• Akcija 1
  • Projekti 1
  • а 195
  • А 67
  • авлија 1
  • авлије 4
  • авлији 4
  • авлију 2
  • авлиска 1
  • ајдамаком 1
  • ако 14
  • Ако 4
  • аков 1
  • Аксентија 1
  • Аксентије 7
  • Ал 3
  • ал 4
  • Али 19
  • али 33
  • Ама 2
  • ама 3
  • аманет 2
  • амбара 1
  • американски 1
  • Амин 1
  • Андрићу 1
  • анђео 1
  • апостола 1
  • Арнаутовић 1
  • Арнаутовићу 1
  • ашов 1
  • Б 1
  • баба 2
  • бабињари 1
  • бабо 3
  • бабу 1
  • балите 1
  • балсамом 1
  • бардаку 1
  • бацају 1
  • бацаше 1
  • баци 3
  • Баш 1
  • баш 2
  • без 1
  • Без 1
  • безазленим 1
  • безазлено 1
  • безбрижну 1
  • БЕОГРАД 1
  • бере 1
  • бесједа 1
  • бесједе 1
  • бесједи 1
  • Беч 1
  • би 20
  • бије 2
  • бијела 2
  • бијеле 1
  • бијели 2
  • бијелим 1
  • бијелом 1
  • бијелу 2
  • бијелцу 1
  • бијем 1
  • бијеш 1
  • била 15
  • Била 2
  • били 3
  • било 14
  • Било 3
  • Бинко 1
  • био 12
  • Биоград 10
  • Биограда 1
  • Биограду 2
  • бити 16
  • биће 1
  • бих 5
  • бјесомучан 1
  • бјеху 1
  • бјеше 12
  • Бјеше 2
  • Благосиља 1
  • благослов 1
  • благословена 1
  • благослови 2
  • Благослови 4
  • благословио 1
  • благословом 3
  • благочастивим 1
  • блејимо 1
  • ближе 2
  • ближи 1
  • близу 1
  • блиједа 1
  • блиста 1
  • блузу 1
  • бљеђа 1
  • бо 1
  • бог 13
  • Бог 4
  • бога 10
  • Богдан 1
  • Богдана 1
  • Богдане 1
  • богом 3
  • богомрско 1
  • богопротивним 1
  • богословац 1
  • Богу 2
  • богу 9
  • Боже 3
  • боже 4
  • божја 1
  • Божја 1
  • Божје 1
  • божје 3
  • божјем 1
  • божји 1
  • божјим 1
  • бојао 1
  • Бојичићу 1
  • боквицом 1
  • боквицу 1
  • бола 1
  • болестан 1
  • Боли 2
  • боли 3
  • болно 1
  • Болови 1
  • болови 2
  • Боље 1
  • боље 7
  • бољка 1
  • боме 1
  • бора 2
  • боре 2
  • бори 1
  • босиљка 1
  • Босогоног 1
  • босоног 1
  • бости 1
  • Бош 1
  • брава 1
  • брада 3
  • браде 1
  • брадом 1
  • браду 2
  • бранио 1
  • брат 1
  • брате 2
  • браћо 11
  • Браћо 2
  • брже 3
  • Брзо 1
  • брзо 2
  • брига 2
  • бригају 1
  • бригу 4
  • брише 2
  • брод 1
  • брукати 1
  • брчићи 1
  • буваре 1
  • буде 2
  • будем 1
  • будете 1
  • будућности 1
  • букви 1
  • букну 1
  • буна 1
  • бундева 1
  • бунован 1
  • Бурмазевић 1
  • ваби 1
  • ваде 1
  • важно 1
  • ваздух 1
  • ваздуха 1
  • вајкају 1
  • Вако 1
  • ваља 4
  • ваљада 2
  • ваљају 1
  • ваљан 1
  • вам 15
  • вама 2
  • ван 3
  • варнице 3
  • варош 8
  • вароши 4
  • варошка 1
  • варошкој 1
  • вас 9
  • васпитава 3
  • васпитање 1
  • ватра 1
  • Ватра 2
  • ватру 1
  • ваш 1
  • ваша 1
  • ваше 1
  • вашој 1
  • веди 1
  • веза 1
  • везано 1
  • везао 1
  • Веле 2
  • веле 7
  • вели 39
  • велика 2
  • Велика 2
  • велике 5
  • великим 1
  • велико 1
  • великој 1
  • велим 8
  • велиш 2
  • вендерима 1
  • вепрова 1
  • весела 3
  • Весели 1
  • весели 2
  • весело 1
  • весеље 1
  • весељу 1
  • весео 2
  • Већ 12
  • већ 32
  • већа 2
  • већма 1
  • вече 3
  • вечера 1
  • вечерао 1
  • вечерње 1
  • вечерњу 1
  • Ви 1
  • ви 19
  • виде 1
  • видео 1
  • видећи 1
  • види 9
  • Видим 2
  • видим 3
  • видимо 1
  • видио 2
  • видите 3
  • Видићете 1
  • Видиш 1
  • видиш 2
  • видје 2
  • видјели 1
  • видјесмо 2
  • видјети 2
  • видјех 1
  • виђаше 1
  • вијао 1
  • викну 7
  • викнусмо 1
  • викнух 1
  • викнуше 1
  • вику 1
  • Вилотић 2
  • винском 1
  • Вио 1
  • Вир 1
  • виром 2
  • висе 1
  • виси 1
  • висила 2
  • висише 1
  • виче 1
  • вичу 1
  • више 23
  • вјенчао 1
  • вјеровасмо 1
  • вјерује 1
  • вјерујте 1
  • вјетар 4
  • вјетрић 1
  • вјечност 2
  • владалац 1
  • владика 29
  • Владика 8
  • владике 3
  • владико 10
  • владиком 1
  • владику 2
  • владици 5
  • Владичина 1
  • владичина 2
  • владичине 1
  • владичиним 1
  • владичино 1
  • влажна 1
  • влажне 1
  • власт 2
  • вода 1
  • воде 4
  • Води 1
  • води 5
  • водиле 1
  • водим 1
  • воду 2
  • Воду 2
  • вози 1
  • возим 1
  • возио 1
  • Војин 2
  • војска 1
  • војске 1
  • војску 2
  • војсци 2
  • волим 1
  • Волиш 1
  • волиш 2
  • волове 2
  • Волови 1
  • воља 4
  • воље 1
  • вољели 1
  • воштаницу 1
  • врапчијем 1
  • врат 3
  • Врата 1
  • врата 18
  • врати 12
  • вратима 1
  • вратисмо 1
  • вратити 1
  • вратише 1
  • вратом 1
  • враћа 2
  • враћају 1
  • враћао 1
  • Врба 1
  • врбову 1
  • врбу 1
  • вреву 1
  • времена 1
  • временом 1
  • вриједан 1
  • вриједи 2
  • вријеме 4
  • врисак 1
  • врисну 1
  • вришти 1
  • врло 3
  • врљика 1
  • врљике 1
  • врљиком 1
  • врућине 1
  • врх 1
  • врхао 1
  • врхове 1
  • врца 1
  • Вучетића 1
  • га 75
  • газда 2
  • газите 1
  • гасимо 1
  • гдје 28
  • Гдје 4
  • гдјешто 1
  • гига 1
  • гигају 1
  • Гигају 1
  • глава 5
  • главе 9
  • глави 3
  • Главна 1
  • главом 3
  • главу 20
  • гладна 1
  • гладно 1
  • глас 4
  • гласа 1
  • гласић 1
  • гласно 1
  • гласом 1
  • Гле 2
  • гледа 16
  • Гледа 2
  • гледај 1
  • гледајте 1
  • гледају 3
  • гледајући 2
  • гледала 1
  • Гледала 1
  • гледам 1
  • Гледамо 1
  • Гледао 1
  • гледати 2
  • Гледаћемо 1
  • гледаш 1
  • Гледаш 1
  • Глувић 4
  • Глувића 1
  • Глувићевој 2
  • Глувићем 1
  • глуп 1
  • глупости 1
  • гнијезду 1
  • говоре 1
  • говорећи 1
  • Говори 1
  • говори 7
  • говорили 2
  • говорио 6
  • говорити 2
  • говориш 1
  • говорише 1
  • год 5
  • година 7
  • годинама 1
  • године 11
  • годину 5
  • голијени 1
  • гологлав 1
  • голубице 1
  • гомила 1
  • гомиле 1
  • гомилу 1
  • гони 1
  • горе 8
  • Гори 1
  • гори 2
  • Горици 1
  • горјело 1
  • горко 1
  • горња 1
  • господар 2
  • Господе 1
  • Господин 2
  • господин 8
  • господине 3
  • господо 2
  • госпођа 2
  • госпође 1
  • готово 4
  • готову 1
  • градине 2
  • градини 1
  • градити 1
  • Граја 1
  • гракну 1
  • гракнусмо 1
  • гракнуше 1
  • гранама 1
  • грану 1
  • гранути 1
  • грдне 1
  • греда 1
  • Греда 1
  • греде 3
  • греди 1
  • гредице 1
  • греду 1
  • гријех 2
  • гријехе 2
  • гријеши 1
  • гриота 1
  • гробље 1
  • гробу 2
  • грозна 1
  • грозници 1
  • гроша 1
  • груди 2
  • грудима 1
  • груну 2
  • грцајући 1
  • губер 1
  • гуја 1
  • гурај 1
  • гуске 1
  • Густе 1
  • густи 1
  • гута 1
  • Да 16
  • да 281
  • Давно 1
  • давно 2
  • даде 7
  • дадиљу 1
  • дадоше 1
  • дај 6
  • дајте 1
  • Дајте 1
  • дакле 2
  • далеко 1
  • дали 1
  • даље 7
  • даљини 1
  • даљину 1
  • дам 3
  • дамо 1
  • дан 15
  • Дан 2
  • дана 16
  • данас 2
  • дане 2
  • Дани 1
  • даном 1
  • дао 3
  • дарива 1
  • даривали 1
  • дате 2
  • дати 2
  • дах 2
  • дахну 1
  • дашчари 1
  • дашчару 1
  • два 4
  • двадесет 2
  • дванаест 1
  • двије 9
  • двјема 1
  • двоја 1
  • Двоја 1
  • двојица 1
  • Двојица 2
  • двојнице 1
  • двома 1
  • двора 1
  • дворишту 1
  • двоцијевке 1
  • де 1
  • девет 1
  • декембра 1
  • Дела 1
  • дераше 1
  • дере 2
  • десет 1
  • десето 1
  • десетора 1
  • деси 3
  • десило 1
  • десно 1
  • десном 1
  • десну 1
  • дешњака 1
  • дивно 3
  • дигао 2
  • дигла 1
  • дигне 1
  • диже 3
  • дижеш 1
  • дизати 2
  • дизаше 1
  • Дијете 3
  • дијете 52
  • Дим 1
  • дим 2
  • дима 1
  • дира 1
  • дирати 1
  • дисао 1
  • дичи 1
  • дичиш 1
  • дјевојчицама 1
  • дјеловао 1
  • дјетета 4
  • дјететов 1
  • дјететом 1
  • дјетету 5
  • дјетињег 1
  • дјетлић 1
  • дјеца 3
  • дјеце 1
  • Дјеце 2
  • дјеци 1
  • дјецом 2
  • дјецу 4
  • длака 1
  • длаку 1
  • длачица 1
  • дне 1
  • до 16
  • доба 7
  • добавио 1
  • Добар 1
  • добар 2
  • доби 2
  • добијем 2
  • добра 3
  • добро 13
  • Добро 3
  • доброг 1
  • добродушно 1
  • добру 3
  • доводиле 1
  • довратку 1
  • довуче 1
  • договор 1
  • договоримо 2
  • договору 1
  • додаде 1
  • Додајте 1
  • Додаше 1
  • додир 1
  • дође 12
  • Дође 2
  • Дођосмо 1
  • Дођоше 1
  • дозволите 2
  • дозида 1
  • Док 1
  • док 11
  • докле 1
  • доктор 2
  • Доктор 2
  • доктора 1
  • долазе 2
  • долазио 1
  • доље 1
  • домаћица 2
  • дому 2
  • донесе 3
  • донио 1
  • Доња 1
  • допада 1
  • Доста 1
  • доста 4
  • дотиче 1
  • дотјеривао 2
  • доћи 3
  • дохвати 12
  • дохватило 2
  • дохватише 1
  • дочек 1
  • дочека 1
  • дочекали 1
  • дочекати 1
  • дочекаш 1
  • дошао 2
  • дошла 1
  • дошли 1
  • дошло 2
  • драго 3
  • драма 1
  • дрва 1
  • дрвена 1
  • дрво 1
  • дрека 1
  • дрекну 1
  • дреку 1
  • држа 1
  • држати 1
  • држах 1
  • држаше 1
  • Држи 1
  • држи 3
  • дроњо 1
  • друга 6
  • друге 5
  • Други 1
  • други 3
  • другијем 1
  • другим 2
  • другима 1
  • других 1
  • друго 5
  • другога 1
  • Другога 1
  • другој 2
  • другом 2
  • другу 8
  • дружио 1
  • друкчије 1
  • друкчији 1
  • Друкчији 1
  • друмом 1
  • дршће 1
  • Дршћемо 1
  • дубља 1
  • дубље 1
  • Дубок 1
  • дубока 1
  • Дубоко 2
  • дугачка 1
  • дугим 1
  • Дуго 2
  • дуго 7
  • Дуд 1
  • дуд 2
  • дуда 1
  • дукат 2
  • дуката 6
  • дупком 1
  • дусне 1
  • духа 2
  • Духова 1
  • душа 4
  • душе 1
  • душом 1
  • душу 7
  • ђачиће 1
  • Ђенадић 1
  • ђерам 1
  • Ђерић 4
  • Ђерићем 1
  • Е 7
  • Ево 1
  • ево 2
  • ек 1
  • експлоатише 1
  • ено 2
  • жагор 1
  • жањеш 1
  • Жао 1
  • жар 1
  • жедно 1
  • желим 1
  • желиш 1
  • жељно 1
  • Жена 1
  • жена 2
  • женама 2
  • Жене 4
  • жене 7
  • женидбу 1
  • женом 1
  • женска 2
  • женско 2
  • женском 1
  • жену 1
  • жеравице 1
  • Жив 1
  • жив 4
  • жива 2
  • живе 1
  • живи 2
  • живијех 1
  • живио 2
  • живих 1
  • живјети 1
  • живог 1
  • Живог 1
  • живога 1
  • живота 3
  • животворним 1
  • жигицама 1
  • жито 1
  • жмире 1
  • жњео 1
  • жуња 1
  • жутом 1
  • За 4
  • за 67
  • забезекну 1
  • забечи 1
  • заблиста 1
  • забоде 2
  • забораван 1
  • заборавили 1
  • заборавио 1
  • забран 2
  • забрекнем 1
  • Забринуо 1
  • завали 1
  • завезано 1
  • завезао 1
  • зави 1
  • завијају 1
  • завири 1
  • завирује 1
  • завирују 1
  • завичај 1
  • заврати 1
  • Заврати 1
  • ЗАГРАДА 1
  • ЗАГРЕБ 1
  • загребем 1
  • ЗАГРЕБУ 1
  • загрли 1
  • загрмје 1
  • загрцнули 1
  • загушен 1
  • задатак 1
  • задјевице 1
  • задовољни 1
  • задоцни 1
  • задржа 1
  • задржавај 1
  • задржавам 1
  • задруга 1
  • задрхта 1
  • зажељеше 1
  • зажмурим 1
  • заигра 2
  • заире 1
  • заједно 1
  • зајеца 1
  • закаже 1
  • закићени 1
  • закла 1
  • заклањао 1
  • заклела 1
  • заковрне 1
  • заковрну 1
  • закона 1
  • закопа 1
  • закопчам 1
  • залијепила 1
  • залуд 1
  • залупа 1
  • замакоше 1
  • замијеси 1
  • замислила 1
  • Замишљена 1
  • замишљенија 1
  • замишљеним 1
  • замишљено 2
  • Замлата 1
  • занесе 2
  • занесен 1
  • занима 1
  • зановета 1
  • заносила 1
  • заносу 1
  • зањиха 1
  • запаљена 1
  • записа 1
  • запита 3
  • запитамо 1
  • запишта 1
  • Запјева 1
  • заплачеш 1
  • Заповиједао 1
  • заповијест 1
  • заповједио 1
  • запопи 1
  • запреже 1
  • запријечи 1
  • запурене 1
  • запуши 1
  • зар 4
  • Зар 5
  • зарида 1
  • засијавао 1
  • Засјели 1
  • заспа 3
  • заспала 1
  • заспати 1
  • застаде 1
  • затвор 1
  • затворам 1
  • Затворена 1
  • затворене 1
  • затворенијих 1
  • затвори 1
  • затворим 1
  • затворисмо 1
  • Затегни 1
  • затјечу 1
  • затури 1
  • затуцан 1
  • заћута 2
  • Заузимајући 1
  • зацијело 1
  • зачељу 2
  • зачкиљи 4
  • Зачудише 1
  • збиља 1
  • због 3
  • звао 1
  • Звао 1
  • звона 2
  • звонаре 2
  • звоњаше 1
  • Звркте 1
  • згледаше 1
  • Згледаше 1
  • згријешио 1
  • здрава 3
  • здрављем 1
  • здрављу 1
  • Зебићевим 3
  • зелене 1
  • земаљски 1
  • Земља 1
  • земље 3
  • земљи 1
  • земљом 1
  • земљопис 1
  • земљу 7
  • зид 1
  • зидајте 2
  • зидане 1
  • зиду 2
  • златним 1
  • злато 1
  • злату 1
  • зло 3
  • зловољан 1
  • злоставља 1
  • злу 1
  • зна 14
  • знајући 2
  • знали 1
  • Знали 1
  • знам 5
  • Знам 7
  • знане 1
  • знања 1
  • знао 1
  • знате 5
  • знати 2
  • значаја 1
  • Знаш 1
  • знаш 5
  • зној 2
  • зноја 1
  • знојава 2
  • зове 4
  • зовеш 1
  • зови 1
  • зовне 1
  • зовнуо 1
  • зову 2
  • зорли 1
  • зору 3
  • зрак 1
  • зраком 1
  • зраку 1
  • зуби 1
  • И 24
  • и 520
  • Иванковићу 1
  • игра 5
  • игри 1
  • иде 12
  • Иде 2
  • идем 1
  • идете 1
  • идите 1
  • идосмо 1
  • иду 4
  • из 34
  • Из 4
  • иза 4
  • изабра 1
  • изађе 9
  • Изађосмо 1
  • изађоше 1
  • изађу 1
  • изашао 1
  • избрисати 1
  • изброја 1
  • извади 2
  • извадисмо 1
  • извадити 1
  • извали 1
  • изван 1
  • изведоше 1
  • извиси 1
  • изгинути 1
  • изгледа 2
  • изгорје 1
  • Изгорје 2
  • изгорјело 1
  • изгрће 1
  • изгуби 1
  • изгубили 1
  • изгубити 1
  • изгубих 2
  • изгубљену 1
  • издигне 1
  • издигнута 1
  • издиже 2
  • изиђе 1
  • изишао 1
  • изједначи 1
  • излети 1
  • измаче 1
  • између 1
  • измичу 1
  • изнемаже 1
  • изненађена 1
  • изнесе 5
  • Изнијели 1
  • изнио 1
  • изоблачили 1
  • изобличи 1
  • изредише 1
  • изручи 1
  • икако 1
  • Икона 2
  • икона 3
  • Иконија 21
  • Иконијиној 1
  • Иконијом 2
  • Иконију 4
  • икону 7
  • или 16
  • Или 7
  • Илија 1
  • Илију 1
  • им 6
  • Има 1
  • има 6
  • Имају 1
  • имала 3
  • Имали 1
  • имали 2
  • имало 1
  • Имам 1
  • имања 6
  • имање 3
  • Имао 2
  • имао 7
  • имати 1
  • имаће 1
  • имаш 1
  • име 6
  • инаџије 1
  • инокосан 1
  • ипак 2
  • Исаковић 1
  • исјећи 1
  • искашља 1
  • исколачи 1
  • искочи 1
  • искриви 1
  • искривљени 1
  • Искупи 1
  • искупили 1
  • искупио 2
  • ислабило 1
  • ислабио 1
  • испаде 1
  • испали 1
  • испариле 1
  • испасти 1
  • испео 1
  • испећи 1
  • исповједим 1
  • Испод 1
  • испод 6
  • Исправи 1
  • исправи 4
  • испрекидано 1
  • испрепуцала 1
  • испријечи 1
  • исприча 1
  • испружи 2
  • истави 1
  • истаче 1
  • истеже 2
  • исти 2
  • истим 1
  • истина 5
  • истог 1
  • исток 1
  • истока 1
  • Истом 1
  • истом 2
  • историја 1
  • истргнуо 1
  • истрча 1
  • исхракну 1
  • ићи 1
  • их 6
  • ишао 4
  • Ишла 1
  • ишла 2
  • ишли 1
  • ишло 1
  • ишчекивасмо 1
  • ишчекиваше 1
  • Ја 19
  • ја 41
  • јадника 1
  • јако 1
  • Јал 2
  • јал 4
  • јалово 2
  • Јанко 1
  • јаруге 1
  • Јаругу 1
  • јасан 2
  • јасно 1
  • јато 1
  • јаче 5
  • је 339
  • Је 4
  • један 27
  • Један 3
  • Једва 1
  • једва 6
  • једе 2
  • једна 15
  • једне 4
  • једним 4
  • једно 11
  • Једно 4
  • Једног 2
  • једног 6
  • једној 3
  • Једном 1
  • једном 5
  • једну 8
  • језа 2
  • језик 4
  • јелом 1
  • јер 13
  • Јеротија 1
  • Јеротије 3
  • Јес 1
  • јесењем 1
  • Јеси 1
  • јеси 2
  • јесмо 1
  • јест 1
  • јесте 2
  • јести 1
  • Јечи 1
  • Јоване 1
  • јој 37
  • Јок 1
  • још 61
  • Још 8
  • Југ 2
  • јул 2
  • јутрење 1
  • јутро 2
  • јутру 1
  • јуче 2
  • К 1
  • к 2
  • каву 4
  • Кад 28
  • кад 65
  • Каже 2
  • каже 7
  • Кажем 1
  • кажем 8
  • кажи 1
  • Кажи 1
  • кажипут 1
  • кажипута 1
  • казао 3
  • казати 2
  • кајмаком 1
  • кају 1
  • какав 5
  • каква 4
  • какве 2
  • каквијех 1
  • каквих 1
  • Каквих 1
  • Какво 1
  • каквој 1
  • Какву 1
  • Како 10
  • како 49
  • камара 1
  • камо 3
  • кандило 1
  • као 74
  • кап 2
  • капак 1
  • капе 3
  • капетан 1
  • капију 2
  • капиталиста 1
  • капиталистима 1
  • капка 1
  • капљица 1
  • капљице 1
  • капљу 1
  • капу 5
  • каријеру 1
  • каруце 1
  • касају 1
  • касати 1
  • катана 1
  • катанац 1
  • кашљуцају 1
  • ким 1
  • кичма 1
  • киша 2
  • кишне 1
  • кишом 1
  • клањаш 1
  • клетвом 1
  • клече 1
  • клизе 1
  • кликће 1
  • климну 1
  • клони 1
  • клупа 1
  • клупице 1
  • клупицу 2
  • клупу 1
  • клупче 1
  • кључ 1
  • Кмет 5
  • кмет 9
  • кмета 4
  • кметови 1
  • кметовима 1
  • кметом 1
  • кмету 4
  • књига 2
  • књигу 7
  • КЊИЖЕВНА 1
  • Ко 11
  • ко 14
  • кобиле 1
  • Ковач 1
  • ковач 3
  • ковача 3
  • Ковачевића 1
  • ковачнице 2
  • ковачницу 1
  • ковчег 3
  • ковчегу 2
  • кога 6
  • код 16
  • Код 2
  • која 10
  • које 13
  • Који 1
  • који 35
  • којим 2
  • којих 2
  • којој 1
  • којом 1
  • коју 3
  • кокоши 1
  • Кокоши 1
  • Кола 1
  • кола 32
  • колац 1
  • колач 1
  • колача 1
  • колаче 1
  • колико 4
  • колима 6
  • коловође 1
  • кољена 1
  • кољенима 1
  • коме 5
  • комисар 1
  • коморџију 1
  • конзисторије 1
  • конзисторију 1
  • коња 1
  • коњаник 1
  • коњаника 2
  • коње 2
  • коњи 2
  • Коњи 2
  • коњима 2
  • коњске 2
  • копа 1
  • копао 1
  • корак 1
  • кораком 1
  • корача 1
  • корачи 1
  • коса 2
  • косе 2
  • косио 1
  • косиште 1
  • Косово 2
  • Косову 1
  • косом 1
  • котао 3
  • котлова 2
  • Кочијаш 1
  • кочијаш 3
  • кочијашем 2
  • кочијашу 1
  • кошуља 4
  • кошуље 1
  • кошуљи 1
  • кошуљу 1
  • крај 3
  • краја 1
  • крајевима 1
  • крајем 2
  • крајцарама 1
  • крв 4
  • кревет 5
  • кревета 3
  • креветац 1
  • кревету 5
  • крене 1
  • крепко 1
  • креташе 1
  • креће 2
  • крећемо 1
  • крећу 1
  • кречи 1
  • крива 1
  • крије 1
  • крила 3
  • крило 4
  • крмача 1
  • Крмача 1
  • кровотеченија 1
  • кроз 10
  • Кроз 2
  • кројач 1
  • крпа 1
  • крпама 1
  • крста 1
  • Крста 1
  • крсти 1
  • крстимо 2
  • крстине 1
  • крстио 1
  • крстиш 1
  • крупније 1
  • крчевину 1
  • крчма 1
  • крчмом 1
  • крштених 1
  • крштено 1
  • куд 3
  • Куда 1
  • куда 3
  • кудјељу 1
  • кукаст 1
  • кукуруза 1
  • кум 20
  • Кум 3
  • кума 1
  • Куме 2
  • куме 7
  • кумови 1
  • кумову 1
  • кумство 1
  • куму 1
  • купало 1
  • купећи 1
  • купи 1
  • купујемо 1
  • купусару 1
  • кутију 1
  • кућа 4
  • кућама 3
  • куће 7
  • кућевном 2
  • кући 20
  • кућом 2
  • кућу 15
  • кухар 1
  • кухина 1
  • кухинских 1
  • кухину 1
  • куцнути 1
  • кучета 1
  • л 1
  • Л 1
  • Лазар 2
  • ЛАЗАРЕВИЋА 1
  • Лазареву 1
  • лака 1
  • лако 4
  • Лакше 1
  • лакше 3
  • ласно 1
  • Ласно 1
  • ластино 1
  • легну 1
  • леда 1
  • ледину 1
  • леђа 2
  • леђима 2
  • лежала 1
  • Лежао 1
  • лежао 2
  • леже 1
  • лежи 3
  • Леле 1
  • лепиња 1
  • летве 1
  • лете 1
  • ли 21
  • ливаду 2
  • лијеве 1
  • лијевим 2
  • лијево 1
  • Лијевом 1
  • Лијепа 1
  • лијепило 1
  • лијепо 5
  • Лијепо 6
  • лик 1
  • липовим 1
  • листиће 1
  • лица 2
  • Лице 1
  • лице 10
  • лицем 1
  • лицу 6
  • лову 1
  • лонаца 1
  • лоптила 1
  • лотре 1
  • луда 1
  • лудо 1
  • Луко 1
  • Луку 1
  • лулу 1
  • лупа 1
  • лупала 1
  • лупао 1
  • лупати 1
  • лупи 2
  • лупне 1
  • лута 1
  • лутао 1
  • љосну 1
  • љубе 1
  • Љубе 1
  • љуби 3
  • љубити 2
  • људе 6
  • људи 18
  • људима 2
  • људски 1
  • љуљају 1
  • љуће 1
  • ма 5
  • мају 1
  • макне 1
  • мал 1
  • мала 2
  • малакше 1
  • мале 1
  • малени 1
  • малено 1
  • Мало 1
  • мало 27
  • малога 1
  • малом 1
  • маломе 1
  • мантију 1
  • мања 1
  • Мара 31
  • мараму 1
  • марва 2
  • марве 1
  • марвинче 1
  • марву 1
  • Маре 1
  • Мари 2
  • Марија 2
  • Маријино 1
  • Маријином 1
  • марили 1
  • марим 1
  • Марин 3
  • Марина 1
  • Марине 1
  • Мариног 1
  • Марину 4
  • Марко 1
  • Маркову 1
  • Маро 2
  • Маром 4
  • Мару 15
  • маса 1
  • масти 1
  • Матија 3
  • матор 1
  • махне 1
  • Махну 1
  • махну 4
  • махове 1
  • маче 1
  • Маче 1
  • мачета 1
  • ме 29
  • међ 1
  • међу 1
  • Међу 2
  • Мене 1
  • мене 9
  • мени 4
  • Метните 1
  • Метну 1
  • метну 6
  • метнула 1
  • метнуше 1
  • механе 1
  • механом 1
  • механу 2
  • ми 43
  • Ми 7
  • мијења 1
  • милина 2
  • милога 1
  • милостивно 1
  • Милошем 1
  • милују 1
  • милујући 1
  • мимо 1
  • мио 1
  • миран 1
  • мирите 1
  • мирно 2
  • мирну 1
  • миру 1
  • мисли 8
  • мислила 1
  • мислили 2
  • Мислим 2
  • мислим 3
  • мислио 5
  • мислите 2
  • мислити 1
  • мислиш 1
  • Митар 2
  • Мића 2
  • Мићо 8
  • Мићу 1
  • миче 3
  • мишке 2
  • мјесец 5
  • мјесеца 2
  • мјесеци 2
  • мјесечев 1
  • мјесечно 1
  • мјеста 3
  • мјесто 4
  • млад 1
  • младеж 1
  • младом 1
  • младости 2
  • младу 1
  • млађа 1
  • млађи 2
  • млађима 1
  • млијеко 1
  • многи 1
  • Много 3
  • много 6
  • моба 1
  • мобу 1
  • мог 1
  • мога 2
  • Могао 1
  • могао 5
  • могах 1
  • могу 5
  • можда 1
  • можданик 1
  • може 21
  • Можете 1
  • можеш 1
  • мој 2
  • моја 4
  • моје 5
  • моји 1
  • мојој 2
  • Мојсило 1
  • моју 1
  • мокар 1
  • мокра 1
  • моли 4
  • молим 1
  • Молим 2
  • молио 2
  • молитве 1
  • молитву 3
  • молити 2
  • момак 2
  • момака 1
  • монотоно 1
  • Мора 1
  • мора 2
  • морају 1
  • морали 1
  • морам 1
  • морамо 1
  • морао 1
  • Морао 1
  • морати 1
  • мораш 1
  • море 1
  • мори 1
  • мотиком 1
  • моћи 1
  • мрак 3
  • мраку 1
  • мрачним 1
  • мргодан 2
  • мрдну 1
  • мркне 1
  • мрко 1
  • мртва 1
  • мртве 1
  • мртвих 1
  • мртвог 2
  • мршаво 1
  • му 80
  • мудро 1
  • Мука 1
  • муком 1
  • муку 1
  • мутљају 1
  • мушка 1
  • муштулук 2
  • На 14
  • на 172
  • набавити 1
  • Набавља 1
  • набијем 1
  • навали 2
  • навалише 1
  • навикла 1
  • наврши 1
  • навршила 1
  • навршише 1
  • навукосмо 1
  • нагледа 1
  • нагледају 1
  • нагло 1
  • нагне 1
  • нагнуо 1
  • нагура 1
  • над 1
  • Нада 1
  • надају 1
  • надали 2
  • надјеље 1
  • надјенуше 1
  • надмећу 1
  • Наднијело 1
  • нађе 1
  • Нађе 1
  • наже 6
  • назад 1
  • назва 1
  • наздрави 1
  • наздрављају 1
  • наименован 1
  • највећем 1
  • највише 3
  • најзад 2
  • најприје 4
  • најстарији 1
  • најстаријих 1
  • налију 1
  • наљутио 1
  • нам 10
  • Нама 1
  • нама 7
  • Намазасмо 1
  • намаче 1
  • намири 2
  • намјестити 1
  • намјестићу 1
  • намјешта 2
  • намјештањем 1
  • Намргоди 1
  • намргоди 2
  • намргодила 1
  • наново 1
  • наноси 1
  • наодговарати 1
  • наоколо 1
  • наокришке 1
  • наплаци 1
  • напрасно 1
  • напредује 1
  • Напредује 1
  • напријед 4
  • напуни 1
  • нареди 1
  • наредиш 1
  • народ 17
  • Народ 6
  • народа 2
  • народни 1
  • народно 3
  • народног 1
  • народној 1
  • народом 4
  • народу 4
  • Нарочито 1
  • нас 12
  • Наслони 1
  • наслони 2
  • наслонио 1
  • наслоњен 1
  • насмија 4
  • насмјехну 2
  • наспе 1
  • наста 1
  • Наста 1
  • настави 5
  • Настаје 1
  • настао 1
  • Настасе 1
  • наступају 1
  • наступи 1
  • натрашке 1
  • наук 1
  • науке 1
  • Науке 1
  • науку 1
  • Научи 1
  • научи 2
  • научио 1
  • научити 3
  • научне 1
  • научног 1
  • нафору 1
  • нахранио 1
  • начини 2
  • начињен 1
  • наш 11
  • Наш 2
  • Наша 1
  • Наше 1
  • наше 6
  • нашег 5
  • нашем 3
  • нашим 1
  • нашло 1
  • нашом 1
  • нашу 2
  • не 116
  • Не 25
  • небеским 2
  • небо 4
  • небу 2
  • Него 5
  • него 7
  • недјеља 3
  • недјеље 2
  • недјељи 1
  • недјељом 4
  • недјељу 5
  • незнан 1
  • незнане 1
  • нејак 1
  • нејасне 1
  • нек 2
  • Нека 4
  • нека 8
  • Некакав 1
  • некакав 3
  • некаква 4
  • некакви 1
  • некаквим 1
  • некаквом 2
  • некакву 2
  • некако 2
  • неке 4
  • Неки 1
  • неки 3
  • неким 3
  • неко 4
  • неког 2
  • некој 1
  • Неколико 1
  • неколико 6
  • неком 1
  • некрштен 1
  • некрштена 1
  • неку 2
  • Нема 2
  • нема 6
  • немам 1
  • Немам 2
  • немаш 1
  • немирну 1
  • немој 1
  • Немој 1
  • Немојде 1
  • Немојте 1
  • Ненада 1
  • неодољиво 1
  • неосјетно 1
  • неправду 1
  • непрестано 1
  • несвијести 1
  • несвјестица 1
  • неспокојна 1
  • неспретно 1
  • несрећне 1
  • нестаје 1
  • нестало 1
  • нестрпљиво 2
  • Неће 2
  • неће 9
  • нећеш 1
  • нећу 2
  • Нећу 5
  • неутјешно 1
  • нехотице 1
  • нечије 1
  • Нешто 1
  • нешто 23
  • Ни 3
  • ни 54
  • нигдје 1
  • Нигдје 1
  • низ 3
  • Није 13
  • није 34
  • нијесам 2
  • Нијесам 4
  • нијеси 1
  • Нијеси 1
  • нијесмо 1
  • Нијесмо 1
  • Нијесу 1
  • нијесу 3
  • Никад 1
  • никад 5
  • никаква 1
  • никаквијех 1
  • никаквог 1
  • никако 2
  • нико 10
  • Нико 3
  • Николићем 1
  • никоме 1
  • нимбуса 1
  • Нинка 2
  • Нинко 29
  • Нинкова 2
  • Нинкове 1
  • Нинковој 1
  • Нинком 1
  • Нинку 2
  • ниска 1
  • нити 2
  • ничице 2
  • ништа 18
  • Ништа 4
  • Нов 1
  • нов 2
  • нова 1
  • новаца 1
  • нове 2
  • новине 1
  • ново 4
  • новог 1
  • новога 2
  • новце 3
  • новци 2
  • ногама 8
  • ноге 5
  • ногом 2
  • ножем 1
  • ножице 1
  • ножицом 1
  • ноздрвама 1
  • нос 3
  • носа 1
  • носио 1
  • Ноћ 1
  • ноћ 4
  • ноћи 1
  • ноћни 1
  • ноћу 2
  • нудили 1
  • нурија 1
  • нутра 1
  • ње 12
  • њега 14
  • његов 1
  • његова 5
  • његовим 1
  • Његово 1
  • његовој 4
  • његовом 1
  • његову 3
  • њему 12
  • њена 1
  • њене 2
  • њени 1
  • њеним 2
  • њено 4
  • њеној 1
  • њену 2
  • њиви 1
  • њиву 1
  • њим 4
  • Њима 1
  • њима 7
  • њиме 9
  • њих 4
  • њихов 1
  • њиховим 1
  • Њој 1
  • њој 8
  • њојзи 1
  • њом 2
  • њоме 5
  • њу 10
  • о 22
  • оба 1
  • обадвоје 1
  • обазрем 1
  • Обарајте 1
  • обасјала 1
  • обасјало 1
  • обасјао 1
  • обећао 1
  • обилазиле 1
  • обје 2
  • објема 1
  • објеручке 2
  • облак 2
  • облаци 1
  • обли 1
  • облик 1
  • обневидио 1
  • ободе 1
  • обор 3
  • оборено 1
  • образу 1
  • обрашчиће 2
  • обрашчићи 1
  • обрашчићима 1
  • обрвала 1
  • обрве 1
  • обрвице 1
  • обредише 1
  • обредословије 1
  • обриса 3
  • обрне 1
  • обрташе 1
  • обрте 1
  • обрукати 1
  • обузео 1
  • ова 1
  • овај 1
  • Овај 1
  • овамо 1
  • овда 1
  • Овдје 3
  • овдје 7
  • ове 2
  • овијем 1
  • овим 2
  • Ово 1
  • ово 11
  • овога 1
  • Овога 1
  • оволико 1
  • овом 5
  • овоме 1
  • ову 2
  • Овуда 2
  • огледало 1
  • огледамо 1
  • огњиште 1
  • Од 3
  • од 62
  • одавде 1
  • одадре 1
  • одазва 1
  • одазваше 1
  • одакле 1
  • Одакле 1
  • одарио 1
  • Одатле 1
  • одважно 2
  • одваја 1
  • одвајати 1
  • одведе 1
  • одведосмо 1
  • одвојим 1
  • одговара 1
  • одговори 1
  • оде 12
  • одзива 1
  • одлакну 1
  • одлетјеше 1
  • одлијећу 1
  • одлучи 1
  • Одмах 1
  • одмах 6
  • одмиче 1
  • одмјењује 1
  • одмори 1
  • Однијесмо 1
  • одосмо 1
  • одоше 1
  • одрасте 1
  • одредимо 2
  • одредио 2
  • одредите 2
  • одрече 1
  • одржи 1
  • одсјекоше 1
  • ожарила 1
  • ожени 1
  • Озбиљне 1
  • озбиљним 1
  • ознојила 1
  • ознојим 1
  • окамени 1
  • око 8
  • оком 1
  • окрене 1
  • окренув 1
  • окрете 5
  • окретоше 1
  • округу 1
  • окружну 1
  • окумимо 1
  • окупао 1
  • олтар 3
  • омилио 1
  • Он 17
  • он 68
  • она 33
  • Она 9
  • Онај 1
  • онај 4
  • онако 2
  • Онако 2
  • онамо 1
  • онда 17
  • Онда 18
  • ондје 2
  • оне 5
  • Они 1
  • они 11
  • онијем 1
  • оним 2
  • Оно 1
  • оно 13
  • онога 3
  • оној 1
  • оном 1
  • ону 7
  • опажа 1
  • опазисмо 1
  • опали 3
  • опанака 1
  • опанке 1
  • опарен 1
  • опет 24
  • Опет 4
  • опијело 1
  • опирао 1
  • описујем 1
  • опојао 1
  • опоравља 1
  • опрема 1
  • Оприје 1
  • опрости 2
  • опростите 1
  • орао 1
  • орах 2
  • ораха 1
  • орахом 1
  • оре 1
  • оркан 1
  • оружаних 1
  • осами 1
  • осамљенији 1
  • Осваја 1
  • освајању 1
  • освајаше 1
  • освјетљивало 1
  • Осврће 1
  • осим 1
  • осјети 1
  • Осјећаш 1
  • оскаче 1
  • ослободисмо 1
  • ослобођен 1
  • осме 1
  • Осмијех 1
  • осмјехну 1
  • особита 1
  • осовине 1
  • осовину 1
  • осоколи 1
  • осрамотити 1
  • оста 8
  • оставе 1
  • остави 5
  • оставио 1
  • оставите 1
  • оставити 2
  • оставише 1
  • остављам 1
  • остаје 2
  • остала 1
  • остале 1
  • остали 2
  • Остани 1
  • остарио 1
  • остарјела 1
  • остах 2
  • осташе 1
  • Остоја 2
  • оструге 1
  • отац 1
  • Отвори 2
  • отвори 8
  • отворише 2
  • отети 1
  • отишао 2
  • Отишли 1
  • отјецати 1
  • откосу 1
  • отпоздрави 1
  • отпоче 2
  • отпратише 1
  • отргнути 1
  • отрже 1
  • отрчао 1
  • отхрањивању 1
  • отхукују 1
  • оца 4
  • оцем 1
  • оцтом 1
  • оцу 1
  • оче 23
  • Оче 3
  • очи 24
  • очију 5
  • очима 9
  • очицама 1
  • очице 3
  • Ошини 1
  • оштро 1
  • па 141
  • Па 19
  • Павао 15
  • Павлове 1
  • Павлом 1
  • пада 1
  • паде 8
  • падне 1
  • падоше 1
  • пазе 2
  • пази 3
  • пазим 1
  • пазио 1
  • Пазићу 1
  • пала 1
  • пале 1
  • палицом 1
  • памет 2
  • паметна 1
  • паметне 1
  • паметнија 1
  • памећу 1
  • пандура 1
  • пансионат 1
  • панталоне 1
  • пао 1
  • паприка 1
  • пар 8
  • пару 1
  • парчади 1
  • парче 1
  • пасјалука 1
  • пастира 1
  • пастрме 1
  • патос 1
  • патосу 2
  • пачао 1
  • педесет 2
  • пекмеза 1
  • Пера 1
  • первје 1
  • пет 4
  • петак 4
  • петком 1
  • петрахиљ 1
  • Петров 2
  • Петрову 1
  • пећи 2
  • печем 1
  • пијан 1
  • пијацу 1
  • пије 1
  • пијевницу 1
  • пијеш 1
  • Пију 1
  • пилића 1
  • пипаше 1
  • писак 1
  • писао 1
  • писати 4
  • писма 5
  • писмо 7
  • писмом 2
  • пита 5
  • питају 1
  • питао 2
  • питасмо 1
  • питати 1
  • пише 1
  • пиштоља 2
  • пишући 1
  • пјевам 1
  • пјевао 1
  • Пјевао 1
  • пјеваш 1
  • пјеваше 1
  • пјесковница 1
  • пјесма 2
  • пјесмарица 1
  • пјесмом 1
  • пјесму 2
  • плакала 1
  • пламен 4
  • пламена 1
  • пламену 3
  • планути 1
  • пласта 1
  • пластио 1
  • платио 1
  • плаћа 1
  • плаче 5
  • плачу 1
  • плачући 1
  • плашила 1
  • плаштаницом 1
  • плести 1
  • Плете 1
  • плећа 1
  • плива 1
  • плот 2
  • плота 1
  • плоту 1
  • плоче 2
  • плуг 2
  • пљесну 1
  • пљувачку 1
  • пљунуо 1
  • пљус 1
  • пљусак 1
  • пљуцка 1
  • по 59
  • побабила 1
  • побјегох 1
  • побјеже 1
  • Побјеже 2
  • поблиједо 1
  • повампирио 1
  • поварошанчила 1
  • поведе 4
  • повелика 1
  • поводећи 1
  • повратак 1
  • повраћа 1
  • површину 1
  • повуче 2
  • погача 1
  • Погинули 1
  • погинуо 2
  • поглед 5
  • Погледа 2
  • погледа 9
  • погледају 1
  • погледасмо 1
  • погледати 2
  • погледом 2
  • погне 1
  • под 19
  • подај 1
  • Подбочио 1
  • подвију 1
  • подвори 1
  • подвуче 1
  • подвучени 1
  • подиђе 2
  • подијели 1
  • Подилази 1
  • подишла 1
  • подјела 1
  • подлијепљени 1
  • подметнуо 1
  • подметнуто 1
  • подмладио 1
  • подне 2
  • поднијети 1
  • подржава 1
  • подупро 1
  • подчињена 1
  • пође 6
  • Пођи 1
  • пођоше 4
  • поживиш 1
  • пожњео 1
  • позва 1
  • позвати 1
  • поздрави 2
  • поздравио 1
  • Поздравише 1
  • Поздравља 1
  • Поздрављају 1
  • поздрављању 1
  • позивам 1
  • позна 2
  • Познао 1
  • позната 1
  • познаш 1
  • позове 1
  • поиздалека 1
  • поистиха 1
  • појас 1
  • појаса 1
  • Показа 1
  • показа 4
  • показасмо 1
  • показаше 1
  • покајан 1
  • покајање 1
  • поквасисмо 1
  • поклон 2
  • поклони 1
  • Поклони 1
  • поклонима 1
  • поклонио 2
  • покојна 1
  • покојни 1
  • покојница 1
  • покрај 2
  • покри 1
  • покрише 1
  • покрстио 1
  • покуњили 1
  • покуњио 1
  • Покуњисмо 1
  • покупи 1
  • покушаји 1
  • пола 2
  • полазак 1
  • полазим 1
  • полако 2
  • поле 1
  • полелеј 1
  • полетје 1
  • полетјеше 2
  • поли 1
  • полијева 1
  • половину 1
  • положи 1
  • положисмо 2
  • поломљене 1
  • полу 1
  • пољака 1
  • поље 5
  • пољу 4
  • Пољуби 1
  • пољуби 5
  • пољубио 1
  • помама 1
  • помамио 1
  • поменути 1
  • помилова 1
  • помињао 1
  • помисли 1
  • помислила 1
  • помислисмо 1
  • помислити 1
  • помјерио 1
  • помогао 1
  • Помози 1
  • помоли 2
  • помоћ 2
  • помоћи 1
  • помпи 1
  • помрчину 1
  • понавља 1
  • понашати 1
  • понесе 3
  • понијеше 1
  • поноси 1
  • поносиш 1
  • понудама 1
  • понуде 1
  • Поодавно 1
  • Поп 49
  • поп 85
  • Попа 2
  • попа 35
  • попадија 2
  • Попадија 3
  • попадије 1
  • попадији 2
  • попадијом 1
  • попадију 1
  • попенду 1
  • попо 6
  • попов 3
  • попова 3
  • поповао 1
  • попове 3
  • попови 1
  • поповим 1
  • попово 1
  • поповој 4
  • поповом 1
  • поповске 1
  • попову 5
  • попом 6
  • попу 15
  • Попу 4
  • попусте 1
  • попусти 1
  • Попустила 1
  • попуцаше 1
  • попушта 1
  • поранио 1
  • порасла 1
  • поред 10
  • порезала 1
  • порте 1
  • порту 2
  • поруку 1
  • поручи 1
  • Поручи 1
  • поручик 1
  • поручио 1
  • поручује 1
  • посади 1
  • Посадише 1
  • посветила 1
  • посједају 1
  • Посједасмо 1
  • Посједаше 1
  • поскидаше 1
  • поскочи 1
  • посла 4
  • послати 1
  • Послије 11
  • послије 26
  • послове 1
  • послови 1
  • послу 3
  • послуга 1
  • послуша 1
  • Послушајте 1
  • послушају 1
  • посрнуо 1
  • поста 2
  • постао 1
  • постарији 1
  • постеље 1
  • постељи 4
  • постељу 2
  • постидни 1
  • посукташе 1
  • потиљку 1
  • потјеру 1
  • потоне 1
  • потражише 1
  • потрча 3
  • потрчавши 1
  • потрчаше 1
  • потури 1
  • потурује 1
  • потурчио 1
  • потуца 1
  • потуцати 1
  • потхвати 1
  • поћи 1
  • Поћута 1
  • поуздањем 1
  • поустајасмо 1
  • поустајаше 2
  • поучљиве 1
  • похита 1
  • Похитај 1
  • поцрвени 1
  • поцрвенио 2
  • поцрвење 4
  • почађила 1
  • почаст 1
  • поче 8
  • почети 1
  • почеше 4
  • почиње 1
  • почињем 1
  • почињите 1
  • почне 3
  • поша 2
  • поши 1
  • пошљедња 1
  • Пошљедњи 1
  • пошљедњи 2
  • пошљедњој 1
  • пошљетку 1
  • пошљи 1
  • Пошљи 2
  • пошом 1
  • поштено 1
  • поштење 1
  • пошу 1
  • прав 1
  • правећи 1
  • прави 2
  • правило 1
  • право 4
  • правцем 1
  • прага 2
  • прагу 1
  • празан 1
  • празнике 1
  • празним 1
  • прангије 1
  • праском 2
  • праску 1
  • прашине 1
  • прашини 1
  • прашину 1
  • прва 1
  • ПРВА 1
  • прве 1
  • први 2
  • прво 2
  • Прву 1
  • пребије 1
  • преблиједје 1
  • превећ 1
  • превијала 1
  • пред 25
  • Пред 5
  • преда 1
  • предао 2
  • предговор 1
  • предигла 1
  • предложио 1
  • предње 1
  • пређашњег 1
  • презријева 1
  • прекидао 1
  • преко 8
  • прекрилила 1
  • прекрсти 4
  • прексјутра 1
  • према 3
  • преметнусмо 1
  • Преметнусмо 1
  • премјестио 1
  • премјешташ 1
  • прене 1
  • преосвештенством 1
  • препирали 1
  • препона 1
  • препукло 1
  • Препуно 1
  • пресвиснем 1
  • преслице 1
  • пресрести 1
  • престајао 1
  • престаје 1
  • Престравили 1
  • престрављено 1
  • претурио 1
  • Претурисмо 1
  • пржених 1
  • При 1
  • при 3
  • приближаваше 1
  • приват 1
  • приведосмо 1
  • привуче 1
  • приђе 8
  • приђем 1
  • приђемо 1
  • Прије 2
  • прије 7
  • пријеђе 2
  • пријети 1
  • прикупило 1
  • прилика 1
  • прилике 1
  • приличи 2
  • примакосмо 1
  • примакоше 1
  • прими 2
  • примите 1
  • примицасмо 1
  • припада 1
  • припитају 1
  • ПРИПОВЕТКЕ 2
  • приповиједам 1
  • приповијетку 1
  • припреме 1
  • прирастао 1
  • природу 1
  • Природу 1
  • прислушкује 1
  • пристаде 1
  • пристадоше 1
  • пристајати 1
  • пристајеш 1
  • присташе 1
  • притискоше 1
  • притисне 1
  • притиснуо 2
  • прихватисмо 1
  • прихватише 1
  • прихрани 1
  • прихранити 1
  • прича 7
  • причали 1
  • причам 1
  • Причао 3
  • причати 3
  • причекаше 1
  • пришапта 1
  • пришел 1
  • прљати 1
  • Пробуди 1
  • пробуди 2
  • пробудити 1
  • Пробудих 1
  • проваљено 2
  • провирила 1
  • Прогнаћу 1
  • проговоре 1
  • проговори 2
  • проговорим 1
  • проговорио 1
  • проговориће 1
  • продаћу 1
  • продиру 1
  • прође 5
  • прођосмо 1
  • прозор 3
  • прозора 2
  • Прозори 2
  • Прокић 1
  • Проклећу 1
  • пролази 1
  • пролетјеше 1
  • проломљен 1
  • промаху 1
  • промијени 3
  • промјена 1
  • проповијед 1
  • просијецају 1
  • прост 1
  • проста 1
  • прости 3
  • простих 1
  • простиш 1
  • просто 1
  • простој 1
  • простре 1
  • прострта 1
  • против 2
  • протокола 1
  • протрља 1
  • протури 1
  • проћи 2
  • професора 2
  • прочита 3
  • Прочитала 1
  • прошапта 1
  • прошапуташе 1
  • Прошло 1
  • прошцем 1
  • прса 1
  • прси 2
  • прсима 2
  • прсте 3
  • прстима 2
  • прстић 1
  • прстом 2
  • пружи 3
  • прутићем 1
  • прутови 1
  • Пси 1
  • Псује 1
  • птица 1
  • Птицама 1
  • птице 1
  • Пукла 1
  • пукне 1
  • пун 3
  • Пуна 1
  • пуна 6
  • пуне 1
  • пуно 4
  • пуну 1
  • пунцата 1
  • Пурешевић 1
  • пусте 1
  • пустио 1
  • пут 30
  • пута 2
  • путе 1
  • путем 2
  • путиром 1
  • путу 3
  • Пуца 1
  • пуцају 1
  • Пуцају 1
  • пуцале 1
  • пуце 1
  • пуче 2
  • пушаше 2
  • пуше 1
  • Пуши 1
  • пушити 1
  • пушка 1
  • пушке 4
  • пушком 1
  • пушницама 1
  • пушта 1
  • работе 1
  • равномјерно 1
  • рад 3
  • рада 1
  • радећи 1
  • ради 6
  • радила 1
  • радим 4
  • радио 4
  • радите 1
  • радити 3
  • радни 1
  • Радоје 1
  • Радојем 1
  • радост 5
  • радости 2
  • раду 2
  • Радуловић 1
  • разабра 1
  • разазнавао 1
  • разбијених 1
  • разбира 1
  • разбирају 1
  • разбирао 1
  • разбоја 1
  • разбоље 1
  • разбуди 1
  • Разведрила 1
  • развлачило 1
  • развуку 1
  • развуче 2
  • развучена 1
  • разговарају 1
  • разговарао 1
  • разговорити 2
  • разграђују 1
  • разда 1
  • разиђе 2
  • разиђоше 1
  • разилазе 1
  • разред 3
  • разрогачи 2
  • разуместе 1
  • разумије 1
  • разумио 1
  • рај 1
  • Рајковићу 1
  • ракије 4
  • ракијом 1
  • ракију 1
  • раменима 1
  • раменом 1
  • раније 1
  • расијан 1
  • раскорак 1
  • раскршћу 1
  • расла 1
  • расплетене 1
  • распуста 1
  • распустисмо 1
  • распусту 2
  • расрдио 1
  • раставио 1
  • раставља 1
  • растане 1
  • растао 1
  • расте 1
  • растјерати 1
  • растресени 1
  • расу 1
  • рат 1
  • ратовао 1
  • ратовати 1
  • рахат 1
  • рачуна 2
  • рачунали 4
  • рачунамо 1
  • рачунао 1
  • рачуне 1
  • рачуну 1
  • раширио 1
  • рашчешљао 1
  • рђаво 2
  • ребро 1
  • редом 2
  • реду 2
  • резу 1
  • Рекао 1
  • рекао 3
  • рекне 2
  • рекнем 1
  • рекох 4
  • рекоше 1
  • рене 1
  • реп 1
  • ресе 1
  • рећи 6
  • Рече 3
  • рече 72
  • речеш 1
  • рида 1
  • ријетко 1
  • ријеч 5
  • ријечи 8
  • ријечима 1
  • робље 1
  • Ровашене 1
  • рогови 1
  • родила 2
  • родио 2
  • рођено 2
  • романе 1
  • ромори 1
  • роса 2
  • роси 1
  • рррр 1
  • рубље 1
  • рукавом 1
  • рукама 4
  • руке 9
  • руком 8
  • руку 25
  • рукуницама 1
  • румени 1
  • рупцем 1
  • рупцу 1
  • руци 3
  • ручак 3
  • ручка 2
  • с 90
  • Са 2
  • са 32
  • сабља 1
  • сав 6
  • Сава 1
  • Саве 1
  • сави 1
  • савија 1
  • савјест 1
  • савјетује 1
  • савлада 1
  • Саво 1
  • Саву 2
  • сад 12
  • Сад 3
  • сада 6
  • Саже 1
  • сазивати 1
  • сакрије 1
  • Сам 1
  • сам 61
  • сама 8
  • сами 1
  • самим 1
  • само 34
  • Само 5
  • самог 2
  • самој 1
  • самом 1
  • самосазданог 1
  • самохран 1
  • саму 1
  • сан 2
  • Сањала 1
  • сањала 2
  • сањао 1
  • сањаше 1
  • састави 2
  • састајала 1
  • састају 1
  • сасу 1
  • Сасусмо 1
  • сасуше 1
  • сахата 6
  • сахранили 1
  • Сва 1
  • сва 9
  • Сваки 2
  • сваки 9
  • свако 2
  • свакога 1
  • свакојака 1
  • сваком 1
  • Свакоме 1
  • свакоме 3
  • сваку 1
  • свануло 1
  • свањује 1
  • сватовска 1
  • све 56
  • Све 8
  • свевишњи 1
  • свега 3
  • свему 1
  • СВЕСКА 1
  • светац 3
  • светачац 1
  • свете 2
  • свети 3
  • светитељске 1
  • светитељско 1
  • светитељу 1
  • светкује 1
  • свето 1
  • светога 3
  • свету 1
  • свештена 1
  • сви 16
  • Сви 5
  • свијем 3
  • свијет 5
  • свијета 4
  • свијетли 1
  • свијетом 1
  • свијету 4
  • свим 4
  • свиње 3
  • свиће 1
  • свих 3
  • свјеж 1
  • свјежем 1
  • свјема 1
  • свог 1
  • свога 2
  • свој 2
  • своје 7
  • својега 2
  • својем 1
  • својим 1
  • својој 2
  • својом 2
  • својствена 1
  • својтама 1
  • своју 3
  • своме 4
  • свршетку 1
  • сврши 3
  • свршила 3
  • свршим 1
  • свршује 1
  • сву 2
  • свуда 5
  • се 381
  • себе 10
  • себи 9
  • седамдесет 1
  • села 12
  • селима 1
  • село 21
  • селом 2
  • селу 17
  • сељак 1
  • сељака 3
  • сељаке 1
  • сељаци 10
  • Сељаци 3
  • сељацима 1
  • Сељацима 1
  • сељаче 2
  • сељачка 1
  • сентименталне 1
  • сентименталност 1
  • сеоско 1
  • сеоску 1
  • си 19
  • сиђе 1
  • сиједу 1
  • сијено 2
  • силна 1
  • силне 1
  • Силне 2
  • силније 1
  • силно 3
  • силом 1
  • син 1
  • сине 5
  • Синоћ 1
  • сину 1
  • Сио 1
  • сипа 1
  • сипљиве 1
  • Сиромах 1
  • сиромах 3
  • сиромаха 1
  • сиромашноме 1
  • сироче 3
  • сирчева 1
  • сиса 1
  • сисе 1
  • сит 1
  • ситан 1
  • сити 1
  • ситно 1
  • Сједајте 1
  • сједају 1
  • сједала 1
  • Сједе 2
  • сједе 4
  • сједећи 1
  • Сједи 3
  • сједи 5
  • сједили 1
  • Сједили 1
  • сједио 2
  • сједиш 1
  • сједишта 1
  • сједиште 1
  • сједне 1
  • Сједне 2
  • Сједоше 1
  • сјекира 1
  • сјекиром 3
  • Сјела 1
  • сјести 1
  • Сјећам 2
  • сјећаш 1
  • Сјећаш 1
  • Сјутра 2
  • сјутра 3
  • скамије 1
  • скачу 1
  • скида 1
  • Скида 1
  • скиде 5
  • склонисмо 1
  • склопљене 1
  • склупча 1
  • скок 1
  • скоро 3
  • скочи 10
  • Скочи 2
  • скраси 1
  • скромно 1
  • скује 1
  • скупљеном 1
  • слаб 1
  • слаба 1
  • Слабим 1
  • слабо 7
  • слава 1
  • Слава 1
  • слави 3
  • славуј 1
  • слази 1
  • сламњи 1
  • Слатки 1
  • слатко 1
  • слегоше 1
  • слика 3
  • слике 2
  • слику 1
  • сложено 1
  • сломио 1
  • Сломљен 1
  • служба 1
  • службе 5
  • служи 1
  • Служи 1
  • служила 2
  • служио 1
  • слутњу 1
  • случај 2
  • случаја 1
  • случајно 1
  • слуша 2
  • сматраше 1
  • смаче 1
  • смеђа 1
  • смеђе 1
  • сметају 1
  • сметено 1
  • смије 1
  • смијем 3
  • смијеш 1
  • Смијеши 1
  • Смиљанић 5
  • Смиљанића 1
  • смио 1
  • смислио 1
  • смислите 1
  • смо 15
  • смрт 1
  • Смртан 1
  • смртна 1
  • смртни 1
  • Смртни 1
  • смрче 1
  • сна 1
  • снагу 3
  • снијег 1
  • сном 1
  • сну 1
  • со 1
  • соба 3
  • собе 5
  • соби 4
  • собом 3
  • Собу 1
  • собу 11
  • совуљага 1
  • соко 1
  • соколи 1
  • Спава 1
  • спава 5
  • спавање 1
  • спавао 1
  • спадала 1
  • Спаде 1
  • спао 1
  • Спасавајте 1
  • спахилук 1
  • спирају 1
  • спокојност 1
  • Спопаде 1
  • спопадне 1
  • спрам 2
  • спрема 2
  • спремио 1
  • спусти 2
  • срамота 1
  • срачунао 1
  • Срби 1
  • срдити 1
  • срдито 1
  • сребру 1
  • сред 3
  • сретна 1
  • срећа 1
  • Срећан 1
  • среће 1
  • срећи 1
  • сриједи 1
  • Срнинић 1
  • Српом 1
  • СРПСКА 1
  • српски 1
  • СРПСКОЈ 1
  • срца 3
  • срце 15
  • срцима 1
  • срцу 2
  • срче 1
  • Стаде 1
  • стаде 6
  • стадоше 1
  • Стадоше 1
  • стаду 1
  • стајала 1
  • стајао 5
  • стајаше 1
  • стајеш 1
  • стала 2
  • сталним 1
  • Станем 1
  • станеш 1
  • Стани 1
  • Станите 1
  • станици 1
  • Станоја 1
  • Станоје 5
  • Станојем 1
  • стао 4
  • Стар 1
  • стар 2
  • стара 2
  • старац 3
  • старе 2
  • стари 2
  • старија 1
  • старији 2
  • старијим 2
  • старијих 2
  • старински 1
  • старјешини 1
  • старјешинству 1
  • старој 1
  • старом 1
  • старост 4
  • старости 2
  • старца 1
  • старчево 1
  • стати 1
  • сташе 1
  • ствар 2
  • ствара 1
  • ствари 3
  • створитеља 1
  • сте 3
  • Стевана 1
  • стегнути 1
  • стеже 1
  • стигао 1
  • стигне 1
  • стигнем 1
  • стигосмо 1
  • стигоше 1
  • стидљиво 1
  • Стидљиво 1
  • стизао 1
  • стизасмо 2
  • стизаху 1
  • Стјепане 1
  • Стјепану 1
  • сто 7
  • стоје 1
  • стоји 6
  • Стока 1
  • Стоко 1
  • стоку 1
  • столица 1
  • столицу 2
  • столу 2
  • стопа 1
  • страдао 2
  • стражњу 1
  • Страна 1
  • страна 2
  • стране 7
  • страни 1
  • страну 11
  • страх 2
  • страшило 1
  • страшљива 1
  • страшно 2
  • страшну 1
  • стрехом 1
  • стријела 1
  • стрпах 1
  • Стрпи 1
  • струкови 1
  • струку 1
  • стуб 1
  • ступи 2
  • ступио 1
  • ступити 1
  • су 34
  • суднице 1
  • судници 2
  • судницом 1
  • суза 3
  • сузама 2
  • Сузе 1
  • сузе 5
  • сузу 1
  • сукија 1
  • сукне 1
  • сукну 1
  • сумрак 1
  • Сунце 1
  • сунце 3
  • суседној 1
  • сусјед 1
  • сусједне 1
  • сусједства 1
  • Сутра 1
  • сухо 1
  • та 1
  • Та 1
  • таван 2
  • тавана 1
  • тад 1
  • Тада 1
  • тај 18
  • Тај 2
  • такав 2
  • таке 1
  • Таки 1
  • Тако 18
  • тако 25
  • такође 1
  • таласи 1
  • таман 2
  • тамну 1
  • тамо 1
  • Тамо 2
  • тандрк 1
  • тањир 3
  • тањира 1
  • твој 1
  • Твоја 1
  • твоја 2
  • твоје 2
  • твојим 2
  • твоју 4
  • тврдим 1
  • тврдо 2
  • Те 1
  • те 23
  • тебе 6
  • теби 1
  • тежи 1
  • тек 3
  • Тек 3
  • темељити 1
  • Теовиловића 1
  • терет 2
  • Теретан 1
  • теретно 1
  • тешко 1
  • Ти 1
  • ти 50
  • тијем 2
  • тијеста 1
  • тим 1
  • тих 1
  • тихо 2
  • тицати 1
  • тишина 1
  • тјера 1
  • Тјерај 1
  • тјеши 1
  • тканице 1
  • то 49
  • То 8
  • тобом 2
  • тог 1
  • тога 8
  • тој 2
  • толики 1
  • толико 4
  • толиког 1
  • том 1
  • томе 3
  • точковима 2
  • траве 1
  • траву 1
  • траг 1
  • трага 1
  • тражи 2
  • траја 1
  • траје 1
  • траком 1
  • трапа 1
  • трбух 1
  • тргне 2
  • Треба 4
  • треба 5
  • требају 1
  • требала 1
  • требало 2
  • требао 1
  • требовање 1
  • трепавицама 1
  • трепавице 1
  • тресне 3
  • тресну 1
  • трећег 1
  • трећи 2
  • трже 3
  • три 4
  • трком 1
  • трку 2
  • троја 1
  • тројица 1
  • тромо 1
  • троногих 1
  • трошити 1
  • трпа 1
  • трпези 1
  • трубач 1
  • труди 2
  • трудио 1
  • труцка 1
  • трче 1
  • трчи 4
  • ту 11
  • Ту 5
  • туга 3
  • туге 1
  • туд 1
  • туђе 2
  • туђем 1
  • туђим 1
  • туђину 1
  • туђом 1
  • тужи 2
  • тужно 2
  • туна 1
  • Тури 1
  • тури 4
  • турио 1
  • турски 1
  • турско 1
  • Турској 1
  • Турци 1
  • турчина 1
  • тутањ 1
  • тутњи 1
  • ћасе 1
  • ћата 3
  • ће 34
  • ћемо 6
  • Ћерета 1
  • ћери 3
  • Ћерића 1
  • ћете 4
  • ћеш 3
  • ћу 10
  • ћуталица 1
  • ћутање 1
  • ћутасмо 1
  • ћуте 2
  • ћути 2
  • ћуче 1
  • у 282
  • У 32
  • убијена 1
  • убијени 1
  • убити 1
  • убише 1
  • убјема 1
  • убојице 1
  • убруса 1
  • убрусе 1
  • увезана 1
  • увело 2
  • увелу 1
  • увијек 6
  • увријеђени 1
  • угађао 1
  • угледа 5
  • угледасмо 2
  • угледах 1
  • угуши 1
  • удара 1
  • Ударе 1
  • удари 3
  • ударило 1
  • ударити 1
  • ударише 1
  • Ударише 2
  • удити 1
  • удјела 1
  • удри 1
  • уђе 9
  • Уђосмо 1
  • уђоше 1
  • ужасном 1
  • уз 3
  • узарумила 1
  • узбуњене 1
  • узви 1
  • уздахну 2
  • узде 1
  • уздигне 1
  • уздиже 1
  • уздишу 1
  • уздрхта 1
  • Узе 1
  • узе 7
  • узела 1
  • узело 1
  • узео 1
  • узети 1
  • узима 2
  • узимати 1
  • узме 1
  • узмем 1
  • узмемо 2
  • узми 1
  • Узми 1
  • узмогне 1
  • узнак 1
  • уједе 1
  • улазио 1
  • улице 1
  • улицом 1
  • улицу 1
  • уљем 1
  • умазана 1
  • умије 2
  • Умијем 1
  • умијеш 1
  • умијешасмо 1
  • умину 1
  • умио 1
  • умједе 1
  • уморан 4
  • уморио 1
  • Уморно 1
  • уморну 1
  • умре 2
  • умријети 1
  • умукоше 1
  • унесе 1
  • Унутра 1
  • уобљавају 1
  • упале 1
  • упамти 1
  • Упамтиде 1
  • упитам 1
  • уплашен 1
  • уплашено 1
  • управљао 1
  • управљене 1
  • управо 1
  • Управо 1
  • упре 1
  • Упрла 1
  • упропастио 1
  • упрт 1
  • упуштају 1
  • урнебес 2
  • ускочи 1
  • усна 1
  • уснама 1
  • усне 1
  • Успомене 1
  • уста 13
  • устави 1
  • уставили 1
  • уставише 1
  • Уставише 1
  • устаде 3
  • Устај 1
  • устаје 1
  • устала 3
  • устали 1
  • устане 1
  • устани 1
  • Устани 1
  • устежући 1
  • устјерате 1
  • устукну 1
  • усуди 1
  • усуђује 1
  • утаче 1
  • утјеши 1
  • утре 1
  • ући 1
  • Ућута 1
  • ухвати 3
  • ухватио 1
  • ухватити 2
  • ухо 1
  • ухом 1
  • учеван 3
  • учесташе 1
  • учи 5
  • учила 2
  • учинио 1
  • учинити 1
  • учио 6
  • учите 1
  • учитељ 28
  • Учитељ 7
  • учитеља 10
  • учитељева 1
  • учитељем 1
  • учитељу 3
  • учити 3
  • ушла 1
  • фамилијаз 1
  • фамилијаза 1
  • француски 2
  • Хајд 1
  • хајд 2
  • хајде 1
  • Хајдете 1
  • хале 1
  • хаљинама 1
  • хаљине 2
  • хаљину 1
  • хартијом 1
  • Хвала 2
  • хвала 6
  • хвали 2
  • хвалити 1
  • хвата 4
  • хватају 1
  • хиљаду 4
  • хлади 1
  • хљеб 1
  • хљеба 1
  • хода 3
  • Ходећи 1
  • Ходи 1
  • Ходом 1
  • ходу 1
  • хотећи 1
  • Хоће 3
  • хоће 8
  • хоћете 1
  • хоћеш 1
  • хоћу 1
  • Хоћу 1
  • хракну 1
  • храма 1
  • храму 1
  • храниш 1
  • хришћани 1
  • хришћанин 1
  • хришћанско 1
  • хтио 2
  • хтједе 1
  • хтједох 2
  • хтјела 1
  • хтјесмо 1
  • хтјеше 1
  • цакле 2
  • цакли 2
  • Цар 1
  • цар 2
  • цареву 1
  • царство 1
  • цвијелите 1
  • цвијељало 1
  • цвијећа 1
  • цигаља 1
  • Циганину 1
  • цигаре 1
  • цигару 2
  • цијела 2
  • Цијеле 1
  • цијелим 2
  • Цијело 1
  • цијелога 1
  • цијелом 2
  • цијелу 3
  • цикну 1
  • Цио 1
  • цио 2
  • цмакам 1
  • цмок 1
  • Црвен 1
  • црвени 1
  • црвенији 1
  • црвеним 1
  • црвеном 1
  • црвом 1
  • цркавицу 1
  • Црква 2
  • црква 4
  • цркве 3
  • црквена 2
  • црквене 2
  • црквено 2
  • црквеног 1
  • црквеној 1
  • црквењак 2
  • црквењака 1
  • цркви 9
  • црквом 1
  • цркву 10
  • црна 2
  • црне 6
  • црнило 1
  • црним 1
  • црните 1
  • црње 1
  • цури 1
  • чабар 1
  • чак 1
  • чакаља 1
  • чарапа 2
  • чарапе 2
  • чардак 1
  • чардака 1
  • Час 1
  • час 13
  • часа 1
  • част 1
  • чаши 1
  • чашом 1
  • чашу 2
  • чворака 1
  • Чвркну 1
  • чека 3
  • Чекајте 1
  • чекамо 2
  • чекати 1
  • чекић 1
  • чела 1
  • чело 4
  • челом 1
  • челу 2
  • чељад 1
  • чељаде 1
  • чељадету 1
  • чем 1
  • чему 5
  • чепркају 1
  • честитају 1
  • често 6
  • четворица 2
  • четворицу 1
  • четврт 3
  • четврти 2
  • Четири 1
  • четири 2
  • четовођа 1
  • чету 1
  • чешће 1
  • чибука 1
  • Чивутин 1
  • чивутскога 1
  • чија 1
  • чије 2
  • чији 1
  • чику 1
  • чим 2
  • чиме 2
  • чине 1
  • чини 5
  • чиније 1
  • чинију 1
  • чинио 1
  • чиодом 1
  • чисто 13
  • Чисто 2
  • чита 5
  • Читав 1
  • читава 1
  • читаве 1
  • читај 2
  • читају 2
  • читам 1
  • читати 5
  • чича 1
  • Чича 1
  • човек 1
  • човјек 22
  • човјеку 1
  • човјече 1
  • чорбу 1
  • чу 7
  • Чувај 1
  • чувам 1
  • чувао 1
  • чуда 1
  • Чудан 1
  • чудно 1
  • Чудно 3
  • Чудновато 1
  • чудо 2
  • чудом 1
  • Чуј 1
  • чује 3
  • чујем 1
  • Чујеш 1
  • чујно 1
  • чуо 2
  • Чупка 1
  • чусмо 2
  • Чусте 1
  • шајкачу 1
  • шала 3
  • шаље 1
  • шаљивчина 1
  • шамаром 1
  • шану 2
  • шанца 1
  • шапне 1
  • Шапће 1
  • шапутати 1
  • шапуташе 1
  • шапућу 1
  • Шарампов 1
  • шарамповом 2
  • шаре 1
  • шарен 1
  • шареница 1
  • шареницу 1
  • шест 4
  • шешир 4
  • шешира 1
  • шешире 1
  • шиба 1
  • шије 1
  • шина 1
  • шину 2
  • шио 1
  • шири 1
  • широк 1
  • широка 2
  • широким 1
  • школа 9
  • школе 7
  • школи 9
  • школом 1
  • Школска 1
  • школске 2
  • школском 2
  • школску 1
  • Школу 1
  • школу 17
  • шкрипе 1
  • шкрипне 1
  • Шљеме 1
  • шљемена 2
  • шором 3
  • Шта 21
  • шта 40
  • ШТАМПАНО 1
  • ШТАМПАРИЈИ 1
  • штета 1
  • Штета 1
  • Што 6
  • што 72
  • штогод 6
  • штрањге 1
  • штрецну 1
  • шћућурише 1
  • шуња 1
  • шупу 1
12638 matches
че поп.</p> <p>— Ево ме!</p> <p>— Знам! а камо се у цркву да пјеваш?</p> <p>— Нијесам пијан да  
 имао свога звао »црквено« и »народно«, а све што је сеоско »наше«.{S} Могао је он ући у коју х 
и у кућу! — рече поп. — Мара још спава, а Иконија нам може испећи каву.</p> <p>Не рекох вам да  
у.{S} Дођоше жене и људи из сусједства, а и који су даље сједили.{S} Још једно по сахата а авли 
екиром по довратку.{S} Поп преко прага, а пламена греда више врата тресну и лупи попа по потиљк 
 <p>Поп таман да скочи још преко прага, а Бурмазевић, који је стајао са стране и не видећи попа 
.</p> <p>Кад учитељ дође на поред њега, а он се окрете:</p> <p>— А што си ти, море, стао ту?</p 
 која се уставише, раширио руке и рида, а вјетрић му се игра бијелом брадом и с оно мало длака  
ду на проваљено мјесто.{S} Чвркну вода, а дим се склупча.{S} У соби се ништа више не виђаше од  
залијепила му се кошуља за широка леђа, а он стао на врата од ковачнице па духа.{S} На спрам ти 
не и да упуштају стоку.{S} Пуца врљика, а разбијених глава као бундева.{S} Сваки дан све горе,  
ва три капиталиста притиснуо пола села, а све благочастивим намјештањем.{S} Он с овим капиталис 
дрвама.{S} Доња му је усна мало висила, а горња је мало издигнута, те се виде бијели као снијег 
ди, а пред кућом више од десетора кола, а Мара — још спава.</p> <pb n="118" /> <p>Кум Нинко пог 
ољена.{S} Саже главу, покри очи рукама, а црна јој коса расу се по земљи.</p> <p>Поп се уздрхта 
ћ, чини ми се да у њему нема пет драма, а леђа ми чисто шкрипе.</p> <p>Учитељ се насмија.{S} Он 
 смрче, разиђоше се жене и људи кућама, а оставише попа сама.{S} Није ни он готово ништа вечера 
дио.{S} Попустила му шина на точковима, а он нађе Пера ковача гдје сједи пред крчмом:</p> <p>—  
икону.</p> <p>Владика приђе на прстима, а очи му пуне суза:</p> <p>— Како си, оче?</p> <p>Поп с 
аре. — Говори народ о поповим ријечима, а свакоме пуно срце и лако му, као да се окупао.</p> <p 
а.{S} Није јој била још ни година дана, а већ је имала чарапа, кошуља, убруса и других ствари п 
ни, да је чудо.{S} Већ је недјељу дана, а с њиме није још ни ријечи проговорио.{S} Кад би у нед 
сјала: уста су му непрестано развучена, а на бијелим трепавицама час по виси капљица, којом душ 
лака киша.{S} Земља бјеше свуда влажна, а са дуда спрам врата још нијесу испариле кишне капљице 
 је при себи.{S} Стидљиво погледа попа, а на лицу јој се види некаква страшљива спокојност.{S}  
 могао ни помислити да не послуша попа, а он опет са своје стране није ни сањао да његова ријеч 
зио у додир.{S} И учитељ чим види попа, а он погне главу, намргоди се још јаче, игра се прутиће 
т, убијена кишом и временом, сва мокра, а расплетене јој косе пале низ плећа.</p> <p>Ми се скло 
оду:</p> <p>— Добар кочијаш по доктора, а добар катана по владику!</p> <p>Двоја троја кола у на 
бости чиодом по ногама и све до појаса, а све пита:</p> <p>— Боли ли те?{S} Осјећаш ли штогод?< 
 се он, и истом ступи на авлиска врата, а дијете у соби запишта.{S} Не поздрави се он ни с ким, 
 Лежао је тако може бити четврт сахата, а кад се диже и окрете, угледа пуну цркву народа.</p> < 
S} Владика сједе на столицу до кревета, а ми се искупили у наоколо.</p> <p>Слабим гласом поче п 
а миру, да га нико не дира ни зановета, а владици на пољу рече:</p> <p>— Не може ништа бити.{S} 
х чинио ручак.{S} Било је пуно свијета, а наш поп, веле, сједио у зачељу.{S} Ко ће с нама!{S} П 
а се нешто узарумила, па неће с мјеста, а Павао се наљутио, поцрвенио у лицу као паприка, виче  
аха му се одзива жуња.{S} Сунце блиста, а облаци се разилазе.</p> <p>Мара стала на врата, па гл 
 мачета!{S} Док су живи, биће им доста, а послије — народно је и било.</p> <p>Поодавно је већ к 
асу се по земљи.</p> <p>Поп се уздрхта, а сузе му ударише.{S} Он мрдну једним прстом.{S} Ми је  
почне нешто удити, свако јутро повраћа, а послије неколико мјесеци и ноге јој почеше отјецати.{ 
те у кућу.{S} У мене је и задруга већа, а хвала богу паметна су ми и чељад, имаће се и код мене 
но око.{S} Тај је чардак Ненада Ћерића, а у њега је син Павао, момак за женидбу.{S} Онај исти,  
јој се навршила година и девет мјесеца, а поп, у договору са селом, дозида уз кућу још једну со 
n="106" /> <p>И тако Мара оста код оца, а пође у школу.</p> <p>На једно по године послије тога, 
арчево лице на пун живота лик дјететов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њ 
и.{S} Из уста и носа лоптила му је крв, а ноге висише као мртве.{S} Још је дисао.{S} Намазасмо  
де на кола па у име бога оде у Биоград, а весео народ само једно поручује: «Похитај! не задржав 
 и не одмиче се.{S} Шапће само молитве, а попадија слабо се разбира.{S} Јечи само и моли се бог 
у.{S} Он узе чашу, скиде капу и устаде, а сељаци и нехотице сви поустајаше и поскидаше капе, Ни 
и.{S} Пукла му је кичма!</p> <p>Он оде, а владика се врати у собу.</p> <p>— Оче — рече владика, 
е и Иконија, и поша рече попу да изађе, а сама оста с Иконијом.{S} Већ почиње да свиће први дан 
.</p> <pb n="112" /> <p>Кад чича изађе, а владика помилова Мару па рече:</p> <p>— Овога чику, ћ 
ле!{S} Скида народ капе куда поп прође, а свакоме пуно срце.{S} Није шала, наш поп!{S} Али и је 
еба убити брава и набавити аков ракије, а знаш како сам страдао.</p> <p>— А ти узми које црквен 
 овда онда проговори, нико не разумије, а он се дусне, окрене главу на другу страну и мргодан о 
па од опанака.{S} Наслони се на врљике, а из попове куће, као мјесечев зрак, лако се креће друг 
ову цигару, па тури у уста и наокришке, а све гледајући кмета, приђе столу; заврати шешир, наже 
и!</p> <p>Звркте кола и пуцају осовине, а одлијећу наплаци и коњске плоче.</p> <p>Ал’ да се уда 
 — Код тебе је била скоро двије године, а код мене једном <pb n="104" /> у недјељи.{S} Него дај 
шест цигаља.{S} На ногама му панталоне, а горе само кошуља.{S} Босогоног лежи и чита некакву ку 
} Кад јуче идосмо у варош по требовање, а наш комисар донесе новине, па нам прочита: »Погинули  
и кум Нинко, — није малено твоје имање, а ево ћу и ја дати још...</p> <p>Поп нестрпљиво махну г 
} Шта ће женском чељадету толико имање, а бог зна чија ће она бити, и у чије ће руке доћи!{S} Т 
/p> <p>Поп поцрвење кад чу ријеч имање, а кум Нинко разрогачи очи и скиде лулу с чибука:</p> <p 
ш јаче букну; сукну далеко иза звонаре, а варнице се хватају за небо.{S} Шљеме бјеше све у плам 
ако, мислим, није рођено да копа и оре, а то би <pb n="105" /> било и срамота за оволико село;  
чио школе.{S} Са тога изгубих и дијете, а одведе ми га некрштен човек.</p> <p>— Како то, оче? — 
/p> <p>Сјела једном под орах.{S} Плете, а књигу метнула преда се у крило; намргодила очице и чи 
небеским дао је бог другу снагу и путе, а човјеку остаје памет и хришћанско срце.</p> <p>Опет ћ 
ти у мојој кући, гдје нема ни преслице, а камо ли разбоја?{S} А и Иконија је остарјела, да се ј 
ље повуче пару:</p> <p>— Ништа! — рече, а поглед јој упрт у даљину. .— Како је све дивно, пуно  
> <p>— А ти узми које црквено марвинче, а зар ће бити и што ракије, па сјутра зови мобу.</p> <p 
змеђу двије скамије, варнице посукташе, а проломљен таван наже се у пламену и хоће да дохвати п 
{S} Пред зору се још само слабо пушаше, а владика и доктор стигоше у село.</p> <p>Кад они уђоше 
а троја кола у највећем трку полетјеше, а Војин Арнаутовић забоде своме бијелцу оструге у трбух 
ше се и остали сељаци с попом па одоше, а он оста сам, као сухо дрво, и на срце му паде туга.</ 
и и требају!</p> <p>Кад послије пођоше, а поп Митар скочи на нашег попа:</p> <p>— Како ти да го 
 руком испод мишке и привуче га к себи, а коњи почеше касати.{S} Мара се окрете оцу, и престрав 
а.{S} И таман се поп наже да је пољуби, а дијете у сну махну руком, окрете се на другу страну и 
име божје.</p> <p>— Па кад ти се слави, а ти га слави!{S} А мене немој дирати!{S} Видиш да ради 
рекне: — Треба радити! — па нас остави, а ми блејимо за њом.</p> <p>Или дође послије подне, кад 
дно по сахата а авлија бјеше пуна људи, а пред кућом више од десетора кола, а Мара — још спава. 
е усуђује ни да сједне.{S} И поп стоји, а бијела му брада час по заигра.</p> <p>— Ја — вели, —  
диже очи к небу, и кад год је ко хвали, а њему иду сузе као маломе дјетету.{S} Са свим већ оста 
 чији сам.</p> <p>Тако смо ми рачунали, а и учитељ није имао ништа против тога, да је Мара већ  
вриједан човјек.{S} Цио дан је у школи, а ноћу шије поповске капе и шаље у варош.{S} Једва да ј 
баци поглед на попа, још већма зачкиљи, а бора на челу као да још дубља дође.</p> <p>Онда се оп 
е вам почињем причати, рачунали смо ми, а и он, да ће му бити тако педесет година.{S} Попадија  
>— Мара!</p> <p>— Мара! — гракнусмо ми, а ћата, што боље може, попу на муштулук.</p> <p>Радоје  
но је пала роса, већ се и исток румени, а поп још не заспа.{S} И кад чу гдје пред његову кућу с 
, и лијево око са свијем му се затвори, а онијем другијем погледа кмета најприје у опанке, па о 
дих се раније, па кад не могах заспати, а ја викнух дијете да хвата.</p> <p>— Ходи у кућу! — ре 
 зелене шаре у вароши, па их све масти, а испод трапа гдје хвата можданик подметнуо двије старе 
 кола, рекао би човјек: сад ће испасти, а коњи као хале!{S} Скида народ капе куда поп прође, а  
 из села, застаде он пошу у несвијести, а Иконија се сва ознојила купећи крпама крв испод креве 
јет, него што је био за твоје младости, а још ће друкчији бити кад она ступи на снагу.{S} Кад с 
 руком на нас и ми одосмо његовој кући, а он оста сам на гробу.{S} Сједили смо може бити једно  
, који у скок оде баба-Иконијиној кући, а сам се опет врати попадији.</p> <p>Болови наступају с 
 у овом су ковчегу овдје народни новци, а кључ је на трпези, под плаштаницом — зна Мићо!{S} Уну 
о прутови — није шала оне божје ријечи, а пријети клетвом.{S} Осврће се народ и тражи очима њих 
 поред себе.{S} Кад случајно обрне очи, а на патосу стоји једна велика пјесковница, за мал’, ве 
 Тако, оче владико!{S} Ја затворам очи, а дивно видим да је други свијет настао.{S} Дође учеван 
p>Поп се занесе, и а да падне на узнак, а сељаци га прихватише.</p> <p>У тај пар Павао излети и 
ети?</p> <p>Ту они говорише које о чем, а највише о путу и о Мари.{S} Много поп савјетује и мол 
род дичи и поноси <pb n="101" /> тобом, а све у здрављу и весељу за дуго и на много.</p> <p>— А 
исто подмладио.{S} Благосиља све редом, а Мићу заповједио да све црквене чарапе, тканице и рубљ 
дан стар човјек и унесе чинију с јелом, а Мара скочи па њега у руку.{S} Чича сав поцрвење.</p>  
 истеже шамаром и састави га са земљом, а увријеђени народ гракну: удри, посветила ти се!{S} Св 
ди и поп, па разговарају о овом и оном, а младеж се игра и весели.</p> <p>А друмом за наше село 
у.</p> <p>Већ окретоше Зебићевим шором, а поп и за њим сав народ не миче се с мјеста и не одвај 
 се сукија устави под школском стрехом, а у врапчијем гнијезду.</p> <p>Кола пођоше још брже.{S} 
руку за кола.{S} Али дође и Петров дан, а писма од ње нема.{S} Једно вече, трећи дан по Петрову 
 подиђе.{S} Црква је служила сваки дан, а недјељом је била увијек дупком пуна.{S} Прије, још да 
 је била школа сукне још час по пламен, а варнице полетјеше небу, али пљусак освајаше.{S} Пред  
гледа:</p> <p>— Служи овоме! — рече он, а очима показа на светога Саву, који му је лежао на прс 
е у селу није пачао, свакоме је угађао, а попа се бојао.{S} Управо се ни жив није чуо.{S} Ми см 
ма.{S} Није ни он готово ништа вечерао, а ту ноћ узе Мару себи у постељу.{S} Иконија се не може 
бесједа.{S} Ако је ко учинио што рђаво, а он га у цркви пред цијелим народом изобличи и позове  
{S} Лице му је поблиједо ал’ не мршаво, а велике смеђе очи до пола <pb n="126" /> затворене, жм 
мах поп чисто занесен и често хоће ово, а ради оно, мисли једно а говори друго.{S} Што да вам п 
чио, кога сам вјенчао није се раставио, а кога сам опојао није се повампирио.</p> <p>Поп Митар  
ку цркавицу, коју сам за школу одредио, а — вели — не знам боље прилике од ове.</p> <p>— Оче вл 
, вијао, Мићо црквењак на пијацу носио, а поп новце чувао. — А шта ће њима двома добро?{S} Ни к 
јема рукама за главу па је љуби у чело, а нама иду сузе.{S} Поздравља се она с нама — каква је, 
гу.</p> <p>Још није поштено ни свануло, а већ све село зна да се у попа нашло женско дијете.{S} 
, и ви, браћо?</p> <p>— Па да огледамо, а? — рече кум-Нинко.</p> <pb n="106" /> <p>И тако Мара  
читам молитву Арнаутовићу, кад ја тамо, а њему Срнинић прошцем сломио ребро, и то све око неке  
пале низ плећа.</p> <p>Ми се склонисмо, а као да нас пушка по сред срца удари.{S} Она корачи је 
т.</p> <p>— Нећу ништа — рече он оштро, а врх оне боре показаше се још двије преко ње, — води м 
у, што иде у раскорак, презријева жито, а он још није пожњео.</p> <p>»А што ти, Стјепане, не жа 
рквена врата, и ничице паде пред олтар, а челом дохвати земљу.{S} Лежао је тако може бити четвр 
анас зове ону ливаду с виром Марин Вир, а забран са шарамповом Марин Шарампов.{S} Ко не вјерује 
кона!</p> <p>Ми погледасмо кроз прозор, а свети Сава гледа оним истим мрачним и озбиљним поглед 
ицу, у сред кога сједи мало кукаст нос, а под њиме малени густи брчићи, које је он на обје стра 
шкој цркви.{S} На букви кликће дјетлић, а са ораха му се одзива жуња.{S} Сунце блиста, а облаци 
љ није што болестан.{S} Кад уђе у собу, а он лежи на кревету, који је начињен од кухинских врат 
онијом себи.{S} Њима двјема једну собу, а себи другу.{S} Тако га ни жене не сметају, које су св 
злато увезана.</p> <p>Поп нагнуо главу, а од милина све му сузе капљу у тањир.</p> <p>Послије ј 
d>I</head> <p>Наше село имало је цркву, а црква је имала попа.{S} Поп је опет имао цркву, село  
} Не волим људе, који што хоће не могу, а што могу неће.{S} Или -— или!...{S} Видим све...{S} Б 
м се сави.{S} Народ вришти и сипа воду, а сјекира тутњи.{S} Ми више не видјесмо попа.</p> <p>Та 
е дијете било.{S} Рече женама да изађу, а сам оста неко вријеме код дјетета.{S} Чудно да дијете 
јесму.{S} Пси подвију реп, па завијају, а уморан сељак прене иза сна, прекрсти се: »о твоју гла 
тарији људи што је по штогод припитају, а млађима се чисто везао језик.{S} Није шала, као каква 
рата од ње гледала су у школску авлију, а с лијеве стране била су још једна мања, на која је уч 
а домаћица весела узела дијете за руку, а тек учитељ као из мртвих:</p> <p>— Молим вас, браћо,  
S} А кад коме од нас момака пружи руку, а он сав поцрвени.{S} Искупи се доста свијета, па је ка 
<p>Мара одмах потрча па владику у руку, а он њу у чело.</p> <p>— Твоја? — пита владика. .</p> < 
шила је?</p> <p>— Знам! свршила у селу, а сад је дај даље у варош, у Биоград.</p> <p>Попа штрец 
 звона.</p> <p>Кад стигосмо пред школу, а она гори у велике.{S} Црква, хвала богу, још здрава,  
 не кају сељаци што су је дали у школу, а поп кад је погледа уздиже очи к небу, и кад год је ко 
124" /> Цијеле године ишла сам у школу, а сад ме ни о распусту неће да пусте кући.{S} Веле: мор 
ријечи проговорио.{S} Кад би у недјељу, а поп га чека да држи пијевницу.{S} Јес’, ал’ учитеља н 
у.{S} Он паде ничице и прсима на земљу, а икону диже више главе.{S} Сасусмо чабар воде на њега  
 а Нинко љосну на другу страну о земљу, а котао изручи сву воду на проваљено мјесто.{S} Чвркну  
ке.{S} Оприје се ногама о врбову грану, а леђима о другу, па га зањиха и баци на проваљено мјес 
.{S} Ал’ кад га забоде у неку крчевину, а плуг пуче на двије поле, као да је од леда.{S} Псује  
 Скочи с клупице и као да се насмјехну, а у исти пар чу дреку малога <pb n="97" /> дјетета из с 
ослије тога, истом поп подијели нафору, а једне каруце рррр! па стадоше пред цркву.{S} Скочи је 
опов спахилук.{S} Заповиједао је кмету, а кмет селу.{S} Није имао пандура, али нико није могао  
!? — рече дијете и промијени се у лицу, а срце му залупа.</p> <p>— Устани!...{S} Сви те чекамо. 
о попа, па јој висе ножице низ столицу, а сам свети отац намјешта је.{S} Онда уђе један стар чо 
 на сто.{S} Заврати се мало на клупицу, а главу нешто искриви на десну страну и погледа у небо. 
е се народ и тражи очима њих четворицу, а они покуњили главе, погледају се испод очију и хоће в 
на клупу под орах, милују Мару и плачу, а она уплашено иде из крила у крило.{S} Не плаче, већ з 
{S} Пију људи а жене отхукују и уздишу, а у чаши нестаје ракије.{S} Шта је поп радио сам на гро 
 широким погледом.{S} Дубок јој је дах, а чудно јој нешто у грудима. .</p> <p>— А што си ми се  
S} Посједаше још њих неколико оружаних, а Павао шиба коње да све врца крв.</p> <p>За њима прист 
 затвор и предложио да се купи катанац, а поп једне надјеље стаде пред олтар па отпоче проповиј 
ј војсци, и они отпратише попа у варош, а цијелим путем бацаше пушке и пјеваше.{S} За попом, у  
да сам инокосан.</p> <pb n="91" /> <p>- А моба?</p> <p>— Треба убити брава и набавити аков раки 
 пушке, лупа и тандрк котлова и чакаља; а <pb n="140" /> кроз цијелу ту вреву чује се ситан гла 
ка: — Ти си, оче, од најстаријих овдје; а, бога ти, колико ти је година?</p> <p>— Ја — вели поп 
че?</p> <p>— Српом!</p> <p>— Знам, оче; а куда ћу прије?{S} Знаш да сам инокосан.</p> <pb n="91 
ам уморан, — рече ковач.</p> <p>— Знам; а што си стао на промаху?</p> <p>— А?</p> <p>— Што си;  
105" /> било и срамота за оволико село; а вашој кући част и поштење! — ту учитељ скиде капу и п 
гови и греде, већ је и таван дохватило; а у школи се свијетли као у по дана.{S} У један пут заг 
ар Лазар! — рече Мара.</p> <p>— Гле!{S} А од куд ти знаш?</p> <p>— Прочитала сам оно доље.</p>  
— Па кад ти се слави, а ти га слави!{S} А мене немој дирати!{S} Видиш да радим!</p> <p>Па опет  
нама — каква је, једва да је познаш!{S} А кад коме од нас момака пружи руку, а он сав поцрвени. 
Тјерај у обор, па им подај кукуруза.{S} А кмета поздрави нек’ закаже селу да пази на те свиње;  
ст молити другога да јој чита писма.{S} А док она одрасте неће се писма тако ријетко писати као 
ће сваки човјек морати писати писма.{S} А послије у школи се учи: земљопис, свештена историја,  
 дана!{S} Нека дијете прође свијета.{S} А послије, кад ти дође, нећеш се више од ње одвајати!»  
па и половину порте притиснуо народ.{S} А поп још кад хоће што важно да бесједи <pb n="94" /> п 
кад тад учитељ, заносила нас је све.{S} А она хода по пољу.{S} Замишљена је — али јој је јасно  
амргодила очице и чита, не престаје.{S} А на откосу више ње стоји млад човјек.{S} Подбочио се н 
звадити крштено писмо и таке ствари.{S} А учитељ поред ње изгуби и оно мало научног нимбуса, је 
оп не може од цркве а и од старости.{S} А гдје би њега старца пустио народ на пут, и како би ње 
 хајд’ Нинковој или Глувићевој кући.{S} А они као да им је владика дошао: завирују је са свих с 
адости морамо оставити свој завичај.{S} А ко је то све преко главе претурио, тај зна како најза 
 школе, може, ако ће, бити и учитељ.{S} А послије, у вароши друга срећа чека дијете.</p> <p>Поп 
 и хоће већ да се љубе пред народом.{S} А послије службе: цмок!{S} Поздрављају се и они, који с 
а била тај дан, дивно је поп пјевао.{S} А послије службе весеље на све стране.</p> <p>Пуна и кр 
а само око себе и као да није весео.{S} А са оне боре на челу не може човјек ни знати како му ј 
товска пјесма, па тужно као опијело.{S} А она га слуша, слуша, и поглед јој лута по зраку.{S} О 
авили се, па заборавили и да гасимо.{S} А он стоји.{S} Црвен га пламен обасјао, бијела брада пр 
ан и све се труди да сакрије радост.{S} А кад је на само често му се развуку уста, гледа на ону 
ви.{S} Љубе попа у руку и честитају.{S} А он се чисто подмладио.{S} Благосиља све редом, а Мићу 
нема ни преслице, а камо ли разбоја?{S} А и Иконија је остарјела, да се једва држи на ногама.{S 
кидао: «А Мара?» или: «А она шта каже?» а Нинко намјешта што боље умије.{S} Каже да је весела к 
ика. — Да бог да још дуго да поживиш! — А бога ти, оче — не прими за зло, — гдје си ти школе уч 
 Благослови! — каже ковач и иде руци, — а шта ћу кад немам посла?</p> <p>— А јеси ли видио цркв 
 пут!</p> <p>— Шта? — рече Аксентије. — А Мара?</p> <p>— А?</p> <p>— И она с њим!</p> <p>Поп се 
, — има и матор човјек чему да научи. — А како ти се зове мала?</p> <p>— Мара. -</p> <p>— Да је 
к на пијацу носио, а поп новце чувао. — А шта ће њима двома добро?{S} Ни кучета ни мачета!{S} Д 
ељ скиде капу и поклони се кум-Нинку. — А ја мислим и кажем да се дијете васпитава!</p> <p>— Шт 
Зар да се одвојим од својега дјетета? — А брада му задрхта.</p> <pb n="114" /> <p>— Е — вели вл 
ака — подржава га све јаче у глупости — а сам ништа не <pb n="132" /> ради!...{S} Хоћу да пресв 
</p> <p>Владика се забезекну:</p> <p>-— А какав тебе гријех мори?</p> <pb n="144" /> <p>Поп сла 
јете ислабило!»</p> <pb n="123" /> <p>— А да, весела друго, гладно и жедно у туђем свијету! — П 
човјек.</p> <p>— Затворена је!</p> <p>— А ти је отвори!{S} Ја сам наименован за учитеља у овом  
 Како сам лијепо сањала, бабо!</p> <p>— А шта си сањала, ћери?</p> <p>— Сањала сам ко ја у неко 
<p>— Благослови оче! — У обор!</p> <p>— А чије су?</p> <p>— Ама не знам ни ја.</p> <p>— Је ли в 
а чудно јој нешто у грудима. .</p> <p>— А што си ми се замислила, голубице? — рече Иконија.</p> 
идиш, није луда ова учитељева.</p> <p>— А како ће то ићи? — запита Аксентије Смиљанић учитеља.< 
p> <p>— Науке, — рече владика.</p> <p>— А шта ће то њој?</p> <p>— Како шта ће, оче?{S} Друкчији 
оје се и само купало у сузама.</p> <p>— А шта балите ви, жене, и цвијелите дијете?{S} Ви ништа  
— Пошљи је у Биоград на науке.</p> <p>— А колико то траје?</p> <p>— Четири године!</p> <p>Поп п 
 гдје ме послије власт запопи.</p> <p>— А онако нијеси, да речеш, каквијех школа учио?</p> <p>— 
кије, а знаш како сам страдао.</p> <p>— А ти узми које црквено марвинче, а зар ће бити и што ра 
ра. — Он је погинуо на Косову.</p> <p>— А шта је то Косово?</p> <p>— Косово је поље гдје су Срб 
а, па оста сједећи на кревету.</p> <p>— А камо се ти, учитељу? — рече поп.</p> <p>— Ево ме!</p> 
?</p> <p>— Нијесам никаквијех.</p> <p>— А знаш ли правило службе како ваља и «обредословије»?</ 
!</p> <p>Учитељ зачкиљи очима:</p> <p>— А који сам ја?</p> <p>— Чивутин, — Рече Павао. — Ја те  
а срце, па испрекидано додаде:</p> <p>— А њој... њој опростите!...{S} Није она крива... ја сам. 
на поред њега, а он се окрете:</p> <p>— А што си ти, море, стао ту?</p> <p>— Што сам уморан, —  
, па онда устежући се настави:</p> <p>— А моје дијете... остављам вама на аманет...{S} Бог вам  
љ пред њега као какав капетан:</p> <p>— А што — вели — бијеш ту марву?</p> <p>— Ја шта ћу, кад  
и, — а шта ћу кад немам посла?</p> <p>— А јеси ли видио црквена кола и шину на точковима?</p> < 
а? — рече Аксентије. — А Мара?</p> <p>— А?</p> <p>— И она с њим!</p> <p>Поп се занесе, и а да п 
>— Ја шта ћу, кад неће да иде?</p> <p>— А што је не храниш добро, па би ишла?</p> <p>Павао иско 
нам; а што си стао на промаху?</p> <p>— А?</p> <p>— Што си; велим, стао ту, да те тако знојава  
 <p>»— Бог да му душу прости!«</p> <p>— А... онај... ваш учитељ?{S} Чусте ли што за њега?</p> < 
су даље сједили.{S} Још једно по сахата а авлија бјеше пуна људи, а пред кућом више од десетора 
исмо куд треба.{S} Поп не може од цркве а и од старости.{S} А гдје би њега старца пустио народ  
водим и твоју бригу.</p> <p>Он иде даље а ковач као опарен трчи поповој кући и стеже шину.{S} Н 
 трепавице падоше на запурене обрашчиће а груди се почеше равномјерно дизати, исправи се поп у  
 баци на проваљено мјесто.{S} Врба пуче а Нинко љосну на другу страну о земљу, а котао изручи с 
>— И она с њим!</p> <p>Поп се занесе, и а да падне на узнак, а сељаци га прихватише.</p> <p>У т 
у, па служи винском чашом.{S} Пију људи а жене отхукују и уздишу, а у чаши нестаје ракије.{S} Ш 
т сахата, и кад се с пласта поче пушити а са траве роса дизати, уста поп па пође у кућу.{S} Сви 
ш нешто! — рече поп. — Смртан је човјек а незнан му је час смртни.{S} Наш је гријех, ако умре п 
. остављам вама на аманет...{S} Бог вам а душа вам!</p> <p>Кум Нинко испружи врат, хракну мало  
често хоће ово, а ради оно, мисли једно а говори друго.{S} Што да вам приповиједам како смо бил 
 њим кмет, за кметом Аксентије Смиљанић а за њима сви остали по реду и старјешинству, и сваки д 
 чело.{S} Густе обрве готово се састају а међ’ њима једна дубока бора, која се ни онда не изјед 
ћу често устаје.{S} Иде сам по дворишту а све прислушкује код капка.{S} Али поши како која недј 
сахранили.{S} Послије распустисмо дјецу а школу затворисмо.</p> <p>Сад смо се сви надали да ће  
 и друге понуде у руке и у уста.</p> <p>А на њој слаба промјена.{S} Само што је мало порасла и  
 кад јој се мркне и кад свањује.</p> <p>А кроз летве од чардака у суседној авлији цакли се једн 
још црње и још се силније цакле.</p> <p>А она не зна шта да ради.{S} Препуно јој срце, па не мо 
ове и дере ајдамаком куд стигне.</p> <p>А ек учитељ пред њега као какав капетан:</p> <p>— А што 
оном, а младеж се игра и весели.</p> <p>А друмом за наше село иду једна кола и у њима један гос 
 на Марину главу и узе шапутати.</p> <p>А кад он диже и исправи главу, Нинко викну кочијашу:</p 
о још да видим шта ће село рећи.</p> <p>А у селу ко смије рећи што против владичине воље и рије 
ажне и лице гори као у грозници.</p> <p>А кад мрак притисне земљу, неко се шуња поред попова пл 
једне главе која светкује петак.</p> <p>А недјељом црква, рекох вам, пуна пунцата, па и половин 
 вели да не може никако оставити села, «а због мене једног, вели, не вриједи да премјешташ конз 
 га је час по прекидао: «А Мара?» или: «А она шта каже?» а Нинко намјешта што боље умије.{S} Ка 
ити!</p> <p>Поп га је час по прекидао: «А Мара?» или: «А она шта каже?» а Нинко намјешта што бо 
ева жито, а он још није пожњео.</p> <p>»А што ти, Стјепане, не жањеш?«</p> <p>— Како ћу, оче?</ 
 даље сједили.{S} Још једно по сахата а авлија бјеше пуна људи, а пред кућом више од десетора к 
у помрчину.</p> <p>У тај пар из школске авлије изађоше једна кола, па готово трком пођоше улицо 
<p>Кола пођоше још брже.{S} Из сусједне авлије испаде с малом пушком старац Матија Ђенадић, кој 
 просто шта да радим? — говори слика из авлије.</p> <p>— Остани! — вели слика са улице.</p> <pb 
атише.</p> <p>У тај пар Павао излети из авлије с колима и с коњима!</p> <p>— Сједајте! — викну  
п, кум Нинко и Станоје Глувић у поповој авлији.{S} Онда поче поп:</p> <p>— Чујеш, куме, и ти, б 
> <p>А кроз летве од чардака у суседној авлији цакли се једно око.{S} Тај је чардак Ненада Ћери 
 јој прича које шта.{S} Послије трчи по авлији, ваби кокоши, гледа како Мићо изгрће жар из пећи 
рви дан Духова.{S} Сио поп на клупицу у авлији, турио сиједу главу у руке, па се не миче.{S} Он 
а.{S} Пробуди се у саму зору, и изиђе у авлију.{S} Мара му поли да се умије, и старац, и ако ис 
ћа.{S} Врата од ње гледала су у школску авлију, а с лијеве стране била су још једна мања, на ко 
по сахата врати се он, и истом ступи на авлиска врата, а дијете у соби запишта.{S} Не поздрави  
лицу као паприка, виче на волове и дере ајдамаком куд стигне.</p> <p>А ек учитељ пред њега као  
 угледа попа:</p> <p>— Спасавајте кума, ако ћемо сви изгинути! — Онда скочи на једну врбу до са 
p>— Ја — вели — не дам дјетета од себе, ако ћете ме сву исјећи.{S} Мене је покојна заклела да г 
упи на снагу.{S} Кад сврши школе, може, ако ће, бити и учитељ.{S} А послије, у вароши друга сре 
дин-попо и остала господо!{S} Ја велим, ако дозволите, да се дијете васпитава као варошка дјеца 
е! — гракнуше сељаци. — Не говори тако, ако бога знаш!</p> <p>Аксентије Смиљанић истаче се напр 
 ја срачунао и смислио да јој одредимо, ако је ваша воља, ово парче земље, гдје је кућа, и њиву 
 Молим вас, браћо, и ви, господин-попо, ако дозволите да рекнем и ја.</p> <p>Зачудише се људи:< 
ца у овом божјем дому?{S} Прогнаћу вас, ако тако устјерате, старости ми, одавде и намјестићу Ми 
нан му је час смртни.{S} Наш је гријех, ако умре поред нас живијех некрштена душа.{S} Ја желим  
 којих ће се највише тицати бесједа.{S} Ако је ко учинио што рђаво, а он га у цркви пред цијели 
 сисе!{S} Пазићу га као своје!</p> <p>— Ако је с твојим благословом, попо, ја велим тако је доб 
е Смиљанић истаче се напријед:</p> <p>— Ако је твоја воља, попо; и твој благослов, да му узмемо 
ли у брзо изађе Нинко Вилотић:</p> <p>— Ако сам ти прав, оче, да се окумимо!{S} Тако народ, хва 
} Мара му поли да се умије, и старац, и ако ислабио, ипак сталним кораком пријеђе улицу и уђе у 
бојице оним путиром ондје, па онда живи ако можеш.{S} Послушајте ме, пошљедњи вам пут кажем; ва 
е, и како се човјек може ласно обрукати ако добро не пази.{S} Тако он, вели, и не гледа <pb n=" 
p> <p>— Ласно је — вели — за новце, тек ако ти пристајеш.{S} Све ћемо то лијепо намјестити.{S}  
к’ закаже селу да пази на те свиње; јер ако још један пут чујем да су упале у туђе добро, прода 
?</p> <p>— Треба убити брава и набавити аков ракије, а знаш како сам страдао.</p> <p>— А ти узм 
ће ни ноћи жив дочекати, па зове Нинка, Аксентија Смиљанића, Станоја Глувића и кмета.</p> <p>—  
ва.</p> <p>— А како ће то ићи? — запита Аксентије Смиљанић учитеља.</p> <p>— Лијепо, кажем, диј 
е?{S} Ви ништа друго и не знате! — рече Аксентије Смиљанић, и обриса рукавом сузу.</p> <p>Мићо  
p>— Срећан му пут!</p> <p>— Шта? — рече Аксентије. — А Мара?</p> <p>— А?</p> <p>— И она с њим!< 
зик завезао, и само гута пљувачку.{S} И Аксентије са Станојем покуњио се, па се само примакоше  
 главу дукат.{S} За њим кмет, за кметом Аксентије Смиљанић а за њима сви остали по реду и старј 
— Не говори тако, ако бога знаш!</p> <p>Аксентије Смиљанић истаче се напријед:</p> <p>— Ако је  
а, да се једва држаше на ногама.</p> <p>Аксентије Смиљанић позна га у мраку:</p> <p>— Побјеже!  
поп га чека да држи пијевницу.{S} Јес’, ал’ учитеља нема!{S} Послије службе дигне се поп, да ви 
ља за вратом.</p> <p>Учитељ се насмија, ал’ само лијевим крајем уста, и лијево око са свијем му 
Посједасмо опет, правећи и њему мјеста, ал’ он не хтједе сјести већ опет вели кмету:.</p> <p>—  
се хвалити како га је учитељ научио.{S} Ал’ кад га забоде у неку крчевину, а плуг пуче на двије 
оји је посрнуо.{S} Лице му је поблиједо ал’ не мршаво, а велике смеђе очи до пола <pb n="126" / 
одлијећу наплаци и коњске плоче.</p> <p>Ал’ да се удари путем на Јаругу, морали смо се вратити  
 <p>— Жив био, сине! — рече поп.</p> <p>Ал’ господин дохвати кутију са жигицама која је пред по 
е опирао срцу, не хотећи »срдити бога«, али старост га је обрвала.{S} Он паде лицем на кревет,  
чина који наздрави »црквеној попадији«, али Крста Замлата истеже шамаром и састави га са земљом 
е ближи богу!</p> <pb n="135" /> <p>Да, али поп не зна од колико се руку може читати та књига.< 
зора.{S} Кокоши ваде главу испод крила, али још не скачу са сједала.</p> <p>— Добро јутро, куме 
читељем; најприје га се, веле, плашила, али послије се већ навикла. -</p> <p>Тако је то ишло мј 
 па и петак, нагура се пуна црква жена, али поп један пут, послије службе у петак, стаде пред о 
.</p> <p>Кум Нинко хоће да соколи попа, али му се језик завезао, и само гута пљувачку.{S} И Акс 
ету, а кмет селу.{S} Није имао пандура, али нико није могао ни помислити да не послуша попа, а  
/p> <p>Она на кољенима приђе још ближе, али не дизаше главе, ни руку с очију.</p> <p>Поп јој ме 
озор.{S} Двојица га дохватише за мишке, али се он отрже и ускочи у нутра.</p> <p>У тај пар цио  
е да лежи.{S} Не тужи се истина никоме, али попу пао некакав терет на срце и црне му мисли дола 
е!</p> <p>Хоће они штогод да проговоре, али се загрцнули, па само кашљуцају.</p> <p>Поћута поп  
ви наступају све на махове и све чешће, али кад попусте, она је при себи.{S} Стидљиво погледа п 
је дјеци говорио.{S} Пјевао је у цркви, али гласа готово никаквог није имао.{S} Поп га је често 
Видим да му не ваљају послови што ради, али гдје ја прост човјек смијем ударити на науку!{S} Не 
Сељаци се шћућурише, само их срце боли, али што мора бити, мора!</p> <p>И послије мјесец дана в 
горе.{S} Мука истина гдјешто и попусти, али ноге затјечу све јаче, дохватило и горе снагу и чес 
мислили смо сви да је он учеван човјек, али га нијесмо марили.{S} Нарочито га је то црнило, што 
ислио да поведе ријеч о томе с народом, али <pb n="109" /> се опет деси нешто, што промијени на 
же да махне косом ни да закопа мотиком, али за то је он ипак увијек у послу.{S} Он води бригу о 
је, бога ти... — хтједох рећи: с Маром, али ме сам језик поведе, те рекох: — шта је, бога ти, с 
је имао.{S} Поп га је често дотјеривао, али се за нашег доброг учитеља слабо шта лијепило.{S} Т 
.{S} Њој је истина народ нешто одредио, али не вриједи све ни сто дуката.{S} Нема ту ништа од ш 
 нудили му да наспе чорбу себи у тањир, али он, вели, казао: «нека, хвала, могу ја и из чиније» 
 кум?</p> <p>Међу сељацима наста жагор, али у брзо изађе Нинко Вилотић:</p> <p>— Ако сам ти пра 
</p> <p>Опет као да се чује попов глас, али је загушен и не разбирају се ријечи.</p> <p>Мало по 
ас по пламен, а варнице полетјеше небу, али пљусак освајаше.{S} Пред зору се још само слабо пуш 
.{S} Звао га да га узме у конзисторију, али поп вели да не може никако оставити села, «а због м 
 ћасе.{S} Поп хода као и прије по селу, али је расијан и све се труди да сакрије радост.{S} А к 
је био све и сва!{S} Имали смо и школу, али она је била подчињена значаја, као што је ћата у су 
вету и пипаше по њему, да пробуди Мару, али кревет бјеше празан.</p> <p>Он истрча на поље.{S} В 
умину.{S} Пред ноћ истина паде у ватру, али она не држа дуго, и он тврдо заспа.{S} Пробуди се у 
ако је божја воља, нека му је слава!{S} Али дијете ваља и гледати.{S} Шта ћу ја стар и нејак с  
ље» Можете мислити како нам је било!{S} Али шта ћемо?{S} Попу не смијеш ни поменути да устане о 
ме пуно срце.{S} Није шала, наш поп!{S} Али и јесте човјек!{S} Та приличи му да је сам владика! 
одине, не може човјек жив да дочека.{S} Али нема више туге.{S} Разведрила су се лица и некаква  
воришту а све прислушкује код капка.{S} Али поши како која недјеља све горе.{S} Мука истина гдј 
н ишчекивасмо Марину поруку за кола.{S} Али дође и Петров дан, а писма од ње нема.{S} Једно веч 
 била годину двије млађа, јал’ није.{S} Али обадвоје људи темељити.{S} Дјеце нијесу имали, тије 
људи, не би можда ни у потјеру ишли.{S} Али старији бацају пушке, сједају на кола и трче изван  
 је заједно с пошом одарио здрављем.{S} Али кад поша намири по нашем рачуну тако педесет и пет  
х хиљаду котлова се сасуше у пламен.{S} Али он још јаче букну; сукну далеко иза звонаре, а варн 
трављено викну: «Нећу у Биоград! нећу!« Али слаб јој бјеше гласић.{S} Не чу то ни поп, ни кум Н 
е сељаци.</p> <p>— Добро! — рече поп. — Али дјетету треба сиса.</p> <p>Станоје Глувић стидљиво  
} А она хода по пољу.{S} Замишљена је — али јој је јасно лице.{S} Није то туга, ни брига, што з 
ки терет са срца.</p> <pb n="108" /> <p>Али кад поп скиде бригу с врата, и бољка умину.{S} Пред 
 <p>— Устај, сине, некаква буна!</p> <p>Али из Мариног кревета нико се не одазва.</p> <p>Поп пр 
у твоју кућу, и нека почне наук!</p> <p>Али сјутра се промијени код цркве све.{S} Истом поп исп 
ком пријеђе улицу и уђе у цркву.</p> <p>Али његова подјела имања оста.{S} И народ и дан данас з 
н и један по један газда у селу.</p> <p>Али владици збиља омилио наш поп, јер прве недјеље посл 
 срце, па сада пробудити дијете?</p> <p>Али кад прође једно четврт сахата, и кад се с пласта по 
 понавља: »Слава теби, Господе!«</p> <p>Али једно вече, кад се врати из села, застаде он пошу у 
људи, у нашем селу нема, као у другима, ама ни једне главе која светкује петак.</p> <p>А недјељ 
у, и <pb n="95" /> ти, Настасе Андрићу, ама зар ви мислите да ја не видим да сте и вас четвориц 
 Нећу — веди, — хајде ме води!</p> <p>— Ама сједи, да пијеш штогод! — рече кмет.</p> <p>— Нећу  
 — У обор!</p> <p>— А чије су?</p> <p>— Ама не знам ни ја.</p> <p>— Је ли више крмача или вепро 
S} Нарочито га је то црнило, што га поп ама ни у уста не узима.</p> <p>Нико се није с њим дружи 
 <p>— А моје дијете... остављам вама на аманет...{S} Бог вам а душа вам!</p> <p>Кум Нинко испру 
постидни пред свијетом.{S} То вам је на аманет, па сад гледајте!</p> <p>Хоће они штогод да прог 
иди, нити ко опажа на другој страни иза амбара црне Павлове очи како просијецају ноћни мрак.</p 
се не зна.{S} Један пут довуче Јеротије американски плуг и стаде се хвалити како га је учитељ н 
у и весељу за дуго и на много.</p> <p>— Амин да бог да! — одазваше се тихо сељаци.</p> <p>Сви с 
е Бојичићу, и <pb n="95" /> ти, Настасе Андрићу, ама зар ви мислите да ја не видим да сте и вас 
 за њега?</p> <p>— Е, кад се онај божји анђео одрече њега и врати покајан попу, учитељ веле, од 
<p>— Зар не видиш да је сваки као пуце, апостола му његова?{S} Па да га не бијем! — Па опет: пљ 
кола у највећем трку полетјеше, а Војин Арнаутовић забоде своме бијелцу оструге у трбух.</p> <p 
Синоћ ме — вели — зову да читам молитву Арнаутовићу, кад ја тамо, а њему Срнинић прошцем сломио 
Иконија тури у њу воштаницу.</p> <p>Кад ашов извиси гомилу земље више попадије, махну поп руком 
и свршетку добијем заповијест да идем у Б. Морао сам проћи кроз <pb n="146" /> моје село.{S} На 
p> <p>Поп разбуди Мића, који у скок оде баба-Иконијиној кући, а сам се опет врати попадији.</p> 
ог да да ово све на добро изађе! — рече баба Стевана.</p> <p>Кад се већ смрче, разиђоше се жене 
обру жену дадиљу, или да га дамо каквој бабињари да га прихрани, док не узмогне само јести.</p> 
 попа.</p> <p>— Како сам лијепо сањала, бабо!</p> <p>— А шта си сањала, ћери?</p> <p>— Сањала с 
, и пружи руку:</p> <p>— Благослови ме, бабо! — па наслони усне на увелу попову руку.</p> <p>Же 
ијепо једно писмо, у коме вели: »Слатки бабо!{S} Хоће срце да ми пукне, што ти не могу доћи.{S} 
оред ње и пришапта јој:</p> <p>— Пољуби бабу још један пут и кажи: благослови ме!</p> <p>Она се 
 и само купало у сузама.</p> <p>— А шта балите ви, жене, и цвијелите дијете?{S} Ви ништа друго  
је као да га полијева неким животворним балсамом.</p> <p>— Гледала сам природу, — рече она беза 
једно по сахата.{S} Мићо изнио ракије у бардаку, па служи винском чашом.{S} Пију људи а жене от 
можда ни у потјеру ишли.{S} Али старији бацају пушке, сједају на кола и трче изван села.{S} Кме 
отпратише попа у варош, а цијелим путем бацаше пушке и пјеваше.{S} За попом, у другим колима, в 
руку назад.{S} Исправи се, па са стране баци поглед на попа, још већма зачкиљи, а бора на челу  
грану, а леђима о другу, па га зањиха и баци на проваљено мјесто.{S} Врба пуче а Нинко љосну на 
 и мисли нешто, па га онда чисто срдито баци и с некаквим поуздањем шапне: — <foreign xml:lang= 
Сиромах покојни учитељ, чисто нам је... баш се човјек гријеши!... хтједох рећи: чисто нам је —  
мо поред нове, велике, зидане школе.{S} Баш звоњаше на вечерњу.{S} Кроз прозор угледах ђачиће;  
толико да јој одредите, да се не рачуна баш сироче, и да би се имала чиме прихранити, да је не  
а је?</p> <p>— Побјеже учитељ!</p> <p>— Без трага му глава!{S} Шта дижеш вику? — рече бунован М 
> <p>Што да вам причам како нам је било без ње, што да вам описујем како је сиромах поп чисто з 
их.{S} Дубоко уздахну, па гледа великим безазленим црним очима у попа.</p> <p>— Како сам лијепо 
p> <p>— Гледала сам природу, — рече она безазлено.</p> <p>Поп протури прсте једне руке кроз прс 
п уђе у собу.</p> <p>Дуго гледа мирну и безбрижну савјест како спава.{S} Стаде под икону и помо 
К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>СВЕСКА ПРВА</p> <p>БЕОГРАД - ЗАГРЕБ</p> <p>ШТАМПАНО У СРПСКОЈ ШТАМПАРИЈИ У 
квих мало има.{S} Није се она родила да бере кудјељу.{S} Него ти њу дај даље у школу!</p> <p>—  
не још људе, којих ће се највише тицати бесједа.{S} Ако је ко учинио што рђаво, а он га у цркви 
 попу.</p> <p>Поп је говорио врло често бесједе у цркви.{S} Силне, свете и поучљиве ријечи, да  
род.{S} А поп још кад хоће што важно да бесједи <pb n="94" /> поручи кмету да зовне још људе, к 
спусту иде госпођа, код које је Мара, у Беч, па хоће и њу да поведе.{S} Владичина је воља да ди 
.{S} Да је у тај пар Иконија провирила, би помислила да гледа светитељске слике.{S} Наднијело с 
их пилића, пастрме и толико «заире», да би Војин четовођа рахат цијелу чету њоме нахранио.{S} М 
едите, да се не рачуна баш сироче, и да би се имала чиме прихранити, да је не дај боже, ви који 
иограду, па да се сам врати?{S} Бог зна би ли он то могао икако и поднијети?</p> <p>Ту они гово 
?</p> <p>— А што је не храниш добро, па би ишла?</p> <p>Павао исколачи очи:</p> <p>— Зар не вид 
, да се дијете учи раду.</p> <p>— Штета би — вели владика — била отргнути дијете од школе.{S} О 
мртна случаја, или какве задјевице, шта би оно сироче онда?...{S} Него, браћо, ја бих вас молио 
е није још ни ријечи проговорио.{S} Кад би у недјељу, а поп га чека да држи пијевницу.{S} Јес’, 
оже од цркве а и од старости.{S} А гдје би њега старца пустио народ на пут, и како би њему било 
ш ни поменути да устане око владике, не би ли је он како истргнуо од туд и добавио нама, ма на  
а није старијих <pb n="139" /> људи, не би можда ни у потјеру ишли.{S} Али старији бацају пушке 
рија, прва и друга знања...</p> <p>— Не би било рђаво! — рече кмет. — Шта велиш ти, оче, и ви,  
проћи поред попове куће, па већ више не би ишао босоног.{S} Оно добра што су имали, као што рек 
м.{S} Гигају се, брате, она кола, рекао би човјек: сад ће испасти, а коњи као хале!{S} Скида на 
{S} Све је ваше и онога храма.{S} Много би њојзи било да јој одредите и ово, што ја до сад држа 
њега старца пустио народ на пут, и како би њему било да остави дијете у Биограду, па да се сам  
им писмом отрчао владици. — Све то само би <pb n="122" /> развлачило приповијетку и све то само 
> развлачило приповијетку и све то само би онај разумио, који је своје рођено морао послати у т 
добавио нама, ма на недјељу дана.{S} То би њега сиромаха само још јаче цвијељало, јер он је зац 
мислим, није рођено да копа и оре, а то би <pb n="105" /> било и срамота за оволико село; а ваш 
 си; велим, стао ту, да те тако знојава бије вјетар?</p> <p>— ’Вако ја кад се ознојим!{S} Стане 
вља са том женом, јер га она тужи да је бије и злоставља. — Неће он, сељаче, никад среће имати! 
А он стоји.{S} Црвен га пламен обасјао, бијела брада прекрилила сва прса, дигао икону више глав 
усуђује ни да сједне.{S} И поп стоји, а бијела му брада час по заигра.</p> <p>— Ја — вели, — бр 
во лице на пун живота лик дјететов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њеним 
, а горња је мало издигнута, те се виде бијели као снијег зуби, мало искривљени као плот који ј 
 неко се шуња поред попова плота.{S} Не бијели се на њему сељачка кошуља, ни на путу остаје шир 
: уста су му непрестано развучена, а на бијелим трепавицама час по виси капљица, којом душа рос 
ширио руке и рида, а вјетрић му се игра бијелом брадом и с оно мало длака на глави.</p> <p>Мара 
ом за сто под орахом.{S} Иконија донесе бијелу каву.</p> <p>Поп не скида с ње очију.</p> <p>— Ш 
ја, ти си се поварошанчила.{S} Волиш ти бијелу каву!</p> <p>У то дође и поп из градине.{S} Њего 
етјеше, а Војин Арнаутовић забоде своме бијелцу оструге у трбух.</p> <p>Онда се спусти грозна к 
уце, апостола му његова?{S} Па да га не бијем! — Па опет: пљус!</p> <p>— Гори си од те марве! — 
 какав капетан:</p> <p>— А што — вели — бијеш ту марву?</p> <p>— Ја шта ћу, кад неће да иде?</p 
авна соба, <pb n="102" /> управо школа, била је ниска, као и цијела кућа.{S} Врата од ње гледал 
дна стара дрвена икона светога Саве.{S} Била је са свим почађила и испрепуцала, да се једва раз 
 село.{S} Ишла је с попом и владици.{S} Била у школи.{S} Па послије је опет с дјевојчицама на и 
аду.</p> <p>— Штета би — вели владика — била отргнути дијете од школе.{S} Ово је — вели — глава 
сиромашноме народу.{S} Велика је служба била тај дан, дивно је поп пјевао.{S} А послије службе  
рац Југ-Богдане, у Богдана силна војска била...»</p> <p>— Стани! — рече владика. — Ко је то Југ 
801_C2"> <head>II.</head> <p>Наша школа била је у једној простој дашчари.{S} У њој је била једн 
ако педесет година.{S} Попадија јал’ је била годину двије млађа, јал’ није.{S} Али обадвоје људ 
и сва!{S} Имали смо и школу, али она је била подчињена значаја, као што је ћата у судници.{S} О 
>— Јок! — каже кум Нинко. — Код тебе је била скоро двије године, а код мене једном <pb n="104"  
ша.{S} Из грдне гомиле жеравице гдје је била школа сукне још час по пламен, а варнице полетјеше 
е у једној простој дашчари.{S} У њој је била једна повелика соба за дјецу, једна мала за учитељ 
ква је служила сваки дан, а недјељом је била увијек дупком пуна.{S} Прије, још давно, и кад је  
ilestone unit="subSection" /> <p>Ноћ је била црна, као мало која њена друга.{S} Нигдје се ништа 
види је ли Мара устала.{S} Пред зору је била лака киша.{S} Земља бјеше свуда влажна, а са дуда  
 су у школску авлију, а с лијеве стране била су још једна мања, на која је учитељ улазио.{S} У  
дмећу понудама и поклонима.{S} Није јој била још ни година дана, а већ је имала чарапа, кошуља, 
S} Управо се ни жив није чуо.{S} Ми смо били њиме задовољни: какав је, такав је — наш је!{S} Не 
го.{S} Што да вам приповиједам како смо били као убијени и како је кум Нинко сав поцрвенио, кад 
на прашину и људски зној.{S} Прозори су били хартијом подлијепљени.{S} На зиду је висила једна  
о да копа и оре, а то би <pb n="105" /> било и срамота за оволико село; а вашој кући част и пош 
то страшно, да те свега језа подиђе.{S} Било нас је, који смо мислили да је помјерио памећу.</p 
 туна.{S} Владика одмах чинио ручак.{S} Било је пуно свијета, а наш поп, веле, сједио у зачељу. 
pb n="117" /> капију, у селу је још све било мирно; само гдје-гдје што шкрипне ђерам или лупне  
Бог да му душу прости!{S} Жао нам га је било.{S} Вио је сиромах некако прирастао за село.{S} Ли 
и тако даље» Можете мислити како нам је било!{S} Али шта ћемо?{S} Попу не смијеш ни поменути да 
е?</p> <p>Што да вам причам како нам је било без ње, што да вам описујем како је сиромах поп чи 
да једе, па опет у школу.{S} Дјеце није било, <pb n="128" /> јер је већ био јул мјесец, па због 
ћ поводећи се уђе у собу гдје је дијете било.{S} Рече женама да изађу, а сам оста неко вријеме  
 Вилотић први уђе у собу гдје је дијете било и тури му под главу дукат.{S} За њим кмет, за кмет 
биће им доста, а послије — народно је и било.</p> <p>Поодавно је већ како поп не може да махне  
а, прва и друга знања...</p> <p>— Не би било рђаво! — рече кмет. — Шта велиш ти, оче, и ви, бра 
е ваше и онога храма.{S} Много би њојзи било да јој одредите и ово, што ја до сад држах.{S} Шта 
 и о њој причати.</p> <p>Цијело је село било попов спахилук.{S} Заповиједао је кмету, а кмет се 
но.{S} Што прође изгледа да је мало час било, само у будућности види вјечност срце које чека.{S 
рца пустио народ на пут, и како би њему било да остави дијете у Биограду, па да се сам врати?{S 
дика, па ободе коња на муштулук.</p> <p>Било како му драго, владика дође, и наш поп осоколи тун 
ришел јеси, светитељу Саво«... -</p> <p>Бинко цикну као гуја, кад угледа попа:</p> <p>— Спасава 
кад се врати кући.{S} Сва им је послуга био Мићо црквењак, који се такође рачунао у нешто што п 
е према попу и пружи руку.</p> <p>— Жив био, сине! — рече поп.</p> <p>Ал’ господин дохвати кути 
м да загребем на поље.</p> <p>Учитељ је био један кројач, који је страдао, врло миран и вриједа 
огледати, и кмет истави колац, којим је био подупро врата од буваре. — Говори народ о поповим р 
} Друкчији је данас свијет, него што је био за твоје младости, а још ће друкчији бити кад она с 
елом и живио с попадијом.</p> <p>Поп је био све и сва!{S} Имали смо и школу, али она је била по 
м и говоре нешто о пушницама.{S} Ја сам био с Радојем Николићем у лову, и кад се вратисмо, умиј 
остих попова, као ја што сам... што сам био... — Ућута и исхракну се, па једва чујно настави:</ 
 на врата па гледа.{S} Поп је већ давно био у градини, и сваки час се враћа, да види је ли Мара 
опова.{S} Доста да знате, да је наш поп био најстарији у цијелом округу, те да му је по томе сп 
це није било, <pb n="128" /> јер је већ био јул мјесец, па због оно неколико дана до распуста,  
дева.{S} Сваки дан све горе, и кмет већ био поручио Циганину да скује резу за затвор и предложи 
ста. — Тамо ћеш свега видјети.</p> <p>— Биоград!? — рече дијете и промијени се у лицу, а срце м 
о је поп на врат на нос спремио кола за Биоград и с тим писмом отрчао владици. — Све то само би 
ла у селу, а сад је дај даље у варош, у Биоград.</p> <p>Попа штрецну, као да га неко ножем удар 
/p> <p>— Па сад ћеш, ћери, у име бога у Биоград, — рече поп и силом развуче уста. — Тамо ћеш св 
 врати покајан попу, учитељ веле, оде у Биоград и ожени се некаквом што прави шешире.{S} Остоја 
Нинко сједе на кола па у име бога оде у Биоград, а весео народ само једно поручује: «Похитај! н 
радим?{S} Научи ме!</p> <p>— Пошљи је у Биоград на науке.</p> <p>— А колико то траје?</p> <p>—  
 из војске, и рече да је Павао отишао у Биоград и ступио у војску.{S} Кад јуче идосмо у варош п 
 такав договор да кум Нинко вози Мару у Биоград и понесе владичино писмо куд треба.{S} Поп не м 
рете оцу, и престрављено викну: «Нећу у Биоград! нећу!« Али слаб јој бјеше гласић.{S} Не чу то  
 се Нинко послије недјељу дана врати из Биограда, није могао наодговарати свијету.{S} Причао је 
 и како би њему било да остави дијете у Биограду, па да се сам врати?{S} Бог зна би ли он то мо 
S} Причао је много чуда, што је видео у Биограду, да му једва вјеровасмо.{S} За Мару вели да је 
нагу.{S} Кад сврши школе, може, ако ће, бити и учитељ.{S} А послије, у вароши друга срећа чека  
ету толико имање, а бог зна чија ће она бити, и у чије ће руке доћи!{S} Тек велим толико да јој 
оме су пуна уста.{S} Нада да ће нам она бити кад тад учитељ, заносила нас је све.{S} А она хода 
шир и рупцем брише зној с чела.{S} Мора бити да се с њом родио.{S} Чудно она оскаче на младом л 
ћурише, само их срце боли, али што мора бити, мора!</p> <p>И послије мјесец дана већ се опрема  
ци на пољу рече:</p> <p>— Не може ништа бити.{S} Пукла му је кичма!</p> <p>Он оде, а владика се 
ом дохвати земљу.{S} Лежао је тако може бити четврт сахата, а кад се диже и окрете, угледа пуну 
 оста сам на гробу.{S} Сједили смо може бити једно по сахата.{S} Мићо изнио ракије у бардаку, п 
ди, код којих је, пазе, да не може боље бити: «Не слази» вели «с крила».{S} Да бог да!{S} Само  
рстимо! — рекоше сељаци.</p> <p>— Ко ће бити кум?</p> <p>Међу сељацима наста жагор, али у брзо  
ти узми које црквено марвинче, а зар ће бити и што ракије, па сјутра зови мобу.</p> <p>Сјутра д 
одмах, ма ни сто гроша не узео!{S} Неће бити моја штета.</p> <p>Не зна нико, па ни он сам, кад  
ио за твоје младости, а још ће друкчији бити кад она ступи на снагу.{S} Кад сврши школе, може,  
е: «Није» вели «ни плакала!» Гдје ће то бити да дијете не плаче?</p> <p>Што да вам причам како  
ставише се кола.{S} Гледамо ми ко ће то бити.</p> <p>Господин човјек неспретно скочи с кола, па 
чати, рачунали смо ми, а и он, да ће му бити тако педесет година.{S} Попадија јал’ је била годи 
S} Ни кучета ни мачета!{S} Док су живи, биће им доста, а послије — народно је и било.</p> <p>По 
 оно сироче онда?...{S} Него, браћо, ја бих вас молио, да јој за сваки случај одредимо мало има 
љни: какав је, такав је — наш је!{S} Не бих га ја овдје ни помињао, да и он није имао удјела у  
> <p>И тако се учитељ осами.{S} У прсте бих вам могао казати сваку његову ријеч, тако је мало г 
p> <p>— Воду! — дрекну он.</p> <p>Рекао бих хиљаду котлова се сасуше у пламен.{S} Али он још ја 
народ.{S} Сви поустајаше.</p> <p>— Имао бих нешто да проговорим са старијим људима, — рече поп. 
 на једну врбу до самог шљемена, па као бјесомучан и не знајући шта ради, стаде лупати сјекиром 
онда погледа на страну, куда Марине очи бјеху управљене:</p> <p>— Дуд? рече она.</p> <p>— Шта?< 
једили.{S} Још једно по сахата а авлија бјеше пуна људи, а пред кућом више од десетора кола, а  
} Пред зору је била лака киша.{S} Земља бјеше свуда влажна, а са дуда спрам врата још нијесу ис 
 с оно мало длака на глави.</p> <p>Мара бјеше сама у зачељу.{S} Брзо устаде.{S} Лијевом руком п 
 а варнице се хватају за небо.{S} Шљеме бјеше све у пламену.{S} Пуцају рогови и греде, већ је и 
ан.</p> <p>Он истрча на поље.{S} Већ се бјеше прикупило нешто сељака.{S} Некакав страх бјеше об 
 из градине.{S} Његово светитељско лице бјеше опет узело земаљски облик, јер га радост бјеше об 
у: «Нећу у Биоград! нећу!« Али слаб јој бјеше гласић.{S} Не чу то ни поп, ни кум Нинко, ни кочи 
е:</p> <p>— Спава још дијете!</p> <p>То бјеше препона.{S} Ко може стегнути срце, па сада пробуд 
S} Сад ме ништа више не боли!</p> <p>То бјеше пошљедња његова ријеч!</p> <milestone unit="subSe 
ше по њему, да пробуди Мару, али кревет бјеше празан.</p> <p>Он истрча на поље.{S} Већ се бјеше 
пет узело земаљски облик, јер га радост бјеше обасјала: уста су му непрестано развучена, а на б 
рикупило нешто сељака.{S} Некакав страх бјеше обузео попа, да се једва држаше на ногама.</p> <p 
l:id="SRP18801_C3"> <head>III</head> <p>Бјеше недјеља послије подне.{S} Народ се искупио код за 
 изненађена.</p> <p>— На поклон!</p> <p>Бјеше то једна велика пјесмарица сва у злато увезана.</ 
ститају.{S} А он се чисто подмладио.{S} Благосиља све редом, а Мићу заповједио да све црквене ч 
p> <p>— Ако је твоја воља, попо; и твој благослов, да му узмемо добру жену дадиљу, или да га да 
е мала?</p> <p>— Мара. -</p> <p>— Да је благословена;</p> <p>Послије ручка много се што шта вла 
 <p>— Пољуби бабу још један пут и кажи: благослови ме!</p> <p>Она се наже из кола попу, и пружи 
да ћеш то, Луко?</p> <pb n="92" /> <p>— Благослови оче! — У обор!</p> <p>— А чије су?</p> <p>—  
же из кола попу, и пружи руку:</p> <p>— Благослови ме, бабо! — па наслони усне на увелу попову  
радни дан сједиш пред механом?</p> <p>— Благослови! — каже ковач и иде руци, — а шта ћу кад нем 
 сједала.</p> <p>— Добро јутро, куме, и благослови! — рече кум Нинко кад угледа попа.{S} И кочи 
нда попову руку и пољуби је; прошапта: »Благослови ме... и опрости!« Послије јој се ваљада од б 
 рече поп — ви сви знате како ме је бог благословио и како сам му платио за моје знане и незнан 
 — рене кмет.</p> <p>— Нека је с божјим благословом!</p> <p>Иконија се врати у собу.</p> <p>— Ј 
 га као своје!</p> <p>— Ако је с твојим благословом, попо, ја велим тако је добро, — рене кмет. 
 рече, — ја велим у име бога и с твојим благословом, куме, да се крећемо.</p> <p>Иконија с црве 
 капиталиста притиснуо пола села, а све благочастивим намјештањем.{S} Он с овим капиталистима е 
: — Треба радити! — па нас остави, а ми блејимо за њом.</p> <p>Или дође послије подне, кад се п 
исмо и приведосмо кревету.</p> <p>— Још ближе! — шану поп.</p> <p>Она на кољенима приђе још бли 
у поп.</p> <p>Она на кољенима приђе још ближе, али не дизаше главе, ни руку с очију.</p> <p>Поп 
лика је то књига!{S} Ко њу чита, тај се ближи богу!</p> <pb n="135" /> <p>Да, али поп не зна од 
тем на Јаругу, морали смо се вратити до близу самог села.{S} Кад се опет примакосмо, чусмо по н 
 n="145" /> <p>На прагу се показа Мара, блиједа као смрт, убијена кишом и временом, сва мокра,  
 а са ораха му се одзива жуња.{S} Сунце блиста, а облаци се разилазе.</p> <p>Мара стала на врат 
се примицасмо селу.{S} Онда ја закопчам блузу, набијем шајкачу на очи, зажмурим и одважно га уп 
а.{S} Само што је мало порасла и што је бљеђа дошла у лицу, те јој црне очи чисто још црње и јо 
јасан глас, пјесму и ријечи: »...первје бо пришел јеси, светитељу Саво«... -</p> <p>Бинко цикну 
дијете... остављам вама на аманет...{S} Бог вам а душа вам!</p> <p>Кум Нинко испружи врат, храк 
, на који се иде затворенијих очију.{S} Бог да му душу прости!{S} Жао нам га је било.{S} Вио је 
јете у Биограду, па да се сам врати?{S} Бог зна би ли он то могао икако и поднијети?</p> <p>Ту  
/p> <p>»Он прочита наше село.</p> <p>»— Бог да му душу прости!«</p> <p>— А... онај... ваш учите 
Шта ће женском чељадету толико имање, а бог зна чија ће она бити, и у чије ће руке доћи!{S} Тек 
етна да ти је Марија и наше кумство! да бог да свако добро и радост од ње да дочекаш; да те утј 
 бити: «Не слази» вели «с крила».{S} Да бог да!{S} Само што нешто сметено прича како се растао  
>— Лијепа старост! — рече владика. — Да бог да још дуго да поживиш! — А бога ти, оче — не прими 
квом заносу.</p> <pb n="116" /> <p>— Да бог да да ово све на добро изађе! — рече баба Стевана.< 
љу за дуго и на много.</p> <p>— Амин да бог да! — одазваше се тихо сељаци.</p> <p>Сви се обреди 
таде пред олтар па поче говорити, да је бог оставио недјељу и празнике за цркву, да се у остале 
тно скочи с кола, па тромо, и као да је бог зна како уморан, приђе столу, гдје је и поп сједио. 
о! — рече поп — ви сви знате како ме је бог благословио и како сам му платио за моје знане и не 
и дах.</p> <p>— Птицама небеским дао је бог другу снагу и путе, а човјеку остаје памет и хришћа 
здрава, докле си ми живота поклонио!» И бог га је заједно с пошом одарио здрављем.{S} Али кад п 
 чита некакву купусару.</p> <p>— Помози бог! — рече поп.</p> <p>Учитељ занесе објема ногама као 
јеш њеној срећи на пут.</p> <p>— Не дао бог! — рече поп грцајући. — Па шта да радим?{S} Научи м 
 — Ти си, оче, од најстаријих овдје; а, бога ти, колико ти је година?</p> <p>— Ја — вели поп —  
е сам језик поведе, те рекох: — шта је, бога ти, с Павлом Ђерићем?</p> <p>— Е, сељаче и господи 
м и одважно га упитам:</p> <p>— Шта је, бога ти... — хтједох рећи: с Маром, али ме сам језик по 
а. — Да бог да још дуго да поживиш! — А бога ти, оче — не прими за зло, — гдје си ти школе учио 
толу, гдје је и поп сједио.{S} Не назва бога, само мало климну главом.</p> <p>— Је ли овдје кме 
ичина!</p> <p>— Па сад ћеш, ћери, у име бога у Биоград, — рече поп и силом развуче уста. — Тамо 
дана и кум Нинко сједе на кола па у име бога оде у Биоград, а весео народ само једно поручује:  
p>— Осваја дан — рече, — ја велим у име бога и с твојим благословом, куме, да се крећемо.</p> < 
>Дуго се опирао срцу, не хотећи »срдити бога«, али старост га је обрвала.{S} Он паде лицем на к 
 гракнуше сељаци. — Не говори тако, ако бога знаш!</p> <p>Аксентије Смиљанић истаче се напријед 
— Стани! — рече владика. — Ко је то Југ Богдан?</p> <pb n="113" /> <p>— Није, он жив, — рече Ма 
> <p>«Маче војску старац Југ-Богдане, у Богдана силна војска била...»</p> <p>— Стани! — рече вл 
 читају:</p> <p>«Маче војску старац Југ-Богдане, у Богдана силна војска била...»</p> <p>— Стани 
.{S} Јал’ се мирите, јал’ ћете од сад с богом ратовати!«</p> <p>Дршћемо ми као прутови — није ш 
те.{S} Поп пољуби Мару:</p> <p>— Пођи с богом, Маро!{S} Нека ти је он у помоћи!</p> <p>Онда сви 
{S} Махну слабо главом, као да рекне »с богом« и пријеђе преко пута.{S} Отвори црквена врата, и 
 све моли, кад они морају радити, да је богомрско не радити у петак, јер је то само турски свет 
ворим ово свето мјесто, да га не газите богопротивним ногама и да ме не црните све горе пред оц 
се некаквом што прави шешире.{S} Остоја богословац прича да се сада раставља са том женом, јер  
кад није престајао, никад се уморио.{S} Богу се молио: »Боже, опрости ми гријехе и одржи ме здр 
у, а она гори у велике.{S} Црква, хвала богу, још здрава, читава, само што вјетар наноси пламен 
у.{S} У мене је и задруга већа, а хвала богу паметна су ми и чељад, имаће се и код мене чему на 
{S} Дијете, као што видите, расте хвала богу и напредује.{S} Још мало па ће сама себи плести ко 
лабо се разбира.{S} Јечи само и моли се богу да је прими.</p> <p>Шта да се ради?</p> <p>У један 
о спава.{S} Стаде под икону и помоли се богу, па одважно приђе кревету.{S} Метну дјетету руку н 
е то књига!{S} Ко њу чита, тај се ближи богу!</p> <pb n="135" /> <p>Да, али поп не зна од колик 
 да се у остале дане човјек радећи моли богу, да се он за све моли, кад они морају радити, да ј 
е.{S} Он клече на траву и узе се молити богу.</p> <p>Још није поштено ни свануло, а већ све сел 
ад тако радите?{S} Шта сам ја згријешио Богу, да ми не дате под моје старе дане живјети?{S} Как 
ао крпа и разрогачи очи; — Шта се то по богу толико учи?</p> <p>— Науке, — рече владика.</p> <p 
ријеши!... хтједох рећи: чисто нам је — боже прости — стајао на путу.</p> <p>Да видите јесмо ли 
враћа с пута на који полазим.{S} Не дај боже смртна случаја, или какве задјевице, шта би оно си 
— Је ли оно тешко селу?</p> <p>— Не дај боже! — гракнуше сељаци. — Не говори тако, ако бога зна 
 се имала чиме прихранити, да је не дај боже, ви који...{S} Чекајте док свршим!{S} Тако сам ја  
е ме!{S} Немам ја својега имања, ни дај Боже!{S} Све је ваше и онога храма.{S} Много би њојзи б 
 о својој моћи над нашим срцима.</p> <p>Боже! кад она дође!</p> <p>Поп ван себе од радости.{S}  
ао, никад се уморио.{S} Богу се молио: »Боже, опрости ми гријехе и одржи ме здрава, докле си ми 
 <p>— Твоја? — пита владика. .</p> <p>— Божја, па моја! — рече поп.</p> <p>— Да је жива и здрав 
ам самохран са овијем црвом.{S} Тако је божја воља, нека му је слава!{S} Али дијете ваља и глед 
ад се родила.{S} И то је њено!</p> <p>— Божје па њено!</p> <p>— Е, сад ми је — вели лакше умриј 
ели поп. — У цркви се пјесмом слави име божје.</p> <p>— Па кад ти се слави, а ти га слави!{S} А 
мо се разговорити и с народом, па у име божје нек иде дијете у твоју кућу, и нека почне наук!</ 
>Дршћемо ми као прутови — није шала оне божје ријечи, а пријети клетвом.{S} Осврће се народ и т 
 не видим да сте и вас четворица у овом божјем дому?{S} Прогнаћу вас, ако тако устјерате, старо 
ли што за њега?</p> <p>— Е, кад се онај божји анђео одрече њега и врати покајан попу, учитељ ве 
 добро, — рене кмет.</p> <p>— Нека је с божјим благословом!</p> <p>Иконија се врати у собу.</p> 
ије пачао, свакоме је угађао, а попа се бојао.{S} Управо се ни жив није чуо.{S} Ми смо били њим 
, Рајковићу, ти, Иванковићу, ти, Јоване Бојичићу, и <pb n="95" /> ти, Настасе Андрићу, ама зар  
о дијете порезала и који јој је Иконија боквицом превијала.{S} Гледа листиће <pb n="136" /> и м 
hilomela</foreign>! па шта? — Или тргне боквицу из земље, па завирује прстић, који је још као д 
.. и опрости!« Послије јој се ваљада од бола развуче лице, трже се једном, и онда као да се осм 
игне се поп, да види да учитељ није што болестан.{S} Кад уђе у собу, а он лежи на кревету, који 
п слабо одговара:</p> <p>— Не!</p> <p>— Боли ли те ма што год? — рече доктор.</p> <p>-— Овдје!  
а и све до појаса, а све пита:</p> <p>— Боли ли те?{S} Осјећаш ли штогод?</p> <p>Поп слабо одго 
 са свим добро!{S} Сад ме ништа више не боли!</p> <p>То бјеше пошљедња његова ријеч!</p> <miles 
, гдје владика стајаше.</p> <p>— Шта те боли? — рече владика.</p> <p>Поп с муком подвуче руку п 
и.{S} Сељаци се шћућурише, само их срце боли, али што мора бити, мора!</p> <p>И послије мјесец  
на прсима.</p> <p>Опет жељно гледа њено болно лице.{S} Смијеши се и чисто не може сит да је се  
и некаква страшљива спокојност.{S} Онда болови наново учесташе.{S} Дође и Иконија, и поша рече  
 лијепо да заковрне.{S} Ударише некакви болови у крста и све се у клупче савија.{S} Сједи поп к 
и, а сам се опет врати попадији.</p> <p>Болови наступају све на махове и све чешће, али кад поп 
е.{S} Или -— или!...{S} Видим све...{S} Боље се врати па читај сентименталне романе и љуби оца  
је људи, код којих је, пазе, да не може боље бити: «Не слази» вели «с крила».{S} Да бог да!{S}  
е недјеље шио капу, и дотјеривао што је боље умио.{S} Кад поп сједе у кола пред нашом црквом, п 
та лијепило.{S} Тек он се трудио што је боље могао.{S} Ни у што се у селу није пачао, свакоме ј 
ојчицама на игри или на раду.{S} Све се боље уобљавају обрашчићи, и све црвенији долазе, док ве 
ам за школу одредио, а — вели — не знам боље прилике од ове.</p> <p>— Оче владико, старија је т 
 <p>— Мара! — гракнусмо ми, а ћата, што боље може, попу на муштулук.</p> <p>Радоје опали из дво 
 «А она шта каже?» а Нинко намјешта што боље умије.{S} Каже да је весела као птица, и да је људ 
> <p>Али кад поп скиде бригу с врата, и бољка умину.{S} Пред ноћ истина паде у ватру, али она н 
 <p>— Нијесам, оче!</p> <p>— Нијеси, ја боме, немаш кад од механе.{S} Треба ја да водим и твоју 
ци поглед на попа, још већма зачкиљи, а бора на челу као да још дубља дође.</p> <p>Онда се опет 
ово се састају а међ’ њима једна дубока бора, која се ни онда не изједначи, кад господин човјек 
о себе и као да није весео.{S} А са оне боре на челу не може човјек ни знати како му је, јер ув 
— Нећу ништа — рече он оштро, а врх оне боре показаше се још двије преко ње, — води ме!</p> <p> 
 стоји сама у соби.{S} Нешто се страшно бори са самом собом.{S} Ударе јој сузе па плаче, плаче, 
гранама, под гредице подвучени струкови босиљка.{S} На пећи свакојака цвијећа; нова шареница пр 
ма му панталоне, а горе само кошуља.{S} Босогоног лежи и чита некакву купусару.</p> <p>— Помози 
ред попове куће, па већ више не би ишао босоног.{S} Оно добра што су имали, као што рекох нијес 
е га јадника и овамо и онамо.{S} Узе га бости чиодом по ногама и све до појаса, а све пита:</p> 
вече писао је неком своме другу: «...{S}Бош посла!{S} У народу се не може ништа учинити.{S} Зау 
1" /> <p>- А моба?</p> <p>— Треба убити брава и набавити аков ракије, а знаш како сам страдао.< 
р да се одвојим од својега дјетета? — А брада му задрхта.</p> <pb n="114" /> <p>— Е — вели влад 
оји.{S} Црвен га пламен обасјао, бијела брада прекрилила сва прса, дигао икону више главе и кро 
 да сједне.{S} И поп стоји, а бијела му брада час по заигра.</p> <p>— Ја — вели, — браћо, остах 
 на пун живота лик дјететов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њеним обрашч 
ке и рида, а вјетрић му се игра бијелом брадом и с оно мало длака на глави.</p> <p>Мара бјеше с 
поповом лицу.{S} Он је дохвати руком за браду и издиже јој лице према себи, па га гледа:</p> <p 
.{S} Чудно да дијете, чим осјети његову браду на својем образу, заћута и заспа.{S} Гледао га је 
отија Ковачевића, који га је заклањао и бранио.{S} Тај је Јеротије чак и ишао њему.{S} Шта су њ 
а поче поп:</p> <p>— Чујеш, куме, и ти, брат-Станоје!{S} Дијете, као што видите, расте хвала бо 
тар па отпоче проповијед.{S} Лијепо је, брате, говорио, чисто да се заплачеш.{S} Кад на пошљетк 
 још и Мару узе са собом.{S} Гигају се, брате, она кола, рекао би човјек: сад ће испасти, а коњ 
римакоше постељи.</p> <p>— Прије свега, браћо, ево у овом су ковчегу овдје народни новци, а кљу 
— рече кмет. — Шта велиш ти, оче, и ви, браћо?</p> <p>— Па да огледамо, а? — рече кум-Нинко.</p 
ам!</p> <p>— Чуј ме, оче владико, и ви, браћо!{S} Ја изгубих душу што нијесам учио школе.{S} Са 
ед:</p> <p>— Да простиш ти, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се моја домаћица прије два мјесе 
па једва чујно настави:</p> <p>— Ни ви, браћо, узимати попа, који није учеван.{S} Школу одмах з 
це, шта би оно сироче онда?...{S} Него, браћо, ја бих вас молио, да јој за сваки случај одредим 
p>— Смртни смо људи, не примите за зло, браћо, ваља ми се добро с вама разговорити, јер се не в 
ење па поче да дршће, каже: »Шта је то, браћо, јесте ли ви хришћани? како је то зло ударило, да 
итељ као из мртвих:</p> <p>— Молим вас, браћо, и ви, господин-попо, ако дозволите да рекнем и ј 
али и сам из пиштоља:</p> <p>— У помоћ, браћо, поведе се робље!</p> <p>Поп се пробуди, па уплаш 
да час по заигра.</p> <p>— Ја — вели, — браћо, остах тако сам самохран са овијем црвом.{S} Тако 
нића, Станоја Глувића и кмета.</p> <p>— Браћо — вели, — тако ми се све допада да ће скоро куцну 
а сама оста у соби с дјететом.</p> <p>— Браћо! — рече поп — ви сви знате како ме је бог благосл 
се окамени.</p> <p>— Пошљи — вели она — брже по Иконију Маркову.</p> <p>Поп разбуди Мића, који  
сти већ опет вели кмету:.</p> <p>— Дела брже! уморан сам.{S} Отвори школу и пошљи ми фамилијаза 
пчијем гнијезду.</p> <p>Кола пођоше још брже.{S} Из сусједне авлије испаде с малом пушком стара 
ви.</p> <p>Мара бјеше сама у зачељу.{S} Брзо устаде.{S} Лијевом руком покупи хаљину, десном сма 
а жигицама која је пред попом стајала и брзо трже руку назад.{S} Исправи се, па са стране баци  
/p> <p>Међу сељацима наста жагор, али у брзо изађе Нинко Вилотић:</p> <p>— Ако сам ти прав, оче 
ад сан, који не може растјерати никаква брига дјетињег доба, савлада немирну душу Марину; кад ц 
 јој је јасно лице.{S} Није то туга, ни брига, што занима њену душу.</p> <p>То је она сентимент 
послије прича кад се врати.{S} Тако они бригају бригу, док Мара спава тврдим сном.{S} Већ се за 
/p> <pb n="108" /> <p>Али кад поп скиде бригу с врата, и бољка умину.{S} Пред ноћ истина паде у 
о је он ипак увијек у послу.{S} Он води бригу о цијелом селу.{S} Час је у једној час у другој < 
прича кад се врати.{S} Тако они бригају бригу, док Мара спава тврдим сном.{S} Већ се заблиста о 
од механе.{S} Треба ја да водим и твоју бригу.</p> <p>Он иде даље а ковач као опарен трчи попов 
д господин човјек затури шешир и рупцем брише зној с чела.{S} Мора бити да се с њом родио.{S} Ч 
оп од радости ни говори ни ромори, само брише очи и тек постарији људи што је по штогод припита 
мисли, налију препукло срце.{S} Сломљен брод потоне и ништа се више не види.{S} И само још што  
те најприје школу, па цркву.{S} Немојте брукати себе живе, ни мене мртва, ни градити шта му дра 
ало кукаст нос, а под њиме малени густи брчићи, које је он на обје стране рашчешљао, те су на к 
ви колац, којим је био подупро врата од буваре. — Говори народ о поповим ријечима, а свакоме пу 
и из протокола крштених, који од сад не буде петком радио.</p> <p>И вјерујте, људи, у нашем сел 
чињите, док добро не смислите, и док не буде доста новаца, да не будете постидни пред свијетом. 
стио сам своју каријеру и спао на то да будем учитељ!...{S} Овдје су сви моји покушаји јалово и 
лите, и док не буде доста новаца, да не будете постидни пред свијетом.{S} То вам је на аманет,  
ође изгледа да је мало час било, само у будућности види вјечност срце које чека.{S} Кад је пошљ 
кли као полелеј у варошкој цркви.{S} На букви кликће дјетлић, а са ораха му се одзива жуња.{S}  
 се сасуше у пламен.{S} Али он још јаче букну; сукну далеко иза звонаре, а варнице се хватају з 
ину собу:</p> <p>— Устај, сине, некаква буна!</p> <p>Али из Мариног кревета нико се не одазва.< 
{S} Пуца врљика, а разбијених глава као бундева.{S} Сваки дан све горе, и кмет већ био поручио  
ага му глава!{S} Шта дижеш вику? — рече бунован Матија.{S} Павао му приђе и шану још нешто.</p> 
p>Поп таман да скочи још преко прага, а Бурмазевић, који је стајао са стране и не видећи попа,  
ча које шта.{S} Послије трчи по авлији, ваби кокоши, гледа како Мићо изгрће жар из пећи за хљеб 
м или лупне капак од прозора.{S} Кокоши ваде главу испод крила, али још не скачу са сједала.</p 
тиснуо народ.{S} А поп још кад хоће што важно да бесједи <pb n="94" /> поручи кмету да зовне јо 
е све дивно, пуно живота, како је свјеж ваздух!</p> <p>Иконија јој завири у очи па онда погледа 
шљено настави: — Чисто сам гладна овога ваздуха.</p> <pb n="134" /> <p>— Е, печем ја каву за те 
 из руку.{S} Жена пуна кућа, па се само вајкају: «Леле мене! како је дијете ислабило!»</p> <pb  
 те тако знојава бије вјетар?</p> <p>— ’Вако ја кад се ознојим!{S} Станем на вјетар, па чисто з 
тни смо људи, не примите за зло, браћо, ваља ми се добро с вама разговорити, јер се не враћа с  
аву шта да радим јако с њоме.{S} Дијете ваља да се по мало учи кућевном реду и послу.{S} Шта ће 
а воља, нека му је слава!{S} Али дијете ваља и гледати.{S} Шта ћу ја стар и нејак с њиме?</p> < 
</p> <p>— А знаш ли правило службе како ваља и «обредословије»?</p> <p>— Ја, оче владико, што р 
душу.</p> <p>То је она сентименталност, ваљада својствена њеним годинама и школи коју је учила. 
ослови ме... и опрости!« Послије јој се ваљада од бола развуче лице, трже се једном, и онда као 
сам смио ни говорити.{S} Видим да му не ваљају послови што ради, али гдје ја прост човјек смије 
 <pb n="111" /> и ено га, сви га знате, ваљан хришћанин и један по један газда у селу.</p> <p>А 
у с виром.{S} То нека је њено!{S} Је л’ вам право?</p> <p>— Како ти наредиш!</p> <p>— У ковчегу 
 причам како нам је било без ње, што да вам описујем како је сиромах поп чисто занесен и често  
, мисли једно а говори друго.{S} Што да вам приповиједам како смо били као убијени и како је ку 
 бити да дијете не плаче?</p> <p>Што да вам причам како нам је било без ње, што да вам описујем 
љам вама на аманет...{S} Бог вам а душа вам!</p> <p>Кум Нинко испружи врат, хракну мало па рече 
те... остављам вама на аманет...{S} Бог вам а душа вам!</p> <p>Кум Нинко испружи врат, хракну м 
 сам, кад се родио.{S} У оно доба, гдје вам почињем причати, рачунали смо ми, а и он, да ће му  
и ако можеш.{S} Послушајте ме, пошљедњи вам пут кажем; вас сте четворица свему злу коловође.{S} 
ве горе пред оцем небеским!{S} Пошљедњи вам пут кажем и позивам да се оставите пасјалука и неср 
не будете постидни пред свијетом.{S} То вам је на аманет, па сад гледајте!</p> <p>Хоће они штог 
 цркви и селу, дакле попу. — Послије ћу вам већ и о њој причати.</p> <p>Цијело је село било поп 
е у нашу окружну варош владика.{S} Нећу вам причати шта се ту спрема, ни ону трку и урнебес од  
>И тако се учитељ осами.{S} У прсте бих вам могао казати сваку његову ријеч, тако је мало говор 
е петак.</p> <p>А недјељом црква, рекох вам, пуна пунцата, па и половину порте притиснуо народ. 
а нам може испећи каву.</p> <p>Не рекох вам да је такав договор да кум Нинко вози Мару у Биогра 
ави:</p> <p>— А моје дијете... остављам вама на аманет...{S} Бог вам а душа вам!</p> <p>Кум Нин 
имите за зло, браћо, ваља ми се добро с вама разговорити, јер се не враћа с пута на који полази 
планути.</p> <p>Поп, који је до то доба ван себе лежао у колима, скочи на поље као момак од два 
е једе и не пије.{S} Чисто дијете дошло ван себе; некаква му ватра подишла обрашчиће, и кад што 
.</p> <p>Боже! кад она дође!</p> <p>Поп ван себе од радости.{S} Иконија да се угуши од суза, па 
паде по сред собе између двије скамије, варнице посукташе, а проломљен таван наже се у пламену  
јаче букну; сукну далеко иза звонаре, а варнице се хватају за небо.{S} Шљеме бјеше све у пламен 
е била школа сукне још час по пламен, а варнице полетјеше небу, али пљусак освајаше.{S} Пред зо 
народној војсци, и они отпратише попа у варош, а цијелим путем бацаше пушке и пјеваше.{S} За по 
ам! свршила у селу, а сад је дај даље у варош, у Биоград.</p> <p>Попа штрецну, као да га неко н 
оли, а ноћу шије поповске капе и шаље у варош.{S} Једва да је што више знао од онога што је дје 
чељаде иде у школу?</p> <p>— Е, идите у варош, господар- и газда-Станоје, па ћете видјети.{S} Т 
сам владика!</p> <p>Кад је поп стигао у варош, прича Јанко Радуловић, код кога ми купујемо со,  
 народ.{S} Веле, кад је наш поп дошао у варош, да су лупала звона и пуцале прангије, јер коњани 
и ступио у војску.{S} Кад јуче идосмо у варош по требовање, а наш комисар донесе новине, па нам 
е.</p> <p>Те године дође у нашу окружну варош владика.{S} Нећу вам причати шта се ту спрема, ни 
у њоме нахранио.{S} Мићо донио скоро из вароши шарен нов ковчег и у њега трпа Иконија силне чар 
> <p>— Сањала сам ко ја у некој великој вароши, па ко неке велике, велике куће; па ко ја се воз 
 ако ће, бити и учитељ.{S} А послије, у вароши друга срећа чека дијете.</p> <p>Поп заћута и дад 
 и стеже шину.{S} Набавља зелене шаре у вароши, па их све масти, а испод трапа гдје хвата можда 
о дозволите, да се дијете васпитава као варошка дјеца, јер ово, ви видите и тако, мислим, није  
утрење сунце, те се цакли као полелеј у варошкој цркви.{S} На букви кликће дјетлић, а са ораха  
 Послушајте ме, пошљедњи вам пут кажем; вас сте четворица свему злу коловође.{S} Јал’ се мирите 
, па да му пребије голијени, који се од вас усуди ступити ногом на ову свету земљу.{S} Проклећу 
 зар ви мислите да ја не видим да сте и вас четворица у овом божјем дому?{S} Прогнаћу вас, ако  
ногом на ову свету земљу.{S} Проклећу и вас и све инаџије и убојице оним путиром ондје, па онда 
ће скоро куцнути за ме час.{S} Него сам вас зовнуо, да се договоримо за неке ствари.</p> <p>Кум 
ек учитељ као из мртвих:</p> <p>— Молим вас, браћо, и ви, господин-попо, ако дозволите да рекне 
:</p> <p>— Хајдете -— вели, — поздравио вас господин владика, да идете на ручак.</p> <p>Сједе п 
творица у овом божјем дому?{S} Прогнаћу вас, ако тако устјерате, старости ми, одавде и намјести 
 сироче онда?...{S} Него, браћо, ја бих вас молио, да јој за сваки случај одредимо мало имања о 
} Ја велим, ако дозволите, да се дијете васпитава као варошка дјеца, јер ово, ви видите и тако, 
нку. — А ја мислим и кажем да се дијете васпитава!</p> <p>— Шта то? — рече Мојсило Прокић.</p>  
его ја тако мислим и кажем да се дијете васпитава и никако друкчије!</p> <p>Згледаше се сељаци. 
та против тога, да је Мара већ свршила «васпитање», и да сада похита учити се кућевном послу.{S 
Чисто дијете дошло ван себе; некаква му ватра подишла обрашчиће, и кад што проговори, то је као 
} Кроз село лете људи и вичу: »Ватра«, »Ватра!« »Изгорје школа!«. »Изгорје црква!« Па опет пушк 
 шором.{S} Кроз село лете људи и вичу: »Ватра«, »Ватра!« »Изгорје школа!«. »Изгорје црква!« Па  
 бољка умину.{S} Пред ноћ истина паде у ватру, али она не држа дуго, и он тврдо заспа.{S} Пробу 
 му душу прости!«</p> <p>— А... онај... ваш учитељ?{S} Чусте ли што за њега?</p> <p>— Е, кад се 
чунао и смислио да јој одредимо, ако је ваша воља, ово парче земље, гдје је кућа, и њиву уз њу, 
а својега имања, ни дај Боже!{S} Све је ваше и онога храма.{S} Много би њојзи било да јој одред 
5" /> било и срамота за оволико село; а вашој кући част и поштење! — ту учитељ скиде капу и пок 
опанке, па онда у капу.</p> <p>— Нећу — веди, — хајде ме води!</p> <p>— Ама сједи, да пијеш што 
ту и четири и по у сребру и крајцарама; веза новце у мараму, па даде попу:</p> <p>— На остави;  
> <p>Сјутра дан до вечерње оборено све, везано и сложено у крстине.</p> <p>Поп је све што је им 
по штогод припитају, а млађима се чисто везао језик.{S} Није шала, као каква госпођа!{S} Па как 
 <pb n="110" /> својом дјецом.{S} Онда, веле, рече свети владика: — Ти си, оче, од најстаријих  
ељу.{S} Ко ће с нама!{S} Послије ручка, веле, разиђе се свијет мало по мало, само осташе попови 
 пушком старац Матија Ђенадић, који је, веле, још под Милошем ратовао.</p> <p>— У помоћ! — викн 
тајала се и с учитељем; најприје га се, веле, плашила, али послије се већ навикла. -</p> <p>Так 
ак.{S} Било је пуно свијета, а наш поп, веле, сједио у зачељу.{S} Ко ће с нама!{S} Послије ручк 
о и Глувић, за њима још многи народ.{S} Веле, кад је наш поп дошао у варош, да су лупала звона  
ме ни о распусту неће да пусте кући.{S} Веле: морам учити француски, да стигнем друге и тако да 
слатко насмија.</p> <p>— Лијепо, оче! — веле да је рекао. — Хвала ти!{S} Таки мени и требају!</ 
дрече њега и врати покајан попу, учитељ веле, оде у Биоград и ожени се некаквом што прави шешир 
тоји једна велика пјесковница, за мал’, вели, што није у њу пљунуо.{S} Послије, каже, све код т 
ако оставити села, «а због мене једног, вели, не вриједи да премјешташ конзисторије у село!»</p 
па му није дао ни руке, него се с њиме, вели, у лице пољубио.</p> <p>Мара одмах потрча па влади 
предао га школском старјешини.{S} Овај, вели, кад прочита писмо, отишао је с њиме и с Маром кућ 
му да наспе чорбу себи у тањир, али он, вели, казао: «нека, хвала, могу ја и из чиније», те ниј 
обрукати ако добро не пази.{S} Тако он, вели, и не гледа <pb n="121" /> већ пљуцка поред себе.{ 
ено прича како се растао с њоме: «Није» вели «ни плакала!» Гдје ће то бити да дијете не плаче?< 
 пазе, да не може боље бити: «Не слази» вели «с крила».{S} Да бог да!{S} Само што нешто сметено 
> <p>— Што ме гледаш?</p> <p>— Ништа! — вели поп. — У цркви се пјесмом слави име божје.</p> <p> 
ори слика из авлије.</p> <p>— Остани! — вели слика са улице.</p> <pb n="137" /> <p>— Одмах си с 
ркавицу, коју сам за школу одредио, а — вели — не знам боље прилике од ове.</p> <p>— Оче владик 
 изнесе дијете на рукама.</p> <p>— Ја — вели — не дам дјетета од себе, ако ћете ме сву исјећи.{ 
а му брада час по заигра.</p> <p>— Ја — вели, — браћо, остах тако сам самохран са овијем црвом. 
 ти, колико ти је година?</p> <p>— Ја — вели поп — и народ рачунамо да ми је тако седамдесет.</ 
му задрхта.</p> <pb n="114" /> <p>— Е — вели владика, — ти си своме дјетету највише добру рад.{ 
 Божје па њено!</p> <p>— Е, сад ми је — вели лакше умријети.{S} Спаде ми неки терет са срца.</p 
а отргнути дијете од школе.{S} Ово је — вели — глава, каквих мало има.{S} Није се она родила да 
ка се мало искашља.</p> <p>— Ласно је — вели — за новце, тек ако ти пристајеш.{S} Све ћемо то л 
е горе него ли у Турској?{S} Синоћ ме — вели — зову да читам молитву Арнаутовићу, кад ја тамо,  
мања од народног добра.</p> <p>— Куме — вели кум Нинко, — није малено твоје имање, а ево ћу и ј 
 си ти школе учио?</p> <p>— Ја сам се — вели поп — учио у мога оца, који је поповао у стара вре 
може више ни хљеба да замијеси. »Хоће — вели — душа на нос да <pb n="96" /> ми искочи!«.{S} Тер 
се дијете учи раду.</p> <p>— Штета би — вели владика — била отргнути дијете од школе.{S} Ово је 
да се једва држи на ногама.{S} Шта ви — вели — мислите?{S} Да се договоримо ми, па послије да з 
ње.{S} Поп се окамени.</p> <p>— Пошљи — вели она — брже по Иконију Маркову.</p> <p>Поп разбуди  
 Гдје су толики новци?</p> <p>— Па ти — вели — имаш имања, како су ми причали, на хиљаду дуката 
 скиде лулу с чибука:</p> <p>— Зар ти — вели, — дроњо, зовеш моју кућу туђом, и зар ће се ово д 
је сједи пред крчмом:</p> <p>— Зар ти — вели — у радни дан сједиш пред механом?</p> <p>— Благос 
а ће сама себи плести косе.{S} Ја сам — вели — много мислио и лупао главу шта да радим јако с њ 
? — рече Нинко полу.</p> <p>— Нијесам — вели поп — никад на то мислио.{S} Да видиш, није луда о 
ега као какав капетан:</p> <p>— А што — вели — бијеш ту марву?</p> <p>— Ја шта ћу, кад неће да  
аноја Глувића и кмета.</p> <p>— Браћо — вели, — тако ми се све допада да ће скоро куцнути за ме 
д моје старе дане живјети?{S} Како ћу — вели — поћи на небо, гдје ће ме сјутра прексјутра свеви 
ем, па попа у руку:</p> <p>— Хајдете -— вели, — поздравио вас господин владика, да идете на руч 
ћевном реду и послу.{S} Шта ће</p> <p>— вели — научити у мојој кући, гдје нема ни преслице, а к 
и, закла нас лијепо једно писмо, у коме вели: »Слатки бабо!{S} Хоће срце да ми пукне, што ти не 
о га да га узме у конзисторију, али поп вели да не може никако оставити села, «а због мене једн 
јеста, ал’ он не хтједе сјести већ опет вели кмету:.</p> <p>— Дела брже! уморан сам.{S} Отвори  
аду, да му једва вјеровасмо.{S} За Мару вели да је најприје с писмом владичиним ишао у једну шк 
Да! тој сам се мисли и сам поклонио!{S} Велика је то књига!{S} Ко њу чита, тај се ближи богу!</ 
 у порту и разда сиромашноме народу.{S} Велика је служба била тај дан, дивно је поп пјевао.{S}  
ајно обрне очи, а на патосу стоји једна велика пјесковница, за мал’, вели, што није у њу пљунуо 
> <p>— На поклон!</p> <p>Бјеше то једна велика пјесмарица сва у злато увезана.</p> <p>Поп нагну 
узде.</p> <p>Ходом прођосмо поред нове, велике, зидане школе.{S} Баш звоњаше на вечерњу.{S} Кро 
екој великој вароши, па ко неке велике, велике куће; па ко ја се возим на златним колима; па се 
} Лице му је поблиједо ал’ не мршаво, а велике смеђе очи до пола <pb n="126" /> затворене, жмир 
о ја у некој великој вароши, па ко неке велике, велике куће; па ко ја се возим на златним колим 
p>Кад стигосмо пред школу, а она гори у велике.{S} Црква, хвала богу, још здрава, читава, само  
 отвори их.{S} Дубоко уздахну, па гледа великим безазленим црним очима у попа.</p> <p>— Како са 
ском груну о земљу, и све се начини као велико огњиште.{S} Однијесмо попа његовој кући.{S} Из у 
ћери?</p> <p>— Сањала сам ко ја у некој великој вароши, па ко неке велике, велике куће; па ко ј 
е људи:</p> <p>— Кажи, де!</p> <p>— Ја, велим, господин-попо, и ви, господо кметови и кумови, д 
а промаху?</p> <p>— А?</p> <p>— Што си; велим, стао ту, да те тако знојава бије вјетар?</p> <p> 
— Ако је с твојим благословом, попо, ја велим тако је добро, — рене кмет.</p> <p>— Нека је с бо 
, господин-попо и остала господо!{S} Ја велим, ако дозволите, да се дијете васпитава као варошк 
омоли.</p> <p>— Осваја дан — рече, — ја велим у име бога и с твојим благословом, куме, да се кр 
 да видимо шта ће они рећи.</p> <p>— Ја велим да је опет дате мени у кућу,</p> <p>— рече Глувић 
оме дјетету највише добру рад.{S} Па ја велим не треба да стајеш њеној срећи на пут.</p> <p>— Н 
она бити, и у чије ће руке доћи!{S} Тек велим толико да јој одредите, да се не рачуна баш сироч 
>— Не би било рђаво! — рече кмет. — Шта велиш ти, оче, и ви, браћо?</p> <p>— Па да огледамо, а? 
/p> <p>Згледаше се сељаци.</p> <p>— Шта велиш, куме? — рече Нинко полу.</p> <p>— Нијесам — вели 
е плоче, да се мало гигају кола као на »вендерима« и да се попу »не труцка зорли«.</p> <p>Једно 
м ни ја.</p> <p>— Је ли више крмача или вепрова?</p> <p>— Крмача.</p> <p>— Ровашене?</p> <p>— У 
слабило!»</p> <pb n="123" /> <p>— А да, весела друго, гладно и жедно у туђем свијету! — Па гура 
а, сви присташе, и кум-Нинкова домаћица весела узела дијете за руку, а тек учитељ као из мртвих 
 намјешта што боље умије.{S} Каже да је весела као птица, и да је људи, код којих је, пазе, да  
на да се у попа нашло женско дијете.{S} Весели људи и жене, изоблачили се и дошли цркви.{S} Љуб 
а је се сити нагледају.</p> <p>Тако она весели попа и село.{S} Ишла је с попом и владици.{S} Би 
арају о овом и оном, а младеж се игра и весели.</p> <p>А друмом за наше село иду једна кола и у 
оистиха, па крепко, милостивно и ситно, весело као сватовска пјесма, па тужно као опијело.{S} А 
ивно је поп пјевао.{S} А послије службе весеље на све стране.</p> <p>Пуна и крчма, па све наздр 
<pb n="101" /> тобом, а све у здрављу и весељу за дуго и на много.</p> <p>— Амин да бог да! — о 
 на кола па у име бога оде у Биоград, а весео народ само једно поручује: «Похитај! не задржавај 
е.{S} Гледа само око себе и као да није весео.{S} А са оне боре на челу не може човјек ни знати 
е у постељу.</p> <p>Давно је пала роса, већ се и исток румени, а поп још не заспа.{S} И кад чу  
ве у пламену.{S} Пуцају рогови и греде, већ је и таван дохватило; а у школи се свијетли као у п 
 као што рекох нијесу рачунали у своје, већ у народно.{S} Народ га је засијавао, жњео, косио, п 
шено иде из крила у крило.{S} Не плаче, већ замишљеним очицама гледа у шта му драго.{S} Чупка р 
емојде ми пристајати на муку, кажем ти, већ гледај свога посла!{S} Знам ја тебе добро који си т 
запишта.{S} Не поздрави се он ни с ким, већ поводећи се уђе у собу гдје је дијете било.{S} Рече 
бру надају.{S} Попадија се опоравља и - већ трећег дана предигла се у постељи, па срче млијеко  
ако он, вели, и не гледа <pb n="121" /> већ пљуцка поред себе.{S} Кад случајно обрне очи, а на  
дали да ће нам Мара доћи за учитеља.{S} Већ је поп с неколико старијих људи ишао због тога и вл 
ако она пође учити и четврти разред.{S} Већ је зову сељаци да пише писма њиховим својтама, који 
ратисмо, умијешасмо се и ми у народ.{S} Већ се хвата мрак.{S} У даљини опазисмо нека кола.{S} К 
ше празан.</p> <p>Он истрча на поље.{S} Већ се бјеше прикупило нешто сељака.{S} Некакав страх б 
.</p> <p>Много смо што шта говорили.{S} Већ се примицасмо селу.{S} Онда ја закопчам блузу, наби 
пу да изађе, а сама оста с Иконијом.{S} Већ почиње да свиће први дан Духова.{S} Сио поп на клуп 
у бригу, док Мара спава тврдим сном.{S} Већ се заблиста од истока.{S} Стадоше још двоја кола пр 
а сврши све научне послове као и он.{S} Већ се више не кају сељаци што су је дали у школу, а по 
е.</p> <p>Попа се клони, да је чудо.{S} Већ је недјељу дана, а с њиме није још ни ријечи прогов 
сада похита учити се кућевном послу.{S} Већ је поп мислио да поведе ријеч о томе с народом, али 
{S} Није јој била још ни година дана, а већ је имала чарапа, кошуља, убруса и других ствари пун 
.</p> <p>Још није поштено ни свануло, а већ све село зна да се у попа нашло женско дијете.{S} В 
во лице.{S} Ударише врућине.{S} Иконија већ кречи попову кућу и спрема се дочек за Мару.{S} Јед 
ити, мора!</p> <p>И послије мјесец дана већ се опрема дијете за пут.</p> <p>Силне се припреме ч 
мо недјељом проћи поред попове куће, па већ више не би ишао босоног.{S} Оно добра што су имали, 
није имао ништа против тога, да је Мара већ свршила «васпитање», и да сада похита учити се куће 
е се с мјеста и не одваја очију.{S} Кад већ кола замакоше, поп обриса очи и погледа по народу.{ 
— народно је и било.</p> <p>Поодавно је већ како поп не може да махне косом ни да закопа мотико 
она, стала на врата па гледа.{S} Поп је већ давно био у градини, и сваки час се враћа, да види  
 Дјеце није било, <pb n="128" /> јер је већ био јул мјесец, па због оно неколико дана до распус 
ађе! — рече баба Стевана.</p> <p>Кад се већ смрче, разиђоше се жене и људи кућама, а оставише п 
је га се, веле, плашила, али послије се већ навикла. -</p> <p>Тако је то ишло мјесец дана.{S} У 
 главе, погледају се испод очију и хоће већ да се љубе пред народом.{S} А послије службе: цмок! 
е разбоље поп, заковрну од један пут, и већ му се чини да неће ни ноћи жив дочекати, па зове Ни 
ика дошао: завирују је са свих страна и већ не могу да је се сити нагледају.</p> <p>Тако она ве 
није хтио прљати тањира. — Знали смо ми већ у напријед да нас он неће осрамотити!</p> <p>Поп га 
 и њему мјеста, ал’ он не хтједе сјести већ опет вели кмету:.</p> <p>— Дела брже! уморан сам.{S 
у обрашчићи, и све црвенији долазе, док већ не измаче мјесец јул, и док кум Нинко не запреже ко 
ви и селу, дакле попу. — Послије ћу вам већ и о њој причати.</p> <p>Цијело је село било попов с 
аче цвијељало, јер он је зацијело и сам већ с владиком о томе говорио.{S} Покуњисмо се, па ћута 
иду сузе као маломе дјетету.{S} Са свим већ остарио, обневидио и постао забораван.{S} Знам, кад 
еташе се једним правцем.</p> <p>Дођосмо већ у прво село.</p> <p>Преметнусмо школу, јер се наш у 
еће имати!</p> <pb n="147" /> <p>Уђосмо већ у село.{S} Успомене навалише и притискоше ми груди. 
 бундева.{S} Сваки дан све горе, и кмет већ био поручио Циганину да скује резу за затвор и пред 
ml:id="SRP18801_C4"> <head>IV</head> <p>Већ се приближаваше Петров дан.{S} Сваки дан ишчекивасм 
к од прашине како се кола крећу.</p> <p>Већ окретоше Зебићевим шором, а поп и за њим сав народ  
и дијете у кућу.{S} У мене је и задруга већа, а хвала богу паметна су ми и чељад, имаће се и ко 
ави.</p> <p>Од то доба учитељ поста још већа ћуталица и још осамљенији.{S} Једно вече писао је  
, па са стране баци поглед на попа, још већма зачкиљи, а бора на челу као да још дубља дође.</p 
етров дан, а писма од ње нема.{S} Једно вече, трећи дан по Петрову дне, враћају се људи с рада, 
ећа ћуталица и још осамљенији.{S} Једно вече писао је неком своме другу: «...{S}Бош посла!{S} У 
»Слава теби, Господе!«</p> <p>Али једно вече, кад се врати из села, застаде он пошу у несвијест 
код оца до своје осме године.{S} Једног вечера сједи поп, кум Нинко и Станоје Глувић у поповој  
е попа сама.{S} Није ни он готово ништа вечерао, а ту ноћ узе Мару себи у постељу.{S} Иконија с 
 сјутра зови мобу.</p> <p>Сјутра дан до вечерње оборено све, везано и сложено у крстине.</p> <p 
велике, зидане школе.{S} Баш звоњаше на вечерњу.{S} Кроз прозор угледах ђачиће; устали на ноге, 
ала чиме прихранити, да је не дај боже, ви који...{S} Чекајте док свршим!{S} Тако сам ја срачун 
е васпитава као варошка дјеца, јер ово, ви видите и тако, мислим, није рођено да копа и оре, а  
 <p>— Да простиш ти, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се моја домаћица прије два мјесеца <pb  
балите ви, жене, и цвијелите дијете?{S} Ви ништа друго и не знате! — рече Аксентије Смиљанић, и 
 дјететом.</p> <p>— Браћо! — рече поп — ви сви знате како ме је бог благословио и како сам му п 
ела, да се једва држи на ногама.{S} Шта ви — вели — мислите?{S} Да се договоримо ми, па послије 
 завезано шест и по дуката, чиме сте је ви даривали, кад се родила.{S} И то је њено!</p> <p>— Б 
око неке сипљиве кобиле.{S} Па шта ћете ви у овом храму кад тако радите?{S} Шта сам ја згријеши 
 купало у сузама.</p> <p>— А шта балите ви, жене, и цвијелите дијете?{S} Ви ништа друго и не зн 
<pb n="104" /> у недјељи.{S} Него дајте ви мени дијете у кућу.{S} У мене је и задруга већа, а х 
 Молим, молим, господар-Нинко и куме, и ви, господин-попо и остала господо!{S} Ја велим, ако до 
во! — рече кмет. — Шта велиш ти, оче, и ви, браћо?</p> <p>— Па да огледамо, а? — рече кум-Нинко 
Сјећам!</p> <p>— Чуј ме, оче владико, и ви, браћо!{S} Ја изгубих душу што нијесам учио школе.{S 
пријед:</p> <p>— Да простиш ти, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се моја домаћица прије два м 
е!</p> <p>— Ја, велим, господин-попо, и ви, господо кметови и кумови, да није право да се дијет 
из мртвих:</p> <p>— Молим вас, браћо, и ви, господин-попо, ако дозволите да рекнем и ја.</p> <p 
ршће, каже: »Шта је то, браћо, јесте ли ви хришћани? како је то зло ударило, да је горе него ли 
е - и дати рачуна о своме стаду?{S} Или ви хоћете да ја затворим ово свето мјесто, да га не газ 
се, па једва чујно настави:</p> <p>— Ни ви, браћо, узимати попа, који није учеван.{S} Школу одм 
 n="95" /> ти, Настасе Андрићу, ама зар ви мислите да ја не видим да сте и вас четворица у овом 
исила, а горња је мало издигнута, те се виде бијели као снијег зуби, мало искривљени као плот к 
вијету.{S} Причао је много чуда, што је видео у Биограду, да му једва вјеровасмо.{S} За Мару ве 
рмазевић, који је стајао са стране и не видећи попа, маче сјекиром по довратку.{S} Поп преко пр 
јете, прије него се са свим врати кући, види што више свијета и научи се чему се год деси прили 
но и силно зајеца.</p> <p>Још мало се - види кроз облак од прашине како се кола крећу.</p> <p>В 
био у градини, и сваки час се враћа, да види је ли Мара устала.{S} Пред зору је била лака киша. 
ема!{S} Послије службе дигне се поп, да види да учитељ није што болестан.{S} Кад уђе у собу, а  
 Сломљен брод потоне и ништа се више не види.{S} И само још што сан из поломљене парчади ствара 
оту и дуго и тихо шапућу.{S} Нико то не види, нити ко опажа на другој страни иза амбара црне Па 
Стидљиво погледа попа, а на лицу јој се види некаква страшљива спокојност.{S} Онда болови нанов 
 да је мало час било, само у будућности види вјечност срце које чека.{S} Кад је пошљедњи мјесец 
с њиме долазио у додир.{S} И учитељ чим види попа, а он погне главу, намргоди се још јаче, игра 
, а што могу неће.{S} Или -— или!...{S} Видим све...{S} Боље се врати па читај сентименталне ро 
с којим ја нијесам смио ни говорити.{S} Видим да му не ваљају послови што ради, али гдје ја про 
оја и паметнија од моје.{S} Само још да видим шта ће село рећи.</p> <p>А у селу ко смије рећи ш 
се Андрићу, ама зар ви мислите да ја не видим да сте и вас четворица у овом божјем дому?{S} Про 
че владико!{S} Ја затворам очи, а дивно видим да је други свијет настао.{S} Дође учеван човјек  
је да запитамо и друге паметне људе; да видимо шта ће они рећи.</p> <p>— Ја велим да је опет да 
 ћу кад немам посла?</p> <p>— А јеси ли видио црквена кола и шину на точковима?</p> <p>— Нијеса 
олу.</p> <p>— Какву школу?{S} Ко је још видио да женско чељаде иде у школу?</p> <p>— Е, идите у 
боже прости — стајао на путу.</p> <p>Да видите јесмо ли дочекали чему смо се надали!</p> </div> 
аспитава као варошка дјеца, јер ово, ви видите и тако, мислим, није рођено да копа и оре, а то  
 и ти, брат-Станоје!{S} Дијете, као што видите, расте хвала богу и напредује.{S} Још мало па ће 
имао удјела у Маријином отхрањивању.{S} Видићете како!</p> <pb n="103" /> <p>Лијепо пазе Мару у 
ти га слави!{S} А мене немој дирати!{S} Видиш да радим!</p> <p>Па опет се извали на кревет и от 
 — вели поп — никад на то мислио.{S} Да видиш, није луда ова учитељева.</p> <p>— А како ће то и 
 <p>Павао исколачи очи:</p> <p>— Зар не видиш да је сваки као пуце, апостола му његова?{S} Па д 
ову ријеч, тако је мало говорио.{S} Кад видје да му и оно мало, што овда онда проговори, нико н 
смо механу; питасмо узбуњене сељаке: не видје ли ко шта? — нико нам ништа не умједе казати.</p> 
 си казао да је марва!</p> <p>Сељаци су видјели истина да је овај учитељ са свијем нешто друго  
па воду, а сјекира тутњи.{S} Ми више не видјесмо попа.</p> <p>Тада Станоје Исаковић лупи сјекир 
мо, чусмо по ново пушке у нашем селу, и видјесмо како се црвени небо.</p> <p>— У село! у село!  
 и силом развуче уста. — Тамо ћеш свега видјети.</p> <p>— Биоград!? — рече дијете и промијени с 
рош, господар- и газда-Станоје, па ћете видјети.{S} Тамо иду сва дјеца и мушка и женска, и тако 
 <p>— Чивутин, — Рече Павао. — Ја те не видјех ни да се крстиш, ни да клањаш.{S} Не знам само ч 
 се склупча.{S} У соби се ништа више не виђаше од дима.</p> <p>Опет као да се чује попов глас,  
засијавао, жњео, косио, пластио, врхао, вијао, Мићо црквењак на пијацу носио, а поп новце чувао 
ати.</p> <p>— Отишли су преко јаруге! — викну гомила, и све наже као јато чворака на траг.</p>  
колима и с коњима!</p> <p>— Сједајте! — викну он, — сад ћемо га ухватити!</p> <p>Двојица тројиц 
од Милошем ратовао.</p> <p>— У помоћ! — викну Павао потрчавши њему. .</p> <p>— Шта је?</p> <p>— 
<p>А кад он диже и исправи главу, Нинко викну кочијашу:</p> <p>— Ошини!</p> <p>Коњи пођоше.{S}  
.{S} Мара се окрете оцу, и престрављено викну: «Нећу у Биоград! нећу!« Али слаб јој бјеше гласи 
кревет.{S} Он се није разбирао.{S} Кмет викну скупљеном народу:</p> <p>— Добар кочијаш по докто 
на њу, па поиздалека окренув се учитељу викну: — Упамтиде ти, учитељу, коме си казао да је марв 
Ђерић, поручик!«</p> <p>»— Одакле је? — викнусмо ми сви.</p> <p>»Он прочита наше село.</p> <p>» 
е раније, па кад не могах заспати, а ја викнух дијете да хвата.</p> <p>— Ходи у кућу! — рече по 
м и пазим.</p> <p>— Да узмемо Иконију — викнуше сељаци.</p> <p>— Добро! — рече поп. — Али дјете 
> <p>— Без трага му глава!{S} Шта дижеш вику? — рече бунован Матија.{S} Павао му приђе и шану ј 
има наста жагор, али у брзо изађе Нинко Вилотић:</p> <p>— Ако сам ти прав, оче, да се окумимо!{ 
да нешто прошапуташе међу собом и Нинко Вилотић први уђе у собу гдје је дијете било и тури му п 
} Мићо изнио ракије у бардаку, па служи винском чашом.{S} Пију људи а жене отхукују и уздишу, а 
 душу прости!{S} Жао нам га је било.{S} Вио је сиромах некако прирастао за село.{S} Лијепо смо  
дан данас зове ону ливаду с виром Марин Вир, а забран са шарамповом Марин Шарампов.{S} Ко не вј 
 уз њу, забран са шарамповом и ливаду с виром.{S} То нека је њено!{S} Је л’ вам право?</p> <p>— 
} И народ и дан данас зове ону ливаду с виром Марин Вир, а забран са шарамповом Марин Шарампов. 
ручак.{S} Посадише Мару до попа, па јој висе ножице низ столицу, а сам свети отац намјешта је.{ 
вучена, а на бијелим трепавицама час по виси капљица, којом душа роси, кад јој се мркне и кад с 
ли хартијом подлијепљени.{S} На зиду је висила једна стара дрвена икона светога Саве.{S} Била ј 
амим ноздрвама.{S} Доња му је усна мало висила, а горња је мало издигнута, те се виде бијели ка 
з уста и носа лоптила му је крв, а ноге висише као мртве.{S} Још је дисао.{S} Намазасмо му уљем 
 наљутио, поцрвенио у лицу као паприка, виче на волове и дере ајдамаком куд стигне.</p> <p>А ек 
бићевим шором.{S} Кроз село лете људи и вичу: »Ватра«, »Ватра!« »Изгорје школа!«. »Изгорје цркв 
ку.{S} Поп преко прага, а пламена греда више врата тресну и лупи попа по потиљку.{S} Он паде ни 
 може човјек жив да дочека.{S} Али нема више туге.{S} Разведрила су се лица и некаква неспокојн 
ад ми је са свим добро!{S} Сад ме ништа више не боли!</p> <p>То бјеше пошљедња његова ријеч!</p 
а, а дим се склупча.{S} У соби се ништа више не виђаше од дима.</p> <p>Опет као да се чује попо 
сли.</p> <p>Од то доба он учитеља никад више ни за шта не запита, нити је с њиме долазио у доди 
гу и често је хвата несвјестица.{S} Све више изнемаже и једну ноћ лијепо да заковрне.{S} Удариш 
 ничице и прсима на земљу, а икону диже више главе.{S} Сасусмо чабар воде на њега и греду, и из 
 и ноге јој почеше отјецати.{S} Не може више ни хљеба да замијеси. »Хоће — вели — душа на нос д 
опа у пламену.{S} Држи икону и дигао је више главе.</p> <p>Нама жива срца попуцаше.{S} Престрав 
цу.</p> <p>Кад ашов извиси гомилу земље више попадије, махну поп руком на нас и ми одосмо његов 
срце.{S} Сломљен брод потоне и ништа се више не види.{S} И само још што сан из поломљене парчад 
 све научне послове као и он.{S} Већ се више не кају сељаци што су је дали у школу, а поп кад ј 
та.{S} А послије, кад ти дође, нећеш се више од ње одвајати!» Тако опет наступи вјечност, посли 
 <p>— Ама не знам ни ја.</p> <p>— Је ли више крмача или вепрова?</p> <p>— Крмача.</p> <p>— Рова 
шти и сипа воду, а сјекира тутњи.{S} Ми више не видјесмо попа.</p> <p>Тада Станоје Исаковић луп 
на науку!{S} Немој, оче владико, држати више простих попова, као ја што сам... што сам био... — 
 а авлија бјеше пуна људи, а пред кућом више од десетора кола, а Мара — још спава.</p> <pb n="1 
капе и шаље у варош.{S} Једва да је што више знао од онога што је дјеци говорио.{S} Пјевао је у 
је него се са свим врати кући, види што више свијета и научи се чему се год деси прилика.{S} По 
едјељом проћи поред попове куће, па већ више не би ишао босоног.{S} Оно добра што су имали, као 
 брада прекрилила сва прса, дигао икону више главе и кроз онај тутањ и праску чусмо његов јасан 
мељити.{S} Дјеце нијесу имали, тијем су више рачунали сеоску дјецу у своју.{S} Ко није имао чар 
ице и чита, не престаје.{S} А на откосу више ње стоји млад човјек.{S} Подбочио се на косиште и  
а сам крстио није се потурчио, кога сам вјенчао није се раставио, а кога сам опојао није се пов 
а, што је видео у Биограду, да му једва вјеровасмо.{S} За Мару вели да је најприје с писмом вла 
 са шарамповом Марин Шарампов.{S} Ко не вјерује нека пита само кога из мог села.</p> <p>Кад се  
и од сад не буде петком радио.</p> <p>И вјерујте, људи, у нашем селу нема, као у другима, ама н 
— ’Вако ја кад се ознојим!{S} Станем на вјетар, па чисто забрекнем.{S} Па кад послије <pb n="13 
рам тих врата друга су, те тако се игра вјетар кроз ковачницу, и хлади знојава ковача.</p> <p>К 
велим, стао ту, да те тако знојава бије вјетар?</p> <p>— ’Вако ја кад се ознојим!{S} Станем на  
вала богу, још здрава, читава, само што вјетар наноси пламен на њу, и сваки час чекамо кад ће п 
оја се уставише, раширио руке и рида, а вјетрић му се игра бијелом брадом и с оно мало длака на 
е мало час било, само у будућности види вјечност срце које чека.{S} Кад је пошљедњи мјесец школ 
више од ње одвајати!» Тако опет наступи вјечност, послије које ће зар и нама гранути сунце.</p> 
И само се још нестрпљиво ишчекиваше мио владалац, који и не сањаше о својој моћи над нашим срци 
на муштулук.</p> <p>Било како му драго, владика дође, и наш поп осоколи туна.{S} Владика одмах  
ладика дође, и наш поп осоколи туна.{S} Владика одмах чинио ручак.{S} Било је пуно свијета, а н 
лабо махну руком, као да му приђемо.{S} Владика сједе на столицу до кревета, а ми се искупили у 
 Митар повуче нашег попа за мантију.{S} Владика се слатко насмија.</p> <p>— Лијепо, оче! — веле 
{S} Пукла му је кичма!</p> <p>Он оде, а владика се врати у собу.</p> <p>— Оче — рече владика, — 
/p> <pb n="112" /> <p>Кад чича изађе, а владика помилова Мару па рече:</p> <p>— Овога чику, ћер 
} Пред зору се још само слабо пушаше, а владика и доктор стигоше у село.</p> <p>Кад они уђоше у 
 осташе попови код владике.</p> <p>Онда владика поче једног по једног питати како се зове, одак 
 а он њу у чело.</p> <p>— Твоја? — пита владика. .</p> <p>— Божја, па моја! — рече поп.</p> <p> 
;</p> <p>Послије ручка много се што шта владика с попом разговарао.{S} Звао га да га узме у кон 
то му је кућа до владичина двора, да је владика изишао до врата, и помогао попу да сиђе с кола, 
угледа попа у оној помпи, помисли да је владика, па ободе коња на муштулук.</p> <p>Било како му 
у сузе капљу у тањир.</p> <p>Послије је владика питао шта је учила, и кад она одговори да свршу 
е, што ти не могу доћи.{S} Причао ти је владика да ме је премјестио у један пансионат, гдје се  
 Глувићевој кући.{S} А они као да им је владика дошао: завирују је са свих страна и већ не могу 
се трже и обрте очи на ону страну, гдје владика стајаше.</p> <p>— Шта те боли? — рече владика.< 
п.</p> <p>— Да је жива и здрава! — рече владика, милујући дијете.</p> <p>Сједоше они за ручак.{ 
 војска била...»</p> <p>— Стани! — рече владика. — Ко је то Југ Богдан?</p> <pb n="113" /> <p>— 
 <p>— Лијепо, сине, врло лијепо! — рече владика.{S} Узми ту књигу па читај код куће!</p> <p>— Н 
мдесет.</p> <p>— Лијепа старост! — рече владика. — Да бог да још дуго да поживиш! — А бога ти,  
богу толико учи?</p> <p>— Науке, — рече владика.</p> <p>— А шта ће то њој?</p> <p>— Како шта ће 
ен човек.</p> <p>— Како то, оче? — рече владика.</p> <p>— Тако, оче владико!{S} Ја затворам очи 
а стајаше.</p> <p>— Шта те боли? — рече владика.</p> <p>Поп с муком подвуче руку под икону и ме 
у учио.</p> <p>— Од тебе се, оче — рече владика, — има и матор човјек чему да научи. — А како т 
ка се врати у собу.</p> <p>— Оче — рече владика, — желиш ли штогод?</p> <p>— Да се исповједим!  
> <p>Поп заћута и даде се у мисли.{S} И владика ћути.{S} Тако то траја неко вријеме, онда рече  
дрхта.</p> <pb n="114" /> <p>— Е — вели владика, — ти си своме дјетету највише добру рад.{S} Па 
јете учи раду.</p> <p>— Штета би — вели владика — била отргнути дијете од школе.{S} Ово је — ве 
војом дјецом.{S} Онда, веле, рече свети владика: — Ти си, оче, од најстаријих овдје; а, бога ти 
есте човјек!{S} Та приличи му да је сам владика!</p> <p>Кад је поп стигао у варош, прича Јанко  
јдете -— вели, — поздравио вас господин владика, да идете на ручак.</p> <p>Сједе поп у кола, па 
 <p>Те године дође у нашу окружну варош владика.{S} Нећу вам причати шта се ту спрема, ни ону т 
у ништа од школе!</p> <pb n="115" /> <p>Владика се мало искашља.</p> <p>— Ласно је — вели — за  
 умијеш читати?</p> <p>— Умијем.</p> <p>Владика донесе једну књигу, па је даде Мари да чита.{S} 
— Да се исповједим! —~ рече поп.</p> <p>Владика се забезекну:</p> <p>-— А какав тебе гријех мор 
а прси, и ми му положисмо икону.</p> <p>Владика приђе на прстима, а очи му пуне суза:</p> <p>—  
премјешташ конзисторије у село!»</p> <p>Владика се добродушно и лако насмија.</p> <p>И с Маром  
почаст и задатак при поздрављању новога владике.{S} Народ одлучи да попу за тај дан начини нове 
ет мало по мало, само осташе попови код владике.</p> <p>Онда владика поче једног по једног пита 
опу не смијеш ни поменути да устане око владике, не би ли је он како истргнуо од туд и добавио  
аља и «обредословије»?</p> <p>— Ја, оче владико, што рекао неки стари поп Стоко: кога сам крсти 
{S} То је мој кухар!</p> <p>— Нека, оче владико, — рече поп. — Стар је човјек!{S} Тако сам ја њ 
лакну:</p> <p>— Нема од тога ништа, оче владико!{S} Гдје су толики новци?</p> <p>— Па ти — вели 
?</p> <p>— Сјећам!</p> <p>— Чуј ме, оче владико, и ви, браћо!{S} Ја изгубих душу што нијесам уч 
ај даље у школу!</p> <p>— Не чу ти, оче владико, свршила је?</p> <p>— Знам! свршила у селу, а с 
 смијем ударити на науку!{S} Немој, оче владико, држати више простих попова, као ја што сам...  
ислиш сада с њоме?</p> <p>— Мислим, оче владико, да је дам у кумову кућу, да се дијете учи раду 
оче? — рече владика.</p> <p>— Тако, оче владико!{S} Ја затворам очи, а дивно видим да је други  
 знам боље прилике од ове.</p> <p>— Оче владико, старија је твоја и паметнија од моје.{S} Само  
<p>Слабим гласом поче поп:</p> <p>— Оче владико, сјећаш ли се кад си ме питао шта сам учио?</p> 
ијељало, јер он је зацијело и сам већ с владиком о томе говорио.{S} Покуњисмо се, па ћутасмо.</ 
це пољубио.</p> <p>Мара одмах потрча па владику у руку, а он њу у чело.</p> <p>— Твоја? — пита  
р кочијаш по доктора, а добар катана по владику!</p> <p>Двоја троја кола у највећем трку полетј 
миру, да га нико не дира ни зановета, а владици на пољу рече:</p> <p>— Не може ништа бити.{S} П 
неколико старијих људи ишао због тога и владици, и он <pb n="125" /> им у тврдо обећао.{S} Сиро 
есели попа и село.{S} Ишла је с попом и владици.{S} Била у школи.{S} Па послије је опет с дјево 
један по један газда у селу.</p> <p>Али владици збиља омилио наш поп, јер прве недјеље послије  
о кола за Биоград и с тим писмом отрчао владици. — Све то само би <pb n="122" /> развлачило при 
Мара, у Беч, па хоће и њу да поведе.{S} Владичина је воља да дијете, прије него се са свим врат 
на златним колима; па се све љуљају као владичина!</p> <p>— Па сад ћеш, ћери, у име бога у Биог 
ога ми купујемо со, и што му је кућа до владичина двора, да је владика изишао до врата, и помог 
p> <p>А у селу ко смије рећи што против владичине воље и ријечи?{S} Нијесу се дуго препирали.{S 
S} За Мару вели да је најприје с писмом владичиним ишао у једну школу, и предао га школском ста 
 кум Нинко вози Мару у Биоград и понесе владичино писмо куд треба.{S} Поп не може од цркве а и  
је била лака киша.{S} Земља бјеше свуда влажна, а са дуда спрам врата још нијесу испариле кишне 
кола.{S} Подилази му крв на очи; оне су влажне и лице гори као у грозници.</p> <p>А кад мрак пр 
 ријеч на јалово прође, или да он узима власт која му не приличи.</p> <p>Стјепану, што иде у ра 
 и побјегох у ово село, гдје ме послије власт запопи.</p> <p>— А онако нијеси, да речеш, каквиј 
сву воду на проваљено мјесто.{S} Чвркну вода, а дим се склупча.{S} У соби се ништа више не виђа 
дрека са свих страна.{S} Читав облак од воде сасу се на зид гдје су врата.</p> <p>Поп таман да  
ос.</p> <p>— Додајте ми добар котао пун воде! — дераше се Нинко.</p> <p>Додаше му.</p> <p>Он до 
илога, као ластино крило мирно огледало воде.</p> <p>Дан за даном, недјеља за недјељом, па и мј 
икону диже више главе.{S} Сасусмо чабар воде на њега и греду, и извадисмо га испод ње.{S} У тај 
 боре показаше се још двије преко ње, — води ме!</p> <p>Кмет оде с њиме.</p> <p>— Какво је ово  
одмах до цркве.</p> <pb n="127" /> <p>— Води ме! — рече господин човјек.</p> <p>— Затворена је! 
ул, и док кум Нинко не запреже коње, да води душу села из села.</p> <p>Кад по други пут оде, по 
 капу.</p> <p>— Нећу — веди, — хајде ме води!</p> <p>— Ама сједи, да пијеш штогод! — рече кмет. 
 за то је он ипак увијек у послу.{S} Он води бригу о цијелом селу.{S} Час је у једној час у дру 
 оде даље.</p> <p>Други пут Павао Ђерић води волове с празним колима.{S} Стока се нешто узаруми 
тају, које су сваки час обилазиле Мару, водиле је својим кућама и доводиле опет попу.</p> <p>Он 
ме, немаш кад од механе.{S} Треба ја да водим и твоју бригу.</p> <p>Он иде даље а ковач као опа 
а пође вратима.</p> <pb n="142" /> <p>— Воду на врата!{S} Обарајте греде! — чује се дрека са св 
мислили да је помјерио памећу.</p> <p>— Воду! — дрекну он.</p> <p>Рекао бих хиљаду котлова се с 
{S} Дим се сави.{S} Народ вришти и сипа воду, а сјекира тутњи.{S} Ми више не видјесмо попа.</p> 
ругу страну о земљу, а котао изручи сву воду на проваљено мјесто.{S} Чвркну вода, а дим се склу 
ох вам да је такав договор да кум Нинко вози Мару у Биоград и понесе владичино писмо куд треба. 
о неке велике, велике куће; па ко ја се возим на златним колима; па се све љуљају као владичина 
 пјеваше.{S} За попом, у другим колима, возио се кум Нинко и Глувић, за њима још многи народ.{S 
троја кола у највећем трку полетјеше, а Војин Арнаутовић забоде своме бијелцу оструге у трбух.< 
пилића, пастрме и толико «заире», да би Војин четовођа рахат цијелу чету њоме нахранио.{S} Мићо 
ску старац Југ-Богдане, у Богдана силна војска била...»</p> <p>— Стани! — рече владика. — Ко је 
дуго знали, док не дође Марко трубач из војске, и рече да је Павао отишао у Биоград и ступио у  
но, како сва дјеца читају:</p> <p>«Маче војску старац Југ-Богдане, у Богдана силна војска била. 
да је Павао отишао у Биоград и ступио у војску.{S} Кад јуче идосмо у варош по требовање, а наш  
њаника, што су из нашег села у народној војсци, и они отпратише попа у варош, а цијелим путем б 
 пише писма њиховим својтама, који су у војсци.{S} И попа она одмјењује ондје гдје треба писати 
друго!{S} Нећу тањир од два лица.{S} Не волим људе, који што хоће не могу, а што могу неће.{S}  
. — Знам ја, ти си се поварошанчила.{S} Волиш ти бијелу каву!</p> <p>У то дође и поп из градине 
 с тобом цмакам! ја хоћу рад!{S} Или ме волиш или не волиш!{S} Једно или друго!{S} Нећу тањир о 
ам! ја хоћу рад!{S} Или ме волиш или не волиш!{S} Једно или друго!{S} Нећу тањир од два лица.{S 
, поцрвенио у лицу као паприка, виче на волове и дере ајдамаком куд стигне.</p> <p>А ек учитељ  
даље.</p> <p>Други пут Павао Ђерић води волове с празним колима.{S} Стока се нешто узарумила, п 
p> <p>Ту он још љуће одадре дешњака.{S} Волови у један пут потрчаше.{S} Павао се дохвати за <pb 
охран са овијем црвом.{S} Тако је божја воља, нека му је слава!{S} Али дијете ваља и гледати.{S 
таче се напријед:</p> <p>— Ако је твоја воља, попо; и твој благослов, да му узмемо добру жену д 
 и смислио да јој одредимо, ако је ваша воља, ово парче земље, гдје је кућа, и њиву уз њу, забр 
па хоће и њу да поведе.{S} Владичина је воља да дијете, прије него се са свим врати кући, види  
селу ко смије рећи што против владичине воље и ријечи?{S} Нијесу се дуго препирали.{S} Сељаци с 
S} Чудно да млађи људи, ма колико да су вољели Мару, сматраше цијелу ствар за изгубљену, и, да  
ри мало руку, кад јој Иконија тури у њу воштаницу.</p> <p>Кад ашов извиси гомилу земље више поп 
сукија устави под школском стрехом, а у врапчијем гнијезду.</p> <p>Кола пођоше још брже.{S} Из  
ноге.{S} Спопаде петрахиљ, намаче га на врат па стаде читати »молитву од кровотеченија«. — Све  
око тога да се задржавам како је поп на врат на нос спремио кола за Биоград и с тим писмом отрч 
ам а душа вам!</p> <p>Кум Нинко испружи врат, хракну мало па рече:</p> <pb n="107" /> <p>— Глед 
а, била је ниска, као и цијела кућа.{S} Врата од ње гледала су у школску авлију, а с лијеве стр 
а врати се он, и истом ступи на авлиска врата, а дијете у соби запишта.{S} Не поздрави се он ни 
.</p> <p>Сутра дан устала она, стала на врата па гледа.{S} Поп је већ давно био у градини, и св 
блаци се разилазе.</p> <p>Мара стала на врата, па гледа неким широким погледом.{S} Дубок јој је 
 се кошуља за широка леђа, а он стао на врата од ковачнице па духа.{S} На спрам тих врата друга 
ратима.</p> <pb n="142" /> <p>— Воду на врата!{S} Обарајте греде! — чује се дрека са свих стран 
и пријеђе преко пута.{S} Отвори црквена врата, и ничице паде пред олтар, а челом дохвати земљу. 
ла, изнесе свој губер и простре га пред врата попове собе, па леже.</p> <p>Кад сан, који не мож 
амо јести.</p> <p>У тај пар отворише се врата од куће и Иконија сва умазана од суза, изнесе диј 
} Поп преко прага, а пламена греда више врата тресну и лупи попа по потиљку.{S} Он паде ничице  
/p> <p>У тај пар чу се на пољу врисак и врата се нагло отворише.</p> <pb n="145" /> <p>На прагу 
мља бјеше свуда влажна, а са дуда спрам врата још нијесу испариле кишне капљице, па га обасјало 
ладичина двора, да је владика изишао до врата, и помогао попу да сиђе с кола, па му није дао ни 
кмет истави колац, којим је био подупро врата од буваре. — Говори народ о поповим ријечима, а с 
n="108" /> <p>Али кад поп скиде бригу с врата, и бољка умину.{S} Пред ноћ истина паде у ватру,  
p>Тада Станоје Исаковић лупи сјекиром у врата.{S} Она одлетјеше, и ми угледасмо <pb n="141" />  
ав облак од воде сасу се на зид гдје су врата.</p> <p>Поп таман да скочи још преко прага, а Бур 
а кревету, који је начињен од кухинских врата, под која је подметнуто на четири краја по пет-ше 
а од ковачнице па духа.{S} На спрам тих врата друга су, те тако се игра вјетар кроз ковачницу,  
p> <p>Кад се Нинко послије недјељу дана врати из Биограда, није могао наодговарати свијету.{S}  
 не зна.{S} Тек послије једно по сахата врати се он, и истом ступи на авлиска врата, а дијете у 
с божјим благословом!</p> <p>Иконија се врати у собу.</p> <p>— Још нешто! — рече поп. — Смртан  
у је кичма!</p> <p>Он оде, а владика се врати у собу.</p> <p>— Оче — рече владика, — желиш ли ш 
Господе!«</p> <p>Али једно вече, кад се врати из села, застаде он пошу у несвијести, а Иконија  
амти све, па да му послије прича кад се врати.{S} Тако они бригају бригу, док Мара спава тврдим 
 љуби у руку кад пође у село или кад се врати кући.{S} Сва им је послуга био Мићо црквењак, кој 
и -— или!...{S} Видим све...{S} Боље се врати па читај сентименталне романе и љуби оца у руку.< 
, кад се онај божји анђео одрече њега и врати покајан попу, учитељ веле, оде у Биоград и ожени  
 остави дијете у Биограду, па да се сам врати?{S} Бог зна би ли он то могао икако и поднијети?< 
е воља да дијете, прије него се са свим врати кући, види што више свијета и научи се чему се го 
оде баба-Иконијиној кући, а сам се опет врати попадији.</p> <p>Болови наступају све на махове и 
реде, која се пушаше на патосу, па пође вратима.</p> <pb n="142" /> <p>— Воду на врата!{S} Обар 
ио с Радојем Николићем у лову, и кад се вратисмо, умијешасмо се и ми у народ.{S} Већ се хвата м 
се удари путем на Јаругу, морали смо се вратити до близу самог села.{S} Кад се опет примакосмо, 
енуше му име Марија.</p> <p>Кад га опет вратише у кућу, Мићо изнесе по ново ракију.{S} Прву чаш 
— рече ослобођен кмет.{S} Није сабља за вратом.</p> <p>Учитељ се насмија, ал’ само лијевим крај 
 се добро с вама разговорити, јер се не враћа с пута на који полазим.{S} Не дај боже смртна слу 
већ давно био у градини, и сваки час се враћа, да види је ли Мара устала.{S} Пред зору је била  
} Једно вече, трећи дан по Петрову дне, враћају се људи с рада, па стоје пред судницом и говоре 
се ухвати за кум-Нинкова кола кад се он враћао, како се све крије од госпође за дрва и у шупу,  
а зањиха и баци на проваљено мјесто.{S} Врба пуче а Нинко љосну на другу страну о земљу, а кота 
 котао објеручке.{S} Оприје се ногама о врбову грану, а леђима о другу, па га зањиха и баци на  
емо сви изгинути! — Онда скочи на једну врбу до самог шљемена, па као бјесомучан и не знајући ш 
чакаља; а <pb n="140" /> кроз цијелу ту вреву чује се ситан глас црквеног звона.</p> <p>Кад сти 
чио у мога оца, који је поповао у стара времена, па кад га убише Турци, ја остах сироче и побје 
Мара, блиједа као смрт, убијена кишом и временом, сва мокра, а расплетене јој косе пале низ пле 
н кројач, који је страдао, врло миран и вриједан човјек.{S} Цио дан је у школи, а ноћу шије поп 
ити села, «а због мене једног, вели, не вриједи да премјешташ конзисторије у село!»</p> <p>Влад 
ј је истина народ нешто одредио, али не вриједи све ни сто дуката.{S} Нема ту ништа од школе!</ 
p>Међу тијем мијења се што шта у селу — вријеме чини своје!{S} Наш стари учитељ остави нас — од 
а дјеца и мушка и женска, и тако је сад вријеме дошло, да ће и по селима почети, па је гриота д 
} И владика ћути.{S} Тако то траја неко вријеме, онда рече поп:</p> <p>— Треба ли ту штогод тро 
} Рече женама да изађу, а сам оста неко вријеме код дјетета.{S} Чудно да дијете, чим осјети њег 
 ја сам.</p> <p>У тај пар чу се на пољу врисак и врата се нагло отворише.</p> <pb n="145" /> <p 
ан пут попадија се дохвати за појас, па врисну и сва поцрвење.{S} Поп се окамени.</p> <p>— Пошљ 
јечи повратак.{S} Дим се сави.{S} Народ вришти и сипа воду, а сјекира тутњи.{S} Ми више не видј 
 слику Лазареву.</p> <p>— Лијепо, сине, врло лијепо! — рече владика.{S} Узми ту књигу па читај  
љ је био један кројач, који је страдао, врло миран и вриједан човјек.{S} Цио дан је у школи, а  
селу, дакле попу.</p> <p>Поп је говорио врло често бесједе у цркви.{S} Силне, свете и поучљиве  
ђе градине и да упуштају стоку.{S} Пуца врљика, а разбијених глава као бундева.{S} Сваки дан св 
рока стопа од опанака.{S} Наслони се на врљике, а из попове куће, као мјесечев зрак, лако се кр 
 намјестићу Мића црквењака пред порту с врљиком, па да му пребије голијени, који се од вас усуд 
ожарила и увело попово лице.{S} Ударише врућине.{S} Иконија већ кречи попову кућу и спрема се д 
</p> <p>— Нећу ништа — рече он оштро, а врх оне боре показаше се још двије преко ње, — води ме! 
 га је засијавао, жњео, косио, пластио, врхао, вијао, Мићо црквењак на пијацу носио, а поп новц 
руке, испружи оба кажипута и састави им врхове, па тако склопљене руке положи на сто.{S} Заврат 
лико оружаних, а Павао шиба коње да све врца крв.</p> <p>За њима пристадоше још неколико кола.< 
е с њиме и с Маром кући неког професора Вучетића, и ту је Мару предао.{S} Причао је како у тој  
талистима експлоатише сељака — подржава га све јаче у глупости — а сам ништа не <pb n="132" />  
ете да ја затворим ово свето мјесто, да га не газите богопротивним ногама и да ме не црните све 
>Доктор нареди да га оставе на миру, да га нико не дира ни зановета, а владици на пољу рече:</p 
 прије него га дам из куће.</p> <p>— Да га крстимо! — рекоше сељаци.</p> <p>— Ко ће бити кум?</ 
адика с попом разговарао.{S} Звао га да га узме у конзисторију, али поп вели да не може никако  
у исјећи.{S} Мене је покојна заклела да га чувам и пазим.</p> <p>— Да узмемо Иконију — викнуше  
 као пуце, апостола му његова?{S} Па да га не бијем! — Па опет: пљус!</p> <p>— Гори си од те ма 
што му на уста дође и кад се он даде да га учи које ко, ко није ни орао ни копао.{S} Тако и он  
у опет на срце.</p> <p>Доктор нареди да га оставе на миру, да га нико не дира ни зановета, а вл 
 да му узмемо добру жену дадиљу, или да га дамо каквој бабињари да га прихрани, док не узмогне  
диљу, или да га дамо каквој бабињари да га прихрани, док не узмогне само јести.</p> <p>У тај па 
 у Биоград.</p> <p>Попа штрецну, као да га неко ножем удари.</p> <p>— Зар да се одвојим од свој 
, па кад их упре у попа, њему је као да га полијева неким животворним балсамом.</p> <p>— Гледал 
ање, нико не зна како да почне, како да га тјеши, шта да му каже. — Поп издиже главу и погледа  
вио скромно и по старински.{S} Попадија га љуби у руку кад пође у село или кад се врати кући.{S 
ногама.</p> <p>Аксентије Смиљанић позна га у мраку:</p> <p>— Побјеже! — рече он.</p> <p>— Ко?</ 
 пјесма, па тужно као опијело.{S} А она га слуша, слуша, и поглед јој лута по зраку.{S} Онда у  
а још нијесу испариле кишне капљице, па га обасјало јутрење сунце, те се цакли као полелеј у ва 
 браду и издиже јој лице према себи, па га гледа:</p> <p>— Служи овоме! — рече он, а очима пока 
истиће <pb n="136" /> и мисли нешто, па га онда чисто срдито баци и с некаквим поуздањем шапне: 
ма о врбову грану, а леђима о другу, па га зањиха и баци на проваљено мјесто.{S} Врба пуче а Ни 
не, кад се поп наслонио на шареницу, па га гледа, нагне се према њему, па се од један пут тргне 
..{S} Како то?</p> <p>Поп се исправи па га стаде гледати.{S} И ми се ослободисмо.{S} Посједасмо 
Поп полетје на један прозор.{S} Двојица га дохватише за мишке, али се он отрже и ускочи у нутра 
ва, докле си ми живота поклонио!» И бог га је заједно с пошом одарио здрављем.{S} Али кад поша  
ти како га је учитељ научио.{S} Ал’ кад га забоде у неку крчевину, а плуг пуче на двије поле, к 
који је поповао у стара времена, па кад га убише Турци, ја остах сироче и побјегох у ово село,  
и и надјенуше му име Марија.</p> <p>Кад га опет вратише у кућу, Мићо изнесе по ново ракију.{S}  
чунали у своје, већ у народно.{S} Народ га је засијавао, жњео, косио, пластио, врхао, вијао, Ми 
таше га јадника и овамо и онамо.{S} Узе га бости чиодом по ногама и све до појаса, а све пита:< 
ако састајала се и с учитељем; најприје га се, веле, плашила, али послије се већ навикла. -</p> 
ом заспала, изнесе свој губер и простре га пред врата попове собе, па леже.</p> <p>Кад сан, кој 
то позната пјесма, није ни игра — ко ће га знати шта је то!{S} Па је онда тресне о ледину, исте 
екоше ноге.{S} Спопаде петрахиљ, намаче га на врат па стаде читати »молитву од кровотеченија«.  
вати дијете руком испод мишке и привуче га к себи, а коњи почеше касати.{S} Мара се окрете оцу, 
еде у кола пред нашом црквом, причекаше га дванаест коњаника, што су из нашег села у народној в 
p>— Овдје!</p> <p>Доктор приђе, обрташе га јадника и овамо и онамо.{S} Узе га бости чиодом по н 
 Крста Замлата истеже шамаром и састави га са земљом, а увријеђени народ гракну: удри, посветил 
а покрстио <pb n="111" /> и ено га, сви га знате, ваљан хришћанин и један по један газда у селу 
, осим једног Јеротија Ковачевића, који га је заклањао и бранио.{S} Тај је Јеротије чак и ишао  
или смо сви да је он учеван човјек, али га нијесмо марили.{S} Нарочито га је то црнило, што га  
} Са тога изгубих и дијете, а одведе ми га некрштен човек.</p> <p>— Како то, оче? — рече владик 
/p> <p>Мало послије разиђе се дим, и ми га угледасмо како поскочи преко греде, која се пушаше н 
</p> <p>Мићо изнесе Марин ковчег и тури га у сијено под предње сједиште.{S} Поп пољуби Мару:</p 
ожје.</p> <p>— Па кад ти се слави, а ти га слави!{S} А мене немој дирати!{S} Видиш да радим!</p 
занесе, и а да падне на узнак, а сељаци га прихватише.</p> <p>У тај пар Павао излети из авлије  
у.{S} Бог да му душу прости!{S} Жао нам га је било.{S} Вио је сиромах некако прирастао за село. 
ли и да гасимо.{S} А он стоји.{S} Црвен га пламен обасјао, бијела брада прекрилила сва прса, ди 
да.{S} Ако је ко учинио што рђаво, а он га у цркви пред цијелим народом изобличи и позове на по 
шта владика с попом разговарао.{S} Звао га да га узме у конзисторију, али поп вели да не може н 
војем образу, заћута и заспа.{S} Гледао га је он дуго.{S} Онда обриса очи и изађе у народ.{S} С 
владичиним ишао у једну школу, и предао га школском старјешини.{S} Овај, вели, кад прочита писм 
 Ја желим да крстимо дијете, прије него га дам из куће.</p> <p>— Да га крстимо! — рекоше сељаци 
мерикански плуг и стаде се хвалити како га је учитељ научио.{S} Ал’ кад га забоде у неку крчеви 
вјема једну собу, а себи другу.{S} Тако га ни жене не сметају, које су сваки час обилазиле Мару 
 на траг.</p> <p>— Овуда!{S} Овуда ћемо га пресрести!</p> <p>Звркте кола и пуцају осовине, а од 
> <p>— Сједајте! — викну он, — сад ћемо га ухватити!</p> <p>Двојица тројица метнуше попа у кола 
рече:</p> <pb n="107" /> <p>— Гледаћемо га као своје!</p> <p>Поп настави:</p> <p>— Смртни смо љ 
некако прирастао за село.{S} Лијепо смо га сахранили.{S} Послије распустисмо дјецу а школу затв 
чабар воде на њега и греду, и извадисмо га испод ње.{S} У тај пар цијела школа с ужасном праско 
у оцтом, па му је навукосмо и положисмо га у кревет.{S} Он се није разбирао.{S} Кмет викну скуп 
г турчина покрстио <pb n="111" /> и ено га, сви га знате, ваљан хришћанин и један по један газд 
овољан.</p> <p>Иде он у наше село и ено га гдје уђе.{S} Хајд’, хајд’, па право у народ.{S} Уста 
ијем шајкачу на очи, зажмурим и одважно га упитам:</p> <p>— Шта је, бога ти... — хтједох рећи:  
јек, али га нијесмо марили.{S} Нарочито га је то црнило, што га поп ама ни у уста не узима.</p> 
арили.{S} Нарочито га је то црнило, што га поп ама ни у уста не узима.</p> <p>Нико се није с њи 
гласа готово никаквог није имао.{S} Поп га је често дотјеривао, али се за нашег доброг учитеља  
 проговорио.{S} Кад би у недјељу, а поп га чека да држи пијевницу.{S} Јес’, ал’ учитеља нема!{S 
д да нас он неће осрамотити!</p> <p>Поп га је час по прекидао: «А Мара?» или: «А она шта каже?» 
прави у колима и скиде капу.</p> <p>Поп га отпоздрави:</p> <p>— Добро си поранио, куме!</p> <p> 
це бјеше опет узело земаљски облик, јер га радост бјеше обасјала: уста су му непрестано развуче 
а да се сада раставља са том женом, јер га она тужи да је бије и злоставља. — Неће он, сељаче,  
у, не хотећи »срдити бога«, али старост га је обрвала.{S} Он паде лицем на кревет, гдје је јуче 
нију, док је оно још за сисе!{S} Пазићу га као своје!</p> <p>— Ако је с твојим благословом, поп 
 какав је, такав је — наш је!{S} Не бих га ја овдје ни помињао, да и он није имао удјела у Мари 
</p> <p>— Е, идите у варош, господар- и газда-Станоје, па ћете видјети.{S} Тамо иду сва дјеца и 
знате, ваљан хришћанин и један по један газда у селу.</p> <p>Али владици збиља омилио наш поп,  
 ја затворим ово свето мјесто, да га не газите богопротивним ногама и да ме не црните све горе  
.{S} Престравили се, па заборавили и да гасимо.{S} А он стоји.{S} Црвен га пламен обасјао, бије 
ни он сам, кад се родио.{S} У оно доба, гдје вам почињем причати, рачунали смо ми, а и он, да ћ 
имо, ако је ваша воља, ово парче земље, гдје је кућа, и њиву уз њу, забран са шарамповом и лива 
 једва разазнавао светац.{S} Само горе, гдје је глава, цакле се очи, и ма у који крај школе да  
е</p> <p>— вели — научити у мојој кући, гдје нема ни преслице, а камо ли разбоја?{S} А и Икониј 
јети?{S} Како ћу — вели — поћи на небо, гдје ће ме сјутра прексјутра свевишњи позвати, како му  
 ја остах сироче и побјегох у ово село, гдје ме послије власт запопи.</p> <p>— А онако нијеси,  
 да ме је премјестио у један пансионат, гдје се говори само француски. <pb n="124" /> Цијеле го 
је обрвала.{S} Он паде лицем на кревет, гдје је јуче још покојница лежала и горко зарида.{S} Су 
да је бог зна како уморан, приђе столу, гдје је и поп сједио.{S} Не назва бога, само мало климн 
у се развуку уста, гледа на ону страну, гдје мисли да му је жена и дијете, па понавља: »Слава т 
>Поп се трже и обрте очи на ону страну, гдје владика стајаше.</p> <p>— Шта те боли? — рече влад 
p>— Нема од тога ништа, оче владико!{S} Гдје су толики новци?</p> <p>— Па ти — вели — имаш имањ 
астао с њоме: «Није» вели «ни плакала!» Гдје ће то бити да дијете не плаче?</p> <p>Што да вам п 
! — А бога ти, оче — не прими за зло, — гдје си ти школе учио?</p> <p>— Ја сам се — вели поп —  
="143" /> <p>Погледа око себе:</p> <p>— Гдје је икона?</p> <p>Ми му показасмо.</p> <p>— Метните 
 лијевим раменом окрете кмету:</p> <p>— Гдје је овдје школа?</p> <p>— Ту је, господине, одмах д 
 не може од цркве а и од старости.{S} А гдје би њега старца пустио народ на пут, и како би њему 
љан.</p> <p>Иде он у наше село и ено га гдје уђе.{S} Хајд’, хајд’, па право у народ.{S} Уставиш 
 вароши, па их све масти, а испод трапа гдје хвата можданик подметнуо двије старе коњске плоче, 
ина на точковима, а он нађе Пера ковача гдје сједи пред крчмом:</p> <p>— Зар ти — вели — у радн 
.{S} Читав облак од воде сасу се на зид гдје су врата.</p> <p>Поп таман да скочи још преко праг 
у војсци.{S} И попа она одмјењује ондје гдје треба писати, извадити крштено писмо и таке ствари 
а је то Косово?</p> <p>— Косово је поље гдје су Срби изгубили царство, и гдје је погинуо српски 
розна киша.{S} Из грдне гомиле жеравице гдје је била школа сукне још час по пламен, а варнице п 
е поље гдје су Срби изгубили царство, и гдје је погинуо српски цар Лазар.</p> <p>Ту њене очице  
м да му не ваљају послови што ради, али гдје ја прост човјек смијем ударити на науку!{S} Немој, 
ију, у селу је још све било мирно; само гдје-гдје што шкрипне ђерам или лупне капак од прозора. 
он ни с ким, већ поводећи се уђе у собу гдје је дијете било.{S} Рече женама да изађу, а сам ост 
у собом и Нинко Вилотић први уђе у собу гдје је дијете било и тури му под главу дукат.{S} За њи 
лачица на уснама и мрко гледа у дашчару гдје је школа.{S} Подилази му крв на очи; оне су влажне 
румени, а поп још не заспа.{S} И кад чу гдје пред његову кућу сташе кола, устаде и изађе на пољ 
у селу је још све било мирно; само гдје-гдје што шкрипне ђерам или лупне капак од прозора.{S} К 
о која недјеља све горе.{S} Мука истина гдјешто и попусти, али ноге затјечу све јаче, дохватило 
Сједне на креветац, држи колач у руци и гига ногама.{S} Онда скочи, трчи у кухину и тјера Икони 
 у кола, па још и Мару узе са собом.{S} Гигају се, брате, она кола, рекао би човјек: сад ће исп 
уо двије старе коњске плоче, да се мало гигају кола као на »вендерима« и да се попу »не труцка  
ути дијете од школе.{S} Ово је — вели — глава, каквих мало има.{S} Није се она родила да бере к 
 — дере се он, — живог или мртвог, моја глава цареву плаћа.</p> <p>И у час као неким чудом сви  
азазнавао светац.{S} Само горе, гдје је глава, цакле се очи, и ма у који крај школе да станеш,  
— Побјеже учитељ!</p> <p>— Без трага му глава!{S} Шта дижеш вику? — рече бунован Матија.{S} Пав 
ају стоку.{S} Пуца врљика, а разбијених глава као бундева.{S} Сваки дан све горе, и кмет већ би 
 селу нема, као у другима, ама ни једне главе која светкује петак.</p> <p>А недјељом црква, рек 
кољенима приђе још ближе, али не дизаше главе, ни руку с очију.</p> <p>Поп јој метну руку на гл 
це и прсима на земљу, а икону диже више главе.{S} Сасусмо чабар воде на њега и греду, и извадис 
 пламену.{S} Држи икону и дигао је више главе.</p> <p>Нама жива срца попуцаше.{S} Престравили с 
а прекрилила сва прса, дигао икону више главе и кроз онај тутањ и праску чусмо његов јасан глас 
ажи очима њих четворицу, а они покуњили главе, погледају се испод очију и хоће већ да се љубе п 
/p> <p>Претурисмо још годину-дана преко главе.{S} Кад је требало да дође, поп доби писмо да ове 
и свој завичај.{S} А ко је то све преко главе претурио, тај зна како најзад и туга малакше; лег 
ком покупи хаљину, десном смаче шешир с главе, дохвати се за лотре и лако скочи на земљу.</p> < 
 човјек.{S} Чудан мало на поглед.{S} На глави му широк сламњи шешир с црвеном траком.{S} Испод  
ра бијелом брадом и с оно мало длака на глави.</p> <p>Мара бјеше сама у зачељу.{S} Брзо устаде. 
и он остави учитеља себи сама и његовој глави.</p> <p>Од то доба учитељ поста још већа ћуталица 
хина, у којој је и фамилијаз спавао.{S} Главна соба, <pb n="102" /> управо школа, била је ниска 
очи и погледа по народу.{S} Махну слабо главом, као да рекне »с богом« и пријеђе преко пута.{S} 
дио.{S} Не назва бога, само мало климну главом.</p> <p>— Је ли овдје кмет?</p> <p>Ми помислисмо 
дати још...</p> <p>Поп нестрпљиво махну главом:</p> <p>— Станите, не разуместе ме!{S} Немам ја  
а сто.{S} Заврати се мало на клупицу, а главу нешто искриви на десну страну и погледа у небо.</ 
.</p> <p>Поп је ухвати убјема рукама за главу па је љуби у чело, а нама иду сузе.{S} Поздравља  
у с очију.</p> <p>Поп јој метну руку на главу и нешто шапуташе.{S} Послије јој потури руку под  
 собу гдје је дијете било и тури му под главу дукат.{S} За њим кмет, за кметом Аксентије Смиљан 
 лупне капак од прозора.{S} Кокоши ваде главу испод крила, али још не скачу са сједала.</p> <p> 
и један пут, па паде на кољена.{S} Саже главу, покри очи рукама, а црна јој коса расу се по зем 
 га тјеши, шта да му каже. — Поп издиже главу и погледа по свјема:</p> <p>— Је ли оно тешко сел 
њему, па се од један пут тргне, издигне главу, уђе у собу и отвори књигу.</p> <p>Или хода по по 
да у један пут тресне ножицом и уздигне главу:</p> <p>— <foreign xml:lang="LA">Luscinia philome 
.{S} И учитељ чим види попа, а он погне главу, намргоди се још јаче, игра се прутићем и пролази 
нико не разумије, а он се дусне, окрене главу на другу страну и мргодан оде.</p> <p>Један пут и 
{S} Онда му у један пут сину нешто кроз главу.{S} Скочи с клупице и као да се насмјехну, а у ис 
апутати.</p> <p>А кад он диже и исправи главу, Нинко викну кочијашу:</p> <p>— Ошини!</p> <p>Коњ 
>Коњи све крупније касају и она наслони главу на Нинкове прси, па неутјешно и силно зајеца.</p> 
S} Ја сам — вели — много мислио и лупао главу шта да радим јако с њоме.{S} Дијете ваља да се по 
 сва у злато увезана.</p> <p>Поп нагнуо главу, а од милина све му сузе капљу у тањир.</p> <p>По 
 терет на срце и црне му мисли долазе у главу да ће изгубити друга.{S} Забринуо се силно и ноћу 
о поп на клупицу у авлији, турио сиједу главу у руке, па се не миче.{S} Онда му у један пут син 
ак прене иза сна, прекрсти се: »о твоју главу!» па опет спава.</p> <p>На један стуб од звонаре  
а.</p> <p>Поп метну обје руке на Марину главу и узе шапутати.</p> <p>А кад он диже и исправи гл 
а!{S} Па замишљено настави: — Чисто сам гладна овога ваздуха.</p> <pb n="134" /> <p>— Е, печем  
<pb n="123" /> <p>— А да, весела друго, гладно и жедно у туђем свијету! — Па гурај дјетету кола 
у по дана.{S} У један пут загрмје попов глас:</p> <p>— Икона!{S} Икона!</p> <p>Ми погледасмо кр 
 дима.</p> <p>Опет као да се чује попов глас, али је загушен и не разбирају се ријечи.</p> <p>М 
з онај тутањ и праску чусмо његов јасан глас, пјесму и ријечи: »...первје бо пришел јеси, свети 
" /> кроз цијелу ту вреву чује се ситан глас црквеног звона.</p> <p>Кад стигосмо пред школу, а  
јеци говорио.{S} Пјевао је у цркви, али гласа готово никаквог није имао.{S} Поп га је често дот 
ћу у Биоград! нећу!« Али слаб јој бјеше гласић.{S} Не чу то ни поп, ни кум Нинко, ни кочијаш.</ 
риједи.{S} Намргоди њене очице, па поче гласно и монотоно, како сва дјеца читају:</p> <p>«Маче  
ми се искупили у наоколо.</p> <p>Слабим гласом поче поп:</p> <p>— Оче владико, сјећаш ли се кад 
> <p>— Цар Лазар! — рече Мара.</p> <p>— Гле!{S} А од куд ти знаш?</p> <p>— Прочитала сам оно до 
именован за учитеља у овом селу.</p> <p>Гле!...{S} Нов учитељ!...{S} Како то?</p> <p>Поп се исп 
ад је на само често му се развуку уста, гледа на ону страну, гдје мисли да му је жена и дијете, 
S} Послије трчи по авлији, ваби кокоши, гледа како Мићо изгрће жар из пећи за хљеб, или како су 
и јој је Иконија боквицом превијала.{S} Гледа листиће <pb n="136" /> и мисли нешто, па га онда  
очијашем.{S} Пуши цигару иза цигаре.{S} Гледа само око себе и као да није весео.{S} А са оне бо 
Ми погледасмо кроз прозор, а свети Сава гледа оним истим мрачним и озбиљним погледом на нас све 
аду и издиже јој лице према себи, па га гледа:</p> <p>— Служи овоме! — рече он, а очима показа  
 кад се поп наслонио на шареницу, па га гледа, нагне се према њему, па се од један пут тргне, и 
 пар Иконија провирила, би помислила да гледа светитељске слике.{S} Наднијело се увело старчево 
ло.{S} Не плаче, већ замишљеним очицама гледа у шта му драго.{S} Чупка ресе на кошуљи и не гово 
азилазе.</p> <p>Мара стала на врата, па гледа неким широким погледом.{S} Дубок јој је дах, а чу 
 очи и отвори их.{S} Дубоко уздахну, па гледа великим безазленим црним очима у попа.</p> <p>— К 
Сутра дан устала она, стала на врата па гледа.{S} Поп је већ давно био у градини, и сваки час с 
о добро не пази.{S} Тако он, вели, и не гледа <pb n="121" /> већ пљуцка поред себе.{S} Кад случ 
н корак, наже се напријед, па зачкиљи и гледа у учитеља.</p> <p>— Што ме гледаш?</p> <p>— Ништа 
м да макне, поп уђе у собу.</p> <p>Дуго гледа мирну и безбрижну савјест како спава.{S} Стаде по 
ајао је наслоњен Павао Ђерић и као соко гледа у помрчину.</p> <p>У тај пар из школске авлије из 
стима оно мало длачица на уснама и мрко гледа у дашчару гдје је школа.{S} Подилази му крв на оч 
у је лежао на прсима.</p> <p>Опет жељно гледа њено болно лице.{S} Смијеши се и чисто не може си 
де ми пристајати на муку, кажем ти, већ гледај свога посла!{S} Знам ја тебе добро који си ти!</ 
вијетом.{S} То вам је на аманет, па сад гледајте!</p> <p>Хоће они штогод да проговоре, али се з 
очи, људи чепркају палицом по прашини и гледају на другу страну у плот.</p> <p>Наста тишина.</p 
 ма у који крај школе да станеш, увијек гледају у тебе.{S} Озбиљне, црне, продиру ти у душу, и  
pb n="126" /> затворене, жмире и увијек гледају на страну.{S} Има му двадесет и двије до и три  
132" /> ради!...{S} Хоћу да пресвиснем, гледајући ову неправду!...»</p> </div> <div type="chapt 
гару, па тури у уста и наокришке, а све гледајући кмета, приђе столу; заврати шешир, наже се пр 
ва неким животворним балсамом.</p> <p>— Гледала сам природу, — рече она безазлено.</p> <p>Поп п 
иска, као и цијела кућа.{S} Врата од ње гледала су у школску авлију, а с лијеве стране била су  
 се чини проговориће нешто, и час прије гледам да загребем на поље.</p> <p>Учитељ је био један  
 право у народ.{S} Уставише се кола.{S} Гледамо ми ко ће то бити.</p> <p>Господин човјек неспре 
ду на својем образу, заћута и заспа.{S} Гледао га је он дуго.{S} Онда обриса очи и изађе у наро 
о то?</p> <p>Поп се исправи па га стаде гледати.{S} И ми се ослободисмо.{S} Посједасмо опет, пр 
 нека му је слава!{S} Али дијете ваља и гледати.{S} Шта ћу ја стар и нејак с њиме?</p> <p>Опет  
у мало па рече:</p> <pb n="107" /> <p>— Гледаћемо га као своје!</p> <p>Поп настави:</p> <p>— См 
— Дуд? рече она.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Гледаш у дуд?</p> <p>Мара се слабо насмјехну:</p> <p>—  
киљи и гледа у учитеља.</p> <p>— Што ме гледаш?</p> <p>— Ништа! — вели поп. — У цркви се пјесмо 
г вечера сједи поп, кум Нинко и Станоје Глувић у поповој авлији.{S} Онда поче поп:</p> <p>— Чуј 
 Али дјетету треба сиса.</p> <p>Станоје Глувић стидљиво изађе напријед:</p> <p>— Да простиш ти, 
је опет дате мени у кућу,</p> <p>— рече Глувић.</p> <p>— Јок! — каже кум Нинко. — Код тебе је б 
, у другим колима, возио се кум Нинко и Глувић, за њима још многи народ.{S} Веле, кад је наш по 
ове Нинка, Аксентија Смиљанића, Станоја Глувића и кмета.</p> <p>— Браћо — вели, — тако ми се св 
за птице.{S} Па онда хајд’ Нинковој или Глувићевој кући.{S} А они као да им је владика дошао: з 
p> <pb n="103" /> <p>Лијепо пазе Мару у Глувићевој кући.{S} Напредује дијете да ти је милина по 
ку и понесе је попу, да је пољуби, па с Глувићем оде његовој кући.{S} Поздравише се и остали се 
оји покушаји јалово испали.{S} Народ је глуп и затуцан!{S} Имају једног попенду, који је још с  
лоатише сељака — подржава га све јаче у глупости — а сам ништа не <pb n="132" /> ради!...{S} Хо 
ави под школском стрехом, а у врапчијем гнијезду.</p> <p>Кола пођоше још брже.{S} Из сусједне а 
е људи с рада, па стоје пред судницом и говоре нешто о пушницама.{S} Ја сам био с Радојем Никол 
ти.{S} Заузимајући се за њега, пишући и говорећи, упропастио сам своју каријеру и спао на то да 
којим је био подупро врата од буваре. — Говори народ о поповим ријечима, а свакоме пуно срце и  
/p> <p>— Не знам просто шта да радим? — говори слика из авлије.</p> <p>— Остани! — вели слика с 
сто хоће ово, а ради оно, мисли једно а говори друго.{S} Што да вам приповиједам како смо били  
>— Не дај боже! — гракнуше сељаци. — Не говори тако, ако бога знаш!</p> <p>Аксентије Смиљанић и 
 двије до и три године.</p> <p>Ништа не говори с кочијашем.{S} Пуши цигару иза цигаре.{S} Гледа 
 му драго.{S} Чупка ресе на кошуљи и не говори ништа.{S} Ништа не једе и не пије.{S} Чисто дије 
е премјестио у један пансионат, гдје се говори само француски. <pb n="124" /> Цијеле године ишл 
b n="133" /> кући.{S} Поп од радости ни говори ни ромори, само брише очи и тек постарији људи ш 
p>Кажем му се.</p> <p>Много смо што шта говорили.{S} Већ се примицасмо селу.{S} Онда ја закопча 
 чак и ишао њему.{S} Шта су њих двојица говорили, то се не зна.{S} Један пут довуче Јеротије ам 
отпоче проповијед.{S} Лијепо је, брате, говорио, чисто да се заплачеш.{S} Кад на пошљетку сав п 
мија.</p> <p>И с Маром је много што шта говорио.</p> <p>— Који је оно светац? — рече он њој, па 
цркви и селу, дакле попу.</p> <p>Поп је говорио врло често бесједе у цркви.{S} Силне, свете и п 
је зацијело и сам већ с владиком о томе говорио.{S} Покуњисмо се, па ћутасмо.</p> <p>Претурисмо 
 је што више знао од онога што је дјеци говорио.{S} Пјевао је у цркви, али гласа готово никакво 
казати сваку његову ријеч, тако је мало говорио.{S} Кад видје да му и оно мало, што овда онда п 
лужбе у петак, стаде пред олтар па поче говорити, да је бог оставио недјељу и празнике за цркву 
чеван човјек с којим ја нијесам смио ни говорити.{S} Видим да му не ваљају послови што ради, ал 
кочи на нашег попа:</p> <p>— Како ти да говориш онако пред његовим преосвештенством?!</p> <p>—  
 могао икако и поднијети?</p> <p>Ту они говорише које о чем, а највише о путу и о Мари.{S} Мног 
евидио и постао забораван.{S} Знам, кад год му приђем руци, да ме пита чији сам.</p> <p>Тако см 
кад је погледа уздиже очи к небу, и кад год је ко хвали, а њему иду сузе као маломе дјетету.{S} 
иди што више свијета и научи се чему се год деси прилика.{S} Попу је казао: »Стрпи се, оче, још 
/p> <p>— Не!</p> <p>— Боли ли те ма што год? — рече доктор.</p> <p>-— Овдје! — рече поп и метну 
ам,- намргоди се па ћути.{S} Поручи што год да једе, па опет у школу.{S} Дјеце није било, <pb n 
 пун ковчег.</p> <p>Кад јој се навршила година и девет мјесеца, а поп, у договору са селом, доз 
таријих овдје; а, бога ти, колико ти је година?</p> <p>— Ја — вели поп — и народ рачунамо да ми 
ма и поклонима.{S} Није јој била још ни година дана, а већ је имала чарапа, кошуља, убруса и др 
мири по нашем рачуну тако педесет и пет година, почне нешто удити, свако јутро повраћа, а посли 
ма, скочи на поље као момак од двадесет година.{S} У очима му нешто страшно, да те свега језа п 
 ми, а и он, да ће му бити тако педесет година.{S} Попадија јал’ је била годину двије млађа, ја 
 /> <p>Прошло је од то доба до сад шест година.{S} Ја сам лутао по свијету, док ме наш рат не п 
ентименталност, ваљада својствена њеним годинама и школи коју је учила.{S} Ходећи тако састајал 
 требало да дође, поп доби писмо да ове године о распусту иде госпођа, код које је Мара, у Беч, 
ад је Нинко понесе, као да су јој двије године.{S} Рече јој да се прекрсти, па је метну у кола  
м Нинко. — Код тебе је била скоро двије године, а код мене једном <pb n="104" /> у недјељи.{S}  
чека.{S} Кад је пошљедњи мјесец школске године, не може човјек жив да дочека.{S} Али нема више  
и само француски. <pb n="124" /> Цијеле године ишла сам у школу, а сад ме ни о распусту неће да 
а је расла у кући код оца до своје осме године.{S} Једног вечера сједи поп, кум Нинко и Станоје 
о, што промијени наше рачуне.</p> <p>Те године дође у нашу окружну варош владика.{S} Нећу вам п 
<p>— А колико то траје?</p> <p>— Четири године!</p> <p>Поп преблиједје као крпа и разрогачи очи 
из мог села.</p> <p>Кад се навршише три године, и Мара сврши трећи разред, учитељ онда навали н 
ну.{S} Има му двадесет и двије до и три године.</p> <p>Ништа не говори с кочијашем.{S} Пуши циг 
оца, а пође у школу.</p> <p>На једно по године послије тога, напрасно се разбоље поп, заковрну  
едесет година.{S} Попадија јал’ је била годину двије млађа, јал’ није.{S} Али обадвоје људи тем 
по старом.{S} На ново је требало чекати годину дана, и кад се она наврши, закла нас лијепо једн 
и на друге људе, те је задржа још једну годину дана у школи «на приват».{S} Тако она пође учити 
.{S} Попу је казао: »Стрпи се, оче, још годину дана!{S} Нека дијете прође свијета.{S} А послије 
о се, па ћутасмо.</p> <p>Претурисмо још годину-дана преко главе.{S} Кад је требало да дође, поп 
 пред порту с врљиком, па да му пребије голијени, који се од вас усуди ступити ногом на ову све 
> <p>Радоје опали из двоцијевке.{S} Поп гологлав потрча пред кола, која се уставише, раширио ру 
а. .</p> <p>— А што си ми се замислила, голубице? — рече Иконија.</p> <p>Мара још дубље повуче  
p> <p>— Отишли су преко јаруге! — викну гомила, и све наже као јато чворака на траг.</p> <p>— О 
Онда се спусти грозна киша.{S} Из грдне гомиле жеравице гдје је била школа сукне још час по пла 
 у њу воштаницу.</p> <p>Кад ашов извиси гомилу земље више попадије, махну поп руком на нас и ми 
га пољака Луку; ухватио нечије свиње па гони у обор.</p> <p>— Куда ћеш то, Луко?</p> <pb n="92" 
ст цигаља.{S} На ногама му панталоне, а горе само кошуља.{S} Босогоног лежи и чита некакву купу 
 јој да се прекрсти, па је метну у кола горе.{S} Онда се и сам прекрсти, па се посади поред ње  
апка.{S} Али поши како која недјеља све горе.{S} Мука истина гдјешто и попусти, али ноге затјеч 
опротивним ногама и да ме не црните све горе пред оцем небеским!{S} Пошљедњи вам пут кажем и по 
них глава као бундева.{S} Сваки дан све горе, и кмет већ био поручио Циганину да скује резу за  
хришћани? како је то зло ударило, да је горе него ли у Турској?{S} Синоћ ме — вели — зову да чи 
 али ноге затјечу све јаче, дохватило и горе снагу и често је хвата несвјестица.{S} Све више из 
 да се једва разазнавао светац.{S} Само горе, гдје је глава, цакле се очи, и ма у који крај шко 
 га не бијем! — Па опет: пљус!</p> <p>— Гори си од те марве! — рече учитељ.</p> <p>Павао се исп 
.</p> <p>Кад стигосмо пред школу, а она гори у велике.{S} Црква, хвала богу, још здрава, читава 
ази му крв на очи; оне су влажне и лице гори као у грозници.</p> <p>А кад мрак притисне земљу,  
рочита: »Погинули при освајању шанца на Горици 29 декембра 1877 тај и тај, тај и тај, тај и тај 
} Собу је освјетљивало кандило, које је горјело пред школом.{S} Да је у тај пар Иконија провири 
ет, гдје је јуче још покојница лежала и горко зарида.{S} Сузе спирају црне мисли, налију препук 
вама.{S} Доња му је усна мало висила, а горња је мало издигнута, те се виде бијели као снијег з 
 уједе за језик.</p> <p>— Молим, молим, господар-Нинко и куме, и ви, господин-попо и остала гос 
иде у школу?</p> <p>— Е, идите у варош, господар- и газда-Станоје, па ћете видјети.{S} Тамо иду 
жена и дијете, па понавља: »Слава теби, Господе!«</p> <p>Али једно вече, кад се врати из села,  
им, молим, господар-Нинко и куме, и ви, господин-попо и остала господо!{S} Ја велим, ако дозвол 
ртвих:</p> <p>— Молим вас, браћо, и ви, господин-попо, ако дозволите да рекнем и ја.</p> <p>Зач 
</p> <p>— Кажи, де!</p> <p>— Ја, велим, господин-попо, и ви, господо кметови и кумови, да није  
— Жив био, сине! — рече поп.</p> <p>Ал’ господин дохвати кутију са жигицама која је пред попом  
бора, која се ни онда не изједначи, кад господин човјек затури шешир и рупцем брише зној с чела 
/p> <pb n="127" /> <p>— Води ме! — рече господин човјек.</p> <p>— Затворена је!</p> <p>— А ти ј 
наше село иду једна кола и у њима један господин човјек.{S} Чудан мало на поглед.{S} На глави м 
> <p>— Хајдете -— вели, — поздравио вас господин владика, да идете на ручак.</p> <p>Сједе поп у 
очи:</p> <p>— Ја сам, господине!</p> <p>Господин човјек извади готову цигару, па тури у уста и  
ла.{S} Гледамо ми ко ће то бити.</p> <p>Господин човјек неспретно скочи с кола, па тромо, и као 
>— Гдје је овдје школа?</p> <p>— Ту је, господине, одмах до цркве.</p> <pb n="127" /> <p>— Води 
ајасмо.{S} Кмет скочи:</p> <p>— Ја сам, господине!</p> <p>Господин човјек извади готову цигару, 
 с Павлом Ђерићем?</p> <p>— Е, сељаче и господине, њега је ону ноћ, кад школа изгорје, нестало. 
p> <p>— Ја, велим, господин-попо, и ви, господо кметови и кумови, да није право да се дијете ко 
ко и куме, и ви, господин-попо и остала господо!{S} Ја велим, ако дозволите, да се дијете васпи 
то везао језик.{S} Није шала, као каква госпођа!{S} Па какве су јој оне хаљине, па како иде!... 
доби писмо да ове године о распусту иде госпођа, код које је Мара, у Беч, па хоће и њу да повед 
 кад се он враћао, како се све крије од госпође за дрва и у шупу, па плаче сама и како, каже, х 
з школске авлије изађоше једна кола, па готово трком пођоше улицом.</p> <p>Павао опали из пишто 
оворио.{S} Пјевао је у цркви, али гласа готово никаквог није имао.{S} Поп га је често дотјерива 
смеђа коса пада на чело.{S} Густе обрве готово се састају а међ’ њима једна дубока бора, која с 
ма, а оставише попа сама.{S} Није ни он готово ништа вечерао, а ту ноћ узе Мару себи у постељу. 
осподине!</p> <p>Господин човјек извади готову цигару, па тури у уста и наокришке, а све гледај 
е нека помама у људе да разграђују туђе градине и да упуштају стоку.{S} Пуца врљика, а разбијен 
 бијелу каву!</p> <p>У то дође и поп из градине.{S} Његово светитељско лице бјеше опет узело зе 
ата па гледа.{S} Поп је већ давно био у градини, и сваки час се враћа, да види је ли Мара устал 
те брукати себе живе, ни мене мртва, ни градити шта му драго.{S} Не почињите, док добро не смис 
е ухватити учитеља, и отети му Мару.{S} Граја се дигла, и силно као оркан креће се маса Зебићев 
астави га са земљом, а увријеђени народ гракну: удри, посветила ти се!{S} Све иде добро и сви с 
рукама:</p> <p>— Мара!</p> <p>— Мара! — гракнусмо ми, а ћата, што боље може, попу на муштулук.< 
оно тешко селу?</p> <p>— Не дај боже! — гракнуше сељаци. — Не говори тако, ако бога знаш!</p> < 
ба као рај.{S} Прозори закићени липовим гранама, под гредице подвучени струкови босиљка.{S} На  
објеручке.{S} Оприје се ногама о врбову грану, а леђима о другу, па га зањиха и баци на проваље 
пи вјечност, послије које ће зар и нама гранути сунце.</p> <p>Међу тијем мијења се што шта у се 
p> <p>Онда се спусти грозна киша.{S} Из грдне гомиле жеравице гдје је била школа сукне још час  
 сјекиром по једној греди од тавана.{S} Греда с праском паде по сред собе између двије скамије, 
довратку.{S} Поп преко прага, а пламена греда више врата тресну и лупи попа по потиљку.{S} Он п 
142" /> <p>— Воду на врата!{S} Обарајте греде! — чује се дрека са свих страна.{S} Читав облак о 
бјеше све у пламену.{S} Пуцају рогови и греде, већ је и таван дохватило; а у школи се свијетли  
м, и ми га угледасмо како поскочи преко греде, која се пушаше на патосу, па пође вратима.</p> < 
а ради, стаде лупати сјекиром по једној греди од тавана.{S} Греда с праском паде по сред собе и 
} Прозори закићени липовим гранама, под гредице подвучени струкови босиљка.{S} На пећи свакојак 
 главе.{S} Сасусмо чабар воде на њега и греду, и извадисмо га испод ње.{S} У тај пар цијела шко 
ка се забезекну:</p> <p>-— А какав тебе гријех мори?</p> <pb n="144" /> <p>Поп слабо махну руко 
ек а незнан му је час смртни.{S} Наш је гријех, ако умре поред нас живијех некрштена душа.{S} Ј 
о сам му платио за моје знане и незнане гријехе.</p> <pb n="99" /> <p>Сви ћуте.{S} Нико се не у 
ио.{S} Богу се молио: »Боже, опрости ми гријехе и одржи ме здрава, докле си ми живота поклонио! 
и учитељ, чисто нам је... баш се човјек гријеши!... хтједох рећи: чисто нам је — боже прости —  
 дошло, да ће и по селима почети, па је гриота да дијете задоцни.{S} Него ја тако мислим и каже 
а се прутићем и пролази као мимо турско гробље.</p> <p>Ко зна за што он тако чини?{S} Ко зна шт 
и одосмо његовој кући, а он оста сам на гробу.{S} Сједили смо може бити једно по сахата.{S} Мић 
таје ракије.{S} Шта је поп радио сам на гробу, то нико не зна.{S} Тек послије једно по сахата в 
 оструге у трбух.</p> <p>Онда се спусти грозна киша.{S} Из грдне гомиле жеравице гдје је била ш 
на очи; оне су влажне и лице гори као у грозници.</p> <p>А кад мрак притисне земљу, неко се шуњ 
туђе добро, продаћу их одмах, ма ни сто гроша не узео!{S} Неће бити моја штета.</p> <p>Не зна н 
репавице падоше на запурене обрашчиће а груди се почеше равномјерно дизати, исправи се поп у по 
о.{S} Успомене навалише и притискоше ми груди.</p> <p>— Лакше, Илија, лакше, још лакше!{S} Зате 
} Дубок јој је дах, а чудно јој нешто у грудима. .</p> <p>— А што си ми се замислила, голубице? 
о! — чу се са свих Страна.</p> <p>И све груну опет Зебићевим шором.{S} Кроз село лете људи и ви 
 тај пар цијела школа с ужасном праском груну о земљу, и све се начини као велико огњиште.{S} О 
на пут.</p> <p>— Не дао бог! — рече поп грцајући. — Па шта да радим?{S} Научи ме!</p> <p>— Пошљ 
да је Мара с попом заспала, изнесе свој губер и простре га пред врата попове собе, па леже.</p> 
итељу Саво«... -</p> <p>Бинко цикну као гуја, кад угледа попа:</p> <p>— Спасавајте кума, ако ће 
о, гладно и жедно у туђем свијету! — Па гурај дјетету колаче и друге понуде у руке и у уста.</p 
Жене једна по једна њега у руку, па као гуске једна за другом на капију.{S} И млађи свијет оде. 
спод шешира смеђа коса пада на чело.{S} Густе обрве готово се састају а међ’ њима једна дубока  
једи мало кукаст нос, а под њиме малени густи брчићи, које је он на обје стране рашчешљао, те с 
и попа, али му се језик завезао, и само гута пљувачку.{S} И Аксентије са Станојем покуњио се, п 
 сретна да ти је Марија и наше кумство! да бог да свако добро и радост од ње да дочекаш; да те  
жених пилића, пастрме и толико «заире», да би Војин четовођа рахат цијелу чету њоме нахранио.{S 
а и учитељ није имао ништа против тога, да је Мара већ свршила «васпитање», и да сада похита уч 
вели, — поздравио вас господин владика, да идете на ручак.</p> <p>Сједе поп у кола, па још и Ма 
Била је са свим почађила и испрепуцала, да се једва разазнавао светац.{S} Само горе, гдје је гл 
и разбоја?{S} А и Иконија је остарјела, да се једва држи на ногама.{S} Шта ви — вели — мислите? 
ка.{S} Некакав страх бјеше обузео попа, да се једва држаше на ногама.</p> <p>Аксентије Смиљанић 
о, и што му је кућа до владичина двора, да је владика изишао до врата, и помогао попу да сиђе с 
 је како у тој кући има много које шта, да ни десето не знаш чему је и за што је, и како се чов 
но био у градини, и сваки час се враћа, да види је ли Мара устала.{S} Пред зору је била лака ки 
е смислите, и док не буде доста новаца, да не будете постидни пред свијетом.{S} То вам је на ам 
 је твоја воља, попо; и твој благослов, да му узмемо добру жену дадиљу, или да га дамо каквој б 
тица, и да је људи, код којих је, пазе, да не може боље бити: «Не слази» вели «с крила».{S} Да  
 име бога и с твојим благословом, куме, да се крећемо.</p> <p>Иконија с црвеним очима утаче се: 
ц јул, и док кум Нинко не запреже коње, да води душу села из села.</p> <p>Кад по други пут оде, 
и урнебес од попова.{S} Доста да знате, да је наш поп био најстарији у цијелом округу, те да му 
и!{S} Тек велим толико да јој одредите, да се не рачуна баш сироче, и да би се имала чиме прихр 
ла господо!{S} Ја велим, ако дозволите, да се дијете васпитава као варошка дјеца, јер ово, ви в 
Вилотић:</p> <p>— Ако сам ти прав, оче, да се окумимо!{S} Тако народ, хвала му, мене изабра.</p 
ник подметнуо двије старе коњске плоче, да се мало гигају кола као на »вендерима« и да се попу  
 сматраше цијелу ствар за изгубљену, и, да није старијих <pb n="139" /> људи, не би можда ни у  
н-попо, и ви, господо кметови и кумови, да није право да се дијете код толиког свог имања потуц 
и, — хајде ме води!</p> <p>— Ама сједи, да пијеш штогод! — рече кмет.</p> <p>— Нећу ништа — реч 
е кући.{S} Веле: морам учити француски, да стигнем друге и тако даље» Можете мислити како нам ј 
о сазивати дјеце.</p> <p>Попа се клони, да је чудо.{S} Већ је недјељу дана, а с њиме није још н 
х трчи по попа, и он то од часа намири, да је сваком право.</p> <p>Код куће је живио скромно и  
 власт запопи.</p> <p>— А онако нијеси, да речеш, каквијех школа учио?</p> <p>— Нијесам никакви 
 он за све моли, кад они морају радити, да је богомрско не радити у петак, јер је то само турск 
роче, и да би се имала чиме прихранити, да је не дај боже, ви који...{S} Чекајте док свршим!{S} 
так, стаде пред олтар па поче говорити, да је бог оставио недјељу и празнике за цркву, да се у  
раван.{S} Знам, кад год му приђем руци, да ме пита чији сам.</p> <p>Тако смо ми рачунали, а и у 
кви.{S} Силне, свете и поучљиве ријечи, да те језа подиђе.{S} Црква је служила сваки дан, а нед 
чињем причати, рачунали смо ми, а и он, да ће му бити тако педесет година.{S} Попадија јал’ је  
ш је!{S} Не бих га ја овдје ни помињао, да и он није имао удјела у Маријином отхрањивању.{S} Ви 
а?...{S} Него, браћо, ја бих вас молио, да јој за сваки случај одредимо мало имања од народног  
а с њоме?</p> <p>— Мислим, оче владико, да је дам у кумову кућу, да се дијете учи раду.</p> <p> 
ли ви хришћани? како је то зло ударило, да је горе него ли у Турској?{S} Синоћ ме — вели — зову 
 и женска, и тако је сад вријеме дошло, да ће и по селима почети, па је гриота да дијете задоцн 
ет година.{S} У очима му нешто страшно, да те свега језа подиђе.{S} Било нас је, који смо мисли 
хоћете да ја затворим ово свето мјесто, да га не газите богопротивним ногама и да ме не црните  
нути за ме час.{S} Него сам вас зовнуо, да се договоримо за неке ствари.</p> <p>Кум Нинко хоће  
а нема!{S} Послије службе дигне се поп, да види да учитељ није што болестан.{S} Кад уђе у собу, 
 те утјеши и подвори под твоју старост, да се дичиш и поносиш њоме, како се народ дичи и поноси 
ог оставио недјељу и празнике за цркву, да се у остале дане човјек радећи моли богу, да се он з 
 у остале дане човјек радећи моли богу, да се он за све моли, кад они морају радити, да је бого 
о радите?{S} Шта сам ја згријешио Богу, да ми не дате под моје старе дане живјети?{S} Како ћу — 
је много чуда, што је видео у Биограду, да му једва вјеровасмо.{S} За Мару вели да је најприје  
 <p>Поп приђе кревету и пипаше по њему, да пробуди Мару, али кревет бјеше празан.</p> <p>Он ист 
p>Онда је узе на руку и понесе је попу, да је пољуби, па с Глувићем оде његовој кући.{S} Поздра 
 <p>Доктор нареди да га оставе на миру, да га нико не дира ни зановета, а владици на пољу рече: 
p>— А?</p> <p>— Што си; велим, стао ту, да те тако знојава бије вјетар?</p> <p>— ’Вако ја кад с 
, оче владико, да је дам у кумову кућу, да се дијете учи раду.</p> <p>— Штета би — вели владика 
{S} Веле, кад је наш поп дошао у варош, да су лупала звона и пуцале прангије, јер коњаник, што  
слије да запитамо и друге паметне људе; да видимо шта ће они рећи.</p> <p>— Ја велим да је опет 
 свако добро и радост од ње да дочекаш; да те утјеши и подвори под твоју старост, да се дичиш и 
оље бити: «Не слази» вели «с крила».{S} Да бог да!{S} Само што нешто сметено прича како се раст 
андило, које је горјело пред школом.{S} Да је у тај пар Иконија провирила, би помислила да глед 
сам — вели поп — никад на то мислио.{S} Да видиш, није луда ова учитељева.</p> <p>— А како ће т 
 ногама.{S} Шта ви — вели — мислите?{S} Да се договоримо ми, па послије да запитамо и друге пам 
 <p>— Лијепа старост! — рече владика. — Да бог да још дуго да поживиш! — А бога ти, оче — не пр 
p> <p>— Природу! — рече он замишљено. — Да! тој сам се мисли и сам поклонио!{S} Велика је то књ 
екаквом заносу.</p> <pb n="116" /> <p>— Да бог да да ово све на добро изађе! — рече баба Стеван 
ред његовим преосвештенством?!</p> <p>— Да како ћу? — рече наш поп. — Онако је све у длаку!{S}  
се зове мала?</p> <p>— Мара. -</p> <p>— Да је благословена;</p> <p>Послије ручка много се што ш 
те, прије него га дам из куће.</p> <p>— Да га крстимо! — рекоше сељаци.</p> <p>— Ко ће бити кум 
а заклела да га чувам и пазим.</p> <p>— Да узмемо Иконију — викнуше сељаци.</p> <p>— Добро! — р 
>— Божја, па моја! — рече поп.</p> <p>— Да је жива и здрава! — рече владика, милујући дијете.</ 
лувић стидљиво изађе напријед:</p> <p>— Да простиш ти, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се мо 
че владика, — желиш ли штогод?</p> <p>— Да се исповједим! —~ рече поп.</p> <p>Владика се забезе 
јећу наплаци и коњске плоче.</p> <p>Ал’ да се удари путем на Јаругу, морали смо се вратити до б 
те ислабило!»</p> <pb n="123" /> <p>— А да, весела друго, гладно и жедно у туђем свијету! — Па  
 И она с њим!</p> <p>Поп се занесе, и а да падне на узнак, а сељаци га прихватише.</p> <p>У тај 
чеше отјецати.{S} Не може више ни хљеба да замијеси. »Хоће — вели — душа на нос да <pb n="96" / 
више добру рад.{S} Па ја велим не треба да стајеш њеној срећи на пут.</p> <p>— Не дао бог! — ре 
здравља се она с нама — каква је, једва да је познаш!{S} А кад коме од нас момака пружи руку, а 
 поповске капе и шаље у варош.{S} Једва да је што више знао од онога што је дјеци говорио.{S} П 
 владика с попом разговарао.{S} Звао га да га узме у конзисторију, али поп вели да не може ника 
а неће под своју старост молити другога да јој чита писма.{S} А док она одрасте неће се писма т 
, хоће да умре.{S} Не треба ни око тога да се задржавам како је поп на врат на нос спремио кола 
носу.</p> <pb n="116" /> <p>— Да бог да да ово све на добро изађе! — рече баба Стевана.</p> <p> 
 села.{S} Свакоме су пуна уста.{S} Нада да ће нам она бити кад тад учитељ, заносила нас је све. 
— Браћо — вели, — тако ми се све допада да ће скоро куцнути за ме час.{S} Него сам вас зовнуо,  
и клизе неосјетно.{S} Што прође изгледа да је мало час било, само у будућности види вјечност ср 
 боме, немаш кад од механе.{S} Треба ја да водим и твоју бригу.</p> <p>Он иде даље а ковач као  
 <p>Поп ван себе од радости.{S} Иконија да се угуши од суза, па не пушта дијете из руку.{S} Жен 
рио.{S} Кад би у недјељу, а поп га чека да држи пијевницу.{S} Јес’, ал’ учитеља нема!{S} Послиј 
и не могу доћи.{S} Причао ти је владика да ме је премјестио у један пансионат, гдје се говори с 
S} Много поп савјетује и моли кум-Нинка да пази на ово и на оно и да добро упамти све, па да му 
рича: како јој је самој, како је хтјела да се ухвати за кум-Нинкова кола кад се он враћао, како 
 сву исјећи.{S} Мене је покојна заклела да га чувам и пазим.</p> <p>— Да узмемо Иконију — викну 
 каквих мало има.{S} Није се она родила да бере кудјељу.{S} Него ти њу дај даље у школу!</p> <p 
може од ње да растане, и кад је мислила да је Мара с попом заспала, изнесе свој губер и простре 
тај пар Иконија провирила, би помислила да гледа светитељске слике.{S} Наднијело се увело старч 
та да радим јако с њоме.{S} Дијете ваља да се по мало учи кућевном реду и послу.{S} Шта ће</p>  
ће и њу да поведе.{S} Владичина је воља да дијете, прије него се са свим врати кући, види што в 
обу гдје је дијете било.{S} Рече женама да изађу, а сам оста неко вријеме код дјетета.{S} Чудно 
 поштено ни свануло, а већ све село зна да се у попа нашло женско дијете.{S} Весели људи и жене 
 марва!</p> <p>Сељаци су видјели истина да је овај учитељ са свијем нешто друго од пређашњег, и 
отпоче:</p> <p>— Куме мој и оче, сретна да ти је Марија и наше кумство! да бог да свако добро и 
 ово и на оно и да добро упамти све, па да му послије прича кад се врати.{S} Тако они бригају б 
Мића црквењака пред порту с врљиком, па да му пребије голијени, који се од вас усуди ступити но 
му било да остави дијете у Биограду, па да се сам врати?{S} Бог зна би ли он то могао икако и п 
аки као пуце, апостола му његова?{S} Па да га не бијем! — Па опет: пљус!</p> <p>— Гори си од те 
велиш ти, оче, и ви, браћо?</p> <p>— Па да огледамо, а? — рече кум-Нинко.</p> <pb n="106" /> <p 
 да ће и по селима почети, па је гриота да дијете задоцни.{S} Него ја тако мислим и кажем да се 
 ону трку и урнебес од попова.{S} Доста да знате, да је наш поп био најстарији у цијелом округу 
на како да почне, како да га тјеши, шта да му каже. — Поп издиже главу и погледа по свјема:</p> 
 силније цакле.</p> <p>А она не зна шта да ради.{S} Препуно јој срце, па не може нигдје да се с 
 дао бог! — рече поп грцајући. — Па шта да радим?{S} Научи ме!</p> <p>— Пошљи је у Биоград на н 
ноћни мрак.</p> <p>— Не знам просто шта да радим? — говори слика из авлије.</p> <p>— Остани! —  
— вели — много мислио и лупао главу шта да радим јако с њоме.{S} Дијете ваља да се по мало учи  
 и моли се богу да је прими.</p> <p>Шта да се ради?</p> <p>У један пут попадија се дохвати за п 
рави шешире.{S} Остоја богословац прича да се сада раставља са том женом, јер га она тужи да је 
есец школске године, не може човјек жив да дочека.{S} Али нема више туге.{S} Разведрила су се л 
 који се иде затворенијих очију.{S} Бог да му душу прости!{S} Жао нам га је било.{S} Вио је сир 
<p>»Он прочита наше село.</p> <p>»— Бог да му душу прости!«</p> <p>— А... онај... ваш учитељ?{S 
 да ти је Марија и наше кумство! да бог да свако добро и радост од ње да дочекаш; да те утјеши  
и: «Не слази» вели «с крила».{S} Да бог да!{S} Само што нешто сметено прича како се растао с њо 
ијепа старост! — рече владика. — Да бог да још дуго да поживиш! — А бога ти, оче — не прими за  
 заносу.</p> <pb n="116" /> <p>— Да бог да да ово све на добро изађе! — рече баба Стевана.</p>  
а дуго и на много.</p> <p>— Амин да бог да! — одазваше се тихо сељаци.</p> <p>Сви се обредише р 
и тањира. — Знали смо ми већ у напријед да нас он неће осрамотити!</p> <p>Поп га је час по прек 
 намргоди се па ћути.{S} Поручи што год да једе, па опет у школу.{S} Дјеце није било, <pb n="12 
па сад гледајте!</p> <p>Хоће они штогод да проговоре, али се загрцнули, па само кашљуцају.</p>  
скочи!«.{S} Теретан јој сваки рад и све да јој је да лежи.{S} Не тужи се истина никоме, али поп 
је што му на уста дође и кад се он даде да га учи које ко, ко није ни орао ни копао.{S} Тако и  
чи.{S} Један пут уђе нека помама у људе да разграђују туђе градине и да упуштају стоку.{S} Пуца 
 Нинко намјешта што боље умије.{S} Каже да је весела као птица, и да је људи, код којих је, паз 
ним обрашчићима.{S} И таман се поп наже да је пољуби, а дијете у сну махну руком, окрете се на  
/p> <p>Поодавно је већ како поп не може да махне косом ни да закопа мотиком, али за то је он ип 
} Теретан јој сваки рад и све да јој је да лежи.{S} Не тужи се истина никоме, али попу пао нека 
>— Не марим за мале душе, ја нећу овдје да се с тобом цмакам! ја хоћу рад!{S} Или ме волиш или  
{S} Препуно јој срце, па не може нигдје да се скраси.{S} Сједне на креветац, држи колач у руци  
јеч, тако је мало говорио.{S} Кад видје да му и оно мало, што овда онда проговори, нико не разу 
ите?{S} Да се договоримо ми, па послије да запитамо и друге паметне људе; да видимо шта ће они  
о насмија.</p> <p>— Лијепо, оче! — веле да је рекао. — Хвала ти!{S} Таки мени и требају!</p> <p 
а, цакле се очи, и ма у који крај школе да станеш, увијек гледају у тебе.{S} Озбиљне, црне, про 
 у постељу.{S} Иконија се не може од ње да растане, и кад је мислила да је Мара с попом заспала 
о! да бог да свако добро и радост од ње да дочекаш; да те утјеши и подвори под твоју старост, д 
, а сама оста с Иконијом.{S} Већ почиње да свиће први дан Духова.{S} Сио поп на клупицу у авлиј 
их неколико оружаних, а Павао шиба коње да све врца крв.</p> <p>За њима пристадоше још неколико 
на ону страну, зачкиљи очима и труди се да позна ко је.{S} У један пут пљесну рукама:</p> <p>—  
</p> <p>— Сјећам!</p> <p>— Сјећаш ли се да ми ти рече да је то доста за добра пастира?</p> <p>— 
n="130" /> опет узмем чекић, чини ми се да у њему нема пет драма, а леђа ми чисто шкрипе.</p> < 
поп био најстарији у цијелом округу, те да му је по томе спадала нека особита почаст и задатак  
тиш ти, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се моја домаћица прије два мјесеца <pb n="100" /> по 
 у Глувићевој кући.{S} Напредује дијете да ти је милина погледати.{S} Жене се надмећу понудама  
ад не могах заспати, а ја викнух дијете да хвата.</p> <p>— Ходи у кућу! — рече поп. — Мара још  
 рачуна о своме стаду?{S} Или ви хоћете да ја затворим ово свето мјесто, да га не газите богопр 
аћо, и ви, господин-попо, ако дозволите да рекнем и ја.</p> <p>Зачудише се људи:</p> <p>— Кажи, 
ти, Настасе Андрићу, ама зар ви мислите да ја не видим да сте и вас четворица у овом божјем дом 
 ту марву?</p> <p>— Ја шта ћу, кад неће да иде?</p> <p>— А што је не храниш добро, па би ишла?< 
ам у школу, а сад ме ни о распусту неће да пусте кући.{S} Веле: морам учити француски, да стигн 
 шупу, па плаче сама и како, каже, хоће да умре.{S} Не треба ни око тога да се задржавам како ј 
роломљен таван наже се у пламену и хоће да дохвати патос.</p> <p>— Додајте ми добар котао пун в 
о за неке ствари.</p> <p>Кум Нинко хоће да соколи попа, али му се језик завезао, и само гута пљ 
у коме вели: »Слатки бабо!{S} Хоће срце да ми пукне, што ти не могу доћи.{S} Причао ти је влади 
 не дође Марко трубач из војске, и рече да је Павао отишао у Биоград и ступио у војску.{S} Кад  
ам!</p> <p>— Сјећаш ли се да ми ти рече да је то доста за добра пастира?</p> <p>— Сјећам!</p> < 
женидбу.{S} Онај исти, коме учитељ рече да је марва.</p> <p>Сједе поп с Маром за сто под орахом 
S} Кад на пошљетку сав поцрвење па поче да дршће, каже: »Шта је то, браћо, јесте ли ви хришћани 
, да је Мара већ свршила «васпитање», и да сада похита учити се кућевном послу.{S} Већ је поп м 
мије.{S} Каже да је весела као птица, и да је људи, код којих је, пазе, да не може боље бити: « 
одредите, да се не рачуна баш сироче, и да би се имала чиме прихранити, да је не дај боже, ви к 
 петак, јер је то само турски светац, и да ће он свакога избрисати из протокола крштених, који  
е мало гигају кола као на »вендерима« и да се попу »не труцка зорли«.</p> <p>Једном у сумрак уг 
 да га не газите богопротивним ногама и да ме не црните све горе пред оцем небеским!{S} Пошљедњ 
ама у људе да разграђују туђе градине и да упуштају стоку.{S} Пуца врљика, а разбијених глава к 
аше.{S} Престравили се, па заборавили и да гасимо.{S} А он стоји.{S} Црвен га пламен обасјао, б 
оли кум-Нинка да пази на ово и на оно и да добро упамти све, па да му послије прича кад се врат 
о друго од пређашњег, и мислили смо сви да је он учеван човјек, али га нијесмо марили.{S} Нароч 
, «а због мене једног, вели, не вриједи да премјешташ конзисторије у село!»</p> <p>Владика се д 
руку опет на срце.</p> <p>Доктор нареди да га оставе на миру, да га нико не дира ни зановета, а 
S} Послије службе дигне се поп, да види да учитељ није што болестан.{S} Кад уђе у собу, а он ле 
 по селу, али је расијан и све се труди да сакрије радост.{S} А кад је на само често му се разв 
 раставља са том женом, јер га она тужи да је бије и злоставља. — Неће он, сељаче, никад среће  
атворисмо.</p> <p>Сад смо се сви надали да ће нам Мара доћи за учитеља.{S} Већ је поп с неколик 
да га узме у конзисторију, али поп вели да не може никако оставити села, «а због мене једног, в 
да му једва вјеровасмо.{S} За Мару вели да је најприје с писмом владичиним ишао у једну школу,  
ао да његова ријеч на јалово прође, или да он узима власт која му не приличи.</p> <p>Стјепану,  
ов, да му узмемо добру жену дадиљу, или да га дамо каквој бабињари да га прихрани, док не узмог 
одиђе.{S} Било нас је, који смо мислили да је помјерио памећу.</p> <p>— Воду! — дрекну он.</p>  
зору, и изиђе у авлију.{S} Мара му поли да се умије, и старац, и ако ислабио, ипак сталним кора 
у уста, гледа на ону страну, гдје мисли да му је жена и дијете, па понавља: »Слава теби, Господ 
, кад угледа попа у оној помпи, помисли да је владика, па ободе коња на муштулук.</p> <p>Било к 
. — Ја те не видјех ни да се крстиш, ни да клањаш.{S} Не знам само чивутскога закона.</p> <p>Ту 
> <p>Сви ћуте.{S} Нико се не усуђује ни да сједне.{S} И поп стоји, а бијела му брада час по заи 
 већ како поп не може да махне косом ни да закопа мотиком, али за то је он ипак увијек у послу. 
тин, — Рече Павао. — Ја те не видјех ни да се крстиш, ни да клањаш.{S} Не знам само чивутскога  
заковрну од један пут, и већ му се чини да неће ни ноћи жив дочекати, па зове Нинка, Аксентија  
ика донесе једну књигу, па је даде Мари да чита.{S} Она отвори у сриједи.{S} Намргоди њене очиц 
 дадиљу, или да га дамо каквој бабињари да га прихрани, док не узмогне само јести.</p> <p>У тај 
 питао шта је учила, и кад она одговори да свршује четврти разред, запита он попа:</p> <p>— Па  
те нешто питају.{S} Ја знам кад се деси да сам сам у школи, спопадне ме некакав страх и не смиј 
р скочи на нашег попа:</p> <p>— Како ти да говориш онако пред његовим преосвештенством?!</p> <p 
 рупцем брише зној с чела.{S} Мора бити да се с њом родио.{S} Чудно она оскаче на младом лицу,  
ије» вели «ни плакала!» Гдје ће то бити да дијете не плаче?</p> <p>Што да вам причам како нам ј 
ндура, али нико није могао ни помислити да не послуша попа, а он опет са своје стране није ни с 
шта ћемо?{S} Попу не смијеш ни поменути да устане око владике, не би ли је он како истргнуо од  
и четврти разред.{S} Већ је зову сељаци да пише писма њиховим својтама, који су у војсци.{S} И  
рављању новога владике.{S} Народ одлучи да попу за тај дан начини нове хаљине, и учитељ је чита 
као да су јој двије године.{S} Рече јој да се прекрсти, па је метну у кола горе.{S} Онда се и с 
м може испећи каву.</p> <p>Не рекох вам да је такав договор да кум Нинко вози Мару у Биоград и  
им!{S} Пошљедњи вам пут кажем и позивам да се оставите пасјалука и несрећне работе.{S} Јеси чуо 
и проговориће нешто, и час прије гледам да загребем на поље.</p> <p>Учитељ је био један кројач, 
Мојсило Прокић.</p> <p>— Мислим и кажем да се дијете даде у школу.</p> <p>— Какву школу?{S} Ко  
они се кум-Нинку. — А ја мислим и кажем да се дијете васпитава!</p> <p>— Шта то? — рече Мојсило 
задоцни.{S} Него ја тако мислим и кажем да се дијете васпитава и никако друкчије!</p> <p>Згледа 
длаку!{S} Још сам заборавио да му кажем да сам и једног турчина покрстио <pb n="111" /> и ено г 
, спопадне ме некакав страх и не смијем да се обазрем на ону страну.{S} Све ми се чини проговор 
а те свиње; јер ако још један пут чујем да су упале у туђе добро, продаћу их одмах, ма ни сто г 
м ја нијесам смио ни говорити.{S} Видим да му не ваљају послови што ради, али гдје ја прост чов 
рићу, ама зар ви мислите да ја не видим да сте и вас четворица у овом божјем дому?{S} Прогнаћу  
дико!{S} Ја затворам очи, а дивно видим да је други свијет настао.{S} Дође учеван човјек с који 
димо шта ће они рећи.</p> <p>— Ја велим да је опет дате мени у кућу,</p> <p>— рече Глувић.</p>  
нас живијех некрштена душа.{S} Ја желим да крстимо дијете, прије него га дам из куће.</p> <p>—  
ђе у кућу.{S} Сви умукоше, нико ни ухом да макне, поп уђе у собу.</p> <p>Дуго гледа мирну и без 
цркву да пјеваш?</p> <p>— Нијесам пијан да пјевам!</p> <p>Поп устукну један корак, наже се напр 
 на зид гдје су врата.</p> <p>Поп таман да скочи још преко прага, а Бурмазевић, који је стајао  
есељу за дуго и на много.</p> <p>— Амин да бог да! — одазваше се тихо сељаци.</p> <p>Сви се обр 
: — Упамтиде ти, учитељу, коме си казао да је марва!</p> <p>Сељаци су видјели истина да је овај 
рчевину, а плуг пуче на двије поле, као да је од леда.{S} Псује Јеротије што му на уста дође и  
ти дијете и најзад је Нинко понесе, као да су јој двије године.{S} Рече јој да се прекрсти, па  
а по народу.{S} Махну слабо главом, као да рекне »с богом« и пријеђе преко пута.{S} Отвори цркв 
="144" /> <p>Поп слабо махну руком, као да му приђемо.{S} Владика сједе на столицу до кревета,  
има, а свакоме пуно срце и лако му, као да се окупао.</p> <p>Тако је он дјеловао.{S} Никад није 
ош, у Биоград.</p> <p>Попа штрецну, као да га неко ножем удари.</p> <p>— Зар да се одвојим од с 
из плећа.</p> <p>Ми се склонисмо, а као да нас пушка по сред срца удари.{S} Она корачи један пу 
азвуче лице, трже се једном, и онда као да се осмјехну и као да отвори мало руку, кад јој Икони 
ебе, па кад их упре у попа, њему је као да га полијева неким животворним балсамом.</p> <p>— Гле 
неспретно скочи с кола, па тромо, и као да је бог зна како уморан, приђе столу, гдје је и поп с 
Озбиљне, црне, продиру ти у душу, и као да те нешто питају.{S} Ја знам кад се деси да сам сам у 
за цигаре.{S} Гледа само око себе и као да није весео.{S} А са оне боре на челу не може човјек  
то кроз главу.{S} Скочи с клупице и као да се насмјехну, а у исти пар чу дреку малога <pb n="97 
једном, и онда као да се осмјехну и као да отвори мало руку, кад јој Иконија тури у њу воштаниц 
ковој или Глувићевој кући.{S} А они као да им је владика дошао: завирују је са свих страна и ве 
више не виђаше од дима.</p> <p>Опет као да се чује попов глас, али је загушен и не разбирају се 
, још већма зачкиљи, а бора на челу као да још дубља дође.</p> <p>Онда се опет лијевим раменом  
а он опет са своје стране није ни сањао да његова ријеч на јалово прође, или да он узима власт  
господо кметови и кумови, да није право да се дијете код толиког свог имања потуца по туђим кућ 
т! — рече владика. — Да бог да још дуго да поживиш! — А бога ти, оче — не прими за зло, — гдје  
ко је све у длаку!{S} Још сам заборавио да му кажем да сам и једног турчина покрстио <pb n="111 
 Благосиља све редом, а Мићу заповједио да све црквене чарапе, тканице и рубље изнесе у порту и 
p> <p>— Какву школу?{S} Ко је још видио да женско чељаде иде у школу?</p> <p>— Е, идите у варош 
ину да скује резу за затвор и предложио да се купи катанац, а поп једне надјеље стаде пред олта 
се кућевном послу.{S} Већ је поп мислио да поведе ријеч о томе с народом, али <pb n="109" /> се 
ршим!{S} Тако сам ја срачунао и смислио да јој одредимо, ако је ваша воља, ово парче земље, гдј 
ћутање, нико не зна како да почне, како да га тјеши, шта да му каже. — Поп издиже главу и погле 
е.</p> <p>Опет ћутање, нико не зна како да почне, како да га тјеши, шта да му каже. — Поп издиж 
упио.{S} Чудно да млађи људи, ма колико да су вољели Мару, сматраше цијелу ствар за изгубљену,  
 чије ће руке доћи!{S} Тек велим толико да јој одредите, да се не рачуна баш сироче, и да би се 
ину-дана преко главе.{S} Кад је требало да дође, поп доби писмо да ове године о распусту иде го 
е и онога храма.{S} Много би њојзи било да јој одредите и ово, што ја до сад држах.{S} Шта ће ж 
устио народ на пут, и како би њему било да остави дијете у Биограду, па да се сам врати?{S} Бог 
ве на покајање.{S} Није се никад десило да му се не послушају свете ријечи.{S} Један пут уђе не 
> <p>— Ја — вели поп — и народ рачунамо да ми је тако седамдесет.</p> <p>— Лијепа старост! — ре 
 Је ли овдје кмет?</p> <p>Ми помислисмо да је нов ћата, па поустајасмо.{S} Кмет скочи:</p> <p>— 
 Кад је требало да дође, поп доби писмо да ове године о распусту иде госпођа, код које је Мара, 
оста неко вријеме код дјетета.{S} Чудно да дијете, чим осјети његову браду на својем образу, за 
кола.</p> <p>Народ се искупио.{S} Чудно да млађи људи, ма колико да су вољели Мару, сматраше ци 
, ви видите и тако, мислим, није рођено да копа и оре, а то би <pb n="105" /> било и срамота за 
 народ.{S} А поп још кад хоће што важно да бесједи <pb n="94" /> поручи кмету да зовне још људе 
S} Све више изнемаже и једну ноћ лијепо да заковрне.{S} Ударише некакви болови у крста и све се 
опастио сам своју каријеру и спао на то да будем учитељ!...{S} Овдје су сви моји покушаји јалов 
ед.{S} Лијепо је, брате, говорио, чисто да се заплачеш.{S} Кад на пошљетку сав поцрвење па поче 
вам причам како нам је било без ње, што да вам описујем како је сиромах поп чисто занесен и чес 
оно, мисли једно а говори друго.{S} Што да вам приповиједам како смо били као убијени и како је 
 то бити да дијете не плаче?</p> <p>Што да вам причам како нам је било без ње, што да вам опису 
Сви поустајаше.</p> <p>— Имао бих нешто да проговорим са старијим људима, — рече поп.</p> <p>Же 
ао да га неко ножем удари.</p> <p>— Зар да се одвојим од својега дјетета? — А брада му задрхта. 
/p> <p>Не рекох вам да је такав договор да кум Нинко вози Мару у Биоград и понесе владичино пис 
да замијеси. »Хоће — вели — душа на нос да <pb n="96" /> ми искочи!«.{S} Теретан јој сваки рад  
лице.{S} Смијеши се и чисто не може сит да је се нагледа:</p> <p>— Сад ми је са свим добро!{S}  
ући.{S} При свршетку добијем заповијест да идем у Б. Морао сам проћи кроз <pb n="146" /> моје с 
ве, погледају се испод очију и хоће већ да се љубе пред народом.{S} А послије службе: цмок!{S}  
 на срце и црне му мисли долазе у главу да ће изгубити друга.{S} Забринуо се силно и ноћу често 
во ме!</p> <p>— Знам! а камо се у цркву да пјеваш?</p> <p>— Нијесам пијан да пјевам!</p> <p>Поп 
ли у Турској?{S} Синоћ ме — вели — зову да читам молитву Арнаутовићу, кад ја тамо, а њему Срнин 
се разбира.{S} Јечи само и моли се богу да је прими.</p> <p>Шта да се ради?</p> <p>У један пут  
авирују је са свих страна и већ не могу да је се сити нагледају.</p> <p>Тако она весели попа и  
да скочи, трчи у кухину и тјера Иконију да јој прича које шта.{S} Послије трчи по авлији, ваби  
а.{S} А кмета поздрави нек’ закаже селу да пази на те свиње; јер ако још један пут чујем да су  
 каже, све код тог професора, нудили му да наспе чорбу себи у тањир, али он, вели, казао: «нека 
S} Али и јесте човјек!{S} Та приличи му да је сам владика!</p> <p>Кад је поп стигао у варош, пр 
рече владика, — има и матор човјек чему да научи. — А како ти се зове мала?</p> <p>— Мара. -</p 
е горе, и кмет већ био поручио Циганину да скује резу за затвор и предложио да се купи катанац, 
, код које је Мара, у Беч, па хоће и њу да поведе.{S} Владичина је воља да дијете, прије него с 
ше.{S} Дође и Иконија, и поша рече попу да изађе, а сама оста с Иконијом.{S} Већ почиње да свић 
владика изишао до врата, и помогао попу да сиђе с кола, па му није дао ни руке, него се с њиме, 
о да бесједи <pb n="94" /> поручи кмету да зовне још људе, којих ће се највише тицати бесједа.{ 
ишта не <pb n="132" /> ради!...{S} Хоћу да пресвиснем, гледајући ову неправду!...»</p> </div> < 
p>— Знам, оче; а куда ћу прије?{S} Знаш да сам инокосан.</p> <pb n="91" /> <p>- А моба?</p> <p> 
слави!{S} А мене немој дирати!{S} Видиш да радим!</p> <p>Па опет се извали на кревет и отвори к 
вао исколачи очи:</p> <p>— Зар не видиш да је сваки као пуце, апостола му његова?{S} Па да га н 
 твоја и паметнија од моје.{S} Само још да видим шта ће село рећи.</p> <p>А у селу ко смије рећ 
ај се ближи богу!</p> <pb n="135" /> <p>Да, али поп не зна од колико се руку може читати та књи 
 — боже прости — стајао на путу.</p> <p>Да видите јесмо ли дочекали чему смо се надали!</p> </d 
 стала на врата па гледа.{S} Поп је већ давно био у градини, и сваки час се враћа, да види је л 
 била увијек дупком пуна.{S} Прије, још давно, и кад је какав светачац па и петак, нагура се пу 
п уздахну и завали се у постељу.</p> <p>Давно је пала роса, већ се и исток румени, а поп још не 
у и крајцарама; веза новце у мараму, па даде попу:</p> <p>— На остави; ово је Маријино!</p> <p> 
p> <p>Владика донесе једну књигу, па је даде Мари да чита.{S} Она отвори у сриједи.{S} Намргоди 
и.{S} Сељацима не рече ништа.{S} Сам се даде у неке мисли.</p> <p>Од то доба он учитеља никад в 
ћ.</p> <p>— Мислим и кажем да се дијете даде у школу.</p> <p>— Какву школу?{S} Ко је још видио  
 срећа чека дијете.</p> <p>Поп заћута и даде се у мисли.{S} И владика ћути.{S} Тако то траја не 
еротије што му на уста дође и кад се он даде да га учи које ко, ко није ни орао ни копао.{S} Та 
ићо изнесе по ново ракију.{S} Прву чашу даде куму Нинку.{S} Он узе чашу, скиде капу и устаде, а 
твој благослов, да му узмемо добру жену дадиљу, или да га дамо каквој бабињари да га прихрани,  
оше раменима и, сами не знајући за што, дадоше се у некакву тамну слутњу.</p> <p>Другога дана и 
/p> <p>— Знам! свршила у селу, а сад је дај даље у варош, у Биоград.</p> <p>Попа штрецну, као д 
 не враћа с пута на који полазим.{S} Не дај боже смртна случаја, или какве задјевице, шта би он 
 <p>— Је ли оно тешко селу?</p> <p>— Не дај боже! — гракнуше сељаци. — Не говори тако, ако бога 
а би се имала чиме прихранити, да је не дај боже, ви који...{S} Чекајте док свршим!{S} Тако сам 
месте ме!{S} Немам ја својега имања, ни дај Боже!{S} Све је ваше и онога храма.{S} Много би њој 
а родила да бере кудјељу.{S} Него ти њу дај даље у школу!</p> <p>— Не чу ти, оче владико, сврши 
два мјесеца <pb n="100" /> побабила.{S} Дајте мени дијете и Иконију, док је оно још за сисе!{S} 
едном <pb n="104" /> у недјељи.{S} Него дајте ви мени дијете у кућу.{S} У мене је и задруга већ 
чунао у нешто што припада цркви и селу, дакле попу.</p> <p>Поп је говорио врло често бесједе у  
удници.{S} Она је служила цркви и селу, дакле попу. — Послије ћу вам већ и о њој причати.</p> < 
пламен.{S} Али он још јаче букну; сукну далеко иза звонаре, а варнице се хватају за небо.{S} Шљ 
S} Већ се више не кају сељаци што су је дали у школу, а поп кад је погледа уздиже очи к небу, и 
а да водим и твоју бригу.</p> <p>Он иде даље а ковач као опарен трчи поповој кући и стеже шину. 
у ништа.{S} Само се зави у струку и оде даље.</p> <p>Други пут Павао Ђерић води волове с празни 
<p>— Знам! свршила у селу, а сад је дај даље у варош, у Биоград.</p> <p>Попа штрецну, као да га 
дила да бере кудјељу.{S} Него ти њу дај даље у школу!</p> <p>— Не чу ти, оче владико, свршила ј 
е, одакле је, каква му је нурија и тако даље, па пита и нашег попа.{S} Каже он све како је, и х 
чити француски, да стигнем друге и тако даље» Можете мислити како нам је било!{S} Али шта ћемо? 
 жене и људи из сусједства, а и који су даље сједили.{S} Још једно по сахата а авлија бјеше пун 
 ми у народ.{S} Већ се хвата мрак.{S} У даљини опазисмо нека кола.{S} Кмет погледа на ону стран 
<p>— Ништа! — рече, а поглед јој упрт у даљину. .— Како је све дивно, пуно живота, како је свје 
 желим да крстимо дијете, прије него га дам из куће.</p> <p>— Да га крстимо! — рекоше сељаци.</ 
ме?</p> <p>— Мислим, оче владико, да је дам у кумову кућу, да се дијете учи раду.</p> <p>— Штет 
јете на рукама.</p> <p>— Ја — вели — не дам дјетета од себе, ако ћете ме сву исјећи.{S} Мене је 
 му узмемо добру жену дадиљу, или да га дамо каквој бабињари да га прихрани, док не узмогне сам 
у сунце које се помоли.</p> <p>— Осваја дан — рече, — ја велим у име бога и с твојим благослово 
ије, па сјутра зови мобу.</p> <p>Сјутра дан до вечерње оборено све, везано и сложено у крстине. 
не хаљине, па како иде!...</p> <p>Сутра дан устала она, стала на врата па гледа.{S} Поп је већ  
IV</head> <p>Већ се приближаваше Петров дан.{S} Сваки дан ишчекивасмо Марину поруку за кола.{S} 
ну поруку за кола.{S} Али дође и Петров дан, а писма од ње нема.{S} Једно вече, трећи дан по Пе 
његова подјела имања оста.{S} И народ и дан данас зове ону ливаду с виром Марин Вир, а забран с 
с Иконијом.{S} Већ почиње да свиће први дан Духова.{S} Сио поп на клупицу у авлији, турио сијед 
 разбијених глава као бундева.{S} Сваки дан све горе, и кмет већ био поручио Циганину да скује  
ећ се приближаваше Петров дан.{S} Сваки дан ишчекивасмо Марину поруку за кола.{S} Али дође и Пе 
 језа подиђе.{S} Црква је служила сваки дан, а недјељом је била увијек дупком пуна.{S} Прије, ј 
рчмом:</p> <p>— Зар ти — вели — у радни дан сједиш пред механом?</p> <p>— Благослови! — каже ко 
 писма од ње нема.{S} Једно вече, трећи дан по Петрову дне, враћају се људи с рада, па стоје пр 
владике.{S} Народ одлучи да попу за тај дан начини нове хаљине, и учитељ је читаве двије недјељ 
ме народу.{S} Велика је служба била тај дан, дивно је поп пјевао.{S} А послије службе весеље на 
о, врло миран и вриједан човјек.{S} Цио дан је у школи, а ноћу шије поповске капе и шаље у варо 
стино крило мирно огледало воде.</p> <p>Дан за даном, недјеља за недјељом, па и мјесеци клизе н 
.</p> <p>Силне се припреме чине.</p> <p>Дан пред полазак мутљају се жене из цијелога села по по 
 у некакву тамну слутњу.</p> <p>Другога дана изашао учитељ у механу.{S} Сједне сам,- намргоди с 
клонима.{S} Није јој била још ни година дана, а већ је имала чарапа, кошуља, убруса и других ст 
{S} Попадија се опоравља и - већ трећег дана предигла се у постељи, па срче млијеко из ћасе.{S} 
ћу и спрема се дочек за Мару.{S} Једног дана и кум Нинко сједе на кола па у име бога оде у Биог 
ећ био јул мјесец, па због оно неколико дана до распуста, не хтјесмо сазивати дјеце.</p> <p>Поп 
хватило; а у школи се свијетли као у по дана.{S} У један пут загрмје попов глас:</p> <p>— Икона 
 Нинко сав поцрвенио, кад послије десет дана доби поп писмо од Маре, у коме прича: како јој је  
уо од туд и добавио нама, ма на недјељу дана.{S} То би њега сиромаха само још јаче цвијељало, ј 
се клони, да је чудо.{S} Већ је недјељу дана, а с њиме није још ни ријечи проговорио.{S} Кад би 
да.</p> <p>Кад се Нинко послије недјељу дана врати из Биограда, није могао наодговарати свијету 
ом.{S} На ново је требало чекати годину дана, и кад се она наврши, закла нас лијепо једно писмо 
уге људе, те је задржа још једну годину дана у школи «на приват».{S} Тако она пође учити и четв 
пу је казао: »Стрпи се, оче, још годину дана!{S} Нека дијете прође свијета.{S} А послије, кад т 
ора бити, мора!</p> <p>И послије мјесец дана већ се опрема дијете за пут.</p> <p>Силне се припр 
авикла. -</p> <p>Тако је то ишло мјесец дана.{S} У то доба Мара поста још замишљенија.{S} Чудно 
а ћутасмо.</p> <p>Претурисмо још годину-дана преко главе.{S} Кад је требало да дође, поп доби п 
> <p>— Како шта ће, оче?{S} Друкчији је данас свијет, него што је био за твоје младости, а још  
ва подјела имања оста.{S} И народ и дан данас зове ону ливаду с виром Марин Вир, а забран са ша 
ељу и празнике за цркву, да се у остале дане човјек радећи моли богу, да се он за све моли, кад 
ешио Богу, да ми не дате под моје старе дане живјети?{S} Како ћу — вели — поћи на небо, гдје ће 
ко се руку може читати та књига.</p> <p>Дани измичу, Мара је цар села.{S} Свакоме су пуна уста. 
рило мирно огледало воде.</p> <p>Дан за даном, недјеља за недјељом, па и мјесеци клизе неосјетн 
помогао попу да сиђе с кола, па му није дао ни руке, него се с њиме, вели, у лице пољубио.</p>  
 стајеш њеној срећи на пут.</p> <p>— Не дао бог! — рече поп грцајући. — Па шта да радим?{S} Нау 
уставили дах.</p> <p>— Птицама небеским дао је бог другу снагу и путе, а човјеку остаје памет и 
остали по реду и старјешинству, и сваки дарива дијете.{S} Кад се сви изредише, Иконија изброја  
везано шест и по дуката, чиме сте је ви даривали, кад се родила.{S} И то је њено!</p> <p>— Божј 
{S} Шта сам ја згријешио Богу, да ми не дате под моје старе дане живјети?{S} Како ћу — вели — п 
 они рећи.</p> <p>— Ја велим да је опет дате мени у кућу,</p> <p>— рече Глувић.</p> <p>— Јок! — 
 није малено твоје имање, а ево ћу и ја дати још...</p> <p>Поп нестрпљиво махну главом:</p> <p> 
ати, како му смијем стати пред лице - и дати рачуна о своме стаду?{S} Или ви хоћете да ја затво 
неким широким погледом.{S} Дубок јој је дах, а чудно јој нешто у грудима. .</p> <p>— А што си м 
с њиме?</p> <p>Опет сви ћуте и уставили дах.</p> <p>— Птицама небеским дао је бог другу снагу и 
p> <p>— Ко?</p> <p>— Учитељ!</p> <p>Поп дахну душом:</p> <p>— Срећан му пут!</p> <p>— Шта? — ре 
 <p>Наша школа била је у једној простој дашчари.{S} У њој је била једна повелика соба за дјецу, 
о мало длачица на уснама и мрко гледа у дашчару гдје је школа.{S} Подилази му крв на очи; оне с 
S} Кад се сви изредише, Иконија изброја два дуката у злату и четири и по у сребру и крајцарама; 
ш!{S} Једно или друго!{S} Нећу тањир од два лица.{S} Не волим људе, који што хоће не могу, а шт 
 ви сви знате да се моја домаћица прије два мјесеца <pb n="100" /> побабила.{S} Дајте мени дије 
{S} Имају једног попенду, који је још с два три капиталиста притиснуо пола села, а све благочас 
ао у колима, скочи на поље као момак од двадесет година.{S} У очима му нешто страшно, да те све 
е и увијек гледају на страну.{S} Има му двадесет и двије до и три године.</p> <p>Ништа не говор 
 у кола пред нашом црквом, причекаше га дванаест коњаника, што су из нашег села у народној војс 
 забоде у неку крчевину, а плуг пуче на двије поле, као да је од леда.{S} Псује Јеротије што му 
 начини нове хаљине, и учитељ је читаве двије недјеље шио капу, и дотјеривао што је боље умио.{ 
гледају на страну.{S} Има му двадесет и двије до и три године.</p> <p>Ништа не говори с кочијаш 
и најзад је Нинко понесе, као да су јој двије године.{S} Рече јој да се прекрсти, па је метну у 
аже кум Нинко. — Код тебе је била скоро двије године, а код мене једном <pb n="104" /> у недјељ 
под трапа гдје хвата можданик подметнуо двије старе коњске плоче, да се мало гигају кола као на 
реда с праском паде по сред собе између двије скамије, варнице посукташе, а проломљен таван наж 
година.{S} Попадија јал’ је била годину двије млађа, јал’ није.{S} Али обадвоје људи темељити.{ 
н оштро, а врх оне боре показаше се још двије преко ње, — води ме!</p> <p>Кмет оде с њиме.</p>  
, и узе дијете с Иконијом себи.{S} Њима двјема једну собу, а себи другу.{S} Тако га ни жене не  
ћ се заблиста од истока.{S} Стадоше још двоја кола пред попову кућу.{S} Дођоше жене и људи из с 
тора, а добар катана по владику!</p> <p>Двоја троја кола у највећем трку полетјеше, а Војин Арн 
</p> <p>Поп полетје на један прозор.{S} Двојица га дохватише за мишке, али се он отрже и ускочи 
Јеротије чак и ишао њему.{S} Шта су њих двојица говорили, то се не зна.{S} Један пут довуче Јер 
икну он, — сад ћемо га ухватити!</p> <p>Двојица тројица метнуше попа у кола.{S} Посједаше још њ 
 тражи очима попову кућу.{S} Или извади двојнице, духа у њих и њихов јасан писак тужно плива зр 
сио, а поп новце чувао. — А шта ће њима двома добро?{S} Ни кучета ни мачета!{S} Док су живи, би 
ујемо со, и што му је кућа до владичина двора, да је владика изишао до врата, и помогао попу да 
илно и ноћу често устаје.{S} Иде сам по дворишту а све прислушкује код капка.{S} Али поши како  
опу на муштулук.</p> <p>Радоје опали из двоцијевке.{S} Поп гологлав потрча пред кола, која се у 
/p> <p>Зачудише се људи:</p> <p>— Кажи, де!</p> <p>— Ја, велим, господин-попо, и ви, господо км 
ег.</p> <p>Кад јој се навршила година и девет мјесеца, а поп, у договору са селом, дозида уз ку 
огинули при освајању шанца на Горици 29 декембра 1877 тај и тај, тај и тај, тај и тај«, па онда 
е сјести већ опет вели кмету:.</p> <p>— Дела брже! уморан сам.{S} Отвори школу и пошљи ми фамил 
<p>— Додајте ми добар котао пун воде! — дераше се Нинко.</p> <p>Додаше му.</p> <p>Он дохвати ко 
е помамио:</p> <p>— Живог или мртвог! — дере се он, — живог или мртвог, моја глава цареву плаћа 
ио у лицу као паприка, виче на волове и дере ајдамаком куд стигне.</p> <p>А ек учитељ пред њега 
је кум Нинко сав поцрвенио, кад послије десет дана доби поп писмо од Маре, у коме прича: како ј 
ко у тој кући има много које шта, да ни десето не знаш чему је и за што је, и како се човјек мо 
а бјеше пуна људи, а пред кућом више од десетора кола, а Мара — још спава.</p> <pb n="118" /> < 
што више свијета и научи се чему се год деси прилика.{S} Попу је казао: »Стрпи се, оче, још год 
о да те нешто питају.{S} Ја знам кад се деси да сам сам у школи, спопадне ме некакав страх и не 
е с народом, али <pb n="109" /> се опет деси нешто, што промијени наше рачуне.</p> <p>Те године 
 и позове на покајање.{S} Није се никад десило да му се не послушају свете ријечи.{S} Један пут 
— Крмача.</p> <p>— Ровашене?</p> <p>— У десно ухо.</p> <p>— Е, то су црквене свиње!{S} Тјерај у 
устаде.{S} Лијевом руком покупи хаљину, десном смаче шешир с главе, дохвати се за лотре и лако  
ло на клупицу, а главу нешто искриви на десну страну и погледа у небо.</p> <p>— Природу! — рече 
га закона.</p> <p>Ту он још љуће одадре дешњака.{S} Волови у један пут потрчаше.{S} Павао се до 
роду.{S} Велика је служба била тај дан, дивно је поп пјевао.{S} А послије службе весеље на све  
ако, оче владико!{S} Ја затворам очи, а дивно видим да је други свијет настао.{S} Дође учеван ч 
оглед јој упрт у даљину. .— Како је све дивно, пуно живота, како је свјеж ваздух!</p> <p>Икониј 
сјао, бијела брада прекрилила сва прса, дигао икону више главе и кроз онај тутањ и праску чусмо 
141" /> попа у пламену.{S} Држи икону и дигао је више главе.</p> <p>Нама жива срца попуцаше.{S} 
и учитеља, и отети му Мару.{S} Граја се дигла, и силно као оркан креће се маса Зебићевим шором. 
с’, ал’ учитеља нема!{S} Послије службе дигне се поп, да види да учитељ није што болестан.{S} К 
 тако може бити четврт сахата, а кад се диже и окрете, угледа пуну цркву народа.</p> <p>Кад се  
у главу и узе шапутати.</p> <p>А кад он диже и исправи главу, Нинко викну кочијашу:</p> <p>— Ош 
 паде ничице и прсима на земљу, а икону диже више главе.{S} Сасусмо чабар воде на њега и греду, 
ељ!</p> <p>— Без трага му глава!{S} Шта дижеш вику? — рече бунован Матија.{S} Павао му приђе и  
се с пласта поче пушити а са траве роса дизати, уста поп па пође у кућу.{S} Сви умукоше, нико н 
обрашчиће а груди се почеше равномјерно дизати, исправи се поп у постељи.{S} Собу је освјетљива 
Она на кољенима приђе још ближе, али не дизаше главе, ни руку с очију.</p> <p>Поп јој метну рук 
кум-Нинком, па рече:</p> <p>— Чувај ми, дијете, тако ти живога и самосазданог створитеља!</p> < 
иљанић учитеља.</p> <p>— Лијепо, кажем, дијете ће у школу код мене с другом дјецом научити чита 
p>— Чујеш, куме, и ти, брат-Станоје!{S} Дијете, као што видите, расте хвала богу и напредује.{S 
упао главу шта да радим јако с њоме.{S} Дијете ваља да се по мало учи кућевном реду и послу.{S} 
е он, и истом ступи на авлиска врата, а дијете у соби запишта.{S} Не поздрави се он ни с ким, в 
{S} И таман се поп наже да је пољуби, а дијете у сну махну руком, окрете се на другу страну и н 
по реду и старјешинству, и сваки дарива дијете.{S} Кад се сви изредише, Иконија изброја два дук 
и њу да поведе.{S} Владичина је воља да дијете, прије него се са свим врати кући, види што више 
 ће и по селима почети, па је гриота да дијете задоцни.{S} Него ја тако мислим и кажем да се ди 
» вели «ни плакала!» Гдје ће то бити да дијете не плаче?</p> <p>Што да вам причам како нам је б 
а неко вријеме код дјетета.{S} Чудно да дијете, чим осјети његову браду на својем образу, заћут 
Стрпи се, оче, још годину дана!{S} Нека дијете прође свијета.{S} А послије, кад ти дође, нећеш  
S} А послије, у вароши друга срећа чека дијете.</p> <p>Поп заћута и даде се у мисли.{S} И влади 
ше, и кум-Нинкова домаћица весела узела дијете за руку, а тек учитељ као из мртвих:</p> <p>— Мо 
 <p>И послије мјесец дана већ се опрема дијете за пут.</p> <p>Силне се припреме чине.</p> <p>Да 
аза својом <pb n="98" /> жутом руком на дијете покрај себе, дохвати онда попову руку и пољуби ј 
конија да се угуши од суза, па не пушта дијете из руку.{S} Жена пуна кућа, па се само вајкају:  
ити и с народом, па у име божје нек иде дијете у твоју кућу, и нека почне наук!</p> <p>Али сјут 
м, дозида уз кућу још једну собу, и узе дијете с Иконијом себи.{S} Њима двјема једну собу, а се 
ким, већ поводећи се уђе у собу гдје је дијете било.{S} Рече женама да изађу, а сам оста неко в 
и Нинко Вилотић први уђе у собу гдје је дијете било и тури му под главу дукат.{S} За њим кмет,  
па се само вајкају: «Леле мене! како је дијете ислабило!»</p> <pb n="123" /> <p>— А да, весела  
да устежући се настави:</p> <p>— А моје дијете... остављам вама на аманет...{S} Бог вам а душа  
зе Мару у Глувићевој кући.{S} Напредује дијете да ти је милина погледати.{S} Жене се надмећу по 
подо!{S} Ја велим, ако дозволите, да се дијете васпитава као варошка дјеца, јер ово, ви видите  
владико, да је дам у кумову кућу, да се дијете учи раду.</p> <p>— Штета би — вели владика — бил 
о Прокић.</p> <p>— Мислим и кажем да се дијете даде у школу.</p> <p>— Какву школу?{S} Ко је још 
 кум-Нинку. — А ја мислим и кажем да се дијете васпитава!</p> <p>— Шта то? — рече Мојсило Проки 
и.{S} Него ја тако мислим и кажем да се дијете васпитава и никако друкчије!</p> <p>Згледаше се  
о кметови и кумови, да није право да се дијете код толиког свог имања потуца по туђим кућама.</ 
 и она се напуни народа.</p> <p>Тако се дијете крсти и надјенуше му име Марија.</p> <p>Кад га о 
е и Иконија сва умазана од суза, изнесе дијете на рукама.</p> <p>— Ја — вели — не дам дјетета о 
<p>— А шта балите ви, жене, и цвијелите дијете?{S} Ви ништа друго и не знате! — рече Аксентије  
вега видјети.</p> <p>— Биоград!? — рече дијете и промијени се у лицу, а срце му залупа.</p> <p> 
три пут пољуби с њиме.{S} Онда понијеше дијете у цркву, и она се напуни народа.</p> <p>Тако се  
 ону страну, гдје мисли да му је жена и дијете, па понавља: »Слава теби, Господе!«</p> <p>Али ј 
ијесам учио школе.{S} Са тога изгубих и дијете, а одведе ми га некрштен човек.</p> <p>— Како то 
д на пут, и како би њему било да остави дијете у Биограду, па да се сам врати?{S} Бог зна би ли 
је божја воља, нека му је слава!{S} Али дијете ваља и гледати.{S} Шта ћу ја стар и нејак с њиме 
 <pb n="100" /> побабила.{S} Дајте мени дијете и Иконију, док је оно још за сисе!{S} Пазићу га  
04" /> у недјељи.{S} Него дајте ви мени дијете у кућу.{S} У мене је и задруга већа, а хвала бог 
а!</p> <pb n="120" /> <p>Нинко потхвати дијете руком испод мишке и привуче га к себи, а коњи по 
ћи!</p> <p>Онда сви редом почеше љубити дијете и најзад је Нинко понесе, као да су јој двије го 
о може стегнути срце, па сада пробудити дијете?</p> <p>Али кад прође једно четврт сахата, и кад 
Штета би — вели владика — била отргнути дијете од школе.{S} Ово је — вели — глава, каквих мало  
жива и здрава! — рече владика, милујући дијете.</p> <p>Сједоше они за ручак.{S} Посадише Мару д 
оз једно четврт сахата изведоше плачући дијете, које се и само купало у сузама.</p> <p>— А шта  
ље, па завирује прстић, који је још као дијете порезала и који јој је Иконија боквицом превијал 
 зовеш моју кућу туђом, и зар ће се ово дијете потуцати У мојој кући?</p> <p>Учитељ се уједе за 
 све село зна да се у попа нашло женско дијете.{S} Весели људи и жене, изоблачили се и дошли цр 
 некрштена душа.{S} Ја желим да крстимо дијете, прије него га дам из куће.</p> <p>— Да га крсти 
а.{S} Ништа не једе и не пије.{S} Чисто дијете дошло ван себе; некаква му ватра подишла обрашчи 
е, па кад не могах заспати, а ја викнух дијете да хвата.</p> <p>— Ходи у кућу! — рече поп. — Ма 
еним очима утаче се:</p> <p>— Спава још дијете!</p> <p>То бјеше препона.{S} Ко може стегнути ср 
ло:</p> <p>— Маро, сине, устани!</p> <p>Дијете протрља очи и отвори их.{S} Дубоко уздахну, па г 
те стране, те му запријечи повратак.{S} Дим се сави.{S} Народ вришти и сипа воду, а сјекира тут 
 на проваљено мјесто.{S} Чвркну вода, а дим се склупча.{S} У соби се ништа више не виђаше од ди 
е ријечи.</p> <p>Мало послије разиђе се дим, и ми га угледасмо како поскочи преко греде, која с 
а.{S} У соби се ништа више не виђаше од дима.</p> <p>Опет као да се чује попов глас, али је заг 
еди да га оставе на миру, да га нико не дира ни зановета, а владици на пољу рече:</p> <p>— Не м 
е слави, а ти га слави!{S} А мене немој дирати!{S} Видиш да радим!</p> <p>Па опет се извали на  
крв, а ноге висише као мртве.{S} Још је дисао.{S} Намазасмо му уљем изгорјело мјесто на леђима, 
 се дичиш и поносиш њоме, како се народ дичи и поноси <pb n="101" /> тобом, а све у здрављу и в 
јеши и подвори под твоју старост, да се дичиш и поносиш њоме, како се народ дичи и поноси <pb n 
} Била у школи.{S} Па послије је опет с дјевојчицама на игри или на раду.{S} Све се боље уобљав 
му, као да се окупао.</p> <p>Тако је он дјеловао.{S} Никад није престајао, никад се уморио.{S}  
 исти пар чу дреку малога <pb n="97" /> дјетета из собе.{S} Он клече на траву и узе се молити б 
.</p> <p>— Зар да се одвојим од својега дјетета? — А брада му задрхта.</p> <pb n="114" /> <p>—  
а да изађу, а сам оста неко вријеме код дјетета.{S} Чудно да дијете, чим осјети његову браду на 
 на рукама.</p> <p>— Ја — вели — не дам дјетета од себе, ако ћете ме сву исјећи.{S} Мене је пок 
е увело старчево лице на пун живота лик дјететов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се з 
ијет оде.{S} Иконија сама оста у соби с дјететом.</p> <p>— Браћо! — рече поп — ви сви знате как 
/> <p>— Е — вели владика, — ти си своме дјетету највише добру рад.{S} Па ја велим не треба да с 
је ко хвали, а њему иду сузе као маломе дјетету.{S} Са свим већ остарио, обневидио и постао заб 
љаци.</p> <p>— Добро! — рече поп. — Али дјетету треба сиса.</p> <p>Станоје Глувић стидљиво изађ 
дно и жедно у туђем свијету! — Па гурај дјетету колаче и друге понуде у руке и у уста.</p> <p>А 
огу, па одважно приђе кревету.{S} Метну дјетету руку на чело:</p> <p>— Маро, сине, устани!</p>  
, који не може растјерати никаква брига дјетињег доба, савлада немирну душу Марину; кад црне тр 
еј у варошкој цркви.{S} На букви кликће дјетлић, а са ораха му се одзива жуња.{S} Сунце блиста, 
це, па поче гласно и монотоно, како сва дјеца читају:</p> <p>«Маче војску старац Југ-Богдане, у 
аноје, па ћете видјети.{S} Тамо иду сва дјеца и мушка и женска, и тако је сад вријеме дошло, да 
ите, да се дијете васпитава као варошка дјеца, јер ово, ви видите и тако, мислим, није рођено д 
није.{S} Али обадвоје људи темељити.{S} Дјеце нијесу имали, тијем су више рачунали сеоску дјецу 
чи што год да једе, па опет у школу.{S} Дјеце није било, <pb n="128" /> јер је већ био јул мјес 
о дана до распуста, не хтјесмо сазивати дјеце.</p> <p>Попа се клони, да је чудо.{S} Већ је недј 
два да је што више знао од онога што је дјеци говорио.{S} Пјевао је у цркви, али гласа готово н 
ем, дијете ће у школу код мене с другом дјецом научити читати и писати, па неће под своју старо 
— хвала му! — као <pb n="110" /> својом дјецом.{S} Онда, веле, рече свети владика: — Ти си, оче 
S} У њој је била једна повелика соба за дјецу, једна мала за учитеља и једна кухина, у којој је 
и није учеван.{S} Школу одмах зидајте и дјецу учите...{S} Настаје други свијет!</p> <p>Онда се  
мо га сахранили.{S} Послије распустисмо дјецу а школу затворисмо.</p> <p>Сад смо се сви надали  
су имали, тијем су више рачунали сеоску дјецу у своју.{S} Ко није имао чарапа, требао је само н 
 му се игра бијелом брадом и с оно мало длака на глави.</p> <p>Мара бјеше сама у зачељу.{S} Брз 
ко ћу? — рече наш поп. — Онако је све у длаку!{S} Још сам заборавио да му кажем да сам и једног 
ресне о ледину, истеже прстима оно мало длачица на уснама и мрко гледа у дашчару гдје је школа. 
ма.{S} Једно вече, трећи дан по Петрову дне, враћају се људи с рада, па стоје пред судницом и г 
"subSection" /> <p>Прошло је од то доба до сад шест година.{S} Ја сам лутао по свијету, док ме  
ојзи било да јој одредите и ово, што ја до сад држах.{S} Шта ће женском чељадету толико имање,  
о јул мјесец, па због оно неколико дана до распуста, не хтјесмо сазивати дјеце.</p> <p>Попа се  
д кога ми купујемо со, и што му је кућа до владичина двора, да је владика изишао до врата, и по 
опу.</p> <p>Она је расла у кући код оца до своје осме године.{S} Једног вечера сједи поп, кум Н 
{S} Узе га бости чиодом по ногама и све до појаса, а све пита:</p> <p>— Боли ли те?{S} Осјећаш  
амо кад ће планути.</p> <p>Поп, који је до то доба ван себе лежао у колима, скочи на поље као м 
у на страну.{S} Има му двадесет и двије до и три године.</p> <p>Ништа не говори с кочијашем.{S} 
 путем на Јаругу, морали смо се вратити до близу самог села.{S} Кад се опет примакосмо, чусмо п 
иједо ал’ не мршаво, а велике смеђе очи до пола <pb n="126" /> затворене, жмире и увијек гледај 
 па сјутра зови мобу.</p> <p>Сјутра дан до вечерње оборено све, везано и сложено у крстине.</p> 
о владичина двора, да је владика изишао до врата, и помогао попу да сиђе с кола, па му није дао 
ви изгинути! — Онда скочи на једну врбу до самог шљемена, па као бјесомучан и не знајући шта ра 
>Сједоше они за ручак.{S} Посадише Мару до попа, па јој висе ножице низ столицу, а сам свети от 
му приђемо.{S} Владика сједе на столицу до кревета, а ми се искупили у наоколо.</p> <p>Слабим г 
школа?</p> <p>— Ту је, господине, одмах до цркве.</p> <pb n="127" /> <p>— Води ме! — рече госпо 
 може растјерати никаква брига дјетињег доба, савлада немирну душу Марину; кад црне трепавице п 
о, па ни он сам, кад се родио.{S} У оно доба, гдје вам почињем причати, рачунали смо ми, а и он 
unit="subSection" /> <p>Прошло је од то доба до сад шест година.{S} Ја сам лутао по свијету, до 
себи сама и његовој глави.</p> <p>Од то доба учитељ поста још већа ћуталица и још осамљенији.{S 
 Сам се даде у неке мисли.</p> <p>Од то доба он учитеља никад више ни за шта не запита, нити је 
д ће планути.</p> <p>Поп, који је до то доба ван себе лежао у колима, скочи на поље као момак о 
<p>Тако је то ишло мјесец дана.{S} У то доба Мара поста још замишљенија.{S} Чудновато се поче п 
, не би ли је он како истргнуо од туд и добавио нама, ма на недјељу дана.{S} То би њега сиромах 
} Кмет викну скупљеном народу:</p> <p>— Добар кочијаш по доктора, а добар катана по владику!</p 
у:</p> <p>— Добар кочијаш по доктора, а добар катана по владику!</p> <p>Двоја троја кола у најв 
е да дохвати патос.</p> <p>— Додајте ми добар котао пун воде! — дераше се Нинко.</p> <p>Додаше  
о сав поцрвенио, кад послије десет дана доби поп писмо од Маре, у коме прича: како јој је самој 
о главе.{S} Кад је требало да дође, поп доби писмо да ове године о распусту иде госпођа, код ко 
" /> моје село.{S} На пошљедњој станици добијем новог коморџију, неког Илију Теовиловића, мога  
 наш рат не позва кући.{S} При свршетку добијем заповијест да идем у Б. Морао сам проћи кроз <p 
ш ли се да ми ти рече да је то доста за добра пастира?</p> <p>— Сјећам!</p> <p>— Чуј ме, оче вл 
 случај одредимо мало имања од народног добра.</p> <p>— Куме — вели кум Нинко, — није малено тв 
 па већ више не би ишао босоног.{S} Оно добра што су имали, као што рекох нијесу рачунали у сво 
, али још не скачу са сједала.</p> <p>— Добро јутро, куме, и благослови! — рече кум Нинко кад у 
мемо Иконију — викнуше сељаци.</p> <p>— Добро! — рече поп. — Али дјетету треба сиса.</p> <p>Ста 
апу.</p> <p>Поп га отпоздрави:</p> <p>— Добро си поранио, куме!</p> <p>— Шта ћу? — рече кум Нин 
 кум-Нинка да пази на ово и на оно и да добро упамти све, па да му послије прича кад се врати.{ 
 поп новце чувао. — А шта ће њима двома добро?{S} Ни кучета ни мачета!{S} Док су живи, биће им  
n="116" /> <p>— Да бог да да ово све на добро изађе! — рече баба Стевана.</p> <p>Кад се већ смр 
већ гледај свога посла!{S} Знам ја тебе добро који си ти!</p> <p>Учитељ зачкиљи очима:</p> <p>— 
акну: удри, посветила ти се!{S} Све иде добро и сви се добру надају.{S} Попадија се опоравља и  
 још један пут чујем да су упале у туђе добро, продаћу их одмах, ма ни сто гроша не узео!{S} Не 
јим благословом, попо, ја велим тако је добро, — рене кмет.</p> <p>— Нека је с божјим благослов 
и, не примите за зло, браћо, ваља ми се добро с вама разговорити, јер се не враћа с пута на кој 
адити шта му драго.{S} Не почињите, док добро не смислите, и док не буде доста новаца, да не бу 
 се нагледа:</p> <p>— Сад ми је са свим добро!{S} Сад ме ништа више не боли!</p> <p>То бјеше по 
 како се човјек може ласно обрукати ако добро не пази.{S} Тако он, вели, и не гледа <pb n="121" 
 Марија и наше кумство! да бог да свако добро и радост од ње да дочекаш; да те утјеши и подвори 
еће да иде?</p> <p>— А што је не храниш добро, па би ишла?</p> <p>Павао исколачи очи:</p> <p>—  
га је често дотјеривао, али се за нашег доброг учитеља слабо шта лијепило.{S} Тек он се трудио  
конзисторије у село!»</p> <p>Владика се добродушно и лако насмија.</p> <p>И с Маром је много шт 
ветила ти се!{S} Све иде добро и сви се добру надају.{S} Попадија се опоравља и - већ трећег да 
 владика, — ти си своме дјетету највише добру рад.{S} Па ја велим не треба да стајеш њеној срећ 
а, попо; и твој благослов, да му узмемо добру жену дадиљу, или да га дамо каквој бабињари да га 
илазиле Мару, водиле је својим кућама и доводиле опет попу.</p> <p>Она је расла у кући код оца  
ране и не видећи попа, маче сјекиром по довратку.{S} Поп преко прага, а пламена греда више врат 
ца говорили, то се не зна.{S} Један пут довуче Јеротије американски плуг и стаде се хвалити как 
и каву.</p> <p>Не рекох вам да је такав договор да кум Нинко вози Мару у Биоград и понесе влади 
а ме час.{S} Него сам вас зовнуо, да се договоримо за неке ствари.</p> <p>Кум Нинко хоће да сок 
а.{S} Шта ви — вели — мислите?{S} Да се договоримо ми, па послије да запитамо и друге паметне љ 
вршила година и девет мјесеца, а поп, у договору са селом, дозида уз кућу још једну собу, и узе 
>Онда се ухвати за срце, па испрекидано додаде:</p> <p>— А њој... њој опростите!...{S} Није она 
амену и хоће да дохвати патос.</p> <p>— Додајте ми добар котао пун воде! — дераше се Нинко.</p> 
тао пун воде! — дераше се Нинко.</p> <p>Додаше му.</p> <p>Он дохвати котао објеручке.{S} Оприје 
шта не запита, нити је с њиме долазио у додир.{S} И учитељ чим види попа, а он погне главу, нам 
ост.{S} Онда болови наново учесташе.{S} Дође и Иконија, и поша рече попу да изађе, а сама оста  
вно видим да је други свијет настао.{S} Дође учеван човјек с којим ја нијесам смио ни говорити. 
-дана преко главе.{S} Кад је требало да дође, поп доби писмо да ове године о распусту иде госпо 
лук.</p> <p>Било како му драго, владика дође, и наш поп осоколи туна.{S} Владика одмах чинио ру 
ачкиљи, а бора на челу као да још дубља дође.</p> <p>Онда се опет лијевим раменом окрете кмету: 
 над нашим срцима.</p> <p>Боже! кад она дође!</p> <p>Поп ван себе од радости.{S} Иконија да се  
 леда.{S} Псује Јеротије што му на уста дође и кад се он даде да га учи које ко, ко није ни ора 
 нестало.{S} Нијесмо дуго знали, док не дође Марко трубач из војске, и рече да је Павао отишао  
промијени наше рачуне.</p> <p>Те године дође у нашу окружну варош владика.{S} Нећу вам причати  
чекивасмо Марину поруку за кола.{S} Али дође и Петров дан, а писма од ње нема.{S} Једно вече, т 
остави, а ми блејимо за њом.</p> <p>Или дође послије подне, кад се поп наслонио на шареницу, па 
ете прође свијета.{S} А послије, кад ти дође, нећеш се више од ње одвајати!» Тако опет наступи  
хлади знојава ковача.</p> <p>Кад учитељ дође на поред њега, а он се окрете:</p> <p>— А што си т 
а.{S} Волиш ти бијелу каву!</p> <p>У то дође и поп из градине.{S} Његово светитељско лице бјеше 
небес креташе се једним правцем.</p> <p>Дођосмо већ у прво село.</p> <p>Преметнусмо школу, јер  
оше још двоја кола пред попову кућу.{S} Дођоше жене и људи из сусједства, а и који су даље сјед 
попо и остала господо!{S} Ја велим, ако дозволите, да се дијете васпитава као варошка дјеца, је 
им вас, браћо, и ви, господин-попо, ако дозволите да рекнем и ја.</p> <p>Зачудише се људи:</p>  
ет мјесеца, а поп, у договору са селом, дозида уз кућу још једну собу, и узе дијете с Иконијом  
авају обрашчићи, и све црвенији долазе, док већ не измаче мјесец јул, и док кум Нинко не запреж 
и градити шта му драго.{S} Не почињите, док добро не смислите, и док не буде доста новаца, да н 
згорје, нестало.{S} Нијесмо дуго знали, док не дође Марко трубач из војске, и рече да је Павао  
га дамо каквој бабињари да га прихрани, док не узмогне само јести.</p> <p>У тај пар отворише се 
ад се врати.{S} Тако они бригају бригу, док Мара спава тврдим сном.{S} Већ се заблиста од исток 
бабила.{S} Дајте мени дијете и Иконију, док је оно још за сисе!{S} Пазићу га као своје!</p> <p> 
ест година.{S} Ја сам лутао по свијету, док ме наш рат не позва кући.{S} При свршетку добијем з 
двома добро?{S} Ни кучета ни мачета!{S} Док су живи, биће им доста, а послије — народно је и би 
 молити другога да јој чита писма.{S} А док она одрасте неће се писма тако ријетко писати као с 
а је не дај боже, ви који...{S} Чекајте док свршим!{S} Тако сам ја срачунао и смислио да јој од 
} Не почињите, док добро не смислите, и док не буде доста новаца, да не будете постидни пред св 
долазе, док већ не измаче мјесец јул, и док кум Нинко не запреже коње, да води душу села из сел 
, опрости ми гријехе и одржи ме здрава, докле си ми живота поклонио!» И бог га је заједно с пош 
</p> <p>— Боли ли те ма што год? — рече доктор.</p> <p>-— Овдје! — рече поп и метну руку опет н 
у се још само слабо пушаше, а владика и доктор стигоше у село.</p> <p>Кад они уђоше у собу, на  
етну је на срце:</p> <p>— Овдје!</p> <p>Доктор приђе, обрташе га јадника и овамо и онамо.{S} Уз 
е поп и метну руку опет на срце.</p> <p>Доктор нареди да га оставе на миру, да га нико не дира  
љеном народу:</p> <p>— Добар кочијаш по доктора, а добар катана по владику!</p> <p>Двоја троја  
оље уобљавају обрашчићи, и све црвенији долазе, док већ не измаче мјесец јул, и док кум Нинко н 
о некакав терет на срце и црне му мисли долазе у главу да ће изгубити друга.{S} Забринуо се сил 
ише ни за шта не запита, нити је с њиме долазио у додир.{S} И учитељ чим види попа, а он погне  
куд ти знаш?</p> <p>— Прочитала сам оно доље.</p> <p>— Зар ти умијеш читати?</p> <p>— Умијем.</ 
јим људима, сви присташе, и кум-Нинкова домаћица весела узела дијете за руку, а тек учитељ као  
о, и ви, браћо, ви сви знате да се моја домаћица прије два мјесеца <pb n="100" /> побабила.{S}  
им да сте и вас четворица у овом божјем дому?{S} Прогнаћу вас, ако тако устјерате, старости ми, 
рчма, па све наздрављају попу и његовом дому.{S} Нађе се и некакав шаљивчина који наздрави »црк 
п с Маром за сто под орахом.{S} Иконија донесе бијелу каву.</p> <p>Поп не скида с ње очију.</p> 
читати?</p> <p>— Умијем.</p> <p>Владика донесе једну књигу, па је даде Мари да чита.{S} Она отв 
смо у варош по требовање, а наш комисар донесе новине, па нам прочита: »Погинули при освајању ш 
ахат цијелу чету њоме нахранио.{S} Мићо донио скоро из вароши шарен нов ковчег и у њега трпа Ик 
ени и шири него под самим ноздрвама.{S} Доња му је усна мало висила, а горња је мало издигнута, 
/p> <p>— Браћо — вели, — тако ми се све допада да ће скоро куцнути за ме час.{S} Него сам вас з 
ма, ни ону трку и урнебес од попова.{S} Доста да знате, да је наш поп био најстарији у цијелом  
е, док добро не смислите, и док не буде доста новаца, да не будете постидни пред свијетом.{S} Т 
и руку, а он сав поцрвени.{S} Искупи се доста свијета, па је као младу одведосмо поповој <pb n= 
чета ни мачета!{S} Док су живи, биће им доста, а послије — народно је и било.</p> <p>Поодавно ј 
p>— Сјећаш ли се да ми ти рече да је то доста за добра пастира?</p> <p>— Сјећам!</p> <p>— Чуј м 
у њени таласи по срцу и уморну површину дотиче само још писмо од милога, као ластино крило мирн 
тељ је читаве двије недјеље шио капу, и дотјеривао што је боље умио.{S} Кад поп сједе у кола пр 
 никаквог није имао.{S} Поп га је често дотјеривао, али се за нашег доброг учитеља слабо шта ли 
<p>Сад смо се сви надали да ће нам Мара доћи за учитеља.{S} Већ је поп с неколико старијих људи 
 зна чија ће она бити, и у чије ће руке доћи!{S} Тек велим толико да јој одредите, да се не рач 
} Хоће срце да ми пукне, што ти не могу доћи.{S} Причао ти је владика да ме је премјестио у јед 
" /> жутом руком на дијете покрај себе, дохвати онда попову руку и пољуби је; прошапта: »Благос 
упи хаљину, десном смаче шешир с главе, дохвати се за лотре и лако скочи на земљу.</p> <p>Поп ј 
е, плаче, па опет у један пут утре очи, дохвати књигу, тресне о сто, отвори, па навали читати.< 
омљен таван наже се у пламену и хоће да дохвати патос.</p> <p>— Додајте ми добар котао пун воде 
ије јој потури руку под уста.{S} Она је дохвати објеручке и обли сузама.{S} Осмијех заигра на п 
смијех заигра на поповом лицу.{S} Он је дохвати руком за браду и издиже јој лице према себи, па 
се ради?</p> <p>У један пут попадија се дохвати за појас, па врисну и сва поцрвење.{S} Поп се о 
олови у један пут потрчаше.{S} Павао се дохвати за <pb n="131" /> стражњу осовину и сједе на њу 
едан крај шљемена паде покрај прозора и дохвати кућу и са те стране, те му запријечи повратак.{ 
рата, и ничице паде пред олтар, а челом дохвати земљу.{S} Лежао је тако може бити четврт сахата 
, сине! — рече поп.</p> <p>Ал’ господин дохвати кутију са жигицама која је пред попом стајала и 
е се Нинко.</p> <p>Додаше му.</p> <p>Он дохвати котао објеручке.{S} Оприје се ногама о врбову г 
о и попусти, али ноге затјечу све јаче, дохватило и горе снагу и често је хвата несвјестица.{S} 
} Пуцају рогови и греде, већ је и таван дохватило; а у школи се свијетли као у по дана.{S} У је 
 полетје на један прозор.{S} Двојица га дохватише за мишке, али се он отрже и ускочи у нутра.</ 
онија већ кречи попову кућу и спрема се дочек за Мару.{S} Једног дана и кум Нинко сједе на кола 
ц школске године, не може човјек жив да дочека.{S} Али нема више туге.{S} Разведрила су се лица 
ајао на путу.</p> <p>Да видите јесмо ли дочекали чему смо се надали!</p> </div> <div type="chap 
т, и већ му се чини да неће ни ноћи жив дочекати, па зове Нинка, Аксентија Смиљанића, Станоја Г 
да бог да свако добро и радост од ње да дочекаш; да те утјеши и подвори под твоју старост, да с 
вој кући.{S} А они као да им је владика дошао: завирују је са свих страна и већ не могу да је с 
ош многи народ.{S} Веле, кад је наш поп дошао у варош, да су лупала звона и пуцале прангије, је 
Само што је мало порасла и што је бљеђа дошла у лицу, те јој црне очи чисто још црње и још се с 
{S} Весели људи и жене, изоблачили се и дошли цркви.{S} Љубе попа у руку и честитају.{S} А он с 
и мушка и женска, и тако је сад вријеме дошло, да ће и по селима почети, па је гриота да дијете 
ишта не једе и не пије.{S} Чисто дијете дошло ван себе; некаква му ватра подишла обрашчиће, и к 
 живе, ни мене мртва, ни градити шта му драго.{S} Не почињите, док добро не смислите, и док не  
, већ замишљеним очицама гледа у шта му драго.{S} Чупка ресе на кошуљи и не говори ништа.{S} Ни 
е коња на муштулук.</p> <p>Било како му драго, владика дође, и наш поп осоколи туна.{S} Владика 
ем чекић, чини ми се да у њему нема пет драма, а леђа ми чисто шкрипе.</p> <p>Учитељ се насмија 
враћао, како се све крије од госпође за дрва и у шупу, па плаче сама и како, каже, хоће да умре 
пљени.{S} На зиду је висила једна стара дрвена икона светога Саве.{S} Била је са свим почађила  
попом па одоше, а он оста сам, као сухо дрво, и на срце му паде туга.</p> <p>Дуго се опирао срц 
 на врата!{S} Обарајте греде! — чује се дрека са свих страна.{S} Читав облак од воде сасу се на 
да је помјерио памећу.</p> <p>— Воду! — дрекну он.</p> <p>Рекао бих хиљаду котлова се сасуше у  
 и као да се насмјехну, а у исти пар чу дреку малога <pb n="97" /> дјетета из собе.{S} Он клече 
ред ноћ истина паде у ватру, али она не држа дуго, и он тврдо заспа.{S} Пробуди се у саму зору, 
дарити на науку!{S} Немој, оче владико, држати више простих попова, као ја што сам... што сам б 
ло да јој одредите и ово, што ја до сад држах.{S} Шта ће женском чељадету толико имање, а бог з 
ав страх бјеше обузео попа, да се једва држаше на ногама.</p> <p>Аксентије Смиљанић позна га у  
је да се скраси.{S} Сједне на креветац, држи колач у руци и гига ногама.{S} Онда скочи, трчи у  
дасмо <pb n="141" /> попа у пламену.{S} Држи икону и дигао је више главе.</p> <p>Нама жива срца 
} А и Иконија је остарјела, да се једва држи на ногама.{S} Шта ви — вели — мислите?{S} Да се до 
.{S} Кад би у недјељу, а поп га чека да држи пијевницу.{S} Јес’, ал’ учитеља нема!{S} Послије с 
улу с чибука:</p> <p>— Зар ти — вели, — дроњо, зовеш моју кућу туђом, и зар ће се ово дијете по 
<p>Ноћ је била црна, као мало која њена друга.{S} Нигдје се ништа не миче, само совуљага ћуче њ 
овачнице па духа.{S} На спрам тих врата друга су, те тако се игра вјетар кроз ковачницу, и хлад 
 куће, као мјесечев зрак, лако се креће друга слика у дугим хаљинама; корача плоту и дуго и тих 
чи: земљопис, свештена историја, прва и друга знања...</p> <p>— Не би било рђаво! — рече кмет.  
 му мисли долазе у главу да ће изгубити друга.{S} Забринуо се силно и ноћу често устаје.{S} Иде 
, бити и учитељ.{S} А послије, у вароши друга срећа чека дијете.</p> <p>Поп заћута и даде се у  
разред, учитељ онда навали на попа и на друге људе, те је задржа још једну годину дана у школи  
Поп протури прсте једне руке кроз прсте друге руке, испружи оба кажипута и састави им врхове, п 
ем свијету! — Па гурај дјетету колаче и друге понуде у руке и у уста.</p> <p>А на њој слаба про 
договоримо ми, па послије да запитамо и друге паметне људе; да видимо шта ће они рећи.</p> <p>— 
Веле: морам учити француски, да стигнем друге и тако даље» Можете мислити како нам је било!{S}  
S} Ја затворам очи, а дивно видим да је други свијет настао.{S} Дође учеван човјек с којим ја н 
мах зидајте и дјецу учите...{S} Настаје други свијет!</p> <p>Онда се ухвати за срце, па испреки 
а води душу села из села.</p> <p>Кад по други пут оде, пође све по старом.{S} На ново је требал 
амо се зави у струку и оде даље.</p> <p>Други пут Павао Ђерић води волове с празним колима.{S}  
о око са свијем му се затвори, а онијем другијем погледа кмета најприје у опанке, па онда у кап 
n="119" /> <p>Послије је ушла Иконија с другим женама и кроз једно четврт сахата изведоше плачу 
 бацаше пушке и пјеваше.{S} За попом, у другим колима, возио се кум Нинко и Глувић, за њима још 
јерујте, људи, у нашем селу нема, као у другима, ама ни једне главе која светкује петак.</p> <p 
а већ је имала чарапа, кошуља, убруса и других ствари пун ковчег.</p> <p>Кад јој се навршила го 
!»</p> <pb n="123" /> <p>— А да, весела друго, гладно и жедно у туђем свијету! — Па гурај дјете 
, жене, и цвијелите дијете?{S} Ви ништа друго и не знате! — рече Аксентије Смиљанић, и обриса р 
Или ме волиш или не волиш!{S} Једно или друго!{S} Нећу тањир од два лица.{S} Не волим људе, кој 
е ово, а ради оно, мисли једно а говори друго.{S} Што да вам приповиједам како смо били као уби 
стина да је овај учитељ са свијем нешто друго од пређашњег, и мислили смо сви да је он учеван ч 
исати, па неће под своју старост молити другога да јој чита писма.{S} А док она одрасте неће се 
адоше се у некакву тамну слутњу.</p> <p>Другога дана изашао учитељ у механу.{S} Сједне сам,- на 
у.{S} Нико то не види, нити ко опажа на другој страни иза амбара црне Павлове очи како просијец 
 цијелом селу.{S} Час је у једној час у другој <pb n="93" /> њиви, сада у школи, послије у цркв 
една њега у руку, па као гуске једна за другом на капију.{S} И млађи свијет оде.{S} Иконија сам 
по, кажем, дијете ће у школу код мене с другом дјецом научити читати и писати, па неће под свој 
 дијете у сну махну руком, окрете се на другу страну и настави спавање.{S} Дубоко поп уздахну и 
азумије, а он се дусне, окрене главу на другу страну и мргодан оде.</p> <p>Један пут иде он пол 
епркају палицом по прашини и гледају на другу страну у плот.</p> <p>Наста тишина.</p> <p>Поп ме 
о мјесто.{S} Врба пуче а Нинко љосну на другу страну о земљу, а котао изручи сву воду на проваљ 
х.</p> <p>— Птицама небеским дао је бог другу снагу и путе, а човјеку остаје памет и хришћанско 
ији.{S} Једно вече писао је неком своме другу: «...{S}Бош посла!{S} У народу се не може ништа у 
себи.{S} Њима двјема једну собу, а себи другу.{S} Тако га ни жене не сметају, које су сваки час 
је се ногама о врбову грану, а леђима о другу, па га зањиха и баци на проваљено мјесто.{S} Врба 
ста не узима.</p> <p>Нико се није с њим дружио, осим једног Јеротија Ковачевића, који га је зак 
и кажем да се дијете васпитава и никако друкчије!</p> <p>Згледаше се сељаци.</p> <p>— Шта велиш 
е то њој?</p> <p>— Како шта ће, оче?{S} Друкчији је данас свијет, него што је био за твоје млад 
 што је био за твоје младости, а још ће друкчији бити кад она ступи на снагу.{S} Кад сврши школ 
ом, а младеж се игра и весели.</p> <p>А друмом за наше село иду једна кола и у њима један госпо 
Кад на пошљетку сав поцрвење па поче да дршће, каже: »Шта је то, браћо, јесте ли ви хришћани? к 
’ ћете од сад с богом ратовати!«</p> <p>Дршћемо ми као прутови — није шала оне божје ријечи, а  
ећма зачкиљи, а бора на челу као да још дубља дође.</p> <p>Онда се опет лијевим раменом окрете  
лубице? — рече Иконија.</p> <p>Мара још дубље повуче пару:</p> <p>— Ништа! — рече, а поглед јој 
та, па гледа неким широким погледом.{S} Дубок јој је дах, а чудно јој нешто у грудима. .</p> <p 
рве готово се састају а међ’ њима једна дубока бора, која се ни онда не изједначи, кад господин 
е на другу страну и настави спавање.{S} Дубоко поп уздахну и завали се у постељу.</p> <p>Давно  
> <p>Дијете протрља очи и отвори их.{S} Дубоко уздахну, па гледа великим безазленим црним очима 
нијели један сто из суднице, поред њега дугачка клупа и неколико троногих столица.{S} Засјели с 
сечев зрак, лако се креће друга слика у дугим хаљинама; корача плоту и дуго и тихо шапућу.{S} Н 
оћ истина паде у ватру, али она не држа дуго, и он тврдо заспа.{S} Пробуди се у саму зору, и из 
" /> тобом, а све у здрављу и весељу за дуго и на много.</p> <p>— Амин да бог да! — одазваше се 
в владичине воље и ријечи?{S} Нијесу се дуго препирали.{S} Сељаци се шћућурише, само их срце бо 
 слика у дугим хаљинама; корача плоту и дуго и тихо шапућу.{S} Нико то не види, нити ко опажа н 
азу, заћута и заспа.{S} Гледао га је он дуго.{S} Онда обриса очи и изађе у народ.{S} Сви поуста 
 кад школа изгорје, нестало.{S} Нијесмо дуго знали, док не дође Марко трубач из војске, и рече  
тарост! — рече владика. — Да бог да још дуго да поживиш! — А бога ти, оче — не прими за зло, —  
хо дрво, и на срце му паде туга.</p> <p>Дуго се опирао срцу, не хотећи »срдити бога«, али старо 
и ухом да макне, поп уђе у собу.</p> <p>Дуго гледа мирну и безбрижну савјест како спава.{S} Ста 
да Марине очи бјеху управљене:</p> <p>— Дуд? рече она.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Гледаш у дуд?</p> 
 <p>Мара се слабо насмјехну:</p> <p>— У дуд и свуда!{S} Па замишљено настави: — Чисто сам гладн 
че она.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Гледаш у дуд?</p> <p>Мара се слабо насмјехну:</p> <p>— У дуд и с 
киша.{S} Земља бјеше свуда влажна, а са дуда спрам врата још нијесу испариле кишне капљице, па  
ићо!{S} Унутра има хиљаду и сто и један дукат.</p> <p>Они се згледаше.</p> <p>— Из тога зидајте 
гдје је дијете било и тури му под главу дукат.{S} За њим кмет, за кметом Аксентије Смиљанић а з 
ад се сви изредише, Иконија изброја два дуката у злату и четири и по у сребру и крајцарама; вез 
у има у једном рупцу завезано шест и по дуката, чиме сте је ви даривали, кад се родила.{S} И то 
ешто одредио, али не вриједи све ни сто дуката.{S} Нема ту ништа од школе!</p> <pb n="115" /> < 
штогод трошити?</p> <p>— Једно пет шест дуката мјесечно.</p> <p>Попу чисто одлакну:</p> <p>— Не 
аш имања, како су ми причали, на хиљаду дуката.</p> <p>Поп се забечи:</p> <p>— Каквих хиљаду ду 
p>Поп се забечи:</p> <p>— Каквих хиљаду дуката, каква имања?{S} Немам ја ништа.{S} Њој је истин 
ла сваки дан, а недјељом је била увијек дупком пуна.{S} Прије, још давно, и кад је какав светач 
да проговори, нико не разумије, а он се дусне, окрене главу на другу страну и мргодан оде.</p>  
ма попову кућу.{S} Или извади двојнице, духа у њих и њихов јасан писак тужно плива зраком.{S} Н 
еђа, а он стао на врата од ковачнице па духа.{S} На спрам тих врата друга су, те тако се игра в 
онијом.{S} Већ почиње да свиће први дан Духова.{S} Сио поп на клупицу у авлији, турио сиједу гл 
ше ни хљеба да замијеси. »Хоће — вели — душа на нос да <pb n="96" /> ми искочи!«.{S} Теретан јо 
остављам вама на аманет...{S} Бог вам а душа вам!</p> <p>Кум Нинко испружи врат, хракну мало па 
х, ако умре поред нас живијех некрштена душа.{S} Ја желим да крстимо дијете, прије него га дам  
 трепавицама час по виси капљица, којом душа роси, кад јој се мркне и кад свањује.</p> <p>А кро 
и се расрдио!</p> <p>— Не марим за мале душе, ја нећу овдје да се с тобом цмакам! ја хоћу рад!{ 
— Ко?</p> <p>— Учитељ!</p> <p>Поп дахну душом:</p> <p>— Срећан му пут!</p> <p>— Шта? — рече Акс 
 док кум Нинко не запреже коње, да води душу села из села.</p> <p>Кад по други пут оде, пође св 
 у тебе.{S} Озбиљне, црне, продиру ти у душу, и као да те нешто питају.{S} Ја знам кад се деси  
се иде затворенијих очију.{S} Бог да му душу прости!{S} Жао нам га је било.{S} Вио је сиромах н 
 прочита наше село.</p> <p>»— Бог да му душу прости!«</p> <p>— А... онај... ваш учитељ?{S} Чуст 
Није то туга, ни брига, што занима њену душу.</p> <p>То је она сентименталност, ваљада својстве 
ва брига дјетињег доба, савлада немирну душу Марину; кад црне трепавице падоше на запурене обра 
оче владико, и ви, браћо!{S} Ја изгубих душу што нијесам учио школе.{S} Са тога изгубих и дијет 
њаше на вечерњу.{S} Кроз прозор угледах ђачиће; устали на ноге, па читају молитву.{S} Пред њима 
ије испаде с малом пушком старац Матија Ђенадић, који је, веле, још под Милошем ратовао.</p> <p 
 било мирно; само гдје-гдје што шкрипне ђерам или лупне капак од прозора.{S} Кокоши ваде главу  
ће жар из пећи за хљеб, или како сусјед Ђерић прави страшило за птице.{S} Па онда хајд’ Нинково 
туб од звонаре стајао је наслоњен Павао Ђерић и као соко гледа у помрчину.</p> <p>У тај пар из  
руку и оде даље.</p> <p>Други пут Павао Ђерић води волове с празним колима.{S} Стока се нешто у 
тај, тај и тај«, па онда рече и: »Павао Ђерић, поручик!«</p> <p>»— Одакле је? — викнусмо ми сви 
, те рекох: — шта је, бога ти, с Павлом Ђерићем?</p> <p>— Е, сељаче и господине, њега је ону но 
ада му задрхта.</p> <pb n="114" /> <p>— Е — вели владика, — ти си своме дјетету највише добру р 
 овога ваздуха.</p> <pb n="134" /> <p>— Е, печем ја каву за тебе, — рече Иконија. — Знам ја, ти 
 њено!</p> <p>— Божје па њено!</p> <p>— Е, сад ми је — вели лакше умријети.{S} Спаде ми неки те 
овашене?</p> <p>— У десно ухо.</p> <p>— Е, то су црквене свиње!{S} Тјерај у обор, па им подај к 
итељ?{S} Чусте ли што за њега?</p> <p>— Е, кад се онај божји анђео одрече њега и врати покајан  
је, бога ти, с Павлом Ђерићем?</p> <p>— Е, сељаче и господине, њега је ону ноћ, кад школа изгор 
 да женско чељаде иде у школу?</p> <p>— Е, идите у варош, господар- и газда-Станоје, па ћете ви 
е постељи.</p> <p>— Прије свега, браћо, ево у овом су ковчегу овдје народни новци, а кључ је на 
мо се ти, учитељу? — рече поп.</p> <p>— Ево ме!</p> <p>— Знам! а камо се у цркву да пјеваш?</p> 
кум Нинко, — није малено твоје имање, а ево ћу и ја дати још...</p> <p>Поп нестрпљиво махну гла 
е и дере ајдамаком куд стигне.</p> <p>А ек учитељ пред њега као какав капетан:</p> <p>— А што — 
намјештањем.{S} Он с овим капиталистима експлоатише сељака — подржава га све јаче у глупости —  
едног турчина покрстио <pb n="111" /> и ено га, сви га знате, ваљан хришћанин и један по један  
и зловољан.</p> <p>Иде он у наше село и ено га гдје уђе.{S} Хајд’, хајд’, па право у народ.{S}  
ће бити кум?</p> <p>Међу сељацима наста жагор, али у брзо изађе Нинко Вилотић:</p> <p>— Ако сам 
 пожњео.</p> <p>»А што ти, Стјепане, не жањеш?«</p> <p>— Како ћу, оче?</p> <p>— Српом!</p> <p>— 
јих очију.{S} Бог да му душу прости!{S} Жао нам га је било.{S} Вио је сиромах некако прирастао  
ји, ваби кокоши, гледа како Мићо изгрће жар из пећи за хљеб, или како сусјед Ђерић прави страши 
3" /> <p>— А да, весела друго, гладно и жедно у туђем свијету! — Па гурај дјетету колаче и друг 
поред нас живијех некрштена душа.{S} Ја желим да крстимо дијете, прије него га дам из куће.</p> 
 у собу.</p> <p>— Оче — рече владика, — желиш ли штогод?</p> <p>— Да се исповједим! —~ рече поп 
који му је лежао на прсима.</p> <p>Опет жељно гледа њено болно лице.{S} Смијеши се и чисто не м 
од суза, па не пушта дијете из руку.{S} Жена пуна кућа, па се само вајкају: «Леле мене! како је 
етачац па и петак, нагура се пуна црква жена, али поп један пут, послије службе у петак, стаде  
леда на ону страну, гдје мисли да му је жена и дијете, па понавља: »Слава теби, Господе!«</p> < 
уђе у собу гдје је дијете било.{S} Рече женама да изађу, а сам оста неко вријеме код дјетета.{S 
 /> <p>Послије је ушла Иконија с другим женама и кроз једно четврт сахата изведоше плачући дије 
ало у сузама.</p> <p>— А шта балите ви, жене, и цвијелите дијете?{S} Ви ништа друго и не знате! 
је дијете да ти је милина погледати.{S} Жене се надмећу понудама и поклонима.{S} Није јој била  
 па служи винском чашом.{S} Пију људи а жене отхукују и уздишу, а у чаши нестаје ракије.{S} Шта 
а.</p> <p>Кад се већ смрче, разиђоше се жене и људи кућама, а оставише попа сама.{S} Није ни он 
ине.</p> <p>Дан пред полазак мутљају се жене из цијелога села по поповој кући.{S} Ту је камара  
 двоја кола пред попову кућу.{S} Дођоше жене и људи из сусједства, а и који су даље сједили.{S} 
а нашло женско дијете.{S} Весели људи и жене, изоблачили се и дошли цркви.{S} Љубе попа у руку  
једну собу, а себи другу.{S} Тако га ни жене не сметају, које су сваки час обилазиле Мару, води 
а силне чарапе, кошуље и убрусе.</p> <p>Жене посједају на клупу под орах, милују Мару и плачу,  
 са старијим људима, — рече поп.</p> <p>Жене једна по једна њега у руку, па као гуске једна за  
слони усне на увелу попову руку.</p> <p>Жене покрише очи, људи чепркају палицом по прашини и гл 
Ћерића, а у њега је син Павао, момак за женидбу.{S} Онај исти, коме учитељ рече да је марва.</p 
словац прича да се сада раставља са том женом, јер га она тужи да је бије и злоставља. — Неће о 
итају молитву.{S} Пред њима стоји једна женска.{S} Упрла поглед у светога Саву, онога истог, ко 
идјети.{S} Тамо иду сва дјеца и мушка и женска, и тако је сад вријеме дошло, да ће и по селима  
<p>— Какву школу?{S} Ко је још видио да женско чељаде иде у школу?</p> <p>— Е, идите у варош, г 
, а већ све село зна да се у попа нашло женско дијете.{S} Весели људи и жене, изоблачили се и д 
е и ово, што ја до сад држах.{S} Шта ће женском чељадету толико имање, а бог зна чија ће она би 
о; и твој благослов, да му узмемо добру жену дадиљу, или да га дамо каквој бабињари да га прихр 
 спусти грозна киша.{S} Из грдне гомиле жеравице гдје је била школа сукне још час по пламен, а  
же се према попу и пружи руку.</p> <p>— Жив био, сине! — рече поп.</p> <p>Ал’ господин дохвати  
гађао, а попа се бојао.{S} Управо се ни жив није чуо.{S} Ми смо били њиме задовољни: какав је,  
н пут, и већ му се чини да неће ни ноћи жив дочекати, па зове Нинка, Аксентија Смиљанића, Стано 
и мјесец школске године, не може човјек жив да дочека.{S} Али нема више туге.{S} Разведрила су  
огдан?</p> <pb n="113" /> <p>— Није, он жив, — рече Мара. — Он је погинуо на Косову.</p> <p>— А 
кону и дигао је више главе.</p> <p>Нама жива срца попуцаше.{S} Престравили се, па заборавили и  
ја, па моја! — рече поп.</p> <p>— Да је жива и здрава! — рече владика, милујући дијете.</p> <p> 
колу, па цркву.{S} Немојте брукати себе живе, ни мене мртва, ни градити шта му драго.{S} Не поч 
е и убојице оним путиром ондје, па онда живи ако можеш.{S} Послушајте ме, пошљедњи вам пут каже 
обро?{S} Ни кучета ни мачета!{S} Док су живи, биће им доста, а послије — народно је и било.</p> 
и.{S} Наш је гријех, ако умре поред нас живијех некрштена душа.{S} Ја желим да крстимо дијете,  
 да је сваком право.</p> <p>Код куће је живио скромно и по старински.{S} Попадија га љуби у рук 
: поп је служио цркву, управљао селом и живио с попадијом.</p> <p>Поп је био све и сва!{S} Имал 
та, лепиња и погача, лонаца с кајмаком, живих и пржених пилића, пастрме и толико «заире», да би 
Богу, да ми не дате под моје старе дане живјети?{S} Како ћу — вели — поћи на небо, гдје ће ме с 
 <p>— Живог или мртвог! — дере се он, — живог или мртвог, моја глава цареву плаћа.</p> <p>И у ч 
зван села.{S} Кмет се помамио:</p> <p>— Живог или мртвог! — дере се он, — живог или мртвог, мој 
ече:</p> <p>— Чувај ми, дијете, тако ти живога и самосазданог створитеља!</p> <pb n="120" /> <p 
 гријехе и одржи ме здрава, докле си ми живота поклонио!» И бог га је заједно с пошом одарио зд 
Наднијело се увело старчево лице на пун живота лик дјететов, а с бијеле браде цури кап по кап и 
рт у даљину. .— Како је све дивно, пуно живота, како је свјеж ваздух!</p> <p>Иконија јој завири 
 попа, њему је као да га полијева неким животворним балсамом.</p> <p>— Гледала сам природу, — р 
.</p> <p>Ал’ господин дохвати кутију са жигицама која је пред попом стајала и брзо трже руку на 
тјепану, што иде у раскорак, презријева жито, а он још није пожњео.</p> <p>»А што ти, Стјепане, 
е очи до пола <pb n="126" /> затворене, жмире и увијек гледају на страну.{S} Има му двадесет и  
ећ у народно.{S} Народ га је засијавао, жњео, косио, пластио, врхао, вијао, Мићо црквењак на пи 
кликће дјетлић, а са ораха му се одзива жуња.{S} Сунце блиста, а облаци се разилазе.</p> <p>Мар 
ном очи.{S} Показа својом <pb n="98" /> жутом руком на дијете покрај себе, дохвати онда попову  
 патосу стоји једна велика пјесковница, за мал’, вели, што није у њу пљунуо.{S} Послије, каже,  
ури му под главу дукат.{S} За њим кмет, за кметом Аксентије Смиљанић а за њима сви остали по ре 
им колима, возио се кум Нинко и Глувић, за њима још многи народ.{S} Веле, кад је наш поп дошао  
ијелим путем бацаше пушке и пјеваше.{S} За попом, у другим колима, возио се кум Нинко и Глувић, 
 у Биограду, да му једва вјеровасмо.{S} За Мару вели да је најприје с писмом владичиним ишао у  
јете било и тури му под главу дукат.{S} За њим кмет, за кметом Аксентије Смиљанић а за њима сви 
ало искашља.</p> <p>— Ласно је — вели — за новце, тек ако ти пристајеш.{S} Све ћемо то лијепо н 
им кмет, за кметом Аксентије Смиљанић а за њима сви остали по реду и старјешинству, и сваки дар 
и.{S} У њој је била једна повелика соба за дјецу, једна мала за учитеља и једна кухина, у којој 
една повелика соба за дјецу, једна мала за учитеља и једна кухина, у којој је и фамилијаз спава 
како је поп на врат на нос спремио кола за Биоград и с тим писмом отрчао владици. — Све то само 
е! — рече ослобођен кмет.{S} Није сабља за вратом.</p> <p>Учитељ се насмија, ал’ само лијевим к 
дало воде.</p> <p>Дан за даном, недјеља за недјељом, па и мјесеци клизе неосјетно.{S} Што прође 
мокар од зноја, залијепила му се кошуља за широка леђа, а он стао на врата од ковачнице па духа 
мљу.</p> <p>Поп је ухвати убјема рукама за главу па је љуби у чело, а нама иду сузе.{S} Поздрав 
о једна њега у руку, па као гуске једна за другом на капију.{S} И млађи свијет оде.{S} Иконија  
и као мимо турско гробље.</p> <p>Ко зна за што он тако чини?{S} Ко зна шта је поп о њему мислио 
рио.</p> <p>Поп Митар повуче нашег попа за мантију.{S} Владика се слатко насмија.</p> <p>— Лије 
, а то би <pb n="105" /> било и срамота за оволико село; а вашој кући част и поштење! — ту учит 
ећаш ли се да ми ти рече да је то доста за добра пастира?</p> <p>— Сјећам!</p> <p>— Чуј ме, оче 
ти У мојој кући?</p> <p>Учитељ се уједе за језик.</p> <p>— Молим, молим, господар-Нинко и куме, 
он враћао, како се све крије од госпође за дрва и у шупу, па плаче сама и како, каже, хоће да у 
и, да је бог оставио недјељу и празнике за цркву, да се у остале дане човјек радећи моли богу,  
.{S} Поп га је често дотјеривао, али се за нашег доброг учитеља слабо шта лијепило.{S} Тек он с 
 десном смаче шешир с главе, дохвати се за лотре и лако скочи на земљу.</p> <p>Поп је ухвати уб 
е може ништа учинити.{S} Заузимајући се за њега, пишући и говорећи, упропастио сам своју карије 
ум-Нинкова домаћица весела узела дијете за руку, а тек учитељ као из мртвих:</p> <p>— Молим вас 
ослије мјесец дана већ се опрема дијете за пут.</p> <p>Силне се припреме чине.</p> <p>Дан пред  
и:</p> <p>— Смртни смо људи, не примите за зло, браћо, ваља ми се добро с вама разговорити, јер 
а један прозор.{S} Двојица га дохватише за мишке, али се он отрже и ускочи у нутра.</p> <p>У та 
оје шта, да ни десето не знаш чему је и за што је, и како се човјек може ласно обрукати ако доб 
p>Већ окретоше Зебићевим шором, а поп и за њим сав народ не миче се с мјеста и не одваја очију. 
а махне косом ни да закопа мотиком, али за то је он ипак увијек у послу.{S} Он води бригу о циј 
да поживиш! — А бога ти, оче — не прими за зло, — гдје си ти школе учио?</p> <p>— Ја сам се — в 
 <p>Од то доба он учитеља никад више ни за шта не запита, нити је с њиме долазио у додир.{S} И  
ка, милујући дијете.</p> <p>Сједоше они за ручак.{S} Посадише Мару до попа, па јој висе ножице  
</p> <p>У један пут попадија се дохвати за појас, па врисну и сва поцрвење.{S} Поп се окамени.< 
један пут потрчаше.{S} Павао се дохвати за <pb n="131" /> стражњу осовину и сједе на њу, па пои 
ј је самој, како је хтјела да се ухвати за кум-Нинкова кола кад се он враћао, како се све крије 
аје други свијет!</p> <p>Онда се ухвати за срце, па испрекидано додаде:</p> <p>— А њој... њој о 
ко ми се све допада да ће скоро куцнути за ме час.{S} Него сам вас зовнуо, да се договоримо за  
оши, гледа како Мићо изгрће жар из пећи за хљеб, или како сусјед Ђерић прави страшило за птице. 
д смо се сви надали да ће нам Мара доћи за учитеља.{S} Већ је поп с неколико старијих људи ишао 
аци слегоше раменима и, сами не знајући за што, дадоше се у некакву тамну слутњу.</p> <p>Другог 
} Него, браћо, ја бих вас молио, да јој за сваки случај одредимо мало имања од народног добра.< 
да Ћерића, а у њега је син Павао, момак за женидбу.{S} Онај исти, коме учитељ рече да је марва. 
већ кречи попову кућу и спрема се дочек за Мару.{S} Једног дана и кум Нинко сједе на кола па у  
и.{S} Имам и ја неку цркавицу, коју сам за школу одредио, а — вели — не знам боље прилике од ов 
 Одмах си се расрдио!</p> <p>— Не марим за мале душе, ја нећу овдје да се с тобом цмакам! ја хо 
на поповом лицу.{S} Он је дохвати руком за браду и издиже јој лице према себи, па га гледа:</p> 
ладеж се игра и весели.</p> <p>А друмом за наше село иду једна кола и у њима један господин чов 
е да је марва.</p> <p>Сједе поп с Маром за сто под орахом.{S} Иконија донесе бијелу каву.</p> < 
>— А ти је отвори!{S} Ја сам наименован за учитеља у овом селу.</p> <p>Гле!...{S} Нов учитељ!.. 
о крило мирно огледало воде.</p> <p>Дан за даном, недјеља за недјељом, па и мјесеци клизе неосј 
 дане човјек радећи моли богу, да се он за све моли, кад они морају радити, да је богомрско не  
ило.{S} Вио је сиромах некако прирастао за село.{S} Лијепо смо га сахранили.{S} Послије распуст 
укчији је данас свијет, него што је био за твоје младости, а још ће друкчији бити кад она ступи 
је бог благословио и како сам му платио за моје знане и незнане гријехе.</p> <pb n="99" /> <p>С 
б, или како сусјед Ђерић прави страшило за птице.{S} Па онда хајд’ Нинковој или Глувићевој кући 
а радити! — па нас остави, а ми блејимо за њом.</p> <p>Или дође послије подне, кад се поп насло 
} Него сам вас зовнуо, да се договоримо за неке ствари.</p> <p>Кум Нинко хоће да соколи попа, а 
... онај... ваш учитељ?{S} Чусте ли што за њега?</p> <p>— Е, кад се онај божји анђео одрече њег 
а су вољели Мару, сматраше цијелу ствар за изгубљену, и, да није старијих <pb n="139" /> људи,  
p> <pb n="134" /> <p>— Е, печем ја каву за тебе, — рече Иконија. — Знам ја, ти си се поварошанч 
 већ био поручио Циганину да скује резу за затвор и предложио да се купи катанац, а поп једне н 
алеко иза звонаре, а варнице се хватају за небо.{S} Шљеме бјеше све у пламену.{S} Пуцају рогови 
{S} Сваки дан ишчекивасмо Марину поруку за кола.{S} Али дође и Петров дан, а писма од ње нема.{ 
101" /> тобом, а све у здрављу и весељу за дуго и на много.</p> <p>— Амин да бог да! — одазваше 
новога владике.{S} Народ одлучи да попу за тај дан начини нове хаљине, и учитељ је читаве двије 
е мени дијете и Иконију, док је оно још за сисе!{S} Пазићу га као своје!</p> <p>— Ако је с твој 
Павао шиба коње да све врца крв.</p> <p>За њима пристадоше још неколико кола.</p> <p>Народ се и 
овједим! —~ рече поп.</p> <p>Владика се забезекну:</p> <p>-— А какав тебе гријех мори?</p> <pb  
ричали, на хиљаду дуката.</p> <p>Поп се забечи:</p> <p>— Каквих хиљаду дуката, каква имања?{S}  
, док Мара спава тврдим сном.{S} Већ се заблиста од истока.{S} Стадоше још двоја кола пред попо 
како га је учитељ научио.{S} Ал’ кад га забоде у неку крчевину, а плуг пуче на двије поле, као  
ећем трку полетјеше, а Војин Арнаутовић забоде своме бијелцу оструге у трбух.</p> <p>Онда се сп 
Са свим већ остарио, обневидио и постао забораван.{S} Знам, кад год му приђем руци, да ме пита  
ва срца попуцаше.{S} Престравили се, па заборавили и да гасимо.{S} А он стоји.{S} Црвен га плам 
поп. — Онако је све у длаку!{S} Још сам заборавио да му кажем да сам и једног турчина покрстио  
арче земље, гдје је кућа, и њиву уз њу, забран са шарамповом и ливаду с виром.{S} То нека је ње 
ас зове ону ливаду с виром Марин Вир, а забран са шарамповом Марин Шарампов.{S} Ко не вјерује н 
 ознојим!{S} Станем на вјетар, па чисто забрекнем.{S} Па кад послије <pb n="130" /> опет узмем  
долазе у главу да ће изгубити друга.{S} Забринуо се силно и ноћу често устаје.{S} Иде сам по дв 
астави спавање.{S} Дубоко поп уздахну и завали се у постељу.</p> <p>Давно је пала роса, већ се  
!</p> <p>— У ковчегу има у једном рупцу завезано шест и по дуката, чиме сте је ви даривали, кад 
ко хоће да соколи попа, али му се језик завезао, и само гута пљувачку.{S} И Аксентије са Станој 
један пут, не рече му ништа.{S} Само се зави у струку и оде даље.</p> <p>Други пут Павао Ђерић  
 страшну пјесму.{S} Пси подвију реп, па завијају, а уморан сељак прене иза сна, прекрсти се: »о 
ако је свјеж ваздух!</p> <p>Иконија јој завири у очи па онда погледа на страну, куда Марине очи 
а шта? — Или тргне боквицу из земље, па завирује прстић, који је још као дијете порезала и који 
и.{S} А они као да им је владика дошао: завирују је са свих страна и већ не могу да је се сити  
 у својој младости морамо оставити свој завичај.{S} А ко је то све преко главе претурио, тај зн 
ке, а све гледајући кмета, приђе столу; заврати шешир, наже се према попу и пружи руку.</p> <p> 
а тако склопљене руке положи на сто.{S} Заврати се мало на клупицу, а главу нешто искриви на де 
type="titlepage"> <p>46 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАГРАДА 46</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Л. К. ЛАЗАРЕВИЋА</p 
ИЋА</p> <p>СВЕСКА ПРВА</p> <p>БЕОГРАД - ЗАГРЕБ</p> <p>ШТАМПАНО У СРПСКОЈ ШТАМПАРИЈИ У ЗАГРЕБУ</ 
роговориће нешто, и час прије гледам да загребем на поље.</p> <p>Учитељ је био један кројач, ко 
</p> <p>ШТАМПАНО У СРПСКОЈ ШТАМПАРИЈИ У ЗАГРЕБУ</p> <p>1898.</p> </div> <!-- предговор --> <div 
>Коњи пођоше.{S} Поп пристаде уз кола и загрли се у ходу с кум-Нинком, па рече:</p> <p>— Чувај  
 свијетли као у по дана.{S} У један пут загрмје попов глас:</p> <p>— Икона!{S} Икона!</p> <p>Ми 
<p>Хоће они штогод да проговоре, али се загрцнули, па само кашљуцају.</p> <p>Поћута поп и одмор 
>Опет као да се чује попов глас, али је загушен и не разбирају се ријечи.</p> <p>Мало послије р 
е по томе спадала нека особита почаст и задатак при поздрављању новога владике.{S} Народ одлучи 
} Не дај боже смртна случаја, или какве задјевице, шта би оно сироче онда?...{S} Него, браћо, ј 
се ни жив није чуо.{S} Ми смо били њиме задовољни: какав је, такав је — наш је!{S} Не бих га ја 
о селима почети, па је гриота да дијете задоцни.{S} Него ја тако мислим и кажем да се дијете ва 
а навали на попа и на друге људе, те је задржа још једну годину дана у школи «на приват».{S} Та 
народ само једно поручује: «Похитај! не задржавај се!»</p> <p>Марина соба као рај.{S} Прозори з 
 да умре.{S} Не треба ни око тога да се задржавам како је поп на врат на нос спремио кола за Би 
е ви мени дијете у кућу.{S} У мене је и задруга већа, а хвала богу паметна су ми и чељад, имаће 
двојим од својега дјетета? — А брада му задрхта.</p> <pb n="114" /> <p>— Е — вели владика, — ти 
p>И у час као неким чудом сви неодољиво зажељеше ухватити учитеља, и отети му Мару.{S} Граја се 
закопчам блузу, набијем шајкачу на очи, зажмурим и одважно га упитам:</p> <p>— Шта је, бога ти. 
} И поп стоји, а бијела му брада час по заигра.</p> <p>— Ја — вели, — браћо, остах тако сам сам 
ати објеручке и обли сузама.{S} Осмијех заигра на поповом лицу.{S} Он је дохвати руком за браду 
вих и пржених пилића, пастрме и толико «заире», да би Војин четовођа рахат цијелу чету њоме нах 
кле си ми живота поклонио!» И бог га је заједно с пошом одарио здрављем.{S} Али кад поша намири 
у на Нинкове прси, па неутјешно и силно зајеца.</p> <p>Још мало се - види кроз облак од прашине 
одај кукуруза.{S} А кмета поздрави нек’ закаже селу да пази на те свиње; јер ако још један пут  
</p> <p>Марина соба као рај.{S} Прозори закићени липовим гранама, под гредице подвучени струков 
екати годину дана, и кад се она наврши, закла нас лијепо једно писмо, у коме вели: »Слатки бабо 
 једног Јеротија Ковачевића, који га је заклањао и бранио.{S} Тај је Јеротије чак и ишао њему.{ 
 ћете ме сву исјећи.{S} Мене је покојна заклела да га чувам и пазим.</p> <p>— Да узмемо Иконију 
Све више изнемаже и једну ноћ лијепо да заковрне.{S} Ударише некакви болови у крста и све се у  
 послије тога, напрасно се разбоље поп, заковрну од један пут, и већ му се чини да неће ни ноћи 
и да клањаш.{S} Не знам само чивутскога закона.</p> <p>Ту он још љуће одадре дешњака.{S} Волови 
ћ како поп не може да махне косом ни да закопа мотиком, али за то је он ипак увијек у послу.{S} 
.{S} Већ се примицасмо селу.{S} Онда ја закопчам блузу, набијем шајкачу на очи, зажмурим и одва 
ешто теретно радио, сав мокар од зноја, залијепила му се кошуља за широка леђа, а он стао на вр 
итати »молитву од кровотеченија«. — Све залуд!{S} Она отвори још једном очи.{S} Показа својом < 
дијете и промијени се у лицу, а срце му залупа.</p> <p>— Устани!...{S} Сви те чекамо... — рече  
еста и не одваја очију.{S} Кад већ кола замакоше, поп обриса очи и погледа по народу.{S} Махну  
е отјецати.{S} Не може више ни хљеба да замијеси. »Хоће — вели — душа на нос да <pb n="96" /> м 
то у грудима. .</p> <p>— А што си ми се замислила, голубице? — рече Иконија.</p> <p>Мара још ду 
а нас је све.{S} А она хода по пољу.{S} Замишљена је — али јој је јасно лице.{S} Није то туга,  
јесец дана.{S} У то доба Мара поста још замишљенија.{S} Чудновато се поче понашати.</p> <p>Сјед 
 иде из крила у крило.{S} Не плаче, већ замишљеним очицама гледа у шта му драго.{S} Чупка ресе  
асмјехну:</p> <p>— У дуд и свуда!{S} Па замишљено настави: — Чисто сам гладна овога ваздуха.</p 
еда у небо.</p> <p>— Природу! — рече он замишљено. — Да! тој сам се мисли и сам поклонио!{S} Ве 
наздрави »црквеној попадији«, али Крста Замлата истеже шамаром и састави га са земљом, а уврије 
 А?</p> <p>— И она с њим!</p> <p>Поп се занесе, и а да падне на узнак, а сељаци га прихватише.< 
— Помози бог! — рече поп.</p> <p>Учитељ занесе објема ногама као рукуницама, па их спусти низ к 
 вам описујем како је сиромах поп чисто занесен и често хоће ово, а ради оно, мисли једно а гов 
но лице.{S} Није то туга, ни брига, што занима њену душу.</p> <p>То је она сентименталност, ваљ 
а оставе на миру, да га нико не дира ни зановета, а владици на пољу рече:</p> <p>— Не може ништ 
Нада да ће нам она бити кад тад учитељ, заносила нас је све.{S} А она хода по пољу.{S} Замишљен 
кад што проговори, то је као у некаквом заносу.</p> <pb n="116" /> <p>— Да бог да да ово све на 
о врбову грану, а леђима о другу, па га зањиха и баци на проваљено мјесто.{S} Врба пуче а Нинко 
лицом.</p> <p>Павао опали из пиштоља, и запаљена се сукија устави под школском стрехом, а у вра 
 послије подне.{S} Народ се искупио код записа.{S} Изнијели један сто из суднице, поред њега ду 
она одговори да свршује четврти разред, запита он попа:</p> <p>— Па шта мислиш сада с њоме?</p> 
учитељева.</p> <p>— А како ће то ићи? — запита Аксентије Смиљанић учитеља.</p> <p>— Лијепо, каж 
доба он учитеља никад више ни за шта не запита, нити је с њиме долазио у додир.{S} И учитељ чим 
?{S} Да се договоримо ми, па послије да запитамо и друге паметне људе; да видимо шта ће они рећ 
ступи на авлиска врата, а дијете у соби запишта.{S} Не поздрави се он ни с ким, већ поводећи се 
вори књигу.</p> <p>Или хода по пољу.{S} Запјева славуј поистиха, па крепко, милостивно и ситно, 
 Лијепо је, брате, говорио, чисто да се заплачеш.{S} Кад на пошљетку сав поцрвење па поче да др 
>Цијело је село било попов спахилук.{S} Заповиједао је кмету, а кмет селу.{S} Није имао пандура 
 не позва кући.{S} При свршетку добијем заповијест да идем у Б. Морао сам проћи кроз <pb n="146 
дмладио.{S} Благосиља све редом, а Мићу заповједио да све црквене чарапе, тканице и рубље изнес 
јегох у ово село, гдје ме послије власт запопи.</p> <p>— А онако нијеси, да речеш, каквијех шко 
е измаче мјесец јул, и док кум Нинко не запреже коње, да води душу села из села.</p> <p>Кад по  
ра и дохвати кућу и са те стране, те му запријечи повратак.{S} Дим се сави.{S} Народ вришти и с 
шу Марину; кад црне трепавице падоше на запурене обрашчиће а груди се почеше равномјерно дизати 
бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њеним обрашчићима.{S} И таман се поп наже да  
> <p>— Прочитала сам оно доље.</p> <p>— Зар ти умијеш читати?</p> <p>— Умијем.</p> <p>Владика д 
у, као да га неко ножем удари.</p> <p>— Зар да се одвојим од својега дјетета? — А брада му задр 
ачи очи и скиде лулу с чибука:</p> <p>— Зар ти — вели, — дроњо, зовеш моју кућу туђом, и зар ће 
ла?</p> <p>Павао исколачи очи:</p> <p>— Зар не видиш да је сваки као пуце, апостола му његова?{ 
ковача гдје сједи пред крчмом:</p> <p>— Зар ти — вели — у радни дан сједиш пред механом?</p> <p 
<p>— А ти узми које црквено марвинче, а зар ће бити и што ракије, па сјутра зови мобу.</p> <p>С 
 <pb n="95" /> ти, Настасе Андрићу, ама зар ви мислите да ја не видим да сте и вас четворица у  
 опет наступи вјечност, послије које ће зар и нама гранути сунце.</p> <p>Међу тијем мијења се ш 
вели, — дроњо, зовеш моју кућу туђом, и зар ће се ово дијете потуцати У мојој кући?</p> <p>Учит 
је је јуче још покојница лежала и горко зарида.{S} Сузе спирају црне мисли, налију препукло срц 
 у своје, већ у народно.{S} Народ га је засијавао, жњео, косио, пластио, врхао, вијао, Мићо црк 
а клупа и неколико троногих столица.{S} Засјели старији људи и поп, па разговарају о овом и оно 
са, већ се и исток румени, а поп још не заспа.{S} И кад чу гдје пред његову кућу сташе кола, ус 
његову браду на својем образу, заћута и заспа.{S} Гледао га је он дуго.{S} Онда обриса очи и из 
ватру, али она не држа дуго, и он тврдо заспа.{S} Пробуди се у саму зору, и изиђе у авлију.{S}  
не, и кад је мислила да је Мара с попом заспала, изнесе свој губер и простре га пред врата попо 
{S} Пробудих се раније, па кад не могах заспати, а ја викнух дијете да хвата.</p> <p>— Ходи у к 
p>Али једно вече, кад се врати из села, застаде он пошу у несвијести, а Иконија се сва ознојила 
ћ био поручио Циганину да скује резу за затвор и предложио да се купи катанац, а поп једне надј 
дика.</p> <p>— Тако, оче владико!{S} Ја затворам очи, а дивно видим да је други свијет настао.{ 
ди ме! — рече господин човјек.</p> <p>— Затворена је!</p> <p>— А ти је отвори!{S} Ја сам наимен 
велике смеђе очи до пола <pb n="126" /> затворене, жмире и увијек гледају на страну.{S} Има му  
ас — оде сиромах на пут, на који се иде затворенијих очију.{S} Бог да му душу прости!{S} Жао на 
ајем уста, и лијево око са свијем му се затвори, а онијем другијем погледа кмета најприје у опа 
а о своме стаду?{S} Или ви хоћете да ја затворим ово свето мјесто, да га не газите богопротивни 
и.{S} Послије распустисмо дјецу а школу затворисмо.</p> <p>Сад смо се сви надали да ће нам Мара 
<p>— Лакше, Илија, лакше, још лакше!{S} Затегни узде.</p> <p>Ходом прођосмо поред нове, велике, 
Мука истина гдјешто и попусти, али ноге затјечу све јаче, дохватило и горе снагу и често је хва 
 онда не изједначи, кад господин човјек затури шешир и рупцем брише зној с чела.{S} Мора бити д 
ушаји јалово испали.{S} Народ је глуп и затуцан!{S} Имају једног попенду, који је још с два три 
м осјети његову браду на својем образу, заћута и заспа.{S} Гледао га је он дуго.{S} Онда обриса 
оши друга срећа чека дијете.</p> <p>Поп заћута и даде се у мисли.{S} И владика ћути.{S} Тако то 
} У народу се не може ништа учинити.{S} Заузимајући се за њега, пишући и говорећи, упропастио с 
маха само још јаче цвијељало, јер он је зацијело и сам већ с владиком о томе говорио.{S} Покуњи 
лака на глави.</p> <p>Мара бјеше сама у зачељу.{S} Брзо устаде.{S} Лијевом руком покупи хаљину, 
пуно свијета, а наш поп, веле, сједио у зачељу.{S} Ко ће с нама!{S} Послије ручка, веле, разиђе 
ка кола.{S} Кмет погледа на ону страну, зачкиљи очима и труди се да позна ко је.{S} У један пут 
а стране баци поглед на попа, још већма зачкиљи, а бора на челу као да још дубља дође.</p> <p>О 
тукну један корак, наже се напријед, па зачкиљи и гледа у учитеља.</p> <p>— Што ме гледаш?</p>  
ја тебе добро који си ти!</p> <p>Учитељ зачкиљи очима:</p> <p>— А који сам ја?</p> <p>— Чивутин 
о, ако дозволите да рекнем и ја.</p> <p>Зачудише се људи:</p> <p>— Кажи, де!</p> <p>— Ја, велим 
 један газда у селу.</p> <p>Али владици збиља омилио наш поп, јер прве недјеље послије тога, ис 
ели да не може никако оставити села, «а због мене једног, вели, не вриједи да премјешташ конзис 
="128" /> јер је већ био јул мјесец, па због оно неколико дана до распуста, не хтјесмо сазивати 
ећ је поп с неколико старијих људи ишао због тога и владици, и он <pb n="125" /> им у тврдо обе 
 што шта владика с попом разговарао.{S} Звао га да га узме у конзисторију, али поп вели да не м 
не.</p> <p>Поп је све што је имао свога звао »црквено« и »народно«, а све што је сеоско »наше«. 
 је наш поп дошао у варош, да су лупала звона и пуцале прангије, јер коњаник, што је стајао на  
лу ту вреву чује се ситан глас црквеног звона.</p> <p>Кад стигосмо пред школу, а она гори у вел 
Али он још јаче букну; сукну далеко иза звонаре, а варнице се хватају за небо.{S} Шљеме бјеше с 
 па опет спава.</p> <p>На један стуб од звонаре стајао је наслоњен Павао Ђерић и као соко гледа 
оред нове, велике, зидане школе.{S} Баш звоњаше на вечерњу.{S} Кроз прозор угледах ђачиће; уста 
уда!{S} Овуда ћемо га пресрести!</p> <p>Звркте кола и пуцају осовине, а одлијећу наплаци и коњс 
љаду и сто и један дукат.</p> <p>Они се згледаше.</p> <p>— Из тога зидајте најприје школу, па ц 
ете васпитава и никако друкчије!</p> <p>Згледаше се сељаци.</p> <p>— Шта велиш, куме? — рече Ни 
ом храму кад тако радите?{S} Шта сам ја згријешио Богу, да ми не дате под моје старе дане живје 
о: »Боже, опрости ми гријехе и одржи ме здрава, докле си ми живота поклонио!» И бог га је зајед 
моја! — рече поп.</p> <p>— Да је жива и здрава! — рече владика, милујући дијете.</p> <p>Сједоше 
ори у велике.{S} Црква, хвала богу, још здрава, читава, само што вјетар наноси пламен на њу, и  
ио!» И бог га је заједно с пошом одарио здрављем.{S} Али кад поша намири по нашем рачуну тако п 
 и поноси <pb n="101" /> тобом, а све у здрављу и весељу за дуго и на много.</p> <p>— Амин да б 
 дигла, и силно као оркан креће се маса Зебићевим шором.{S} Неколико коњаника пролетјеше као ст 
како се кола крећу.</p> <p>Већ окретоше Зебићевим шором, а поп и за њим сав народ не миче се с  
са свих Страна.</p> <p>И све груну опет Зебићевим шором.{S} Кроз село лете људи и вичу: »Ватра« 
и поповој кући и стеже шину.{S} Набавља зелене шаре у вароши, па их све масти, а испод трапа гд 
егово светитељско лице бјеше опет узело земаљски облик, јер га радост бјеше обасјала: уста су м 
ала.{S} Пред зору је била лака киша.{S} Земља бјеше свуда влажна, а са дуда спрам врата још ниј 
ј одредимо, ако је ваша воља, ово парче земље, гдје је кућа, и њиву уз њу, забран са шарамповом 
oreign>! па шта? — Или тргне боквицу из земље, па завирује прстић, који је још као дијете порез 
оштаницу.</p> <p>Кад ашов извиси гомилу земље више попадије, махну поп руком на нас и ми одосмо 
 очи рукама, а црна јој коса расу се по земљи.</p> <p>Поп се уздрхта, а сузе му ударише.{S} Он  
 Замлата истеже шамаром и састави га са земљом, а увријеђени народ гракну: удри, посветила ти с 
ати писма.{S} А послије у школи се учи: земљопис, свештена историја, прва и друга знања...</p>  
 потиљку.{S} Он паде ничице и прсима на земљу, а икону диже више главе.{S} Сасусмо чабар воде н 
ве, дохвати се за лотре и лако скочи на земљу.</p> <p>Поп је ухвати убјема рукама за главу па ј 
 у грозници.</p> <p>А кад мрак притисне земљу, неко се шуња поред попова плота.{S} Не бијели се 
ничице паде пред олтар, а челом дохвати земљу.{S} Лежао је тако може бити четврт сахата, а кад  
ба пуче а Нинко љосну на другу страну о земљу, а котао изручи сву воду на проваљено мјесто.{S}  
 цијела школа с ужасном праском груну о земљу, и све се начини као велико огњиште.{S} Однијесмо 
од вас усуди ступити ногом на ову свету земљу.{S} Проклећу и вас и све инаџије и убојице оним п 
рана.{S} Читав облак од воде сасу се на зид гдје су врата.</p> <p>Поп таман да скочи још преко  
p> <p>Они се згледаше.</p> <p>— Из тога зидајте најприје школу, па цркву.{S} Немојте брукати се 
 попа, који није учеван.{S} Школу одмах зидајте и дјецу учите...{S} Настаје други свијет!</p> < 
> <p>Ходом прођосмо поред нове, велике, зидане школе.{S} Баш звоњаше на вечерњу.{S} Кроз прозор 
ри су били хартијом подлијепљени.{S} На зиду је висила једна стара дрвена икона светога Саве.{S 
њој, па показа прстом на једну икону на зиду.</p> <p>— Цар Лазар! — рече Мара.</p> <p>— Гле!{S} 
лике, велике куће; па ко ја се возим на златним колима; па се све љуљају као владичина!</p> <p> 
>Бјеше то једна велика пјесмарица сва у злато увезана.</p> <p>Поп нагнуо главу, а од милина све 
 изредише, Иконија изброја два дуката у злату и четири и по у сребру и крајцарама; веза новце у 
/p> <p>— Смртни смо људи, не примите за зло, браћо, ваља ми се добро с вама разговорити, јер се 
поживиш! — А бога ти, оче — не прими за зло, — гдје си ти школе учио?</p> <p>— Ја сам се — вели 
браћо, јесте ли ви хришћани? како је то зло ударило, да је горе него ли у Турској?{S} Синоћ ме  
ако му је, јер увијек изгледа мргодан и зловољан.</p> <p>Иде он у наше село и ено га гдје уђе.{ 
том женом, јер га она тужи да је бије и злоставља. — Неће он, сељаче, никад среће имати!</p> <p 
 вам пут кажем; вас сте четворица свему злу коловође.{S} Јал’ се мирите, јал’ ћете од сад с бог 
 а кључ је на трпези, под плаштаницом — зна Мићо!{S} Унутра има хиљаду и сто и један дукат.</p> 
 у Биограду, па да се сам врати?{S} Бог зна би ли он то могао икако и поднијети?</p> <p>Ту они  
ће женском чељадету толико имање, а бог зна чија ће она бити, и у чије ће руке доћи!{S} Тек вел 
скочи с кола, па тромо, и као да је бог зна како уморан, приђе столу, гдје је и поп сједио.{S}  
и још се силније цакле.</p> <p>А она не зна шта да ради.{S} Препуно јој срце, па не може нигдје 
} Шта су њих двојица говорили, то се не зна.{S} Један пут довуче Јеротије американски плуг и ст 
анско срце.</p> <p>Опет ћутање, нико не зна како да почне, како да га тјеши, шта да му каже. —  
а је поп радио сам на гробу, то нико не зна.{S} Тек послије једно по сахата врати се он, и исто 
у!</p> <pb n="135" /> <p>Да, али поп не зна од колико се руку може читати та књига.</p> <p>Дани 
зео!{S} Неће бити моја штета.</p> <p>Не зна нико, па ни он сам, кад се родио.{S} У оно доба, гд 
 ко је то све преко главе претурио, тај зна како најзад и туга малакше; легну њени таласи по ср 
p> <p>Ко зна за што он тако чини?{S} Ко зна шта је поп о њему мислио?</p> <p>И тако се учитељ о 
олази као мимо турско гробље.</p> <p>Ко зна за што он тако чини?{S} Ко зна шта је поп о њему ми 
није поштено ни свануло, а већ све село зна да се у попа нашло женско дијете.{S} Весели људи и  
о самог шљемена, па као бјесомучан и не знајући шта ради, стаде лупати сјекиром по једној греди 
> <p>Сељаци слегоше раменима и, сами не знајући за што, дадоше се у некакву тамну слутњу.</p> < 
 чиније», те није хтио прљати тањира. — Знали смо ми већ у напријед да нас он неће осрамотити!< 
школа изгорје, нестало.{S} Нијесмо дуго знали, док не дође Марко трубач из војске, и рече да је 
у, кажем ти, већ гледај свога посла!{S} Знам ја тебе добро који си ти!</p> <p>Учитељ зачкиљи оч 
тарио, обневидио и постао забораван.{S} Знам, кад год му приђем руци, да ме пита чији сам.</p>  
ечем ја каву за тебе, — рече Иконија. — Знам ја, ти си се поварошанчила.{S} Волиш ти бијелу кав 
? — рече поп.</p> <p>— Ево ме!</p> <p>— Знам! а камо се у цркву да пјеваш?</p> <p>— Нијесам пиј 
 Како ћу, оче?</p> <p>— Српом!</p> <p>— Знам, оче; а куда ћу прије?{S} Знаш да сам инокосан.</p 
 Што сам уморан, — рече ковач.</p> <p>— Знам; а што си стао на промаху?</p> <p>— А?</p> <p>— Шт 
у ти, оче владико, свршила је?</p> <p>— Знам! свршила у селу, а сад је дај даље у варош, у Биог 
у душу, и као да те нешто питају.{S} Ја знам кад се деси да сам сам у школи, спопадне ме некака 
ех ни да се крстиш, ни да клањаш.{S} Не знам само чивутскога закона.</p> <p>Ту он још љуће одад 
оју сам за школу одредио, а — вели — не знам боље прилике од ове.</p> <p>— Оче владико, старија 
ако просијецају ноћни мрак.</p> <p>— Не знам просто шта да радим? — говори слика из авлије.</p> 
ор!</p> <p>— А чије су?</p> <p>— Ама не знам ни ја.</p> <p>— Је ли више крмача или вепрова?</p> 
лагословио и како сам му платио за моје знане и незнане гријехе.</p> <pb n="99" /> <p>Сви ћуте. 
мљопис, свештена историја, прва и друга знања...</p> <p>— Не би било рђаво! — рече кмет. — Шта  
и шаље у варош.{S} Једва да је што више знао од онога што је дјеци говорио.{S} Пјевао је у цркв 
окрстио <pb n="111" /> и ено га, сви га знате, ваљан хришћанин и један по један газда у селу.</ 
у трку и урнебес од попова.{S} Доста да знате, да је наш поп био најстарији у цијелом округу, т 
вијелите дијете?{S} Ви ништа друго и не знате! — рече Аксентије Смиљанић, и обриса рукавом сузу 
а простиш ти, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се моја домаћица прије два мјесеца <pb n="100" 
ом.</p> <p>— Браћо! — рече поп — ви сви знате како ме је бог благословио и како сам му платио з 
позната пјесма, није ни игра — ко ће га знати шта је то!{S} Па је онда тресне о ледину, истеже  
А са оне боре на челу не може човјек ни знати како му је, јер увијек изгледа мргодан и зловољан 
 смо и школу, али она је била подчињена значаја, као што је ћата у судници.{S} Она је служила ц 
/p> <p>— Знам, оче; а куда ћу прије?{S} Знаш да сам инокосан.</p> <pb n="91" /> <p>- А моба?</p 
а убити брава и набавити аков ракије, а знаш како сам страдао.</p> <p>— А ти узми које црквено  
/p> <p>— Нијесам никаквијех.</p> <p>— А знаш ли правило службе како ваља и «обредословије»?</p> 
нуше сељаци. — Не говори тако, ако бога знаш!</p> <p>Аксентије Смиљанић истаче се напријед:</p> 
ући има много које шта, да ни десето не знаш чему је и за што је, и како се човјек може ласно о 
рече Мара.</p> <p>— Гле!{S} А од куд ти знаш?</p> <p>— Прочитала сам оно доље.</p> <p>— Зар ти  
один човјек затури шешир и рупцем брише зној с чела.{S} Мора бити да се с њом родио.{S} Чудно о 
 У њој увијек удара на прашину и људски зној.{S} Прозори су били хартијом подлијепљени.{S} На з 
ач је нешто теретно радио, сав мокар од зноја, залијепила му се кошуља за широка леђа, а он ста 
 се игра вјетар кроз ковачницу, и хлади знојава ковача.</p> <p>Кад учитељ дође на поред њега, а 
<p>— Што си; велим, стао ту, да те тако знојава бије вјетар?</p> <p>— ’Вако ја кад се ознојим!{ 
е чини да неће ни ноћи жив дочекати, па зове Нинка, Аксентија Смиљанића, Станоја Глувића и кмет 
ор човјек чему да научи. — А како ти се зове мала?</p> <p>— Мара. -</p> <p>— Да је благословена 
ка поче једног по једног питати како се зове, одакле је, каква му је нурија и тако даље, па пит 
јела имања оста.{S} И народ и дан данас зове ону ливаду с виром Марин Вир, а забран са шарампов 
ибука:</p> <p>— Зар ти — вели, — дроњо, зовеш моју кућу туђом, и зар ће се ово дијете потуцати  
, а зар ће бити и што ракије, па сјутра зови мобу.</p> <p>Сјутра дан до вечерње оборено све, ве 
а бесједи <pb n="94" /> поручи кмету да зовне још људе, којих ће се највише тицати бесједа.{S}  
коро куцнути за ме час.{S} Него сам вас зовнуо, да се договоримо за неке ствари.</p> <p>Кум Нин 
него ли у Турској?{S} Синоћ ме — вели — зову да читам молитву Арнаутовићу, кад ја тамо, а њему  
 пође учити и четврти разред.{S} Већ је зову сељаци да пише писма њиховим својтама, који су у в 
 на »вендерима« и да се попу »не труцка зорли«.</p> <p>Једном у сумрак угледа он новога пољака  
аћа, да види је ли Мара устала.{S} Пред зору је била лака киша.{S} Земља бјеше свуда влажна, а  
јеше небу, али пљусак освајаше.{S} Пред зору се још само слабо пушаше, а владика и доктор стиго 
 и он тврдо заспа.{S} Пробуди се у саму зору, и изиђе у авлију.{S} Мара му поли да се умије, и  
 врљике, а из попове куће, као мјесечев зрак, лако се креће друга слика у дугим хаљинама; корач 
а у њих и њихов јасан писак тужно плива зраком.{S} Није то позната пјесма, није ни игра — ко ће 
а га слуша, слуша, и поглед јој лута по зраку.{S} Онда у један пут тресне ножицом и уздигне гла 
издигнута, те се виде бијели као снијег зуби, мало искривљени као плот који је посрнуо.{S} Лице 
га, да је Мара већ свршила «васпитање», и да сада похита учити се кућевном послу.{S} Већ је поп 
ови наново учесташе.{S} Дође и Иконија, и поша рече попу да изађе, а сама оста с Иконијом.{S} В 
S} Тамо иду сва дјеца и мушка и женска, и тако је сад вријеме дошло, да ће и по селима почети,  
ља, и отети му Мару.{S} Граја се дигла, и силно као оркан креће се маса Зебићевим шором.{S} Нек 
Отишли су преко јаруге! — викну гомила, и све наже као јато чворака на траг.</p> <p>— Овуда!{S} 
>Послије је владика питао шта је учила, и кад она одговори да свршује четврти разред, запита он 
асмо људе, стизасмо и стизаху нас кола, и цио тај урнебес креташе се једним правцем.</p> <p>Дођ 
ви неодољиво зажељеше ухватити учитеља, и отети му Мару.{S} Граја се дигла, и силно као оркан к 
 улицом.</p> <p>Павао опали из пиштоља, и запаљена се сукија устави под школском стрехом, а у в 
 На ново је требало чекати годину дана, и кад се она наврши, закла нас лијепо једно писмо, у ко 
и случај у судници, одмах трчи по попа, и он то од часа намири, да је сваком право.</p> <p>Код  
ђе преко пута.{S} Отвори црквена врата, и ничице паде пред олтар, а челом дохвати земљу.{S} Леж 
а двора, да је владика изишао до врата, и помогао попу да сиђе с кола, па му није дао ни руке,  
 /> <p>Али кад поп скиде бригу с врата, и бољка умину.{S} Пред ноћ истина паде у ватру, али она 
> <p>Али кад прође једно четврт сахата, и кад се с пласта поче пушити а са траве роса дизати, у 
 насмија, ал’ само лијевим крајем уста, и лијево око са свијем му се затвори, а онијем другијем 
 с Маром кући неког професора Вучетића, и ту је Мару предао.{S} Причао је како у тој кући има м 
ша воља, ово парче земље, гдје је кућа, и њиву уз њу, забран са шарамповом и ливаду с виром.{S} 
 умије.{S} Каже да је весела као птица, и да је људи, код којих је, пазе, да не може боље бити: 
ни код цркве све.{S} Истом поп исприча, и кметовима и старијим људима, сви присташе, и кум-Нинк 
 као опијело.{S} А она га слуша, слуша, и поглед јој лута по зраку.{S} Онда у један пут тресне  
тељ са свијем нешто друго од пређашњег, и мислили смо сви да је он учеван човјек, али га нијесм 
p> <p>Било како му драго, владика дође, и наш поп осоколи туна.{S} Владика одмах чинио ручак.{S 
а и нашег попа.{S} Каже он све како је, и хвали се нама — хвала му! — као <pb n="110" /> својом 
 ни десето не знаш чему је и за што је, и како се човјек може ласно обрукати ако добро не пази. 
 у авлију.{S} Мара му поли да се умије, и старац, и ако ислабио, ипак сталним кораком пријеђе у 
ли, док не дође Марко трубач из војске, и рече да је Павао отишао у Биоград и ступио у војску.{ 
са сједала.</p> <p>— Добро јутро, куме, и благослови! — рече кум Нинко кад угледа попа.{S} И ко 
S} Онда поче поп:</p> <p>— Чујеш, куме, и ти, брат-Станоје!{S} Дијете, као што видите, расте хв 
>— Молим, молим, господар-Нинко и куме, и ви, господин-попо и остала господо!{S} Ја велим, ако  
S} Иконија се не може од ње да растане, и кад је мислила да је Мара с попом заспала, изнесе сво 
сузама.</p> <p>— А шта балите ви, жене, и цвијелите дијете?{S} Ви ништа друго и не знате! — реч 
ела.</p> <p>Кад се навршише три године, и Мара сврши трећи разред, учитељ онда навали на попа и 
 да попу за тај дан начини нове хаљине, и учитељ је читаве двије недјеље шио капу, и дотјеривао 
ава као бундева.{S} Сваки дан све горе, и кмет већ био поручио Циганину да скује резу за затвор 
<p>— И она с њим!</p> <p>Поп се занесе, и а да падне на узнак, а сељаци га прихватише.</p> <p>У 
{S} Не почињите, док добро не смислите, и док не буде доста новаца, да не будете постидни пред  
бе; некаква му ватра подишла обрашчиће, и кад што проговори, то је као у некаквом заносу.</p> < 
ђаво! — рече кмет. — Шта велиш ти, оче, и ви, браћо?</p> <p>— Па да огледамо, а? — рече кум-Нин 
ј одредите, да се не рачуна баш сироче, и да би се имала чиме прихранити, да је не дај боже, ви 
товима и старијим људима, сви присташе, и кум-Нинкова домаћица весела узела дијете за руку, а т 
упи сјекиром у врата.{S} Она одлетјеше, и ми угледасмо <pb n="141" /> попа у пламену.{S} Држи и 
ти ако добро не пази.{S} Тако он, вели, и не гледа <pb n="121" /> већ пљуцка поред себе.{S} Кад 
еда.{S} Поп је већ давно био у градини, и сваки час се враћа, да види је ли Мара устала.{S} Пре 
те ми овдје! — Он показа руком на прси, и ми му положисмо икону.</p> <p>Владика приђе на прстим 
, који се прије не хтјеше ни погледати, и кмет истави колац, којим је био подупро врата од бува 
лико имање, а бог зна чија ће она бити, и у чије ће руке доћи!{S} Тек велим толико да јој одред 
ду.{S} Све се боље уобљавају обрашчићи, и све црвенији долазе, док већ не измаче мјесец јул, и  
старијих људи ишао због тога и владици, и он <pb n="125" /> им у тврдо обећао.{S} Сиромах покој 
што су из нашег села у народној војсци, и они отпратише попа у варош, а цијелим путем бацаше пу 
Само горе, гдје је глава, цакле се очи, и ма у који крај школе да станеш, увијек гледају у тебе 
и долазе, док већ не измаче мјесец јул, и док кум Нинко не запреже коње, да води душу села из с 
ечи.</p> <p>Мало послије разиђе се дим, и ми га угледасмо како поскочи преко греде, која се пуш 
— вели, — дроњо, зовеш моју кућу туђом, и зар ће се ово дијете потуцати У мојој кући?</p> <p>Уч 
а од бола развуче лице, трже се једном, и онда као да се осмјехну и као да отвори мало руку, ка 
ек послије једно по сахата врати се он, и истом ступи на авлиска врата, а дијете у соби запишта 
а соколи попа, али му се језик завезао, и само гута пљувачку.{S} И Аксентије са Станојем покуњи 
Имао је свуда посла, свуда је и стизао, и свуда је требала његова памет.</p> <p>Кад је какав те 
па одоше, а он оста сам, као сухо дрво, и на срце му паде туга.</p> <p>Дуго се опирао срцу, не  
 је поље гдје су Срби изгубили царство, и гдје је погинуо српски цар Лазар.</p> <p>Ту њене очиц 
ина паде у ватру, али она не држа дуго, и он тврдо заспа.{S} Пробуди се у саму зору, и изиђе у  
— Сјећам!</p> <p>— Чуј ме, оче владико, и ви, браћо!{S} Ја изгубих душу што нијесам учио школе. 
овјек неспретно скочи с кола, па тромо, и као да је бог зна како уморан, приђе столу, гдје је и 
вијек дупком пуна.{S} Прије, још давно, и кад је какав светачац па и петак, нагура се пуна цркв 
напријед:</p> <p>— Да простиш ти, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се моја домаћица прије два 
 де!</p> <p>— Ја, велим, господин-попо, и ви, господо кметови и кумови, да није право да се диј 
о, а њему Срнинић прошцем сломио ребро, и то све око неке сипљиве кобиле.{S} Па шта ћете ви у о 
нко Радуловић, код кога ми купујемо со, и што му је кућа до владичина двора, да је владика изиш 
у.{S} Све ми се чини проговориће нешто, и час прије гледам да загребем на поље.</p> <p>Учитељ ј 
о из мртвих:</p> <p>— Молим вас, браћо, и ви, господин-попо, ако дозволите да рекнем и ја.</p>  
дје би њега старца пустио народ на пут, и како би њему било да остави дијете у Биограду, па да  
 се разбоље поп, заковрну од један пут, и већ му се чини да неће ни ноћи жив дочекати, па зове  
 и не знате! — рече Аксентије Смиљанић, и обриса рукавом сузу.</p> <p>Мићо изнесе Марин ковчег  
а поп кад је погледа уздиже очи к небу, и кад год је ко хвали, а њему иду сузе као маломе дјете 
а селом, дозида уз кућу још једну собу, и узе дијете с Иконијом себи.{S} Њима двјема једну собу 
 њиме.{S} Онда понијеше дијете у цркву, и она се напуни народа.</p> <p>Тако се дијете крсти и н 
 Ја сам био с Радојем Николићем у лову, и кад се вратисмо, умијешасмо се и ми у народ.{S} Већ с 
има сви остали по реду и старјешинству, и сваки дарива дијете.{S} Кад се сви изредише, Иконија  
{S} Сасусмо чабар воде на њега и греду, и извадисмо га испод ње.{S} У тај пар цијела школа с уж 
осмо, чусмо по ново пушке у нашем селу, и видјесмо како се црвени небо.</p> <p>— У село! у село 
с писмом владичиним ишао у једну школу, и предао га школском старјешини.{S} Овај, вели, кад про 
 школа с ужасном праском груну о земљу, и све се начини као велико огњиште.{S} Однијесмо попа њ 
ру, сматраше цијелу ствар за изгубљену, и, да није старијих <pb n="139" /> људи, не би можда ни 
а, само што вјетар наноси пламен на њу, и сваки час чекамо кад ће планути.</p> <p>Поп, који је  
читељ је читаве двије недјеље шио капу, и дотјеривао што је боље умио.{S} Кад поп сједе у кола  
ви ме!</p> <p>Она се наже из кола попу, и пружи руку:</p> <p>— Благослови ме, бабо! — па наслон 
тврдо заспа.{S} Пробуди се у саму зору, и изиђе у авлију.{S} Мара му поли да се умије, и старац 
у, ти, Иванковићу, ти, Јоване Бојичићу, и <pb n="95" /> ти, Настасе Андрићу, ама зар ви мислите 
 име божје нек иде дијете у твоју кућу, и нека почне наук!</p> <p>Али сјутра се промијени код ц 
 те тако се игра вјетар кроз ковачницу, и хлади знојава ковача.</p> <p>Кад учитељ дође на поред 
и почеше касати.{S} Мара се окрете оцу, и престрављено викну: «Нећу у Биоград! нећу!« Али слаб  
е.{S} Озбиљне, црне, продиру ти у душу, и као да те нешто питају.{S} Ја знам кад се деси да сам 
{S} Мара му поли да се умије, и старац, и ако ислабио, ипак сталним кораком пријеђе улицу и уђе 
 у петак, јер је то само турски светац, и да ће он свакога избрисати из протокола крштених, кој 
звати, како му смијем стати пред лице - и дати рачуна о своме стаду?{S} Или ви хоћете да ја зат 
у?</p> <p>— Е, идите у варош, господар- и газда-Станоје, па ћете видјети.{S} Тамо иду сва дјеца 
 пољуби је; прошапта: »Благослови ме... и опрости!« Послије јој се ваљада од бола развуче лице, 
ијед:</p> <p>— Ако је твоја воља, попо; и твој благослов, да му узмемо добру жену дадиљу, или д 
 једног турчина покрстио <pb n="111" /> и ено га, сви га знате, ваљан хришћанин и један по једа 
вијала.{S} Гледа листиће <pb n="136" /> и мисли нешто, па га онда чисто срдито баци и с некакви 
ко коњаника пролетјеше као стријела.{S} И ја се стрпах у једна кола.{S} Изађосмо из села, стиза 
е сте је ви даривали, кад се родила.{S} И то је њено!</p> <p>— Божје па њено!</p> <p>— Е, сад м 
исто се запуши на њеним обрашчићима.{S} И таман се поп наже да је пољуби, а дијете у сну махну  
и! — рече кум Нинко кад угледа попа.{S} И кочијаш се исправи у колима и скиде капу.</p> <p>Поп  
 и исток румени, а поп још не заспа.{S} И кад чу гдје пред његову кућу сташе кола, устаде и иза 
p> <p>Али његова подјела имања оста.{S} И народ и дан данас зове ону ливаду с виром Марин Вир,  
{S} Нико се не усуђује ни да сједне.{S} И поп стоји, а бијела му брада час по заигра.</p> <p>—  
брод потоне и ништа се више не види.{S} И само још што сан из поломљене парчади ствара нејасне  
/p> <p>Поп заћута и даде се у мисли.{S} И владика ћути.{S} Тако то траја неко вријеме, онда реч 
; нова шареница прострта по постељи.{S} И само се још нестрпљиво ишчекиваше мио владалац, који  
>Поп се исправи па га стаде гледати.{S} И ми се ослободисмо.{S} Посједасмо опет, правећи и њему 
 њиховим својтама, који су у војсци.{S} И попа она одмјењује ондје гдје треба писати, извадити  
ита, нити је с њиме долазио у додир.{S} И учитељ чим види попа, а он погне главу, намргоди се ј 
као гуске једна за другом на капију.{S} И млађи свијет оде.{S} Иконија сама оста у соби с дјете 
језик завезао, и само гута пљувачку.{S} И Аксентије са Станојем покуњио се, па се само примакош 
 се мало гигају кола као на »вендерима« и да се попу »не труцка зорли«.</p> <p>Једном у сумрак  
ну слабо главом, као да рекне »с богом« и пријеђе преко пута.{S} Отвори црквена врата, и ничице 
је све што је имао свога звао »црквено« и »народно«, а све што је сеоско »наше«.{S} Могао је он 
е здрава, докле си ми живота поклонио!» И бог га је заједно с пошом одарио здрављем.{S} Али кад 
 ти је година?</p> <p>— Ја — вели поп — и народ рачунамо да ми је тако седамдесет.</p> <p>— Лиј 
сентије. — А Мара?</p> <p>— А?</p> <p>— И она с њим!</p> <p>Поп се занесе, и а да падне на узна 
{S} Дођоше жене и људи из сусједства, а и који су даље сједили.{S} Још једно по сахата а авлија 
ији сам.</p> <p>Тако смо ми рачунали, а и учитељ није имао ништа против тога, да је Мара већ св 
вам почињем причати, рачунали смо ми, а и он, да ће му бити тако педесет година.{S} Попадија ја 
ма ни преслице, а камо ли разбоја?{S} А и Иконија је остарјела, да се једва држи на ногама.{S}  
мо куд треба.{S} Поп не може од цркве а и од старости.{S} А гдје би њега старца пустио народ на 
<p>- А моба?</p> <p>— Треба убити брава и набавити аков ракије, а знаш како сам страдао.</p> <p 
о мислим и кажем да се дијете васпитава и никако друкчије!</p> <p>Згледаше се сељаци.</p> <p>—  
а моја! — рече поп.</p> <p>— Да је жива и здрава! — рече владика, милујући дијете.</p> <p>Сједо 
!« Па опет пушке, лупа и тандрк котлова и чакаља; а <pb n="140" /> кроз цијелу ту вреву чује се 
о, како се све крије од госпође за дрва и у шупу, па плаче сама и како, каже, хоће да умре.{S}  
 учи: земљопис, свештена историја, прва и друга знања...</p> <p>— Не би било рђаво! — рече кмет 
ше главе.{S} Сасусмо чабар воде на њега и греду, и извадисмо га испод ње.{S} У тај пар цијела ш 
 Е, кад се онај божји анђео одрече њега и врати покајан попу, учитељ веле, оде у Биоград и ожен 
сваја дан — рече, — ја велим у име бога и с твојим благословом, куме, да се крећемо.</p> <p>Ико 
> <p>— Чувај ми, дијете, тако ти живога и самосазданог створитеља!</p> <pb n="120" /> <p>Нинко  
с неколико старијих људи ишао због тога и владици, и он <pb n="125" /> им у тврдо обећао.{S} Си 
е!{S} Не бих га ја овдје ни помињао, да и он није имао удјела у Маријином отхрањивању.{S} Видић 
Ту је камара сирчева, колача од пекмеза и тијеста, лепиња и погача, лонаца с кајмаком, живих и  
 он, вели, казао: «нека, хвала, могу ја и из чиније», те није хтио прљати тањира. — Знали смо м 
 Куме мој и оче, сретна да ти је Марија и наше кумство! да бог да свако добро и радост од ње да 
 се зове, одакле је, каква му је нурија и тако даље, па пита и нашег попа.{S} Каже он све како  
</p> <p>— Оче владико, старија је твоја и паметнија од моје.{S} Само још да видим шта ће село р 
ору се још само слабо пушаше, а владика и доктор стигоше у село.</p> <p>Кад они уђоше у собу, н 
/p> <p>Доктор приђе, обрташе га јадника и овамо и онамо.{S} Узе га бости чиодом по ногама и све 
ажем и позивам да се оставите пасјалука и несрећне работе.{S} Јеси чуо ти, Рајковићу, ти, Иванк 
 видјети.{S} Тамо иду сва дјеца и мушка и женска, и тако је сад вријеме дошло, да ће и по селим 
евет, гдје је јуче још покојница лежала и горко зарида.{S} Сузе спирају црне мисли, налију преп 
прстић, који је још као дијете порезала и који јој је Иконија боквицом превијала.{S} Гледа лист 
 са жигицама која је пред попом стајала и брзо трже руку назад.{S} Исправи се, па са стране бац 
етога Саве.{S} Била је са свим почађила и испрепуцала, да се једва разазнавао светац.{S} Само г 
ица и некаква неспокојна радост ожарила и увело попово лице.{S} Ударише врућине.{S} Иконија већ 
и старији бацају пушке, сједају на кола и трче изван села.{S} Кмет се помамио:</p> <p>— Живог и 
<p>А друмом за наше село иду једна кола и у њима један господин човјек.{S} Чудан мало на поглед 
?</p> <p>— А јеси ли видио црквена кола и шину на точковима?</p> <p>— Нијесам, оче!</p> <p>— Ни 
а ћемо га пресрести!</p> <p>Звркте кола и пуцају осовине, а одлијећу наплаци и коњске плоче.</p 
<p>Коњи пођоше.{S} Поп пристаде уз кола и загрли се у ходу с кум-Нинком, па рече:</p> <p>— Чува 
а промјена.{S} Само што је мало порасла и што је бљеђа дошла у лицу, те јој црне очи чисто још  
а, нека му је слава!{S} Али дијете ваља и гледати.{S} Шта ћу ја стар и нејак с њиме?</p> <p>Опе 
<p>— А знаш ли правило службе како ваља и «обредословије»?</p> <p>— Ја, оче владико, што рекао  
е добру надају.{S} Попадија се опоравља и - већ трећег дана предигла се у постељи, па срче млиј 
ка соба за дјецу, једна мала за учитеља и једна кухина, у којој је и фамилијаз спавао.{S} Главн 
о, да га не газите богопротивним ногама и да ме не црните све горе пред оцем небеским!{S} Пошље 
онамо.{S} Узе га бости чиодом по ногама и све до појаса, а све пита:</p> <p>— Боли ли те?{S} Ос 
 погледати.{S} Жене се надмећу понудама и поклонима.{S} Није јој била још ни година дана, а већ 
Послије је ушла Иконија с другим женама и кроз једно четврт сахата изведоше плачући дијете, кој 
лност, ваљада својствена њеним годинама и школи коју је учила.{S} Ходећи тако састајала се и с  
теже прстима оно мало длачица на уснама и мрко гледа у дашчару гдје је школа.{S} Подилази му кр 
госпође за дрва и у шупу, па плаче сама и како, каже, хоће да умре.{S} Не треба ни око тога да  
.{S} Тако и он остави учитеља себи сама и његовој глави.</p> <p>Од то доба учитељ поста још већ 
обилазиле Мару, водиле је својим кућама и доводиле опет попу.</p> <p>Она је расла у кући код оц 
— Од тебе се, оче — рече владика, — има и матор човјек чему да научи. — А како ти се зове мала? 
 све.{S} Истом поп исприча, и кметовима и старијим људима, сви присташе, и кум-Нинкова домаћица 
тај пар Павао излети из авлије с колима и с коњима!</p> <p>— Сједајте! — викну он, — сад ћемо г 
 попа.{S} И кочијаш се исправи у колима и скиде капу.</p> <p>Поп га отпоздрави:</p> <p>— Добро  
ем лудо!</p> <p>Сељаци слегоше раменима и, сами не знајући за што, дадоше се у некакву тамну сл 
ет погледа на ону страну, зачкиљи очима и труди се да позна ко је.{S} У један пут пљесну рукама 
спрема се дочек за Мару.{S} Једног дана и кум Нинко сједе на кола па у име бога оде у Биоград,  
адика дошао: завирују је са свих страна и већ не могу да је се сити нагледају.</p> <p>Тако она  
на ону страну, гдје мисли да му је жена и дијете, па понавља: »Слава теби, Господе!«</p> <p>Али 
вчег.</p> <p>Кад јој се навршила година и девет мјесеца, а поп, у договору са селом, дозида уз  
ш поп дошао у варош, да су лупала звона и пуцале прангије, јер коњаник, што је стајао на раскрш 
лужбе весеље на све стране.</p> <p>Пуна и крчма, па све наздрављају попу и његовом дому.{S} Нађ 
ва, колача од пекмеза и тијеста, лепиња и погача, лонаца с кајмаком, живих и пржених пилића, па 
ељом црква, рекох вам, пуна пунцата, па и половину порте притиснуо народ.{S} А поп још кад хоће 
p>Дан за даном, недјеља за недјељом, па и мјесеци клизе неосјетно.{S} Што прође изгледа да је м 
, још давно, и кад је какав светачац па и петак, нагура се пуна црква жена, али поп један пут,  
ите и тако, мислим, није рођено да копа и оре, а то би <pb n="105" /> било и срамота за оволико 
рећи разред, учитељ онда навали на попа и на друге људе, те је задржа још једну годину дана у ш 
 нагледају.</p> <p>Тако она весели попа и село.{S} Ишла је с попом и владици.{S} Била у школи.{ 
године!</p> <p>Поп преблиједје као крпа и разрогачи очи; — Шта се то по богу толико учи?</p> <p 
«. »Изгорје црква!« Па опет пушке, лупа и тандрк котлова и чакаља; а <pb n="140" /> кроз цијелу 
то из суднице, поред њега дугачка клупа и неколико троногих столица.{S} Засјели старији људи и  
оварају о овом и оном, а младеж се игра и весели.</p> <p>А друмом за наше село иду једна кола и 
 један крај шљемена паде покрај прозора и дохвати кућу и са те стране, те му запријечи повратак 
, а већ је имала чарапа, кошуља, убруса и других ствари пун ковчег.</p> <p>Кад јој се навршила  
 свим врати кући, види што више свијета и научи се чему се год деси прилика.{S} Попу је казао:  
/p> <p>Сједи неки пут с нама.{S} Ћерета и прича шта има по свијету, па онда скочи; само што рек 
каква му је нурија и тако даље, па пита и нашег попа.{S} Каже он све како је, и хвали се нама — 
 и за њим сав народ не миче се с мјеста и не одваја очију.{S} Кад већ кола замакоше, поп обриса 
врне.{S} Ударише некакви болови у крста и све се у клупче савија.{S} Сједи поп крај постеље и н 
Однијесмо попа његовој кући.{S} Из уста и носа лоптила му је крв, а ноге висише као мртве.{S} Ј 
е насмија.{S} Онако: једним крајем уста и једним оком.{S} Погледа ковача још један пут, не рече 
ек извади готову цигару, па тури у уста и наокришке, а све гледајући кмета, приђе столу; заврат 
 прсте друге руке, испружи оба кажипута и састави им врхове, па тако склопљене руке положи на с 
и његову браду на својем образу, заћута и заспа.{S} Гледао га је он дуго.{S} Онда обриса очи и  
га срећа чека дијете.</p> <p>Поп заћута и даде се у мисли.{S} И владика ћути.{S} Тако то траја  
ао ја што сам... што сам био... — Ућута и исхракну се, па једва чујно настави:</p> <p>— Ни ви,  
а, Аксентија Смиљанића, Станоја Глувића и кмета.</p> <p>— Браћо — вели, — тако ми се све допада 
у грану, а леђима о другу, па га зањиха и баци на проваљено мјесто.{S} Врба пуче а Нинко љосну  
 па ћете видјети.{S} Тамо иду сва дјеца и мушка и женска, и тако је сад вријеме дошло, да ће и  
ема више туге.{S} Разведрила су се лица и некаква неспокојна радост ожарила и увело попово лице 
 то доба учитељ поста још већа ћуталица и још осамљенији.{S} Једно вече писао је неком своме др 
 донио скоро из вароши шарен нов ковчег и у њега трпа Иконија силне чарапе, кошуље и убрусе.</p 
м сузу.</p> <p>Мићо изнесе Марин ковчег и тури га у сијено под предње сједиште.{S} Поп пољуби М 
ан пут довуче Јеротије американски плуг и стаде се хвалити како га је учитељ научио.{S} Ал’ кад 
еко главе претурио, тај зна како најзад и туга малакше; легну њени таласи по срцу и уморну повр 
> ми искочи!«.{S} Теретан јој сваки рад и све да јој је да лежи.{S} Не тужи се истина никоме, а 
 на врат на нос спремио кола за Биоград и с тим писмом отрчао владици. — Све то само би <pb n=" 
окајан попу, учитељ веле, оде у Биоград и ожени се некаквом што прави шешире.{S} Остоја богосло 
ке, и рече да је Павао отишао у Биоград и ступио у војску.{S} Кад јуче идосмо у варош по требов 
оговор да кум Нинко вози Мару у Биоград и понесе владичино писмо куд треба.{S} Поп не може од ц 
, а пријети клетвом.{S} Осврће се народ и тражи очима њих четворицу, а они покуњили главе, погл 
и његова подјела имања оста.{S} И народ и дан данас зове ону ливаду с виром Марин Вир, а забран 
Мара се слабо насмјехну:</p> <p>— У дуд и свуда!{S} Па замишљено настави: — Чисто сам гладна ов 
ке, не би ли је он како истргнуо од туд и добавио нама, ма на недјељу дана.{S} То би њега сиром 
гару иза цигаре.{S} Гледа само око себе и као да није весео.{S} А са оне боре на челу не може ч 
рилила сва прса, дигао икону више главе и кроз онај тутањ и праску чусмо његов јасан глас, пјес 
енио у лицу као паприка, виче на волове и дере ајдамаком куд стигне.</p> <p>А ек учитељ пред ње 
.</p> <p>Болови наступају све на махове и све чешће, али кад попусте, она је при себи.{S} Стидљ 
ивио с попадијом.</p> <p>Поп је био све и сва!{S} Имали смо и школу, али она је била подчињена  
морам учити француски, да стигнем друге и тако даље» Можете мислити како нам је било!{S} Али шт 
дје пред његову кућу сташе кола, устаде и изађе на поље.</p> <p>Пред кућом, кум Нинко попушта ш 
ако тако устјерате, старости ми, одавде и намјестићу Мића црквењака пред порту с врљиком, па да 
уљи и не говори ништа.{S} Ништа не једе и не пије.{S} Чисто дијете дошло ван себе; некаква му в 
 рече бунован Матија.{S} Павао му приђе и шану још нешто.</p> <pb n="138" /> <p>Матија опали и  
S} Онда болови наново учесташе.{S} Дође и Иконија, и поша рече попу да изађе, а сама оста с Ико 
.{S} Псује Јеротије што му на уста дође и кад се он даде да га учи које ко, ко није ни орао ни  
асмо Марину поруку за кола.{S} Али дође и Петров дан, а писма од ње нема.{S} Једно вече, трећи  
 Волиш ти бијелу каву!</p> <p>У то дође и поп из градине.{S} Његово светитељско лице бјеше опет 
хвата несвјестица.{S} Све више изнемаже и једну ноћ лијепо да заковрне.{S} Ударише некакви боло 
 може бити четврт сахата, а кад се диже и окрете, угледа пуну цркву народа.</p> <p>Кад се Нинко 
ву и узе шапутати.</p> <p>А кад он диже и исправи главу, Нинко викну кочијашу:</p> <p>— Ошини!< 
> <p>— Како си, оче?</p> <p>Поп се трже и обрте очи на ону страну, гдје владика стајаше.</p> <p 
 га дохватише за мишке, али се он отрже и ускочи у нутра.</p> <p>У тај пар цио један крај шљеме 
цркви.{S} Имао је свуда посла, свуда је и стизао, и свуда је требала његова памет.</p> <p>Кад ј 
г зна како уморан, приђе столу, гдје је и поп сједио.{S} Не назва бога, само мало климну главом 
јте ви мени дијете у кућу.{S} У мене је и задруга већа, а хвала богу паметна су ми и чељад, има 
ед у светога Саву, онога истог, који је и у старој школи стајао.</p> <p>Познао сам је.</p> <p>У 
а за учитеља и једна кухина, у којој је и фамилијаз спавао.{S} Главна соба, <pb n="102" /> упра 
, биће им доста, а послије — народно је и било.</p> <p>Поодавно је већ како поп не може да махн 
амену.{S} Пуцају рогови и греде, већ је и таван дохватило; а у школи се свијетли као у по дана. 
 које шта, да ни десето не знаш чему је и за што је, и како се човјек може ласно обрукати ако д 
а том женом, јер га она тужи да је бије и злоставља. — Неће он, сељаче, никад среће имати!</p>  
 земљу.{S} Проклећу и вас и све инаџије и убојице оним путиром ондје, па онда живи ако можеш.{S 
о путу и о Мари.{S} Много поп савјетује и моли кум-Нинка да пази на ово и на оно и да добро упа 
ед кола, која се уставише, раширио руке и рида, а вјетрић му се игра бијелом брадом и с оно мал 
ај дјетету колаче и друге понуде у руке и у уста.</p> <p>А на њој слаба промјена.{S} Само што ј 
у под уста.{S} Она је дохвати објеручке и обли сузама.{S} Осмијех заигра на поповом лицу.{S} Он 
Нинко потхвати дијете руком испод мишке и привуче га к себи, а коњи почеше касати.{S} Мара се о 
а у варош, а цијелим путем бацаше пушке и пјеваше.{S} За попом, у другим колима, возио се кум Н 
лупче савија.{S} Сједи поп крај постеље и не одмиче се.{S} Шапће само молитве, а попадија слабо 
ко смије рећи што против владичине воље и ријечи?{S} Нијесу се дуго препирали.{S} Сељаци се шћу 
 њега трпа Иконија силне чарапе, кошуље и убрусе.</p> <p>Жене посједају на клупу под орах, милу 
ли, кад прочита писмо, отишао је с њиме и с Маром кући неког професора Вучетића, и ту је Мару п 
јмаком, живих и пржених пилића, пастрме и толико «заире», да би Војин четовођа рахат цијелу чет 
 се врати па читај сентименталне романе и љуби оца у руку.</p> <milestone unit="subSection" />  
овио и како сам му платио за моје знане и незнане гријехе.</p> <pb n="99" /> <p>Сви ћуте.{S} Ни 
 а Бурмазевић, који је стајао са стране и не видећи попа, маче сјекиром по довратку.{S} Поп пре 
> <p>Кад се већ смрче, разиђоше се жене и људи кућама, а оставише попа сама.{S} Није ни он гото 
а кола пред попову кућу.{S} Дођоше жене и људи из сусједства, а и који су даље сједили.{S} Још  
} Подилази му крв на очи; оне су влажне и лице гори као у грозници.</p> <p>А кад мрак притисне  
омама у људе да разграђују туђе градине и да упуштају стоку.{S} Пуца врљика, а разбијених глава 
љица, којом душа роси, кад јој се мркне и кад свањује.</p> <p>А кроз летве од чардака у суседно 
у препукло срце.{S} Сломљен брод потоне и ништа се више не види.{S} И само још што сан из полом 
е и сам прекрсти, па се посади поред ње и пришапта јој:</p> <p>— Пољуби бабу још један пут и ка 
 у лицу, те јој црне очи чисто још црње и још се силније цакле.</p> <p>А она не зна шта да ради 
н је у школи, а ноћу шије поповске капе и шаље у варош.{S} Једва да је што више знао од онога ш 
до пола <pb n="126" /> затворене, жмире и увијек гледају на страну.{S} Има му двадесет и двије  
маче шешир с главе, дохвати се за лотре и лако скочи на земљу.</p> <p>Поп је ухвати убјема рука 
ти, па је метну у кола горе.{S} Онда се и сам прекрсти, па се посади поред ње и пришапта јој:</ 
у је учила.{S} Ходећи тако састајала се и с учитељем; најприје га се, веле, плашила, али послиј 
рављају попу и његовом дому.{S} Нађе се и некакав шаљивчина који наздрави »црквеној попадији«,  
сахата изведоше плачући дијете, које се и само купало у сузама.</p> <p>— А шта балите ви, жене, 
ла богу паметна су ми и чељад, имаће се и код мене чему научити.</p> <p>— Хвала ти, куме! — реч 
ићем оде његовој кући.{S} Поздравише се и остали сељаци с попом па одоше, а он оста сам, као су 
е.{S} Весели људи и жене, изоблачили се и дошли цркви.{S} Љубе попа у руку и честитају.{S} А он 
но гледа њено болно лице.{S} Смијеши се и чисто не може сит да је се нагледа:</p> <p>— Сад ми ј 
 лову, и кад се вратисмо, умијешасмо се и ми у народ.{S} Већ се хвата мрак.{S} У даљини опазисм 
тељу.</p> <p>Давно је пала роса, већ се и исток румени, а поп још не заспа.{S} И кад чу гдје пр 
послије службе: цмок!{S} Поздрављају се и они, који се прије не хтјеше ни погледати, и кмет ист 
 често бесједе у цркви.{S} Силне, свете и поучљиве ријечи, да те језа подиђе.{S} Црква је служи 
дјети.</p> <p>— Биоград!? — рече дијете и промијени се у лицу, а срце му залупа.</p> <p>— Устан 
"100" /> побабила.{S} Дајте мени дијете и Иконију, док је оно још за сисе!{S} Пазићу га као сво 
 <p>Онда сви редом почеше љубити дијете и најзад је Нинко понесе, као да су јој двије године.{S 
{S} Много би њојзи било да јој одредите и ово, што ја до сад држах.{S} Шта ће женском чељадету  
а као варошка дјеца, јер ово, ви видите и тако, мислим, није рођено да копа и оре, а то би <pb  
оји није учеван.{S} Школу одмах зидајте и дјецу учите...{S} Настаје други свијет!</p> <p>Онда с 
ма зар ви мислите да ја не видим да сте и вас четворица у овом божјем дому?{S} Прогнаћу вас, ак 
ар и нејак с њиме?</p> <p>Опет сви ћуте и уставили дах.</p> <p>— Птицама небеским дао је бог др 
 млад човјек.{S} Подбочио се на косиште и тражи очима попову кућу.{S} Или извади двојнице, духа 
ска, и тако је сад вријеме дошло, да ће и по селима почети, па је гриота да дијете задоцни.{S}  
спођа, код које је Мара, у Беч, па хоће и њу да поведе.{S} Владичина је воља да дијете, прије н 
 <p>У тај пар отворише се врата од куће и Иконија сва умазана од суза, изнесе дијете на рукама. 
огу се молио: »Боже, опрости ми гријехе и одржи ме здрава, докле си ми живота поклонио!» И бог  
повједио да све црквене чарапе, тканице и рубље изнесе у порту и разда сиромашноме народу.{S} В 
ну нешто кроз главу.{S} Скочи с клупице и као да се насмјехну, а у исти пар чу дреку малога <pb 
лупи попа по потиљку.{S} Он паде ничице и прсима на земљу, а икону диже више главе.{S} Сасусмо  
нула преда се у крило; намргодила очице и чита, не престаје.{S} А на откосу више ње стоји млад  
оме, али попу пао некакав терет на срце и црне му мисли долазе у главу да ће изгубити друга.{S} 
о поповим ријечима, а свакоме пуно срце и лако му, као да се окупао.</p> <p>Тако је он дјеловао 
уђем свијету! — Па гурај дјетету колаче и друге понуде у руке и у уста.</p> <p>А на њој слаба п 
и, с Павлом Ђерићем?</p> <p>— Е, сељаче и господине, њега је ону ноћ, кад школа изгорје, нестал 
ај, тај и тај, тај и тај«, па онда рече и: »Павао Ђерић, поручик!«</p> <p>»— Одакле је? — викну 
 па кад га убише Турци, ја остах сироче и побјегох у ово село, гдје ме послије власт запопи.</p 
јега имања, ни дај Боже!{S} Све је ваше и онога храма.{S} Много би њојзи било да јој одредите и 
аде, а сељаци и нехотице сви поустајаше и поскидаше капе, Нинко отпоче:</p> <p>— Куме мој и оче 
Уђосмо већ у село.{S} Успомене навалише и притискоше ми груди.</p> <p>— Лакше, Илија, лакше, јо 
аке ствари.{S} А учитељ поред ње изгуби и оно мало научног нимбуса, јер Мара сврши све научне п 
акође рачунао у нешто што припада цркви и селу, дакле попу.</p> <p>Поп је говорио врло често бе 
ћата у судници.{S} Она је служила цркви и селу, дакле попу. — Послије ћу вам већ и о њој причат 
е бјеше све у пламену.{S} Пуцају рогови и греде, већ је и таван дохватило; а у школи се свијетл 
м, господин-попо, и ви, господо кметови и кумови, да није право да се дијете код толиког свог и 
Зебићевим шором.{S} Кроз село лете људи и вичу: »Ватра«, »Ватра!« »Изгорје школа!«. »Изгорје цр 
оногих столица.{S} Засјели старији људи и поп, па разговарају о овом и оном, а младеж се игра и 
опа нашло женско дијете.{S} Весели људи и жене, изоблачили се и дошли цркви.{S} Љубе попа у рук 
, а горе само кошуља.{S} Босогоног лежи и чита некакву купусару.</p> <p>— Помози бог! — рече по 
естрпљиво ишчекиваше мио владалац, који и не сањаше о својој моћи над нашим срцима.</p> <p>Боже 
уно срце.{S} Није шала, наш поп!{S} Али и јесте човјек!{S} Та приличи му да је сам владика!</p> 
што.</p> <pb n="138" /> <p>Матија опали и сам из пиштоља:</p> <p>— У помоћ, браћо, поведе се ро 
уцаше.{S} Престравили се, па заборавили и да гасимо.{S} А он стоји.{S} Црвен га пламен обасјао, 
че он замишљено. — Да! тој сам се мисли и сам поклонио!{S} Велика је то књига!{S} Ко њу чита, т 
дан корак, наже се напријед, па зачкиљи и гледа у учитеља.</p> <p>— Што ме гледаш?</p> <p>— Ниш 
у шта му драго.{S} Чупка ресе на кошуљи и не говори ништа.{S} Ништа не једе и не пије.{S} Чисто 
адруга већа, а хвала богу паметна су ми и чељад, имаће се и код мене чему научити.</p> <p>— Хва 
 приповиједам како смо били као убијени и како је кум Нинко сав поцрвенио, кад послије десет да 
е да је рекао. — Хвала ти!{S} Таки мени и требају!</p> <p>Кад послије пођоше, а поп Митар скочи 
ашчешљао, те су на крајевима растресени и шири него под самим ноздрвама.{S} Доња му је усна мал 
е очи, људи чепркају палицом по прашини и гледају на другу страну у плот.</p> <p>Наста тишина.< 
ија изброја два дуката у злату и четири и по у сребру и крајцарама; веза новце у мараму, па дад 
код мене с другом дјецом научити читати и писати, па неће под своју старост молити другога да ј 
{S} Кад сврши школе, може, ако ће, бити и учитељ.{S} А послије, у вароши друга срећа чека дијет 
ми које црквено марвинче, а зар ће бити и што ракије, па сјутра зови мобу.</p> <p>Сјутра дан до 
м мислио.{S} Сјутра ћемо се разговорити и с народом, па у име божје нек иде дијете у твоју кућу 
оли «на приват».{S} Тако она пође учити и четврти разред.{S} Већ је зову сељаци да пише писма њ 
уни народа.</p> <p>Тако се дијете крсти и надјенуше му име Марија.</p> <p>Кад га опет вратише у 
вратак.{S} Дим се сави.{S} Народ вришти и сипа воду, а сјекира тутњи.{S} Ми више не видјесмо по 
слободисмо.{S} Посједасмо опет, правећи и њему мјеста, ал’ он не хтједе сјести већ опет вели км 
ље а ковач као опарен трчи поповој кући и стеже шину.{S} Набавља зелене шаре у вароши, па их св 
нити.{S} Заузимајући се за њега, пишући и говорећи, упропастио сам своју каријеру и спао на то  
сли нешто, па га онда чисто срдито баци и с некаквим поуздањем шапне: — <foreign xml:lang="LA"> 
ла и пуцају осовине, а одлијећу наплаци и коњске плоче.</p> <p>Ал’ да се удари путем на Јаругу, 
узе чашу, скиде капу и устаде, а сељаци и нехотице сви поустајаше и поскидаше капе, Нинко отпоч 
тро повраћа, а послије неколико мјесеци и ноге јој почеше отјецати.{S} Не може више ни хљеба да 
} Сједне на креветац, држи колач у руци и гига ногама.{S} Онда скочи, трчи у кухину и тјера Ико 
ичиш и поносиш њоме, како се народ дичи и поноси <pb n="101" /> тобом, а све у здрављу и весељу 
а у цркви пред цијелим народом изобличи и позове на покајање.{S} Није се никад десило да му се  
сине, устани!</p> <p>Дијете протрља очи и отвори их.{S} Дубоко уздахну, па гледа великим безазл 
ледао га је он дуго.{S} Онда обриса очи и изађе у народ.{S} Сви поустајаше.</p> <p>— Имао бих н 
} Кад већ кола замакоше, поп обриса очи и погледа по народу.{S} Махну слабо главом, као да рекн 
сти ни говори ни ромори, само брише очи и тек постарији људи што је по штогод припитају, а млађ 
 ријеч имање, а кум Нинко разрогачи очи и скиде лулу с чибука:</p> <p>— Зар ти — вели, — дроњо, 
и радост од ње да дочекаш; да те утјеши и подвори под твоју старост, да се дичиш и поносиш њоме 
декембра 1877 тај и тај, тај и тај, тај и тај«, па онда рече и: »Павао Ђерић, поручик!«</p> <p> 
 Горици 29 декембра 1877 тај и тај, тај и тај, тај и тај«, па онда рече и: »Павао Ђерић, поручи 
њу шанца на Горици 29 декембра 1877 тај и тај, тај и тај, тај и тај«, па онда рече и: »Павао Ђе 
е капе, Нинко отпоче:</p> <p>— Куме мој и оче, сретна да ти је Марија и наше кумство! да бог да 
.</p> <p>У тај пар чу се на пољу врисак и врата се нагло отворише.</p> <pb n="145" /> <p>На пра 
клањао и бранио.{S} Тај је Јеротије чак и ишао њему.{S} Шта су њих двојица говорили, то се не з 
јешта је.{S} Онда уђе један стар човјек и унесе чинију с јелом, а Мара скочи па њега у руку.{S} 
{S} Мене је покојна заклела да га чувам и пазим.</p> <p>— Да узмемо Иконију — викнуше сељаци.</ 
 Све ћемо то лијепо намјестити.{S} Имам и ја неку цркавицу, коју сам за школу одредио, а — вели 
S} Још сам заборавио да му кажем да сам и једног турчина покрстио <pb n="111" /> и ено га, сви  
цем небеским!{S} Пошљедњи вам пут кажем и позивам да се оставите пасјалука и несрећне работе.{S 
 господин-попо, ако дозволите да рекнем и ја.</p> <p>Зачудише се људи:</p> <p>— Кажи, де!</p> < 
 намргоди се још јаче, игра се прутићем и пролази као мимо турско гробље.</p> <p>Ко зна за што  
маш кад од механе.{S} Треба ја да водим и твоју бригу.</p> <p>Он иде даље а ковач као опарен тр 
 — рече Мојсило Прокић.</p> <p>— Мислим и кажем да се дијете даде у школу.</p> <p>— Какву школу 
у и поклони се кум-Нинку. — А ја мислим и кажем да се дијете васпитава!</p> <p>— Шта то? — рече 
 дијете задоцни.{S} Него ја тако мислим и кажем да се дијете васпитава и никако друкчије!</p> < 
, а свети Сава гледа оним истим мрачним и озбиљним погледом на нас све.</p> <p>Поп полетје на ј 
блузу, набијем шајкачу на очи, зажмурим и одважно га упитам:</p> <p>— Шта је, бога ти... — хтје 
м, па онда нешто прошапуташе међу собом и Нинко Вилотић први уђе у собу гдје је дијете било и т 
арији људи и поп, па разговарају о овом и оном, а младеж се игра и весели.</p> <p>А друмом за н 
ућа, и њиву уз њу, забран са шарамповом и ливаду с виром.{S} То нека је њено!{S} Је л’ вам прав 
да, а вјетрић му се игра бијелом брадом и с оно мало длака на глави.</p> <p>Мара бјеше сама у з 
ст: поп је служио цркву, управљао селом и живио с попадијом.</p> <p>Поп је био све и сва!{S} Им 
 весели попа и село.{S} Ишла је с попом и владици.{S} Била у школи.{S} Па послије је опет с дје 
дији«, али Крста Замлата истеже шамаром и састави га са земљом, а увријеђени народ гракну: удри 
аку.{S} Онда у један пут тресне ножицом и уздигне главу:</p> <p>— <foreign xml:lang="LA">Luscin 
 се људи с рада, па стоје пред судницом и говоре нешто о пушницама.{S} Ја сам био с Радојем Ник 
а Мара, блиједа као смрт, убијена кишом и временом, сва мокра, а расплетене јој косе пале низ п 
 како му је, јер увијек изгледа мргодан и зловољан.</p> <p>Иде он у наше село и ено га гдје уђе 
ода као и прије по селу, али је расијан и све се труди да сакрије радост.{S} А кад је на само ч 
дан кројач, који је страдао, врло миран и вриједан човјек.{S} Цио дан је у школи, а ноћу шије п 
рбу до самог шљемена, па као бјесомучан и не знајући шта ради, стаде лупати сјекиром по једној  
сујем како је сиромах поп чисто занесен и често хоће ово, а ради оно, мисли једно а говори друг 
о да се чује попов глас, али је загушен и не разбирају се ријечи.</p> <p>Мало послије разиђе се 
и ено га, сви га знате, ваљан хришћанин и један по један газда у селу.</p> <p>Али владици збиља 
игао икону више главе и кроз онај тутањ и праску чусмо његов јасан глас, пјесму и ријечи: »...п 
02" /> управо школа, била је ниска, као и цијела кућа.{S} Врата од ње гледала су у школску авли 
а срче млијеко из ћасе.{S} Поп хода као и прије по селу, али је расијан и све се труди да сакри 
, јер Мара сврши све научне послове као и он.{S} Већ се више не кају сељаци што су је дали у шк 
јте док свршим!{S} Тако сам ја срачунао и смислио да јој одредимо, ако је ваша воља, ово парче  
еротија Ковачевића, који га је заклањао и бранио.{S} Тај је Јеротије чак и ишао њему.{S} Шта су 
вјетује и моли кум-Нинка да пази на ово и на оно и да добро упамти све, па да му послије прича  
тобом, а све у здрављу и весељу за дуго и на много.</p> <p>— Амин да бог да! — одазваше се тихо 
а у дугим хаљинама; корача плоту и дуго и тихо шапућу.{S} Нико то не види, нити ко опажа на дру 
, и цвијелите дијете?{S} Ви ништа друго и не знате! — рече Аксентије Смиљанић, и обриса рукавом 
а страну.{S} Има му двадесет и двије до и три године.</p> <p>Ништа не говори с кочијашем.{S} Пу 
ви сви знате како ме је бог благословио и како сам му платио за моје знане и незнане гријехе.</ 
тету.{S} Са свим већ остарио, обневидио и постао забораван.{S} Знам, кад год му приђем руци, да 
и косе.{S} Ја сам — вели — много мислио и лупао главу шта да радим јако с њоме.{S} Дијете ваља  
ти, куме! — рече поп. — Тако сам некако и сам мислио.{S} Сјутра ћемо се разговорити и с народом 
ати?{S} Бог зна би ли он то могао икако и поднијети?</p> <p>Ту они говорише које о чем, а најви 
е ко, ко није ни орао ни копао.{S} Тако и он остави учитеља себи сама и његовој глави.</p> <p>О 
.{S} Једног вечера сједи поп, кум Нинко и Станоје Глувић у поповој авлији.{S} Онда поче поп:</p 
ом, у другим колима, возио се кум Нинко и Глувић, за њима још многи народ.{S} Веле, кад је наш  
.</p> <p>— Молим, молим, господар-Нинко и куме, и ви, господин-попо и остала господо!{S} Ја вел 
 још јаче цвијељало, јер он је зацијело и сам већ с владиком о томе говорио.{S} Покуњисмо се, п 
а попа.{S} Поп је опет имао цркву, село и попадију.{S} То јест: поп је служио цркву, управљао с 
н и зловољан.</p> <p>Иде он у наше село и ено га гдје уђе.{S} Хајд’, хајд’, па право у народ.{S 
копа и оре, а то би <pb n="105" /> било и срамота за оволико село; а вашој кући част и поштење! 
тић први уђе у собу гдје је дијете било и тури му под главу дукат.{S} За њим кмет, за кметом Ак 
и, али ноге затјечу све јаче, дохватило и горе снагу и често је хвата несвјестица.{S} Све више  
октор приђе, обрташе га јадника и овамо и онамо.{S} Узе га бости чиодом по ногама и све до поја 
попадија слабо се разбира.{S} Јечи само и моли се богу да је прими.</p> <p>Шта да се ради?</p>  
е договоримо ми, па послије да запитамо и друге паметне људе; да видимо шта ће они рећи.</p> <p 
> <p>Поп је био све и сва!{S} Имали смо и школу, али она је била подчињена значаја, као што је  
ађосмо из села, стизасмо људе, стизасмо и стизаху нас кола, и цио тај урнебес креташе се једним 
је треба писати, извадити крштено писмо и таке ствари.{S} А учитељ поред ње изгуби и оно мало н 
дну једним прстом.{S} Ми је прихватисмо и приведосмо кревету.</p> <p>— Још ближе! — шану поп.</ 
асисмо кошуљу оцтом, па му је навукосмо и положисмо га у кревет.{S} Он се није разбирао.{S} Кме 
утра дан до вечерње оборено све, везано и сложено у крстине.</p> <p>Поп је све што је имао свог 
 славуј поистиха, па крепко, милостивно и ситно, весело као сватовска пјесма, па тужно као опиј 
123" /> <p>— А да, весела друго, гладно и жедно у туђем свијету! — Па гурај дјетету колаче и др 
ће изгубити друга.{S} Забринуо се силно и ноћу често устаје.{S} Иде сам по дворишту а све присл 
право.</p> <p>Код куће је живио скромно и по старински.{S} Попадија га љуби у руку кад пође у с 
 моли кум-Нинка да пази на ово и на оно и да добро упамти све, па да му послије прича кад се вр 
{S} Намргоди њене очице, па поче гласно и монотоно, како сва дјеца читају:</p> <p>«Маче војску  
они главу на Нинкове прси, па неутјешно и силно зајеца.</p> <p>Још мало се - види кроз облак од 
е у село!»</p> <p>Владика се добродушно и лако насмија.</p> <p>И с Маром је много што шта говор 
подар-Нинко и куме, и ви, господин-попо и остала господо!{S} Ја велим, ако дозволите, да се диј 
удри, посветила ти се!{S} Све иде добро и сви се добру надају.{S} Попадија се опоравља и - већ  
а и наше кумство! да бог да свако добро и радост од ње да дочекаш; да те утјеши и подвори под т 
ико му неће ни ријечи рећи.{S} Он је то и радио.{S} Попустила му шина на точковима, а он нађе П 
 — зна Мићо!{S} Унутра има хиљаду и сто и један дукат.</p> <p>Они се згледаше.</p> <p>— Из тога 
едјеља све горе.{S} Мука истина гдјешто и попусти, али ноге затјечу све јаче, дохватило и горе  
тетов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њеним обрашчићима.{S} И таман се п 
 <p>Већ окретоше Зебићевим шором, а поп и за њим сав народ не миче се с мјеста и не одваја очиј 
и, па само кашљуцају.</p> <p>Поћута поп и одмори се, па онда устежући се настави:</p> <p>— А мо 
ече доктор.</p> <p>-— Овдје! — рече поп и метну руку опет на срце.</p> <p>Доктор нареди да га о 
 ћери, у име бога у Биоград, — рече поп и силом развуче уста. — Тамо ћеш свега видјети.</p> <p> 
окушаји јалово испали.{S} Народ је глуп и затуцан!{S} Имају једног попенду, који је још с два т 
т наступи вјечност, послије које ће зар и нама гранути сунце.</p> <p>Међу тијем мијења се што ш 
ијете ваља и гледати.{S} Шта ћу ја стар и нејак с њиме?</p> <p>Опет сви ћуте и уставили дах.</p 
Мара с попом заспала, изнесе свој губер и простре га пред врата попове собе, па леже.</p> <p>Ка 
дначи, кад господин човјек затури шешир и рупцем брише зној с чела.{S} Мора бити да се с њом ро 
оручио Циганину да скује резу за затвор и предложио да се купи катанац, а поп једне надјеље ста 
м на ову свету земљу.{S} Проклећу и вас и све инаџије и убојице оним путиром ондје, па онда жив 
е више попадије, махну поп руком на нас и ми одосмо његовој кући, а он оста сам на гробу.{S} Сј 
дим!</p> <p>Па опет се извали на кревет и отвори књигу.</p> <pb n="129" /> <p>Поп се прекрсти,  
гу снагу и путе, а човјеку остаје памет и хришћанско срце.</p> <p>Опет ћутање, нико не зна како 
к гледају на страну.{S} Има му двадесет и двије до и три године.</p> <p>Ништа не говори с кочиј 
оша намири по нашем рачуну тако педесет и пет година, почне нешто удити, свако јутро повраћа, а 
мота за оволико село; а вашој кући част и поштење! — ту учитељ скиде капу и поклони се кум-Нинк 
 је по томе спадала нека особита почаст и задатак при поздрављању новога владике.{S} Народ одлу 
овчегу има у једном рупцу завезано шест и по дуката, чиме сте је ви даривали, кад се родила.{S} 
јој:</p> <p>— Пољуби бабу још један пут и кажи: благослови ме!</p> <p>Она се наже из кола попу, 
 селу, дакле попу. — Послије ћу вам већ и о њој причати.</p> <p>Цијело је село било попов спахи 
 звонаре стајао је наслоњен Павао Ђерић и као соко гледа у помрчину.</p> <p>У тај пар из школск 
ан пут тргне, издигне главу, уђе у собу и отвори књигу.</p> <p>Или хода по пољу.{S} Запјева сла 
ију.</p> <p>Поп јој метну руку на главу и нешто шапуташе.{S} Послије јој потури руку под уста.{ 
еши, шта да му каже. — Поп издиже главу и погледа по свјема:</p> <p>— Је ли оно тешко селу?</p> 
 <p>Поп метну обје руке на Марину главу и узе шапутати.</p> <p>А кад он диже и исправи главу, Н 
> дјетета из собе.{S} Он клече на траву и узе се молити богу.</p> <p>Још није поштено ни сванул 
атјечу све јаче, дохватило и горе снагу и често је хвата несвјестица.{S} Све више изнемаже и је 
Птицама небеским дао је бог другу снагу и путе, а човјеку остаје памет и хришћанско срце.</p> < 
ијете, као што видите, расте хвала богу и напредује.{S} Још мало па ће сама себи плести косе.{S 
аницом — зна Мићо!{S} Унутра има хиљаду и сто и један дукат.</p> <p>Они се згледаше.</p> <p>— И 
м лицу.{S} Он је дохвати руком за браду и издиже јој лице према себи, па га гледа:</p> <p>— Слу 
те ваља да се по мало учи кућевном реду и послу.{S} Шта ће</p> <p>— вели — научити у мојој кући 
е Смиљанић а за њима сви остали по реду и старјешинству, и сваки дарива дијете.{S} Кад се сви и 
очијаш.</p> <p>Коњи све крупније касају и она наслони главу на Нинкове прси, па неутјешно и сил 
окуњили главе, погледају се испод очију и хоће већ да се љубе пред народом.{S} А послије службе 
ком чашом.{S} Пију људи а жене отхукују и уздишу, а у чаши нестаје ракије.{S} Шта је поп радио  
м причати шта се ту спрема, ни ону трку и урнебес од попова.{S} Доста да знате, да је наш поп б 
 <pb n="122" /> развлачило приповијетку и све то само би онај разумио, који је своје рођено мор 
је Маријино!</p> <p>Онда је узе на руку и понесе је попу, да је пољуби, па с Глувићем оде његов 
и се и дошли цркви.{S} Љубе попа у руку и честитају.{S} А он се чисто подмладио.{S} Благосиља с 
е покрај себе, дохвати онда попову руку и пољуби је; прошапта: »Благослови ме... и опрости!« По 
рече му ништа.{S} Само се зави у струку и оде даље.</p> <p>Други пут Павао Ђерић води волове с  
 Дела брже! уморан сам.{S} Отвори школу и пошљи ми фамилијаза.</p> <p>— Сједи, човјече! — рече  
и <pb n="101" /> тобом, а све у здрављу и весељу за дуго и на много.</p> <p>— Амин да бог да! — 
оче говорити, да је бог оставио недјељу и празнике за цркву, да се у остале дане човјек радећи  
ако је мало говорио.{S} Кад видје да му и оно мало, што овда онда проговори, нико не разумије,  
и праску чусмо његов јасан глас, пјесму и ријечи: »...первје бо пришел јеси, светитељу Саво«... 
 махну руком, окрете се на другу страну и настави спавање.{S} Дубоко поп уздахну и завали се у  
 се дусне, окрене главу на другу страну и мргодан оде.</p> <p>Један пут иде он полако поред ков 
, а главу нешто искриви на десну страну и погледа у небо.</p> <p>— Природу! — рече он замишљено 
ше, а проломљен таван наже се у пламену и хоће да дохвати патос.</p> <p>— Додајте ми добар кота 
хвати за <pb n="131" /> стражњу осовину и сједе на њу, па поиздалека окренув се учитељу викну:  
га ногама.{S} Онда скочи, трчи у кухину и тјера Иконију да јој прича које шта.{S} Послије трчи  
лазио.{S} У њој увијек удара на прашину и људски зној.{S} Прозори су били хартијом подлијепљени 
 савјест како спава.{S} Стаде под икону и помоли се богу, па одважно приђе кревету.{S} Метну дј 
> <p>Поп с муком подвуче руку под икону и метну је на срце:</p> <p>— Овдје!</p> <p>Доктор приђе 
="141" /> попа у пламену.{S} Држи икону и дигао је више главе.</p> <p>Нама жива срца попуцаше.{ 
поп уђе у собу.</p> <p>Дуго гледа мирну и безбрижну савјест како спава.{S} Стаде под икону и по 
рага, а пламена греда више врата тресну и лупи попа по потиљку.{S} Он паде ничице и прсима на з 
попадија се дохвати за појас, па врисну и сва поцрвење.{S} Поп се окамени.</p> <p>— Пошљи — вел 
 настави спавање.{S} Дубоко поп уздахну и завали се у постељу.</p> <p>Давно је пала роса, већ с 
же се једном, и онда као да се осмјехну и као да отвори мало руку, кад јој Иконија тури у њу во 
 куму Нинку.{S} Он узе чашу, скиде капу и устаде, а сељаци и нехотице сви поустајаше и поскидаш 
 част и поштење! — ту учитељ скиде капу и поклони се кум-Нинку. — А ја мислим и кажем да се диј 
толу; заврати шешир, наже се према попу и пружи руку.</p> <p>— Жив био, сине! — рече поп.</p> < 
p>Пуна и крчма, па све наздрављају попу и његовом дому.{S} Нађе се и некакав шаљивчина који наз 
осједају на клупу под орах, милују Мару и плачу, а она уплашено иде из крила у крило.{S} Не пла 
а дуката у злату и четири и по у сребру и крајцарама; веза новце у мараму, па даде попу:</p> <p 
говорећи, упропастио сам своју каријеру и спао на то да будем учитељ!...{S} Овдје су сви моји п 
ише, Иконија изброја два дуката у злату и четири и по у сребру и крајцарама; веза новце у марам 
 се не одазва.</p> <p>Поп приђе кревету и пипаше по њему, да пробуди Мару, али кревет бјеше пра 
га слика у дугим хаљинама; корача плоту и дуго и тихо шапућу.{S} Нико то не види, нити ко опажа 
 чарапе, тканице и рубље изнесе у порту и разда сиромашноме народу.{S} Велика је служба била та 
и говорише које о чем, а највише о путу и о Мари.{S} Много поп савјетује и моли кум-Нинка да па 
ко, — није малено твоје имање, а ево ћу и ја дати још...</p> <p>Поп нестрпљиво махну главом:</p 
и ногом на ову свету земљу.{S} Проклећу и вас и све инаџије и убојице оним путиром ондје, па он 
мена паде покрај прозора и дохвати кућу и са те стране, те му запријечи повратак.{S} Дим се сав 
ућине.{S} Иконија већ кречи попову кућу и спрема се дочек за Мару.{S} Једног дана и кум Нинко с 
био, ипак сталним кораком пријеђе улицу и уђе у цркву.</p> <p>Али његова подјела имања оста.{S} 
туга малакше; легну њени таласи по срцу и уморну површину дотиче само још писмо од милога, као  
 сам у школи, спопадне ме некакав страх и не смијем да се обазрем на ону страну.{S} Све ми се ч 
 нијесам учио школе.{S} Са тога изгубих и дијете, а одведе ми га некрштен човек.</p> <p>— Како  
пиња и погача, лонаца с кајмаком, живих и пржених пилића, пастрме и толико «заире», да би Војин 
ућу.{S} Или извади двојнице, духа у њих и њихов јасан писак тужно плива зраком.{S} Није то позн 
аном?</p> <p>— Благослови! — каже ковач и иде руци, — а шта ћу кад немам посла?</p> <p>— А јеси 
 подвори под твоју старост, да се дичиш и поносиш њоме, како се народ дичи и поноси <pb n="101" 
 ручак.</p> <p>Сједе поп у кола, па још и Мару узе са собом.{S} Гигају се, брате, она кола, рек 
— рече кум-Нинко.</p> <pb n="106" /> <p>И тако Мара оста код оца, а пође у школу.</p> <p>На јед 
е боли, али што мора бити, мора!</p> <p>И послије мјесец дана већ се опрема дијете за пут.</p>  
ка се добродушно и лако насмија.</p> <p>И с Маром је много што шта говорио.</p> <p>— Који је он 
 у село! — чу се са свих Страна.</p> <p>И све груну опет Зебићевим шором.{S} Кроз село лете људ 
мртвог, моја глава цареву плаћа.</p> <p>И у час као неким чудом сви неодољиво зажељеше ухватити 
оји од сад не буде петком радио.</p> <p>И вјерујте, људи, у нашем селу нема, као у другима, ама 
Ко зна шта је поп о њему мислио?</p> <p>И тако се учитељ осами.{S} У прсте бих вам могао казати 
 работе.{S} Јеси чуо ти, Рајковићу, ти, Иванковићу, ти, Јоване Бојичићу, и <pb n="95" /> ти, На 
а он погне главу, намргоди се још јаче, игра се прутићем и пролази као мимо турско гробље.</p>  
 разговарају о овом и оном, а младеж се игра и весели.</p> <p>А друмом за наше село иду једна к 
На спрам тих врата друга су, те тако се игра вјетар кроз ковачницу, и хлади знојава ковача.</p> 
е, раширио руке и рида, а вјетрић му се игра бијелом брадом и с оно мало длака на глави.</p> <p 
ком.{S} Није то позната пјесма, није ни игра — ко ће га знати шта је то!{S} Па је онда тресне о 
S} Па послије је опет с дјевојчицама на игри или на раду.{S} Све се боље уобљавају обрашчићи, и 
бринуо се силно и ноћу често устаје.{S} Иде сам по дворишту а све прислушкује код капка.{S} Али 
 марву?</p> <p>— Ја шта ћу, кад неће да иде?</p> <p>— А што је не храниш добро, па би ишла?</p> 
д гракну: удри, посветила ти се!{S} Све иде добро и сви се добру надају.{S} Попадија се опорављ 
лу?{S} Ко је још видио да женско чељаде иде у школу?</p> <p>— Е, идите у варош, господар- и газ 
ви нас — оде сиромах на пут, на који се иде затворенијих очију.{S} Бог да му душу прости!{S} Жа 
ом?</p> <p>— Благослови! — каже ковач и иде руци, — а шта ћу кад немам посла?</p> <p>— А јеси л 
оворити и с народом, па у име божје нек иде дијете у твоју кућу, и нека почне наук!</p> <p>Али  
ба ја да водим и твоју бригу.</p> <p>Он иде даље а ковач као опарен трчи поповој кући и стеже ш 
{S} Па какве су јој оне хаљине, па како иде!...</p> <p>Сутра дан устала она, стала на врата па  
ах, милују Мару и плачу, а она уплашено иде из крила у крило.{S} Не плаче, већ замишљеним очица 
оја му не приличи.</p> <p>Стјепану, што иде у раскорак, презријева жито, а он још није пожњео.< 
 страну и мргодан оде.</p> <p>Један пут иде он полако поред ковачнице.{S} Ковач је нешто теретн 
поп доби писмо да ове године о распусту иде госпођа, код које је Мара, у Беч, па хоће и њу да п 
ијек изгледа мргодан и зловољан.</p> <p>Иде он у наше село и ено га гдје уђе.{S} Хајд’, хајд’,  
.{S} При свршетку добијем заповијест да идем у Б. Морао сам проћи кроз <pb n="146" /> моје село 
и, — поздравио вас господин владика, да идете на ручак.</p> <p>Сједе поп у кола, па још и Мару  
 женско чељаде иде у школу?</p> <p>— Е, идите у варош, господар- и газда-Станоје, па ћете видје 
 Биоград и ступио у војску.{S} Кад јуче идосмо у варош по требовање, а наш комисар донесе новин 
кама за главу па је љуби у чело, а нама иду сузе.{S} Поздравља се она с нама — каква је, једва  
 и весели.</p> <p>А друмом за наше село иду једна кола и у њима један господин човјек.{S} Чудан 
газда-Станоје, па ћете видјети.{S} Тамо иду сва дјеца и мушка и женска, и тако је сад вријеме д 
и к небу, и кад год је ко хвали, а њему иду сузе као маломе дјетету.{S} Са свим већ остарио, об 
.</p> <p>Онда се спусти грозна киша.{S} Из грдне гомиле жеравице гдје је била школа сукне још ч 
ијезду.</p> <p>Кола пођоше још брже.{S} Из сусједне авлије испаде с малом пушком старац Матија  
ште.{S} Однијесмо попа његовој кући.{S} Из уста и носа лоптила му је крв, а ноге висише као мрт 
дукат.</p> <p>Они се згледаше.</p> <p>— Из тога зидајте најприје школу, па цркву.{S} Немојте бр 
 од опанака.{S} Наслони се на врљике, а из попове куће, као мјесечев зрак, лако се креће друга  
в.{S} Ко не вјерује нека пита само кога из мог села.</p> <p>Кад се навршише три године, и Мара  
нам просто шта да радим? — говори слика из авлије.</p> <p>— Остани! — вели слика са улице.</p>  
инко не запреже коње, да води душу села из села.</p> <p>Кад по други пут оде, пође све по старо 
р чу дреку малога <pb n="97" /> дјетета из собе.{S} Он клече на траву и узе се молити богу.</p> 
милују Мару и плачу, а она уплашено иде из крила у крило.{S} Не плаче, већ замишљеним очицама г 
> <p>Поп се прекрсти, па натрашке изађе из собе.</p> <p>Одатле оде полако кући.{S} Сељацима не  
кажи: благослови ме!</p> <p>Она се наже из кола попу, и пружи руку:</p> <p>— Благослови ме, баб 
 Сви те чекамо... — рече поп па побјеже из собе.</p> <pb n="119" /> <p>Послије је ушла Иконија  
/p> <p>Дан пред полазак мутљају се жене из цијелога села по поповој кући.{S} Ту је камара сирче 
да се угуши од суза, па не пушта дијете из руку.{S} Жена пуна кућа, па се само вајкају: «Леле м 
н, вели, казао: «нека, хвала, могу ја и из чиније», те није хтио прљати тањира. — Знали смо ми  
пред попову кућу.{S} Дођоше жене и људи из сусједства, а и који су даље сједили.{S} Још једно п 
— Устај, сине, некаква буна!</p> <p>Али из Мариног кревета нико се не одазва.</p> <p>Поп приђе  
, попу на муштулук.</p> <p>Радоје опали из двоцијевке.{S} Поп гологлав потрча пред кола, која с 
трком пођоше улицом.</p> <p>Павао опали из пиштоља, и запаљена се сукија устави под школском ст 
Кад се Нинко послије недјељу дана врати из Биограда, није могао наодговарати свијету.{S} Причао 
е!«</p> <p>Али једно вече, кад се врати из села, застаде он пошу у несвијести, а Иконија се сва 
ки светац, и да ће он свакога избрисати из протокола крштених, који од сад не буде петком радио 
ихватише.</p> <p>У тај пар Павао излети из авлије с колима и с коњима!</p> <p>— Сједајте! — вик 
им да крстимо дијете, прије него га дам из куће.</p> <p>— Да га крстимо! — рекоше сељаци.</p> < 
p> <pb n="138" /> <p>Матија опали и сам из пиштоља:</p> <p>— У помоћ, браћо, поведе се робље!</ 
 се више не види.{S} И само још што сан из поломљене парчади ствара нејасне слике.</p> </div> < 
 узела дијете за руку, а тек учитељ као из мртвих:</p> <p>— Молим вас, браћо, и ви, господин-по 
 предигла се у постељи, па срче млијеко из ћасе.{S} Поп хода као и прије по селу, али је расија 
 ја се стрпах у једна кола.{S} Изађосмо из села, стизасмо људе, стизасмо и стизаху нас кола, и  
чету њоме нахранио.{S} Мићо донио скоро из вароши шарен нов ковчег и у њега трпа Иконија силне  
купио код записа.{S} Изнијели један сто из суднице, поред њега дугачка клупа и неколико троноги 
 ти бијелу каву!</p> <p>У то дође и поп из градине.{S} Његово светитељско лице бјеше опет узело 
ваби кокоши, гледа како Мићо изгрће жар из пећи за хљеб, или како сусјед Ђерић прави страшило з 
соко гледа у помрчину.</p> <p>У тај пар из школске авлије изађоше једна кола, па готово трком п 
 причекаше га дванаест коњаника, што су из нашег села у народној војсци, и они отпратише попа у 
</foreign>! па шта? — Или тргне боквицу из земље, па завирује прстић, који је још као дијете по 
мо дуго знали, док не дође Марко трубач из војске, и рече да је Павао отишао у Биоград и ступио 
 реп, па завијају, а уморан сељак прене иза сна, прекрсти се: »о твоју главу!» па опет спава.</ 
не види, нити ко опажа на другој страни иза амбара црне Павлове очи како просијецају ноћни мрак 
{S} Али он још јаче букну; сукну далеко иза звонаре, а варнице се хватају за небо.{S} Шљеме бје 
а не говори с кочијашем.{S} Пуши цигару иза цигаре.{S} Гледа само око себе и као да није весео. 
 окумимо!{S} Тако народ, хвала му, мене изабра.</p> <p>Поп се три пут пољуби с њиме.{S} Онда по 
{S} Дође и Иконија, и поша рече попу да изађе, а сама оста с Иконијом.{S} Већ почиње да свиће п 
оцрвење.</p> <pb n="112" /> <p>Кад чича изађе, а владика помилова Мару па рече:</p> <p>— Овога  
129" /> <p>Поп се прекрсти, па натрашке изађе из собе.</p> <p>Одатле оде полако кући.{S} Сељаци 
е пред његову кућу сташе кола, устаде и изађе на поље.</p> <p>Пред кућом, кум Нинко попушта штр 
дао га је он дуго.{S} Онда обриса очи и изађе у народ.{S} Сви поустајаше.</p> <p>— Имао бих неш 
ба сиса.</p> <p>Станоје Глувић стидљиво изађе напријед:</p> <p>— Да простиш ти, попо, и ви, бра 
p>Међу сељацима наста жагор, али у брзо изађе Нинко Вилотић:</p> <p>— Ако сам ти прав, оче, да  
" /> <p>— Да бог да да ово све на добро изађе! — рече баба Стевана.</p> <p>Кад се већ смрче, ра 
ом потурује сијено под сједишта.{S} Поп изађе на <pb n="117" /> капију, у селу је још све било  
ела.{S} И ја се стрпах у једна кола.{S} Изађосмо из села, стизасмо људе, стизасмо и стизаху нас 
ину.</p> <p>У тај пар из школске авлије изађоше једна кола, па готово трком пођоше улицом.</p>  
 гдје је дијете било.{S} Рече женама да изађу, а сам оста неко вријеме код дјетета.{S} Чудно да 
какву тамну слутњу.</p> <p>Другога дана изашао учитељ у механу.{S} Сједне сам,- намргоди се па  
 само турски светац, и да ће он свакога избрисати из протокола крштених, који од сад не буде пе 
дијете.{S} Кад се сви изредише, Иконија изброја два дуката у злату и четири и по у сребру и кра 
сиште и тражи очима попову кућу.{S} Или извади двојнице, духа у њих и њихов јасан писак тужно п 
 сам, господине!</p> <p>Господин човјек извади готову цигару, па тури у уста и наокришке, а све 
} Сасусмо чабар воде на њега и греду, и извадисмо га испод ње.{S} У тај пар цијела школа с ужас 
 она одмјењује ондје гдје треба писати, извадити крштено писмо и таке ствари.{S} А учитељ поред 
и!{S} Видиш да радим!</p> <p>Па опет се извали на кревет и отвори књигу.</p> <pb n="129" /> <p> 
ји бацају пушке, сједају на кола и трче изван села.{S} Кмет се помамио:</p> <p>— Живог или мртв 
ругим женама и кроз једно четврт сахата изведоше плачући дијете, које се и само купало у сузама 
ја тури у њу воштаницу.</p> <p>Кад ашов извиси гомилу земље више попадије, махну поп руком на н 
</p> <p>— Спасавајте кума, ако ћемо сви изгинути! — Онда скочи на једну врбу до самог шљемена,  
и мјесеци клизе неосјетно.{S} Што прође изгледа да је мало час било, само у будућности види вје 
 човјек ни знати како му је, јер увијек изгледа мргодан и зловољан.</p> <p>Иде он у наше село и 
и господине, њега је ону ноћ, кад школа изгорје, нестало.{S} Нијесмо дуго знали, док не дође Ма 
у: »Ватра«, »Ватра!« »Изгорје школа!«. »Изгорје црква!« Па опет пушке, лупа и тандрк котлова и  
ло лете људи и вичу: »Ватра«, »Ватра!« »Изгорје школа!«. »Изгорје црква!« Па опет пушке, лупа и 
.{S} Још је дисао.{S} Намазасмо му уљем изгорјело мјесто на леђима, поквасисмо кошуљу оцтом, па 
по авлији, ваби кокоши, гледа како Мићо изгрће жар из пећи за хљеб, или како сусјед Ђерић прави 
смо и таке ствари.{S} А учитељ поред ње изгуби и оно мало научног нимбуса, јер Мара сврши све н 
о?</p> <p>— Косово је поље гдје су Срби изгубили царство, и гдје је погинуо српски цар Лазар.</ 
це и црне му мисли долазе у главу да ће изгубити друга.{S} Забринуо се силно и ноћу често устај 
душу што нијесам учио школе.{S} Са тога изгубих и дијете, а одведе ми га некрштен човек.</p> <p 
Чуј ме, оче владико, и ви, браћо!{S} Ја изгубих душу што нијесам учио школе.{S} Са тога изгубих 
у вољели Мару, сматраше цијелу ствар за изгубљену, и, да није старијих <pb n="139" /> људи, не  
е према њему, па се од један пут тргне, издигне главу, уђе у собу и отвори књигу.</p> <p>Или хо 
му је усна мало висила, а горња је мало издигнута, те се виде бијели као снијег зуби, мало искр 
лицу.{S} Он је дохвати руком за браду и издиже јој лице према себи, па га гледа:</p> <p>— Служи 
како да га тјеши, шта да му каже. — Поп издиже главу и погледа по свјема:</p> <p>— Је ли оно те 
рдо заспа.{S} Пробуди се у саму зору, и изиђе у авлију.{S} Мара му поли да се умије, и старац,  
 кућа до владичина двора, да је владика изишао до врата, и помогао попу да сиђе с кола, па му н 
а једна дубока бора, која се ни онда не изједначи, кад господин човјек затури шешир и рупцем бр 
и га прихватише.</p> <p>У тај пар Павао излети из авлије с колима и с коњима!</p> <p>— Сједајте 
чићи, и све црвенији долазе, док већ не измаче мјесец јул, и док кум Нинко не запреже коње, да  
а.{S} Греда с праском паде по сред собе између двије скамије, варнице посукташе, а проломљен та 
 руку може читати та књига.</p> <p>Дани измичу, Мара је цар села.{S} Свакоме су пуна уста.{S} Н 
често је хвата несвјестица.{S} Све више изнемаже и једну ноћ лијепо да заковрне.{S} Ударише нек 
д куће!</p> <p>— На поклон? — рече Мара изненађена.</p> <p>— На поклон!</p> <p>Бјеше то једна в 
 од куће и Иконија сва умазана од суза, изнесе дијете на рукама.</p> <p>— Ја — вели — не дам дј 
 је мислила да је Мара с попом заспала, изнесе свој губер и простре га пред врата попове собе,  
 да све црквене чарапе, тканице и рубље изнесе у порту и разда сиромашноме народу.{S} Велика је 
/p> <p>Кад га опет вратише у кућу, Мићо изнесе по ново ракију.{S} Прву чашу даде куму Нинку.{S} 
нић, и обриса рукавом сузу.</p> <p>Мићо изнесе Марин ковчег и тури га у сијено под предње сједи 
дне.{S} Народ се искупио код записа.{S} Изнијели један сто из суднице, поред њега дугачка клупа 
 смо може бити једно по сахата.{S} Мићо изнио ракије у бардаку, па служи винском чашом.{S} Пију 
о женско дијете.{S} Весели људи и жене, изоблачили се и дошли цркви.{S} Љубе попа у руку и чест 
о, а он га у цркви пред цијелим народом изобличи и позове на покајање.{S} Није се никад десило  
у, и сваки дарива дијете.{S} Кад се сви изредише, Иконија изброја два дуката у злату и четири и 
 љосну на другу страну о земљу, а котао изручи сву воду на проваљено мјесто.{S} Чвркну вода, а  
сам врати?{S} Бог зна би ли он то могао икако и поднијети?</p> <p>Ту они говорише које о чем, а 
 загрмје попов глас:</p> <p>— Икона!{S} Икона!</p> <p>Ми погледасмо кроз прозор, а свети Сава г 
 један пут загрмје попов глас:</p> <p>— Икона!{S} Икона!</p> <p>Ми погледасмо кроз прозор, а св 
ont> <body> <pb n="90" /> <head>Школска икона</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18801_C1">  
S} На зиду је висила једна стара дрвена икона светога Саве.{S} Била је са свим почађила и испре 
> <p>Погледа око себе:</p> <p>— Гдје је икона?</p> <p>Ми му показасмо.</p> <p>— Метните ми овдј 
 дарива дијете.{S} Кад се сви изредише, Иконија изброја два дуката у злату и четири и по у среб 
ом на капију.{S} И млађи свијет оде.{S} Иконија сама оста у соби с дјететом.</p> <p>— Браћо! —  
ело попово лице.{S} Ударише врућине.{S} Иконија већ кречи попову кућу и спрема се дочек за Мару 
ође!</p> <p>Поп ван себе од радости.{S} Иконија да се угуши од суза, па не пушта дијете из руку 
Сједе поп с Маром за сто под орахом.{S} Иконија донесе бијелу каву.</p> <p>Поп не скида с ње оч 
о, а ту ноћ узе Мару себи у постељу.{S} Иконија се не може од ње да растане, и кад је мислила д 
у кућу! — рече поп. — Мара још спава, а Иконија нам може испећи каву.</p> <p>Не рекох вам да је 
з села, застаде он пошу у несвијести, а Иконија се сва ознојила купећи крпама крв испод кревета 
.</p> <pb n="119" /> <p>Послије је ушла Иконија с другим женама и кроз једно четврт сахата изве 
з вароши шарен нов ковчег и у њега трпа Иконија силне чарапе, кошуље и убрусе.</p> <p>Жене посј 
е још као дијете порезала и који јој је Иконија боквицом превијала.{S} Гледа листиће <pb n="136 
> <p>— Е, печем ја каву за тебе, — рече Иконија. — Знам ја, ти си се поварошанчила.{S} Волиш ти 
то си ми се замислила, голубице? — рече Иконија.</p> <p>Мара још дубље повуче пару:</p> <p>— Ни 
 ни преслице, а камо ли разбоја?{S} А и Иконија је остарјела, да се једва држи на ногама.{S} Шт 
 Онда болови наново учесташе.{S} Дође и Иконија, и поша рече попу да изађе, а сама оста с Икони 
p>У тај пар отворише се врата од куће и Иконија сва умазана од суза, изнесе дијете на рукама.</ 
ехну и као да отвори мало руку, кад јој Иконија тури у њу воштаницу.</p> <p>Кад ашов извиси гом 
горјело пред школом.{S} Да је у тај пар Иконија провирила, би помислила да гледа светитељске сл 
>— Нека је с божјим благословом!</p> <p>Иконија се врати у собу.</p> <p>— Још нешто! — рече поп 
но живота, како је свјеж ваздух!</p> <p>Иконија јој завири у очи па онда погледа на страну, куд 
лагословом, куме, да се крећемо.</p> <p>Иконија с црвеним очима утаче се:</p> <p>— Спава још ди 
>Поп разбуди Мића, који у скок оде баба-Иконијиној кући, а сам се опет врати попадији.</p> <p>Б 
 поша рече попу да изађе, а сама оста с Иконијом.{S} Већ почиње да свиће први дан Духова.{S} Си 
 уз кућу још једну собу, и узе дијете с Иконијом себи.{S} Њима двјема једну собу, а себи другу. 
а.{S} Онда скочи, трчи у кухину и тјера Иконију да јој прича које шта.{S} Послије трчи по авлиј 
00" /> побабила.{S} Дајте мени дијете и Иконију, док је оно још за сисе!{S} Пазићу га као своје 
да га чувам и пазим.</p> <p>— Да узмемо Иконију — викнуше сељаци.</p> <p>— Добро! — рече поп. — 
ни.</p> <p>— Пошљи — вели она — брже по Иконију Маркову.</p> <p>Поп разбуди Мића, који у скок о 
{S} Он паде ничице и прсима на земљу, а икону диже више главе.{S} Сасусмо чабар воде на њега и  
брижну савјест како спава.{S} Стаде под икону и помоли се богу, па одважно приђе кревету.{S} Ме 
ка.</p> <p>Поп с муком подвуче руку под икону и метну је на срце:</p> <p>— Овдје!</p> <p>Доктор 
 <pb n="141" /> попа у пламену.{S} Држи икону и дигао је више главе.</p> <p>Нама жива срца попу 
бијела брада прекрилила сва прса, дигао икону више главе и кроз онај тутањ и праску чусмо његов 
показа руком на прси, и ми му положисмо икону.</p> <p>Владика приђе на прстима, а очи му пуне с 
 рече он њој, па показа прстом на једну икону на зиду.</p> <p>— Цар Лазар! — рече Мара.</p> <p> 
полазим.{S} Не дај боже смртна случаја, или какве задјевице, шта би оно сироче онда?...{S} Него 
а како Мићо изгрће жар из пећи за хљеб, или како сусјед Ђерић прави страшило за птице.{S} Па он 
 сањао да његова ријеч на јалово прође, или да он узима власт која му не приличи.</p> <p>Стјепа 
гослов, да му узмемо добру жену дадиљу, или да га дамо каквој бабињари да га прихрани, док не у 
је своје рођено морао послати у туђину, или који је сам у својој младости морамо оставити свој  
е да се с тобом цмакам! ја хоћу рад!{S} Или ме волиш или не волиш!{S} Једно или друго!{S} Нећу  
и што хоће не могу, а што могу неће.{S} Или -— или!...{S} Видим све...{S} Боље се врати па чита 
а косиште и тражи очима попову кућу.{S} Или извади двојнице, духа у њих и њихов јасан писак туж 
 лице - и дати рачуна о своме стаду?{S} Или ви хоћете да ја затворим ово свето мјесто, да га не 
<p>Поп га је час по прекидао: «А Мара?» или: «А она шта каже?» а Нинко намјешта што боље умије. 
Luscinia philomela</foreign>! па шта? — Или тргне боквицу из земље, па завирује прстић, који је 
оће не могу, а што могу неће.{S} Или -— или!...{S} Видим све...{S} Боље се врати па читај сенти 
 знам ни ја.</p> <p>— Је ли више крмача или вепрова?</p> <p>— Крмача.</p> <p>— Ровашене?</p> <p 
Живог или мртвог! — дере се он, — живог или мртвог, моја глава цареву плаћа.</p> <p>И у час као 
ела.{S} Кмет се помамио:</p> <p>— Живог или мртвог! — дере се он, — живог или мртвог, моја глав 
 послије је опет с дјевојчицама на игри или на раду.{S} Све се боље уобљавају обрашчићи, и све  
ило за птице.{S} Па онда хајд’ Нинковој или Глувићевој кући.{S} А они као да им је владика доша 
мирно; само гдје-гдје што шкрипне ђерам или лупне капак од прозора.{S} Кокоши ваде главу испод  
Попадија га љуби у руку кад пође у село или кад се врати кући.{S} Сва им је послуга био Мићо цр 
{S} Или ме волиш или не волиш!{S} Једно или друго!{S} Нећу тањир од два лица.{S} Не волим људе, 
ом цмакам! ја хоћу рад!{S} Или ме волиш или не волиш!{S} Једно или друго!{S} Нећу тањир од два  
нас остави, а ми блејимо за њом.</p> <p>Или дође послије подне, кад се поп наслонио на шареницу 
лаву, уђе у собу и отвори књигу.</p> <p>Или хода по пољу.{S} Запјева славуј поистиха, па крепко 
 и притискоше ми груди.</p> <p>— Лакше, Илија, лакше, још лакше!{S} Затегни узде.</p> <p>Ходом  
 станици добијем новог коморџију, неког Илију Теовиловића, мога сељака.</p> <p>Кажем му се.</p> 
бог тога и владици, и он <pb n="125" /> им у тврдо обећао.{S} Сиромах покојни учитељ, чисто нам 
ђе у село или кад се врати кући.{S} Сва им је послуга био Мићо црквењак, који се такође рачунао 
ој или Глувићевој кући.{S} А они као да им је владика дошао: завирују је са свих страна и већ н 
 су црквене свиње!{S} Тјерај у обор, па им подај кукуруза.{S} А кмета поздрави нек’ закаже селу 
 кучета ни мачета!{S} Док су живи, биће им доста, а послије — народно је и било.</p> <p>Поодавн 
ге руке, испружи оба кажипута и састави им врхове, па тако склопљене руке положи на сто.{S} Зав 
е, жмире и увијек гледају на страну.{S} Има му двадесет и двије до и три године.</p> <p>Ништа н 
 <p>— Од тебе се, оче — рече владика, — има и матор човјек чему да научи. — А како ти се зове м 
, под плаштаницом — зна Мићо!{S} Унутра има хиљаду и сто и један дукат.</p> <p>Они се згледаше. 
 неки пут с нама.{S} Ћерета и прича шта има по свијету, па онда скочи; само што рекне: — Треба  
ру предао.{S} Причао је како у тој кући има много које шта, да ни десето не знаш чему је и за ш 
.{S} Ово је — вели — глава, каквих мало има.{S} Није се она родила да бере кудјељу.{S} Него ти  
p>— Како ти наредиш!</p> <p>— У ковчегу има у једном рупцу завезано шест и по дуката, чиме сте  
 испали.{S} Народ је глуп и затуцан!{S} Имају једног попенду, који је још с два три капиталиста 
<p>Наше село имало је цркву, а црква је имала попа.{S} Поп је опет имао цркву, село и попадију. 
е јој била још ни година дана, а већ је имала чарапа, кошуља, убруса и других ствари пун ковчег 
 да се не рачуна баш сироче, и да би се имала чиме прихранити, да је не дај боже, ви који...{S} 
адијом.</p> <p>Поп је био све и сва!{S} Имали смо и школу, али она је била подчињена значаја, к 
не би ишао босоног.{S} Оно добра што су имали, као што рекох нијесу рачунали у своје, већ у нар 
обадвоје људи темељити.{S} Дјеце нијесу имали, тијем су више рачунали сеоску дјецу у своју.{S}  
P18801_C1"> <head>I</head> <p>Наше село имало је цркву, а црква је имала попа.{S} Поп је опет и 
ш.{S} Све ћемо то лијепо намјестити.{S} Имам и ја неку цркавицу, коју сам за школу одредио, а — 
и:</p> <p>— Каквих хиљаду дуката, каква имања?{S} Немам ја ништа.{S} Њој је истина народ нешто  
е, не разуместе ме!{S} Немам ја својега имања, ни дај Боже!{S} Све је ваше и онога храма.{S} Мн 
 уђе у цркву.</p> <p>Али његова подјела имања оста.{S} И народ и дан данас зове ону ливаду с ви 
ије право да се дијете код толиког свог имања потуца по туђим кућама.</p> <p>Поп поцрвење кад ч 
о, да јој за сваки случај одредимо мало имања од народног добра.</p> <p>— Куме — вели кум Нинко 
ики новци?</p> <p>— Па ти — вели — имаш имања, како су ми причали, на хиљаду дуката.</p> <p>Поп 
е — вели кум Нинко, — није малено твоје имање, а ево ћу и ја дати још...</p> <p>Поп нестрпљиво  
ржах.{S} Шта ће женском чељадету толико имање, а бог зна чија ће она бити, и у чије ће руке доћ 
ућама.</p> <p>Поп поцрвење кад чу ријеч имање, а кум Нинко разрогачи очи и скиде лулу с чибука: 
њиви, сада у школи, послије у цркви.{S} Имао је свуда посла, свуда је и стизао, и свуда је треб 
ђе у народ.{S} Сви поустајаше.</p> <p>— Имао бих нешто да проговорим са старијим људима, — рече 
ено у крстине.</p> <p>Поп је све што је имао свога звао »црквено« и »народно«, а све што је сео 
овиједао је кмету, а кмет селу.{S} Није имао пандура, али нико није могао ни помислити да не по 
у цркви, али гласа готово никаквог није имао.{S} Поп га је често дотјеривао, али се за нашег до 
p>Тако смо ми рачунали, а и учитељ није имао ништа против тога, да је Мара већ свршила «васпита 
их га ја овдје ни помињао, да и он није имао удјела у Маријином отхрањивању.{S} Видићете како!< 
чунали сеоску дјецу у своју.{S} Ко није имао чарапа, требао је само недјељом проћи поред попове 
, а црква је имала попа.{S} Поп је опет имао цркву, село и попадију.{S} То јест: поп је служио  
оставља. — Неће он, сељаче, никад среће имати!</p> <pb n="147" /> <p>Уђосмо већ у село.{S} Успо 
ћа, а хвала богу паметна су ми и чељад, имаће се и код мене чему научити.</p> <p>— Хвала ти, ку 
у толики новци?</p> <p>— Па ти — вели — имаш имања, како су ми причали, на хиљаду дуката.</p> < 
 — вели поп. — У цркви се пјесмом слави име божје.</p> <p>— Па кад ти се слави, а ти га слави!{ 
владичина!</p> <p>— Па сад ћеш, ћери, у име бога у Биоград, — рече поп и силом развуче уста. —  
а ћемо се разговорити и с народом, па у име божје нек иде дијете у твоју кућу, и нека почне нау 
ног дана и кум Нинко сједе на кола па у име бога оде у Биоград, а весео народ само једно поручу 
p> <p>— Осваја дан — рече, — ја велим у име бога и с твојим благословом, куме, да се крећемо.</ 
 <p>Тако се дијете крсти и надјенуше му име Марија.</p> <p>Кад га опет вратише у кућу, Мићо изн 
ву свету земљу.{S} Проклећу и вас и све инаџије и убојице оним путиром ондје, па онда живи ако  
м, оче; а куда ћу прије?{S} Знаш да сам инокосан.</p> <pb n="91" /> <p>- А моба?</p> <p>— Треба 
и да се умије, и старац, и ако ислабио, ипак сталним кораком пријеђе улицу и уђе у цркву.</p> < 
м ни да закопа мотиком, али за то је он ипак увијек у послу.{S} Он води бригу о цијелом селу.{S 
е не видјесмо попа.</p> <p>Тада Станоје Исаковић лупи сјекиром у врата.{S} Она одлетјеше, и ми  
не дам дјетета од себе, ако ћете ме сву исјећи.{S} Мене је покојна заклела да га чувам и пазим. 
!</p> <pb n="115" /> <p>Владика се мало искашља.</p> <p>— Ласно је — вели — за новце, тек ако т 
 храниш добро, па би ишла?</p> <p>Павао исколачи очи:</p> <p>— Зар не видиш да је сваки као пуц 
 вели — душа на нос да <pb n="96" /> ми искочи!«.{S} Теретан јој сваки рад и све да јој је да л 
врати се мало на клупицу, а главу нешто искриви на десну страну и погледа у небо.</p> <p>— Прир 
те се виде бијели као снијег зуби, мало искривљени као плот који је посрнуо.{S} Лице му је побл 
омака пружи руку, а он сав поцрвени.{S} Искупи се доста свијета, па је као младу одведосмо попо 
ка сједе на столицу до кревета, а ми се искупили у наоколо.</p> <p>Слабим гласом поче поп:</p>  
јеше недјеља послије подне.{S} Народ се искупио код записа.{S} Изнијели један сто из суднице, п 
доше још неколико кола.</p> <p>Народ се искупио.{S} Чудно да млађи људи, ма колико да су вољели 
амо вајкају: «Леле мене! како је дијете ислабило!»</p> <pb n="123" /> <p>— А да, весела друго,  
ра му поли да се умије, и старац, и ако ислабио, ипак сталним кораком пријеђе улицу и уђе у црк 
 пођоше још брже.{S} Из сусједне авлије испаде с малом пушком старац Матија Ђенадић, који је, в 
..{S} Овдје су сви моји покушаји јалово испали.{S} Народ је глуп и затуцан!{S} Имају једног поп 
лажна, а са дуда спрам врата још нијесу испариле кишне капљице, па га обасјало јутрење сунце, т 
рате, она кола, рекао би човјек: сад ће испасти, а коњи као хале!{S} Скида народ капе куда поп  
 у свјежем јесењем јутру.{S} Кочијаш се испео на кола, па ногом потурује сијено под сједишта.{S 
п. — Мара још спава, а Иконија нам може испећи каву.</p> <p>Не рекох вам да је такав договор да 
дика, — желиш ли штогод?</p> <p>— Да се исповједим! —~ рече поп.</p> <p>Владика се забезекну:</ 
широк сламњи шешир с црвеном траком.{S} Испод шешира смеђа коса пада на чело.{S} Густе обрве го 
елене шаре у вароши, па их све масти, а испод трапа гдје хвата можданик подметнуо двије старе к 
ар воде на њега и греду, и извадисмо га испод ње.{S} У тај пар цијела школа с ужасном праском г 
онија се сва ознојила купећи крпама крв испод кревета.{S} Попу се одсјекоше ноге.{S} Спопаде пе 
ицу, а они покуњили главе, погледају се испод очију и хоће већ да се љубе пред народом.{S} А по 
"120" /> <p>Нинко потхвати дијете руком испод мишке и привуче га к себи, а коњи почеше касати.{ 
 капак од прозора.{S} Кокоши ваде главу испод крила, али још не скачу са сједала.</p> <p>— Добр 
е а груди се почеше равномјерно дизати, исправи се поп у постељи.{S} Собу је освјетљивало канди 
опом стајала и брзо трже руку назад.{S} Исправи се, па са стране баци поглед на попа, још већма 
ов учитељ!...{S} Како то?</p> <p>Поп се исправи па га стаде гледати.{S} И ми се ослободисмо.{S} 
 Нинко кад угледа попа.{S} И кочијаш се исправи у колима и скиде капу.</p> <p>Поп га отпоздрави 
 и узе шапутати.</p> <p>А кад он диже и исправи главу, Нинко викну кочијашу:</p> <p>— Ошини!</p 
ијет!</p> <p>Онда се ухвати за срце, па испрекидано додаде:</p> <p>— А њој... њој опростите!... 
ога Саве.{S} Била је са свим почађила и испрепуцала, да се једва разазнавао светац.{S} Само гор 
е марве! — рече учитељ.</p> <p>Павао се испријечи:</p> <p>— Немојде ми пристајати на муку, каже 
е промијени код цркве све.{S} Истом поп исприча, и кметовима и старијим људима, сви присташе, и 
прсте једне руке кроз прсте друге руке, испружи оба кажипута и састави им врхове, па тако склоп 
S} Бог вам а душа вам!</p> <p>Кум Нинко испружи врат, хракну мало па рече:</p> <pb n="107" /> < 
се прије не хтјеше ни погледати, и кмет истави колац, којим је био подупро врата од буваре. — Г 
ко бога знаш!</p> <p>Аксентије Смиљанић истаче се напријед:</p> <p>— Ако је твоја воља, попо; и 
а је то!{S} Па је онда тресне о ледину, истеже прстима оно мало длачица на уснама и мрко гледа  
 »црквеној попадији«, али Крста Замлата истеже шамаром и састави га са земљом, а увријеђени нар 
је син Павао, момак за женидбу.{S} Онај исти, коме учитељ рече да је марва.</p> <p>Сједе поп с  
чи с клупице и као да се насмјехну, а у исти пар чу дреку малога <pb n="97" /> дјетета из собе. 
мо кроз прозор, а свети Сава гледа оним истим мрачним и озбиљним погледом на нас све.</p> <p>По 
оши како која недјеља све горе.{S} Мука истина гдјешто и попусти, али ноге затјечу све јаче, до 
ква имања?{S} Немам ја ништа.{S} Њој је истина народ нешто одредио, али не вриједи све ни сто д 
 и све да јој је да лежи.{S} Не тужи се истина никоме, али попу пао некакав терет на срце и црн 
о да је марва!</p> <p>Сељаци су видјели истина да је овај учитељ са свијем нешто друго од пређа 
игу с врата, и бољка умину.{S} Пред ноћ истина паде у ватру, али она не држа дуго, и он тврдо з 
.{S} Упрла поглед у светога Саву, онога истог, који је и у старој школи стајао.</p> <p>Познао с 
љу.</p> <p>Давно је пала роса, већ се и исток румени, а поп још не заспа.{S} И кад чу гдје пред 
пава тврдим сном.{S} Већ се заблиста од истока.{S} Стадоше још двоја кола пред попову кућу.{S}  
наш поп, јер прве недјеље послије тога, истом поп подијели нафору, а једне каруце рррр! па стад 
и сјутра се промијени код цркве све.{S} Истом поп исприча, и кметовима и старијим људима, сви п 
 послије једно по сахата врати се он, и истом ступи на авлиска врата, а дијете у соби запишта.{ 
лије у школи се учи: земљопис, свештена историја, прва и друга знања...</p> <p>— Не би било рђа 
устане око владике, не би ли је он како истргнуо од туд и добавио нама, ма на недјељу дана.{S}  
ару, али кревет бјеше празан.</p> <p>Он истрча на поље.{S} Већ се бјеше прикупило нешто сељака. 
 ја што сам... што сам био... — Ућута и исхракну се, па једва чујно настави:</p> <p>— Ни ви, бр 
да ова учитељева.</p> <p>— А како ће то ићи? — запита Аксентије Смиљанић учитеља.</p> <p>— Лије 
занесе објема ногама као рукуницама, па их спусти низ кревет.{S} Тури кажипут у књигу, па је ме 
ну.{S} Набавља зелене шаре у вароши, па их све масти, а испод трапа гдје хвата можданик подметн 
{S} Уморно крене очима око себе, па кад их упре у попа, њему је као да га полијева неким животв 
ани!</p> <p>Дијете протрља очи и отвори их.{S} Дубоко уздахну, па гледа великим безазленим црни 
препирали.{S} Сељаци се шћућурише, само их срце боли, али што мора бити, мора!</p> <p>И послије 
чујем да су упале у туђе добро, продаћу их одмах, ма ни сто гроша не узео!{S} Неће бити моја шт 
ањао и бранио.{S} Тај је Јеротије чак и ишао њему.{S} Шта су њих двојица говорили, то се не зна 
ћи поред попове куће, па већ више не би ишао босоног.{S} Оно добра што су имали, као што рекох  
{S} Већ је поп с неколико старијих људи ишао због тога и владици, и он <pb n="125" /> им у тврд 
вели да је најприје с писмом владичиним ишао у једну школу, и предао га школском старјешини.{S} 
</p> <p>Тако она весели попа и село.{S} Ишла је с попом и владици.{S} Била у школи.{S} Па посли 
француски. <pb n="124" /> Цијеле године ишла сам у школу, а сад ме ни о распусту неће да пусте  
p> <p>— А што је не храниш добро, па би ишла?</p> <p>Павао исколачи очи:</p> <p>— Зар не видиш  
"139" /> људи, не би можда ни у потјеру ишли.{S} Али старији бацају пушке, сједају на кола и тр 
ије се већ навикла. -</p> <p>Тако је то ишло мјесец дана.{S} У то доба Мара поста још замишљени 
е приближаваше Петров дан.{S} Сваки дан ишчекивасмо Марину поруку за кола.{S} Али дође и Петров 
по постељи.{S} И само се још нестрпљиво ишчекиваше мио владалац, који и не сањаше о својој моћи 
ше, ја нећу овдје да се с тобом цмакам! ја хоћу рад!{S} Или ме волиш или не волиш!{S} Једно или 
асрдио!</p> <p>— Не марим за мале душе, ја нећу овдје да се с тобом цмакам! ја хоћу рад!{S} Или 
/p> <p>— Нијесам, оче!</p> <p>— Нијеси, ја боме, немаш кад од механе.{S} Треба ја да водим и тв 
у стара времена, па кад га убише Турци, ја остах сироче и побјегох у ово село, гдје ме послије  
<p>— Ако је с твојим благословом, попо, ја велим тако је добро, — рене кмет.</p> <p>— Нека је с 
 би оно сироче онда?...{S} Него, браћо, ја бих вас молио, да јој за сваки случај одредимо мало  
 њој опростите!...{S} Није она крива... ја сам.</p> <p>У тај пар чу се на пољу врисак и врата с 
творена је!</p> <p>— А ти је отвори!{S} Ја сам наименован за учитеља у овом селу.</p> <p>Гле!.. 
 ви, господин-попо и остала господо!{S} Ја велим, ако дозволите, да се дијете васпитава као вар 
владика.</p> <p>— Тако, оче владико!{S} Ја затворам очи, а дивно видим да је други свијет наста 
>— Чуј ме, оче владико, и ви, браћо!{S} Ја изгубих душу што нијесам учио школе.{S} Са тога изгу 
судницом и говоре нешто о пушницама.{S} Ја сам био с Радојем Николићем у лову, и кад се вратисм 
ло је од то доба до сад шест година.{S} Ја сам лутао по свијету, док ме наш рат не позва кући.{ 
ре поред нас живијех некрштена душа.{S} Ја желим да крстимо дијете, прије него га дам из куће.< 
ош мало па ће сама себи плести косе.{S} Ја сам — вели — много мислио и лупао главу шта да радим 
ти у душу, и као да те нешто питају.{S} Ја знам кад се деси да сам сам у школи, спопадне ме нек 
е помоли.</p> <p>— Осваја дан — рече, — ја велим у име бога и с твојим благословом, куме, да се 
м ја?</p> <p>— Чивутин, — Рече Павао. — Ја те не видјех ни да се крстиш, ни да клањаш.{S} Не зн 
ше се људи:</p> <p>— Кажи, де!</p> <p>— Ја, велим, господин-попо, и ви, господо кметови и кумов 
суза, изнесе дијете на рукама.</p> <p>— Ја — вели — не дам дјетета од себе, ако ћете ме сву исј 
бијела му брада час по заигра.</p> <p>— Ја — вели, — браћо, остах тако сам самохран са овијем ц 
де; да видимо шта ће они рећи.</p> <p>— Ја велим да је опет дате мени у кућу,</p> <p>— рече Глу 
па поустајасмо.{S} Кмет скочи:</p> <p>— Ја сам, господине!</p> <p>Господин човјек извади готову 
е како ваља и «обредословије»?</p> <p>— Ја, оче владико, што рекао неки стари поп Стоко: кога с 
 бога ти, колико ти је година?</p> <p>— Ја — вели поп — и народ рачунамо да ми је тако седамдес 
 зло, — гдје си ти школе учио?</p> <p>— Ја сам се — вели поп — учио у мога оца, који је поповао 
А што — вели — бијеш ту марву?</p> <p>— Ја шта ћу, кад неће да иде?</p> <p>— А што је не храниш 
х се раније, па кад не могах заспати, а ја викнух дијете да хвата.</p> <p>— Ходи у кућу! — рече 
 скиде капу и поклони се кум-Нинку. — А ја мислим и кажем да се дијете васпитава!</p> <p>— Шта  
 ја боме, немаш кад од механе.{S} Треба ја да водим и твоју бригу.</p> <p>Он иде даље а ковач к 
кав је, такав је — наш је!{S} Не бих га ја овдје ни помињао, да и он није имао удјела у Маријин 
чуна о своме стаду?{S} Или ви хоћете да ја затворим ово свето мјесто, да га не газите богопроти 
 Настасе Андрићу, ама зар ви мислите да ја не видим да сте и вас четворица у овом божјем дому?{ 
или.{S} Већ се примицасмо селу.{S} Онда ја закопчам блузу, набијем шајкачу на очи, зажмурим и о 
 своме дјетету највише добру рад.{S} Па ја велим не треба да стајеш њеној срећи на пут.</p> <p> 
 зову да читам молитву Арнаутовићу, кад ја тамо, а њему Срнинић прошцем сломио ребро, и то све  
му не ваљају послови што ради, али гдје ја прост човјек смијем ударити на науку!{S} Немој, оче  
 коњаника пролетјеше као стријела.{S} И ја се стрпах у једна кола.{S} Изађосмо из села, стизасм 
ве ћемо то лијепо намјестити.{S} Имам и ја неку цркавицу, коју сам за школу одредио, а — вели — 
осподин-попо, ако дозволите да рекнем и ја.</p> <p>Зачудише се људи:</p> <p>— Кажи, де!</p> <p> 
, — није малено твоје имање, а ево ћу и ја дати још...</p> <p>Поп нестрпљиво махну главом:</p>  
<p>— А чије су?</p> <p>— Ама не знам ни ја.</p> <p>— Је ли више крмача или вепрова?</p> <p>— Кр 
<p>— Станите, не разуместе ме!{S} Немам ја својега имања, ни дај Боже!{S} Све је ваше и онога х 
их хиљаду дуката, каква имања?{S} Немам ја ништа.{S} Њој је истина народ нешто одредио, али не  
жем ти, већ гледај свога посла!{S} Знам ја тебе добро који си ти!</p> <p>Учитељ зачкиљи очима:< 
ја каву за тебе, — рече Иконија. — Знам ја, ти си се поварошанчила.{S} Волиш ти бијелу каву!</p 
 овом храму кад тако радите?{S} Шта сам ја згријешио Богу, да ми не дате под моје старе дане жи 
итељ зачкиљи очима:</p> <p>— А који сам ја?</p> <p>— Чивутин, — Рече Павао. — Ја те не видјех н 
рече поп. — Стар је човјек!{S} Тако сам ја њу учио.</p> <p>— Од тебе се, оче — рече владика, —  
и...{S} Чекајте док свршим!{S} Тако сам ја срачунао и смислио да јој одредимо, ако је ваша воља 
здуха.</p> <pb n="134" /> <p>— Е, печем ја каву за тебе, — рече Иконија. — Знам ја, ти си се по 
т настао.{S} Дође учеван човјек с којим ја нијесам смио ни говорити.{S} Видим да му не ваљају п 
ладико, држати више простих попова, као ја што сам... што сам био... — Ућута и исхракну се, па  
па је гриота да дијете задоцни.{S} Него ја тако мислим и кажем да се дијете васпитава и никако  
, па ко неке велике, велике куће; па ко ја се возим на златним колима; па се све љуљају као вла 
си сањала, ћери?</p> <p>— Сањала сам ко ја у некој великој вароши, па ко неке велике, велике ку 
ако знојава бије вјетар?</p> <p>— ’Вако ја кад се ознојим!{S} Станем на вјетар, па чисто забрек 
и њојзи било да јој одредите и ово, што ја до сад држах.{S} Шта ће женском чељадету толико имањ 
али он, вели, казао: «нека, хвала, могу ја и из чиније», те није хтио прљати тањира. — Знали см 
S} Али дијете ваља и гледати.{S} Шта ћу ја стар и нејак с њиме?</p> <p>Опет сви ћуте и уставили 
 Овдје!</p> <p>Доктор приђе, обрташе га јадника и овамо и онамо.{S} Узе га бости чиодом по нога 
много мислио и лупао главу шта да радим јако с њоме.{S} Дијете ваља да се по мало учи кућевном  
падија јал’ је била годину двије млађа, јал’ није.{S} Али обадвоје људи темељити.{S} Дјеце није 
 свему злу коловође.{S} Јал’ се мирите, јал’ ћете од сад с богом ратовати!«</p> <p>Дршћемо ми к 
решевић.{S} Јал’ је нешто превећ мудро, јал’ је са свијем лудо!</p> <p>Сељаци слегоше раменима  
ас сте четворица свему злу коловође.{S} Јал’ се мирите, јал’ ћете од сад с богом ратовати!«</p> 
е ово чудо? — рече Остоја Пурешевић.{S} Јал’ је нешто превећ мудро, јал’ је са свијем лудо!</p> 
у бити тако педесет година.{S} Попадија јал’ је била годину двије млађа, јал’ није.{S} Али обад 
стране није ни сањао да његова ријеч на јалово прође, или да он узима власт која му не приличи. 
читељ!...{S} Овдје су сви моји покушаји јалово испали.{S} Народ је глуп и затуцан!{S} Имају јед 
/p> <p>Кад је поп стигао у варош, прича Јанко Радуловић, код кога ми купујемо со, и што му је к 
умједе казати.</p> <p>— Отишли су преко јаруге! — викну гомила, и све наже као јато чворака на  
 плоче.</p> <p>Ал’ да се удари путем на Јаругу, морали смо се вратити до близу самог села.{S} К 
 и кроз онај тутањ и праску чусмо његов јасан глас, пјесму и ријечи: »...первје бо пришел јеси, 
Или извади двојнице, духа у њих и њихов јасан писак тужно плива зраком.{S} Није то позната пјес 
а по пољу.{S} Замишљена је — али јој је јасно лице.{S} Није то туга, ни брига, што занима њену  
 јаруге! — викну гомила, и све наже као јато чворака на траг.</p> <p>— Овуда!{S} Овуда ћемо га  
ма експлоатише сељака — подржава га све јаче у глупости — а сам ништа не <pb n="132" /> ради!.. 
гдјешто и попусти, али ноге затјечу све јаче, дохватило и горе снагу и често је хвата несвјести 
попа, а он погне главу, намргоди се још јаче, игра се прутићем и пролази као мимо турско гробље 
тлова се сасуше у пламен.{S} Али он још јаче букну; сукну далеко иза звонаре, а варнице се хват 
у дана.{S} То би њега сиромаха само још јаче цвијељало, јер он је зацијело и сам већ с владиком 
 ливаду с виром.{S} То нека је њено!{S} Је л’ вам право?</p> <p>— Како ти наредиш!</p> <p>— У к 
у?</p> <p>— Ама не знам ни ја.</p> <p>— Је ли више крмача или вепрова?</p> <p>— Крмача.</p> <p> 
бога, само мало климну главом.</p> <p>— Је ли овдје кмет?</p> <p>Ми помислисмо да је нов ћата,  
иже главу и погледа по свјема:</p> <p>— Је ли оно тешко селу?</p> <p>— Не дај боже! — гракнуше  
ић.{S} Јал’ је нешто превећ мудро, јал’ је са свијем лудо!</p> <p>Сељаци слегоше раменима и, са 
 чудо? — рече Остоја Пурешевић.{S} Јал’ је нешто превећ мудро, јал’ је са свијем лудо!</p> <p>С 
и тако педесет година.{S} Попадија јал’ је била годину двије млађа, јал’ није.{S} Али обадвоје  
узе.{S} Поздравља се она с нама — каква је, једва да је познаш!{S} А кад коме од нас момака пру 
иве ријечи, да те језа подиђе.{S} Црква је служила сваки дан, а недјељом је била увијек дупком  
d> <p>Наше село имало је цркву, а црква је имала попа.{S} Поп је опет имао цркву, село и попади 
 докле си ми живота поклонио!» И бог га је заједно с пошом одарио здрављем.{S} Али кад поша нам 
али у своје, већ у народно.{S} Народ га је засијавао, жњео, косио, пластио, врхао, вијао, Мићо  
сим једног Јеротија Ковачевића, који га је заклањао и бранио.{S} Тај је Јеротије чак и ишао њем 
S} Бог да му душу прости!{S} Жао нам га је било.{S} Вио је сиромах некако прирастао за село.{S} 
ем образу, заћута и заспа.{S} Гледао га је он дуго.{S} Онда обриса очи и изађе у народ.{S} Сви  
икански плуг и стаде се хвалити како га је учитељ научио.{S} Ал’ кад га забоде у неку крчевину, 
, али га нијесмо марили.{S} Нарочито га је то црнило, што га поп ама ни у уста не узима.</p> <p 
са готово никаквог није имао.{S} Поп га је често дотјеривао, али се за нашег доброг учитеља сла 
а нас он неће осрамотити!</p> <p>Поп га је час по прекидао: «А Мара?» или: «А она шта каже?» а  
не хотећи »срдити бога«, али старост га је обрвала.{S} Он паде лицем на кревет, гдје је јуче јо 
м?</p> <p>— Е, сељаче и господине, њега је ону ноћ, кад школа изгорје, нестало.{S} Нијесмо дуго 
} Тај је чардак Ненада Ћерића, а у њега је син Павао, момак за женидбу.{S} Онај исти, коме учит 
 учитељ није имао ништа против тога, да је Мара већ свршила «васпитање», и да сада похита учити 
и што му је кућа до владичина двора, да је владика изишао до врата, и помогао попу да сиђе с ко 
рнебес од попова.{S} Доста да знате, да је наш поп био најстарији у цијелом округу, те да му је 
азивати дјеце.</p> <p>Попа се клони, да је чудо.{S} Већ је недјељу дана, а с њиме није још ни р 
рчи по попа, и он то од часа намири, да је сваком право.</p> <p>Код куће је живио скромно и по  
 за све моли, кад они морају радити, да је богомрско не радити у петак, јер је то само турски с 
е, и да би се имала чиме прихранити, да је не дај боже, ви који...{S} Чекајте док свршим!{S} