| његовој обично честитаху <hi>зета</hi>, а ћери њиховој Зорки — <hi>младожењу</hi>!{S} Зорка, об |
| вих бојева који стадоше толиких жртава, а свршише се нашим повратком на десну дринску обалу.</p |
| есна, она је страшна, она је загушљива, а колико је светла — показује и само црно име њено — та |
| е својим радом стећи хвале, благослова, а судију свакад половина парничара куне и осуђује.{S} К |
| за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, |
| подједнако: пре се није много радовала, а сад се опет много не жалости.</p> <pb n="36" /> <p>Пр |
| нас сељаке што много трошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они сл |
| млада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 годин |
| о! ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових л |
| 2" /> <p>«Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да у |
| свету с небројеним пожудама за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Та |
| ја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да се никако не рентира имати ж |
| >Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко |
| ка млада, здрава, честита, није сирота, а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај |
| није ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућани |
| ако се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече јед |
| разговора пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца |
| живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораш |
| S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срц |
| у од себе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а Рија му поче савијати цигару.</p> <p>— Причај што Чич |
| нема доста ваздуха, светлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, о |
| ушајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова |
| ићеш хаљину од најтеже француске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не м |
| е догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба |
| човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво |
| па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту |
| м пешачицом, обиђоше и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> <p>— ’Вал |
| школи неке законе прешли тек летимице, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду |
| опазивши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио |
| ђе добра прилика, и пријатељи навалише, а највише сам младожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, |
| ужиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо од |
| како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то јез |
| p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p>У тај мах к столу № |
| о сам господски, проводио се богаташки, а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не б |
| ако приписује све вољи божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамил |
| ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! ви |
| е мисли овако како <pb n="5" /> говори, а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и с |
| злу навику што год мислити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду ха |
| е нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p> |
| ружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n="65" /> земљу.{S} Старица се саж |
| ам ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, |
| ако му његова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, о |
| и народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други |
| е јунаштво које многи називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е! |
| и гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзивљу:</p> <p>— Сад, са |
| /p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год п |
| , дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху само гости |
| ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може д |
| > <p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет |
| от» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше |
| лад човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим <pb n="59" /> живљаше се лепо.{S} Он сво |
| ли Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а старовремско неје за тебе. . . .</p> <p>— Причај куда |
| ној.{S} Мој је отац најпре радио занат, а после је постао трговац: отворио је болту.{S} Он је р |
| ах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколиких страна повикаше:</p> <p>— О, Ријо, |
| /p> <pb n="III" /> <p>— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити |
| изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми |
| — што је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага |
| творио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање |
| је вешто засновала проводаџиску радњу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новц |
| ш морала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим задовољствима.{S} Не |
| домаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру |
| срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим |
| и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; |
| елиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрва дувана.{S} Мали је то гр |
| живот.{S} Он побраја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S |
| е — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не мож |
| } Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу у |
| /> ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима |
| ладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут |
| S} Да речеш да сам господоваја — несам; а служим откако сам роден.</p> <p>— Па где си служио?</ |
| а рада; може бити задовољан и спокојан; а судија не може никад бити миран ни спокојан у својој |
| воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам |
| /> <p>— Ову срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— |
| но изрекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била |
| едан дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, |
| је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети |
| p>— Још ноћас у овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у |
| од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађе спавати, ураниће сви као вешц |
| стали с душом, него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо провести! . . .</p> </ |
| е беше увек благ спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блаж |
| то често може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} |
| са завишћу) честитају Миленији зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачије.</p> <p |
| д Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право |
| е, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он |
| би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто |
| /p> <p>— Ја друге момке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, с |
| лушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту усл |
| и се срце које може прегорети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољства које се |
| жим да је право овако како пресуђујем,» а то баш притискује савест осетљива човека.{S} Ја ником |
| <p>— А! истина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета познавало с |
| солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чуд |
| И ја то слушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. |
| и човек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте сад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— |
| з несреће у несрећу. . . . . .</p> <p>— А шта ћу с овим?</p> <p>Сад извади испод узглавља свита |
| ба», рече Савка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; |
| S} Судиски је хлеб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиска служба најузвишениј |
| , и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу струку, него сте дош |
| никако не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? рече готово срдито једн |
| нат, припаљујући своју цигару.</p> <p>— А! истина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p |
| дијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од |
| си постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а |
| ло на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу граната про |
| ако ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под заставом поштене сиромаштине? како ће узет |
| авши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе последње своје дане.{S} Ова муд |
| знао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица. |
| ију«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар интерес, примет |
| оје не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни |
| е мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама престон |
| «оних».{S} Овде Макрена погледа у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од противне ст |
| ваца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне за |
| мци из трговачких дућана једни одлажаху а други долажаху.{S} Непрекидно се одбирало, пазарило, |
| > <front> <div type="titlepage"> <pb n="а" /> <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У В |
| ика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честитају Миленији зета.{S} А дево |
| ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда кривим свак |
| аље да прочита).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> |
| ote> <l>«Што говориш — то мени, </l> <l>а шта мислиш — то теби.» </l> </quote> <p>Басма од Удво |
| <quote> <l>«Сина жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> </quote> <p>Варош. пословиц |
| е саслушаше овога узвика . . . .</p> <p>А рањеник, на те речи, крете своје троме очи, погледа у |
| екавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч |
| врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући да је он човек прав, |
| ло је у рукама новине на којима је била адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одузео му |
| умуче.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- |
| ка нешто развлачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна при |
| е ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ћ |
| /p> <pb n="64" /> <p>— Избићу себи око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада бац |
| тара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти |
| е муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо |
| д на ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, |
| ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жена, још та |
| ити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од |
| мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, можемо часком прочитати овај рукопис, до |
| Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а ако тра |
| а баци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слут |
| омаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру, |
| рдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за |
| ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима н |
| Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право д |
| и какво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због т |
| же, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет бит |
| лка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за рас |
| Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се |
| Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и |
| што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога |
| о сам ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од шко |
| оста ваздуха, светлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је |
| се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, о |
| вао!</p> <p>Један пријатељ разгледао је акта у суду, и каже овако:</p> <pb n="37" /> <p>«Као шт |
| ет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо м |
| учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не |
| науку, кад <pb n="25" /> владам својим алатима, што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имат |
| ворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: проневерио је своју |
| е, одговори лекар: — рана јесте велика, али не мора бити самртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим с |
| ним.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојк |
| Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год мо |
| асаџија,« тојест, наследник богата оца, али се није знало да сам ја своје наследство упутио дав |
| а Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за |
| ја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште свака из свога узрока. . . .</p> |
| ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се |
| ам да је познајете; она узвишена јесте, али је тешка, горка.{S} Сваки други управни старешина м |
| пано).</p> <p>«Хвалим твоје добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морај |
| естонице, не морају постати рђави људи, али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико сл |
| о забаталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обр |
| да није још мислила давати своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи навалише, а највиш |
| е изгледао просто проневерење дужности, али у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{ |
| х.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде баде |
| еп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна |
| ше све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге по |
| </p> <p>«И цигара сама малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> < |
| gn> 1.{S} Стари су пили некакав нектар, али јамачно није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нис |
| жеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш |
| же се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата само притворена, него |
| на којима је била адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо с |
| </hi>! рече потресено болничарка Јулка; али они што беху око рањеника, гледајући у њега, и не с |
| <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ћ |
| ам војник . . . чак сам човек страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . |
| да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Нема |
| еба.</p> <pb n="23" /> <p>И удалише се; али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно; |
| свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна добра, једна паметна жена може вратити да |
| ! . .</p> <p>Сви збуњени, сви пометени; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На ж |
| зумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> < |
| ај рат донети српском народу — не знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима који с |
| добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе вра |
| задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога многе рђаве на |
| а ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет луп |
| а оговарати; грехота је кудити девојку; али . . . дете моје . . . свој свога треба да чува.{S} |
| спопаде.{S} Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад полицис |
| </p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада |
| . . . (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} |
| нису тугаљиви, она је нека наслада.{S} Али они који имају злу навику што год мислити или радит |
| скудити девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју крију и она и ма |
| да га обична контрола није опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно прим |
| а срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n |
| » те гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђа |
| х заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, трагање по мојим уд |
| ати се, вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да |
| питам, наставља онај стари господин: — али данас знам да је онај народ питомији који пије пиво |
| право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени та |
| ави пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна г |
| лима разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој |
| ије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко поши |
| нао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје с |
| ише!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амишан према другима, није било очекивати ни да други п |
| {S} Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кључа |
| Што лупаш?</p> <p>— Чича Станоје! ходи амо, рече Свилорунић, ходајући по соби.</p> <p>Кључар у |
| t="-" /> <p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : |
| одаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који још сада, са млечним |
| pb n="42" /> се у надничара, у слугу, у аргатина; почећу најтежом службом, не би ли како год ст |
| и у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа! . . .</p> </div> <pb n="21" /> <div type="chapt |
| ! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому |
| та је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном крају собе Миленија о |
| ! . . . .</p> <p>«Једном ја обискох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече л |
| !{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с какво |
| памет све којешта!{S} Говориш као нека бабускера.{S} Каква је сласт изводити на пут лумпова?{S |
| о се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за културни народ!{S} Геак остаје |
| кав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! викну неко иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко о |
| ји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у с |
| it="-" /> <p>Сутра дан су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу његову освану једно ј |
| та после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болницу, међу тешким рањеницима, донеше бол |
| 1876 српска војска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не могавши одмах |
| кох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је. |
| е које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним какву било штету.</p> <p>«Долазећи |
| ра узнемирено.</p> <p>— Луке Лисопољца, бакалина.</p> <pb n="8" /> <p>— Савка, дијете!{S} Зар њ |
| шку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n="65" /> земљу.{S} |
| ети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико |
| ука.{S} Од времена до времена по један «бандиста», црвена носа, задригла врата, узме ноте и про |
| ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна ки |
| } Нека! . . .{S} Не мари ништа . . .{S} Бар ћу оставити кости у српској земљи! . . .</p> <p>«Пр |
| него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо провести! . . .</p> </div> <pb n="34 |
| тах, испросих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планов |
| } Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не ста |
| . . .</p> <pb n="32" /> <p>— Ову срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па ј |
| ве, на прилику, просећи путове, исушити баруштине, прокопати водоводе, подићи школе, завести ра |
| шта мислиш — то теби.» </l> </quote> <p>Басма од Удворица.</p> <p>Не прође много после овога де |
| очим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци ми крајцару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хо |
| ш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, |
| или ма каква смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их за |
| а?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена п |
| дна <pb n="12" /> је то ствар. . . .{S} Баш не знам што ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће |
| с поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим ! . . .</p> <p>— Право велиш |
| поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S |
| го је човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девој |
| {S} Таки, таки!{S} Молим, молим!{S} Сад баш фришко ! . . .</p> <p>Гости, међу тим, седе, разгов |
| до троши, задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је де |
| } И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! |
| ем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. . .</p> <p>«У друштву с љу |
| а је право овако како пресуђујем,» а то баш притискује савест осетљива човека.{S} Ја ником свом |
| и за својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох у првом боју. . . . .{S} Нека! . . |
