| че поп.</p> <p>— Ево ме!</p> <p>— Знам! а камо се у цркву да пјеваш?</p> <p>— Нијесам пијан да |
| имао свога звао »црквено« и »народно«, а све што је сеоско »наше«.{S} Могао је он ући у коју х |
| и у кућу! — рече поп. — Мара још спава, а Иконија нам може испећи каву.</p> <p>Не рекох вам да |
| у.{S} Дођоше жене и људи из сусједства, а и који су даље сједили.{S} Још једно по сахата а авли |
| екиром по довратку.{S} Поп преко прага, а пламена греда више врата тресну и лупи попа по потиљк |
| <p>Поп таман да скочи још преко прага, а Бурмазевић, који је стајао са стране и не видећи попа |
| .</p> <p>Кад учитељ дође на поред њега, а он се окрете:</p> <p>— А што си ти, море, стао ту?</p |
| која се уставише, раширио руке и рида, а вјетрић му се игра бијелом брадом и с оно мало длака |
| ду на проваљено мјесто.{S} Чвркну вода, а дим се склупча.{S} У соби се ништа више не виђаше од |
| залијепила му се кошуља за широка леђа, а он стао на врата од ковачнице па духа.{S} На спрам ти |
| не и да упуштају стоку.{S} Пуца врљика, а разбијених глава као бундева.{S} Сваки дан све горе, |
| ва три капиталиста притиснуо пола села, а све благочастивим намјештањем.{S} Он с овим капиталис |
| дрвама.{S} Доња му је усна мало висила, а горња је мало издигнута, те се виде бијели као снијег |
| ди, а пред кућом више од десетора кола, а Мара — још спава.</p> <pb n="118" /> <p>Кум Нинко пог |
| ољена.{S} Саже главу, покри очи рукама, а црна јој коса расу се по земљи.</p> <p>Поп се уздрхта |
| ћ, чини ми се да у њему нема пет драма, а леђа ми чисто шкрипе.</p> <p>Учитељ се насмија.{S} Он |
| смрче, разиђоше се жене и људи кућама, а оставише попа сама.{S} Није ни он готово ништа вечера |
| дио.{S} Попустила му шина на точковима, а он нађе Пера ковача гдје сједи пред крчмом:</p> <p>— |
| икону.</p> <p>Владика приђе на прстима, а очи му пуне суза:</p> <p>— Како си, оче?</p> <p>Поп с |
| аре. — Говори народ о поповим ријечима, а свакоме пуно срце и лако му, као да се окупао.</p> <p |
| а.{S} Није јој била још ни година дана, а већ је имала чарапа, кошуља, убруса и других ствари п |
| ни, да је чудо.{S} Већ је недјељу дана, а с њиме није још ни ријечи проговорио.{S} Кад би у нед |
| сјала: уста су му непрестано развучена, а на бијелим трепавицама час по виси капљица, којом душ |
| лака киша.{S} Земља бјеше свуда влажна, а са дуда спрам врата још нијесу испариле кишне капљице |
| је при себи.{S} Стидљиво погледа попа, а на лицу јој се види некаква страшљива спокојност.{S} |
| могао ни помислити да не послуша попа, а он опет са своје стране није ни сањао да његова ријеч |
| зио у додир.{S} И учитељ чим види попа, а он погне главу, намргоди се још јаче, игра се прутиће |
| т, убијена кишом и временом, сва мокра, а расплетене јој косе пале низ плећа.</p> <p>Ми се скло |
| оду:</p> <p>— Добар кочијаш по доктора, а добар катана по владику!</p> <p>Двоја троја кола у на |
| бости чиодом по ногама и све до појаса, а све пита:</p> <p>— Боли ли те?{S} Осјећаш ли штогод?< |
| се он, и истом ступи на авлиска врата, а дијете у соби запишта.{S} Не поздрави се он ни с ким, |
| Лежао је тако може бити четврт сахата, а кад се диже и окрете, угледа пуну цркву народа.</p> < |
| S} Владика сједе на столицу до кревета, а ми се искупили у наоколо.</p> <p>Слабим гласом поче п |
| а миру, да га нико не дира ни зановета, а владици на пољу рече:</p> <p>— Не може ништа бити.{S} |
| х чинио ручак.{S} Било је пуно свијета, а наш поп, веле, сједио у зачељу.{S} Ко ће с нама!{S} П |
| а се нешто узарумила, па неће с мјеста, а Павао се наљутио, поцрвенио у лицу као паприка, виче |
| аха му се одзива жуња.{S} Сунце блиста, а облаци се разилазе.</p> <p>Мара стала на врата, па гл |
| мачета!{S} Док су живи, биће им доста, а послије — народно је и било.</p> <p>Поодавно је већ к |
| асу се по земљи.</p> <p>Поп се уздрхта, а сузе му ударише.{S} Он мрдну једним прстом.{S} Ми је |
| почне нешто удити, свако јутро повраћа, а послије неколико мјесеци и ноге јој почеше отјецати.{ |
| те у кућу.{S} У мене је и задруга већа, а хвала богу паметна су ми и чељад, имаће се и код мене |
| но око.{S} Тај је чардак Ненада Ћерића, а у њега је син Павао, момак за женидбу.{S} Онај исти, |
| јој се навршила година и девет мјесеца, а поп, у договору са селом, дозида уз кућу још једну со |
| n="106" /> <p>И тако Мара оста код оца, а пође у школу.</p> <p>На једно по године послије тога, |
| арчево лице на пун живота лик дјететов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њ |
| и.{S} Из уста и носа лоптила му је крв, а ноге висише као мртве.{S} Још је дисао.{S} Намазасмо |
| де на кола па у име бога оде у Биоград, а весео народ само једно поручује: «Похитај! не задржав |
| и не одмиче се.{S} Шапће само молитве, а попадија слабо се разбира.{S} Јечи само и моли се бог |
| у.{S} Он узе чашу, скиде капу и устаде, а сељаци и нехотице сви поустајаше и поскидаше капе, Ни |
| и.{S} Пукла му је кичма!</p> <p>Он оде, а владика се врати у собу.</p> <p>— Оче — рече владика, |
| е и Иконија, и поша рече попу да изађе, а сама оста с Иконијом.{S} Већ почиње да свиће први дан |
| .</p> <pb n="112" /> <p>Кад чича изађе, а владика помилова Мару па рече:</p> <p>— Овога чику, ћ |
| ле!{S} Скида народ капе куда поп прође, а свакоме пуно срце.{S} Није шала, наш поп!{S} Али и је |
| еба убити брава и набавити аков ракије, а знаш како сам страдао.</p> <p>— А ти узми које црквен |
| овда онда проговори, нико не разумије, а он се дусне, окрене главу на другу страну и мргодан о |
| па од опанака.{S} Наслони се на врљике, а из попове куће, као мјесечев зрак, лако се креће друг |
| ову цигару, па тури у уста и наокришке, а све гледајући кмета, приђе столу; заврати шешир, наже |
| и!</p> <p>Звркте кола и пуцају осовине, а одлијећу наплаци и коњске плоче.</p> <p>Ал’ да се уда |
| — Код тебе је била скоро двије године, а код мене једном <pb n="104" /> у недјељи.{S} Него дај |
| шест цигаља.{S} На ногама му панталоне, а горе само кошуља.{S} Босогоног лежи и чита некакву ку |
| } Кад јуче идосмо у варош по требовање, а наш комисар донесе новине, па нам прочита: »Погинули |
| и кум Нинко, — није малено твоје имање, а ево ћу и ја дати још...</p> <p>Поп нестрпљиво махну г |
| } Шта ће женском чељадету толико имање, а бог зна чија ће она бити, и у чије ће руке доћи!{S} Т |
| /p> <p>Поп поцрвење кад чу ријеч имање, а кум Нинко разрогачи очи и скиде лулу с чибука:</p> <p |
| ш јаче букну; сукну далеко иза звонаре, а варнице се хватају за небо.{S} Шљеме бјеше све у плам |
| ако, мислим, није рођено да копа и оре, а то би <pb n="105" /> било и срамота за оволико село; |
| чио школе.{S} Са тога изгубих и дијете, а одведе ми га некрштен човек.</p> <p>— Како то, оче? — |
| /p> <p>Сјела једном под орах.{S} Плете, а књигу метнула преда се у крило; намргодила очице и чи |
| небеским дао је бог другу снагу и путе, а човјеку остаје памет и хришћанско срце.</p> <p>Опет ћ |
| ти у мојој кући, гдје нема ни преслице, а камо ли разбоја?{S} А и Иконија је остарјела, да се ј |
| ље повуче пару:</p> <p>— Ништа! — рече, а поглед јој упрт у даљину. .— Како је све дивно, пуно |
| > <p>— А ти узми које црквено марвинче, а зар ће бити и што ракије, па сјутра зови мобу.</p> <p |
| змеђу двије скамије, варнице посукташе, а проломљен таван наже се у пламену и хоће да дохвати п |
| {S} Пред зору се још само слабо пушаше, а владика и доктор стигоше у село.</p> <p>Кад они уђоше |
| а троја кола у највећем трку полетјеше, а Војин Арнаутовић забоде своме бијелцу оструге у трбух |
| ше се и остали сељаци с попом па одоше, а он оста сам, као сухо дрво, и на срце му паде туга.</ |
| и и требају!</p> <p>Кад послије пођоше, а поп Митар скочи на нашег попа:</p> <p>— Како ти да го |
| руком испод мишке и привуче га к себи, а коњи почеше касати.{S} Мара се окрете оцу, и престрав |
| а.{S} И таман се поп наже да је пољуби, а дијете у сну махну руком, окрете се на другу страну и |
| име божје.</p> <p>— Па кад ти се слави, а ти га слави!{S} А мене немој дирати!{S} Видиш да ради |
| рекне: — Треба радити! — па нас остави, а ми блејимо за њом.</p> <p>Или дође послије подне, кад |
| дно по сахата а авлија бјеше пуна људи, а пред кућом више од десетора кола, а Мара — још спава. |
| е усуђује ни да сједне.{S} И поп стоји, а бијела му брада час по заигра.</p> <p>— Ја — вели, — |
| диже очи к небу, и кад год је ко хвали, а њему иду сузе као маломе дјетету.{S} Са свим већ оста |
| чији сам.</p> <p>Тако смо ми рачунали, а и учитељ није имао ништа против тога, да је Мара већ |
| вриједан човјек.{S} Цио дан је у школи, а ноћу шије поповске капе и шаље у варош.{S} Једва да ј |
| баци поглед на попа, још већма зачкиљи, а бора на челу као да још дубља дође.</p> <p>Онда се оп |
| е вам почињем причати, рачунали смо ми, а и он, да ће му бити тако педесет година.{S} Попадија |
| >— Мара!</p> <p>— Мара! — гракнусмо ми, а ћата, што боље може, попу на муштулук.</p> <p>Радоје |
| но је пала роса, већ се и исток румени, а поп још не заспа.{S} И кад чу гдје пред његову кућу с |
| , и лијево око са свијем му се затвори, а онијем другијем погледа кмета најприје у опанке, па о |
| дих се раније, па кад не могах заспати, а ја викнух дијете да хвата.</p> <p>— Ходи у кућу! — ре |
| зелене шаре у вароши, па их све масти, а испод трапа гдје хвата можданик подметнуо двије старе |
| кола, рекао би човјек: сад ће испасти, а коњи као хале!{S} Скида народ капе куда поп прође, а |
| из села, застаде он пошу у несвијести, а Иконија се сва ознојила купећи крпама крв испод креве |
| јет, него што је био за твоје младости, а још ће друкчији бити кад она ступи на снагу.{S} Кад с |
| руком на нас и ми одосмо његовој кући, а он оста сам на гробу.{S} Сједили смо може бити једно |
| , који у скок оде баба-Иконијиној кући, а сам се опет врати попадији.</p> <p>Болови наступају с |
| у овом су ковчегу овдје народни новци, а кључ је на трпези, под плаштаницом — зна Мићо!{S} Уну |
| о прутови — није шала оне божје ријечи, а пријети клетвом.{S} Осврће се народ и тражи очима њих |
| поред себе.{S} Кад случајно обрне очи, а на патосу стоји једна велика пјесковница, за мал’, ве |
| Тако, оче владико!{S} Ја затворам очи, а дивно видим да је други свијет настао.{S} Дође учеван |
| p>Поп се занесе, и а да падне на узнак, а сељаци га прихватише.</p> <p>У тај пар Павао излети и |
| ети?</p> <p>Ту они говорише које о чем, а највише о путу и о Мари.{S} Много поп савјетује и мол |
| род дичи и поноси <pb n="101" /> тобом, а све у здрављу и весељу за дуго и на много.</p> <p>— А |
| исто подмладио.{S} Благосиља све редом, а Мићу заповједио да све црквене чарапе, тканице и рубљ |
| дан стар човјек и унесе чинију с јелом, а Мара скочи па њега у руку.{S} Чича сав поцрвење.</p> |
| истеже шамаром и састави га са земљом, а увријеђени народ гракну: удри, посветила ти се!{S} Св |
| ди и поп, па разговарају о овом и оном, а младеж се игра и весели.</p> <p>А друмом за наше село |
| у.</p> <p>Већ окретоше Зебићевим шором, а поп и за њим сав народ не миче се с мјеста и не одвај |
| се сукија устави под школском стрехом, а у врапчијем гнијезду.</p> <p>Кола пођоше још брже.{S} |
| руку за кола.{S} Али дође и Петров дан, а писма од ње нема.{S} Једно вече, трећи дан по Петрову |
| подиђе.{S} Црква је служила сваки дан, а недјељом је била увијек дупком пуна.{S} Прије, још да |
| је била школа сукне још час по пламен, а варнице полетјеше небу, али пљусак освајаше.{S} Пред |
| гледа:</p> <p>— Служи овоме! — рече он, а очима показа на светога Саву, који му је лежао на прс |
| е у селу није пачао, свакоме је угађао, а попа се бојао.{S} Управо се ни жив није чуо.{S} Ми см |
| ма.{S} Није ни он готово ништа вечерао, а ту ноћ узе Мару себи у постељу.{S} Иконија се не може |
| бесједа.{S} Ако је ко учинио што рђаво, а он га у цркви пред цијелим народом изобличи и позове |
| {S} Лице му је поблиједо ал’ не мршаво, а велике смеђе очи до пола <pb n="126" /> затворене, жм |
| мах поп чисто занесен и често хоће ово, а ради оно, мисли једно а говори друго.{S} Што да вам п |
| чио, кога сам вјенчао није се раставио, а кога сам опојао није се повампирио.</p> <p>Поп Митар |
| ку цркавицу, коју сам за школу одредио, а — вели — не знам боље прилике од ове.</p> <p>— Оче вл |
| , вијао, Мићо црквењак на пијацу носио, а поп новце чувао. — А шта ће њима двома добро?{S} Ни к |
| јема рукама за главу па је љуби у чело, а нама иду сузе.{S} Поздравља се она с нама — каква је, |
| гу.</p> <p>Још није поштено ни свануло, а већ све село зна да се у попа нашло женско дијете.{S} |
| , и ви, браћо?</p> <p>— Па да огледамо, а? — рече кум-Нинко.</p> <pb n="106" /> <p>И тако Мара |
| читам молитву Арнаутовићу, кад ја тамо, а њему Срнинић прошцем сломио ребро, и то све око неке |
| пале низ плећа.</p> <p>Ми се склонисмо, а као да нас пушка по сред срца удари.{S} Она корачи је |
| т.</p> <p>— Нећу ништа — рече он оштро, а врх оне боре показаше се још двије преко ње, — води м |
| у, што иде у раскорак, презријева жито, а он још није пожњео.</p> <p>»А што ти, Стјепане, не жа |
| рквена врата, и ничице паде пред олтар, а челом дохвати земљу.{S} Лежао је тако може бити четвр |
| анас зове ону ливаду с виром Марин Вир, а забран са шарамповом Марин Шарампов.{S} Ко не вјерује |
| кона!</p> <p>Ми погледасмо кроз прозор, а свети Сава гледа оним истим мрачним и озбиљним поглед |
| ицу, у сред кога сједи мало кукаст нос, а под њиме малени густи брчићи, које је он на обје стра |
| шкој цркви.{S} На букви кликће дјетлић, а са ораха му се одзива жуња.{S} Сунце блиста, а облаци |
| љ није што болестан.{S} Кад уђе у собу, а он лежи на кревету, који је начињен од кухинских врат |
| онијом себи.{S} Њима двјема једну собу, а себи другу.{S} Тако га ни жене не сметају, које су св |
| злато увезана.</p> <p>Поп нагнуо главу, а од милина све му сузе капљу у тањир.</p> <p>Послије ј |
| d>I</head> <p>Наше село имало је цркву, а црква је имала попа.{S} Поп је опет имао цркву, село |
| } Не волим људе, који што хоће не могу, а што могу неће.{S} Или -— или!...{S} Видим све...{S} Б |
| м се сави.{S} Народ вришти и сипа воду, а сјекира тутњи.{S} Ми више не видјесмо попа.</p> <p>Та |
| е дијете било.{S} Рече женама да изађу, а сам оста неко вријеме код дјетета.{S} Чудно да дијете |
| јесму.{S} Пси подвију реп, па завијају, а уморан сељак прене иза сна, прекрсти се: »о твоју гла |
| тарији људи што је по штогод припитају, а млађима се чисто везао језик.{S} Није шала, као каква |
| рата од ње гледала су у школску авлију, а с лијеве стране била су још једна мања, на која је уч |
| а домаћица весела узела дијете за руку, а тек учитељ као из мртвих:</p> <p>— Молим вас, браћо, |
| S} А кад коме од нас момака пружи руку, а он сав поцрвени.{S} Искупи се доста свијета, па је ка |
| <p>Мара одмах потрча па владику у руку, а он њу у чело.</p> <p>— Твоја? — пита владика. .</p> < |
| шила је?</p> <p>— Знам! свршила у селу, а сад је дај даље у варош, у Биоград.</p> <p>Попа штрец |
| звона.</p> <p>Кад стигосмо пред школу, а она гори у велике.{S} Црква, хвала богу, још здрава, |
| не кају сељаци што су је дали у школу, а поп кад је погледа уздиже очи к небу, и кад год је ко |
| 124" /> Цијеле године ишла сам у школу, а сад ме ни о распусту неће да пусте кући.{S} Веле: мор |
| ријечи проговорио.{S} Кад би у недјељу, а поп га чека да држи пијевницу.{S} Јес’, ал’ учитеља н |
| у.{S} Он паде ничице и прсима на земљу, а икону диже више главе.{S} Сасусмо чабар воде на њега |
| а Нинко љосну на другу страну о земљу, а котао изручи сву воду на проваљено мјесто.{S} Чвркну |
| ке.{S} Оприје се ногама о врбову грану, а леђима о другу, па га зањиха и баци на проваљено мјес |
| .{S} Ал’ кад га забоде у неку крчевину, а плуг пуче на двије поле, као да је од леда.{S} Псује |
| Скочи с клупице и као да се насмјехну, а у исти пар чу дреку малога <pb n="97" /> дјетета из с |
| ослије тога, истом поп подијели нафору, а једне каруце рррр! па стадоше пред цркву.{S} Скочи је |
| опов спахилук.{S} Заповиједао је кмету, а кмет селу.{S} Није имао пандура, али нико није могао |
| !? — рече дијете и промијени се у лицу, а срце му залупа.</p> <p>— Устани!...{S} Сви те чекамо. |
| о попа, па јој висе ножице низ столицу, а сам свети отац намјешта је.{S} Онда уђе један стар чо |
| на сто.{S} Заврати се мало на клупицу, а главу нешто искриви на десну страну и погледа у небо. |
| е се народ и тражи очима њих четворицу, а они покуњили главе, погледају се испод очију и хоће в |
| на клупу под орах, милују Мару и плачу, а она уплашено иде из крила у крило.{S} Не плаче, већ з |
| {S} Пију људи а жене отхукују и уздишу, а у чаши нестаје ракије.{S} Шта је поп радио сам на гро |
| широким погледом.{S} Дубок јој је дах, а чудно јој нешто у грудима. .</p> <p>— А што си ми се |
| S} Посједаше још њих неколико оружаних, а Павао шиба коње да све врца крв.</p> <p>За њима прист |
| затвор и предложио да се купи катанац, а поп једне надјеље стаде пред олтар па отпоче проповиј |
| ј војсци, и они отпратише попа у варош, а цијелим путем бацаше пушке и пјеваше.{S} За попом, у |
| да сам инокосан.</p> <pb n="91" /> <p>- А моба?</p> <p>— Треба убити брава и набавити аков раки |
| пушке, лупа и тандрк котлова и чакаља; а <pb n="140" /> кроз цијелу ту вреву чује се ситан гла |
| ка: — Ти си, оче, од најстаријих овдје; а, бога ти, колико ти је година?</p> <p>— Ја — вели поп |
| че?</p> <p>— Српом!</p> <p>— Знам, оче; а куда ћу прије?{S} Знаш да сам инокосан.</p> <pb n="91 |
| ам уморан, — рече ковач.</p> <p>— Знам; а што си стао на промаху?</p> <p>— А?</p> <p>— Што си; |
| 105" /> било и срамота за оволико село; а вашој кући част и поштење! — ту учитељ скиде капу и п |
| гови и греде, већ је и таван дохватило; а у школи се свијетли као у по дана.{S} У један пут заг |
| ар Лазар! — рече Мара.</p> <p>— Гле!{S} А од куд ти знаш?</p> <p>— Прочитала сам оно доље.</p> |
| — Па кад ти се слави, а ти га слави!{S} А мене немој дирати!{S} Видиш да радим!</p> <p>Па опет |
| нама — каква је, једва да је познаш!{S} А кад коме од нас момака пружи руку, а он сав поцрвени. |
| Тјерај у обор, па им подај кукуруза.{S} А кмета поздрави нек’ закаже селу да пази на те свиње; |
| ст молити другога да јој чита писма.{S} А док она одрасте неће се писма тако ријетко писати као |
| ће сваки човјек морати писати писма.{S} А послије у школи се учи: земљопис, свештена историја, |
| дана!{S} Нека дијете прође свијета.{S} А послије, кад ти дође, нећеш се више од ње одвајати!» |
| па и половину порте притиснуо народ.{S} А поп још кад хоће што важно да бесједи <pb n="94" /> п |
| кад тад учитељ, заносила нас је све.{S} А она хода по пољу.{S} Замишљена је — али јој је јасно |
| амргодила очице и чита, не престаје.{S} А на откосу више ње стоји млад човјек.{S} Подбочио се н |
| звадити крштено писмо и таке ствари.{S} А учитељ поред ње изгуби и оно мало научног нимбуса, је |
| оп не може од цркве а и од старости.{S} А гдје би њега старца пустио народ на пут, и како би ње |
| хајд’ Нинковој или Глувићевој кући.{S} А они као да им је владика дошао: завирују је са свих с |
| адости морамо оставити свој завичај.{S} А ко је то све преко главе претурио, тај зна како најза |
| школе, може, ако ће, бити и учитељ.{S} А послије, у вароши друга срећа чека дијете.</p> <p>Поп |
| и хоће већ да се љубе пред народом.{S} А послије службе: цмок!{S} Поздрављају се и они, који с |
| а била тај дан, дивно је поп пјевао.{S} А послије службе весеље на све стране.</p> <p>Пуна и кр |
| а само око себе и као да није весео.{S} А са оне боре на челу не може човјек ни знати како му ј |
| товска пјесма, па тужно као опијело.{S} А она га слуша, слуша, и поглед јој лута по зраку.{S} О |
| авили се, па заборавили и да гасимо.{S} А он стоји.{S} Црвен га пламен обасјао, бијела брада пр |
| ан и све се труди да сакрије радост.{S} А кад је на само често му се развуку уста, гледа на ону |
| ви.{S} Љубе попа у руку и честитају.{S} А он се чисто подмладио.{S} Благосиља све редом, а Мићу |
| нема ни преслице, а камо ли разбоја?{S} А и Иконија је остарјела, да се једва држи на ногама.{S |
| кидао: «А Мара?» или: «А она шта каже?» а Нинко намјешта што боље умије.{S} Каже да је весела к |
| ика. — Да бог да још дуго да поживиш! — А бога ти, оче — не прими за зло, — гдје си ти школе уч |
| Благослови! — каже ковач и иде руци, — а шта ћу кад немам посла?</p> <p>— А јеси ли видио цркв |
| пут!</p> <p>— Шта? — рече Аксентије. — А Мара?</p> <p>— А?</p> <p>— И она с њим!</p> <p>Поп се |
| , — има и матор човјек чему да научи. — А како ти се зове мала?</p> <p>— Мара. -</p> <p>— Да је |
| к на пијацу носио, а поп новце чувао. — А шта ће њима двома добро?{S} Ни кучета ни мачета!{S} Д |
| ељ скиде капу и поклони се кум-Нинку. — А ја мислим и кажем да се дијете васпитава!</p> <p>— Шт |
| Зар да се одвојим од својега дјетета? — А брада му задрхта.</p> <pb n="114" /> <p>— Е — вели вл |
| ака — подржава га све јаче у глупости — а сам ништа не <pb n="132" /> ради!...{S} Хоћу да пресв |
| </p> <p>Владика се забезекну:</p> <p>-— А какав тебе гријех мори?</p> <pb n="144" /> <p>Поп сла |
| јете ислабило!»</p> <pb n="123" /> <p>— А да, весела друго, гладно и жедно у туђем свијету! — П |
| човјек.</p> <p>— Затворена је!</p> <p>— А ти је отвори!{S} Ја сам наименован за учитеља у овом |
| Како сам лијепо сањала, бабо!</p> <p>— А шта си сањала, ћери?</p> <p>— Сањала сам ко ја у неко |
| <p>— Благослови оче! — У обор!</p> <p>— А чије су?</p> <p>— Ама не знам ни ја.</p> <p>— Је ли в |
| а чудно јој нешто у грудима. .</p> <p>— А што си ми се замислила, голубице? — рече Иконија.</p> |
| идиш, није луда ова учитељева.</p> <p>— А како ће то ићи? — запита Аксентије Смиљанић учитеља.< |
| p> <p>— Науке, — рече владика.</p> <p>— А шта ће то њој?</p> <p>— Како шта ће, оче?{S} Друкчији |
| оје се и само купало у сузама.</p> <p>— А шта балите ви, жене, и цвијелите дијете?{S} Ви ништа |
| — Пошљи је у Биоград на науке.</p> <p>— А колико то траје?</p> <p>— Четири године!</p> <p>Поп п |
| гдје ме послије власт запопи.</p> <p>— А онако нијеси, да речеш, каквијех школа учио?</p> <p>— |
| кије, а знаш како сам страдао.</p> <p>— А ти узми које црквено марвинче, а зар ће бити и што ра |
| ра. — Он је погинуо на Косову.</p> <p>— А шта је то Косово?</p> <p>— Косово је поље гдје су Срб |
| а, па оста сједећи на кревету.</p> <p>— А камо се ти, учитељу? — рече поп.</p> <p>— Ево ме!</p> |
| ?</p> <p>— Нијесам никаквијех.</p> <p>— А знаш ли правило службе како ваља и «обредословије»?</ |
| !</p> <p>Учитељ зачкиљи очима:</p> <p>— А који сам ја?</p> <p>— Чивутин, — Рече Павао. — Ја те |
| а срце, па испрекидано додаде:</p> <p>— А њој... њој опростите!...{S} Није она крива... ја сам. |
| на поред њега, а он се окрете:</p> <p>— А што си ти, море, стао ту?</p> <p>— Што сам уморан, — |
| , па онда устежући се настави:</p> <p>— А моје дијете... остављам вама на аманет...{S} Бог вам |
| љ пред њега као какав капетан:</p> <p>— А што — вели — бијеш ту марву?</p> <p>— Ја шта ћу, кад |
| и, — а шта ћу кад немам посла?</p> <p>— А јеси ли видио црквена кола и шину на точковима?</p> < |
| а? — рече Аксентије. — А Мара?</p> <p>— А?</p> <p>— И она с њим!</p> <p>Поп се занесе, и а да п |
| >— Ја шта ћу, кад неће да иде?</p> <p>— А што је не храниш добро, па би ишла?</p> <p>Павао иско |
| нам; а што си стао на промаху?</p> <p>— А?</p> <p>— Што си; велим, стао ту, да те тако знојава |
| <p>»— Бог да му душу прости!«</p> <p>— А... онај... ваш учитељ?{S} Чусте ли што за њега?</p> < |
| су даље сједили.{S} Још једно по сахата а авлија бјеше пуна људи, а пред кућом више од десетора |
| исмо куд треба.{S} Поп не може од цркве а и од старости.{S} А гдје би њега старца пустио народ |
| водим и твоју бригу.</p> <p>Он иде даље а ковач као опарен трчи поповој кући и стеже шину.{S} Н |
| трепавице падоше на запурене обрашчиће а груди се почеше равномјерно дизати, исправи се поп у |
| баци на проваљено мјесто.{S} Врба пуче а Нинко љосну на другу страну о земљу, а котао изручи с |
| >— И она с њим!</p> <p>Поп се занесе, и а да падне на узнак, а сељаци га прихватише.</p> <p>У т |
| у, па служи винском чашом.{S} Пију људи а жене отхукују и уздишу, а у чаши нестаје ракије.{S} Ш |
| т сахата, и кад се с пласта поче пушити а са траве роса дизати, уста поп па пође у кућу.{S} Сви |
| ш нешто! — рече поп. — Смртан је човјек а незнан му је час смртни.{S} Наш је гријех, ако умре п |
| . остављам вама на аманет...{S} Бог вам а душа вам!</p> <p>Кум Нинко испружи врат, хракну мало |
| често хоће ово, а ради оно, мисли једно а говори друго.{S} Што да вам приповиједам како смо бил |
| њим кмет, за кметом Аксентије Смиљанић а за њима сви остали по реду и старјешинству, и сваки д |
| чело.{S} Густе обрве готово се састају а међ’ њима једна дубока бора, која се ни онда не изјед |
| ћу често устаје.{S} Иде сам по дворишту а све прислушкује код капка.{S} Али поши како која недј |
| сахранили.{S} Послије распустисмо дјецу а школу затворисмо.</p> <p>Сад смо се сви надали да ће |
| и друге понуде у руке и у уста.</p> <p>А на њој слаба промјена.{S} Само што је мало порасла и |
| кад јој се мркне и кад свањује.</p> <p>А кроз летве од чардака у суседној авлији цакли се једн |
| још црње и још се силније цакле.</p> <p>А она не зна шта да ради.{S} Препуно јој срце, па не мо |
| ове и дере ајдамаком куд стигне.</p> <p>А ек учитељ пред њега као какав капетан:</p> <p>— А што |
| оном, а младеж се игра и весели.</p> <p>А друмом за наше село иду једна кола и у њима један гос |
| на Марину главу и узе шапутати.</p> <p>А кад он диже и исправи главу, Нинко викну кочијашу:</p |
| о још да видим шта ће село рећи.</p> <p>А у селу ко смије рећи што против владичине воље и рије |
| ажне и лице гори као у грозници.</p> <p>А кад мрак притисне земљу, неко се шуња поред попова пл |
| једне главе која светкује петак.</p> <p>А недјељом црква, рекох вам, пуна пунцата, па и половин |
| вели да не може никако оставити села, «а због мене једног, вели, не вриједи да премјешташ конз |
| га је час по прекидао: «А Мара?» или: «А она шта каже?» а Нинко намјешта што боље умије.{S} Ка |
| ити!</p> <p>Поп га је час по прекидао: «А Мара?» или: «А она шта каже?» а Нинко намјешта што бо |
| ева жито, а он још није пожњео.</p> <p>»А што ти, Стјепане, не жањеш?«</p> <p>— Како ћу, оче?</ |
| даље сједили.{S} Још једно по сахата а авлија бјеше пуна људи, а пред кућом више од десетора к |
| у помрчину.</p> <p>У тај пар из школске авлије изађоше једна кола, па готово трком пођоше улицо |
| <p>Кола пођоше још брже.{S} Из сусједне авлије испаде с малом пушком старац Матија Ђенадић, кој |
| просто шта да радим? — говори слика из авлије.</p> <p>— Остани! — вели слика са улице.</p> <pb |
| атише.</p> <p>У тај пар Павао излети из авлије с колима и с коњима!</p> <p>— Сједајте! — викну |
| п, кум Нинко и Станоје Глувић у поповој авлији.{S} Онда поче поп:</p> <p>— Чујеш, куме, и ти, б |
| > <p>А кроз летве од чардака у суседној авлији цакли се једно око.{S} Тај је чардак Ненада Ћери |
| јој прича које шта.{S} Послије трчи по авлији, ваби кокоши, гледа како Мићо изгрће жар из пећи |
| рви дан Духова.{S} Сио поп на клупицу у авлији, турио сиједу главу у руке, па се не миче.{S} Он |
| а.{S} Пробуди се у саму зору, и изиђе у авлију.{S} Мара му поли да се умије, и старац, и ако ис |
| ћа.{S} Врата од ње гледала су у школску авлију, а с лијеве стране била су још једна мања, на ко |
| по сахата врати се он, и истом ступи на авлиска врата, а дијете у соби запишта.{S} Не поздрави |
| лицу као паприка, виче на волове и дере ајдамаком куд стигне.</p> <p>А ек учитељ пред њега као |
| угледа попа:</p> <p>— Спасавајте кума, ако ћемо сви изгинути! — Онда скочи на једну врбу до са |
| p>— Ја — вели — не дам дјетета од себе, ако ћете ме сву исјећи.{S} Мене је покојна заклела да г |
| упи на снагу.{S} Кад сврши школе, може, ако ће, бити и учитељ.{S} А послије, у вароши друга сре |
| дин-попо и остала господо!{S} Ја велим, ако дозволите, да се дијете васпитава као варошка дјеца |
| е! — гракнуше сељаци. — Не говори тако, ако бога знаш!</p> <p>Аксентије Смиљанић истаче се напр |
| ја срачунао и смислио да јој одредимо, ако је ваша воља, ово парче земље, гдје је кућа, и њиву |
| Молим вас, браћо, и ви, господин-попо, ако дозволите да рекнем и ја.</p> <p>Зачудише се људи:< |
| ца у овом божјем дому?{S} Прогнаћу вас, ако тако устјерате, старости ми, одавде и намјестићу Ми |
| нан му је час смртни.{S} Наш је гријех, ако умре поред нас живијех некрштена душа.{S} Ја желим |
| којих ће се највише тицати бесједа.{S} Ако је ко учинио што рђаво, а он га у цркви пред цијели |
| сисе!{S} Пазићу га као своје!</p> <p>— Ако је с твојим благословом, попо, ја велим тако је доб |
| е Смиљанић истаче се напријед:</p> <p>— Ако је твоја воља, попо; и твој благослов, да му узмемо |
| ли у брзо изађе Нинко Вилотић:</p> <p>— Ако сам ти прав, оче, да се окумимо!{S} Тако народ, хва |
| } Мара му поли да се умије, и старац, и ако ислабио, ипак сталним кораком пријеђе улицу и уђе у |
| бојице оним путиром ондје, па онда живи ако можеш.{S} Послушајте ме, пошљедњи вам пут кажем; ва |
| е, и како се човјек може ласно обрукати ако добро не пази.{S} Тако он, вели, и не гледа <pb n=" |
| p> <p>— Ласно је — вели — за новце, тек ако ти пристајеш.{S} Све ћемо то лијепо намјестити.{S} |
| к’ закаже селу да пази на те свиње; јер ако још један пут чујем да су упале у туђе добро, прода |
| ?</p> <p>— Треба убити брава и набавити аков ракије, а знаш како сам страдао.</p> <p>— А ти узм |
| ће ни ноћи жив дочекати, па зове Нинка, Аксентија Смиљанића, Станоја Глувића и кмета.</p> <p>— |
| ва.</p> <p>— А како ће то ићи? — запита Аксентије Смиљанић учитеља.</p> <p>— Лијепо, кажем, диј |
| е?{S} Ви ништа друго и не знате! — рече Аксентије Смиљанић, и обриса рукавом сузу.</p> <p>Мићо |
| p>— Срећан му пут!</p> <p>— Шта? — рече Аксентије. — А Мара?</p> <p>— А?</p> <p>— И она с њим!< |
| зик завезао, и само гута пљувачку.{S} И Аксентије са Станојем покуњио се, па се само примакоше |
| главу дукат.{S} За њим кмет, за кметом Аксентије Смиљанић а за њима сви остали по реду и старј |
| — Не говори тако, ако бога знаш!</p> <p>Аксентије Смиљанић истаче се напријед:</p> <p>— Ако је |
| а, да се једва држаше на ногама.</p> <p>Аксентије Смиљанић позна га у мраку:</p> <p>— Побјеже! |
| поп га чека да држи пијевницу.{S} Јес’, ал’ учитеља нема!{S} Послије службе дигне се поп, да ви |
| ља за вратом.</p> <p>Учитељ се насмија, ал’ само лијевим крајем уста, и лијево око са свијем му |
| Посједасмо опет, правећи и њему мјеста, ал’ он не хтједе сјести већ опет вели кмету:.</p> <p>— |
| се хвалити како га је учитељ научио.{S} Ал’ кад га забоде у неку крчевину, а плуг пуче на двије |
| оји је посрнуо.{S} Лице му је поблиједо ал’ не мршаво, а велике смеђе очи до пола <pb n="126" / |
| одлијећу наплаци и коњске плоче.</p> <p>Ал’ да се удари путем на Јаругу, морали смо се вратити |
| <p>— Жив био, сине! — рече поп.</p> <p>Ал’ господин дохвати кутију са жигицама која је пред по |
| е опирао срцу, не хотећи »срдити бога«, али старост га је обрвала.{S} Он паде лицем на кревет, |
| чина који наздрави »црквеној попадији«, али Крста Замлата истеже шамаром и састави га са земљом |
| е ближи богу!</p> <pb n="135" /> <p>Да, али поп не зна од колико се руку може читати та књига.< |
| зора.{S} Кокоши ваде главу испод крила, али још не скачу са сједала.</p> <p>— Добро јутро, куме |
| читељем; најприје га се, веле, плашила, али послије се већ навикла. -</p> <p>Тако је то ишло мј |
| па и петак, нагура се пуна црква жена, али поп један пут, послије службе у петак, стаде пред о |
| .</p> <p>Кум Нинко хоће да соколи попа, али му се језик завезао, и само гута пљувачку.{S} И Акс |
| ету, а кмет селу.{S} Није имао пандура, али нико није могао ни помислити да не послуша попа, а |
| /p> <p>Она на кољенима приђе још ближе, али не дизаше главе, ни руку с очију.</p> <p>Поп јој ме |
| озор.{S} Двојица га дохватише за мишке, али се он отрже и ускочи у нутра.</p> <p>У тај пар цио |
| е да лежи.{S} Не тужи се истина никоме, али попу пао некакав терет на срце и црне му мисли дола |
| е!</p> <p>Хоће они штогод да проговоре, али се загрцнули, па само кашљуцају.</p> <p>Поћута поп |
| ви наступају све на махове и све чешће, али кад попусте, она је при себи.{S} Стидљиво погледа п |
| је дјеци говорио.{S} Пјевао је у цркви, али гласа готово никаквог није имао.{S} Поп га је често |
| Видим да му не ваљају послови што ради, али гдје ја прост човјек смијем ударити на науку!{S} Не |
| Сељаци се шћућурише, само их срце боли, али што мора бити, мора!</p> <p>И послије мјесец дана в |
| горе.{S} Мука истина гдјешто и попусти, али ноге затјечу све јаче, дохватило и горе снагу и чес |
| мислили смо сви да је он учеван човјек, али га нијесмо марили.{S} Нарочито га је то црнило, што |
| ислио да поведе ријеч о томе с народом, али <pb n="109" /> се опет деси нешто, што промијени на |
| же да махне косом ни да закопа мотиком, али за то је он ипак увијек у послу.{S} Он води бригу о |
| је, бога ти... — хтједох рећи: с Маром, али ме сам језик поведе, те рекох: — шта је, бога ти, с |
| је имао.{S} Поп га је често дотјеривао, али се за нашег доброг учитеља слабо шта лијепило.{S} Т |
| .{S} Њој је истина народ нешто одредио, али не вриједи све ни сто дуката.{S} Нема ту ништа од ш |
| нудили му да наспе чорбу себи у тањир, али он, вели, казао: «нека, хвала, могу ја и из чиније» |
| кум?</p> <p>Међу сељацима наста жагор, али у брзо изађе Нинко Вилотић:</p> <p>— Ако сам ти пра |
| </p> <p>Опет као да се чује попов глас, али је загушен и не разбирају се ријечи.</p> <p>Мало по |
| ас по пламен, а варнице полетјеше небу, али пљусак освајаше.{S} Пред зору се још само слабо пуш |
| .{S} Звао га да га узме у конзисторију, али поп вели да не може никако оставити села, «а због м |
| ћасе.{S} Поп хода као и прије по селу, али је расијан и све се труди да сакрије радост.{S} А к |
| је био све и сва!{S} Имали смо и школу, али она је била подчињена значаја, као што је ћата у су |
| вету и пипаше по њему, да пробуди Мару, али кревет бјеше празан.</p> <p>Он истрча на поље.{S} В |
| умину.{S} Пред ноћ истина паде у ватру, али она не држа дуго, и он тврдо заспа.{S} Пробуди се у |
| ако је божја воља, нека му је слава!{S} Али дијете ваља и гледати.{S} Шта ћу ја стар и нејак с |
| ље» Можете мислити како нам је било!{S} Али шта ћемо?{S} Попу не смијеш ни поменути да устане о |
| ме пуно срце.{S} Није шала, наш поп!{S} Али и јесте човјек!{S} Та приличи му да је сам владика! |
| одине, не може човјек жив да дочека.{S} Али нема више туге.{S} Разведрила су се лица и некаква |
| воришту а све прислушкује код капка.{S} Али поши како која недјеља све горе.{S} Мука истина гдј |
| н ишчекивасмо Марину поруку за кола.{S} Али дође и Петров дан, а писма од ње нема.{S} Једно веч |
| била годину двије млађа, јал’ није.{S} Али обадвоје људи темељити.{S} Дјеце нијесу имали, тије |
| људи, не би можда ни у потјеру ишли.{S} Али старији бацају пушке, сједају на кола и трче изван |
| је заједно с пошом одарио здрављем.{S} Али кад поша намири по нашем рачуну тако педесет и пет |
| х хиљаду котлова се сасуше у пламен.{S} Али он још јаче букну; сукну далеко иза звонаре, а варн |
| трављено викну: «Нећу у Биоград! нећу!« Али слаб јој бјеше гласић.{S} Не чу то ни поп, ни кум Н |
| е сељаци.</p> <p>— Добро! — рече поп. — Али дјетету треба сиса.</p> <p>Станоје Глувић стидљиво |
| } А она хода по пољу.{S} Замишљена је — али јој је јасно лице.{S} Није то туга, ни брига, што з |
| ки терет са срца.</p> <pb n="108" /> <p>Али кад поп скиде бригу с врата, и бољка умину.{S} Пред |
| <p>— Устај, сине, некаква буна!</p> <p>Али из Мариног кревета нико се не одазва.</p> <p>Поп пр |
| у твоју кућу, и нека почне наук!</p> <p>Али сјутра се промијени код цркве све.{S} Истом поп исп |
| ком пријеђе улицу и уђе у цркву.</p> <p>Али његова подјела имања оста.{S} И народ и дан данас з |
| н и један по један газда у селу.</p> <p>Али владици збиља омилио наш поп, јер прве недјеље посл |
| срце, па сада пробудити дијете?</p> <p>Али кад прође једно четврт сахата, и кад се с пласта по |
| понавља: »Слава теби, Господе!«</p> <p>Али једно вече, кад се врати из села, застаде он пошу у |
| људи, у нашем селу нема, као у другима, ама ни једне главе која светкује петак.</p> <p>А недјељ |
| у, и <pb n="95" /> ти, Настасе Андрићу, ама зар ви мислите да ја не видим да сте и вас четвориц |
| Нећу — веди, — хајде ме води!</p> <p>— Ама сједи, да пијеш штогод! — рече кмет.</p> <p>— Нећу |
| — У обор!</p> <p>— А чије су?</p> <p>— Ама не знам ни ја.</p> <p>— Је ли више крмача или вепро |
| S} Нарочито га је то црнило, што га поп ама ни у уста не узима.</p> <p>Нико се није с њим дружи |
| <p>— А моје дијете... остављам вама на аманет...{S} Бог вам а душа вам!</p> <p>Кум Нинко испру |
| постидни пред свијетом.{S} То вам је на аманет, па сад гледајте!</p> <p>Хоће они штогод да прог |
| иди, нити ко опажа на другој страни иза амбара црне Павлове очи како просијецају ноћни мрак.</p |
| се не зна.{S} Један пут довуче Јеротије американски плуг и стаде се хвалити како га је учитељ н |
| у и весељу за дуго и на много.</p> <p>— Амин да бог да! — одазваше се тихо сељаци.</p> <p>Сви с |
| е Бојичићу, и <pb n="95" /> ти, Настасе Андрићу, ама зар ви мислите да ја не видим да сте и вас |
| за њега?</p> <p>— Е, кад се онај божји анђео одрече њега и врати покајан попу, учитељ веле, од |
| <p>— Зар не видиш да је сваки као пуце, апостола му његова?{S} Па да га не бијем! — Па опет: пљ |
| кола у највећем трку полетјеше, а Војин Арнаутовић забоде своме бијелцу оструге у трбух.</p> <p |
| Синоћ ме — вели — зову да читам молитву Арнаутовићу, кад ја тамо, а њему Срнинић прошцем сломио |
| Иконија тури у њу воштаницу.</p> <p>Кад ашов извиси гомилу земље више попадије, махну поп руком |
| и свршетку добијем заповијест да идем у Б. Морао сам проћи кроз <pb n="146" /> моје село.{S} На |
| p> <p>Поп разбуди Мића, који у скок оде баба-Иконијиној кући, а сам се опет врати попадији.</p> |
| ог да да ово све на добро изађе! — рече баба Стевана.</p> <p>Кад се већ смрче, разиђоше се жене |
| обру жену дадиљу, или да га дамо каквој бабињари да га прихрани, док не узмогне само јести.</p> |
| попа.</p> <p>— Како сам лијепо сањала, бабо!</p> <p>— А шта си сањала, ћери?</p> <p>— Сањала с |
| , и пружи руку:</p> <p>— Благослови ме, бабо! — па наслони усне на увелу попову руку.</p> <p>Же |
| ијепо једно писмо, у коме вели: »Слатки бабо!{S} Хоће срце да ми пукне, што ти не могу доћи.{S} |
| оред ње и пришапта јој:</p> <p>— Пољуби бабу још један пут и кажи: благослови ме!</p> <p>Она се |
| и само купало у сузама.</p> <p>— А шта балите ви, жене, и цвијелите дијете?{S} Ви ништа друго |
| је као да га полијева неким животворним балсамом.</p> <p>— Гледала сам природу, — рече она беза |
| једно по сахата.{S} Мићо изнио ракије у бардаку, па служи винском чашом.{S} Пију људи а жене от |
| можда ни у потјеру ишли.{S} Али старији бацају пушке, сједају на кола и трче изван села.{S} Кме |
| отпратише попа у варош, а цијелим путем бацаше пушке и пјеваше.{S} За попом, у другим колима, в |
| руку назад.{S} Исправи се, па са стране баци поглед на попа, још већма зачкиљи, а бора на челу |
| грану, а леђима о другу, па га зањиха и баци на проваљено мјесто.{S} Врба пуче а Нинко љосну на |
| и мисли нешто, па га онда чисто срдито баци и с некаквим поуздањем шапне: — <foreign xml:lang= |
| Сиромах покојни учитељ, чисто нам је... баш се човјек гријеши!... хтједох рећи: чисто нам је — |
| мо поред нове, велике, зидане школе.{S} Баш звоњаше на вечерњу.{S} Кроз прозор угледах ђачиће; |
| толико да јој одредите, да се не рачуна баш сироче, и да би се имала чиме прихранити, да је не |
| а је?</p> <p>— Побјеже учитељ!</p> <p>— Без трага му глава!{S} Шта дижеш вику? — рече бунован М |
| > <p>Што да вам причам како нам је било без ње, што да вам описујем како је сиромах поп чисто з |
| их.{S} Дубоко уздахну, па гледа великим безазленим црним очима у попа.</p> <p>— Како сам лијепо |
| p> <p>— Гледала сам природу, — рече она безазлено.</p> <p>Поп протури прсте једне руке кроз прс |
| п уђе у собу.</p> <p>Дуго гледа мирну и безбрижну савјест како спава.{S} Стаде под икону и помо |
| К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>СВЕСКА ПРВА</p> <p>БЕОГРАД - ЗАГРЕБ</p> <p>ШТАМПАНО У СРПСКОЈ ШТАМПАРИЈИ У |
| квих мало има.{S} Није се она родила да бере кудјељу.{S} Него ти њу дај даље у школу!</p> <p>— |
| не још људе, којих ће се највише тицати бесједа.{S} Ако је ко учинио што рђаво, а он га у цркви |
| попу.</p> <p>Поп је говорио врло често бесједе у цркви.{S} Силне, свете и поучљиве ријечи, да |
| род.{S} А поп још кад хоће што важно да бесједи <pb n="94" /> поручи кмету да зовне још људе, к |
| спусту иде госпођа, код које је Мара, у Беч, па хоће и њу да поведе.{S} Владичина је воља да ди |
| .{S} Да је у тај пар Иконија провирила, би помислила да гледа светитељске слике.{S} Наднијело с |
| их пилића, пастрме и толико «заире», да би Војин четовођа рахат цијелу чету њоме нахранио.{S} М |
| едите, да се не рачуна баш сироче, и да би се имала чиме прихранити, да је не дај боже, ви који |
| иограду, па да се сам врати?{S} Бог зна би ли он то могао икако и поднијети?</p> <p>Ту они гово |
| ?</p> <p>— А што је не храниш добро, па би ишла?</p> <p>Павао исколачи очи:</p> <p>— Зар не вид |
| , да се дијете учи раду.</p> <p>— Штета би — вели владика — била отргнути дијете од школе.{S} О |
| мртна случаја, или какве задјевице, шта би оно сироче онда?...{S} Него, браћо, ја бих вас молио |
| е није још ни ријечи проговорио.{S} Кад би у недјељу, а поп га чека да држи пијевницу.{S} Јес’, |
| оже од цркве а и од старости.{S} А гдје би њега старца пустио народ на пут, и како би њему било |
| ш ни поменути да устане око владике, не би ли је он како истргнуо од туд и добавио нама, ма на |
| а није старијих <pb n="139" /> људи, не би можда ни у потјеру ишли.{S} Али старији бацају пушке |
| рија, прва и друга знања...</p> <p>— Не би било рђаво! — рече кмет. — Шта велиш ти, оче, и ви, |
| проћи поред попове куће, па већ више не би ишао босоног.{S} Оно добра што су имали, као што рек |
| м.{S} Гигају се, брате, она кола, рекао би човјек: сад ће испасти, а коњи као хале!{S} Скида на |
| {S} Све је ваше и онога храма.{S} Много би њојзи било да јој одредите и ово, што ја до сад држа |
| њега старца пустио народ на пут, и како би њему било да остави дијете у Биограду, па да се сам |
| им писмом отрчао владици. — Све то само би <pb n="122" /> развлачило приповијетку и све то само |
| > развлачило приповијетку и све то само би онај разумио, који је своје рођено морао послати у т |
| добавио нама, ма на недјељу дана.{S} То би њега сиромаха само још јаче цвијељало, јер он је зац |
| мислим, није рођено да копа и оре, а то би <pb n="105" /> било и срамота за оволико село; а ваш |
| си; велим, стао ту, да те тако знојава бије вјетар?</p> <p>— ’Вако ја кад се ознојим!{S} Стане |
| вља са том женом, јер га она тужи да је бије и злоставља. — Неће он, сељаче, никад среће имати! |
| А он стоји.{S} Црвен га пламен обасјао, бијела брада прекрилила сва прса, дигао икону више глав |
| усуђује ни да сједне.{S} И поп стоји, а бијела му брада час по заигра.</p> <p>— Ја — вели, — бр |
| во лице на пун живота лик дјететов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њеним |
| , а горња је мало издигнута, те се виде бијели као снијег зуби, мало искривљени као плот који ј |
| неко се шуња поред попова плота.{S} Не бијели се на њему сељачка кошуља, ни на путу остаје шир |
| : уста су му непрестано развучена, а на бијелим трепавицама час по виси капљица, којом душа рос |
| ширио руке и рида, а вјетрић му се игра бијелом брадом и с оно мало длака на глави.</p> <p>Мара |
| ом за сто под орахом.{S} Иконија донесе бијелу каву.</p> <p>Поп не скида с ње очију.</p> <p>— Ш |
| ја, ти си се поварошанчила.{S} Волиш ти бијелу каву!</p> <p>У то дође и поп из градине.{S} Њего |
| етјеше, а Војин Арнаутовић забоде своме бијелцу оструге у трбух.</p> <p>Онда се спусти грозна к |
| уце, апостола му његова?{S} Па да га не бијем! — Па опет: пљус!</p> <p>— Гори си од те марве! — |
| какав капетан:</p> <p>— А што — вели — бијеш ту марву?</p> <p>— Ја шта ћу, кад неће да иде?</p |
| авна соба, <pb n="102" /> управо школа, била је ниска, као и цијела кућа.{S} Врата од ње гледал |
| дна стара дрвена икона светога Саве.{S} Била је са свим почађила и испрепуцала, да се једва раз |
| село.{S} Ишла је с попом и владици.{S} Била у школи.{S} Па послије је опет с дјевојчицама на и |
| аду.</p> <p>— Штета би — вели владика — била отргнути дијете од школе.{S} Ово је — вели — глава |
| сиромашноме народу.{S} Велика је служба била тај дан, дивно је поп пјевао.{S} А послије службе |
| рац Југ-Богдане, у Богдана силна војска била...»</p> <p>— Стани! — рече владика. — Ко је то Југ |
| 801_C2"> <head>II.</head> <p>Наша школа била је у једној простој дашчари.{S} У њој је била једн |
| ако педесет година.{S} Попадија јал’ је била годину двије млађа, јал’ није.{S} Али обадвоје људ |
| и сва!{S} Имали смо и школу, али она је била подчињена значаја, као што је ћата у судници.{S} О |
| >— Јок! — каже кум Нинко. — Код тебе је била скоро двије године, а код мене једном <pb n="104" |
| ша.{S} Из грдне гомиле жеравице гдје је била школа сукне још час по пламен, а варнице полетјеше |
| е у једној простој дашчари.{S} У њој је била једна повелика соба за дјецу, једна мала за учитељ |
| ква је служила сваки дан, а недјељом је била увијек дупком пуна.{S} Прије, још давно, и кад је |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Ноћ је била црна, као мало која њена друга.{S} Нигдје се ништа |
| види је ли Мара устала.{S} Пред зору је била лака киша.{S} Земља бјеше свуда влажна, а са дуда |
| су у школску авлију, а с лијеве стране била су још једна мања, на која је учитељ улазио.{S} У |
| дмећу понудама и поклонима.{S} Није јој била још ни година дана, а већ је имала чарапа, кошуља, |
| S} Управо се ни жив није чуо.{S} Ми смо били њиме задовољни: какав је, такав је — наш је!{S} Не |
| го.{S} Што да вам приповиједам како смо били као убијени и како је кум Нинко сав поцрвенио, кад |
| на прашину и људски зној.{S} Прозори су били хартијом подлијепљени.{S} На зиду је висила једна |
| о да копа и оре, а то би <pb n="105" /> било и срамота за оволико село; а вашој кући част и пош |
| то страшно, да те свега језа подиђе.{S} Било нас је, који смо мислили да је помјерио памећу.</p |
| туна.{S} Владика одмах чинио ручак.{S} Било је пуно свијета, а наш поп, веле, сједио у зачељу. |
| pb n="117" /> капију, у селу је још све било мирно; само гдје-гдје што шкрипне ђерам или лупне |
| Бог да му душу прости!{S} Жао нам га је било.{S} Вио је сиромах некако прирастао за село.{S} Ли |
| и тако даље» Можете мислити како нам је било!{S} Али шта ћемо?{S} Попу не смијеш ни поменути да |
| е?</p> <p>Што да вам причам како нам је било без ње, што да вам описујем како је сиромах поп чи |
| да једе, па опет у школу.{S} Дјеце није било, <pb n="128" /> јер је већ био јул мјесец, па због |
| ћ поводећи се уђе у собу гдје је дијете било.{S} Рече женама да изађу, а сам оста неко вријеме |
| Вилотић први уђе у собу гдје је дијете било и тури му под главу дукат.{S} За њим кмет, за кмет |
| биће им доста, а послије — народно је и било.</p> <p>Поодавно је већ како поп не може да махне |
| а, прва и друга знања...</p> <p>— Не би било рђаво! — рече кмет. — Шта велиш ти, оче, и ви, бра |
| е ваше и онога храма.{S} Много би њојзи било да јој одредите и ово, што ја до сад држах.{S} Шта |
| и о њој причати.</p> <p>Цијело је село било попов спахилук.{S} Заповиједао је кмету, а кмет се |
| но.{S} Што прође изгледа да је мало час било, само у будућности види вјечност срце које чека.{S |
| рца пустио народ на пут, и како би њему било да остави дијете у Биограду, па да се сам врати?{S |
| дика, па ободе коња на муштулук.</p> <p>Било како му драго, владика дође, и наш поп осоколи тун |
| ришел јеси, светитељу Саво«... -</p> <p>Бинко цикну као гуја, кад угледа попа:</p> <p>— Спасава |
| кад се врати кући.{S} Сва им је послуга био Мићо црквењак, који се такође рачунао у нешто што п |
| е према попу и пружи руку.</p> <p>— Жив био, сине! — рече поп.</p> <p>Ал’ господин дохвати кути |
| м да загребем на поље.</p> <p>Учитељ је био један кројач, који је страдао, врло миран и вриједа |
| огледати, и кмет истави колац, којим је био подупро врата од буваре. — Говори народ о поповим р |
| } Друкчији је данас свијет, него што је био за твоје младости, а још ће друкчији бити кад она с |
| елом и живио с попадијом.</p> <p>Поп је био све и сва!{S} Имали смо и школу, али она је била по |
| м и говоре нешто о пушницама.{S} Ја сам био с Радојем Николићем у лову, и кад се вратисмо, умиј |
| остих попова, као ја што сам... што сам био... — Ућута и исхракну се, па једва чујно настави:</ |
| на врата па гледа.{S} Поп је већ давно био у градини, и сваки час се враћа, да види је ли Мара |
| опова.{S} Доста да знате, да је наш поп био најстарији у цијелом округу, те да му је по томе сп |
| це није било, <pb n="128" /> јер је већ био јул мјесец, па због оно неколико дана до распуста, |
| дева.{S} Сваки дан све горе, и кмет већ био поручио Циганину да скује резу за затвор и предложи |
| ста. — Тамо ћеш свега видјети.</p> <p>— Биоград!? — рече дијете и промијени се у лицу, а срце м |
| о је поп на врат на нос спремио кола за Биоград и с тим писмом отрчао владици. — Све то само би |
| ла у селу, а сад је дај даље у варош, у Биоград.</p> <p>Попа штрецну, као да га неко ножем удар |
| /p> <p>— Па сад ћеш, ћери, у име бога у Биоград, — рече поп и силом развуче уста. — Тамо ћеш св |
| врати покајан попу, учитељ веле, оде у Биоград и ожени се некаквом што прави шешире.{S} Остоја |
| Нинко сједе на кола па у име бога оде у Биоград, а весео народ само једно поручује: «Похитај! н |
| радим?{S} Научи ме!</p> <p>— Пошљи је у Биоград на науке.</p> <p>— А колико то траје?</p> <p>— |
| из војске, и рече да је Павао отишао у Биоград и ступио у војску.{S} Кад јуче идосмо у варош п |
| такав договор да кум Нинко вози Мару у Биоград и понесе владичино писмо куд треба.{S} Поп не м |
| рете оцу, и престрављено викну: «Нећу у Биоград! нећу!« Али слаб јој бјеше гласић.{S} Не чу то |
| се Нинко послије недјељу дана врати из Биограда, није могао наодговарати свијету.{S} Причао је |
| и како би њему било да остави дијете у Биограду, па да се сам врати?{S} Бог зна би ли он то мо |
| S} Причао је много чуда, што је видео у Биограду, да му једва вјеровасмо.{S} За Мару вели да је |
| нагу.{S} Кад сврши школе, може, ако ће, бити и учитељ.{S} А послије, у вароши друга срећа чека |
| ету толико имање, а бог зна чија ће она бити, и у чије ће руке доћи!{S} Тек велим толико да јој |
| оме су пуна уста.{S} Нада да ће нам она бити кад тад учитељ, заносила нас је све.{S} А она хода |
| шир и рупцем брише зној с чела.{S} Мора бити да се с њом родио.{S} Чудно она оскаче на младом л |
| ћурише, само их срце боли, али што мора бити, мора!</p> <p>И послије мјесец дана већ се опрема |
| ци на пољу рече:</p> <p>— Не може ништа бити.{S} Пукла му је кичма!</p> <p>Он оде, а владика се |
| ом дохвати земљу.{S} Лежао је тако може бити четврт сахата, а кад се диже и окрете, угледа пуну |
| оста сам на гробу.{S} Сједили смо може бити једно по сахата.{S} Мићо изнио ракије у бардаку, п |
| ди, код којих је, пазе, да не може боље бити: «Не слази» вели «с крила».{S} Да бог да!{S} Само |
| рстимо! — рекоше сељаци.</p> <p>— Ко ће бити кум?</p> <p>Међу сељацима наста жагор, али у брзо |
| ти узми које црквено марвинче, а зар ће бити и што ракије, па сјутра зови мобу.</p> <p>Сјутра д |
| одмах, ма ни сто гроша не узео!{S} Неће бити моја штета.</p> <p>Не зна нико, па ни он сам, кад |
| ио за твоје младости, а још ће друкчији бити кад она ступи на снагу.{S} Кад сврши школе, може, |
| е: «Није» вели «ни плакала!» Гдје ће то бити да дијете не плаче?</p> <p>Што да вам причам како |
| ставише се кола.{S} Гледамо ми ко ће то бити.</p> <p>Господин човјек неспретно скочи с кола, па |
| чати, рачунали смо ми, а и он, да ће му бити тако педесет година.{S} Попадија јал’ је била годи |
| S} Ни кучета ни мачета!{S} Док су живи, биће им доста, а послије — народно је и било.</p> <p>По |
| оно сироче онда?...{S} Него, браћо, ја бих вас молио, да јој за сваки случај одредимо мало има |
| љни: какав је, такав је — наш је!{S} Не бих га ја овдје ни помињао, да и он није имао удјела у |
| > <p>И тако се учитељ осами.{S} У прсте бих вам могао казати сваку његову ријеч, тако је мало г |
| p> <p>— Воду! — дрекну он.</p> <p>Рекао бих хиљаду котлова се сасуше у пламен.{S} Али он још ја |
| народ.{S} Сви поустајаше.</p> <p>— Имао бих нешто да проговорим са старијим људима, — рече поп. |
| на једну врбу до самог шљемена, па као бјесомучан и не знајући шта ради, стаде лупати сјекиром |
| онда погледа на страну, куда Марине очи бјеху управљене:</p> <p>— Дуд? рече она.</p> <p>— Шта?< |
| једили.{S} Још једно по сахата а авлија бјеше пуна људи, а пред кућом више од десетора кола, а |
| } Пред зору је била лака киша.{S} Земља бјеше свуда влажна, а са дуда спрам врата још нијесу ис |
| с оно мало длака на глави.</p> <p>Мара бјеше сама у зачељу.{S} Брзо устаде.{S} Лијевом руком п |
| а варнице се хватају за небо.{S} Шљеме бјеше све у пламену.{S} Пуцају рогови и греде, већ је и |
| ан.</p> <p>Он истрча на поље.{S} Већ се бјеше прикупило нешто сељака.{S} Некакав страх бјеше об |
| из градине.{S} Његово светитељско лице бјеше опет узело земаљски облик, јер га радост бјеше об |
| у: «Нећу у Биоград! нећу!« Али слаб јој бјеше гласић.{S} Не чу то ни поп, ни кум Нинко, ни кочи |
| е:</p> <p>— Спава још дијете!</p> <p>То бјеше препона.{S} Ко може стегнути срце, па сада пробуд |
| S} Сад ме ништа више не боли!</p> <p>То бјеше пошљедња његова ријеч!</p> <milestone unit="subSe |
| ше по њему, да пробуди Мару, али кревет бјеше празан.</p> <p>Он истрча на поље.{S} Већ се бјеше |
| пет узело земаљски облик, јер га радост бјеше обасјала: уста су му непрестано развучена, а на б |
| рикупило нешто сељака.{S} Некакав страх бјеше обузео попа, да се једва држаше на ногама.</p> <p |
| l:id="SRP18801_C3"> <head>III</head> <p>Бјеше недјеља послије подне.{S} Народ се искупио код за |
| изненађена.</p> <p>— На поклон!</p> <p>Бјеше то једна велика пјесмарица сва у злато увезана.</ |
| ститају.{S} А он се чисто подмладио.{S} Благосиља све редом, а Мићу заповједио да све црквене ч |
| p> <p>— Ако је твоја воља, попо; и твој благослов, да му узмемо добру жену дадиљу, или да га да |
| е мала?</p> <p>— Мара. -</p> <p>— Да је благословена;</p> <p>Послије ручка много се што шта вла |
| <p>— Пољуби бабу још један пут и кажи: благослови ме!</p> <p>Она се наже из кола попу, и пружи |
| да ћеш то, Луко?</p> <pb n="92" /> <p>— Благослови оче! — У обор!</p> <p>— А чије су?</p> <p>— |
| же из кола попу, и пружи руку:</p> <p>— Благослови ме, бабо! — па наслони усне на увелу попову |
| радни дан сједиш пред механом?</p> <p>— Благослови! — каже ковач и иде руци, — а шта ћу кад нем |
| сједала.</p> <p>— Добро јутро, куме, и благослови! — рече кум Нинко кад угледа попа.{S} И кочи |
| нда попову руку и пољуби је; прошапта: »Благослови ме... и опрости!« Послије јој се ваљада од б |
| рече поп — ви сви знате како ме је бог благословио и како сам му платио за моје знане и незнан |
| — рене кмет.</p> <p>— Нека је с божјим благословом!</p> <p>Иконија се врати у собу.</p> <p>— Ј |
| га као своје!</p> <p>— Ако је с твојим благословом, попо, ја велим тако је добро, — рене кмет. |
| рече, — ја велим у име бога и с твојим благословом, куме, да се крећемо.</p> <p>Иконија с црве |
| капиталиста притиснуо пола села, а све благочастивим намјештањем.{S} Он с овим капиталистима е |
| : — Треба радити! — па нас остави, а ми блејимо за њом.</p> <p>Или дође послије подне, кад се п |
| исмо и приведосмо кревету.</p> <p>— Још ближе! — шану поп.</p> <p>Она на кољенима приђе још бли |
| у поп.</p> <p>Она на кољенима приђе још ближе, али не дизаше главе, ни руку с очију.</p> <p>Поп |
| лика је то књига!{S} Ко њу чита, тај се ближи богу!</p> <pb n="135" /> <p>Да, али поп не зна од |
| тем на Јаругу, морали смо се вратити до близу самог села.{S} Кад се опет примакосмо, чусмо по н |
| n="145" /> <p>На прагу се показа Мара, блиједа као смрт, убијена кишом и временом, сва мокра, |
| а са ораха му се одзива жуња.{S} Сунце блиста, а облаци се разилазе.</p> <p>Мара стала на врат |
| се примицасмо селу.{S} Онда ја закопчам блузу, набијем шајкачу на очи, зажмурим и одважно га уп |
| а.{S} Само што је мало порасла и што је бљеђа дошла у лицу, те јој црне очи чисто још црње и јо |
| јасан глас, пјесму и ријечи: »...первје бо пришел јеси, светитељу Саво«... -</p> <p>Бинко цикну |
| дијете... остављам вама на аманет...{S} Бог вам а душа вам!</p> <p>Кум Нинко испружи врат, храк |
| , на који се иде затворенијих очију.{S} Бог да му душу прости!{S} Жао нам га је било.{S} Вио је |
| јете у Биограду, па да се сам врати?{S} Бог зна би ли он то могао икако и поднијети?</p> <p>Ту |
| /p> <p>»Он прочита наше село.</p> <p>»— Бог да му душу прости!«</p> <p>— А... онај... ваш учите |
| Шта ће женском чељадету толико имање, а бог зна чија ће она бити, и у чије ће руке доћи!{S} Тек |
| етна да ти је Марија и наше кумство! да бог да свако добро и радост од ње да дочекаш; да те утј |
| бити: «Не слази» вели «с крила».{S} Да бог да!{S} Само што нешто сметено прича како се растао |
| >— Лијепа старост! — рече владика. — Да бог да још дуго да поживиш! — А бога ти, оче — не прими |
| квом заносу.</p> <pb n="116" /> <p>— Да бог да да ово све на добро изађе! — рече баба Стевана.< |
| љу за дуго и на много.</p> <p>— Амин да бог да! — одазваше се тихо сељаци.</p> <p>Сви се обреди |
| таде пред олтар па поче говорити, да је бог оставио недјељу и празнике за цркву, да се у остале |
| тно скочи с кола, па тромо, и као да је бог зна како уморан, приђе столу, гдје је и поп сједио. |
| о! — рече поп — ви сви знате како ме је бог благословио и како сам му платио за моје знане и не |
| и дах.</p> <p>— Птицама небеским дао је бог другу снагу и путе, а човјеку остаје памет и хришћа |
| здрава, докле си ми живота поклонио!» И бог га је заједно с пошом одарио здрављем.{S} Али кад п |
| чита некакву купусару.</p> <p>— Помози бог! — рече поп.</p> <p>Учитељ занесе објема ногама као |
| јеш њеној срећи на пут.</p> <p>— Не дао бог! — рече поп грцајући. — Па шта да радим?{S} Научи м |
| — Ти си, оче, од најстаријих овдје; а, бога ти, колико ти је година?</p> <p>— Ја — вели поп — |
| е сам језик поведе, те рекох: — шта је, бога ти, с Павлом Ђерићем?</p> <p>— Е, сељаче и господи |
| м и одважно га упитам:</p> <p>— Шта је, бога ти... — хтједох рећи: с Маром, али ме сам језик по |
| а. — Да бог да још дуго да поживиш! — А бога ти, оче — не прими за зло, — гдје си ти школе учио |
| толу, гдје је и поп сједио.{S} Не назва бога, само мало климну главом.</p> <p>— Је ли овдје кме |
| ичина!</p> <p>— Па сад ћеш, ћери, у име бога у Биоград, — рече поп и силом развуче уста. — Тамо |
| дана и кум Нинко сједе на кола па у име бога оде у Биоград, а весео народ само једно поручује: |
| p>— Осваја дан — рече, — ја велим у име бога и с твојим благословом, куме, да се крећемо.</p> < |
| >Дуго се опирао срцу, не хотећи »срдити бога«, али старост га је обрвала.{S} Он паде лицем на к |
| гракнуше сељаци. — Не говори тако, ако бога знаш!</p> <p>Аксентије Смиљанић истаче се напријед |
| — Стани! — рече владика. — Ко је то Југ Богдан?</p> <pb n="113" /> <p>— Није, он жив, — рече Ма |
| > <p>«Маче војску старац Југ-Богдане, у Богдана силна војска била...»</p> <p>— Стани! — рече вл |
| читају:</p> <p>«Маче војску старац Југ-Богдане, у Богдана силна војска била...»</p> <p>— Стани |
| .{S} Јал’ се мирите, јал’ ћете од сад с богом ратовати!«</p> <p>Дршћемо ми као прутови — није ш |
| те.{S} Поп пољуби Мару:</p> <p>— Пођи с богом, Маро!{S} Нека ти је он у помоћи!</p> <p>Онда сви |
| {S} Махну слабо главом, као да рекне »с богом« и пријеђе преко пута.{S} Отвори црквена врата, и |
| све моли, кад они морају радити, да је богомрско не радити у петак, јер је то само турски свет |
| ворим ово свето мјесто, да га не газите богопротивним ногама и да ме не црните све горе пред оц |
| се некаквом што прави шешире.{S} Остоја богословац прича да се сада раставља са том женом, јер |
| кад није престајао, никад се уморио.{S} Богу се молио: »Боже, опрости ми гријехе и одржи ме здр |
| у, а она гори у велике.{S} Црква, хвала богу, још здрава, читава, само што вјетар наноси пламен |
| у.{S} У мене је и задруга већа, а хвала богу паметна су ми и чељад, имаће се и код мене чему на |
| {S} Дијете, као што видите, расте хвала богу и напредује.{S} Још мало па ће сама себи плести ко |
| лабо се разбира.{S} Јечи само и моли се богу да је прими.</p> <p>Шта да се ради?</p> <p>У један |
| о спава.{S} Стаде под икону и помоли се богу, па одважно приђе кревету.{S} Метну дјетету руку н |
| е то књига!{S} Ко њу чита, тај се ближи богу!</p> <pb n="135" /> <p>Да, али поп не зна од колик |
| да се у остале дане човјек радећи моли богу, да се он за све моли, кад они морају радити, да ј |
| е.{S} Он клече на траву и узе се молити богу.</p> <p>Још није поштено ни свануло, а већ све сел |
| ад тако радите?{S} Шта сам ја згријешио Богу, да ми не дате под моје старе дане живјети?{S} Как |
| ао крпа и разрогачи очи; — Шта се то по богу толико учи?</p> <p>— Науке, — рече владика.</p> <p |
| ријеши!... хтједох рећи: чисто нам је — боже прости — стајао на путу.</p> <p>Да видите јесмо ли |
| враћа с пута на који полазим.{S} Не дај боже смртна случаја, или какве задјевице, шта би оно си |
| — Је ли оно тешко селу?</p> <p>— Не дај боже! — гракнуше сељаци. — Не говори тако, ако бога зна |
| се имала чиме прихранити, да је не дај боже, ви који...{S} Чекајте док свршим!{S} Тако сам ја |
| е ме!{S} Немам ја својега имања, ни дај Боже!{S} Све је ваше и онога храма.{S} Много би њојзи б |
| о својој моћи над нашим срцима.</p> <p>Боже! кад она дође!</p> <p>Поп ван себе од радости.{S} |
| ао, никад се уморио.{S} Богу се молио: »Боже, опрости ми гријехе и одржи ме здрава, докле си ми |
| <p>— Твоја? — пита владика. .</p> <p>— Божја, па моја! — рече поп.</p> <p>— Да је жива и здрав |
| ам самохран са овијем црвом.{S} Тако је божја воља, нека му је слава!{S} Али дијете ваља и глед |
| ад се родила.{S} И то је њено!</p> <p>— Божје па њено!</p> <p>— Е, сад ми је — вели лакше умриј |
| ели поп. — У цркви се пјесмом слави име божје.</p> <p>— Па кад ти се слави, а ти га слави!{S} А |
| мо се разговорити и с народом, па у име божје нек иде дијете у твоју кућу, и нека почне наук!</ |
| >Дршћемо ми као прутови — није шала оне божје ријечи, а пријети клетвом.{S} Осврће се народ и т |
| не видим да сте и вас четворица у овом божјем дому?{S} Прогнаћу вас, ако тако устјерате, старо |
| ли што за њега?</p> <p>— Е, кад се онај божји анђео одрече њега и врати покајан попу, учитељ ве |
| добро, — рене кмет.</p> <p>— Нека је с божјим благословом!</p> <p>Иконија се врати у собу.</p> |
| ије пачао, свакоме је угађао, а попа се бојао.{S} Управо се ни жив није чуо.{S} Ми смо били њим |
| , Рајковићу, ти, Иванковићу, ти, Јоване Бојичићу, и <pb n="95" /> ти, Настасе Андрићу, ама зар |
| о дијете порезала и који јој је Иконија боквицом превијала.{S} Гледа листиће <pb n="136" /> и м |
| hilomela</foreign>! па шта? — Или тргне боквицу из земље, па завирује прстић, који је још као д |
| .. и опрости!« Послије јој се ваљада од бола развуче лице, трже се једном, и онда као да се осм |
| игне се поп, да види да учитељ није што болестан.{S} Кад уђе у собу, а он лежи на кревету, који |
| п слабо одговара:</p> <p>— Не!</p> <p>— Боли ли те ма што год? — рече доктор.</p> <p>-— Овдје! |
| а и све до појаса, а све пита:</p> <p>— Боли ли те?{S} Осјећаш ли штогод?</p> <p>Поп слабо одго |
| са свим добро!{S} Сад ме ништа више не боли!</p> <p>То бјеше пошљедња његова ријеч!</p> <miles |
| , гдје владика стајаше.</p> <p>— Шта те боли? — рече владика.</p> <p>Поп с муком подвуче руку п |
| и.{S} Сељаци се шћућурише, само их срце боли, али што мора бити, мора!</p> <p>И послије мјесец |
| на прсима.</p> <p>Опет жељно гледа њено болно лице.{S} Смијеши се и чисто не може сит да је се |
| и некаква страшљива спокојност.{S} Онда болови наново учесташе.{S} Дође и Иконија, и поша рече |
| лијепо да заковрне.{S} Ударише некакви болови у крста и све се у клупче савија.{S} Сједи поп к |
| и, а сам се опет врати попадији.</p> <p>Болови наступају све на махове и све чешће, али кад поп |
| е.{S} Или -— или!...{S} Видим све...{S} Боље се врати па читај сентименталне романе и љуби оца |
| је људи, код којих је, пазе, да не може боље бити: «Не слази» вели «с крила».{S} Да бог да!{S} |
| е недјеље шио капу, и дотјеривао што је боље умио.{S} Кад поп сједе у кола пред нашом црквом, п |
| та лијепило.{S} Тек он се трудио што је боље могао.{S} Ни у што се у селу није пачао, свакоме ј |
| ојчицама на игри или на раду.{S} Све се боље уобљавају обрашчићи, и све црвенији долазе, док ве |
| ам за школу одредио, а — вели — не знам боље прилике од ове.</p> <p>— Оче владико, старија је т |
| <p>— Мара! — гракнусмо ми, а ћата, што боље може, попу на муштулук.</p> <p>Радоје опали из дво |
| «А она шта каже?» а Нинко намјешта што боље умије.{S} Каже да је весела као птица, и да је људ |
| > <p>Али кад поп скиде бригу с врата, и бољка умину.{S} Пред ноћ истина паде у ватру, али она н |
| <p>— Нијесам, оче!</p> <p>— Нијеси, ја боме, немаш кад од механе.{S} Треба ја да водим и твоју |
| ци поглед на попа, још већма зачкиљи, а бора на челу као да још дубља дође.</p> <p>Онда се опет |
| ово се састају а међ’ њима једна дубока бора, која се ни онда не изједначи, кад господин човјек |
| о себе и као да није весео.{S} А са оне боре на челу не може човјек ни знати како му је, јер ув |
| — Нећу ништа — рече он оштро, а врх оне боре показаше се још двије преко ње, — води ме!</p> <p> |
| стоји сама у соби.{S} Нешто се страшно бори са самом собом.{S} Ударе јој сузе па плаче, плаче, |
| гранама, под гредице подвучени струкови босиљка.{S} На пећи свакојака цвијећа; нова шареница пр |
| ма му панталоне, а горе само кошуља.{S} Босогоног лежи и чита некакву купусару.</p> <p>— Помози |
| ред попове куће, па већ више не би ишао босоног.{S} Оно добра што су имали, као што рекох нијес |
| е га јадника и овамо и онамо.{S} Узе га бости чиодом по ногама и све до појаса, а све пита:</p> |
| вече писао је неком своме другу: «...{S}Бош посла!{S} У народу се не може ништа учинити.{S} Зау |
| 1" /> <p>- А моба?</p> <p>— Треба убити брава и набавити аков ракије, а знаш како сам страдао.< |
| р да се одвојим од својега дјетета? — А брада му задрхта.</p> <pb n="114" /> <p>— Е — вели влад |
| оји.{S} Црвен га пламен обасјао, бијела брада прекрилила сва прса, дигао икону више главе и кро |
| да сједне.{S} И поп стоји, а бијела му брада час по заигра.</p> <p>— Ја — вели, — браћо, остах |
| на пун живота лик дјететов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њеним обрашч |
| ке и рида, а вјетрић му се игра бијелом брадом и с оно мало длака на глави.</p> <p>Мара бјеше с |
| поповом лицу.{S} Он је дохвати руком за браду и издиже јој лице према себи, па га гледа:</p> <p |
| .{S} Чудно да дијете, чим осјети његову браду на својем образу, заћута и заспа.{S} Гледао га је |
| отија Ковачевића, који га је заклањао и бранио.{S} Тај је Јеротије чак и ишао њему.{S} Шта су њ |
| а поче поп:</p> <p>— Чујеш, куме, и ти, брат-Станоје!{S} Дијете, као што видите, расте хвала бо |
| тар па отпоче проповијед.{S} Лијепо је, брате, говорио, чисто да се заплачеш.{S} Кад на пошљетк |
| још и Мару узе са собом.{S} Гигају се, брате, она кола, рекао би човјек: сад ће испасти, а коњ |
| римакоше постељи.</p> <p>— Прије свега, браћо, ево у овом су ковчегу овдје народни новци, а кљу |
| — рече кмет. — Шта велиш ти, оче, и ви, браћо?</p> <p>— Па да огледамо, а? — рече кум-Нинко.</p |
| ам!</p> <p>— Чуј ме, оче владико, и ви, браћо!{S} Ја изгубих душу што нијесам учио школе.{S} Са |
| ед:</p> <p>— Да простиш ти, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се моја домаћица прије два мјесе |
| па једва чујно настави:</p> <p>— Ни ви, браћо, узимати попа, који није учеван.{S} Школу одмах з |
| це, шта би оно сироче онда?...{S} Него, браћо, ја бих вас молио, да јој за сваки случај одредим |
| p>— Смртни смо људи, не примите за зло, браћо, ваља ми се добро с вама разговорити, јер се не в |
| ење па поче да дршће, каже: »Шта је то, браћо, јесте ли ви хришћани? како је то зло ударило, да |
| итељ као из мртвих:</p> <p>— Молим вас, браћо, и ви, господин-попо, ако дозволите да рекнем и ј |
| али и сам из пиштоља:</p> <p>— У помоћ, браћо, поведе се робље!</p> <p>Поп се пробуди, па уплаш |
| да час по заигра.</p> <p>— Ја — вели, — браћо, остах тако сам самохран са овијем црвом.{S} Тако |
| нића, Станоја Глувића и кмета.</p> <p>— Браћо — вели, — тако ми се све допада да ће скоро куцну |
| а сама оста у соби с дјететом.</p> <p>— Браћо! — рече поп — ви сви знате како ме је бог благосл |
| се окамени.</p> <p>— Пошљи — вели она — брже по Иконију Маркову.</p> <p>Поп разбуди Мића, који |
| сти већ опет вели кмету:.</p> <p>— Дела брже! уморан сам.{S} Отвори школу и пошљи ми фамилијаза |
| пчијем гнијезду.</p> <p>Кола пођоше још брже.{S} Из сусједне авлије испаде с малом пушком стара |
| ви.</p> <p>Мара бјеше сама у зачељу.{S} Брзо устаде.{S} Лијевом руком покупи хаљину, десном сма |
| а жигицама која је пред попом стајала и брзо трже руку назад.{S} Исправи се, па са стране баци |
| /p> <p>Међу сељацима наста жагор, али у брзо изађе Нинко Вилотић:</p> <p>— Ако сам ти прав, оче |
| ад сан, који не може растјерати никаква брига дјетињег доба, савлада немирну душу Марину; кад ц |
| јој је јасно лице.{S} Није то туга, ни брига, што занима њену душу.</p> <p>То је она сентимент |
| послије прича кад се врати.{S} Тако они бригају бригу, док Мара спава тврдим сном.{S} Већ се за |
| /p> <pb n="108" /> <p>Али кад поп скиде бригу с врата, и бољка умину.{S} Пред ноћ истина паде у |
| о је он ипак увијек у послу.{S} Он води бригу о цијелом селу.{S} Час је у једној час у другој < |
| прича кад се врати.{S} Тако они бригају бригу, док Мара спава тврдим сном.{S} Већ се заблиста о |
| од механе.{S} Треба ја да водим и твоју бригу.</p> <p>Он иде даље а ковач као опарен трчи попов |
| д господин човјек затури шешир и рупцем брише зној с чела.{S} Мора бити да се с њом родио.{S} Ч |
| оп од радости ни говори ни ромори, само брише очи и тек постарији људи што је по штогод припита |
| мисли, налију препукло срце.{S} Сломљен брод потоне и ништа се више не види.{S} И само још што |
| те најприје школу, па цркву.{S} Немојте брукати себе живе, ни мене мртва, ни градити шта му дра |
| ало кукаст нос, а под њиме малени густи брчићи, које је он на обје стране рашчешљао, те су на к |
| ви колац, којим је био подупро врата од буваре. — Говори народ о поповим ријечима, а свакоме пу |
| и из протокола крштених, који од сад не буде петком радио.</p> <p>И вјерујте, људи, у нашем сел |
| чињите, док добро не смислите, и док не буде доста новаца, да не будете постидни пред свијетом. |
| стио сам своју каријеру и спао на то да будем учитељ!...{S} Овдје су сви моји покушаји јалово и |
| лите, и док не буде доста новаца, да не будете постидни пред свијетом.{S} То вам је на аманет, |
| ође изгледа да је мало час било, само у будућности види вјечност срце које чека.{S} Кад је пошљ |
| кли као полелеј у варошкој цркви.{S} На букви кликће дјетлић, а са ораха му се одзива жуња.{S} |
| се сасуше у пламен.{S} Али он још јаче букну; сукну далеко иза звонаре, а варнице се хватају з |
| ину собу:</p> <p>— Устај, сине, некаква буна!</p> <p>Али из Мариног кревета нико се не одазва.< |
| {S} Пуца врљика, а разбијених глава као бундева.{S} Сваки дан све горе, и кмет већ био поручио |
| ага му глава!{S} Шта дижеш вику? — рече бунован Матија.{S} Павао му приђе и шану још нешто.</p> |
| p>Поп таман да скочи још преко прага, а Бурмазевић, који је стајао са стране и не видећи попа, |
| ча које шта.{S} Послије трчи по авлији, ваби кокоши, гледа како Мићо изгрће жар из пећи за хљеб |
| м или лупне капак од прозора.{S} Кокоши ваде главу испод крила, али још не скачу са сједала.</p |
| тиснуо народ.{S} А поп још кад хоће што важно да бесједи <pb n="94" /> поручи кмету да зовне јо |
| е све дивно, пуно живота, како је свјеж ваздух!</p> <p>Иконија јој завири у очи па онда погледа |
| шљено настави: — Чисто сам гладна овога ваздуха.</p> <pb n="134" /> <p>— Е, печем ја каву за те |
| из руку.{S} Жена пуна кућа, па се само вајкају: «Леле мене! како је дијете ислабило!»</p> <pb |
| те тако знојава бије вјетар?</p> <p>— ’Вако ја кад се ознојим!{S} Станем на вјетар, па чисто з |
| тни смо људи, не примите за зло, браћо, ваља ми се добро с вама разговорити, јер се не враћа с |
| аву шта да радим јако с њоме.{S} Дијете ваља да се по мало учи кућевном реду и послу.{S} Шта ће |
| а воља, нека му је слава!{S} Али дијете ваља и гледати.{S} Шта ћу ја стар и нејак с њиме?</p> < |
| </p> <p>— А знаш ли правило службе како ваља и «обредословије»?</p> <p>— Ја, оче владико, што р |
| душу.</p> <p>То је она сентименталност, ваљада својствена њеним годинама и школи коју је учила. |
| ослови ме... и опрости!« Послије јој се ваљада од бола развуче лице, трже се једном, и онда као |
| сам смио ни говорити.{S} Видим да му не ваљају послови што ради, али гдје ја прост човјек смије |
| <pb n="111" /> и ено га, сви га знате, ваљан хришћанин и један по један газда у селу.</p> <p>А |
| у с виром.{S} То нека је њено!{S} Је л’ вам право?</p> <p>— Како ти наредиш!</p> <p>— У ковчегу |
| причам како нам је било без ње, што да вам описујем како је сиромах поп чисто занесен и често |
| , мисли једно а говори друго.{S} Што да вам приповиједам како смо били као убијени и како је ку |
| бити да дијете не плаче?</p> <p>Што да вам причам како нам је било без ње, што да вам описујем |
| љам вама на аманет...{S} Бог вам а душа вам!</p> <p>Кум Нинко испружи врат, хракну мало па рече |
| те... остављам вама на аманет...{S} Бог вам а душа вам!</p> <p>Кум Нинко испружи врат, хракну м |
| сам, кад се родио.{S} У оно доба, гдје вам почињем причати, рачунали смо ми, а и он, да ће му |
| и ако можеш.{S} Послушајте ме, пошљедњи вам пут кажем; вас сте четворица свему злу коловође.{S} |
| ве горе пред оцем небеским!{S} Пошљедњи вам пут кажем и позивам да се оставите пасјалука и неср |
| не будете постидни пред свијетом.{S} То вам је на аманет, па сад гледајте!</p> <p>Хоће они штог |
| цркви и селу, дакле попу. — Послије ћу вам већ и о њој причати.</p> <p>Цијело је село било поп |
| е у нашу окружну варош владика.{S} Нећу вам причати шта се ту спрема, ни ону трку и урнебес од |
| >И тако се учитељ осами.{S} У прсте бих вам могао казати сваку његову ријеч, тако је мало говор |
| е петак.</p> <p>А недјељом црква, рекох вам, пуна пунцата, па и половину порте притиснуо народ. |
| а нам може испећи каву.</p> <p>Не рекох вам да је такав договор да кум Нинко вози Мару у Биогра |
| ави:</p> <p>— А моје дијете... остављам вама на аманет...{S} Бог вам а душа вам!</p> <p>Кум Нин |
| имите за зло, браћо, ваља ми се добро с вама разговорити, јер се не враћа с пута на који полази |
| планути.</p> <p>Поп, који је до то доба ван себе лежао у колима, скочи на поље као момак од два |
| е једе и не пије.{S} Чисто дијете дошло ван себе; некаква му ватра подишла обрашчиће, и кад што |
| .</p> <p>Боже! кад она дође!</p> <p>Поп ван себе од радости.{S} Иконија да се угуши од суза, па |
| паде по сред собе између двије скамије, варнице посукташе, а проломљен таван наже се у пламену |
| јаче букну; сукну далеко иза звонаре, а варнице се хватају за небо.{S} Шљеме бјеше све у пламен |
| е била школа сукне још час по пламен, а варнице полетјеше небу, али пљусак освајаше.{S} Пред зо |
| народној војсци, и они отпратише попа у варош, а цијелим путем бацаше пушке и пјеваше.{S} За по |
| ам! свршила у селу, а сад је дај даље у варош, у Биоград.</p> <p>Попа штрецну, као да га неко н |
| оли, а ноћу шије поповске капе и шаље у варош.{S} Једва да је што више знао од онога што је дје |
| чељаде иде у школу?</p> <p>— Е, идите у варош, господар- и газда-Станоје, па ћете видјети.{S} Т |
| сам владика!</p> <p>Кад је поп стигао у варош, прича Јанко Радуловић, код кога ми купујемо со, |
| народ.{S} Веле, кад је наш поп дошао у варош, да су лупала звона и пуцале прангије, јер коњани |
| и ступио у војску.{S} Кад јуче идосмо у варош по требовање, а наш комисар донесе новине, па нам |
| е.</p> <p>Те године дође у нашу окружну варош владика.{S} Нећу вам причати шта се ту спрема, ни |
| у њоме нахранио.{S} Мићо донио скоро из вароши шарен нов ковчег и у њега трпа Иконија силне чар |
| > <p>— Сањала сам ко ја у некој великој вароши, па ко неке велике, велике куће; па ко ја се воз |
| ако ће, бити и учитељ.{S} А послије, у вароши друга срећа чека дијете.</p> <p>Поп заћута и дад |
| и стеже шину.{S} Набавља зелене шаре у вароши, па их све масти, а испод трапа гдје хвата можда |
| о дозволите, да се дијете васпитава као варошка дјеца, јер ово, ви видите и тако, мислим, није |
| утрење сунце, те се цакли као полелеј у варошкој цркви.{S} На букви кликће дјетлић, а са ораха |
| Послушајте ме, пошљедњи вам пут кажем; вас сте четворица свему злу коловође.{S} Јал’ се мирите |
| , па да му пребије голијени, који се од вас усуди ступити ногом на ову свету земљу.{S} Проклећу |
| зар ви мислите да ја не видим да сте и вас четворица у овом божјем дому?{S} Прогнаћу вас, ако |
| ногом на ову свету земљу.{S} Проклећу и вас и све инаџије и убојице оним путиром ондје, па онда |
| ће скоро куцнути за ме час.{S} Него сам вас зовнуо, да се договоримо за неке ствари.</p> <p>Кум |
| ек учитељ као из мртвих:</p> <p>— Молим вас, браћо, и ви, господин-попо, ако дозволите да рекне |
| :</p> <p>— Хајдете -— вели, — поздравио вас господин владика, да идете на ручак.</p> <p>Сједе п |
| творица у овом божјем дому?{S} Прогнаћу вас, ако тако устјерате, старости ми, одавде и намјести |
| сироче онда?...{S} Него, браћо, ја бих вас молио, да јој за сваки случај одредимо мало имања о |
| } Ја велим, ако дозволите, да се дијете васпитава као варошка дјеца, јер ово, ви видите и тако, |
| нку. — А ја мислим и кажем да се дијете васпитава!</p> <p>— Шта то? — рече Мојсило Прокић.</p> |
| его ја тако мислим и кажем да се дијете васпитава и никако друкчије!</p> <p>Згледаше се сељаци. |
| та против тога, да је Мара већ свршила «васпитање», и да сада похита учити се кућевном послу.{S |
| Чисто дијете дошло ван себе; некаква му ватра подишла обрашчиће, и кад што проговори, то је као |
| } Кроз село лете људи и вичу: »Ватра«, »Ватра!« »Изгорје школа!«. »Изгорје црква!« Па опет пушк |
| шором.{S} Кроз село лете људи и вичу: »Ватра«, »Ватра!« »Изгорје школа!«. »Изгорје црква!« Па |
| бољка умину.{S} Пред ноћ истина паде у ватру, али она не држа дуго, и он тврдо заспа.{S} Пробу |
| му душу прости!«</p> <p>— А... онај... ваш учитељ?{S} Чусте ли што за њега?</p> <p>— Е, кад се |
| чунао и смислио да јој одредимо, ако је ваша воља, ово парче земље, гдје је кућа, и њиву уз њу, |
| а својега имања, ни дај Боже!{S} Све је ваше и онога храма.{S} Много би њојзи било да јој одред |
| 5" /> било и срамота за оволико село; а вашој кући част и поштење! — ту учитељ скиде капу и пок |
| опанке, па онда у капу.</p> <p>— Нећу — веди, — хајде ме води!</p> <p>— Ама сједи, да пијеш што |
| ту и четири и по у сребру и крајцарама; веза новце у мараму, па даде попу:</p> <p>— На остави; |
| > <p>Сјутра дан до вечерње оборено све, везано и сложено у крстине.</p> <p>Поп је све што је им |
| по штогод припитају, а млађима се чисто везао језик.{S} Није шала, као каква госпођа!{S} Па как |
| <pb n="110" /> својом дјецом.{S} Онда, веле, рече свети владика: — Ти си, оче, од најстаријих |
| ељу.{S} Ко ће с нама!{S} Послије ручка, веле, разиђе се свијет мало по мало, само осташе попови |
| пушком старац Матија Ђенадић, који је, веле, још под Милошем ратовао.</p> <p>— У помоћ! — викн |
| тајала се и с учитељем; најприје га се, веле, плашила, али послије се већ навикла. -</p> <p>Так |
| ак.{S} Било је пуно свијета, а наш поп, веле, сједио у зачељу.{S} Ко ће с нама!{S} Послије ручк |
| о и Глувић, за њима још многи народ.{S} Веле, кад је наш поп дошао у варош, да су лупала звона |
| ме ни о распусту неће да пусте кући.{S} Веле: морам учити француски, да стигнем друге и тако да |
| слатко насмија.</p> <p>— Лијепо, оче! — веле да је рекао. — Хвала ти!{S} Таки мени и требају!</ |
| дрече њега и врати покајан попу, учитељ веле, оде у Биоград и ожени се некаквом што прави шешир |
| тоји једна велика пјесковница, за мал’, вели, што није у њу пљунуо.{S} Послије, каже, све код т |
| ако оставити села, «а због мене једног, вели, не вриједи да премјешташ конзисторије у село!»</p |
| па му није дао ни руке, него се с њиме, вели, у лице пољубио.</p> <p>Мара одмах потрча па влади |
| предао га школском старјешини.{S} Овај, вели, кад прочита писмо, отишао је с њиме и с Маром кућ |
| му да наспе чорбу себи у тањир, али он, вели, казао: «нека, хвала, могу ја и из чиније», те ниј |
| обрукати ако добро не пази.{S} Тако он, вели, и не гледа <pb n="121" /> већ пљуцка поред себе.{ |
| ено прича како се растао с њоме: «Није» вели «ни плакала!» Гдје ће то бити да дијете не плаче?< |
| пазе, да не може боље бити: «Не слази» вели «с крила».{S} Да бог да!{S} Само што нешто сметено |
| > <p>— Што ме гледаш?</p> <p>— Ништа! — вели поп. — У цркви се пјесмом слави име божје.</p> <p> |
| ори слика из авлије.</p> <p>— Остани! — вели слика са улице.</p> <pb n="137" /> <p>— Одмах си с |
| ркавицу, коју сам за школу одредио, а — вели — не знам боље прилике од ове.</p> <p>— Оче владик |
| изнесе дијете на рукама.</p> <p>— Ја — вели — не дам дјетета од себе, ако ћете ме сву исјећи.{ |
| а му брада час по заигра.</p> <p>— Ја — вели, — браћо, остах тако сам самохран са овијем црвом. |
| ти, колико ти је година?</p> <p>— Ја — вели поп — и народ рачунамо да ми је тако седамдесет.</ |
| му задрхта.</p> <pb n="114" /> <p>— Е — вели владика, — ти си своме дјетету највише добру рад.{ |
| Божје па њено!</p> <p>— Е, сад ми је — вели лакше умријети.{S} Спаде ми неки терет са срца.</p |
| а отргнути дијете од школе.{S} Ово је — вели — глава, каквих мало има.{S} Није се она родила да |
| ка се мало искашља.</p> <p>— Ласно је — вели — за новце, тек ако ти пристајеш.{S} Све ћемо то л |
| е горе него ли у Турској?{S} Синоћ ме — вели — зову да читам молитву Арнаутовићу, кад ја тамо, |
| мања од народног добра.</p> <p>— Куме — вели кум Нинко, — није малено твоје имање, а ево ћу и ј |
| си ти школе учио?</p> <p>— Ја сам се — вели поп — учио у мога оца, који је поповао у стара вре |
| може више ни хљеба да замијеси. »Хоће — вели — душа на нос да <pb n="96" /> ми искочи!«.{S} Тер |
| се дијете учи раду.</p> <p>— Штета би — вели владика — била отргнути дијете од школе.{S} Ово је |
| да се једва држи на ногама.{S} Шта ви — вели — мислите?{S} Да се договоримо ми, па послије да з |
| ње.{S} Поп се окамени.</p> <p>— Пошљи — вели она — брже по Иконију Маркову.</p> <p>Поп разбуди |
| Гдје су толики новци?</p> <p>— Па ти — вели — имаш имања, како су ми причали, на хиљаду дуката |
| скиде лулу с чибука:</p> <p>— Зар ти — вели, — дроњо, зовеш моју кућу туђом, и зар ће се ово д |
| је сједи пред крчмом:</p> <p>— Зар ти — вели — у радни дан сједиш пред механом?</p> <p>— Благос |
| а ће сама себи плести косе.{S} Ја сам — вели — много мислио и лупао главу шта да радим јако с њ |
| ? — рече Нинко полу.</p> <p>— Нијесам — вели поп — никад на то мислио.{S} Да видиш, није луда о |
| ега као какав капетан:</p> <p>— А што — вели — бијеш ту марву?</p> <p>— Ја шта ћу, кад неће да |
| аноја Глувића и кмета.</p> <p>— Браћо — вели, — тако ми се све допада да ће скоро куцнути за ме |
| д моје старе дане живјети?{S} Како ћу — вели — поћи на небо, гдје ће ме сјутра прексјутра свеви |
| ем, па попа у руку:</p> <p>— Хајдете -— вели, — поздравио вас господин владика, да идете на руч |
| ћевном реду и послу.{S} Шта ће</p> <p>— вели — научити у мојој кући, гдје нема ни преслице, а к |
| и, закла нас лијепо једно писмо, у коме вели: »Слатки бабо!{S} Хоће срце да ми пукне, што ти не |
| о га да га узме у конзисторију, али поп вели да не може никако оставити села, «а због мене једн |
| јеста, ал’ он не хтједе сјести већ опет вели кмету:.</p> <p>— Дела брже! уморан сам.{S} Отвори |
| аду, да му једва вјеровасмо.{S} За Мару вели да је најприје с писмом владичиним ишао у једну шк |
| Да! тој сам се мисли и сам поклонио!{S} Велика је то књига!{S} Ко њу чита, тај се ближи богу!</ |
| у порту и разда сиромашноме народу.{S} Велика је служба била тај дан, дивно је поп пјевао.{S} |
| ајно обрне очи, а на патосу стоји једна велика пјесковница, за мал’, вели, што није у њу пљунуо |
| > <p>— На поклон!</p> <p>Бјеше то једна велика пјесмарица сва у злато увезана.</p> <p>Поп нагну |
| узде.</p> <p>Ходом прођосмо поред нове, велике, зидане школе.{S} Баш звоњаше на вечерњу.{S} Кро |
| екој великој вароши, па ко неке велике, велике куће; па ко ја се возим на златним колима; па се |
| } Лице му је поблиједо ал’ не мршаво, а велике смеђе очи до пола <pb n="126" /> затворене, жмир |
| о ја у некој великој вароши, па ко неке велике, велике куће; па ко ја се возим на златним колим |
| p>Кад стигосмо пред школу, а она гори у велике.{S} Црква, хвала богу, још здрава, читава, само |
| отвори их.{S} Дубоко уздахну, па гледа великим безазленим црним очима у попа.</p> <p>— Како са |
| ском груну о земљу, и све се начини као велико огњиште.{S} Однијесмо попа његовој кући.{S} Из у |
| ћери?</p> <p>— Сањала сам ко ја у некој великој вароши, па ко неке велике, велике куће; па ко ј |
| е људи:</p> <p>— Кажи, де!</p> <p>— Ја, велим, господин-попо, и ви, господо кметови и кумови, д |
| а промаху?</p> <p>— А?</p> <p>— Што си; велим, стао ту, да те тако знојава бије вјетар?</p> <p> |
| — Ако је с твојим благословом, попо, ја велим тако је добро, — рене кмет.</p> <p>— Нека је с бо |
| , господин-попо и остала господо!{S} Ја велим, ако дозволите, да се дијете васпитава као варошк |
| омоли.</p> <p>— Осваја дан — рече, — ја велим у име бога и с твојим благословом, куме, да се кр |
| да видимо шта ће они рећи.</p> <p>— Ја велим да је опет дате мени у кућу,</p> <p>— рече Глувић |
| оме дјетету највише добру рад.{S} Па ја велим не треба да стајеш њеној срећи на пут.</p> <p>— Н |
| она бити, и у чије ће руке доћи!{S} Тек велим толико да јој одредите, да се не рачуна баш сироч |
| >— Не би било рђаво! — рече кмет. — Шта велиш ти, оче, и ви, браћо?</p> <p>— Па да огледамо, а? |
| /p> <p>Згледаше се сељаци.</p> <p>— Шта велиш, куме? — рече Нинко полу.</p> <p>— Нијесам — вели |
| е плоче, да се мало гигају кола као на »вендерима« и да се попу »не труцка зорли«.</p> <p>Једно |
| м ни ја.</p> <p>— Је ли више крмача или вепрова?</p> <p>— Крмача.</p> <p>— Ровашене?</p> <p>— У |
| слабило!»</p> <pb n="123" /> <p>— А да, весела друго, гладно и жедно у туђем свијету! — Па гура |
| а, сви присташе, и кум-Нинкова домаћица весела узела дијете за руку, а тек учитељ као из мртвих |
| намјешта што боље умије.{S} Каже да је весела као птица, и да је људи, код којих је, пазе, да |
| на да се у попа нашло женско дијете.{S} Весели људи и жене, изоблачили се и дошли цркви.{S} Љуб |
| а је се сити нагледају.</p> <p>Тако она весели попа и село.{S} Ишла је с попом и владици.{S} Би |
| арају о овом и оном, а младеж се игра и весели.</p> <p>А друмом за наше село иду једна кола и у |
| оистиха, па крепко, милостивно и ситно, весело као сватовска пјесма, па тужно као опијело.{S} А |
| ивно је поп пјевао.{S} А послије службе весеље на све стране.</p> <p>Пуна и крчма, па све наздр |
| <pb n="101" /> тобом, а све у здрављу и весељу за дуго и на много.</p> <p>— Амин да бог да! — о |
| на кола па у име бога оде у Биоград, а весео народ само једно поручује: «Похитај! не задржавај |
| е.{S} Гледа само око себе и као да није весео.{S} А са оне боре на челу не може човјек ни знати |
| е у постељу.</p> <p>Давно је пала роса, већ се и исток румени, а поп још не заспа.{S} И кад чу |
| ве у пламену.{S} Пуцају рогови и греде, већ је и таван дохватило; а у школи се свијетли као у п |
| као што рекох нијесу рачунали у своје, већ у народно.{S} Народ га је засијавао, жњео, косио, п |
| шено иде из крила у крило.{S} Не плаче, већ замишљеним очицама гледа у шта му драго.{S} Чупка р |
| емојде ми пристајати на муку, кажем ти, већ гледај свога посла!{S} Знам ја тебе добро који си т |
| запишта.{S} Не поздрави се он ни с ким, већ поводећи се уђе у собу гдје је дијете било.{S} Рече |
| бру надају.{S} Попадија се опоравља и - већ трећег дана предигла се у постељи, па срче млијеко |
| ако он, вели, и не гледа <pb n="121" /> већ пљуцка поред себе.{S} Кад случајно обрне очи, а на |
| дали да ће нам Мара доћи за учитеља.{S} Већ је поп с неколико старијих људи ишао због тога и вл |
| ако она пође учити и четврти разред.{S} Већ је зову сељаци да пише писма њиховим својтама, који |
| ратисмо, умијешасмо се и ми у народ.{S} Већ се хвата мрак.{S} У даљини опазисмо нека кола.{S} К |
| ше празан.</p> <p>Он истрча на поље.{S} Већ се бјеше прикупило нешто сељака.{S} Некакав страх б |
| .</p> <p>Много смо што шта говорили.{S} Већ се примицасмо селу.{S} Онда ја закопчам блузу, наби |
| пу да изађе, а сама оста с Иконијом.{S} Већ почиње да свиће први дан Духова.{S} Сио поп на клуп |
| у бригу, док Мара спава тврдим сном.{S} Већ се заблиста од истока.{S} Стадоше још двоја кола пр |
| а сврши све научне послове као и он.{S} Већ се више не кају сељаци што су је дали у школу, а по |
| е.</p> <p>Попа се клони, да је чудо.{S} Већ је недјељу дана, а с њиме није још ни ријечи прогов |
| сада похита учити се кућевном послу.{S} Већ је поп мислио да поведе ријеч о томе с народом, али |
| {S} Није јој била још ни година дана, а већ је имала чарапа, кошуља, убруса и других ствари пун |
| .</p> <p>Још није поштено ни свануло, а већ све село зна да се у попа нашло женско дијете.{S} В |
| во лице.{S} Ударише врућине.{S} Иконија већ кречи попову кућу и спрема се дочек за Мару.{S} Јед |
| ити, мора!</p> <p>И послије мјесец дана већ се опрема дијете за пут.</p> <p>Силне се припреме ч |
| мо недјељом проћи поред попове куће, па већ више не би ишао босоног.{S} Оно добра што су имали, |
| није имао ништа против тога, да је Мара већ свршила «васпитање», и да сада похита учити се куће |
| е се с мјеста и не одваја очију.{S} Кад већ кола замакоше, поп обриса очи и погледа по народу.{ |
| — народно је и било.</p> <p>Поодавно је већ како поп не може да махне косом ни да закопа мотико |
| она, стала на врата па гледа.{S} Поп је већ давно био у градини, и сваки час се враћа, да види |
| Дјеце није било, <pb n="128" /> јер је већ био јул мјесец, па због оно неколико дана до распус |
| ађе! — рече баба Стевана.</p> <p>Кад се већ смрче, разиђоше се жене и људи кућама, а оставише п |
| је га се, веле, плашила, али послије се већ навикла. -</p> <p>Тако је то ишло мјесец дана.{S} У |
| главе, погледају се испод очију и хоће већ да се љубе пред народом.{S} А послије службе: цмок! |
| е разбоље поп, заковрну од један пут, и већ му се чини да неће ни ноћи жив дочекати, па зове Ни |
| ика дошао: завирују је са свих страна и већ не могу да је се сити нагледају.</p> <p>Тако она ве |
| није хтио прљати тањира. — Знали смо ми већ у напријед да нас он неће осрамотити!</p> <p>Поп га |
| и њему мјеста, ал’ он не хтједе сјести већ опет вели кмету:.</p> <p>— Дела брже! уморан сам.{S |
| у обрашчићи, и све црвенији долазе, док већ не измаче мјесец јул, и док кум Нинко не запреже ко |
| ви и селу, дакле попу. — Послије ћу вам већ и о њој причати.</p> <p>Цијело је село било попов с |
| аче цвијељало, јер он је зацијело и сам већ с владиком о томе говорио.{S} Покуњисмо се, па ћута |
| иду сузе као маломе дјетету.{S} Са свим већ остарио, обневидио и постао забораван.{S} Знам, кад |
| еташе се једним правцем.</p> <p>Дођосмо већ у прво село.</p> <p>Преметнусмо школу, јер се наш у |
| еће имати!</p> <pb n="147" /> <p>Уђосмо већ у село.{S} Успомене навалише и притискоше ми груди. |
| бундева.{S} Сваки дан све горе, и кмет већ био поручио Циганину да скује резу за затвор и пред |
| ml:id="SRP18801_C4"> <head>IV</head> <p>Већ се приближаваше Петров дан.{S} Сваки дан ишчекивасм |
| к од прашине како се кола крећу.</p> <p>Већ окретоше Зебићевим шором, а поп и за њим сав народ |
| и дијете у кућу.{S} У мене је и задруга већа, а хвала богу паметна су ми и чељад, имаће се и ко |
| ави.</p> <p>Од то доба учитељ поста још већа ћуталица и још осамљенији.{S} Једно вече писао је |
| , па са стране баци поглед на попа, још већма зачкиљи, а бора на челу као да још дубља дође.</p |
| етров дан, а писма од ње нема.{S} Једно вече, трећи дан по Петрову дне, враћају се људи с рада, |
| ећа ћуталица и још осамљенији.{S} Једно вече писао је неком своме другу: «...{S}Бош посла!{S} У |
| »Слава теби, Господе!«</p> <p>Али једно вече, кад се врати из села, застаде он пошу у несвијест |
| код оца до своје осме године.{S} Једног вечера сједи поп, кум Нинко и Станоје Глувић у поповој |
| е попа сама.{S} Није ни он готово ништа вечерао, а ту ноћ узе Мару себи у постељу.{S} Иконија с |
| сјутра зови мобу.</p> <p>Сјутра дан до вечерње оборено све, везано и сложено у крстине.</p> <p |
| велике, зидане школе.{S} Баш звоњаше на вечерњу.{S} Кроз прозор угледах ђачиће; устали на ноге, |
| ала чиме прихранити, да је не дај боже, ви који...{S} Чекајте док свршим!{S} Тако сам ја срачун |
| е васпитава као варошка дјеца, јер ово, ви видите и тако, мислим, није рођено да копа и оре, а |
| <p>— Да простиш ти, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се моја домаћица прије два мјесеца <pb |
| балите ви, жене, и цвијелите дијете?{S} Ви ништа друго и не знате! — рече Аксентије Смиљанић, и |
| дјететом.</p> <p>— Браћо! — рече поп — ви сви знате како ме је бог благословио и како сам му п |
| ела, да се једва држи на ногама.{S} Шта ви — вели — мислите?{S} Да се договоримо ми, па послије |
| завезано шест и по дуката, чиме сте је ви даривали, кад се родила.{S} И то је њено!</p> <p>— Б |
| око неке сипљиве кобиле.{S} Па шта ћете ви у овом храму кад тако радите?{S} Шта сам ја згријеши |
| купало у сузама.</p> <p>— А шта балите ви, жене, и цвијелите дијете?{S} Ви ништа друго и не зн |
| <pb n="104" /> у недјељи.{S} Него дајте ви мени дијете у кућу.{S} У мене је и задруга већа, а х |
| Молим, молим, господар-Нинко и куме, и ви, господин-попо и остала господо!{S} Ја велим, ако до |
| во! — рече кмет. — Шта велиш ти, оче, и ви, браћо?</p> <p>— Па да огледамо, а? — рече кум-Нинко |
| Сјећам!</p> <p>— Чуј ме, оче владико, и ви, браћо!{S} Ја изгубих душу што нијесам учио школе.{S |
| пријед:</p> <p>— Да простиш ти, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се моја домаћица прије два м |
| е!</p> <p>— Ја, велим, господин-попо, и ви, господо кметови и кумови, да није право да се дијет |
| из мртвих:</p> <p>— Молим вас, браћо, и ви, господин-попо, ако дозволите да рекнем и ја.</p> <p |
| ршће, каже: »Шта је то, браћо, јесте ли ви хришћани? како је то зло ударило, да је горе него ли |
| е - и дати рачуна о своме стаду?{S} Или ви хоћете да ја затворим ово свето мјесто, да га не газ |
| се, па једва чујно настави:</p> <p>— Ни ви, браћо, узимати попа, који није учеван.{S} Школу одм |
| n="95" /> ти, Настасе Андрићу, ама зар ви мислите да ја не видим да сте и вас четворица у овом |
| исила, а горња је мало издигнута, те се виде бијели као снијег зуби, мало искривљени као плот к |
| вијету.{S} Причао је много чуда, што је видео у Биограду, да му једва вјеровасмо.{S} За Мару ве |
| рмазевић, који је стајао са стране и не видећи попа, маче сјекиром по довратку.{S} Поп преко пр |
| јете, прије него се са свим врати кући, види што више свијета и научи се чему се год деси прили |
| но и силно зајеца.</p> <p>Још мало се - види кроз облак од прашине како се кола крећу.</p> <p>В |
| био у градини, и сваки час се враћа, да види је ли Мара устала.{S} Пред зору је била лака киша. |
| ема!{S} Послије службе дигне се поп, да види да учитељ није што болестан.{S} Кад уђе у собу, а |
| Сломљен брод потоне и ништа се више не види.{S} И само још што сан из поломљене парчади ствара |
| оту и дуго и тихо шапућу.{S} Нико то не види, нити ко опажа на другој страни иза амбара црне Па |
| Стидљиво погледа попа, а на лицу јој се види некаква страшљива спокојност.{S} Онда болови нанов |
| да је мало час било, само у будућности види вјечност срце које чека.{S} Кад је пошљедњи мјесец |
| с њиме долазио у додир.{S} И учитељ чим види попа, а он погне главу, намргоди се још јаче, игра |
| , а што могу неће.{S} Или -— или!...{S} Видим све...{S} Боље се врати па читај сентименталне ро |
| с којим ја нијесам смио ни говорити.{S} Видим да му не ваљају послови што ради, али гдје ја про |
| оја и паметнија од моје.{S} Само још да видим шта ће село рећи.</p> <p>А у селу ко смије рећи ш |
| се Андрићу, ама зар ви мислите да ја не видим да сте и вас четворица у овом божјем дому?{S} Про |
| че владико!{S} Ја затворам очи, а дивно видим да је други свијет настао.{S} Дође учеван човјек |
| је да запитамо и друге паметне људе; да видимо шта ће они рећи.</p> <p>— Ја велим да је опет да |
| ћу кад немам посла?</p> <p>— А јеси ли видио црквена кола и шину на точковима?</p> <p>— Нијеса |
| олу.</p> <p>— Какву школу?{S} Ко је још видио да женско чељаде иде у школу?</p> <p>— Е, идите у |
| боже прости — стајао на путу.</p> <p>Да видите јесмо ли дочекали чему смо се надали!</p> </div> |
| аспитава као варошка дјеца, јер ово, ви видите и тако, мислим, није рођено да копа и оре, а то |
| и ти, брат-Станоје!{S} Дијете, као што видите, расте хвала богу и напредује.{S} Још мало па ће |
| имао удјела у Маријином отхрањивању.{S} Видићете како!</p> <pb n="103" /> <p>Лијепо пазе Мару у |
| ти га слави!{S} А мене немој дирати!{S} Видиш да радим!</p> <p>Па опет се извали на кревет и от |
| — вели поп — никад на то мислио.{S} Да видиш, није луда ова учитељева.</p> <p>— А како ће то и |
| <p>Павао исколачи очи:</p> <p>— Зар не видиш да је сваки као пуце, апостола му његова?{S} Па д |
| ову ријеч, тако је мало говорио.{S} Кад видје да му и оно мало, што овда онда проговори, нико н |
| смо механу; питасмо узбуњене сељаке: не видје ли ко шта? — нико нам ништа не умједе казати.</p> |
| си казао да је марва!</p> <p>Сељаци су видјели истина да је овај учитељ са свијем нешто друго |
| па воду, а сјекира тутњи.{S} Ми више не видјесмо попа.</p> <p>Тада Станоје Исаковић лупи сјекир |
| мо, чусмо по ново пушке у нашем селу, и видјесмо како се црвени небо.</p> <p>— У село! у село! |
| и силом развуче уста. — Тамо ћеш свега видјети.</p> <p>— Биоград!? — рече дијете и промијени с |
| рош, господар- и газда-Станоје, па ћете видјети.{S} Тамо иду сва дјеца и мушка и женска, и тако |
| <p>— Чивутин, — Рече Павао. — Ја те не видјех ни да се крстиш, ни да клањаш.{S} Не знам само ч |
| се склупча.{S} У соби се ништа више не виђаше од дима.</p> <p>Опет као да се чује попов глас, |
| засијавао, жњео, косио, пластио, врхао, вијао, Мићо црквењак на пијацу носио, а поп новце чувао |
| ати.</p> <p>— Отишли су преко јаруге! — викну гомила, и све наже као јато чворака на траг.</p> |
| колима и с коњима!</p> <p>— Сједајте! — викну он, — сад ћемо га ухватити!</p> <p>Двојица тројиц |
| од Милошем ратовао.</p> <p>— У помоћ! — викну Павао потрчавши њему. .</p> <p>— Шта је?</p> <p>— |
| <p>А кад он диже и исправи главу, Нинко викну кочијашу:</p> <p>— Ошини!</p> <p>Коњи пођоше.{S} |
| .{S} Мара се окрете оцу, и престрављено викну: «Нећу у Биоград! нећу!« Али слаб јој бјеше гласи |
| кревет.{S} Он се није разбирао.{S} Кмет викну скупљеном народу:</p> <p>— Добар кочијаш по докто |
| на њу, па поиздалека окренув се учитељу викну: — Упамтиде ти, учитељу, коме си казао да је марв |
| Ђерић, поручик!«</p> <p>»— Одакле је? — викнусмо ми сви.</p> <p>»Он прочита наше село.</p> <p>» |
| е раније, па кад не могах заспати, а ја викнух дијете да хвата.</p> <p>— Ходи у кућу! — рече по |
| м и пазим.</p> <p>— Да узмемо Иконију — викнуше сељаци.</p> <p>— Добро! — рече поп. — Али дјете |
| > <p>— Без трага му глава!{S} Шта дижеш вику? — рече бунован Матија.{S} Павао му приђе и шану ј |
| има наста жагор, али у брзо изађе Нинко Вилотић:</p> <p>— Ако сам ти прав, оче, да се окумимо!{ |
| да нешто прошапуташе међу собом и Нинко Вилотић први уђе у собу гдје је дијете било и тури му п |
| } Мићо изнио ракије у бардаку, па служи винском чашом.{S} Пију људи а жене отхукују и уздишу, а |
| душу прости!{S} Жао нам га је било.{S} Вио је сиромах некако прирастао за село.{S} Лијепо смо |
| дан данас зове ону ливаду с виром Марин Вир, а забран са шарамповом Марин Шарампов.{S} Ко не вј |
| уз њу, забран са шарамповом и ливаду с виром.{S} То нека је њено!{S} Је л’ вам право?</p> <p>— |
| } И народ и дан данас зове ону ливаду с виром Марин Вир, а забран са шарамповом Марин Шарампов. |
| ручак.{S} Посадише Мару до попа, па јој висе ножице низ столицу, а сам свети отац намјешта је.{ |
| вучена, а на бијелим трепавицама час по виси капљица, којом душа роси, кад јој се мркне и кад с |
| ли хартијом подлијепљени.{S} На зиду је висила једна стара дрвена икона светога Саве.{S} Била ј |
| амим ноздрвама.{S} Доња му је усна мало висила, а горња је мало издигнута, те се виде бијели ка |
| з уста и носа лоптила му је крв, а ноге висише као мртве.{S} Још је дисао.{S} Намазасмо му уљем |
| наљутио, поцрвенио у лицу као паприка, виче на волове и дере ајдамаком куд стигне.</p> <p>А ек |
| бићевим шором.{S} Кроз село лете људи и вичу: »Ватра«, »Ватра!« »Изгорје школа!«. »Изгорје цркв |
| ку.{S} Поп преко прага, а пламена греда више врата тресну и лупи попа по потиљку.{S} Он паде ни |
| може човјек жив да дочека.{S} Али нема више туге.{S} Разведрила су се лица и некаква неспокојн |
| ад ми је са свим добро!{S} Сад ме ништа више не боли!</p> <p>То бјеше пошљедња његова ријеч!</p |
| а, а дим се склупча.{S} У соби се ништа више не виђаше од дима.</p> <p>Опет као да се чује попо |
| сли.</p> <p>Од то доба он учитеља никад више ни за шта не запита, нити је с њиме долазио у доди |
| гу и често је хвата несвјестица.{S} Све више изнемаже и једну ноћ лијепо да заковрне.{S} Удариш |
| ничице и прсима на земљу, а икону диже више главе.{S} Сасусмо чабар воде на њега и греду, и из |
| и ноге јој почеше отјецати.{S} Не може више ни хљеба да замијеси. »Хоће — вели — душа на нос д |
| опа у пламену.{S} Држи икону и дигао је више главе.</p> <p>Нама жива срца попуцаше.{S} Престрав |
| цу.</p> <p>Кад ашов извиси гомилу земље више попадије, махну поп руком на нас и ми одосмо његов |
| срце.{S} Сломљен брод потоне и ништа се више не види.{S} И само још што сан из поломљене парчад |
| све научне послове као и он.{S} Већ се више не кају сељаци што су је дали у школу, а поп кад ј |
| та.{S} А послије, кад ти дође, нећеш се више од ње одвајати!» Тако опет наступи вјечност, посли |
| <p>— Ама не знам ни ја.</p> <p>— Је ли више крмача или вепрова?</p> <p>— Крмача.</p> <p>— Рова |
| шти и сипа воду, а сјекира тутњи.{S} Ми више не видјесмо попа.</p> <p>Тада Станоје Исаковић луп |
| на науку!{S} Немој, оче владико, држати више простих попова, као ја што сам... што сам био... — |
| а авлија бјеше пуна људи, а пред кућом више од десетора кола, а Мара — још спава.</p> <pb n="1 |
| капе и шаље у варош.{S} Једва да је што више знао од онога што је дјеци говорио.{S} Пјевао је у |
| је него се са свим врати кући, види што више свијета и научи се чему се год деси прилика.{S} По |
| едјељом проћи поред попове куће, па већ више не би ишао босоног.{S} Оно добра што су имали, као |
| брада прекрилила сва прса, дигао икону више главе и кроз онај тутањ и праску чусмо његов јасан |
| мељити.{S} Дјеце нијесу имали, тијем су више рачунали сеоску дјецу у своју.{S} Ко није имао чар |
| ице и чита, не престаје.{S} А на откосу више ње стоји млад човјек.{S} Подбочио се на косиште и |
| а сам крстио није се потурчио, кога сам вјенчао није се раставио, а кога сам опојао није се пов |
| а, што је видео у Биограду, да му једва вјеровасмо.{S} За Мару вели да је најприје с писмом вла |
| са шарамповом Марин Шарампов.{S} Ко не вјерује нека пита само кога из мог села.</p> <p>Кад се |
| и од сад не буде петком радио.</p> <p>И вјерујте, људи, у нашем селу нема, као у другима, ама н |
| — ’Вако ја кад се ознојим!{S} Станем на вјетар, па чисто забрекнем.{S} Па кад послије <pb n="13 |
| рам тих врата друга су, те тако се игра вјетар кроз ковачницу, и хлади знојава ковача.</p> <p>К |
| велим, стао ту, да те тако знојава бије вјетар?</p> <p>— ’Вако ја кад се ознојим!{S} Станем на |
| вала богу, још здрава, читава, само што вјетар наноси пламен на њу, и сваки час чекамо кад ће п |
| оја се уставише, раширио руке и рида, а вјетрић му се игра бијелом брадом и с оно мало длака на |
| е мало час било, само у будућности види вјечност срце које чека.{S} Кад је пошљедњи мјесец школ |
| више од ње одвајати!» Тако опет наступи вјечност, послије које ће зар и нама гранути сунце.</p> |
| И само се још нестрпљиво ишчекиваше мио владалац, који и не сањаше о својој моћи над нашим срци |
| на муштулук.</p> <p>Било како му драго, владика дође, и наш поп осоколи туна.{S} Владика одмах |
| ладика дође, и наш поп осоколи туна.{S} Владика одмах чинио ручак.{S} Било је пуно свијета, а н |
| лабо махну руком, као да му приђемо.{S} Владика сједе на столицу до кревета, а ми се искупили у |
| Митар повуче нашег попа за мантију.{S} Владика се слатко насмија.</p> <p>— Лијепо, оче! — веле |
| {S} Пукла му је кичма!</p> <p>Он оде, а владика се врати у собу.</p> <p>— Оче — рече владика, — |
| /p> <pb n="112" /> <p>Кад чича изађе, а владика помилова Мару па рече:</p> <p>— Овога чику, ћер |
| } Пред зору се још само слабо пушаше, а владика и доктор стигоше у село.</p> <p>Кад они уђоше у |
| осташе попови код владике.</p> <p>Онда владика поче једног по једног питати како се зове, одак |
| а он њу у чело.</p> <p>— Твоја? — пита владика. .</p> <p>— Божја, па моја! — рече поп.</p> <p> |
| ;</p> <p>Послије ручка много се што шта владика с попом разговарао.{S} Звао га да га узме у кон |
| то му је кућа до владичина двора, да је владика изишао до врата, и помогао попу да сиђе с кола, |
| угледа попа у оној помпи, помисли да је владика, па ободе коња на муштулук.</p> <p>Било како му |
| у сузе капљу у тањир.</p> <p>Послије је владика питао шта је учила, и кад она одговори да свршу |
| е, што ти не могу доћи.{S} Причао ти је владика да ме је премјестио у један пансионат, гдје се |
| Глувићевој кући.{S} А они као да им је владика дошао: завирују је са свих страна и већ не могу |
| се трже и обрте очи на ону страну, гдје владика стајаше.</p> <p>— Шта те боли? — рече владика.< |
| п.</p> <p>— Да је жива и здрава! — рече владика, милујући дијете.</p> <p>Сједоше они за ручак.{ |
| војска била...»</p> <p>— Стани! — рече владика. — Ко је то Југ Богдан?</p> <pb n="113" /> <p>— |
| <p>— Лијепо, сине, врло лијепо! — рече владика.{S} Узми ту књигу па читај код куће!</p> <p>— Н |
| мдесет.</p> <p>— Лијепа старост! — рече владика. — Да бог да још дуго да поживиш! — А бога ти, |
| богу толико учи?</p> <p>— Науке, — рече владика.</p> <p>— А шта ће то њој?</p> <p>— Како шта ће |
| ен човек.</p> <p>— Како то, оче? — рече владика.</p> <p>— Тако, оче владико!{S} Ја затворам очи |
| а стајаше.</p> <p>— Шта те боли? — рече владика.</p> <p>Поп с муком подвуче руку под икону и ме |
| у учио.</p> <p>— Од тебе се, оче — рече владика, — има и матор човјек чему да научи. — А како т |
| ка се врати у собу.</p> <p>— Оче — рече владика, — желиш ли штогод?</p> <p>— Да се исповједим! |
| > <p>Поп заћута и даде се у мисли.{S} И владика ћути.{S} Тако то траја неко вријеме, онда рече |
| дрхта.</p> <pb n="114" /> <p>— Е — вели владика, — ти си своме дјетету највише добру рад.{S} Па |
| јете учи раду.</p> <p>— Штета би — вели владика — била отргнути дијете од школе.{S} Ово је — ве |
| војом дјецом.{S} Онда, веле, рече свети владика: — Ти си, оче, од најстаријих овдје; а, бога ти |
| есте човјек!{S} Та приличи му да је сам владика!</p> <p>Кад је поп стигао у варош, прича Јанко |
| јдете -— вели, — поздравио вас господин владика, да идете на ручак.</p> <p>Сједе поп у кола, па |
| <p>Те године дође у нашу окружну варош владика.{S} Нећу вам причати шта се ту спрема, ни ону т |
| у ништа од школе!</p> <pb n="115" /> <p>Владика се мало искашља.</p> <p>— Ласно је — вели — за |
| умијеш читати?</p> <p>— Умијем.</p> <p>Владика донесе једну књигу, па је даде Мари да чита.{S} |
| — Да се исповједим! —~ рече поп.</p> <p>Владика се забезекну:</p> <p>-— А какав тебе гријех мор |
| а прси, и ми му положисмо икону.</p> <p>Владика приђе на прстима, а очи му пуне суза:</p> <p>— |
| премјешташ конзисторије у село!»</p> <p>Владика се добродушно и лако насмија.</p> <p>И с Маром |
| почаст и задатак при поздрављању новога владике.{S} Народ одлучи да попу за тај дан начини нове |
| ет мало по мало, само осташе попови код владике.</p> <p>Онда владика поче једног по једног пита |
| опу не смијеш ни поменути да устане око владике, не би ли је он како истргнуо од туд и добавио |
| аља и «обредословије»?</p> <p>— Ја, оче владико, што рекао неки стари поп Стоко: кога сам крсти |
| {S} То је мој кухар!</p> <p>— Нека, оче владико, — рече поп. — Стар је човјек!{S} Тако сам ја њ |
| лакну:</p> <p>— Нема од тога ништа, оче владико!{S} Гдје су толики новци?</p> <p>— Па ти — вели |
| ?</p> <p>— Сјећам!</p> <p>— Чуј ме, оче владико, и ви, браћо!{S} Ја изгубих душу што нијесам уч |
| ај даље у школу!</p> <p>— Не чу ти, оче владико, свршила је?</p> <p>— Знам! свршила у селу, а с |
| смијем ударити на науку!{S} Немој, оче владико, држати више простих попова, као ја што сам... |
| ислиш сада с њоме?</p> <p>— Мислим, оче владико, да је дам у кумову кућу, да се дијете учи раду |
| оче? — рече владика.</p> <p>— Тако, оче владико!{S} Ја затворам очи, а дивно видим да је други |
| знам боље прилике од ове.</p> <p>— Оче владико, старија је твоја и паметнија од моје.{S} Само |
| <p>Слабим гласом поче поп:</p> <p>— Оче владико, сјећаш ли се кад си ме питао шта сам учио?</p> |
| ијељало, јер он је зацијело и сам већ с владиком о томе говорио.{S} Покуњисмо се, па ћутасмо.</ |
| це пољубио.</p> <p>Мара одмах потрча па владику у руку, а он њу у чело.</p> <p>— Твоја? — пита |
| р кочијаш по доктора, а добар катана по владику!</p> <p>Двоја троја кола у највећем трку полетј |
| миру, да га нико не дира ни зановета, а владици на пољу рече:</p> <p>— Не може ништа бити.{S} П |
| неколико старијих људи ишао због тога и владици, и он <pb n="125" /> им у тврдо обећао.{S} Сиро |
| есели попа и село.{S} Ишла је с попом и владици.{S} Била у школи.{S} Па послије је опет с дјево |
| један по један газда у селу.</p> <p>Али владици збиља омилио наш поп, јер прве недјеље послије |
| о кола за Биоград и с тим писмом отрчао владици. — Све то само би <pb n="122" /> развлачило при |
| Мара, у Беч, па хоће и њу да поведе.{S} Владичина је воља да дијете, прије него се са свим врат |
| на златним колима; па се све љуљају као владичина!</p> <p>— Па сад ћеш, ћери, у име бога у Биог |
| ога ми купујемо со, и што му је кућа до владичина двора, да је владика изишао до врата, и помог |
| p> <p>А у селу ко смије рећи што против владичине воље и ријечи?{S} Нијесу се дуго препирали.{S |
| S} За Мару вели да је најприје с писмом владичиним ишао у једну школу, и предао га школском ста |
| кум Нинко вози Мару у Биоград и понесе владичино писмо куд треба.{S} Поп не може од цркве а и |
| је била лака киша.{S} Земља бјеше свуда влажна, а са дуда спрам врата још нијесу испариле кишне |
| кола.{S} Подилази му крв на очи; оне су влажне и лице гори као у грозници.</p> <p>А кад мрак пр |
| ријеч на јалово прође, или да он узима власт која му не приличи.</p> <p>Стјепану, што иде у ра |
| и побјегох у ово село, гдје ме послије власт запопи.</p> <p>— А онако нијеси, да речеш, каквиј |
| сву воду на проваљено мјесто.{S} Чвркну вода, а дим се склупча.{S} У соби се ништа више не виђа |
| дрека са свих страна.{S} Читав облак од воде сасу се на зид гдје су врата.</p> <p>Поп таман да |
| ос.</p> <p>— Додајте ми добар котао пун воде! — дераше се Нинко.</p> <p>Додаше му.</p> <p>Он до |
| илога, као ластино крило мирно огледало воде.</p> <p>Дан за даном, недјеља за недјељом, па и мј |
| икону диже више главе.{S} Сасусмо чабар воде на њега и греду, и извадисмо га испод ње.{S} У тај |
| боре показаше се још двије преко ње, — води ме!</p> <p>Кмет оде с њиме.</p> <p>— Какво је ово |
| одмах до цркве.</p> <pb n="127" /> <p>— Води ме! — рече господин човјек.</p> <p>— Затворена је! |
| ул, и док кум Нинко не запреже коње, да води душу села из села.</p> <p>Кад по други пут оде, по |
| капу.</p> <p>— Нећу — веди, — хајде ме води!</p> <p>— Ама сједи, да пијеш штогод! — рече кмет. |
| за то је он ипак увијек у послу.{S} Он води бригу о цијелом селу.{S} Час је у једној час у дру |
| оде даље.</p> <p>Други пут Павао Ђерић води волове с празним колима.{S} Стока се нешто узаруми |
| тају, које су сваки час обилазиле Мару, водиле је својим кућама и доводиле опет попу.</p> <p>Он |
| ме, немаш кад од механе.{S} Треба ја да водим и твоју бригу.</p> <p>Он иде даље а ковач као опа |
| а пође вратима.</p> <pb n="142" /> <p>— Воду на врата!{S} Обарајте греде! — чује се дрека са св |
| мислили да је помјерио памећу.</p> <p>— Воду! — дрекну он.</p> <p>Рекао бих хиљаду котлова се с |
| {S} Дим се сави.{S} Народ вришти и сипа воду, а сјекира тутњи.{S} Ми више не видјесмо попа.</p> |
| ругу страну о земљу, а котао изручи сву воду на проваљено мјесто.{S} Чвркну вода, а дим се склу |
| ох вам да је такав договор да кум Нинко вози Мару у Биоград и понесе владичино писмо куд треба. |
| о неке велике, велике куће; па ко ја се возим на златним колима; па се све љуљају као владичина |
| пјеваше.{S} За попом, у другим колима, возио се кум Нинко и Глувић, за њима још многи народ.{S |
| троја кола у највећем трку полетјеше, а Војин Арнаутовић забоде своме бијелцу оструге у трбух.< |
| пилића, пастрме и толико «заире», да би Војин четовођа рахат цијелу чету њоме нахранио.{S} Мићо |
| ску старац Југ-Богдане, у Богдана силна војска била...»</p> <p>— Стани! — рече владика. — Ко је |
| дуго знали, док не дође Марко трубач из војске, и рече да је Павао отишао у Биоград и ступио у |
| но, како сва дјеца читају:</p> <p>«Маче војску старац Југ-Богдане, у Богдана силна војска била. |
| да је Павао отишао у Биоград и ступио у војску.{S} Кад јуче идосмо у варош по требовање, а наш |
| њаника, што су из нашег села у народној војсци, и они отпратише попа у варош, а цијелим путем б |
| пише писма њиховим својтама, који су у војсци.{S} И попа она одмјењује ондје гдје треба писати |
| друго!{S} Нећу тањир од два лица.{S} Не волим људе, који што хоће не могу, а што могу неће.{S} |
| . — Знам ја, ти си се поварошанчила.{S} Волиш ти бијелу каву!</p> <p>У то дође и поп из градине |
| с тобом цмакам! ја хоћу рад!{S} Или ме волиш или не волиш!{S} Једно или друго!{S} Нећу тањир о |
| ам! ја хоћу рад!{S} Или ме волиш или не волиш!{S} Једно или друго!{S} Нећу тањир од два лица.{S |
| , поцрвенио у лицу као паприка, виче на волове и дере ајдамаком куд стигне.</p> <p>А ек учитељ |
| даље.</p> <p>Други пут Павао Ђерић води волове с празним колима.{S} Стока се нешто узарумила, п |
| p> <p>Ту он још љуће одадре дешњака.{S} Волови у један пут потрчаше.{S} Павао се дохвати за <pb |
| охран са овијем црвом.{S} Тако је божја воља, нека му је слава!{S} Али дијете ваља и гледати.{S |
| таче се напријед:</p> <p>— Ако је твоја воља, попо; и твој благослов, да му узмемо добру жену д |
| и смислио да јој одредимо, ако је ваша воља, ово парче земље, гдје је кућа, и њиву уз њу, забр |
| па хоће и њу да поведе.{S} Владичина је воља да дијете, прије него се са свим врати кући, види |
| селу ко смије рећи што против владичине воље и ријечи?{S} Нијесу се дуго препирали.{S} Сељаци с |
| S} Чудно да млађи људи, ма колико да су вољели Мару, сматраше цијелу ствар за изгубљену, и, да |
| ри мало руку, кад јој Иконија тури у њу воштаницу.</p> <p>Кад ашов извиси гомилу земље више поп |
| сукија устави под школском стрехом, а у врапчијем гнијезду.</p> <p>Кола пођоше још брже.{S} Из |
| ноге.{S} Спопаде петрахиљ, намаче га на врат па стаде читати »молитву од кровотеченија«. — Све |
| око тога да се задржавам како је поп на врат на нос спремио кола за Биоград и с тим писмом отрч |
| ам а душа вам!</p> <p>Кум Нинко испружи врат, хракну мало па рече:</p> <pb n="107" /> <p>— Глед |
| а, била је ниска, као и цијела кућа.{S} Врата од ње гледала су у школску авлију, а с лијеве стр |
| а врати се он, и истом ступи на авлиска врата, а дијете у соби запишта.{S} Не поздрави се он ни |
| .</p> <p>Сутра дан устала она, стала на врата па гледа.{S} Поп је већ давно био у градини, и св |
| блаци се разилазе.</p> <p>Мара стала на врата, па гледа неким широким погледом.{S} Дубок јој је |
| се кошуља за широка леђа, а он стао на врата од ковачнице па духа.{S} На спрам тих врата друга |
| ратима.</p> <pb n="142" /> <p>— Воду на врата!{S} Обарајте греде! — чује се дрека са свих стран |
| и пријеђе преко пута.{S} Отвори црквена врата, и ничице паде пред олтар, а челом дохвати земљу. |
| ла, изнесе свој губер и простре га пред врата попове собе, па леже.</p> <p>Кад сан, који не мож |
| амо јести.</p> <p>У тај пар отворише се врата од куће и Иконија сва умазана од суза, изнесе диј |
| } Поп преко прага, а пламена греда више врата тресну и лупи попа по потиљку.{S} Он паде ничице |
| /p> <p>У тај пар чу се на пољу врисак и врата се нагло отворише.</p> <pb n="145" /> <p>На прагу |
| мља бјеше свуда влажна, а са дуда спрам врата још нијесу испариле кишне капљице, па га обасјало |
| ладичина двора, да је владика изишао до врата, и помогао попу да сиђе с кола, па му није дао ни |
| кмет истави колац, којим је био подупро врата од буваре. — Говори народ о поповим ријечима, а с |
| n="108" /> <p>Али кад поп скиде бригу с врата, и бољка умину.{S} Пред ноћ истина паде у ватру, |
| p>Тада Станоје Исаковић лупи сјекиром у врата.{S} Она одлетјеше, и ми угледасмо <pb n="141" /> |
| ав облак од воде сасу се на зид гдје су врата.</p> <p>Поп таман да скочи још преко прага, а Бур |
| а кревету, који је начињен од кухинских врата, под која је подметнуто на четири краја по пет-ше |
| а од ковачнице па духа.{S} На спрам тих врата друга су, те тако се игра вјетар кроз ковачницу, |
| p> <p>Кад се Нинко послије недјељу дана врати из Биограда, није могао наодговарати свијету.{S} |
| не зна.{S} Тек послије једно по сахата врати се он, и истом ступи на авлиска врата, а дијете у |
| с божјим благословом!</p> <p>Иконија се врати у собу.</p> <p>— Још нешто! — рече поп. — Смртан |
| у је кичма!</p> <p>Он оде, а владика се врати у собу.</p> <p>— Оче — рече владика, — желиш ли ш |
| Господе!«</p> <p>Али једно вече, кад се врати из села, застаде он пошу у несвијести, а Иконија |
| амти све, па да му послије прича кад се врати.{S} Тако они бригају бригу, док Мара спава тврдим |
| љуби у руку кад пође у село или кад се врати кући.{S} Сва им је послуга био Мићо црквењак, кој |
| и -— или!...{S} Видим све...{S} Боље се врати па читај сентименталне романе и љуби оца у руку.< |
| , кад се онај божји анђео одрече њега и врати покајан попу, учитељ веле, оде у Биоград и ожени |
| остави дијете у Биограду, па да се сам врати?{S} Бог зна би ли он то могао икако и поднијети?< |
| е воља да дијете, прије него се са свим врати кући, види што више свијета и научи се чему се го |
| оде баба-Иконијиној кући, а сам се опет врати попадији.</p> <p>Болови наступају све на махове и |
| реде, која се пушаше на патосу, па пође вратима.</p> <pb n="142" /> <p>— Воду на врата!{S} Обар |
| ио с Радојем Николићем у лову, и кад се вратисмо, умијешасмо се и ми у народ.{S} Већ се хвата м |
| се удари путем на Јаругу, морали смо се вратити до близу самог села.{S} Кад се опет примакосмо, |
| енуше му име Марија.</p> <p>Кад га опет вратише у кућу, Мићо изнесе по ново ракију.{S} Прву чаш |
| — рече ослобођен кмет.{S} Није сабља за вратом.</p> <p>Учитељ се насмија, ал’ само лијевим крај |
| се добро с вама разговорити, јер се не враћа с пута на који полазим.{S} Не дај боже смртна слу |
| већ давно био у градини, и сваки час се враћа, да види је ли Мара устала.{S} Пред зору је била |
| } Једно вече, трећи дан по Петрову дне, враћају се људи с рада, па стоје пред судницом и говоре |
| се ухвати за кум-Нинкова кола кад се он враћао, како се све крије од госпође за дрва и у шупу, |
| а зањиха и баци на проваљено мјесто.{S} Врба пуче а Нинко љосну на другу страну о земљу, а кота |
| котао објеручке.{S} Оприје се ногама о врбову грану, а леђима о другу, па га зањиха и баци на |
| емо сви изгинути! — Онда скочи на једну врбу до самог шљемена, па као бјесомучан и не знајући ш |
| чакаља; а <pb n="140" /> кроз цијелу ту вреву чује се ситан глас црквеног звона.</p> <p>Кад сти |
| чио у мога оца, који је поповао у стара времена, па кад га убише Турци, ја остах сироче и побје |
| Мара, блиједа као смрт, убијена кишом и временом, сва мокра, а расплетене јој косе пале низ пле |
| н кројач, који је страдао, врло миран и вриједан човјек.{S} Цио дан је у школи, а ноћу шије поп |
| ити села, «а због мене једног, вели, не вриједи да премјешташ конзисторије у село!»</p> <p>Влад |
| ј је истина народ нешто одредио, али не вриједи све ни сто дуката.{S} Нема ту ништа од школе!</ |
| p>Међу тијем мијења се што шта у селу — вријеме чини своје!{S} Наш стари учитељ остави нас — од |
| а дјеца и мушка и женска, и тако је сад вријеме дошло, да ће и по селима почети, па је гриота д |
| } И владика ћути.{S} Тако то траја неко вријеме, онда рече поп:</p> <p>— Треба ли ту штогод тро |
| } Рече женама да изађу, а сам оста неко вријеме код дјетета.{S} Чудно да дијете, чим осјети њег |
| ја сам.</p> <p>У тај пар чу се на пољу врисак и врата се нагло отворише.</p> <pb n="145" /> <p |
| ан пут попадија се дохвати за појас, па врисну и сва поцрвење.{S} Поп се окамени.</p> <p>— Пошљ |
| јечи повратак.{S} Дим се сави.{S} Народ вришти и сипа воду, а сјекира тутњи.{S} Ми више не видј |
| слику Лазареву.</p> <p>— Лијепо, сине, врло лијепо! — рече владика.{S} Узми ту књигу па читај |
| љ је био један кројач, који је страдао, врло миран и вриједан човјек.{S} Цио дан је у школи, а |
| селу, дакле попу.</p> <p>Поп је говорио врло често бесједе у цркви.{S} Силне, свете и поучљиве |
| ђе градине и да упуштају стоку.{S} Пуца врљика, а разбијених глава као бундева.{S} Сваки дан св |
| рока стопа од опанака.{S} Наслони се на врљике, а из попове куће, као мјесечев зрак, лако се кр |
| намјестићу Мића црквењака пред порту с врљиком, па да му пребије голијени, који се од вас усуд |
| ожарила и увело попово лице.{S} Ударише врућине.{S} Иконија већ кречи попову кућу и спрема се д |
| </p> <p>— Нећу ништа — рече он оштро, а врх оне боре показаше се још двије преко ње, — води ме! |
| га је засијавао, жњео, косио, пластио, врхао, вијао, Мићо црквењак на пијацу носио, а поп новц |
| руке, испружи оба кажипута и састави им врхове, па тако склопљене руке положи на сто.{S} Заврат |
| лико оружаних, а Павао шиба коње да све врца крв.</p> <p>За њима пристадоше још неколико кола.< |
| е с њиме и с Маром кући неког професора Вучетића, и ту је Мару предао.{S} Причао је како у тој |
| талистима експлоатише сељака — подржава га све јаче у глупости — а сам ништа не <pb n="132" /> |
| ете да ја затворим ово свето мјесто, да га не газите богопротивним ногама и да ме не црните све |
| >Доктор нареди да га оставе на миру, да га нико не дира ни зановета, а владици на пољу рече:</p |
| прије него га дам из куће.</p> <p>— Да га крстимо! — рекоше сељаци.</p> <p>— Ко ће бити кум?</ |
| адика с попом разговарао.{S} Звао га да га узме у конзисторију, али поп вели да не може никако |
| у исјећи.{S} Мене је покојна заклела да га чувам и пазим.</p> <p>— Да узмемо Иконију — викнуше |
| као пуце, апостола му његова?{S} Па да га не бијем! — Па опет: пљус!</p> <p>— Гори си од те ма |
| што му на уста дође и кад се он даде да га учи које ко, ко није ни орао ни копао.{S} Тако и он |
| у опет на срце.</p> <p>Доктор нареди да га оставе на миру, да га нико не дира ни зановета, а вл |
| да му узмемо добру жену дадиљу, или да га дамо каквој бабињари да га прихрани, док не узмогне |
| диљу, или да га дамо каквој бабињари да га прихрани, док не узмогне само јести.</p> <p>У тај па |
| у Биоград.</p> <p>Попа штрецну, као да га неко ножем удари.</p> <p>— Зар да се одвојим од свој |
| , па кад их упре у попа, њему је као да га полијева неким животворним балсамом.</p> <p>— Гледал |
| ање, нико не зна како да почне, како да га тјеши, шта да му каже. — Поп издиже главу и погледа |
| вио скромно и по старински.{S} Попадија га љуби у руку кад пође у село или кад се врати кући.{S |
| ногама.</p> <p>Аксентије Смиљанић позна га у мраку:</p> <p>— Побјеже! — рече он.</p> <p>— Ко?</ |
| пјесма, па тужно као опијело.{S} А она га слуша, слуша, и поглед јој лута по зраку.{S} Онда у |
| а још нијесу испариле кишне капљице, па га обасјало јутрење сунце, те се цакли као полелеј у ва |
| браду и издиже јој лице према себи, па га гледа:</p> <p>— Служи овоме! — рече он, а очима пока |
| истиће <pb n="136" /> и мисли нешто, па га онда чисто срдито баци и с некаквим поуздањем шапне: |
| ма о врбову грану, а леђима о другу, па га зањиха и баци на проваљено мјесто.{S} Врба пуче а Ни |
| не, кад се поп наслонио на шареницу, па га гледа, нагне се према њему, па се од један пут тргне |
| ..{S} Како то?</p> <p>Поп се исправи па га стаде гледати.{S} И ми се ослободисмо.{S} Посједасмо |
| Поп полетје на један прозор.{S} Двојица га дохватише за мишке, али се он отрже и ускочи у нутра |
| ва, докле си ми живота поклонио!» И бог га је заједно с пошом одарио здрављем.{S} Али кад поша |
| ти како га је учитељ научио.{S} Ал’ кад га забоде у неку крчевину, а плуг пуче на двије поле, к |
| који је поповао у стара времена, па кад га убише Турци, ја остах сироче и побјегох у ово село, |
| и и надјенуше му име Марија.</p> <p>Кад га опет вратише у кућу, Мићо изнесе по ново ракију.{S} |
| чунали у своје, већ у народно.{S} Народ га је засијавао, жњео, косио, пластио, врхао, вијао, Ми |
| таше га јадника и овамо и онамо.{S} Узе га бости чиодом по ногама и све до појаса, а све пита:< |
| ако састајала се и с учитељем; најприје га се, веле, плашила, али послије се већ навикла. -</p> |
| ом заспала, изнесе свој губер и простре га пред врата попове собе, па леже.</p> <p>Кад сан, кој |
| то позната пјесма, није ни игра — ко ће га знати шта је то!{S} Па је онда тресне о ледину, исте |
| екоше ноге.{S} Спопаде петрахиљ, намаче га на врат па стаде читати »молитву од кровотеченија«. |
| вати дијете руком испод мишке и привуче га к себи, а коњи почеше касати.{S} Мара се окрете оцу, |
| еде у кола пред нашом црквом, причекаше га дванаест коњаника, што су из нашег села у народној в |
| p>— Овдје!</p> <p>Доктор приђе, обрташе га јадника и овамо и онамо.{S} Узе га бости чиодом по н |
| Крста Замлата истеже шамаром и састави га са земљом, а увријеђени народ гракну: удри, посветил |
| а покрстио <pb n="111" /> и ено га, сви га знате, ваљан хришћанин и један по један газда у селу |
| , осим једног Јеротија Ковачевића, који га је заклањао и бранио.{S} Тај је Јеротије чак и ишао |
| или смо сви да је он учеван човјек, али га нијесмо марили.{S} Нарочито га је то црнило, што га |
| } Са тога изгубих и дијете, а одведе ми га некрштен човек.</p> <p>— Како то, оче? — рече владик |
| /p> <p>Мало послије разиђе се дим, и ми га угледасмо како поскочи преко греде, која се пушаше н |
| </p> <p>Мићо изнесе Марин ковчег и тури га у сијено под предње сједиште.{S} Поп пољуби Мару:</p |
| ожје.</p> <p>— Па кад ти се слави, а ти га слави!{S} А мене немој дирати!{S} Видиш да радим!</p |
| занесе, и а да падне на узнак, а сељаци га прихватише.</p> <p>У тај пар Павао излети из авлије |
| у.{S} Бог да му душу прости!{S} Жао нам га је било.{S} Вио је сиромах некако прирастао за село. |
| ли и да гасимо.{S} А он стоји.{S} Црвен га пламен обасјао, бијела брада прекрилила сва прса, ди |
| да.{S} Ако је ко учинио што рђаво, а он га у цркви пред цијелим народом изобличи и позове на по |
| шта владика с попом разговарао.{S} Звао га да га узме у конзисторију, али поп вели да не може н |
| војем образу, заћута и заспа.{S} Гледао га је он дуго.{S} Онда обриса очи и изађе у народ.{S} С |
| владичиним ишао у једну школу, и предао га школском старјешини.{S} Овај, вели, кад прочита писм |
| Ја желим да крстимо дијете, прије него га дам из куће.</p> <p>— Да га крстимо! — рекоше сељаци |
| мерикански плуг и стаде се хвалити како га је учитељ научио.{S} Ал’ кад га забоде у неку крчеви |
| вјема једну собу, а себи другу.{S} Тако га ни жене не сметају, које су сваки час обилазиле Мару |
| на траг.</p> <p>— Овуда!{S} Овуда ћемо га пресрести!</p> <p>Звркте кола и пуцају осовине, а од |
| > <p>— Сједајте! — викну он, — сад ћемо га ухватити!</p> <p>Двојица тројица метнуше попа у кола |
| рече:</p> <pb n="107" /> <p>— Гледаћемо га као своје!</p> <p>Поп настави:</p> <p>— Смртни смо љ |
| некако прирастао за село.{S} Лијепо смо га сахранили.{S} Послије распустисмо дјецу а школу затв |
| чабар воде на њега и греду, и извадисмо га испод ње.{S} У тај пар цијела школа с ужасном праско |
| у оцтом, па му је навукосмо и положисмо га у кревет.{S} Он се није разбирао.{S} Кмет викну скуп |
| г турчина покрстио <pb n="111" /> и ено га, сви га знате, ваљан хришћанин и један по један газд |
| овољан.</p> <p>Иде он у наше село и ено га гдје уђе.{S} Хајд’, хајд’, па право у народ.{S} Уста |
| ијем шајкачу на очи, зажмурим и одважно га упитам:</p> <p>— Шта је, бога ти... — хтједох рећи: |
| јек, али га нијесмо марили.{S} Нарочито га је то црнило, што га поп ама ни у уста не узима.</p> |
| арили.{S} Нарочито га је то црнило, што га поп ама ни у уста не узима.</p> <p>Нико се није с њи |
| гласа готово никаквог није имао.{S} Поп га је често дотјеривао, али се за нашег доброг учитеља |
| проговорио.{S} Кад би у недјељу, а поп га чека да држи пијевницу.{S} Јес’, ал’ учитеља нема!{S |
| д да нас он неће осрамотити!</p> <p>Поп га је час по прекидао: «А Мара?» или: «А она шта каже?» |
| прави у колима и скиде капу.</p> <p>Поп га отпоздрави:</p> <p>— Добро си поранио, куме!</p> <p> |
| це бјеше опет узело земаљски облик, јер га радост бјеше обасјала: уста су му непрестано развуче |
| а да се сада раставља са том женом, јер га она тужи да је бије и злоставља. — Неће он, сељаче, |
| у, не хотећи »срдити бога«, али старост га је обрвала.{S} Он паде лицем на кревет, гдје је јуче |
| нију, док је оно још за сисе!{S} Пазићу га као своје!</p> <p>— Ако је с твојим благословом, поп |
| какав је, такав је — наш је!{S} Не бих га ја овдје ни помињао, да и он није имао удјела у Мари |
| </p> <p>— Е, идите у варош, господар- и газда-Станоје, па ћете видјети.{S} Тамо иду сва дјеца и |
| знате, ваљан хришћанин и један по један газда у селу.</p> <p>Али владици збиља омилио наш поп, |
| ја затворим ово свето мјесто, да га не газите богопротивним ногама и да ме не црните све горе |
| .{S} Престравили се, па заборавили и да гасимо.{S} А он стоји.{S} Црвен га пламен обасјао, бије |
| ни он сам, кад се родио.{S} У оно доба, гдје вам почињем причати, рачунали смо ми, а и он, да ћ |
| имо, ако је ваша воља, ово парче земље, гдје је кућа, и њиву уз њу, забран са шарамповом и лива |
| једва разазнавао светац.{S} Само горе, гдје је глава, цакле се очи, и ма у који крај школе да |
| е</p> <p>— вели — научити у мојој кући, гдје нема ни преслице, а камо ли разбоја?{S} А и Икониј |
| јети?{S} Како ћу — вели — поћи на небо, гдје ће ме сјутра прексјутра свевишњи позвати, како му |
| ја остах сироче и побјегох у ово село, гдје ме послије власт запопи.</p> <p>— А онако нијеси, |
| да ме је премјестио у један пансионат, гдје се говори само француски. <pb n="124" /> Цијеле го |
| је обрвала.{S} Он паде лицем на кревет, гдје је јуче још покојница лежала и горко зарида.{S} Су |
| да је бог зна како уморан, приђе столу, гдје је и поп сједио.{S} Не назва бога, само мало климн |
| у се развуку уста, гледа на ону страну, гдје мисли да му је жена и дијете, па понавља: »Слава т |
| >Поп се трже и обрте очи на ону страну, гдје владика стајаше.</p> <p>— Шта те боли? — рече влад |
| p>— Нема од тога ништа, оче владико!{S} Гдје су толики новци?</p> <p>— Па ти — вели — имаш имањ |
| астао с њоме: «Није» вели «ни плакала!» Гдје ће то бити да дијете не плаче?</p> <p>Што да вам п |
| ! — А бога ти, оче — не прими за зло, — гдје си ти школе учио?</p> <p>— Ја сам се — вели поп — |
| ="143" /> <p>Погледа око себе:</p> <p>— Гдје је икона?</p> <p>Ми му показасмо.</p> <p>— Метните |
| лијевим раменом окрете кмету:</p> <p>— Гдје је овдје школа?</p> <p>— Ту је, господине, одмах д |
| не може од цркве а и од старости.{S} А гдје би њега старца пустио народ на пут, и како би њему |
| љан.</p> <p>Иде он у наше село и ено га гдје уђе.{S} Хајд’, хајд’, па право у народ.{S} Уставиш |
| вароши, па их све масти, а испод трапа гдје хвата можданик подметнуо двије старе коњске плоче, |
| ина на точковима, а он нађе Пера ковача гдје сједи пред крчмом:</p> <p>— Зар ти — вели — у радн |
| .{S} Читав облак од воде сасу се на зид гдје су врата.</p> <p>Поп таман да скочи још преко праг |
| у војсци.{S} И попа она одмјењује ондје гдје треба писати, извадити крштено писмо и таке ствари |
| а је то Косово?</p> <p>— Косово је поље гдје су Срби изгубили царство, и гдје је погинуо српски |
| розна киша.{S} Из грдне гомиле жеравице гдје је била школа сукне још час по пламен, а варнице п |
| е поље гдје су Срби изгубили царство, и гдје је погинуо српски цар Лазар.</p> <p>Ту њене очице |
| м да му не ваљају послови што ради, али гдје ја прост човјек смијем ударити на науку!{S} Немој, |
| ију, у селу је још све било мирно; само гдје-гдје што шкрипне ђерам или лупне капак од прозора. |
| он ни с ким, већ поводећи се уђе у собу гдје је дијете било.{S} Рече женама да изађу, а сам ост |
| у собом и Нинко Вилотић први уђе у собу гдје је дијете било и тури му под главу дукат.{S} За њи |
| лачица на уснама и мрко гледа у дашчару гдје је школа.{S} Подилази му крв на очи; оне су влажне |
| румени, а поп још не заспа.{S} И кад чу гдје пред његову кућу сташе кола, устаде и изађе на пољ |
| у селу је још све било мирно; само гдје-гдје што шкрипне ђерам или лупне капак од прозора.{S} К |
| о која недјеља све горе.{S} Мука истина гдјешто и попусти, али ноге затјечу све јаче, дохватило |
| Сједне на креветац, држи колач у руци и гига ногама.{S} Онда скочи, трчи у кухину и тјера Икони |
| у кола, па још и Мару узе са собом.{S} Гигају се, брате, она кола, рекао би човјек: сад ће исп |
| уо двије старе коњске плоче, да се мало гигају кола као на »вендерима« и да се попу »не труцка |
| ути дијете од школе.{S} Ово је — вели — глава, каквих мало има.{S} Није се она родила да бере к |
| — дере се он, — живог или мртвог, моја глава цареву плаћа.</p> <p>И у час као неким чудом сви |
| азазнавао светац.{S} Само горе, гдје је глава, цакле се очи, и ма у који крај школе да станеш, |
| — Побјеже учитељ!</p> <p>— Без трага му глава!{S} Шта дижеш вику? — рече бунован Матија.{S} Пав |
| ају стоку.{S} Пуца врљика, а разбијених глава као бундева.{S} Сваки дан све горе, и кмет већ би |
| селу нема, као у другима, ама ни једне главе која светкује петак.</p> <p>А недјељом црква, рек |
| кољенима приђе још ближе, али не дизаше главе, ни руку с очију.</p> <p>Поп јој метну руку на гл |
| це и прсима на земљу, а икону диже више главе.{S} Сасусмо чабар воде на њега и греду, и извадис |
| пламену.{S} Држи икону и дигао је више главе.</p> <p>Нама жива срца попуцаше.{S} Престравили с |
| а прекрилила сва прса, дигао икону више главе и кроз онај тутањ и праску чусмо његов јасан глас |
| ажи очима њих четворицу, а они покуњили главе, погледају се испод очију и хоће већ да се љубе п |
| /p> <p>Претурисмо још годину-дана преко главе.{S} Кад је требало да дође, поп доби писмо да ове |
| и свој завичај.{S} А ко је то све преко главе претурио, тај зна како најзад и туга малакше; лег |
| ком покупи хаљину, десном смаче шешир с главе, дохвати се за лотре и лако скочи на земљу.</p> < |
| човјек.{S} Чудан мало на поглед.{S} На глави му широк сламњи шешир с црвеном траком.{S} Испод |
| ра бијелом брадом и с оно мало длака на глави.</p> <p>Мара бјеше сама у зачељу.{S} Брзо устаде. |
| и он остави учитеља себи сама и његовој глави.</p> <p>Од то доба учитељ поста још већа ћуталица |
| хина, у којој је и фамилијаз спавао.{S} Главна соба, <pb n="102" /> управо школа, била је ниска |
| очи и погледа по народу.{S} Махну слабо главом, као да рекне »с богом« и пријеђе преко пута.{S} |
| дио.{S} Не назва бога, само мало климну главом.</p> <p>— Је ли овдје кмет?</p> <p>Ми помислисмо |
| дати још...</p> <p>Поп нестрпљиво махну главом:</p> <p>— Станите, не разуместе ме!{S} Немам ја |
| а сто.{S} Заврати се мало на клупицу, а главу нешто искриви на десну страну и погледа у небо.</ |
| .</p> <p>Поп је ухвати убјема рукама за главу па је љуби у чело, а нама иду сузе.{S} Поздравља |
| у с очију.</p> <p>Поп јој метну руку на главу и нешто шапуташе.{S} Послије јој потури руку под |
| собу гдје је дијете било и тури му под главу дукат.{S} За њим кмет, за кметом Аксентије Смиљан |
| лупне капак од прозора.{S} Кокоши ваде главу испод крила, али још не скачу са сједала.</p> <p> |
| и један пут, па паде на кољена.{S} Саже главу, покри очи рукама, а црна јој коса расу се по зем |
| га тјеши, шта да му каже. — Поп издиже главу и погледа по свјема:</p> <p>— Је ли оно тешко сел |
| њему, па се од један пут тргне, издигне главу, уђе у собу и отвори књигу.</p> <p>Или хода по по |
| да у један пут тресне ножицом и уздигне главу:</p> <p>— <foreign xml:lang="LA">Luscinia philome |
| .{S} И учитељ чим види попа, а он погне главу, намргоди се још јаче, игра се прутићем и пролази |
| нико не разумије, а он се дусне, окрене главу на другу страну и мргодан оде.</p> <p>Један пут и |
| {S} Онда му у један пут сину нешто кроз главу.{S} Скочи с клупице и као да се насмјехну, а у ис |
| апутати.</p> <p>А кад он диже и исправи главу, Нинко викну кочијашу:</p> <p>— Ошини!</p> <p>Коњ |
| >Коњи све крупније касају и она наслони главу на Нинкове прси, па неутјешно и силно зајеца.</p> |
| S} Ја сам — вели — много мислио и лупао главу шта да радим јако с њоме.{S} Дијете ваља да се по |
| сва у злато увезана.</p> <p>Поп нагнуо главу, а од милина све му сузе капљу у тањир.</p> <p>По |
| терет на срце и црне му мисли долазе у главу да ће изгубити друга.{S} Забринуо се силно и ноћу |
| о поп на клупицу у авлији, турио сиједу главу у руке, па се не миче.{S} Онда му у један пут син |
| ак прене иза сна, прекрсти се: »о твоју главу!» па опет спава.</p> <p>На један стуб од звонаре |
| а.</p> <p>Поп метну обје руке на Марину главу и узе шапутати.</p> <p>А кад он диже и исправи гл |
| а!{S} Па замишљено настави: — Чисто сам гладна овога ваздуха.</p> <pb n="134" /> <p>— Е, печем |
| <pb n="123" /> <p>— А да, весела друго, гладно и жедно у туђем свијету! — Па гурај дјетету кола |
| у по дана.{S} У један пут загрмје попов глас:</p> <p>— Икона!{S} Икона!</p> <p>Ми погледасмо кр |
| дима.</p> <p>Опет као да се чује попов глас, али је загушен и не разбирају се ријечи.</p> <p>М |
| з онај тутањ и праску чусмо његов јасан глас, пјесму и ријечи: »...первје бо пришел јеси, свети |
| " /> кроз цијелу ту вреву чује се ситан глас црквеног звона.</p> <p>Кад стигосмо пред школу, а |
| јеци говорио.{S} Пјевао је у цркви, али гласа готово никаквог није имао.{S} Поп га је често дот |
| ћу у Биоград! нећу!« Али слаб јој бјеше гласић.{S} Не чу то ни поп, ни кум Нинко, ни кочијаш.</ |
| риједи.{S} Намргоди њене очице, па поче гласно и монотоно, како сва дјеца читају:</p> <p>«Маче |
| ми се искупили у наоколо.</p> <p>Слабим гласом поче поп:</p> <p>— Оче владико, сјећаш ли се кад |
| > <p>— Цар Лазар! — рече Мара.</p> <p>— Гле!{S} А од куд ти знаш?</p> <p>— Прочитала сам оно до |
| именован за учитеља у овом селу.</p> <p>Гле!...{S} Нов учитељ!...{S} Како то?</p> <p>Поп се исп |
| ад је на само често му се развуку уста, гледа на ону страну, гдје мисли да му је жена и дијете, |
| S} Послије трчи по авлији, ваби кокоши, гледа како Мићо изгрће жар из пећи за хљеб, или како су |
| и јој је Иконија боквицом превијала.{S} Гледа листиће <pb n="136" /> и мисли нешто, па га онда |
| очијашем.{S} Пуши цигару иза цигаре.{S} Гледа само око себе и као да није весео.{S} А са оне бо |
| Ми погледасмо кроз прозор, а свети Сава гледа оним истим мрачним и озбиљним погледом на нас све |
| аду и издиже јој лице према себи, па га гледа:</p> <p>— Служи овоме! — рече он, а очима показа |
| кад се поп наслонио на шареницу, па га гледа, нагне се према њему, па се од један пут тргне, и |
| пар Иконија провирила, би помислила да гледа светитељске слике.{S} Наднијело се увело старчево |
| ло.{S} Не плаче, већ замишљеним очицама гледа у шта му драго.{S} Чупка ресе на кошуљи и не гово |
| азилазе.</p> <p>Мара стала на врата, па гледа неким широким погледом.{S} Дубок јој је дах, а чу |
| очи и отвори их.{S} Дубоко уздахну, па гледа великим безазленим црним очима у попа.</p> <p>— К |
| Сутра дан устала она, стала на врата па гледа.{S} Поп је већ давно био у градини, и сваки час с |
| о добро не пази.{S} Тако он, вели, и не гледа <pb n="121" /> већ пљуцка поред себе.{S} Кад случ |
| н корак, наже се напријед, па зачкиљи и гледа у учитеља.</p> <p>— Што ме гледаш?</p> <p>— Ништа |
| м да макне, поп уђе у собу.</p> <p>Дуго гледа мирну и безбрижну савјест како спава.{S} Стаде по |
| ајао је наслоњен Павао Ђерић и као соко гледа у помрчину.</p> <p>У тај пар из школске авлије из |
| стима оно мало длачица на уснама и мрко гледа у дашчару гдје је школа.{S} Подилази му крв на оч |
| у је лежао на прсима.</p> <p>Опет жељно гледа њено болно лице.{S} Смијеши се и чисто не може си |
| де ми пристајати на муку, кажем ти, већ гледај свога посла!{S} Знам ја тебе добро који си ти!</ |
| вијетом.{S} То вам је на аманет, па сад гледајте!</p> <p>Хоће они штогод да проговоре, али се з |
| очи, људи чепркају палицом по прашини и гледају на другу страну у плот.</p> <p>Наста тишина.</p |
| ма у који крај школе да станеш, увијек гледају у тебе.{S} Озбиљне, црне, продиру ти у душу, и |
| pb n="126" /> затворене, жмире и увијек гледају на страну.{S} Има му двадесет и двије до и три |
| 132" /> ради!...{S} Хоћу да пресвиснем, гледајући ову неправду!...»</p> </div> <div type="chapt |
| гару, па тури у уста и наокришке, а све гледајући кмета, приђе столу; заврати шешир, наже се пр |
| ва неким животворним балсамом.</p> <p>— Гледала сам природу, — рече она безазлено.</p> <p>Поп п |
| иска, као и цијела кућа.{S} Врата од ње гледала су у школску авлију, а с лијеве стране била су |
| се чини проговориће нешто, и час прије гледам да загребем на поље.</p> <p>Учитељ је био један |
| право у народ.{S} Уставише се кола.{S} Гледамо ми ко ће то бити.</p> <p>Господин човјек неспре |
| ду на својем образу, заћута и заспа.{S} Гледао га је он дуго.{S} Онда обриса очи и изађе у наро |
| о то?</p> <p>Поп се исправи па га стаде гледати.{S} И ми се ослободисмо.{S} Посједасмо опет, пр |
| нека му је слава!{S} Али дијете ваља и гледати.{S} Шта ћу ја стар и нејак с њиме?</p> <p>Опет |
| у мало па рече:</p> <pb n="107" /> <p>— Гледаћемо га као своје!</p> <p>Поп настави:</p> <p>— См |
| — Дуд? рече она.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Гледаш у дуд?</p> <p>Мара се слабо насмјехну:</p> <p>— |
| киљи и гледа у учитеља.</p> <p>— Што ме гледаш?</p> <p>— Ништа! — вели поп. — У цркви се пјесмо |
| г вечера сједи поп, кум Нинко и Станоје Глувић у поповој авлији.{S} Онда поче поп:</p> <p>— Чуј |
| Али дјетету треба сиса.</p> <p>Станоје Глувић стидљиво изађе напријед:</p> <p>— Да простиш ти, |
| је опет дате мени у кућу,</p> <p>— рече Глувић.</p> <p>— Јок! — каже кум Нинко. — Код тебе је б |
| , у другим колима, возио се кум Нинко и Глувић, за њима још многи народ.{S} Веле, кад је наш по |
| ове Нинка, Аксентија Смиљанића, Станоја Глувића и кмета.</p> <p>— Браћо — вели, — тако ми се св |
| за птице.{S} Па онда хајд’ Нинковој или Глувићевој кући.{S} А они као да им је владика дошао: з |
| p> <pb n="103" /> <p>Лијепо пазе Мару у Глувићевој кући.{S} Напредује дијете да ти је милина по |
| ку и понесе је попу, да је пољуби, па с Глувићем оде његовој кући.{S} Поздравише се и остали се |
| оји покушаји јалово испали.{S} Народ је глуп и затуцан!{S} Имају једног попенду, који је још с |
| лоатише сељака — подржава га све јаче у глупости — а сам ништа не <pb n="132" /> ради!...{S} Хо |
| ави под школском стрехом, а у врапчијем гнијезду.</p> <p>Кола пођоше још брже.{S} Из сусједне а |
| е људи с рада, па стоје пред судницом и говоре нешто о пушницама.{S} Ја сам био с Радојем Никол |
| ти.{S} Заузимајући се за њега, пишући и говорећи, упропастио сам своју каријеру и спао на то да |
| којим је био подупро врата од буваре. — Говори народ о поповим ријечима, а свакоме пуно срце и |
| /p> <p>— Не знам просто шта да радим? — говори слика из авлије.</p> <p>— Остани! — вели слика с |
| сто хоће ово, а ради оно, мисли једно а говори друго.{S} Што да вам приповиједам како смо били |
| >— Не дај боже! — гракнуше сељаци. — Не говори тако, ако бога знаш!</p> <p>Аксентије Смиљанић и |
| двије до и три године.</p> <p>Ништа не говори с кочијашем.{S} Пуши цигару иза цигаре.{S} Гледа |
| му драго.{S} Чупка ресе на кошуљи и не говори ништа.{S} Ништа не једе и не пије.{S} Чисто дије |
| е премјестио у један пансионат, гдје се говори само француски. <pb n="124" /> Цијеле године ишл |
| b n="133" /> кући.{S} Поп од радости ни говори ни ромори, само брише очи и тек постарији људи ш |
| p>Кажем му се.</p> <p>Много смо што шта говорили.{S} Већ се примицасмо селу.{S} Онда ја закопча |
| чак и ишао њему.{S} Шта су њих двојица говорили, то се не зна.{S} Један пут довуче Јеротије ам |
| отпоче проповијед.{S} Лијепо је, брате, говорио, чисто да се заплачеш.{S} Кад на пошљетку сав п |
| мија.</p> <p>И с Маром је много што шта говорио.</p> <p>— Који је оно светац? — рече он њој, па |
| цркви и селу, дакле попу.</p> <p>Поп је говорио врло често бесједе у цркви.{S} Силне, свете и п |
| је зацијело и сам већ с владиком о томе говорио.{S} Покуњисмо се, па ћутасмо.</p> <p>Претурисмо |
| је што више знао од онога што је дјеци говорио.{S} Пјевао је у цркви, али гласа готово никакво |
| казати сваку његову ријеч, тако је мало говорио.{S} Кад видје да му и оно мало, што овда онда п |
| лужбе у петак, стаде пред олтар па поче говорити, да је бог оставио недјељу и празнике за цркву |
| чеван човјек с којим ја нијесам смио ни говорити.{S} Видим да му не ваљају послови што ради, ал |
| кочи на нашег попа:</p> <p>— Како ти да говориш онако пред његовим преосвештенством?!</p> <p>— |
| могао икако и поднијети?</p> <p>Ту они говорише које о чем, а највише о путу и о Мари.{S} Мног |
| евидио и постао забораван.{S} Знам, кад год му приђем руци, да ме пита чији сам.</p> <p>Тако см |
| кад је погледа уздиже очи к небу, и кад год је ко хвали, а њему иду сузе као маломе дјетету.{S} |
| иди што више свијета и научи се чему се год деси прилика.{S} Попу је казао: »Стрпи се, оче, још |
| /p> <p>— Не!</p> <p>— Боли ли те ма што год? — рече доктор.</p> <p>-— Овдје! — рече поп и метну |
| ам,- намргоди се па ћути.{S} Поручи што год да једе, па опет у школу.{S} Дјеце није било, <pb n |
| пун ковчег.</p> <p>Кад јој се навршила година и девет мјесеца, а поп, у договору са селом, доз |
| таријих овдје; а, бога ти, колико ти је година?</p> <p>— Ја — вели поп — и народ рачунамо да ми |
| ма и поклонима.{S} Није јој била још ни година дана, а већ је имала чарапа, кошуља, убруса и др |
| мири по нашем рачуну тако педесет и пет година, почне нешто удити, свако јутро повраћа, а посли |
| ма, скочи на поље као момак од двадесет година.{S} У очима му нешто страшно, да те свега језа п |
| ми, а и он, да ће му бити тако педесет година.{S} Попадија јал’ је била годину двије млађа, ја |
| /> <p>Прошло је од то доба до сад шест година.{S} Ја сам лутао по свијету, док ме наш рат не п |
| ентименталност, ваљада својствена њеним годинама и школи коју је учила.{S} Ходећи тако састајал |
| требало да дође, поп доби писмо да ове године о распусту иде госпођа, код које је Мара, у Беч, |
| ад је Нинко понесе, као да су јој двије године.{S} Рече јој да се прекрсти, па је метну у кола |
| м Нинко. — Код тебе је била скоро двије године, а код мене једном <pb n="104" /> у недјељи.{S} |
| чека.{S} Кад је пошљедњи мјесец школске године, не може човјек жив да дочека.{S} Али нема више |
| и само француски. <pb n="124" /> Цијеле године ишла сам у школу, а сад ме ни о распусту неће да |
| а је расла у кући код оца до своје осме године.{S} Једног вечера сједи поп, кум Нинко и Станоје |
| о, што промијени наше рачуне.</p> <p>Те године дође у нашу окружну варош владика.{S} Нећу вам п |
| <p>— А колико то траје?</p> <p>— Четири године!</p> <p>Поп преблиједје као крпа и разрогачи очи |
| из мог села.</p> <p>Кад се навршише три године, и Мара сврши трећи разред, учитељ онда навали н |
| ну.{S} Има му двадесет и двије до и три године.</p> <p>Ништа не говори с кочијашем.{S} Пуши циг |
| оца, а пође у школу.</p> <p>На једно по године послије тога, напрасно се разбоље поп, заковрну |
| едесет година.{S} Попадија јал’ је била годину двије млађа, јал’ није.{S} Али обадвоје људи тем |
| по старом.{S} На ново је требало чекати годину дана, и кад се она наврши, закла нас лијепо једн |
| и на друге људе, те је задржа још једну годину дана у школи «на приват».{S} Тако она пође учити |
| .{S} Попу је казао: »Стрпи се, оче, још годину дана!{S} Нека дијете прође свијета.{S} А послије |
| о се, па ћутасмо.</p> <p>Претурисмо још годину-дана преко главе.{S} Кад је требало да дође, поп |
| пред порту с врљиком, па да му пребије голијени, који се од вас усуди ступити ногом на ову све |
| > <p>Радоје опали из двоцијевке.{S} Поп гологлав потрча пред кола, која се уставише, раширио ру |
| а. .</p> <p>— А што си ми се замислила, голубице? — рече Иконија.</p> <p>Мара још дубље повуче |
| p> <p>— Отишли су преко јаруге! — викну гомила, и све наже као јато чворака на траг.</p> <p>— О |
| Онда се спусти грозна киша.{S} Из грдне гомиле жеравице гдје је била школа сукне још час по пла |
| у њу воштаницу.</p> <p>Кад ашов извиси гомилу земље више попадије, махну поп руком на нас и ми |
| га пољака Луку; ухватио нечије свиње па гони у обор.</p> <p>— Куда ћеш то, Луко?</p> <pb n="92" |
| ст цигаља.{S} На ногама му панталоне, а горе само кошуља.{S} Босогоног лежи и чита некакву купу |
| јој да се прекрсти, па је метну у кола горе.{S} Онда се и сам прекрсти, па се посади поред ње |
| апка.{S} Али поши како која недјеља све горе.{S} Мука истина гдјешто и попусти, али ноге затјеч |
| опротивним ногама и да ме не црните све горе пред оцем небеским!{S} Пошљедњи вам пут кажем и по |
| них глава као бундева.{S} Сваки дан све горе, и кмет већ био поручио Циганину да скује резу за |
| хришћани? како је то зло ударило, да је горе него ли у Турској?{S} Синоћ ме — вели — зову да чи |
| али ноге затјечу све јаче, дохватило и горе снагу и често је хвата несвјестица.{S} Све више из |
| да се једва разазнавао светац.{S} Само горе, гдје је глава, цакле се очи, и ма у који крај шко |
| га не бијем! — Па опет: пљус!</p> <p>— Гори си од те марве! — рече учитељ.</p> <p>Павао се исп |
| .</p> <p>Кад стигосмо пред школу, а она гори у велике.{S} Црква, хвала богу, још здрава, читава |
| ази му крв на очи; оне су влажне и лице гори као у грозници.</p> <p>А кад мрак притисне земљу, |
| рочита: »Погинули при освајању шанца на Горици 29 декембра 1877 тај и тај, тај и тај, тај и тај |
| } Собу је освјетљивало кандило, које је горјело пред школом.{S} Да је у тај пар Иконија провири |
| ет, гдје је јуче још покојница лежала и горко зарида.{S} Сузе спирају црне мисли, налију препук |
| вама.{S} Доња му је усна мало висила, а горња је мало издигнута, те се виде бијели као снијег з |
| уједе за језик.</p> <p>— Молим, молим, господар-Нинко и куме, и ви, господин-попо и остала гос |
| иде у школу?</p> <p>— Е, идите у варош, господар- и газда-Станоје, па ћете видјети.{S} Тамо иду |
| жена и дијете, па понавља: »Слава теби, Господе!«</p> <p>Али једно вече, кад се врати из села, |
| им, молим, господар-Нинко и куме, и ви, господин-попо и остала господо!{S} Ја велим, ако дозвол |
| ртвих:</p> <p>— Молим вас, браћо, и ви, господин-попо, ако дозволите да рекнем и ја.</p> <p>Зач |
| </p> <p>— Кажи, де!</p> <p>— Ја, велим, господин-попо, и ви, господо кметови и кумови, да није |
| — Жив био, сине! — рече поп.</p> <p>Ал’ господин дохвати кутију са жигицама која је пред попом |
| бора, која се ни онда не изједначи, кад господин човјек затури шешир и рупцем брише зној с чела |
| /p> <pb n="127" /> <p>— Води ме! — рече господин човјек.</p> <p>— Затворена је!</p> <p>— А ти ј |
| наше село иду једна кола и у њима један господин човјек.{S} Чудан мало на поглед.{S} На глави м |
| > <p>— Хајдете -— вели, — поздравио вас господин владика, да идете на ручак.</p> <p>Сједе поп у |
| очи:</p> <p>— Ја сам, господине!</p> <p>Господин човјек извади готову цигару, па тури у уста и |
| ла.{S} Гледамо ми ко ће то бити.</p> <p>Господин човјек неспретно скочи с кола, па тромо, и као |
| >— Гдје је овдје школа?</p> <p>— Ту је, господине, одмах до цркве.</p> <pb n="127" /> <p>— Води |
| ајасмо.{S} Кмет скочи:</p> <p>— Ја сам, господине!</p> <p>Господин човјек извади готову цигару, |
| с Павлом Ђерићем?</p> <p>— Е, сељаче и господине, њега је ону ноћ, кад школа изгорје, нестало. |
| p> <p>— Ја, велим, господин-попо, и ви, господо кметови и кумови, да није право да се дијете ко |
| ко и куме, и ви, господин-попо и остала господо!{S} Ја велим, ако дозволите, да се дијете васпи |
| то везао језик.{S} Није шала, као каква госпођа!{S} Па какве су јој оне хаљине, па како иде!... |
| доби писмо да ове године о распусту иде госпођа, код које је Мара, у Беч, па хоће и њу да повед |
| кад се он враћао, како се све крије од госпође за дрва и у шупу, па плаче сама и како, каже, х |
| з школске авлије изађоше једна кола, па готово трком пођоше улицом.</p> <p>Павао опали из пишто |
| оворио.{S} Пјевао је у цркви, али гласа готово никаквог није имао.{S} Поп га је често дотјерива |
| смеђа коса пада на чело.{S} Густе обрве готово се састају а међ’ њима једна дубока бора, која с |
| ма, а оставише попа сама.{S} Није ни он готово ништа вечерао, а ту ноћ узе Мару себи у постељу. |
| осподине!</p> <p>Господин човјек извади готову цигару, па тури у уста и наокришке, а све гледај |
| е нека помама у људе да разграђују туђе градине и да упуштају стоку.{S} Пуца врљика, а разбијен |
| бијелу каву!</p> <p>У то дође и поп из градине.{S} Његово светитељско лице бјеше опет узело зе |
| ата па гледа.{S} Поп је већ давно био у градини, и сваки час се враћа, да види је ли Мара устал |
| те брукати себе живе, ни мене мртва, ни градити шта му драго.{S} Не почињите, док добро не смис |
| е ухватити учитеља, и отети му Мару.{S} Граја се дигла, и силно као оркан креће се маса Зебићев |
| астави га са земљом, а увријеђени народ гракну: удри, посветила ти се!{S} Све иде добро и сви с |
| рукама:</p> <p>— Мара!</p> <p>— Мара! — гракнусмо ми, а ћата, што боље може, попу на муштулук.< |
| оно тешко селу?</p> <p>— Не дај боже! — гракнуше сељаци. — Не говори тако, ако бога знаш!</p> < |
| ба као рај.{S} Прозори закићени липовим гранама, под гредице подвучени струкови босиљка.{S} На |
| објеручке.{S} Оприје се ногама о врбову грану, а леђима о другу, па га зањиха и баци на проваље |
| пи вјечност, послије које ће зар и нама гранути сунце.</p> <p>Међу тијем мијења се што шта у се |
| p> <p>Онда се спусти грозна киша.{S} Из грдне гомиле жеравице гдје је била школа сукне још час |
| сјекиром по једној греди од тавана.{S} Греда с праском паде по сред собе између двије скамије, |
| довратку.{S} Поп преко прага, а пламена греда више врата тресну и лупи попа по потиљку.{S} Он п |
| 142" /> <p>— Воду на врата!{S} Обарајте греде! — чује се дрека са свих страна.{S} Читав облак о |
| бјеше све у пламену.{S} Пуцају рогови и греде, већ је и таван дохватило; а у школи се свијетли |
| м, и ми га угледасмо како поскочи преко греде, која се пушаше на патосу, па пође вратима.</p> < |
| а ради, стаде лупати сјекиром по једној греди од тавана.{S} Греда с праском паде по сред собе и |
| } Прозори закићени липовим гранама, под гредице подвучени струкови босиљка.{S} На пећи свакојак |
| главе.{S} Сасусмо чабар воде на њега и греду, и извадисмо га испод ње.{S} У тај пар цијела шко |
| ка се забезекну:</p> <p>-— А какав тебе гријех мори?</p> <pb n="144" /> <p>Поп слабо махну руко |
| ек а незнан му је час смртни.{S} Наш је гријех, ако умре поред нас живијех некрштена душа.{S} Ј |
| о сам му платио за моје знане и незнане гријехе.</p> <pb n="99" /> <p>Сви ћуте.{S} Нико се не у |
| ио.{S} Богу се молио: »Боже, опрости ми гријехе и одржи ме здрава, докле си ми живота поклонио! |
| и учитељ, чисто нам је... баш се човјек гријеши!... хтједох рећи: чисто нам је — боже прости — |
| дошло, да ће и по селима почети, па је гриота да дијете задоцни.{S} Него ја тако мислим и каже |
| а се прутићем и пролази као мимо турско гробље.</p> <p>Ко зна за што он тако чини?{S} Ко зна шт |
| и одосмо његовој кући, а он оста сам на гробу.{S} Сједили смо може бити једно по сахата.{S} Мић |
| таје ракије.{S} Шта је поп радио сам на гробу, то нико не зна.{S} Тек послије једно по сахата в |
| оструге у трбух.</p> <p>Онда се спусти грозна киша.{S} Из грдне гомиле жеравице гдје је била ш |
| на очи; оне су влажне и лице гори као у грозници.</p> <p>А кад мрак притисне земљу, неко се шуњ |
| туђе добро, продаћу их одмах, ма ни сто гроша не узео!{S} Неће бити моја штета.</p> <p>Не зна н |
| репавице падоше на запурене обрашчиће а груди се почеше равномјерно дизати, исправи се поп у по |
| о.{S} Успомене навалише и притискоше ми груди.</p> <p>— Лакше, Илија, лакше, још лакше!{S} Зате |
| } Дубок јој је дах, а чудно јој нешто у грудима. .</p> <p>— А што си ми се замислила, голубице? |
| о! — чу се са свих Страна.</p> <p>И све груну опет Зебићевим шором.{S} Кроз село лете људи и ви |
| тај пар цијела школа с ужасном праском груну о земљу, и све се начини као велико огњиште.{S} О |
| на пут.</p> <p>— Не дао бог! — рече поп грцајући. — Па шта да радим?{S} Научи ме!</p> <p>— Пошљ |
| да је Мара с попом заспала, изнесе свој губер и простре га пред врата попове собе, па леже.</p> |
| итељу Саво«... -</p> <p>Бинко цикну као гуја, кад угледа попа:</p> <p>— Спасавајте кума, ако ће |
| о, гладно и жедно у туђем свијету! — Па гурај дјетету колаче и друге понуде у руке и у уста.</p |
| Жене једна по једна њега у руку, па као гуске једна за другом на капију.{S} И млађи свијет оде. |
| спод шешира смеђа коса пада на чело.{S} Густе обрве готово се састају а међ’ њима једна дубока |
| једи мало кукаст нос, а под њиме малени густи брчићи, које је он на обје стране рашчешљао, те с |
| и попа, али му се језик завезао, и само гута пљувачку.{S} И Аксентије са Станојем покуњио се, п |
| сретна да ти је Марија и наше кумство! да бог да свако добро и радост од ње да дочекаш; да те |
| жених пилића, пастрме и толико «заире», да би Војин четовођа рахат цијелу чету њоме нахранио.{S |
| а и учитељ није имао ништа против тога, да је Мара већ свршила «васпитање», и да сада похита уч |
| вели, — поздравио вас господин владика, да идете на ручак.</p> <p>Сједе поп у кола, па још и Ма |
| Била је са свим почађила и испрепуцала, да се једва разазнавао светац.{S} Само горе, гдје је гл |
| и разбоја?{S} А и Иконија је остарјела, да се једва држи на ногама.{S} Шта ви — вели — мислите? |
| ка.{S} Некакав страх бјеше обузео попа, да се једва држаше на ногама.</p> <p>Аксентије Смиљанић |
| о, и што му је кућа до владичина двора, да је владика изишао до врата, и помогао попу да сиђе с |
| је како у тој кући има много које шта, да ни десето не знаш чему је и за што је, и како се чов |
| но био у градини, и сваки час се враћа, да види је ли Мара устала.{S} Пред зору је била лака ки |
| е смислите, и док не буде доста новаца, да не будете постидни пред свијетом.{S} То вам је на ам |
| је твоја воља, попо; и твој благослов, да му узмемо добру жену дадиљу, или да га дамо каквој б |
| тица, и да је људи, код којих је, пазе, да не може боље бити: «Не слази» вели «с крила».{S} Да |
| име бога и с твојим благословом, куме, да се крећемо.</p> <p>Иконија с црвеним очима утаче се: |
| ц јул, и док кум Нинко не запреже коње, да води душу села из села.</p> <p>Кад по други пут оде, |
| и урнебес од попова.{S} Доста да знате, да је наш поп био најстарији у цијелом округу, те да му |
| и!{S} Тек велим толико да јој одредите, да се не рачуна баш сироче, и да би се имала чиме прихр |
| ла господо!{S} Ја велим, ако дозволите, да се дијете васпитава као варошка дјеца, јер ово, ви в |
| Вилотић:</p> <p>— Ако сам ти прав, оче, да се окумимо!{S} Тако народ, хвала му, мене изабра.</p |
| ник подметнуо двије старе коњске плоче, да се мало гигају кола као на »вендерима« и да се попу |
| сматраше цијелу ствар за изгубљену, и, да није старијих <pb n="139" /> људи, не би можда ни у |
| н-попо, и ви, господо кметови и кумови, да није право да се дијете код толиког свог имања потуц |
| и, — хајде ме води!</p> <p>— Ама сједи, да пијеш штогод! — рече кмет.</p> <p>— Нећу ништа — реч |
| е кући.{S} Веле: морам учити француски, да стигнем друге и тако даље» Можете мислити како нам ј |
| о сазивати дјеце.</p> <p>Попа се клони, да је чудо.{S} Већ је недјељу дана, а с њиме није још н |
| х трчи по попа, и он то од часа намири, да је сваком право.</p> <p>Код куће је живио скромно и |
| власт запопи.</p> <p>— А онако нијеси, да речеш, каквијех школа учио?</p> <p>— Нијесам никакви |
| он за све моли, кад они морају радити, да је богомрско не радити у петак, јер је то само турск |
| роче, и да би се имала чиме прихранити, да је не дај боже, ви који...{S} Чекајте док свршим!{S} |
| так, стаде пред олтар па поче говорити, да је бог оставио недјељу и празнике за цркву, да се у |
| раван.{S} Знам, кад год му приђем руци, да ме пита чији сам.</p> <p>Тако смо ми рачунали, а и у |
| кви.{S} Силне, свете и поучљиве ријечи, да те језа подиђе.{S} Црква је служила сваки дан, а нед |
| чињем причати, рачунали смо ми, а и он, да ће му бити тако педесет година.{S} Попадија јал’ је |
| ш је!{S} Не бих га ја овдје ни помињао, да и он није имао удјела у Маријином отхрањивању.{S} Ви |
| а?...{S} Него, браћо, ја бих вас молио, да јој за сваки случај одредимо мало имања од народног |
| а с њоме?</p> <p>— Мислим, оче владико, да је дам у кумову кућу, да се дијете учи раду.</p> <p> |
| ли ви хришћани? како је то зло ударило, да је горе него ли у Турској?{S} Синоћ ме — вели — зову |
| и женска, и тако је сад вријеме дошло, да ће и по селима почети, па је гриота да дијете задоцн |
| ет година.{S} У очима му нешто страшно, да те свега језа подиђе.{S} Било нас је, који смо мисли |
| хоћете да ја затворим ово свето мјесто, да га не газите богопротивним ногама и да ме не црните |
| нути за ме час.{S} Него сам вас зовнуо, да се договоримо за неке ствари.</p> <p>Кум Нинко хоће |
| а нема!{S} Послије службе дигне се поп, да види да учитељ није што болестан.{S} Кад уђе у собу, |
| те утјеши и подвори под твоју старост, да се дичиш и поносиш њоме, како се народ дичи и поноси |
| ог оставио недјељу и празнике за цркву, да се у остале дане човјек радећи моли богу, да се он з |
| у остале дане човјек радећи моли богу, да се он за све моли, кад они морају радити, да је бого |
| о радите?{S} Шта сам ја згријешио Богу, да ми не дате под моје старе дане живјети?{S} Како ћу — |
| је много чуда, што је видео у Биограду, да му једва вјеровасмо.{S} За Мару вели да је најприје |
| <p>Поп приђе кревету и пипаше по њему, да пробуди Мару, али кревет бјеше празан.</p> <p>Он ист |
| p>Онда је узе на руку и понесе је попу, да је пољуби, па с Глувићем оде његовој кући.{S} Поздра |
| <p>Доктор нареди да га оставе на миру, да га нико не дира ни зановета, а владици на пољу рече: |
| p>— А?</p> <p>— Што си; велим, стао ту, да те тако знојава бије вјетар?</p> <p>— ’Вако ја кад с |
| , оче владико, да је дам у кумову кућу, да се дијете учи раду.</p> <p>— Штета би — вели владика |
| {S} Веле, кад је наш поп дошао у варош, да су лупала звона и пуцале прангије, јер коњаник, што |
| слије да запитамо и друге паметне људе; да видимо шта ће они рећи.</p> <p>— Ја велим да је опет |
| свако добро и радост од ње да дочекаш; да те утјеши и подвори под твоју старост, да се дичиш и |
| оље бити: «Не слази» вели «с крила».{S} Да бог да!{S} Само што нешто сметено прича како се раст |
| андило, које је горјело пред школом.{S} Да је у тај пар Иконија провирила, би помислила да глед |
| сам — вели поп — никад на то мислио.{S} Да видиш, није луда ова учитељева.</p> <p>— А како ће т |
| ногама.{S} Шта ви — вели — мислите?{S} Да се договоримо ми, па послије да запитамо и друге пам |
| <p>— Лијепа старост! — рече владика. — Да бог да још дуго да поживиш! — А бога ти, оче — не пр |
| p> <p>— Природу! — рече он замишљено. — Да! тој сам се мисли и сам поклонио!{S} Велика је то књ |
| екаквом заносу.</p> <pb n="116" /> <p>— Да бог да да ово све на добро изађе! — рече баба Стеван |
| ред његовим преосвештенством?!</p> <p>— Да како ћу? — рече наш поп. — Онако је све у длаку!{S} |
| се зове мала?</p> <p>— Мара. -</p> <p>— Да је благословена;</p> <p>Послије ручка много се што ш |
| те, прије него га дам из куће.</p> <p>— Да га крстимо! — рекоше сељаци.</p> <p>— Ко ће бити кум |
| а заклела да га чувам и пазим.</p> <p>— Да узмемо Иконију — викнуше сељаци.</p> <p>— Добро! — р |
| >— Божја, па моја! — рече поп.</p> <p>— Да је жива и здрава! — рече владика, милујући дијете.</ |
| лувић стидљиво изађе напријед:</p> <p>— Да простиш ти, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се мо |
| че владика, — желиш ли штогод?</p> <p>— Да се исповједим! —~ рече поп.</p> <p>Владика се забезе |
| јећу наплаци и коњске плоче.</p> <p>Ал’ да се удари путем на Јаругу, морали смо се вратити до б |
| те ислабило!»</p> <pb n="123" /> <p>— А да, весела друго, гладно и жедно у туђем свијету! — Па |
| И она с њим!</p> <p>Поп се занесе, и а да падне на узнак, а сељаци га прихватише.</p> <p>У тај |
| чеше отјецати.{S} Не може више ни хљеба да замијеси. »Хоће — вели — душа на нос да <pb n="96" / |
| више добру рад.{S} Па ја велим не треба да стајеш њеној срећи на пут.</p> <p>— Не дао бог! — ре |
| здравља се она с нама — каква је, једва да је познаш!{S} А кад коме од нас момака пружи руку, а |
| поповске капе и шаље у варош.{S} Једва да је што више знао од онога што је дјеци говорио.{S} П |
| владика с попом разговарао.{S} Звао га да га узме у конзисторију, али поп вели да не може ника |
| а неће под своју старост молити другога да јој чита писма.{S} А док она одрасте неће се писма т |
| , хоће да умре.{S} Не треба ни око тога да се задржавам како је поп на врат на нос спремио кола |
| носу.</p> <pb n="116" /> <p>— Да бог да да ово све на добро изађе! — рече баба Стевана.</p> <p> |
| села.{S} Свакоме су пуна уста.{S} Нада да ће нам она бити кад тад учитељ, заносила нас је све. |
| — Браћо — вели, — тако ми се све допада да ће скоро куцнути за ме час.{S} Него сам вас зовнуо, |
| и клизе неосјетно.{S} Што прође изгледа да је мало час било, само у будућности види вјечност ср |
| боме, немаш кад од механе.{S} Треба ја да водим и твоју бригу.</p> <p>Он иде даље а ковач као |
| <p>Поп ван себе од радости.{S} Иконија да се угуши од суза, па не пушта дијете из руку.{S} Жен |
| рио.{S} Кад би у недјељу, а поп га чека да држи пијевницу.{S} Јес’, ал’ учитеља нема!{S} Послиј |
| и не могу доћи.{S} Причао ти је владика да ме је премјестио у један пансионат, гдје се говори с |
| S} Много поп савјетује и моли кум-Нинка да пази на ово и на оно и да добро упамти све, па да му |
| рича: како јој је самој, како је хтјела да се ухвати за кум-Нинкова кола кад се он враћао, како |
| сву исјећи.{S} Мене је покојна заклела да га чувам и пазим.</p> <p>— Да узмемо Иконију — викну |
| каквих мало има.{S} Није се она родила да бере куд |