше у ону страну неба, на којој у тај мах не горијаше сунце.{S} Гледа у то безгранично пл |
| га бити, Боже, Боже мој?.{S} Да је ко у тај мах прошао близо поред њега, чуо би дубок, скривен |
| и коситерним кандилима, у којима баш у тај мах црквењак Стеван припаљиваше витиљце у руменим ч |
| и мимо кнежев двор, пред којим се баш у тај мах стража мењаше.{S} Одседну у једној гостионици к |
| чким вином и до дна је испије.</p> <p>У тај исти тренутак отворише се врата и уђе професор Сава |
| ван себе од радости, кликташе.</p> <p>У тај мах хтеде Макрена да устане по кафу, али је мајстор |
| ојима га и ми данас приказујемо.</p> <p>Тај дан беше четвртак, сретан дан, кад цело по подне „в |
| етло, и опет некако превучено ружичним, тајанствено-прозрачним маглицама.{S} Рађаше се у њему о |
| о Дунава — Анадол.{S} Све добије другу, тајанствено занимљиву драж.{S} Мучи вас радозналост, хт |
| рује певне и ветрне, еолову харфу, која тајанствено чарним звуком извија најлепше песме српске |
| д је оставља све, све нежно и лепо, све тајанствено, чаробно, све узвишено.{S} Осећа како се на |
| хватати сутон и спуштати свечани, али и тајанствено-заплашљиви мир.{S} Мали Гргур, узнемирен та |
| изнад главе држе запаљене лучеве, који тајанствено обасјавају цело пространо двориште, а отуд, |
| е тамо низ воду: вода струјаше већ оним тајанствено-тужним јесењим жубором, а ти звуци дотакоше |
| тле је Даница читала све успомене и све тајне свога лепог и невиног срца.{S} Тако задубљена у с |
| ба, ништа „прејестествено".{S} Комитет, тајни комитет.{S} Растерајте Славене у Прагу, добро, ра |
| Теразијама — где било било.{S} Тамо је тајни скуп, тамо славјански комитет...</p> <p>— Славјан |
| ажности светог „причашченија“, о светој тајни „покајанија", о „очишченију грјехова", о грешници |
| , или дискос, или кадионицу.</p> <p>Већ така није била и његова Петрија.{S} Беше права богомољк |
| рација?</p> <p>— Слушао сам.</p> <p>— Е такав смо савез народа утврдили ми.{S} Јест, и ја сам б |
| ја се труди да докучи право предсказање таке необичне појаве.{S} Из те мучне неприлике извуче и |
| јој недро своје беле кошуљице.</p> <p>— Таки да си их извадио ! викне мала вртарка мало оштрији |
| то је добро што сам ја овака, а ти опет таки.{S} И останимо обадвоје оваки какви смо.{S} Ја не |
| ао и б....ска, баш уза саму цркву.{S} У таким школама деца живе стално, и само о великим <pb n= |
| на; гледао је он, пун саучешћа, стотину таких тешких дечјих и родитељских растанака.{S} У своје |
| јкрупнији кас.{S} А кад га, и нехотице, такну бакрачлијом у ребра, било је повуци-потегни, докл |
| збиљно и свето, да се не усуди ни у што такнути својим простим, сеоским прстићем.{S} Ма да још |
| радовао се у себи, што је тако здрава, тако угледна, тако добра домаћица свог старог самохрано |
| ја, мајко; опет ти се враћам тако худа, тако сирота.{S} Свет је овај тако пуст, пуст, пуст!...< |
| ље, онда се дигне у школи толика граја, тако велегласан и досадан концерат, да се фамулус Степа |
| па шкрипне зубима: ха, неваљали једна, тако ли се учи, све ћу вас у хапс, у кврге!...{S} И још |
| себи, што је тако здрава, тако угледна, тако добра домаћица свог старог самохраног оца.{S} Дани |
| је била тако лепа, тако анђелско-нежна, тако узвишено-чиста, тако пуна доброте и узвишености, т |
| дном, и гле! никад није била тако лепа, тако анђелско-нежна, тако узвишено-чиста, тако пуна доб |
| ко анђелско-нежна, тако узвишено-чиста, тако пуна доброте и узвишености, тако...</p> <p>Али Грг |
| ишује, па јој се чини тако нежан, драг, тако безазлен и светао, да није грехота помолити се Бог |
| браду самом Стратимировићу.{S} Хе, хе, тако ти то иде на овоме свету, сваки може бити чувен и |
| чиста, тако пуна доброте и узвишености, тако...</p> <p>Али Гргур већ није ништа даље видео.{S} |
| о наћи у <pb n="101" /> свакој прилици, тако је вешто знао расположити оно мало знања, да се др |
| е умотворине; као биљци јутро и кишици, тако и души годи свежина даха природиног.{S} А колико ј |
| ми је дваест две, и тако се осећам сам, тако излучен из света, а тако бих...</p> <p>Али ту Гргу |
| похватати крајеве својим недовијарним, тако мало докучљивим мислима.{S} Замишљен изашао је из |
| е на платама, које ако сам ја заслужио, тако су и они.{S} Па још толико други учевни људи, који |
| его раније; данас ми је било тако мило, тако лако у срцу.{S} Кад јутрос певасмо на јутрењи, отв |
| , хартија црвена!{S} А шта је оно тамо, тако, одвојено?{S} Готово би хтели да протару очи, да б |
| м рукавицама у зимње доба.{S} Шта ћемо, тако је коло живота.{S} Судбина је судбина, а човек је |
| иор, одговори тај трећи мало заплашено, тако да се је једва могло на крају чути: и донесех му д |
| а студена строгост, а сад је тако лепо, тако благо, преображено тугом, која је старом учитељу н |
| али без младачког жара; лице тако лепо, тако невино, али без оног ружичног и топлог трептања, к |
| а не би сеја брату учинила?{S} Па опет, тако мали захтеви, толика жестока опозиција!</p> <p>Сав |
| и на поклон ћесару?{S} Тако хтео Немац, тако хоће Русија.{S} Русија!{S} Не Русија, није Русија! |
| да сам и ја постао... али, дај ми реч, тако ми Бога, ја се собом не шалим.</p> <p>Гргур му пру |
| де, почињи, гласно.... још гласније.... тако.</p> <p>Гргур читаше:</p> <pb n="105" /> <p>„Разли |
| ком је мило и драго општенародно благо; тако исто и свој једнокрвној славенској браћи, која жив |
| ај ми који листак од овога калопера.{S} Тако лепо мирише.</p> <p>Она ускиде два лиска, и пружи |
| ве тајне свога лепог и невиног срца.{S} Тако задубљена у себе, у мало што не клону на земљу, ка |
| мутила, па нити је шта чуо ни видео.{S} Тако је прошао гору, па сеоски потес у реченоме кључу, |
| {S} Дела, љубаве ти, ракију па каву.{S} Тако.{S} А вама децо?{S} Трчдер момче тамо преко пута, |
| ане пред „Распетије" и моли се Богу.{S} Тако је било доба, а он беше продукт свога времена; бор |
| може мудро бити у нас, у Славјанина?{S} Тако мисле Германци.{S} Ми!{S} Слепци, слепци, које тре |
| да је можемо дати на поклон ћесару?{S} Тако хтео Немац, тако хоће Русија.{S} Русија!{S} Не Рус |
| е; веруј ми, Данице, као да јуче беше — тако се сећам оних првих дана, што их обоје овде провед |
| се тресло и орило око ушију Гргурових — тако је грунула врата за собом.{S} Он примаче свећу бли |
| с Христос, откреше Јанићије. '</p> <p>— Тако је.{S} А ко је била мати Христу Спаситељу, кажи на |
| дуге веђе, и гледаше преда се.</p> <p>— Тако, па да ми се пазите и слажете к’о рођена браћа.{S} |
| е хтео, мораш и овако и онако.</p> <p>— Тако је! потврди Макса са задовољством и све већим инте |
| е.{S} Научисмо књиге на изуст.</p> <p>— Тако и треба, рече Иван поносито.{S} Кад ђаци знају и у |
| „Моја лепа и драга будућности српска !“ тако нешто кликнуло је у њему, и тренутно би му тешко, |
| се осећам сам, тако излучен из света, а тако бих...</p> <p>Али ту Гргур ућути и омириса она два |
| итељев, с којега дуго очи не скидаше, а тако пријатно и миомирно, као кад од измирне и задах св |
| е чаробне светове, који су невидовни, а тако топли и блиски, разговетни и знани, да бисмо, зажм |
| стала у сељанке ни у варошанке, а књига тако мало, све оне старе, очине.{S} По неке сам два пут |
| на показа ручицама ширину и висину тога тако важнога и омиљенога суда, а он је морао у два маха |
| ренога Багдада.</p> <p>Ту на том, негда тако пуноживотном, данас тако пустом Дорћолу, у улици н |
| младачку душу његову.{S} Што ли му рука тако задрхта, кад се њезине дотаче?{S} А кад им се погл |
| а је још једном, и гле! никад није била тако лепа, тако анђелско-нежна, тако узвишено-чиста, та |
| сва крила, горња и доња, није још била тако хладна и мирне природе, да посматра очи новога дру |
| мена.</p> <p>А шта ли је старог учитеља тако оцепило од света?{S} Та здрава старост чини дане д |
| ре, граја, урнебес.{S} Као и међ’ људма тако и међ’ децом: има их, који воле потказати него да |
| иком непримећени, али његовим ученицима тако разговетни и велегласни миг, потеже цар Ирод мача |
| тков!{S} Пи!{S} Пљуните и ви са мном на тако гадну лаж!{S} Пљунимо!</p> <p>Професор Сави горе о |
| , с дана на дан боља, да будем заслужна тако доброга другара, као што си ти.</p> <p>„Још нисам |
| ујести.{S} -Онако честити родитељи, па тако... али све било па прошло.{S} Као што видиш, прва |
| од чуда, мислио је о томе и мислио, па тако, као уморно јагњешце, и заспао.{S} А први санак по |
| се плашили од онога што нам је до скора тако годило, испуњавало цео живот наш.{S} Ја још непрес |
| плинатор, одмах: „положи!“ Кад би Макса тако васпоставио мир међу својим питомцима, свратио би |
| ла.{S} Учини му се срце веће, крв никад тако топла као у овај мах, сад је, као никад до сад, по |
| {S} Успомена на њу не учини му се никад тако драга, њезин лик му затрепта као лик анђела.{S} У |
| го не сећаш.{S} Или ти је можда Београд тако прирастао за срце, да си и заборавио нас сељаке, к |
| те како снажно, али се убрзо застиде од тако дрске и нерасудне помисли, жар првог одушевљења по |
| ше уз Гргура.{S} Али их је данас узалуд тако рећи вијао, није их стигао, па зловољан сврну у те |
| о не би било њему посвећено, осећала је тако живо, да је она његова: суђена.{S} И кад је склапа |
| да покривала студена строгост, а сад је тако лепо, тако благо, преображено тугом, која је старо |
| беше у оним крајевима.{S} Па што ли је тако брижан, што ли се не радује толиком божјем благосл |
| и загрлио је.</p> <p>Гргур, видевши је тако клонулу, поражену, безнадежну, учини му се лепша н |
| по некоја места у писму.</p> <p>Док је тако Макса проучавао обе ситне, по њега покрупније књиг |
| ми данас осорни, мудрице.{S} Зар вам је тако отежао ваш „драги Илија“?{S} Кад вам се прохте, он |
| дноватих клупа и слушати наук, о ком је тако много слушао од свога оца и од своје матере.{S} Св |
| овољан?</p> <p>— Сасвим.</p> <p>— То је тако мало.</p> <p>— Мени, који сам навикао одрицати се |
| о гледећи је, радовао се у себи, што је тако здрава, тако угледна, тако добра домаћица свог ста |
| ицу твојих цветака.</p> <p>— Калопер је тако обичан цветак, прошапута Даница.</p> <p>— Али му ј |
| ало се за свакога у прсте, и унапред се тако рећи одлучило шта ће од којега бити.{S} Великаши с |
| ткад је сишао са своје планине, није се тако откравило срце као у овај мах, гледећи у лице свог |
| жем: ништа ти лепо не стоји, кад нас се тако дуго не сећаш.{S} Или ти је можда Београд тако при |
| у, попечитељ нађе да ми имамо право, те тако се директору подрежу рукави, а ми вечерас прослави |
| сти, често не верујете очима кад видите тако рећи јучерању телад где је већ погла главе под јар |
| реданости, али без младачког жара; лице тако лепо, тако невино, али без оног ружичног и топлог |
| си право, што му се иначе слободно ђаче тако заплашило, па не могавши савладати своје големо не |
| } А први санак под школским кровом беше тако драг: сневао је своју мајку Петрију и свога оца Ив |
| ало, али мали Гргур, још тако млад и из тако забаченог села као што је његово, не да није био р |
| д се наплати по каква већа наруџбина, и тако даље</p> <p>По вечери очита се опет <title>„Оче на |
| кришка сира, или савијача, или моча, и тако даље{S} О великим празницима у подне печење, а <pb |
| моја Данице.{S} Ето ми је дваест две, и тако се осећам сам, тако излучен из света, а тако бих.. |
| ђују...</quote></p> <p>— И тако даље, и тако даље, настави мајстор Јован мало — као кроз зубе: |
| е: „И тако, и тако.“</p> <p>— И тако, и тако...{S} Знам, знам, драги господине, учити децу мучн |
| , па пристојности ради рече: „И тако, и тако.“</p> <p>— И тако, и тако...{S} Знам, знам, драги |
| .{S} Ствари иду и тако <pb n="124" /> и тако.{S} Аустрија, стара лисица...{S} Велим ти, чувај с |
| а суде и расуђују...</quote></p> <p>— И тако даље, и тако даље, настави мајстор Јован мало — ка |
| ради рече: „И тако, и тако.“</p> <p>— И тако, и тако...{S} Знам, знам, драги господине, учити д |
| гласи: шти оца твојего и матер твоју“ и тако даље, онда се дигне у школи толика граја, тако вел |
| подару и власти, који су га се сетили и тако узвисили, па онда, окренувши се своме пароху, рече |
| здравом ваш доброжелатељ и молитвеник и тако даље“</p> <p>Ни поп Крста не могаше даље, а већ о |
| утра бити и у Београду.{S} Ствари иду и тако <pb n="124" /> и тако.{S} Аустрија, стара лисица.. |
| раменима, па пристојности ради рече: „И тако, и тако.“</p> <p>— И тако, и тако...{S} Знам, знам |
| покликује: „Благо ли си мајци!“ И то би тако до поноћи трајало да Иван не привика : „Пожури, же |
| у заветрини школској, а у школској соби тако утушкано и угодно, да чисто милина беше седети у с |
| је нужно зло...{S} Зар не мислите и ви тако, госпођице? окрете се Даници, намеран да поублажи |
| Гледају школску зграду, којој су зидови тако чисто бели, али дрвени кров од срезанога клиса на |
| а се сити накусате њиховог простог, али тако укусног ручка за гладне дечје стомачиће.</p> <p>По |
| да рекне што, умеша се у разговор, али тако збуњено, расејано, да је најзад напустио и те поку |
| ре вако просто, да их и ја разумем: али тако ти је данас и са столарством, све теши нешто на ок |
| ема посла, директор нема часова.{S} Али тако је то, свугде ћеш наћи солидарности, па и код сами |
| на јутрењи, отворило ми се срце, па ми тако у души пуно, да бих цело село да загрлим.{S} Чинил |
| не повијати према сунцу.{S} Мајка би ми тако радо помогла у свему, али баш јој <pb n="95" /> се |
| , па га диже и узвишује, па јој се чини тако нежан, драг, тако безазлен и светао, да није грехо |
| трогости ?{S} Јесу ли и твоји професори тако строги и неумољиви ?{S} Може ли се књига учити, а |
| е поп.</p> <p>— Да те веселе, кад су ти тако од срца отпале.</p> <p>— Ти си, учитељу, махнит.</ |
| од јутра до мрака, па и не можемо бити тако чисти и лепи, као ви, који живите само на доколици |
| о је прибрати, брзо утубити и применити тако ђаволски вешто и препредено, да је врло често зади |
| та - довољњејше!{S} Кад још за младости тако служи својим користима, ту се није бојати празне и |
| ен и нејак.{S} Да су наши велики претци тако мислили, зар бисмо данас били господари у Београду |
| тако худа, тако сирота.{S} Свет је овај тако пуст, пуст, пуст!...</p> </div> <div type="chapter |
| сао, доста ми је за цео век; једном сам тако уздахнуо, да у мало не угасих свећу пред собом.{S} |
| S} Мајко моја, мајко; опет ти се враћам тако худа, тако сирота.{S} Свет је овај тако пуст, пуст |
| ћим енглеским машинама.</p> <p>— Сасвим тако, потврђује Илија.</p> <p>— Нек школа даде знања „с |
| (ту професор плану, скочи, тресну ногом тако силно о тле, да су прозори зазврјали, тресла се „в |
| си дериште.</p> <p>— Илија! викну Милан тако љутито, да је чуо и фамулус, који је готово на пуш |
| црном заклопачком, поче свештеник Арон тако смишљено и течно, као да је, путујући Банстолом из |
| едао; чињаше му се, да никад није видео тако лепе и прикладне девојке.{S} Игра му срце у прсима |
| .</p> <p>Свештеник Крста није скоро био тако добре воље као вечерас.{S} Викну на чељад, да се г |
| много је остарио и оронуо; ја још како тако, али он...{S} Често говоримо ја и Даница, где си и |
| жалосније него раније; данас ми је било тако мило, тако лако у срцу.{S} Кад јутрос певасмо на ј |
| Красни ми професори!{S} Само тако, само тако; али ја ћу већ целу ствар доставити попечитељству. |
| аводу ?{S} Красни ми професори!{S} Само тако, само тако; али ја ћу већ целу ствар доставити поп |
| е дала разазнати.{S} Учини му се све то тако озбиљно и свето, да се не усуди ни у што такнути с |
| ни дрва у гори нису једнака; роди се то тако погдекоје, којем се не да по туђој мудрости“.{S} С |
| </p> <p>— Охо, нисам знао, да је већ то тако далеко.{S} Дакле си се већ заљубио?</p> <p>— Заљуб |
| Саве, ко хоће да је Србин — онамо!“ Ето тако бесни Грабовски нашим депутатима.{S} Све ћете то и |
| образе, те се измешаше са другим, исто тако крупним али врелим капљицама, које се и нехотице с |
| арловце!</p> <p>И ја! викну и Сава исто тако одушевљено.</p> <pb n="111" /> <p>Гргур гледа у пр |
| опило и најближа брда.{S} Често је исто тако суморно у прсима која је прострелио јад.</p> </div |
| погледом дужим и дубљим, окрете се исто тако спокојно, уседе на коња, па са свим обичним гласом |
| ога ђаковања; али је и Гргур морао исто тако испредати до најситнијих ситница.{S} Даница, по об |
| јим великим очима.{S} Суморно небо исто тако непровидљиво и тешко као и њезина судбина од данаш |
| јава, никаква варљива опсена, него исто тако истински живот као и онај горе у његовом селу.</p> |
| ="37" /> <p>— Ваистину роди! викну исто тако поп, па се пољуби са учитељем.{S} Па одмах, још он |
| ше ни да докучи, откуд толике сузе, што тако крупне вркћу једна за другом низ беле образе.{S} Н |
| он очи кријаше од жене.</p> <p>— А што тако опознисте, децо ? упита их Иван, кад приђоше руци. |
| грудма им трепташе свечани мир, и нешто тако слатко и мило пролажаше им кроз душу, као да су у |
| асно, разумително, и онда, онда, ја бар тако налазим, одужио сам свој дуг и Богу и Српству и чо |
| на том, негда тако пуноживотном, данас тако пустом Дорћолу, у улици ниже главне полиције, у ку |
| м је по који умиљат и дражестан предмет тако близу, да бисте га чисто загрлили, или се ућутите |
| м госту вршчић од оног немирног, а опет тако милог језичића.{S} Мали Гргур и не опази све те по |
| исмо је упутио на учитеља Максу, али, у тако названом „преносном смислу“ говорећи Макси, у исто |
| лепшем јеку, али често преко села пређу тако тамни облаци, да на оне мале прозоре од болнице уђ |
| ек је навршио двадесет другу, а лице му тако пуно збиље, пуно мушке, маркиране лепоте.{S} На ко |
| Гледаоци изван себе од радости, што су тако добро намештена леђа ђаволу, да из коже искоче од |
| ле по својој “вселени“.</p> <p>— Ја бих тако радо читао Мицкијевића, рећи ће Гргур, који беше у |
| енијим погледом.</p> <p>— Што ме гледаш тако? настави Илија, не мењајући тона ни ритма...{S} Пи |
| и лупи руком о сто.</p> <p>— Шта лупаш тако, нисам ја твој ђак.{S} Ако ти нисам по вољи, одох |
| је дете радознало, али мали Гргур, још тако млад и из тако забаченог села као што је његово, н |
| био учитељ, извукао ове године седмицу (тако су онда звали најгору директорову оцену), па од де |
| умите ме, не дам се за нос вући!</p> <p>Тако је зипарао, а ми му хладно рекосмо, да га казни ма |
| у собу и седоше за готову софру.</p> <p>Тако је врло често постајао, развијао се и свршавао њих |
| о расте тело, поступно јача дух.</p> <p>Тако је растао и напредовао мали Гргур.{S} И он чињаше |
| елена, срдито и покупи карте са стола. „Тако луде, глупе, а нисам их још од јуче ни прстом дота |
| о на јастучић од дебела платна, који је такође испуњен сламом.{S} Пред собом имађаше новине <ti |
| .</p> <p>Учитељка и попадија гледају их такође гануте.</p> <p>— Али ћемо, као што си рекао, зај |
| аплашљиви мир.{S} Мали Гргур, узнемирен таком ненавикнутом самоћом, похита натраг, а кад беше в |
| плачем! — Наједанпут ће Ружица у другу тактику.</p> <p>— Немој.</p> <p>— Нећу ни да се разболи |
| олит се испе на један вис, а народ, као таласи око стене, слеже се око својега архипастира.{S} |
| шено.{S} Осећа како се над њом склапају таласи обичнога света, како се сасвим губе чаробне слик |
| ја“, а сад се у њој храни утуцана кава, таман се једна шољица омакну на патос и разби се, кад с |
| , приметиће Даница.</p> <p>— Врло лепо, таман на конак.{S} Пристајеш ли, Милане ?</p> <p>Милан |
| ци тешки и ниски притисли целу околину, таман да се кишом заплачу.{S} Макса огрнуо џубе и место |
| да тим драже буде тамо после испита.{S} Таман се чича Милија (који се већ уабаносио у кметству) |
| д као да ће му тамо орден приденути.{S} Таман ће наш нови Кара-Мартин заурлати: ма! а директор |
| попадија и учитељка да зготове кафу.{S} Таман почеше са стаклена ормана скидати шољице, и ону к |
| не топле проје, и сами бисте, ма да сте таман од стола, добили вољу да седнете поред њих, па да |
| јега.</p> <p>Ту Макса уздахну дубоко, и таман да спусти зрнце на бројаницама, а на вратима се з |
| едао на своју лепу царицу.{S} Али овако таман да размахне крилима, а њега жижне помисао на оне |
| а у очи похвалите.</p> <pb n="34" /> <p>Таман црквењак Васо убриса сузе рукавом, а цео збор зап |
| свршавао њихов политички дишпут!</p> <p>Таман поп узе чашицу комовице, подигну је према себи, п |
| врата и као вихор излети напоље.</p> <p>Таман Гргур отвори књигу пред собом, а врата се отвориш |
| оне мале прозоре од болнице уђе толико таме у собу, да се на новинама слова једва распознаваху |
| } Чешће је односила воштаницу, или мало тамјана, или просфоре.{S} У летње доба, кад цвета босиљ |
| их беше уз Катића, а кад један погину у тамнавском Посављу, браћа га донеше у своје село и укоп |
| <pb n="83" /> пред собом путе храпаве и тамне и камените, Гргур стазе, поред којих мирише најле |
| м јеку, али често преко села пређу тако тамни облаци, да на оне мале прозоре од болнице уђе тол |
| нове боре и да су оне пређашње и много тамније и много дубље.{S} Кад сретнете попа Крсту па га |
| гледаше у књигу, више размишљање о оним тамним и новим питањима, која се од више времена у њему |
| те.{S} Ма колико да је оно у школи било тамно и коштуњаво, опет је он то брижљиво проучавао, не |
| велико, нешто чудно, нешто лепо, нешто тамно, нешто далеко.</p> <p>Из ове их тишине опет извед |
| ело.{S} Уз пут је много мислио о својој тамној будућности, и за чудо, толико га је занимао тај |
| И нећу, и не смем.{S} Да је било негда, тамо пре петнаест-дваест година, али сад...{S} Доцкан.. |
| је директор у суседној школи, а сутра, тамо од подне, ето га Макси у госте.{S} Максо кмету, а |
| ак, ипак беше окупана у сузама, кад је, тамо око поноћи, ухвати сан.</p> <p>Сутрадан освану мут |
| .{S} Идите у Дрезду, у Вајмар, дабогме, тамо читају буршовима Мушицког, наше песме, нашу књижев |
| ји, ноге му клецају.{S} Пошао би икони, тамо где кандиоца гору горе, али заман, мора опет да се |
| ега добри попа Крста с црвеним појасом, тамо с противне стране учитељка с преслицом, а до ње је |
| божјој вољи; где ме је довела промисао, тамо ћу и кости оставити.{S} Само пре него сасвим остар |
| — где било било.{S} Тамо је тајни скуп, тамо славјански комитет...</p> <p>— Славјански комитет? |
| ам и много вештија и много снажнија.{S} Тамо под зиму, мати ће ме поучити да ткам ћилимове.{S} |
| ама и отац Геснер са својим идилама.{S} Тамо иза књига, поред онога зида без прозора, скроман ј |
| пристао за три и по швапска кревета.{S} Тамо код иконе висе скорашњи венчићи од смиљките и боси |
| и, као и свачему, има краја и конца.{S} Тамо већ после поноћи разабра се учитељ, трну у дланове |
| ужна, претужна, не излажаше из куће.{S} Тамо приправљаше рубине и спаваће хаљине, чарапе и поја |
| крова.{S} Далеко у шуми чуо се ћук.{S} Тамо кроз грање високога бреста светлила је већ доста ј |
| чару, на Теразијама — где било било.{S} Тамо је тајни скуп, тамо славјански комитет...</p> <p>— |
| иду, али што раније могу, на Авалу.{S} Тамо ће и ручати, провести део дан.{S} И доиста, сутрад |
| ји дан отићи ћемо макар до Топчидера, — тамо ћемо сести где и читати баладе његове.{S} Ево вам |
| е, учитељка таре послужавнике и чаше, а тамо, иза школе, фамулус чисти неколико пловака, које п |
| <p>— Све је то једно, мој добри попо, а тамо, а овде!{S} Сви смо једна браћа, један народ.{S} Ј |
| Маџара и од Шваба и од Турака.</p> <p>А тамо у оној соби из авлије седи Милан на зеленој столиц |
| ма ношаху у Београд катран и луч, па да тамо узму со и понесу горе на свој Златибор, у Стари Вл |
| ио у олтару и добио од проте дозволу да тамо и останем.{S} Ето ти митрополита Рајачића с владик |
| сад, зауздано и оседлано, бије копитама тамо пред судничким вратницама.{S} Већ су се четири зим |
| мњу шубару, Даница нахранила живину, па тамо у кухињи стала код огњишта; чека да се разгоре сир |
| мене : какоко, какококо !{S} Сад су све тамо испод кошева, али сутра кад прну са седала, изађи |
| ице од прслука под пазухом, опружи ноге тамо даље под сто, повуче два три дима из разгореле лул |
| тобом у Горњу Крајину, па ћу свуда, где тамо стигнемо, казати и учитељима и поповима и целој он |
| априкама, склоњено је да тим драже буде тамо после испита.{S} Таман се чича Милија (који се већ |
| тресне у оба прозора, па опет се замаје тамо низ брдо преко снегова, у бестраг.{S} Из кухиње чу |
| м беше и Даница, али час гледаше у ђаке тамо с друге стране код леве певнице, час се осврташе у |
| ике ишли по судовима, разбирали, шта се тамо ради, писали жалбе и заступали, добро се за сваку |
| уранку стати па гледати на село, кад се тамо на истоку помаља сунце, или у летње доба кад на њ |
| епше песме српске и словенске, а иза те тамо харфе, у сунчаној глорији, трепте Мушицки, Његуш, |
| удари.{S} Кад је сабор, кад зна, да ће тамо после цркве бити и старо и младо, да ће се пробесе |
| у своју баштицу, па кроз малене лехице тамо к огради, саже се и узабра један лист од здравца, |
| у већа светлост, а кроз њу моје селанце тамо у Крајини, у кршној, горовитој Лици.{S} Указа ми с |
| } Тако.{S} А вама децо?{S} Трчдер момче тамо преко пута, па донеси два врућа сомунчића.</p> <p> |
| е онде на ливадици и дуго, дуго гледаше тамо низ воду: вода струјаше већ оним тајанствено-тужни |
| дватрипут понуђени, срамежљиво поседаше тамо на креветац господина професора.</p> <p>— Дакле, с |
| му се, да је све другчије него што беше тамо пре две године.{S} Кад је с осталим друговима стао |
| азијског раскршћа <pb n="57" /> опазише тамо далеко у високом јутарњем зраку позлаћену кулу на |
| ну „дан!“ отуд са горе, сви се окретоше тамо на ону страну и, гле!, срески пандур, по ондашњем |
| о и у овој нашој слободној Србији.{S} И тамо је.... али што да ти напред ређам, што ћемо све ви |
| и мило и жао.{S} Мило видети Београд и тамо се учити; жао оставити и оца и мајку и свога друга |
| а.{S} Да видиш, мој добри попе, да се и тамо говори и пева, исто као и у овој нашој слободној С |
| о једна браћа, један народ.{S} Ја сам и тамо могао бити и учитељ и свештеник, али ме повукло ср |
| дуго, дуго за њима гледала.{S} И она би тамо у планину, у Гргурово село.{S} Враћајући се школи, |
| е дућанске и радионичке, свет који врви тамо амо, као да је ту негде близу сабор или панађур.{S |
| цу: који под орах, који под брест, који тамо код кошева, док не огласи звечка школски час.</p> |
| не вечере, полегали који у вајату, који тамо по трави, под туњом.{S} Гргуру је мати наместила у |
| њих.{S} Мислиће он и о себи самоме, али тамо доцније, док се опште добро доведе под сигуран кро |
| се сви предмети јасно и разговетно, али тамо даље, по угловима и зидовима, пао сутон, полусумра |
| е.{S} Још се свуда види зелен лист, али тамо амо измешан жутим и црвеним, по стрништима поскаку |
| ео с оне стране потока, а кад су стигли тамо горе ка његовој кући, сам јој из млекаре донео у ч |
| тири, па <pb n="32" /> стадо, па анђели тамо подаље иза брежуљчића, начињених од маховине.</p> |
| ане, може се трпити.{S} Питате, како ми тамо живимо ?{S} Ево како, да је добра, не бисмо се диг |
| поповима и целој оној браћи да нема ни тамо ни амо учитеља као што си ти...{S} Чујеш, учитељу, |
| ма храпавокорни церићи мало пре осечени тамо у бранику, он понајлак иде на колима, а малени син |
| све трком до школе.{S} Како ће се и они тамо обрадовати кад чују да сам те видео.{S} Збогом !</ |
| авом у књизи, или ће је морати довршити тамо по вечери.{S} Па онда би узео с познатог места на |
| е опет поп Крста по неопходној дужности тамо пред часном трпезом, а учитељ Макса пева, ви чујет |
| лиснији и бокорастији.{S} Невен се жути тамо поред ограде а у средњим котурима све сам каранфил |
| грожљиве, не даду мира сиротој комовици тамо у Максиној соби; а стари учитељ Никола, који је св |
| Повлен, Медведник; види се и Цер, и тај тамо Срем, и у Срему Фрушка, а десно, у далеком северно |
| аједно са оградом и оним великим лонцем тамо иза калопера, у ком с пролећа однегујем по какав р |
| хо, али опет журно пролазе дани и у тим тамо селима.{S} Чини вам се данас је све у длаку онако |
| теби пишем, а Бог зна, како је с тобом тамо; шта ћу, ако ти и не хтеш прочитати ово неколико п |
| и на ону страну.{S} Идем, идем, ма знао тамо и кости оставити.{S} Ми да се боримо, а политика? |
| >, па по два дана не обува ципела, него тамо амо у дубоким папучама, као какав старозаветни прв |
| .{S} И ја сам по народном послу одлазио тамо.{S} Народ је народ; ваља му богме послужити.{S} Ев |
| ом послу и могло би се.</p> <p>"Па како тамо живите?{S} Молим скините горњу хаљину.</p> <p>— Хв |
| /p> <p>— Данас нема школе, Грго; хајдмо тамо на брдо да трчимо горе и доле...{S} Рекав то Даниц |
| намо, драги господине учитељу, сви ћемо тамо, да Бог поживи остатак! поче Илија, прибирајући, п |
| плава, хартија црвена!{S} А шта је оно тамо, тако, одвојено?{S} Готово би хтели да протару очи |
| и попова чељад, па чак и црквењак Васо тамо пред вратима, само је цар Ирод стајао озбиљно и по |
| у себе сама, у свој мирни сеоски живот тамо горе у горовитој планини.{S} Драге му се слике пој |
| ећ друга година од како је последњи пут тамо одлазио.{S} Онда је Даница навршила пуних шеснаест |
| олази.{S} Заузми се где треба, те да му тамо буде лашња ова година.{S} Твоји су здрави сви; мај |
| је дао Бог, трч’ у разред као да ће му тамо орден приденути.{S} Таман ће наш нови Кара-Мартин |
| у некако чудновато у прсима, па, шта ту тамо амо, и он очи кријаше од жене.</p> <p>— А што тако |
| скорим <pb n="99" /> отворио бакалницу тамо иза оне бербернице на углу...{S} Море, Туре, окан’ |
| едну ноћ и под мојим оџаком, да видиш и тамошње Србе — све чисто Немањино колено.{S} Па да зађе |
| отворена.</p> <p>— Брр!{S} Напрћи своје танке уснице столарева ћерка, а Миланова сестра Ружица. |
| и онога, што је ототањио у оне несносне танке пискове, или онога Глишића, што увек креше ону „П |
| чела, па уста вазда отворена, а уснице танке и отворено румене, висок поносит врат, а стас јој |
| у двориште, па у ноћну тишину опали из танке арнаутке.{S} У свију и онако раздрагана срца јаче |
| а цветка што их држаше у ручици, напрћи танке своје усничице, „иди!“ рече му полуподругљиво, па |
| лас, која спрема ручак, а још више онај танки гласић Даничин, која, као пиленце поред квочке, с |
| стом).</p> <p>Поче Ружица својим нежним танким гласом:</p> <p>— <quote>Да моји једноплемени усу |
| а, тороче све што не зна, или пева оним танким гласићем почетак или свршетак какве сеоске песме |
| лу дугачких липових цепљика, савитљивих танких врбових прутића, чанчић укухане штирке, и гомила |
| уком за уженце и поче звонити.{S} Звони танкогласно звонашце, а гледаоци се живи не мичу.{S} А |
| ног стакленог ибричића са параграфастим танкогрлим кљуном, подуже су се поп, попадија и учитељк |
| да не би кукуруза, твој би Илија данас танцовао између неба и земље.{S} Ужасно, гдегод кога ст |
| али су му прутови ипак данас и краћи и тањи, а и ређе их се маша него онда кад нас двоје сеђас |
| приметити да је застрт чистим чаршавом, тањири и чиније од бела, истина мало простија порцулана |
| о новога <pb n="36" /> лета.{S} Али као таоце мораде оставити цара Петра и његову царицу, малу |
| а.{S} А кад сломијеш Бунапарту, онда те тапшу по раменима, а ти опет откуд си и дошао — у степе |
| чисти велике уписне протоколе, учитељка таре послужавнике и чаше, а тамо, иза школе, фамулус чи |
| дан! понавља задовољно професор Сава и таре дланове.</p> <p>— Дабогме, још који дан.{S} Док ст |
| ор Сава оставио чибук и по свом обичају таре дланове, али сад много живље и одлучније.{S} Гргур |
| е.</p> <p>Петрија дуго за њима гледаше, тарући сузе белим рукавом.{S} Изнела је затим, за срећн |
| е продукција, изворност, еп узвишен као Татра, као Карпати: у пет великих, кличу и звонко одјек |
| p> <p>— А Бога ми јест!{S} Шта ту неке „Татре“, нека „божества“, некакви „гениј славе“, нека не |
| к Даница не стигне да му их прочита, ни таћи их неће.{S} Не толико слабог вида ради, наочари су |
| рети и колико не треба, али не бије.{S} Тачан је у цркви, али би се при појању чешће накашљао, |
| још бољи Латин!{S} У дужности школској тачан, у цркви сваке недеље, а кад су празници земаљски |
| ли духом није клонуо; још је исто онако тачан и у школи и у цркви.</p> <p>„А мајка?{S} О, мој д |
| шао у године; још и данас, као свакада, тачно се држи „претписанија".{S} Али ни из далека оне п |
| ен обичајем.{S} Кад је Гргуров отац све тачно и исправно предао учитељу, пољуби се с њим, пољуб |
| ло до седам сахата у вече, а тада се је тачно вечерало.{S} У зачеље сео Јован, до њега десно же |
| ира с месом.{S} Код мајстор-Јована беше тачно утврђен јеловник.{S} Осим месне чорбе долажаху је |
| иташ...</p> <p>Милан узе и милозвучно и тачно прочита обележени број стихова. </p> <p>— Нестаће |
| лавом главом.</p> <p>Ђаци су одговарали тачно и разговетно, али најтачније, најразговетније одг |
| управо било, одговори Макса, не могавши тачно да ока-чествује друштвено стање, које би онда нас |
| ама.{S} Јуначно станем пред њу и почнем тачно љубавну изјаву, коју сам већ одавна био спремио и |
| р Јован испразни с мајсторицом Макреном тачно полуоку.{S} Овај столски поредак није се смео мењ |
| и нехотице насмехну, јер се цар Гашпар тачно држао његовога концепта.</p> <p>Опет Ирод махну м |
| ло уносила.{S} Сав тај ред, ту материну тачност, врши и Даница, њезино добро дете, али тек тек, |
| ућу у твоје село.{S} Баш да видим и тог твога учитеља Максу.{S} Ја ћу ти већ писати.{S} Надај с |
| свега дао Бог, нек има један учеван из твога колена.{S} А ко да ти зна, газда Иване; из најуђе |
| ише маџарске страже; да не би кукуруза, твој би Илија данас танцовао између неба и земље.{S} Уж |
| сто.</p> <p>— Шта лупаш тако, нисам ја твој ђак.{S} Ако ти нисам по вољи, одох у контумац, па |
| та.{S} Он приђе и отвори их. „Ево то је твој земљак", рече један од млађих калфа а други што ос |
| ма из недара.{S} Реци ми, али као да те твој отац Иван пита; реци ми, право.{S} Ти познајеш врл |
| ти се брине, и мајка ти се брине, па и твој учитељ, мој отац, мршти се и срди на тебе, кад год |
| p> <p>— Имаш га и ти!{S} А какав је тај твој узрок, ако га смемо знати?</p> <p>— Смеш. </p> <p> |
| и, право.{S} Ти познајеш врло добро оба твоја друга, и Милана и Илију.{S} Реци ми: који је од њ |
| јин, сада прота ваљевски, да се сакрије твоја Фрушка и цела Патријаршија.</p> <p>На то Максо ни |
| ма.{S} Ето колико се још уме заборавити твоја другарица, којој нећеш замерити што је толико буд |
| ни ти нама, наш драги Гргуре.{S} Ја сам твоја другарица, ја ти смем рећи, па ево ти и кажем: ни |
| или, живи и срећни били!{S} Јесу ли ово твоја деца?{S} Да их Бог поживи, красни синови.{S} А ид |
| <p>— Ја не знам шта је то.</p> <p>— Зар твоја мати не кува пекмез ?</p> <p>— Не кува.</p> <p>— |
| А од куда ти јеси, и како <hi>имја</hi> твоје?</p> <p>— Аз јесам цар Валтазар од западне стране |
| воје срце.</p> <p>— Моје срце?</p> <p>— Твоје као и моје.</p> <p>— Илија, говори мало озбиљније |
| и: и донесох му дар : ливан!</p> <p>— А твоје <hi>имја</hi>? обрнувши се мачем оном трећем друг |
| а узнемиривало, вукло за собом и против твоје воље.</p> <p>„Боже мој, Гргуре, ја теби пишем, а |
| мо, и ево погача, и ево друга погача од твоје матере.{S} Потврда је зорли, али су твоји предњац |
| лашиш, плашиш.{S} Прођ’ се, бога ти, те твоје женске плашње.{S} Питам ја тебе српски: да л’ да |
| здраво, нек се добро учи и влада, а те твоје сузе ама ни оволико!{S} Нико није пропао, ко је с |
| реће село, стишаће се... знам ја тебе и твоје срце.</p> <p>— Моје срце?</p> <p>— Твоје као и мо |
| две читанчице.{S} Ја знам написати цело твоје име.{S} Само да видиш.</p> <p>Ту га ухвати за рук |
| жем ти: све.{S} Ма како било, сврнућу у твоје село.{S} Баш да видим и тог твога учитеља Максу.{ |
| м потесима, иза којих почињу шумарци од твојега села.{S} Оно старо брвно преко потока отрулило |
| ма, како свима нама у школи, па горе до твојега села?{S} Ако си рад чути, ми смо, хвала Богу, с |
| до њега: „Пета заповест гласи: шти оца твојего и матер твоју“ и тако даље, онда се дигне у шко |
| ви, направи </l> <l>По словеси твојему, твојему;</l> <l>Возтрубите трубоју, трубоју,</l> <l>Воз |
| оја направи, направи </l> <l>По словеси твојему, твојему;</l> <l>Возтрубите трубоју, трубоју,</ |
| те да му тамо буде лашња ова година.{S} Твоји су здрави сви; мајка ти је била у цркви о Ивању-д |
| јица правослови, обојица млади, обојица твоји коншкулари, обојица просе руку мога детета.{S} Св |
| си нешто веће, нешто лепше, него и ја и твоји другови.{S} И ја сам се, вера и Бог, дуго колебао |
| и од ове своје строгости ?{S} Јесу ли и твоји професори тако строги и неумољиви ?{S} Може ли се |
| а — слобода, утопије!</p> <p>— А зар ти твоји савези нису сањарије?</p> <p>— Јок, чист и јасан |
| оје матере.{S} Потврда је зорли, али су твоји предњаци још тврђи.{S} Збогом, Грго, чекају ме др |
| окле ћеш ме, Саво, бити по ушима са тим твојим модрим патлиџанима ?{S} Увек си био онако, онако |
| не разумем.{S} Шта има то толико у тим твојим књигама?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па кад је ништ |
| мој да ти кажем у очи.{S} Окани ме се с твојим будалаштинама.{S} Иди из собе !{S} Иди !{S} Каже |
| ре, рад да чујеш, како ли је мени, како твојима, како свима нама у школи, па горе до твојега се |
| <p>— Сит сам ја свију власти и мојих и твојих, на част ти све!</p> <p>— А што ће мени све бело |
| их брижљивије него ону негдашњу китицу твојих цветака.</p> <p>— Калопер је тако обичан цветак, |
| а мене пусти да се сита нажуборим у тој твојој невиђеној собици.{S} Не знаш, како бих желела од |
| него ти, него професор Сава, него сви у твојој <title>Славјанци</title>, али, чуј ме добро, што |
| год кога стигоше, повешаше.{S} Шта је с твојом ногом?</p> <p>— Још који дан...</p> <p>— Још кој |
| о ода, а моју домаћицу као своју матер, твоју Петрију!</p> <p>— Чујеш ли, Гргуре, шта вели мајс |
| се, вера и Бог, дуго колебао: да ли на твоју или Миланову страну.{S} Знаш ме, ја сам као имела |
| екуд из прикрајка, невиђена, да видим и твоју собу и тебе у соби.{S} Читаш ли још онако много?{ |
| уцаше.</p> <p>— Е, учитељу, да видимо и твоју књигу, подсети га поп.</p> <p>— Сутра, сутра, бра |
| заповест гласи: шти оца твојего и матер твоју“ и тако даље, онда се дигне у школи толика граја, |
| дарицом, да те молимо да га примиш ти у твоју кућу.{S} Заправо да ти кажем, мајстор Јоване, не |
| брзоплета и лакомислена, те сумњичим у твоју доброту.{S} Опрости <pb n="96" /> ми, Гргуре, опр |
| снији, не би хтео ни малчицко подићи ту твоју круту главицу, па би онда, дабогме да би онда мно |
| својега другара.</p> <p>— Говорио си о твом идолу, о Вучићу.</p> <p>— Не, питао сам га: хоће л |
| <pb n="131" /> онако, а негде наиђеш на тврде главурде, па хтео, не хтео, мораш и овако и онако |
| у између кревета и извади једну књигу у тврдим корицама с црном кожом на полеђини и четвороугло |
| вом старом обичају, прешли у најбујнија тврђења и доказивања, а из овога за неколико тренутака |
| рда је зорли, али су твоји предњаци још тврђи.{S} Збогом, Грго, чекају ме другови, а помрчина ј |
| а зором полази.{S} Заузми се где треба, те да му тамо буде лашња ова година.{S} Твоји су здрави |
| д види да је незналица, окрене му леђа, те, несрећник, умире од глади.{S} Да видите, шта вели и |
| ја сам ето још брзоплета и лакомислена, те сумњичим у твоју доброту.{S} Опрости <pb n="96" /> м |
| анковом сину се допадне ова мечја игра, те кад би у школи, а он скине тканицу, те даде неком св |
| пнијих, попрскаше лепе Даничине образе, те се измешаше са другим, исто тако крупним али врелим |
| ице кидале, а руке ми биле још немоћне, те нисам довољно снажно била брдилима.{S} Сад је, дабог |
| — Плашиш, плашиш.{S} Прођ’ се, бога ти, те твоје женске плашње.{S} Питам ја тебе српски: да л’ |
| па уђе у собицу где су ђачки сандучићи, те на дну свога сандучића, под други пар својих кошуљиц |
| тељу, попечитељ нађе да ми имамо право, те тако се директору подрежу рукави, а ми вечерас просл |
| ха покушавати, док се најпосле одважио, те принео к устима и појео уграбљени уштипак.</p> <p>— |
| мо вас, кажите нам, шта се то догодило, те да знамо да ли да седимо да ствар пресудимо, или да |
| ојим питомцима, свратио би се у кухињу, те би према стању онога што је у шерпењи и лонцу одлучи |
| те кад би у школи, а он скине тканицу, те даде неком своме другу један крај, а други намакну с |
| вна над децом уверила...</p> <p>— Је л’ те?{S} Ви сте дакле за стари?</p> <p>— Не, сасвим за но |
| о и здраво, нек се добро учи и влада, а те твоје сузе ама ни оволико!{S} Нико није пропао, ко ј |
| и другоразредац.</p> <pb n="19" /> <p>А те зиме била је зима оштра и снегопадна.{S} Још у првој |
| се код куће договорих с газдарицом, да те молимо да га примиш ти у твоју кућу.{S} Заправо да т |
| и, е јеси, е јеси прави враг, Максо, да те Бог поживи.{S} Бадава, уме човек, па зна“...{S} Макс |
| ажеш: би ли и ти мало на ону страну, да те когод позове?</p> <p>— А зашто не ?</p> <p>— На Маџа |
| етске власти? опире се поп.</p> <p>— Да те веселе, кад су ти тако од срца отпале.</p> <p>— Ти с |
| оба“, мишљаше, али се никад не усуди да те мисли пушта и у професорска „сословија“.{S} Ко зна?{ |
| му знам, пишем, а Богу ћу се молити да те затекне здрава и онако добра, <pb n="93" /> као што |
| писма из недара.{S} Реци ми, али као да те твој отац Иван пита; реци ми, право.{S} Ти познајеш |
| лаја.{S} А кад сломијеш Бунапарту, онда те тапшу по раменима, а ти опет откуд си и дошао — у ст |
| ајлепше песме српске и словенске, а иза те тамо харфе, у сунчаној глорији, трепте Мушицки, Његу |
| ити у њега.</p> <p>— Гргуре, Гргуре, ја те волим, волим, волим, први пут је ноћас шапнула у себ |
| стајаше мала Даница.</p> <p>— Ја те, ја те зовем, Гргуре! викну она још јачим гласом, не мичући |
| поток, стајаше мала Даница.</p> <p>— Ја те, ја те зовем, Гргуре! викну она још јачим гласом, не |
| /p> <p>— Све ћу поздравити.</p> <p>— Ја те лепо молим.</p> <p>— Кажем ти: све.{S} Ма како било, |
| ок се оком не види.{S} Ама те нуде, ама те служе, ама те разговарају, чисто не знаш шта ћеш пре |
| види.{S} Ама те нуде, ама те служе, ама те разговарају, чисто не знаш шта ћеш пре: или да се ма |
| да казати, док се оком не види.{S} Ама те нуде, ама те служе, ама те разговарају, чисто не зна |
| у вас у хапс, у кврге!...{S} И још, Бог те пита како га није плашио.</p> <p>— Па не биј ти нико |
| а умреш.{S} Ух, како је то страшно! кад те понесу на носилима.</p> <p>— Грго !</p> <p>— Ружице. |
| ени данас и до века!{S} Благо мајци кад те је опет видела!“</p> <p>Изнесоше јастуке и поседоше |
| мој красни врт, све то пири и мири, све те освежава, подмлађује.{S} Па наши студенци; оваких би |
| {S} Говорећи то, доиста је написала све те бројеве, али сваки у другој величини и у другоме пра |
| /> као што беше јуче, па опет поред све те истоветности и неприметности, често не верујете очим |
| вац још из скамије.{S} Па ипак кроз све те питомце провејаваше стари српски дух, пун чврстине у |
| језичића.{S} Мали Гргур и не опази све те покрете и поздраве своје нове пријатељице, али, кад |
| енутак, два макар... али ту одмахну све те мисли од себе, окрете се на другу страну, и уморен — |
| знађаше јаде и наде свога мученика, оде те поскида врећу и торбу, неколико дрвених заструга и ј |
| ило, кад је сама остала на дому.{S} Оде те се помоли Богу пред иконом, изађе у кућу, и дуго гла |
| огао је видети најлепши Вертеп, који је те године пронесен између Дрине и Колубаре...{S} Ето је |
| сам више оно „торокљиво чегртало“, које те је толико пута узнемиривало, вукло за собом и против |
| асвим подетио.{S} Што ти се сад наспеле те луде цинцарске сплачине?</p> <p>— Ал’ чујеш ме, Јеле |
| чекајући да учитељ настави.{S} За време те мале тишине, попадија и учитељка нешто за се шапутах |
| га, као што си и мене слушао.{S} Он ће те и на добро упутити.{S} Хајде сад приђи му руци.</p> |
| и пар.{S} Ако дођеш ове јесени, отац ће те за цело звати, па ћемо се частити, частити догод се |
| ку у руке, а они њих у образе, па одоше те легоше.</p> <p>Иван и Петрија још дуго сеђаху код ва |
| предсказање таке необичне појаве.{S} Из те мучне неприлике извуче их кутњи пас, који изненада з |
| није и школа држава, а дечица народ, и те какав народ?!{S} А учитељ, у једној једитој глави, ц |
| њено, расејано, да је најзад напустио и те покушаје, ућутао се, кад крадом а кад отворено погле |
| отом.{S} Што год би видео и чуо, све би те утиске брзо разрадио у себи и као своје још тога дан |
| у и цркву.{S} Ћутећи сео је за сто, али те вечери није знао шта је вечерао.{S} Толико се занима |
| попадија се узбунила, па једва се сети те попа у руку, за њом заредише сви, а учитељ Макса, ве |
| или просто трн.{S} На пупчастој главици те чистине указаше се развалине, остатци високих зидова |
| забасалог друга, он је свагда извршник те дипломатске мисије.{S} Не знање, него умење, окретно |
| /> чим муцнеш, а он удри као вола, док те свега крвца не облије.</p> <p>— Хе, неваљалац један, |
| о заједно на горњој воденици.{S} Па док те види Петрија... збогом!{S} Одох све трком до школе.{ |
| та нову вест : „Учитељу !{S} Извештавам те, да је баш сад стигао акт среској канцеларији од окр |
| , чекај... видиш ти га на...{S} Та знам те добро, знам...{S} Ха! (И лупнув снажно ногом о земљу |
| е и они тамо обрадовати кад чују да сам те видео.{S} Збогом !</p> <p>— Збогом, чича! отпоздрави |
| се претвараш?{S} Признај, ухватила сам те.</p> <p>— Ти си, Ружице, и досад била гуска, а сад с |
| p> <p>— Нашег доба, прекрасно!{S} Питам те, не морам бележити : а је ли лепа ?</p> <p>— Знам да |
| , не мењајући тона ни ритма...{S} Питам те: јеси ли послао „прошеније" ради службе?{S} Ако не т |
| е падне крушац с тавана.</p> <p>— Питам те озбиљно.</p> <p>— А ја ти кажем још озбиљније.</p> < |
| не добро?</p> <pb n="140" /> <p>— Сећам те се, чича, како те се не бих сећао?</p> <p>— Е, сиром |
| у десници руци.</p> <p>— Реци ми, молим те, докле ћеш пиљити у ту књигу? најзад се осече Милан, |
| епше у свем селу, румена јабука! „Кумим те, брате Милета, понеси ову писму Гргуру.{S}" Хоћу, за |
| својој рођеној браћи.</p> <p>— Засврбио те врат.</p> <p>— А ти? упитаће га Гргур радозналим пог |
| о поверити.{S} И загрлио би је, загрлио те како снажно, али се убрзо застиде од тако дрске и не |
| даде знања „сваком Србину нужна“, а ко те пита којим путем, како...</p> <p>— Као да ми узесте |
| девојчица.</p> <p>— Знам.</p> <p>— А ко те је учио?</p> <p>— Баба.</p> <p>— А знаш ли <title>Оч |
| n="140" /> <p>— Сећам те се, чича, како те се не бих сећао?</p> <p>— Е, сиромах учитељ Макса, м |
| шемо обојицу у гимназију?</p> <p>— Како те Господ учи.{S} Ето ти дете, па га води где треба и к |
| вши му насловни лист, дед да видим како те је учитељ научио читати.</p> <p>Сви поседаше за сто, |
| ете моје, и владај се добро, онако како те старији буду световали.{S} Немој никад да се лењиш ; |
| онако добра, <pb n="93" /> као што смо те испратили из нашега села.{S} Онда ћеш за дело прочит |
| пашће учитељ попу у реч.</p> <p>— Добро те ме подсети.{S} Ево обадва последња броја <title>Српс |
| ио?</p> <p>— Заљубио или не заљубио, то те се ништа не тиче.</p> <p>— А можда ме се и тиче.</p> |
| народној...{S} Читајмо, — читајте често те вечно лепе гласове наше горске виле... па песнике, п |
| друго осећање но оно с којим сте ушли у те уске и криве улице.{S} Чини вам се, да малоазијски т |
| ми одузе и снове и глад.</p> <p>— Питах те: шта си сад наумио с дететом?</p> <p>— Један да ради |
| па Турска, па конзули...{S} Али хтедох те упитати, соколе; право да ми кажеш: би ли и ти мало |
| тине“; па јадника меду дотерали гурбети,те кад привикну: „Узми пушку на лево око, па ти стрељај |
| камену седи антихрист и кези се.</p> <p>Те вечери ни једно више нити сркну нити кусну.{S} Само |
| а, узе креду, па шарај по табли.</p> <p>Те вечери беше се необично рано смркло.{S} Кад се упали |
| данпут, и то с професором Савом.</p> <p>Те јесени упишу се и он и Милан у Лицеј, који је истом |
| е у нас професора...</p> <p>— Али остав’те, молим вас, ви нашу солидарност на страну: расправић |
| о.{S} Уча говораше: „Децо, децо, не шал’те се главом, учите, данас сутра ето директора, па тешк |
| ако је, целом свету да заврнеш шију.{S} Тебе не питам, питам госпођицу...{S} Допустите само да |
| /p> <p>— А можда ме се и тиче.</p> <p>— Тебе ни најмање.</p> <p>— Ко зна.</p> <p>— Ја знам.</p> |
| ргуре!{S} Ето се навршује две године, а тебе никако у село, да видиш, да се на њега није срушио |
| ви су грозни.{S} Ја их се гнушам.{S} Да тебе повалимо, драги Илија?</p> <p>Илија трену само, ши |
| p> <p>—За тебе.</p> <p>— И за мене и за тебе.{S} Овака честита „младеж српска“.{S} Почуј да ти |
| знаш шта има?{S} Има много.</p> <p>—За тебе.</p> <p>— И за мене и за тебе.{S} Овака честита „м |
| јуриш треће село, стишаће се... знам ја тебе и твоје срце.</p> <p>— Моје срце?</p> <p>— Твоје к |
| ти, те твоје женске плашње.{S} Питам ја тебе српски: да л’ да водим дете у веће школе или не.{S |
| , најбољи међу најбољима.{S} Зато се на тебе, осим свију другова, понајчешће и најрадије сећам. |
| ој учитељ, мој отац, мршти се и срди на тебе, кад год му се они сиротани потуже.{S} Ја бегам из |
| бегам из собе да не слушам ништа против тебе, заклех се да ти пишем, и ево испуњавам своју закл |
| ујем, шта имам да чујем, да чујем ја од тебе; та знам море кад си оволишни био.{S} Кад год си л |
| таније.</p> <p>— Не знам, него ћу се од тебе учити.</p> <p>-— Чујеш, Јелена...</p> <pb n="73" / |
| гори од детета.</p> <p>— Нисам гори од тебе, обрецну се Макса.</p> <p>— Учитељу!</p> <p>— Попе |
| професор Сава; а ми желимо да чујемо од тебе из живих уста.</p> <p>— Добро сте казали, професор |
| сад, сад, пружи ми руку... не могу без тебе.{S} Обадва да оставимо кости овде, да нас заједно |
| ајка, невиђена, да видим и твоју собу и тебе у соби.{S} Читаш ли још онако много?{S} Благо теби |
| ади службе?{S} Ако не ти њих, богме они тебе неће молити.{S} Време је време, ветри, <pb n="121" |
| b n="59" /> <p>— Та зато и дођох ето до тебе, да ме светујеш, да ме, као проста човека, мало по |
| свима карловачким црквама, запевасмо: „Тебе Бога хвалим!{S}" Певасмо, мајстор-Јоване, певасмо |
| ољан Илија на Милана; све што је старо, теби не ваља; све би ти друкчије, само нек није онако к |
| ићеш ми.{S} Без писмена ни рођеном оцу; теби, мој добри Грго, верујем, верујем више но самоме с |
| ј газдарици, ево ти још једнога сина, а теби, Милане, брата и друга.</p> <p>Гргур приђе руци га |
| воје воље.</p> <p>„Боже мој, Гргуре, ја теби пишем, а Бог зна, како је с тобом тамо; шта ћу, ак |
| ова писма, да вам донесем.{S} Једно је теби, оче Крста, друго учитељу.{S} Чим преломисмо данас |
| ="104" /> тих маштанија.{S} Не чудим се теби, али се чудим оном професору Сави, па и овом мом м |
| мо, хвала Богу, сви здрави, које исто и теби од свемилостивога Бога желимо.{S} А и како не би б |
| бих?{S} Чинио сам и туђину, а нек’мо ли теби, који си ми толико пута учинио добра, кад оно ради |
| али шта нас се тиче ко је казао, кажем теби ја, ја Милан, мајстор-Јованов син, свршени лицејац |
| рло, врло често и врло много торокала о теби.</p> <p>„Збогом!{S} Ево се већ хвата сутон, а Миле |
| .{S} Читаш ли још онако много?{S} Благо теби кад имаш много лепих књига и добрих другова.{S} Ја |
| еје.</p> <p>— Не смеје се он мени, него теби и онима онамо код града.{S} Мари он за сву ту вашу |
| ветак најпунији, најгиздавији, који бих теби откинула, кад би случајно и ти био онде код ограде |
| зу, што се уз њу савијаше, размишљаше о тегобама прилагођавања једних друштвених особина на дру |
| у сказаљку, у незнане бројеве, и у оне тегове, који му тим већма завртише главу, кад им учитељ |
| е и гледао, а кад поче избијати девет и тегови сами потегоше једни на ниже други на више, прост |
| лику зелену пећ, сат на зиду са големим теговима и дугом тромом шеталицом, а за дугим столом уч |
| ма беше мати радост, а другима туга.{S} Тежак, врло тежак бол прожимаше јој заиграло срце: како |
| радост, а другима туга.{S} Тежак, врло тежак бол прожимаше јој заиграло срце: како је, после т |
| .{S} Ја ћу се заклети, ево сад у цркви: теже је дајанисати у школи него дрмати вилајетом.</p> < |
| ру.{S} Од то доба две су године, дуже и теже од пређашњих четири.</p> <p>Гргур се трже и та леп |
| да ће му, чини ми се, бити много, много теже, а ја се некако тешко могу да растанем с оним, што |
| } Што дуже мишљаше о себи и њој, све му теже беше, што је узгред није походио, макар на тренута |
| слио; у њему је било пуно идеала, вишег тежења за срећу потлаченог Српства и Словенства, за сре |
| екад би се мало и покартали „пунишака", тек да виде ко ће добити, али од дужег времена ни то не |
| т се не усуди мрднути их.{S} Овда онда, тек да рекне што, умеша се у разговор, али тако збуњено |
| ад се око подне врати са часа школског, тек што попије ракију и на сахату куцне подне, врата би |
| ди, којима је дано нешто мало службице, тек да не помру од глади.{S} Али, ко ти је само данас п |
| ца — то је овогодишњи случајни додатак, тек да и мала Даница окуси један грумичак владалачке сл |
| и капетани данас појефтинили, али тек, тек боље живе него ја и ти.{S} Нека и из наших кућа ник |
| рекав то, поп поче неку црквену песму, тек да расположи учитеља; учитељ Макса, гледаше преда с |
| зими под ведрим небом без јела и пића: тек петога дана смиловаше се и убише мученика.{S} Тодор |
| абрањивао је своме збору и јело и пиће; тек о поноћи, пошто би се походило десетак дваест кућа, |
| у горела, али у кухињи нигде никога.{S} Тек кад се и по трећи пут чула мало јача лупа, тргне се |
| р је био први од ђака из даљих села.{S} Тек ће кроз који дан по недељи стизати и остала деца.{S |
| познатим путем правце у своје село.{S} Тек је навршио двадесет другу, а лице му тако пуно збиљ |
| , али ме повукло срце амо у слободу.{S} Тек узео двадесету, кад сам прешао на Митровици.{S} Хте |
| ли мање чита, више мисли и осећа.{S} Па тек је нешто текне у срце, задркће сва, стисне прсте, п |
| та да изговори.{S} То је и учитељ Макса тек сад опазио, али је сад касно, поправиће већ он ту н |
| о његових магловитих осећања.{S} Сад је тек јасно видео Даницу у свој њезиној величини и красот |
| ирна та јесења природа.{S} А како ли је тек морала слатко падати Гргуру, кад је, на маленом кре |
| и јунаци, и од тога пораза опоравише се тек 28 августа, битком, у којој се прославише многи, а |
| озове унутра свога новог друга.{S} Беше тек почетак јесени.{S} Поред стаза и овде и онде између |
| еник Арон, седосмо ја и мој црквењак, и тек трећи дан пред залазак сунца, стигосмо на домак Кар |
| итеља; учитељ Макса, гледаше преда се и тек је на завршетку, више онако кроз зубе могао „секунд |
| , врши и Даница, њезино добро дете, али тек тек, није дете што и брачни друг, снебивамо се, сне |
| на су и капетани данас појефтинили, али тек, тек боље живе него ја и ти.{S} Нека и из наших кућ |
| не би више излазио, или бисте га видели тек пред мрак, кад слази у забран, да надгледа стоку.</ |
| ши и Даница, њезино добро дете, али тек тек, није дете што и брачни друг, снебивамо се, снебива |
| ло много зна.{S} Своја знања и искуства текао је ван себе, говором и дружбом, животом.{S} Што г |
| иво слушала и оца и Гргура.{S} Говор је текао живо с предмета на предмет, док ти стари уча погл |
| соби са Гргуром, али је цео његов живот текао сасвим другим правцем.{S} Пре свега читао је мало |
| и најмању услужицу наплаћивали, речју: текли леп новац још из скамије.{S} Па ипак кроз све те |
| више мисли и осећа.{S} Па тек је нешто текне у срце, задркће сва, стисне прсте, протре чело, п |
| света иза сеоскога плота.{S} То га је и текнуло у његово, данас и сувише осетљиво срце.</p> <p> |
| е својим мислима, својом новом душевном тековином.{S} Отишао је у школу, сео сам у скамију, отв |
| ма; врење и борење нестане, тихо, мирно теку једнолични дани, слатко као у детињству, зато се м |
| ете очима кад видите тако рећи јучерању телад где је већ погла главе под јармове, или кад опази |
| млекарнице, џамије и хамами с кубетима, телалнице и прчварнице с добрим ћебапчићима, касапнице |
| ао, није их стигао, па зловољан сврну у телалницу, да промени своју и сувише трошну обућу.{S} Б |
| ничу сјајне и велике.{S} Поступно расте тело, поступно јача дух.</p> <p>Тако је растао и напред |
| су огњем, који мило подилази кроз цело тело, улива сласт и ласт, чисто га покреће с места, узд |
| ега, не дотакну се тог рањавог места на телу словенском, изусти само реч: <hi>Штур</hi>, седе н |
| , толико га је занимао тај неразговетни темат, да ни један једини пут не помисли на Даницу, кој |
| Макса јасно објави свима и свакоме прве темеље његова „воспитанија“.</p> <p>— Ко се усуди из шк |
| занимљивом и једином слушаоцу све своје теолошко знање, док ти се из кухиње заори материн глас: |
| инчић, с прутићем у нејакој ручици мање тера, више нуди и храбри мало посустале вочиће, да похи |
| ораш знати где, на Сави, на Врачару, на Теразијама — где било било.{S} Тамо је тајни скуп, тамо |
| , прво бих је пролио, погоди где?{S} На Теразијама, на барикади.{S} Памтиш ли још Марсељезу ?</ |
| } Па војници, па Турци, па низами.{S} С теразијског раскршћа <pb n="57" /> опазише тамо далеко |
| ави на миру ни цара Леополда, ни Марију Терезију, ни Јосифа II. „Све што дали, оно и узели“, ви |
| замаче за гору.{S} У срце му се спусти терет као највећи воденични камен из њихове поточаре.{S |
| главе, и жељно очекује, да га ослободе терета, што висаше с једне и друге стране о дрвеној сам |
| ицу Јована столара.{S} Унутра се чујаше тесање и струг.{S} Пред вратима стајаху неколико обојен |
| у ту његову отворену ћелијицу, која је тесна, али коју он ипак за то називаше својом „вселеном |
| о, не велим Београда, али зацело и овог тесног Дорћола, а ове ће песме остати вазда живе и млад |
| са сланиницом; четвртак, у подне кувано тесто, увече пилав с исецаним месом; петак, пасуљ без с |
| јела овим редом: недеља, купус и печено тесто; понедеоник, кромпир, а увече друго јело попара; |
| еда, који је бистар као суза, а лаган и течан као етирно уље.{S} А између ових здравих ђаконија |
| еш чашу, или да гледаш, како им из уста тече она слатка беседа.{S} Покојни поп-Крстин отац је л |
| Шумадији.{S} Поток под школом још и сад тече онако холо и младачки, као кад се оно први пут на |
| > <p>Сви поседаше за сто, Гргур прочита течно и разговетно:</p> <p>— <hi><title>Живот и прикључ |
| ом, поче свештеник Арон тако смишљено и течно, као да је, путујући Банстолом из Карловаца у Зем |
| } Од вас се не тражи ни да орете, ни да тешете, књига вам поље, и халат и занат.{S} А ко се не |
| тако ти је данас и са столарством, све теши нешто на око, шарено и цифрасто ваздан, а док подл |
| на.{S} Сам Иван оста старој мајци да је теши, да се њиме дичи, да је храни и да је сахрани.{S} |
| ојом младом женом, оплакао сваки овакав тешки растанак.{S} Али после, навика и старије године н |
| радан освану мутно јесење јутро; облаци тешки и ниски притисли целу околину, таман да се кишом |
| едао је он, пун саучешћа, стотину таких тешких дечјих и родитељских растанака.{S} У своје млађе |
| уре, та оно је права роспија.{S} Ајаој, тешко ли си њеном суђенику, ала ће га гуја ујести.{S} - |
| далом тишином.{S} Кад погледате у небо, тешко вам је одвојити ока од лепе паведрине, чини вам с |
| е пазите и слажете к’о рођена браћа.{S} Тешко је, децо, данас стећи пријатеља, па зато их ваља |
| авиће отац Арон; ту је, далеко није.{S} Тешко је било чекати, али се ето дочекало.{S} Још који |
| е дичи, да је храни и да је сахрани.{S} Тешко се је оженити сељаку инокосну, али кад си из Здра |
| повукли чашу две, онако у помрчини.{S} Тешко се попу растати од Вертепа, и сам би палицу у шак |
| шта ме је пута тога ради осрамотио.{S} Тешко ми је, да се сирото мучи, омакне ми се па зуцнем, |
| м, учите, данас сутра ето директора, па тешко си и мени и вама ако се осрамотимо.{S}" А ми удри |
| дим по месец два, онда, онда ми још сад тешко на срцу; а да шта ће бити доцније?</p> <p>— Шта ћ |
| а што ће их уставити.{S} Видите како је тешко живети на овоме свету, па опет Бог не да да пропа |
| се богме мора и претрпети, само што је тешко увек бити долготерпјелив.</p> <p>— Максо! узвикну |
| } Суморно небо исто тако непровидљиво и тешко као и њезина судбина од данашњег дана.{S} Како је |
| бити много, много теже, а ја се некако тешко могу да растанем с оним, што ми је негда било дра |
| , пустио је седу браду, па вам га чисто тешко познати.{S} Према њему његова ћерка Даница, у нај |
| то кликнуло је у њему, и тренутно би му тешко, што своја топла и нежна осећања мора да угушује. |
| ажљиво, али из оно мало промене на лицу тешко би вам било погодити, колико је говор свештеников |
| приповеда претурене јаде, она уздише: „Тешко ли си мајци!“, а кад потргне нешто драго и радосн |
| њему се откиде неколико комада од оног тешког камена, што притискиваше младо срце његово: пред |
| е устезаше да их дотакне.</p> <p>— Шта, ти не волиш цвет ?</p> <pb n="12" /> <p>— Волим.</p> <p |
| свакога, нису сви за све рођени.{S} Ти, ти си... ја, знаш ме, увек истину говорим... ти си увек |
| сити...{S} Ти ћеш, Пауне, бити чобанин, ти, Јанићије, Ирод, а ти, Крста, цар Валтазар, а ти, Гр |
| ако нам успишеш, реци коју, али онако, ти већ знаш, онако мимогред — реци да су прутови у школ |
| ... ја, знаш ме, увек истину говорим... ти си увек био онако, онако мимо нас... био си...</p> < |
| > <p>— Ова два лиска, како лепо миришу; ти си им била мати, моја драга Данице.{S} Чуваћу их бри |
| n="97" /> онда по коју лепу књижицу!{S} Ти си данас много паметнији од мене, знаћеш изабрати, ш |
| ер ћете га вас четворица и носити...{S} Ти ћеш, Пауне, бити чобанин, ти, Јанићије, Ирод, а ти, |
| ; најбоље је да данас и не говорим..{S} Ти си данас, онако, знаш, не смем ни да ти кажем.</p> < |
| е нећу <pb n="43" /> мицати из села.{S} Ти си мој давнашњи друг; много смо заједно појели хлеба |
| ји завезанко и у старијим разредима.{S} Ти знаш како отац мрзи да се показује; шта ме је пута т |
| овај дивни одломак из Страхиња-Бана.{S} Ти, Милане, лепо читаш...</p> <p>Милан узе и милозвучно |
| мати ће ме поучити да ткам ћилимове.{S} Ти знаш како је она много вична у сређивању вуне.{S} Је |
| а, као што ти велиш, своје парохије.{S} Ти и не знаш да сам и ја постао... али, дај ми реч, так |
| за свакога, нису сви за све рођени.{S} Ти, ти си... ја, знаш ме, увек истину говорим... ти си |
| твој отац Иван пита; реци ми, право.{S} Ти познајеш врло добро оба твоја друга, и Милана и Илиј |
| </p> <pb n="73" /> <p>— Чујем!</p> <p>— Ти си...</p> <p>— Шта сам ја?</p> <p>— Ћурка!</p> <p>То |
| отац? упита нестрпљива Даница.</p> <p>— Ти си била и остајеш моје дивље пиле.</p> <p>Ту је, рас |
| кад су ти тако од срца отпале.</p> <p>— Ти си, учитељу, махнит.</p> <p>— Ти си дивљи поп!</p> < |
| ?{S} Признај, ухватила сам те.</p> <p>— Ти си, Ружице, и досад била гуска, а сад си права — нем |
| риса своје овлажене трепавице.</p> <p>— Ти, Гргуре, ништа не мариш што ја овако горко плачем?</ |
| <p>— Ко зна.</p> <p>— Ја знам.</p> <p>— Ти знаш; а ја ти опет кажем да ти ништа не знаш.</p> <p |
| , право да ти кажем: не марим.</p> <p>— Ти не би марио, ни да се ја разболим?</p> <p>— Не бих.< |
| и само: био сам ти се заљубио.</p> <p>— Ти? </p> <p>— Ја, Илија Милетић, па сам крио, крио као |
| ешће духну наш несташни вихор.</p> <p>— Ти си заједало! викну Ружица љутита и плачна.</p> <p>Он |
| > <p>— Ти си, учитељу, махнит.</p> <p>— Ти си дивљи поп!</p> <p>— Швабо остаје Швабо!</p> <p>' |
| м ја?</p> <p>— А шта велим ја?</p> <p>— Ти вређаш моју власт, а власт је власт!</p> <p>— Сит са |
| о.{S} Зато је добро што сам ја овака, а ти опет таки.{S} И останимо обадвоје оваки какви смо.{S |
| Бунапарту, онда те тапшу по раменима, а ти опет откуд си и дошао — у степе!{S} А Срби, а Славја |
| словица, па песама — пуна су им уста, а ти само слушаш и бленеш као јучерање дериште.</p> <p>Шт |
| и, кад ти оно дадох неколико цветића, а ти их сакри у недра да не види учитељ?{S} Јеси ли још и |
| нела, па бих дигла главу као пауница, а ти си још гори и поноснији, не би хтео ни малчицко поди |
| не, бити чобанин, ти, Јанићије, Ирод, а ти, Крста, цар Валтазар, а ти, Гргуре, мали цар Петар.< |
| м тајанствено-тужним јесењим жубором, а ти звуци дотакоше се његовог разнеженог срца, пробудише |
| ије, Ирод, а ти, Крста, цар Валтазар, а ти, Гргуре, мали цар Петар.</p> <p>— А шта ћу бити ја, |
| p> <p>— Гргур ће бити мали цар Петар, а ти ћеш бити моја мала царица.</p> <p>Даница се насмеја, |
| и другу свеску народних песама...{S} А ти, Гргуре, шта си сад имао?</p> <p>— <title>Горски Вен |
| >— Добра? </p> <p>— Босиљак.</p> <p>— А ти се не мислиш женити?</p> <p>— Не.</p> <p>— Ал’... </ |
| {S} Стој! и ја одох с тобом.</p> <p>— А ти, Гргуре?</p> <p>Гргур већ беше отворио књигу и не од |
| .</p> <p>— Засврбио те врат.</p> <p>— А ти? упитаће га Гргур радозналим погледом.</p> <p>— Ја?{ |
| вај упро очи у њега, као да га пита: „А ти?“ Милан промишља, а Макрена оде да спреми и донесе к |
| <p>— Плашиш, плашиш.{S} Прођ’ се, бога ти, те твоје женске плашње.{S} Питам ја тебе српски: да |
| и... једва промуца; је ли дете моје, да ти никад нећеш оставити свога...</p> <p>Али брат Иван в |
| да идем у школу.{S} Пст!{S} Гргуре, да ти шапнем на уво: ја се још по који пут закључам у ону |
| па скрштених руку.</p> <p>— Гргуре, да ти једну кажем...{S} Али памти добро што ћу ти казати. |
| га.</p> <p>— Знам, и да ми не кажеш, да ти се већ врти по глави: а какав ветар овог донесе?{S} |
| ..{S} Да га поздравим?{S} Збогом!{S} Да ти отворим прозор?{S} Запара; а како је на пољу лепа хл |
| смеје се као луд.</p> <p>— Право има да ти се смеје.</p> <p>— Не смеје се он мени, него теби и |
| ти.</p> <p>„Још нисам имала прилике да ти се похвалим.{S} Мати ми је навила пређу и сад у вели |
| слушам ништа против тебе, заклех се да ти пишем, и ево испуњавам своју заклетву.{S} Гргуре, да |
| Ти си данас, онако, знаш, не смем ни да ти кажем.</p> <p>— И боље да ћутиш, кад не знаш шта бољ |
| д била гуска, а сад си права — немој да ти кажем у очи.{S} Окани ме се с твојим будалаштинама.{ |
| ка честита „младеж српска“.{S} Почуј да ти прочитам само имена : „младеж пештанска... младеж по |
| порасла сам, не би требало ни редак да ти пишем, свет је свет, али ти си мој мио другар, а дру |
| деоба правична; штета што мапе немам да ти повучем најтачније границе...{S} Знаш ли ти, Гргуре, |
| /p> <p>— Ти знаш; а ја ти опет кажем да ти ништа не знаш.</p> <p>Кад су прешли половину пута, ћ |
| <p>— Зар што не марим, што не желим да ти умреш?</p> <p>— Ево баш нећу да плачем! — Наједанпут |
| ако горко плачем?</p> <p>— Па, право да ти кажем: не марим.</p> <p>— Ти не би марио, ни да се ј |
| Право да ми кажеш...</p> <p>— Право да ти кажем.</p> <p>— Ал’ не смеш лагати...</p> <p>— Не см |
| >— Право да ми кажеш.</p> <p>— Право да ти кажем !</p> <p>— Ал’ право, право, право.</p> <p>— П |
| а примиш ти у твоју кућу.{S} Заправо да ти кажем, мајстор Јоване, не смем ни да помислим да га |
| едан учеван из твога колена.{S} А ко да ти зна, газда Иване; из најуђе кровињаре излазе први љу |
| се Петрија, па Бога ми не знам како да ти светујем.{S} Хтела бих и да се учи и да ми је вазда |
| ној Србији.{S} И тамо је.... али што да ти напред ређам, што ћемо све видети својим сопственим |
| и</title>, али, чуј ме добро, што ћу да ти кажем...{S} За Русију, ону велику и силну Русију нећ |
| се одавно нисмо видели, а желела бих да ти кажем све.{S} Знам да би ми доликовало да сам мало м |
| а прве школске поуке.</p> <p>— Хоћеш да ти узберем?</p> <p>— Не.{S} То је туђе, а учитељ рече: |
| и то, у име Божје, отпочнем.</p> <p>„Да ти нисам већ постала досадна?{S} Можда сам ти данас и с |
| окосну, али кад си из Здравковића, онда ти цуре саме бегају.{S} Иван је довео Петрију, најлепшу |
| ма оном другом цару:</p> <p>— А од куда ти јеси, и како <hi>имја</hi> твоје?</p> <p>— Аз јесам |
| и Гргуре.{S} Ја сам твоја другарица, ја ти смем рећи, па ево ти и кажем: ништа ти лепо не стоји |
| руги људи...</p> <p>— Море, учитељу, ја ти опет велим: архијереј је архијереј...</p> <p>— Па и |
| а неће шкодити...{S} Боже здравља... ја ти верујем... вратићеш ми.{S} Без писмена ни рођеном оц |
| p> <p>— Ја знам.</p> <p>— Ти знаш; а ја ти опет кажем да ти ништа не знаш.</p> <p>Кад су прешли |
| p> <p>— Питам те озбиљно.</p> <p>— А ја ти кажем још озбиљније.</p> <p>— Дакле, дај руку!</p> < |
| она, ћурка, смеје ли се смеје.{S} И ја ти загудим у друге жице: <pb n="123" /> она се смеје, и |
| а година.{S} Твоји су здрави сви; мајка ти је била у цркви о Ивању-дне, и ја сам била, пољубила |
| околици.{S} И отац ти се брине, и мајка ти се брине, па и твој учитељ, мој отац, мршти се и срд |
| </p> <p>— Па да полазим.</p> <p>— Хвала ти.</p> <p>— Све ћу поздравити.</p> <p>— Ја те лепо мол |
| ише него ономлани.{S} А круне — крунама ти, вала, ни цар не би замерио.{S} Као смишљене.{S} Чиј |
| сејао велики Доситије.{S} Ходите.{S} На ти, сине Гргуре, читај, читај гласно, то вели бан, бан |
| д привикну: „Узми пушку на лево око, па ти стрељај тицу ластавицу!“, а он из све незграпне грли |
| нство из устајалих глибова.</p> <p>— Па ти си погинуо за Вучићем, пробио си ми главу хвалећи га |
| ј нови фесић и прекрсти се.</p> <p>— Па ти се већ знаш прекрстити!</p> <p>Поче се томе чудити и |
| уба.{S} Одмах га познао.</p> <p>— Добра ти срећа, чича-Степане.</p> <p>— Бог ти добро дао! одго |
| p>— Ја не мислим ништа.</p> <p>— Да шта ти мислиш, Гргуре? осече се Ружица.</p> <p>— Ја мислим, |
| дуго сеђаху код ватре.</p> <p>— Па шта ти велиш, жено? говораше Иван, чарајући ватру.{S} Данас |
| ти смем рећи, па ево ти и кажем: ништа ти лепо не стоји, кад нас се тако дуго не сећаш.{S} Или |
| сица...{S} Велим ти, чувај се!{S} Ништа ти не рекох за Милана.{S} Растурен комитет... и он је в |
| ра ти срећа, чича-Степане.</p> <p>— Бог ти добро дао! одговори старчић, тргну мало назад своју |
| ледав с прага у радионицу.</p> <p>— Бог ти добро дао, газда Иване, одазва се мајстор Јован, ост |
| Смејеш се, је ли?{S} Е па смеј се, кад ти је за смејање.{S} Разуми ме добро, нема ту летине, н |
| алу баштицу пред кућом.{S} Знаш ли, кад ти оно дадох неколико цветића, а ти их сакри у недра да |
| p> <p>— Да школујеш?{S} Па лепо.{S} Кад ти је свега дао Бог, нек има један учеван из твога коле |
| > <p>— Не смем.</p> <p>— Не смеш ни кад ти ја кажем?</p> <p>— Не смем.</p> <p>Она га погледа јо |
| нових, па је пружи Гргуру.</p> <p>— Дед ти настави даље ово! (Показавши му прстом где да отпочн |
| оље.{S} Али, ево момка.{S} Дела, љубаве ти, ракију па каву.{S} Тако.{S} А вама децо?{S} Трчдер |
| нису ме питали.</p> <p>-— Реци, љубаве ти, нек се учи адвокатлуку.{S} Ко се данас уме бранити |
| бити у касарни.{S} Мучна уредба; нигде ти, Грго, наше сеоске слободе, нашега рахатлука.</p> <p |
| <p>— Не свиди ти се никако?.. и не може ти се свидети, поче Милан мало подсмешљиво...{S} Кад је |
| </p> <p>— И у његову...</p> <p>— Дакле ти већ Даница уштинула срце?</p> <p>— Уштинула.</p> <p> |
| тура, у <title>Славјанку</title>, дотле ти и ја и мутим по својим ревирима, имам и ја, као што |
| слао „прошеније" ради службе?{S} Ако не ти њих, богме они тебе неће молити.{S} Време је време, |
| Е де, де, насмехну се Иван; па то си се ти, сине, данас људски показао.</p> <p>— Да се ниси упл |
| тканица му висаше о врату.{S} Поведоше ти нашега медведа, <pb n="67" /> па с њим на протокол.{ |
| т, као они, Милане, као они.</p> <p>— И ти ћеш ваљда с њима у Карловце?</p> <p>— Куд било, Мила |
| ектор проговорио с нама.{S} Добар ка’ и ти, погоднији него учитељ.{S} Смешка се на нас, пита на |
| > <p>— Имам га и ја.</p> <p>— Имаш га и ти!{S} А какав је тај твој узрок, ако га смемо знати?</ |
| оца, од нашег учитеља, коме смо и ја и ти захвални за све наше знање.{S} Ја не знам, кад ће се |
| деца, црква, њива, самоћа.{S} Док ја и ти газисмо по селу, дотле и наука не сеђаше скрштених р |
| да <pb n="52" /> остану ’вако као ја и ти?{S} Грехота је, жено, кад нам је ето дао Бог и има с |
| инили, али тек, тек боље живе него ја и ти.{S} Нека и из наших кућа никну господа, да и наши ма |
| руку.{S} Све је напред измакло, ја се и ти устависмо онде где смо...{S} Не смем, не смем се огр |
| те.{S} Па, сине Гргуре, а сећаш ли се и ти мене добро?</p> <pb n="140" /> <p>— Сећам те се, чич |
| драгој црквици.{S} Причешћујеш ли се и ти, Гргуре?{S} Идеш ли у цркву?{S} Или си, можда, у том |
| ати, соколе; право да ми кажеш: би ли и ти мало на ону страну, да те когод позове?</p> <p>— А з |
| ем отуда са стазе, па бих чисто да си и ти овде, да их гледаш и да им се дивиш.{S} Поред плота |
| ољан.</p> <p>— Митрополит је поп, к’о и ти...</p> <p>— Јес’ чуо, учитељу, оканимо се митрополит |
| ји бих теби откинула, кад би случајно и ти био онде код ограде.{S} Мерим и мерим, и толико сам |
| ругога.</p> <pb n="29" /> <p>— То што и ти, рече учитељ, па упре оштрије поглед у попове очи.</ |
| све што је старо, теби не ваља; све би ти друкчије, само нек није онако како је, целом свету д |
| боља девојка, боља и лепша, него што би ти, <pb n="98" /> мој добри Гргуре, умео и замислити.{S |
| што си ти...{S} Чујеш, учитељу, љубави ти, де да <pb n="40" /> запевамо!{S} И рекав то, поп по |
| >— Е па ја, учитељу, лепо мислим: прави ти, жив ми био, Вертеп као и до сада, па ћемо га пронет |
| наливеним чашама. — Чујеш, жено, остави ти то пред нас, ми ћемо се већ сами послужити, када заж |
| г и дугог размишљања.</p> <p>— Не свиди ти се никако?.. и не може ти се свидети, поче Милан мал |
| ам долази зове се Божић !</p> <p>— Кажи ти, Јанићије, продужи учитељ: ко се родио на Божић ?</p |
| кога не треба заборавити.</p> <p>„Да ли ти се, добри наш Гргуре, прохте по који пут да завириш |
| у кликну весело:) Гргуре, сине, јеси ли ти?</p> <p>— Ја, чича Степане, ја.</p> <p>— О дијете, к |
| овучем најтачније границе...{S} Знаш ли ти, Гргуре, шта је то конфедерација?</p> <p>— Слушао са |
| као да ће им рука отпасти...{S} Знаш ли ти, учитељу, где лежи Севастопољ? пита поп.</p> <p>Сви |
| пус са јагњећим месом.</p> <p>— Знаш ли ти, Јелена, зготовити папазјанију?</p> <p>Јелена напрћи |
| </p> <p>— Ја знам и рачунати, а знаш ли ти?</p> <p>— Ја не знам, одговори Гргур, мислећи да тог |
| оче своје саслушање :</p> <p>— Волиш ли ти ону девојку ?</p> <p>— Коју девојку? упита Гргур мал |
| илета, али ја не марим. .. . а волиш ли ти живину?</p> <p>— Волим, рече Гргур доста нагло, и, м |
| ми доликовало да сам мало мудрија, али ти си увек био и сувише мудрица, занешенко, па и сад му |
| ни редак да ти пишем, свет је свет, али ти си мој мио другар, а другари су као и родови.{S} Али |
| ш више цвећа, још лепшу баштицу.{S} Али ти знаш, како сам, што наши кажу, погинула за живином.{ |
| , кад нас се тако дуго не сећаш.{S} Или ти је можда Београд тако прирастао за срце, да си и заб |
| /p> <p>— А што не, с тобом бих, Бога ми ти кажем, и суваче окрет’о.{S} Опипајдер ове мишице!{S} |
| м, један, два, три — положи!{S} Бога ми ти кажем, кад кидише Илија један, два, три — узмичи.{S} |
| за пакост, нико ником ни словца, па ни ти нама, наш драги Гргуре.{S} Ја сам твоја другарица, ј |
| да ме удариш по устима; знам ја, да си ти исто онако племенит и добар, а ја сам ето још брзопл |
| као што сам ја казао.</p> <p>— А шта си ти казао? упита га поп, упрвши у њега радознао поглед.< |
| у било сувише хладно.</p> <p>— А шта си ти смислио ? упитаће поп, заустави се и поче намештати |
| и да умреш.</p> <p>— Ју, Гргуре, али си ти неваљао!</p> <p>— Зар што не марим, што не желим да |
| би замерио.{S} Као смишљене.{S} Чиј си ти, мали ? запита поп Гргура.</p> <p>Гргур се застиде.< |
| служна тако доброга другара, као што си ти.</p> <p>„Још нисам имала прилике да ти се похвалим.{ |
| нема ни тамо ни амо учитеља као што си ти...{S} Чујеш, учитељу, љубави ти, де да <pb n="40" /> |
| рији не треба веровати.</p> <p>— Зар си ти то казао, зар то нисам казао ја? запита поп.</p> <p> |
| ха Симу заплашио директором; вели: носи ти тај у џепу троструку бивољу камџију, па <pb n="51" / |
| а?</p> <p>— Каква забрана!...{S} Гледај ти свога посла!{S} Боже здравља, гледаћемо како ћемо, а |
| како га није плашио.</p> <p>— Па не биј ти никоговића! викну Иван љутито.</p> <p>— Али смо ми, |
| огледа на једну и на другу страну.) Док ти (говори све тише и тише), док ти бленеш у Штура, у < |
| ду која се стара за нашу омладину", док ти зајекну „дан!“ отуд са горе, сви се окретоше тамо на |
| .) Док ти (говори све тише и тише), док ти бленеш у Штура, у <title>Славјанку</title>, дотле ти |
| слушаоцу све своје теолошко знање, док ти се из кухиње заори материн глас:</p> <p>— Данице!</p |
| е текао живо с предмета на предмет, док ти стари уча погледа мало оштрије Даницу, која се одмах |
| је била мати Христу Спаситељу, кажи нам ти Крста!</p> <p>— Мати Христу Спаситељу била је пребла |
| ете својим ученицима:</p> <p>— Кажи нам ти, Гргуре, како се зове велики празник који нам долази |
| ца ли, палаца.</p> <p>— Добро, реци нам ти!</p> <p>— То место звало се:{S} Вертеп !</p> <p>Отац |
| нисам већ постала досадна?{S} Можда сам ти данас и сувише торокљива, више него што бисмо ми обо |
| оје књижице...{S} Као што видиш, ја сам ти још као неки најстарији ђак, још исто онако редовно |
| прошапута: не знам,</p> <p>— Донела сам ти уштипак.{S} Погле колики је!{S} Највећи сам уграбила |
| о уграбљени уштипак.</p> <p>— Хтела сам ти донети и једно криланце од пилета, али ја не марим. |
| еше стрчала пред њега.</p> <p>— Ево сам ти донела, рече, а руку, у којој беше дар, држаше назад |
| у руку будала.{S} Помисли само: био сам ти се заљубио.</p> <p>— Ти? </p> <p>— Ја, Илија Милетић |
| .</p> <p>- Једна али голема.{S} Био сам ти, брајане мој, у неку руку будала.{S} Помисли само: б |
| .{S} Чујеш ли ме, Илија је јунак, кажем ти: јунак, јунак.</p> <p>До поноћи је свећа горела:{S} |
| ама.{S} Иди из собе !{S} Иди !{S} Кажем ти, одмах да одлазиш или ћу....</p> <p>Није ни изустио, |
| .{S} Не питај ме откуд знам...{S} Кажем ти да знам.{S} Пунктум.{S} Идите, гините, нећете дуго п |
| тише, ублажавајући га. </p> <p>— Кажем ти, Илија, да припазиш на галатни језик!</p> <p>— Охо, |
| плашљиво Гргур, не смем.</p> <p>— Кажем ти да их извадиш!</p> <p>— Не смем.</p> <p>— Не смеш?</ |
| > <p>— Ја те лепо молим.</p> <p>— Кажем ти: све.{S} Ма како било, сврнућу у твоје село.{S} Баш |
| .{S} Аустрија, стара лисица...{S} Велим ти, чувај се!{S} Ништа ти не рекох за Милана.{S} Растур |
| кну мајстор Јован својој газдарици, ево ти још једнога сина, а теби, Милане, брата и друга.</p> |
| воја другарица, ја ти смем рећи, па ево ти и кажем: ништа ти лепо не стоји, кад нас се тако дуг |
| , та ми се знамо, другови смо.{S} И ево ти, Грго, писмо, и ево погача, и ево друга погача од тв |
| и родови.{S} Али ипак, мој другару, ово ти је писмо прво, а можда и последње.{S} Ја нисам крива |
| можда још данас с Пауном у село, а ово ти је од јако место мене отац.{S} Слушај га, као што си |
| ећу више пута прелетати очима, пре него ти га пошљем по Марином Милети.</p> <p>„Да ли си, Гргур |
| Славјанин, велики Славјанин, већи него ти, него професор Сава, него сви у твојој <title>Славја |
| е, тек да не помру од глади.{S} Али, ко ти је само данас попечитељ просвете?{S} Него, боже здра |
| ајуђе кровињаре излазе први људи.{S} Ко ти беше отац Доситејев; можда му се једва знађаше име у |
| зна, како је с тобом тамо; шта ћу, ако ти и не хтеш прочитати ово неколико паметних и непаметн |
| а лупаш тако, нисам ја твој ђак.{S} Ако ти нисам по вољи, одох у контумац, па збогом!</p> <p>— |
| ио школу код велике цркве, па сад, како ти се чини, ја велим да их упишемо обојицу у гимназију? |
| ја политика, брајане мој?{S} Реци, како ти се свиди?..</p> <p>— Не свиди ми се никако, рећи ће |
| што су данас под Турском...{S} Но, како ти се свиди моја политика, брајане мој?{S} Реци, како т |
| одсекла сам од мог првог веза.{S} Како ти се допада?{S} Мати вели, да је ближњаиво и местичаво |
| о погледа свога пратиоца:</p> <p>— Како ти име?</p> <p>— Гргур, протепа он доста непоузданим гл |
| сто говоримо ја и Даница, где си и како ти је у далеком свету...{S} Ко ће као Бог, само кад си |
| у самом Стратимировићу.{S} Хе, хе, тако ти то иде на овоме свету, сваки може бити чувен и велик |
| ко просто, да их и ја разумем: али тако ти је данас и са столарством, све теши нешто на око, ша |
| , службу, положај, па онда сањај колико ти срце иште, мој добри Гргуре...{S} А како стојиш с па |
| нда да се окренем лево и десно.{S} Камо ти устав, камо скупштина, де!{S} Љубиш скуте Авраму, а |
| тије, уздахну мајстор Јован, као да смо ти ми данас у томе попузнули.{S} Колико је мој професор |
| Ту Гргур зевну.</p> <p>— Зеваш, досадно ти је?{S} Ако, ако... ја хоћу да имам, да лепо поживим. |
| а полазим.{S} Не можеш писати, незгодно ти је.{S} Добро, казуј, побележићу, па не бери бригу.</ |
| p> <p>— Каква женидба!</p> <p>— Озбиљно ти говорим, хоћу да се женим.</p> <p>— Још ни прво пред |
| ица своју мазу, ђачићи у фронт, а Максо ти узе своје наочари, па с њима на нос.</p> <p>— Дакле, |
| кидисао...{S} Кад баш хоћеш кавге, ето ти је...{S} Слазимо ја и Илија механи до Синџир-џамије. |
| о ножину, једва му је истргох...{S} Ето ти још некаква Турчина...{S} Повуци, потегни...{S} Уз к |
| ју?</p> <p>— Како те Господ учи.{S} Ето ти дете, па га води где треба и коме треба.{S} Ја, ја с |
| проте дозволу да тамо и останем.{S} Ето ти митрополита Рајачића с владикама и архимандритима, с |
| м сам, хтео да слушам-шаркију..:{S} Ето ти пред нас Хасе, као за пакост...{S} Видим уљу како се |
| По подне сеђасмо у канцеларији, кад ето ти директора задувана с врло важним лицем.</p> <p>— Гос |
| мишљају ђаци, шта то може бити, кад ето ти међу њих учитеља: „Паун Милетић, Крста Влајић, Јанић |
| с још црњим репићем и роговима, али ето ти изнебуха онога црквењака, па удри овога сотону; једв |
| по подне, извиче над ђацима.{S} Док ето ти у сумрак једног коњаника, донесе глас да је директор |
| тичан глас:</p> <p>— Јелена!</p> <p>Ето ти његове старе сестре Јелене, с наочарима на носу и ка |
| ино, ветра ни са једне стране, па чисто ти заигра срце кад ходиш а смрзнути снег шкрипи под ног |
| си се, Бога ми, сасвим подетио.{S} Што ти се сад наспеле те луде цинцарске сплачине?</p> <p>— |
| ико осврћеш? рече Илија.</p> <p>— А што ти?</p> <p>— Ја... ја имам свога узрока.</p> <p>— Имам |
| по својим ревирима, имам и ја, као што ти велиш, своје парохије.{S} Ти и не знаш да сам и ја п |
| Чудиш се, је ли?{S} Чудиш се?{S} На ухо ти кажем, ја сам Славјанин, велики Славјанин, већи него |
| — Што је углачала косу као утијом — зар ти мислиш, да је оно њезина коса ?</p> <p>— Ја не мисли |
| ш!</p> <p>— Можда и лажем.</p> <p>— Зар ти ниси видео ону што успија?</p> <p>— Нисам видео нико |
| сија — слобода, утопије!</p> <p>— А зар ти твоји савези нису сањарије?</p> <p>— Јок, чист и јас |
| ћи, „свега“.{S} Мајко моја, мајко; опет ти се враћам тако худа, тако сирота.{S} Свет је овај та |
| ођенога брата, ко комада Пољску, и опет ти кажем: није Славјанин !{S} Не мораш знати где, на Са |
| свију власти и мојих и твојих, на част ти све!</p> <p>— А што ће мени све белосветске власти? |
| е се поп.</p> <p>— Да те веселе, кад су ти тако од срца отпале.</p> <p>— Ти си, учитељу, махнит |
| ема у његовим рукама.</p> <p>— А где су ти ?</p> <p>Он се мало збуни па тихо шапну:</p> <p>— Ев |
| дим и тог твога учитеља Максу.{S} Ја ћу ти већ писати.{S} Надај се.{S} Ко зна, можда ћеш ти дан |
| јој пустињи, могла разумети.{S} А ја ћу ти, у замену, послати по који цветак из моје баштице.</ |
| кад прну са седала, изађи у трем, па ћу ти показати обе моје кокице.</p> <p>Још су се неколико |
| едну кажем...{S} Али памти добро што ћу ти казати. (Ту се Милан још ближе примаче Гргуру).{S} Н |
| ји.{S} Кад бих ти већ поклањала, ја бих ти, Гргуре, поклонила све моје цвеће, сву моју баштицу, |
| броја знам.{S} Да си ближе, послала бих ти, макар крадом, по који пар.{S} Ако дођеш ове јесени, |
| и, сви најдражи и најмилији.{S} Кад бих ти већ поклањала, ја бих ти, Гргуре, поклонила све моје |
| , оних ретких мудролукавих очију, којих ти се плаветнило упија у душу, а она зеленкаста нианса |
| азухом имађаше буквар.</p> <p>— Доведох ти дете, учитељу, да и њега учиш са осталом децом.{S} З |
| гом Крушевцу, збогом начелство!{S} Одох ти, Грго, у срез.{S} Мало подаље од вароши, од друмова, |
| мора крњити сложене фишеке...{S} Рекох ти, да сутра полазим.{S} Не можеш писати, незгодно ти ј |
| који живите само на доколици.{S} И отац ти се брине, и мајка ти се брине, па и твој учитељ, мој |
| питанију, а не ја од њих.</p> <p>— Знаш ти, шта је воспитаније.</p> <p>— Не знам, него ћу се од |
| сати.{S} Надај се.{S} Ко зна, можда ћеш ти данас сутра бити и у Београду.{S} Ствари иду и тако |
| у цркви си свагда миран...{S} А шта ћеш ти бити?</p> <p>— Он ће бити мали цар Петар, а ја мала |
| лево Сава, десно Дунав.</p> <p>— Ту ћеш ти учити школу, Гргуре! викну Паун.</p> <p>Гргуру заигр |
| р Јоване, не знам макнути.{S} Ако нећеш ти, онда не знам шта ћу.</p> <p>— А као зашто не бих?{S |
| сад ћу се ја..., чекај, чекај... видиш ти га на...{S} Та знам те добро, знам...{S} Ха! (И лупн |
| с газдарицом, да те молимо да га примиш ти у твоју кућу.{S} Заправо да ти кажем, мајстор Јоване |
| и с горње ноге папучу, и — чита.{S} Сат тиктаче, мачка под столом преде, у великој пећи овда-он |
| } Онај исти стари, сада још старији сат тиктаче на свом пређашњем месту, равнодушно дочекује и |
| Даници.{S} Што се ближе селу примицаше, тим се живље и разговетније указиваше њезина пријатна с |
| цем и киселим паприкама, склоњено је да тим драже буде тамо после испита.{S} Таман се чича Мили |
| . — Па то још могу и ја имати белаја са тим вашим директором.{S} Знате, деца су деца, а мој Мил |
| ли докле ћеш ме, Саво, бити по ушима са тим твојим модрим патлиџанима ?{S} Увек си био онако, о |
| т се пренесе.{S} Сва јој душа лебди над тим далеким и незнатним Томашевцем, над усамљеним рањен |
| ада душа његова богатила се, једрала је тим новим утисцима.</p> <p>Сутрадан, на крају литургије |
| је, да не поверава језику, али си му је тим разговетније могао читати у очима.</p> <p>Али мала |
| колико је личан и виђен растом, али се тим више загледаху у оно мудро чело, у онај поглед преп |
| носим, ја сам велик. — Поносите се и ви тим великим и славним именом...{S} Поносите се, поносим |
| тај мах скиде капу, па се прекрсти, и с тим је све положио у божје руке.</p> <p>— А кад Гргур ш |
| ти које се сањају, а можда и уживају, у тим забрањеним рајевима.{S} Рајевима рекосмо, али за он |
| p>Тихо, али опет журно пролазе дани и у тим тамо селима.{S} Чини вам се данас је све у длаку он |
| ти — не разумем.{S} Шта има то толико у тим твојим књигама?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па кад је |
| езнане бројеве, и у оне тегове, који му тим већма завртише главу, кад им учитељка, пре него што |
| ко приморје, Црна Гора, Скадар, Скопље, Тимоци, па Мориш, па Драва, па Ријека, па Велебит — сам |
| викао као какав стари дуја на строгости типика.{S} Изузеци би бивали само у изванредним прилика |
| зе смуђа...</p> <p>— Знам, знам, да сте тирјаћија на ваљану рибу.{S} Али зато сад смемо мало по |
| између камења, а горе на зиду, са једне тисовине, која се једва дала домашити, очепи малу гранч |
| , одавна сам израстао из <pb n="104" /> тих маштанија.{S} Не чудим се теби, али се чудим оном п |
| ла Даница; али му се ипак учини, да иза тих магловитих речи има нешто озбиљно, нешто велико.{S} |
| ="88" /> <p>— А знаш ли, ко станује иза тих прозорчића?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Не знаш?</p> |
| {S} Би му мило што му дете погоди имена тих славних јунака.</p> <p>Поред пута сеоски потеси.{S} |
| да ће већ сутра и он седети у једној од тих чудноватих клупа и слушати наук, о ком је тако мног |
| х мирише најлепше пољско цвеће и ромони тихи, бистри планински поточићи.{S} Милан — мисли, Гргу |
| ажима, слађима; врење и борење нестане, тихо, мирно теку једнолични дани, слатко као у детињств |
| ицама.{S} Они су за њим напред грабили, тихо разговарали, а Паун је овда онда и попевао.{S} Сун |
| где су ти ?</p> <p>Он се мало збуни па тихо шапну:</p> <p>— Ево их.</p> <p>Једва изустив то, п |
| стале око стола. „Па да отворимо“, рече тихо и полузбуњено, па задре прстом око црвенога воска. |
| сузицу, не више као горски вихорић, већ тихо и питомо, као најпитомије јањешце, оставила собу.< |
| ml:id="SRP18880_C5"> <head>V.</head> <p>Тихо, али опет журно пролазе дани и у тим тамо селима.{ |
| сад баш Ивану изађе пред очи лепа слика тихог, домаћег живота: он седи у кући на клупици поред |
| лужених и незаслужених, кусао у своме и тихом и бурноме животу, па се бојаше помутити радост, к |
| о <pb n="14" /> ја!{S} То рекав, па као тица летну низ брдо, и за тренутак два већ беше стрчала |
| „Узми пушку на лево око, па ти стрељај тицу ластавицу!“, а он из све незграпне грлине ричи кро |
| љубио или не заљубио, то те се ништа не тиче.</p> <p>— А можда ме се и тиче.</p> <p>— Тебе ни н |
| авод и изгорети; вас се све то ништа не тиче; ви се разбегнете куд који, а мени се све бије о г |
| ало знања напабирчио.{S} И сад ме се не тиче нико, ни Књаз, ни патријарх: док ви расправљате ве |
| а имам, да лепо поживим...{S} Шта ме се тиче...{S} Да, без шале, знаш ли да сам чиновник?</p> < |
| ме нема се ништа примећавати, ни што се тиче правописанија, ни касателно словосочиненија.{S} Об |
| нићи моји.{S} Каже мени, али шта нас се тиче ко је казао, кажем теби ја, ја Милан, мајстор-Јова |
| ништа не тиче.</p> <p>— А можда ме се и тиче.</p> <p>— Тебе ни најмање.</p> <p>— Ко зна.</p> <p |
| .</p> <p>А наши путници путоваху као на тичјим крилма.{S} Коњи товни и одморни, и кад се докопа |
| <p>— Шта си узео ту викати, поче Илија тише, ублажавајући га. </p> <p>— Кажем ти, Илија, да пр |
| и на другу страну.) Док ти (говори све тише и тише), док ти бленеш у Штура, у <title>Славјанку |
| и оштро погледа, они се ућуткавају све тише и тише, док год се не умири и онај последњи жагори |
| ругу страну.) Док ти (говори све тише и тише), док ти бленеш у Штура, у <title>Славјанку</title |
| о погледа, они се ућуткавају све тише и тише, док год се не умири и онај последњи жагорић у оно |
| хотице мало замисли.{S} Поћута, па онда тишим гласом :</p> <p>— Гргуре!</p> <p>— Но?</p> <p>— Ч |
| рстом где да отпочне.) Гргур почне мало тишим гласом:</p> <p>— „Мој синко!...“</p> <p>— Вели ис |
| ини и себе и Милана, па седе за сто.{S} Тишина.{S} Лојана се свећа разгорела, расцветао јој се |
| ладљиве стопе.</p> <p>У целој кући нема тишина.{S} Ђаци распуштени кућама због бербе.{S} Друга |
| вечерњу.{S} Међу ђацима настала свечана тишина, а особито мали Гргур дуго не могаше да размрси |
| естаде ова црквена песма, наста свечана тишина.{S} Фамулус Степан намести се крадом доле испод |
| ле завесице на прозоре.{S} У соби наста тишина, Гргур читаше књигу пред собом, а озго га, из ок |
| да учитељ настави.{S} За време те мале тишине, попадија и учитељка нешто за се шапутаху, мала |
| сењаваше очи.{S} Гледа и гледа ; колико тишине, колико присебности и самопоузданости у његове д |
| о тамно, нешто далеко.</p> <p>Из ове их тишине опет изведе учитељ Макса.{S} Поче, али у овај ма |
| и, прилазе у правилном реду, у највећој тишини.</p> <p>Напред, кракатим ходом, корача учитељ Ма |
| ом, али тај жубор јаче мрмори овладалом тишином.{S} Кад погледате у небо, тешко вам је одвојити |
| а, које мрким погледом поврати потребну тишину.{S} Пастири и анђели још се ближе примакоше јасл |
| их чељади истрча у двориште, па у ноћну тишину опали из танке арнаутке.{S} У свију и онако разд |
| S} Знам ја, кад је човек рањен, жигови, тиштања, штрецања...{S} Да изведем на чисто; сума мога |
| оли, пре и после подне, пева се: <title>Тјело Христово примите</title>.{S} Дође и шести дан по |
| плете чарапе, или изаткива ћилимке, или тка платно памучно.{S} А кад сунце пође за гору и Иван |
| S} Тамо под зиму, мати ће ме поучити да ткам ћилимове.{S} Ти знаш како је она много вична у сре |
| во по подне, сучем цеви и певам.{S} Сад ткам најтање сади-платно, а већ сам цела два веза откал |
| Мати ми је навила пређу и сад у велике ткам у малој собици.{S} Да видиш само, како ми је разбо |
| артин умало се није од етра стропоштао, тканица му висаше о врату.{S} Поведоше ти нашега медвед |
| чја игра, те кад би у школи, а он скине тканицу, те даде неком своме другу један крај, а други |
| ћ његово ухо — поцрвени, тресне ногом о тле, а ја сирота и не чекам да ми викне: напоље!{S} И с |
| ше!</p> <p>Мајстор Јован тресну ногом о тле, а професор Сава удари скупљеним прстима о сто.{S} |
| плану, скочи, тресну ногом тако силно о тле, да су прозори зазврјали, тресла се „вселена“), Рус |
| п.</p> <p>— Пи! пљуну учитељ на школско тле.</p> <p>Устаде учитељ, устаде поп.{S} Погледа поп у |
| и маћи!{S} Љутито баци креду на школско тле, која прште у мале комадиће по свима крајевима собе |
| ава смешећи се и гледајући то у Гргура, то у честитог мајстор Јована.</p> <p>— Ту је, наставиће |
| ки појета!{S} Ходите ближе, погледајте, то је продукција, изворност, еп узвишен као Татра, као |
| вљега вилајета дошли."</p> <p>— Хе, хе, то је само Доситије умео рећи.{S} И данас их има, који |
| ошто тај обичај никаквом добру не води, то се ношење Вертепа у будуће строго и безусловно забра |
| зни, па што умеју дочекати и подворити, то се не да казати, док се оком не види.{S} Ама те нуде |
| који час забавим.{S} Што их више читам, то их све већма разумем и желим да их опет узмем у руке |
| аменити фес и шубару капом или шеширом, то беше она иста мука отоманске империје, кад оно први |
| ба колача, и како и онако није вечерао, то је слатко откидао залогај по залогај, јео и ћутао, с |
| љубио?</p> <p>— Заљубио или не заљубио, то те се ништа не тиче.</p> <p>— А можда ме се и тиче.< |
| а ти, сине Гргуре, читај, читај гласно, то вели бан, бан од три наше краљевине:{S} Хрватске, Сл |
| ?</p> <p>— Богме ми се, мој добри попо, то баш ни мало не допада.{S} Па шта учинисте сад у Карл |
| S} Их, како ни мало ниси радознао, ето, то ја већ не бих могао.{S} Отвори де!{S} Подвуци ево ов |
| никад свога века није окусио.{S} Зашто, то никад није докучио ни један од његових биографа, по |
| у то у лепо окићени и осветљени Вертеп, то у његов збор, све лепе крунисане главице с једрим об |
| господину директору, то је моја ствар, то ће ићи лако; ама јеси ли се побринуо за стан, где да |
| филџанчић каве са служавника, али јест, то скромно очекивање никад није налазило одзива у сестр |
| како је већ дан почео бивати на измаку, то се и наши гости почеше спремати на полазак.{S} Даниц |
| иште.</p> <p>Што је челенка на калпаку, то је брат Иван, Гргуров отац, међу Здравковићима.{S} У |
| , ја ћу их одвести господину директору, то је моја ствар, то ће ићи лако; ама јеси ли се побрин |
| Међутим у поповој кући поставише софру, то јест додадоше још једну ка оној, која је, по старом |
| мири.</p> <p>— Најзад како било, Илија; то је моја ствар.{S} Одмах ћу писати оцу... још до зиме |
| редузимљивост, енергија, <pb n="137" /> то су његова прасвојства, која му никад нико није спори |
| тво, господине директоре; <pb n="68" /> то је прост несташлук и ништа више, приметим му ја.</p> |
| ово.{S} Видиш како <pb n="14" /> ја!{S} То рекав, па као тица летну низ брдо, и за тренутак два |
| су у лепотица после проливених суза.{S} То су биле сузе разноликих врела; једнима беше мати рад |
| ежљивијега света иза сеоскога плота.{S} То га је и текнуло у његово, данас и сувише осетљиво ср |
| оној страни брда, што је иза цркве.{S} То је дом свештеника Крсте, који је у селу најдавнашњиј |
| >— Хоћеш да ти узберем?</p> <p>— Не.{S} То је туђе, а учитељ рече: ко у туђе дарне...</p> <p>— |
| ручице, испљускаше уста и умише се.{S} То је стара учитељева заповест, коју, као најсветије пр |
| евања, није имала ништа да изговори.{S} То је и учитељ Макса тек сад опазио, али је сад касно, |
| гледала у отворену књигу пред собом.{S} То је једна од оних одабраних књига, што их је пре пуне |
| орак назад, на своје пређашње место.{S} То је био прст неког невидљивог анђела, који га дотаче, |
| ма Вертепа долази и какав цар Петар.{S} То је измена, коју је учинио Максо још у ранијим година |
| ин.{S} Који но беше наш нови капетан? — То је син Иванов и Петријин.{S} Хе, хе, жено, шта велиш |
| миче него за шубару.{S} А мала царица — то је овогодишњи случајни додатак, тек да и мала Даница |
| н преко другога.</p> <pb n="29" /> <p>— То што и ти, рече учитељ, па упре оштрије поглед у попо |
| а грднога села и големих река!</p> <p>— То је, децо, Београд, а оно је лево Сава, десно Дунав.< |
| .</p> <p>— Добро, реци нам ти!</p> <p>— То место звало се:{S} Вертеп !</p> <p>Отац је пољуби.</ |
| ако кидисаху један на другога.</p> <p>— То су, децо, Краљевић Марко и Муса Кесеџија.</p> <p>— К |
| лијином, и сам дође у восторг.</p> <p>— То је најбоље од свега што сте до сад говорили, велим : |
| Казао сам да су Швабе ниткови.</p> <p>— То зна и Бог и људи.</p> <p>— Казао сам, да су заклети |
| им задовољан?</p> <p>— Сасвим.</p> <p>— То је тако мало.</p> <p>— Мени, који сам навикао одрица |
| чаше и подигоше маказе на сто.</p> <p>— То није истина! викну учитељ сасвим одлучно.</p> <p>— Ш |
| је ово икона? упита је Гргур.</p> <p>— То је Свети Сава, што је сазидао ову школу.{S} Њега сла |
| <p>— „Колико сам ја прост...“</p> <p>— То вели игуман хоповски; примети мајстор Јован.</p> <p> |
| рижних дана из невинога детињства.{S} А то га сећање пренесе у мисли о учитељу Макси, о школи, |
| хитро спусти у недра, бојећи се ипак да то учитељ не види.</p> <p>— Ево ово је зевалица, а ово |
| гур <pb n="86" /> учи у Београду.{S} За то време само је два пут одлазио својим родитељима.{S} |
| ицу, која је тесна, али коју он ипак за то називаше својом „вселеном“.</p> <p>Код прозора прост |
| ах и занела га некуда далеко?{S} Та има то пуно тренутака, кад нам је књига само увод, капија у |
| седети, читати — не разумем.{S} Шта има то толико у тим твојим књигама?</p> <p>— Ништа.</p> <p> |
| дижући главе.</p> <p>— Не знам шта има то толико паметнога и у тој <title>Славјанци</title> на |
| ?{S}" Само што раменима слегосмо.{S} На то ће патријарх мало јачим, свечанијим гласом: „А полко |
| и гледају кроз свод црквени.{S} А ја на то све јачим гласом извијах „сједалне“ да нас боље чују |
| шта велиш на то?</p> <p>Али Петрија на то ништа не рече, јер већ беше ушла у собу.{S} После кр |
| грлине ричи кроз нос: ма!{S} Деца се на то смеју сиромаху медведу, а Циганин скине мастан фес и |
| и нешто шапнула учитељци, која би се на то само насмејала, али би се ипак и сама у децу загледа |
| /p> <p>— А шта је то нула? — упитаће на то Гргур, погледавши је мало озбиљније.</p> <pb n="8" / |
| да се опроба у поезији.{S} Он ћуташе на то, није изјављивао своје противно мишљење.{S} Сад је п |
| био забораван?{S} Поп Крста би само на то рекао: „ни дрва у гори нису једнака; роди се то тако |
| е краљевине!“</p> <p>— Живео! кликну на то Јован, доли чашу заклопачким вином и до дна је испиј |
| Петријин.{S} Хе, хе, жено, шта велиш на то?</p> <p>Али Петрија на то ништа не рече, јер већ беш |
| а Фрушка и цела Патријаршија.</p> <p>На то Максо ништа не рече, само испи чашу, не куцнувши се |
| /p> <p>— Е де, де, насмехну се Иван; па то си се ти, сине, данас људски показао.</p> <p>— Да се |
| и нехотице, Даница.</p> <p>— Сат?{S} Па то је ту...{S} Шта велиш, брате Милане, да походимо њег |
| дну две, док нам кава није стигла. — Па то још могу и ја имати белаја са тим вашим директором.{ |
| сприча све што се догодило.</p> <p>— Па то није неваљалство, господине директоре; <pb n="68" /> |
| е ни сам дати израза ономе што обухвата то његово „све“.{S} Стишавши се, претурио је неколико л |
| нико не отвара.{S} Премишљају ђаци, шта то може бити, кад ето ти међу њих учитеља: „Паун Милети |
| , стоји пред кућом и пита Петрију: „Шта то може бити?“ Петрија се труди да докучи право предска |
| p> <p>— Па што их не узмеш?...{S} Рекав то, опази мала Даница да и оних цветића нема у његовим |
| брдо да трчимо горе и доле...{S} Рекав то Даница, залети се и претрча једну дуж.{S} А кад виде |
| е да <pb n="40" /> запевамо!{S} И рекав то, поп поче неку црквену песму, тек да расположи учите |
| :</p> <p>— Ево их.</p> <p>Једва изустив то, покаже јој недро своје беле кошуљице.</p> <p>— Таки |
| отића.{S} А од како је куће Протића, од то доба, па све до данас, она даје нурији вредне и чест |
| ела и цркве и велике црквене нурије, од то доба је и куће Протића.{S} А од како је куће Протића |
| кондиције деци имућнијих Сављана.{S} Од то доба управо и воде своје порекло они жути котурићи у |
| још једном два, па зашао за гору.{S} Од то доба две су године, дуже и теже од пређашњих четири. |
| Гостионице, јавно пушење, картање, све то као живу ватру избегаваху уреднији васпитачи онога в |
| ливаде, потеси, па мој красни врт, све то пири и мири, све те освежава, подмлађује.{S} Па наши |
| ладује у туђини.</p> <p>Гргур је на све то снужден гледао.{S} Беше му и мило и жао.{S} Мило вид |
| чу, напунили ону највећу чутуру, па све то још за видела згодно наместили у кола и утушкали сен |
| увери остали живот око њега, да је све то јава, никаква варљива опсена, него исто тако истинск |
| а би могао завод и изгорети; вас се све то ништа не тиче; ви се разбегнете куд који, а мени се |
| није дала разазнати.{S} Учини му се све то тако озбиљно и свето, да се не усуди ни у што такнут |
| ла домашити, очепи малу гранчицу, и све то спреми да спомена ради собом понесе.</p> <p>Међутим |
| г књижара Возаровића.{S} Испративши све то с најлепшим жељама, и мислећи неколико дана готово б |
| као данас слатким и кавом.{S} И Сава је то уврстио у своја невина уживања, искључиво да се подв |
| о Макса још коју ћерку, мислио би да је то старија сестра њезина.{S} Како јој је миран поглед, |
| <hi>буки — б</hi>.{S} Ја не видим да је то Бог зна како паметно, а није ни лакше.</p> <p>— Лакш |
| ранице...{S} Знаш ли ти, Гргуре, шта је то конфедерација?</p> <p>— Слушао сам.</p> <p>— Е такав |
| е умем лепо написати.</p> <p>— А шта је то нула? — упитаће на то Гргур, погледавши је мало озби |
| нешто ипак премишљам.</p> <p>— А шта је то нешто ?</p> <p>— Мислим, сејо моја, да би најбоље би |
| .</p> <p>— А читанку?</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— А „прву знању"?</p> <p>— Немам ни то.</p> |
| во</title> ?</p> <p>— Не знам ни шта је то.</p> <p>— А ја знам и Оче наш и Богородице дјево и д |
| рудољубија.{S} Метод, ја не знам шта је то, метод је рад; ко не плеви од јутра до мрака, не ишч |
| ли пекмеза ?</p> <p>— Ја не знам шта је то.</p> <p>— Зар твоја мати не кува пекмез ?</p> <p>— Н |
| о...</p> <p>— Нећу ни да мислим, кад је то јасно као дан.{S} Ја вам и опет велим, да ту нема не |
| ема ту летине, нема берићета.{S} Туђ је то усев, па ће вам јабанци и жетву разјагмити.{S} Хоћет |
| као голуб.{S} Мађари, Немштина, све је то противник наш.{S} Не, није, криво сам казао: крива с |
| ао.{S} Познанство, пријатељство, све је то нека сорта ортаклука.{S} А ко је сиромах, к’о <pb n= |
| бујно, више полутужно:</p> <p>— Све је то једно, мој добри попо, а тамо, а овде!{S} Сви смо је |
| ади.{S} Попадија пита учитељку: чије је то дете („ала је слободно!“), а попа се на глас смеје, |
| ди, пратио би га и учитељ Макса, али је то сад сасвим престало.{S} И кад дођу један другом на п |
| >— Па немој ни да умреш.{S} Ух, како је то страшно! кад те понесу на носилима.</p> <p>— Грго !< |
| а, директор нема часова.{S} Али тако је то, свугде ћеш наћи солидарности, па и код самих халваџ |
| то што лаже.</p> <p>— Што лаже!{S} Није то доста само рећи; што лаже.{S} Докажи да лаже, докажи |
| Макса.</p> <p>Старом учитељ-Макси није то била првина; гледао је он, пун саучешћа, стотину так |
| рчену хартију и хитне је под сто. „Није то хтети, па бити Његуш — <hi><foreign xml:lang="lat"> |
| Него, боже здравља, гледаћемо ми да се то на боље окрене.{S} Само треба да чинимо као што нам |
| S} Него, молимо вас, кажите нам, шта се то догодило, те да знамо да ли да седимо да ствар пресу |
| кад не умем да будем боља.{S} Кад би се то негде дало купити, или отпостити, или одрадити, ја б |
| : „ни дрва у гори нису једнака; роди се то тако погдекоје, којем се не да по туђој мудрости“.{S |
| ега директоровања.</p> <p>— А шта ли се то збило?{S} Нама није нико ништа јавио.</p> <p>— Знам |
| е маџарски говорити.{S} Но, како вам се то допада ?</p> <p>— Богме ми се, мој добри попо, то ба |
| непријатељ омекнуо, па (особито ако се то тражи) и загрлио је.</p> <p>Гргур, видевши је тако к |
| ених и модрих патлиџана?{S} Ево како се то готови...</p> <p>— Али докле ћеш ме, Саво, бити по у |
| Грабовски нашим депутатима.{S} Све ћете то имати, ако то већ нисте читали у <title>Вјестнику</t |
| толико не чуђаше; не виђаше му се да ће то бити Бог зна шта.</p> <p>— А јеси ли видео кадгод ну |
| тавише речи у грлу. „Боже мој, ко ли ће то жив дочекати“, помисли у себи. „Да ли је мени та сре |
| ало дрмну вилајетом.{S} Хе, хе, како ће то, жено, лепо одгледати:{S} Који беше оно поп, што про |
| амо овда онда опомињаше слугу да скреће то десно то лево, куд је мање кама и ровина.{S} А честа |
| као да се растворише онде зидови и кроз то окно гледа лепу слику, коју је одавна компоновала ње |
| и, него се окреће.</p> <p>— Боже мој, и то су већ оварисали, продужава Милија своје чуђење, и в |
| идер је тога лета ишао само једанпут, и то с професором Савом.</p> <p>Те јесени упишу се и он и |
| читао, а Јелачић говорио заклетву.{S} И то ћете подробно читати у <title>Вјестнику</title> ово |
| Покуша да састави нов косовски марш — и то не иде.{S} Можда ће љубавна песма наћи одушке заптив |
| осно, покликује: „Благо ли си мајци!“ И то би тако до поноћи трајало да Иван не привика : „Пожу |
| вуне.{S} Једва чекам први снег, па да и то, у име Божје, отпочнем.</p> <p>„Да ти нисам већ пост |
| {S} Мало ми је побрз у говору, али ће и то уставити озбиљније године.{S} Сазреће.</p> <p>Гргур |
| p> <p>— Забављам се.</p> <p>— Лепе ми и то забаве!{S} На страну с њом!{S} Ја сам преча од књиге |
| <p>А зашто је плакао?</p> <p>Казаћемо и то, али само ради оних, који не имађаху од срца порода. |
| едаше.{S} Он настави :</p> <p>— Било би то што и данас — ништа!{S} Честити би били честити, а у |
| ети му мајстор Јован.</p> <p>— А зар ви то опажате?</p> <p>— Та ето смешите се, па...</p> <pb n |
| о — сребро.{S} Питали би учитеља: је ли то доиста сребрна ,и златна хартија, али јест, синко, з |
| народ — без будућности?{S} Ко вам вели то ?{S} Лаж, лаж... децо моја, лаж!</p> <p>Ту добри нас |
| ва о женином врату...</p> <p>— А што ми то говориш, мајстор Јоване !{S} Знам ја добро шта је ку |
| е ко ће добити, али од дужег времена ни то не „упражњавају".{S} А о Вертепу ни спомена.</p> <p> |
| <p>— А „прву знању"?</p> <p>— Немам ни то.</p> <p>— А рачуницу?</p> <p>— Јок!</p> <p>— А ја им |
| стињи, али Бог је хтео да на њима учини то чудо, а где су данас чудеса ?</p> <p>— А ја и ви да |
| ивеним чашама. — Чујеш, жено, остави ти то пред нас, ми ћемо се већ сами послужити, када зажедн |
| и не треба веровати.</p> <p>— Зар си ти то казао, зар то нисам казао ја? запита поп.</p> <p>— Н |
| амом Стратимировићу.{S} Хе, хе, тако ти то иде на овоме свету, сваки може бити чувен и велики, |
| се речима.{S} Он није ни умео разумети то велико питање очино.{S} Та још и не знађаше за какав |
| ту, покрила се, а чупавом главицом врти то на једну то на другу страну по беломе јастуку, а сув |
| н, овако два, овако три....{S} Говорећи то, доиста је написала све те бројеве, али сваки у друг |
| ви професор Сава смешећи се и гледајући то у Гргура, то у честитог мајстор Јована.</p> <p>— Ту |
| каранфилић лепо мирише.</p> <p>Рекавши то, пружи узабране цветиће.{S} Гргур се једва осмели да |
| мој добри протосинђелу!{S}" Промрмљавши то, полуљутит Сава задуби се, макар мало и расејано, у |
| заповести божјих....</p> <p>Изговоривши то, поче обичним школским тоном и ритмом да одчегртава |
| не рече својега мишљења.</p> <p>— Знам то добро, знам, осече се зловољан Илија на Милана; све |
| коли било тамно и коштуњаво, опет је он то брижљиво проучавао, непрестано се занимао оним што ј |
| их врата.{S} Он приђе и отвори их. „Ево то је твој земљак", рече један од млађих калфа а други |
| м депутатима.{S} Све ћете то имати, ако то већ нисте читали у <title>Вјестнику</title>.</p> <p> |
| данпут, гледа и по трећи пут то у једно то у друго, па онда обадва савије и спусти у шпаг.{S} Х |
| онда опомињаше слугу да скреће то десно то лево, куд је мање кама и ровина.{S} А честа промена |
| ста, па и старији људи и жене чине исто то.{S} Напрасит је, плане, <pb n="30" /> лако изазива, |
| овати.</p> <p>— Зар си ти то казао, зар то нисам казао ја? запита поп.</p> <p>— Не, ја сам каза |
| а их још једанпут, гледа и по трећи пут то у једно то у друго, па онда обадва савије и спусти у |
| ик!</p> <p>— Охо, нисам знао, да је већ то тако далеко.{S} Дакле си се већ заљубио?</p> <p>— За |
| ну главицом Гргур па гледа, пун чуда, у то учено чегртало.</p> <p>— А каква је ово икона? упита |
| у тај мах не горијаше сунце.{S} Гледа у то безгранично плаветнило, гледа и сања, сања и гледа: |
| вао Стеван Книћанин, бивши саветник и у то доба главним одбором наименовани пуковник.{S} Беше п |
| који озбиљно, који смешећи се, гледају то у лепо окићени и осветљени Вертеп, то у његов збор, |
| се, а чупавом главицом врти то на једну то на другу страну по беломе јастуку, а сувоњавим ручиц |
| уз оца, а радознало гледаху то на једну то на другу страну.{S} Гледаху убаве дворце, шарене изл |
| видео, али му његово срце шапну, да су то учитељка и њезина кћи.{S} Маши се руке старе госпође |
| шљење.{S} Сад је помишљао у себи: да су то „весници новога доба“, мишљаше, али се никад не усуд |
| ђелије, па Стевана Штиљановића.{S} Нису то манастирчићи као наша Радовашница, као Каона и Крива |
| Деца иђаху уз оца, а радознало гледаху то на једну то на другу страну.{S} Гледаху убаве дворце |
| <p>— Шта сам ја?</p> <p>— Ћурка!</p> <p>То већ беше нарогушеној уседелици доста.{S} Плану, скоч |
| ивају на царска права, на привилегије. „То су старе листине", вели генерал, „било па и прошло.“ |
| еленкаста нианса несташно већ стреља за тобом.</p> <p>— И опет сам! викну девојче.</p> <p>— Сам |
| гвожђа, пијавице.</p> <p>— Плаче ли за тобом касарна, плаче, дарнуће га Милан.</p> <p>— Друго |
| рећи ће му Милан.</p> <p>— А што не, с тобом бих, Бога ми ти кажем, и суваче окрет’о.{S} Опипа |
| <p>— Учитељу!</p> <p>— Попе!</p> <p>— С тобом се баш не да данас говорити.</p> <p>— Ни с тобом. |
| завршити започету реченицу.</p> <p>— С тобом се не да данас говорити, осече се Илија срдито.{S |
| сам с тобом сојузник.</p> <p>— Ал’ ја с тобом не, нагласи Гргур, зловољан што му плаши лепушкас |
| ре, ја теби пишем, а Бог зна, како је с тобом тамо; шта ћу, ако ти и не хтеш прочитати ово неко |
| баш не да данас говорити.</p> <p>— Ни с тобом.</p> <p>— Па шта велим ја?</p> <p>— А шта велим ј |
| се Илија срдито.{S} Гргуре, данас сам с тобом сојузник.</p> <p>— Ал’ ја с тобом не, нагласи Грг |
| е ли он опет к нама у село, да радимо с тобом као и до сада?</p> <p>Ивану се и нехотице нешто х |
| љу! упаде му у реч свештеник; и ја ћу с тобом у Горњу Крајину, па ћу свуда, где тамо стигнемо, |
| а својега места...{S} Стој! и ја одох с тобом.</p> <p>— А ти, Гргуре?</p> <p>Гргур већ беше отв |
| Седи, Гргуре до Ружице, а ње нека међу тобом и Миланом, као сестра мећу браћом својом.</p> <p> |
| е вочиће, слуша како шкрипе точкови под товаром, како се беле букове облице, а међ њима храпаво |
| ="64" /> службе, док се други сметењаци товише на платама, које ако сам ја заслужио, тако су и |
| путоваху као на тичјим крилма.{S} Коњи товни и одморни, и кад се докопаше правога насипа, једв |
| е погордити, нисте у томе сами самцити, тог је истог мњенија и ваш земљак.{S} И Гргур би хтео и |
| усти ни гласка.{S} Одврати своје очи од тог немилог лика и оде даље ка великој мраморној чесми |
| Сетивши се свега и свега, не дотакну се тог рањавог места на телу словенском, изусти само реч: |
| p> <p>— На Варош-Капији?</p> <p>— Јесте тог.{S} Сигурно му знате сина, што ће сада у четврти ра |
| н малом Даницом, изађе заједно с њом из тог загушљивог школског ваздуха.</p> <p>А кад су били к |
| сврнућу у твоје село.{S} Баш да видим и тог твога учитеља Максу.{S} Ја ћу ти већ писати.{S} Над |
| </l> <l>Није Србин већ је изрод,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Други припевају:</p |
| но „изобличително слово“, па збогом!{S} Тога дана не би више излазио, или бисте га видели тек п |
| навија прву основу. „Шта ли ће од свега тога бити, Боже, Боже мој?.{S} Да је ко у тај мах проша |
| Ја не знам, одговори Гргур, мислећи да тога има само у школи.</p> <p>— Видиш, овако се пише је |
| тац мрзи да се показује; шта ме је пута тога ради осрамотио.{S} Тешко ми је, да се сирото мучи, |
| жуте неранџе и бледе лимунове.{S} Изнад тога шаренога света у плавој висини беле се вита мунаре |
| воју драгоцену крв најбољи јунаци, и од тога пораза опоравише се тек 28 августа, битком, у којо |
| ст... све, као што рекох, све зависи од тога како се узме...{S} И најоштрији нож није опасан, д |
| јави на вратима протин синовац, који је тога часа дојездио на очином коњу.</p> <p>— Христос се |
| злажаше до Калимегдана, а у Топчидер је тога лета ишао само једанпут, и то с професором Савом.< |
| ом нешто неразумљиво говораху.{S} После тога отац с Пауном <pb n="61" /> седе у кола, погледав |
| у коња у ребра, и не окренувши се после тога више ни један пут, ухвати стазом кроз планину.{S} |
| ћутао, све до јације.{S} А одмах после тога доба зачу се у дворишту журан бат.{S} Врата се отв |
| апуче,“ рекао би умореним гласом, па се тога дана не би ни макао испод школског крова.{S} Поп К |
| познијих нараштаја.{S} И наш Илија беше тога рода ђак, и најрадије прибијаше се уз Милана, а јо |
| а бруји школска соба као кошница.{S} Из тога жубора, сложенога из разних ситнијих и крупнијих д |
| ре, Гргуре! пробуди га неки мио глас из тога заноса, баш кад је ступио у школско двориште.{S} Д |
| иде да је насео, а већ му поче много до тога стајати, да према Даници није противнога мишљења.{ |
| го мања него по питомим равницама, па с тога по више села шиљу ђаке у једну школу, која је обич |
| >Ту она показа ручицама ширину и висину тога тако важнога и омиљенога суда, а он је морао у два |
| ке брзо разрадио у себи и као своје још тога дана препричао при свима састанцима.{S} Све мудре |
| дана смиловаше се и убише мученика.{S} Тодора Ковачевића, старца од седамдесет година, ухватиш |
| itle>„Владету војводу"</title>, <title>„Тодора од Сталаћа“</title> и још многе друге, одговори |
| арона Јовића?“ Нико ни једне. „Ђенерала Тодоровића?{S}" Само што раменима слегосмо.{S} На то ће |
| падне у његову похвалу.{S} Уживао је у тој слабости: да га у очи похвалите.</p> <pb n="34" /> |
| Не знам шта има то толико паметнога и у тој <title>Славјанци</title> настави Милан и обрну стол |
| је, а мене пусти да се сита нажуборим у тој твојој невиђеној собици.{S} Не знаш, како бих желел |
| па кад им још видиш у рукама оне големе тојаге, а младо срце не може да одоле зебњи, која мало |
| учинила?{S} Па опет, тако мали захтеви, толика жестока опозиција!</p> <p>Сава запали пљоснату т |
| оју“ и тако даље, онда се дигне у школи толика граја, тако велегласан и досадан концерат, да се |
| S} Као да не могаше ни да докучи, откуд толике сузе, што тако крупне вркћу једна за другом низ |
| сав добар усев школин позобље.{S} Имамо толике жалосне примере пред собом!</p> <p>Ту професор С |
| С овим мојим окорелим чизмама не смем у толики ризик.{S} Зато, благодареније буди Богу на срећи |
| аком трећем селу — ко би запамтио имена толиким учитељима.{S} Е сад да нешто устане покојни Дос |
| једва бисте распознали слова на мапама, толико су потамнеле и местимице истрвене, а скамије гот |
| е Сава једва види из свог црног оквира, толико га покрио неочистљив прах, она <pb n="125" /> не |
| {S} Данас је, мој драги мајстор Јоване, толико квара међу људима, да често сав добар усев школи |
| но сад сретнеш у путу, не би ме познао, толико сам се изменила, сви веле порасла сам, не би тре |
| о својој тамној будућности, и за чудо, толико га је занимао тај неразговетни темат, да ни једа |
| те вечери није знао шта је вечерао.{S} Толико се занимао сликама своје пријемљиве душе.</p> </ |
| вих речи оте професору Сави уздах, кога толико покрио беше, да га ни сам мајстор Јован није при |
| , да на оне мале прозоре од болнице уђе толико таме у собу, да се на новинама слова једва распо |
| ше оно „торокљиво чегртало“, које те је толико пута узнемиривало, вукло за собом и против твоје |
| другарица, којој нећеш замерити што је толико будаласто поверљива.</p> <p>„Али шта ћемо, Гргур |
| а му их прочита, ни таћи их неће.{S} Не толико слабог вида ради, наочари су му добре, поуздане, |
| је више грађанском животу, волео је не толико сељаке колико занатлије.{S} Четвртком често оде |
| и ма да су Карловци место и мало, и не толико <pb n="116" /> много убаво, опет му се учинило и |
| и, окрете се и Милан.</p> <p>— А шта се толико осврћеш? рече Илија.</p> <p>— А што ти?</p> <p>— |
| ме правцу.</p> <p>Гргур гледаше, али се толико не чуђаше; не виђаше му се да ће то бити Бог зна |
| знало, припало се опет Русији, којој се толико пута леђа обртала.{S} У званичним новинама печат |
| глас, или му се стегне грло, или му се толико овлаже очи, да не види ни она најкрупнија минејс |
| изненађења и чуђења.</p> <p>— А чему се толико чудити?{S} Ту су Пољаци емигранти, ту су све муд |
| ио онде код ограде.{S} Мерим и мерим, и толико сам себична и неодлучна да ни један цветак не мо |
| ла је к себи, очи јој се наводнише, али толико имађаше духа да се ниједан сузни бисерак не поја |
| и туђину, а нек’мо ли теби, који си ми толико пута учинио добра, кад оно радих с проклетим дуг |
| <pb n="112" /> своме животу није видео толико планина овејано српских.{S} Како су земље мале н |
| се дотаче у џепу бурмутице, али је био толико присебан да је не извади.{S} Попадија пита учите |
| ети, читати — не разумем.{S} Шта има то толико у тим твојим књигама?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— П |
| жући главе.</p> <p>— Не знам шта има то толико паметнога и у тој <title>Славјанци</title> наста |
| колским столом, не чини му се да је баш толико зашао у године; још и данас, као свакада, тачно |
| м ја заслужио, тако су и они.{S} Па још толико други учевни људи, којима је дано нешто мало слу |
| имаше јој заиграло срце: како је, после толикога растанка, могао проћи поред школе, а не уврати |
| азан, какав се још није догодио за мога толикогодишњега директоровања.</p> <p>— А шта ли се то |
| ли је тако брижан, што ли се не радује толиком божјем благослову !</p> <p>Под дудом маже слуга |
| е гледећи у књигу коју држаше, изговори толику дугу јектенију.{S} Поп кади по <pb n="16" /> црк |
| > <p>Али ту раздрагани професор пређе у толику узбуђеност, да у тај мах не знађаше ни сам дати |
| Богу ја, а жели да се истресе из рита, том никад нису на одмет ортаци.</p> <p>Ту Гргур зевну.< |
| су се неколико тренутака позабавили на том малом чоту; она је причала, торокала, а он је само |
| хале пуношаренога Багдада.</p> <p>Ту на том, негда тако пуноживотном, данас тако пустом Дорћолу |
| ђел Гаврило, којем је једном приликом о том помињао, рече, да су створови маште, стога да се оп |
| S} Идеш ли у цркву?{S} Или си, можда, у том великом свету и заборавио како се моли Бог?{S} Али, |
| ледаше и слушаше: чињаше му се као да у том жубору чује по који слатки гласак своје матере па б |
| а и неки страх, како ли ће остати жив у том чуду од кућа.</p> <p>— Ту испрегоше коње, и док их |
| данас и сувише осетљиво срце.</p> <p>У том се сунце поче смиривати и хладовина пирити висом на |
| сом, па одосмо.{S} Уз пут рече професор Тома: ако га попечитељ усекне, али онако попечитељски, |
| беше при вечери?</p> <p>— Ја и професор Тома и катихета.{S} Али да знате историју ове вечери, б |
| и? упита га још једном озбиљно професор Тома.</p> <p>— Имам да вам саопштим неваљалство, каквом |
| о шуштање кише, зачу се велико звоно са томашевачке цркве, које оглашаваше вечерњу.{S} Он се пр |
| душа лебди над тим далеким и незнатним Томашевцем, над усамљеним рањеником, над Гргуром.{S} Чу |
| молити, где се Гргур налази?</p> <p>— У Томашевцу.</p> <p>— Чудо не написа два три ретка својим |
| а у болницу код великога логора, у селу Томашевцу.</p> <p>Лежи Гргур у болници, која беше смешт |
| , а Милан се нашао нешто у послу, па на томе прошло.{S} Макрена прихвати штапове и шешире, а Јо |
| , пасуљ без сланине и са салатом кад је томе доба; субота, кромпир, а увече још по кришка сира, |
| се већ знаш прекрстити!</p> <p>Поче се томе чудити изненађена девојчица.</p> <p>— Знам.</p> <p |
| римо, поче Петрија.{S} Јако, чоче, да о томе не мислимо.{S} Чисто се плашим...</p> <p>— Плашиш, |
| из чега.</p> <p>— Па има још дана да о томе говоримо, поче Петрија.{S} Јако, чоче, да о томе н |
| сви у један мах, осим Гргура, који је о томе само мало слушао, али још ништа није учио.</p> <p> |
| гао да заклопи очи од чуда, мислио је о томе и мислио, па тако, као уморно јагњешце, и заспао.{ |
| ије прута, да није шибе?{S} Много сам о томе расуждавао, прут је храпав пут,али води добру, опа |
| а.{S} Али немојте се погордити, нисте у томе сами самцити, тог је истог мњенија и ваш земљак.{S |
| мајстор Јован, као да смо ти ми данас у томе попузнули.{S} Колико је мој професор Сава седео бе |
| гласом отпева своме архијереју: <title>Тон деспотон</title>.</p> <p>Подигоше напуњене чаше, ку |
| гледаш тако? настави Илија, не мењајући тона ни ритма...{S} Питам те: јеси ли послао „прошеније |
| ао, почеће Милан, али сасвим поверљивим тоном:</p> <p>— Илија!</p> <p>Илија га радознало поглед |
| p>— Шта би било, поче Илија узвишенијим тоном, било би, био бих...</p> <p>— Дон Кихот! поможе м |
| p>Изговоривши то, поче обичним школским тоном и ритмом да одчегртава своме занимљивом и једином |
| вена дјева Марија, осоколи Крста као из топа.</p> <p>— На ком се месту родио Господ наш Исус Хр |
| њему, и тренутно би му тешко, што своја топла и нежна осећања мора да угушује.</p> <p>Младићи п |
| ковање.{S} Његова љубав беше истинита и топла, али не она, коју је предосећала Даница, не она, |
| } Учини му се срце веће, крв никад тако топла као у овај мах, сад је, као никад до сад, пожелео |
| и час пооткидају замашније залогаје оне топле проје, и сами бисте, ма да сте таман од стола, до |
| е улице.{S} Чини вам се, да малоазијски топли и ароматични ветрићи пире око вас, а онај Банат п |
| обне светове, који су невидовни, а тако топли и блиски, разговетни и знани, да бисмо, зажмуривш |
| ону немирницу што већ у велике сања на топлим недрима своје мајке, што јој се лукава маца већ |
| мајка својим рукама, да, дремајући под топлим губером, неће упрти поглед у бабу и слатко заспа |
| којима кроз сваку врсту бије светлост, топлина поносног и непобедљивог духа народног.</p> <p>— |
| Игра му срце у прсима; осећа да је пуно топлине, пуно радости.{S} Чини му се као да би јој имао |
| Друга половина септембра, време чисто, топло, суво, грожђе у велико сазрело, а кукурузи већ су |
| лакну на срцу, осу јој се душом нешто и топло и мило, па једва сакри још јачи дах, који се поче |
| о, тако невино, али без оног ружичног и топлог трептања, које му отоич засењаваше очи.{S} Гледа |
| шта и врло често износила његовој вазда топлој и пријемљивој души.{S} Види Гргур једну скромну |
| рштена осећања, која навалише на његову топлу, радозналу душу.{S} Говор свештеников није разуме |
| у Дамаску и Ужицу, и синија бакрених, и топуза гвоздених, и саплака сребрних, и санова и калајл |
| !{S} А шта му је оно у рукама?</p> <p>— Топузина.</p> <pb n="55" /> <p>— Знам, знам, говораше Г |
| врло ретко излажаше до Калимегдана, а у Топчидер је тога лета ишао само једанпут, и то с профес |
| ан.{S} Ово који дан отићи ћемо макар до Топчидера, — тамо ћемо сести где и читати баладе његове |
| учић.{S} У врећи је брашно прохино, а у торби пшенично; у застругама сир и со, а у једној позам |
| оседали под брест, повадили чутурице из торбица, па који шљивовицу који комовицу; а трбушасте ч |
| ректор, рече Гргур, а брат му извади из торбице књигу, па је даде оцу.</p> <p>— Е де, де, насме |
| ви је лакомо погледају, а он је крије у торбицу, па сав поцрвенео гледа преда се.{S} Свима редо |
| свога мученика, оде те поскида врећу и торбу, неколико дрвених заструга и један најпростији са |
| о ни свануло, кад стигоше гостионици на Торлаку.{S} Одатле празна кола потера кочијаш к Белом П |
| ова.{S} Беше у велико мрак, кад су се с торлачкога виса спуштали к Београду, у ком су већ одавн |
| лних брда.{S} И курјаци се појавише око торова, раније и жешће него обично; свет се збио у села |
| вили на том малом чоту; она је причала, торокала, а он је само озбиљно гледаше и слушаше.{S} Ме |
| их с њима врло, врло често и врло много торокала о теби.</p> <p>„Збогом!{S} Ево се већ хвата су |
| али ја ипак још умем по каткад и сувише торокати.{S} Особито кад се заборавим, па још мислим да |
| нца <pb n="7" /> навикла су цвркутати и торокати по цео дан, а душа јој беше запиткивати, описи |
| спрема вечеру, а мали Гргур, несташан и торокљив, игра се око живе ватрице, која пуцкара; час о |
| досадна?{S} Можда сам ти данас и сувише торокљива, више него што бисмо ми обоје желели?{S} Али |
| итељева ћерка, она некадашња несташна и торокљива Даница.</p> <p>Шест пуних година је минуло, о |
| , што нисам остала, што нисам више оно „торокљиво чегртало“, које те је толико пута узнемиривал |
| воје прљаве прстиће свуда где не треба, тороче све што не зна, или пева оним танким гласићем по |
| ка око цвећа поред баштенских стазица и тороче око матере, кад она ради у башти или се налази у |
| вас греје и одушевљава.{S} Више је пута точило чељаде из оног стакленог ибричића са параграфаст |
| беле и питоме вочиће, слуша како шкрипе точкови под товаром, како се беле букове облице, а међ |
| — роди.{S} Видите ја, ја се нисам држао точно наставленија.{S} Кад не иде овако, а ја <pb n="13 |
| ом и месецом, сакри главу у један бусен траве пред собом, шкрипну зубима, стисну песнице, и поч |
| погачу и сир, простре пешкирић по оној трави поред пута, седоше и једоше.{S} Поред њих, случај |
| веселих птица у гори, ни зујање буба по трави и међу гранама.{S} Потоци пуноводни, струје преко |
| е и пријатније.{S} Уморни прућише се по трави Милан легао ничице, годи му мека и свежа травица, |
| е, полегали који у вајату, који тамо по трави, под туњом.{S} Гргуру је мати наместила у кући, п |
| илан легао ничице, годи му мека и свежа травица, одупро се лактовима о траву, а главу метнуо у |
| се нешто мало чистине, покривене ниском травицом, овде онде, осамљено неколико упавићених џбуни |
| онда беше обрастао густом модрозеленом травом.{S} Леп јесењи дан, сунце сија као усред лета, с |
| “</p> <p>Изнесоше јастуке и поседоше на траву под туњом.{S} Гргур им прича све.{S} Иван ћути, п |
| одице и умије се.{S} Па онда је стао на траву, која се модраше дуж обале с једне и друге стране |
| и свежа травица, одупро се лактовима о траву, а главу метнуо у шаке, гледа у бедеме градске, у |
| поновио, али од господина директора ни трага ни гласа.{S} Директори су у оно време обично пола |
| асте браде и бркова, погружен и перјав, трагичним погледима нуди вам црвено-жуте неранџе и блед |
| х степеница.{S} Учини му се да по мраку траже резу од његових врата.{S} Он приђе и отвори их. „ |
| јевима рекосмо, али за оне, који у миру траже хране душама; пријатељима жубора и борбе харемски |
| да каже Макрени, али га стегло у грлу, тражи мараму, и он плаче.{S} Професор Сава оставио чибу |
| сваки необичнији остатак прошлости.{S} Тражи, чепрка. преноси се духом у старину, а Милан док |
| амотите ни себе ни нас.{S} Од вас се не тражи ни да орете, ни да тешете, књига вам поље, и хала |
| осте, дотле левом руком пипа по земљи и тражи своју разбрибригу, да је опет намакне на чибучић |
| већ нашао некаква сељака из Рушња, који тражи стоку, па одуљио с њиме разговоре.{S} Оде и сељак |
| пријатељ омекнуо, па (особито ако се то тражи) и загрлио је.</p> <p>Гргур, видевши је тако клон |
| Севастопољ? пита поп.</p> <p>Сви су га тражили по мапи, али га не нађоше.</p> <p>— Е видиш, го |
| служити, још !{S} И кад нас неће, ми га тражимо, ми га зовемо.{S} Идите у Дрезду, у Вајмар, даб |
| маџарске и аустријске провинције.{S} Не тражите, дакле, да браним непознат народ, некакве ваше |
| го ли си мајци!“ И то би тако до поноћи трајало да Иван не привика : „Пожури, жено, вечеру!{S}" |
| а од дерта хуче и пуши.</p> <p>Испит је трајао више од два часа, што је онда била нечувена ретк |
| ачка проста софра, коју су обично звали трапезарија.{S} Поседају око стола прво старији, па мла |
| > <p>Дође и божићни пост.{S} У школској трапезарији укиде се мрс.{S} Али зато, место прохе, нас |
| и сваки на другу страну, ухватили се за трбухе, и тресу се од смеха, Учитељка <pb n="27" /> отв |
| е од радости, па се грохотом смеју и за трбухе хватају.{S} Што попа тресе ногама и брише сузе о |
| ица, па који шљивовицу који комовицу; а трбушасте чутуре с вином, погаче, заструзи с пребранцем |
| их здравих ђаконија извиле вите вратове трбушасте буклије као румени лабудови.{S} Овде онде зал |
| ка, ушла са служавником, Гргур се чисто тргао.{S} Учини му се, као да уђе девојка налик на Дани |
| се и по трећи пут чула мало јача лупа, тргне се учитељ Макса у својој малој собици, остави <ti |
| p>— Бог ти добро дао! одговори старчић, тргну мало назад своју гараву лулу, па га поче гледати |
| тепан, у дремежу лулу испустио, па сад, тргнувши се од цврчања вратница, предигао се нешто мало |
| му слуга, али више кроз зубе.</p> <p>— 'Трговином или ћете суду?{S} Не знам да се брат Иван опа |
| их кутњи пас, који изненада залаја.{S} Тргоше очи, погледаше према вратницама и обадвома ноге |
| лупну о земљу, цареви се за један корак тргоше назад, поплашише се!{S} Макса, задовољан, трну у |
| оде даље ка великој мраморној чесми на тргу према великој гвозденој огради од Саборне Цркве.</ |
| и Илију, више сам са собом говорећи:{S} Треба младежи <pb n="134" /> воспитанија и опет воспита |
| стрпљења, ђаволског стрпљења. </p> <p>— Треба, изусти Макса, док Илија само одахну.</p> <p>— Ја |
| певају:</p> <quote> <l>Који не зна, кад треба </l> <l>За свој род умрети,</l> <l>Није Србин већ |
| а Милета зором полази.{S} Заузми се где треба, те да му тамо буде лашња ова година.{S} Твоји су |
| под учи.{S} Ето ти дете, па га води где треба и коме треба.{S} Ја, ја се, мајстор Јоване, не зн |
| тавника.</p> <p>Ту је Илија погодио где треба, правце у центар кратке целокупне Максине педагог |
| ерманци.{S} Ми!{S} Слепци, слепци, које треба водити.{S} Свршити гимназију у Србији, не знати ш |
| то ти дете, па га води где треба и коме треба.{S} Ја, ја се, мајстор Јоване, не знам макнути.{S |
| поседаше око печенога јагњета.{S} А не треба ни питати: да ли је мајстор Јован спремио довољно |
| на, да сам обрнула главу ономе, кога не треба заборавити.</p> <p>„Да ли ти се, добри наш Гргуре |
| гљива своје прљаве прстиће свуда где не треба, тороче све што не зна, или пева оним танким глас |
| готово пребијеном ногом.{S} Ништа се не треба чудити, кад кажем „с готово пребијеном ногом“.{S} |
| ије Бог зна шта ; за мудар почетак и не треба више.</p> <p>Гргур хтеде, покушаваше више пута да |
| на, а Милан у овој прилици. колико и не треба — политичар.{S} Ни слутио није оно, што се у њего |
| ају.</p> <p>— Казао сам, да Аустрији не треба веровати.</p> <p>— Зар си ти то казао, зар то нис |
| , штапом и сад-прети, прети и колико не треба, али не бије.{S} Тачан је у цркви, али би се при |
| ушепопечитељ. </p> <p>— За моју душу не треба нико да се пече, говори мало јаче учитељ Макса.</ |
| и дете у школу.</p> <p>— Ако, ако.{S} И треба кад му је дао Бог.{S} А шта ли ће да учи?</p> <p> |
| аучисмо књиге на изуст.</p> <p>— Тако и треба, рече Иван поносито.{S} Кад ђаци знају и умеју, о |
| p>— Опет! подвикнуће Сава.</p> <p>— Они треба од мене да се уче воспитанију, а не ја од њих.</p |
| оће свога пријатеља, зналца, али учитељ треба да се — роди.{S} Видите ја, ја се нисам држао точ |
| ти и прикивати, а ви ћете лепити и како треба придржавати.{S} Данас и сутра правићемо Вертеп, а |
| ме у младости нису у школи упутили како треба.{S} Зато учите сад док сте млади.{S} Што год не р |
| емо ми да се то на боље окрене.{S} Само треба да чинимо као што нам Доситије вели...{S} Ружице, |
| ма.{S} Ко хоће да је учеван, да зна што треба да зна, ваља много да чита, много да мисли, много |
| те, па ће се зар наћи ко ће вас као што треба обавестити.{S} Наука је наука, занат над занатима |
| одне народе...{S} И Русија је роб, и њу треба ослободити...{S} Руски је народ безгласан, погаже |
| е децу учио, не зна шта је посао.{S} Ту треба стрпљења, ђаволског стрпљења. </p> <p>— Треба, из |
| м домаћим или јавним пословима, а је ли требала интервенција у корист каквог забасалог друга, о |
| ан и ноћ читао је, готово колико и није требало; врло ретко излажаше до Калимегдана, а у Топчид |
| е изменила, сви веле порасла сам, не би требало ни редак да ти пишем, свет је свет, али ти си м |
| окупано јагњешце.{S} А Гргур још свеж и трезвен као о вечери, заједно с учитељем и учитељком, с |
| , али сутра кад прну са седала, изађи у трем, па ћу ти показати обе моје кокице.</p> <p>Још су |
| па окрете дечици: хајдете, децо, мало у трем, протеглите ноге.</p> <p>Изађоше деца, изађе и мал |
| повијају власти.</p> <p>Ту, у црквеном трему, заверише се и поп и учитељ да праве опозицију.{S |
| зе с јутрења, па се уставише у црквеном трему, портику.</p> <p>— Ја сам, учитељу, нешто смислио |
| ва, и дозваше Гргура.{S} Гајдаш свира у трему, споља се чује сватовска песма девојака, жене и д |
| натукавши појаче фес на главу, јер је у трему било сувише хладно.</p> <p>— А шта си ти смислио |
| их дечјих гласова, дремљивом фамулусу у трему непрестано зуји у ушима : „Докоље, господи, <pb n |
| ебе повалимо, драги Илија?</p> <p>Илија трену само, шикну мало кроз нос, па, да сакрије незадов |
| р у суседној кухињи, учитељ Макса вешто трену оком и мрдну обрвама.{S} На тај ником непримећени |
| тискоше једно другом руке, дах им се за тренут устави, и расташе се.</p> <p>Да ли на веки?</p> |
| ј кули и на школској звонарници, што за тренут два блесну последња црвен — па и ње изненадно и |
| рекав, па као тица летну низ брдо, и за тренутак два већ беше стрчала пред њега.</p> <p>— Ево с |
| рла дође тај корални речитатив, а он за тренутак остави књигу, полако, као стари мачор, приближ |
| е, што је узгред није походио, макар на тренутак, два макар... али ту одмахну све те мисли од с |
| чују се звона на бденије.{S} Тај ми се тренутак учини свечан као ни један дотле, срце ми јаче |
| дашце, премишљао да ли да сјаше на који тренутак, макар само с врата да поздрави старог учитеља |
| и сахат на дувару изби осам, у тај исти тренутак неко куцну на вратима, и кад се отворише ступи |
| м и до дна је испије.</p> <p>У тај исти тренутак отворише се врата и уђе професор Сава са своји |
| већ огласи време вечери.{S} За неколико тренутака ни једнога не беше у порти.{S} Мали Гргур иза |
| ња и доказивања, а из овога за неколико тренутака западоше у диспут.{S} Препиру се, доказују, н |
| еше на отворене вратнице, и за неколико тренутака замакоше за брдашце.</p> <p>Петрија дуго за њ |
| > <p>За чудо!{S} Кад је, после неколико тренутака, ушла са служавником, Гргур се чисто тргао.{S |
| да види Порчин гроб.{S} После неколико тренутака сви заједно одоше под једно велико дрво баш у |
| <p>Да ли на веки?</p> <p>После неколико тренутака стајала је Даница пред олтаром, а Гргур на св |
| моје кокице.</p> <p>Још су се неколико тренутака позабавили на том малом чоту; она је причала, |
| ела га некуда далеко?{S} Та има то пуно тренутака, кад нам је књига само увод, капија у оне чар |
| сад? поче Сава после неколико расејаних тренутака.{S} Свет <pb n="76" /> се креће унапред, лага |
| метна, кад бих умела ућутати у најбољем тренутку.{S} Али шта му знам, кад нисам боља, кад не ум |
| дар њезинога срца, а који јој се у овом тренутку узнео још лепшом мушком красотом.{S} А Гргур?{ |
| блачно јесење небо гледало их, и у овом тренутку заплакало је, крупне капљице шуштаху по цвећу, |
| нежности, питома и невина, да би у овом тренутку и њезин најжешћи непријатељ омекнуо, па (особи |
| јој се приближи и дотакне руке, у истом тренутку осети где га нешто жацну у срце; ни сам не зна |
| ет ућута и не рече ни једне.{S} У истом тренутку отворише се врата и уђе Даница, Макса писма у |
| једном види.{S} И Илија се баш у истом тренутку окренуо.{S} Даница већ стајаше с оцем горе на |
| ска !“ тако нешто кликнуло је у њему, и тренутно би му тешко, што своја топла и нежна осећања м |
| му је онда ко пажљивије погледао испод трепавица, опазио би две сузне капљичице, које се само |
| зни бисерак не појави на лепим, великим трепавицама.{S} Гргур је гледаше и гледаше, чисто не мо |
| зе она кецељицу и обриса своје овлажене трепавице.</p> <p>— Ти, Гргуре, ништа не мариш што ја о |
| а</hi> земља да трепти <hi>со страхом и трепетом</hi>!</p> <p>Још једном лупну о земљу, цареви |
| ену поњавицу, а пред њиме, као у зраку, трептала је Студеница и цела Фрушка са њезиним великим |
| невино, али без оног ружичног и топлог трептања, које му отоич засењаваше очи.{S} Гледа и глед |
| езин и мајчин лик, једно поред другога, трептаху му блеском светитељским.{S} Ево се указаше и н |
| анђеле, у светлу звезду.{S} У грудма им трепташе свечани мир, и нешто тако слатко и мило пролаж |
| растали и измакли малу дуж, Милану још трепташе пред очима лепа слика Даничина.{S} Савлада сво |
| иза те тамо харфе, у сунчаној глорији, трепте Мушицки, Његуш, Штур и други знани и незнани вел |
| {S} На пољу студено, небо ведро, звезде трепте неком зимогрожљивом светлошћу, свеж ваздух рези |
| од моје деснице <hi>свја</hi> земља да трепти <hi>со страхом и трепетом</hi>!</p> <p>Још једно |
| ава кћери</title>!{S} У ових пет песама трепти чисто славјанска епика, славјанска лирика.{S} Ту |
| ијаран.{S} Шта му знам...{S} Преда мном трепти једна звезда, а та ме води на ону страну.{S} Иде |
| .</p> <p>У одаји мир, усекнута свећа не трепће, напољу <pb n="92" /> се нико не чује, сви су за |
| при каквом диспуту разлафи, загрми, па тресе једрим и освојљивим говором, да све ником поникне |
| смеју и за трбухе хватају.{S} Што попа тресе ногама и брише сузе од голема смеха, али што се и |
| ики народи!...</p> <p>Хода журно, да се тресе „вселена“.</p> <p>— Не бојмо се, драги моји учени |
| Макса заценио, па и сам фамулус Степан тресе се у својој незгодној позицији, згрчен, у некакво |
| о силно о тле, да су прозори зазврјали, тресла се „вселена“), Русија, Русија!{S} Безгранична, в |
| је већ био с оне стране резе.{S} Још се тресло и орило око ушију Гргурових — тако је грунула вр |
| отац — знаш већ његово ухо — поцрвени, тресне ногом о тле, а ја сирота и не чекам да ми викне: |
| асне разгорели ћутак, а ветар на махове тресне у оба прозора, па опет се замаје тамо низ брдо п |
| велика... ух (ту професор плану, скочи, тресну ногом тако силно о тле, да су прозори зазврјали, |
| чнем се богме и ја дурити; подрвене, па тресну ногом о патос, и ја ногом о патос, па нагни на в |
| за зеленим прозорчићима? викну Гргур и тресну оном столицом са пребијеном ногом.</p> <p>— Што |
| а анђелка обесише!</p> <p>Мајстор Јован тресну ногом о тле, а професор Сава удари скупљеним прс |
| ећ прихвата Максо, па се даље не брини: тресу се они оронули сводови!</p> <p>У поп Крстиној кућ |
| другу страну, ухватили се за трбухе, и тресу се од смеха, Учитељка <pb n="27" /> отворила школ |
| допада.</p> <p>— Умири се, док пројуриш треће село, стишаће се... знам ја тебе и твоје срце.</p |
| о друге.{S} А данас?{S} Има их у сваком трећем селу — ко би запамтио имена толиким учитељима.{S |
| е <hi>имја</hi>? обрнувши се мачем оном трећем другу.</p> <p>— Аз јесам цар Мелхиор, одговори т |
| <p>— Аз јесам цар Мелхиор, одговори тај трећи мало заплашено, тако да се је једва могло на крај |
| Арон, седосмо ја и мој црквењак, и тек трећи дан пред залазак сунца, стигосмо на домак Карлова |
| друго, чита их још једанпут, гледа и по трећи пут то у једно то у друго, па онда обадва савије |
| а.{S} Одлучи се Илија да се окрене и по трећи пут, и гле, као да су се договорили, окрете се и |
| кухињи нигде никога.{S} Тек кад се и по трећи пут чула мало јача лупа, тргне се учитељ Макса у |
| ира у Елисијуму</title> ономад сам и по трећи пут.{S} А читам само недељом и суботом по вечерњи |
| анити, второ жедног напојити“, или који трећоразредац баш немирно виче да све надвиче : „Све ст |
| њега седи Кокан Милошевић, онај што већ трећу годину седи све у истом разреду.{S} Ништа не учи, |
| их на смех.{S} Под пазухом држаше дебео трешњеви штап.</p> <p>— А, добро сте нам дошли, господи |
| </p> <p>Професор Сава прихвати се свога трешњевога чибука, напуни лулу, и на познати његов начи |
| запали пљоснату турску лулу на дугачком трешњевом чибуку.{S} Тада је било у цвету царство скупо |
| и доњи коштани наглавак са свога дебела трешњевца, извади из шпага пљоснату турску лулу, посади |
| ни сам не знађаше шта га поче плашити, трже своју руку и поврати се полукорак назад, на своје |
| е га неки шумски дух викну по имену.{S} Трже се, и погледа изнад себе.{S} На брдашцу, преко кој |
| же од пређашњих четири.</p> <p>Гргур се трже и та лепа слика ишчезе.{S} Врата се отворише и у с |
| Калимегдану с оном Ерчугом, један, два, три — положи!{S} Бога ми ти кажем, кад кидише Илија јед |
| Илија, не боји.{S} Дед!{S} Један, два, три, дед!{S} Ономад сам се хрвао на Калимегдану с оном |
| ти кажем, кад кидише Илија један, два, три — узмичи.{S} Гледајте само кад стегнем — гвожђа, пи |
| и да знам.{S} Русија, Аустрија, Турска, три једнака пута за слободне народе...{S} И Русија је р |
| у рукама наставника ствар благословена, три пута благословена.</p> <p>Ту се Даница мало намршти |
| , овде, макни, мрдни, де, један, два... три!</p> <p>И учитељ прстом здера хартију око печата.{S |
| на узе детињу пресвлачицу, да је на два три места прихвати и пришије дугменце које је отпало.</ |
| Томашевцу.</p> <p>— Чудо не написа два три ретка својим родитељима.</p> <p>— Није могао, госпо |
| моћи.{S} Кад је зима настала, после два три месеца, Гргур је већ седео на првом месту међу свој |
| а свећа и после поноћи.{S} Макса се два три пут будио и говорио детету да гаси свећу, да легне. |
| је био у најгушћој гори, окрете се два три пут, па онда, не видевши никога осим којега пупавца |
| ружи ноге тамо даље под сто, повуче два три дима из разгореле лулице, нагне главу ближе к десно |
| размажени нос, махинално га убрише два три пут плавом марамом, па онда позове оца и сина у шко |
| S} Узме табак чисте хартије, начини два три стиха истој јесени — не иде!{S} Покуша да састави н |
| и стави је преда се.{S} Преврнувши два три листа, намршти мало своје и онако убрано чело и поч |
| други пар својих кошуљица, сакрије сва три цветка, што их дотле ношаше у недрима.{S} У тај мах |
| ом, оним гостинским, који би пристао за три и по швапска кревета.{S} Тамо код иконе висе скораш |
| аљиницама, с крунама на глави; за овима три већа ђака, опет у стихарима, са високим калпацима о |
| авлијице, до врата, пењало се на два на три дрвена ступња.{S} Ушавши поседаше, Гргур на свој кр |
| итај, читај гласно, то вели бан, бан од три наше краљевине:{S} Хрватске, Славоније и Далмације. |
| ачувао цело „благодјејаније" од ове две три године.{S} Није Бог зна шта ; за мудар почетак и не |
| е множитељ“, или „Стеван Немања имао је три сина:{S} Стевана, Вукана и Растка“, или „Прво гладн |
| ректора.{S} Већ је све предмете и два и три пута поновио, али од господина директора ни трага н |
| шан громко повика: </p> <p>— Од куда ви три цара овамо пришли јесте?</p> <p>— Аз јесам цар Гашп |
| , овако се пише један, овако два, овако три....{S} Говорећи то, доиста је написала све те броје |
| о!“ а Милан, озбиљно и снуждено, метнуо три прста леве руке на усне и гледа у растуженога свешт |
| е рукавом, а цео збор запева: <hi>Шедше трије цари ко Христу со дари</hi>...</p> <p>А кад прест |
| равља да.{S} Пре него ће се граја дићи, тркне један крадом директору, а овај опет, беспослен ка |
| те види Петрија... збогом!{S} Одох све трком до школе.{S} Како ће се и они тамо обрадовати кад |
| } Максо, оличено осећање дужности, нада трку из собе у школу, из школе у собу, збунио себе и др |
| или ситнолисна дивља крушка, или просто трн.{S} На пупчастој главици те чистине указаше се разв |
| гле, Београд, Загреб, Сарајево, Скадар, Трново... вароши, села, градови, чисто видим народ како |
| е и прихватити му из руке ашов, мотику, трнокоп, косир.{S} Пазила је сваки његов миг.{S} Његов |
| амо већ после поноћи разабра се учитељ, трну у дланове, скочи са своје столице, узе чашу па пог |
| зад, поплашише се!{S} Макса, задовољан, трну у дланове, и нехотице се дотаче у џепу бурмутице, |
| задовољно мајстор Јована, и смешећи се трну у дланове.</p> <p>— Ви сте данас сасвим добре воље |
| е множења и дељења.{S} Затим се појали: тро пари, кондаци, јектенија и друге пригодне песме црк |
| бучен и наоружан, у првим колима велика тробојна застава, на њој српски грб; једни певају:</p> |
| S} Хоћу да се пазите као да смо вас све троје ми родили.{S} Седи, Гргуре до Ружице, а ње нека м |
| своје узбуђено срдашце.</p> <p>Кад сви троје изађоше у школско двориште, опазише, да мали брдс |
| славенској браћи, која живе у границама троједне краљевине!“</p> <p>— Живео! кликну на то Јован |
| ром, Коларом и Мицкијевићем.</p> <p>Сва тројица изиђоше на враташца, која су обично несносно шк |
| ц, међу Здравковићима.{S} У оца их беше тројица, али један умре одмах по очевој смрти, а други |
| ашпар од персијске стране, поче први од тројице царева; <hi>видјех бо звезду на востоцје</hi>, |
| дрвено порекло.{S} Окрете се Ирод оној тројици царева, намргоди се <pb n="33" /> по богу као п |
| леве стране момци, којих је вазда имао тројицу.{S} Шегрт је помагао доносити јела и служити пр |
| сат на зиду са големим теговима и дугом тромом шеталицом, а за дугим столом учитеља Максу с <ti |
| а онда, окренувши се своме пароху, рече тронуто:</p> <p>— Јеси ли чуо, попе; ја сам се у себи д |
| } Опазивши лицејце, подвикну узвишено и тронуто:</p> <p>— Ево, моја млада господо.{S} Рекох ли |
| ске песме, или изопачен одломак каквога тропара, који је чула у школи и цркви.</p> <p>А ђаци у |
| ита окренув се деци.</p> <p>— Знамо све тропаре.</p> <p>— А певати?</p> <p>— Учили смо: <title> |
| ио директором; вели: носи ти тај у џепу троструку бивољу камџију, па <pb n="51" /> чим муцнеш, |
| у телалницу, да промени своју и сувише трошну обућу.{S} Боже здравља, други пут.{S} Биће прили |
| по неопходној дужности тамо пред часном трпезом, а учитељ Макса пева, ви чујете како попа из ол |
| >— Хвала, хвала мајстор-Јоване, може се трпити.{S} Питате, како ми тамо живимо ?{S} Ево како, д |
| — шта мислите коме?{S} Оној савитљивој трсци, човеку без сваког значаја, али довијарноме — наш |
| му, твојему;</l> <l>Возтрубите трубоју, трубоју,</l> <l>Возопите со мноју, со мноју:</l> <l>Зве |
| еси твојему, твојему;</l> <l>Возтрубите трубоју, трубоју,</l> <l>Возопите со мноју, со мноју:</ |
| ри се песма, фрулица; живот шарен, врео,трудан, живот, који се не свија, упоран, жилав, чврст, |
| /p> <p>— Хвала, хвала, Илија, чувај, не труди се; нисам оскудан, свега је дао Бог.</p> <p>— Доб |
| Петрију: „Шта то може бити?“ Петрија се труди да докучи право предсказање таке необичне појаве. |
| жницу преда се, а Милан, ма да се лицем трудио да искаже саучешће, опет не скидаше ока с лепе у |
| , никад неће стећи крова над главом.{S} Трудите се, настави Иван скидајући опанака, па никад не |
| ни вечерао...</p> <p>— Молим, молим не трудите се: <hi>абије</hi> идем с вечере...{S} Знате, н |
| ље !{S} Само је онде напретка, где је и трудољубија.{S} Метод, ја не знам шта је то, метод је р |
| пунивши је мирисавим дуваном, запали је трудом, закачи левим палцем за ивице од прслука под паз |
| бе беле, па питоме.{S} Зовнем их само : трцава, гарава! а оне обе у крило, па их милујем.{S} Ка |
| опет, беспослен као што га је дао Бог, трч’ у разред као да ће му тамо орден приденути.{S} Там |
| ва, међу којима је, као буба, скакала и трчала мала Даница.{S} Још није почео сутон отимати мах |
| амишљену главицу и виде Даницу, која му трчаше у сусрет.{S} Кад је стигла до њега, даде му поло |
| ју па каву.{S} Тако.{S} А вама децо?{S} Трчдер момче тамо преко пута, па донеси два врућа сомун |
| обадвома ноге обамреше.{S} Иван виче: „Трчи, Петрија", а она: „Нуто, нуто, Иване!“, па се хват |
| ема школе, Грго; хајдмо тамо на брдо да трчимо горе и доле...{S} Рекав то Даница, залети се и п |
| м их још од јуче ни прстом дотакла!{S}" Ту их поче мешати брзо, брзо, брзо, па онда овлаживши д |
| вас разгледајте, разгледајте добро; ја' ту видим само маџарске и аустријске провинције.{S} Не т |
| а младости тако служи својим користима, ту се није бојати празне и гладне старости.{S} Ко не ум |
| како је стао подаље од црквених врата, ту Је и остао.{S} С пажњом је пратио игру својих другов |
| учитељка јело уносила.{S} Сав тај ред, ту материну тачност, врши и Даница, њезино добро дете, |
| лико чудити?{S} Ту су Пољаци емигранти, ту су све мудре, одабране главе.{S} Нашто чудити се, ни |
| кас.{S} До друге механе пробио их зној, ту их протрљаше сеном, услужни механџија изнесе ракију |
| не.{S} Ево да запитамо господина оца... ту је све — године, знање, искуство, једним словом све. |
| августа велика битка код села Перлеза; ту пролише своју драгоцену крв најбољи јунаци, и од тог |
| рловачки Мир.{S} Народ прекрилио улице; ту оружани борци, па депутати из разних крајева у разно |
| а.</p> <p>— Ту је, наставиће отац Арон; ту је, далеко није.{S} Тешко је било чекати, али се ето |
| славјанска епика, славјанска лирика.{S} Ту нема ништа германско, ништа западно.{S} Велики славј |
| м уз брдо до својих кутњих вратница.{S} Ту га је дочекала брижна жена Петрија.</p> <p>Он је ћут |
| ћеш у кући, где немаш своје сухоте.{S} Ту неки дан сласмо депутацију Грабовскоме у Варадин; не |
| није децу учио, не зна шта је посао.{S} Ту треба стрпљења, ђаволског стрпљења. </p> <p>— Треба, |
| она; све опрано, очишћено, углачано.{S} Ту су сланици, биберница, бокал с водом и пред сваким п |
| {S} А сад шта ћеш, мој весели Иване?{S} Ту су му се опет очи замаглиле, душа узмутила, па нити |
| а.</p> <p>— А чему се толико чудити?{S} Ту су Пољаци емигранти, ту су све мудре, одабране главе |
| на свету?</p> <p>— Прависимо !</p> <p>— Ту се и Гргур мало одобровољи, заборави <pb n="90" /> с |
| то у честитог мајстор Јована.</p> <p>— Ту је, наставиће отац Арон; ту је, далеко није.{S} Тешк |
| остати жив у том чуду од кућа.</p> <p>— Ту испрегоше коње, и док их је слуга провађао, отац изв |
| оно је лево Сава, десно Дунав.</p> <p>— Ту ћеш ти учити школу, Гргуре! викну Паун.</p> <p>Гргур |
| сно као дан.{S} Ја вам и опет велим, да ту нема неваљалства.</p> <p>— Шта, ви ваљада хоћете рас |
| пљиво предала својој судбини, чекаше да ту малу вижљу ухвати први сан па да умакне.{S} А кад је |
| је за смејање.{S} Разуми ме добро, нема ту летине, нема берићета.{S} Туђ је то усев, па ће вам |
| <p>— Та дај се доказати.</p> <p>— Нема ту никаква доказивања.{S} Но, лепа ствар, још ће ме учи |
| вану некако чудновато у прсима, па, шта ту тамо амо, и он очи кријаше од жене.</p> <p>— А што т |
| орачно.</p> <p>— А Бога ми јест!{S} Шта ту неке „Татре“, нека „божества“, некакви „гениј славе“ |
| е биће скоро и са Швабом квит.{S} А шта ту циле-миле — лагарије.{S} Ако ће лепо, и ми ћемо лепо |
| абране главе.{S} Нашто чудити се, ништа ту нема с неба, ништа „прејестествено".{S} Комитет, тај |
| чке, свет који врви тамо амо, као да је ту негде близу сабор или панађур.{S} Па војници, па Тур |
| тице, Даница.</p> <p>— Сат?{S} Па то је ту...{S} Шта велиш, брате Милане, да походимо његовога |
| и ви нећемо посветити.{S} Та и Доситије ту негде вели, да су се и братија хоповска веома радова |
| пећи и жећи на ономе свету...{S} Али се ту попа умери, па окрете дечици: хајдете, децо, мало у |
| ако вам је по вољи, да нам приповедите ту историју.{S} Макрено, каву.</p> <p>— Познајете ли ви |
| кратких дана и дугих ноћи, док је кроз ту маглу просинула једна јасна мисао, као оно усамљена |
| }" Хоћу, зашто не. „И ову погачу.{S}" И ту погачу, рекох јој. „Много, много га поздрави.{S}" Не |
| противу фиргаза!{S} Чујеш ли, Милане? и ту дрмну за рукав свога замишљеног друга, противу фирга |
| ни празан, не мислим овде, него овде (и ту звекну по ћемеру).{S} Мучио се, служио, ишао подеран |
| школу свршиш, е онда, онда...</p> <p>И ту се брат-Ивану уставише речи у грлу. „Боже мој, ко ли |
| е је свуда пратити.{S} А ја...</p> <p>И ту Макса поче још јаче јецати.{S} Гргур оборио главу, а |
| апетину: „Ево, покажите ми овде, има ли ту гдегод Србија, или српски народ.{S} Молим вас разгле |
| ио, макар на тренутак, два макар... али ту одмахну све те мисли од себе, окрете се на другу стр |
| моја стара мајка, па, па...</p> <p>Али ту већ стари учо не могаше даље, облише га сузе, и попу |
| и у моје године, а све ће...</p> <p>Али ту раздрагани професор пређе у толику узбуђеност, да у |
| о.{S} Пре свега мора бити...</p> <p>Али ту Милан мало заћута;</p> <p>— Шта мора бити? запитаће |
| учен из света, а тако бих...</p> <p>Али ту Гргур ућути и омириса она два лиска калопера што их |
| му на срце, само Милан хтеде употребити ту прилику да умакне, али га отац задржа.{S} Хтео не хт |
| оноснији, не би хтео ни малчицко подићи ту твоју круту главицу, па би онда, дабогме да би онда |
| , Боже мој, чисто не смем ни да изустим ту једну реч: слога!{S} Та да је уз нас та велика... ух |
| рајући ватру.{S} Данас сутра па и јесен ту, ваља нам се богме размислити: да ли дете да задржим |
| зио, али је сад касно, поправиће већ он ту неправду до године.{S} Жао и Гргуру и Даници, што ве |
| ет напред корачао.</p> <p>— Шта си узео ту викати, поче Илија тише, ублажавајући га. </p> <p>— |
| опет... често сте ми у очи зуцнули (но ту учитељ Макса мало заћута и једва изговори реч):{S} Ш |
| ожда бави у школи, уђимо, на прстима, у ту његову отворену ћелијицу, која је тесна, али коју он |
| — Реци ми, молим те, докле ћеш пиљити у ту књигу? најзад се осече Милан, довршивши оно, о чему |
| нима онамо код града.{S} Мари он за сву ту вашу петљанију.{S} Волео би он море оног изгубљеног |
| и у својој пријемљивој души ствара целу ту величанствену <pb n="109" /> слику сувремене српске |
| ука работу...{S} Да нас когод не чује. (Ту Милан смотрено погледа на једну и на другу страну.) |
| .{S} Али памти добро што ћу ти казати. (Ту се Милан још ближе примаче Гргуру).{S} Не питај ме о |
| га!{S} Та да је уз нас та велика... ух (ту професор плану, скочи, тресну ногом тако силно о тле |
| ашта прибележити.</p> <pb n="122" /> <p>Ту се Илија и нехотице мало замисли.{S} Поћута, па онда |
| штапове у ватру.</p> <pb n="132" /> <p>Ту Даници лакну на срцу, осу јој се душом нешто и топло |
| > <p>— Шта читаш ?</p> <pb n="87" /> <p>Ту погледа у књигу, што стајаше пред њим отворена.</p> |
| иде јаснаја, јаснаја...</l> </quote> <p>Ту оздо мрдну жицом фамулус Степан и над анђелима и пас |
| >Јерусалим стужи сја...</l> </quote> <p>Ту и цар Ирод обори своју лепу главицу и снуждено наже |
| олена падоше, падоше...</l> </quote> <p>Ту цео збор паде на колена, па и учитељ Макса, па и поп |
| виђених, мудрих и родољубивих.. </p> <p>Ту поп Арон отвори, бурмутицу, понуди и себе и мајстор- |
| .{S} Докажи да лаже, докажи, де!</p> <p>Ту се учитељ Макса доиста мало збуни, па онда, дошав се |
| ?{S} Лаж, лаж... децо моја, лаж!</p> <p>Ту добри наставник плану, скочи са столице и прође узру |
| лике жалосне примере пред собом!</p> <p>Ту професор Сава дубоко, дубоко уздахну.</p> </div> <di |
| ’ сироти Словаци, па Чеси, па...</p> <p>Ту се у мало не омаче нашем одушевљеном словенофилу:{S} |
| касмо у нашој великој радости...</p> <p>Ту свештенику Арону потекоше сузе, а мајстор Јован хтео |
| м, обневидео, још за који дан...</p> <p>Ту се Макси очи наводнише.{S} Узе убрус испред себе и п |
| Макси, па поздрав матери и оцу“.</p> <p>Ту говорљиви Илија застаде, па очима око себе, час у уч |
| амо се и од свога најрођенијега.</p> <p>Ту Макса уздахну дубоко, и таман да спусти зрнце на бро |
| вље махале пуношаренога Багдада.</p> <p>Ту на том, негда тако пуноживотном, данас тако пустом Д |
| етод — све зависи од наставника.</p> <p>Ту је Илија погодио где треба, правце у центар кратке ц |
| е наше, ово је моја мати садила.</p> <p>Ту се саже и узабра неколико стручака.</p> <p>— Ево ово |
| ословена, три пута благословена.</p> <p>Ту се Даница мало намршти, „свевидеће" око Илијино брзо |
| , па донеси два врућа сомунчића.</p> <p>Ту обојица почеше сркати каву, која се пушаше.</p> <p>— |
| е виде озго са њихових вратница.</p> <p>Ту поче сунце сасвим замицати за брдо на западној стран |
| била и остајеш моје дивље пиле.</p> <p>Ту је, расрђену, учитељ Макса, противно својим педагошк |
| ам и лека од љубави: оженићу се.</p> <p>Ту Гргур нехотице мрдну болесном ногом; од бола му се л |
| ем, верујем више но самоме себи.</p> <p>Ту Илија руком к ћемеру, али је Гргур устави.</p> <p>— |
| ња, корак по корак, све ће бити.</p> <p>Ту се Илија маша за резу.</p> <pb n="85" /> <p>— Стој!{ |
| како ћемо, ако повијају власти.</p> <p>Ту, у црквеном трему, заверише се и поп и учитељ да пра |
| том никад нису на одмет ортаци.</p> <p>Ту Гргур зевну.</p> <p>— Зеваш, досадно ти је?{S} Ако, |
| еликим прстом што га је подигао.</p> <p>Ту она подигну свећу ближе икони, а мали је Гргур дуго |
| има још пун пунцат оволики ћуп.</p> <p>Ту она показа ручицама ширину и висину тога тако важног |
| а ходи горе доле, да гледа свет.</p> <p>Ту се отворише собња врата, професорова сестра госпођа |
| ј, побележићу, па не бери бригу.</p> <p>Ту извади и отвори кожну бележницу.</p> <p>— Отиди или |
| вај млади професор у Крагујевац.</p> <p>Ту Илија погледа значајније Даницу. па онда опет у учит |
| ело твоје име.{S} Само да видиш.</p> <p>Ту га ухвати за рукав и повуче к табли.{S} Узев креду, |
| је кад је поред њега.{S} Али он, гледа, туби мисли, па и не зна да има још некога поред себе.</ |
| ла; једнима беше мати радост, а другима туга.{S} Тежак, врло тежак бол прожимаше јој заиграло с |
| д је тако лепо, тако благо, преображено тугом, која је старом учитељу натерала сузе на очи.</p> |
| обро, нема ту летине, нема берићета.{S} Туђ је то усев, па ће вам јабанци и жетву разјагмити.{S |
| еш да ти узберем?</p> <p>— Не.{S} То је туђе, а учитељ рече: ко у туђе дарне...</p> <p>— Ово ни |
| е: ко у туђе дарне...</p> <p>— Ово није туђе, прекиде му говор мала Даница; ово је наше, ово је |
| p> <pb n="11" /> <p>— А ко буде дирао у туђе, или другога ударио, нека ми и не излази пред очи! |
| Не.{S} То је туђе, а учитељ рече: ко у туђе дарне...</p> <p>— Ово није туђе, прекиде му говор |
| ији... срамота, срамота!{S} Још ћемо ми туђина служити, још !{S} И кад нас неће, ми га тражимо, |
| инама, а безусловно упоран свему што из туђине долажаше.{S} Ретко се који даде преламати на евр |
| иш с парама?{S} Без њих је свуда зло, у туђини још понајгоре.{S} Која меџедија неће шкодити...{ |
| ка старала се да јој синак не гладује у туђини.</p> <p>Гргур је на све то снужден гледао.{S} Бе |
| и опанака, па никад нећете изгледати из туђинских руку.</p> <p>Деца пољубише оца и мајку у руке |
| <p>— А као зашто не бих?{S} Чинио сам и туђину, а нек’мо ли теби, који си ми толико пута учинио |
| лану, па зар да га сад остављам на душу туђину и незнану?</p> <p>— Али, газда Иване, ја не знам |
| рити.{S} Дух нашега народа који сузбија туђинштину, који крха синџире и стеге, тај је дух — вел |
| се то тако погдекоје, којем се не да по туђој мудрости“.{S} Само је мала Даница још она иста бр |
| се.{S} Читам оцу новине, са свих страна туже се на Мораву, на поплаву.{S} Свет се тужи, и ја гр |
| же се на Мораву, на поплаву.{S} Свет се тужи, и ја грешна радујем се: можда ће Гргур писати, да |
| се и даље повираше око кола.{S} Петрија тужна, претужна, не излажаше из куће.{S} Тамо приправља |
| и пут у свом малом веку беше зловољна и тужна.</p> <p>А Паун и Гргур журно одмицаху у гору.{S} |
| оду: вода струјаше већ оним тајанствено-тужним јесењим жубором, а ти звуци дотакоше се његовог |
| авља Гргур свој неми протест исто онако тужно и чемерно.</p> <p>— Ко још верује у виле и вилинс |
| >— Шта говориш, Милане? поче Гргур мало тужно и горачно.</p> <p>— А Бога ми јест!{S} Шта ту нек |
| попа Крсту па га ословите, а вама чисто тужно годи, кад стане у говору шушкетати, јер га је нек |
| очи наводниле; сви су у неком свечаном тужном расположењу, а Гргуру, откад је сишао са своје п |
| , врло дуго, ћутљив и невесео.{S} Али и тузи, као и свачему, има краја и конца.{S} Тамо већ пос |
| ића ухватила маџарска стража, била га и тукла наџацима, привезала за дрво, четири дана издржа ј |
| Они час по зарезу, све неког посла ради тумарају напоље, па од некакве редње, немирне и зимогро |
| који у вајату, који тамо по трави, под туњом.{S} Гргуру је мати наместила у кући, прострла шар |
| знесоше јастуке и поседоше на траву под туњом.{S} Гргур им прича све.{S} Иван ћути, па га сад о |
| буке, па једно газда ухватио и праши му тур; или двоје сирочади, озебли и гладни, како седе пор |
| независној и од Маџара и од Шваба и од Турака.</p> <p>А тамо у оној соби из авлије седи Милан |
| вечне ерлије с белим, зеленим и шареним турбанима, пушећи <pb n="70" /> чибуке и шарене наргиле |
| иза оне бербернице на углу...{S} Море, Туре, окан’ се белаја...{S} Бадава му говориш...{S}" Ки |
| у нећу ни да знам.{S} Русија, Аустрија, Турска, три једнака пута за слободне народе...{S} И Рус |
| Шта ћеш кад смо мали... па глупост, па Турска, па конзули...{S} Али хтедох те упитати, соколе; |
| ром џубету, у шубари, а соба просто као турски хамам.</p> <p>Учитељ Макса привикну мало на глед |
| леда у бедеме градске, у кулу га мрским турским сатом, у низаме који чуваху стражу, или чуче и |
| а од словенских земаља што су данас под Турском...{S} Но, како ти се свиди моја политика, браја |
| Да иде у суседну механу на једну грку, турску ?{S} Не иде.{S} Професор је, а виши наставници о |
| ела трешњевца, извади из шпага пљоснату турску лулу, посади је на доњи крај, а на горњем беше с |
| опозиција!</p> <p>Сава запали пљоснату турску лулу на дугачком трешњевом чибуку.{S} Тада је би |
| зу сабор или панађур.{S} Па војници, па Турци, па низами.{S} С теразијског раскршћа <pb n="57" |
| да на калдрми...{S} Чујеш ли, Гргуре, с Турцима се не да више — дошао је крај: ил' они ил’ ми ! |
| у старе краљеве и цареве, наше бојеве с Турцима, па позва народ на устанак, да брани своја прав |
| у којој је, у прошлом веку, закључен с Турцима познати Карловачки Мир.{S} Народ прекрилио улиц |
| му је истргох...{S} Ето ти још некаква Турчина...{S} Повуци, потегни...{S} Уз калдрму, низ кал |
| зољеве, који зује око стрехе и главама туцкају о дрвене ступчиће; Даница, не дижући главе, шиј |
| лето, притегнућемо кљусадма колане, па ћа на скелу...</p> <p>И још су се дуго, дуго разговарал |
| а паднем на нос, ни Вељко, ни Доситије; ћата, секретар, начелник — уја! — „пензионер" с црном н |
| <p>— Али, газда Иване, ја не знам да л’ ће бити за дете понајзгодније.{S} Бог нас дао доста, а |
| Максо у длаку је умео прорачунати кога ће дана походити његову школу.{S} А ето се сад преварио |
| оно удари.{S} Кад је сабор, кад зна, да ће тамо после цркве бити и старо и младо, да ће се проб |
| рцу.{S} Чисто се бојао и да помисли, да ће већ сутра и он седети у једној од тих чудноватих клу |
| мо после цркве бити и старо и младо, да ће се пробеседити која паметна или испразнити по једна |
| ач — готово никад.{S} Кад је мислио, да ће бити доста, рећи ће сасвим мирно и полуочински мален |
| сме ни да помисли у свом малом јаду, да ће он вечерас преноћити у школи, без оца и мајке, да га |
| је чина.{S} Морао је Макса дати реч, да ће за вечерас походити само неколико домаћина, а за ост |
| шевине и отмице: мало која поличарка да ће остати у своје матере.</p> <pb n="148" /> <p>Сви су |
| адно сави око срца.</p> <p>— Дабогме да ће доћи... једва промуца; је ли дете моје, да ти никад |
| се толико не чуђаше; не виђаше му се да ће то бити Бог зна шта.</p> <p>— А јеси ли видео кадгод |
| и овом мом матороме баби, што мисли да ће једног дана истесати Душана.{S} Хоћу море слободу ов |
| и прирез — нај! а кад пишу мапе, као да ће им рука отпасти...{S} Знаш ли ти, учитељу, где лежи |
| што га је дао Бог, трч’ у разред као да ће му тамо орден приденути.{S} Таман ће наш нови Кара-М |
| он би се час по заплакао, кад би чуо да ће да воде брата, и да га дуго, дуго неће видети.{S} От |
| двоје у првоме цвету.{S} Ко зна, можда ће се и из вас... зли ништа, ништа ; ни сам не знам шта |
| се тужи, и ја грешна радујем се: можда ће Гргур писати, да види да и нас није раселио поводањ. |
| в косовски марш — и то не иде.{S} Можда ће љубавна песма наћи одушке заптивеним врелима?{S} Још |
| га сви, а кад га се одречем и ја, онда ће му, чини ми се, бити много, много теже, а ја се нека |
| а потиштена браћа...{S} А онда?{S} Онда ће и Рајна научити <hi>Возбраној</hi>!{S} А ми?{S} Ми ћ |
| или испразнити по једна или две, е онда ће вам листом нагрнути цркви.{S} И Иван је ишао цркви с |
| а Вертепом право кметовој кући, а отуда ће походити још неколике домове.{S} Међутим у поповој к |
| евцу.{S} Где је царе Лазо сабљом, Илија ће пером.{S} Само да сам мало бољи на концепту.{S} Шта |
| с прегазити, чељуст, <pb n="78" /> која ће нас попити!...{S} Ми — мален народ... како рекосте? |
| Ајаој, тешко ли си њеном суђенику, ала ће га гуја ујести.{S} -Онако честити родитељи, па тако. |
| развезао с попом дугачке диване, којима ће крајеви шинути чак до јутрење.{S} Па, по свом старом |
| е, нема берићета.{S} Туђ је то усев, па ће вам јабанци и жетву разјагмити.{S} Хоћете на лепак — |
| ди.{S} Што год не разумете, питајте, па ће се зар наћи ко ће вас као што треба обавестити.{S} Н |
| астао више моје главе, још који дан, па ће своје златне круне повијати према сунцу.{S} Мајка би |
| а.{S} Ђаци из села у ком је школа сутра ће почети долазити.{S} Учитељка не даде маломе новаку д |
| а да шта ће бити доцније?</p> <p>— Шта ће бити доцније?{S} Онда, онда дабогме да ћемо их ређе, |
| онда ми још сад тешко на срцу; а да шта ће бити доцније?</p> <p>— Шта ће бити доцније?{S} Онда, |
| Јован и газда Иван до ручка угодише шта ће овај имати донети на издржање детиње:{S} 200 ока жит |
| емун, размишљао у колима, како ће и шта ће говорити, кад га упитају браћа из „Сербије“ о најнов |
| те, и унапред се тако рећи одлучило шта ће од којега бити.{S} Великаши су их призивали у своје |
| S} Она је послушно и присебно дете, Бог ће је свуда пратити.{S} А ја...</p> <p>И ту Макса поче |
| p>— Па води их.{S} Ако нисмо ми.{S} Бог ће с њима бити! једва промуца Петрија и сузе јој грунуш |
| <l>Није Србин већ је изрод,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Други припевају:</p> <q |
| колске дане после великих празника, кад ће строги учо, с прутом у неумољивим рукама, опет наста |
| дравља, други пут.{S} Биће прилике, кад ће се и наш драги Илија већ појавити са својом улогом у |
| и за све наше знање.{S} Ја не знам, кад ће се мој отац одучити од ове своје строгости ?{S} Јесу |
| док нас нису позвали...{S} Дакле државе ће бити четири:{S} Пољска — све земље старог пољског кр |
| али зацело и овог тесног Дорћола, а ове ће песме остати вазда живе и младе, свеже и росне као ш |
| здравља, стрпљења, корак по корак, све ће бити.</p> <p>Ту се Илија маша за резу.</p> <pb n="85 |
| } Џаба се само мучимо и знојимо.{S} Све ће нас изрезилити као кучиће па узалуд мука.{S} Док сам |
| истова оне књиге на столу.</p> <p>— Све ће, рекох вам, узети други вид, само је народ сила, кој |
| ве.{S} Нећете заћи у моје године, а све ће...</p> <p>Али ту раздрагани професор пређе у толику |
| тару и учитеља Максе за певницом, дотле ће и б...ска црква појати као и она Саборна до Митропол |
| ни час „смерти“, и о праведницима, који ће, у слави небеској, седети с десне стране Бога оца.{S |
| млад, здрав, јуначан народ руски, који ће љубити нас, и кога ћемо обгрлити ми, ми њихова потиш |
| лиони, море, пучина! — где је тај, који ће нас прегазити, чељуст, <pb n="78" /> која ће нас поп |
| Иван се попе на кола, за њим Паун, који ће да испрати брата, па напослетку Гргур, који се једва |
| гломазна каса, велики ручни кош, у који ће се спуштати дарежљиви народни прилози.</p> <p>Кад до |
| што је у шерпењи и лонцу одлучио: да ли ће до ручка моћи бити готов са започетом главом у књизи |
| едају и зебу у плашљивим срцима: шта ли ће бити кад учитељ Макса навали на њих.{S} Ћуте, не мич |
| ила, а кућа још лепше одгајила — шта ли ће од њих учинити школа и друштво?</p> <p>И као да се п |
| И треба кад му је дао Бог.{S} А шта ли ће да учи?</p> <p>— Не знам, нису ме питали.</p> <p>-— |
| , којој сад навија прву основу. „Шта ли ће од свега тога бити, Боже, Боже мој?.{S} Да је ко у т |
| уставише речи у грлу. „Боже мој, ко ли ће то жив дочекати“, помисли у себи. „Да ли је мени та |
| се сави око срца и неки страх, како ли ће остати жив у том чуду од кућа.</p> <p>— Ту испрегоше |
| <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Па што ли ће?</p> <p>— Ето што: хоће да води дете у школу.</p> <p |
| а Русија лећи ће, мора лећи у гроб, али ће она пре смрти родити... родити другу Русију, млад, з |
| аука.{S} Мало ми је побрз у говору, али ће и то уставити озбиљније године.{S} Сазреће.</p> <p>Г |
| готов са започетом главом у књизи, или ће је морати довршити тамо по вечери.{S} Па онда би узе |
| много снажнија.{S} Тамо под зиму, мати ће ме поучити да ткам ћилимове.{S} Ти знаш како је она |
| ворим... ова стара бесвесна Русија лећи ће, мора лећи у гроб, али ће она пре смрти родити... ро |
| } Кад је мислио, да ће бити доста, рећи ће сасвим мирно и полуочински маленом Гргуру:</p> <p>- |
| а бих тако радо читао Мицкијевића, рећи ће Гргур, који беше у истом заносу као и његов професор |
| </p> <p>— Још можеш и ђемије вући, рећи ће му Милан.</p> <p>— А што не, с тобом бих, Бога ми ти |
| ..</p> <p>— Не свиди ми се никако, рећи ће Гргур, после дугог и дугог размишљања.</p> <p>— Не с |
| био први од ђака из даљих села.{S} Тек ће кроз који дан по недељи стизати и остала деца.{S} Ђа |
| су прешли половину пута, ћутећи, Милан ће опет мало застати.{S} Застаде и Илија.{S} А кад фаму |
| да ће му тамо орден приденути.{S} Таман ће наш нови Кара-Мартин заурлати: ма! а директор широм |
| шај га, као што си и мене слушао.{S} Он ће те и на добро упутити.{S} Хајде сад приђи му руци.</ |
| ан...{S} А шта ћеш ти бити?</p> <p>— Он ће бити мали цар Петар, а ја мала царица, одговори Дани |
| — Идите, идите, драги господине.{S} Жао ће им бити кад чују да сте пролазили ; а и Гргур ће вам |
| го да му Господ здравља да.{S} Пре него ће се граја дићи, тркне један крадом директору, а овај |
| и и како ти је у далеком свету...{S} Ко ће као Бог, само кад си нам се опет повратио жив и здра |
| и покартали „пунишака", тек да виде ко ће добити, али од дужег времена ни то не „упражњавају". |
| <p>— А зар га мислиш не бије?{S} Али ко ће, бабо, ућуткати оног пустолова.{S} Знаш ли, вели, Си |
| разумете, питајте, па ће се зар наћи ко ће вас као што треба обавестити.{S} Наука је наука, зан |
| е је време преокренуло; учен човек, ако ће и пешице ићи, сваки га поштује, а неучена, видећи гд |
| } А шта ту циле-миле — лагарије.{S} Ако ће лепо, и ми ћемо лепо, а ако почну као до сада, ми ће |
| оваца у Земун, размишљао у колима, како ће и шта ће говорити, кад га упитају браћа из „Сербије“ |
| и мало дрмну вилајетом.{S} Хе, хе, како ће то, жено, лепо одгледати:{S} Који беше оно поп, што |
| ом!{S} Одох све трком до школе.{S} Како ће се и они тамо обрадовати кад чују да сам те видео.{S |
| али што раније могу, на Авалу.{S} Тамо ће и ручати, провести део дан.{S} И доиста, сутрадан, ј |
| сподину директору, то је моја ствар, то ће ићи лако; ама јеси ли се побринуо за стан, где да см |
| }" Само што раменима слегосмо.{S} На то ће патријарх мало јачим, свечанијим гласом: „А полковни |
| и мало јаче учитељ Макса.</p> <p>— Зато ће је много пећи и жећи на ономе свету...{S} Али се ту |
| есте тог.{S} Сигурно му знате сина, што ће сада у четврти разред?{S} Лањске године, некако пред |
| твојих, на част ти све!</p> <p>— А што ће мени све белосветске власти? опире се поп.</p> <p>— |
| напред, и ништа <pb n="56" /> нема што ће их уставити.{S} Видите како је тешко живети на овоме |
| ше главу, кад им учитељка, пре него што ће лећи, приђе, једне подигну горе, а друге повуче доле |
| ри столу.{S} Овога вечера, пре него што ће поседати, рече мајстор Јован својој деци.</p> <p>— Х |
| ор Јоване, где је места за вас све, зар ће бити иједан угао за моје дете.{S} А душе ми је мирно |
| адржа, па опет помилова.</p> <p>— Гргур ће бити мали цар Петар, а ти ћеш бити моја мала царица. |
| и кад чују да сте пролазили ; а и Гргур ће вам бити захвалан.{S} Ви не знате, шта је самоћа.{S} |
| >— Над Стратимировићем нит је било, нит ће бити митрополита! удара гласом, већ мало љутит, учит |
| >— Ево баш нећу да плачем! — Наједанпут ће Ружица у другу тактику.</p> <p>— Немој.</p> <p>— Нећ |
| који пар.{S} Ако дођеш ове јесени, отац ће те за цело звати, па ћемо се частити, частити догод |
| re</foreign> на честитку професору, реч ће написати Гргур (али је „словослов“ Милан); ако је по |
| аква доказивања.{S} Но, лепа ствар, још ће ме учити ове Сервијанкуше!</p> <p>— Јелена! викну пр |
| } Милоша је родила револуција.{S} Милош ће је наново створити.{S} Милош и Вучић морају се мирит |
| бетима, телалнице и прчварнице с добрим ћебапчићима, касапнице и рибље чаршијице, механе са ста |
| Каона и Криваја, — цркве као градови, а ћелије као палате, једним словом: царске задужбине, као |
| уђимо, на прстима, у ту његову отворену ћелијицу, која је тесна, али коју он ипак за то називаш |
| но самоме себи.</p> <p>Ту Илија руком к ћемеру, али је Гргур устави.</p> <p>— Хвала, хвала, Или |
| оје порекло они жути котурићи у његовом ћемеру.{S} Тадашње „устројеније јавног училиштног наста |
| мислим овде, него овде (и ту звекну по ћемеру).{S} Мучио се, служио, ишао подеран и гладан, ал |
| њега нећемо ни питати.</p> <p>— Да кога ћемо питати?{S} Ваљда оне доле великаше што се кољу о в |
| народ руски, који ће љубити нас, и кога ћемо обгрлити ми, ми њихова потиштена браћа...{S} А онд |
| бити доцније?{S} Онда, онда дабогме да ћемо их ређе, много ређе виђати.{S} Али зар да <pb n="5 |
| и, жив ми био, Вертеп као и до сада, па ћемо га пронети по овим нашим брдима.</p> <p>— А забран |
| ве јесени, отац ће те за цело звати, па ћемо се частити, частити догод се не разболиш.{S} Ето с |
| кожним рукавицама у зимње доба.{S} Шта ћемо, тако је коло живота.{S} Судбина је судбина, а чов |
| би хтело, моја драга госпођице, али шта ћемо, кад не дозвољавају околности, опште спокојство, п |
| ко будаласто поверљива.</p> <p>„Али шта ћемо, Гргуре, кад се не да на пречац остарити.{S} Доста |
| шта знамо, драги господине учитељу, сви ћемо тамо, да Бог поживи остатак! поче Илија, прибирају |
| гледају их такође гануте.</p> <p>— Али ћемо, као што си рекао, заједно у Горњу Крајину, прихва |
| ити.... чујеш ли, морају се мирити, или ћемо сви у бечку врећу, сви!</p> <p>По дужем ћутању про |
| ћемо лепо, а ако почну као до сада, ми ћемо своју војводину привеслати Србији, па да буде што |
| Чујеш, жено, остави ти то пред нас, ми ћемо се већ сами послужити, када зажеднимо ...{S} Здрав |
| чити <hi>Возбраној</hi>!{S} А ми?{S} Ми ћемо и сами на Косово у Призрен!{S} Ал’ сироти Словаци, |
| е-миле — лагарије.{S} Ако ће лепо, и ми ћемо лепо, а ако почну као до сада, ми ћемо своју војво |
| народ има и силе, има и отпора.{S} И ми ћемо се, децо, одупирати, ‘борити.{S} Дух нашега народа |
| је део изврстан.{S} Ово који дан отићи ћемо макар до Топчидера, — тамо ћемо сести где и читати |
| попа шаљиво, издижући обрве...{S} Како ћемо ми уз вас овако у чизмама.{S} Добро, добро, само п |
| посла!{S} Боже здравља, гледаћемо како ћемо, ако повијају власти.</p> <p>Ту, у црквеном трему, |
| н отићи ћемо макар до Топчидера, — тамо ћемо сести где и читати баладе његове.{S} Ево вам Људев |
| је.... али што да ти напред ређам, што ћемо све видети својим сопственим очима.{S} Боже здрављ |
| ој појезији... срамота, срамота!{S} Још ћемо ми туђина служити, још !{S} И кад нас неће, ми га |
| негда од брвана и клиса, сада покривене ћерамидом, а димњаци се беле издалека као звонарице.{S} |
| и зидови од камена.{S} Покривена старом ћерамидом, с великим стрехама, с дрвеним ћошкама и проз |
| давна живи у грудима његовим, учитељева ћерка, она некадашња несташна и торокљива Даница.</p> < |
| {S} Напрћи своје танке уснице столарева ћерка, а Миланова сестра Ружица.</p> <p>Гргур, намрштив |
| сто тешко познати.{S} Према њему његова ћерка Даница, у најлепшим, најцветнијим годинама.{S} Гу |
| десно жена, па син му Милан, па до њега ћерка Ружица, с леве стране момци, којих је вазда имао |
| ш лепшу него што је лепа учитељ-Максина ћерка Даница.{S} А Милан, он гризе доњу усну, метнуо ру |
| е, опет не скидаше ока с лепе учитељеве ћерке.</p> <p>— А шта знамо, драги господине учитељу, с |
| ик на Даницу; да је имао Макса још коју ћерку, мислио би да је то старија сестра њезина.{S} Как |
| рима маленим, који са гломазних дрвених ћерчива још мање светлости пропуштају у малене собе.{S} |
| се Карловци.{S} Нас дао Бог разоружали ћесари, па ни један ни чим не укресати, ал’ ваш прота М |
| ароду.{S} Народ виче: „Шта су потписали ћесари, нека нам и буде!“ Поче протосинђел Никанор: „От |
| убити Боку, да је можемо дати на поклон ћесару?{S} Тако хтео Немац, тако хоће Русија.{S} Русија |
| есни Грабовски нашим депутатима.{S} Све ћете то имати, ако то већ нисте читали у <title>Вјестни |
| е и ових дрва да направим Вертеп.{S} Ви ћете ми помагати, јер ћете га вас четворица и носити... |
| матра својим упалим очима. </p> <p>— Ви ћете се мало зачудити нашем доласку.{S} Опростите, путн |
| } Ја ћу сећи, кројити и прикивати, а ви ћете лепити и како треба придржавати.{S} Данас и сутра |
| више кроз зубе.</p> <p>— 'Трговином или ћете суду?{S} Не знам да се брат Иван опарничио с ким?< |
| ао, а Јелачић говорио заклетву.{S} И то ћете подробно читати у <title>Вјестнику</title> ово кој |
| вим Вертеп.{S} Ви ћете ми помагати, јер ћете га вас четворица и носити...{S} Ти ћеш, Пауне, бит |
| p>Чим погледате на постављен сто, одмах ћете приметити да је застрт чистим чаршавом, тањири и ч |
| ћ писати.{S} Надај се.{S} Ко зна, можда ћеш ти данас сутра бити и у Београду.{S} Ствари иду и т |
| мо те испратили из нашега села.{S} Онда ћеш за дело прочитати сваку речцу; ко зна,можда и више |
| — да изгину један за другога.{S} Свуда ћеш их видети заједно, било да се иде цркви или општини |
| ео би како народ суди и газдује.{S} Шта ћеш кад смо мали... па глупост, па Турска, па конзули.. |
| да се бијемо, или да се селимо.{S} Шта ћеш у кући, где немаш своје сухоте.{S} Ту неки дан слас |
| мо да сам мало бољи на концепту.{S} Шта ћеш, кад се није стигло све.{S} Надокнадићемо све.{S} Д |
| аш, у цркви си свагда миран...{S} А шта ћеш ти бити?</p> <p>— Он ће бити мали цар Петар, а ја м |
| а не пробуди, оде из куће.{S} А сад шта ћеш, мој весели Иване?{S} Ту су му се опет очи замаглил |
| ако млада, па лепа, па паметна, али шта ћеш, кад јој је у глави чађаво.{S} Ја говорим, говорим, |
| и, да је ближњаиво и местичаво, али шта ћеш, кад ми се, невештој, час по жице кидале, а руке ми |
| , ама те разговарају, чисто не знаш шта ћеш пре: или да се машаш јела, или да испијеш чашу, или |
| нема часова.{S} Али тако је то, свугде ћеш наћи солидарности, па и код самих халваџија, само н |
| руци.</p> <p>— Реци ми, молим те, докле ћеш пиљити у ту књигу? најзад се осече Милан, довршивши |
| како се то готови...</p> <p>— Али докле ћеш ме, Саво, бити по ушима са тим твојим модрим патлиџ |
| ћете га вас четворица и носити...{S} Ти ћеш, Пауне, бити чобанин, ти, Јанићије, Ирод, а ти, Крс |
| <p>— Гргур ће бити мали цар Петар, а ти ћеш бити моја мала царица.</p> <p>Даница се насмеја, па |
| као они, Милане, као они.</p> <p>— И ти ћеш ваљда с њима у Карловце?</p> <p>— Куд било, Милане; |
| им ни Књаза, никога, баш никога, па ако ћеш баш ни самог директора... шта ми може директор?</p> |
| био мајстор наздравити — јесте, али што ћеш у Здравковићима чути здравица и напијалица, Бога ми |
| је лево Сава, десно Дунав.</p> <p>— Ту ћеш ти учити школу, Гргуре! викну Паун.</p> <p>Гргуру з |
| у преобрази тај радостан глас, потрча у ћилерак, да почасти чичу ракијом, па онда?{S} Онда одје |
| на доњи крај, а на горњем беше сисак од ћилибара.{S} Напунивши је мирисавим дуваном, запали је |
| и посао: или плете чарапе, или изаткива ћилимке, или тка платно памучно.{S} А кад сунце пође за |
| мо под зиму, мати ће ме поучити да ткам ћилимове.{S} Ти знаш како је она много вична у сређивањ |
| креветац, покривен старим врло простим ћилимом, на ком се и преко дана почешће одмара.{S} Чело |
| вароши, од друмова, у паланци прогамизо ћифта, ни маћи, ни дисати.{S} Благословено село, од сељ |
| еханама на путу са ишараним ходницима и ћошкама.</p> <p>— Нуто, нуто, бабо ! виче Паун, опазив |
| ерамидом, с великим стрехама, с дрвеним ћошкама и прозорима маленим, који са гломазних дрвених |
| и рибље чаршијице, механе са стакленим ћошкама, где седе средовечне ерлије с белим, зеленим и |
| па онда устаде, прекрсти се и изиђе на ћошку.{S} Гледећи у зову и ону подивљалу лозу, што се у |
| но...{S} Е па реците, шта <pb n="65" /> ћу?{S} У кафану нисам ни момком ишао...{S} Изволите ево |
| док ви расправљате велике политике, ја ћу своје знање на пазар, продаваћу га што скупље и што |
| дугама.{S} Од јуче је започео упис, ја ћу их одвести господину директору, то је моја ствар, то |
| децо, на посао.{S} Ходите ближе.{S} Ја ћу сећи, кројити и прикивати, а ви ћете лепити и како т |
| једитој глави, цело правитељство.{S} Ја ћу се заклети, ево сад у цркви: теже је дајанисати у шк |
| видим и тог твога учитеља Максу.{S} Ја ћу ти већ писати.{S} Надај се.{S} Ко зна, можда ћеш ти |
| д не знаш шта боље да ми говориш.{S} Ја ћу како ја, како је код паметна света, а неће ми још ул |
| е буде знао лекцију, сви да знате, — ја ћу му судити!</p> <p>Сви се скаменише.</p> <pb n="11" / |
| и му се наводниле сузицама.</p> <p>— Ја ћу можда још данас с Пауном у село, а ово ти је од јако |
| да оним значајним погледом.</p> <p>— Ја ћу бити с њиме задовољан.</p> <p>— Сасвим задовољан?</p |
| мојој пустињи, могла разумети.{S} А ја ћу ти, у замену, послати по који цветак из моје баштице |
| Учитељу! упаде му у реч свештеник; и ја ћу с тобом у Горњу Крајину, па ћу свуда, где тамо стигн |
| фесори!{S} Само тако, само тако; али ја ћу већ целу ствар доставити попечитељству.{S} Не дам се |
| ра кад прну са седала, изађи у трем, па ћу ти показати обе моје кокице.</p> <p>Још су се неколи |
| ик; и ја ћу с тобом у Горњу Крајину, па ћу свуда, где тамо стигнемо, казати и учитељима и попов |
| чаше... ви можда и не слутите, али, шта ћу, кад осећам ја.{S} Нисам ја из редова задњих, знаде |
| м, а Бог зна, како је с тобом тамо; шта ћу, ако ти и не хтеш прочитати ово неколико паметних и |
| Гргуре, мали цар Петар.</p> <p>— А шта ћу бити ја, отац? упита нестрпљива Даница.</p> <p>— Ти |
| нути.{S} Ако нећеш ти, онда не знам шта ћу.</p> <p>— А као зашто не бих?{S} Чинио сам и туђину, |
| с ума.{S} Ал’ стан’, почекни мало, сад ћу се ја..., чекај, чекај... видиш ти га на...{S} Та зн |
| е сувота, у којој говеда ноћују.{S} Сад ћу ја ево од ове хартије и ових дрва да направим Вертеп |
| ха, неваљали једна, тако ли се учи, све ћу вас у хапс, у кврге!...{S} И још, Бог те пита како г |
| олазим.</p> <p>— Хвала ти.</p> <p>— Све ћу поздравити.</p> <p>— Ја те лепо молим.</p> <p>— Каже |
| осле подуже почивке.</p> <p>— Али да ли ћу један бити довољан, достижан.{S} Данас је, мој драги |
| у себи : „Зађох далеко, дубоко је, али ћу испливати, скрећи!{S}" И доиста...</p> <p>— Учите ли |
| Иди !{S} Кажем ти, одмах да одлазиш или ћу....</p> <p>Није ни изустио, а Ружица га оштро поглед |
| је воспитаније.</p> <p>— Не знам, него ћу се од тебе учити.</p> <p>-— Чујеш, Јелена...</p> <pb |
| ј вољи; где ме је довела промисао, тамо ћу и кости оставити.{S} Само пре него сасвим остарим, п |
| а нама су гости догађај...{S} Али, лепо ћу вас молити, где се Гргур налази?</p> <p>— У Томашевц |
| авјанци</title>, али, чуј ме добро, што ћу да ти кажем...{S} За Русију, ону велику и силну Руси |
| и једну кажем...{S} Али памти добро што ћу ти казати. (Ту се Милан још ближе примаче Гргуру).{S |
| дака.{S} Али шта му знам, пишем, а Богу ћу се молити да те затекне здрава и онако добра, <pb n= |
| било, Илија; то је моја ствар.{S} Одмах ћу писати оцу... још до зиме...{S} Него, Илија, хоћеш л |
| n="6" /> крова.{S} Далеко у шуми чуо се ћук.{S} Тамо кроз грање високога бреста светлила је већ |
| <p>— А у нас има још пун пунцат оволики ћуп.</p> <p>Ту она показа ручицама ширину и висину тога |
| е мучно слово, црвеним, знојим се, она, ћурка, смеје ли се смеје.{S} И ја ти загудим у друге жи |
| Ти си...</p> <p>— Шта сам ја?</p> <p>— Ћурка!</p> <p>То већ беше нарогушеној уседелици доста.{ |
| тод.</p> <p>Илија као поливен.{S} Ћута, ћута, па онда да би преухитрио:</p> <p>— Имате право, г |
| ови метод.</p> <p>Илија као поливен.{S} Ћута, ћута, па онда да би преухитрио:</p> <p>— Имате пр |
| великој пећи овда-онда прасне разгорели ћутак, а ветар на махове тресне у оба прозора, па опет |
| {S} Ђаци су, док је он спавао, седели и ћутали онде, где се који затекао, а после су се разишли |
| већ беше ушла у собу.{S} После кратког ћутања диже се и Иван, забрави кућна врата, запрета ват |
| д бола му се лице намршти.{S} По маломе ћутању жмирну Илија мало десним оком.</p> <p>— Па као ш |
| ли слушали што о Мицкијевићу? по дужем ћутању запитаће професор Сава своје ученике.</p> <p>— Н |
| сви у бечку врећу, сви!</p> <p>По дужем ћутању проговори Гргур:</p> <p>— Милане!</p> <p>— Шта с |
| е, на којој ништа није могао прочитати, ћутао је и мислио.{S} Смешно је рећи: мислио, али је, м |
| ечи има нешто озбиљно, нешто велико.{S} Ћутао је, а млада душа његова богатила се, једрала је т |
| екала брижна жена Петрија.</p> <p>Он је ћутао, а она питала.{S} Питала је много, питала је све. |
| латко откидао залогај по залогај, јео и ћутао, све до јације.{S} А одмах после тога доба зачу с |
| le>Вјестник</title> на столицу до себе, ћуташе и гледаше кроз прозор напоље.{S} Међутим се чуја |
| добри Гргуре?</p> <p>Гргур га гледаше, ћуташе, и гризаше своју румену доњу усницу.</p> <p>— Ћу |
| лакшим касом.</p> <p>Брат Иван већином ћуташе, и само овда онда опомињаше слугу да скреће то д |
| те, стога да се опроба у поезији.{S} Он ћуташе на то, није изјављивао своје противно мишљење.{S |
| на врх опанчића да боље виде, гледају, ћуте и чуде се...{S} Осим шарене хартије, било је на ст |
| бити кад учитељ Макса навали на њих.{S} Ћуте, не мичу се као слике мраморне, не смеју ни да пом |
| ећки пажљиво читати.{S} Попа и учитељка ћуте и гледају га.{S} Уједанпут учитељу Макси задрхта л |
| аш.</p> <p>Кад су прешли половину пута, ћутећи, Милан ће опет мало застати.{S} Застаде и Илија. |
| што беше пре уласка у порту и цркву.{S} Ћутећи сео је за сто, али те вечери није знао шта је ве |
| ица још дуго, дуго остала на коленима и ћутећи гледала у осветљени Вертеп, у пастире и анђеле, |
| он гризе доњу усну, метнуо руке назад, ћути, мисли какав мали Гарашанин, и иде један корак наз |
| војљивим говором, да све ником поникне, ћути, блене, подаје се.{S} Његова последња реч осваја, |
| д туњом.{S} Гргур им прича све.{S} Иван ћути, па га сад отворено, сад испод ока погледује, а Пе |
| заше своју румену доњу усницу.</p> <p>— Ћутиш?{S} Болови?{S} Знам ја, кад је човек рањен, жигов |
| смем ни да ти кажем.</p> <p>— И боље да ћутиш, кад не знаш шта боље да ми говориш.{S} Ја ћу как |
| али је стари учо остао дуго, врло дуго, ћутљив и невесео.{S} Али и тузи, као и свачему, има кра |
| отле уживали нису.</p> <p>А Иван?{S} Он ћутом напред корачаше.{S} Лице му се приметно поозбиљил |
| а осталом дружином, погледаше „молебно" у учитеља Максу, али један његов поглед беше довољан да |
| еници, па Срби из Србије, „Сервијанци“, у својој народној ношњи с црвеним фесовима, окићеним пи |
| се замаје тамо низ брдо преко снегова, у бестраг.{S} Из кухиње чује се учитељкин глас, која сп |
| .{S} Мало подаље од вароши, од друмова, у паланци прогамизо ћифта, ни маћи, ни дисати.{S} Благо |
| ?{S} Идеш ли у цркву?{S} Или си, можда, у том великом свету и заборавио како се моли Бог?{S} Ал |
| притиште цицу к својим прсима, па онда, у име лаке ноћи, исплази своме милом госту вршчић од он |
| ђака, које је данас изумрло, а и онда, у њихово време, провлачили су се из разреда у разред ка |
| ахну главицом Гргур па гледа, пун чуда, у то учено чегртало.</p> <p>— А каква је ово икона? упи |
| брати, шта би било за мене, шта бих ја, у мојој пустињи, могла разумети.{S} А ја ћу ти, у замен |
| ју и спусти испод својих чистих кошуља, у дну сандука.{S} Забрави га, али га опет одбрави, поди |
| {S} Сад је наша судбина у нашим рукама, у руци божјој и Народнога Одбора.{S} И ја сам вам у под |
| ета, кад би се сад прочитало у школама, у народу: децо, браћо, нема више фиргаза, нема више бат |
| а удубивати у своје мисли, у себе сама, у свој мирни сеоски живот тамо горе у горовитој планини |
| недеља.{S} А још лепша у селу у брдима, у природи, која је највеличанственије и најразумљивије |
| а скидати шољице, и ону кутију од лима, у којој је покојни прото носио „свјатаја“, а сад се у њ |
| многим иконама и коситерним кандилима, у којима баш у тај мах црквењак Стеван припаљиваше вити |
| можда бави у школи, уђимо, на прстима, у ту његову отворену ћелијицу, која је тесна, али коју |
| ше стара сестра Савина, госпођа Јелена, у десној сам професор Сава.{S} Док се он можда бави у ш |
| Даница навршила пуних шеснаест година, у августу су заједно славили њезин рођендан, али већ он |
| оним великим лонцем тамо иза калопера, у ком с пролећа однегујем по какав расад.{S} Да ми није |
| , у онај поглед препун благости и мира, у оно лице, којега се утисак или дуго или никад не забо |
| днеше га у болницу код великога логора, у селу Томашевцу.</p> <p>Лежи Гргур у болници, која беш |
| ве тише и тише), док ти бленеш у Штура, у <title>Славјанку</title>, дотле ти и ја и мутим по св |
| и ја ногом о патос, па нагни на врата, у помрчину.{S} Та није да сам бегао, као да ме сто враг |
| шта значи Вертеп?{S} Вертеп је сувота, у којој говеда ноћују.{S} Сад ћу ја ево од ове хартије |
| љуби и кара, кара и љуби.{S} Шта пута, у први освитак, скочи да похита у поље, у гору, па <pb |
| сто дете, црних очију, округласта лица, у хаљиницама искраћалим, али чистим и опраним.</p> <p>— |
| ати.{S} Према њему његова ћерка Даница, у најлепшим, најцветнијим годинама.{S} Густу косу свила |
| многим ситним мрштинама.</p> <p>Кућица, у којој живљаше, беше насред авлије, коју, исто као и м |
| ше пријатан јесењи дан, иђаше гологлав, у једној држаше свој ониски голубасти шешир, а другом р |
| лавом.{S} Увукла ми се под кожу, у крв, у главу, кудгод крочим нигде да умакнем од њезине сенке |
| ечано и достојанствено главом цар Ирод, у стихару, са жезлом у руци и грдном круном на лепо оче |
| невиног срца.{S} Тако задубљена у себе, у мало што не клону на земљу, кад је, изненадно окренув |
| и дрвене фесове, па удубивши се у себе, у своје нове идеале, није ни знао, кад је прошао кроз д |
| S} Сат тиктаче, мачка под столом преде, у великој пећи овда-онда прасне разгорели ћутак, а вета |
| а га је благо запиткивала, а он јој је, у издробљеним реченицама, испричао свој мали кратки жив |
| глу капелу на једноме вису, у којој је, у прошлом веку, закључен с Турцима познати Карловачки М |
| Дорћолу, у улици ниже главне полиције, у кућици, којој данас камена ка камену није, живео је п |
| муке нема науке; ко у младости хладује, у старости гладује....</p> <p>— Право је и казао, децо. |
| метнуо у шаке, гледа у бедеме градске, у кулу га мрским турским сатом, у низаме који чуваху ст |
| мах да јој се приближи и дотакне руке, у истом тренутку осети где га нешто жацну у срце; ни са |
| по удешава пискове ; жене се узмувале, у кујну из кујне, у собу из собе; девојке носе на послу |
| у осветљени Вертеп, у пастире и анђеле, у светлу звезду.{S} У грудма им трепташе свечани мир, и |
| ле мале свећице, па се лепо виде јасле, у њима Христос, па пастири, па <pb n="32" /> стадо, па |
| у први освитак, скочи да похита у поље, у гору, па <pb n="4" /> се крадом, крадом да и жена не |
| е ; жене се узмувале, у кујну из кујне, у собу из собе; девојке носе на послужавницима слатко, |
| црвеножутим потмулим пламеном; око ње, у њезиној блиској околини, распознаваху се сви предмети |
| гурно се налази у кући?</p> <p>— Јесте, у кући је, промуца Макса, једва изговарајући, у кући, а |
| ас „смерти“, и о праведницима, који ће, у слави небеској, седети с десне стране Бога оца.{S} За |
| рпске и словенске, а иза те тамо харфе, у сунчаној глорији, трепте Мушицки, Његуш, Штур и други |
| гла до њега, даде му половину лепињице, у којој беше сира.{S} Устезаше се, али је ипак примио.< |
| узбуну.{S} Кад се старац издувао, поче, у мањим и већим прекидима, приповедати, како је срео Гр |
| н Милан.{S} Путујемо, ја, писар судски, у Крушевац, а овај млади професор у Крагујевац.</p> <p> |
| Писмо је упутио на учитеља Максу, али, у тако названом „преносном смислу“ говорећи Макси, у ис |
| е се све већма удубивати у своје мисли, у себе сама, у свој мирни сеоски живот тамо горе у горо |
| Крстиној кући сви су прозори осветљени, у свакој соби гори по једна воштаница; пред молитвеним |
| а кроз њу моје селанце тамо у Крајини, у кршној, горовитој Лици.{S} Указа ми се наша колиба, п |
| аном „преносном смислу“ говорећи Макси, у исто време одазвао се на све оно што је помињала Дани |
| што пројаха на дорату вас у црној чоси, у алеву појасу?{S} Брат Иванов син.{S} Који но беше наш |
| пустињи, могла разумети.{S} А ја ћу ти, у замену, послати по који цветак из моје баштице.</p> < |
| и занат.{S} А ко се не учи за младости, у старости ни довека.</p> <p>Деца одоше у кућу, из куће |
| је, промуца Макса, једва изговарајући, у кући, али у вечитој.</p> <p>Сви се ућуташе.{S} Илија |
| али голема.{S} Био сам ти, брајане мој, у неку руку будала.{S} Помисли само: био сам ти се заљу |
| ролази.{S} Сваки дан је по један чанак, у који, ма једанпут, ваља заитити својом кашиком.{S} Пр |
| ; среда, пасуљ са сланиницом; четвртак, у подне кувано тесто, увече пилав с исецаним месом; пет |
| око дирека све према сунцу, док човек, у највећим мукама, просто не свиште.{S} Па помислите са |
| ир, а увече друго јело попара; уторник, у подне паприкаш, а увече цицвара од бељега брашна, мал |
| х.</p> <p>Учитељ Макса, Горњокрајишник, у почетку овога века даворио се с књигом у Сремским Кар |
| о, дуго гледали доле у ливаду, у поток, у ком се бистра вода преливаше заходном румењу.{S} А ка |
| народ, и те какав народ?!{S} А учитељ, у једној једитој глави, цело правитељство.{S} Ја ћу се |
| и мах велики сахат на дувару изби осам, у тај исти тренутак неко куцну на вратима, и кад се отв |
| чобани нису певали, па зато су крадом, у свакој имућној кући, опипали по коју плећку и повукли |
| за опоравише се тек 28 августа, битком, у којој се прославише многи, а највише Панта Чарапић, п |
| радске, у кулу га мрским турским сатом, у низаме који чуваху стражу, или чуче и пуше на бедему, |
| ичном хумору.{S} Његов практичан разум, у извесним, врло одмереним границама, ради непрестано, |
| н кола, долази народ обучен и наоружан, у првим колима велика тробојна застава, на њој српски г |
| кухинских врата, дрема фамулус Степан, у дремежу лулу испустио, па сад, тргнувши се од цврчања |
| љи Латин!{S} У дужности школској тачан, у цркви сваке недеље, а кад су празници земаљски, раниј |
| се у својој незгодној позицији, згрчен, у некаквом старом џубету, у шубари, а соба просто као т |
| погледа у попа и све око стола.{S} Он, у подужој здравици, захвали се Господару и власти, који |
| цу, збогом начелство!{S} Одох ти, Грго, у срез.{S} Мало подаље од вароши, од друмова, у паланци |
| се тим више загледаху у оно мудро чело, у онај поглед препун благости и мира, у оно лице, којег |
| ојиш с парама?{S} Без њих је свуда зло, у туђини још понајгоре.{S} Која меџедија неће шкодити.. |
| <p>— На Маџаре?</p> <p>— На кога било, у помоћ својој рођеној браћи.</p> <p>— Засврбио те врат |
| Сава задуби се, макар мало и расејано, у отворену књигу <title>Летописа</title>.</p> <p>Отворе |
| мачугом.{S} За њим двоје деце, омалено, у белим хаљиницама, с крунама на глави; за овима три ве |
| ј тамо Срем, и у Срему Фрушка, а десно, у далеком северном хоризонту, губи се житородна српска |
| .{S} Једва чекам први снег, па да и то, у име Божје, отпочнем.</p> <p>„Да ти нисам већ постала |
| ма и ћутећи гледала у осветљени Вертеп, у пастире и анђеле, у светлу звезду.{S} У грудма им тре |
| А зашто да цео свет лаже? осече се поп, у коме је стрпљење већ превршило меру.</p> <pb n="25" / |
| узму со и понесу горе на свој Златибор, у Стари Влах.</p> <p>— Видиш, дете моје, рече Иван, пок |
| Славјанин — шта може мудро бити у нас, у Славјанина?{S} Тако мисле Германци.{S} Ми!{S} Слепци, |
| дна, тако ли се учи, све ћу вас у хапс, у кврге!...{S} И још, Бог те пита како га није плашио.< |
| дао у његову седу браду?</p> <p>— Јест, у његову седу браду.</p> <p>— И у његову... </p> <p>— И |
| ла два веза откала; ето и тај пешкирић, у ком је погача, одсекла сам од мог првог веза.{S} Како |
| p>— Само је један митрополит у Српству, у православију! викну богме поп.{S} Митрополит Петар <p |
| Даницом разгледао дотле невиђену књигу, у којој, усред слова, беше и по која сличица: квочка с |
| ога и дуго, дуго гледали доле у ливаду, у поток, у ком се бистра вода преливаше заходном румењу |
| с торлачкога виса спуштали к Београду, у ком су већ одавна горели упаљени фењери.</p> </div> < |
| ожићни гости, прилазе у правилном реду, у највећој тишини.</p> <p>Напред, кракатим ходом, корач |
| ажимо, ми га зовемо.{S} Идите у Дрезду, у Вајмар, дабогме, тамо читају буршовима Мушицког, наше |
| ужица главом.{S} Увукла ми се под кожу, у крв, у главу, кудгод крочим нигде да умакнем од њезин |
| ости које се сањају, а можда и уживају, у тим забрањеним рајевима.{S} Рајевима рекосмо, али за |
| бовима својих отаца, пренео у Шумадију, у Мораву.{S} Сад, повукавши неколико димова, жељаше и ф |
| сат, гледао је у шеталицу, у сказаљку, у незнане бројеве, и у оне тегове, који му тим већма за |
| > <p>— Ево сам ти донела, рече, а руку, у којој беше дар, држаше назад...{S} Погоди шта!</p> <p |
| вога детињства, из свога живота у селу, у школи; сећа се и учитеља Максе, сећа Данице.{S} Па он |
| уноживотном, данас тако пустом Дорћолу, у улици ниже главне полиције, у кућици, којој данас кам |
| ушу, као да су у највелелепнијем храму, у који је сишао сам Спаситељ.{S} И напољу је ветар умин |
| Гргура.{S} Сви су отишли на ону страну, у Карловце.{S} Гргур још на лађи замишљаше себи лепоту |
| ма гледала.{S} И она би тамо у планину, у Гргурово село.{S} Враћајући се школи, била је замишље |
| етио?{S} Можда свога ђаковања у Пожуну, у Ђуру, у Пешти ?</p> <p>— Хе, хеј, како је негда било, |
| Можда свога ђаковања у Пожуну, у Ђуру, у Пешти ?</p> <p>— Хе, хеј, како је негда било, а како |
| велику, округлу капелу на једноме вису, у којој је, у прошлом веку, закључен с Турцима познати |
| ћи у његову дугу мало разбарушену косу, у црно џубе до колена, или у ону антерију од вишњеве ђе |
| о ћемо, ако повијају власти.</p> <p>Ту, у црквеном трему, заверише се и поп и учитељ да праве о |
| цији, згрчен, у некаквом старом џубету, у шубари, а соба просто као турски хамам.</p> <p>Учитељ |
| природе, колико једрине у сваком стиху, у свакој пословици народној...{S} Читајмо, — читајте че |
| а није видео сат, гледао је у шеталицу, у сказаљку, у незнане бројеве, и у оне тегове, који му |
| , није, не бој; попа пита само... знаш, у цркви си свагда миран...{S} А шта ћеш ти бити?</p> <p |
| уци му гломазна каса, велики ручни кош, у који ће се спуштати дарежљиви народни прилози.</p> <p |
| атварању.{S} Професор оде горе у варош, у шетњу, можда да се узгред види и са својим љубимцем, |
| ило у цвету царство скупоцених чибука : у свима великашким оџаклијама служило се најскупоценији |
| вани, али и сувише силан да се преболи: у фебруару га за навек оставила учитељка, сруши се стуб |
| ост, еп узвишен као Татра, као Карпати: у пет великих, кличу и звонко одјекују шест стотина два |
| и спроводник, а у исто време хазнадар ; у руци му гломазна каса, велики ручни кош, у који ће се |
| нико живи не слажаше амо цркви и школи; у сеоској механи никога осим викача и кмета, а често ни |
| оју коншколарку.{S} О себи није мислио; у њему је било пуно идеала, вишег тежења за срећу потла |
| је брашно прохино, а у торби пшенично; у застругама сир и со, а у једној позамашној кеси бео г |
| ога <title>Плутарха</title><pb n="5" /> у школски орман, а малени Гргур, једва корачајући од бо |
| читеља Максу с <title>Плутархом</title> у руци, до њега добри попа Крста с црвеним појасом, там |
| ки спев: <title>Слава кћери</title>!{S} У ових пет песама трепти чисто славјанска епика, славја |
| слов, добар Немац, а још бољи Латин!{S} У дужности школској тачан, у цркви сваке недеље, а кад |
| д кажем „с готово пребијеном ногом“.{S} У ђачким собама, обично је сваки део намештаја мање виш |
| икону, молила се Богу само за њега.{S} У дубини своје чисте душе веровала је да нема ништа у с |
| шких дечјих и родитељских растанака.{S} У своје млађе доба, првих година свога учитељевања, и с |
| вних наших Чарапића из Белог Потока.{S} У овој другој борби доби Гргур лаку рану у ногу.{S} Одн |
| , којој се толико пута леђа обртала.{S} У званичним новинама печата се прокламација цара Николе |
| езин лик му затрепта као лик анђела.{S} У тај мах, кроз малаксало шуштање кише, зачу се велико |
| етка, што их дотле ношаше у недрима.{S} У тај мах удари најстарији ђак у гвоздену „звечку", што |
| н, Гргуров отац, међу Здравковићима.{S} У оца их беше тројица, али један умре одмах по очевој с |
| а зрачна недра наслони на ваша прса.{S} У једанпут се Гргур мало јаче нагну на задњи наслон сво |
| оћну тишину опали из танке арнаутке.{S} У свију и онако раздрагана срца јаче закуцаше.</p> <p>— |
| и, па опет ућута и не рече ни једне.{S} У истом тренутку отворише се врата и уђе Даница, Макса |
| порти, дуго не могаше да се прибере.{S} У души му и свечано и слатко, и ведро и светло, и опет |
| у и навуче беле завесице на прозоре.{S} У соби наста тишина, Гргур читаше књигу пред собом, а о |
| ицу, или мало тамјана, или просфоре.{S} У летње доба, кад цвета босиљак, доносила би га и китил |
| вати врве у Загреб, Срби у Карловце.{S} У Београду се ужурбали политички кругови, револуциона с |
| Матија Ненадовић одлази у Карловце.{S} У Банату и Бачкој установљавају се логори, прибирају се |
| ле Цркве заметнуше се крвави бојеви.{S} У овим биткама збише се чуда од јунашва, али се најхраб |
| скамије: напред млађи назад старији.{S} У клупи првој до учитељева стола седело је неколико њих |
| оге, једва пренесе водицу по нурији.{S} У млађе доба, друштва ради, пратио би га и учитељ Макса |
| место прохе, наста хлебац пшенични.{S} У школи, пре и после подне, пева се: <title>Тјело Христ |
| о школи, о књижевности, о политици.{S} У подне за столом, Макса је седео у прочељу, а он и Дан |
| део кроз сузе, које му овлажише очи.{S} У тај пар дође шегрче; позва га на вечеру.{S} Он извини |
| нима горе <pb n="39" /> боље угодим.{S} У једанпут ми се учини да отуд од двери сијну већа свет |
| ро пао лист са брестова пред школом.{S} У дугачке општинске кошеве одавна се довлачи и сасипа о |
| ио, па овде онде озеленео маховином.{S} У отвореном ходнику, близу кухинских врата, дрема фамул |
| т, а стас јој витак и достојанствен.{S} У руци јој шав, оборила лепу мудру главу, и шије.{S} Он |
| у вече, а тада се је тачно вечерало.{S} У зачеље сео Јован, до њега десно жена, па син му Милан |
| >!</p> <p>Поседаше за постављен сто.{S} У горњем челу седи поп, до њега Макса, па поша, па учит |
| Душану.</p> <p>Дође и божићни пост.{S} У школској трапезарији укиде се мрс.{S} Али зато, место |
| струга и један најпростији сандучић.{S} У врећи је брашно прохино, а у торби пшенично; у застру |
| ете у кујну, а из кујне лево у собу.{S} У левој живљаше стара сестра Савина, госпођа Јелена, у |
| као и б....ска, баш уза саму цркву.{S} У таким школама деца живе стално, и само о великим <pb |
| у пастире и анђеле, у светлу звезду.{S} У грудма им трепташе свечани мир, и нешто тако слатко и |
| пуцњавом поздравише новога војводу.{S} У тај исти мах ударише сва звона на свима карловачким ц |
| ка.</p> <p>Школа је б....ска у брду.{S} У брдима су села много мања него по питомим равницама, |
| ицама опазио да отац замаче за гору.{S} У срце му се спусти терет као највећи воденични камен и |
| ="117" /> прикупише у јужном Банату.{S} У пределима око Беле Цркве заметнуше се крвави бојеви.{ |
| а у једној позамашној кеси бео грах.{S} У дрвеном сандучићу је скромна детиња преобука.</p> <p> |
| } Е па реците, шта <pb n="65" /> ћу?{S} У кафану нисам ни момком ишао...{S} Изволите ево овде н |
| раменима, а ти опет откуд си и дошао — у степе!{S} А Срби, а Славјани?{S} Пољска!{S} Пољска!</ |
| лепше од јунаштва, од мача...</p> <p>— У корицама, приклопиће Милан.</p> <p>— Увреда!{S} Зар ј |
| и ништа више, приметим му ја.</p> <p>— У вашој глави, ал’ у мојој не.{S} Та помислите само...< |
| ушао, али још ништа није учио.</p> <p>— У јаслама, понови учитељ задовољно; а знате ли како се |
| да припали лулу и попије што.</p> <p>— У Београд, одговори му слуга, али више кроз зубе.</p> < |
| ћи књигу, сад је прворазредац.</p> <p>— У руку учитеља, окрене се отац пун збиље своме мало зап |
| 115" /> <p>— Револуција — где?</p> <p>— У Београду.</p> <p>— Сад?</p> <p>— Сад...{S} Морамо нат |
| с молити, где се Гргур налази?</p> <p>— У Томашевцу.</p> <p>— Чудо не написа два три ретка свој |
| етим му ја.</p> <p>— У вашој глави, ал’ у мојој не.{S} Та помислите само...</p> <p>— Нећу ни да |
| , беспослен као што га је дао Бог, трч’ у разред као да ће му тамо орден приденути.{S} Таман ће |
| себи. „Да ли је мени та срећа суђена?“ У тај мах скиде капу, па се прекрсти, и с тим је све по |
| пуше на бедему, гледа, гледа, гледа, а у глави му се већ замећу мали и велики планови: како би |
| ; врло ретко излажаше до Калимегдана, а у Топчидер је тога лета ишао само једанпут, и то с проф |
| калајлију у врх, а другу у дну софре, а у среди читава пирамида чеснице и других колача, па бео |
| у буквару, примети попа, смешећи се, а у Светом Писму стоји: дрво, које рода не носи, сече се |
| ного пријатније у заветрини школској, а у школској соби тако утушкано и угодно, да чисто милина |
| брашно.{S} Он је оружани спроводник, а у исто време хазнадар ; у руци му гломазна каса, велики |
| лабудови.{S} Овде онде заличио лимун, а у два велика чирака горе дебеле воштане свеће, па кад о |
| еним чашицама.{S} Гледао је и гледао, а у малој главици поче му свитати, разгаљивати се маглица |
| за јуначко здравље.{S} Што било било, а у напредак богме сваком своје.{S} Сад је наша судбина у |
| ндучић.{S} У врећи је брашно прохино, а у торби пшенично; у застругама сир и со, а у једној поз |
| орби пшенично; у застругама сир и со, а у једној позамашној кеси бео грах.{S} У дрвеном сандучи |
| и.{S} Данас и сутра правићемо Вертеп, а у суботу круне и царске жезлове.</p> <p>Кад је био рад |
| т, Милан, и нехотице, опет се окрену, а у исти мах осврте се и Илија, погледа горе према Даници |
| а пекмез ?</p> <p>— Не кува.</p> <p>— А у нас има још пун пунцат оволики ћуп.</p> <p>Ту она пок |
| и.{S} Невен се жути тамо поред ограде а у средњим котурима све сам каранфил и кадифица.{S} Ружи |
| је погледе у разметнуте карте.</p> <p>А у зелено двориште уђоше та Јеленина дерладија, два млад |
| а су створови маште, стога да се опроба у поезији.{S} Он ћуташе на то, није изјављивао своје пр |
| ги моји ученици, не бојмо! продужи Сава у истој свечаној раздраганости...{S} Који народ сам себ |
| ни борци, па депутати из разних крајева у разноликој народној ношњи, па свештеници, па Срби из |
| , још је фамилијаз.{S} Даница ме одазва у школу — да је видиш, Грго, нема је лепше у свем селу, |
| но очекивање никад није налазило одзива у сестриној комори.{S} По њеном необоривом начелу, кава |
| ак, да се једва могаху распознати слова у књизи.{S} Гргур запали свећу и навуче беле завесице н |
| Поп Крста би само на то рекао: „ни дрва у гори нису једнака; роди се то тако погдекоје, којем с |
| алу.{S} Уживао је у тој слабости: да га у очи похвалите.</p> <pb n="34" /> <p>Таман црквењак Ва |
| пет Гргуру, па ако се опире, затворе га у собу и не пуштају, док сретно не избаци и последњи ст |
| би Гргур лаку рану у ногу.{S} Однеше га у болницу код великога логора, у селу Томашевцу.</p> <p |
| обро, забележио сам.</p> <p>— Пољуби га у руку.</p> <p>— Баш кад хоћеш.</p> <p>— И учитељку.</p |
| азлено срдашце навалише утисци, који га у онај мах не раздрагаше, али га мало по мало испунише |
| ниже својих ногу, и по вечери позову га у собу.{S} Изује своје нове опанчиће у кући, па бојажљи |
| ор Јоване! викну Иван, погледав с прага у радионицу.</p> <p>— Бог ти добро дао, газда Иване, од |
| њу заједно с литургијом.{S} Док је њега у олтару и учитеља Максе за певницом, дотле ће и б...ск |
| ији. <pb n="100" /> Знало се за свакога у прсте, и унапред се тако рећи одлучило шта ће од које |
| title> Димитрија Обрадовића, нареченога у калуђерству Доситеја</hi>.</p> <p>— Ето видиш, синко, |
| раво под велике брестове код кошева, да у дебелом хладу мало одахну и шареним марамама покупе з |
| њигу.{S} Зна, као човек од искуства, да у учитеља Максе нема циле-миле, већ, као познат добар д |
| а цео век; једном сам тако уздахнуо, да у мало не угасих свећу пред собом.{S} А знаш ли, ко беш |
| професор пређе у толику узбуђеност, да у тај мах не знађаше ни сам дати израза ономе што обухв |
| идан Гргур једва овда онда осмели се да у кога погледа; само да није строгога лика учитеља Макс |
| Гледаше и слушаше: чињаше му се као да у том жубору чује по који слатки гласак своје матере па |
| .{S} Сигурно му знате сина, што ће сада у четврти разред?{S} Лањске године, некако пред распуст |
| а о траву, а главу метнуо у шаке, гледа у бедеме градске, у кулу га мрским турским сатом, у низ |
| стом здера хартију око печата.{S} Гледа у отворено писмо, па чисто не верује својим очима.{S} З |
| ј у тај мах не горијаше сунце.{S} Гледа у то безгранично плаветнило, гледа и сања, сања и гледа |
| пуне две године послао Гргур.{S} Гледа у слова, али мање чита, више мисли и осећа.{S} Па тек ј |
| припуцаше у дворишту — нико и не гледа у Даницу и Гргура, који, пуни чуда, блену, стрепе, плаш |
| тоје у хладу, он спокојно лешка и гледа у зољеве, који зује око стрехе и главама туцкају о дрве |
| нуо три прста леве руке на усне и гледа у растуженога свештеника.</p> <p>— Шта да вам кажем, на |
| љено.</p> <pb n="111" /> <p>Гргур гледа у професора, а овај упро очи у њега, као да га пита: „А |
| стивши ово еванђелско одрицање, погледа у Даницу, али она већ више не гледаше у њега и спокојно |
| сва, стисне прсте, протре чело, погледа у икону чело очине главе, па опет у књигу, прочита реда |
| преста ударати прстом по столу, погледа у Максу, отвори и уста да нешто проговори, па опет ућут |
| вога имена.{S} Погледа у Максу, погледа у остале око стола. „Па да отворимо“, рече тихо и полуз |
| ачелна слова његовога имена.{S} Погледа у Максу, погледа у остале око стола. „Па да отворимо“, |
| и са своје столице, узе чашу па погледа у попа и све око стола.{S} Он, у подужој здравици, захв |
| це, замаче дланове за потиљак и погледа у противни угао своје скромне одаје.{S} А њему као да с |
| читаш ?</p> <pb n="87" /> <p>Ту погледа у књигу, што стајаше пред њим отворена.</p> <p>— Брр!{S |
| хово време, провлачили су се из разреда у разред као — анахронизми.{S} И онда, и после у животу |
| Волим, рече Гргур доста нагло, и, можда у тај мах први пут, насмехну се с пуно задовољства.</p> |
| ница већ је заузела своје место до зида у материном кревету, покрила се, а чупавом главицом врт |
| во, мрко погледа престављенога, па онда у Ирода.{S} А Ирод, ногом о земљу и гласно повика:</p> |
| т. „Ја и не знам да има српскога народа у царевини“, викну генерал, извуче од некуда неку лажљи |
| вља више браћу и чланове једнога народа у друштвеном и државном животу, јединство је већ изјављ |
| скоро оболи и умре, а удовица се преуда у село из којега је доведена.{S} Сам Иван оста старој м |
| сторију од Давидовића и целога Доситеја у издању оновременог београдског књижара Возаровића.{S} |
| а Даница одавна заспала, па је попадија у суседној собици наместила на креветац, па спава као о |
| Одлучио сам, да се женим.</p> <p>Илија у смех:</p> <p>— Каква женидба!</p> <p>— Озбиљно ти гов |
| ака, кад нам је књига само увод, капија у оне чаробне светове, који су невидовни, а тако топли |
| вих очију, којих ти се плаветнило упија у душу, а она зеленкаста нианса несташно већ стреља за |
| скерлету, међу њима и ваш прота Матија у дугој седој бради, па посланици народни, па старешине |
| пословима, а је ли требала интервенција у корист каквог забасалог друга, он је свагда извршник |
| читаше:</p> <pb n="105" /> <p>„Разлика у вери и цркви не раставља више браћу и чланове једнога |
| ветније указиваше њезина пријатна слика у његовој разгрејаној души.{S} Њезин и мајчин лик, једн |
| тиња преобука.</p> <p>Школа је б....ска у брду.{S} У брдима су села много мања него по питомим |
| го пуније душе него што беше пре уласка у порту и цркву.{S} Ћутећи сео је за сто, али те вечери |
| ош шареног и свежег цвећа.</p> <p>— Ала у вас има много цвећа! примети мали Гргур, пошто је мал |
| чио, <pb n="145" /> доста се насамовала у овој сеоској пустињи.{S} Што мора бити, мора.{S} Она |
| } Седела је за столом, плела, и гледала у отворену књигу пред собом.{S} То је једна од оних ода |
| уго остала на коленима и ћутећи гледала у осветљени Вертеп, у пастире и анђеле, у светлу звезду |
| > <p>Попадија би се више пута загледала у децу у дну стола, па би нешто шапнула учитељци, која |
| тог онаквог, каквог је одавно привиђала у својој набујалој души. </p> <p>— Гргуре!</p> <p>— Дан |
| ва.{S} Ја овде у селу нити сам пристала у сељанке ни у варошанке, а књига тако мало, све оне ст |
| сунцу.{S} Мајка би ми тако радо помогла у свему, али баш јој <pb n="95" /> се види да не може.{ |
| великим задужбинама, док се није испела у најлепши сан, који га је, млађанога, крепио до јутрењ |
| стизати и остала деца.{S} Ђаци из села у ком је школа сутра ће почети долазити.{S} Учитељка не |
| } Твоји су здрави сви; мајка ти је била у цркви о Ивању-дне, и ја сам била, пољубила сам јој ру |
| цветнијим годинама.{S} Густу косу свила у витицу око феса са црном свиленом кићанком.{S} Какве |
| под туњом.{S} Гргуру је мати наместила у кући, прострла шареницу преко миришљава сена, под гла |
| а, поспремала, почистила, па се повукла у своју собу, села за столићак, ређа карте — и врача.{S |
| шест вранаца у каруца, него шест школа у глави.{S} Сад се је време преокренуло; учен човек, ак |
| волим, волим, први пут је ноћас шапнула у себи, пољубила књигу, и кад је пред легање стала пред |
| н одломак каквога тропара, који је чула у школи и цркви.</p> <p>А ђаци у школи седе на својим м |
| гољила из ручица и нечујним ходом сишла у своју ноћну стражару, на широку пречагу под вишњевим |
| ове: цвеће, писма, књиге, слике, отишла у кухињу и забравила врата за собом.{S} Љубећи једно по |
| чезао.{S} Беше сасвим мрак, кад је ушла у кућу, али још већа помрчина беше јој обузела саломљен |
| на то ништа не рече, јер већ беше ушла у собу.{S} После кратког ћутања диже се и Иван, забрави |
| пуно поштовања пољубило старог учитеља у руку, дете опет грчевито стиште руку свога оца, обори |
| богослови су већ били по својим собама у семинарији, кад су се наша два млада друга вратила с |
| је мени, како твојима, како свима нама у школи, па горе до твојега села?{S} Ако си рад чути, м |
| гур школу сврши, хоће ли он опет к нама у село, да радимо с тобом као и до сада?</p> <p>Ивану с |
| о само насмејала, али би се ипак и сама у децу загледала.{S} Нису прве буклије ни испражњене, а |
| пана и од црквењака: е да каквих писама у судници, али, за пакост, нико ником ни словца, па ни |
| е Јелене, с наочарима на носу и картама у сухим жилавим рукама.</p> <p>— Ручак!</p> <pb n="72" |
| з обсеца и незграпним кожним рукавицама у зимње доба.{S} Шта ћемо, тако је коло живота.{S} Судб |
| шубарама на глави и пастирским палицама у рукама, а за њима, крадом пушећи готово угаслу лулу, |
| карловачкој цркви, а поп мисли да нема у „христијанству“ ништа лепше, ништа велелепније од Саб |
| пази мала Даница да и оних цветића нема у његовим рукама.</p> <p>— А где су ти ?</p> <p>Он се м |
| ат ранама и пљачком.{S} Још и данас има у њих кићена оружја, ножева и сабаља кованих у Дамаску |
| лежницу.</p> <p>— Отиди или пиши мојима у село, да сам... не, не... да сам потпунце здрав и вес |
| она деветорица, па онај стари пред њима у дугој седој бради?</p> <p>Гргур прићута, па онда радо |
| као они.</p> <p>— И ти ћеш ваљда с њима у Карловце?</p> <p>— Куд било, Милане; грехота је, овак |
| је, помоли и уљуди, одмах одлази коњима у коњушницу и надгледа стоку, <pb n="49" /> која је у к |
| очешљану главицу, оде лаганим корацима у школу.</p> <p>Гргур није ни гледао за њом.{S} Занимао |
| ча, и тако даље{S} О великим празницима у подне печење, а <pb n="62" /> момци увече немају вече |
| рише се врата и уђе Даница, Макса писма у шпагове, а Гргур узе шешир и спремаше се за полазак.{ |
| ше директор, долазећи све већма и већма у ватру; по вама би могао завод и изгорети; вас се све |
| јдражу реч, али ипак, ипак беше окупана у сузама, кад је, тамо око поноћи, ухвати сан.</p> <p>С |
| еоски потеси.{S} Пожњевена жита свежена у гувна и виђаху се још многе неовршене камаре снопља.{ |
| После свију ишла су два чобана, увијена у јагњеће коже, с белим шубарама на глави и пастирским |
| лепог и невиног срца.{S} Тако задубљена у себе, у мало што не клону на земљу, кад је, изненадно |
| чић, стаде на два бела заравњена камена у сред бистре и провидне воде, заити ручицама свеже вод |
| новим питањима, која се од више времена у њему пале и гасе као метеори.{S} Појаве се, ишчезну, |
| ежи Гргур у болници, која беше смештена у варошкој кући, пружио увезану десну ногу по дрвеној п |
| ме сваком своје.{S} Сад је наша судбина у нашим рукама, у руци божјој и Народнога Одбора.{S} И |
| авом марамом, па онда позове оца и сина у школу, седе за плави школски сто, извуче из фиоке упи |
| ча Иван овро раж и пшеницу и сасуо зрна у кошеве.{S} Летина какве скоро не беше у оним крајевим |
| ове.{S} Ти знаш како је она много вична у сређивању вуне.{S} Једва чекам први снег, па да и то, |
| е срећан сетио?{S} Можда свога ђаковања у Пожуну, у Ђуру, у Пешти ?</p> <p>— Хе, хеј, како је н |
| бокора.{S} Гргур има мало више поуздања у себе, Даница му се прибила, па пуна поуздања, не сме |
| ш једанпут само, јаче опанком муну коња у ребра, и не окренувши се после тога више ни један пут |
| поша, па учитељка, па остала чељад, па у дну софре, као две звезде, два лепа, мало запурена ли |
| од попових чељади истрча у двориште, па у ноћну тишину опали из танке арнаутке.{S} У свију и он |
| с пуном преданости своје чисте душе, па у свом несебичном срцу зажеле својој другарици најлепшу |
| вом добру не води, то се ношење Вертепа у будуће строго и безусловно забрањује !...{S} Забрањуј |
| а се узбунила, па једва се сети те попа у руку, за њом заредише сви, а учитељ Макса, весео и бл |
| ства, и дозваше Гргура.{S} Гајдаш свира у трему, споља се чује сватовска песма девојака, жене и |
| сам два пут прочитала; <title>Љубомира у Елисијуму</title> ономад сам и по трећи пут.{S} А чит |
| иконама два коситерна кандиоца, а ватра у кухињи букти, низ гараве вериге лижу пламенови горе у |
| а мало јача лупа, тргне се учитељ Макса у својој малој собици, остави <title>Плутарха</title>, |
| Степан сасвим расани, а и учитељ Макса у својој соби постане нестрпљив, буни се у своме читању |
| овановој живо се радило до седам сахата у вече, а тада се је тачно вечерало.{S} У зачеље сео Јо |
| лимунове.{S} Изнад тога шаренога света у плавој висини беле се вита мунарета, и кад се сунце и |
| „нема заборавнијег, чудноватијег детета у целоме селу“.{S} А да ли је доиста био забораван?{S} |
| а пута, у први освитак, скочи да похита у поље, у гору, па <pb n="4" /> се крадом, крадом да и |
| ице из свога детињства, из свога живота у селу, у школи; сећа се и учитеља Максе, сећа Данице.{ |
| емаше се за полазак.{S} Макса још заста у соби, а њих двоје одоше до баштице.{S} Пуно разнолика |
| у и још једном разгледа по некоја места у писму.</p> <p>Док је тако Макса проучавао обе ситне, |
| апове и шешире, а Јован им начини места у горњем месту свога великога стола.</p> <p>— Мој брат |
| је још из далека гледнуо неколико пута у криве сабље и дрвене фесове, па удубивши се у себе, у |
| к Дунаву, много их је нашло прибежишта у Београду, Смедереву и осталим варошима и селима кнеже |
| је чисте душе веровала је да нема ништа у себи, што не би било њему посвећено, осећала је тако |
| све два и два, преко школског дворишта у пространу порту, а из порте у цркву.</p> <p>Гргур је |
| но рано смркло.{S} Кад се упалила свећа у учитељевој соби, опазише ђаци кроз прозор да је још ј |
| да је, путујући Банстолом из Карловаца у Земун, размишљао у колима, како ће и шта ће говорити, |
| еђу нами говорило: боље је шест вранаца у каруца, него шест школа у глави.{S} Сад се је време п |
| неколико година премештен из Крагујевца у Београд.{S} Онда су била само два „одјеленија“: филоз |
| нити сркну нити кусну.{S} Само су деца у спаваћој соби џакала, а мали Гргур, под својом поњаво |
| нећу да плачем! — Наједанпут ће Ружица у другу тактику.</p> <p>— Немој.</p> <p>— Нећу ни да се |
| ао се на све оно што је помињала Даница у свом нежном и срдачном писму.{S} Послао јој преко оца |
| ркутања не чујете више ни веселих птица у гори, ни зујање буба по трави и међу гранама.{S} Пото |
| itle>.</p> <p>Отворе се малена вратанца у зиду од авлијске ограде.{S} Јелена, увек опрезна, пог |
| у двориште и сјахао.{S} Љуби Гргур оца у руку, љуби отац свога давно невиђеног сина, а кад обо |
| жавник на кухињском огњишту, брзо отрча у своју баштицу, па кроз малене лехице тамо к огради, с |
| ицу преобрази тај радостан глас, потрча у ћилерак, да почасти чичу ракијом, па онда?{S} Онда од |
| пише.{S} Једно од попових чељади истрча у двориште, па у ноћну тишину опали из танке арнаутке.{ |
| свечанији светла недеља.{S} А још лепша у селу у брдима, у природи, која је највеличанственије |
| говорио и препоручивао.{S} Сваки појав у школи, и онај најмањи, најобичнији, њему је био читав |
| рца и неки страх, како ли ће остати жив у том чуду од кућа.</p> <p>— Ту испрегоше коње, и док и |
| н сат, никад јаче, никад слабије, никад у висину, никад у дубину.{S} Говорио је о летини, о вре |
| е, никад слабије, никад у висину, никад у дубину.{S} Говорио је о летини, о времену, о покрету, |
| ге до Колубаре.{S} Сневао је, али никад у <pb n="112" /> своме животу није видео толико планина |
| и царске жезлове.</p> <p>Кад је био рад у највећем јеку, отворише се врата и уђе поп.{S} Пошто |
| мало не допада.{S} Па шта учинисте сад у Карловцима? запитаће Јован.{S} Сви се и нехотице прим |
| валим.{S} Мати ми је навила пређу и сад у велике ткам у малој собици.{S} Да видиш само, како ми |
| витељство.{S} Ја ћу се заклети, ево сад у цркви: теже је дајанисати у школи него дрмати вилајет |
| у окорелој дуванкаси, он би већ до сад у велико припалио.{S} Странци стоје у хладу, он спокојн |
| ти, рече учитељ, па упре оштрије поглед у попове очи.</p> <p>— Е па ја, учитељу, лепо мислим: п |
| и под топлим губером, неће упрти поглед у бабу и слатко заспати.{S} Плакао је, брисао је сузе ш |
| и ваш земљак.{S} И Гргур би хтео и ред у народу и штапове у ватру.</p> <pb n="132" /> <p>Ту Да |
| ли, оно и узели“, виче Никанор, а народ у један глас: „Хоћемо патријарха, хоћемо деспота, хоћем |
| невиђена, да видим и твоју собу и тебе у соби.{S} Читаш ли још онако много?{S} Благо теби кад |
| нем их само : трцава, гарава! а оне обе у крило, па их милујем.{S} Кадгод их храним, ја само пр |
| ено осећање дужности, нада трку из собе у школу, из школе у собу, збунио себе и друге, а добри |
| једнокрвној славенској браћи, која живе у границама троједне краљевине!“</p> <p>— Живео! кликну |
| пше, ништа велелепније од Саборне Цркве у Београду.</p> <p>— Над Стратимировићем нит је било, н |
| Гргур би хтео и ред у народу и штапове у ватру.</p> <pb n="132" /> <p>Ту Даници лакну на срцу, |
| баља митрополит Рајачић.{S} Хрвати врве у Загреб, Срби у Карловце.{S} У Београду се ужурбали по |
| амо селима.{S} Чини вам се данас је све у длаку онако <pb n="44" /> као што беше јуче, па опет |
| вић, онај што већ трећу годину седи све у истом разреду.{S} Ништа не учи, ништа и не зна.{S} Он |
| епих књига и добрих другова.{S} Ја овде у селу нити сам пристала у сељанке ни у варошанке, а књ |
| кућом, одједанпут силовито сену, негде у близини рикну гром, и док се ужасан крик растолегаше |
| ом, па онда?{S} Онда одједанпут побледе у лицу, изађе пред кућу, гледаше дуго у вечерњи сутон, |
| ново, још пажљивије, упре своје погледе у разметнуте карте.</p> <p>А у зелено двориште уђоше та |
| што мало, и док радознало упире погледе у изненадне отмене госте, дотле левом руком пипа по зем |
| е тога отац с Пауном <pb n="61" /> седе у кола, погледав још једном сина, стегне срце, окрене с |
| и мисли: бадава му је молити.{S} Да иде у суседну механу на једну грку, турску ?{S} Не иде.{S} |
| арија.{S} Мени само једно никако не иде у главу: не знам само шта смета да <hi>аз</hi> буде <hi |
| но велико дрво баш уз сами град, и онде у хладовини поседаше око печенога јагњета.{S} А не треб |
| ош једном гледну у мутне облаке, па оде у кућу. </p> <pb n="144" /> <p>За чудо!{S} Кад је, посл |
| да дођи у кућу.</p> <p>Учитељ Макса оде у собу да остави свога <title>Плутарха</title><pb n="5" |
| а.{S} Плану, скочи, груну у плач, и оде у своју собу.{S} Сава је подуже гледао за њом, покушао |
| усиљено, насмехну, узе служавник и оде у кућу да спреми послужење.{S} Остави служавник на кухи |
| да унутра, па опет притвори крило и оде у своју собу.{S} Само је кроз зубе промрмљала: дерладиј |
| олико занатлије.{S} Четвртком често оде у радионицу некога пушкара Ђаковалије, па по читаве сах |
| јо, ништа неће ваљати.</p> <p>Викач оде у село, а слуга се и даље повираше око кола.{S} Петрија |
| де те се помоли Богу пред иконом, изађе у кућу, и дуго гладна живина пијукаше, док се она мало |
| /p> <p>Али ту раздрагани професор пређе у толику узбуђеност, да у тај мах не знађаше ни сам дат |
| ембра, време чисто, топло, суво, грожђе у велико сазрело, а кукурузи већ су ужутели.{S} Око веч |
| епрекидном беседом Илијином, и сам дође у восторг.</p> <p>— То је најбоље од свега што сте до с |
| он глади и глад њега снужденога, па уђе у собицу где су ђачки сандучићи, те на дну свога сандуч |
| екох, благослови нови патријарх, па уђе у народ.{S} Пролазећи горе доле запита нас: „Хоћете ли, |
| и одјејанију, а за њим све листом наже у митрополитско двориште.{S} Митрополит се испе на једа |
| давно ишчекивани божићни гости, прилазе у правилном реду, у највећој тишини.</p> <p>Напред, кра |
| рави, подигне заклопац и још једном узе у руку Даничино писмо, пољуби га, па онда, одлучно, ост |
| и надгледа стоку, <pb n="49" /> која је у кућној огради, затим би, освежен студеним јутром, уша |
| .{S} Још онако усијан пепео покупила је у рубац.</p> <p>— „Све је пролазно, све неверно" прошап |
| свој њезиној величини и красоти, сад је у дубини душе осетио оне мирисе, који су одавна, неопаж |
| {S} То је дом свештеника Крсте, који је у селу најдавнашњији староседилац.{S} Од како је села и |
| , па онда најмлађи.{S} Фамулус, који је у исто време и кухар, изнесе неколико пуних чинија пасу |
| илан ми се види мудар и озбиљан, али је у Илије практике, философије живота - довољњејше!{S} Ка |
| зговор, част — до поноћи.</p> <p>Али је у школи горела свећа и после поноћи.{S} Макса се два тр |
| воримо ја и Даница, где си и како ти је у далеком свету...{S} Ко ће као Бог, само кад си нам се |
| па, па паметна, али шта ћеш, кад јој је у глави чађаво.{S} Ја говорим, говорим, а она се смеје, |
| S} И најоштрији нож није опасан, док је у мудрим рукама, а најтупље орудије...{S} Узмимо, молим |
| > момци увече немају вечере, која им је у осталом са свим излишна, јер како се по подне умију и |
| лико не треба, али не бије.{S} Тачан је у цркви, али би се при појању чешће накашљао, <pb n="12 |
| ше падне у његову похвалу.{S} Уживао је у тој слабости: да га у очи похвалите.</p> <pb n="34" / |
| ад свога века није видео сат, гледао је у шеталицу, у сказаљку, у незнане бројеве, и у оне тего |
| новом душевном тековином.{S} Отишао је у школу, сео сам у скамију, отворио пред собом букварић |
| п.{S} Пошто је, с јаком лупом (а био је у оним рибарским чизмама), стресао снег с џубета и обућ |
| p> <p>Село, из којега је Гргур, мало је у страни, не види управо шумадијско село, мање рецимо о |
| најем вас; нек’ буду као ви — остало је у Божјој руци, примети Јован после подуже почивке.</p> |
| ћности српска !“ тако нешто кликнуло је у њему, и тренутно би му тешко, што своја топла и нежна |
| онамо сви послушно гледају.{S} Зато је у сваком склопљеном друштву он обично био председник, а |
| кухињу, те би према стању онога што је у шерпењи и лонцу одлучио: да ли ће до ручка моћи бити |
| , натукавши појаче фес на главу, јер је у трему било сувише хладно.</p> <p>— А шта си ти смисли |
| бро свом негдашњем другу, послала му је у души пољубац и ону најдражу реч, али ипак, ипак беше |
| узданости у његове другарице.{S} Још је у пуном животу, неузабран цвет, али њезине речи зазвони |
| ругдан до поноћи.{S} Сваки момак добије у подне по литру вина, а мајстор Јован испразни с мајст |
| це на сто до себе, па погледа пажљивије у Илију.</p> <p>— Свашта хоће свога пријатеља, зналца, |
| и себи слободе, особито кад учитељ није у соби.{S} А мала Даница, она као на иглицама окретала |
| брика од најжућег коситера.</p> <p>Није у Здравковића само срце обилићско.{S} Њихова поштења на |
| Доказује Макса, да су лепше церемоније у карловачкој цркви, а поп мисли да нема у „христијанст |
| отуд с планине.{S} Већ много пријатније у заветрини школској, а у школској соби тако утушкано и |
| гови је лакомо погледају, а он је крије у торбицу, па сав поцрвенео гледа преда се.{S} Свима ре |
| еже и росне као што сте данас вас двоје у првоме цвету.{S} Ко зна, можда ће се и из вас... зли |
| сад у велико припалио.{S} Странци стоје у хладу, он спокојно лешка и гледа у зољеве, који зује |
| ајка старала се да јој синак не гладује у туђини.</p> <p>Гргур је на све то снужден гледао.{S} |
| пуно добрих домаћина.{S} Он сам верује у науку Христову, ревносно служи цркву, па су му и сеља |
| тужно и чемерно.</p> <p>— Ко још верује у виле и вилинске зборове?</p> <p>— Ја! плану Гргур одл |
| ицама, па с тога по више села шиљу ђаке у једну школу, која је обично, исто као и б....ска, баш |
| ним плаштом старих патријараха, владике у свиленом скерлету, међу њима и ваш прота Матија у дуг |
| ет зато, можда махинално, љубио владике у руку и скидао капе свима великашима.{S} И отменим гос |
| , од како мали Гргур учи оне мале науке у сеоској школи, и од како мала Даница, и сама узгред у |
| ој одлакну и сузе престаше, спусти руке у крило, и погледа горе својим великим очима.{S} Суморн |
| итеље.{S} Сродих се с вама, пустих жиле у вашој гори, уживех се у вас, и опет, опет... често ст |
| аленом Гргуру:</p> <p>- Иди, сине, доле у поточић, па мало испљускај очи и образе, па онда дођи |
| ур, једва корачајући од бола, сиђе доле у поточић, стаде на два бела заравњена камена у сред би |
| но до другога и дуго, дуго гледали доле у ливаду, у поток, у ком се бистра вода преливаше заход |
| у с књижицом на коленима, или сићи доле у поток, па шврљати горе-доле по оној самоћи.{S} Кад је |
| ти, нада трку из собе у школу, из школе у собу, збунио себе и друге, а добри и богобојажљиви по |
| д као — анахронизми.{S} И онда, и после у животу, били су и остали несавременици, <pb n="82" /> |
| е девојчице, две младе Српкињице отишле у башту да наберу цвећа, па певале неку патриотску песм |
| задржимо код куће или да га шиљемо даље у школу.</p> <p>— Ја, снебива се Петрија, па Бога ми не |
| <head>VII.</head> <p>Кад се зађе дубље у Дорћол, тај комад источне вароши у Београду, а вама с |
| p>Попа и учитељ Макса упустише се дубље у политику.</p> <p>— Море учитељу, учитељу, баш си пока |
| ке досадашњег сна и сувише озбиљно пиље у њу хладне прилике другога живота, који у овај мах пир |
| баци по који поглед, па опет брже боље у књигу.{S} Зна, као човек од искуства, да у учитеља Ма |
| што шта, што не могу да разумем, јер ме у младости нису у школи упутили како треба.{S} Зато учи |
| мале прозоре од болнице уђе толико таме у собу, да се на новинама слова једва распознаваху.{S} |
| па се прекрстим и молим да га Бог узме у заштиту.{S} А од кога ?{S} Од мог доброг оца, од наше |
| оситејев; можда му се једва знађаше име у Чакову?{S} А његов син продрмусао је богме добро ону |
| неки дан сласмо депутацију Грабовскоме у Варадин; не да се бесна генералима ни осолити.{S} Наш |
| ости, па и код самих халваџија, само не у нас професора...</p> <p>— Али остав’те, молим вас, ви |
| ите, а вама чисто тужно годи, кад стане у говору шушкетати, јер га је некаква немилостива судби |
| матер твоју“ и тако даље, онда се дигне у школи толика граја, тако велегласан и досадан концера |
| ама.{S} Чим ослави јутро, Иван се дигне у потес или у гору, а Петрија прихвата кућни посао: или |
| би био с раскида, да и која више падне у његову похвалу.{S} Уживао је у тој слабости: да га у |
| т, тајни комитет.{S} Растерајте Славене у Прагу, добро, растерајте... нека их Аврам растера и и |
| {S} А колико је природе, колико једрине у сваком стиху, у свакој пословици народној...{S} Читај |
| вејаваше стари српски дух, пун чврстине у својим особинама, а безусловно упоран свему што из ту |
| мисли и осећа.{S} Па тек је нешто текне у срце, задркће сва, стисне прсте, протре чело, погледа |
| згорели ћутак, а ветар на махове тресне у оба прозора, па опет се замаје тамо низ брдо преко сн |
| е увек могло да раздражи Илијино мешање у свашта, и у ствари које зна, и у знања која не разуме |
| арању и затварању.{S} Професор оде горе у варош, у шетњу, можда да се узгред види и са својим љ |
| Лицем на Преображење ишли су обоје горе у његово село, својом руком превео је, готово пренео с |
| , низ гараве вериге лижу пламенови горе у димњак, који је оздо, као какво големо манастирско ку |
| цем, него правце стазом, која води горе у његово село.{S} На једном савијутку, где се чешће одм |
| сто тако истински живот као и онај горе у његовом селу.</p> <pb n="18" /> <p>— Гргуре, Гргуре! |
| уће светле и на баџе им узлеће дим горе у чисте и мирне висине.{S} Али је највећма осветљена ав |
| ма, у свој мирни сеоски живот тамо горе у горовитој планини.{S} Драге му се слике појављују у у |
| лела је да походе оно двоје старих горе у селу.{S} Давно се Гргур није никоме јављао.</p> <pb n |
| дишта своје политике, и одвраћао, да се у исто доба не појави близу њих и остало друштво, које |
| е порте!{S} Он воли да има цркву, да се у њој поје литурђија за сав народ хришћански, али не из |
| вијим погледом, уверила је Милана да се у овој прилици с њиме потпуно саглашава.</p> <p>А како |
| атки животопис.</p> <p>Паде сутон да се у дворишту већ не могаху распознати дудови од липа.{S} |
| титога Максе и Јована столара, слила се у његовом карактеру благост и питомост с мушком збиљом |
| } Овда онда, тек да рекне што, умеша се у разговор, али тако збуњено, расејано, да је најзад на |
| окојни прото носио „свјатаја“, а сад се у њој храни утуцана кава, таман се једна шољица омакну |
| и Бачку.{S} Врхови од цркава светле се у вечерњем зраку, а са двокулне Саборне Цркве чују се з |
| ценио, па и сам фамулус Степан тресе се у својој незгодној позицији, згрчен, у некаквом старом |
| вено-прозрачним маглицама.{S} Рађаше се у њему осећање, оно готово целога века на чисто неизвед |
| налажаху.{S} Упрегоше коње, посадише се у кола, и већ су били упаљени фењери кад су прошли мимо |
| Макси и да не говоримо.{S} Створише се у њему читави преврати, ни сам не знађаше шта да почне |
| ир међу својим питомцима, свратио би се у кухињу, те би према стању онога што је у шерпењи и ло |
| мазана, врло досадно цврчала, изгуби се у вечерњем сутону.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| моја, јесте ли чули за скандал који се у заводу догодио?</p> <p>— Скандал!{S} Упитасмо га озби |
| ледати, смешкати се и мазити.{S} Али се у Макси опет пробуди учитељ, озбиљан, следствен, строг. |
| улу, и на познати његов начин завали се у столицу и поче пушити.{S} Свештеник Арон приповедаше: |
| своје ђачко доба: дете плаче и моли се у школи, а ја сва претрнем за разбојем, па се прекрстим |
| својој соби постане нестрпљив, буни се у своме читању, чисто види онога, што је ототањио у оне |
| ежбао се у читању, затим, загледавши се у мапу Европе, на којој ништа није могао прочитати, ћут |
| е сабље и дрвене фесове, па удубивши се у себе, у своје нове идеале, није ни знао, кад је проша |
| а господар њезинога срца, а који јој се у овом тренутку узнео још лепшом мушком красотом.{S} А |
| :</p> <p>— Јеси ли чуо, попе; ја сам се у себи добро промислио и промислио.{S} И знаш ли, брате |
| ацима све велике посте и причешћујем се у нашој драгој црквици.{S} Причешћујеш ли се и ти, Гргу |
| м се, чита узбуђени свештеник, почем се у нашем отечеству при ношењу Вертепа показала разна зло |
| } Не гледаше ни лево ни десно.{S} Он се у себи сам са собом разговараше о милом детету своме, о |
| , задубио се у своју лекцију, вежбао се у читању, затим, загледавши се у мапу Европе, на којој |
| ур?{S} Задовољно гледећи је, радовао се у себи, што је тако здрава, тако угледна, тако добра до |
| отворио пред собом букварић, задубио се у своју лекцију, вежбао се у читању, затим, загледавши |
| ли Гргур, под својом поњавом, удубио се у своје паучинасте мисли, размишљао о Вертепу, о себи к |
| ељ ?</p> <p>— Христос Спаситељ родио се у јаслама, рекоше сви у један мах, осим Гргура, који је |
| > <p>— Господ наш Исус Христос родио се у Витлејему Јудејском, исповрти Паун своју богословију. |
| лупи.</p> <p>А учитељ Макса затворио се у свој <hi>педагогијум</hi>, па по два дана не обува ци |
| олитичар.{S} Ни слутио није оно, што се у његовом другу зачело и нагло почело расти и бујати.{S |
| на пречац остарити.{S} Доста је што се у цркви и пред странима поозбиљимо и намрштимо, а пред |
| алима привикне браћи „Живео!“ али му се у исти мах оте поглед на магистрат, виде на њему велико |
| ти Словаци, па Чеси, па...</p> <p>Ту се у мало не омаче нашем одушевљеном словенофилу:{S} Пољац |
| ије.{S} А одмах после тога доба зачу се у дворишту журан бат.{S} Врата се отворише бурно и у со |
| ма, пустих жиле у вашој гори, уживех се у вас, и опет, опет... често сте ми у очи зуцнули (но т |
| га детињства.{S} А то га сећање пренесе у мисли о учитељу Макси, о школи, о Даници.{S} Што дуже |
| ори овладалом тишином.{S} Кад погледате у небо, тешко вам је одвојити ока од лепе паведрине, чи |
| Народнога Одбора.</p> <p>Чим погледате у сунце, видите да је већ одавна превалило подне.{S} Ал |
| ће?</p> <p>— Ето што: хоће да води дете у школу.</p> <p>— Ако, ако.{S} И треба кад му је дао Бо |
| там ја тебе српски: да л’ да водим дете у веће школе или не.{S} Једно или друго?{S} Време је, д |
| ости пропуштају у малене собе.{S} Уђете у кујну, а из кујне лево у собу.{S} У левој живљаше ста |
| , ми га тражимо, ми га зовемо.{S} Идите у Дрезду, у Вајмар, дабогме, тамо читају буршовима Муши |
| дворишта у пространу порту, а из порте у цркву.</p> <p>Гргур је само једанпут с родитељима дол |
| ој књижевности.{S} Немачки.{S} Јаки сте у немачком, носите, читајте.{S} Пољак је, своја му је к |
| те шта израдисмо у Сиону?{S} Читали сте у новинама...</p> <p>— Новине, као новине, прихвати про |
| се књига учити, а да пруће мирно расте у гори ?{S} Сирота ова дечица.{S} Гргуре, ако нам успиш |
| ана.{S} Али немојте се погордити, нисте у томе сами самцити, тог је истог мњенија и ваш земљак. |
| о баци креду на школско тле, која прште у мале комадиће по свима крајевима собе.</p> <p>— Ја зн |
| места, уздиже га, чини му се: запливаће у ваздух, полетеће.{S} Ходе, а с њима напоредо лете и о |
| сви, као слике од воска, забоду носиће у књижице, не мичу се, не дишу.{S} Само по гдекоји из н |
| га у собу.{S} Изује своје нове опанчиће у кући, па бојажљиво уђе унутра.{S} Учитељ Макса већ се |
| века.</p> <p>Деца одоше у кућу, из куће у авлију, а мајстор Јован и газда Иван до ручка угодише |
| p>Ту је Илија погодио где треба, правце у центар кратке целокупне Максине педагогије.{S} Макса, |
| ком мркову, јахао познатим путем правце у своје село.{S} Тек је навршио двадесет другу, а лице |
| , моје лукове, мој кромпир — све кућице у правилним редовима, шта пута их поглеткујем отуда са |
| мах црквењак Стеван припаљиваше витиљце у руменим чашицама.{S} Гледао је и гледао, а у малој гл |
| и погачу и младога сира.{S} Беше сунце у велике одскочило, кад је сама остала на дому.{S} Оде |
| пе и прикладне девојке.{S} Игра му срце у прсима; осећа да је пуно топлине, пуно радости.{S} Чи |
| н, трну у дланове, и нехотице се дотаче у џепу бурмутице, али је био толико присебан да је не и |
| и мало своје и онако убрано чело и поче у себи читати.{S} Макрена узе детињу пресвлачицу, да је |
| ж обале с једне и друге стране, гледаше у бистру планинску воду и слушаше њезин ромон преко шар |
| а у Даницу, али она већ више не гледаше у њега и спокојно даље корачаше међу цветним лехама.{S} |
| e>, па, врло мало прибран, мање гледаше у књигу, више размишљање о оним тамним и новим питањима |
| А Гргур дотле лежаше назатке, и гледаше у ону страну неба, на којој у тај мах не горијаше сунце |
| ом децом беше и Даница, али час гледаше у ђаке тамо с друге стране код леве певнице, час се осв |
| који француски језик понајвише имађаше у власти.{S} Идеал су му биле Жирондисте.{S} Многи су г |
| летња кишица, која, поступно, прелажаше у све јачи и јачи пљусак.{S} Крупне капље шуштаху по ли |
| иконом над столићем до кревета, држаше у рукама бројанице и на глас читаше псалам: <hi>и дажд |
| о љутито, баци оба цветка што их држаше у ручици, напрћи танке своје усничице, „иди!“ рече му п |
| са она два лиска калопера што их држаше у руци.</p> <p>— Ова два лиска, како лепо миришу; ти си |
| у од великог плавог ормана, што стајаше у зачељу између кревета и извади једну књигу у тврдим к |
| ир, планински ветар попириваше и бијаше у <pb n="107" /> образе, а ја се прекрстих и у себи очи |
| учесташе, по гдекоја крупна кап бијаше у прозор; грмљавина поче бивати све јача и јача, појак |
| и.</p> <p>Сви са својих места поскакаше у вретен.{S} Максо, оличено осећање дужности, нада трку |
| икад није говорио.</p> <p>Милан живљаше у једној соби са Гргуром, али је цео његов живот текао |
| и се, испитати га.{S} А највећма вољаше у слободним часовима бити сам, седети у празној школи, |
| тране код леве певнице, час се осврташе у старије ђаке, руке прекрстила, али врховима својих пр |
| крене!) играју.{S} Пушке опет припуцаше у дворишту — нико и не гледа у Даницу и Гргура, који, п |
| у главицу и виде Даницу, која му трчаше у сусрет.{S} Кад је стигла до њега, даде му половину ле |
| ије сва три цветка, што их дотле ношаше у недрима.{S} У тај мах удари најстарији ђак у гвоздену |
| овољно заклопачкога благослова.{S} Беше у велико мрак, кад су се с торлачкога виса спуштали к Б |
| на све четири стране цркве.{S} Кад беше у порти, дуго не могаше да се прибере.{S} У души му и с |
| слао је и по попа-Крсту, али га не беше у селу.{S} Приповедао је много и из своје прошлости, св |
| а неколико тренутака ни једнога не беше у порти.{S} Мали Гргур изађе последњи, али много пуније |
| , а Милан правне науке.{S} Онда не беше у Лицеју велика навала, али слушаоци беху и старији и р |
| у кошеве.{S} Летина какве скоро не беше у оним крајевима.{S} Па што ли је тако брижан, што ли с |
| о Мицкијевића, рећи ће Гргур, који беше у истом заносу као и његов професор.</p> <p>А Милан?{S} |
| д се за њима врата притворише, већ беше у соби полумрак, да се једва могаху распознати слова у |
| тимировићу, а после месец дана већ беше у редовима оних бораца из Србије, над којима је командо |
| у у тамнавском Посављу, браћа га донеше у своје село и укопаше.{S} Двојица су пала кад оно отим |
| их слуга савлађиваше, као виле полетеше у најбржи кас.{S} До друге механе пробио их зној, ту их |
| момче!{S} Седи!</p> <p>Деца га пољубише у руку.</p> <p>— Живи били, живи и срећни били!{S} Јесу |
| кољдан излазе с јутрења, па се уставише у црквеном трему, портику.</p> <p>— Ја сам, учитељу, не |
| енама, које, као никад до сада, оживише у њему.{S} Учини му се као да види своје беле и питоме |
| е се његовог разнеженог срца, пробудише у њему и оца, и мајку, и кућу, и вочиће, и оне питоме о |
| Срби и Маџари <pb n="117" /> прикупише у јужном Банату.{S} У пределима око Беле Цркве заметнуш |
| пламеном, и како се, најзад, претворише у чашицу—пепела.{S} Још онако усијан пепео покупила је |
| из првог кола богослова, који се учише у београдској семинарији.{S} Доказује Макса, да су лепш |
| из овога за неколико тренутака западоше у диспут.{S} Препиру се, доказују, ни један за длачицу |
| дни сто.{S} Сви, па и мали Гргур, одоше у собу где је била дугачка проста софра, коју су обично |
| стор-Јована.</p> <p>Уђоше у кућу, одоше у своју собу.{S} Из авлијице, до врата, пењало се на дв |
| <p>Па се загрлише и пољубише.{S} Одоше у учитељеву собу и седоше за готову софру.</p> <p>Тако |
| у старости ни довека.</p> <p>Деца одоше у кућу, из куће у авлију, а мајстор Јован и газда Иван |
| о срдашце.</p> <p>Кад сви троје изађоше у школско двориште, опазише, да мали брдски коњичак, пр |
| ри врата, он напред, они за њим изађоше у авлију.{S} Врата оставише отворена.</p> <p>Јелена, ко |
| рвог кола Србаља, који, већином, дођоше у Србију на позив кнеза Милоша.{S} Философ, богослов, д |
| свештеником из Барање.{S} Сви им пођоше у сусрет.{S} Мајстор Јован, религиозан човек, приђе све |
| радама.{S} А кад престаше ограде, уђоше у честаре.{S} Пешачки пут, понајвише песковит, вијуга к |
| та јасно звезда вечерњача.{S} Сви уђоше у кућу.</p> <p>Учитељка даде упаљену свећу своме детету |
| пође напред, а за њим остали сви уђоше у чисто и лепо успремљено попово двориште.</p> <p>Пред |
| анова оца, мајстор-Јована.</p> <p>Уђоше у кућу, одоше у своју собу.{S} Из авлијице, до врата, п |
| колу — да је видиш, Грго, нема је лепше у свем селу, румена јабука! „Кумим те, брате Милета, по |
| та се настрахујем, особито за ону пилеж у првом разреду, а деси се по који завезанко и у стариј |
| .{S} А сваком о пасу висаше источни нож у шареним цагријама, а многима, кад бисте опипали појас |
| , бадава сва наука.{S} Мало ми је побрз у говору, али ће и то уставити озбиљније године.{S} Саз |
| црвенога воска.{S} Опучи се хартија, и у крило му паде мио божићни дар: црвен појас од најлепш |
| мешање у свашта, и у ствари које зна, и у знања која не разуме.</p> <p>Даница, поверљивијим пог |
| да раздражи Илијино мешање у свашта, и у ствари које зна, и у знања која не разуме.</p> <p>Дан |
| алицу, у сказаљку, у незнане бројеве, и у оне тегове, који му тим већма завртише главу, кад им |
| дник; види се и Цер, и тај тамо Срем, и у Срему Фрушка, а десно, у далеком северном хоризонту, |
| </p> <p>— Ко не скине капу старијему, и у руку га не пољуби, први пут хапс, други пут четири пр |
| а.{S} Облачно јесење небо гледало их, и у овом тренутку заплакало је, крупне капљице шуштаху по |
| аду.</p> <p>— И у његову... </p> <p>— И у његову...</p> <p>— Дакле ти већ Даница уштинула срце? |
| — Јест, у његову седу браду.</p> <p>— И у његову... </p> <p>— И у његову...</p> <p>— Дакле ти в |
| — Не знам шта има то толико паметнога и у тој <title>Славјанци</title> настави Милан и обрну ст |
| Лицеја, опште мишљење и у наставника и у слушалаца, да је Гргур први међу првима.{S} А Милан?{ |
| и се никад не усуди да те мисли пушта и у професорска „сословија“.{S} Ко зна?{S} Можда има прот |
| тазицама, обоје се ућутали, као да је и у њиховој пролетњој души ојесенило.{S} Хтеде да му узаб |
| Он је пре свега добар домаћин, па је и у селу, које се на њега угледа, пуно добрих домаћина.{S |
| ео ме покојни Ђеро и попити, зваше ме и у „исправничество“ шабачко, али ја не хтех остављати шк |
| последња година Лицеја, опште мишљење и у наставника и у слушалаца, да је Гргур први међу првим |
| а звона, отворише се школске вратнице и у двориште уђоше два млада господина.{S} Гледају школск |
| сећати, ипак му некако чудновато беше и у глави и у срцу.{S} Чисто се бојао и да помисли, да ће |
| ом.</p> <p>Изненада се врата отворише и у соби се заори једно громко: „Сервус!"</p> <p>Гргур и |
| па слика ишчезе.{S} Врата се отворише и у собу паде вихор, који развеја, расплаши његове драге |
| ак му некако чудновато беше и у глави и у срцу.{S} Чисто се бојао и да помисли, да ће већ сутра |
| уо; још је исто онако тачан и у школи и у цркви.</p> <p>„А мајка?{S} О, мој добри Гргуре, како |
| <p>Тихо, али опет журно пролазе дани и у тим тамо селима.{S} Чини вам се данас је све у длаку |
| бројеве, али сваки у другој величини и у другоме правцу.</p> <p>Гргур гледаше, али се толико н |
| Ко зна, можда ћеш ти данас сутра бити и у Београду.{S} Ствари иду и тако <pb n="124" /> и тако. |
| довао Стеван Книћанин, бивши саветник и у то доба главним одбором наименовани пуковник.{S} Беше |
| није клонуо; још је исто онако тачан и у школи и у цркви.</p> <p>„А мајка?{S} О, мој добри Грг |
| да се и тамо говори и пева, исто као и у овој нашој слободној Србији.{S} И тамо је.... али што |
| живље и одлучније.{S} Гргур се занео и у својој пријемљивој души ствара целу ту величанствену |
| гране, а на њима по који шипак ужутео и у велико се спрема да се нарумени.{S} Обоје ходају по с |
| разреду, а деси се по који завезанко и у старијим разредима.{S} Ти знаш како отац мрзи да се п |
| журан бат.{S} Врата се отворише бурно и у собу улете Милан разбарушен, прљав, подеран.</p> <p>Г |
| n="107" /> образе, а ја се прекрстих и у себи очитах молитву за „побједу и одољеније“ српскога |
| зраком нежности, питома и невина, да би у овом тренутку и њезин најжешћи непријатељ омекнуо, па |
| ну се допадне ова мечја игра, те кад би у школи, а он скине тканицу, те даде неком своме другу |
| Рајачић.{S} Хрвати врве у Загреб, Срби у Карловце.{S} У Београду се ужурбали политички кругови |
| рибележио од слова до слова: па „пољуби у руку и моју добру учитељку“... молићу где је госпођа? |
| професор Сава.{S} Док се он можда бави у школи, уђимо, на прстима, у ту његову отворену ћелији |
| а желимо.{S} А и како не би били здрави у овим питомим горовитим селима.{S} Шума, ливаде, потес |
| пољуби драгу хартију, па је журно сави у другу чисту хартију и спусти испод својих чистих кошу |
| {S} Пошто се издувао и одморио, настави у одломцима:{S} Одавна ми се попео на душу она рђа Хасо |
| јутара, најлепша слика, што одавна живи у грудима његовим, учитељева ћерка, она некадашња неста |
| ухани раци.{S} Још му необичнији попови у шеширима.{S} С горње улице слази читав караван кола, |
| аш, онако мимогред — реци да су прутови у школама излишни, да се ђаци могу учити без боја.{S} М |
| дете.{S} Јутром Макса рани, готово први у селу, али још ни довршио јутрењу молитву, а већ се ка |
| рији ђаци, по заповести учитељевој, сви у глас, више певали него говорили: „један пут један јес |
| Спаситељ родио се у јаслама, рекоше сви у један мах, осим Гргура, који је о томе само мало слуш |
| и него ти, него професор Сава, него сви у твојој <title>Славјанци</title>, али, чуј ме добро, ш |
| ујеш ли, морају се мирити, или ћемо сви у бечку врећу, сви!</p> <p>По дужем ћутању проговори Гр |
| азица и тороче око матере, кад она ради у башти или се налази у кухињи око огњишта.{S} Кад види |
| па слика тихог, домаћег живота: он седи у кући на клупици поред ватре, домаћица спрема вечеру, |
| из реке оном стазицом, што правце води у школу.{S} Мишљаше о свом старом учитељу Макси, о учит |
| ектор?{S} Грђи и страшнији од свих људи у селу, па је инајет, чангризало, да знаш као воду, опе |
| ва, али сутра кад прну са седала, изађи у трем, па ћу ти показати обе моје кокице.</p> <p>Још с |
| ло испљускај очи и образе, па онда дођи у кућу.</p> <p>Учитељ Макса оде у собу да остави свога |
| — Па како са школом? поче Илија да гази у густи честар тадашње примењене педагогије.</p> <p>Мак |
| ере, кад она ради у башти или се налази у кухињи око огњишта.{S} Кад видите учитеља Максу, вами |
| ћу где је госпођа?{S} Сигурно се налази у кући?</p> <p>— Јесте, у кући је, промуца Макса, једва |
| {S} Стари прота Матија Ненадовић одлази у Карловце.{S} У Банату и Бачкој установљавају се логор |
| одоле зебњи, која мало по мало прелази у страх.{S} С леве стране, пред лицем Вертепа, стао Иро |
| исте га видели тек пред мрак, кад слази у забран, да надгледа стоку.</p> <p>Поп Крста је јутрос |
| бесмо на вису, с којега се стрмо слази у прву улицу, а ја се скидох.{S} Црквењак спушташе кола |
| Грго?{S} Та заједно смо се учили књизи у учитеља Максе.{S} Одох да му пољубим руку.{S} Остасмо |
| ше стигао из Карловаца.{S} Правце њојзи у собу.{S} Сама.{S} Јуначно станем пред њу и почнем тач |
| њу хладне прилике другога живота, који у овај мах пирну својим студеним врховима.{S} Устаде, п |
| .{S} Рајевима рекосмо, али за оне, који у миру траже хране душама; пријатељима жубора и борбе х |
| своја места и изиђоше који у кућу, који у пространо школско двориште.{S} Они најмлађи, мало поп |
| ан, оставише своја места и изиђоше који у кућу, који у пространо школско двориште.{S} Они најмл |
| е богате и укусне вечере, полегали који у вајату, који тамо по трави, под туњом.{S} Гргуру је м |
| и не вреди, дода Даница.</p> <p>— Стоји у буквару, примети попа, смешећи се, а у Светом Писму с |
| мљивом фамулусу у трему непрестано зуји у ушима : „Докоље, господи, <pb n="20" /> забудеши мја? |
| а је написала све те бројеве, али сваки у другој величини и у другоме правцу.</p> <p>Гргур глед |
| Бог поживи, красни синови.{S} А иду ли у школу?</p> <p>— Овај, Гргур, са нашом сеоском школом, |
| чешћујеш ли се и ти, Гргуре?{S} Идеш ли у цркву?{S} Или си, можда, у том великом свету и забора |
| чини му се лепша него икад до сада, али у који мах да јој се приближи и дотакне руке, у истом т |
| вао.{S} Ватра је на огњишту горела, али у кухињи нигде никога.{S} Тек кад се и по трећи пут чул |
| го се не би сетили ни јела ни пића, али у малене деце и жалост и радост краткога су века.{S} Ка |
| е, већ да пружи руке да их дотакне, али у тај исти мах чу где га неки шумски дух викну по имену |
| опет изведе учитељ Макса.{S} Поче, али у овај мах мање бујно, више полутужно:</p> <p>— Све је |
| Макса, једва изговарајући, у кући, али у вечитој.</p> <p>Сви се ућуташе.{S} Илија спусти отвор |
| а.{S} Лесковац је лесковац, ужасан, али у рукама наставника ствар благословена, три пута благос |
| узе ону исту књигу и отвори је.{S} Али у исти мах отворише се на соби врата и споља још жешће |
| а је већ одавна превалило подне.{S} Али у радионици мајстор-Јована <pb n="103" /> још се не чуј |
| ојега бити.{S} Великаши су их призивали у своје оџаклије и поверавали им, наравно врло смотрено |
| ћете то имати, ако то већ нисте читали у <title>Вјестнику</title>.</p> <p>— А патријарх?</p> < |
| тајаху на средини; појавише се и анђели у белим стихарима и са раширеним крилима.{S} Појави се |
| рушену косу, у црно џубе до колена, или у ону антерију од вишњеве ђезије.</p> <p>Кад оде поп, о |
| кад се тамо на истоку помаља сунце, или у летње доба кад на њ сипи кишица, а отуд сија сунце пр |
| ослави јутро, Иван се дигне у потес или у гору, а Петрија прихвата кућни посао: или плете чарап |
| иректори су у оно време обично полазили у почетку маја.</p> <pb n="45" /> <p>Искусни Максо у дл |
| а све то још за видела згодно наместили у кола и утушкали сеном.{S} Пунобрижна мајка старала се |
| и, да бисмо, зажмуривши, чисто ускочили у његове области.{S} Често вам је по који умиљат и драж |
| чено поређење. „Искусан човек", помисли у себи, остави бројанице на сто до себе, па погледа паж |
| мој, ко ли ће то жив дочекати“, помисли у себи. „Да ли је мени та срећа суђена?“ У тај мах скид |
| жи руку, а Милан, стиснувши је, помисли у себи: „У име Бога свршисмо и утврдисмо."</p> <p>А шта |
| ици није противнога мишљења.{S} Помисли у себи : „Зађох далеко, дубоко је, али ћу испливати, ск |
| ихове поточаре.{S} Не сме ни да помисли у свом малом јаду, да ће он вечерас преноћити у школи, |
| .{S} Па, по свом старом обичају, прешли у најбујнија тврђења и доказивања, а из овога за неколи |
| нестрпљиви, већ се и одметнули, отишли у Карловце, и већ су у служби Народнога Одбора.</p> <p> |
| е друго осећање но оно с којим сте ушли у те уске и криве улице.{S} Чини вам се, да малоазијски |
| љиве часове живота.{S} А кад бисте ушли у учионицу, једва бисте распознали слова на мапама, тол |
| це над гору, а кметови и ђачки родитељи у школу.</p> <p>И сељаци, и ђаци, и учитељ и учитељка, |
| као мати, да јој је непрестано да пиљи у своју дечицу.</p> <p>— Хм! прихвати учитељ Макса, а к |
| се у вас, и опет, опет... често сте ми у очи зуцнули (но ту учитељ Макса мало заћута и једва и |
| мрштимо, а пред својима, и кад смо сами у кући, зашто бисмо се плашили од онога што нам је до с |
| е у селу нити сам пристала у сељанке ни у варошанке, а књига тако мало, све оне старе, очине.{S |
| тако озбиљно и свето, да се не усуди ни у што такнути својим простим, сеоским прстићем.{S} Ма д |
| А многи су, особито правдослови, још ни у полу не изучивши законе и њихове поступке, већ у вели |
| висини.{S} На тај знак фамулус зазвони у звонце и сви, као из једнога грла, запеваше <title>Сл |
| мислили, зар бисмо данас били господари у Београду?{S} Камо дахија?{S} Који народ има своје Кар |
| једва дочекавши прилику да опет завири у књигу... овде вели Доситије да су преко четрдесет дан |
| о дадох неколико цветића, а ти их сакри у недра да не види учитељ?{S} Јеси ли још и сада онако |
| се и седе до учитеља.</p> <p>— Почео си у име Бога? упитаће поп.</p> <p>— А шта знам.</p> <p>— |
| и, а сутра, тамо од подне, ето га Макси у госте.{S} Максо кмету, а кмет хабер свима кметовима п |
| Изађоше из кухиње и одоше староме Макси у собу.{S} Стари Макса није више онај негдашњи строги д |
| подне, извиче над ђацима.{S} Док ето ти у сумрак једног коњаника, донесе глас да је директор у |
| аздарицом, да те молимо да га примиш ти у твоју кућу.{S} Заправо да ти кажем, мајстор Јоване, н |
| очића суза, поче се све већма удубивати у своје мисли, у себе сама, у свој мирни сеоски живот т |
| пред школском капијом, заокупе ударати у даире: „Играј ми играј, Кара-Мартине“; па јадника мед |
| } Кад доврши дневне часове, он се врати у своју, обично прегрејану собу, прегледа прописе, писа |
| ти, ево сад у цркви: теже је дајанисати у школи него дрмати вилајетом.</p> <p>Учитељу се Макси |
| си му је тим разговетније могао читати у очима.</p> <p>Али мала девојчица, која већ дотле поза |
| заклетву.{S} И то ћете подробно читати у <title>Вјестнику</title> ово који дан. </p> <p>Мајсто |
| тмице: мало која поличарка да ће остати у своје матере.</p> <pb n="148" /> <p>Сви су дани и кра |
| , него и паметна, кад бих умела ућутати у најбољем тренутку.{S} Али шта му знам, кад нисам боља |
| е у слободним часовима бити сам, седети у празној школи, или се попети на она дрва на дрвљанику |
| о и угодно, да чисто милина беше седети у скамији и слушати кад учитељ говори о Светом Јовану, |
| да помисли, да ће већ сутра и он седети у једној од тих чудноватих клупа и слушати наук, о ком |
| зубима, стисну песнице, и поче се клети у себи: „Истераћемо вас, истерати!"</p> <p>А Гргур дотл |
| помрчина је.{S} А ваља пре добоша бити у касарни.{S} Мучна уредба; нигде ти, Грго, наше сеоске |
| а он је Славјанин — шта може мудро бити у нас, у Славјанина?{S} Тако мисле Германци.{S} Ми!{S} |
| p>— Реци ми, молим те, докле ћеш пиљити у ту књигу? најзад се осече Милан, довршивши оно, о чем |
| е Богу за њ, и целу своју душу сместити у њега.</p> <p>— Гргуре, Гргуре, ја те волим, волим, во |
| малом јаду, да ће он вечерас преноћити у школи, без оца и мајке, да га неће покрити мајка свој |
| трао, опет се ни најмање не даде омести у свом обичном хумору.{S} Његов практичан разум, у изве |
| е, колико присебности и самопоузданости у његове другарице.{S} Још је у пуном животу, неузабран |
| горе, али заман, мора опет да се спусти у столицу.{S} Узеше појас учитељ Макса за један, а прот |
| у друго, па онда обадва савије и спусти у шпаг.{S} Хода по соби, мисли и мисли, прислушне код в |
| ожутог цвећа, а он их врло хитро спусти у недра, бојећи се ипак да то учитељ не види.</p> <p>— |
| велики, ваља само присести, па опљунути у шаке.</p> <p>— А је л’ вас тај ваш господин Максо учи |
| ак кад овако лепо <pb n="146" /> бљешти у врту.{S} На што му скраћивати и онако кратке дане њег |
| ност, школа, црква, све.{S} Нећете заћи у моје године, а све ће...</p> <p>Али ту раздрагани про |
| а читао је мало, а за чудо се умео наћи у <pb n="101" /> свакој прилици, тако је вешто знао рас |
| аву и широм испраћа оружану браћу браћи у помоћ.{S} Стари прота Матија Ненадовић одлази у Карло |
| откравило срце као у овај мах, гледећи у лице свога учитеља, лице које је вазда покривала студ |
| рекрсти се и изиђе на ћошку.{S} Гледећи у зову и ону подивљалу лозу, што се уз њу савијаше, раз |
| , који пред дверима на глас, не гледећи у књигу коју држаше, изговори толику дугу јектенију.{S} |
| аносио у кметству), прекрстио и гледећи у чутурицу почео да ниже, „за сретна данка и сретна ура |
| тара бесвесна Русија лећи ће, мора лећи у гроб, али ће она пре смрти родити... родити другу Рус |
| и воде своје порекло они жути котурићи у његовом ћемеру.{S} Тадашње „устројеније јавног училиш |
| трог.{S} Сави Даница своју мазу, ђачићи у фронт, а Максо ти узе своје наочари, па с њима на нос |
| тељка не даде маломе новаку да сам ноћи у ђачкој спаваћој соби; још је дете нејако, може се пре |
| у.{S} Сви га пажљиво слушаху, гледајући у његову дугу мало разбарушену косу, у црно џубе до кол |
| уседе свога мркова и одјаха својој кући у село.{S} Уз пут је много мислио о својој тамној будућ |
| је чула у школи и цркви.</p> <p>А ђаци у школи седе на својим местима и уче.{S} Од њихових гла |
| но место где су биле јасле?</p> <p>Ђаци у први мах не одговорише, али Даница дигла два прста де |
| /p> <p>И ту се брат-Ивану уставише речи у грлу. „Боже мој, ко ли ће то жив дочекати“, помисли у |
| тељ Макса.{S} Цео мали збор упро је очи у њега.{S} Кад се стишао и онај последњи жубор у суседн |
| евојака, жене и девојке упрле сузне очи у невесту; врата се отворише и унутра ступи Гргур, погл |
| — Русија је силна!{S} Сви смо упрли очи у њу.{S} А она?{S} Рођена да заповеда народима, да, да |
| ргур гледа у професора, а овај упро очи у њега, као да га пита: „А ти?“ Милан промишља, а Макре |
| те.{S} Даница их остави, па брже ускочи у своју баштицу, паде на једну цветну леху, покри лице |
| уло, од како се Гргур <pb n="86" /> учи у Београду.{S} За то време само је два пут одлазио свој |
| А шта си ти казао? упита га поп, упрвши у њега радознао поглед.</p> <p>— Казао сам да су Швабе |
| убље у Дорћол, тај комад источне вароши у Београду, а вама се и нехотице наметне друго осећање |
| заплашио директором; вели: носи ти тај у џепу троструку бивољу камџију, па <pb n="51" /> чим м |
| , и гледаше у ону страну неба, на којој у тај мах не горијаше сунце.{S} Гледа у то безгранично |
| рима.{S} У тај мах удари најстарији ђак у гвоздену „звечку", што висаше о једном дрвеном стубу |
| Ено се миче једна слика, мали човечуљак у црној хаљини, дође под звонарицу, закачи руком за уже |
| о притегне опанке, пушку о раме, па чак у Космај.{S} Насисао се духа сељачког, њиховог вештог о |
| врсте!</p> <p>— <quote>Остају за навек у свеконачној и плача достојној бесвесности</quote>, за |
| што се пође, устану сви, ућуте, учитељ у њих дуго и оштро погледа, они се ућуткавају све тише |
| јој и Народнога Одбора.{S} И ја сам вам у пододбору.</p> <p>— Живео ! омаче се Јовану, куцнуше |
| ми је навила пређу и сад у велике ткам у малој собици.{S} Да видиш само, како ми је разбој спр |
| <p>Мајстор Јован скочи:</p> <p>— Морам у Карловце!</p> <p>И ја! викну и Сава исто тако одушевљ |
| ековином.{S} Отишао је у школу, сео сам у скамију, отворио пред собом букварић, задубио се у св |
| е сенке.{S} Узмем књигу, отворим, читам у себи, читам на глас, узалуд, чини ми се: њене модропл |
| на уво: ја се још по који пут закључам у ону собицу до кујне, па растрговчим моје лутке, са св |
| им, па још мислим да сам дете и да идем у школу.{S} Пст!{S} Гргуре, да ти шапнем на уво: ја се |
| ска, а сад си права — немој да ти кажем у очи.{S} Окани ме се с твојим будалаштинама.{S} Иди из |
| ио.</p> <p>— Ја их, господине, предајем у ваше руке; ја познајем вас; нек’ буду као ви — остало |
| већма разумем и желим да их опет узмем у руке.{S} Али има доста што шта, што не могу да разуме |
| } С овим мојим окорелим чизмама не смем у толики ризик.{S} Зато, благодареније буди Богу на сре |
| <p>Похитам доле, пожурим се да стигнем у цркву.{S} Кад сам, после једног сата, отишао, нисам м |
| чарима на носу, а позамашнијим прутићем у руци.{S} Прочита чланак два из читанке јасно и достој |
| на колима, а малени синчић, с прутићем у нејакој ручици мање тера, више нуди и храбри мало пос |
| , смеје ли се смеје.{S} И ја ти загудим у друге жице: <pb n="123" /> она се смеје, и ја се смеј |
| его онда кад нас двоје сеђасмо пред њим у скамији.{S} Па ипак, ипак ; више пута чујем отуда из |
| боје, а мене пусти да се сита нажуборим у тој твојој невиђеној собици.{S} Не знаш, како бих жел |
| оходити још неколике домове.{S} Међутим у поповој кући поставише софру, то јест додадоше још је |
| ош брзоплета и лакомислена, те сумњичим у твоју доброту.{S} Опрости <pb n="96" /> ми, Гргуре, о |
| , кокице моје! викнем кад јутром стрчим у ходник, а а оне око мене : какоко, какококо !{S} Сад |
| аде му у реч свештеник; и ја ћу с тобом у Горњу Крајину, па ћу свуда, где тамо стигнемо, казати |
| чка моћи бити готов са започетом главом у књизи, или ће је морати довршити тамо по вечери.{S} П |
| Максу много муке, док је погодио левом у леви, десном у десни рукав свога горњега капута, и до |
| почетку овога века даворио се с књигом у Сремским Карловцима, а поп је из првог кола богослова |
| аги Илија већ појавити са својом улогом у даљем животу својих млађих другова.</p> <p>Гргур и Ми |
| ? додаће и Гргур с радозналим погледом у свог професора.</p> <p>— Мали народ — без будућности? |
| А кад га, и нехотице, такну бакрачлијом у ребра, било је повуци-потегни, докле га је стишао.{S} |
| атријарх?</p> <p>— Сад је с депутацијом у Загребу.{S} Дочек сјајан, савез с Хрватима утврђен.{S |
| о главом цар Ирод, у стихару, са жезлом у руци и грдном круном на лепо очешљаној коси.{S} После |
| ке, док је погодио левом у леви, десном у десни рукав свога горњега капута, и док је везао свој |
| /p> <p>— Ја ћу можда још данас с Пауном у село, а ово ти је од јако место мене отац.{S} Слушај |
| на насловном листу има богињу са лиром у десници руци.</p> <p>— Реци ми, молим те, докле ћеш п |
| х празника, кад ће строги учо, с прутом у неумољивим рукама, опет наставити своје апсолутистичк |
| сти.{S} Тражи, чепрка. преноси се духом у старину, а Милан док крочио мало низа страну, већ наш |
| погледа.</p> <p>— Писар!{S} Са столицом у Крушевцу.{S} Где је царе Лазо сабљом, Илија ће пером. |
| облаци.{S} Четврти је час по подне, дан у најлепшем јеку, али често преко села пређу тако тамни |
| увише озбиљан, Даница снуждена, а Милан у овој прилици. колико и не треба — политичар.{S} Ни сл |
| </p> <p>Те јесени упишу се и он и Милан у Лицеј, који је истом пре неколико година премештен из |
| а крадом гледа кроз прозор у жути невен у баштици и оно плаво небо преко авлијских зидова.{S} О |
| человјека</title>, сам самцит, задубљен у мисли, седи својој соби и броји бројанице.{S} Још ист |
| хани до Синџир-џамије...{S} Илија дош’о у севдах, а и сам сам, хтео да слушам-шаркију..:{S} Ето |
| ити, колико је говор свештеников улегао у његову душу.</p> <p>— Прекидосмо, мајстор-Јоване, поч |
| коњаника, који је већ дотле био улегао у двориште и сјахао.{S} Љуби Гргур оца у руку, љуби ота |
| но место поред стола.{S} Дуго је гледао у писмо, док се одлучио да га отвори.{S} Најзад, пољуби |
| м да није Макса... ваљда си се загледао у његову седу браду?</p> <p>— Јест, у његову седу браду |
| се, кад крадом а кад отворено погледао у лепу домаћицу.</p> <pb n="130" /> <p>А Илија?{S} Ма д |
| равовернима песму језанску, а вама, као у хиљаду и једној ноћи, затрепте најживље махале пуноша |
| ио у студену поњавицу, а пред њиме, као у зраку, трептала је Студеница и цела Фрушка са њезиним |
| аше једна постара жена, благог лика као у његове матере, а до ње лепушкаста девојчица, ни млађа |
| се срце веће, крв никад тако топла као у овај мах, сад је, као никад до сад, пожелео, погодите |
| ланине, није се тако откравило срце као у овај мах, гледећи у лице свога учитеља, лице које је |
| мирно теку једнолични дани, слатко као у детињству, зато се многи старци, који раније који доц |
| нстолом из Карловаца у Земун, размишљао у колима, како ће и шта ће говорити, кад га упитају бра |
| је противно мишљење.{S} Сад је помишљао у себи: да су то „весници новога доба“, мишљаше, али се |
| зати на ноге. (Лулу је брже боље стрпао у јанџик.) Знаш старост, слабост; ни оних ногу, ни оних |
| </p> <pb n="11" /> <p>— А ко буде дирао у туђе, или другога ударио, нека ми и не излази пред оч |
| важнога и омиљенога суда, а он је морао у два маха покушавати, док се најпосле одважио, те прин |
| већих, заслужених и незаслужених, кусао у своме и тихом и бурноме животу, па се бојаше помутити |
| абишу, Бошњинога унука, што је одрастао у гори, па док не заувине целом гласином — не иде.{S} П |
| скупио смежуране усне, па мислима зашао у ближу и даљу прошлост.</p> <p>Сећа се старац свега, и |
| м, не чини му се да је баш толико зашао у године; још и данас, као свакада, тачно се држи „прет |
| доиста, ко је о божићним вечерима дошао у онамошња села, могао је видети најлепши Вертеп, који |
| затим би, освежен студеним јутром, ушао у кућу, примакао клупицу ватри, сео и грејао се.</p> <p |
| е мање више и поборавио.{S} Кад је ушао у храм, учини му се, да је све другчије него што беше т |
| баштице, преко школског дворишта, право у кућу.</p> <p>И Гргур, стидан, изађе из баште.{S} А ка |
| .{S} Учитељ напред, а они за њим, право у школу.</p> <p>Учитељ стаде код стола, на ком је свећа |
| књиге.{S} Руке доле, очи овамо — право у мене!</p> <p>Он је, полусмешећи се, погледа.</p> <p>— |
| собе.{S} Уђете у кујну, а из кујне лево у собу.{S} У левој живљаше стара сестра Савина, госпођа |
| >!{S} А ми?{S} Ми ћемо и сами на Косово у Призрен!{S} Ал’ сироти Словаци, па Чеси, па...</p> <p |
| мао је макар по једног познаника готово у сваком селу око Авале.{S} Често притегне опанке, пушк |
| и је обичај Максин да Вертеп унесе прво у попову кућу.</p> <p>Наместише Вертеп на једном столић |
| е у лицу, изађе пред кућу, гледаше дуго у вечерњи сутон, и, кад се повратила, лепе јој очи беху |
| и.{S} У подне за столом, Макса је седео у прочељу, а он и Даница једно према другом.{S} Учитељ |
| та на полици стакло с комовицом и однео у собу: једна од највећих <pb n="21" /> карактеристика |
| школом и гробовима својих отаца, пренео у Шумадију, у Мораву.{S} Сад, повукавши неколико димова |
| његовој кући, сам јој из млекаре донео у чистој дрвеној стопањи варенога млека и скорупа.{S} С |
| {S} Али сам зато сутрадан пре звона био у олтару и добио од проте дозволу да тамо и останем.{S} |
| ким знојем овлажену косу.{S} Кад је био у својој „вселени“, још док није врата ни притворио, за |
| ти стазом кроз планину.{S} А кад је био у најгушћој гори, окрете се два три пут, па онда, не ви |
| шли по кући и око куће.{S} Гргур је био у школи и с Даницом разгледао дотле невиђену књигу, у к |
| p> <p>Поп Арон још никад дотле није био у „Сербији“.{S} Пред разлазак уговорише да га мало изве |
| аније и жешће него обично; свет се збио у села; нико живи не слажаше амо цркви и школи; у сеоск |
| ом, сишао је доле школи, па кад се увио у студену поњавицу, а пред њиме, као у зраку, трептала |
| о и чуо, све би те утиске брзо разрадио у себи и као своје још тога дана препричао при свима са |
| {S} Погле само...{S} Та да сам се родио у Средњем Веку, пре барута...</p> <p>— Па шта би било ? |
| па се прекрсти, и с тим је све положио у божје руке.</p> <p>— А кад Гргур школу сврши, хоће ли |
| } Сав се променио у лицу, кад је примио у се причест.{S} Дуго после није могао отворити уста да |
| пред светим путиром.{S} Сав се променио у лицу, кад је примио у се причест.{S} Дуго после није |
| тању, чисто види онога, што је ототањио у оне несносне танке пискове, или онога Глишића, што ув |
| глас из тога заноса, баш кад је ступио у школско двориште.{S} Диже своју замишљену главицу и в |
| н се чича Милија (који се већ уабаносио у кметству), прекрстио и гледећи у чутурицу почео да ни |
| представницима.</p> <p>Кад се је вратио у собу, сто је већ био распремљен.{S} Јелена је мало по |
| ви.{S} Једва их је учитељ Макса сместио у скамије: напред млађи назад старији.{S} У клупи првој |
| латким и кавом.{S} И Сава је то уврстио у своја невина уживања, искључиво да се подвргне обичај |
| гаравио по лицу, а косу и браду замочио у брашно.{S} Он је оружани спроводник, а у исто време х |
| >— Не.{S} То је туђе, а учитељ рече: ко у туђе дарне...</p> <p>— Ово није туђе, прекиде му гово |
| онај што и зна, без муке нема науке; ко у младости хладује, у старости гладује....</p> <p>— Пра |
| тога бити, Боже, Боже мој?.{S} Да је ко у тај мах прошао близо поред њега, чуо би дубок, скриве |
| и обрве...{S} Како ћемо ми уз вас овако у чизмама.{S} Добро, добро, само пре свега лекцију!{S} |
| а, и иконе, и барјаке, ама му је некако у крви да ређе допиркује цркви.{S} Рекли бисте е је без |
| о се навршује две године, а тебе никако у село, да видиш, да се на њега није срушио брег или га |
| ; данас ми је било тако мило, тако лако у срцу.{S} Кад јутрос певасмо на јутрењи, отворило ми с |
| о коју плећку и повукли чашу две, онако у помрчини.{S} Тешко се попу растати од Вертепа, и сам |
| утрењи, отворило ми се срце, па ми тако у души пуно, да бих цело село да загрлим.{S} Чинило ми |
| ван свога <pb n="6" /> крова.{S} Далеко у шуми чуо се ћук.{S} Тамо кроз грање високога бреста с |
| кршћа <pb n="57" /> опазише тамо далеко у високом јутарњем зраку позлаћену кулу на Саборној Црк |
| .{S} Осећао је опет нешто ново и велико у својој души, нешто, чему не знађаше похватати крајеве |
| тати — не разумем.{S} Шта има то толико у тим твојим књигама?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па кад ј |
| е види пут, који поред брда води дубоко у Шумадију, па Космај, па Венчац, па Рудник, Маљен, Пов |
| Али се и њему у овај мах нешто закувало у срцу, па поче одмах да се прибира, помисли одмах на с |
| и, иначе је цело село већ одавна лежало у дубоком сну.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| , па окрете дечици: хајдете, децо, мало у трем, протеглите ноге.</p> <p>Изађоше деца, изађе и м |
| уре, прохте по који пут да завириш мало у ову школу у којој си се негда учио ?{S} Памтиш ли још |
| о брвно преко потока отрулило је и пало у воду, и сад се прелази преко новог малог моста, мало |
| било од света, кад би се сад прочитало у школама, у народу: децо, браћо, нема више фиргаза, не |
| би нешто да каже Макрени, али га стегло у грлу, тражи мараму, и он плаче.{S} Професор Сава оста |
| вић, кнез Милош у Загребу, кнез Михаило у Новоме Саду.{S} Шта се знало, припало се опет Русији, |
| ачком трешњевом чибуку.{S} Тада је било у цвету царство скупоцених чибука : у свима великашким |
| /head> <p>После неколико дана није било у Београду ни столара Јована, ни професора Саве, ни њег |
| лим да се, на жалост, први пут догодило у нашем заводу.{S} Затим нам исприча све што се догодил |
| а сеоскога плота.{S} То га је и текнуло у његово, данас и сувише осетљиво срце.</p> <p>У том се |
| ељ и свештеник, али ме повукло срце амо у слободу.{S} Тек узео двадесету, кад сам прешао на Мит |
| два дана не обува ципела, него тамо амо у дубоким папучама, као какав старозаветни првосвештени |
| еша с млеком о доручку и ужини.{S} Само у та доба латиће се „пиксле“, иначе је та скупоцена ств |
| дговори Гргур, мислећи да тога има само у школи.</p> <p>— Видиш, овако се пише један, овако два |
| гости типика.{S} Изузеци би бивали само у изванредним приликама: кад је столарски и браварски п |
| а и од Шваба и од Турака.</p> <p>А тамо у оној соби из авлије седи Милан на зеленој столици, од |
| убару, Даница нахранила живину, па тамо у кухињи стала код огњишта; чека да се разгоре сирове ц |
| а светлост, а кроз њу моје селанце тамо у Крајини, у кршној, горовитој Лици.{S} Указа ми се наш |
| дуго за њима гледала.{S} И она би тамо у планину, у Гргурово село.{S} Враћајући се школи, била |
| апавокорни церићи мало пре осечени тамо у бранику, он понајлак иде на колима, а малени синчић, |
| иве, не даду мира сиротој комовици тамо у Максиној соби; а стари учитељ Никола, који је свима „ |
| S} Али ја сам сасвим задовољан; сви смо у божјој вољи; где ме је довела промисао, тамо ћу и кос |
| ко.</p> <p>— За ово месец дана како смо у Карловцима, наставља отац Арон, каквих се чуда не нас |
| с њим на протокол.{S} По подне сеђасмо у канцеларији, кад ето ти директора задувана с врло важ |
| смо, мајстор-Јоване, певасмо и плакасмо у нашој великој радости...</p> <p>Ту свештенику Арону п |
| > <p>— Ради сте да чујете шта израдисмо у Сиону?{S} Читали сте у новинама...</p> <p>— Новине, к |
| најновијим догађајима.</p> <p>— Седосмо у кола, говори свештеник Арон, седосмо ја и мој црквења |
| p>— Али ћемо, као што си рекао, заједно у Горњу Крајину, прихвати Максо, да проведеш бар једну |
| ипа овогодишњи кукуруз.{S} Ново се вино у велике пије, а евенке од грожђа одавно висе по стреха |
| јаче мајстор Јован, и поче сипати вино у чисте чаше, које је међутим донела Макрена.</p> <p>Пр |
| е којом срећом још које дуванско влакно у окорелој дуванкаси, он би већ до сад у велико припали |
| ко особито дете.{S} Ма колико да је оно у школи било тамно и коштуњаво, опет је он то брижљиво |
| па калпак на глави!{S} А шта му је оно у рукама?</p> <p>— Топузина.</p> <pb n="55" /> <p>— Зна |
| но што је било онда.{S} Онда лежи мирно у гробу заједно са својим прибором, својим представници |
| ижа брда.{S} Често је исто тако суморно у прсима која је прострелио јад.</p> </div> </body> </t |
| аку, који, зачуђено, гледаше лево десно у своје другове.</p> <p>— Бре, бре? чуди се кмет Милија |
| аја.</p> <pb n="45" /> <p>Искусни Максо у длаку је умео прорачунати кога ће дана походити његов |
| смешећи се и гледајући то у Гргура, то у честитог мајстор Јована.</p> <p>— Ту је, наставиће от |
| о у лепо окићени и осветљени Вертеп, то у његов збор, све лепе крунисане главице с једрим обраш |
| професор Сава смешећи се и гледајући то у Гргура, то у честитог мајстор Јована.</p> <p>— Ту је, |
| пут, гледа и по трећи пут то у једно то у друго, па онда обадва савије и спусти у шпаг.{S} Хода |
| х још једанпут, гледа и по трећи пут то у једно то у друго, па онда обадва савије и спусти у шп |
| ји озбиљно, који смешећи се, гледају то у лепо окићени и осветљени Вертеп, то у његов збор, све |
| е на Ивана.{S} А Ивану некако чудновато у прсима, па, шта ту тамо амо, и он очи кријаше од жене |
| шао на данове и славе, помагао им често у каквим домаћим или јавним пословима, а је ли требала |
| а, за њом Гргур, а Милан се нашао нешто у послу, па на томе прошло.{S} Макрена прихвати штапове |
| .</p> <p>А мали Гргур — и он је бризнуо у плач, кад је својим крупним очицама опазио да отац за |
| ро се лактовима о траву, а главу метнуо у шаке, гледа у бедеме градске, у кулу га мрским турски |
| штио се други.{S} На једанпут прсну поп у смех, прсну у смех и учитељ.{S} Ходи сваки на другу с |
| {S} Кад се стишао и онај последњи жубор у суседној кухињи, учитељ Макса вешто трену оком и мрдн |
| b n="80" /> па крадом гледа кроз прозор у жути невен у баштици и оно плаво небо преко авлијских |
| Сави оте поглед преко књиге кроз прозор у двориште.{S} Видевши ова два млада Српчета, заигра му |
| дски, у Крушевац, а овај млади професор у Крагујевац.</p> <p>Ту Илија погледа значајније Даницу |
| ог коњаника, донесе глас да је директор у суседној школи, а сутра, тамо од подне, ето га Макси |
| ра, у селу Томашевцу.</p> <p>Лежи Гргур у болници, која беше смештена у варошкој кући, пружио у |
| беше оно поп, што пројаха на дорату вас у црној чоси, у алеву појасу?{S} Брат Иванов син.{S} Ко |
| аљали једна, тако ли се учи, све ћу вас у хапс, у кврге!...{S} И још, Бог те пита како га није |
| у мајстор Јован, као да смо ти ми данас у томе попузнули.{S} Колико је мој професор Сава седео |
| , па очима око себе, час у учитеља, час у Даницу.</p> <p>— Ево сам прибележио од слова до слова |
| и Илија застаде, па очима око себе, час у учитеља, час у Даницу.</p> <p>— Ево сам прибележио од |
| S} Тако је прошао гору, па сеоски потес у реченоме кључу, па после долом дуж ливада, па опет ко |
| поново ређати.{S} Међутим је њезин брат у другој соби сео код стола, отворио најновији <title>Л |
| на глави; за овима три већа ђака, опет у стихарима, са високим калпацима од златне хартије; за |
| погледа значајније Даницу. па онда опет у учитеља Максу.</p> <p>— Госпођица?</p> <p>— Моја кћи. |
| гледа у икону чело очине главе, па опет у књигу, прочита редак два, па опет се пренесе.{S} Сва |
| жба прође.{S} Ударише звона, митрополит у митри и одјејанију, а за њим све листом наже у митроп |
| акса.</p> <p>— Само је један митрополит у Српству, у православију! викну богме поп.{S} Митропол |
| — Па онда, настави Илија, дигнувши прст у вис, учитељ мора бити строг!{S} Без строгости нема на |
| коли, била је замишљена; можда први пут у свом малом веку беше зловољна и тужна.</p> <p>А Паун |
| изучивши законе и њихове поступке, већ у велике ишли по судовима, разбирали, шта се тамо ради, |
| није буди Богу на срећи, која ми је већ у рукама, ја се нећу <pb n="43" /> мицати из села.{S} Т |
| ана.{S} Растурен комитет... и он је већ у служби.{S} За њега се не брини...{S} Да га поздравим? |
| погледате на ову богату софру, а ви већ у напред осетите на језику сласти које вас очекују, па |
| а Ивана, па чак и ону немирницу што већ у велике сања на топлим недрима своје мајке, што јој се |
| год се не умири и онај последњи жагорић у оној последњој скамији до дувара.{S} А онда учитељ Ма |
| брибригу, да је опет намакне на чибучић у другој руци.</p> <p>Млади странци, на велико чудо Сте |
| ку од скамије, слушају и гледају и зебу у плашљивим срцима: шта ли ће бити кад учитељ Макса нав |
| о му га шиље владика за ревносну службу у божјем винограду.{S} Изненадна радост прели се безазл |
| с белом звездом и месецом, сакри главу у један бусен траве пред собом, шкрипну зубима, стисну |
| ељу између кревета и извади једну књигу у тврдим корицама с црном кожом на полеђини и четвороуг |
| лује.{S} Једну калајлију у врх, а другу у дну софре, а у среди читава пирамида чеснице и других |
| уње, оборе главице, па снуждено гледају у своје књижице...{S} Као што видиш, ја сам ти још као |
| х ћерчива још мање светлости пропуштају у малене собе.{S} Уђете у кујну, а из кујне лево у собу |
| које треба водити.{S} Свршити гимназију у Србији, не знати шта је говорио Мицкијевић о славјанс |
| , одговори Даница одлучно.</p> <p>Илију у мало не збуни овака отворена опозиција.</p> <p>— Не м |
| има ко и њу милује.{S} Једну калајлију у врх, а другу у дну софре, а у среди читава пирамида ч |
| ви ваљада хоћете растројство, анархију у заводу ?{S} Красни ми професори!{S} Само тако, само т |
| вочиће, и оне питоме овце што пландују у оном брснатом шумарку изнад куће њихове.{S} Види их с |
| планини.{S} Драге му се слике појављују у успоменама, које, као никад до сада, оживише у њему.{ |
| руку.</p> <p>Деца пољубише оца и мајку у руке, а они њих у образе, па одоше те легоше.</p> <p> |
| ји светла недеља.{S} А још лепша у селу у брдима, у природи, која је највеличанственије и најра |
| по који пут да завириш мало у ову школу у којој си се негда учио ?{S} Памтиш ли још све наше ма |
| ху о мени...</p> <p>— Учитељу! упаде му у реч свештеник; и ја ћу с тобом у Горњу Крајину, па ћу |
| а није ни директор митрополит, упаде му у реч поп.</p> <p>— Па шта би било и да је митрополит!< |
| је, можда и против своје воље упаде му у реч Даница.</p> <p>— И лакше и природније, потврди и |
| мисли, а више говори.{S} Али се и њему у овај мах нешто закувало у срцу, па поче одмах да се п |
| овој другој борби доби Гргур лаку рану у ногу.{S} Однеше га у болницу код великога логора, у с |
| у негде за појас.{S} Учитељ Макса дигну у вис мачугу, а гвоздени врх од палице сину у висини.{S |
| о усколебаних недара, још једном гледну у мутне облаке, па оде у кућу. </p> <pb n="144" /> <p>З |
| баш у тај мах стража мењаше.{S} Одседну у једној гостионици код Батал-Џамије.</p> <p>Сутрадан с |
| Гргур још ни изговорио, а Ружица бризну у плач, ридаше и јецаше горко.</p> <p>Док је она плакал |
| а их беше уз Катића, а кад један погину у тамнавском Посављу, браћа га донеше у своје село и ук |
| с мачугу, а гвоздени врх од палице сину у висини.{S} На тај знак фамулус зазвони у звонце и сви |
| .</p> <pb n="85" /> <p>— Стој!{S} Викну у исти мах Милан, који се беше већ дигао са својега мес |
| он очима за њим, догод се опет не врну у олтар.{S} А кад се отпева и она последња песма <title |
| ијао, није их стигао, па зловољан сврну у телалницу, да промени своју и сувише трошну обућу.{S} |
| ећ после поноћи разабра се учитељ, трну у дланове, скочи са своје столице, узе чашу па погледа |
| поплашише се!{S} Макса, задовољан, трну у дланове, и нехотице се дотаче у џепу бурмутице, али ј |
| вољно мајстор Јована, и смешећи се трну у дланове.</p> <p>— Ви сте данас сасвим добре воље, гос |
| {S} На једанпут прсну поп у смех, прсну у смех и учитељ.{S} Ходи сваки на другу страну, ухватил |
| уседелици доста.{S} Плану, скочи, груну у плач, и оде у своју собу.{S} Сава је подуже гледао за |
| рили очима, па би, чини ми се, да груну у најгушће ордије, да покају Косово, да сав народ загрл |
| ном руком своје наоблачено лице и груну у плач.</p> <p>А зашто је плакао?</p> <p>Казаћемо и то, |
| истом тренутку осети где га нешто жацну у срце; ни сам не знађаше шта га поче плашити, трже сво |
| рквењака с новинама? упашће учитељ попу у реч.</p> <p>— Добро те ме подсети.{S} Ево обадва посл |
| мило пролажаше им кроз душу, као да су у највелелепнијем храму, у који је сишао сам Спаситељ.{ |
| а сузе, и попу се очи наводниле; сви су у неком свечаном тужном расположењу, а Гргуру, откад је |
| још на један сахат пред зору, седели су у колима и возили се путем поред Споменика.{S} Много ра |
| тора ни трага ни гласа.{S} Директори су у оно време обично полазили у почетку маја.</p> <pb n=" |
| јој очи беху још лепше, као увек што су у лепотица после проливених суза.{S} То су биле сузе ра |
| служити на маџарском језику.{S} Зар су у једном селу оборили сељака и били га ни крива ни дужн |
| одметнули, отишли у Карловце, и већ су у служби Народнога Одбора.</p> <p>Чим погледате у сунце |
| могу да разумем, јер ме у младости нису у школи упутили како треба.{S} Зато учите сад док сте м |
| ијих дечјих гласова, дремљивом фамулусу у трему непрестано зуји у ушима : „Докоље, господи, <pb |
| о је знала, чула и видела.{S} Узе свећу у своју сухоњаву ручицу и оштро погледа свога пратиоца: |
| Кажем ти: све.{S} Ма како било, сврнућу у твоје село.{S} Баш да видим и тог твога учитеља Максу |
| питомост с мушком збиљом и истрајношћу у свакоме послу, којега се прихвати.{S} Ако се по какво |
| виђен растом, али се тим више загледаху у оно мудро чело, у онај поглед препун благости и мира, |
| аху по лишћу на дудовим гранама, бијаху у окна прозорска, и као <pb n="118" /> једро кукурузно |
| млада господина, што се дотле одмараху у хладу под брестовином.{S} Обадвојица лепо обучени, ев |
| а.</p> <p>А Паун и Гргур журно одмицаху у гору.{S} Коњичак је напред носио сандучић с његовим к |
| ан Хера кириџија, који на коњима ношаху у Београд катран и луч, па да тамо узму со и понесу гор |
| ана румених и врелих.{S} Обојица ношаху у рукама по једну књигу; по лепом повезу и формату веће |
| падија би се више пута загледала у децу у дну стола, па би нешто шапнула учитељци, која би се н |
| се чини, ја велим да их упишемо обојицу у гимназију?</p> <p>— Како те Господ учи.{S} Ето ти дет |
| опу растати од Вертепа, и сам би палицу у шаке па упоред с Максом, само да није браде, да није |
| ећања.{S} Сад је тек јасно видео Даницу у свој њезиној величини и красоти, сад је у дубини душе |
| и не чујаше бахат, који се овда онда чу у дворишту и суседном ходнику.{S} А да ли мишљаше о оно |
| грунуше на очи.</p> <p>— Ви жене одмах у сузе.{S} Нек је дете живо и здраво, нек се добро учи |
| е школе до друге.{S} А данас?{S} Има их у сваком трећем селу — ко би запамтио имена толиким учи |
| је живот што га ови проводе.{S} Бије их у путу зима и врућина, и киша и снег, и опет гмижу напр |
| ом.{S} Љубећи једно по једно, бацаше их у ватру, гледаше, како се преливају проженути пламеном, |
| а као да шенуше мало од радости, ено их у кухињи, ухватиле се за руку, па (нека Бог на добро ок |
| кићена оружја, ножева и сабаља кованих у Дамаску и Ужицу, и синија бакрених, и топуза гвоздени |
| пољубише оца и мајку у руке, а они њих у образе, па одоше те легоше.</p> <p>Иван и Петрија још |
| p> <p>— Ништа, Данице, осим оних старих у селу.</p> <p>— А осим оца и мајке?</p> <p>— Све је ос |
| твој ђак.{S} Ако ти нисам по вољи, одох у контумац, па збогом!</p> <p>— Та чуј ме само...</p> < |
| ију крајева Српства.{S} Боже мој, рекох у себи: ко не би био Србин, кад нас је Господ дао овако |
| дски коњичак, привезан за један проштац у школској огради, мирно стоји оборене главе, и жељно о |
| ма и коситерним кандилима, у којима баш у тај мах црквењак Стеван припаљиваше витиљце у руменим |
| а је још једном види.{S} И Илија се баш у истом тренутку окренуо.{S} Даница већ стајаше с оцем |
| шли мимо кнежев двор, пред којим се баш у тај мах стража мењаше.{S} Одседну у једној гостионици |
| /p> <p>— Даклем, рад си Гргура да дадеш у школу? поче мајстор Јова, намрштивши мало своје ведро |
| (говори све тише и тише), док ти бленеш у Штура, у <title>Славјанку</title>, дотле ти и ја и му |
| .{S} Гргуре, да ме случајно сад сретнеш у путу, не би ме познао, толико сам се изменила, сви ве |
| се бијемо, или да се селимо.{S} Шта ћеш у кући, где немаш своје сухоте.{S} Ту неки дан сласмо д |
| мајстор наздравити — јесте, али што ћеш у Здравковићима чути здравица и напијалица, Бога ми их |
| бани, намрштили се, па кад им још видиш у рукама оне големе тојаге, а младо срце не може да одо |
| била је зима оштра и снегопадна.{S} Још у првој половини децембра снег навејао читаве таване по |
| извадим моју бележницу.{S} Гргур је још у Војводини. ратује.{S} И ја сам по народном послу одла |
| и“.{S} А кад по који несташко удари још у јачу декламацију: „Најздравије пиће јесте добра хладн |
| ћу вам и превести све ове, које сам још у Пожуну побележио.{S} Ехе хе, Пожун!{S} Чујте ме, мора |
| То је измена, коју је учинио Максо још у ранијим годинама; улогу малога ђака пренео је на мало |
| н кров, док, док...</p> <p>Но Гргур још у себи и не обележи докле, а врата од његове собе отвор |
| упињу Вучић и Петронијевић, кнез Милош у Загребу, кнез Михаило у Новоме Саду.{S} Шта се знало, |
| и: тресу се они оронули сводови!</p> <p>У поп Крстиној кући сви су прозори осветљени, у свакој |
| ем врло добро познатоме Илији. .</p> <p>У школској соби спремају младу, облаче јој плавчасту св |
| снажно и ватрено и — отвори га.</p> <p>У одаји мир, усекнута свећа не трепће, напољу <pb n="92 |
| Н.</p> <p>МИЛОРАДА П. ШАПЧАНИНА.</p> <p>У РЕДАКЦИЈИ И С ПРЕДГОВОРОМ.</p> <p>ДР. ЈОВАНА СКЕРЛИЋА |
| пачким вином и до дна је испије.</p> <p>У тај исти тренутак отворише се врата и уђе професор Са |
| ме као своје неизгладљиве стопе.</p> <p>У целој кући нема тишина.{S} Ђаци распуштени кућама збо |
| о, данас и сувише осетљиво срце.</p> <p>У том се сунце поче смиривати и хладовина пирити висом |
| о ван себе од радости, кликташе.</p> <p>У тај мах хтеде Макрена да устане по кафу, али је мајст |
| пришије дугменце које је отпало.</p> <p>У који мах велики сахат на дувару изби осам, у тај исти |
| о, па онда стиште руку Миланову.</p> <p>У радионици мајстор-Јовановој живо се радило до седам с |
| а Милан, стиснувши је, помисли у себи: „У име Бога свршисмо и утврдисмо."</p> <p>А шта ли је по |
| а.{S} Таман се чича Милија (који се већ уабаносио у кметству), прекрстио и гледећи у чутурицу п |
| на једну то на другу страну.{S} Гледаху убаве дворце, шарене излоге дућанске и радионичке, свет |
| мало, и не толико <pb n="116" /> много убаво, опет му се учинило и велико и сјајно, кад је прв |
| о доле! викну Иван деци.</p> <p>Деца се убезекнуше.{S} Хтедоше нешто рећи, али им отворена уста |
| и пића: тек петога дана смиловаше се и убише мученика.{S} Тодора Ковачевића, старца од седамде |
| Шта си узео ту викати, поче Илија тише, ублажавајући га. </p> <p>— Кажем ти, Илија, да припазиш |
| папазјанију?</p> <p>Јелена напрћи своје убране усне.</p> <p>' — А би л’ умела начинити мусаку?< |
| а три листа, намршти мало своје и онако убрано чело и поче у себи читати.{S} Макрена узе детињу |
| исто онако озбиљан: на његову суморну и убрану лицу није се дало опазити, је ли се или се није |
| о би је, загрлио те како снажно, али се убрзо застиде од тако дрске и нерасудне помисли, жар пр |
| p> <pb n="34" /> <p>Таман црквењак Васо убриса сузе рукавом, а цео збор запева: <hi>Шедше трије |
| исли се, није ни осетио, кад је Ружица, убрисавши и последњу сузицу, не више као горски вихорић |
| о пута свој размажени нос, махинално га убрише два три пут плавом марамом, па онда позове оца и |
| p> <p>Ту се Макси очи наводнише.{S} Узе убрус испред себе и поче их на махове брисати.</p> <p>— |
| ло свечано либаде, па бајадер с крупним увезаним ружицама по белом свиленом пољу.{S} Савише јој |
| пустио лист и намрштио се, кад би се на увезаној нози појавили много јачи болови.{S} Напољу је |
| а беше смештена у варошкој кући, пружио увезану десну ногу по дрвеној постељи, на којој је раза |
| а у зиду од авлијске ограде.{S} Јелена, увек опрезна, погледа кроз прозор.</p> <pb n="75" /> <p |
| ве рођени.{S} Ти, ти си... ја, знаш ме, увек истину говорим... ти си увек био онако, онако мимо |
| о можеш вечерас, не одлажи за сутра.{S} Увек имај на уму ове вредне кириџије, гледај да сваки д |
| а са тим твојим модрим патлиџанима ?{S} Увек си био онако, онако.... а сад си се, Бога ми, сасв |
| ји је већ био постао нестрпљив, кога је увек могло да раздражи Илијино мешање у свашта, и у ств |
| ек; човек од феса до јеменија.{S} Да је увек на његову, видео би како народ суди и газдује.{S} |
| ину дерладија, изађе гунђајући: „Увек и увек морам ја да затварам врата за вама“, и „вселена“ б |
| једва изговори реч):{S} Швабо...{S} Али увек је било на свету горчине, било је, и биће је...{S} |
| , знаш ме, увек истину говорим... ти си увек био онако, онако мимо нас... био си...</p> <p>— Шт |
| ликовало да сам мало мудрија, али ти си увек био и сувише мудрица, занешенко, па и сад мудруј з |
| /p> <p>— Но?</p> <p>— Чини ми се да сам увек био паметан.</p> <p>— Па?</p> <p>— Али сам ипак уч |
| атила, лепе јој очи беху још лепше, као увек што су у лепотица после проливених суза.{S} То су |
| евине Србије.</p> <p>Леп летњи дан, као увек што су првих дана месеца јуна, Срби „из прека“ врв |
| гме мора и претрпети, само што је тешко увек бити долготерпјелив.</p> <p>— Максо! узвикну поп, |
| е танке пискове, или онога Глишића, што увек креше ону „Прву знању“ као да се с неким препире, |
| тписујем све.{S} Бадава, кажем и казаћу увек: стара школа, па стара школа.{S} Док смо се ми, го |
| рата скину дерладија, изађе гунђајући: „Увек и увек морам ја да затварам врата за вама“, и „все |
| ком, ни мом рођеном оцу, док не поднесе уверење да је ма годину дана децу учио.{S} Зар није и ш |
| амршти, „свевидеће" око Илијино брзо га увери, да је промашио.</p> <p>— Прут је нужно зло...{S} |
| и би зацело били снови, да га час по не увери остали живот око њега, да је све то јава, никаква |
| а очи новога другара и из њих се најпре увери, је ли он радознао, или не.{S} Она је једва жива |
| .</p> <p>Даница, поверљивијим погледом, уверила је Милана да се у овој прилици с њиме потпуно с |
| тиће Даница, ја сам се одавна над децом уверила...</p> <p>— Је л’ те?{S} Ви сте дакле за стари? |
| иницом; четвртак, у подне кувано тесто, увече пилав с исецаним месом; петак, пасуљ без сланине |
| ом кад је томе доба; субота, кромпир, а увече још по кришка сира, или савијача, или моча, и так |
| и печено тесто; понедеоник, кромпир, а увече друго јело попара; уторник, у подне паприкаш, а у |
| ло попара; уторник, у подне паприкаш, а увече цицвара од бељега брашна, мало помаснија; среда, |
| а у подне печење, а <pb n="62" /> момци увече немају вечере, која им је у осталом са свим излиш |
| оји књиге пишу, ама нешто врдају, нешто увијају, да их често сам Господ разуме.{S} Што не говор |
| оси.{S} После свију ишла су два чобана, увијена у јагњеће коже, с белим шубарама на глави и пас |
| итељком, сишао је доле школи, па кад се увио у студену поњавицу, а пред њиме, као у зраку, треп |
| олу.{S} Пст!{S} Гргуре, да ти шапнем на уво: ја се још по који пут закључам у ону собицу до куј |
| о пуно тренутака, кад нам је књига само увод, капија у оне чаробне светове, који су невидовни, |
| растанка, могао проћи поред школе, а не увратити се на часак два?{S} И кад је пред сан шаптала |
| У корицама, приклопиће Милан.</p> <p>— Увреда!{S} Зар ја?{S} Погле само...{S} Та да сам се род |
| /p> <p>— Што лупаш ? викну богме и мало увређена Ружица.{S} Није ово луг.{S} Шта се претвараш?{ |
| данас слатким и кавом.{S} И Сава је то уврстио у своја невина уживања, искључиво да се подвргн |
| <p>— Ружица?</p> <p>— Ружица главом.{S} Увукла ми се под кожу, у крв, у главу, кудгод крочим ни |
| гледао за њима, док не замакоше за први угао, па онда стиште руку Миланову.</p> <p>У радионици |
| дланове за потиљак и погледа у противни угао своје скромне одаје.{S} А њему као да се раствориш |
| је места за вас све, зар ће бити иједан угао за моје дете.{S} А душе ми је мирно и склонито.{S} |
| ; Чешка — све земље Сватоплукове круне; Угарска са својим земљама и Словенска од словенских зем |
| једном сам тако уздахнуо, да у мало не угасих свећу пред собом.{S} А знаш ли, ко беше богиња?{ |
| рукама, а за њима, крадом пушећи готово угаслу лулу, надао се и фамулус Степан, па се и он, да |
| ата, која је цела састављена из зелених углађених каљева.</p> <p>Мали Гргур пажљиво гледаше ска |
| идео никога што успија.</p> <p>— Што је углачала косу као утијом — зар ти мислиш, да је оно њез |
| од жута паквона; све опрано, очишћено, углачано.{S} Ту су сланици, биберница, бокал с водом и |
| омаћин, па је и у селу, које се на њега угледа, пуно добрих домаћина.{S} Он сам верује у науку |
| иповедати, како је срео Гргура, како је угледан и леп, како се носи капетански, а збори мудро к |
| аксе, и он би се можда мало раскалашио, угледао на своју лепу царицу.{S} Али овако таман да раз |
| еленина дерладија, два младића висока и угледна.{S} Један плав, сувоњав, плавих очију, чела вис |
| вао се у себи, што је тако здрава, тако угледна, тако добра домаћица свог старог самохраног оца |
| кренувши се, опазила поред себе лепог и угледног господичића, истог онаквог, каквог је одавно п |
| ичу.{S} А кад стаде звоно, почеше се из углова купити пастири, приближише се јаслама, које стај |
| еће, па кад од врата или из полусветлих углова погледате на ову богату софру, а ви већ у напред |
| бе харемски је живот духу карика.{S} На угловима камените чесме с бакреним лулама и натписима а |
| и јасно и разговетно, али тамо даље, по угловима и зидовима, пао сутон, полусумрак, да се једва |
| рекјуче.</p> <p>— Све поред оне куће на углу?</p> <p>— Са оним зеленим прозорчићима.</p> <p>— Ј |
| ио бакалницу тамо иза оне бербернице на углу...{S} Море, Туре, окан’ се белаја...{S} Бадава му |
| ору перорезима урезана имена; на једном углу познате четвороугаоне црте за игру с пасуљима, шах |
| није био у „Сербији“.{S} Пред разлазак уговорише да га мало изведу.{S} Да иду, али што раније |
| чују, да онима горе <pb n="39" /> боље угодим.{S} У једанпут ми се учини да отуд од двери сијн |
| , а мајстор Јован и газда Иван до ручка угодише шта ће овај имати донети на издржање детиње:{S} |
| ској, а у школској соби тако утушкано и угодно, да чисто милина беше седети у скамији и слушати |
| поредак, а поредак је мати свему, па и угодном животу, власти, богаству, свему...{S} Положај, |
| пак.{S} Погле колики је!{S} Највећи сам уграбила из чиније, кад сам сама остала код стола.{S} З |
| сле одважио, те принео к устима и појео уграбљени уштипак.</p> <p>— Хтела сам ти донети и једно |
| p>— Молим, служите се, док се вино није угрејало.{S} Па, ако вам је по вољи, да нам приповедите |
| ега, осећање који многи крију, многи га угуше и постану демони, а многима као добар вођ светли |
| што своја топла и нежна осећања мора да угушује.</p> <p>Младићи положише на сто донесене књиге, |
| латко, ракију, кафу.</p> <p>Стари Макса удаје своју јединицу.{S} Дуго се ломио и ломио, и најза |
| више кроз зубе „јесмо“, учитељ се затим удали, а ђаци, полако, један по један, оставише своја м |
| тељу и попио чашу, коју учитељка пружи, удалио се, по старом добром обичају, све назатке ходећи |
| ускога конзула Данилевског кнез Михаило удаљава се од граница, српска влада отвара капије на Са |
| авника није старост сломила, поразио га удар, истина очекивани, али и сувише силан да се пребол |
| м нит је било, нит ће бити митрополита! удара гласом, већ мало љутит, учитељ Макса.</p> <p>— Са |
| азреће.</p> <p>Гргур се исправи, преста ударати прстом по столу, погледа у Максу, отвори и уста |
| дне, баш пред школском капијом, заокупе ударати у даире: „Играј ми играј, Кара-Мартине“; па јад |
| <pb n="118" /> једро кукурузно зрневље удараху по дашчаном крову.</p> <p>Киша падаше, а Гргур, |
| указаше и неколике куће од његова села, удари вечерње звоно на старој звонарици, а кроз <pb n=" |
| о онако као паримеје о великој вечерњи, удари прутом о сухи звучни сто, да улије страх, а са ст |
| ван тресну ногом о тле, а професор Сава удари скупљеним прстима о сто.{S} Макрена плакаше, Гргу |
| ђезије.</p> <p>Кад оде поп, одмах затим удари звоно на вечерњу.{S} Међу ђацима настала свечана |
| одне ствари“.{S} А кад по који несташко удари још у јачу декламацију: „Најздравије пиће јесте д |
| не изгледајте да јагми цркви, чим звоно удари.{S} Кад је сабор, кад зна, да ће тамо после цркве |
| их дотле ношаше у недрима.{S} У тај мах удари најстарији ђак у гвоздену „звечку", што висаше о |
| p>— А ко буде дирао у туђе, или другога ударио, нека ми и не излази пред очи!{S} Јесте ли ме ра |
| о се моли Бог?{S} Али, имаш право да ме удариш по устима; знам ја, да си ти исто онако племенит |
| и мајстор-Јоване, како служба прође.{S} Ударише звона, митрополит у митри и одјејанију, а за њи |
| авише новога војводу.{S} У тај исти мах ударише сва звона на свима карловачким црквама, запевас |
| да је више позади, да баш није одмах на ударцу сваком погледу господина директора.{S} А учитељи |
| , што ми је негда било драго, што ми је уделило по коју мрвицу радости.{S} Ето зато волим да се |
| и ; гајдаш накривио фес, дува, и час по удешава пискове ; жене се узмувале, у кујну из кујне, у |
| даном нестаје.{S} Још од прошле јесени уди. вене, губи се, на ногама је, ради, шмрца по кући, |
| Марко устабаша, Бог да му душу прости, удиљ ради, певај, па му радња никад боље.{S} Али, ево м |
| још пре Ивана, наскоро оболи и умре, а удовица се преуда у село из којега је доведена.{S} Сам |
| езина другарица „проводи несрећна“.... „удовица с оним црномањастим човеком“.... „писмо“.... „к |
| али ето ти изнебуха онога црквењака, па удри овога сотону; једва је живе коже умакао.{S} Гледао |
| мени и вама ако се осрамотимо.{S}" А ми удри учи, пиши, читај, да очи побеле.{S} Научисмо књиге |
| џију, па <pb n="51" /> чим муцнеш, а он удри као вола, док те свега крвца не облије.</p> <p>— Х |
| говоре.{S} Оде и сељак, и Милан се опет удружи с Гргуром, и обојица одмакоше пушкомет хода до г |
| колико поточића суза, поче се све већма удубивати у своје мисли, у себе сама, у свој мирни сеос |
| пута у криве сабље и дрвене фесове, па удубивши се у себе, у своје нове идеале, није ни знао, |
| кала, а мали Гргур, под својом поњавом, удубио се у своје паучинасте мисли, размишљао о Вертепу |
| рише се и, на његово велико изненађење, уђе унутра главом његов другар Илија.</p> <p>— Јеси л’ |
| се чисто тргао.{S} Учини му се, као да уђе девојка налик на Даницу; да је имао Макса још коју |
| е и он глади и глад њега снужденога, па уђе у собицу где су ђачки сандучићи, те на дну свога са |
| то рекох, благослови нови патријарх, па уђе у народ.{S} Пролазећи горе доле запита нас: „Хоћете |
| лаци, да на оне мале прозоре од болнице уђе толико таме у собу, да се на новинама слова једва р |
| ерња звона, отворише се школска врата и уђе поп, с књигом и епитрахиљом под пазухом.{S} Сви уст |
| ад у највећем јеку, отворише се врата и уђе поп.{S} Пошто је, с јаком лупом (а био је у оним ри |
| У тај исти тренутак отворише се врата и уђе професор Сава са својим братом, свештеником из Бара |
| S} У истом тренутку отворише се врата и уђе Даница, Макса писма у шпагове, а Гргур узе шешир и |
| е : помози Боже ! а врата се отворише и уђе црквењак.{S} Црквењак Васо беше стасита људина, Хер |
| коро је подне.{S} Професор Сава суморан уђе на капију.{S} Како беше пријатан јесењи дан, иђаше |
| воје нове опанчиће у кући, па бојажљиво уђе унутра.{S} Учитељ Макса већ се спремаше да легне, с |
| везао своју белу, званичну пошу.{S} Ето уђе и директор, средовечан муж, <pb n="46" /> лика стро |
| светлости пропуштају у малене собе.{S} Уђете у кујну, а из кујне лево у собу.{S} У левој живља |
| инуло од њега, да је пошао на пут много уђи и сиромашнији.{S} Окренуо се још једном два, па заш |
| Сава.{S} Док се он можда бави у школи, уђимо, на прстима, у ту његову отворену ћелијицу, која |
| ана оградама.{S} А кад престаше ограде, уђоше у честаре.{S} Пешачки пут, понајвише песковит, ви |
| .{S} Мали Гргур пође да јој помогне.{S} Уђоше унутра.{S} Оставише свећу на једној од скамија.{S |
| се пењали уз брдо.{S} Указа се село.{S} Уђоше на вратнице Гргурова оца.{S} Иван Здравковић стао |
| рема вратима, која се отворише и унутра уђоше оба млада господина, што се дотле одмараху у хлад |
| на својој мирној „вселени“.{S} Обојица уђоше скромно; поруменивши, погледаше свога професора п |
| нов шегрт одазва их обојицу.</p> <p>Кад уђоше наши лицејци, мајстор Јован развио најновији број |
| тнуте карте.</p> <p>А у зелено двориште уђоше та Јеленина дерладија, два младића висока и углед |
| ворише се школске вратнице и у двориште уђоше два млада господина.{S} Гледају школску зграду, к |
| ећ доста јасно звезда вечерњача.{S} Сви уђоше у кућу.</p> <p>Учитељка даде упаљену свећу своме |
| ајући" пође напред, а за њим остали сви уђоше у чисто и лепо успремљено попово двориште.</p> <p |
| ца Миланова оца, мајстор-Јована.</p> <p>Уђоше у кућу, одоше у своју собу.{S} Из авлијице, до вр |
| илан?{S} А Гргур?{S} И они, раздрагани, ужагрили очима, па би, чини ми се, да груну у најгушће |
| нема напретка.{S} Лесковац је лесковац, ужасан, али у рукама наставника ствар благословена, три |
| у, негде у близини рикну гром, и док се ужасан крик растолегаше по таванима нагомиланих облака, |
| мраморне, не смеју ни да помисле на тај ужасни час, — ни живи се не чују.</p> <p>Кад је било пр |
| данас танцовао између неба и земље.{S} Ужасно, гдегод кога стигоше, повешаше.{S} Шта је с твој |
| ни, дође под звонарицу, закачи руком за уженце и поче звонити.{S} Звони танкогласно звонашце, а |
| дају сладости које се сањају, а можда и уживају, у тим забрањеним рајевима.{S} Рајевима рекосмо |
| чињаше као шарен сан, који никад дотле уживали нису.</p> <p>А Иван?{S} Он ћутом напред корачаш |
| {S} И Сава је то уврстио у своја невина уживања, искључиво да се подвргне обичају.{S} Да му је |
| и која више падне у његову похвалу.{S} Уживао је у тој слабости: да га у очи похвалите.</p> <p |
| му се шире радостима, које до сад није уживао, отвори уста да и он с осталима привикне браћи „ |
| Ја сам додуше посирома ; код мене неће уживати не знам шта, али како буде мојој деци, онако и |
| их се с вама, пустих жиле у вашој гори, уживех се у вас, и опет, опет... често сте ми у очи зуц |
| кава се само меша с млеком о доручку и ужини.{S} Само у та доба латиће се „пиксле“, иначе је т |
| ја, ножева и сабаља кованих у Дамаску и Ужицу, и синија бакрених, и топуза гвоздених, и саплака |
| греб, Срби у Карловце.{S} У Београду се ужурбали политички кругови, револуциона струја чеше о б |
| жђе у велико сазрело, а кукурузи већ су ужутели.{S} Око вечерња звона, отворише се школске врат |
| уоголеле гране, а на њима по који шипак ужутео и у велико се спрема да се нарумени.{S} Обоје хо |
| прозор, пренео се мислима преко Дунава, уз Авалу и Космај, широм по Шумадији.{S} Уставио се код |
| ква Турчина...{S} Повуци, потегни...{S} Уз калдрму, низ калдрму...{S} Хасо умакну, онај други ј |
| мркова и одјаха својој кући у село.{S} Уз пут је много мислио о својој тамној будућности, и за |
| да га казни мало хапсом, па одосмо.{S} Уз пут рече професор Тома: ако га попечитељ усекне, али |
| , Иван виче: „Децо!{S} Пауне !“, потеже уз авлију и низ авлију, дозива чељад: „Камо сте, где ст |
| зустим ту једну реч: слога!{S} Та да је уз нас та велика... ух (ту професор плану, скочи, тресн |
| Куће раштркане по стрменој коси, а доле уз реку чујеш овде онде поточаре како живо мељу.{S} Кућ |
| поток, дођоше до под само село а одатле уз брдску стрмен, која је окрчена и испресецана оградам |
| тога рода ђак, и најрадије прибијаше се уз Милана, а још више уз Гргура.{S} Али их је данас уза |
| ећи у зову и ону подивљалу лозу, што се уз њу савијаше, размишљаше о тегобама прилагођавања јед |
| Гргур, окрену коња, па што игда могаше уз брдо.</p> <p>А Степан поново припали лулу, па поштап |
| војевали заједно.{S} Четворица их беше уз Катића, а кад један погину у тамнавском Посављу, бра |
| дије прибијаше се уз Милана, а још више уз Гргура.{S} Али их је данас узалуд тако рећи вијао, н |
| ко није спорио.</p> <p>Већ су се пењали уз брдо.{S} Указа се село.{S} Уђоше на вратнице Гргуров |
| љиво, издижући обрве...{S} Како ћемо ми уз вас овако у чизмама.{S} Добро, добро, само пре свега |
| хор од ветра и праха, што се пење путем уз небо, већ једно несташно девојче, свежа сувоњава лиц |
| ље, па се спустио, кроз браник, ливадом уз реку, па из реке оном стазицом, што правце води у шк |
| а после долом дуж ливада, па опет косом уз брдо до својих кутњих вратница.{S} Ту га је дочекала |
| драги пријатељу.{S} Зато је Бог створио уз директоре и професоре...{S} Па кад мислите дете упис |
| .{S} Чешће је ишла и на водице, особито уз посте и о младинама.{S} А била је милостива <pb n="5 |
| ницу ниже Стамбол-капије.{S} Деца иђаху уз оца, а радознало гледаху то на једну то на другу стр |
| беле и плавчасте димове носи поветарац уз зелено грање, још милије кад је сунце на заходу па п |
| заједно одоше под једно велико дрво баш уз сами град, и онде у хладовини поседаше око печенога |
| ице, што је на дрвеном ражњу прислоњена уза кухињски зид, насекоше самих ребара, па плећку, па |
| оја је обично, исто као и б....ска, баш уза саму цркву.{S} У таким школама деца живе стално, и |
| ролетњој души ојесенило.{S} Хтеде да му узабере који цветак.</p> <p>— Не, не, не дирај, Данице; |
| е моја мати садила.</p> <p>Ту се саже и узабра неколико стручака.</p> <p>— Ево ово је каранфил, |
| малене лехице тамо к огради, саже се и узабра један лист од здравца, пољуби га, погледа преко |
| ћ лепо мирише.</p> <p>Рекавши то, пружи узабране цветиће.{S} Гргур се једва осмели да их се дот |
| S} А кад рикне кроз нос: ма! цела школа узавре, граја, урнебес.{S} Као и међ’ људма тако и међ’ |
| , отворим, читам у себи, читам на глас, узалуд, чини ми се: њене модроплаве очи вире иза ситних |
| Србина ништа не чују, ништа не виде.{S} Узалуд се надао за њима и неки њихов друг Илија, који ј |
| {S} Све ће нас изрезилити као кучиће па узалуд мука.{S} Док само цикне па шкрипне зубима: ха, н |
| кресати.{S} Шаптасмо му и шаптасмо, али узалуд.{S} Дрхташе као прут, а кад поче плакати, учитељ |
| још више уз Гргура.{S} Али их је данас узалуд тако рећи вијао, није их стигао, па зловољан свр |
| рве школске поуке.</p> <p>— Хоћеш да ти узберем?</p> <p>— Не.{S} То је туђе, а учитељ рече: ко |
| .</p> <pb n="28" /> <p>— Почем се, чита узбуђени свештеник, почем се у нашем отечеству при ноше |
| већ дотле савладао страх и стегао своје узбуђено срдашце.</p> <p>Кад сви троје изађоше у школск |
| и ту раздрагани професор пређе у толику узбуђеност, да у тај мах не знађаше ни сам дати израза |
| S} Он, дошавши мало к себи после првога узбуђења, хукну из најдубље дубине и гласно повика:</p> |
| /> Попу се наводниле очи, и попадија се узбунила, па једва се сети те попа у руку, за њом заред |
| Степан дојури школи, подигао беше праву узбуну.{S} Кад се старац издувао, поче, у мањим и већим |
| стиснувши руку учитељу.</p> <p>— Крста! узвикну и учитељ па се загрлише.{S} Лије сузе поп, вркћ |
| ек бити долготерпјелив.</p> <p>— Максо! узвикну поп, а лице му се осуло највећим саучешћем.</p> |
| ане код покојног проте.</p> <p>— Максо! узвикну поп Крста, стиснувши руку учитељу.</p> <p>— Крс |
| Пошто се на глас звона сви прекрстише, узвикнуше заједнички: „Свјат Господ Бог наш“, кренуше с |
| у и власти, који су га се сетили и тако узвисили, па онда, окренувши се своме пароху, рече трон |
| едајте, то је продукција, изворност, еп узвишен као Татра, као Карпати: у пет великих, кличу и |
| ругар.</p> <p>— Шта би било, поче Илија узвишенијим тоном, било би, био бих...</p> <p>— Дон Ких |
| о и лепо, све тајанствено, чаробно, све узвишено.{S} Осећа како се над њом склапају таласи обич |
| ла тако лепа, тако анђелско-нежна, тако узвишено-чиста, тако пуна доброте и узвишености, тако.. |
| Јелачића.{S} Опазивши лицејце, подвикну узвишено и тронуто:</p> <p>— Ево, моја млада господо.{S |
| старог фамулуса Степана, који сеђаше на узвишеном корену старог изгорелог дуба.{S} Одмах га поз |
| ако узвишено-чиста, тако пуна доброте и узвишености, тако...</p> <p>Али Гргур већ није ништа да |
| епшим, најтоплијим бојама, па га диже и узвишује, па јој се чини тако нежан, драг, тако безазле |
| ој школи, и од како мала Даница, и сама узгред учећи се, негује и храни живину, чепрка око цвећ |
| о себи и њој, све му теже беше, што је узгред није походио, макар на тренутак, два макар... ал |
| оде горе у варош, у шетњу, можда да се узгред види и са својим љубимцем, Јованом столаром, а м |
| а се после ових речи оте професору Сави уздах, кога толико покрио беше, да га ни сам мајстор Јо |
| Збогом Српство!{S} Збогом православије! уздахну учитељ Макса из дубине своје измучене душе и пр |
| </p> <p>— Хај, хај, мој драги Доситије, уздахну мајстор Јован, као да смо ти ми данас у томе по |
| од свога најрођенијега.</p> <p>Ту Макса уздахну дубоко, и таман да спусти зрнце на бројаницама, |
| </p> <p>Ту професор Сава дубоко, дубоко уздахну.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1888 |
| м спаја два младачка срца.{S} Крадом је уздахнула, своју преварену руку повукла је к себи, очи |
| доста ми је за цео век; једном сам тако уздахнуо, да у мало не угасих свећу пред собом.{S} А зн |
| дласт нос, скупи појаче смежуране усне, уздигне навише велике некако вунасте обрве, пребаци ног |
| сласт и ласт, чисто га покреће с места, уздиже га, чини му се: запливаће у ваздух, полетеће.{S} |
| тац Арон, пошто је успео брзо прогутати уздисај, помислите само: и невину <pb n="110" /> дечицу |
| близо поред њега, чуо би дубок, скривен уздисај.</p> <p>Међутим стигоше пред радионицу Јована с |
| а, па кад приповеда претурене јаде, она уздише: „Тешко ли си мајци!“, а кад потргне нешто драго |
| та, груди јој се заталасаше, и једва се уздржа да не падне на снажно недро младића, који је ода |
| руке обојици; да му не налагаше начело уздржљивости према младости, беше готов да их загрли. „ |
| ног столића, распечати писмо, разви га, узе га и левом и десном, па, скупивши обрве, поче га ст |
| како и она уме намоловати лутку и коња, узе креду, па шарај по табли.</p> <p>Те вечери беше се |
| новивши још једном ове речи Доситејеве, узе књигу испред кћери и стави је преда се.{S} Преврнув |
| затке ходећи.{S} А учитељ Макса устаде, узе наочаре са оног столића, распечати писмо, разви га, |
| та за собом.{S} Он примаче свећу ближе, узе ону исту књигу и отвори је.{S} Али у исти мах отвор |
| г дивљашног другара, стаде, намршти се, узе кецељицу међ прсте и сву је изгужва.{S} Не обрћући |
| измама), стресао снег с џубета и обуће, узе своју читакињу за дугме и скиде.{S} Поздрави се и с |
| трну у дланове, скочи са своје столице, узе чашу па погледа у попа и све око стола.{S} Он, у по |
| са срећом.</p> <p>Узе попа своје писмо, узе учитељ своје.{S} Пипа попа запечаћену хартију — што |
| она се, љубазно али усиљено, насмехну, узе служавник и оде у кућу да спреми послужење.{S} Оста |
| е држаше на ногама, поднеше му столицу, узе руку Гргурову, нешто би хтео да говори, усне се мрд |
| ати све што је знала, чула и видела.{S} Узе свећу у своју сухоњаву ручицу и оштро погледа свога |
| непрестано под утисцима изненађења.{S} Узе драге дарове и са неким, готово светим поштовањем м |
| ..</p> <p>Ту се Макси очи наводнише.{S} Узе убрус испред себе и поче их на махове брисати.</p> |
| о чело и поче у себи читати.{S} Макрена узе детињу пресвлачицу, да је на два три места прихвати |
| на за другом низ беле образе.{S} Најзад узе она кецељицу и обриса своје овлажене трепавице.</p> |
| своју мазу, ђачићи у фронт, а Максо ти узе своје наочари, па с њима на нос.</p> <p>— Дакле, де |
| одбрави, подигне заклопац и још једном узе у руку Даничино писмо, пољуби га, па онда, одлучно, |
| Ти, Милане, лепо читаш...</p> <p>Милан узе и милозвучно и тачно прочита обележени број стихова |
| ихов политички дишпут!</p> <p>Таман поп узе чашицу комовице, подигну је према себи, прекрсти се |
| и пламен једва осветљава собу.{S} Гргур узе маказе и усекну је.{S} Пламен сину новом јачом свет |
| Даница, Макса писма у шпагове, а Гргур узе шешир и спремаше се за полазак.{S} Макса још заста |
| полазим.{S} И ево ме са срећом.</p> <p>Узе попа своје писмо, узе учитељ своје.{S} Пипа попа за |
| га ухвати за рукав и повуче к табли.{S} Узев креду, поче се усиљавати да напише велико <hi>глаг |
| ију, ни Јосифа II. „Све што дали, оно и узели“, виче Никанор, а народ у један глас: „Хоћемо пат |
| они исти стари, материни.{S} Отац ми је узео ново вито, па да можеш видети само, како, каткад п |
| довршити тамо по вечери.{S} Па онда би узео с познатог места на полици стакло с комовицом и од |
| ушкомет напред корачао.</p> <p>— Шта си узео ту викати, поче Илија тише, ублажавајући га. </p> |
| и ме повукло срце амо у слободу.{S} Тек узео двадесету, кад сам прешао на Митровици.{S} Хтео ме |
| којим путем, како...</p> <p>— Као да ми узесте с језика, меша Илија своју акламацију.</p> <p>— |
| е на столу.</p> <p>— Све ће, рекох вам, узети други вид, само је народ сила, коју ни векови лак |
| нор: „Отеше нам <pb n="108" /> деспоте, узеше патријархе, узеше све.“ Не остави на миру ни цара |
| b n="108" /> деспоте, узеше патријархе, узеше све.“ Не остави на миру ни цара Леополда, ни Мари |
| н, мора опет да се спусти у столицу.{S} Узеше појас учитељ Макса за један, а протин синовац за |
| опет одмиче.{S} Све је некуд нагло, све узима други вид, књижевност, школа, црква, све.{S} Неће |
| p> <p>Многе се куће светле и на баџе им узлеће дим горе у чисте и мирне висине.{S} Али је најве |
| ред школу, спреман да се прође по селу, узме штап, кћи му капут ишчетка, постоји још који часак |
| а?{S} Можда има протосинђел и право?{S} Узме табак чисте хартије, начини два три стиха истој је |
| Дуго после није могао отворити уста да узме нафору, коју је по причешћу добио.{S} Осећао је оп |
| ава је подуже гледао за њом, покушао да узме још који залогај, па онда устаде, прекрсти се и из |
| лово према изврсности рукописа, па онда узме Плутарха или Доситеја или Чокеове <title>Часове бл |
| ојем, па се прекрстим и молим да га Бог узме у заштиту.{S} А од кога ?{S} Од мог доброг оца, од |
| .{S} Митрополит Петар <pb n="38" /> кад узме митру и штаку, Боже ме прости, као да је Свети Ник |
| о што рекох, све зависи од тога како се узме...{S} И најоштрији нож није опасан, док је у мудри |
| оно се криви и витопери као луб.</p> <p>Узме књигу из руку Миланових, па је пружи Гргуру.</p> < |
| Али ја још прелазим преко старог брвна; узмем обично очеву стару мачугу, па се мало поштапнем, |
| им нигде да умакнем од њезине сенке.{S} Узмем књигу, отворим, читам у себи, читам на глас, узал |
| их све већма разумем и желим да их опет узмем у руке.{S} Али има доста што шта, што не могу да |
| је онај исти, па опет, кад га пажљивије узмете на око, а ви опазите и да има многе нове боре и |
| 2" /> <p>— Волим.</p> <p>— Па што их не узмеш?...{S} Рекав то, опази мала Даница да и оних цвет |
| меду дотерали гурбети,те кад привикну: „Узми пушку на лево око, па ти стрељај тицу ластавицу!“, |
| мудрим рукама, а најтупље орудије...{S} Узмимо, молим вас, шта би било од деце, од народа, да н |
| ко.{S} Али, Боже здравља .{S} Молим вас узмите да испразнимо још по једну две, док нам кава ниј |
| жем, кад кидише Илија један, два, три — узмичи.{S} Гледајте само кад стегнем — гвожђа, пијавице |
| шаху у Београд катран и луч, па да тамо узму со и понесу горе на свој Златибор, у Стари Влах.</ |
| ува, и час по удешава пискове ; жене се узмувале, у кујну из кујне, у собу из собе; девојке нос |
| S} Ту су му се опет очи замаглиле, душа узмутила, па нити је шта чуо ни видео.{S} Тако је проша |
| анствено-заплашљиви мир.{S} Мали Гргур, узнемирен таком ненавикнутом самоћом, похита натраг, а |
| кљиво чегртало“, које те је толико пута узнемиривало, вукло за собом и против твоје воље.</p> < |
| ога срца, а који јој се у овом тренутку узнео још лепшом мушком красотом.{S} А Гргур?{S} Задово |
| >— Имаш га и ти!{S} А какав је тај твој узрок, ако га смемо знати?</p> <p>— Смеш. </p> <p>— Да |
| А што ти?</p> <p>— Ја... ја имам свога узрока.</p> <p>— Имам га и ја.</p> <p>— Имаш га и ти!{S |
| ставник плану, скочи са столице и прође узрујан неколико пути по својој „вселени“.</p> <p>— Срб |
| ни Доситије; ћата, секретар, начелник — уја! — „пензионер" с црном ниском капом, дугачким капут |
| } Попа и учитељка ћуте и гледају га.{S} Уједанпут учитељу Макси задрхта лева страна доње усне, |
| ко ли си њеном суђенику, ала ће га гуја ујести.{S} -Онако честити родитељи, па тако... али све |
| ао оно усамљена звезда, кад се о вечери укаже на небу, на ком се истом дробе и на разлаз спрема |
| једва приметнога висоравна на други.{S} Указа се нешто мало чистине, покривене ниском травицом, |
| у Крајини, у кршној, горовитој Лици.{S} Указа ми се наша колиба, па покојни отац, па моја стара |
| ио.</p> <p>Већ су се пењали уз брдо.{S} Указа се село.{S} Уђоше на вратнице Гргурова оца.{S} Ив |
| трн.{S} На пупчастој главици те чистине указаше се развалине, остатци високих зидова и кула нек |
| таху му блеском светитељским.{S} Ево се указаше и неколике куће од његова села, удари вечерње з |
| примицаше, тим се живље и разговетније указиваше њезина пријатна слика у његовој разгрејаној д |
| челства, којим се јавља: да си књажевим указом постао професор на гимназији крагујевачкој.{S} С |
| божићни пост.{S} У школској трапезарији укиде се мрс.{S} Али зато, место прохе, наста хлебац пш |
| е!</p> <p>— Данице!</p> <p>И обоје, као укопани, не макоше се с места.{S} Дотакли су им се прст |
| Посављу, браћа га донеше у своје село и укопаше.{S} Двојица су пала кад оно отимаху Београд, а |
| а не мичу.{S} Онако, мало престрављени, укоченог погледа, зеница раширених, изгледаху као два а |
| , многи је уморан, већ и прилегао негде украј огња.{S} На пољу студено, небо ведро, звезде треп |
| "69" /> <p>— Лепо их је издашна природа украсила, а кућа још лепше одгајила — шта ли ће од њих |
| азоружали ћесари, па ни један ни чим не укресати, ал’ ваш прота Матија само што мрдну обрвама, |
| нако на лихо.{S} Уплаши се, јаој, па ни укресати.{S} Шаптасмо му и шаптасмо, али узалуд.{S} Дрх |
| ли Гргур дуго не могаше да размрси нова укрштена осећања, која навалише на његову топлу, радозн |
| да стара знања попуни новима, да обнови укус, речју: да се саображава новим приликама, новим по |
| ше скоро по ноћи кад су, после богате и укусне вечере, полегали који у вајату, који тамо по тра |
| сити накусате њиховог простог, али тако укусног ручка за гладне дечје стомачиће.</p> <p>По јелу |
| етрија, а за њом Паун, а за њима остали укућани.</p> <p>Беше скоро по ноћи кад су, после богате |
| витљивих танких врбових прутића, чанчић укухане штирке, и гомила ексерчића, мали чекић, мало св |
| а „Доситије Обрадовић“ - Кнегиње Љубице ул. 6.</p> <p>Димитрија Гавриловића (пређе Аце Станојев |
| али много пуније душе него што беше пре уласка у порту и цркву.{S} Ћутећи сео је за сто, али те |
| о погодити, колико је говор свештеников улегао у његову душу.</p> <p>— Прекидосмо, мајстор-Јова |
| ча пред коњаника, који је већ дотле био улегао у двориште и сјахао.{S} Љуби Гргур оца у руку, љ |
| ат.{S} Врата се отворише бурно и у собу улете Милан разбарушен, прљав, подеран.</p> <p>Гргур ск |
| њем, који мило подилази кроз цело тело, улива сласт и ласт, чисто га покреће с места, уздиже га |
| ако је код паметна света, а неће ми још уливати памет геаци.</p> <p>— Опет! подвикнуће Сава.</p |
| рњи, удари прутом о сухи звучни сто, да улије страх, а са страхом бадру и опрезну пажњу, па онд |
| на месеца јуна, Срби „из прека“ врве по улицама београдским, с дана на дан насељавају малечке с |
| оно с којим сте ушли у те уске и криве улице.{S} Чини вам се, да малоазијски топли и ароматичн |
| еобичнији попови у шеширима.{S} С горње улице слази читав караван кола, долази народ обучен и н |
| ="70" /> чибуке и шарене наргиле, а низ улице, горе доле, надали вику халваџије и кокичари, мла |
| нати Карловачки Мир.{S} Народ прекрилио улице; ту оружани борци, па депутати из разних крајева |
| оживотном, данас тако пустом Дорћолу, у улици ниже главне полиције, у кућици, којој данас камен |
| доле Дунаву, одатле се лепом јеврејском улицом попеше на Калимегдан, који онда беше обрастао гу |
| им лулама и натписима арапским; главном улицом бајирском, Јалијом, живописно блеште дућани са и |
| на вису, с којега се стрмо слази у прву улицу, а ја се скидох.{S} Црквењак спушташе кола полага |
| ја је готово болесна била што је њезина улога сасвим нема, што, осим певања, није имала ништа д |
| наш драги Илија већ појавити са својом улогом у даљем животу својих млађих другова.</p> <p>Грг |
| је учинио Максо још у ранијим годинама; улогу малога ђака пренео је на малога цара Петра, из је |
| како рекосте? — без будућности?{S} Сам уља и нитков!{S} Пи!{S} Пљуните и ви са мном на тако га |
| та!{S} Честити би били честити, а уље — уље!{S} Бој уничтожава, а не воспитава.{S} Госпођица им |
| — ништа!{S} Честити би били честити, а уље — уље!{S} Бој уничтожава, а не воспитава.{S} Госпођ |
| ар као суза, а лаган и течан као етирно уље.{S} А између ових здравих ђаконија извиле вите врат |
| ричест и почетак <pb n="17" /> поста са уљем.{S} Кад би око вечерња звона, отворише се школска |
| ред нас Хасе, као за пакост...{S} Видим уљу како се лукаво осмејкива.{S} Нећеш, бре Илија!{S} А |
| рано устајао.{S} Чим се умије, помоли и уљуди, одмах одлази коњима у коњушницу и надгледа стоку |
| а је било давно, па сам мало као смео с ума.{S} Ал’ стан’, почекни мало, сад ћу се ја..., чекај |
| гле, <pb n="58" /> ја Бога ми сметох с ума.{S} Момче, каву и ракију!{S} Па, газда Иване, шта с |
| а удри овога сотону; једва је живе коже умакао.{S} Гледаоци изван себе од радости, што су тако |
| да ту малу вижљу ухвати први сан па да умакне.{S} А кад је мали Гргур пришао да заузме своје м |
| мо Милан хтеде употребити ту прилику да умакне, али га отац задржа.{S} Хтео не хтео, и он је мо |
| у крв, у главу, кудгод крочим нигде да умакнем од њезине сенке.{S} Узмем књигу, отворим, читам |
| .{S} Уз калдрму, низ калдрму...{S} Хасо умакну, онај други још је можда на калдрми...{S} Чујеш |
| .{S} Пути несигурни, мораш околишом.{S} Умало ме не ухватише маџарске страже; да не би кукуруза |
| ом врата отвори.{S} Сиромах Кара-Мартин умало се није од етра стропоштао, тканица му висаше о в |
| јелу сви одоше доле на поточић, опраше умашћене ручице, испљускаше уста и умише се.{S} То је с |
| аг, Максо, да те Бог поживи.{S} Бадава, уме човек, па зна“...{S} Макса се смешка, као бајаги и |
| , а мала Даница хвали му се, како и она уме намоловати лутку и коња, узе креду, па шарај по таб |
| јати празне и гладне старости.{S} Ко не уме себи бити пријатељ, бадава мудрост, бадава сва наук |
| нек се учи адвокатлуку.{S} Ко се данас уме бранити на суду и путу, тај зна да је жив.{S} Та ет |
| рпама и крпицама.{S} Ето колико се још уме заборавити твоја другарица, којој нећеш замерити шт |
| Хтеде Илија још једно питање, али га не умеде, ни изговорити.{S} Нешто је хтео, али и сам не зн |
| ти здравица и напијалица, Бога ми их не умеју онако ни они што књиге пишу.{S} Па прича, па посл |
| рече Иван поносито.{S} Кад ђаци знају и умеју, онда је и учитељу светао образ пред селом и влаш |
| равичност.{S} Па што су љубазни, па што умеју дочекати и подворити, то се не да казати, док се |
| и своје убране усне.</p> <p>' — А би л’ умела начинити мусаку?</p> <p>Јелена се, с презирањем, |
| а гору и Иван се врати из поља, како је умела потрчати, отворити вратнице и прихватити му из ру |
| не само вредна, него и паметна, кад бих умела ућутати у најбољем тренутку.{S} Али шта му знам, |
| лулу, него нулу.{S} Погле само, како је умем лепо написати.</p> <p>— А шта је то нула? — упитаћ |
| си смислио?</p> <p>— Ја не знам; ја не умем да знам; ја, брате, нећу и не могу ништа да разуме |
| Али шта му знам, кад нисам боља, кад не умем да будем боља.{S} Кад би се то негде дало купити, |
| сам се много променила, али ја ипак још умем по каткад и сувише торокати.{S} Особито кад се заб |
| е дипломатске мисије.{S} Не знање, него умење, окретност његова, освојила му је срца свију наст |
| цу, или здепа какву столицу, крај свему умењу.{S} Свет, кад види да је незналица, окрене му леђ |
| велики ретор, политичар, мали демагог, умео је освојити суд и који му не припадаше; и њега је |
| би ти, <pb n="98" /> мој добри Гргуре, умео и замислити.{S} Али би се, можда, ја онда понела, |
| а, све изреке и фразе из дневних новина умео је прибрати, брзо утубити и применити тако ђаволск |
| егово, не да није био радознао, него је умео своју радозналост да сакрије, да не поверава језик |
| b n="45" /> <p>Искусни Максо у длаку је умео прорачунати кога ће дана походити његову школу.{S} |
| им, сеоским прстићем.{S} Ма да још није умео много ни мислити ни осећати, ипак му некако чуднов |
| ."</p> <p>— Хе, хе, то је само Доситије умео рећи.{S} И данас их има, који књиге пишу, ама нешт |
| } Пре свега читао је мало, а за чудо се умео наћи у <pb n="101" /> свакој прилици, тако је вешт |
| ше и чуђаше му се речима.{S} Он није ни умео разумети то велико питање очино.{S} Та још и не зн |
| ећи на ономе свету...{S} Али се ту попа умери, па окрете дечици: хајдете, децо, мало у трем, пр |
| да настало.</p> <p>— Знате шта би било, умеша се и Милан, дошавши већ једном себи од утисака ко |
| ути их.{S} Овда онда, тек да рекне што, умеша се у разговор, али тако збуњено, расејано, да је |
| аји млађим коленима ученичким.{S} После умивања настаје кратак одмор, па одмах затим сваки свој |
| {S} Рано легао, рано устајао.{S} Чим се умије, помоли и уљуди, одмах одлази коњима у коњушницу |
| дне воде, заити ручицама свеже водице и умије се.{S} Па онда је стао на траву, која се модраше |
| м са свим излишна, јер како се по подне умију и обуку, не долазе кући другдан до поноћи.{S} Сва |
| а комшије, па опет мајка.{S} И куцов се умиљаваше око наших путника, као да би им хтео рећи: ср |
| његове области.{S} Често вам је по који умиљат и дражестан предмет тако близу, да бисте га чист |
| ишао сам Спаситељ.{S} И напољу је ветар уминуо, само што се са великог кухињског огњишта чуло п |
| зналица, окрене му леђа, те, несрећник, умире од глади.{S} Да видите, шта вели игуман хоповски |
| <p>— Даница ми се јако допада.</p> <p>— Умири се, док пројуриш треће село, стишаће се... знам ј |
| уткавају све тише и тише, док год се не умири и онај последњи жагорић у оној последњој скамији |
| > <p>— Лукав, неотесан!</p> <p>Гргур се умири и опет седе.</p> <p>— Сељак, сељак, сељак!</p> <p |
| адачки, као кад се оно први пут на њему умисмо.{S} Шта пута сиђем низ брдашце и станем на онај |
| раше умашћене ручице, испљускаше уста и умише се.{S} То је стара учитељева заповест, коју, као |
| големе ватре светле по кућама, многи је уморан, већ и прилегао негде украј огња.{S} На пољу сту |
| Поделисмо мегдан, једва изусти Милан и уморан паде на креветац.{S} Пошто се издувао и одморио, |
| и од себе, окрете се на другу страну, и уморен — заспа.</p> <p>А кад фамулус Степан дојури школ |
| и се. „Дај ми, кћери, папуче,“ рекао би умореним гласом, па се тога дана не би ни макао испод ш |
| ор.</p> <p>А Милан?{S} Он као да се већ уморио, нестрпљиво се држи на заузетом месту на кревецу |
| и.{S} Маши се руке старе госпође, која, уморна, усили се да се осмехне, а њезино дете, несташну |
| погледа га с пуно радости, згрчи већма уморне ножице под јорганом, климну мало главицом, већма |
| усред лета, само блаже и пријатније.{S} Уморни прућише се по трави Милан легао ничице, годи му |
| мислио је о томе и мислио, па тако, као уморно јагњешце, и заспао.{S} А први санак под школским |
| нам шта вам хтедох рећи.{S} Читајмо ове умотворине; као биљци јутро и кишици, тако и души годи |
| е оженио још пре Ивана, наскоро оболи и умре, а удовица се преуда у село из којега је доведена. |
| ма.{S} У оца их беше тројица, али један умре одмах по очевој смрти, а други се оженио још пре И |
| зболим?</p> <p>— Не бих.</p> <p>— Ни да умрем ?</p> <p>— Ни да умреш.</p> <p>— Ју, Гргуре, али |
| ш потпуно право!</p> <p>— Па нећу ни да умрем.</p> <p>— Па немој ни да умреш.{S} Ух, како је то |
| ам да је божје опредјеленије да живим и умрем као воспитатељ српске јуности.</p> <p>Сви се на о |
| и не зна, кад треба </l> <l>За свој род умрети,</l> <l>Није Србин већ је изрод,</l> <l>Тог ће з |
| .</p> <p>— Ни да умрем ?</p> <p>— Ни да умреш.</p> <p>— Ју, Гргуре, али си ти неваљао!</p> <p>— |
| ћу ни да умрем.</p> <p>— Па немој ни да умреш.{S} Ух, како је то страшно! кад те понесу на носи |
| >— Зар што не марим, што не желим да ти умреш?</p> <p>— Ево баш нећу да плачем! — Наједанпут ће |
| ас, не одлажи за сутра.{S} Увек имај на уму ове вредне кириџије, гледај да сваки дан што добро |
| прође још по који одоцнели ратар, сам, умукао, журно грабећи да сасвим не омркне изван свога < |
| оћ покрила брда, снег до колена, одавно умукнула пуцњава пушака, големе ватре светле по кућама, |
| их и студених извора, кажу, нема далеко унакрст по нашој Шумадији.{S} Поток под школом још и са |
| наши путници стигли под зидине, ходећи унаоколо разматрају дивну околину.{S} Нанизала се села |
| енутака.{S} Свет <pb n="76" /> се креће унапред, лаганим ходом, али опет одмиче.{S} Све је неку |
| "100" /> Знало се за свакога у прсте, и унапред се тако рећи одлучило шта ће од којега бити.{S} |
| ви.{S} Стари је обичај Максин да Вертеп унесе прво у попову кућу.</p> <p>Наместише Вертеп на је |
| голобрад дечко, а на њему нова пешачка униформа — регрут.</p> <p>— Прошле недеље похваташе нас |
| ске империје, кад оно први пут завођаше униформу по френкијском кроју.{S} А сваком о пасу висаш |
| ти би били честити, а уље — уље!{S} Бој уничтожава, а не воспитава.{S} Госпођица има право, пру |
| е, врата би се отворила а учитељка јело уносила.{S} Сав тај ред, ту материну тачност, врши и Да |
| им препире, или онога Дабишу, Бошњинога унука, што је одрастао у гори, па док не заувине целом |
| игоше пред радионицу Јована столара.{S} Унутра се чујаше тесање и струг.{S} Пред вратима стајах |
| е и звоник, на ком је висило звонце.{S} Унутра су гореле мале свећице, па се лепо виде јасле, у |
| естра госпођа Јелена, намрштено погледа унутра, па опет притвори крило и оде у своју собу.{S} С |
| розор, без куцања отвориће врата, па ма унутра седео главом Патријарх.{S} Јелени, Српкињи из Ба |
| или код баштенских врата, Даница позове унутра свога новог друга.{S} Беше тек почетак јесени.{S |
| се и, на његово велико изненађење, уђе унутра главом његов другар Илија.</p> <p>— Јеси л’ ми с |
| нове опанчиће у кући, па бојажљиво уђе унутра.{S} Учитељ Макса већ се спремаше да легне, стаја |
| али Гргур пође да јој помогне.{S} Уђоше унутра.{S} Оставише свећу на једној од скамија.{S} Док |
| гледа према вратима, која се отворише и унутра уђоше оба млада господина, што се дотле одмараху |
| узне очи у невесту; врата се отворише и унутра ступи Гргур, погледа своју другарицу, која погле |
| цну на вратима, и кад се отворише ступи унутра један средовечан човек, онизак, полупун, чела ви |
| а врата се отворише и вихор опет духну унутра.</p> <p>— Затвори!</p> <p>Гргур затвори књигу.</ |
| ред лицем Вертепа, стао Ирод цар, па се уозбиљио као какав маторац, а према њему на левој стран |
| травицом, овде онде, осамљено неколико упавићених џбунића, или кржљав и грбав глог, или ситнол |
| ано имађаху о мени...</p> <p>— Учитељу! упаде му у реч свештеник; и ја ћу с тобом у Горњу Краји |
| p> <p>— Та није ни директор митрополит, упаде му у реч поп.</p> <p>— Па шта би било и да је мит |
| p>— Лакше је, можда и против своје воље упаде му у реч Даница.</p> <p>— И лакше и природније, п |
| беше се необично рано смркло.{S} Кад се упалила свећа у учитељевој соби, опазише ђаци кроз проз |
| здрави, а непрестано их посматра својим упалим очима. </p> <p>— Ви ћете се мало зачудити нашем |
| к Београду, у ком су већ одавна горели упаљени фењери.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| коње, посадише се у кола, и већ су били упаљени фењери кад су прошли мимо кнежев двор, пред кој |
| Сви уђоше у кућу.</p> <p>Учитељка даде упаљену свећу своме детету, и посла је, да добро притво |
| да.</p> <p>— Е да црквењака с новинама? упашће учитељ попу у реч.</p> <p>— Добро те ме подсети. |
| ом од црвене кожице, на којој се виђаху упечаћена позлаћена, али доста посукнула слова.{S} Обре |
| ролукавих очију, којих ти се плаветнило упија у душу, а она зеленкаста нианса несташно већ стре |
| бедеме савске и дунавске.{S} Бадава се упињу Вучић и Петронијевић, кнез Милош у Загребу, кнез |
| предигао се нешто мало, и док радознало упире погледе у изненадне отмене госте, дотле левом рук |
| проклетим дугама.{S} Од јуче је започео упис, ја ћу их одвести господину директору, то је моја |
| е и професоре...{S} Па кад мислите дете уписати?</p> <p>— Бога молећ’ сутра.{S} Али да, ја вам |
| Макса извлачи из фијока и чисти велике уписне протоколе, учитељка таре послужавнике и чаше, а |
| е за плави школски сто, извуче из фиоке уписни протокол и отвори га.</p> <p>— Како је име детет |
| .</p> <p>— А што тако опознисте, децо ? упита их Иван, кад приђоше руци.</p> <p>— Шта нисам, ја |
| егртало.</p> <p>— А каква је ово икона? упита је Гргур.</p> <p>— То је Свети Сава, што је сазид |
| <pb n="53" /> <p>— Ако Бог да сте ради? упита га викач, који се беше сврнуо да припали лулу и п |
| е ли нам казати, зашто сте нас сазвали? упита га још једном озбиљно професор Тома.</p> <p>— Има |
| м ја казао.</p> <p>— А шта си ти казао? упита га поп, упрвши у њега радознао поглед.</p> <p>— К |
| ти ону девојку ?</p> <p>— Коју девојку? упита Гргур мало планувши.</p> <p>— Ону девојку — шта с |
| и и моју другарицу.</p> <p>— Другарицу? упита Илија радознало, држећи крај од плајваза међу усн |
| Петар.</p> <p>— А шта ћу бити ја, отац? упита нестрпљива Даница.</p> <p>— Ти си била и остајеш |
| држи, кад га случајно погледа и што год упита.{S} И поп Крста се склања да је више позади, да б |
| лима, како ће и шта ће говорити, кад га упитају браћа из „Сербије“ о најновијим догађајима.</p> |
| ам цар Валтазар од западне стране, поче упитани, па још оштријим гласом понови Гашпарове речи, |
| говарао, па добро и не дочу шта га беше упитао.{S} Стога рече стидећи се:</p> <p>— Шта рече, ма |
| у заводу догодио?</p> <p>— Скандал!{S} Упитасмо га озбиљно и један другог погледасмо.</p> <p>— |
| Турска, па конзули...{S} Али хтедох те упитати, соколе; право да ми кажеш: би ли и ти мало на |
| ти.</p> <p>— Молим за ваша чесна имена, упитаће Макса, пошто обадва млада господина, понуђена, |
| хладно.</p> <p>— А шта си ти смислио ? упитаће поп, заустави се и поче намештати крајеве од џу |
| учитеља.</p> <p>— Почео си у име Бога? упитаће поп.</p> <p>— А шта знам.</p> <p>— Ако, ако.{S} |
| > <p>— Засврбио те врат.</p> <p>— А ти? упитаће га Гргур радозналим погледом.</p> <p>— Ја?{S} Ј |
| ислиш, шта сам говорио са овим сељаком? упитаће Милан својега другара.</p> <p>— Говорио си о тв |
| написати.</p> <p>— А шта је то нула? — упитаће на то Гргур, погледавши је мало озбиљније.</p> |
| па сад, како ти се чини, ја велим да их упишемо обојицу у гимназију?</p> <p>— Како те Господ уч |
| то с професором Савом.</p> <p>Те јесени упишу се и он и Милан у Лицеј, који је истом пре неколи |
| тави Гргур, баш прође онако на лихо.{S} Уплаши се, јаој, па ни укресати.{S} Шаптасмо му и шапта |
| нас људски показао.</p> <p>— Да се ниси уплашио, чедо моје? пита брижна мати.</p> <p>— Па Бога |
| д се отпева и она последња песма <title>Упованије моје отац</title> и пођоше напоље, он још јед |
| ану столару, где смо се први пут с њиме упознали.</p> <p>Скоро је подне.{S} Професор Сава сумор |
| ад имадосмо оно част први пут се с њоме упознати.</p> <p>Још неколико дана, па ето Петров-дана. |
| , врео,трудан, живот, који се не свија, упоран, жилав, чврст, велик као Дурмитор, непроходљив к |
| рстине у својим особинама, а безусловно упоран свему што из туђине долажаше.{S} Ретко се који д |
| и од Вертепа, и сам би палицу у шаке па упоред с Максом, само да није браде, да није чина.{S} М |
| >рци</hi>, па мало <hi>глагољ</hi>, али упорна мала ручица, па кредом ни маћи!{S} Љутито баци к |
| уштвених особина на друге, о чудноватој упорности човечјега духа, који се противи старим навика |
| иково пада му на срце, само Милан хтеде употребити ту прилику да умакне, али га отац задржа.{S} |
| Али му је мирис дуготрајан...</p> <p>— Управо и није цвет, настави Даница и опет га погледа он |
| е деци имућнијих Сављана.{S} Од то доба управо и воде своје порекло они жути котурићи у његовом |
| <p>— Било би, било... ја не знам шта би управо било, одговори Макса, не могавши тачно да ока-че |
| ега је Гргур, мало је у страни, не види управо шумадијско село, мање рецимо од Неменикућа, а ве |
| добити, али од дужег времена ни то не „упражњавају".{S} А о Вертепу ни спомена.</p> <p>А шта л |
| > <p>— А шта си ти казао? упита га поп, упрвши у њега радознао поглед.</p> <p>— Казао сам да су |
| ља кроз зубе, па наново, још пажљивије, упре своје погледе у разметнуте карте.</p> <p>А у зелен |
| 9" /> <p>— То што и ти, рече учитељ, па упре оштрије поглед у попове очи.</p> <p>— Е па ја, учи |
| ина пирити висом на ком се налажаху.{S} Упрегоше коње, посадише се у кола, и већ су били упаљен |
| ватовска песма девојака, жене и девојке упрле сузне очи у невесту; врата се отворише и унутра с |
| Чујете ли — Русија је силна!{S} Сви смо упрли очи у њу.{S} А она?{S} Рођена да заповеда народим |
| е давно истрла плавчаста боја, неколико упрљаних школских књига, а по осталом слободном простор |
| " /> <p>Гргур гледа у професора, а овај упро очи у њега, као да га пита: „А ти?“ Милан промишља |
| р, стари учитељ Макса.{S} Цео мали збор упро је очи у њега.{S} Кад се стишао и онај последњи жу |
| да, дремајући под топлим губером, неће упрти поглед у бабу и слатко заспати.{S} Плакао је, бри |
| мали Гргур.</p> <p>Попа и учитељ Макса упустише се дубље у политику.</p> <p>— Море учитељу, уч |
| исто му се скратише ноге, кад их учитељ упути да редом, један по један, прилазе к „царским" две |
| ога под школским кровом, сви се, жељни, упутили својим кућама, својим селима.{S} По Гргура доша |
| разумем, јер ме у младости нису у школи упутили како треба.{S} Зато учите сад док сте млади.{S} |
| ико дана, одговорио Даници.{S} Писмо је упутио на учитеља Максу, али, у тако названом „преносно |
| и и мене слушао.{S} Он ће те и на добро упутити.{S} Хајде сад приђи му руци.</p> <p>Међутим дођ |
| и странци, на велико чудо Степаново, не упутише се школи, већ савише право под велике брестове |
| огласи школске часове, и обоје се журно упутише школи.{S} Даница је напред скакутала.</p> <p>Ка |
| Дњепар, изведи све степе, цео Кавказ и Урал, све изведи на границу...{S} Ради кога?{S} Да спас |
| очео да ниже, „за сретна данка и сретна уранка; за учитеље, наше наставнике, и за господу која |
| рке, на црвене кровове.{S} Да вам је на уранку стати па гледати на село, кад се тамо на истоку |
| аља пре добоша бити у касарни.{S} Мучна уредба; нигде ти, Грго, наше сеоске слободе, нашега рах |
| ртање, све то као живу ватру избегаваху уреднији васпитачи онога времена.</p> <pb n="74" /> <p> |
| о осталом слободном простору перорезима урезана имена; на једном углу познате четвороугаоне црт |
| трвене, а скамије готово поцрнеле, пуне урезаних имена од неколиких ђачких нараштаја.{S} Патоси |
| кроз нос: ма! цела школа узавре, граја, урнебес.{S} Као и међ’ људма тако и међ’ децом: има их, |
| стира, да целивамо цара Лазара, па цара Уроша, па руку мајке Анђелије, па Стевана Штиљановића.{ |
| лу просинула једна јасна мисао, као оно усамљена звезда, кад се о вечери укаже на небу, на ком |
| тим далеким и незнатним Томашевцем, над усамљеним рањеником, над Гргуром.{S} Чула је Илију, вид |
| аста мало нижега, образа округластих, а усана румених и врелих.{S} Обојица ношаху у рукама по ј |
| није се усудио да превали преко својих усана, није јој ни из далека смео наговестити да је — п |
| ово зализане косе, румених, али дебелих усана, кроз које провирују рехави предњаци.</p> <p>— До |
| ту летине, нема берићета.{S} Туђ је то усев, па ће вам јабанци и жетву разјагмити.{S} Хоћете н |
| о квара међу људима, да често сав добар усев школин позобље.{S} Имамо толике жалосне примере пр |
| и дубљим, окрете се исто тако спокојно, уседе на коња, па са свим обичним гласом рече: „збогом“ |
| кише, која потраја половину сата, Гргур уседе свога мркова и одјаха својој кући у село.{S} Уз п |
| — Ћурка!</p> <p>То већ беше нарогушеној уседелици доста.{S} Плану, скочи, груну у плач, и оде у |
| ут рече професор Тома: ако га попечитељ усекне, али онако попечитељски, све вас частим тазе риб |
| а осветљава собу.{S} Гргур узе маказе и усекну је.{S} Пламен сину новом јачом светлошћу, он опе |
| рено и — отвори га.</p> <p>У одаји мир, усекнута свећа не трепће, напољу <pb n="92" /> се нико |
| ретворише у чашицу—пепела.{S} Још онако усијан пепео покупила је у рубац.</p> <p>— „Све је прол |
| ши се руке старе госпође, која, уморна, усили се да се осмехне, а њезино дете, несташну и сувоњ |
| повуче к табли.{S} Узев креду, поче се усиљавати да напише велико <hi>глагољ</hi>, па мало <hi |
| вор на другу обалу, она се, љубазно али усиљено, насмехну, узе служавник и оде у кућу да спреми |
| е, није, криво сам казао: крива су наша уска срца, себичност, неслога.{S} Шта би било... ох, Бо |
| го осећање но оно с којим сте ушли у те уске и криве улице.{S} Чини вам се, да малоазијски топл |
| лопера.{S} Тако лепо мирише.</p> <p>Она ускиде два лиска, и пружи му их.</p> <p>— Кад их овако |
| рховима.{S} Устаде, прекрсти руке преко усколебаних недара, још једном гледну у мутне облаке, п |
| очи од изненадне муње.{S} Преврат, који ускомеша целу душу његову, потресао је и старе <pb n="1 |
| мало дете.{S} Даница их остави, па брже ускочи у своју баштицу, паде на једну цветну леху, покр |
| ни и знани, да бисмо, зажмуривши, чисто ускочили у његове области.{S} Често вам је по који умиљ |
| заступали, добро се за сваку и најмању услужицу наплаћивали, речју: текли леп новац још из ска |
| пробио их зној, ту их протрљаше сеном, услужни механџија изнесе ракију и каву, а Пауну и Гргур |
| радознало, држећи крај од плајваза међу уснама.</p> <p>— Бележи! </p> <p>— Ево, бележим!</p> <p |
| руку Гргурову, нешто би хтео да говори, усне се мрдају али не отварају, гледа га само и плаче к |
| снуждено, метнуо три прста леве руке на усне и гледа у растуженога свештеника.</p> <p>— Шта да |
| нију?</p> <p>Јелена напрћи своје убране усне.</p> <p>' — А би л’ умела начинити мусаку?</p> <p> |
| о заседласт нос, скупи појаче смежуране усне, уздигне навише велике некако вунасте обрве, преба |
| ројанице, набрао чело, скупио смежуране усне, па мислима зашао у ближу и даљу прошлост.</p> <p> |
| учитељу Макси задрхта лева страна доње усне, боре на челу већма се набраше према намрштеним об |
| не верује својим очима.{S} Задрхташе му усне, језик му се пресече, па ућута човек као заливен.{ |
| исокога чела, па уста вазда отворена, а уснице танке и отворено румене, висок поносит врат, а с |
| на.</p> <p>— Брр!{S} Напрћи своје танке уснице столарева ћерка, а Миланова сестра Ружица.</p> < |
| ше, ћуташе, и гризаше своју румену доњу усницу.</p> <p>— Ћутиш?{S} Болови?{S} Знам ја, кад је ч |
| их држаше у ручици, напрћи танке своје усничице, „иди!“ рече му полуподругљиво, па окрете леђа |
| ћерка Даница.{S} А Милан, он гризе доњу усну, метнуо руке назад, ћути, мисли какав мали Гарашан |
| слите само, настави отац Арон, пошто је успео брзо прогутати уздисај, помислите само: и невину |
| успија?</p> <p>— Нисам видео никога што успија.</p> <p>— Што је углачала косу као утијом — зар |
| жем.</p> <p>— Зар ти ниси видео ону што успија?</p> <p>— Нисам видео никога што успија.</p> <p> |
| } Сирота ова дечица.{S} Гргуре, ако нам успишеш, реци коју, али онако, ти већ знаш, онако мимог |
| егдашњој својој другарици, о Даници.{S} Успомена на њу не учини му се никад тако драга, њезин л |
| е старац свега, и ни једна од давнашњих успомена да га развесели.{S} Још и данас, као некада, р |
| анини.{S} Драге му се слике појављују у успоменама, које, као никад до сада, оживише у њему.{S} |
| пније књиге, дотле је Даница читала све успомене и све тајне свога лепог и невиног срца.{S} Так |
| обузела саломљену душу.{S} Покупила све успомене Гргурове: цвеће, писма, књиге, слике, отишла у |
| капица, настави мала вртарка, пошто се усправила и пружила своме другару оба поменута цветка.< |
| аку ноћ, па одоше.{S} Док је мајсторица успремала сто, мајстор Јован отвори горњу фијоку од вел |
| за њим остали сви уђоше у чисто и лепо успремљено попово двориште.</p> <p>Пред кућом их очекив |
| азгледао дотле невиђену књигу, у којој, усред слова, беше и по која сличица: квочка с пилићима |
| на онај велики, маховином обрасли камен усред потока, на ком смо више пута заједно седели и гле |
| авом.{S} Леп јесењи дан, сунце сија као усред лета, само блаже и пријатније.{S} Уморни прућише |
| етуј ми сада шта да радим, који би више усрећио моје дете:{S} Милан или Илија?</p> <p>Гргур још |
| адост му затрепта на челу, на образима, уста журно са столице и широм отвори врата на својој ми |
| {S} Хтедоше нешто рећи, али им отворена уста осташе непомична.{S} После дугог гледања окретоше |
| крупне црне очи испод високога чела, па уста вазда отворена, а уснице танке и отворено румене, |
| чић, опраше умашћене ручице, испљускаше уста и умише се.{S} То је стара учитељева заповест, кој |
| испијеш чашу, или да гледаш, како им из уста тече она слатка беседа.{S} Покојни поп-Крстин отац |
| том по столу, погледа у Максу, отвори и уста да нешто проговори, па опет ућута и не рече ни јед |
| остима, које до сад није уживао, отвори уста да и он с осталима привикне браћи „Живео!“ али му |
| чест.{S} Дуго после није могао отворити уста да узме нафору, коју је по причешћу добио.{S} Осећ |
| а, па пословица, па песама — пуна су им уста, а ти само слушаш и бленеш као јучерање дериште.</ |
| — Добро сте казали, професоре, из живих уста.{S} Што једанпут чујем, боље утубим, него кад десе |
| а ми желимо да чујемо од тебе из живих уста.</p> <p>— Добро сте казали, професоре, из живих ус |
| несносан тај ваш директор.{S} Да нам је устабаша, не бих га могао подносити, примети мајстор Јо |
| одмладим се.{S} Боже мој, покојни Марко устабаша, Бог да му душу прости, удиљ ради, певај, па м |
| си ми главу хвалећи га до неба; Вучић и устав... пребациваше му Гргур, смешећи се лукаво.</p> < |
| да се окренем лево и десно.{S} Камо ти устав, камо скупштина, де!{S} Љубиш скуте Авраму, а хоћ |
| ареви и краљеви, чобани и вертепоносци, устави се и фамулус Степан, стрпавши утрнулу лулу негде |
| p>Ту Илија руком к ћемеру, али је Гргур устави.</p> <p>— Хвала, хвала, Илија, чувај, не труди с |
| једно другом руке, дах им се за тренут устави, и расташе се.</p> <p>Да ли на веки?</p> <p>Посл |
| з Авалу и Космај, широм по Шумадији.{S} Уставио се код свог сеоцета на брду, походио брижне род |
| у.{S} Све је напред измакло, ја се и ти устависмо онде где смо...{S} Не смем, не смем се огреши |
| Мало ми је побрз у говору, али ће и то уставити озбиљније године.{S} Сазреће.</p> <p>Гргур се |
| д, и ништа <pb n="56" /> нема што ће их уставити.{S} Видите како је тешко живети на овоме свету |
| рквењак спушташе кола полагано, а ја се уставих на једном вису, на ком сам, још као клирик, виш |
| {S} На Никољдан излазе с јутрења, па се уставише у црквеном трему, портику.</p> <p>— Ја сам, уч |
| е, које се само малко помолише, па опет уставише, јер је лепи малиша већ дотле савладао страх и |
| онда, онда...</p> <p>И ту се брат-Ивану уставише речи у грлу. „Боже мој, ко ли ће то жив дочека |
| раствореним ноздрвама, и да га Гргур не устављаше кајасима, би одавна ухватио најкрупнији кас.{ |
| <p>И професор, смејући се саркастички, устаде и опет пође горе доле по својој “вселени“.</p> < |
| љ на школско тле.</p> <p>Устаде учитељ, устаде поп.{S} Погледа поп учитеља, погледа учитељ попа |
| мах пирну својим студеним врховима.{S} Устаде, прекрсти руке преко усколебаних недара, још јед |
| кушао да узме још који залогај, па онда устаде, прекрсти се и изиђе на ћошку.{S} Гледећи у зову |
| , све назатке ходећи.{S} А учитељ Макса устаде, узе наочаре са оног столића, распечати писмо, р |
| Пи! пљуну учитељ на школско тле.</p> <p>Устаде учитељ, устаде поп.{S} Погледа поп учитеља, погл |
| о кроз зубе могао „секундирати“.</p> <p>Устадоше попадија и учитељка да зготове кафу.{S} Таман |
| Авраму, а хоћеш да гураш Славјанство из устајалих глибова.</p> <p>— Па ти си погинуо за Вучићем |
| ник један по један.{S} Рано легао, рано устајао.{S} Чим се умије, помоли и уљуди, одмах одлази |
| дине Саво, викну радосно мајстор Јован, устајући му на сусрет.{S} Свагда сте нам добро дошли, а |
| ше шта.</p> <p>— Па, Гргуре, поче Илија устајући.</p> <p>— Шта је Илија?</p> <p>— Па да полазим |
| аше бојеве с Турцима, па позва народ на устанак, да брани своја права, свој језик и веру, своје |
| таше.</p> <p>У тај мах хтеде Макрена да устане по кафу, али је мајстор Јован ухвати за руку.{S} |
| на толиким учитељима.{S} Е сад да нешто устане покојни Доситеј, да очима види...{S} Али, гле, < |
| ма своје Карађорђе, своје Милоше, своје устанке, тај народ има и силе, има и отпора.{S} И ми ће |
| било на чаршију или на панађур.{S} И о устанку су војевали заједно.{S} Четворица их беше уз Ка |
| одлази у Карловце.{S} У Банату и Бачкој установљавају се логори, прибирају се борци, старо и не |
| а молитве.</p> <p>Пре него што се пође, устану сви, ућуте, учитељ у њих дуго и оштро погледа, о |
| ; њезин окретни језичић, њезина немирна устанца <pb n="7" /> навикла су цвркутати и торокати по |
| нога зимског сунца, али је учитељ Макса устао мутнији и од оног најоблачнијег и најмочарнијег д |
| S} По чистоти познаје јој се вредноћа и устаоштво.{S} До ње стајаше њезин јединац, Милан, сувоњ |
| њигом и епитрахиљом под пазухом.{S} Сви усташе, и као из једнога грла заори се: „поздрављајем!“ |
| мало оштријим гласом.</p> <p>— Не смем; устезаше се плашљиво Гргур, не смем.</p> <p>— Кажем ти |
| оловину лепињице, у којој беше сира.{S} Устезаше се, али је ипак примио.</p> <p>— Данас нема шк |
| угару оба поменута цветка.</p> <p>Он се устезаше да их дотакне.</p> <p>— Шта, ти не волиш цвет |
| и, док се најпосле одважио, те принео к устима и појео уграбљени уштипак.</p> <p>— Хтела сам ти |
| Бог?{S} Али, имаш право да ме удариш по устима; знам ја, да си ти исто онако племенит и добар, |
| котурићи у његовом ћемеру.{S} Тадашње „устројеније јавног училиштног наставленија" знао је гот |
| о, и најзад, по договору с попа-Крстом, уступио Даничину руку — шта мислите коме?{S} Оној савит |
| м:</p> <p>— <quote>Да моји једноплемени усуде се сврх сваке ствари слободно мислити, и све, што |
| Кажу, господине, да смо ми мали народ? усуди се приметити Милан.</p> <p>— Који нема велике буд |
| новога доба“, мишљаше, али се никад не усуди да те мисли пушта и у професорска „сословија“.{S} |
| е све то тако озбиљно и свето, да се не усуди ни у што такнути својим простим, сеоским прстићем |
| , ма да је час по намеравао, опет се не усуди мрднути их.{S} Овда онда, тек да рекне што, умеша |
| ље његова „воспитанија“.</p> <p>— Ко се усуди из школске авлије, без мога знања, наглашује учит |
| читељу, о школи, али само једно није се усудио да превали преко својих усана, није јој ни из да |
| .{S} На брдашцу, преко којега се бељаше утапкана стазица, којом се слази на поток, стајаше мала |
| сам.</p> <p>— Е такав смо савез народа утврдили ми.{S} Јест, и ја сам био на једном поверљивом |
| помисли у себи: „У име Бога свршисмо и утврдисмо."</p> <p>А шта ли је помислио Илија?{S} Он об |
| ребу.{S} Дочек сјајан, савез с Хрватима утврђен.{S} Јелачић се заклео на верност и братство.{S} |
| носе храну одсеком, по пропису, који је утврђен обичајем.{S} Кад је Гргуров отац све тачно и ис |
| месом.{S} Код мајстор-Јована беше тачно утврђен јеловник.{S} Осим месне чорбе долажаху јела ови |
| ову !</p> <p>Под дудом маже слуга кола, утврђује чивије, намешта шарагље и лесе, вади воду из в |
| пија.</p> <p>— Што је углачала косу као утијом — зар ти мислиш, да је оно њезина коса ?</p> <p> |
| благости и мира, у оно лице, којега се утисак или дуго или никад не заборавља.</p> <p>Коњ је ж |
| се и Милан, дошавши већ једном себи од утисака којима га је испунила проста, природна и лепа п |
| Гргур, пошто је мало одахнуо од мучних утисака прве школске поуке.</p> <p>— Хоћеш да ти узбере |
| м.{S} Што год би видео и чуо, све би те утиске брзо разрадио у себи и као своје још тога дана п |
| имала.{S} На безазлено срдашце навалише утисци, који га у онај мах не раздрагаше, али га мало п |
| о се, одговори Гргур још непрестано под утисцима изненађења.{S} Узе драге дарове и са неким, го |
| егова богатила се, једрала је тим новим утисцима.</p> <p>Сутрадан, на крају литургије, причести |
| беше изузетак; које по рођењу, које под утицајем честитога Максе и Јована столара, слила се у њ |
| илузија.{S} Аустрија, Русија — слобода, утопије!</p> <p>— А зар ти твоји савези нису сањарије?< |
| ик, кромпир, а увече друго јело попара; уторник, у подне паприкаш, а увече цицвара од бељега бр |
| се <pb n="119" /> нисам повијао ово од уторника.{S} Пути несигурни, мораш околишом.{S} Умало м |
| г попа, попадија и учитељка подигоше му утрнуле руке, па му, сретноме и много обрадованоме, при |
| и, устави се и фамулус Степан, стрпавши утрнулу лулу негде за појас.{S} Учитељ Макса дигну у ви |
| живих уста.{S} Што једанпут чујем, боље утубим, него кад десет пута прочитам.{S} Али, пре свега |
| з дневних новина умео је прибрати, брзо утубити и применити тако ђаволски вешто и препредено, д |
| носио „свјатаја“, а сад се у њој храни утуцана кава, таман се једна шољица омакну на патос и р |
| још за видела згодно наместили у кола и утушкали сеном.{S} Пунобрижна мајка старала се да јој с |
| етрини школској, а у школској соби тако утушкано и угодно, да чисто милина беше седети у скамиј |
| рхташе му усне, језик му се пресече, па ућута човек као заливен.{S} Опет прота пише...{S} Наже |
| вори и уста да нешто проговори, па опет ућута и не рече ни једне.{S} У истом тренутку отворише |
| {S} Обоје ходају по стазицама, обоје се ућутали, као да је и у њиховој пролетњој души ојесенило |
| о, да је најзад напустио и те покушаје, ућутао се, кад крадом а кад отворено погледао у лепу до |
| о вредна, него и паметна, кад бих умела ућутати у најбољем тренутку.{S} Али шта му знам, кад ни |
| и, у кући, али у вечитој.</p> <p>Сви се ућуташе.{S} Илија спусти отворену бележницу преда се, а |
| ароду на све четир стране, а кад се сви ућуташе, а он испрва слабије, па све јаче и јаче поче б |
| p> <p>Пре него што се пође, устану сви, ућуте, учитељ у њих дуго и оштро погледа, они се ућутка |
| вета, а тако бих...</p> <p>Али ту Гргур ућути и омириса она два лиска калопера што их држаше у |
| изу, да бисте га чисто загрлили, или се ућутите и чекате да своја зрачна недра наслони на ваша |
| итељ у њих дуго и оштро погледа, они се ућуткавају све тише и тише, док год се не умири и онај |
| га мислиш не бије?{S} Али ко ће, бабо, ућуткати оног пустолова.{S} Знаш ли, вели, Симо, какав |
| слога!{S} Та да је уз нас та велика... ух (ту професор плану, скочи, тресну ногом тако силно о |
| мрем.</p> <p>— Па немој ни да умреш.{S} Ух, како је то страшно! кад те понесу на носилима.</p> |
| ога знања, наглашује учитељ Макса, биће ухапшен!</p> <p>Сви претрну. </p> <p>— Ко не скине капу |
| пана у сузама, кад је, тамо око поноћи, ухвати сан.</p> <p>Сутрадан освану мутно јесење јутро; |
| енувши се после тога више ни један пут, ухвати стазом кроз планину.{S} А кад је био у најгушћој |
| оје име.{S} Само да видиш.</p> <p>Ту га ухвати за рукав и повуче к табли.{S} Узев креду, поче с |
| да устане по кафу, али је мајстор Јован ухвати за руку.{S} Седи, жено, не мичи се.{S} Кафе има |
| својој судбини, чекаше да ту малу вижљу ухвати први сан па да умакне.{S} А кад је мали Гргур пр |
| о луг.{S} Шта се претвараш?{S} Признај, ухватила сам те.</p> <p>— Ти си, Ружице, и досад била г |
| ају само згаришта.{S} Сељака Симу Илића ухватила маџарска стража, била га и тукла наџацима, при |
| енуше мало од радости, ено их у кухињи, ухватиле се за руку, па (нека Бог на добро окрене!) игр |
| учитељ.{S} Ходи сваки на другу страну, ухватили се за трбухе, и тресу се од смеха, Учитељка <p |
| ну, стрепе, плашише се готово, не дишу, ухватило једно другог за руку, па се с места не мичу.{S |
| лад што су крала јабуке, па једно газда ухватио и праши му тур; или двоје сирочади, озебли и гл |
| Гргур не устављаше кајасима, би одавна ухватио најкрупнији кас.{S} А кад га, и нехотице, такну |
| овачевића, старца од седамдесет година, ухватише, привезаше за дирек, девет дана обрташе око ди |
| сигурни, мораш околишом.{S} Умало ме не ухватише маџарске страже; да не би кукуруза, твој би Ил |
| p>— Чудиш се, је ли?{S} Чудиш се?{S} На ухо ти кажем, ја сам Славјанин, велики Славјанин, већи |
| лимнем главом, а отац — знаш већ његово ухо — поцрвени, тресне ногом о тле, а ја сирота и не че |
| 00 ока жита, 10 ока пасуља, кацу сира и ухрањенога крмка годишње, и дукат цесарски месечно.</p> |
| 55" /> <p>— Знам, знам, говораше Гргур; уча нам је често причао о Марку.</p> <p>— А погоди: ко |
| мајко, бејах се мало и попристравио.{S} Уча говораше: „Децо, децо, не шал’те се главом, учите, |
| иво с предмета на предмет, док ти стари уча погледа мало оштрије Даницу, која се одмах дигну и |
| е.</p> <p>— Хе, неваљалац један, што му уча не поткрати језичић? костреши се Иван.</p> <p>— А з |
| Сава.</p> <p>— Они треба од мене да се уче воспитанију, а не ја од њих.</p> <p>— Знаш ти, шта |
| А ђаци у школи седе на својим местима и уче.{S} Од њихових гласића бруји школска соба као кошни |
| а, занат над занатима.{S} Ко хоће да је учеван, да зна што треба да зна, ваља много да чита, мн |
| Кад ти је свега дао Бог, нек има један учеван из твога колена.{S} А ко да ти зна, газда Иване; |
| , тако су и они.{S} Па још толико други учевни људи, којима је дано нешто мало службице, тек да |
| глави.{S} Сад се је време преокренуло; учен човек, ако ће и пешице ићи, сваки га поштује, а не |
| {S} Стекао сам још једнога сина, а вама ученика.</p> <p>Професор га погледа радознало, а он му |
| жем ћутању запитаће професор Сава своје ученике.</p> <p>— Нити смо слушали, нити читали, одгово |
| лена“.</p> <p>— Не бојмо се, драги моји ученици, не бојмо! продужи Сава у истој свечаној раздра |
| ану књигу, са светим поштовањем прочита ученицима својим : <title>Дела песничка Јана Колара</ti |
| } На тај ником непримећени, али његовим ученицима тако разговетни и велегласни миг, потеже цар |
| а и мала Даница.{S} Он се окрете својим ученицима:</p> <p>— Кажи нам ти, Гргуре, како се зове в |
| ени професор, стиште руке својим добрим ученицима, отвори врата, он напред, они за њим изађоше |
| и богобојажљиви поп Крста говори слово ученицима и храбри их.{S} Стало је Максу много муке, до |
| предају стари нараштаји млађим коленима ученичким.{S} После умивања настаје кратак одмор, па од |
| главицом Гргур па гледа, пун чуда, у то учено чегртало.</p> <p>— А каква је ово икона? упита је |
| стави Милан даље, мени је милије видети ученог младога Рајића, него четири васеленска патријарх |
| Да видите, шта вели игуман хоповски за ученога Рајића.{S} На, прочитај ово, Милане.</p> <p>Мил |
| правом деловођ. </p> <p>Гргурово добро учење и примерно владање истакло га мимо све другове ње |
| ше помутити радост, којој мало час беху учесници.</p> <p>— Одмах, одмах, учитељу.{S} Их, како н |
| спознаваху.{S} Како ово засењавање поче учеставати, Гргур спусти <title>Вјестник</title> на сто |
| висе по стрехама.{S} Сељаци живахнули, учестале прошевине и отмице: мало која поличарка да ће |
| тим се чујаше из даљине грмљавина, муње учесташе, по гдекоја крупна кап бијаше у прозор; грмљав |
| е час више опадаше лист, а хладни ветри учесташе отуд с планине.{S} Већ много пријатније у заве |
| и, и од како мала Даница, и сама узгред учећи се, негује и храни живину, чепрка око цвећа поред |
| и је више дежмекаст, округлијих образа, учешљане, готово зализане косе, румених, али дебелих ус |
| минуло, од како се Гргур <pb n="86" /> учи у Београду.{S} За то време само је два пут одлазио |
| ог не да да пропадне човек прегалац.{S} Учи се, дете моје, и владај се добро, онако како те ста |
| ба кад му је дао Бог.{S} А шта ли ће да учи?</p> <p>— Не знам, нису ме питали.</p> <p>-— Реци, |
| цу у гимназију?</p> <p>— Како те Господ учи.{S} Ето ти дете, па га води где треба и коме треба. |
| у седи све у истом разреду.{S} Ништа не учи, ништа и не зна.{S} Он је сиромаха Симу заплашио ди |
| ам поље, и халат и занат.{S} А ко се не учи за младости, у старости ни довека.</p> <p>Деца одош |
| ко да ти светујем.{S} Хтела бих и да се учи и да ми је вазда пред очима.{S} Кад помислим да оде |
| зубима: ха, неваљали једна, тако ли се учи, све ћу вас у хапс, у кврге!...{S} И још, Бог те пи |
| тали.</p> <p>-— Реци, љубаве ти, нек се учи адвокатлуку.{S} Ко се данас уме бранити на суду и п |
| а чита, много да мисли, много да пише и учи.{S} Надрикњига је као и надристолар, <pb n="63" /> |
| и вама ако се осрамотимо.{S}" А ми удри учи, пиши, читај, да очи побеле.{S} Научисмо књиге на и |
| Рече кад је полазио: учите се, децо; ко учи онај што и зна, без муке нема науке; ко у младости |
| Нек је дете живо и здраво, нек се добро учи и влада, а те твоје сузе ама ни оволико!{S} Нико ни |
| црвен свилен појас, од како мали Гргур учи оне мале науке у сеоској школи, и од како мала Дани |
| ве тропаре.</p> <p>— А певати?</p> <p>— Учили смо: <title>„Владету војводу"</title>, <title>„То |
| ш ли ме још, Грго?{S} Та заједно смо се учили књизи у учитеља Максе.{S} Одох да му пољубим руку |
| ћемеру.{S} Тадашње „устројеније јавног училиштног наставленија" знао је готово на памет.</p> < |
| нас; по цео дан гледа и слуша, како се учимо и владамо.{S} Видиш, како прети оним великим прст |
| гова: суђена.{S} И кад је склапала очи, учини јој се да чује његов глас: „Лаку ноћ, моја Данице |
| ише и поборавио.{S} Кад је ушао у храм, учини му се, да је све другчије него што беше тамо пре |
| је тако клонулу, поражену, безнадежну, учини му се лепша него икад до сада, али у који мах да |
| х отворених висова као што је Авала.{S} Учини му се срце веће, крв никад тако топла као у овај |
| у ход двојице око спољних степеница.{S} Учини му се да по мраку траже резу од његових врата.{S} |
| розора, која се није дала разазнати.{S} Учини му се све то тако озбиљно и свето, да се не усуди |
| бди над његовом сиротанском собицом.{S} Учини му се као да виде Даницу, друга својега детињства |
| а служавником, Гргур се чисто тргао.{S} Учини му се, као да уђе девојка налик на Даницу; да је |
| , као никад до сада, оживише у њему.{S} Учини му се као да види своје беле и питоме вочиће, слу |
| дао се и фамулус Степан, па се и он, да учини по вољи малој Даници, нагаравио по лицу, а косу и |
| по пустињи, али Бог је хтео да на њима учини то чудо, а где су данас чудеса ?</p> <p>— А ја и |
| угарици, о Даници.{S} Успомена на њу не учини му се никад тако драга, њезин лик му затрепта као |
| 39" /> боље угодим.{S} У једанпут ми се учини да отуд од двери сијну већа светлост, а кроз њу м |
| најмање она мала Даница; али му се ипак учини, да иза тих магловитих речи има нешто озбиљно, не |
| звона на бденије.{S} Тај ми се тренутак учини свечан као ни један дотле, срце ми јаче закуца, с |
| нове отаџбине.{S} Шта не би сеја брату учинила?{S} Па опет, тако мали захтеви, толика жестока |
| <pb n="116" /> много убаво, опет му се учинило и велико и сјајно, кад је први пут с Дунава опа |
| нек’мо ли теби, који си ми толико пута учинио добра, кад оно радих с проклетим дугама.{S} Од ј |
| кав цар Петар.{S} То је измена, коју је учинио Максо још у ранијим годинама; улогу малога ђака |
| тан.</p> <p>— Па?</p> <p>— Али сам ипак учинио једну велику, велику лудорију. </p> <p>— Само не |
| по, то баш ни мало не допада.{S} Па шта учинисте сад у Карловцима? запитаће Јован.{S} Сви се и |
| а још лепше одгајила — шта ли ће од њих учинити школа и друштво?</p> <p>И као да се после ових |
| пре свега, молим по једну.</p> <p>Пошто учинише пристојну пажњу и црном заклопачком, поче свешт |
| иш мало у ову школу у којој си се негда учио ?{S} Памтиш ли још све наше мапе и иконе, старе ск |
| ица.</p> <p>— Знам.</p> <p>— А ко те је учио?</p> <p>— Баба.</p> <p>— А знаш ли <title>Оче наш< |
| : филозофско и правословно.{S} Гргур је учио филозофију, а Милан правне науке.{S} Онда не беше |
| ме само мало слушао, али још ништа није учио.</p> <p>— У јаслама, понови учитељ задовољно; а зн |
| <p>— А је л’ вас тај ваш господин Максо учио и појати? запита окренув се деци.</p> <p>— Знамо с |
| се данас изменила.{S} Кад сам ја књигу учио, ваљало је од јутра до мрака путовати од једне шко |
| днесе уверење да је ма годину дана децу учио.{S} Зар није и школа држава, а дечица народ, и те |
| а још на данашње време.{S} Ко није децу учио, не зна шта је посао.{S} Ту треба стрпљења, ђаволс |
| ве часове живота.{S} А кад бисте ушли у учионицу, једва бисте распознали слова на мапама, толик |
| раше: „Децо, децо, не шал’те се главом, учите, данас сутра ето директора, па тешко си и мени и |
| нам, прича нам.{S} Рече кад је полазио: учите се, децо; ко учи онај што и зна, без муке нема на |
| ивати, скрећи!{S}" И доиста...</p> <p>— Учите ли децу по наставленију, запита Максу, или се још |
| главом не шалите, него да нам се добро учите, да не осрамотите ни себе ни нас.{S} Од вас се не |
| ису у школи упутили како треба.{S} Зато учите сад док сте млади.{S} Што год не разумете, питајт |
| промуцаше, али више кроз зубе „јесмо“, учитељ се затим удали, а ђаци, полако, један по један, |
| ре него што се пође, устану сви, ућуте, учитељ у њих дуго и оштро погледа, они се ућуткавају св |
| онај последњи жубор у суседној кухињи, учитељ Макса вешто трену оком и мрдну обрвама.{S} На та |
| } Дрхташе као прут, а кад поче плакати, учитељ му рече да одлази на место.</p> <p>— А што да се |
| да, настави Илија, дигнувши прст у вис, учитељ мора бити строг!{S} Без строгости нема напретка. |
| рополита! удара гласом, већ мало љутит, учитељ Макса.</p> <p>— Само је један митрополит у Српст |
| оје дивље пиле.</p> <p>Ту је, расрђену, учитељ Макса, противно својим педагошким начелима, мало |
| рквену песму, тек да расположи учитеља; учитељ Макса, гледаше преда се и тек је на завршетку, в |
| , кад цело по подне „влада слобода".{S} Учитељ је Макса спавао по ручку дуже него обично.{S} Ђа |
| ш неколико дана, па ето Петров-дана.{S} Учитељ Макса одавно заокружио и довршио своју наставу, |
| одвојише од осталих својих другара.{S} Учитељ напред, а они за њим, право у школу.</p> <p>Учит |
| иће у кући, па бојажљиво уђе унутра.{S} Учитељ Макса већ се спремаше да легне, стајаше пред ико |
| ељад, да се гости господски подворе.{S} Учитељ Макса следствен својим строгим васпитним начелим |
| у, а он и Даница једно према другом.{S} Учитељ је био ванредно добре воље, слао је и по попа-Кр |
| тански, а збори мудро као какав поп.{S} Учитељ оста исто онако озбиљан: на његову суморну и убр |
| трпавши утрнулу лулу негде за појас.{S} Учитељ Макса дигну у вис мачугу, а гвоздени врх од пали |
| , сви се изоблачили као о благу дну.{S} Учитељ Макса извлачи из фијока и чисти велике уписне пр |
| И ви гори и холми, возиграјте со нами!“ учитељ Макса својски „секундирајући" пође напред, а за |
| узберем?</p> <p>— Не.{S} То је туђе, а учитељ рече: ко у туђе дарне...</p> <p>— Ово није туђе, |
| пчиће; Даница, не дижући главе, шије, а учитељ Макса, држећи бројанице, набрао чело, скупио сме |
| .{S} Нису прве буклије ни испражњене, а учитељ Макса развезао с попом дугачке диване, којима ће |
| те попа у руку, за њом заредише сви, а учитељ Макса, весео и блажен као малено дете, подигао ч |
| ој дужности тамо пред часном трпезом, а учитељ Макса пева, ви чујете како попа из олтара час сл |
| а дечица народ, и те какав народ?!{S} А учитељ, у једној једитој глави, цело правитељство.{S} Ј |
| обром обичају, све назатке ходећи.{S} А учитељ Макса устаде, узе наочаре са оног столића, распе |
| спавају сваки на својој клупи.</p> <p>А учитељ Макса затворио се у свој <hi>педагогијум</hi>, п |
| оју чашицу, па и он преста, чекајући да учитељ настави.{S} За време те мале тишине, попадија и |
| де поп.{S} Погледа поп учитеља, погледа учитељ попа.{S} Намрштио се један, намрштио се други.{S |
| последњој скамији до дувара.{S} А онда учитељ Макса јасно објави свима и свакоме прве темеље њ |
| јаче.</p> <p>— Видиш, синовче, наставља учитељ Макса; Милан ми се види мудар и озбиљан, али је |
| ке, лепу — и још лепшу него што је лепа учитељ-Максина ћерка Даница.{S} А Милан, он гризе доњу |
| .</p> <p>Напред, кракатим ходом, корача учитељ Макса, натукао црну шубару, постављено џубе, наз |
| ина беше седети у скамији и слушати кад учитељ говори о Светом Јовану, о Христу, о Немањи, о Св |
| у плашљивим срцима: шта ли ће бити кад учитељ Макса навали на њих.{S} Ћуте, не мичу се као сли |
| у више давали себи слободе, особито кад учитељ није у соби.{S} А мала Даница, она као на иглица |
| и.</p> <p>Кад дођоше до вратница, стаде учитељ Макса, стадоше цареви и краљеви, чобани и вертеп |
| ну учитељ на школско тле.</p> <p>Устаде учитељ, устаде поп.{S} Погледа поп учитеља, погледа учи |
| ко.</p> <p>Из ове их тишине опет изведе учитељ Макса.{S} Поче, али у овај мах мање бујно, више |
| рећом.</p> <p>Узе попа своје писмо, узе учитељ своје.{S} Пипа попа запечаћену хартију — што каб |
| насловни лист, дед да видим како те је учитељ научио читати.</p> <p>Сви поседаше за сто, Гргур |
| мало и студенога зимског сунца, али је учитељ Макса устао мутнији и од оног најоблачнијег и на |
| су се четири зиме истутњиле од како је учитељ Макса захвалио на професорству, од како поп Крст |
| авао, непрестано се занимао оним што је учитељ Макса говорио и препоручивао.{S} Сваки појав у ш |
| ју села, и стари и нови.{S} Једва их је учитељ Макса сместио у скамије: напред млађи назад стар |
| олске авлије, без мога знања, наглашује учитељ Макса, биће ухапшен!</p> <p>Сви претрну. </p> <p |
| ца.{S} Тамо већ после поноћи разабра се учитељ, трну у дланове, скочи са своје столице, узе чаш |
| трећи пут чула мало јача лупа, тргне се учитељ Макса у својој малој собици, остави <title>Плута |
| га поп.</p> <p>— Сутра, сутра, брани се учитељ Макса...{S} Много је горчина, мањих и већих, зас |
| о је попа много божићних песама, док се учитељ Макса опет појавио на прагу и подвикнуо: „Христо |
| окажи да лаже, докажи, де!</p> <p>Ту се учитељ Макса доиста мало збуни, па онда, дошав себи, по |
| <p>— Е да црквењака с новинама? упашће учитељ попу у реч.</p> <p>— Добро те ме подсети.{S} Ево |
| треба нико да се пече, говори мало јаче учитељ Макса.</p> <p>— Зато ће је много пећи и жећи на |
| овић.</p> <p>— Нек је жив и здрав, рече учитељ затварајући књигу, сад је прворазредац.</p> <p>— |
| p> <pb n="29" /> <p>— То што и ти, рече учитељ, па упре оштрије поглед у попове очи.</p> <p>— Е |
| ељи у школу.</p> <p>И сељаци, и ђаци, и учитељ и учитељка, сви се изоблачили као о благу дну.{S |
| да се фамулус Степан сасвим расани, а и учитељ Макса у својој соби постане нестрпљив, буни се у |
| лађе доба, друштва ради, пратио би га и учитељ Макса, али је то сад сасвим престало.{S} И кад д |
| te> <p>Ту цео збор паде на колена, па и учитељ Макса, па и поп с попадијом и учитељком, па и по |
| деца, изађе и мали Гргур.</p> <p>Попа и учитељ Макса упустише се дубље у политику.</p> <p>— Мор |
| ије имала ништа да изговори.{S} То је и учитељ Макса тек сад опазио, али је сад касно, поправић |
| рише сузе од голема смеха, али што се и учитељ Макса заценио, па и сам фамулус Степан тресе се |
| ан народ.{S} Ја сам и тамо могао бити и учитељ и свештеник, али ме повукло срце амо у слободу.{ |
| , у црквеном трему, заверише се и поп и учитељ да праве опозицију.{S} И доиста, ко је о божићни |
| руку учитељу.</p> <p>— Крста! узвикну и учитељ па се загрлише.{S} Лије сузе поп, вркћу сузе и у |
| данпут прсну поп у смех, прсну у смех и учитељ.{S} Ходи сваки на другу страну, ухватили се за т |
| мрдни, де, један, два... три!</p> <p>И учитељ прстом здера хартију око печата.{S} Гледа у отво |
| а није учио.</p> <p>— У јаслама, понови учитељ задовољно; а знате ли како се звало оно место гд |
| SRP18880_C11"> <head>XI.</head> <p>Седи учитељ Макса, али пред њим ни <title>Александра царја М |
| етића, а ти их сакри у недра да не види учитељ?{S} Јеси ли још и сада онако плашљив?{S} Нисам м |
| мазити.{S} Али се у Макси опет пробуди учитељ, озбиљан, следствен, строг.{S} Сави Даница своју |
| е Гргур.</p> <p>— Дакле Гргур, забележи учитељ, па опет озбиљно погледа оца: а презиме?</p> <p> |
| ћ !</p> <p>— Кажи ти, Јанићије, продужи учитељ: ко се родио на Божић ?</p> <p>— На Божић се род |
| вашта хоће свога пријатеља, зналца, али учитељ треба да се — роди.{S} Видите ја, ја се нисам др |
| и Књазу и Попечитељу, али се изненађени учитељ Макса једва разабира.{S} Попадија и учитељка као |
| обазриви и пуно озбиљни режисер, стари учитељ Макса.{S} Цео мали збор упро је очи у њега.{S} К |
| комовици тамо у Максиној соби; а стари учитељ Никола, који је свима „попечитељима“ и „совјетни |
| уљице, а све кријући, да не опази стари учитељ Макса.</p> <p>Старом учитељ-Макси није то била п |
| p> <p>— Не, ја сам казао, а, ја, говори учитељ с највећом брзином режући хартију.{S} Ја сам каз |
| га не нађоше.</p> <p>— Е видиш, говори учитељ Макса и реже црвену хартију, ето видиш, да је св |
| и у своју дечицу.</p> <p>— Хм! прихвати учитељ Макса, а колико му је година?{S} Знаш, по закону |
| ловиће поп.</p> <p>— И ја сам, прихвати учитељ, натукавши појаче фес на главу, јер је у трему б |
| е брине, и мајка ти се брине, па и твој учитељ, мој отац, мршти се и срди на тебе, кад год му с |
| опази стари учитељ Макса.</p> <p>Старом учитељ-Макси није то била првина; гледао је он, пун сау |
| р, гледећи га радознало.</p> <p>— Ваљан учитељ.{S} Кад једном дођеш с њиме, Иване, позови га к |
| нама.{S} Добар ка’ и ти, погоднији него учитељ.{S} Смешка се на нас, пита нас благо, показује н |
| трудимо се и ми, драги читаоци, мало до учитељ-Максина села. </p> <p>Ноћ покрила брда, снег до |
| има „попечитељима“ и „совјетницима“ био учитељ, извукао ове године седмицу (тако су онда звали |
| димо какав си читач.{S} А ко вам је био учитељ?</p> <p>— Господин Макса, рече Гргур с пуно снеб |
| ју давнашњи облаци.{S} Нешто је одлучио учитељ, нешто је смислио поп, обадвојица су на чисто!{S |
| ро спусти у недра, бојећи се ипак да то учитељ не види.</p> <p>— Ево ово је зевалица, а ово поп |
| ки занешенко, али сад, говорио би често учитељ Макса: „нема заборавнијег, чудноватијег детета у |
| да се спусти у столицу.{S} Узеше појас учитељ Макса за један, а протин синовац за други крај, |
| ик сам, а <title>„Блажени"</title> опет учитељ сам.{S} И кад је опет поп Крста по неопходној ду |
| на сто.</p> <p>— То није истина! викну учитељ сасвим одлучно.</p> <p>— Шта није истина, ево но |
| веза.</p> <p>— Јесте ли разумели? викну учитељ Макса још јачим гласом.{S} Неколико њих из најст |
| <p>— Пи! ракну поп.</p> <p>— Пи! пљуну учитељ на школско тле.</p> <p>Устаде учитељ, устаде поп |
| рпство!{S} Збогом православије! уздахну учитељ Макса из дубине своје измучене душе и пружи попу |
| ет... често сте ми у очи зуцнули (но ту учитељ Макса мало заћута и једва изговори реч):{S} Шваб |
| те се не бих сећао?</p> <p>— Е, сиромах учитељ Макса, много је остарио и оронуо; ја још како та |
| и.{S} Чисто му се скратише ноге, кад их учитељ упути да редом, један по један, прилазе к „царск |
| ти својим маленим живим очицама.</p> <p>Учитељ Макса озбиљно седи за својим столом, с наочарима |
| кроз све дане превртљива живота.</p> <p>Учитељ је с попом отишао школи, а ђаци се расуше по пор |
| чекић, мало сврдло и кљештанце.</p> <p>Учитељ седе на своје обично место за столом, до њега је |
| бих рекао да му је пуних седам.</p> <p>Учитељ још једном одмери очима дете од главе до пете, о |
| а соба просто као турски хамам.</p> <p>Учитељ Макса привикну мало на гледаоце, па које збиљом |
| } Дакле ја, учитељу, имам право.</p> <p>Учитељ Макса погледа га радознало, држећи маказе међу п |
| ед, а они за њим, право у школу.</p> <p>Учитељ стаде код стола, на ком је свећа горела.{S} Ђаци |
| и и образе, па онда дођи у кућу.</p> <p>Учитељ Макса оде у собу да остави свога <title>Плутарха |
| ицу не попушта од навода својих.</p> <p>Учитељ Макса, Горњокрајишник, у почетку овога века даво |
| це као у овај мах, гледећи у лице свога учитеља, лице које је вазда покривала студена строгост, |
| твоје село.{S} Баш да видим и тог твога учитеља Максу.{S} Ја ћу ти већ писати.{S} Надај се.{S} |
| ога погледа; само да није строгога лика учитеља Максе, и он би се можда мало раскалашио, угледа |
| одговорио Даници.{S} Писмо је упутио на учитеља Максу, али, у тако названом „преносном смислу“ |
| ушевљени живом беседом свога најмилијег учитеља, пламтили су огњем, који мило подилази кроз цел |
| д кога ?{S} Од мог доброг оца, од нашег учитеља, коме смо и ја и ти захвални за све наше знање. |
| у ни спомена.</p> <p>А шта ли је старог учитеља тако оцепило од света?{S} Та здрава старост чин |
| , макар само с врата да поздрави старог учитеља Максу, Даницу, али опет, прегазивши на ону стра |
| кад је с пуно поштовања пољубило старог учитеља у руку, дете опет грчевито стиште руку свога оц |
| ази у кухињи око огњишта.{S} Кад видите учитеља Максу, вами се чини још је онај исти, па опет, |
| свога живота у селу, у школи; сећа се и учитеља Максе, сећа Данице.{S} Па онда му се опет намет |
| с литургијом.{S} Док је њега у олтару и учитеља Максе за певницом, дотле ће и б...ска црква пој |
| лато, што сребро — сребро.{S} Питали би учитеља: је ли то доиста сребрна ,и златна хартија, али |
| че неку црквену песму, тек да расположи учитеља; учитељ Макса, гледаше преда се и тек је на зав |
| гом тромом шеталицом, а за дугим столом учитеља Максу с <title>Плутархом</title> у руци, до њег |
| дугме и скиде.{S} Поздрави се и седе до учитеља.</p> <p>— Почео си у име Бога? упитаће поп.</p> |
| е.</p> <p>Дуго је поп Крста салетао око учитеља Максе да га разговори, заметао је свакојаке шал |
| целој оној браћи да нема ни тамо ни амо учитеља као што си ти...{S} Чујеш, учитељу, љубави ти, |
| таде учитељ, устаде поп.{S} Погледа поп учитеља, погледа учитељ попа.{S} Намрштио се један, нам |
| осталом дружином, погледаше „молебно" у учитеља Максу, али један његов поглед беше довољан да с |
| гу.{S} Зна, као човек од искуства, да у учитеља Максе нема циле-миле, већ, као познат добар дис |
| рго?{S} Та заједно смо се учили књизи у учитеља Максе.{S} Одох да му пољубим руку.{S} Остасмо ц |
| Илија застаде, па очима око себе, час у учитеља, час у Даницу.</p> <p>— Ево сам прибележио од с |
| гледа значајније Даницу. па онда опет у учитеља Максу.</p> <p>— Госпођица?</p> <p>— Моја кћи. о |
| у, сад је прворазредац.</p> <p>— У руку учитеља, окрене се отац пун збиље своме мало заплашеном |
| , шта то може бити, кад ето ти међу њих учитеља: „Паун Милетић, Крста Влајић, Јанићије Пешић и |
| е, „за сретна данка и сретна уранка; за учитеље, наше наставнике, и за господу која се стара за |
| >Мали Гргур пажљиво гледаше скамије, па учитељев сто, па црну велику таблу, па ону икону између |
| ика, што одавна живи у грудима његовим, учитељева ћерка, она некадашња несташна и торокљива Дан |
| љускаше уста и умише се.{S} То је стара учитељева заповест, коју, као најсветије предање, преда |
| лађи назад старији.{S} У клупи првој до учитељева стола седело је неколико њих најмањих и нејач |
| У своје млађе доба, првих година свога учитељевања, и сам је прво само — сам, а после са својо |
| испунила проста, природна и лепа појава учитељеве кћери.</p> <p>Сви га радознало погледаше.{S} |
| же саучешће, опет не скидаше ока с лепе учитељеве ћерке.</p> <p>— А шта знамо, драги господине |
| ова, онда су старији ђаци, по заповести учитељевој, сви у глас, више певали него говорили: „јед |
| рано смркло.{S} Кад се упалила свећа у учитељевој соби, опазише ђаци кроз прозор да је још јед |
| убу школскога ходника.{S} Знак да је на учитељевом сату куцнуло дванаест и да ваља сести за обе |
| p>Па се загрлише и пољубише.{S} Одоше у учитељеву собу и седоше за готову софру.</p> <p>Тако је |
| и! викну исто тако поп, па се пољуби са учитељем.{S} Па одмах, још онако стојећи, отпеваше: <hi |
| свеж и трезвен као о вечери, заједно с учитељем и учитељком, сишао је доле школи, па кад се ув |
| ваком погледу господина директора.{S} А учитељи ?{S} Они час по зарезу, све неког посла ради ту |
| њаника: директор, капетан, свештеници и учитељи.</p> <p>Сви са својих места поскакаше у вретен. |
| а ћу свуда, где тамо стигнемо, казати и учитељима и поповима и целој оној браћи да нема ни тамо |
| ћем селу — ко би запамтио имена толиким учитељима.{S} Е сад да нешто устане покојни Доситеј, да |
| тили се за трбухе, и тресу се од смеха, Учитељка <pb n="27" /> отворила школска врата, гледа их |
| фијока и чисти велике уписне протоколе, учитељка таре послужавнике и чаше, а тамо, иза школе, ф |
| м је школа сутра ће почети долазити.{S} Учитељка не даде маломе новаку да сам ноћи у ђачкој спа |
| увоњаву девојчицу, само је погледао.{S} Учитељка га је благо запиткивала, а он јој је, у издроб |
| ату куцне подне, врата би се отворила а учитељка јело уносила.{S} Сав тај ред, ту материну тачн |
| реболи: у фебруару га за навек оставила учитељка, сруши се стуб његовог мирног и „вредног живот |
| <pb n="127" /> ни одзвонило, а обучена учитељка већ држи леген да му полије, па да му дода чис |
| лу седи поп, до њега Макса, па поша, па учитељка, па остала чељад, па у дну софре, као две звез |
| црвеним појасом, тамо с противне стране учитељка с преслицом, а до ње једно ружично суштаство о |
| т!</p> <p>— Шта је, ако Бога знаш? виче учитељка.</p> <p>— Не бој се, учитељу! храбри га поп.</ |
| ј, подигоше малаксалог попа, попадија и учитељка подигоше му утрнуле руке, па му, сретноме и мн |
| {S} За време те мале тишине, попадија и учитељка нешто за се шапутаху, мала Даница лактом обори |
| им кљуном, подуже су се поп, попадија и учитељка одушевљавали овим сеоским нектаром, пало је мн |
| тељ Макса једва разабира.{S} Попадија и учитељка као да шенуше мало од радости, ено их у кухињи |
| екундирати“.</p> <p>Устадоше попадија и учитељка да зготове кафу.{S} Таман почеше са стаклена о |
| , до њега попадија и остала чељад, па и учитељка, која је много раније дошла, да и она присуств |
| е га стојећки пажљиво читати.{S} Попа и учитељка ћуте и гледају га.{S} Уједанпут учитељу Макси |
| бледео, клону на столицу.</p> <p>Попа и учитељка скочише са својих места и притрчаше му.{S} Он, |
| лу.</p> <p>И сељаци, и ђаци, и учитељ и учитељка, сви се изоблачили као о благу дну.{S} Учитељ |
| оји му тим већма завртише главу, кад им учитељка, пре него што ће лећи, приђе, једне подигну го |
| део, али му његово срце шапну, да су то учитељка и њезина кћи.{S} Маши се руке старе госпође, к |
| ужио „писму“ учитељу и попио чашу, коју учитељка пружи, удалио се, по старом добром обичају, св |
| поп, вркћу сузе и учитељу Макси.</p> <p>Учитељка и попадија гледају их такође гануте.</p> <p>— |
| вечерњача.{S} Сви уђоше у кућу.</p> <p>Учитељка даде упаљену свећу своме детету, и посла је, д |
| негова, у бестраг.{S} Из кухиње чује се учитељкин глас, која спрема ручак, а још више онај танк |
| звен као о вечери, заједно с учитељем и учитељком, сишао је доле школи, па кад се увио у студен |
| и учитељ Макса, па и поп с попадијом и учитељком, па и попова чељад, па чак и црквењак Васо та |
| себан да је не извади.{S} Попадија пита учитељку: чије је то дете („ала је слободно!“), а попа |
| уку.</p> <p>— Баш кад хоћеш.</p> <p>— И учитељку.</p> <p>— Не браним, забележио сам.</p> <p>— П |
| о слова: па „пољуби у руку и моју добру учитељку“... молићу где је госпођа?{S} Сигурно се налаз |
| поглед у попове очи.</p> <p>— Е па ја, учитељу, лепо мислим: прави ти, жив ми био, Вертеп као |
| le>Српских Новина</title>.{S} Дакле ја, учитељу, имам право.</p> <p>Учитељ Макса погледа га рад |
| драгана срца јаче закуцаше.</p> <p>— Е, учитељу, да видимо и твоју књигу, подсети га поп.</p> < |
| већи него други људи...</p> <p>— Море, учитељу, ја ти опет велим: архијереј је архијереј...</p |
| наш? виче учитељка.</p> <p>— Не бој се, учитељу! храбри га поп.</p> <p>— Збогом Српство!{S} Збо |
| ађаше буквар.</p> <p>— Доведох ти дете, учитељу, да и њега учиш са осталом децом.{S} Здраво је, |
| ти тако од срца отпале.</p> <p>— Ти си, учитељу, махнит.</p> <p>— Ти си дивљи поп!</p> <p>— Шва |
| да ће им рука отпасти...{S} Знаш ли ти, учитељу, где лежи Севастопољ? пита поп.</p> <p>Сви су г |
| квеном трему, портику.</p> <p>— Ја сам, учитељу, нешто смислио, ословиће поп.</p> <p>— И ја сам |
| је поп, к’о и ти...</p> <p>— Јес’ чуо, учитељу, оканимо се митрополита.</p> <pb n="26" /> <p>— |
| убље у политику.</p> <p>— Море учитељу, учитељу, баш си покаткад гори од детета.</p> <p>— Нисам |
| с беху учесници.</p> <p>— Одмах, одмах, учитељу.{S} Их, како ни мало ниси радознао, ето, то ја |
| амо учитеља као што си ти...{S} Чујеш, учитељу, љубави ти, де да <pb n="40" /> запевамо!{S} И |
| и непрестано имађаху о мени...</p> <p>— Учитељу! упаде му у реч свештеник; и ја ћу с тобом у Го |
| ори од тебе, обрецну се Макса.</p> <p>— Учитељу!</p> <p>— Попе!</p> <p>— С тобом се баш не да д |
| е, погледаше се, насмејаше се.</p> <p>— Учитељу!</p> <p>— Попе!</p> <p>Па се загрлише и пољубиш |
| лаче.</p> <p>Кад је Васо пружио „писму“ учитељу и попио чашу, коју учитељка пружи, удалио се, п |
| вине целом гласином — не иде.{S} Па кад учитељу Макси већ до грла дође тај корални речитатив, а |
| предњаци.</p> <p>— Добар дан, господине учитељу! викну онај дежмекасти, пошто обадвојица поскид |
| .</p> <p>— А шта знамо, драги господине учитељу, сви ћемо тамо, да Бог поживи остатак! поче Или |
| тише се дубље у политику.</p> <p>— Море учитељу, учитељу, баш си покаткад гори од детета.</p> < |
| агрлише.{S} Лије сузе поп, вркћу сузе и учитељу Макси.</p> <p>Учитељка и попадија гледају их та |
| о.{S} Кад ђаци знају и умеју, онда је и учитељу светао образ пред селом и влашћу.</p> <p>— Али |
| ого и много приповедати своме негдашњем учитељу о рату, Маџарима, о Војводини, о школи, о књиже |
| лаго, преображено тугом, која је старом учитељу натерала сузе на очи.</p> <p>— Од како сам овам |
| села, спусти се и до школе моме старом учитељу.</p> <p>— Макси ?{S} Добро, забележио сам.</p> |
| води у школу.{S} Мишљаше о свом старом учитељу Макси, о учитељци, и о негдашњој својој другари |
| егове речи: „Поздрав моме старом добром учитељу Макси, па поздрав матери и оцу“.</p> <p>Ту гово |
| , запиткиваше је о покојној учитељци, о учитељу Макси, о попу Крсти, о школи.{S} Изађоше из кух |
| ве, сваку и најмању ситницу о детету, о учитељу, о школи, али само једно није се усудио да прев |
| ва.{S} А то га сећање пренесе у мисли о учитељу Макси, о школи, о Даници.{S} Што дуже мишљаше о |
| <p>Ни поп Крста не могаше даље, а већ о учитељу Макси и да не говоримо.{S} Створише се у њему ч |
| ргуров отац све тачно и исправно предао учитељу, пољуби се с њим, пољуби још једном озбиљно сво |
| сем.{S} Једно је теби, оче Крста, друго учитељу.{S} Чим преломисмо данас чесницу, отац ми рече |
| читељка ћуте и гледају га.{S} Уједанпут учитељу Макси задрхта лева страна доње усне, боре на че |
| аксо! узвикну поп Крста, стиснувши руку учитељу.</p> <p>— Крста! узвикну и учитељ па се загрлиш |
| и у школи него дрмати вилајетом.</p> <p>Учитељу се Макси допаде ово избачено поређење. „Искусан |
| толу гласно и свечано чита нову вест : „Учитељу !{S} Извештавам те, да је баш сад стигао акт ср |
| у децу у дну стола, па би нешто шапнула учитељци, која би се на то само насмејала, али би се ип |
| но и озбиљно, запиткиваше је о покојној учитељци, о учитељу Макси, о попу Крсти, о школи.{S} Из |
| Мишљаше о свом старом учитељу Макси, о учитељци, и о негдашњој својој другарици, о Даници.{S} |
| тако...{S} Знам, знам, драги господине, учити децу мучна работа.{S} Па још на данашње време.{S} |
| троги и неумољиви ?{S} Може ли се књига учити, а да пруће мирно расте у гори ?{S} Сирота ова де |
| е.</p> <p>— Не знам, него ћу се од тебе учити.</p> <p>-— Чујеш, Јелена...</p> <pb n="73" /> <p> |
| оказивања.{S} Но, лепа ствар, још ће ме учити ове Сервијанкуше!</p> <p>— Јелена! викну професор |
| и жао.{S} Мило видети Београд и тамо се учити; жао оставити и оца и мајку и свога друга од коле |
| Чујте ме, морате видети Карпате, морате учити словачки.</p> <pb n="81" /> <p>Морате мрзити Немц |
| о Сава, десно Дунав.</p> <p>— Ту ћеш ти учити школу, Гргуре! викну Паун.</p> <p>Гргуру заигра с |
| тови у школама излишни, да се ђаци могу учити без боја.{S} Мој се отац јако постарио, али духом |
| p>— Доведох ти дете, учитељу, да и њега учиш са осталом децом.{S} Здраво је, као јабука — гледн |
| поп је из првог кола богослова, који се учише у београдској семинарији.{S} Доказује Макса, да с |
| лушајући шта поп говори.</p> <p>— Било, учо, било па и прошло; кад запоје аркимандрит Гавро, па |
| е после великих празника, кад ће строги учо, с прутом у неумољивим рукама, опет наставити своје |
| ке шале, попевао и причао, али је стари учо остао дуго, врло дуго, ћутљив и невесео.{S} Али и т |
| ајка, па, па...</p> <p>Али ту већ стари учо не могаше даље, облише га сузе, и попу се очи навод |
| , и он је морао, ако не иначе, а оно из учтивости, слушати.</p> <p>— Ради сте да чујете шта изр |
| њало се на два на три дрвена ступња.{S} Ушавши поседаше, Гргур на свој креветац, Милан на зелен |
| ади, затим би, освежен студеним јутром, ушао у кућу, примакао клупицу ватри, сео и грејао се.</ |
| ово је мање више и поборавио.{S} Кад је ушао у храм, учини му се, да је све другчије него што б |
| ране резе.{S} Још се тресло и орило око ушију Гргурових — тако је грунула врата за собом.{S} Он |
| p> <p>— Али докле ћеш ме, Саво, бити по ушима са тим твојим модрим патлиџанима ?{S} Увек си био |
| ивом фамулусу у трему непрестано зуји у ушима : „Докоље, господи, <pb n="20" /> забудеши мја?{S |
| о!{S} Кад је, после неколико тренутака, ушла са служавником, Гргур се чисто тргао.{S} Учини му |
| је ишчезао.{S} Беше сасвим мрак, кад је ушла у кућу, али још већа помрчина беше јој обузела сал |
| трија на то ништа не рече, јер већ беше ушла у собу.{S} После кратког ћутања диже се и Иван, за |
| аметне друго осећање но оно с којим сте ушли у те уске и криве улице.{S} Чини вам се, да малоаз |
| неумољиве часове живота.{S} А кад бисте ушли у учионицу, једва бисте распознали слова на мапама |
| његов син продрмусао је богме добро ону уштавелу браду самом Стратимировићу.{S} Хе, хе, тако ти |
| е ти већ Даница уштинула срце?</p> <p>— Уштинула.</p> <p>— Само је л’ девојка!{S} Док видиш, ба |
| његову...</p> <p>— Дакле ти већ Даница уштинула срце?</p> <p>— Уштинула.</p> <p>— Само је л’ д |
| о, те принео к устима и појео уграбљени уштипак.</p> <p>— Хтела сам ти донети и једно криланце |
| шапута: не знам,</p> <p>— Донела сам ти уштипак.{S} Погле колики је!{S} Највећи сам уграбила из |
| д мрак, а преда ме стари Степан, још је фамилијаз.{S} Даница ме одазва у школу — да је видиш, Г |
| послужавнике и чаше, а тамо, иза школе, фамулус чисти неколико пловака, које падоше на жртву да |
| црквена песма, наста свечана тишина.{S} Фамулус Степан намести се крадом доле испод Вертепа, па |
| старији, па млађи, па онда најмлађи.{S} Фамулус, који је у исто време и кухар, изнесе неколико |
| ни, после малога затезања, пристану.{S} Фамулус Степан спреми се да их проведе, а Макса и Даниц |
| м ходнику, близу кухинских врата, дрема фамулус Степан, у дремежу лулу испустио, па сад, тргнув |
| о застати.{S} Застаде и Илија.{S} А кад фамулус <pb n="136" /> беше далеко поизмакао, почеће Ми |
| страну, и уморен — заспа.</p> <p>А кад фамулус Степан дојури школи, подигао беше праву узбуну. |
| ко велегласан и досадан концерат, да се фамулус Степан сасвим расани, а и учитељ Макса у својој |
| рсти се.{S} Иза њених леђа надвирује се фамулус Степан и чуди се.{S} А они обадвојица право јед |
| еви, чобани и вертепоносци, устави се и фамулус Степан, стрпавши утрнулу лулу негде за појас.{S |
| м пушећи готово угаслу лулу, надао се и фамулус Степан, па се и он, да учини по вољи малој Дани |
| а! викну Милан тако љутито, да је чуо и фамулус, који је готово на пушкомет напред корачао.</p> |
| томаком не пева“, говорио би Макса, али фамулус и чобани нису певали, па зато су крадом, у свак |
| од палице сину у висини.{S} На тај знак фамулус зазвони у звонце и сви, као из једнога грла, за |
| што се и учитељ Макса заценио, па и сам фамулус Степан тресе се у својој незгодној позицији, зг |
| ...</l> </quote> <p>Ту оздо мрдну жицом фамулус Степан и над анђелима и пастирима показа се сја |
| згранатим дивљим крушкама, срете старог фамулуса Степана, који сеђаше на узвишеном корену старо |
| торову, па сад, љутит, искаљује јед над фамулусом Степаном, или се, особито по подне, извиче на |
| х и крупнијих дечјих гласова, дремљивом фамулусу у трему непрестано зуји у ушима : „Докоље, гос |
| в сахат чита Вергила, или Гетова <title>Фауста</title>, или <title>Разбојнике</title> Шилерове, |
| ни, али и сувише силан да се преболи: у фебруару га за навек оставила учитељка, сруши се стуб њ |
| сви без разлике. „Војника!“ „Хоћете ли фелдмаршала Живковића?“ пита патријарх.{S} Само што се |
| аду, у ком су већ одавна горели упаљени фењери.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18880 |
| садише се у кола, и већ су били упаљени фењери кад су прошли мимо кнежев двор, пред којим се ба |
| сам, прихвати учитељ, натукавши појаче фес на главу, јер је у трему било сувише хладно.</p> <p |
| е преламати на европску ношњу: заменити фес и шубару капом или шеширом, то беше она иста мука о |
| иромаху медведу, а Циганин скине мастан фес и заокупи мољакати да му дате десетпарац.</p> <p>— |
| ањ и спремају ражњеви ; гајдаш накривио фес, дува, и час по удешава пискове ; жене се узмувале, |
| /p> <p>— И јесте, Грго, човек; човек од феса до јеменија.{S} Да је увек на његову, видео би как |
| инама.{S} Густу косу свила у витицу око феса са црном свиленом кићанком.{S} Какве крупне црне о |
| м заплачу.{S} Макса огрнуо џубе и место феса намакао зимњу шубару, Даница нахранила живину, па |
| даше и гледаше, па онда скиде свој нови фесић и прекрсти се.</p> <p>— Па ти се већ знаш прекрст |
| бучени, европски, само су имали вишњеве фесове с црним кићанкама од свилена ибришима.{S} Један |
| уо неколико пута у криве сабље и дрвене фесове, па удубивши се у себе, у своје нове идеале, ниј |
| дежмекасти, пошто обадвојица поскидаше фесове.</p> <p>Макса их отпоздрави, а непрестано их пос |
| нци“, у својој народној ношњи с црвеним фесовима, окићеним пиштољима, а још китњастијим јатаган |
| е паведрине, чини вам се небо плавље, а фигурасти облаци бељи од најбељег паперја. </p> <p>Како |
| о благу дну.{S} Учитељ Макса извлачи из фијока и чисти велике уписне протоколе, учитељка таре п |
| премала сто, мајстор Јован отвори горњу фијоку од великог плавог ормана, што стајаше у зачељу и |
| озофско и правословно.{S} Гргур је учио филозофију, а Милан правне науке.{S} Онда не беше у Лиц |
| {S} Онда су била само два „одјеленија“: филозофско и правословно.{S} Гргур је учио филозофију, |
| ђоше у Србију на позив кнеза Милоша.{S} Философ, богослов, добар Немац, а још бољи Латин!{S} У |
| састанцима.{S} Све мудре изреке старих философа и сувремених политичара, све изреке и фразе из |
| вуд на мали прст.{S} Збогом, моји мудри философи, и Илија има своју философију.{S} Времена и зд |
| дар и озбиљан, али је у Илије практике, философије живота - довољњејше!{S} Кад још за младости |
| моји мудри философи, и Илија има своју философију.{S} Времена и здравља, стрпљења, корак по ко |
| ад, повукавши неколико димова, жељаше и филџанчић каве са служавника, али јест, то скромно очек |
| у, седе за плави школски сто, извуче из фиоке уписни протокол и отвори га.</p> <p>— Како је име |
| олама, у народу: децо, браћо, нема више фиргаза, нема више батина... реците: шта би било... рец |
| а рукав свога замишљеног друга, противу фиргаза!{S} Морам признати, госпођице, да сте човекољуб |
| </p> <p>— Дакле сте, госпођице, противу фиргаза!{S} Чујеш ли, Милане? и ту дрмну за рукав свога |
| на се свећа разгорела, расцветао јој се фитиљ, црвен посустали пламен једва осветљава собу.{S} |
| задовољством што не мора крњити сложене фишеке...{S} Рекох ти, да сутра полазим.{S} Не можеш пи |
| укама по једну књигу; по лепом повезу и формату веће осмине знате да не могу бити школске; а да |
| а и сувремених политичара, све изреке и фразе из дневних новина умео је прибрати, брзо утубити |
| је на изуст !{S} Све важније говоре из француске револуције прочитао је; јер је једини био међ |
| једини био међу својим вршњацима, који француски језик понајвише имађаше у власти.{S} Идеал су |
| , кад оно први пут завођаше униформу по френкијском кроју.{S} А сваком о пасу висаше источни но |
| ог.{S} Сави Даница своју мазу, ђачићи у фронт, а Максо ти узе своје наочари, па с њима на нос.< |
| на, пуна пастира и стоке: ори се песма, фрулица; живот шарен, врео,трудан, живот, који се не св |
| ада прота ваљевски, да се сакрије твоја Фрушка и цела Патријаршија.</p> <p>На то Максо ништа не |
| о у зраку, трептала је Студеница и цела Фрушка са њезиним великим задужбинама, док се није испе |
| ди се и Цер, и тај тамо Срем, и у Срему Фрушка, а десно, у далеком северном хоризонту, губи се |
| чисто Немањино колено.{S} Па да зађемо Фрушком све од манастира до манастира, да целивамо цара |
| ог, наше песме, нашу књижевност.{S} Ха, ха,ха.</p> <p>И професор, смејући се саркастички, устад |
| а.{S} Док само цикне па шкрипне зубима: ха, неваљали једна, тако ли се учи, све ћу вас у хапс, |
| а на...{S} Та знам те добро, знам...{S} Ха! (И лупнув снажно ногом о земљу кликну весело:) Гргу |
| шицког, наше песме, нашу књижевност.{S} Ха, ха,ха.</p> <p>И професор, смејући се саркастички, у |
| наше песме, нашу књижевност.{S} Ха, ха,ха.</p> <p>И професор, смејући се саркастички, устаде и |
| а Макси у госте.{S} Максо кмету, а кмет хабер свима кметовима по свима селима б...ске школске о |
| н је оружани спроводник, а у исто време хазнадар ; у руци му гломазна каса, велики ручни кош, у |
| ца вуку; и право имају. “</p> <p>— Хај, хај, мој драги Доситије, уздахну мајстор Јован, као да |
| вранца вуку; и право имају. “</p> <p>— Хај, хај, мој драги Доситије, уздахну мајстор Јован, ка |
| — Ја кажем да лажу!</p> <p>— Да лажу... хајде нека лажу, само чуј...</p> <p>— Нећу да чујем.</p |
| шао.{S} Он ће те и на добро упутити.{S} Хајде сад приђи му руци.</p> <p>Међутим дође и Јованова |
| Али се ту попа умери, па окрете дечици: хајдете, децо, мало у трем, протеглите ноге.</p> <p>Иза |
| римио.</p> <p>— Данас нема школе, Грго; хајдмо тамо на брдо да трчимо горе и доле...{S} Рекав т |
| орете, ни да тешете, књига вам поље, и халат и занат.{S} А ко се не учи за младости, у старост |
| е ћеш наћи солидарности, па и код самих халваџија, само не у нас професора...</p> <p>— Али оста |
| ле, а низ улице, горе доле, надали вику халваџије и кокичари, млађани продавци салепа и бозе, с |
| е и мујезини по мунаретима, бадава вичу халваџије и кокичари, наша два млада Србина ништа не чу |
| е.{S} Тамо приправљаше рубине и спаваће хаљине, чарапе и појасе, да јој дете не буде постидио п |
| иче једна слика, мали човечуљак у црној хаљини, дође под звонарицу, закачи руком за уженце и по |
| {S} За њим двоје деце, омалено, у белим хаљиницама, с крунама на глави; за овима три већа ђака, |
| о дете, црних очију, округласта лица, у хаљиницама искраћалим, али чистим и опраним.</p> <p>— Х |
| ају младу, облаче јој плавчасту свилену хаљину, па бело свечано либаде, па бајадер с крупним ув |
| ако тамо живите?{S} Молим скините горњу хаљину.</p> <p>— Хвала, хвала мајстор-Јоване, може се т |
| ету, у шубари, а соба просто као турски хамам.</p> <p>Учитељ Макса привикну мало на гледаоце, п |
| робом, пекарнице и млекарнице, џамије и хамами с кубетима, телалнице и прчварнице с добрим ћеба |
| ријему, и у руку га не пољуби, први пут хапс, други пут четири прута!</p> <p>Сви још јаче задрш |
| али једна, тако ли се учи, све ћу вас у хапс, у кврге!...{S} И још, Бог те пита како га није пл |
| ми му хладно рекосмо, да га казни мало хапсом, па одосмо.{S} Уз пут рече професор Тома: ако га |
| ране душама; пријатељима жубора и борбе харемски је живот духу карика.{S} На угловима камените |
| ерују деца својим очима: хартија плава, хартија црвена!{S} А шта је оно тамо, тако, одвојено?{S |
| рописи.{S} Не верују деца својим очима: хартија плава, хартија црвена!{S} А шта је оно тамо, та |
| шта знам.</p> <p>— Ако, ако.{S} Ваљана хартија.{S} Само клобуке мало повеће — бар два прста ви |
| на хартија на корицама, или она сребрна хартија, којом је мач заклонио своје дрвено порекло.{S} |
| е, шта се више светли, да ли она златна хартија на корицама, или она сребрна хартија, којом је |
| теља: је ли то доиста сребрна ,и златна хартија, али јест, синко, зуцни ако смеш!{S} Само се ма |
| прстом око црвенога воска.{S} Опучи се хартија, и у крило му паде мио божићни дар: црвен појас |
| ло гледају.{S} На столу неколико табака хартије, али не онаке беле, по којој се, од како је вир |
| ду прилепљена нека светогорска икона од хартије и Ђурђе Бранковић са дугачком брадом.{S} Сав ов |
| говеда ноћују.{S} Сад ћу ја ево од ове хартије и ових дрва да направим Вертеп.{S} Ви ћете ми п |
| едају, ћуте и чуде се...{S} Осим шарене хартије, било је на столу дугачких липових цепљика, сав |
| ихарима, са високим калпацима од златне хартије; за њима четворица најстаријих ђака без стихара |
| ротосинђел и право?{S} Узме табак чисте хартије, начини два три стиха истој јесени — не иде!{S} |
| ва... три!</p> <p>И учитељ прстом здера хартију око печата.{S} Гледа у отворено писмо, па чисто |
| ема намрштеним обрвама, грчевито стиште хартију рукама, које су почеле све јаче и јаче дрхтати, |
| говори учитељ с највећом брзином режући хартију.{S} Ја сам казао и казаћу, ако хоћеш, и пред са |
| ргур из дубине душе своје, пољуби драгу хартију, па је журно сави у другу чисту хартију и спуст |
| идиш, говори учитељ Макса и реже црвену хартију, ето видиш, да је све онако као што сам ја каза |
| аче, и сам настави маказама сећи шарену хартију.</p> <p>Попа оде к великој мапи Европе, шара пр |
| е учитељ своје.{S} Пипа попа запечаћену хартију — што кабасто, кабасто.{S} Окреће ону страну, н |
| S} Још црње и горе !{S} Згужва измрчену хартију и хитне је под сто. „Није то хтети, па бити Њег |
| хартију, па је журно сави у другу чисту хартију и спусти испод својих чистих кошуља, у дну санд |
| песме српске и словенске, а иза те тамо харфе, у сунчаној глорији, трепте Мушицки, Његуш, Штур |
| .</p> <p>Пошто су прочитали <title>Глас харфе шишатовачке</title>, професору Сави се зажари лиц |
| еки звон, струје певне и ветрне, еолову харфу, која тајанствено чарним звуком извија најлепше п |
| да слушам-шаркију..:{S} Ето ти пред нас Хасе, као за пакост...{S} Видим уљу како се лукаво осме |
| гни...{S} Уз калдрму, низ калдрму...{S} Хасо умакну, онај други још је можда на калдрми...{S} Ч |
| :{S} Одавна ми се попео на душу она рђа Хасо Ахметовић, што је скорим <pb n="99" /> отворио бак |
| ре Илија!{S} А Илија положи!{S} Потегну Хасо ножину, једва му је истргох...{S} Ето ти још некак |
| title>, <title>Жил Блаз</title>, <title>Хаџи-баба</title>.{S} А на простоме долапу књиге његове |
| <p>И још су се дуго, дуго разговарали о хаџилуку.{S} Скоро на један сахат пред јутрење разиђоше |
| у, али је Гргур устави.</p> <p>— Хвала, хвала, Илија, чувај, не труди се; нисам оскудан, свега |
| м скините горњу хаљину.</p> <p>— Хвала, хвала мајстор-Јоване, може се трпити.{S} Питате, како м |
| ојега села?{S} Ако си рад чути, ми смо, хвала Богу, сви здрави, које исто и теби од свемилостив |
| к ћемеру, али је Гргур устави.</p> <p>— Хвала, хвала, Илија, чувај, не труди се; нисам оскудан, |
| Илија?</p> <p>— Па да полазим.</p> <p>— Хвала ти.</p> <p>— Све ћу поздравити.</p> <p>— Ја те ле |
| S} Молим скините горњу хаљину.</p> <p>— Хвала, хвала мајстор-Јоване, може се трпити.{S} Питате, |
| ј, Гргур, са нашом сеоском школом, Богу хвала, готов је.</p> <p>— Охо!{S} Е баш ми је жао, што |
| погинуо за Вучићем, пробио си ми главу хвалећи га до неба; Вучић и устав... пребациваше му Грг |
| а слике, гледа и чуди се, а мала Даница хвали му се, како и она уме намоловати лутку и коња, уз |
| српскога Књаза, а недељом пред механом хвали свога Књаза са Цетиња, прича о боју на Грахову, и |
| ловачким црквама, запевасмо: „Тебе Бога хвалим!{S}" Певасмо, мајстор-Јоване, певасмо и плакасмо |
| .{S} Свима редом прилажаше руци, сви га хваљаху и благосиљаху.</p> <pb n="47" /> <p>Није добро |
| ја", а она: „Нуто, нуто, Иване!“, па се хвата за његово раме, да се не сроза на земљу.{S} Петри |
| а о теби.</p> <p>„Збогом!{S} Ево се већ хвата сутон, а Милета зором полази.{S} Заузми се где тр |
| дости, па се грохотом смеју и за трбухе хватају.{S} Што попа тресе ногама и брише сузе од голем |
| шумно нестаде.{S} Над поточићем поче се хватати сутон и спуштати свечани, али и тајанствено-зап |
| да и наши мало дрмну вилајетом.{S} Хе, хе, како ће то, жено, лепо одгледати:{S} Који беше оно |
| ? — То је син Иванов и Петријин.{S} Хе, хе, жено, шта велиш на то?</p> <p>Али Петрија на то ниш |
| велу браду самом Стратимировићу.{S} Хе, хе, тако ти то иде на овоме свету, сваки може бити чуве |
| з дивљега вилајета дошли."</p> <p>— Хе, хе, то је само Доситије умео рећи.{S} И данас их има, к |
| ода, да и наши мало дрмну вилајетом.{S} Хе, хе, како ће то, жено, лепо одгледати:{S} Који беше |
| етан? — То је син Иванов и Петријин.{S} Хе, хе, жено, шта велиш на то?</p> <p>Али Петрија на то |
| уштавелу браду самом Стратимировићу.{S} Хе, хе, тако ти то иде на овоме свету, сваки може бити |
| мо из дивљега вилајета дошли."</p> <p>— Хе, хе, то је само Доситије умео рећи.{S} И данас их им |
| док те свега крвца не облије.</p> <p>— Хе, неваљалац један, што му уча не поткрати језичић? ко |
| ече мајстор Јован својој деци.</p> <p>— Хе, децо, сад сте добили још једнога брата.{S} Хоћу да |
| раћалим, али чистим и опраним.</p> <p>— Хе, жено, викну мајстор Јован својој газдарици, ево ти |
| ња у Пожуну, у Ђуру, у Пешти ?</p> <p>— Хе, хеј, како је негда било, а како је сад? поче Сава п |
| које сам још у Пожуну побележио.{S} Ехе хе, Пожун!{S} Чујте ме, морате видети Карпате, морате у |
| Пожуну, у Ђуру, у Пешти ?</p> <p>— Хе, хеј, како је негда било, а како је сад? поче Сава после |
| њих, случајно, пролазаше читав караван Хера кириџија, који на коњима ношаху у Београд катран и |
| Николе и слово Инокентија, архиепископа херсомског, којом се оглашује народима спас.{S} По жељи |
| .{S} Црквењак Васо беше стасита људина, Херцеговац, из околине манастира Житомишљића, служи црк |
| иљно и мирно гледаху дугобради деспот и хилендарски ктитори, светитељи Симеун и Сава.{S} Гргур |
| <p>— Нула је ништа, она значи стотину и хиљаду.{S} Кад их је много, можеш коју и побрисати.</p> |
| вовернима песму језанску, а вама, као у хиљаду и једној ноћи, затрепте најживље махале пуношаре |
| а, морате седети и ви !{S} А куд вам се хита; зар имате што прече од своје званичне дужности, з |
| мој Милан, да ми га Бог поживи, мало је хитлен, понесташан, па као оцу ми се богме ваља и бојат |
| е и горе !{S} Згужва измрчену хартију и хитне је под сто. „Није то хтети, па бити Његуш — <hi>< |
| бокорић црвеножутог цвећа, а он их врло хитро спусти у недра, бојећи се ипак да то учитељ не ви |
| је.{S} Макса, све више и више закачиван хитром, непрекидном беседом Илијином, и сам дође у вост |
| ламацију: „Најздравије пиће јесте добра хладна вода“, или онај до њега: „Пета заповест гласи: ш |
| крила, горња и доња, није још била тако хладна и мирне природе, да посматра очи новога другара |
| садашњег сна и сувише озбиљно пиље у њу хладне прилике другога живота, који у овај мах пирну св |
| реста час мање час више опадаше лист, а хладни ветри учесташе отуд с планине.{S} Већ много приј |
| ес на главу, јер је у трему било сувише хладно.</p> <p>— А шта си ти смислио ? упитаће поп, зау |
| сада?</p> <p>Ивану се и нехотице нешто хладно сави око срца.</p> <p>— Дабогме да ће доћи... је |
| с вући!</p> <p>Тако је зипарао, а ми му хладно рекосмо, да га казни мало хапсом, па одосмо.{S} |
| озор?{S} Запара; а како је на пољу лепа хладовина.{S} Красно вече; изведрило се; лаку ноћ, Гргу |
| </p> <p>У том се сунце поче смиривати и хладовина пирити висом на ком се налажаху.{S} Упрегоше |
| велико дрво баш уз сами град, и онде у хладовини поседаше око печенога јагњета.{S} А не треба |
| елике брестове код кошева, да у дебелом хладу мало одахну и шареним марамама покупе зној са чел |
| д у велико припалио.{S} Странци стоје у хладу, он спокојно лешка и гледа у зољеве, који зује ок |
| лада господина, што се дотле одмараху у хладу под брестовином.{S} Обадвојица лепо обучени, евро |
| зна, без муке нема науке; ко у младости хладује, у старости гладује....</p> <p>— Право је и каз |
| давнашњи друг; много смо заједно појели хлеба и соли: сад, сад, пружи ми руку... не могу без те |
| се мрс.{S} Али зато, место прохе, наста хлебац пшенични.{S} У школи, пре и после подне, пева се |
| естано да пиљи у своју дечицу.</p> <p>— Хм! прихвати учитељ Макса, а колико му је година?{S} Зн |
| > <p>Ни сео, а ни књиге отворио, кад чу ход двојице око спољних степеница.{S} Учини му се да по |
| вазда под њезиним кључем.{S} Сада пуши, хода под стрехом и мисли: бадава му је молити.{S} Да ид |
| онда обадва савије и спусти у шпаг.{S} Хода по соби, мисли и мисли, прислушне код врата, па ка |
| с Гргуром, и обојица одмакоше пушкомет хода до гроба Порчинога.{S} Порчин споменик, дугачак ок |
| лики народи... велики народи!...</p> <p>Хода журно, да се тресе „вселена“.</p> <p>— Не бојмо се |
| у виче: „Играј ми, Кара-Мартине!“, а он ходај, скачи, мумљај као да је пореклом из хомољских ја |
| лико се спрема да се нарумени.{S} Обоје ходају по стазицама, обоје се ућутали, као да је и у њи |
| исебна, и пуна живости и пуна збиље.{S} Ходао је с њом, разговарали су много, о селу, о Београд |
| утром је много читао и радио, пред вече ходао, а вечером ишао мало на поседак, али нигде не зад |
| /p> <p>Обојица расту, једрају, постају, ходе истим путем, истим путем, али разним циљевима.{S} |
| му се: запливаће у ваздух, полетеће.{S} Ходе, а с њима напоредо лете и оне миле невидљиве слике |
| колину, наши путници стигли под зидине, ходећи унаоколо разматрају дивну околину.{S} Нанизала с |
| , по старом добром обичају, све назатке ходећи.{S} А учитељ Макса устаде, узе наочаре са оног с |
| у поп у смех, прсну у смех и учитељ.{S} Ходи сваки на другу страну, ухватили се за трбухе, и тр |
| ва.{S} Он би напоље, на свеж ваздух, да ходи горе доле, да гледа свет.</p> <p>Ту се отворише со |
| нутра осветљен свећицама, а за носачима ходи свечано и достојанствено главом цар Ирод, у стихар |
| ален?{S} Будале!{S} Ходите ближе столу, ходите.{S} Гледајте само ове велике и дивне земље и гра |
| ападно.{S} Велики славјански појета!{S} Ходите ближе, погледајте, то је продукција, изворност, |
| лен...{S} Ми народ мален?{S} Будале!{S} Ходите ближе столу, ходите.{S} Гледајте само ове велике |
| ме, које је посејао велики Доситије.{S} Ходите.{S} На ти, сине Гргуре, читај, читај гласно, то |
| нос.</p> <p>— Дакле, децо, на посао.{S} Ходите ближе.{S} Ја ћу сећи, кројити и прикивати, а ви |
| дне стране, па чисто ти заигра срце кад ходиш а смрзнути снег шкрипи под ногама.</p> <p>Многе с |
| кокице моје! викнем кад јутром стрчим у ходник, а а оне око мене : какоко, какококо !{S} Сад су |
| висаше о једном дрвеном стубу школскога ходника.{S} Знак да је на учитељевом сату куцнуло двана |
| и се овда онда чу у дворишту и суседном ходнику.{S} А да ли мишљаше о ономе што читаше, или су |
| онде озеленео маховином.{S} У отвореном ходнику, близу кухинских врата, дрема фамулус Степан, у |
| се грдним механама на путу са ишараним ходницима и ћошкама.</p> <p>— Нуто, нуто, бабо ! виче П |
| <pb n="76" /> се креће унапред, лаганим ходом, али опет одмиче.{S} Све је некуд нагло, све узим |
| ојим поп силази цркви, пењу се свечаним ходом давно ишчекивани божићни гости, прилазе у правилн |
| аца већ измигољила из ручица и нечујним ходом сишла у своју ноћну стражару, на широку пречагу п |
| ајвећој тишини.</p> <p>Напред, кракатим ходом, корача учитељ Макса, натукао црну шубару, постав |
| /title> А кад почеше стих: „И ви гори и холми, возиграјте со нами!“ учитељ Макса својски „секун |
| } Поток под школом још и сад тече онако холо и младачки, као кад се оно први пут на њему умисмо |
| ај, скачи, мумљај као да је пореклом из хомољских јазбина.{S} А кад рикне кроз нос: ма! цела шк |
| итије ту негде вели, да су се и братија хоповска веома радовала живој риби и староме вину.</p> |
| од глади.{S} Да видите, шта вели игуман хоповски за ученога Рајића.{S} На, прочитај ово, Милане |
| ам ја прост...“</p> <p>— То вели игуман хоповски; примети мајстор Јован.</p> <p>— „и неучен, на |
| ој синко!...“</p> <p>— Вели исти игуман хоповски, примети мајстор Јован.</p> <p>— „Мој синко, п |
| ему Фрушка, а десно, у далеком северном хоризонту, губи се житородна српска равница, пространи |
| руке.</p> <p>— А кад Гргур школу сврши, хоће ли он опет к нама у село, да радимо с тобом као и |
| у, о Вучићу.</p> <p>— Не, питао сам га: хоће ли деспота или војводу?{S} Ја га питам, а он блене |
| p> <p>— Па што ли ће?</p> <p>— Ето што: хоће да води дете у школу.</p> <p>— Ако, ако.{S} И треб |
| леда пажљивије у Илију.</p> <p>— Свашта хоће свога пријатеља, зналца, али учитељ треба да се — |
| они, који се држе само својих обичаја и хоће да одрже све онако како је, они“... читај даље две |
| рбе.{S} Србија је с оне стране Саве, ко хоће да је Србин — онамо!“ Ето тако бесни Грабовски наш |
| ука је наука, занат над занатима.{S} Ко хоће да је учеван, да зна што треба да зна, ваља много |
| епо, низ длаку, ласкај му простоти, ако хоће и глупости, па готов посао, слуге, робови!{S} Јеси |
| поклон ћесару?{S} Тако хтео Немац, тако хоће Русија.{S} Русија!{S} Не Русија, није Русија!{S} Ч |
| ас: „Хоћемо патријарха, хоћемо деспота, хоћемо војводу!{S} Одједанпут се из свију грла заори: „ |
| народ у један глас: „Хоћемо патријарха, хоћемо деспота, хоћемо војводу!{S} Одједанпут се из сви |
| “, виче Никанор, а народ у један глас: „Хоћемо патријарха, хоћемо деспота, хоћемо војводу!{S} О |
| ован.</p> <p>— Па, господине директоре, хоћете ли нам казати, зашто сте нас сазвали? упита га ј |
| а ће вам јабанци и жетву разјагмити.{S} Хоћете на лепак — идите!{S} Ја знам, што ја знам, има р |
| ма неваљалства.</p> <p>— Шта, ви ваљада хоћете растројство, анархију у заводу ?{S} Красни ми пр |
| стите се!“ Сви се прекрстимо.{S} Пита: „Хоћете ли Србина или иностранца?“ „Србина!" вичу сви бе |
| од.{S} Пролазећи горе доле запита нас: „Хоћете ли, браћо, данас да бирамо војводу?“ Сви као из |
| ина!" вичу сви без разлике. „Војника!“ „Хоћете ли фелдмаршала Живковића?“ пита патријарх.{S} Са |
| и оцу... још до зиме...{S} Него, Илија, хоћеш ли ми бити кум?</p> <p>— Лакше, лакше, да не падн |
| их утисака прве школске поуке.</p> <p>— Хоћеш да ти узберем?</p> <p>— Не.{S} То је туђе, а учит |
| збиљно погледа оца: а презиме?</p> <p>— Хоћеш ли по оцу или по деди ?</p> <p>— По деди.</p> <p> |
| скупштина, де!{S} Љубиш скуте Авраму, а хоћеш да гураш Славјанство из устајалих глибова.</p> <p |
| <p>— Пољуби га у руку.</p> <p>— Баш кад хоћеш.</p> <p>— И учитељку.</p> <p>— Не браним, забележ |
| ола, него најбрадатијег патријарха, ако хоћеш и оног васељенског из Цариграда.</p> <p>— Зато ње |
| хартију.{S} Ја сам казао и казаћу, ако хоћеш, и пред самим Књазем...{S} А кога се ја бојим?{S} |
| м је спусти на сто.</p> <p>— Можеш, ако хоћеш; али ја, никад ни до века.{S} Враг ме знао, Гргур |
| .</p> <p>— Још ни прво предавање, а већ хоћеш младу.</p> <p>— Даница ми се јако допада.</p> <p> |
| " Кидисао ли је — кидисао...{S} Кад баш хоћеш кавге, ето ти је...{S} Слазимо ја и Илија механи |
| те Милета, понеси ову писму Гргуру.{S}" Хоћу, зашто не. „И ову погачу.{S}" И ту погачу, рекох ј |
| а женидба!</p> <p>— Озбиљно ти говорим, хоћу да се женим.</p> <p>— Још ни прво предавање, а већ |
| јешће и он.{S} Али богме <pb n="60" /> хоћу да ме слуша као ода, а моју домаћицу као своју мат |
| и да ће једног дана истесати Душана.{S} Хоћу море слободу овде, овде, па онда да се окренем лев |
| о, сад сте добили још једнога брата.{S} Хоћу да се пазите као да смо вас све троје ми родили.{S |
| Зеваш, досадно ти је?{S} Ако, ако... ја хоћу да имам, да лепо поживим...{S} Шта ме се тиче...{S |
| азе, не роди му мајка!" бадава извијају хоџе и мујезини по мунаретима, бадава вичу халваџије и |
| учитељка.</p> <p>— Не бој се, учитељу! храбри га поп.</p> <p>— Збогом Српство!{S} Збогом право |
| љиви поп Крста говори слово ученицима и храбри их.{S} Стало је Максу много муке, док је погодио |
| у нејакој ручици мање тера, више нуди и храбри мало посустале вочиће, да похитају кући за видел |
| мање више и поборавио.{S} Кад је ушао у храм, учини му се, да је све другчије него што беше там |
| кроз душу, као да су у највелелепнијем храму, у који је сишао сам Спаситељ.{S} И напољу је вет |
| спред њих, а они су овамо далеко позади храмуцали, наслонивши се обично на каквог паметног и вр |
| рекосмо, али за оне, који у миру траже хране душама; пријатељима жубора и борбе харемски је жи |
| ајци да је теши, да се њиме дичи, да је храни и да је сахрани.{S} Тешко се је оженити сељаку ин |
| аница, и сама узгред учећи се, негује и храни живину, чепрка око цвећа поред баштенских стазица |
| прото носио „свјатаја“, а сад се у њој храни утуцана кава, таман се једна шољица омакну на пат |
| дужности, за коју сте плаћени, која вас храни и одева?</p> <p>— Богме је до зла бога несносан т |
| бе у крило, па их милујем.{S} Кадгод их храним, ја само пружим руке, а оне саме са длана кљуцај |
| у одлазе својим кућама.{S} Оцеви доносе храну одсеком, по пропису, који је утврђен обичајем.{S} |
| S} Много сам о томе расуждавао, прут је храпав пут,али води добру, опако средство, али благосло |
| илан види <pb n="83" /> пред собом путе храпаве и тамне и камените, Гргур стазе, поред којих ми |
| како се беле букове облице, а међ њима храпавокорни церићи мало пре осечени тамо у бранику, он |
| де.{S} Само на највишим врховима старих храстова, на црквеној кули и на школској звонарници, шт |
| ргур је читао, а Милан, заморен бојем и хрвањем, спаваше најдубљим сном.</p> </div> <div type=" |
| Један, два, три, дед!{S} Ономад сам се хрвао на Калимегдану с оном Ерчугом, један, два, три — |
| Ријека, па Велебит — сам овејан Србин и Хрват!... чисто зрно, пшеница од народа.{S} Па гледните |
| ли се Хрвати, дигли се Срби.{S} На челу Хрвата Јелачић-бан, на челу Србаља митрополит Рајачић.{ |
| ути по својој „вселени“.</p> <p>— Срби, Хрвати, Бугари — сила!{S} Ко каже <pb n="77" /> да смо |
| , на челу Србаља митрополит Рајачић.{S} Хрвати врве у Загреб, Срби у Карловце.{S} У Београду се |
| але стеге са своје слободе.{S} Дигли се Хрвати, дигли се Срби.{S} На челу Хрвата Јелачић-бан, н |
| јом у Загребу.{S} Дочек сјајан, савез с Хрватима утврђен.{S} Јелачић се заклео на верност и бра |
| вели бан, бан од три наше краљевине:{S} Хрватске, Славоније и Далмације.{S} Де, ево одавде, поч |
| рловачкој цркви, а поп мисли да нема у „христијанству“ ништа лепше, ништа велелепније од Саборн |
| ре и после подне, пева се: <title>Тјело Христово примите</title>.{S} Дође и шести дан по подне |
| брих домаћина.{S} Он сам верује у науку Христову, ревносно служи цркву, па су му и сељаци питом |
| часа дојездио на очином коњу.</p> <p>— Христос се роди!</p> <p>— Ваистину! повикаше сви новоме |
| де се родио Христос Спаситељ ?</p> <p>— Христос Спаситељ родио се у јаслама, рекоше сви у један |
| свећице, па се лепо виде јасле, у њима Христос, па пастири, па <pb n="32" /> стадо, па анђели |
| звезду на востоцје</hi>, познадох да се Христос родио, идем поклонити се <hi>јему</hi> и принет |
| ју богословију.</p> <p>— А где се родио Христос Спаситељ ?</p> <p>— Христос Спаситељ родио се у |
| <p>— На Божић се родио Господ наш, Исус Христос, откреше Јанићије. '</p> <p>— Тако је.{S} А ко |
| нам каже Паун!</p> <p>— Господ наш Исус Христос родио се у Витлејему Јудејском, исповрти Паун с |
| — На ком се месту родио Господ наш Исус Христос, нека нам каже Паун!</p> <p>— Господ наш Исус Х |
| одмах, још онако стојећи, отпеваше: <hi>Христос раждајет сја, славите</hi>!</p> <p>Поседаше за |
| кса опет појавио на прагу и подвикнуо: „Христос се роди!" </p> <pb n="37" /> <p>— Ваистину роди |
| итељу, кажи нам ти Крста!</p> <p>— Мати Христу Спаситељу била је преблагословена дјева Марија, |
| </p> <p>— Тако је.{S} А ко је била мати Христу Спаситељу, кажи нам ти Крста!</p> <p>— Мати Хрис |
| ти кад учитељ говори о Светом Јовану, о Христу, о Немањи, о Светом Сави, о Цару Душану.</p> <p> |
| ео збор запева: <hi>Шедше трије цари ко Христу со дари</hi>...</p> <p>А кад престаде ова црквен |
| мач.{S} Песма престаде, али је цела ова хришћанска породица још дуго, дуго остала на коленима и |
| да се у њој поје литурђија за сав народ хришћански, али не изгледајте да јагми цркви, чим звоно |
| у њиховој пролетњој души ојесенило.{S} Хтеде да му узабере који цветак.</p> <p>— Не, не, не ди |
| дужна, само што по њиховој заповести не хтеде маџарски говорити.{S} Но, како вам се то допада ? |
| вештениково пада му на срце, само Милан хтеде употребити ту прилику да умакне, али га отац задр |
| р почетак и не треба више.</p> <p>Гргур хтеде, покушаваше више пута да говору даде други правац |
| од радости, кликташе.</p> <p>У тај мах хтеде Макрена да устане по кафу, али је мајстор Јован у |
| и?</p> <p>— Не.</p> <p>— Ал’... </p> <p>Хтеде Илија још једно питање, али га не умеде, ни изгов |
| лупост, па Турска, па конзули...{S} Али хтедох те упитати, соколе; право да ми кажеш: би ли и т |
| и ништа, ништа ; ни сам не знам шта вам хтедох рећи.{S} Читајмо ове умотворине; као биљци јутро |
| ван деци.</p> <p>Деца се убезекнуше.{S} Хтедоше нешто рећи, али им отворена уста осташе непомич |
| Бога ми не знам како да ти светујем.{S} Хтела бих и да се учи и да ми је вазда пред очима.{S} К |
| има и појео уграбљени уштипак.</p> <p>— Хтела сам ти донети и једно криланце од пилета, али ја |
| анимљиву драж.{S} Мучи вас радозналост, хтели бисте кроз пукотинице неокречених зидова да посмо |
| оно тамо, тако, одвојено?{S} Готово би хтели да протару очи, да боље виде, да их како не варај |
| еизведено, и разумљиво и опет колико би хтели непојамно, осећање страха божјега, осећање који м |
| че отимати.</p> <p>— Шта се и шта не би хтело, моја драга госпођице, али шта ћемо, кад не дозво |
| >— Хтео би да идем напоље?</p> <p>— Да, хтео би да идеш напоље.</p> <p>— Хтео би ?</p> <p>— Хте |
| .{S} Илија дош’о у севдах, а и сам сам, хтео да слушам-шаркију..:{S} Ето ти пред нас Хасе, као |
| илику да умакне, али га отац задржа.{S} Хтео не хтео, и он је морао, ако не иначе, а оно из учт |
| десету, кад сам прешао на Митровици.{S} Хтео ме покојни Ђеро и попити, зваше ме и у „исправниче |
| — Био си, не срди се, био си сањало.{S} Хтео си нешто веће, нешто лепше, него и ја и твоји друг |
| >— Да, хтео би да идеш напоље.</p> <p>— Хтео би ?</p> <p>— Хтео бих.</p> <p>— Одиста?</p> <p>— |
| најбоље било да ме се оканеш.</p> <p>— Хтео би да идем напоље?</p> <p>— Да, хтео би да идеш на |
| деш напоље.</p> <p>— Хтео би ?</p> <p>— Хтео бих.</p> <p>— Одиста?</p> <p>— Одиста.</p> <p>— Не |
| о, а негде наиђеш на тврде главурде, па хтео, не хтео, мораш и овако и онако.</p> <p>— Тако је! |
| ј и Илија бежећи по пустињи, али Бог је хтео да на њима учини то чудо, а где су данас чудеса ?< |
| га не умеде, ни изговорити.{S} Нешто је хтео, али и сам не знађаше шта.</p> <p>— Па, Гргуре, по |
| е наиђеш на тврде главурде, па хтео, не хтео, мораш и овако и онако.</p> <p>— Тако је! потврди |
| умакне, али га отац задржа.{S} Хтео не хтео, и он је морао, ако не иначе, а оно из учтивости, |
| ца, а ти си још гори и поноснији, не би хтео ни малчицко подићи ту твоју круту главицу, па би о |
| му столицу, узе руку Гргурову, нешто би хтео да говори, усне се мрдају али не отварају, гледа г |
| тог мњенија и ваш земљак.{S} И Гргур би хтео и ред у народу и штапове у ватру.</p> <pb n="132" |
| иљаваше око наших путника, као да би им хтео рећи: срећан пут!{S} Иван се попе на кола, за њим |
| ку Арону потекоше сузе, а мајстор Јован хтео би нешто да каже Макрени, али га стегло у грлу, тр |
| е можемо дати на поклон ћесару?{S} Тако хтео Немац, тако хоће Русија.{S} Русија!{S} Не Русија, |
| ну хартију и хитне је под сто. „Није то хтети, па бити Његуш — <hi><foreign xml:lang="lat"> quo |
| и у „исправничество“ шабачко, али ја не хтех остављати школе ни моју десну певницу.{S} Сваки се |
| ко је с тобом тамо; шта ћу, ако ти и не хтеш прочитати ово неколико паметних и непаметних редак |
| јко моја, мајко; опет ти се враћам тако худа, тако сирота.{S} Свет је овај тако пуст, пуст, пус |
| авши мало к себи после првога узбуђења, хукну из најдубље дубине и гласно повика:</p> <p>— Проп |
| и најмање не даде омести у свом обичном хумору.{S} Његов практичан разум, у извесним, врло одме |
| најгору директорову оцену), па од дерта хуче и пуши.</p> <p>Испит је трајао више од два часа, ш |
| ком о пасу висаше источни нож у шареним цагријама, а многима, кад бисте опипали појасеве. наишл |
| банин, ти, Јанићије, Ирод, а ти, Крста, цар Валтазар, а ти, Гргуре, мали цар Петар.</p> <p>— А |
| > <l>И Богу се молише, молише;</l> <l>А цар Ирод смути сја,</l> <l>Јерусалим стужи сја...</l> < |
| а међу члановима Вертепа долази и какав цар Петар.{S} То је измена, коју је учинио Максо још у |
| е стране, пред лицем Вертепа, стао Ирод цар, па се уозбиљио као какав маторац, а према њему на |
| ако разговетни и велегласни миг, потеже цар Ирод мача из корица.{S} Чисто не знате, шта се више |
| рквењак Васо тамо пред вратима, само је цар Ирод стајао озбиљно и поносито.{S} А збор не прекид |
| <p>Макса се и нехотице насмехну, јер се цар Гашпар тачно држао његовога концепта.</p> <p>Опет И |
| салим стужи сја...</l> </quote> <p>Ту и цар Ирод обори своју лепу главицу и снуждено наже се на |
| годи се <pb n="33" /> по богу као прави цар, па онако страшан громко повика: </p> <p>— Од куда |
| Крста, цар Валтазар, а ти, Гргуре, мали цар Петар.</p> <p>— А шта ћу бити ја, отац? упита нестр |
| а ћеш ти бити?</p> <p>— Он ће бити мали цар Петар, а ја мала царица, одговори Даница полумазно, |
| т помилова.</p> <p>— Гргур ће бити мали цар Петар, а ти ћеш бити моја мала царица.</p> <p>Даниц |
| ац, а према њему на левој страни, стали цар Петар и мала царица Даница.{S} Прочитајте <title>Ср |
| лани.{S} А круне — крунама ти, вала, ни цар не би замерио.{S} Као смишљене.{S} Чиј си ти, мали |
| ви, и да сви <hi>знајут</hi>: аз јесам цар јудејски, и од моје деснице <hi>свја</hi> земља да |
| ем оном трећем другу.</p> <p>— Аз јесам цар Мелхиор, одговори тај трећи мало заплашено, тако да |
| <hi>имја</hi> твоје?</p> <p>— Аз јесам цар Валтазар од западне стране, поче упитани, па још ош |
| а овамо пришли јесте?</p> <p>— Аз јесам цар Гашпар од персијске стране, поче први од тројице ца |
| ма ходи свечано и достојанствено главом цар Ирод, у стихару, са жезлом у руци и грдном круном н |
| ; улогу малога ђака пренео је на малога цара Петра, из јединог простог разлога, да је једна кру |
| аничним новинама печата се прокламација цара Николе и слово Инокентија, архиепископа херсомског |
| манастира, да целивамо цара Лазара, па цара Уроша, па руку мајке Анђелије, па Стевана Штиљанов |
| јархе, узеше све.“ Не остави на миру ни цара Леополда, ни Марију Терезију, ни Јосифа II. „Све ш |
| громко повика: </p> <p>— Од куда ви три цара овамо пришли јесте?</p> <p>— Аз јесам цар Гашпар о |
| лета.{S} Али као таоце мораде оставити цара Петра и његову царицу, малу Даницу, која је готово |
| од манастира до манастира, да целивамо цара Лазара, па цара Уроша, па руку мајке Анђелије, па |
| р!{S} Са столицом у Крушевцу.{S} Где је царе Лазо сабљом, Илија ће пером.{S} Само да сам мало б |
| персијске стране, поче први од тројице царева; <hi>видјех бо звезду на востоцје</hi>, познадох |
| порекло.{S} Окрете се Ирод оној тројици царева, намргоди се <pb n="33" /> по богу као прави цар |
| оче беседити.{S} Помену старе краљеве и цареве, наше бојеве с Турцима, па позва народ на устана |
| </hi>!</p> <p>Још једном лупну о земљу, цареви се за један корак тргоше назад, поплашише се!{S} |
| о вратница, стаде учитељ Макса, стадоше цареви и краљеви, чобани и вертепоносци, устави се и фа |
| а попова џубета.</p> <p>— Ехе, све сами цареви и царице, наставиће попа шаљиво, издижући обрве. |
| „Ја и не знам да има српскога народа у царевини“, викну генерал, извуче од некуда неку лажљиву |
| вом, а цео збор запева: <hi>Шедше трије цари ко Христу со дари</hi>...</p> <p>А кад престаде ов |
| ијарха, ако хоћеш и оног васељенског из Цариграда.</p> <p>— Зато њега нећемо ни питати.</p> <p> |
| радије замиче него за шубару.{S} А мала царица — то је овогодишњи случајни додатак, тек да и ма |
| >— Он ће бити мали цар Петар, а ја мала царица, одговори Даница полумазно, која се некако једва |
| мали цар Петар, а ти ћеш бити моја мала царица.</p> <p>Даница се насмеја, па поче наново савија |
| на левој страни, стали цар Петар и мала царица Даница.{S} Прочитајте <title>Српску историју</ti |
| џубета.</p> <p>— Ехе, све сами цареви и царице, наставиће попа шаљиво, издижући обрве...{S} Как |
| и као цару Петру, и о Даници као својој царици.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18880 |
| оце мораде оставити цара Петра и његову царицу, малу Даницу, која је готово болесна била што је |
| мало раскалашио, угледао на своју лепу царицу.{S} Али овако таман да размахне крилима, а њега |
| акса, али пред њим ни <title>Александра царја Македонског</title>, ни <title>Жертве Аврамове</t |
| засја краснаја, краснаја,</l> <l>Младог царја во јасли, во јасли.</l> <l>Гдје лежаше при скотје |
| лима ни осолити.{S} Наши се позивају на царска права, на привилегије. „То су старе листине", ве |
| ви, а ћелије као палате, једним словом: царске задужбине, као Дечани, као Студеница.{S} Да види |
| ра правићемо Вертеп, а у суботу круне и царске жезлове.</p> <p>Кад је био рад у највећем јеку, |
| тријарха.{S} Донесе сандучић, а он вади царске повеље, привилегије, и показује народу.{S} Народ |
| ти да редом, један по један, прилазе к „царским" дверима.{S} Једва је смео да подигне очи, кад |
| ешњевом чибуку.{S} Тада је било у цвету царство скупоцених чибука : у свима великашким оџаклија |
| ем, држећи га пружена према оном другом цару:</p> <p>— А од куда ти јеси, и како <hi>имја</hi> |
| у, о Христу, о Немањи, о Светом Сави, о Цару Душану.</p> <p>Дође и божићни пост.{S} У школској |
| мисли, размишљао о Вертепу, о себи као цару Петру, и о Даници као својој царици.</p> </div> <d |
| >— Као природа.</p> <p>— Лепа?</p> <p>— Цвет.</p> <p>— Добра? </p> <p>— Босиљак.</p> <p>— А ти |
| ис дуготрајан...</p> <p>— Управо и није цвет, настави Даница и опет га погледа оним значајним п |
| це.{S} Још је у пуном животу, неузабран цвет, али њезине речи зазвонише сестринском поверљивошћ |
| а их дотакне.</p> <p>— Шта, ти не волиш цвет ?</p> <pb n="12" /> <p>— Волим.</p> <p>— Па што их |
| ана, или просфоре.{S} У летње доба, кад цвета босиљак, доносила би га и китила целиваће иконе. |
| д смо сами, мерим и мерим очима који је цветак најпунији, најгиздавији, који бих теби откинула, |
| ојесенило.{S} Хтеде да му узабере који цветак.</p> <p>— Не, не, не дирај, Данице; најбоље је ц |
| } А ја ћу ти, у замену, послати по који цветак из моје баштице.</p> <p>„Да сад, Гргуре, видиш м |
| је цветку на његову корену.{S} Ја волим цветак кад овако лепо <pb n="146" /> бљешти у врту.{S} |
| ико сам себична и неодлучна да ни један цветак не могу да одвојим од других, сви су ми једнаки, |
| ветака.</p> <p>— Калопер је тако обичан цветак, прошапута Даница.</p> <p>— Али му је мирис дуго |
| жљивије него ону негдашњу китицу твојих цветака.</p> <p>— Калопер је тако обичан цветак, прошап |
| .{S} Знаш ли, кад ти оно дадох неколико цветића, а ти их сакри у недра да не види учитељ?{S} Је |
| } Рекав то, опази мала Даница да и оних цветића нема у његовим рукама.</p> <p>— А где су ти ?</ |
| итних зелених листића и бело-бобичастих цветића, и преденуше бели вео, који паде на једно и дру |
| рише.</p> <p>Рекавши то, пружи узабране цветиће.{S} Гргур се једва осмели да их се дотакне.{S} |
| еда још један пут мало љутито, баци оба цветка што их држаше у ручици, напрћи танке своје уснич |
| ху као два анђелчета, два слична мириса цветка из једнога бокора.{S} Гргур има мало више поузда |
| ла и пружила своме другару оба поменута цветка.</p> <p>Он се устезаше да их дотакне.</p> <p>— Ш |
| ги пар својих кошуљица, сакрије сва три цветка, што их дотле ношаше у недрима.{S} У тај мах уда |
| >— Не, не, не дирај, Данице; најбоље је цветку на његову корену.{S} Ја волим цветак кад овако л |
| тинице неокречених зидова да посмотрите цветни и плодородни врт самоограниченога и суревњива му |
| ше у њега и спокојно даље корачаше међу цветним лехама.{S} Облачно јесење небо гледало их, и у |
| е ускочи у своју баштицу, паде на једну цветну леху, покри лице рукама и јецаше.{S} А кад јој о |
| не као што сте данас вас двоје у првоме цвету.{S} Ко зна, можда ће се и из вас... зли ништа, ни |
| ком трешњевом чибуку.{S} Тада је било у цвету царство скупоцених чибука : у свима великашким оџ |
| оје одоше до баштице.{S} Пуно разнолика цвећа, исто као пре, калопер и здравац на истим местима |
| е између леха беше још шареног и свежег цвећа.</p> <p>— Ала у вас има много цвећа! примети мали |
| да откине још један бокорић црвеножутог цвећа, а он их врло хитро спусти у недра, бојећи се ипа |
| } Да ми није живине, имала бих још више цвећа, још лепшу баштицу.{S} Али ти знаш, како сам, што |
| жег цвећа.</p> <p>— Ала у вас има много цвећа! примети мали Гргур, пошто је мало одахнуо од муч |
| и се, негује и храни живину, чепрка око цвећа поред баштенских стазица и тороче око матере, кад |
| рај сеоских кућа, дала Гргуру пуну руку цвећа, па је дуго, дуго за њима гледала.{S} И она би та |
| ладе Српкињице отишле у башту да наберу цвећа, па певале неку патриотску песмицу.{S} Зли језици |
| проведосмо.{S} Дуго сам чувао ону киту цвећа на дну сандучића, дуго, дуго.{S} Сад сам га негде |
| ушу.{S} Покупила све успомене Гргурове: цвеће, писма, књиге, слике, отишла у кухињу и забравила |
| , ја бих ти, Гргуре, поклонила све моје цвеће, сву моју баштицу, заједно са оградом и оним вели |
| ће и најрадије сећам.{S} Да зна слушати цвеће, да знају говорити пилићи, ја бих с њима врло, вр |
| азе, поред којих мирише најлепше пољско цвеће и ромони тихи, бистри планински поточићи.{S} Мила |
| заплакало је, крупне капљице шуштаху по цвећу, а неколико, најкрупнијих, попрскаше лепе Даничин |
| ховог гакања <pb n="138" /> и врапчијег цвркутања не чујете више ни веселих птица у гори, ни зу |
| немирна устанца <pb n="7" /> навикла су цвркутати и торокати по цео дан, а душа јој беше запитк |
| ива и несташна птичица, која исто онако цвркуће и скакуће, као што је била онда кад имадосмо он |
| рата, која су, ненамазана, врло досадно цврчала, изгуби се у вечерњем сутону.</p> </div> <div t |
| у лулу испустио, па сад, тргнувши се од цврчања вратница, предигао се нешто мало, и док радозна |
| како, каткад по читаво по подне, сучем цеви и певам.{S} Сад ткам најтање сади-платно, а већ са |
| х јазбина.{S} А кад рикне кроз нос: ма! цела школа узавре, граја, урнебес.{S} Као и међ’ људма |
| i>Славјанске</hi>...{S} Јеси ли ме чуо: цела ми се књига не свиди, досадна ми је.</p> <p>— Шта |
| оне велике пећи десно од врата, која је цела састављена из зелених углађених каљева.</p> <p>Мал |
| же се на мач.{S} Песма престаде, али је цела ова хришћанска породица још дуго, дуго остала на к |
| ваљевски, да се сакрије твоја Фрушка и цела Патријаршија.</p> <p>На то Максо ништа не рече, са |
| е, као у зраку, трептала је Студеница и цела Фрушка са њезиним великим задужбинама, док се није |
| Сад ткам најтање сади-платно, а већ сам цела два веза откала; ето и тај пешкирић, у ком је пога |
| јим друговима.{S} Око ње остале жене из целе рође, помагаху јој пришивати копче и спремати, а к |
| јест један", па све док год нису прешли целе таблице множења и дељења.{S} Затим се појали: тро |
| ри школске прозоре, који су, обично, по цели дан били отворени.{S} Мали Гргур пође да јој помог |
| ушком све од манастира до манастира, да целивамо цара Лазара, па цара Уроша, па руку мајке Анђе |
| цвета босиљак, доносила би га и китила целиваће иконе. „Чисто ми је лакше онај дан,“ говорила |
| м још прошле недеље сеоске бабе окитише целиваће иконе.</p> <p>Међ мушком децом беше и Даница, |
| ?!{S} А учитељ, у једној једитој глави, цело правитељство.{S} Ја ћу се заклети, ево сад у цркви |
| {S} Ако дођеш ове јесени, отац ће те за цело звати, па ћемо се частити, частити догод се не раз |
| >Тај дан беше четвртак, сретан дан, кад цело по подне „влада слобода".{S} Учитељ је Макса спава |
| љу се чујаху истом први петли, иначе је цело село већ одавна лежало у дубоком сну.</p> </div> < |
| мтили су огњем, који мило подилази кроз цело тело, улива сласт и ласт, чисто га покреће с места |
| ра и две читанчице.{S} Ја знам написати цело твоје име.{S} Само да видиш.</p> <p>Ту га ухвати з |
| подеран и гладан, али сам зато сачувао цело „благодјејаније" од ове две три године.{S} Није Бо |
| ене лучеве, који тајанствено обасјавају цело пространо двориште, а отуд, путем, којим поп силаз |
| се срце, па ми тако у души пуно, да бих цело село да загрлим.{S} Чинило ми се: отворило се небо |
| о оца и Српску Историју од Давидовића и целога Доситеја у издању оновременог београдског књижар |
| S} Рађаше се у њему осећање, оно готово целога века на чисто неизведено, и разумљиво и опет кол |
| игнемо, казати и учитељима и поповима и целој оној браћи да нема ни тамо ни амо учитеља као што |
| као своје неизгладљиве стопе.</p> <p>У целој кући нема тишина.{S} Ђаци распуштени кућама због |
| годио где треба, правце у центар кратке целокупне Максине педагогије.{S} Макса, све више и више |
| друкчије, само нек није онако како је, целом свету да заврнеш шију.{S} Тебе не питам, питам го |
| о је одрастао у гори, па док не заувине целом гласином — не иде.{S} Па кад учитељу Макси већ до |
| т прота пише...{S} Наже се поп Крста па целоме столу гласно и свечано чита нову вест : „Учитељу |
| ема заборавнијег, чудноватијег детета у целоме селу“.{S} А да ли је доиста био забораван?{S} По |
| анео и у својој пријемљивој души ствара целу ту величанствену <pb n="109" /> слику сувремене ср |
| ненадне муње.{S} Преврат, који ускомеша целу душу његову, потресао је и старе <pb n="149" /> ск |
| а није грехота помолити се Богу за њ, и целу своју душу сместити у њега.</p> <p>— Гргуре, Гргур |
| е рибом на Дорћолу.{S} Директор достави целу ствар попечитељу, попечитељ нађе да ми имамо право |
| ње јутро; облаци тешки и ниски притисли целу околину, таман да се кишом заплачу.{S} Макса огрну |
| Порчинога града.</p> <p>Сунце обасјало целу околину, наши путници стигли под зидине, ходећи ун |
| {S} Само тако, само тако; али ја ћу већ целу ствар доставити попечитељству.{S} Не дам се ја од |
| Ту је Илија погодио где треба, правце у центар кратке целокупне Максине педагогије.{S} Макса, с |
| } Дижи Волгу, Дњепар, изведи све степе, цео Кавказ и Урал, све изведи на границу...{S} Ради ког |
| озбиљни режисер, стари учитељ Макса.{S} Цео мали збор упро је очи у њега.{S} Кад се стишао и он |
| <p>— Ал’ кад цео свет пише...</p> <p>— Цео свет лаже...</p> <p>— А зашто да цео свет лаже? осе |
| нђели још се ближе примакоше јаслама, а цео збор запева јако и сложно:</p> <quote> <l>Стопи мој |
| ан црквењак Васо убриса сузе рукавом, а цео збор запева: <hi>Шедше трије цари ко Христу со дари |
| >— Цео свет лаже...</p> <p>— А зашто да цео свет лаже? осече се поп, у коме је стрпљење већ пре |
| Па што сам се науздисао, доста ми је за цео век; једном сам тако уздахнуо, да у мало не угасих |
| p> <p>— Никакво: ама !</p> <p>— Ал’ кад цео свет пише...</p> <p>— Цео свет лаже...</p> <p>— А з |
| и суд и који му не припадаше; и њега је цео Лицеј сматрао као <pb n="102" /> једног од ђачких к |
| ивљаше у једној соби са Гргуром, али је цео његов живот текао сасвим другим правцем.{S} Пре све |
| ије главе.{S} Испите сам положио, Лицеј цео довршио.{S} Живот је борба, шта му знам, прости ми, |
| њих двојице научи више слушајући, него цео дан код куће читајући.{S} Илија је из оног кола ђак |
| нам је до скора тако годило, испуњавало цео живот наш.{S} Ја још непрестано другујем с ђацима к |
| {S} Одох да му пољубим руку.{S} Остасмо цео дан онде код суднице.{S} Кад би пред мрак, а преда |
| S} Њега славимо, јер он пази на нас; по цео дан гледа и слуша, како се учимо и владамо.{S} Види |
| " /> навикла су цвркутати и торокати по цео дан, а душа јој беше запиткивати, описивати и припо |
| шило меру.</p> <pb n="25" /> <p>— Зашто цео свет лаже... зато што лаже.</p> <p>— Што лаже!{S} Н |
| на падоше, падоше...</l> </quote> <p>Ту цео збор паде на колена, па и учитељ Макса, па и поп с |
| тије, било је на столу дугачких липових цепљика, савитљивих танких врбових прутића, чанчић укух |
| код огњишта; чека да се разгоре сирове цепљике, па да спреми оцу доручак.{S} Макса извадио из |
| ик, Маљен, Повлен, Медведник; види се и Цер, и тај тамо Срем, и у Срему Фрушка, а десно, у дале |
| инарији.{S} Доказује Макса, да су лепше церемоније у карловачкој цркви, а поп мисли да нема у „ |
| букове облице, а међ њима храпавокорни церићи мало пре осечени тамо у бранику, он понајлак иде |
| ира и ухрањенога крмка годишње, и дукат цесарски месечно.</p> <p>По ручку се Иван опрости с мај |
| дељом пред механом хвали свога Књаза са Цетиња, прича о боју на Грахову, и плаче.</p> <p>Кад је |
| истога патоса од великих четвороугаоних цигаља, оних високих столова од белога дрвета, па оног |
| Деца се на то смеју сиромаху медведу, а Циганин скине мастан фес и заокупи мољакати да му дате |
| и сваку речцу; ко зна,можда и више него цигло један пута.{S} Зар мислиш, да га и сама нећу више |
| као кучиће па узалуд мука.{S} Док само цикне па шкрипне зубима: ха, неваљали једна, тако ли се |
| ек од искуства, да у учитеља Максе нема циле-миле, већ, као познат добар дисциплинатор, одмах: |
| иће скоро и са Швабом квит.{S} А шта ту циле-миле — лагарије.{S} Ако ће лепо, и ми ћемо лепо, а |
| де истим путем, истим путем, али разним циљевима.{S} Милан види <pb n="83" /> пред собом путе х |
| детио.{S} Што ти се сад наспеле те луде цинцарске сплачине?</p> <p>— Ал’ чујеш ме, Јелена...</p |
| дагогијум</hi>, па по два дана не обува ципела, него тамо амо у дубоким папучама, као какав ста |
| с црном ниском капом, дугачким капутом, ципелама без обсеца и незграпним кожним рукавицама у зи |
| p> <p>— Но, како вам се свиде моје нове ципеле?{S} Гледните само, кад избацим ево овако ногу, п |
| рством, све теши нешто на око, шарено и цифрасто ваздан, а док подложиш пећ, а оно се криви и в |
| на икона над креветом његовим, иста она цица-маца преде испод големе пећи.{S} Али се велика про |
| ара; уторник, у подне паприкаш, а увече цицвара од бељега брашна, мало помаснија; среда, пасуљ |
| м, климну мало главицом, већма притиште цицу к својим прсима, па онда, у име лаке ноћи, исплази |
| !{S} А цјел је главно, драга госпођице, цјел!{S} Знате ли оно правило: цјел освештава средство? |
| спођице, цјел!{S} Знате ли оно правило: цјел освештава средство?{S} Сума' искуства, сума мудрос |
| о средство, али благословена цјел!{S} А цјел је главно, драга госпођице, цјел!{S} Знате ли оно |
| добру, опако средство, али благословена цјел!{S} А цјел је главно, драга госпођице, цјел!{S} Зн |
| већа разгорела, расцветао јој се фитиљ, црвен посустали пламен једва осветљава собу.{S} Гргур у |
| ија, и у крило му паде мио божићни дар: црвен појас од најлепше свиле, што му га шиље владика з |
| ници, што за тренут два блесну последња црвен — па и ње изненадно и безшумно нестаде.{S} Над по |
| како поп Крста недељом и празником паше црвен свилен појас, од како мали Гргур учи оне мале нау |
| ца својим очима: хартија плава, хартија црвена!{S} А шта је оно тамо, тако, одвојено?{S} Готово |
| румен на реку, на поља, на шумарке, на црвене кровове.{S} Да вам је на уранку стати па гледати |
| ном кожом на полеђини и четвороуглом од црвене кожице, на којој се виђаху упечаћена позлаћена, |
| оним опанцима што им се кожа из далека црвени као кухани раци.{S} Још му необичнији попови у ш |
| хотом.{S} Ја поновим своје мучно слово, црвеним, знојим се, она, ћурка, смеје ли се смеје.{S} И |
| елен лист, али тамо амо измешан жутим и црвеним, по стрништима поскакују вране, и осим њиховог |
| tle> у руци, до њега добри попа Крста с црвеним појасом, тамо с противне стране учитељка с прес |
| „Сервијанци“, у својој народној ношњи с црвеним фесовима, окићеним пиштољима, а још китњастијим |
| зирањем, насмеја.</p> <p>— Па ђувече од црвених и модрих патлиџана?{S} Ево како се то готови... |
| и перјав, трагичним погледима нуди вам црвено-жуте неранџе и бледе лимунове.{S} Изнад тога шар |
| глед на магистрат, виде на њему великог црвеног двоглавог орла, па, као заливен, не пусти ни гл |
| тихо и полузбуњено, па задре прстом око црвенога воска.{S} Опучи се хартија, и у крило му паде |
| а већ чују како падају брвна с клисом с црвенога крова, звона сама звоне и заједно са посрнулом |
| омни намештај.{S} Свећа горијаше готово црвеножутим потмулим пламеном; око ње, у њезиној блиско |
| се она саже да откине још један бокорић црвеножутог цвећа, а он их врло хитро спусти у недра, б |
| их бедема.{S} А кад му се поглед оте на црвену заставу с белом звездом и месецом, сакри главу у |
| p>— Е видиш, говори учитељ Макса и реже црвену хартију, ето видиш, да је све онако као што сам |
| а, ломи свако веће парче малтера, сваки цреп, сваку кошчицу, сваки необичнији остатак прошлости |
| о доле на Дунаво, и Бачку.{S} Врхови од цркава светле се у вечерњем зраку, а са двокулне Саборн |
| све узима други вид, књижевност, школа, црква, све.{S} Нећете заћи у моје године, а све ће...</ |
| оборавило, занемарило...{S} Село, деца, црква, њива, самоћа.{S} Док ја и ти газисмо по селу, до |
| .{S} С једног облог виса забели се нова црква с високом белом звонаром.{S} Деца је гледаху и чу |
| их взајмној љубови и согласију, па онда црква, богослуженије, благочестије...{S} Све ово говори |
| а Максе за певницом, дотле ће и б...ска црква појати као и она Саборна до Митрополије.{S} Сељац |
| п на једном столићу.{S} Изгледао је као црква, а имао је и звоник, на ком је висило звонце.{S} |
| ударише сва звона на свима карловачким црквама, запевасмо: „Тебе Бога хвалим!{S}" Певасмо, мај |
| /> машати.{S} Има жупанија где по нашим црквама почеше маџарски и црквене протоколе, па чак и с |
| аша Радовашница, као Каона и Криваја, — цркве као градови, а ћелије као палате, једним словом: |
| по види на оној страни брда, што је иза цркве.{S} То је дом свештеника Крсте, који је у селу на |
| S} И мој је син свршио школу код велике цркве, па сад, како ти се чини, ја велим да их упишемо |
| ше, зачу се велико звоно са томашевачке цркве, које оглашаваше вечерњу.{S} Он се прекрсти, моља |
| јужном Банату.{S} У пределима око Беле Цркве заметнуше се крвави бојеви.{S} У овим биткама зби |
| Кад је сабор, кад зна, да ће тамо после цркве бити и старо и младо, да ће се пробеседити која п |
| још једном погледа на све четири стране цркве.{S} Кад беше у порти, дуго не могаше да се прибер |
| му се врте некакви митрополити, саборне цркве, Београд, Карловци, нешто велико, нешто чудно, не |
| шта лепше, ништа велелепније од Саборне Цркве у Београду.</p> <p>— Над Стратимировићем нит је б |
| ема великој гвозденој огради од Саборне Цркве.</p> <p>Сутрадан је Гргур отишао проти Матији, Ма |
| у вечерњем зраку, а са двокулне Саборне Цркве чују се звона на бденије.{S} Тај ми се тренутак у |
| њији староседилац.{S} Од како је села и цркве и велике црквене нурије, од то доба је и куће Про |
| ти.{S} Па још данас, кад се код школе и цркве искупило мало и велико.{S} Школско двориште почиш |
| што навалише на школе, него се почеше и цркве <pb n="106" /> машати.{S} Има жупанија где по наш |
| дари</hi>...</p> <p>А кад престаде ова црквена песма, наста свечана тишина.{S} Фамулус Степан |
| ац.{S} Од како је села и цркве и велике црквене нурије, од то доба је и куће Протића.{S} А од к |
| ндаци, јектенија и друге пригодне песме црквене, па онда молитве.</p> <p>Пре него што се пође, |
| је било на заход сунца, звоно с дрвене црквене звонаре огласи вечерњу, јер беше субота.{S} Пош |
| опа; чик му дирните један само камен из црквене порте!{S} Он воли да има цркву, да се у њој пој |
| где по нашим црквама почеше маџарски и црквене протоколе, па чак и служити на маџарском језику |
| е небо, па нас анђели гледају кроз свод црквени.{S} А ја на то све јачим гласом извијах „сједал |
| порти.{S} Гргур, како је стао подаље од црквених врата, ту Је и остао.{S} С пажњом је пратио иг |
| } Радо излази на сељачке зборове, брани црквено имање, заузима се за цркву, а омакне ли се којо |
| а највишим врховима старих храстова, на црквеној кули и на школској звонарници, што за тренут д |
| ћемо, ако повијају власти.</p> <p>Ту, у црквеном трему, заверише се и поп и учитељ да праве опо |
| љдан излазе с јутрења, па се уставише у црквеном трему, портику.</p> <p>— Ја сам, учитељу, нешт |
| запевамо!{S} И рекав то, поп поче неку црквену песму, тек да расположи учитеља; учитељ Макса, |
| ску историју</title> од Рајића и <title>Црквену историју</title> од Евсевија; нигде нећете наћи |
| ско кубе, наткрилио половину кухиње.{S} Црквењак Васо и попов синовац стали пред отворене авлиј |
| а врата се отворише и уђе црквењак.{S} Црквењак Васо беше стасита људина, Херцеговац, из околи |
| слази у прву улицу, а ја се скидох.{S} Црквењак спушташе кола полагано, а ја се уставих на јед |
| помози Боже ! а врата се отворише и уђе црквењак.{S} Црквењак Васо беше стасита људина, Херцего |
| учитељком, па и попова чељад, па чак и црквењак Васо тамо пред вратима, само је цар Ирод стаја |
| говори свештеник Арон, седосмо ја и мој црквењак, и тек трећи дан пред залазак сунца, стигосмо |
| и похвалите.</p> <pb n="34" /> <p>Таман црквењак Васо убриса сузе рукавом, а цео збор запева: < |
| ерним кандилима, у којима баш у тај мах црквењак Стеван припаљиваше витиљце у руменим чашицама. |
| м и роговима, али ето ти изнебуха онога црквењака, па удри овога сотону; једва је живе коже ума |
| без науке, дрво без рода.</p> <p>— Е да црквењака с новинама? упашће учитељ попу у реч.</p> <p> |
| ислим и чекам, разбирам од Степана и од црквењака: е да каквих писама у судници, али, за пакост |
| јектенију.{S} Поп кади по <pb n="16" /> цркви, а он очима за њим, догод се опет не врну у олтар |
| а ћеш их видети заједно, било да се иде цркви или општини, било на чаршију или на панађур.{S} И |
| а му је некако у крви да ређе допиркује цркви.{S} Рекли бисте е је безбожник, а нема под небом |
| каквога тропара, који је чула у школи и цркви.</p> <p>А ђаци у школи седе на својим местима и у |
| /p> <pb n="105" /> <p>„Разлика у вери и цркви не раставља више браћу и чланове једнога народа у |
| ориште, а отуд, путем, којим поп силази цркви, пењу се свечаним ходом давно ишчекивани божићни |
| сто, док се не прекрсти.{S} Чешће слази цркви.{S} Друге би и проговориле коју о литургији, али |
| хришћански, али не изгледајте да јагми цркви, чим звоно удари.{S} Кад је сабор, кад зна, да ће |
| или две, е онда ће вам листом нагрнути цркви.{S} И Иван је ишао цркви само о великим годовима, |
| а, да су лепше церемоније у карловачкој цркви, а поп мисли да нема у „христијанству“ ништа лепш |
| >Давно је одзвонило вечерње на Саборној Цркви, богослови су већ били по својим собама у семинар |
| тарњем зраку позлаћену кулу на Саборној Цркви.{S} Гледају и гледају, а све се боје да их очи не |
| истом нагрнути цркви.{S} И Иван је ишао цркви само о великим годовима, али је зато радо прилага |
| р је само једанпут с родитељима долазио цркви на причест.{S} Онда је био мален; што је видео, г |
| е збио у села; нико живи не слажаше амо цркви и школи; у сеоској механи никога осим викача и км |
| Латин!{S} У дужности школској тачан, у цркви сваке недеље, а кад су празници земаљски, раније |
| није, не бој; попа пита само... знаш, у цркви си свагда миран...{S} А шта ћеш ти бити?</p> <p>— |
| Твоји су здрави сви; мајка ти је била у цркви о Ивању-дне, и ја сам била, пољубила сам јој руку |
| тељство.{S} Ја ћу се заклети, ево сад у цркви: теже је дајанисати у школи него дрмати вилајетом |
| ко не треба, али не бије.{S} Тачан је у цркви, али би се при појању чешће накашљао, <pb n="126" |
| а пречац остарити.{S} Доста је што се у цркви и пред странима поозбиљимо и намрштимо, а пред св |
| ; још је исто онако тачан и у школи и у цркви.</p> <p>„А мајка?{S} О, мој добри Гргуре, како се |
| е посте и причешћујем се у нашој драгој црквици.{S} Причешћујеш ли се и ти, Гргуре?{S} Идеш ли |
| гло бити, он би и своје село, заједно с црквом и школом и гробовима својих отаца, пренео у Шума |
| ове, брани црквено имање, заузима се за цркву, а омакне ли се којом која неодмерена плане, скоч |
| мен из црквене порте!{S} Он воли да има цркву, да се у њој поје литурђија за сав народ хришћанс |
| је печат протин: два анђела, који држе цркву, а оздо начелна слова његовога имена.{S} Погледа |
| е некако чудновато створење: и сазидаће цркву, и набавити звона, и иконе, и барјаке, ама му је |
| ације, која више Бога помиње: он воли и цркву, воли и попа; чик му дирните један само камен из |
| душе него што беше пре уласка у порту и цркву.{S} Ћутећи сео је за сто, али те вечери није знао |
| из околине манастира Житомишљића, служи цркву и попа, чува државни магацин, прима плату од српс |
| верује у науку Христову, ревносно служи цркву, па су му и сељаци питоми и често цркву полазе.{S |
| цркву, па су му и сељаци питоми и често цркву полазе.{S} Он пости сам сва четири поста, па и ст |
| воришта у пространу порту, а из порте у цркву.</p> <p>Гргур је само једанпут с родитељима долаз |
| шћујеш ли се и ти, Гргуре?{S} Идеш ли у цркву?{S} Или си, можда, у том великом свету и заборави |
| p>Похитам доле, пожурим се да стигнем у цркву.{S} Кад сам, после једног сата, отишао, нисам мог |
| кад је први пут с Дунава опазио велику цркву, па беле низове кућа, а над њима, к планини, непр |
| ично, исто као и б....ска, баш уза саму цркву.{S} У таким школама деца живе стално, и само о ве |
| > <p>— Јадранско Море, српско приморје, Црна Гора, Скадар, Скопље, Тимоци, па Мориш, па Драва, |
| жуте, свилене.{S} Други црномањаст, ока црна и жива, меке дуге косе, пораста мало нижега, образ |
| порабошченије“ Србије?{S} Је ли морала Црна Гора изгубити Боку, да је можемо дати на поклон ће |
| па опет, савладан стидом, спусти своје црне дуге веђе, и гледаше преда се.</p> <p>— Тако, па д |
| рном свиленом кићанком.{S} Какве крупне црне очи испод високога чела, па уста вазда отворена, а |
| илима.{S} Појави се од некуда и некакав црни ђаво с још црњим репићем и роговима, али ето ти из |
| великим белим табацима, на њему велики црни дивит од истога <pb n="71" /> дрвета као и пескаон |
| вропски, само су имали вишњеве фесове с црним кићанкама од свилена ибришима.{S} Један сухоњав, |
| нац, Милан, сувоњаво, протегљасто дете, црних очију, округласта лица, у хаљиницама искраћалим, |
| у његову дугу мало разбарушену косу, у црно џубе до колена, или у ону антерију од вишњеве ђези |
| ана, а Свети се Сава једва види из свог црног оквира, толико га покрио неочистљив прах, она <pb |
| о се миче једна слика, мали човечуљак у црној хаљини, дође под звонарицу, закачи руком за уженц |
| ше оно поп, што пројаха на дорату вас у црној чоси, у алеву појасу?{S} Брат Иванов син.{S} Који |
| } Густу косу свила у витицу око феса са црном свиленом кићанком.{S} Какве крупне црне очи испод |
| </p> <p>Пошто учинише пристојну пажњу и црном заклопачком, поче свештеник Арон тако смишљено и |
| кретар, начелник — уја! — „пензионер" с црном ниском капом, дугачким капутом, ципелама без обсе |
| извади једну књигу у тврдим корицама с црном кожом на полеђини и четвороуглом од црвене кожице |
| а косе отворено жуте, свилене.{S} Други црномањаст, ока црна и жива, меке дуге косе, пораста ма |
| и веру, своје обичаје.{S} За њим говори црномањаст шишкав човек, Јован Светић из Новога Сада, а |
| „проводи несрећна“.... „удовица с оним црномањастим човеком“.... „писмо“.... „колевка"....</p> |
| во гледаше скамије, па учитељев сто, па црну велику таблу, па ону икону између прозора, која се |
| тим ходом, корача учитељ Макса, натукао црну шубару, постављено џубе, назуо чизме <pb n="31" /> |
| се дигли.{S} Под Швабама зло, а Маџари црње и горе, загрдили.{S} Навалили да нас помаџаре.</p> |
| наћи одушке заптивеним врелима?{S} Још црње и горе !{S} Згужва измрчену хартију и хитне је под |
| се од некуда и некакав црни ђаво с још црњим репићем и роговима, али ето ти изнебуха онога црк |
| је Милана, а душа је заваркава, па јој црта Гргура најлепшим, најтоплијим бојама, па га диже и |
| а; на једном углу познате четвороугаоне црте за игру с пасуљима, шах-табла која се зове „мицаљи |
| га, па још лепше сјају оне благе и лепе црте његовог и иначе пуно симпатичног лика.{S} А Милан? |
| сну, али кад си из Здравковића, онда ти цуре саме бегају.{S} Иван је довео Петрију, најлепшу де |
| е ни знао, кад је прошао кроз дугачки и чађави свод од камена.{S} Недалеко одатле беше столарск |
| аметна, али шта ћеш, кад јој је у глави чађаво.{S} Ја говорим, говорим, а она се смеје, смеје г |
| оно несташно ждребенце, што је често из чаира помаљало главу преко ограде па вас радознало глед |
| оју мајку Петрију и свога оца Ивана, па чак и ону немирницу што већ у велике сања на топлим нед |
| ијом и учитељком, па и попова чељад, па чак и црквењак Васо тамо пред вратима, само је цар Ирод |
| почеше маџарски и црквене протоколе, па чак и служити на маџарском језику.{S} Зар су у једном с |
| Често притегне опанке, пушку о раме, па чак у Космај.{S} Насисао се духа сељачког, њиховог вешт |
| о вас зато кљукали Шилером и Гетеом, па чак и оном будалом — Клопштоком.{S} Ко мари за Мицкијев |
| а вратницама.{S} Иван и Петрија изађоше чак до сеоског потеса.{S} А кад их опазише оздо низ лив |
| угачке диване, којима ће крајеви шинути чак до јутрење.{S} Па, по свом старом обичају, прешли у |
| итејев; можда му се једва знађаше име у Чакову?{S} А његов син продрмусао је богме добро ону уш |
| брза, пролази.{S} Сваки дан је по један чанак, у који, ма једанпут, ваља заитити својом кашиком |
| нији од свих људи у селу, па је инајет, чангризало, да знаш као воду, опет вели: не знаш!{S} Џа |
| ика, савитљивих танких врбових прутића, чанчић укухане штирке, и гомила ексерчића, мали чекић, |
| — Па шта ти велиш, жено? говораше Иван, чарајући ватру.{S} Данас сутра па и јесен ту, ваља нам |
| мо приправљаше рубине и спаваће хаљине, чарапе и појасе, да јој дете не буде постидио пред нови |
| Петрија прихвата кућни посао: или плете чарапе, или изаткива ћилимке, или тка платно памучно.{S |
| ој се прославише многи, а највише Панта Чарапић, потомак славних наших Чарапића из Белог Потока |
| ше Панта Чарапић, потомак славних наших Чарапића из Белог Потока.{S} У овој другој борби доби Г |
| ветрне, еолову харфу, која тајанствено чарним звуком извија најлепше песме српске и словенске, |
| аси обичнога света, како се сасвим губе чаробне слике досадашњег сна и сувише озбиљно пиље у њу |
| ад нам је књига само увод, капија у оне чаробне светове, који су невидовни, а тако топли и блис |
| све, све нежно и лепо, све тајанствено, чаробно, све узвишено.{S} Осећа како се над њом склапај |
| ти.{S} Даничине очи сјајнуше још лепшим чаром, а лице обли заношљива лепота, груди јој се затал |
| дмах ћете приметити да је застрт чистим чаршавом, тањири и чиније од бела, истина мало простија |
| с добрим ћебапчићима, касапнице и рибље чаршијице, механе са стакленим ћошкама, где седе средов |
| а сељацима, који довлаче дрва и пиће на чаршију; имао је макар по једног познаника готово у сва |
| ло да се иде цркви или општини, било на чаршију или на панађур.{S} И о устанку су војевали заје |
| таде, па очима око себе, час у учитеља, час у Даницу.</p> <p>— Ево сам прибележио од слова до с |
| рљиви Илија застаде, па очима око себе, час у учитеља, час у Даницу.</p> <p>— Ево сам прибележи |
| м кажипутем по столу, бије час слабије, час јаче.</p> <p>— Видиш, синовче, наставља учитељ Макс |
| ра; час око њега поскакује и запиткује, час се врзе око матере, која га наизменце љуби и кара, |
| е тамо с друге стране код леве певнице, час се осврташе у старије ђаке, руке прекрстила, али вр |
| чаво, али шта ћеш, кад ми се, невештој, час по жице кидале, а руке ми биле још немоћне, те ниса |
| и најлепшу срећу.{S} Звоно се још дуго, час јаче час слабије чујаше, а он, свршив молитву, и да |
| а заклопачкога, па час наздравља кнезу, час новоме патријарху, час Јелачићу.{S} Мисли и премишљ |
| наздравља кнезу, час новоме патријарху, час Јелачићу.{S} Мисли и премишља о покрету, о Маџарима |
| игра се око живе ватрице, која пуцкара; час око њега поскакује и запиткује, час се врзе око мат |
| а сне, који би зацело били снови, да га час по не увери остали живот око њега, да је све то јав |
| столом, пред њим чаша заклопачкога, па час наздравља кнезу, час новоме патријарху, час Јелачић |
| кса пева, ви чујете како попа из олтара час слабије час јаче „секундира".{S} А кад пева поп, он |
| бока јесен настаде.{S} Са липе и бреста час мање час више опадаше лист, а хладни ветри учесташе |
| уго раме, па низ вити пас. </p> <p>Дође час да се изведе девојка.{S} По старом добром обичају в |
| цио би једну преко друге, али, ма да је час по намеравао, опет се не усуди мрднути их.{S} Овда |
| рупнији и мутнији облаци.{S} Четврти је час по подне, дан у најлепшем јеку, али често преко сел |
| е, бије десним кажипутем по столу, бије час слабије, час јаче.</p> <p>— Видиш, синовче, настављ |
| чујете како попа из олтара час слабије час јаче „секундира".{S} А кад пева поп, он само почета |
| н настаде.{S} Са липе и бреста час мање час више опадаше лист, а хладни ветри учесташе отуд с п |
| Даница, она као на иглицама окретала се час на лево, десно и назад; све је желела чути, све вид |
| .{S} Али Паун беше мекша срца, он би се час по заплакао, кад би чуо да ће да воде брата, и да г |
| у срећу.{S} Звоно се још дуго, час јаче час слабије чујаше, а он, свршив молитву, и даље замишљ |
| ражњеви ; гајдаш накривио фес, дува, и час по удешава пискове ; жене се узмувале, у кујну из к |
| се држи на заузетом месту на кревецу, и час <pb n="80" /> па крадом гледа кроз прозор у жути не |
| живо веслају оним дрвеним кашичицама и час пооткидају замашније залогаје оне топле проје, и са |
| Доситејевим књигама свако вече по који час забавим.{S} Што их више читам, то их све већма разу |
| од кошева, док не огласи звечка школски час.</p> <p>Кад су се враћали с потока, мали Гргур поиз |
| <p>Међ мушком децом беше и Даница, али час гледаше у ђаке тамо с друге стране код леве певнице |
| подина директора.{S} А учитељи ?{S} Они час по зарезу, све неког посла ради тумарају напоље, па |
| е, не смеју ни да помисле на тај ужасни час, — ни живи се не чују.</p> <p>Кад је било при крају |
| јехова", о грешницима које чека страшни час „смерти“, и о праведницима, који ће, у слави небеск |
| о птице из кавеза.{S} Не прође ни један час, а већ ни једнога под школским кровом, сви се, жељн |
| стрављени, једва се сетише да је настао час слободе, а мали Гргур, позван малом Даницом, изађе |
| а се бојаше помутити радост, којој мало час беху учесници.</p> <p>— Одмах, одмах, учитељу.{S} И |
| уши.</p> <p>Испит је трајао више од два часа, што је онда била нечувена реткост.{S} Директор гр |
| на вратима протин синовац, који је тога часа дојездио на очином коњу.</p> <p>— Христос се роди! |
| преобуку.{S} Кад се око подне врати са часа школског, тек што попије ракију и на сахату куцне |
| данас чесницу, отац ми рече на не часим часа, већ да полазим.{S} И ево ме са срећом.</p> <p>Узе |
| проћи поред школе, а не увратити се на часак два?{S} И кад је пред сан шаптала своју обичну <p |
| кћи му капут ишчетка, постоји још који часак или оде и до вратница, па се одједанпут нешто при |
| мисмо данас чесницу, отац ми рече на не часим часа, већ да полазим.{S} И ево ме са срећом.</p> |
| ла.{S} Док смо се ми, господине, држали часловца, псалтира, дотле је и било добро, а од како см |
| Крста по неопходној дужности тамо пред часном трпезом, а учитељ Макса пева, ви чујете како поп |
| ме: директор нема посла, директор нема часова.{S} Али тако је то, свугде ћеш наћи солидарности |
| .</p> <p>Кад је било при крају школских часова, онда су старији ђаци, по заповести учитељевој, |
| равнодушно дочекује и испраћа неумољиве часове живота.{S} А кад бисте ушли у учионицу, једва би |
| тим звечка <pb n="15" /> огласи школске часове, и обоје се журно упутише школи.{S} Даница је на |
| тни првосвештеник.{S} Кад доврши дневне часове, он се врати у своју, обично прегрејану собу, пр |
| лутарха или Доситеја или Чокеове <title>Часове благоговјенија</title>, намакне великоокнасте на |
| ти га.{S} А највећма вољаше у слободним часовима бити сам, седети у празној школи, или се попет |
| Запиткивања, и одговарања.{S} Разговор, част — до поноћи.</p> <p>Али је у школи горела свећа и |
| ам ја свију власти и мојих и твојих, на част ти све!</p> <p>— А што ће мени све белосветске вла |
| , као што је била онда кад имадосмо оно част први пут се с њоме упознати.</p> <p>Још неколико д |
| ох ли вам да долазим с части ?</p> <p>— Части?{S} Па колики је морао бити тај ваш славни смуђ?{ |
| 6" /> <p>— Па рекох ли вам да долазим с части ?</p> <p>— Части?{S} Па колики је морао бити тај |
| усекне, али онако попечитељски, све вас частим тазе рибом на Дорћолу.{S} Директор достави целу |
| е те за цело звати, па ћемо се частити, частити догод се не разболиш.{S} Ето сам опет почела ко |
| и, отац ће те за цело звати, па ћемо се частити, частити догод се не разболиш.{S} Ето сам опет |
| л с водом и пред сваким по једна проста чаша за воду.</p> <p>Пре него се седне, он би сам, окре |
| струг.{S} Седи још за столом, пред њим чаша заклопачкога, па час наздравља кнезу, час новоме п |
| p>— Живео ! омаче се Јовану, куцнуше се чашама и испише по једио заклопачко.</p> <p>— За ово ме |
| д Макрена принесе служавник с наливеним чашама. — Чујеш, жено, остави ти то пред нас, ми ћемо с |
| потон</title>.</p> <p>Подигоше напуњене чаше, куцнуше се и до капи испише.{S} Једно од попових |
| јстор Јован, и поче сипати вино у чисте чаше, које је међутим донела Макрена.</p> <p>Професор С |
| оворим, моли га Максо, сркнувши мало из чаше... ви можда и не слутите, али, шта ћу, кад осећам |
| протоколе, учитељка таре послужавнике и чаше, а тамо, иза школе, фамулус чисти неколико пловака |
| ак Стеван припаљиваше витиљце у руменим чашицама.{S} Гледао је и гледао, а у малој главици поче |
| политички дишпут!</p> <p>Таман поп узе чашицу комовице, подигну је према себи, прекрсти се и р |
| аменом, и како се, најзад, претворише у чашицу—пепела.{S} Још онако усијан пепео покупила је у |
| м обичају са попом.{S} И поп испи своју чашицу, па и он преста, чекајући да учитељ настави.{S} |
| у дланове, скочи са своје столице, узе чашу па погледа у попа и све око стола.{S} Он, у подужо |
| кући, опипали по коју плећку и повукли чашу две, онако у помрчини.{S} Тешко се попу растати од |
| p> <p>— Живео! кликну на то Јован, доли чашу заклопачким вином и до дна је испије.</p> <p>У тај |
| <p>На то Максо ништа не рече, само испи чашу, не куцнувши се по свом обичају са попом.{S} И поп |
| весео и блажен као малено дете, подигао чашу да наздрави своме пароху, а кад виде, да му, иначе |
| је Васо пружио „писму“ учитељу и попио чашу, коју учитељка пружи, удалио се, по старом добром |
| >— Зато, молим вас, прихватите ову већу чашу, понуди га Јован, кад Макрена принесе служавник с |
| е: или да се машаш јела, или да испијеш чашу, или да гледаш, како им из уста тече она слатка бе |
| живот, који се не свија, упоран, жилав, чврст, велик као Дурмитор, непроходљив као и ови дугачк |
| томце провејаваше стари српски дух, пун чврстине у својим особинама, а безусловно упоран свему |
| ет’о.{S} Опипајдер ове мишице!{S} Је л’ чврсто, жилаво, као да си камен подвукао под кожу?{S} Ђ |
| ави се зажари лице а очи запламтеше.{S} Чега ли се срећан сетио?{S} Можда свога ђаковања у Пожу |
| p> <p>— Одрицати се; зар баш ништа нема чега се не би смео одрицати?</p> <p>— Ништа, Данице, ос |
| ено, кад нам је ето дао Бог и има се из чега.</p> <p>— Па има још дана да о томе говоримо, поче |
| м остала, што нисам више оно „торокљиво чегртало“, које те је толико пута узнемиривало, вукло з |
| ом Гргур па гледа, пун чуда, у то учено чегртало.</p> <p>— А каква је ово икона? упита је Гргур |
| ="24" /> <p>— Но, но, но.{S} Не бој се, чедо, није, не бој; попа пита само... знаш, у цркви си |
| и показао.</p> <p>— Да се ниси уплашио, чедо моје? пита брижна мати.</p> <p>— Па Бога ми, мајко |
| ј мајци сузе грунуле, загрли своје мило чедо, и не оста места на лицу његовом, које није више п |
| ну, па тамо у кухињи стала код огњишта; чека да се разгоре сирове цепљике, па да спреми оцу дор |
| очишченију грјехова", о грешницима које чека страшни час „смерти“, и о праведницима, који ће, у |
| вршио своју наставу, па готов и спреман чека господина директора.{S} Већ је све предмете и два |
| ’ стан’, почекни мало, сад ћу се ја..., чекај, чекај... видиш ти га на...{S} Та знам те добро, |
| , почекни мало, сад ћу се ја..., чекај, чекај... видиш ти га на...{S} Та знам те добро, знам... |
| ји предњаци још тврђи.{S} Збогом, Грго, чекају ме другови, а помрчина је.{S} А ваља пре добоша |
| поп испи своју чашицу, па и он преста, чекајући да учитељ настави.{S} За време те мале тишине, |
| ог оца.{S} Даница је дрхтала, стрепила, чекала и чекала, али оно, што је одушевљавало срце њези |
| } Даница је дрхтала, стрепила, чекала и чекала, али оно, што је одушевљавало срце њезинога друг |
| много вична у сређивању вуне.{S} Једва чекам први снег, па да и то, у име Божје, отпочнем.</p> |
| и, тресне ногом о тле, а ја сирота и не чекам да ми викне: напоље!{S} И сама, као без душе, очи |
| ас није раселио поводањ.{S} Ја мислим и чекам, разбирам од Степана и од црквењака: е да каквих |
| езику сласти које вас очекују, па једва чекате да поп благослови.{S} Изнесоше и шљивовицу, стар |
| сте га чисто загрлили, или се ућутите и чекате да своја зрачна недра наслони на ваша прса.{S} У |
| н; ту је, далеко није.{S} Тешко је било чекати, али се ето дочекало.{S} Још који дан...</p> <p> |
| оја се стрпљиво предала својој судбини, чекаше да ту малу вижљу ухвати први сан па да умакне.{S |
| кухане штирке, и гомила ексерчића, мали чекић, мало сврдло и кљештанце.</p> <p>Учитељ седе на с |
| .{S} Један сухоњав, мање бео него блед, чела висока, ока зелена, косе до главе ошишане, а висок |
| , кокораве косе, браде пуне, подрезане, чела ониска, очију живих, малених, а коже на лицу ишара |
| едан средовечан човек, онизак, полупун, чела висока, очију живахних, образа округлих, космате п |
| .{S} Један плав, сувоњав, плавих очију, чела висока, а косе отворено жуте, свилене.{S} Други цр |
| S} Какве крупне црне очи испод високога чела, па уста вазда отворена, а уснице танке и отворено |
| шно девојче, свежа сувоњава лица, мудра чела, жутомрке косе, очију зеленкастоплавих, оних ретки |
| дахну и шареним марамама покупе зној са чела и лица, „Кад нећете овамо, друга работа“, прогунђа |
| неш као јучерање дериште.</p> <p>Што је челенка на калпаку, то је брат Иван, Гргуров отац, међу |
| простија порцулана, ножеви и виљушке од челика, кашике од жута паквона; све опрано, очишћено, у |
| ком се и преко дана почешће одмара.{S} Чело главе мало „Распетије“.{S} Сава по читав сахат чит |
| срце, задркће сва, стисне прсте, протре чело, погледа у икону чело очине главе, па опет у књигу |
| учитељ Макса, држећи бројанице, набрао чело, скупио смежуране усне, па мислима зашао у ближу и |
| иста, намршти мало своје и онако убрано чело и поче у себи читати.{S} Макрена узе детињу пресвл |
| јстор Јова, намрштивши мало своје ведро чело.</p> <pb n="59" /> <p>— Та зато и дођох ето до теб |
| , али се тим више загледаху у оно мудро чело, у онај поглед препун благости и мира, у оно лице, |
| сне прсте, протре чело, погледа у икону чело очине главе, па опет у књигу, прочита редак два, п |
| ове</title>, ни <title>Алексија божијег человјека</title>, сам самцит, задубљен у мисли, седи с |
| Срби.{S} На челу Хрвата Јелачић-бан, на челу Србаља митрополит Рајачић.{S} Хрвати врве у Загреб |
| } Дигли се Хрвати, дигли се Срби.{S} На челу Хрвата Јелачић-бан, на челу Србаља митрополит Раја |
| , заигра му срце, радост му затрепта на челу, на образима, уста журно са столице и широм отвори |
| задрхта лева страна доње усне, боре на челу већма се набраше према намрштеним обрвама, грчевит |
| >Поседаше за постављен сто.{S} У горњем челу седи поп, до њега Макса, па поша, па учитељка, па |
| , потеже уз авлију и низ авлију, дозива чељад: „Камо сте, где сте, потеците!“, па онда дође к с |
| оп с попадијом и учитељком, па и попова чељад, па чак и црквењак Васо тамо пред вратима, само ј |
| Макса, па поша, па учитељка, па остала чељад, па у дну софре, као две звезде, два лепа, мало з |
| и нестрпљења, до њега попадија и остала чељад, па и учитељка, која је много раније дошла, да и |
| ако добре воље као вечерас.{S} Викну на чељад, да се гости господски подворе.{S} Учитељ Макса с |
| је и одушевљава.{S} Више је пута точило чељаде из оног стакленог ибричића са параграфастим танк |
| е и до капи испише.{S} Једно од попових чељади истрча у двориште, па у ноћну тишину опали из та |
| а! — где је тај, који ће нас прегазити, чељуст, <pb n="78" /> која ће нас попити!...{S} Ми — ма |
| ур свој неми протест исто онако тужно и чемерно.</p> <p>— Ко још верује у виле и вилинске зборо |
| што ново и велико у својој души, нешто, чему не знађаше похватати крајеве својим недовијарним, |
| гур пун изненађења и чуђења.</p> <p>— А чему се толико чудити?{S} Ту су Пољаци емигранти, ту су |
| најзад се осече Милан, довршивши оно, о чему је размишљао.</p> <p>— Занима ме, одговори Гргур, |
| необичнији остатак прошлости.{S} Тражи, чепрка. преноси се духом у старину, а Милан док крочио |
| узгред учећи се, негује и храни живину, чепрка око цвећа поред баштенских стазица и тороче око |
| во у Призрен!{S} Ал’ сироти Словаци, па Чеси, па...</p> <p>Ту се у мало не омаче нашем одушевље |
| от духу карика.{S} На угловима камените чесме с бакреним лулама и натписима арапским; главном у |
| ог лика и оде даље ка великој мраморној чесми на тргу према великој гвозденој огради од Саборне |
| онај дежмекасти.</p> <p>— Молим за ваша чесна имена, упитаће Макса, пошто обадва млада господин |
| у дну софре, а у среди читава пирамида чеснице и других колача, па бео помастан сир, који је и |
| друго учитељу.{S} Чим преломисмо данас чесницу, отац ми рече на не часим часа, већ да полазим. |
| о лево, куд је мање кама и ровина.{S} А честа промена села и околина привуче на се радозналост |
| о са школом? поче Илија да гази у густи честар тадашње примењене педагогије.</p> <p>Макса поћут |
| дама.{S} А кад престаше ограде, уђоше у честаре.{S} Пешачки пут, понајвише песковит, вијуга кро |
| одговори Макса, не могавши тачно да ока-чествује друштвено стање, које би онда настало.</p> <p> |
| </p> <p>— И за мене и за тебе.{S} Овака честита „младеж српска“.{S} Почуј да ти прочитам само и |
| ти : а је ли лепа ?</p> <p>— Знам да је честита и добра...</p> <p>— Што је добро и честито, оно |
| све до данас, она даје нурији вредне и честите попове.{S} Ево је већ двадесета година како на |
| <p>— Било би то што и данас — ништа!{S} Честити би били честити, а уље — уље!{S} Бој уничтожава |
| што и данас — ништа!{S} Честити би били честити, а уље — уље!{S} Бој уничтожава, а не воспитава |
| енику, ала ће га гуја ујести.{S} -Онако честити родитељи, па тако... али све било па прошло.{S} |
| xml:lang="lat">in corpore</foreign> на честитку професору, реч ће написати Гргур (али је „слов |
| тита и добра...</p> <p>— Што је добро и честито, оно је и лепо.{S} Не спада на ствар, али није |
| мешећи се и гледајући то у Гргура, то у честитог мајстор Јована.</p> <p>— Ту је, наставиће отац |
| етак; које по рођењу, које под утицајем честитога Максе и Јована столара, слила се у његовом ка |
| који је годинама скоро два пут старији, често иде са њима; мрзи га, вели, читати, па од њих дво |
| ед све те истоветности и неприметности, често не верујете очима кад видите тако рећи јучерању т |
| гори, уживех се у вас, и опет, опет... често сте ми у очи зуцнули (но ту учитељ Макса мало заћ |
| оронуо; ја још како тако, али он...{S} Често говоримо ја и Даница, где си и како ти је у далек |
| сење небо поклопило и најближа брда.{S} Често је исто тако суморно у прсима која је прострелио |
| ника готово у сваком селу око Авале.{S} Често притегне опанке, пушку о раме, па чак у Космај.{S |
| ши, чисто ускочили у његове области.{S} Често вам је по који умиљат и дражестан предмет тако бл |
| ло занимају и најнеобичније новости.{S} Често изађе пред школу, спреман да се прође по селу, уз |
| ој механи никога осим викача и кмета, а често ни кмета, него само викач с крчмаром претреса сео |
| ор Јоване, толико квара међу људима, да често сав добар усев школин позобље.{S} Имамо толике жа |
| оложити оно мало знања, да се друговима често чинило, да врло много зна.{S} Своја знања и искус |
| Знам, знам, говораше Гргур; уча нам је често причао о Марку.</p> <p>— А погоди: ко су она деве |
| опазите оно несташно ждребенце, што је често из чаира помаљало главу преко ограде па вас радоз |
| г крова.{S} Поп Крста му долази, али не често као некада, отежао је, а и ослабио, што су га изн |
| овици народној...{S} Читајмо, — читајте често те вечно лепе гласове наше горске виле... па песн |
| служи цркву, па су му и сељаци питоми и често цркву полазе.{S} Он пости сам сва четири поста, п |
| , њиховог вештог обртања говором, да би често задивио своје другове, кад се, при каквом диспуту |
| био неки занешенко, али сад, говорио би често учитељ Макса: „нема заборавнијег, чудноватијег де |
| час по подне, дан у најлепшем јеку, али често преко села пређу тако тамни облаци, да на оне мал |
| рима ишао на данове и славе, помагао им често у каквим домаћим или јавним пословима, а је ли тр |
| о сељаке колико занатлије.{S} Четвртком често оде у радионицу некога пушкара Ђаковалије, па по |
| ворити пилићи, ја бих с њима врло, врло често и врло много торокала о теби.</p> <p>„Збогом!{S} |
| ђаволски вешто и препредено, да је врло често задивио и најприсније своје другове.{S} По неке п |
| ше за готову софру.</p> <p>Тако је врло често постајао, развијао се и свршавао њихов политички |
| вна компоновала његов жива машта и врло често износила његовој вазда топлој и пријемљивој души. |
| ама нешто врдају, нешто увијају, да их често сам Господ разуме.{S} Што не говоре вако просто, |
| {S} И о устанку су војевали заједно.{S} Четворица их беше уз Катића, а кад један погину у тамна |
| им калпацима од златне хартије; за њима четворица најстаријих ђака без стихара носе Вертеп, кој |
| S} Ви ћете ми помагати, јер ћете га вас четворица и носити...{S} Ти ћеш, Пауне, бити чобанин, т |
| ргур Обрадовић!{S}" На овај прозив свој четворици задрхта срце испод кошуљице, па се одвојише о |
| а урезана имена; на једном углу познате четвороугаоне црте за игру с пасуљима, шах-табла која с |
| клиса, онога чистога патоса од великих четвороугаоних цигаља, оних високих столова од белога д |
| им корицама с црном кожом на полеђини и четвороуглом од црвене кожице, на којој се виђаху упеча |
| помаснија; среда, пасуљ са сланиницом; четвртак, у подне кувано тесто, увече пилав с исецаним |
| данас приказујемо.</p> <p>Тај дан беше четвртак, сретан дан, кад цело по подне „влада слобода" |
| пљати све крупнији и мутнији облаци.{S} Четврти је час по подне, дан у најлепшем јеку, али чест |
| S} Сигурно му знате сина, што ће сада у четврти разред?{S} Лањске године, некако пред распуст в |
| е не толико сељаке колико занатлије.{S} Четвртком често оде у радионицу некога пушкара Ђаковали |
| рога наставника; пре се бријаше редовно четвртком и суботом, а глете га сад, пустио је седу бра |
| арод.{S} Рајачић гледа по народу на све четир стране, а кад се сви ућуташе, а он испрва слабије |
| га и тукла наџацима, привезала за дрво, четири дана издржа јадник на зими под ведрим небом без |
| често цркву полазе.{S} Он пости сам сва четири поста, па и старији људи и жене чине исто то.{S} |
| ам пуно пунцато књига; већ сам подерала четири буквара и две читанчице.{S} Ја знам написати цел |
| ше напоље, он још једном погледа на све четири стране цркве.{S} Кад беше у порти, дуго не могаш |
| пред судничким вратницама.{S} Већ су се четири зиме истутњиле од како је учитељ Макса захвалио |
| нису позвали...{S} Дакле државе ће бити четири:{S} Пољска — све земље старог пољског краљевства |
| лије видети ученог младога Рајића, него четири васеленска патријарха, који би без науке били ка |
| га не пољуби, први пут хапс, други пут четири прута!</p> <p>Сви још јаче задршћу.</p> <p>— Ко |
| две су године, дуже и теже од пређашњих четири.</p> <p>Гргур се трже и та лепа слика ишчезе.{S} |
| књигу... овде вели Доситије да су преко четрдесет дана гладовали Мојсије на Гори Синајској и Ил |
| и политички кругови, револуциона струја чеше о бедеме савске и дунавске.{S} Бадава се упињу Вуч |
| — све земље старог пољског краљевства; Чешка — све земље Сватоплукове круне; Угарска са својим |
| S} Преброђујући поток код новога моста, чешће је погледао на школско брдашце, премишљао да ли д |
| орила би, „кад ме свештеник мироше".{S} Чешће је ишла и на водице, особито уз посте и о младина |
| ргији, али она ни да би се окренула.{S} Чешће је односила воштаницу, или мало тамјана, или прос |
| ни сести за сто, док се не прекрсти.{S} Чешће слази цркви.{S} Друге би и проговориле коју о лит |
| во село.{S} На једном савијутку, где се чешће одмараше под оним разгранатим дивљим крушкама, ср |
| реко сваког очекивања, ма да ју је и он чешће, дуже и дрскије посматрао, опет се ни најмање не |
| Тачан је у цркви, али би се при појању чешће накашљао, <pb n="126" /> а по каткад се сети овог |
| у, и он плаче.{S} Професор Сава оставио чибук и по свом обичају таре дланове, али сад много жив |
| фесор Сава прихвати се свога трешњевога чибука, напуни лулу, и на познати његов начин завали се |
| Тада је било у цвету царство скупоцених чибука : у свима великашким оџаклијама служило се најск |
| шареним турбанима, пушећи <pb n="70" /> чибуке и шарене наргиле, а низ улице, горе доле, надали |
| снату турску лулу на дугачком трешњевом чибуку.{S} Тада је било у цвету царство скупоцених чибу |
| м оџаклијама служило се најскупоценијим чибуцима, као данас слатким и кавом.{S} И Сава је то ув |
| воју разбрибригу, да је опет намакне на чибучић у другој руци.</p> <p>Млади странци, на велико |
| <p>Под дудом маже слуга кола, утврђује чивије, намешта шарагље и лесе, вади воду из ведра и пе |
| јаком лупом (а био је у оним рибарским чизмама), стресао снег с џубета и обуће, узе своју чита |
| м се огрешити.{S} С овим мојим окорелим чизмама не смем у толики ризик.{S} Зато, благодареније |
| обрве...{S} Како ћемо ми уз вас овако у чизмама.{S} Добро, добро, само пре свега лекцију!{S} По |
| као црну шубару, постављено џубе, назуо чизме <pb n="31" /> до колена, навукао шарене вунене ру |
| цар не би замерио.{S} Као смишљене.{S} Чиј си ти, мали ? запита поп Гргура.</p> <p>Гргур се за |
| е не извади.{S} Попадија пита учитељку: чије је то дете („ала је слободно!“), а попа се на глас |
| сам као имела, морам се прикачити о ма чије стабло.{S} Добар си, племенит си, али, не замери, |
| а помиње: он воли и цркву, воли и попа; чик му дирните један само камен из црквене порте!{S} Он |
| ојим сопственим очима.{S} Боже здравља, чим гране лето, притегнућемо кљусадма колане, па ћа на |
| смо ми, бабо, одмах видели да он лаже, чим је директор проговорио с нама.{S} Добар ка’ и ти, п |
| нски, али не изгледајте да јагми цркви, чим звоно удари.{S} Кад је сабор, кад зна, да ће тамо п |
| струку бивољу камџију, па <pb n="51" /> чим муцнеш, а он удри као вола, док те свега крвца не о |
| је свагда пре Ивана била на ногама.{S} Чим ослави јутро, Иван се дигне у потес или у гору, а П |
| један.{S} Рано легао, рано устајао.{S} Чим се умије, помоли и уљуди, одмах одлази коњима у коњ |
| о је теби, оче Крста, друго учитељу.{S} Чим преломисмо данас чесницу, отац ми рече на не часим |
| о Бог разоружали ћесари, па ни један ни чим не укресати, ал’ ваш прота Матија само што мрдну об |
| ећ су у служби Народнога Одбора.</p> <p>Чим погледате у сунце, видите да је већ одавна превалил |
| ужице и стидно гледаше преда се.</p> <p>Чим погледате на постављен сто, одмах ћете приметити да |
| д с Максом, само да није браде, да није чина.{S} Морао је Макса дати реч, да ће за вечерас похо |
| четири поста, па и старији људи и жене чине исто то.{S} Напрасит је, плане, <pb n="30" /> лако |
| менит си, али, не замери, Миланови пути чине ми се поузданији.{S} А ја сам се доста мучио, дост |
| т, чисто га покреће с места, уздиже га, чини му се: запливаће у ваздух, полетеће.{S} Ходе, а с |
| м, читам у себи, читам на глас, узалуд, чини ми се: њене модроплаве очи вире иза ситних слова, |
| зашао је из порте, не гледаше око себе, чини вам се зажмирио, па сања, сања сне, који би зацело |
| вам је одвојити ока од лепе паведрине, чини вам се небо плавље, а фигурасти облаци бељи од нај |
| они, раздрагани, ужагрили очима, па би, чини ми се, да груну у најгушће ордије, да покају Косов |
| , а кад га се одречем и ја, онда ће му, чини ми се, бити много, много теже, а ја се некако тешк |
| оуздања, не сме да се макне од њега.{S} Чини јој се, слободнија је кад је поред њега.{S} Али он |
| но пролазе дани и у тим тамо селима.{S} Чини вам се данас је све у длаку онако <pb n="44" /> ка |
| тозрачне, као освитак, као прозорје.{S} Чини му се да чује далеки звон, струје певне и ветрне, |
| им сте ушли у те уске и криве улице.{S} Чини вам се, да малоазијски топли и ароматични ветрићи |
| ћа да је пуно топлине, пуно радости.{S} Чини му се као да би јој имао нешто пришаптати, нешто п |
| </p> <p>— Гргуре!</p> <p>— Но?</p> <p>— Чини ми се да сам увек био паметан.</p> <p>— Па?</p> <p |
| мало прибрао ; прекидосмо с Маџарима, а чини ми се биће скоро и са Швабом квит.{S} А шта ту цил |
| брижљиво; кад је за школским столом, не чини му се да је баш толико зашао у године; још и данас |
| ило познато, одговори Даница.{S} Али не чини ништа, мени је жао малене деце, па бар бих њих пош |
| а.{S} Кад видите учитеља Максу, вами се чини још је онај исти, па опет, кад га пажљивије узмете |
| лу код велике цркве, па сад, како ти се чини, ја велим да их упишемо обојицу у гимназију?</p> < |
| ојама, па га диже и узвишује, па јој се чини тако нежан, драг, тако безазлен и светао, да није |
| у једним ваљаним смуђем.{S} Како вам се чини, мајстор Јоване?</p> <p>— Ама све као што би се по |
| и чудом чудећи се гледају се, па им се чини да већ чују како падају брвна с клисом с црвенога |
| оцепило од света?{S} Та здрава старост чини дане дражима, слађима; врење и борење нестане, тих |
| оник, зато се на сто изнесе пуна велика чинија кромпира с месом.{S} Код мајстор-Јована беше тач |
| то време и кухар, изнесе неколико пуних чинија пасуља кухана са сланиницом, а затим раздели сви |
| е колики је!{S} Највећи сам уграбила из чиније, кад сам сама остала код стола.{S} Загризни само |
| да је застрт чистим чаршавом, тањири и чиније од бела, истина мало простија порцулана, ножеви |
| и пуно, да бих цело село да загрлим.{S} Чинило ми се: отворило се небо, па нас анђели гледају к |
| и оно мало знања, да се друговима често чинило, да врло много зна.{S} Своја знања и искуства те |
| се то на боље окрене.{S} Само треба да чинимо као што нам Доситије вели...{S} Ружице, читај ов |
| шта ћу.</p> <p>— А као зашто не бих?{S} Чинио сам и туђину, а нек’мо ли теби, који си ми толико |
| анов син, свршени лицејац и данас сутра чиновник.{S} Прокопао је Милан све.</p> <p>Гргур му се |
| тиче...{S} Да, без шале, знаш ли да сам чиновник?</p> <p>Гргур га још равнодушније погледа.</p> |
| тити њезину руку, коју држаше стиснуту, чињаше му се да се нешто безвољно откинуло од њега, да |
| угластих шљунака.{S} Гледаше и слушаше: чињаше му се као да у том жубору чује по који слатки гл |
| да скине ока с ње, вазда би је гледао; чињаше му се, да никад није видео тако лепе и прикладне |
| боје да их очи не варају.{S} Све им се чињаше као шарен сан, који никад дотле уживали нису.</p |
| е говорио по готову сам.{S} Макса му се чињаше и сувише озбиљан, Даница снуждена, а Милан у ово |
| растао и напредовао мали Гргур.{S} И он чињаше све што и остала деца, али је ипак био неко особ |
| Овде онде заличио лимун, а у два велика чирака горе дебеле воштане свеће, па кад од врата или и |
| оји савези нису сањарије?</p> <p>— Јок, чист и јасан план, само на посао.{S} Мудро смишљено, по |
| велике куће пажљиво избегавао : његова чиста, проста и лепа, али и сувише затворена натура наг |
| епа, тако анђелско-нежна, тако узвишено-чиста, тако пуна доброте и узвишености, тако...</p> <p> |
| се Богу само за њега.{S} У дубини своје чисте душе веровала је да нема ништа у себи, што не би |
| сти, мољаше се с пуном преданости своје чисте душе, па у свом несебичном срцу зажеле својој дру |
| ораком лаганим, неодлучним, још пун оне чисте анђеоске срамежљивости, коју је собом донео из св |
| има протосинђел и право?{S} Узме табак чисте хартије, начини два три стиха истој јесени — не и |
| е светле и на баџе им узлеће дим горе у чисте и мирне висине.{S} Али је највећма осветљена авли |
| аче мајстор Јован, и поче сипати вино у чисте чаше, које је међутим донела Макрена.</p> <p>Проф |
| ну.{S} Учитељ Макса извлачи из фијока и чисти велике уписне протоколе, учитељка таре послужавни |
| на глави им оне златне крунице, па они чисти стихари са широким опет позлаћеним појасевима.{S} |
| утра до мрака, па и не можемо бити тако чисти и лепи, као ви, који живите само на доколици.{S} |
| нике и чаше, а тамо, иза школе, фамулус чисти неколико пловака, које падоше на жртву данашњој ш |
| аста лица, у хаљиницама искраћалим, али чистим и опраним.</p> <p>— Хе, жено, викну мајстор Јова |
| сто, одмах ћете приметити да је застрт чистим чаршавом, тањири и чиније од бела, истина мало п |
| просто трн.{S} На пупчастој главици те чистине указаше се развалине, остатци високих зидова и |
| оравна на други.{S} Указа се нешто мало чистине, покривене ниском травицом, овде онде, осамљено |
| е облише.{S} Има ли веће среће од овако чистих и невиних суза, које се за нас пролију?{S} Само |
| угу чисту хартију и спусти испод својих чистих кошуља, у дну сандука.{S} Забрави га, али га опе |
| а, погледа горе према Даници, па, онда, чисто подсмешљиво, <pb n="135" /> јетко, погледа и свог |
| авицама.{S} Гргур је гледаше и гледаше, чисто не могаше да скине ока с ње, вазда би је гледао; |
| кадар, Трново... вароши, села, градови, чисто видим народ како по њима гмиже, чујем лађе и спла |
| зговетни и знани, да бисмо, зажмуривши, чисто ускочили у његове области.{S} Често вам је по кој |
| еслога.{S} Шта би било... ох, Боже мој, чисто не смем ни да изустим ту једну реч: слога!{S} Та |
| ази кроз цело тело, улива сласт и ласт, чисто га покреће с места, уздиже га, чини му се: заплив |
| нуде, ама те служе, ама те разговарају, чисто не знаш шта ћеш пре: или да се машаш јела, или да |
| тане нестрпљив, буни се у своме читању, чисто види онога, што је ототањио у оне несносне танке |
| Зли језици потказаше, одведоше дечицу, чисто се грозим да изустим, и та два божја анђелка обес |
| Велебит — сам овејан Србин и Хрват!... чисто зрно, пшеница од народа.{S} Па гледните само Доње |
| миг, потеже цар Ирод мача из корица.{S} Чисто не знате, шта се више светли, да ли она златна ха |
| крају литургије, причестише се сви.{S} Чисто му се скратише ноге, кад их учитељ упути да редом |
| S} Јако, чоче, да о томе не мислимо.{S} Чисто се плашим...</p> <p>— Плашиш, плашиш.{S} Прођ’ се |
| о чудновато беше и у глави и у срцу.{S} Чисто се бојао и да помисли, да ће већ сутра и он седет |
| ажестан предмет тако близу, да бисте га чисто загрлили, или се ућутите и чекате да своја зрачна |
| га сад, пустио је седу браду, па вам га чисто тешко познати.{S} Према њему његова ћерка Даница, |
| колској соби тако утушкано и угодно, да чисто милина беше седети у скамији и слушати кад учитељ |
| тнете попа Крсту па га ословите, а вама чисто тужно годи, кад стане у говору шушкетати, јер га |
| њему осећање, оно готово целога века на чисто неизведено, и разумљиво и опет колико би хтели не |
| , тиштања, штрецања...{S} Да изведем на чисто; сума мога програма: живети што лепше и лакше.{S} |
| Једно или друго?{S} Време је, да смо на чисто.</p> <p>— Па води их.{S} Ако нисмо ми.{S} Бог ће |
| нешто је смислио поп, обадвојица су на чисто!{S} На Никољдан излазе с јутрења, па се уставише |
| ново вино, ветра ни са једне стране, па чисто ти заигра срце кад ходиш а смрзнути снег шкрипи п |
| ао.{S} Сплео се па ни једне паметне, па чисто се боји да се мрдне на столици.{S} Већ му ноге ма |
| о печата.{S} Гледа у отворено писмо, па чисто не верује својим очима.{S} Задрхташе му усне, јез |
| м оџаком, да видиш и тамошње Србе — све чисто Немањино колено.{S} Па да зађемо Фрушком све од м |
| рбе.{S} Друга половина септембра, време чисто, топло, суво, грожђе у велико сазрело, а кукурузи |
| ренутака, ушла са служавником, Гргур се чисто тргао.{S} Учини му се, као да уђе девојка налик н |
| о који слатки гласак своје матере па би чисто и он даље потоком, можда би га добар и милостив о |
| } Кад видим кога да ради и пева, а мени чисто срце заигра, подмладим се.{S} Боже мој, покојни М |
| ри</title>!{S} У ових пет песама трепти чисто славјанска епика, славјанска лирика.{S} Ту нема н |
| покорност, он, громко колико га његово чисто грло ношаше, запева не велико као што је велико, |
| ју школску зграду, којој су зидови тако чисто бели, али дрвени кров од срезанога клиса на много |
| ође напред, а за њим остали сви уђоше у чисто и лепо успремљено попово двориште.</p> <p>Пред ку |
| а их поглеткујем отуда са стазе, па бих чисто да си и ти овде, да их гледаш и да им се дивиш.{S |
| оносила би га и китила целиваће иконе. „Чисто ми је лакше онај дан,“ говорила би, „кад ме свешт |
| х лепих дрвених сводова од клиса, онога чистога патоса од великих четвороугаоних цигаља, оних в |
| ке и лепе и нежне, слике багреношарне и чистозрачне, као освитак, као прозорје.{S} Чини му се д |
| еговој кући, сам јој из млекаре донео у чистој дрвеној стопањи варенога млека и скорупа.{S} Сед |
| аше свога професора погледом девичанске чистоте.{S} А он им стиште руке обојици; да му не налаг |
| ва жена, оличена брига и старање.{S} По чистоти познаје јој се вредноћа и устаоштво.{S} До ње с |
| држи леген да му полије, па да му дода чисту преобуку.{S} Кад се око подне врати са часа школс |
| драгу хартију, па је журно сави у другу чисту хартију и спусти испод својих чистих кошуља, у дн |
| писмо.</p> <pb n="28" /> <p>— Почем се, чита узбуђени свештеник, почем се у нашем отечеству при |
| скеро!{S} Гледамо и ја и она.{S} Броји, чита, говори, све прилике горе од горих.{S} Бацих јерми |
| ри, па чита.{S} Чита једно, чита друго, чита их још једанпут, гледа и по трећи пут то у једно т |
| амакао наочари, па чита.{S} Чита једно, чита друго, чита их још једанпут, гледа и по трећи пут |
| е прозору, намакао наочари, па чита.{S} Чита једно, чита друго, чита их још једанпут, гледа и п |
| ци ноге, збаци с горње ноге папучу, и — чита.{S} Сат тиктаче, мачка под столом преде, у великој |
| да зна што треба да зна, ваља много да чита, много да мисли, много да пише и учи.{S} Надрикњиг |
| окренуо се прозору, намакао наочари, па чита.{S} Чита једно, чита друго, чита их још једанпут, |
| ослао Гргур.{S} Гледа у слова, али мање чита, више мисли и осећа.{S} Па тек је нешто текне у ср |
| рпских Новина</title> и свечаним гласом чита прву прокламацију бана Јелачића.{S} Опазивши лицеј |
| Крста па целоме столу гласно и свечано чита нову вест : „Учитељу !{S} Извештавам те, да је баш |
| е, сви су за столом при вечери, а Гргур чита:</p> <p>„Драги наш Гргуре!{S} Ето се навршује две |
| ало „Распетије“.{S} Сава по читав сахат чита Вергила, или Гетова <title>Фауста</title>, или <ti |
| доше.{S} Поред њих, случајно, пролазаше читав караван Хера кириџија, који на коњима ношаху у Бе |
| пови у шеширима.{S} С горње улице слази читав караван кола, долази народ обучен и наоружан, у п |
| онај најмањи, најобичнији, њему је био читав мали свет, код којега је вредно зауставити се, ис |
| Чело главе мало „Распетије“.{S} Сава по читав сахат чита Вергила, или Гетова <title>Фауста</tit |
| у у врх, а другу у дну софре, а у среди читава пирамида чеснице и других колача, па бео помаста |
| у првој половини децембра снег навејао читаве таване по висовима и доловима.{S} Многи су путов |
| ионицу некога пушкара Ђаковалије, па по читаве сахате гледа како кали ножеве и кити корице, или |
| и да не говоримо.{S} Створише се у њему читави преврати, ни сам не знађаше шта да почне <pb n=" |
| а да можеш видети само, како, каткад по читаво по подне, сучем цеви и певам.{S} Сад ткам најтањ |
| је већ изјављено.{S} Братско поздравље читавоме моме народу, свештенству једне и друге вере, з |
| тије.{S} Ходите.{S} На ти, сине Гргуре, читај, читај гласно, то вели бан, бан од три наше краље |
| као што нам Доситије вели...{S} Ружице, читај ово (показавши јој прстом).</p> <p>Поче Ружица св |
| се осрамотимо.{S}" А ми удри учи, пиши, читај, да очи побеле.{S} Научисмо књиге на изуст.</p> < |
| } Ходите.{S} На ти, сине Гргуре, читај, читај гласно, то вели бан, бан од три наше краљевине:{S |
| оће да одрже све онако како је, они“... читај даље две последње врсте!</p> <p>— <quote>Остају з |
| тиху, у свакој пословици народној...{S} Читајмо, — читајте често те вечно лепе гласове наше гор |
| ни сам не знам шта вам хтедох рећи.{S} Читајмо ове умотворине; као биљци јутро и кишици, тако |
| емачки.{S} Јаки сте у немачком, носите, читајте.{S} Пољак је, своја му је књига најмилија, најп |
| кој пословици народној...{S} Читајмо, — читајте често те вечно лепе гласове наше горске виле... |
| е мичу се са својих позиција.{S} Псалме читају заједнички, Катавасију певају наизменице, али <t |
| Идите у Дрезду, у Вајмар, дабогме, тамо читају буршовима Мушицког, наше песме, нашу књижевност. |
| и више слушајући, него цео дан код куће читајући.{S} Илија је из оног кола ђака, које је данас |
| тресао снег с џубета и обуће, узе своју читакињу за дугме и скиде.{S} Поздрави се и седе до учи |
| њега покрупније књиге, дотле је Даница читала све успомене и све тајне свога лепог и невиног с |
| сте да чујете шта израдисмо у Сиону?{S} Читали сте у новинама...</p> <p>— Новине, као новине, п |
| {S} Све ћете то имати, ако то већ нисте читали у <title>Вјестнику</title>.</p> <p>— А патријарх |
| ченике.</p> <p>— Нити смо слушали, нити читали, одговорише оба младића.</p> <p>— Али смо вас за |
| {S} Узмем књигу, отворим, читам у себи, читам на глас, узалуд, чини ми се: њене модроплаве очи |
| њезине сенке.{S} Узмем књигу, отворим, читам у себи, читам на глас, узалуд, чини ми се: њене м |
| крова, наплела сам, наткала сам се.{S} Читам оцу новине, са свих страна туже се на Мораву, на |
| ам добро дошли, а вечерас, долетели.{S} Читам, а мислим на вас.</p> <p>— Шта, ви ваљда опет с в |
| </p> <p>— Сам.</p> <p>— Читаш?</p> <p>— Читам.</p> <p>— Шта читаш ?</p> <pb n="87" /> <p>Ту пог |
| /title> ономад сам и по трећи пут.{S} А читам само недељом и суботом по вечерњи, кад оставим ра |
| ече по који час забавим.{S} Што их више читам, то их све већма разумем и желим да их опет узмем |
| утићем у руци.{S} Прочита чланак два из читанке јасно и достојанствено онако као паримеје о вел |
| аш ли буквар?</p> <p>— Имам.</p> <p>— А читанку?</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— А „прву знању"? |
| ; већ сам подерала четири буквара и две читанчице.{S} Ја знам написати цело твоје име.{S} Само |
| рња, мали Гргур не могаше да се наслуша читања и певања.{S} Чудио се попу, који пред дверима на |
| соби постане нестрпљив, буни се у своме читању, чисто види онога, што је ототањио у оне несносн |
| задубио се у своју лекцију, вежбао се у читању, затим, загледавши се у мапу Европе, на којој ни |
| ресече га Милан.{S} Не марим читуље.{S} Читао сам.{S} Све саме <title>Спасовске ноћи</title>, н |
| на првом месту међу својим друговима, а читао и писао као онај најбољи другоразредац.</p> <pb n |
| као сасвим другим правцем.{S} Пре свега читао је мало, а за чудо се умео наћи у <pb n="101" /> |
| >До поноћи је свећа горела:{S} Гргур је читао, а Милан, заморен бојем и хрвањем, спаваше најдуб |
| на верност и братство.{S} Патријарх је читао, а Јелачић говорио заклетву.{S} И то ћете подробн |
| утарха</title>, којега је дотле пажљиво читао, метне залогу код Александра краља македонског, с |
| ази да гледа параду.{S} Јутром је много читао и радио, пред вече ходао, а вечером ишао мало на |
| ој “вселени“.</p> <p>— Ја бих тако радо читао Мицкијевића, рећи ће Гргур, који беше у истом зан |
| навици, прионе за књиге.{S} И дан и ноћ читао је, готово колико и није требало; врло ретко изла |
| ви дан Божића, потрудимо се и ми, драги читаоци, мало до учитељ-Максина села. </p> <p>Ноћ покри |
| рији, често иде са њима; мрзи га, вели, читати, па од њих двојице научи више слушајући, него це |
| пред собом.</p> <p>— Непрестано седети, читати — не разумем.{S} Шта има то толико у тим твојим |
| р до Топчидера, — тамо ћемо сести где и читати баладе његове.{S} Ево вам Људевита Штура: <title |
| своје и онако убрано чело и поче у себи читати.{S} Макрена узе детињу пресвлачицу, да је на два |
| ку, али си му је тим разговетније могао читати у очима.</p> <p>Али мала девојчица, која већ дот |
| купивши обрве, поче га стојећки пажљиво читати.{S} Попа и учитељка ћуте и гледају га.{S} Уједан |
| , дед да видим како те је учитељ научио читати.</p> <p>Сви поседаше за сто, Гргур прочита течно |
| говорио заклетву.{S} И то ћете подробно читати у <title>Вјестнику</title> ово који дан. </p> <p |
| tle>.{S} Овај предговор пред граматиком читаћу вам од речи до речи, да запамтите, да знате на и |
| није овде „Доситеј", да видимо какав си читач.{S} А ко вам је био учитељ?</p> <p>— Господин Мак |
| да видим и твоју собу и тебе у соби.{S} Читаш ли још онако много?{S} Благо теби кад имаш много |
| ! викну девојче.</p> <p>— Сам.</p> <p>— Читаш?</p> <p>— Читам.</p> <p>— Шта читаш ?</p> <pb n=" |
| p>— Читаш?</p> <p>— Читам.</p> <p>— Шта читаш ?</p> <pb n="87" /> <p>Ту погледа у књигу, што ст |
| к из Страхиња-Бана.{S} Ти, Милане, лепо читаш...</p> <p>Милан узе и милозвучно и тачно прочита |
| itle> и дигнувши их рукама изнад главе, читаше најновије догађаје.{S} Само би онда спустио лист |
| ходнику.{S} А да ли мишљаше о ономе што читаше, или су осећања отела мах и занела га некуда дал |
| прозоре.{S} У соби наста тишина, Гргур читаше књигу пред собом, а озго га, из оквира, озбиљно |
| ... још гласније.... тако.</p> <p>Гргур читаше:</p> <pb n="105" /> <p>„Разлика у вери и цркви н |
| та, држаше у рукама бројанице и на глас читаше псалам: <hi>и дажд нам, владико, на сон грјадушч |
| <p>Милан прихвати књигу и лепо на глас читаше :</p> <p>— „Колико сам ја прост...“</p> <p>— То |
| а, доста! пресече га Милан.{S} Не марим читуље.{S} Читао сам.{S} Све саме <title>Спасовске ноћи |
| Гргуре, сине, јеси ли ти?</p> <p>— Ја, чича Степане, ја.</p> <p>— О дијете, како си се раскруп |
| мах га познао.</p> <p>— Добра ти срећа, чича-Степане.</p> <p>— Бог ти добро дао! одговори старч |
| ачлија мерити.</p> <p>— Познајеш ли ме, чича-Степане? подвикну Гргур гласом мало појачим.</p> < |
| о?</p> <pb n="140" /> <p>— Сећам те се, чича, како те се не бих сећао?</p> <p>— Е, сиромах учит |
| } Ниси се пео до школе?</p> <p>— Нисам, чича-Степане; грабим кући, док је видела.</p> <p>— Ако, |
| те видео.{S} Збогом !</p> <p>— Збогом, чича! отпоздрави Гргур, окрену коња, па што игда могаше |
| та.{S} Врућине нешто мало попустиле.{S} Чича Иван овро раж и пшеницу и сасуо зрна у кошеве.{S} |
| им своје куће и својега села.{S} Али је чича Иван знао да има још лепшега и дарежљивијега света |
| аже буде тамо после испита.{S} Таман се чича Милија (који се већ уабаносио у кметству), прекрст |
| равио? </p> <p>— Заборавио, да! настави чичица и поче се дизати на ноге. (Лулу је брже боље стр |
| стан глас, потрча у ћилерак, да почасти чичу ракијом, па онда?{S} Онда одједанпут побледе у лиц |
| се обично на каквог паметног и вредног члана из много познијих нараштаја.{S} И наш Илија беше |
| озамашнијим прутићем у руци.{S} Прочита чланак два из читанке јасно и достојанствено онако као |
| , својим заповедничким оком пресече све чланове кора, а они, неми и мирни као бубице, ни лево н |
| у вери и цркви не раставља више браћу и чланове једнога народа у друштвеном и државном животу, |
| евија; нигде нећете наћи помена да међу члановима Вертепа долази и какав цар Петар.{S} То је из |
| шљаној коси.{S} После свију ишла су два чобана, увијена у јагњеће коже, с белим шубарама на гла |
| учитељ Макса, стадоше цареви и краљеви, чобани и вертепоносци, устави се и фамулус Степан, стрп |
| пева“, говорио би Макса, али фамулус и чобани нису певали, па зато су крадом, у свакој имућној |
| <p>С једне и друге стране Вертепа стали чобани, намрштили се, па кад им још видиш у рукама оне |
| рица и носити...{S} Ти ћеш, Пауне, бити чобанин, ти, Јанићије, Ирод, а ти, Крста, цар Валтазар, |
| шећи се лукаво.</p> <p>— И јесте, Грго, човек; човек од феса до јеменија.{S} Да је увек на њего |
| лукаво.</p> <p>— И јесте, Грго, човек; човек од феса до јеменија.{S} Да је увек на његову, вид |
| е коло живота.{S} Судбина је судбина, а човек је најсрећнији, док јој је покоран.{S} Послушност |
| му усне, језик му се пресече, па ућута човек као заливен.{S} Опет прота пише...{S} Наже се поп |
| аје.{S} За њим говори црномањаст шишкав човек, Јован Светић из Новога Сада, а после њега протос |
| >— Ћутиш?{S} Болови?{S} Знам ја, кад је човек рањен, жигови, тиштања, штрецања...{S} Да изведем |
| Максо, да те Бог поживи.{S} Бадава, уме човек, па зна“...{S} Макса се смешка, као бајаги и не ч |
| ме свету, па опет Бог не да да пропадне човек прегалац.{S} Учи се, дете моје, и владај се добро |
| </p> <p>— Ево ово је каранфил, ово лепи човек, а ово жуто не знам како се зове.{S} Гле како ова |
| обрташе око дирека све према сунцу, док човек, у највећим мукама, просто не свиште.{S} Па помис |
| /hi>.</p> <p>— Ето видиш, синко, ја сам човек неук, не знам много књига, али се Доситејевим књи |
| у сусрет.{S} Мајстор Јован, религиозан човек, приђе свештенику руци, за њим Макрена, за њом Гр |
| допаде ово избачено поређење. „Искусан човек", помисли у себи, остави бројанице на сто до себе |
| отворише ступи унутра један средовечан човек, онизак, полупун, чела висока, очију живахних, об |
| и.{S} Сад се је време преокренуло; учен човек, ако ће и пешице ићи, сваки га поштује, а неучена |
| па опет брже боље у књигу.{S} Зна, као човек од искуства, да у учитеља Максе нема циле-миле, в |
| тебе, да ме светујеш, да ме, као проста човека, мало поупутиш, одговори Иван, остављајући празн |
| ам ове године имала драгољуба, па лепог човека, па невена боје разнолике, — горе!{S} Шта пута п |
| а!{S} Морам признати, госпођице, да сте човекољубивији и од мене и од Милана.{S} Али немојте се |
| рећна“.... „удовица с оним црномањастим човеком“.... „писмо“.... „колевка"....</p> <p>„на стран |
| мислите коме?{S} Оној савитљивој трсци, човеку без сваког значаја, али довијарноме — нашем врло |
| одужио сам свој дуг и Богу и Српству и човечеству.</p> <p>— Све као да сте ми из душе извадили |
| собина на друге, о чудноватој упорности човечјега духа, који се противи старим навикама, да ста |
| атима.{S} Ено се миче једна слика, мали човечуљак у црној хаљини, дође под звонарицу, закачи ру |
| па онда узме Плутарха или Доситеја или Чокеове <title>Часове благоговјенија</title>, намакне в |
| е тачно утврђен јеловник.{S} Осим месне чорбе долажаху јела овим редом: недеља, купус и печено |
| поп, што пројаха на дорату вас у црној чоси, у алеву појасу?{S} Брат Иванов син.{S} Који но бе |
| олико тренутака позабавили на том малом чоту; она је причала, торокала, а он је само озбиљно гл |
| о томе говоримо, поче Петрија.{S} Јако, чоче, да о томе не мислимо.{S} Чисто се плашим...</p> < |
| ур и не чујаше бахат, који се овда онда чу у дворишту и суседном ходнику.{S} А да ли мишљаше о |
| " /> <p>Ни сео, а ни књиге отворио, кад чу ход двојице око спољних степеница.{S} Учини му се да |
| пред кућу и гледа изненађено.{S} А кад чу, да су Гргурови другови, скратише му се ноге, па сам |
| руке да их дотакне, али у тај исти мах чу где га неки шумски дух викну по имену.{S} Трже се, и |
| астира Житомишљића, служи цркву и попа, чува државни магацин, прима плату од српскога Књаза, а |
| р устави.</p> <p>— Хвала, хвала, Илија, чувај, не труди се; нисам оскудан, свега је дао Бог.</p |
| Аустрија, стара лисица...{S} Велим ти, чувај се!{S} Ништа ти не рекох за Милана.{S} Растурен к |
| поведеније, на жив пример; смотрено их чувам од соблазнителних речи, од љадословија, од свију |
| о их обоје овде проведосмо.{S} Дуго сам чувао ону киту цвећа на дну сандучића, дуго, дуго.{S} С |
| си им била мати, моја драга Данице.{S} Чуваћу их брижљивије него ону негдашњу китицу твојих цв |
| га мрским турским сатом, у низаме који чуваху стражу, или чуче и пуше на бедему, гледа, гледа, |
| то иде на овоме свету, сваки може бити чувен и велики, ваља само присести, па опљунути у шаке. |
| >Но Милан још ни почео да оджвижди овај чувени марш, а мајстор-Јованов шегрт одазва их обојицу. |
| ше, просто није могао да заклопи очи од чуда, мислио је о томе и мислио, па тако, као уморно ја |
| вави бојеви.{S} У овим биткама збише се чуда од јунашва, али се најхрабрије. борише браћа из Ср |
| рловцима, наставља отац Арон, каквих се чуда не наслушасмо о маџарским насиљима.{S} Где стигну |
| Аврам растера и из Београда — чудна ми чуда, као да је Београд једини на свету, као да нема гр |
| не гледа у Даницу и Гргура, који, пуни чуда, блену, стрепе, плашише се готово, не дишу, ухвати |
| > <p>Махну главицом Гргур па гледа, пун чуда, у то учено чегртало.</p> <p>— А каква је ово икон |
| опанчића да боље виде, гледају, ћуте и чуде се...{S} Осим шарене хартије, било је на столу дуг |
| а на њима учини то чудо, а где су данас чудеса ?</p> <p>— А ја и ви да два дана не једемо и не |
| енили, седе један према другом, и чудом чудећи се гледају се, па им се чини да већ чују како па |
| и шишанама.{S} Пролази Гргур горе доле, чуди се сремачким великим шеширима и подугачким гуњевим |
| сно у своје другове.</p> <p>— Бре, бре? чуди се кмет Милија, па се јаче наже на своју кметовску |
| есор.</p> <p>— Нећеш да будеш професор? чуди се поп.</p> <p>— Нећу.{S} И нећу, и не смем.{S} Да |
| нади овако питање.</p> <p>— Ништа се не чуди, Гргуре; ја сам отац, ја морам да знам.{S} Остарио |
| материна.{S} Гргур гледа слике, гледа и чуди се, а мала Даница хвали му се, како и она уме намо |
| ених леђа надвирује се фамулус Степан и чуди се.{S} А они обадвојица право један другом, стадош |
| из <pb n="104" /> тих маштанија.{S} Не чудим се теби, али се чудим оном професору Сави, па и о |
| маштанија.{S} Не чудим се теби, али се чудим оном професору Сави, па и овом мом матороме баби, |
| огаше да се наслуша читања и певања.{S} Чудио се попу, који пред дверима на глас, не гледећи у |
| пребијеном ногом.{S} Ништа се не треба чудити, кад кажем „с готово пребијеном ногом“.{S} У ђач |
| ећ знаш прекрстити!</p> <p>Поче се томе чудити изненађена девојчица.</p> <p>— Знам.</p> <p>— А |
| ења и чуђења.</p> <p>— А чему се толико чудити?{S} Ту су Пољаци емигранти, ту су све мудре, ода |
| су све мудре, одабране главе.{S} Нашто чудити се, ништа ту нема с неба, ништа „прејестествено" |
| зачуђено.</p> <p>— Чудиш се, је ли?{S} Чудиш се?{S} На ухо ти кажем, ја сам Славјанин, велики |
| <p>Гргур га погледа зачуђено.</p> <p>— Чудиш се, је ли?{S} Чудиш се?{S} На ухо ти кажем, ја са |
| . нека их Аврам растера и из Београда — чудна ми чуда, као да је Београд једини на свету, као д |
| и је од њих двојице бољи?</p> <p>Гргура чудно изненади овако питање.</p> <p>— Ништа се не чуди, |
| Београд, Карловци, нешто велико, нешто чудно, нешто лепо, нешто тамно, нешто далеко.</p> <p>Из |
| често учитељ Макса: „нема заборавнијег, чудноватијег детета у целоме селу“.{S} А да ли је доист |
| е већ сутра и он седети у једној од тих чудноватих клупа и слушати наук, о ком је тако много сл |
| и правцати Србин, а Србин вам је некако чудновато створење: и сазидаће цркву, и набавити звона, |
| о ни мислити ни осећати, ипак му некако чудновато беше и у глави и у срцу.{S} Чисто се бојао и |
| па се наже на Ивана.{S} А Ивану некако чудновато у прсима, па, шта ту тамо амо, и он очи крија |
| а једних друштвених особина на друге, о чудноватој упорности човечјега духа, који се противи ст |
| налази?</p> <p>— У Томашевцу.</p> <p>— Чудо не написа два три ретка својим родитељима.</p> <p> |
| авцем.{S} Пре свега читао је мало, а за чудо се умео наћи у <pb n="101" /> свакој прилици, тако |
| мислио о својој тамној будућности, и за чудо, толико га је занимао тај неразговетни темат, да н |
| а оде у кућу. </p> <pb n="144" /> <p>За чудо!{S} Кад је, после неколико тренутака, ушла са служ |
| звезда на велико изненађење, а још веће чудо занесених гледалаца.</p> <p>Збор певаше даље: </p> |
| ј руци.</p> <p>Млади странци, на велико чудо Степаново, не упутише се школи, већ савише право п |
| њи, али Бог је хтео да на њима учини то чудо, а где су данас чудеса ?</p> <p>— А ја и ви да два |
| е скаменили, седе један према другом, и чудом чудећи се гледају се, па им се чини да већ чују к |
| неки страх, како ли ће остати жив у том чуду од кућа.</p> <p>— Ту испрегоше коње, и док их је с |
| ина привуче на се радозналост дечју.{S} Чуђаху се грдним механама на путу са ишараним ходницима |
| ом белом звонаром.{S} Деца је гледаху и чуђаху се величини никад невиђене грађевине.</p> <p>На |
| </p> <p>Гргур гледаше, али се толико не чуђаше; не виђаше му се да ће то бити Бог зна шта.</p> |
| аше ни једне.</p> <p>Гргур га гледаше и чуђаше му се речима.{S} Он није ни умео разумети то вел |
| ки комитет? пита Гргур пун изненађења и чуђења.</p> <p>— А чему се толико чудити?{S} Ту су Поља |
| у већ оварисали, продужава Милија своје чуђење, и врти својом полућелавом главом.</p> <p>Ђаци с |
| у твојој <title>Славјанци</title>, али, чуј ме добро, што ћу да ти кажем...{S} За Русију, ону в |
| Доста кад ми је поверена резолуција.{S} Чуј ме!{S} Журимо се, док нас нису позвали...{S} Дакле |
| одох у контумац, па збогом!</p> <p>— Та чуј ме само...</p> <p>— А шта да чујем, шта имам да чуј |
| > <p>— Да лажу... хајде нека лажу, само чуј...</p> <p>— Нећу да чујем.</p> <p>— Ама...</p> <p>— |
| апрета ватру, оде и леже.{S} На пољу се чујаху истом први петли, иначе је цело село већ одавна |
| Звоно се још дуго, час јаче час слабије чујаше, а он, свршив молитву, и даље замишљаше себи сре |
| светитељи Симеун и Сава.{S} Гргур и не чујаше бахат, који се овда онда чу у дворишту и суседно |
| радионицу Јована столара.{S} Унутра се чујаше тесање и струг.{S} Пред вратима стајаху неколико |
| едаше кроз прозор напоље.{S} Међутим се чујаше из даљине грмљавина, муње учесташе, по гдекоја к |
| ад се сети овог и онога, па му се једва чује глас, или му се стегне грло, или му се толико овла |
| И кад је склапала очи, учини јој се да чује његов глас: „Лаку ноћ, моја Данице!"</p> </div> <d |
| освитак, као прозорје.{S} Чини му се да чује далеки звон, струје певне и ветрне, еолову харфу, |
| , прислушне код врата, па како ништа не чује, оде опет к прозору и још једном разгледа по некој |
| , има рука работу...{S} Да нас когод не чује. (Ту Милан смотрено погледа на једну и на другу ст |
| мајстор-Јована <pb n="103" /> још се не чује ни ренде ни струг.{S} Седи још за столом, пред њим |
| ...{S} Макса се смешка, као бајаги и не чује шта говори поп, а овамо не би био с раскида, да и |
| трепће, напољу <pb n="92" /> се нико не чује, сви су за столом при вечери, а Гргур чита:</p> <p |
| преко снегова, у бестраг.{S} Из кухиње чује се учитељкин глас, која спрема ручак, а још више о |
| гура.{S} Гајдаш свира у трему, споља се чује сватовска песма девојака, жене и девојке упрле суз |
| ушаше: чињаше му се као да у том жубору чује по који слатки гласак своје матере па би чисто и о |
| , чисто видим народ како по њима гмиже, чујем лађе и сплавове по овим старим валовитим рекама.{ |
| Чујеш, Јелена...</p> <pb n="73" /> <p>— Чујем!</p> <p>— Ти си...</p> <p>— Шта сам ја?</p> <p>— |
| стор Јован? окрете му се отац.</p> <p>— Чујем, бабо, одговори дете, гледећи преда се, а очи му |
| .{S} Ја не знам шта би било од мене, да чујем да си се променио.{S} Био си најбољи међу својим |
| — А шта да чујем, шта имам да чујем, да чујем ја од тебе; та знам море кад си оволишни био.{S} |
| p>— Та чуј ме само...</p> <p>— А шта да чујем, шта имам да чујем, да чујем ја од тебе; та знам |
| p>— Нећу ништа да чујем, немам ништа да чујем!</p> <p>— Та дај се доказати.</p> <p>— Нема ту ни |
| еш ме, Јелена...</p> <p>— Нећу ништа да чујем, немам ништа да чујем!</p> <p>— Та дај се доказат |
| ..</p> <p>— А шта да чујем, шта имам да чујем, да чујем ја од тебе; та знам море кад си оволишн |
| нека лажу, само чуј...</p> <p>— Нећу да чујем.</p> <p>— Ама...</p> <p>— Никакво: ама !</p> <p>— |
| у скамији.{S} Па ипак, ипак ; више пута чујем отуда из школе "гласиће"онаке исто као што смо их |
| офесоре, из живих уста.{S} Што једанпут чујем, боље утубим, него кад десет пута прочитам.{S} Ал |
| прихвати професор Сава; а ми желимо да чујемо од тебе из живих уста.</p> <p>— Добро сте казали |
| спијско Језеро, које никуд не отиче.{S} Чујете ли — Русија је силна!{S} Сви смо упрли очи у њу. |
| чтивости, слушати.</p> <p>— Ради сте да чујете шта израдисмо у Сиону?{S} Читали сте у новинама. |
| <pb n="138" /> и врапчијег цвркутања не чујете више ни веселих птица у гори, ни зујање буба по |
| часном трпезом, а учитељ Макса пева, ви чујете како попа из олтара час слабије час јаче „секунд |
| љубав није ми најсретнија.{S} Зато се, чујеш ли ме, нећу више ни заљубљивати.{S} А знам и лека |
| и продрма.</p> <p>— И ја сам Славјанин, чујеш ли, Славјанин!</p> <p>Гргур га погледа зачуђено.< |
| .{S} Милош и Вучић морају се мирити.... чујеш ли, морају се мирити, или ћемо сви у бечку врећу, |
| кле сте, госпођице, противу фиргаза!{S} Чујеш ли, Милане? и ту дрмну за рукав свога замишљеног |
| — дошао је крај: ил' они ил’ ми !..{S} Чујеш ли ме, Илија је јунак, кажем ти: јунак, јунак.</p |
| нај други још је можда на калдрми...{S} Чујеш ли, Гргуре, с Турцима се не да више — дошао је кр |
| тамо ни амо учитеља као што си ти...{S} Чујеш, учитељу, љубави ти, де да <pb n="40" /> запевамо |
| бегао, као да ме сто врагова гонило.{S} Чујеш ли, Гргуре, та оно је права роспија.{S} Ајаој, те |
| принесе служавник с наливеним чашама. — Чујеш, жено, остави ти то пред нас, ми ћемо се већ сами |
| ам, него ћу се од тебе учити.</p> <p>-— Чујеш, Јелена...</p> <pb n="73" /> <p>— Чујем!</p> <p>— |
| ао своју матер, твоју Петрију!</p> <p>— Чујеш ли, Гргуре, шта вели мајстор Јован? окрете му се |
| е луде цинцарске сплачине?</p> <p>— Ал’ чујеш ме, Јелена...</p> <p>— Нећу ништа да чујем, немам |
| илети.</p> <p>„Да ли си, Гргуре, рад да чујеш, како ли је мени, како твојима, како свима нама у |
| тркане по стрменој коси, а доле уз реку чујеш овде онде поточаре како живо мељу.{S} Куће, негда |
| Русија!{S} Чујте ме!{S} Милане, Гргуре, чујте ме! ова стара.... запамтите што вам говорим... ов |
| } Русија!{S} Не Русија, није Русија!{S} Чујте ме!{S} Милане, Гргуре, чујте ме! ова стара.... за |
| Пожуну побележио.{S} Ехе хе, Пожун!{S} Чујте ме, морате видети Карпате, морате учити словачки. |
| нога.{S} Пуше се димњаци међу луговима, чују се стада, далеко се види пут, који поред брда води |
| S} Како ће се и они тамо обрадовати кад чују да сам те видео.{S} Збогом !</p> <p>— Збогом, чича |
| драги господине.{S} Жао ће им бити кад чују да сте пролазили ; а и Гргур ће вам бити захвалан. |
| рњем зраку, а са двокулне Саборне Цркве чују се звона на бденије.{S} Тај ми се тренутак учини с |
| м гласом извијах „сједалне“ да нас боље чују, да онима горе <pb n="39" /> боље угодим.{S} У јед |
| окичари, наша два млада Србина ништа не чују, ништа не виде.{S} Узалуд се надао за њима и неки |
| исле на тај ужасни час, — ни живи се не чују.</p> <p>Кад је било при крају школских часова, онд |
| аке ствари слободно мислити, и све, што чују, да суде и расуђују...</quote></p> <p>— И тако даљ |
| ећи се гледају се, па им се чини да већ чују како падају брвна с клисом с црвенога крова, звона |
| исивати и приповедати све што је знала, чула и видела.{S} Узе свећу у своју сухоњаву ручицу и о |
| ад усамљеним рањеником, над Гргуром.{S} Чула је Илију, видела је Милана, а душа је заваркава, п |
| опачен одломак каквога тропара, који је чула у школи и цркви.</p> <p>А ђаци у школи седе на сво |
| де никога.{S} Тек кад се и по трећи пут чула мало јача лупа, тргне се учитељ Макса у својој мал |
| лицем.</p> <p>— Господо моја, јесте ли чули за скандал који се у заводу догодио?</p> <p>— Скан |
| амо што се са великог кухињског огњишта чуло пуцкарање великог синоћњег бадњака.</p> <p>Свештен |
| и подесан; отесао га Стојко дунђерин; а чункови су они исти стари, материни.{S} Отац ми је узео |
| е ко у тај мах прошао близо поред њега, чуо би дубок, скривен уздисај.</p> <p>Међутим стигоше п |
| полит је поп, к’о и ти...</p> <p>— Јес’ чуо, учитељу, оканимо се митрополита.</p> <pb n="26" /> |
| амаглиле, душа узмутила, па нити је шта чуо ни видео.{S} Тако је прошао гору, па сеоски потес у |
| — Илија! викну Милан тако љутито, да је чуо и фамулус, који је готово на пушкомет напред корача |
| >, <hi>Славјанске</hi>...{S} Јеси ли ме чуо: цела ми се књига не свиди, досадна ми је.</p> <p>— |
| ..{S} А кога се ја бојим?{S} Јеси ли ме чуо, попе!{S} Бога ми се не бојим ни Књаза, никога, баш |
| дружбом, животом.{S} Што год би видео и чуо, све би те утиске брзо разрадио у себи и као своје |
| срца, он би се час по заплакао, кад би чуо да ће да воде брата, и да га дуго, дуго неће видети |
| пароху, рече тронуто:</p> <p>— Јеси ли чуо, попе; ја сам се у себи добро промислио и промислио |
| га <pb n="6" /> крова.{S} Далеко у шуми чуо се ћук.{S} Тамо кроз грање високога бреста светлила |
| зида у материном кревету, покрила се, а чупавом главицом врти то на једну то на другу страну по |
| али врховима својих прстића непрестано чупкаше своју шарену кецељицу.</p> <p>А кад поче вечерњ |
| с на лево, десно и назад; све је желела чути, све видети својим маленим живим очицама.</p> <p>У |
| ти — јесте, али што ћеш у Здравковићима чути здравица и напијалица, Бога ми их не умеју онако н |
| па горе до твојега села?{S} Ако си рад чути, ми смо, хвала Богу, сви здрави, које исто и теби |
| ено, тако да се је једва могло на крају чути: и донесех му дар : измирну!</p> <p>Не би Макси пр |
| ји шљивовицу који комовицу; а трбушасте чутуре с вином, погаче, заструзи с пребранцем и киселим |
| {S} Сељаци поседали под брест, повадили чутурице из торбица, па који шљивовицу који комовицу; а |
| осио у кметству), прекрстио и гледећи у чутурицу почео да ниже, „за сретна данка и сретна уранк |
| дну велику погачу, напунили ону највећу чутуру, па све то још за видела згодно наместили у кола |
| сатом, у низаме који чуваху стражу, или чуче и пуше на бедему, гледа, гледа, гледа, а у глави м |
| а знаш као воду, опет вели: не знаш!{S} Џаба се само мучимо и знојимо.{S} Све ће нас изрезилити |
| кусну.{S} Само су деца у спаваћој соби џакала, а мали Гргур, под својом поњавом, удубио се у с |
| источном робом, пекарнице и млекарнице, џамије и хамами с кубетима, телалнице и прчварнице с до |
| } Одседну у једној гостионици код Батал-Џамије.</p> <p>Сутрадан се рано дигну Иван па с децом п |
| {S} Слазимо ја и Илија механи до Синџир-џамије...{S} Илија дош’о у севдах, а и сам сам, хтео да |
| ндурима.{S} Суботом је излазио на Батал-џамију и разговарао се са сељацима, који довлаче дрва и |
| овде онде, осамљено неколико упавићених џбунића, или кржљав и грбав глог, или ситнолисна дивља |
| спреми оцу доручак.{S} Макса извадио из џепа два писма, окренуо се прозору, намакао наочари, па |
| трну у дланове, и нехотице се дотаче у џепу бурмутице, али је био толико присебан да је не изв |
| аплашио директором; вели: носи ти тај у џепу троструку бивољу камџију, па <pb n="51" /> чим муц |
| Макса, натукао црну шубару, постављено џубе, назуо чизме <pb n="31" /> до колена, навукао шаре |
| гову дугу мало разбарушену косу, у црно џубе до колена, или у ону антерију од вишњеве ђезије.</ |
| ан да се кишом заплачу.{S} Макса огрнуо џубе и место феса намакао зимњу шубару, Даница нахранил |
| која се некако једва виђаше иза попова џубета.</p> <p>— Ехе, све сами цареви и царице, настави |
| заустави се и поче намештати крајеве од џубета један преко другога.</p> <pb n="29" /> <p>— То ш |
| оним рибарским чизмама), стресао снег с џубета и обуће, узе своју читакињу за дугме и скиде.{S} |
| ној позицији, згрчен, у некаквом старом џубету, у шубари, а соба просто као турски хамам.</p> < |
| и попити, зваше ме и у „исправничество“ шабачко, али ја не хтех остављати школе ни моју десну п |
| другара, а Даници клонуше руке и спусти шав на сто.{S} Лице јој се преобрази, лепо, па сину још |
| ој витак и достојанствен.{S} У руци јој шав, оборила лепу мудру главу, и шије.{S} Онај исти ста |
| лики, ваља само присести, па опљунути у шаке.</p> <p>— А је л’ вас тај ваш господин Максо учио |
| се лактовима о траву, а главу метнуо у шаке, гледа у бедеме градске, у кулу га мрским турским |
| у растати од Вертепа, и сам би палицу у шаке па упоред с Максом, само да није браде, да није чи |
| равио.{S} Уча говораше: „Децо, децо, не шал’те се главом, учите, данас сутра ето директора, па |
| е да га разговори, заметао је свакојаке шале, попевао и причао, али је стари учо остао дуго, вр |
| ивим...{S} Шта ме се тиче...{S} Да, без шале, знаш ли да сам чиновник?</p> <p>Гргур га још равн |
| вему...{S} Положај, новац...{S} Да, без шале, јеси ли се обратио попечитељству?</p> <p>Гргур га |
| ажа, а погледа да га, бога ми, ни Максо шале не издржи, кад га случајно погледа и што год упита |
| иста.</p> <p>— Не шалиш се?</p> <p>— Не шалим се.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом!{S} Али Гргу |
| ај ми реч, тако ми Бога, ја се собом не шалим.</p> <p>Гргур му пружи руку, он је мушки продрма. |
| јоште из малена.{S} Па да се главом не шалите, него да нам се добро учите, да не осрамотите ни |
| >— Одиста?</p> <p>— Одиста.</p> <p>— Не шалиш се?</p> <p>— Не шалим се.</p> <p>— Збогом!</p> <p |
| ве сами цареви и царице, наставиће попа шаљиво, издижући обрве...{S} Како ћемо ми уз вас овако |
| идем у школу.{S} Пст!{S} Гргуре, да ти шапнем на уво: ја се још по који пут закључам у ону соб |
| е никад дотле видео, али му његово срце шапну, да су то учитељка и њезина кћи.{S} Маши се руке |
| су ти ?</p> <p>Он се мало збуни па тихо шапну:</p> <p>— Ево их.</p> <p>Једва изустив то, покаже |
| гледала у децу у дну стола, па би нешто шапнула учитељци, која би се на то само насмејала, али |
| волим, волим, волим, први пут је ноћас шапнула у себи, пољубила књигу, и кад је пред легање ст |
| и се на часак два?{S} И кад је пред сан шаптала своју обичну <pb n="142" /> молитву, желела је |
| {S} Уплаши се, јаој, па ни укресати.{S} Шаптасмо му и шаптасмо, али узалуд.{S} Дрхташе као прут |
| јаој, па ни укресати.{S} Шаптасмо му и шаптасмо, али узалуд.{S} Дрхташе као прут, а кад поче п |
| тишине, попадија и учитељка нешто за се шапутаху, мала Даница лактом оборила колаче па их купи |
| АЊАЛО.</p> <p>РОМАН.</p> <p>МИЛОРАДА П. ШАПЧАНИНА.</p> <p>У РЕДАКЦИЈИ И С ПРЕДГОВОРОМ.</p> <p>Д |
| </p> <p>Попа оде к великој мапи Европе, шара прстом по Русији, па га заустави на Криму.{S} Заме |
| же слуга кола, утврђује чивије, намешта шарагље и лесе, вади воду из ведра и пере главчине, нап |
| намоловати лутку и коња, узе креду, па шарај по табли.</p> <p>Те вечери беше се необично рано |
| очи не варају.{S} Све им се чињаше као шарен сан, који никад дотле уживали нису.</p> <p>А Иван |
| а и стоке: ори се песма, фрулица; живот шарен, врео,трудан, живот, који се не свија, упоран, жи |
| другу страну.{S} Гледаху убаве дворце, шарене излоге дућанске и радионичке, свет који врви там |
| урбанима, пушећи <pb n="70" /> чибуке и шарене наргиле, а низ улице, горе доле, надали вику хал |
| иде, гледају, ћуте и чуде се...{S} Осим шарене хартије, било је на столу дугачких липових цепљи |
| чизме <pb n="31" /> до колена, навукао шарене вунене рукавице, а поштапа се кривом мачугом.{S} |
| де средовечне ерлије с белим, зеленим и шареним турбанима, пушећи <pb n="70" /> чибуке и шарене |
| ошева, да у дебелом хладу мало одахну и шареним марамама покупе зној са чела и лица, „Кад нећет |
| S} А сваком о пасу висаше источни нож у шареним цагријама, а многима, кад бисте опипали појасев |
| нинску воду и слушаше њезин ромон преко шарених, облих, а и многоугластих шљунака.{S} Гледаше и |
| гуру је мати наместила у кући, прострла шареницу преко миришљава сена, под главу вунен јастучић |
| са столарством, све теши нешто на око, шарено и цифрасто ваздан, а док подложиш пећ, а оно се |
| таза и овде и онде између леха беше још шареног и свежег цвећа.</p> <p>— Ала у вас има много цв |
| неранџе и бледе лимунове.{S} Изнад тога шаренога света у плавој висини беле се вита мунарета, и |
| е помагаче, и сам настави маказама сећи шарену хартију.</p> <p>Попа оде к великој мапи Европе, |
| својих прстића непрестано чупкаше своју шарену кецељицу.</p> <p>А кад поче вечерња, мали Гргур |
| о у севдах, а и сам сам, хтео да слушам-шаркију..:{S} Ето ти пред нас Хасе, као за пакост...{S} |
| си се извитоперили, прозори на зарђаним шарчицама олабавили ; она велика пећ испрепуцана сва па |
| четвороугаоне црте за игру с пасуљима, шах-табла која се зове „мицаљица“.{S} На зиду прилепљен |
| и о слободи независној и од Маџара и од Шваба и од Турака.</p> <p>А тамо у оној соби из авлије |
| да је добра, не бисмо се дигли.{S} Под Швабама зло, а Маџари црње и горе, загрдили.{S} Навалил |
| дознао поглед.</p> <p>— Казао сам да су Швабе ниткови.</p> <p>— То зна и Бог и људи.</p> <p>— К |
| а мало заћута и једва изговори реч):{S} Швабо...{S} Али увек је било на свету горчине, било је, |
| нит.</p> <p>— Ти си дивљи поп!</p> <p>— Швабо остаје Швабо!</p> <p>' — А гејак гејак!</p> <p>— |
| Ти си дивљи поп!</p> <p>— Швабо остаје Швабо!</p> <p>' — А гејак гејак!</p> <p>— Пи! ракну поп |
| Маџарима, а чини ми се биће скоро и са Швабом квит.{S} А шта ту циле-миле — лагарије.{S} Ако ћ |
| гостинским, који би пристао за три и по швапска кревета.{S} Тамо код иконе висе скорашњи венчић |
| одграђену порту, по којој сеоска марва шврља, а на једном изваљеном камену седи антихрист и ке |
| на коленима, или сићи доле у поток, па шврљати горе-доле по оној самоћи.{S} Кад је зима настал |
| момци, којих је вазда имао тројицу.{S} Шегрт је помагао доносити јела и служити при столу.{S} |
| жди овај чувени марш, а мајстор-Јованов шегрт одазва их обојицу.</p> <p>Кад уђоше наши лицејци, |
| које му овлажише очи.{S} У тај пар дође шегрче; позва га на вечеру.{S} Он извини и себе и Милан |
| са сузе рукавом, а цео збор запева: <hi>Шедше трије цари ко Христу со дари</hi>...</p> <p>А кад |
| разабира.{S} Попадија и учитељка као да шенуше мало од радости, ено их у кухињи, ухватиле се за |
| ухињу, те би према стању онога што је у шерпењи и лонцу одлучио: да ли ће до ручка моћи бити го |
| лазио.{S} Онда је Даница навршила пуних шеснаест година, у августу су заједно славили њезин рођ |
| дјекују шест стотина двадесет и једна — шест стотина двадесет и једна.{S} Још ове зиме прочитаћ |
| ена, кад се међу нами говорило: боље је шест вранаца у каруца, него шест школа у глави.{S} Сад |
| ло: боље је шест вранаца у каруца, него шест школа у глави.{S} Сад се је време преокренуло; уче |
| у пет великих, кличу и звонко одјекују шест стотина двадесет и једна — шест стотина двадесет и |
| шња несташна и торокљива Даница.</p> <p>Шест пуних година је минуло, од како се Гргур <pb n="86 |
| ело Христово примите</title>.{S} Дође и шести дан по подне поста без зејтина; сутра је причест |
| зиду са големим теговима и дугом тромом шеталицом, а за дугим столом учитеља Максу с <title>Плу |
| свога века није видео сат, гледао је у шеталицу, у сказаљку, у незнане бројеве, и у оне тегове |
| варању.{S} Професор оде горе у варош, у шетњу, можда да се узгред види и са својим љубимцем, Јо |
| ица, Макса писма у шпагове, а Гргур узе шешир и спремаше се за полазак.{S} Макса још заста у со |
| , у једној држаше свој ониски голубасти шешир, а другом руком намешташе своју, лаким знојем овл |
| Сава смешећи се, оставивши свој онизак шешир на орманчићу, где стајаше еснафска кутија.</p> <p |
| едан дотле, срце ми јаче закуца, скидох шешир, планински ветар попириваше и бијаше у <pb n="107 |
| е прошло.{S} Макрена прихвати штапове и шешире, а Јован им начини места у горњем месту свога ве |
| ур горе доле, чуди се сремачким великим шеширима и подугачким гуњевима, па оним опанцима што им |
| ани раци.{S} Још му необичнији попови у шеширима.{S} С горње улице слази читав караван кола, до |
| ношњу: заменити фес и шубару капом или шеширом, то беше она иста мука отоманске империје, кад |
| деце, од народа, да није прута, да није шибе?{S} Много сам о томе расуждавао, прут је храпав пу |
| вене ступчиће; Даница, не дижући главе, шије, а учитељ Макса, држећи бројанице, набрао чело, ск |
| ци јој шав, оборила лепу мудру главу, и шије.{S} Онај исти стари, сада још старији сат тиктаче |
| е онако како је, целом свету да заврнеш шију.{S} Тебе не питам, питам госпођицу...{S} Допустите |
| , драги Илија?</p> <p>Илија трену само, шикну мало кроз нос, па, да сакрије незадовољство, лука |
| </title>, или <title>Разбојнике</title> Шилерове, па опет, кад затвори књигу и кани се да легне |
| дића.</p> <p>— Али смо вас зато кљукали Шилером и Гетеом, па чак и оном будалом — Клопштоком.{S |
| рвен појас од најлепше свиле, што му га шиље владика за ревносну службу у божјем винограду.{S} |
| ли дете да задржимо код куће или да га шиљемо даље у школу.</p> <p>— Ја, снебива се Петрија, п |
| томим равницама, па с тога по више села шиљу ђаке у једну школу, која је обично, исто као и б.. |
| рини између дробних облака, а дуга озго шине од једнога краја брда до другога, истурујући своји |
| попом дугачке диване, којима ће крајеви шинути чак до јутрење.{S} Па, по свом старом обичају, п |
| ле полуоголеле гране, а на њима по који шипак ужутео и у велико се спрема да се нарумени.{S} Об |
| te> <p>Гргур гледа и слуша, груди му се шире радостима, које до сад није уживао, отвори уста да |
| лики ћуп.</p> <p>Ту она показа ручицама ширину и висину тога тако важнога и омиљенога суда, а о |
| Збогом!{S} Имам ја другова и осим вас — широк ми је Дорћол, па Зерек, па Сава.{S} Другова свуд |
| златне крунице, па они чисти стихари са широким опет позлаћеним појасевима.{S} Даница вазда жив |
| о заспати.{S} Плакао је, брисао је сузе широким рукавом своје беле кошуљице, а све кријући, да |
| ходом сишла у своју ноћну стражару, на широку пречагу под вишњевим столом.</p> </div> <div typ |
| ислима преко Дунава, уз Авалу и Космај, широм по Шумадији.{S} Уставио се код свог сеоцета на бр |
| у, на образима, уста журно са столице и широм отвори врата на својој мирној „вселени“.{S} Обоји |
| влада отвара капије на Сави и Дунаву и широм испраћа оружану браћу браћи у помоћ.{S} Стари про |
| ви Кара-Мартин заурлати: ма! а директор широм врата отвори.{S} Сиромах Кара-Мартин умало се ниј |
| а још китњастијим јатаганима, сабљама и шишанама.{S} Пролази Гргур горе доле, чуди се сремачким |
| <p>Пошто су прочитали <title>Глас харфе шишатовачке</title>, професору Сави се зажари лице а оч |
| задржавајући се после десет.{S} Омален, шишкав, средовечан, кокораве косе, браде пуне, подрезан |
| је обичаје.{S} За њим говори црномањаст шишкав човек, Јован Светић из Новога Сада, а после њега |
| ни још понајгоре.{S} Која меџедија неће шкодити...{S} Боже здравља... ја ти верујем... вратићеш |
| нагло, све узима други вид, књижевност, школа, црква, све.{S} Нећете заћи у моје године, а све |
| >II.</head> <p>Не прође неколико дана а школа б...ска забруја као кошница.{S} Искупише се ђаци |
| бина.{S} А кад рикне кроз нос: ма! цела школа узавре, граја, урнебес.{S} Као и међ’ људма тако |
| .{S} Бадава, кажем и казаћу увек: стара школа, па стара школа.{S} Док смо се ми, господине, држ |
| ем и казаћу увек: стара школа, па стара школа.{S} Док смо се ми, господине, држали часловца, пс |
| и остала деца.{S} Ђаци из села у ком је школа сутра ће почети долазити.{S} Учитељка не даде мал |
| ма годину дана децу учио.{S} Зар није и школа држава, а дечица народ, и те какав народ?!{S} А у |
| пше одгајила — шта ли ће од њих учинити школа и друштво?</p> <p>И као да се после ових речи оте |
| вим тако, потврђује Илија.</p> <p>— Нек школа даде знања „сваком Србину нужна“, а ко те пита ко |
| оље је шест вранаца у каруца, него шест школа у глави.{S} Сад се је време преокренуло; учен чов |
| чићу је скромна детиња преобука.</p> <p>Школа је б....ска у брду.{S} У брдима су села много мањ |
| ....ска, баш уза саму цркву.{S} У таким школама деца живе стално, и само о великим <pb n="3" /> |
| , онако мимогред — реци да су прутови у школама излишни, да се ђаци могу учити без боја.{S} Мој |
| ило од света, кад би се сад прочитало у школама, у народу: децо, браћо, нема више фиргаза, нема |
| а таре послужавнике и чаше, а тамо, иза школе, фамулус чисти неколико пловака, које падоше на ж |
| али је ипак примио.</p> <p>— Данас нема школе, Грго; хајдмо тамо на брдо да трчимо горе и доле. |
| , драги мајстор-Јоване, што навалише на школе, него се почеше и цркве <pb n="106" /> машати.{S} |
| ле толикога растанка, могао проћи поред школе, а не увратити се на часак два?{S} И кад је пред |
| ео ?</p> <p>Гргур је прошао долом поред школе; оздо видео само школски кров, и врх њега дрвену |
| е мудрости.{S} Па још данас, кад се код школе и цркве искупило мало и велико.{S} Школско двориш |
| је од јутра до мрака путовати од једне школе до друге.{S} А данас?{S} Има их у сваком трећем с |
| н зна.{S} Не бих се застидео ни од веће школе, нити би и она са мене била постидна.{S} Али ја с |
| тебе српски: да л’ да водим дете у веће школе или не.{S} Једно или друго?{S} Време је, да смо н |
| дужности, нада трку из собе у школу, из школе у собу, збунио себе и друге, а добри и богобојажљ |
| а ипак, ипак ; више пута чујем отуда из школе "гласиће"онаке исто као што смо их ми од себе дав |
| вим замицати за брдо на западној страни школе.{S} Још се изнад младе горе виђаху полу-светли вр |
| ство“ шабачко, али ја не хтех остављати школе ни моју десну певницу.{S} Сваки се роди за нешто, |
| > <p>— Ако одеш до села, спусти се и до школе моме старом учитељу.</p> <p>— Макси ?{S} Добро, з |
| Петрија... збогом!{S} Одох све трком до школе.{S} Како ће се и они тамо обрадовати кад чују да |
| повратио жив и здрав.{S} Ниси се пео до школе?</p> <p>— Нисам, чича-Степане; грабим кући, док ј |
| палицом, оде младачком брзином доле ка школи.</p> <p>Газда Ивану заиграла обрва, стоји пред ку |
| о с учитељем и учитељком, сишао је доле школи, па кад се увио у студену поњавицу, а пред њиме, |
| на велико чудо Степаново, не упутише се школи, већ савише право под велике брестове код кошева, |
| анину, у Гргурово село.{S} Враћајући се школи, била је замишљена; можда први пут у свом малом в |
| колске часове, и обоје се журно упутише школи.{S} Даница је напред скакутала.</p> <p>Кад је бил |
| села; нико живи не слажаше амо цркви и школи; у сеоској механи никога осим викача и кмета, а ч |
| спа.</p> <p>А кад фамулус Степан дојури школи, подигао беше праву узбуну.{S} Кад се старац изду |
| мали Гргур учи оне мале науке у сеоској школи, и од како мала Даница, и сама узгред учећи се, н |
| , донесе глас да је директор у суседној школи, а сутра, тамо од подне, ето га Макси у госте.{S} |
| ним часовима бити сам, седети у празној школи, или се попети на она дрва на дрвљанику с књижицо |
| читељу о рату, Маџарима, о Војводини, о школи, о књижевности, о политици.{S} У подне за столом, |
| ћање пренесе у мисли о учитељу Макси, о школи, о Даници.{S} Што дуже мишљаше о себи и њој, све |
| тељци, о учитељу Макси, о попу Крсти, о школи.{S} Изађоше из кухиње и одоше староме Макси у соб |
| ого, о селу, о Београду, о детињству, о школи, о невиним играма из доба ђаковања, и о — садашњо |
| најмању ситницу о детету, о учитељу, о школи, али само једно није се усудио да превали преко с |
| паде на памет мисао: да покрене говор о школи.{S} Сиротан, а радан, давао је кондиције деци иму |
| живота.</p> <p>Учитељ је с попом отишао школи, а ђаци се расуше по порти.{S} Гргур, како је ста |
| га детињства, из свога живота у селу, у школи; сећа се и учитеља Максе, сећа Данице.{S} Па онда |
| есто прохе, наста хлебац пшенични.{S} У школи, пре и после подне, пева се: <title>Тјело Христов |
| одломак каквога тропара, који је чула у школи и цркви.</p> <p>А ђаци у школи седе на својим мес |
| е мени, како твојима, како свима нама у школи, па горе до твојега села?{S} Ако си рад чути, ми |
| оворио и препоручивао.{S} Сваки појав у школи, и онај најмањи, најобичнији, њему је био читав м |
| овор, част — до поноћи.</p> <p>Али је у школи горела свећа и после поноћи.{S} Макса се два три |
| тер твоју“ и тако даље, онда се дигне у школи толика граја, тако велегласан и досадан концерат, |
| воје ђачко доба: дете плаче и моли се у школи, а ја сва претрнем за разбојем, па се прекрстим и |
| ије клонуо; још је исто онако тачан и у школи и у цркви.</p> <p>„А мајка?{S} О, мој добри Гргур |
| се допадне ова мечја игра, те кад би у школи, а он скине тканицу, те даде неком своме другу је |
| рофесор Сава.{S} Док се он можда бави у школи, уђимо, на прстима, у ту његову отворену ћелијицу |
| , ево сад у цркви: теже је дајанисати у школи него дрмати вилајетом.</p> <p>Учитељу се Макси до |
| алом јаду, да ће он вечерас преноћити у школи, без оца и мајке, да га неће покрити мајка својим |
| е чула у школи и цркви.</p> <p>А ђаци у школи седе на својим местима и уче.{S} Од њихових гласи |
| и по кући и око куће.{S} Гргур је био у школи и с Даницом разгледао дотле невиђену књигу, у кој |
| овори Гргур, мислећи да тога има само у школи.</p> <p>— Видиш, овако се пише један, овако два, |
| особито дете.{S} Ма колико да је оно у школи било тамно и коштуњаво, опет је он то брижљиво пр |
| гу да разумем, јер ме у младости нису у школи упутили како треба.{S} Зато учите сад док сте мла |
| ра међу људима, да често сав добар усев школин позобље.{S} Имамо толике жалосне примере пред со |
| је готово на памет.</p> <p>— Па како са школом? поче Илија да гази у густи честар тадашње приме |
| премљено; ограда окићена бршљаном; пред школом дугачак постављен сто; иза куће пуши се голем ог |
| >Већ је скоро пао лист са брестова пред школом.{S} У дугачке општинске кошеве одавна се довлачи |
| апрепашћена, стајала на ивици брда пред школом, и непомично као кип гледала на ону страну, где |
| унакрст по нашој Шумадији.{S} Поток под школом још и сад тече онако холо и младачки, као кад се |
| он би и своје село, заједно с црквом и школом и гробовима својих отаца, пренео у Шумадију, у М |
| </p> <p>— Овај, Гргур, са нашом сеоском школом, Богу хвала, готов је.</p> <p>— Охо!{S} Е баш ми |
| смеха, Учитељка <pb n="27" /> отворила школска врата, гледа их и крсти се.{S} Иза њених леђа н |
| аније; крајем половине јуна завршиће се школска година.{S} Многи, нестрпљиви, већ се и одметнул |
| } Кад би око вечерња звона, отворише се школска врата и уђе поп, с књигом и епитрахиљом под паз |
| тима и уче.{S} Од њихових гласића бруји школска соба као кошница.{S} Из тога жубора, сложенога |
| лу школском.{S} Зачудише се, јер обично школска соба, како се пред мрак почисти и притвори, виш |
| аху распознати дудови од липа.{S} Поред школске ограде прође још по који одоцнели ратар, сам, у |
| је мало одахнуо од мучних утисака прве школске поуке.</p> <p>— Хоћеш да ти узберем?</p> <p>— Н |
| свима кметовима по свима селима б...ске школске општине.{S} Сутрадан а сунце над гору, а кметов |
| не крилима, а њега жижне помисао на оне школске дане после великих празника, кад ће строги учо, |
| тели.{S} Око вечерња звона, отворише се школске вратнице и у двориште уђоше два млада господина |
| „воспитанија“.</p> <p>— Ко се усуди из школске авлије, без мога знања, наглашује учитељ Макса, |
| е детету, и посла је, да добро притвори школске прозоре, који су, обично, по цели дан били отво |
| {S} Међутим звечка <pb n="15" /> огласи школске часове, и обоје се журно упутише школи.{S} Дани |
| рмату веће осмине знате да не могу бити школске; а да су речници, ваљало би да су многолисније |
| и тамо код кошева, док не огласи звечка школски час.</p> <p>Кад су се враћали с потока, мали Гр |
| место Севастопољ:</p> <p>— Кад се иште школски прирез — нај! а кад пишу мапе, као да ће им рук |
| озове оца и сина у школу, седе за плави школски сто, извуче из фиоке уписни протокол и отвори г |
| .{S} Она је једва жива претурила велики школски одмор; њезин окретни језичић, њезина немирна ус |
| рак, да се једва могаше разазнати стари школски орман за књиге од оне велике пећи десно од врат |
| ошао долом поред школе; оздо видео само школски кров, и врх њега дрвену звонарицу са школским з |
| а <title>Плутарха</title><pb n="5" /> у школски орман, а малени Гргур, једва корачајући од бола |
| с, као некада, ради брижљиво; кад је за школским столом, не чини му се да је баш толико зашао у |
| ки кров, и врх њега дрвену звонарицу са школским звонцетом.{S} Преброђујући поток код новога мо |
| ћ је два пута неко лупнуо штапићем пред школским вратима, па и накашљао се, али му се нико изну |
| рође ни један час, а већ ни једнога под школским кровом, сви се, жељни, упутили својим кућама, |
| јагњешце, и заспао.{S} А први санак под школским кровом беше тако драг: сневао је своју мајку П |
| у, полако, као стари мачор, приближи се школским вратима, застане мало, застане још малко, па о |
| ...</p> <p>Изговоривши то, поче обичним школским тоном и ритмом да одчегртава своме занимљивом |
| раштао с њоме, једва се могаше отрћи од школских вратница, и кад је већ морао пустити њезину ру |
| ом, похита натраг, а кад беше већ близу школских врата, а њему се откиде неколико комада од оно |
| е не чују.</p> <p>Кад је било при крају школских часова, онда су старији ђаци, по заповести учи |
| стрла плавчаста боја, неколико упрљаних школских књига, а по осталом слободном простору перорез |
| коле и цркве искупило мало и велико.{S} Школско двориште почишћено, спремљено; ограда окићена б |
| ракну поп.</p> <p>— Пи! пљуну учитељ на школско тле.</p> <p>Устаде учитељ, устаде поп.{S} Погле |
| код новога моста, чешће је погледао на школско брдашце, премишљао да ли да сјаше на који трену |
| кредом ни маћи!{S} Љутито баци креду на школско тле, која прште у мале комадиће по свима крајев |
| и изиђоше који у кућу, који у пространо школско двориште.{S} Они најмлађи, мало попрестрављени, |
| срдашце.</p> <p>Кад сви троје изађоше у школско двориште, опазише, да мали брдски коњичак, прив |
| лас из тога заноса, баш кад је ступио у школско двориште.{S} Диже своју замишљену главицу и вид |
| буку.{S} Кад се око подне врати са часа школског, тек што попије ракију и на сахату куцне подне |
| , изађе заједно с њом из тог загушљивог школског ваздуха.</p> <p>А кад су били код баштенских в |
| сачува, две недеље нисам се макла испод школског крова, наплела сам, наткала сам се.{S} Читам о |
| м, па се тога дана не би ни макао испод школског крова.{S} Поп Крста му долази, али не често ка |
| наш“, кренуше се, све два и два, преко школског дворишта у пространу порту, а из порте у цркву |
| рете леђа и одскакута из баштице, преко школског дворишта, право у кућу.</p> <p>И Гргур, стидан |
| чку", што висаше о једном дрвеном стубу школскога ходника.{S} Знак да је на учитељевом сату куц |
| старих храстова, на црквеној кули и на школској звонарници, што за тренут два блесну последња |
| ији, па га заустави на Криму.{S} Замера школској власти, што није назначила место Севастопољ:</ |
| не.{S} Већ много пријатније у заветрини школској, а у школској соби тако утушкано и угодно, да |
| Немац, а још бољи Латин!{S} У дужности школској тачан, у цркви сваке недеље, а кад су празници |
| пловака, које падоше на жртву данашњој школској свечаности.{S} Сељаци поседали под брест, пова |
| ушану.</p> <p>Дође и божићни пост.{S} У школској трапезарији укиде се мрс.{S} Али зато, место п |
| го пријатније у заветрини школској, а у школској соби тако утушкано и угодно, да чисто милина б |
| ки коњичак, привезан за један проштац у школској огради, мирно стоји оборене главе, и жељно оче |
| врло добро познатоме Илији. .</p> <p>У школској соби спремају младу, облаче јој плавчасту свил |
| да мечкаре, па једно по подне, баш пред школском капијом, заокупе ударати у даире: „Играј ми иг |
| о о великим <pb n="3" /> празницима и о школском одмору одлазе својим кућама.{S} Оцеви доносе х |
| да је још једна свећа запаљена на столу школском.{S} Зачудише се, јер обично школска соба, како |
| е уђоше два млада господина.{S} Гледају школску зграду, којој су зидови тако чисто бели, али др |
| ан што добро свикнеш и научиш.{S} А кад школу свршиш, е онда, онда...</p> <p>И ту се брат-Ивану |
| необичније новости.{S} Често изађе пред школу, спреман да се прође по селу, узме штап, кћи му к |
| , десно Дунав.</p> <p>— Ту ћеш ти учити школу, Гргуре! викну Паун.</p> <p>Гргуру заигра срце од |
| ла крила, дотле је он пажљиво разматрао школу и њезин скромни намештај.{S} Свећа горијаше готов |
| се, газда Иване.{S} И мој је син свршио школу код велике цркве, па сад, како ти се чини, ја вел |
| ожио у божје руке.</p> <p>— А кад Гргур школу сврши, хоће ли он опет к нама у село, да радимо с |
| још је фамилијаз.{S} Даница ме одазва у школу — да је видиш, Грго, нема је лепше у свем селу, р |
| чешљану главицу, оде лаганим корацима у школу.</p> <p>Гргур није ни гледао за њом.{S} Занимао с |
| ом марамом, па онда позове оца и сина у школу, седе за плави школски сто, извуче из фиоке уписн |
| о осећање дужности, нада трку из собе у школу, из школе у собу, збунио себе и друге, а добри и |
| овом душевном тековином.{S} Отишао је у школу, сео сам у скамију, отворио пред собом букварић, |
| држимо код куће или да га шиљемо даље у школу.</p> <p>— Ја, снебива се Петрија, па Бога ми не з |
| ?</p> <p>— Ето што: хоће да води дете у школу.</p> <p>— Ако, ако.{S} И треба кад му је дао Бог. |
| з реке оном стазицом, што правце води у школу.{S} Мишљаше о свом старом учитељу Макси, о учитељ |
| ог поживи, красни синови.{S} А иду ли у школу?</p> <p>— Овај, Гргур, са нашом сеоском школом, Б |
| над гору, а кметови и ђачки родитељи у школу.</p> <p>И сељаци, и ђаци, и учитељ и учитељка, св |
| , па још мислим да сам дете и да идем у школу.{S} Пст!{S} Гргуре, да ти шапнем на уво: ја се јо |
| S} Учитељ напред, а они за њим, право у школу.</p> <p>Учитељ стаде код стола, на ком је свећа г |
| > <p>— Даклем, рад си Гргура да дадеш у школу? поче мајстор Јова, намрштивши мало своје ведро ч |
| >— То је Свети Сава, што је сазидао ову школу.{S} Њега славимо, јер он пази на нас; по цео дан |
| рохте по који пут да завириш мало у ову школу у којој си се негда учио ?{S} Памтиш ли још све н |
| рорачунати кога ће дана походити његову школу.{S} А ето се сад преварио, изгубио конце путу дир |
| а с тога по више села шиљу ђаке у једну школу, која је обично, исто као и б....ска, баш уза сам |
| а (показав руком на Гргура), рад сам да школујем.</p> <p>— Да школујеш?{S} Па лепо.{S} Кад ти ј |
| гура), рад сам да школујем.</p> <p>— Да школујеш?{S} Па лепо.{S} Кад ти је свега дао Бог, нек и |
| ше на враташца, која су обично несносно шкрипала при отварању и затварању.{S} Професор оде горе |
| своје беле и питоме вочиће, слуша како шкрипе точкови под товаром, како се беле букове облице, |
| и заигра срце кад ходиш а смрзнути снег шкрипи под ногама.</p> <p>Многе се куће светле и на баџ |
| ће па узалуд мука.{S} Док само цикне па шкрипне зубима: ха, неваљали једна, тако ли се учи, све |
| и главу у један бусен траве пред собом, шкрипну зубима, стисну песнице, и поче се клети у себи: |
| влије пуне стаја и вајата, а иза ограда шљивик до шљивика, па срчане воћке, па високи заобљени |
| стаја и вајата, а иза ограда шљивик до шљивика, па срчане воћке, па високи заобљени ораси са з |
| неовршене камаре снопља.{S} Иза потеса шљивици с родним подупртим гранама, а за њима село на б |
| тика овога васпитатеља младежи беше та: шљивовицу никад свога века није окусио.{S} Зашто, то ни |
| чекате да поп благослови.{S} Изнесоше и шљивовицу, стару, мало помекшу, мири на коштицу, па кад |
| , повадили чутурице из торбица, па који шљивовицу који комовицу; а трбушасте чутуре с вином, по |
| преко шарених, облих, а и многоугластих шљунака.{S} Гледаше и слушаше: чињаше му се као да у то |
| уди. вене, губи се, на ногама је, ради, шмрца по кући, али од ово неколико недеља не слази доле |
| њој храни утуцана кава, таман се једна шољица омакну на патос и разби се, кад се, на велико из |
| Таман почеше са стаклена ормана скидати шољице, и ону кутију од лима, у којој је покојни прото |
| необично рука дрхтала, кад се машио за шољицу.{S} Он, вазда смишљен, присебан, опрезан, гледај |
| утиш, одговори Иван, остављајући празну шољу на клупицу.</p> <p>— Не брини се, газда Иване.{S} |
| друго, па онда обадва савије и спусти у шпаг.{S} Хода по соби, мисли и мисли, прислушне код вра |
| ак са свога дебела трешњевца, извади из шпага пљоснату турску лулу, посади је на доњи крај, а н |
| ше се врата и уђе Даница, Макса писма у шпагове, а Гргур узе шешир и спремаше се за полазак.{S} |
| , Лицеј цео довршио.{S} Живот је борба, шта му знам, прости ми, немој ме заборавити, ја, Милане |
| мпир — све кућице у правилним редовима, шта пута их поглеткујем отуда са стазе, па бих чисто да |
| товао кроз поље, кроз гору, тај не зна, шта су јесење лепоте.{S} Још се свуда види зелен лист, |
| ти <pb n="84" /> професор?{S} А ко зна, шта још може бити од овога ђиде!</p> <p>— Још можеш и ђ |
| А Ивану некако чудновато у прсима, па, шта ту тамо амо, и он очи кријаше од жене.</p> <p>— А ш |
| Јоване !{S} Знам ја добро шта је кућа, шта је кућни ред.{S} Него реци да л’ да примиш дете, ил |
| тити.{S} Зна он добро шта је кућни ред, шта је зазор, а шта се пристоји.</p> <p>— Е па да питам |
| му је...</p> <p>— Сад му је, сад му је, шта му је сад? викну љутит Сава, жваћући мало живље пок |
| мче, каву и ракију!{S} Па, газда Иване, шта си наумио с дететом?</p> <p>Иван као да се дотле са |
| , знаћеш изабрати, шта би било за мене, шта бих ја, у мојој пустињи, могла разумети.{S} А ја ћу |
| оју Петрију!</p> <p>— Чујеш ли, Гргуре, шта вели мајстор Јован? окрете му се отац.</p> <p>— Чуј |
| ску народних песама...{S} А ти, Гргуре, шта си сад имао?</p> <p>— <title>Горски Венац</title>.< |
| чније границе...{S} Знаш ли ти, Гргуре, шта је то конфедерација?</p> <p>— Слушао сам.</p> <p>— |
| р ће вам бити захвалан.{S} Ви не знате, шта је самоћа.{S} Ви сте сити света, а нама су гости до |
| Ирод мача из корица.{S} Чисто не знате, шта се више светли, да ли она златна хартија на корицам |
| ислио и промислио.{S} И знаш ли, брате, шта сам смислио — ја нећу да будем професор.</p> <p>— Н |
| есрећник, умире од глади.{S} Да видите, шта вели игуман хоповски за ученога Рајића.{S} На, проч |
| о обично, као обично...{S} Е па реците, шта <pb n="65" /> ћу?{S} У кафану нисам ни момком ишао. |
| из чаше... ви можда и не слутите, али, шта ћу, кад осећам ја.{S} Нисам ја из редова задњих, зн |
| ћ у велике ишли по судовима, разбирали, шта се тамо ради, писали жалбе и заступали, добро се за |
| нију, а не ја од њих.</p> <p>— Знаш ти, шта је воспитаније.</p> <p>— Не знам, него ћу се од теб |
| ого паметнији од мене, знаћеш изабрати, шта би било за мене, шта бих ја, у мојој пустињи, могла |
| тра нико не отвара.{S} Премишљају ђаци, шта то може бити, кад ето ти међу њих учитеља: „Паун Ми |
| онији.{S} Него, молимо вас, кажите нам, шта се то догодило, те да знамо да ли да седимо да ства |
| да га загрли.</p> <p>— Ни сам не знам, шта ми је, продужава Максо још пуно жалосније него рани |
| чуј ме само...</p> <p>— А шта да чујем, шта имам да чујем, да чујем ја од тебе; та знам море ка |
| и ви да два дана не једемо и не пијемо, шта би било од нас, драги мајстор-Јоване?{S} Просто би |
| син Иванов и Петријин.{S} Хе, хе, жено, шта велиш на то?</p> <p>Али Петрија на то ништа не рече |
| е... реците нам, драги господине Максо, шта би било од света, кад би се сад прочитало у школама |
| , звало се Вертеп.{S} А знате ли, децо, шта значи Вертеп?{S} Вертеп је сувота, у којој говеда н |
| јтупље орудије...{S} Узмимо, молим вас, шта би било од деце, од народа, да није прута, да није |
| Поседаше на њега.</p> <p>— Шта мислиш, шта сам говорио са овим сељаком? упитаће Милан својега |
| а, па ако ћеш баш ни самог директора... шта ми може директор?</p> <p>— Та није ни директор митр |
| ју и гледају и зебу у плашљивим срцима: шта ли ће бити кад учитељ Макса навали на њих.{S} Ћуте, |
| дузе и снове и глад.</p> <p>— Питах те: шта си сад наумио с дететом?</p> <p>— Један да ради зем |
| ше фиргаза, нема више батина... реците: шта би било... реците без околиша, слободно, отворено.. |
| Ти знаш како отац мрзи да се показује; шта ме је пута тога ради осрамотио.{S} Тешко ми је, да |
| пишем, а Бог зна, како је с тобом тамо; шта ћу, ако ти и не хтеш прочитати ово неколико паметни |
| а, па невена боје разнолике, — горе!{S} Шта пута прекинем рад, одем, па се нагнем над ограду, г |
| и горачно.</p> <p>— А Бога ми јест!{S} Шта ту неке „Татре“, нека „божества“, некакви „гениј сл |
| ја хоћу да имам, да лепо поживим...{S} Шта ме се тиче...{S} Да, без шале, знаш ли да сам чинов |
| ица.</p> <p>— Сат?{S} Па то је ту...{S} Шта велиш, брате Милане, да походимо његовога оца ?{S} |
| пним кожним рукавицама у зимње доба.{S} Шта ћемо, тако је коло живота.{S} Судбина је судбина, а |
| наша уска срца, себичност, неслога.{S} Шта би било... ох, Боже мој, чисто не смем ни да изусти |
| ти, опште спокојство, поредак света.{S} Шта би било од педагогије, од државе?{S} И најмудрија п |
| ло увређена Ружица.{S} Није ово луг.{S} Шта се претвараш?{S} Признај, ухватила сам те.</p> <p>— |
| видео би како народ суди и газдује.{S} Шта ћеш кад смо мали... па глупост, па Турска, па конзу |
| што је обичај његове нове отаџбине.{S} Шта не би сеја брату учинила?{S} Па опет, тако мали зах |
| асно, гдегод кога стигоше, повешаше.{S} Шта је с твојом ногом?</p> <p>— Још који дан...</p> <p> |
| наизменце љуби и кара, кара и љуби.{S} Шта пута, у први освитак, скочи да похита у поље, у гор |
| рестано седети, читати — не разумем.{S} Шта има то толико у тим твојим књигама?</p> <p>— Ништа. |
| али, ето сам још неук, недовијаран.{S} Шта му знам...{S} Преда мном трепти једна звезда, а та |
| или да се бијемо, или да се селимо.{S} Шта ћеш у кући, где немаш своје сухоте.{S} Ту неки дан |
| кад се оно први пут на њему умисмо.{S} Шта пута сиђем низ брдашце и станем на онај велики, мах |
| Загребу, кнез Михаило у Новоме Саду.{S} Шта се знало, припало се опет Русији, којој се толико п |
| } Само да сам мало бољи на концепту.{S} Шта ћеш, кад се није стигло све.{S} Надокнадићемо све.{ |
| а украсила, а кућа још лепше одгајила — шта ли ће од њих учинити школа и друштво?</p> <p>И као |
| за Мицкијевића?{S} Та он је Славјанин — шта може мудро бити у нас, у Славјанина?{S} Тако мисле |
| р мало планувши.</p> <p>— Ону девојку — шта се претвараш ? — ону за зеленим прозорчићима.</p> < |
| с попа-Крстом, уступио Даничину руку — шта мислите коме?{S} Оној савитљивој трсци, човеку без |
| говори Гргур:</p> <p>— Милане!</p> <p>— Шта си смислио?</p> <p>— Ја не знам; ја не умем да знам |
| асно повика:</p> <p>— Пропаст!</p> <p>— Шта је, ако Бога знаш? виче учитељка.</p> <p>— Не бој с |
| <p>— Чујем!</p> <p>— Ти си...</p> <p>— Шта сам ја?</p> <p>— Ћурка!</p> <p>То већ беше нарогуше |
| о, онако мимо нас... био си...</p> <p>— Шта сам био? запитаће га Гргур полусмешљиво, кад је опа |
| велим, да ту нема неваљалства.</p> <p>— Шта, ви ваљада хоћете растројство, анархију у заводу ?{ |
| на земљу.{S} Поседаше на њега.</p> <p>— Шта мислиш, шта сам говорио са овим сељаком? упитаће Ми |
| леда у растуженога свештеника.</p> <p>— Шта да вам кажем, наставиће поп Арон, вољан да даде што |
| књига не свиди, досадна ми је.</p> <p>— Шта говориш, Милане? поче Гргур мало тужно и горачно.</ |
| >Он се устезаше да их дотакне.</p> <p>— Шта, ти не волиш цвет ?</p> <pb n="12" /> <p>— Волим.</ |
| ачи дах, који се поче отимати.</p> <p>— Шта се и шта не би хтело, моја драга госпођице, али шта |
| , Гргуре, поче Илија устајући.</p> <p>— Шта је Илија?</p> <p>— Па да полазим.</p> <p>— Хвала ти |
| ита их Иван, кад приђоше руци.</p> <p>— Шта нисам, јадна, мислила, прихвати брижна Петрија.</p> |
| p> <p>— Читаш?</p> <p>— Читам.</p> <p>— Шта читаш ?</p> <pb n="87" /> <p>Ту погледа у књигу, шт |
| во на пушкомет напред корачао.</p> <p>— Шта си узео ту викати, поче Илија тише, ублажавајући га |
| ! викну учитељ сасвим одлучно.</p> <p>— Шта није истина, ево новина...</p> <p>— Новине лажу!</p |
| фесор Сава и лупи руком о сто.</p> <p>— Шта лупаш тако, нисам ја твој ђак.{S} Ако ти нисам по в |
| иде му говор заједљиви другар.</p> <p>— Шта би било, поче Илија узвишенијим тоном, било би, био |
| ли.{S} Читам, а мислим на вас.</p> <p>— Шта, ви ваљда опет с вашим Доситејем, поче професор Сав |
| тао.{S} Стога рече стидећи се:</p> <p>— Шта рече, мајстор Јоване?{S} Прости, замислих се мало с |
| > <p>Али ту Милан мало заћута;</p> <p>— Шта мора бити? запитаће Гргур.</p> <p>— Мора бити револ |
| рцу; а да шта ће бити доцније?</p> <p>— Шта ће бити доцније?{S} Онда, онда дабогме да ћемо их р |
| отужи, а ја је разговорим и поутешим, а шта пута је мало и развеселим.{S} Кажу да сам се много |
| добро шта је кућни ред, шта је зазор, а шта се пристоји.</p> <p>— Е па да питам жену.{S} Знаш, |
| о, дуго.{S} Сад сам га негде загубио; а шта се не загуби на овој прлој земљи ?{S} Ништа на овом |
| ма: хартија плава, хартија црвена!{S} А шта је оно тамо, тако, одвојено?{S} Готово би хтели да |
| олики му брци, па калпак на глави!{S} А шта му је оно у рукама?</p> <p>— Топузина.</p> <pb n="5 |
| . знаш, у цркви си свагда миран...{S} А шта ћеш ти бити?</p> <p>— Он ће бити мали цар Петар, а |
| ако.{S} И треба кад му је дао Бог.{S} А шта ли ће да учи?</p> <p>— Не знам, нису ме питали.</p> |
| жеља својој некадашњој другарици.{S} А шта ли јој је, Боже, пожелео ?</p> <p>Гргур је прошао д |
| ми се биће скоро и са Швабом квит.{S} А шта ту циле-миле — лагарије.{S} Ако ће лепо, и ми ћемо |
| заповеда народима, да, да заповеда — а шта ради она?{S} Скрстила руке па слуша: покорна службе |
| !</p> <p>— Та чуј ме само...</p> <p>— А шта да чујем, шта имам да чујем, да чујем ја од тебе; т |
| ликогодишњега директоровања.</p> <p>— А шта ли се то збило?{S} Нама није нико ништа јавио.</p> |
| ока с лепе учитељеве ћерке.</p> <p>— А шта знамо, драги господине учитељу, сви ћемо тамо, да Б |
| како је умем лепо написати.</p> <p>— А шта је то нула? — упитаће на то Гргур, погледавши је ма |
| м, али нешто ипак премишљам.</p> <p>— А шта је то нешто ?</p> <p>— Мислим, сејо моја, да би нај |
| говорили, окрете се и Милан.</p> <p>— А шта се толико осврћеш? рече Илија.</p> <p>— А што ти?</ |
| онако као што сам ја казао.</p> <p>— А шта си ти казао? упита га поп, упрвши у њега радознао п |
| у трему било сувише хладно.</p> <p>— А шта си ти смислио ? упитаће поп, заустави се и поче нам |
| си у име Бога? упитаће поп.</p> <p>— А шта знам.</p> <p>— Ако, ако.{S} Ваљана хартија.{S} Само |
| ти, Гргуре, мали цар Петар.</p> <p>— А шта ћу бити ја, отац? упита нестрпљива Даница.</p> <p>— |
| м.</p> <p>— Па шта велим ја?</p> <p>— А шта велим ја?</p> <p>— Ти вређаш моју власт, а власт је |
| >— Имам.</p> <p>— А читанку?</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— А „прву знању"?</p> <p>— Немам ни т |
| ме Бога свршисмо и утврдисмо."</p> <p>А шта ли је помислио Илија?{S} Он обично мање мисли, а ви |
| у".{S} А о Вертепу ни спомена.</p> <p>А шта ли је старог учитеља тако оцепило од света?{S} Та з |
| p> <p>— Ја не мислим ништа.</p> <p>— Да шта ти мислиш, Гргуре? осече се Ружица.</p> <p>— Ја мис |
| да, онда ми још сад тешко на срцу; а да шта ће бити доцније?</p> <p>— Шта ће бити доцније?{S} О |
| осе руку мога детета.{S} Светуј ми сада шта да радим, који би више усрећио моје дете:{S} Милан |
| .</p> <p>— Е па кад јој је суђено, онда шта јој знамо, нека јој буде.{S} Ја се и ви нећемо посв |
| од ове две три године.{S} Није Бог зна шта ; за мудар почетак и не треба више.</p> <p>Гргур хт |
| ; не виђаше му се да ће то бити Бог зна шта.</p> <p>— А јеси ли видео кадгод нулу?</p> <p>— Лул |
| шње време.{S} Ко није децу учио, не зна шта је посао.{S} Ту треба стрпљења, ђаволског стрпљења. |
| и попо, то баш ни мало не допада.{S} Па шта учинисте сад у Карловцима? запитаће Јован.{S} Сви с |
| Средњем Веку, пре барута...</p> <p>— Па шта би било ? прекиде му говор заједљиви другар.</p> <p |
| још дуго сеђаху код ватре.</p> <p>— Па шта ти велиш, жено? говораше Иван, чарајући ватру.{S} Д |
| орити.</p> <p>— Ни с тобом.</p> <p>— Па шта велим ја?</p> <p>— А шта велим ја?</p> <p>— Ти вређ |
| ополит, упаде му у реч поп.</p> <p>— Па шта би било и да је митрополит!</p> <p>— Знаш митрополи |
| да га не пробуди, оде из куће.{S} А сад шта ћеш, мој весели Иване?{S} Ту су му се опет очи зама |
| чи замаглиле, душа узмутила, па нити је шта чуо ни видео.{S} Тако је прошао гору, па сеоски пот |
| } Макса се смешка, као бајаги и не чује шта говори поп, а овамо не би био с раскида, да и која |
| .{S} Доцкан... врло доцкан.{S} Много се шта поборавило, занемарило...{S} Село, деца, црква, њив |
| е, које би онда настало.</p> <p>— Знате шта би било, умеша се и Милан, дошавши већ једном себи |
| и, слушати.</p> <p>— Ради сте да чујете шта израдисмо у Сиону?{S} Читали сте у новинама...</p> |
| је, као никад до сад, пожелео, погодите шта?{S} Ни кнеза, ни војводу, ни патријарха, већ само ј |
| {S} Нешто је хтео, али и сам не знађаше шта.</p> <p>— Па, Гргуре, поче Илија устајући.</p> <p>— |
| њему читави преврати, ни сам не знађаше шта да почне <pb n="42" /> мислити.{S} Поп је отресао н |
| а нешто жацну у срце; ни сам не знађаше шта га поче плашити, трже своју руку и поврати се полук |
| тор Јован и газда Иван до ручка угодише шта ће овај имати донети на издржање детиње:{S} 200 ока |
| који се поче отимати.</p> <p>— Шта се и шта не би хтело, моја драга госпођице, али шта ћемо, ка |
| у Земун, размишљао у колима, како ће и шта ће говорити, кад га упитају браћа из „Сербије“ о на |
| јој беше дар, држаше назад...{S} Погоди шта!</p> <p>Он је само благо погледа, па опет спусти оч |
| га радознало погледа.</p> <p>— Знаш ли шта сам мислио?</p> <p>Илија га гледа још љубопитљивије |
| , онако млада, па лепа, па паметна, али шта ћеш, кад јој је у глави чађаво.{S} Ја говорим, гово |
| не би хтело, моја драга госпођице, али шта ћемо, кад не дозвољавају околности, опште спокојств |
| од, жутокљунићи моји.{S} Каже мени, али шта нас се тиче ко је казао, кажем теби ја, ја Милан, м |
| вели, да је ближњаиво и местичаво, али шта ћеш, кад ми се, невештој, час по жице кидале, а рук |
| ко паметних и непаметних редака.{S} Али шта му знам, пишем, а Богу ћу се молити да те затекне з |
| ела ућутати у најбољем тренутку.{S} Али шта му знам, кад нисам боља, кад не умем да будем боља. |
| него што бисмо ми обоје желели?{S} Али шта му знам, кад се одавно нисмо видели, а желела бих д |
| толико будаласто поверљива.</p> <p>„Али шта ћемо, Гргуре, кад се не да на пречац остарити.{S} Д |
| ице дјево</title> ?</p> <p>— Не знам ни шта је то.</p> <p>— А ја знам и Оче наш и Богородице дј |
| S} Свршити гимназију у Србији, не знати шта је говорио Мицкијевић о славјанским народима, о нам |
| пјеније, наставља Максо и не слушајући шта поп говори.</p> <p>— Било, учо, било па и прошло; к |
| ргур, не дижући главе.</p> <p>— Не знам шта има то толико паметнога и у тој <title>Славјанци</t |
| макнути.{S} Ако нећеш ти, онда не знам шта ћу.</p> <p>— А као зашто не бих?{S} Чинио сам и туђ |
| је и трудољубија.{S} Метод, ја не знам шта је то, метод је рад; ко не плеви од јутра до мрака, |
| ..</p> <p>— Било би, било... ја не знам шта би управо било, одговори Макса, не могавши тачно да |
| обадвоје оваки какви смо.{S} Ја не знам шта би било од мене, да чујем да си се променио.{S} Био |
| Волеш ли пекмеза ?</p> <p>— Ја не знам шта је то.</p> <p>— Зар твоја мати не кува пекмез ?</p> |
| осирома ; код мене неће уживати не знам шта, али како буде мојој деци, онако и њему.{S} Што јед |
| ас... зли ништа, ништа ; ни сам не знам шта вам хтедох рећи.{S} Читајмо ове умотворине; као биљ |
| "26" /> <p>— А што да га се оканем, као шта ми је он већи него други људи...</p> <p>— Море, учи |
| азим, сутра!</p> <p>Можда би Милан имао шта и приговарати, можда би га, с гледишта своје полити |
| сео је за сто, али те вечери није знао шта је вечерао.{S} Толико се занимао сликама своје приј |
| прсте, и унапред се тако рећи одлучило шта ће од којега бити.{S} Великаши су их призивали у св |
| дно никако не иде у главу: не знам само шта смета да <hi>аз</hi> буде <hi>аз</hi>, а <hi>буки — |
| ориш, мајстор Јоване !{S} Знам ја добро шта је кућа, шта је кућни ред.{S} Него реци да л’ да пр |
| ог нећеш га ни осетити.{S} Зна он добро шта је кућни ред, шта је зазор, а шта се пристоји.</p> |
| з редова задњих, знаде Максо врло добро шта он зна.{S} Не бих се застидео ни од веће школе, нит |
| опет узмем у руке.{S} Али има доста што шта, што не могу да разумем, јер ме у младости нису у ш |
| са собом разговарао, па добро и не дочу шта га беше упитао.{S} Стога рече стидећи се:</p> <p>— |
| лицу на Другу страну. </p> <p>— Не знаш шта има?{S} Има много.</p> <p>—За тебе.</p> <p>— И за м |
| .</p> <p>— И боље да ћутиш, кад не знаш шта боље да ми говориш.{S} Ја ћу како ја, како је код п |
| луже, ама те разговарају, чисто не знаш шта ћеш пре: или да се машаш јела, или да испијеш чашу, |
| судбини, којој сад навија прву основу. „Шта ли ће од свега тога бити, Боже, Боже мој?.{S} Да је |
| ије, и показује народу.{S} Народ виче: „Шта су потписали ћесари, нека нам и буде!“ Поче протоси |
| брва, стоји пред кућом и пита Петрију: „Шта то може бити?“ Петрија се труди да докучи право пре |
| ит Петар <pb n="38" /> кад узме митру и штаку, Боже ме прости, као да је Свети Никола сишао са |
| ЈОВАНА СКЕРЛИЋА.</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија „Доситије Обрадовић“ - Кнегиње Љубице ул. 6. |
| колу, спреман да се прође по селу, узме штап, кћи му капут ишчетка, постоји још који часак или |
| х.{S} Под пазухом држаше дебео трешњеви штап.</p> <p>— А, добро сте нам дошли, господине Саво, |
| n="1" /> <p>Већ је два пута неко лупнуо штапићем пред школским вратима, па и накашљао се, али м |
| ак.{S} И Гргур би хтео и ред у народу и штапове у ватру.</p> <pb n="132" /> <p>Ту Даници лакну |
| па на томе прошло.{S} Макрена прихвати штапове и шешире, а Јован им начини места у горњем мест |
| ли ни из далека оне пређашње строгости, штапом и сад-прети, прети и колико не треба, али не биј |
| е стране на лакомост, с друге стране на штедњу, на скупоћу и на економисање, па најзад се пипну |
| S} Све смо закључили... деоба правична; штета што мапе немам да ти повучем најтачније границе.. |
| или онај до њега: „Пета заповест гласи: шти оца твојего и матер твоју“ и тако даље, онда се диг |
| оша, па руку мајке Анђелије, па Стевана Штиљановића.{S} Нису то манастирчићи као наша Радовашни |
| танких врбових прутића, чанчић укухане штирке, и гомила ексерчића, мали чекић, мало сврдло и к |
| ари најстарији ђак у гвоздену „звечку", што висаше о једном дрвеном стубу школскога ходника.{S} |
| та је Гргур.</p> <p>— То је Свети Сава, што је сазидао ову школу.{S} Њега славимо, јер он пази |
| а можда и последње.{S} Ја нисам крива, што нисам остала, што нисам више оно „торокљиво чегртал |
| ани или непроходљиви са многих сметова, што се отискиваху са околних брда.{S} И курјаци се поја |
| S} То је једна од оних одабраних књига, што их је пре пуне две године послао Гргур.{S} Гледа у |
| ни се у своме читању, чисто види онога, што је ототањио у оне несносне танке пискове, или онога |
| добар и милостив одвео до самих ливада, што се виде озго са њихових вратница.</p> <p>Ту поче су |
| , што се лепо види на оној страни брда, што је иза цркве.{S} То је дом свештеника Крсте, који ј |
| росе и мајских јутара, најлепша слика, што одавна живи у грудима његовим, учитељева ћерка, она |
| војих кошуљица, сакрије сва три цветка, што их дотле ношаше у недрима.{S} У тај мах удари најст |
| ире, или онога Дабишу, Бошњинога унука, што је одрастао у гори, па док не заувине целом гласино |
| е.{S} Ја нисам крива, што нисам остала, што нисам више оно „торокљиво чегртало“, које те је тол |
| а била што је њезина улога сасвим нема, што, осим певања, није имала ништа да изговори.{S} То ј |
| е беше — тако се сећам оних првих дана, што их обоје овде проведосмо.{S} Дуго сам чувао ону кит |
| горњу фијоку од великог плавог ормана, што стајаше у зачељу између кревета и извади једну књиг |
| неколико комада од оног тешког камена, што притискиваше младо срце његово: пред кућом, на једн |
| ише и унутра уђоше оба млада господина, што се дотле одмараху у хладу под брестовином.{S} Обадв |
| >— Јесте тог.{S} Сигурно му знате сина, што ће сада у четврти разред?{S} Лањске године, некако |
| p> <p>Испит је трајао више од два часа, што је онда била нечувена реткост.{S} Директор грицка б |
| и жељно очекује, да га ослободе терета, што висаше с једне и друге стране о дрвеној самарици.{S |
| узмем у руке.{S} Али има доста што шта, што не могу да разумем, јер ме у младости нису у школи |
| > <p>— Ништа.</p> <p>— Па кад је ништа, што је држиш пред собом!</p> <p>— Забављам се.</p> <p>— |
| носне танке пискове, или онога Глишића, што увек креше ону „Прву знању“ као да се с неким препи |
| нике.{S} Али не вихор од ветра и праха, што се пење путем уз небо, већ једно несташно девојче, |
| х сваке ствари слободно мислити, и све, што чују, да суде и расуђују...</quote></p> <p>— И тако |
| могаше ни да докучи, откуд толике сузе, што тако крупне вркћу једна за другом низ беле образе.{ |
| ике сања на топлим недрима своје мајке, што јој се лукава маца већ измигољила из ручица и нечуј |
| ћни дар: црвен појас од најлепше свиле, што му га шиље владика за ревносну службу у божјем вино |
| је им било доста, драги мајстор-Јоване, што навалише на школе, него се почеше и цркве <pb n="10 |
| ћма осветљена авлија оне повелике куће, што се лепо види на оној страни брда, што је иза цркве. |
| елике калајлије од оне велике печенице, што је на дрвеном ражњу прислоњена уза кухињски зид, на |
| или кад опазите оно несташно ждребенце, што је често из чаира помаљало главу преко ограде па ва |
| мишљаше о себи и њој, све му теже беше, што је узгред није походио, макар на тренутак, два мака |
| сору Сави, па и овом мом матороме баби, што мисли да ће једног дана истесати Душана.{S} Хоћу мо |
| душе веровала је да нема ништа у себи, што не би било њему посвећено, осећала је тако живо, да |
| адовољно гледећи је, радовао се у себи, што је тако здрава, тако угледна, тако добра домаћица с |
| ви на Криму.{S} Замера школској власти, што није назначила место Севастопољ:</p> <p>— Кад се иш |
| као.{S} Гледаоци изван себе од радости, што су тако добро намештена леђа ђаволу, да из коже иск |
| ду до године.{S} Жао и Гргуру и Даници, што вечерас не могу и они са осталом дружином, погледаш |
| црквеној кули и на школској звонарници, што за тренут два блесну последња црвен — па и ње изнен |
| тамо је.... али што да ти напред ређам, што ћемо све видети својим сопственим очима.{S} Боже зд |
| S} Хоћете на лепак — идите!{S} Ја знам, што ја знам, има рука работу...{S} Да нас когод не чује |
| епшу баштицу.{S} Али ти знаш, како сам, што наши кажу, погинула за живином.{S} И сад се још она |
| е некако тешко могу да растанем с оним, што ми је негда било драго, што ми је уделило по коју м |
| ти неваљао!</p> <p>— Зар што не марим, што не желим да ти умреш?</p> <p>— Ево баш нећу да плач |
| адом уз реку, па из реке оном стазицом, што правце води у школу.{S} Мишљаше о свом старом учите |
| е облије.</p> <p>— Хе, неваљалац један, што му уча не поткрати језичић? костреши се Иван.</p> < |
| крајевима.{S} Па што ли је тако брижан, што ли се не радује толиком божјем благослову !</p> <p> |
| о би се пожелети могло; само ми је жао, што сви отуд нисте овамо на моје ритопечко.{S} Али, Бож |
| в је.</p> <p>— Охо!{S} Е баш ми је жао, што ми није овде „Доситеј", да видимо какав си читач.{S |
| ар : измирну!</p> <p>Не би Макси право, што му се иначе слободно ђаче тако заплашило, па не мог |
| нем с оним, што ми је негда било драго, што ми је уделило по коју мрвицу радости.{S} Ето зато в |
| сто као некада, отежао је, а и ослабио, што су га изневерили зуби, али што су га издале ноге, ј |
| нуло је у њему, и тренутно би му тешко, што своја топла и нежна осећања мора да угушује.</p> <p |
| еба — политичар.{S} Ни слутио није оно, што се у његовом другу зачело и нагло почело расти и бу |
| ла, стрепила, чекала и чекала, али оно, што је одушевљавало срце њезинога другара, беше најнежн |
| алиста, жељаше сестри омилити само оно, што је обичај његове нове отаџбине.{S} Шта не би сеја б |
| e>Славјанци</title>, али, чуј ме добро, што ћу да ти кажем...{S} За Русију, ону велику и силну |
| а пут: <pb n="22" /> што злато — злато, што сребро — сребро.{S} Питали би учитеља: је ли то дои |
| , лепо одгледати:{S} Који беше оно поп, што пројаха на дорату вас у црној чоси, у алеву појасу? |
| е попео на душу она рђа Хасо Ахметовић, што је скорим <pb n="99" /> отворио бакалницу тамо иза |
| p> <pb n="87" /> <p>Ту погледа у књигу, што стајаше пред њим отворена.</p> <p>— Брр!{S} Напрћи |
| S} Гледећи у зову и ону подивљалу лозу, што се уз њу савијаше, размишљаше о тегобама прилагођав |
| устрија, и старија и лукавија од свију, што вас је год, жутокљунићи моји.{S} Каже мени, али шта |
| лостива <pb n="50" /> преко сваке мере: што даваше десна, не знађаше лева.</p> <p>Давно зађе су |
| световали.{S} Немој никад да се лењиш ; што можеш вечерас, не одлажи за сутра.{S} Увек имај на |
| — Што лаже!{S} Није то доста само рећи; што лаже.{S} Докажи да лаже, докажи, де!</p> <p>Ту се у |
| цркви на причест.{S} Онда је био мален; што је видео, готово је мање више и поборавио.{S} Кад ј |
| један пут, и још два пут: <pb n="22" /> што злато — злато, што сребро — сребро.{S} Питали би уч |
| те казали, професоре, из живих уста.{S} Што једанпут чујем, боље утубим, него кад десет пута пр |
| ила написати плашљив, него: осетљив.{S} Што сам ове године имала драгољуба, па лепог човека, па |
| о, запитаћемо се за јуначко здравље.{S} Што било било, а у напредак богме сваком своје.{S} Сад |
| јају, да их често сам Господ разуме.{S} Што не говоре вако просто, да их и ја разумем: али тако |
| ба.{S} Зато учите сад док сте млади.{S} Што год не разумете, питајте, па ће се зар наћи ко ће в |
| е насамовала у овој сеоској пустињи.{S} Што мора бити, мора.{S} Она је послушно и присебно дете |
| а се најзад опет заустави на Даници.{S} Што се ближе селу примицаше, тим се живље и разговетниј |
| о учитељу Макси, о школи, о Даници.{S} Што дуже мишљаше о себи и њој, све му теже беше, што је |
| гама свако вече по који час забавим.{S} Што их више читам, то их све већма разумем и желим да и |
| ан себе, говором и дружбом, животом.{S} Што год би видео и чуо, све би те утиске брзо разрадио |
| сад си се, Бога ми, сасвим подетио.{S} Што ти се сад наспеле те луде цинцарске сплачине?</p> < |
| живани, кадили младачку душу његову.{S} Што ли му рука тако задрхта, кад се њезине дотаче?{S} А |
| грохотом смеју и за трбухе хватају.{S} Што попа тресе ногама и брише сузе од голема смеха, али |
| како буде мојој деци, онако и њему.{S} Што једем ја, јешће и он.{S} Али богме <pb n="60" /> хо |
| воје.{S} Пипа попа запечаћену хартију — што кабасто, кабасто.{S} Окреће ону страну, на којој је |
| Знам да је честита и добра...</p> <p>— Што је добро и честито, оно је и лепо.{S} Не спада на с |
| Нисам видео никога што успија.</p> <p>— Што је углачала косу као утијом — зар ти мислиш, да је |
| ео свет лаже... зато што лаже.</p> <p>— Што лаже!{S} Није то доста само рећи; што лаже.{S} Дока |
| столицом са пребијеном ногом.</p> <p>— Што лупаш ? викну богме и мало увређена Ружица.{S} Није |
| мало разрогаченијим погледом.</p> <p>— Што ме гледаш тако? настави Илија, не мењајући тона ни |
| е митрополита.</p> <pb n="26" /> <p>— А што да га се оканем, као шта ми је он већи него други љ |
| их и твојих, на част ти све!</p> <p>— А што ће мени све белосветске власти? опире се поп.</p> < |
| ћа је сва о женином врату...</p> <p>— А што ми то говориш, мајстор Јоване !{S} Знам ја добро шт |
| толико осврћеш? рече Илија.</p> <p>— А што ти?</p> <p>— Ја... ја имам свога узрока.</p> <p>— И |
| о, и он очи кријаше од жене.</p> <p>— А што тако опознисте, децо ? упита их Иван, кад приђоше р |
| мије вући, рећи ће му Милан.</p> <p>— А што не, с тобом бих, Бога ми ти кажем, и суваче окрет’о |
| му рече да одлази на место.</p> <p>— А што да се плаши, да од Бога нађе? пита радознала мати.< |
| а ћу своје знање на пазар, продаваћу га што скупље и што с већом даром.{S} А нисам баш ни праза |
| осторг.</p> <p>— То је најбоље од свега што сте до сад говорили, велим : најбоље !{S} Само је о |
| што успија?</p> <p>— Нисам видео никога што успија.</p> <p>— Што је углачала косу као утијом — |
| у кући, зашто бисмо се плашили од онога што нам је до скора тако годило, испуњавало цео живот н |
| би се у кухињу, те би према стању онога што је у шерпењи и лонцу одлучио: да ли ће до ручка моћ |
| један пут мало љутито, баци оба цветка што их држаше у ручици, напрћи танке своје усничице, „и |
| алу Даницу, која је готово болесна била што је њезина улога сасвим нема, што, осим певања, није |
| емљама и Словенска од словенских земаља што су данас под Турском...{S} Но, како ти се свиди мој |
| мижу напред, и ништа <pb n="56" /> нема што ће их уставити.{S} Видите како је тешко живети на о |
| и подугачким гуњевима, па оним опанцима што им се кожа из далека црвени као кухани раци.{S} Још |
| епо <pb n="146" /> бљешти у врту.{S} На што му скраћивати и онако кратке дане његове?{S} Дај ми |
| .</p> <p>— Новине лажу!</p> <p>— Ама на што да лажу?</p> <p>— Ја кажем да лажу!</p> <p>— Да лаж |
| натима.{S} Ко хоће да је учеван, да зна што треба да зна, ваља много да чита, много да мисли, м |
| чича! отпоздрави Гргур, окрену коња, па што игда могаше уз брдо.</p> <p>А Степан поново припали |
| ва правичност.{S} Па што су љубазни, па што умеју дочекати и подворити, то се не да казати, док |
| е скоро не беше у оним крајевима.{S} Па што ли је тако брижан, што ли се не радује толиком божј |
| оћу, па све испод њезина прозора.{S} Па што сам се науздисао, доста ми је за цео век; једном са |
| давна се прича њихова правичност.{S} Па што су љубазни, па што умеју дочекати и подворити, то с |
| им?</p> <p>— Не знам ни ја.</p> <p>— Па што ли ће?</p> <p>— Ето што: хоће да води дете у школу. |
| > <pb n="12" /> <p>— Волим.</p> <p>— Па што их не узмеш?...{S} Рекав то, опази мала Даница да и |
| ућути и омириса она два лиска калопера што их држаше у руци.</p> <p>— Ова два лиска, како лепо |
| смо закључили... деоба правична; штета што мапе немам да ти повучем најтачније границе...{S} З |
| их опет узмем у руке.{S} Али има доста што шта, што не могу да разумем, јер ме у младости нису |
| сташка који дираше гушчиће ; или дерлад што су крала јабуке, па једно газда ухватио и праши му |
| осече се зловољан Илија на Милана; све што је старо, теби не ваља; све би ти друкчије, само не |
| нашем заводу.{S} Затим нам исприча све што се догодило.</p> <p>— Па то није неваљалство, госпо |
| прстиће свуда где не треба, тороче све што не зна, или пева оним танким гласићем почетак или с |
| предовао мали Гргур.{S} И он чињаше све што и остала деца, али је ипак био неко особито дете.{S |
| апиткивати, описивати и приповедати све што је знала, чула и видела.{S} Узе свећу у своју сухоњ |
| ни Марију Терезију, ни Јосифа II. „Све што дали, оно и узели“, виче Никанор, а народ у један г |
| ажем, наставиће поп Арон, вољан да даде што потпунију слику, или да се бијемо, или да се селимо |
| војводину привеслати Србији, па да буде што једном бити мора. </p> <p>— Па да буде што једном б |
| једном бити мора. </p> <p>— Па да буде што једном бити мора! понови професор Сава смешећи се и |
| Гранчица бршљана или вршак зелене лозе што се виде овде онде изнад зидова, као да вам приповед |
| е не да на пречац остарити.{S} Доста је што се у цркви и пред странима поозбиљимо и намрштимо, |
| се беше сврнуо да припали лулу и попије што.</p> <p>— У Београд, одговори му слуга, али више кр |
| мах не знађаше ни сам дати израза ономе што обухвата то његово „све“.{S} Стишавши се, претурио |
| ном ходнику.{S} А да ли мишљаше о ономе што читаше, или су осећања отела мах и занела га некуда |
| мрднути их.{S} Овда онда, тек да рекне што, умеша се у разговор, али тако збуњено, расејано, д |
| десетак дваест кућа, дозволио би да се што кусне и која попије. „С пуним се стомаком не пева“, |
| и ви !{S} А куд вам се хита; зар имате што прече од своје званичне дужности, за коју сте плаће |
| зино добро дете, али тек тек, није дете што и брачни друг, снебивамо се, снебивамо се и од свог |
| гуре, чујте ме! ова стара.... запамтите што вам говорим... ова стара бесвесна Русија лећи ће, м |
| ку, и кућу, и вочиће, и оне питоме овце што пландују у оном брснатом шумарку изнад куће њихове. |
| ћемо питати?{S} Ваљда оне доле великаше што се кољу о власт.</p> <pb n="113" /> <p>— Ни сељаке |
| ле не издржи, кад га случајно погледа и што год упита.{S} И поп Крста се склања да је више поза |
| ање на пазар, продаваћу га што скупље и што с већом даром.{S} А нисам баш ни празан, не мислим |
| се Макса, поскакаше са својих места сви што беху за столом.{S} Поп се збунио па се крсти, а рук |
| ак", рече један од млађих калфа а други што остаде пређе праг и рукова се с Гргуром.{S} Млад го |
| огама и брише сузе од голема смеха, али што се и учитељ Макса заценио, па и сам фамулус Степан |
| ли био мајстор наздравити — јесте, али што ћеш у Здравковићима чути здравица и напијалица, Бог |
| ослабио, што су га изневерили зуби, али што су га издале ноге, једва пренесе водицу по нурији.{ |
| орише да га мало изведу.{S} Да иду, али што раније могу, на Авалу.{S} Тамо ће и ручати, провест |
| слободној Србији.{S} И тамо је.... али што да ти напред ређам, што ћемо све видети својим сопс |
| офесор истим жаром.{S} Јесте ли слушали што о њему?{S} Велики, редак Словенин.{S} Сиромах народ |
| о се замисли.</p> <p>— Јесте ли слушали што о Мицкијевићу? по дужем ћутању запитаће професор Са |
| и другоме нема се ништа примећавати, ни што се тиче правописанија, ни касателно словосочиненија |
| алица, Бога ми их не умеју онако ни они што књиге пишу.{S} Па прича, па пословица, па песама — |
| ем на чисто; сума мога програма: живети што лепше и лакше.{S} Доста сам се мучио.{S} Да паднем |
| и твоја другарица, којој нећеш замерити што је толико будаласто поверљива.</p> <p>„Али шта ћемо |
| .{S} До њега седи Кокан Милошевић, онај што већ трећу годину седи све у истом разреду.{S} Ништа |
| је полазио: учите се, децо; ко учи онај што и зна, без муке нема науке; ко у младости хладује, |
| , лепе јој очи беху још лепше, као увек што су у лепотица после проливених суза.{S} То су биле |
| Србије.</p> <p>Леп летњи дан, као увек што су првих дана месеца јуна, Срби „из прека“ врве по |
| е око подне врати са часа школског, тек што попије ракију и на сахату куцне подне, врата би се |
| мајку, па на мене помислим.{S} Не знам што јој је, али је сваким даном нестаје.{S} Још од прош |
| о проучавао, непрестано се занимао оним што је учитељ Макса говорио и препоручивао.{S} Сваки по |
| им што кроз свега њега прелазаше, нечим што је мирно и свечано као онај лик Спаситељев, с којег |
| спунише светим страхом, дивљењем, нечим што кроз свега њега прелазаше, нечим што је мирно и све |
| настави Илија с приметним задовољством што не мора крњити сложене фишеке...{S} Рекох ти, да су |
| } Видиш, како прети оним великим прстом што га је подигао.</p> <p>Ту она подигну свећу ближе ик |
| ве вредне кириџије, гледај да сваки дан што добро свикнеш и научиш.{S} А кад школу свршиш, е он |
| ја с тобом не, нагласи Гргур, зловољан што му плаши лепушкасте слике његова заноса.</p> <p>— Г |
| јако место мене отац.{S} Слушај га, као што си и мене слушао.{S} Он ће те и на добро упутити.{S |
| утим по својим ревирима, имам и ја, као што ти велиш, своје парохије.{S} Ти и не знаш да сам и |
| удем заслужна тако доброга другара, као што си ти.</p> <p>„Још нисам имала прилике да ти се пох |
| S} Видите... видите... јест... све, као што рекох, све зависи од тога како се узме...{S} И најо |
| која исто онако цвркуће и скакуће, као што је била онда кад имадосмо оно част први пут се с њо |
| х такође гануте.</p> <p>— Али ћемо, као што си рекао, заједно у Горњу Крајину, прихвати Максо, |
| онда, оче Ароне?</p> <p>— Онда нас, као што рекох, благослови нови патријарх, па уђе у народ.{S |
| здрава и онако добра, <pb n="93" /> као што смо те испратили из нашега села.{S} Онда ћеш за дел |
| је све у длаку онако <pb n="44" /> као што беше јуче, па опет поред све те истоветности и непр |
| ждено гледају у своје књижице...{S} Као што видиш, ја сам ти још као неки најстарији ђак, још и |
| тако... али све било па прошло.{S} Као што видиш, прва љубав није ми најсретнија.{S} Зато се, |
| гледате са оваквих отворених висова као што је Авала.{S} Учини му се срце веће, крв никад тако |
| ста Срба и осим њих.</p> <p>— Ваљда као што су мој отац и професор Сава?</p> <p>— Јест, као они |
| тако млад и из тако забаченог села као што је његово, не да није био радознао, него је умео св |
| раћи да нема ни тамо ни амо учитеља као што си ти...{S} Чујеш, учитељу, љубави ти, де да <pb n= |
| Илија мало десним оком.</p> <p>— Па као што ми рече, Даница је ваљана девојка?</p> <p>— Права С |
| и, мајстор Јоване?</p> <p>— Ама све као што би се пожелети могло; само ми је жао, што сви отуд |
| и вазда живе и младе, свеже и росне као што сте данас вас двоје у првоме цвету.{S} Ко зна, можд |
| м директору, а овај опет, беспослен као што га је дао Бог, трч’ у разред као да ће му тамо орде |
| хартију, ето видиш, да је све онако као што сам ја казао.</p> <p>— А шта си ти казао? упита га |
| чисто грло ношаше, запева не велико као што је велико, него и од оног највећег веће: „многаја љ |
| оље окрене.{S} Само треба да чинимо као што нам Доситије вели...{S} Ружице, читај ово (показавш |
| отуда из школе "гласиће"онаке исто као што смо их ми од себе давали, кад би нас, несташне, ока |
| итајте, па ће се зар наћи ко ће вас као што треба обавестити.{S} Наука је наука, занат над зана |
| дем најбоља девојка, боља и лепша, него што би ти, <pb n="98" /> мој добри Гргуре, умео и замис |
| м, учини му се, да је све другчије него што беше тамо пре две године.{S} Кад је с осталим друго |
| вртише главу, кад им учитељка, пре него што ће лећи, приђе, једне подигну горе, а друге повуче |
| ти при столу.{S} Овога вечера, пре него што ће поседати, рече мајстор Јован својој деци.</p> <p |
| квене, па онда молитве.</p> <p>Пре него што се пође, устану сви, ућуте, учитељ у њих дуго и ошт |
| ти данас и сувише торокљива, више него што бисмо ми обоје желели?{S} Али шта му знам, кад се о |
| ђе последњи, али много пуније душе него што беше пре уласка у порту и цркву.{S} Ћутећи сео је з |
| сваке девојке, лепу — и још лепшу него што је лепа учитељ-Максина ћерка Даница.{S} А Милан, он |
| срца.{S} Тако задубљена у себе, у мало што не клону на земљу, кад је, изненадно окренувши се, |
| </p> <p>Отац се насмехну.{S} Би му мило што му дете погоди имена тих славних јунака.</p> <p>Пор |
| и једне. „Ђенерала Тодоровића?{S}" Само што раменима слегосмо.{S} На то ће патријарх мало јачим |
| ељака и били га ни крива ни дужна, само што по њиховој заповести не хтеде маџарски говорити.{S} |
| } Нешто се богме мора и претрпети, само што је тешко увек бити долготерпјелив.</p> <p>— Максо! |
| итељ.{S} И напољу је ветар уминуо, само што се са великог кухињског огњишта чуло пуцкарање вели |
| ала Живковића?“ пита патријарх.{S} Само што се згледасмо, али нико ни једне. „Ђенерала барона Ј |
| не укресати, ал’ ваш прота Матија само што мрдну обрвама, а браћа Шумадинци потргоше пиштоље и |
| и другови, скратише му се ноге, па само што викну:{S} Петрија!{S} Запиткивања, и одговарања.{S} |
| данас, све лепо и красно, али никад оно што је било онда.{S} Онда лежи мирно у гробу заједно са |
| кси, у исто време одазвао се на све оно што је помињала Даница у свом нежном и срдачном писму.{ |
| ного, много горе било.{S} Зато је добро што сам ја овака, а ти опет таки.{S} И останимо обадвој |
| да ти једну кажем...{S} Али памти добро што ћу ти казати. (Ту се Милан још ближе примаче Гргуру |
| реко другога.</p> <pb n="29" /> <p>— То што и ти, рече учитељ, па упре оштрије поглед у попове |
| ше.{S} Он настави :</p> <p>— Било би то што и данас — ништа!{S} Честити би били честити, а уље |
| 25" /> <p>— Зашто цео свет лаже... зато што лаже.</p> <p>— Што лаже!{S} Није то доста само рећи |
| нађе? пита радознала мати.</p> <p>— Ето што, прихвати Гргур.{S} До њега седи Кокан Милошевић, о |
| ја.</p> <p>— Па што ли ће?</p> <p>— Ето што: хоће да води дете у школу.</p> <p>— Ако, ако.{S} И |
| Гргуре, али си ти неваљао!</p> <p>— Зар што не марим, што не желим да ти умреш?</p> <p>— Ево ба |
| ве вечите путнике.{S} Мучан ли је живот што га ови проводе.{S} Бије их у путу зима и врућина, и |
| ко озбиљно и свето, да се не усуди ни у што такнути својим простим, сеоским прстићем.{S} Ма да |
| им особинама, а безусловно упоран свему што из туђине долажаше.{S} Ретко се који даде преламати |
| и лажем.</p> <p>— Зар ти ниси видео ону што успија?</p> <p>— Нисам видео никога што успија.</p> |
| свога оца Ивана, па чак и ону немирницу што већ у велике сања на топлим недрима своје мајке, шт |
| почела којешта говорити; има право отац што ми каже: да би била не само вредна, него и паметна, |
| це.</p> <p>— Ти, Гргуре, ништа не мариш што ја овако горко плачем?</p> <p>— Па, право да ти каж |
| ш и бленеш као јучерање дериште.</p> <p>Што је челенка на калпаку, то је брат Иван, Гргуров ота |
| а, кад је човек рањен, жигови, тиштања, штрецања...{S} Да изведем на чисто; сума мога програма: |
| е горко.</p> <p>Док је она плакала, наш штудента гледаше је, мање сачустљиво, више зачуђено.{S} |
| унчаној глорији, трепте Мушицки, Његуш, Штур и други знани и незнани великани српског и словенс |
| а телу словенском, изусти само реч: <hi>Штур</hi>, седе на столицу и мало се замисли.</p> <p>— |
| тати баладе његове.{S} Ево вам Људевита Штура: <title>Наречја словенска</title>, па <title>Наук |
| овори све тише и тише), док ти бленеш у Штура, у <title>Славјанку</title>, дотле ти и ја и мути |
| и „вселена“ беше затворена, заједно са Штуром, Коларом и Мицкијевићем.</p> <p>Сва тројица изиђ |
| да га ослободе.</p> <p>— Причаћу вам о Штуру, продужава професор истим жаром.{S} Јесте ли слуш |
| чобана, увијена у јагњеће коже, с белим шубарама на глави и пастирским палицама у рукама, а за |
| ји, згрчен, у некаквом старом џубету, у шубари, а соба просто као турски хамам.</p> <p>Учитељ М |
| оје и сељачко око радије замиче него за шубару.{S} А мала царица — то је овогодишњи случајни до |
| амати на европску ношњу: заменити фес и шубару капом или шеширом, то беше она иста мука отоманс |
| одом, корача учитељ Макса, натукао црну шубару, постављено џубе, назуо чизме <pb n="31" /> до к |
| огрнуо џубе и место феса намакао зимњу шубару, Даница нахранила живину, па тамо у кухињи стала |
| ави у овим питомим горовитим селима.{S} Шума, ливаде, потеси, па мој красни врт, све то пири и |
| ора, кажу, нема далеко унакрст по нашој Шумадији.{S} Поток под школом још и сад тече онако холо |
| еко Дунава, уз Авалу и Космај, широм по Шумадији.{S} Уставио се код свог сеоцета на брду, поход |
| Гргур, мало је у страни, не види управо шумадијско село, мање рецимо од Неменикућа, а веће од Б |
| олом и гробовима својих отаца, пренео у Шумадију, у Мораву.{S} Сад, повукавши неколико димова, |
| види пут, који поред брда води дубоко у Шумадију, па Космај, па Венчац, па Рудник, Маљен, Повле |
| Матија само што мрдну обрвама, а браћа Шумадинци потргоше пиштоље и пуцњавом поздравише новога |
| па просипље румен на реку, на поља, на шумарке, на црвене кровове.{S} Да вам је на уранку стат |
| итоме овце што пландују у оном брснатом шумарку изнад куће њихове.{S} Види их све, већ да пружи |
| доле ка оним потесима, иза којих почињу шумарци од твојега села.{S} Оно старо брвно преко поток |
| н свога <pb n="6" /> крова.{S} Далеко у шуми чуо се ћук.{S} Тамо кроз грање високога бреста све |
| ељцима, на којима се зелењаху проређене шумице.{S} С једног облог виса забели се нова црква с в |
| /p> <p>Кад се из потока пење горе десно шумици, мора се проћи на Здравковића куће.{S} Здравкови |
| акне, али у тај исти мах чу где га неки шумски дух викну по имену.{S} Трже се, и погледа изнад |
| елом Потоку, а они, пречицом, мало кроз шуму, мало кроз поток, дођоше до под само село а одатле |
| говори, а ми затутњисмо: „Живео војвода Шупљикац!{S} Живео! виват! живео! виват!“ разлеже се па |
| вечанијим гласом: „А полковника Стевана Шупљикца?{S}" Добро старац и не изговори, а ми затутњис |
| ма чисто тужно годи, кад стане у говору шушкетати, јер га је некаква немилостива судбина лишила |
| ик анђела.{S} У тај мах, кроз малаксало шуштање кише, зачу се велико звоно са томашевачке цркве |
| све јачи и јачи пљусак.{S} Крупне капље шуштаху по лишћу на дудовим гранама, бијаху у окна проз |
| м тренутку заплакало је, крупне капљице шуштаху по цвећу, а неколико, најкрупнијих, попрскаше л |
| <hi><foreign xml:lang="lat"> quod licet Jovi, non licet bovi </foreign></hi>! мој добри протоси |
| ти Његуш — <hi><foreign xml:lang="lat"> quod licet Jovi, non licet bovi </foreign></hi>! мој до |
| а ноге, Срби браћо, слобода зове!</l> </quote> <p>Гргур гледа и слуша, груди му се шире радости |
| <l>Звезда иде јаснаја, јаснаја...</l> </quote> <p>Ту оздо мрдну жицом фамулус Степан и над анђе |
| ја,</l> <l>Јерусалим стужи сја...</l> </quote> <p>Ту и цар Ирод обори своју лепу главицу и снуж |
| l> <l>На колена падоше, падоше...</l> </quote> <p>Ту цео збор паде на колена, па и учитељ Макса |
| изрод,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Други припевају:</p> <quote> <l>На ноге, Срби |
| и све, што чују, да суде и расуђују...</quote></p> <p>— И тако даље, и тако даље, настави мајст |
| коначној и плача достојној бесвесности</quote>, заврши Ружица.</p> <p>Мајстор Јован, поновивши |
| p>Збор певаше даље: </p> <pb n="35" /> <quote> <l>Звезда иде јаснаја, јаснаја,</l> <l>Показасја |
| , а цео збор запева јако и сложно:</p> <quote> <l>Стопи моја направи, направи </l> <l>По словес |
| , на њој српски грб; једни певају:</p> <quote> <l>Који не зна, кад треба </l> <l>За свој род ум |
| .</l> </quote> <p>Други припевају:</p> <quote> <l>На ноге, Срби браћо, слобода зове!</l> </quot |
| ито.{S} А збор не прекидаше песму:</p> <quote> <l>На колена падоше, падоше,</l> <l>И Богу се мо |
| итај даље две последње врсте!</p> <p>— <quote>Остају за навек у свеконачној и плача достојној б |
| својим нежним танким гласом:</p> <p>— <quote>Да моји једноплемени усуде се сврх сваке ствари с |