| се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> зашивам другаре, и свећом често хоћу да пр |
| !</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи |
| ник нареди да се одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао зат |
| о крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да |
| ек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало беше још само нешто да се дов |
| два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру прили |
| ао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога с |
| ју.{S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј |
| важно изговара:</p> <pb n="III" /> <p>— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, т |
| . рече Савка нешто развлачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна |
| > <pb n="III" /> <p>— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од |
| .</p> <p>— Судбина, ја шта је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на јед |
| остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама, осим удаје, није припало н |
| а шта сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чудну сте срећу дочекали! . . .</p> <pb n= |
| в душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Бе |
| и?{S} То је јунаштво које многи називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам |
| Пребијах се од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, свуда мучен, — ве |
| изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору непр |
| оћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свр |
| . .</p> <p>«У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе све |
| ста.{S} Пред школом нашом <pb n="63" /> бејаше свакад продаваца с разним посластицама за децу.{ |
| а беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! викну неко иза |
| се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила да се сама са собом гласно разговараше |
| сам затварао рану своју, нађе се једна бела марама, и на једном перу њеном беху навезена два с |
| <p>Проводаџ. пословица</p> <p>Улицом од Беле Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана после по д |
| зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</p> <p>«Једном ја обиск |
| еке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам своје мале грешке из којих су ницали и расл |
| е су, продужава он сам са собом: — неке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам своје м |
| Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше својим језиком там |
| ра, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа! . . .</p> </div> <pb n="21" /> <d |
| лићевић</p> <gap unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1881</p> <pb |
| за такав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплазих за њим језик и рекох: |
| ше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II" /> |
| оје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутне.</p> <p>«И цигара сама малена је ствар, али је |
| дна бела марама, и на једном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузн |
| , и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допа |
| то заседе једно одабрано друштво.{S} То беху све <pb n="28" /> млади људи у свечаном црном одел |
| потресено болничарка Јулка; али они што беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше ово |
| ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .</p> < |
| лико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанк |
| вих дана месеца Јула 1876 српска војска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину |
| инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} |
| !{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће умрети н |
| ки сужањ — мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек благ спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћ |
| лико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше ласно претрести и пресудити проћес који је изгледа |
| одмах надале такој несрећи.{S} Најгоре беше за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два п |
| аше својим језиком тамничар у кога срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да збо |
| касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . . .{S} Пон |
| који ме уписа у први разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем |
| «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав разговор.</p> <p>Жена која храмаше упути се ку |
| шне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја са |
| ашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресу |
| и није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дван |
| може по две класе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другим |
| Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде ј |
| у до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им |
| говори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га |
| да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>ново пиво</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики се |
| ом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку службу |
| ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да |
| д би га у картама срећа послужила, онда би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне |
| лећи да ту може бити каква записка која би говорила у његову корист.{S} За то те хартије журно |
| >— Жену милу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу љубав к у |
| душом, него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо провести! . . .</p> </div> <pb |
| у собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је |
| ја нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није з |
| ују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он |
| .{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, пада |
| новцем намиривао своје издатке.{S} Кад би га у картама срећа послужила, онда би намиривао оно |
| како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду суда, опет би срце чове |
| , и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и са |
| би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да уг |
| тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с нек |
| у.</p> <p>— Причај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти пр |
| у аргатина; почећу најтежом службом, не би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од |
| преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиге и ис |
| крена прича да од <pb n="18" /> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели о |
| би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, угађ |
| говора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . . . .{S} А могла |
| и он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . |
| робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше својим језиком тамничар у |
| о ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p> |
| век.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје |
| бав к уредном и добром животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слав |
| </p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чиновничић с рукавицама |
| збија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули |
| а другог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у сватовима!{S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло |
| нице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље зн |
| јаче, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио:</p> <p>— У нашем граду можеш зар |
| ора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и так |
| ака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даљ |
| душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али са |
| ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{ |
| дије рече:</p> <pb n="54" /> <p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Св |
| се потпуно веровало у правду суда, опет би срце човечије показивало пеко учешће према ономе кој |
| с.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео он, само б |
| правице.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти, он има на уму, и, чини т |
| еко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац ме |
| лужија сам у Влашко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам сл |
| ешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не могавши одмах освојити тога места <pb n |
| војшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. . . . .{S} Нисам војник . . . чак сам човек стра |
| и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, била соба, или подрум — затвара ли се њој |
| ваки затвор.{S} Била кула, била палата, била соба, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, |
| е! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одве |
| <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, з |
| а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, била соба, или подрум — затвара |
| једну собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешк |
| носило је у рукама новине на којима је била адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одуз |
| ога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши доста, вра |
| кога ће питати старост</l> <l>где му је била младост?</l> </quote> <p>Нар.{S} Пословица.</p> <p |
| ори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га бе |
| н, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</ |
| > <milestone unit="-" /> <p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p |
| о нови смеј.</p> <p>« Све су моје књиге биле ишарабатане.{S} Сваки наслов ишатиран, замрљан.{S} |
| од које кога многе рђаве навике које су биле пуне опасности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам |
| о</hi>!{S} Као да би <hi>ново пиво</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики се гости лукаво осменуше |
| S} Као што рекох, имовно стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог жив |
| Рија је руковао касом у којој је свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео картати.{S |
| азним посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, извадити десет па |
| 2" /> <p>Старац сад исприча све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, за |
| ред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком |
| ја био тако амишан према другима, није било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С т |
| /p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4" |
| /> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни м |
| ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађа |
| на прича да од <pb n="18" /> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, |
| е рече:</p> <pb n="54" /> <p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свило |
| . . . . .</p> <pb n="62" /> <p>«Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да |
| и председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку службу.{S} Су |
| наредити да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек по |
| дам пиљаре и бакале, или им чиним какву било штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата вичем:</ |
| да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она на ст |
| о младића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија,« тојест, наследник богата оца, али се ни |
| остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амишан према другима, није било очекивати ни д |
| м се прилично прибојавао, свима другима био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и д |
| расипача.{S} Ономадне <pb n="10" /> је био ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му њег |
| а рачунске књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није опа |
| послужила, онда би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те |
| у пили некакав нектар, али јамачно није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису знали! . . .</p |
| >— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, би |
| је смео нико преко погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња |
| више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p |
| екад сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме, |
| т и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам био немирнији од свију других ђака.{S} Учитељ је често |
| ?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тет |
| е да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Како са |
| лекар: — рана јесте велика, али не мора бити самртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим се ја смрти, |
| ољан и спокојан; а судија не може никад бити миран ни спокојан у својој души.{S} Што два човека |
| бити уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и спокојан; а судија не може никад бити |
| кидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то н |
| лао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпосле помисли би |
| Станоје сав претрну помисливши шта може бити.{S} Потрчи овамо, потрчи онамо — нигде Рије!{S} Но |
| !{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре би с |
| старац јако обрадова мислећи да ту може бити каква записка која би говорила у његову корист.{S} |
| <pb n="47" /> свој хлеб, и да још може бити каштигован, онда оспе ружити Свилорунића као најго |
| <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} |
| :</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо сво |
| вити, желети, нагађати, погађати шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али |
| У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . . |
| мој другар учува од погрешака, мени ће бити лакша моја несрећа.</p> <pb n="43" /> <p>Сад закуц |
| амилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, св |
| агађати, погађати шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу д |
| едај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вам |
| ђао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и |
| ви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он с |
| Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном украд |
| ју због тегоба које на њих падају, опет бити уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и |
| е наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења! . .</p> <p>Сви збуњени, сви пометени; а |
| е ни стрва ни јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри стар |
| , довијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</p> <p>«Једном ме виде један ср |
| бих опазио ту немарност према себи, ја бих често почињао стењати за прабога, и мучио бих се да |
| аштво које многи називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> |
| а, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они вр |
| , ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према себи, ја бих често почиња |
| малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и он |
| ст осетљива човека.{S} Ја ником свом не бих световао да буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе |
| ки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше како се влашк |
| {S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— |
| го, само кад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, |
| сто почињао стењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком д |
| мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек благ спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше према |
| учар уђе.{S} То је омален старчић, врло блага и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; |
| ј вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, благајник, затворен у тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико |
| обично добро.{S} У то време добих место благајника.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој св |
| {S} Ох, отаџбино!{S} Ох, име слатко!{S} Благо оном ко тебе може <hi>свакад</hi> да има! . .</p> |
| пажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте об |
| удија</head> <quote> <p>Судију никад не благосиљају сви којима суди! </p> </quote> <p>Председни |
| управник може својим радом стећи хвале, благослова, а судију свакад половина парничара куне и о |
| ближе казаће да је у њега онолико исто благости колико и љубави к правди.{S} Чувен је као вели |
| ра хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи.</p> <pb n="44" /> <p>— Чича-Станоје! рече му Риј |
| p>«Некад на ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја и |
| р, с кључевима и са свежњем хартија.{S} Блед и престрављен старац рече:</p> <p>— Господине, нес |
| ад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто благости колико |
| ар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко |
| ику што год мислити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду хармоније |
| епано).</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној блузи после његове смрти).</p> </div> <pb n="1" /> <div |
| ејући давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! може се оженити.</p> <p>— То може . . . ре |
| «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори гласније, |
| је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш до |
| } За пакост тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је остави |
| упита Савка изненађено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу |
| , тето; чиновник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да |
| рилику оној сироти девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта н |
| вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, |
| сет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на добро, |
| ам ја био «масаџија,« тојест, наследник богата оца, али се није знало да сам ја своје наследств |
| лепо, живео сам господски, проводио се богаташки, а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем годину |
| а, можеш купити кућа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не може |
| ца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, |
| ојих 50—55 година.{S} Висок, сув, малко богињав, он је по изгледу <pb n="48" /> врло оштар и оп |
| а познијима.</p> <p>— Ово је пиво право боговско пиће, вели један проседи господин за столом <f |
| то ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам другове, излазим из реда, смејем с |
| иви свет. . . </head> <quote> <l>«'Вала Богу!{S} Ко храни овај </l> <l>докони свет? . .» </l> < |
| у с тога доконога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики з |
| иво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Него штета што се нису разу |
| а затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати |
| те десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и ви |
| крије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи |
| и ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци |
| собе Миленија овако приписује све вољи божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу |
| још од 9 сата из јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дн |
| S} Хоћу ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој се, јуначе, одговори лекар: — рана јесте велика, ал |
| и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, као проводаџија, |
| ни, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше толиких жртава, а свршише се нашим |
| ора бити самртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим се ја смрти, господине; него . . . него . . . .{S |
| мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> <p>«Пош |
| а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се мно |
| не помогох баш ништа!{S} Падох у првом боју. . . . .{S} Нека! . . .{S} Не мари ништа . . .{S} |
| дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болницу, међу тешким рањеницима, донеше болничари једно |
| болницу, међу тешким рањеницима, донеше болничари једнога добровољца кога је олово ударило повр |
| к чувши то, погледа га значајно.</p> <p>Болничари, болничарке, и сами служитељи, нехотице се пр |
| а Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи, болничарка Јулка рече:</p> <p>— Ово је кукавни Рија Сви |
| Куку! то је <hi>он</hi>! рече потресено болничарка Јулка; али они што беху око рањеника, гледај |
| погледа га значајно.</p> <p>Болничари, болничарке, и сами служитељи, нехотице се прикупише око |
| , а после је постао трговац: отворио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{ |
| quote> <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>Проводаџ. пословица</p> |
| ; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније: |
| ога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (де |
| ала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав чове |
| {S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати боље. . . .</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| едељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> |
| дседник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку службу.{S} Судиски |
| о очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити се и, гот |
| то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздра |
| ти своје слатко спокојство — да подвори бона оца, или мајку на умору? како ће издржати дугу теш |
| тине? како ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . . како ће . . . (исцепано |
| у на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? како ће се одрећи о |
| најтеже француске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се подвати |
| </p> <p>Жена која храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вратима отресе с |
| ца у врата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чича Станоје, кључа |
| мије забрадаче, намести је прстом испод браде, прокашља се једаред или дваред, снебивљиво куцну |
| о, прихвати један од гостију с проседом брадом: — на прилику, мени, техничару, што ће знање јез |
| верење дужности, али у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката |
| да проживим!</p> <pb n="27" /> <p>— О, брате, што се намучих вечерас, рече за столом № 6, једа |
| Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко пошире руке; радо троши, задужује се. . . . |
| девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . . . |
| вала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4" /> рече Са |
| ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да ка |
| е.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах по |
| у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на ше |
| иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p |
| реме; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда кривим свакога пре него себ |
| а да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и ударише у смеј и управдање . . .</p> < |
| о Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели Станоје: — |
| развлачити као слабачак осмејак, па се брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа, |
| .{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нар |
| дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, |
| ба!</p> <p>Матере, које знају колика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) ч |
| ам добијао за очина живота, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, п |
| ом беху навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи, болничарка Јулка рече:</p> <p> |
| > <p>«Све оне мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по ули |
| ез руку да његова жена, још тако млада, буде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин о |
| бра, једна паметна жена може вратити да буде красни човек. . . .</p> <p>— Прођи се, среће ти!{S |
| ка.{S} Ја ником свом не бих световао да буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к пред |
| овог вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи.</p> <pb n="44" /> <p>— Чича-Станоје! ре |
| ла да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жена, још тако млада, бу |
| дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, проводи |
| е било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити се и |
| ио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна. |
| ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота ма |
| , ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, |
| друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а не |
| и још сада, са млечним усницама својим, важно изговара:</p> <pb n="III" /> <p>— Без хлеба могу, |
| ели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не разумеј |
| пеко учешће према ономе који нема доста ваздуха, светлости, слободе, а још ако се држи да и пра |
| јунак, као победитељ!</p> <p>«Та ме је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и друге св |
| ead>Живи свет. . . </head> <quote> <l>«'Вала Богу!{S} Ко храни овај </l> <l>докони свет? . .» < |
| метаху с тога доконога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај овол |
| расна прилика <pb n="7" />.{S} Ето, шта вали нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, честита, ни |
| ј свога треба да чува.{S} Та је девојка валична . . . нездрава . . .</p> <p>— Нездрава? упита С |
| {S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p> <pb n="27" /> <p>— О, брат |
| наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало за « |
| оже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати много корица.</p> <p>— Помиње ли он што |
| Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не помаже.< |
| претреса, који је трајао неколико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше ласно претрести и пре |
| узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . .</p> <p>— Судбина, ја шта ј |
| му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети |
| ра имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? рече готово срдито једна госпа с лепезо |
| То већ умеју сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се зат |
| ам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— |
| у години овај један дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви ме |
| у Савку погледа сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече С |
| и паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало та |
| вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку службу.{S |
| обу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћ |
| мији који пије пиво. . .</p> <p>— Кажем вам, виче други један гост за столом <foreign xml:lang= |
| /p> <p>— За име моје не питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n="72" |
| казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</p> <pb n="11" /> <p>Докле се Тета-Макра и Савка р |
| бичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, па у осталом может |
| млада, здрава, честита, није сирота, а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти |
| да ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S |
| . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар интерес, приметиће друг |
| сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не уме |
| дише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, за друго и не пи |
| чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој страни Макрена прича да од <p |
| 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од к |
| ишта, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан ка |
| ога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се |
| и да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а њена «ва |
| p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове послед |
| е — од противне странке: — они данас не ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему н |
| .</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Без приј |
| {S} То је народ давно изрекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{ |
| папирусову листу, нађен рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско |
| лико и један пожар. .</p> <p>— Ова наша варош права је паланна, говораше удавача Зорка: — што г |
| а ћер удаји кад можеш.»</l> </quote> <p>Варош. пословица</p> <p>— Море Јулка, што ти се овај Ри |
| им, одговори други сељак.</p> <p>—- Ови варошани криве нас сељаке што много трошимо о славама, |
| назији сам имао другова не само из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред школ |
| S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мога било је |
| >Пословица</p> <p>Једнога дана по целој вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, благајник, затвор |
| то, уздисало се!.</p> <p>— У овој нашој вароши, говораше Иван Минић: — један укоп, или једна уд |
| СЕТ ПАРА</head> <head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ</head> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> <ga |
| ЕТ ПАРА</head> <head>(НЕШТО ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ) </head> <head>I</head> <head>Проводаџија</head> |
| лободно о момцима, а не мислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових леђа Лукина Станица, к |
| ори домаћица: — О, немам ситне проје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме забора |
| нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, па у остал |
| ди на неправду света:</p> <p>— Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не |
| цо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да су с |
| е проје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим ! . . .</p> <p> |
| а се ђаволан у наочарима.</p> <p>— Како вас не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварма, ре |
| ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да ти одговорим на то?{S |
| p>— Носи га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и карт |
| може одучити од своје старе науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слободно о |
| <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим песмама, <pb n="24" /> у фигури, вичу:{S} Дођ |
| е нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> <p>— У овом је с |
| е него што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте |
| hapter" xml:id="SRP18810_C5"> <head> Из ведра неба гром. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку ни |
| х ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам код кога да их оста |
| неваља; све нешто простачко.{S} Тражим везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу у |
| S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јело за |
| е!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате |
| вом мушкарцу. <pb n="56" /> Особито се, веле, отац осећао сретан: није знао шта је чинио од вел |
| наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка-Макра.< |
| ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! вели Савка својој малој ћери, која остави мачку, и поче |
| адожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или |
| у . . .</p> <p>— Таман бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за што се женио |
| неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се св |
| мпов може одучити од своје старе науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слобод |
| икад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али |
| p>— Зорка, сестро, лепо је то удати се, вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да |
| Ви, госпо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p |
| > <p>— Ово је пиво право боговско пиће, вели један проседи господин за столом <foreign xml:lang |
| жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи |
| а познавало се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном украден красан дивит |
| го он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, п |
| брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а старовремск |
| Зоркина мајка, с лицем врло задовољним, вели да није још мислила давати своје ћери, али изиђе д |
| /p> <p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље сп |
| и мало да се разговарамо; узела ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . . .</p> <p>Ста |
| >«И цигара сама малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све |
| о.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота обор |
| е, јуначе, одговори лекар: — рана јесте велика, али не мора бити самртна. . . . . .</p> <p>— Не |
| >«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељу који |
| сећао сретан: није знао шта је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје |
| о навијен сат.{S} Озбиљни млади људи из велике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега зазиру |
| две класе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, диза |
| мале грешке из којих су ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађ |
| лико и љубави к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона, и као чврсти заштитник правде и п |
| тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива |
| а мисао из главе раденика. </p> <p>Пред великом каваном «Код оседлана коња», на пешачкој путањи |
| ба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очију својих тешки сан, и ос |
| жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; |
| ђем, одем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад порани |
| ено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим поцепано).</p> <p>(Ово |
| ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је са |
| орависте са свим ! . . .</p> <p>— Право велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све с |
| им Србима који су, као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа! |
| свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се подватити, тето; не знам ш |
| ли примио?</p> <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> < |
| ој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгубљена ј |
| намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упита:</p> <pb n="71" /> <p>— Г |
| твара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна, она је страшна, она је |
| пште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду суда, опет би срце човечије показивал |
| све четири старије од мене.{S} Ласно је веровати кад причају колико су се сви обрадовали мени, |
| еља ни наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка- |
| пријатеља ни наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта |
| уштеријама својим, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио |
| S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла нев |
| уда незнан, свуда немио, свуда мучен, — већ омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија за |
| . . .{S} Проклето десет пара!</p> <p>— Већ <foreign xml:lang="la">delirium</foreign>! рече јед |
| /> <p>«Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да ужи |
| ао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S |
| те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се.</p> <pb n="66" /> <p>«Кад у |
| ије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с |
| разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели |
| ="17" /> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине к |
| b n="14" /> <p>— Црна Јулка, он је теби већ померио памет!{S} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуј |
| , не морају постати рђави људи, али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби да н |
| снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Как |
| ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Так |
| разговара се врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог |
| и они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} |
| лорунића као најгорега човека. .</p> <p>Већ не знам који пут почне он опет претресати Ријину со |
| таџбина.</head> <quote> <l>Нема речи ни веће, ни светије,</l> <l>ни милије, него што је реч —</ |
| ој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском казамату, с једни |
| једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гост иза стол |
| се то подизати и отићи <pb n="26" /> да вечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навик |
| увек благ спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи.</p> |
| n="27" /> <p>— О, брате, што се намучих вечерас, рече за столом № 6, један писар из полиције.</ |
| обијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажах |
| ла проводаџиску радњу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новци душегупци!{S} С |
| па ми тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као потучен |
| да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а |
| књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није опазила.{S} Ал |
| уј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «как |
| Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто засновала проводаџиску радњу, а Савка спремаше ве |
| Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Ми |
| сти, али у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала с |
| ад је најслађе спавати, ураниће сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S |
| науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите какак |
| !{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да су старији в |
| па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — |
| ако је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то језик |
| ковала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав ч |
| !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с неким мал |
| овек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чудну сте сре |
| што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, који |
| х пара излагао. . . .</p> <p>«Једном ме виде један средовечан човек да држим међу два прста циг |
| рчиновић у кавани «Код Црнога Крста»: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а о |
| .{S} Нека преписује неко време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.</p> <p>Удалише |
| {S} Ноћ тамна; прста пред оком не можеш видети.{S} Стражари око суда нису опазили никог да је у |
| ме твоје кривице или нема.{S} Тек после видеће се: можеш ли остати у служби, или не можеш.</p> |
| унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући сл |
| неке пене као мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако јуначку рану, лекар с неким поштовањем упит |
| е зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште свака из свога узр |
| ша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори гласн |
| а ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њихове. . . .</p> </div> <pb n=" |
| p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде |
| сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години ова |
| ити не могу!{S} Само сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се на |
| знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> <p>—- Ови варошани кри |
| потежем се на псе, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним какву би |
| Хајдемоте даље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <pb n="23" |
| дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S} С |
| раја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, како му |
| ?!. <pb n="20" /> Осем жена и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других гостију.{S} Мо |
| кога: — Како језик исказује најтајнија вијугања душе човечије, како он обелодањује најфиније р |
| за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац у |
| сто морао прекидати свој говор, да мени викне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, |
| ејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! викну неко иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже |
| био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу са |
| и куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изг |
| ић, човек је од својих 50—55 година.{S} Висок, сув, малко богињав, он је по изгледу <pb n="48" |
| во свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гост иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара |
| који пије пиво. . .</p> <p>— Кажем вам, виче други један гост за столом <foreign xml:lang="en"> |
| е куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута |
| о као смерно, паметно дете: него трчим, вичем, дозивам и псујем другове, потежем се на псе, на |
| ету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата вичем:</p> <pb n="61" /> <p>— Дајте ми хлеба!{S} Не ћу |
| упим чету своје дружине, те пред црквом вичемо:</p> <p>— Изгори куму кеса!{S} Изгори куму кеса! |
| кршњим песмама, <pb n="24" /> у фигури, вичу:{S} Дођите да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да |
| та и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео |
| н пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича Ста |
| <p>Одоше!</p> <p>Међу тим, гостију све више.{S} За сваким столом смичу се ранији да учине мест |
| ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амишан према д |
| у разудате сиротињски.{S} Мајка ми умре више од туге него од старости.{S} Ја остах сам у свету |
| ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако ра |
| оче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича Станоје, н |
| ита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више из права, одговори младић: —Ми смо у школи неке за |
| ја знам своју науку, кад <pb n="25" /> владам својим алатима, што ће ми перо и граматика?</p> |
| one unit="space" /> <p> <title>„ЖИВОТ И ВЛАДАЊЕ“</title> </p> <p>Рије Свилорунића</p> <quote> < |
| ојке, ја сам растао као мајчина маза, и владао се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се п |
| ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, з |
| у суду, све што бива у домашају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега |
| </p> <p>Рија иза тога разбираше како се влашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пу |
| ори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . . .</p> <p>— |
| рема Кладово.</p> <p>— Ту се све говори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и |
| , и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих знаја?< |
| а где си служио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам до |
| оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле |
| еца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да копам, као сељак |
| ћи путове, исушити баруштине, прокопати водоводе, подићи школе, завести радионице и т. д. и т. |
| та да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу ср |
| да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За та |
| јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе ја |
| ја . . . да се бијем. . . . .{S} Нисам војник . . . чак сам човек страшљив; али је туга у туђи |
| враћајући се из града од својих синова војника, ударише на овај скуп пред каваном, па не могућ |
| > <p>Првих дана месеца Јула 1876 српска војска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Б |
| ти га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за расипачем као и за ш |
| >«Ја сам све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уред |
| онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није в |
| школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, |
| дија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он сме радити само на позив парничара!{S} Друг |
| крају собе Миленија овако приписује све вољи божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу г |
| одмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . . |
| етала, и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, можемо часком прочитати овај рукопис, докле се н |
| ом детету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ја се срдим што није п |
| би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овак |
| од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам код кога да их оставим.{S} Лас |
| Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чича Станоје, кључар, упита:</p> < |
| јући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макр |
| један «бандиста», црвена носа, задригла врата, узме ноте и прође од стола до стола те збере жрт |
| а.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Јед |
| ило штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата вичем:</p> <pb n="61" /> <p>— Дајте ми хлеба!{S} |
| p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала Тетка |
| рећа.</p> <pb n="43" /> <p>Сад закуца у врата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; врата |
| једаред или дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши |
| итвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата само притворена, него су <hi>затворена</hi>, и јо |
| акра, преко све клетве, попила у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:< |
| докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну.{S} Ри |
| на олтар уметности.{S} Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело дру |
| бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вратима отресе своје скуте од прашине, потеже низ леђа |
| о после овога девојачког разговора пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилам |
| 16" /> <p>Ово се говорило на клупи пред вратима Луке Лисопољца, по сведоџби летописаца, два дан |
| га једна добра, једна паметна жена може вратити да буде красни човек. . . .</p> <p>— Прођи се, |
| а узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брж |
| <p>— Прођи се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу |
| н оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић још |
| ну и празну.{S} Рија некуд изашао, и не враћа се.{S} Станоје сав претрну помисливши шта може би |
| а јечменога нектара.</p> <p>Три сељака, враћајући се из града од својих синова војника, ударише |
| ало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не про |
| у картању.{S} Некад сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешће узима |
| никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судских чиновника тражи т |
| {S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганка?{ |
| рекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палат |
| ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта |
| вај свет што овако уме да проведе своје време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати |
| наштву оних људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа |
| силна моћ у старих навика!{S} Најлепше време од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, |
| ша!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим |
| — Причај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели |
| ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна кирајџију; па нам |
| х, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, трагање п |
| самога почетка.{S} Нека преписује неко време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.< |
| м ситне проје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим ! . . .</ |
| пе с наочарима! . . .</p> <p>— За старо време не питам, наставља онај стари господин: — али дан |
| е срећа послужи необично добро.{S} У то време добих место благајника.{S} У моје руке дође кључ |
| 29" /> — та је музика права мука.{S} Од времена до времена по један «бандиста», црвена носа, за |
| је музика права мука.{S} Од времена до времена по један «бандиста», црвена носа, задригла врат |
| зна како да одговара на све нове и нове врлине које гошће находе у њенога младожење.{S} И свака |
| сте које пређе налажаху све нове и нове врлине на младожењи, сад казиваху како су се одмах нада |
| ло се, испитивало се, извиђало се дуго, врло дуго. . . .</p> <p>После претреса, који је трајао |
| <p>Кључар уђе.{S} То је омален старчић, врло блага и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедон |
| богињав, он је по изгледу <pb n="48" /> врло оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе р |
| . не . . . записивало се . . и често — врло често, уздисало се!.</p> <p>— У овој нашој вароши, |
| има!{S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло лепо! одговори један за све.</p> <p>—- До сад смо |
| није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</p> <p>— То в |
| у управничку службу.{S} Судиски је хлеб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиск |
| то рекох, имовно стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не |
| гори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врло неуредан младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли ру |
| ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви лумпови. .{S} П |
| ед њих прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљудно.</p> <p>— Ја?. . .{S} Не. . . знам, одговор |
| у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала су га вер |
| > <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лицем врло задовољним, вели да није још мислила давати своје |
| дужности, али у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступ |
| ли Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек |
| ба гром. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку никад</l> <l>реп не мери.»</l> </quote> <p>Послови |
| је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, на бруку с |
| суди! </p> </quote> <p>Председник суда, г. Жељин Правдић, човек је од својих 50—55 година.{S} В |
| .</p> <p>Разгледавши све редом записке, г. председник, кад се искупише судије рече:</p> <pb n=" |
| трпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ања.</p> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколиких страна повикаше: |
| .</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође г. секретар! рече председник.</p> <p>Кад секретар дође, |
| /p> <pb n="49" /> <p>Једнога јутра дође г. Правдићу, с писмом од министра правде, један младић |
| људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мал |
| сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде јако узбуђен |
| оспо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко |
| па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чиновнич |
| равник, постављен за практиканта у суду г. Правдића.{S} Председник прочита писмо, погледа у мла |
| ад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде ја |
| касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиг |
| умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори гл |
| се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А |
| у неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За па |
| ла!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разгов |
| у га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало беш |
| ти, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе наук |
| где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за |
| S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није опазила.{S} Али где је среће ту |
| азивљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да рад |
| /p> <p>— Прођи се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену м |
| одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је човек — да ме храни! . |
| чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца.</p |
| оћник.</p> <p>Рањеник чувши то, погледа га значајно.</p> <p>Болничари, болничарке, и сами служи |
| угу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више из права, одго |
| полиције.</p> <p>— Око чега тако? упита га један од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете н |
| Изгубив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, |
| те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго, по |
| сласт изводити на пут лумпова?{S} Није га могла усветовати ни <pb n="15" /> мајка, ни отац, ни |
| лопарао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, н |
| ладић наш нови практиканат.{S} Одведите га у преписаоницу, и наредите да почне службу од самога |
| и испод узглавља свитак хартије, и поче га разгледати.</p> <p>— Овде су, продужава он сам са со |
| вцем намиривао своје издатке.{S} Кад би га у картама срећа послужила, онда би намиривао оно што |
| рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна добра, једна паметна жена може вратити да буде |
| ем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— |
| што крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу |
| рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> < |
| уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срц |
| јом управом.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам |
| а</hi> одвести на вешала!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и он |
| те на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каж |
| е судски зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врат |
| ="48" /> врло оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме н |
| овај оволики залудни народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то ви |
| а се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто благо |
| кво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због тегоб |
| и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет бити ув |
| рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за расипач |
| т што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изе |
| ривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Тако |
| једнога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С |
| о.{S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла |
| <milestone unit="-" /> <p>Сутра дан су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу његову |
| само кад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за |
| на, улазе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих довела о |
| и који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало п |
| о, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се |
| а ражњаху само гостионички «келнери» те гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не миц |
| <pb n="70" /> она се утврди у околини, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше |
| с у овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском к |
| S} Туј сам служија три години.</p> <p>— Где је та Турна?</p> <pb n="45" /> <p>— Еј тамо доле на |
| », рече Савка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; з |
| и постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а сл |
| рио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни ј |
| /> слугу да му посветли око онога стола где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} Јадиковаше се г |
| с побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а за к |
| а служим откако сам роден.</p> <p>— Па где си служио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Буку |
| >ставио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата само притворена, него су <hi>з |
| е; дошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кључар на. тамници судској.{S} Зн |
| . .</p> <p>— Причај куда си пролазио, и где си служио пре него што си постао кључар ове тамнице |
| га обична контрола није опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно примети |
| Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго |
| , овако накинђурена, улазе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари. . . .{S} За |
| te> <l>Свакога ће питати старост</l> <l>где му је била младост?</l> </quote> <p>Нар.{S} Послови |
| ва; нема ту штофа за културни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! . . . . .</p> <p>За столом |
| ултурни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! . . . . .</p> <p>За столом № 4, седи једна госпа |
| а, па ми тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као поту |
| p>— Хајд’ тако право! . . . .</p> <p>«У гимназији сам имао другова не само из наше вароши, него |
| о га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за расипачем као и за штедљивцем!{S} Чудна <pb n |
| ? . .» </l> </quote> <p> Једна мисао из главе раденика. </p> <p>Пред великом каваном «Код оседл |
| . . . него . . . .{S} Слабачко затресе главом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале ови одав |
| је полудео да још таким мислима разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако |
| прибојавао, свима другима био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене свакој |
| квари. . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за |
| на, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како |
| p> <p>Једнога дана по целој вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, благајник, затворен у тамницу |
| едати свога посла. . . . .</p> <p>Јасан глас овога господина прекиде и утули и реченицу и мисао |
| /p> <p>Макра ове последње речи изговори гласније, и у Савку погледа сталније.</p> <p>— Нема вам |
| прихвата и испраћа <pb n="17" /> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на |
| ко бејаше замислила да се сама са собом гласно разговараше.</p> <pb n="2" /> <p>Два млада госпо |
| ни се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упита:</p> <pb n="71" /> <p>— Господине!{S} Хоћу |
| удбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој страни Макр |
| орпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако |
| даде један ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како језик исказује најтајнија вијуг |
| ето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p> |
| ја једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабо |
| Тако и треба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, срце моје, ходи!</p> |
| ) честитају Миленији зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачије.</p> <p>— Зорка, |
| а Јулка; али они што беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше овога узвика . . . .</ |
| поче да чепрка свој носић, неповерљиво гледајући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да и |
| а, рећи ће један суморни гост: — Што не гледате овај свет што овако уме да проведе своје време |
| н филолог доста.{S} Други људи могу сви гледати свога посла. . . . .</p> <p>Јасан глас овога го |
| ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према себи, ја |
| а расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам био немирнији од св |
| ија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше својим језиком тамничар у ко |
| ио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, |
| е фришко! одговара пивоноша.</p> <p>— И говор им је другојачији, проговори први сељак.</p> <p>— |
| S} Учитељ је често морао прекидати свој говор, да мени викне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, |
| > <p>— Ова наша варош права је паланна, говораше удавача Зорка: — што год потражиш — нема!{S} И |
| ам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb n="35" /> Перчиновић у кавани «Код Цр |
| сало се!.</p> <p>— У овој нашој вароши, говораше Иван Минић: — један укоп, или једна удадба, од |
| б никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше својим језиком тамничар у кога срце беше рођен |
| ешто је као збуњен.{S} Није као они што говоре као чекало, и. . . .</p> <pb n="14" /> <p>— Црна |
| ра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); још коју го |
| нам да не мисли овако како <pb n="5" /> говори, а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао |
| нав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све говори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и ср |
| , ураниће сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штоф |
| бра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жен |
| ли и реченицу и мисао онога првога који говори о питомини пивопија.</p> <p>— Имате право, прихв |
| p>— Ја друге момке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад |
| ога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у свим канцела |
| и да ту може бити каква записка која би говорила у његову корист.{S} За то те хартије журно стр |
| тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни |
| у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?!. <pb n="20" /> Ос |
| вдање . . .</p> <pb n="16" /> <p>Ово се говорило на клупи пред вратима Луке Лисопољца, по сведо |
| > <p>«3а мене је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са |
| за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док о |
| уке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите какаква |
| у наочарима.</p> <p>— Како вас не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварма, рећи ће један |
| ко сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвен |
| би Јулка, пада на памет све којешта!{S} Говориш као нека бабускера.{S} Каква је сласт изводити |
| <head>Честитање</head> <quote> <l>«Што говориш — то мени, </l> <l>а шта мислиш — то теби.» </l |
| непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II" /> задовољити, осећах се н |
| ознајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад су му речи нешто испре |
| ивим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја приб |
| бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних |
| а ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву о |
| почећу најтежом службом, не би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; |
| паланна, говораше удавача Зорка: — што год потражиш — нема!{S} И што има, неваља; све нешто пр |
| а.{S} Али они који имају злу навику што год мислити или радити, а ту су близу, или који су осет |
| Жељин Правдић, човек је од својих 50—55 година.{S} Висок, сув, малко богињав, он је по изгледу |
| се играше с мачком једно детенце од 4—5 година.</p> <p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с вр |
| веренога му новца, трпи толико и толико година заточења».</p> <p>Свилорунићу остајаше само још |
| <pb n="62" /> <p>«Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, |
| дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години.</p> <p>— Где је та Турна?</p> <pb n="45" /> <p> |
| Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А |
| а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно |
| 00 дуката мираза и толики пријатељи: за годину дана може по две класе добијати . . .</p> <p>Беш |
| , а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем |
| погледа у малу Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p |
| ако траже и преко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше с |
| Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца Ивана Минића.{S} Њему и |
| а чељад, овако накинђурена, улазе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари. . . |
| авничку службу.{S} Судиски је хлеб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиска слу |
| давио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив леб, и изгубив душа!{S |
| м, да се поправим — ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне девојчуре (сестре моје), мислио сам |
| > <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>Проводаџ. пословица</p> <p>Ул |
| јете; она узвишена јесте, али је тешка, горка.{S} Сваки други управни старешина може по својој |
| еђаху гости — сватови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жена његова изгубила неки драгоцени м |
| /p> <p>—- До сад смо играли, рече једна госпа.</p> <p>— Прођите се, рећи ће намрштено друга: — |
| . . .</p> <p>За столом № 4, седи једна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој суседи на не |
| ам привређује? рече готово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде |
| тај доказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи толи |
| да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али |
| n="32" /> <p>— Ову срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p |
| ећ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски до |
| дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише |
| На част сваком такав интерес, рече први господин: — кад је у кући . . . он не доврши ове речени |
| извлачи добар интерес, приметиће други господин.</p> <p>— На част сваком такав интерес, рече п |
| право боговско пиће, вели један проседи господин за столом <foreign xml:lang="en">№</foreign> 1 |
| аро време не питам, наставља онај стари господин: — али данас знам да је онај народ питомији ко |
| едан мах допаде јако узбуђен млад један господин од оних пређашњих сватова, и стаде молити гост |
| посла. . . . .</p> <p>Јасан глас овога господина прекиде и утули и реченицу и мисао онога прво |
| S} Њих се ништа не тицаше штета младога господина.{S} На једаред рећи ће Цивић</p> <p>— Јеси ли |
| говараше.</p> <pb n="2" /> <p>Два млада господина, идући јој у сусрет, засташе, промотрише је, |
| . . . .</p> <p>— Не бојим се ја смрти, господине; него . . . него . . . .{S} Слабачко затресе |
| та изненађени председник.</p> <p>— Ето, господине, утече на моји очи.{S} Ме извара како да см д |
| им гласом упита:</p> <pb n="71" /> <p>— Господине!{S} Хоћу ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој |
| лед и престрављен старац рече:</p> <p>— Господине, несу за мене овија кључови, него железа!{S} |
| p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а служим откако сам роден.</p> <p> |
| то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, проводио се богаташки, а плату примао малу.< |
| ује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S |
| вопарним стварма, рећи ће један суморни гост: — Што не гледате овај свет што овако уме да прове |
| че!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гост иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара се фришко! |
| .</p> <p>— Кажем вам, виче други један гост за столом <foreign xml:lang="en">№</foreign> 2, да |
| аху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху један |
| , само прихвата и испраћа <pb n="17" /> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одгов |
| кле пивоноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, упита!< |
| и стазом пешачицом, обиђоше и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> <p |
| .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не пр |
| к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколиких страна повикаше:</p> <p>— О, Ријо, ср |
| о</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики се гости лукаво осменуше дубоком познавању старине у овог |
| мо једно гурање.</p> <p>Уз те речи нови гости натезаху пивске чаше, као да су још од по дне оже |
| мештени столови; за столове засели орни гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше |
| тли око онога стола где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жен |
| молим!{S} Сад баш фришко ! . . .</p> <p>Гости, међу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај |
| е. . . .</p> <p>Одоше!</p> <p>Међу тим, гостију све више.{S} За сваким столом смичу се ранији д |
| >— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се многи од гостију.</p> <p>— Да речем — мучати! поправља се ђавола |
| > <p>— Око чега тако? упита га један од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете на улици, кој |
| /p> <p>— Имате право, прихвати један од гостију с проседом брадом: — на прилику, мени, техничар |
| иђаше се у Минићевој кући пуно и других гостију.{S} Момци из трговачких дућана једни одлажаху а |
| се хладно пиво пред Ријом, и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче здравити, желети, н |
| заху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху само гостионич |
| оврши своју причу о детету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано |
| а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић још сеђаху.{S} Њи |
| ници и пред њом под липама ражњаху само гостионички «келнери» те гашаху лампе, и прибираху суде |
| оних пређашњих сватова, и стаде молити гостионичког <pb n="33" /> слугу да му посветли око оно |
| ека!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи, |
| ога сам често имао рашта расрдити се и, готово у свакој такој прилици, показати дивљину срца св |
| нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свакад налазила је она да сам крив ја.{S} Место |
| >— А шта хоћете да вам привређује? рече готово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотик |
| аходе у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} К |
| одина.</p> <p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— |
| одговара на све нове и нове врлине које гошће находе у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мо |
| сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кућица, |
| рка свој носић, неповерљиво гледајући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну |
| ара.</p> <p>Три сељака, враћајући се из града од својих синова војника, ударише на овај скуп пр |
| би суморно проговорио:</p> <p>— У нашем граду можеш зарадити новаца, можеш купити кућа и дућана |
| владам својим алатима, што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде један ђаво |
| плећки се расцветала као да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону |
| пис , па се нађе чудо нечувено — Ријина грдна крађа! . . . .</p> <pb n="38" /> <p>«Како се сазн |
| амо неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропасти једнога младића за сав његов потоњи ж |
| решке из којих су ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађе, нека |
| чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је кудити девојку; али . . . дете моје . . . св |
| <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота оборити црк |
| ика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота оборити цркву, него скудити девојку«.{S} Нисам |
| ашњем животу.{S} Бележио сам своје мале грешке из којих су ницали и расли велики грехови моји.{ |
| т без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше сво |
| >Сутра дан су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу његову освану једно јутро привеза |
| :id="SRP18810_C5"> <head> Из ведра неба гром. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку никад</l> <l> |
| веџија Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна му |
| ад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да још може бити каштиг |
| сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао |
| га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Тако је за неколико месеца узео из касе преко |
| S} Једном, у несрећи, да поправим своје губитке, ја се машим руком за новац туђ који стојаше по |
| памет!{S} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком? |
| тао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило |
| , рећи ће намрштено друга: — само једно гурање.</p> <p>Уз те речи нови гости натезаху пивске ча |
| p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам другове, излазим из реда, смејем се, и засмејава |
| де, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.</p> <p>Три сељака, враћа |
| ђу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.</p> <p>Три сељ |
| ости, међу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.</p> <p |
| !{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац поми |
| и школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје воље. |
| е, подићи школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од сво |
| Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лице |
| м <foreign xml:lang="en">№</foreign> 2, да је за овако мали народ, као ми што смо, један филоло |
| та доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а |
| да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> чује и кривац и публика како суд суди |
| право кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто засновала проводаџиску радњу, а С |
| о погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако |
| Младожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је |
| нас тако скупа, а тако мало привређује, да се никако не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоће |
| е ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само |
| м крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори |
| давала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; |
| часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру |
| момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да жив |
| вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ј |
| S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати |
| метна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку |
| а довољно новаца.{S} Једном, у несрећи, да поправим своје губитке, ја се машим руком за новац т |
| уши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе |
| Место да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне |
| знаника узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови дола |
| јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао затвореник Рија: је ли све |
| е, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години |
| трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријама својим, и с кућама које |
| се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, |
| ељ је често морао прекидати свој говор, да мени викне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{ |
| е дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара з |
| ти.{S} Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као |
| ка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу |
| ру прилику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе |
| ија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. . . . .{S} Нисам војник . . . чак сам чове |
| се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво кој |
| p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот пош |
| олике корисне занате, па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштери |
| ему ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} А |
| ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> да вечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих на |
| Благо оном ко тебе може <hi>свакад</hi> да има! . .</p> <p>Опет умуче.{S} Хладан му зној изби п |
| арац помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да |
| из касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске к |
| Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо |
| уме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, изумевао сам нечувене м |
| година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, дов |
| Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам |
| р ове тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а служим откако са |
| у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној ц |
| тка!{S} Како да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за |
| готово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? — |
| он умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори |
| и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж |
| а само заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! одговори Милица |
| о ће оставити своје слатко спокојство — да подвори бона оца, или мајку на умору? како ће издржа |
| скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви см |
| д заошијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да |
| ресе главом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? ре |
| Насмејаше се многи од гостију.</p> <p>— Да речем — мучати! поправља се ђаволан у наочарима.</p> |
| н е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли мо |
| народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други с |
| ан дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <p |
| ан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та н |
| кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра ја те |
| . . . дете моје . . . свој свога треба да чува.{S} Та је девојка валична . . . нездрава . . .< |
| за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. сре |
| је се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} |
| губив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а и |
| нога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тог |
| ца Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, д |
| и они врагови (деца).{S} Немам код кога да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд |
| . . .</p> <pb n="19" /> <p>— Каква рада да му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сест |
| што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је |
| бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; а |
| !{S} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком?</p> |
| а века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служ |
| је у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија на |
| > била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през ру |
| аше, и нешто се толико бејаше замислила да се сама са собом гласно разговараше.</p> <pb n="2" / |
| </p> <p>«Та ме је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и друге своје пожуде, тако исто |
| а окусити не могу!{S} Само сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те |
| ина Станица, која је тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и |
| како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, |
| не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чу |
| свађе.{S} Готово свакад налазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргн |
| дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих |
| ло беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> чује и кривац и |
| неколико часова, само још једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њи |
| лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате пр |
| то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> </div> <div t |
| ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не р |
| ога младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако в |
| гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра пови |
| /> живљаше се лепо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао нау |
| али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да о |
| b n="18" /> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; н |
| је за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге |
| е, дотле на другој страни Макрена прича да од <pb n="18" /> тога не би било никад ништа да није |
| чегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За |
| S} Стражари око суда нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Ч |
| ушу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, ви |
| раже и преко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет св |
| за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У |
| регорети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољства које се купује за десет пара, |
| ацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела с |
| ешала!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај раз |
| ам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатк |
| , то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећање траја за м |
| како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хо |
| стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p>У та |
| ијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га вид |
| е је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на тргов |
| говори домаћица: — О, немам ситне проје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заб |
| чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте |
| их жеља...</p> <p>(Опет се не може даље да прочита).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене је сад све с |
| ик ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— |
| удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе последње своје дане.{S} Ова мудра, стара жен |
| цију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улиц |
| Што не гледате овај свет што овако уме да проведе своје време у друштву, јер до мало час све ћ |
| . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ј |
| лно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и с |
| .{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и п |
| S} Од њега зазиру само они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49" /> <p>Јед |
| учи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, |
| а.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиге и исправе.{S} У том је био то |
| </p> <p>— Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је јед |
| матрале као младића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија,« тојест, наследник богата оца, |
| ињао стењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету п |
| ушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке |
| нтира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? рече готово срдито једна госпа с леп |
| Одведите га у преписаоницу, и наредите да почне службу од самога почетка.{S} Нека преписује не |
| <pb n="24" /> у фигури, вичу:{S} Дођите да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>ново пив |
| те!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n="72" /> овој земљи. . . . .{S} Са |
| а и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад би |
| мејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто благости колико и љубави к пр |
| е; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међ |
| развлачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb |
| у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од противне странке: — они данас не ванџирава |
| ј малој ћери, која остави мачку, и поче да чепрка свој носић, неповерљиво гледајући у гошћу.</p |
| етан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени. |
| он сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да још може бити каштигован, онда оспе ружити Свилоруни |
| а су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало |
| шота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај ле |
| една ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њихове. . . .</p> </div> <pb |
| ју, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком свом по |
| им дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S |
| је час морала долазити да нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свакад налазила је она |
| адати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе н |
| изати и отићи <pb n="26" /> да вечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навика!{S} Нај |
| рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на |
| аш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>— |
| Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погледа |
| .{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје бли |
| аби младићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти |
| у већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски |
| <p>Кад секретар дође, председник нареди да се одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да |
| Само сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p> |
| е рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молил |
| , светлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ |
| ше.{S} За сваким столом смичу се ранији да учине места познијима.</p> <p>— Ово је пиво право бо |
| сама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај лек није С |
| седник нареди да се одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао |
| зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се |
| даље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <pb n="23" /> <p>И уд |
| мешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала!</p> <p> |
| на мајка, с лицем врло задовољним, вели да није још мислила давати своје ћери, али изиђе добра |
| > <p>— Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела |
| н према другима, није било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао |
| се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p> <pb n="27" /> <p>— О, брате, што се на |
| се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Река |
| p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; а |
| о једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Так |
| ити од очију својих тешки сан, и остати да проводи несане ноћи над књигом? како ће оставити сво |
| но за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47" /> свој хл |
| кве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрч |
| е тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, |
| аноје на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе тв |
| мајка моја сваки је час морала долазити да нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свака |
| и.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не пов |
| добра, једна паметна жена може вратити да буде красни човек. . . .</p> <p>— Прођи се, среће ти |
| .{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да састави крај с крајем.{S} Мајка је још морала мислит |
| се сиромах старац јако обрадова мислећи да ту може бити каква записка која би говорила у његову |
| рку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Сав |
| јбоља адвоката заступала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена бед |
| о се очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: од |
| има опет неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .< |
| е и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те нов |
| им као данас.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео |
| ни да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>« |
| ена познала тек онда кад се нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија се осмејкује, прима честитањ |
| >«Једном ме виде један средовечан човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њез |
| атка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако како <pb n="5" /> говори, а опет ми ј |
| знам како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да рукује неком касом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини |
| нети српском народу — не знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима који су, као ов |
| а онај стари господин: — али данас знам да је онај народ питомији који пије пиво. . .</p> <p>— |
| у држави.</p> <pb n="50" /> <p>— Сумњам да је познајете; она узвишена јесте, али је тешка, горк |
| м.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе |
| и; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија |
| </p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беш |
| ад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци ми кр |
| </p> <p>— Право да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача.{S} Ономадне <pb n="10" /> је |
| сли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад |
| ја кључови, него железа!{S} Не умејашем да учувам; ми утекао онај несретник Рија.{S} Сега што д |
| — Ништа, тето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до на |
| о горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиска служба најузвишенија служба у држави.</p> |
| тављено, и како сам ствар сватио, држим да је право овако како пресуђујем,» а то баш притискује |
| а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам |
| дем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад пораним у шк |
| новаца, божем да подмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али он |
| е.{S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није опазила.{S} Али где је среће |
| о Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да копам, као се |
| је добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морају навикавати на савлађива |
| "8" /> <p>— Савка, дијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам |
| у коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, зн |
| жем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не п |
| овека.{S} Ја ником свом не бих световао да буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к п |
| чи нови гости натезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика св |
| руку до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То |
| одговори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи |
| те да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>ново пиво</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики |
| аху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак да |
| се на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се ц |
| рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, о |
| у се дојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва |
| еби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору неправду. . . . .</p> <pb n="62 |
| да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, п |
| делија; стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју |
| >— То већ умеју сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се |
| имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача.{S} Он |
| елте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да |
| те, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је сол |
| ти си некакав злослут.{S} Ко је полудео да још таким мислима разбија главу у очи удадбе?</p> <p |
| дочило, изрећи:</p> <p>«Суд је пресудио да Рија Свилорунић за проневерење у дужности, за упропа |
| ча-Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпос |
| вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те ок |
| и називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да |
| ачин.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} Како да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удави |
| .</p> <p>— Прођи се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жен |
| итаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. . |
| за пиво нису знали! . . .</p> <p>— Како да нису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову |
| леза на место њега. . . .</p> <p>— Како да утече? упита изненађени председник.</p> <p>— Ето, го |
| гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине које гошће находе |
| е, утече на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <pb n="52" /> <p>Старац сад исприча све |
| во велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад са |
| гости — сватови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жена његова изгубила неки драгоцени медаљон |
| раћао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање су |
| Чича-Станоје! рече му Рија: — седи мало да се разговарамо; узела ме нека велика мука; не знам ш |
| наследник богата оца, али се није знало да сам ја своје наследство упутио давно.{S} За то се оч |
| че од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, угађајући своји |
| ова, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</p> <p>«Једном ме виде један |
| . . .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb n="35" /> |
| се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад мо |
| н брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч у име захва |
| <p>«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч у име захвалности за такав савет, |
| алазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја с |
| во време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, |
| утекао онај несретник Рија.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . .</p> |
| ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо сво |
| . . .</p> <p>Остало беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> |
| неколике сузе . . .{S} Хтеде још нешто да изговори, па не могаше. . . . .</p> <pb n="74" /> <p |
| Ријо, сретно! сретно!{S} Ти треба данас да частиш! . . .</p> <p>И како су људи превртљиви!{S} О |
| на одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је човек — да ме храни |
| .{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца |
| Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се жене у данашње вр |
| молити гостионичког <pb n="33" /> слугу да му посветли око онога стола где мало пре сеђаху гост |
| pb n="54" /> <p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је |
| однесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав п |
| > <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> <p>— Проклете |
| е, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> <p>— У о |
| је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца. |
| давде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врл |
| збуњени, сви пометени; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан д |
| мо они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49" /> <p>Једнога јутра дође г. П |
| да водим трговину; или ћу узети мотику да копам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се свет оп |
| аш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жена, још тако млада, буде проводаџија, помен |
| тако млада, буде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до |
| лушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> < |
| пођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све д |
| рече један попа у наочарима; мислили су да је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим |
| А овог вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи.</p> <pb n="44" /> <p>— Чича-Станоје! |
| сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах поред твоје к |
| </p> <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше та |
| i> зашивам другаре, и свећом често хоћу да припалим по кога од њих!</p> <p>»Како чујем сватове, |
| ста смејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена поз |
| ругом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку слу |
| еколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропасти једнога младића за сав његов потоњи живот» |
| омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се биј |
| ед твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Ни |
| е човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девојке с |
| нице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а служим откако сам роден.< |
| > <quote> <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>Проводаџ. пословица</ |
| ћа за сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Мо |
| н и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим |
| богаташки, а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања |
| ло задовољним, вели да није још мислила давати своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи |
| м Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! може се |
| бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb n=" |
| амница је кућа необична.{S} То је народ давно изрекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и |
| знало да сам ја своје наследство упутио давно.{S} За то се очекивало од мене у свакој прилици д |
| Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кључар на |
| годи!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p>— Мор |
| ћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згриц |
| ле не повика:</p> <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И д |
| бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох |
| аш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! викну неко иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јан |
| Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене |
| ш с врата вичем:</p> <pb n="61" /> <p>— Дајте ми хлеба!{S} Не ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скор |
| ва.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је т |
| . среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га |
| својих жеља...</p> <p>(Опет се не може даље да прочита).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене је сад |
| роговори први сељак.</p> <p>— Хајдемоте даље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све к |
| време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова двојица.{S} Пре |
| вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лицем врло зад |
| о би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајк |
| им за друге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим поцепано).</p> <p>(Ово је нађено у Рији |
| али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .< |
| је журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> </div> <div type="chapter |
| . .</p> <milestone unit="-" /> <p>Сутра дан су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу |
| своје касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се доче |
| на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама престонице, не морају постати рђ |
| рам молити другога.{S} Тако су се сваки дан множили моји повериоци и расли моји ситни дугови.</ |
| ј души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; што они крију <pb n="51" /> и сами од |
| <p>«Сад чекам шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет пара! . . .{S} Оно |
| а се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога |
| р окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је окривљен, т |
| Лисопољца, по сведоџби летописаца, два дана после разговора Макрениног с Јевремовом Савком.</p |
| Беле Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана после по дне, жураше се једна жена која на десну н |
| pb n="51" /> и сами од себе: то једнога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је би |
| l> </quote> <p>Пословица</p> <p>Једнога дана по целој вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, бла |
| После претреса, који је трајао неколико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше ласно претрести |
| та мираза и толики пријатељи: за годину дана може по две класе добијати . . .</p> <p>Беше у вел |
| ту примао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем до нов |
| quote> <p>Уздах изгнаника.</p> <p>Првих дана месеца Јула 1876 српска војска беше прешла Дрину н |
| и медаљон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успо |
| воји; треба да се нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жи |
| ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају пријатељи |
| ише судије рече:</p> <pb n="54" /> <p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Р |
| ије ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима |
| служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а |
| >— О, Ријо, сретно! сретно!{S} Ти треба данас да частиш! . . .</p> <p>И како су људи превртљиви |
| време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да се никако |
| стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, била |
| ам, наставља онај стари господин: — али данас знам да је онај народ питомији који пије пиво. . |
| ће да каже — од противне странке: — они данас не ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Е |
| засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као данас.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива све др |
| чудим јунаштву оних људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас та |
| а сину своме да проведе последње своје дане.{S} Ова мудра, стара жена, имаше обичај рећи:</p> |
| Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</p> <p>«Једном ја обискох око бабе за <hi |
| ва? упита Савка изненађено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како к |
| отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то |
| а неки драгоцени медаљон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и ску |
| а, и кујну.</p> <p>— Чудо једну собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово |
| мени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од |
| о на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на трговину; да ћ |
| <pb n="58" /> ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да он |
| "64" /> <p>— Избићу себи око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет |
| Луке Лисопољца, по сведоџби летописаца, два дана после разговора Макрениног с Јевремовом Савком |
| љени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући да је он |
| што је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{ |
| а, и на једном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи, болнича |
| тка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је зав |
| ја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јел |
| гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху ј |
| миран ни спокојан у својој души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; што они криј |
| де један средовечан човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и |
| гласно разговараше.</p> <pb n="2" /> <p>Два млада господина, идући јој у сусрет, засташе, промо |
| ет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дије |
| к, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми тутури поједоше све.{S} Појела г |
| ом испод браде, прокашља се једаред или дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим <pb n="3" / |
| . . .</p> <p>После тога се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кућ |
| олики пријатељи: за годину дана може по две класе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вече |
| судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занимати.</p> <p>То исто изјавише и друга двоји |
| даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова двојица.{S} Председник седе, и узе разгледати Свилоруни |
| нимати.</p> <p>То исто изјавише и друга двојица.</p> <p>Председник отпоче читати овај састав:</ |
| готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се |
| иже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p |
| мехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био |
| то простачко.{S} Тражим везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту |
| претресало?!. <pb n="20" /> Осем жена и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других гост |
| рица.</p> <p>Не прође много после овога девојачког разговора пред вратима Луке Лисопољца, а жен |
| 7" />.{S} Ето, шта вали нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, честита, није сирота, а вамилија |
| о: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јело за момке и калфе, да чов |
| ада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек онда кад се |
| ба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трош |
| . . свој свога треба да чува.{S} Та је девојка валична . . . нездрава . . .</p> <p>— Нездрава? |
| ше сам младожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети З |
| евојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра узнемирено.</p> <p>— Луке Лисопољц |
| завишћу) честитају Миленији зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачије.</p> <p>— |
| аница, која је тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и удариш |
| а пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца Ивана Мин |
| у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоноше доно |
| ни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девојке слепе код очију: не знамо никаквог рада. . .</p |
| . .</p> <p>«Једини мушкарац међу четири девојке, ја сам растао као мајчина маза, и владао се ка |
| ема новаца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим непр |
| ке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у в |
| Нисам рада оговарати; грехота је кудити девојку; али . . . дете моје . . . свој свога треба да |
| је грехота оборити цркву, него скудити девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала неку та |
| им да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита |
| ће новцима преотети прилику оној сироти девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме трошит |
| наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . . .{S} Понудише |
| ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне девојчуре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе стр |
| — Овако сам некад и ја радио.{S} Млад — делија; стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим храним |
| ђује.{S} Кад који управник изврши какво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не р |
| , и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплазих за њим језик и рекох:</p> <p>— Хајд’ |
| а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља бе |
| е одречем задовољства које се купује за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот |
| >«Сва је моја несрећа</l> <l>постала од десет пара»!</l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући им |
| , лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био |
| јмилије машити се руком у џеп, извадити десет пара, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерн |
| ара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се б |
| сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт |
| /p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрва дувана.{S} М |
| сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да не |
| марих у туђ свет. . . .{S} Ух! проклето десет пара!</p> <p>Рањеник умукну, зажмури; после малог |
| S} Сад могу чути сви! . . .{S} Проклето десет пара!</p> <p>— Већ <foreign xml:lang="la">deliriu |
| у је извезено ово:</p> <p>«<hi>Проклето десет пара!</hi></p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> </text> |
| у српској земљи! . . .</p> <p>«Проклето десет пара! . . .</p> <p>— Куку! то је <hi>он</hi>! реч |
| још не ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето десет пара!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| /> <p>— Избићу себи око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет пар |
| e="chapter" xml:id="SRP18810_C1"> <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>(НЕШТО ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ) </he |
| iv type="titlepage"> <pb n="а" /> <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ</head> |
| > <p>«Једном ја обискох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку х |
| Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац умре, све се и |
| че:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала!</p> <p>Јеврем га пог |
| слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је само неколи |
| ле по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше |
| жртава, а свршише се нашим повратком на десну дринску обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из ју |
| p> <p>И кад маца поче одмахивати репом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шт |
| и; грехота је кудити девојку; али . . . дете моје . . . свој свога треба да чува.{S} Та је дево |
| џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле |
| разумисмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће. |
| адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и |
| че на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <pb n="52" /> <p>Старац сад исприча све како |
| од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете на улици, које не зна чије је; довео га у полицију |
| е, никад нисам ишао као смерно, паметно дете: него трчим, вичем, дозивам и псујем другове, поте |
| ама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 година.</p> <p>— На здравље, Савка! рече |
| — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, вели Паја |
| асплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, |
| ад полициски писар доврши своју причу о детету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто з |
| ње оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву |
| ро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морају навикавати на савлађивање сво |
| сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, ре |
| ли шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам код кога да их оставим.{S} Ласно је њој |
| се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њи |
| не; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад која мана з |
| жена, имаше обичај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите |
| ији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</ |
| стара жена, имаше обичај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви тр |
| старе науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите |
| акад продаваца с разним посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, |
| .</p> <p>— А код кога сте сад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— Ни код кога; остала су сама |
| Носоња:— мени је једном украден красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други ни |
| готово у свакој такој прилици, показати дивљину срца свог.{S} Сирота мајка моја сваки је час мо |
| — они данас не ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку |
| ене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви |
| бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја т |
| вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гостионици и |
| ра, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на добро, него н |
| бакалина.</p> <pb n="8" /> <p>— Савка, дијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> |
| ећ не умејући давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! може се оженити.</p> <p>— То може |
| међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не |
| Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке руке, само да бих |
| оју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сва |
| тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да и |
| бачак осмејак, па се брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и н |
| оз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону рану на плећки избијају клобуци од |
| тезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваздух |
| Правоме Раскршћу, једнога дана после по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храм |
| ба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болницу, међу т |
| лепо! одговори један за све.</p> <p>—- До сад смо играли, рече једна госпа.</p> <p>— Прођите с |
| унић, благајник, затворен у тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилору |
| крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовина |
| астави. .</p> <p>«Пребијах се од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, |
| ригла врата, узме ноте и прође од стола до стола те збере жртве које просвећени људи приносе на |
| та је музика права мука.{S} Од времена до времена по један «бандиста», црвена носа, задригла в |
| дожењу</hi>!{S} Зорка, обучена од јутра до мрака, само прихвата и испраћа <pb n="17" /> госте, |
| Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, т |
| гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра узнеми |
| у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кући |
| ута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка о |
| а.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, паметно дете: нег |
| мо ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смер |
| бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклети |
| е да проведе своје време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> |
| е доврши ове реченице, него подиже руку до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «к |
| n="68" /> <p>мојом управом.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у карта |
| би?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку |
| е да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .< |
| асе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и од |
| ивао те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се.</p> <pb n="66" /> <p>« |
| ејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар интерес, приметиће други господин.</p> <p>— На ча |
| Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тето; ч |
| је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало |
| обијати од матере ни онолико колико сам добијао за очина живота, ја се почех бринути о себи на |
| атељи: за годину дана може по две класе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гос |
| и, о својим задовољствима.{S} Не могући добијати од матере ни онолико колико сам добијао за очи |
| .{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију |
| /> ни од кога.{S} Ти, као проводаџија, добићеш хаљину од најтеже француске свиле, а твој Јевре |
| а послужи необично добро.{S} У то време добих место благајника.{S} У моје руке дође кључ од кас |
| estone unit="-" /> <p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>« |
| ек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна добра, једна паметна жена може вратити да буде красни ч |
| ош мислила давати своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи навалише, а највише сам млад |
| о.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се |
| Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који још сада, са млечним усницама |
| рки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек онда |
| скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив леб, |
| и испраћа <pb n="17" /> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове |
| јете, остави се тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тад |
| епо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би |
| , све се измени.{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да састави крај с крајем.{S} Мајка је јо |
| а је после ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају |
| . . . (исцепано).</p> <p>«Хвалим твоје добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из |
| оји управник изврши какво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако |
| беше млад човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим <pb n="59" /> живљаше се лепо.{S} |
| тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито и |
| > <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> |
| кох, имовно стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не зазна |
| {S} У почетку ме срећа послужи необично добро.{S} У то време добих место благајника.{S} У моје |
| им рањеницима, донеше болничари једнога добровољца кога је олово ударило поврх леве сисе и изби |
| .{S} То је омален старчић, врло блага и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је |
| овом срцу ону заспалу љубав к уредном и добром животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{ |
| које на њих падају, опет бити уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и спокојан; а с |
| , да је завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Не |
| </p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове |
| ба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? |
| х рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у |
| изнаницама обелодани моје крађе, и мене доведе ево овде . . . .</p> <pb n="69" /> <milestone un |
| рља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио |
| дно дете на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме |
| м годину дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио |
| ана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. |
| ке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} Једном, у несрећи, да поправим своје |
| и господин: — кад је у кући . . . он не доврши ове реченице, него подиже руку до према уху, и з |
| /p> <p>Остало беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> чује |
| га код куће.</p> <p>Кад полициски писар доврши своју причу о детету-находу, пред гостионицу дођ |
| доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и п |
| ти, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака |
| ите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, |
| и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, који не гледа ни у ко |
| а.</p> <p>— То је врло неуредан младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли румен по лицу.</p> <p>— |
| онако како прича тамничар.{S} Најпосле додаде:</p> <p>— Овај је младић наш нови практиканат.{S |
| звони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође г. секретар! рече председник.</p> <p>Кад секретар |
| уче.</p> <pb n="49" /> <p>Једнога јутра дође г. Правдићу, с писмом од министра правде, један мл |
| добих место благајника.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} |
| Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећање траја |
| ем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда криви |
| р! рече председник.</p> <p>Кад секретар дође, председник нареди да се одмах јави полицији да бе |
| причу о детету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S |
| а, не бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих пр |
| ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све |
| смама, <pb n="24" /> у фигури, вичу:{S} Дођите да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>н |
| "3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, с плети |
| мерно, паметно дете: него трчим, вичем, дозивам и псујем другове, потежем се на псе, на мачке к |
| метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине |
| а умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће у |
| {S} Они исти Ријини другови, који су се дојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху што с |
| еврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш |
| ке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p |
| иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младо |
| ну.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што |
| во да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а |
| е отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уреди све како треба!</p> <p>Матере, које зн |
| , можемо часком прочитати овај рукопис, докле се не скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да ч |
| сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно |
| ошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кључар на. тамници судској.{S} Зна се |
| алити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича Станоје, не дај |
| д полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја приберем књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад |
| " /> Клопарао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Р |
| не он, јавићу вам.</p> <pb n="11" /> <p>Докле се Тета-Макра и Савка разговараху, дотле мала Миц |
| судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном крају собе Миленија овако приписује све |
| сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле д |
| е и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле |
| l>«'Вала Богу!{S} Ко храни овај </l> <l>докони свет? . .» </l> </quote> <p> Једна мисао из глав |
| лове и госте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њ |
| случајно примети се на једном рачунском документу туђ потпис.{S} Почне се разбирати како је пос |
| рговачких дућана једни одлажаху а други долажаху.{S} Непрекидно се одбирало, пазарило, секло, к |
| ти на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда кривим свакога пре н |
| или им чиним какву било штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата вичем:</p> <pb n="61" /> <p> |
| } Сирота мајка моја сваки је час морала долазити да нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Гот |
| пољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца Ивана Минића.{S} Њему и домаћици |
| аци ми крајцару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам |
| а Турна?</p> <pb n="45" /> <p>— Еј тамо доле на Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све говор |
| њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и пр |
| ?</p> <p>— Хвала Тетка-Макро! одговори домаћица: — О, немам ситне проје да вас поспем !{S} Тол |
| ти кући трговца Ивана Минића.{S} Њему и домаћици његовој обично честитаху <hi>зета</hi>, а ћери |
| .</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, н |
| хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиге и исправе.{S} У т |
| , као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох у првом |
| а ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе |
| ном украден красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> |
| се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ни |
| one unit="*" /> <p>«Сад чекам шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет пар |
| :</p> <pb n="73" /> <p>«Шта ће овај рат донети српском народу — не знам; али знам да ће скинути |
| иначку болницу, међу тешким рањеницима, донеше болничари једнога добровољца кога је олово удари |
| ајлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине |
| главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене свакојаке сиграчке откако сам зазнао за себе.{ |
| а, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепавицама се завирише неколике сузе . . .{S} Хт |
| /p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу |
| лише, а највише сам младожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; и |
| ић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде јако узбуђен млад један господин од оних пређашњ |
| а он сам са собом: — неке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам своје мале грешке из |
| оставио један рукопис у ком казује свој досадашњи живот.{S} Он побраја многе своје мане; а такв |
| боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па шт |
| ко да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу |
| ивало пеко учешће према ономе који нема доста ваздуха, светлости, слободе, а још ако се држи да |
| ли народ, као ми што смо, један филолог доста.{S} Други људи могу сви гледати свога посла. . . |
| невоља у картању.{S} Некад сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешћ |
| ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој страни Макрена прича да од <pb n="18" / |
| оноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, упита!</p> <p> |
| окле се Тета-Макра и Савка разговараху, дотле мала Мица, Савкина ћерка, милује мачку по репу и |
| Дај Боже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати много корица.</p> <p>— Помиње ли о |
| ну ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, реч |
| оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да с |
| а.</p> <p>«То памтим као данас.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива све другојаче, а не о |
| дно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и б |
| ећи толико без жене?{S} Чудну сте срећу дочекали! . . .</p> <pb n="32" /> <p>— Ову срећу бар по |
| га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што сам уч |
| а се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да се ож |
| Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години.</p> <p>— |
| шна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где докле није пос |
| Жена сељанка, оставши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе последње свој |
| те отишли у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што |
| за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Скочише све слуге, и |
| смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Ка |
| о да је млада жена његова изгубила неки драгоцени медаљон који јој је он дао, пре месец дана, з |
| нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је |
| већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје није смео нико прек |
| м умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје |
| даџија</head> <quote> <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>Проводаџ. |
| ad>Проводаџија</head> <quote> <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>П |
| е, Ријо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо своју очну јабучицу, и |
| е судиска служба најузвишенија служба у држави.</p> <pb n="50" /> <p>— Сумњам да је познајете; |
| unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1881</p> <pb n="b" /> </div> |
| ре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p> |
| а пак сви као потучени.{S} Једина Зорка држи се некако подједнако: пре се није много радовала, |
| здуха, светлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки |
| <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа ста |
| еб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиска служба најузвишенија служба у држав |
| представљено, и како сам ствар сватио, држим да је право овако како пресуђујем,» а то баш прит |
| едном ме виде један средовечан човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, |
| , а свршише се нашим повратком на десну дринску обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из јутра, з |
| еца Јула 1876 српска војска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не мога |
| м се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући |
| ако занимати.</p> <p>То исто изјавише и друга двојица.</p> <p>Председник отпоче читати овај сас |
| </p> <p>— Прођите се, рећи ће намрштено друга: — само једно гурање.</p> <p>Уз те речи нови гост |
| Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ће бити лакша моја неср |
| дсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> зашивам другаре, и свећом често хоћу да припалим по кога од њих |
| не је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим поцеп |
| ком тамничар у кога срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја |
| да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад |
| обеда храбрила да се упињем подмирити и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутн |
| злазим из реда, смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти, ја му се по |
| воје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу |
| ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога само себе—ник |
| и како желиш; њих упућује <pb n="57" /> други неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају о |
| сме радити само на позив парничара!{S} Други управник може својим радом стећи хвале, благослов |
| као ми што смо, један филолог доста.{S} Други људи могу сви гледати свога посла. . . . .</p> <p |
| и из трговачких дућана једни одлажаху а други долажаху.{S} Непрекидно се одбирало, пазарило, се |
| то ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешни |
| рема другима, није било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао ра |
| рукопис, докле се не скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и с |
| а живота, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе |
| з тога извлачи добар интерес, приметиће други господин.</p> <p>— На част сваком такав интерес, |
| пије пиво. . .</p> <p>— Кажем вам, виче други један гост за столом <foreign xml:lang="en">№</fo |
| на јесте, али је тешка, горка.{S} Сваки други управни старешина може по својој жељи и увиђавнос |
| добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> <p>—- Ови варошани криве нас сељаке шт |
| зин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла госпо |
| > <pb n="74" /> <p>Зену један пут; зену други пут и — премину!. . .</p> <p>Међу крвавим крпама, |
| лике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гост |
| <p>«Пошто сам ја био тако амишан према другима, није било очекивати ни да други према мени буд |
| кога сам се прилично прибојавао, свима другима био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су купо |
| прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био т |
| мо из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред школом нашом <pb n="63" /> бејаше |
| јака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других гостију.{S} Момци из трговачких дућана једни одл |
| <p>«На часу сам био немирнији од свију других ђака.{S} Учитељ је често морао прекидати свој го |
| милије.{S} Ја, у својим неприликама, за друго и не питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах заклон |
| ок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда кривим свакога пре него себе.{S} Тад морам |
| . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и пам |
| а — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често |
| шећерни кромпир, или печата, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу за то |
| о! . . . .</p> <p>«У гимназији сам имао другова не само из наше вароши, него и са села, и из др |
| Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам другове, излазим из реда, смејем се, и засмејавам друге |
| те: него трчим, вичем, дозивам и псујем другове, потежем се на псе, на мачке које у путу видим, |
| су људи превртљиви!{S} Они исти Ријини другови, који су се дојуче подсмевали женидби, сад као |
| нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у сватовима!{S |
| кинђурена, улазе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих д |
| кога пре него себе.{S} Тад морам молити другога.{S} Тако су се сваки дан множили моји повериоци |
| пу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој страни Макрена прича да од <pb n="18" /> тога не |
| воје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад која |
| мислио сам ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао |
| >«Доцније, опазивши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео он, само би суморно |
| {S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачије.</p> <p>— Зорка, сестро, лепо је то удати с |
| говара пивоноша.</p> <p>— И говор им је другојачији, проговори први сељак.</p> <p>— Хајдемоте д |
| ти. . .</p> <p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било |
| својих места.{S} Они сеђаху један према другоме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. |
| Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека |
| а прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба |
| па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а ње |
| .</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p |
| чујем сватове, одмах скупим чету своје дружине, те пред црквом вичемо:</p> <p>— Изгори куму ке |
| пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у |
| а малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димоп |
| р уметности.{S} Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво изг |
| ину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као у рају. .</p> <p>Уз једну липу стој |
| и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S} То беху све <pb n="28" /> млади људи у свеч |
| н, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, упућивао те се тако |
| ти дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а ос |
| што овако уме да проведе своје време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи |
| с тих проклетих новаца!. . .</p> <p>«У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се картати |
| p> <p>Неколики се гости лукаво осменуше дубоком познавању старине у овог попе с наочарима! . . |
| е задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као у рају. .</ |
| ет пара; а цигара је само неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропасти једнога младића |
| b n="III" /> <p>— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очи |
| а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам |
| ставио. <pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се |
| а је оставио. <pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} |
| </p> <p>— Управо ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је доб |
| >Тражило се, испитивало се, извиђало се дуго, врло дуго. . . .</p> <p>После претреса, који је т |
| је ту!{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Господин оде ху |
| , испитивало се, извиђало се дуго, врло дуго. . . .</p> <p>После претреса, који је трајао некол |
| ожили моји повериоци и расли моји ситни дугови.</p> <p>«На такав начин, ја сам још за свога шко |
| а, или мајку на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? како ће |
| изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми тутури поједоше све.{S} По |
| екивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао са |
| рене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је окривљен, тужен |
| за прљаву кривицу: проневерио је своју дужност; потрошио је силне новце од оних сума којима је |
| ћес који је изгледао просто проневерење дужности, али у ком се окривљени бранио врло вешто и вр |
| дио да Рија Свилорунић за проневерење у дужности, за упропашћење толико хиљада поверенога му но |
| авицама и лепим штапом у рукама: — 1000 дуката мираза и толики пријатељи: за годину дана може п |
| овори с Јевремом; помени му за оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити |
| му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— |
| му наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се |
| месеца узео из касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава |
| </p> <pb n="45" /> <p>— Еј тамо доле на Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све говори влашки |
| о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с к |
| срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да копам, |
| Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} |
| еш зарадити новаца, можеш купити кућа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али д |
| других гостију.{S} Момци из трговачких дућана једни одлажаху а други долажаху.{S} Непрекидно с |
| е о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите како су |
| белодањује најфиније разлике које опажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а |
| ојски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало |
| иковао.</p> <p>— Изгубив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, |
| Како језик исказује најтајнија вијугања душе човечије, како он обелодањује најфиније разлике ко |
| вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новци душегупци!{S} Сад ће новцима преотети прилику оној сиро |
| е никад бити миран ни спокојан у својој души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; |
| p> <pb n="23" /> <p>И удалише се; али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно; само н |
| Проклете ћивте!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна |
| .{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се |
| ТА У ВАРОШИ</head> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> <gap unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</ |
| /p> <p>— Да речем — мучати! поправља се ђаволан у наочарима.</p> <p>— Како вас не мрзи говорити |
| /p> <p>— И ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како је |
| часу сам био немирнији од свију других ђака.{S} Учитељ је често морао прекидати свој говор, да |
| зостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их |
| ти десет пара, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерни кромпир, или печата, или ма што дру |
| нема Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути |
| тив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуш |
| у?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се |
| жине, иза другог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у сватовима!{S} Проведосте ли се лепо?</p> < |
| радо троши, задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је |
| оносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, н |
| ц сад исприча све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, заврши он, пружи |
| равају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; н |
| гоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Са |
| .{S} Јер, угађајући својим пожудама, ја ево падам из погрешке у погрешку, из несреће у несрећу. |
| Ми славимо једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гос |
| ама обелодани моје крађе, и мене доведе ево овде . . . .</p> <pb n="69" /> <milestone unit="*" |
| Где је та Турна?</p> <pb n="45" /> <p>— Еј тамо доле на Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се с |
| су да је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим песмама, <pb n="24" /> у фигури, вичу |
| и да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће о |
| м једна красна прилика <pb n="7" />.{S} Ето, шта вали нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, че |
| , пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Ско |
| ? упита изненађени председник.</p> <p>— Ето, господине, утече на моји очи.{S} Ме извара како да |
| и судској.{S} Зна се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду су |
| е ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле |
| браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . . |
| у да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је |
| много радовала, а сад се опет много не жалости.</p> <pb n="36" /> <p>Пријатељице, оне исте кој |
| ко? упита га један од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете на улици, које не зна чије је; |
| којима је била адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо себи |
| ет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврши « |
| е и преко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свако |
| . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а |
| одине, несу за мене овија кључови, него железа!{S} Не умејашем да учувам; ми утекао онај несрет |
| ја.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . .</p> <p>— Како да утече? упи |
| бива све другојаче, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио:</p> <p>— У нашем |
| а око њега.{S} Ту се сад поче здравити, желети, нагађати, погађати шта ће бити и како ће бити!< |
| ас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује <pb n="57" /> други не |
| воје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује <pb n="57" /> други неко.{S} Ко? и к |
| ако? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац међу четири девој |
| ра беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II |
| о тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, |
| стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожу |
| о.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, |
| жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах |
| ње својих пожуда, на савлађивање својих жеља...</p> <p>(Опет се не може даље да прочита).</p> < |
| ћа <pb n="17" /> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове |
| други управни старешина може по својој жељи и увиђавности предузети и извршити многе корисне п |
| и! </p> </quote> <p>Председник суда, г. Жељин Правдић, човек је од својих 50—55 година.{S} Висо |
| да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Са |
| еља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II" /> задовољити, осећах се не као слаботи |
| још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому удовица, дошла је оцу мом |
| ш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може доб |
| ли њему буде нешто през руку да његова жена, још тако млада, буде проводаџија, помени му да ће |
| ови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жена његова изгубила неки драгоцени медаљон који јој је |
| зволе.</p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком |
| нога дана после по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ник |
| есте; али га једна добра, једна паметна жена може вратити да буде красни човек. . . .</p> <p>— |
| не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби |
| оследње своје дане.{S} Ова мудра, стара жена, имаше обичај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли |
| данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да се |
| »: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он ниј |
| е човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учите |
| е није претресало?!. <pb n="20" /> Осем жена и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и друг |
| </p> <p>То им беше сав разговор.</p> <p>Жена која храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни |
| азговора пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца Ив |
| .</p> <p>После тога се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кући Ив |
| ди људи у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоно |
| у да начудим јунаштву оних људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је д |
| та сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чудну сте срећу дочекали! . . .</p> <pb n="32" |
| шао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услуг |
| > <head>Удаваче</head> <quote> <l>«Сина жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> </qu |
| а за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да с |
| чећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb n="7" |
| на, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, |
| имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с леп |
| женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, са |
| и, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И т |
| и другови, који су се дојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они к |
| ого корица.</p> <p>— Помиње ли он што о женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба видим |
| А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и |
| : — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може о |
| ја; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . .</p> <p>— Судбин |
| у срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако |
| ну?</p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу |
| онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити у његовом |
| ?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити |
| ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није |
| ивређује, да се никако не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? рече гот |
| ко да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, жену која би |
| а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече један практиканат, припаљујући своју цигару |
| ечи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам има |
| — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); још к |
| мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставш |
| упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, проводио се богаташки, а плату при |
| да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, |
| обује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да |
| Секо моја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да го |
| id="SRP18810_C4"> <head>IV</head> <head>Живи свет. . . </head> <quote> <l>«'Вала Богу!{S} Ко хр |
| да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су |
| прекорним погледом.</p> <p>— Па како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао |
| ги рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двоја |
| аше добро, а с оцем мојим <pb n="59" /> живљаше се лепо.{S} Он својски наста да ме упути на доб |
| изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме |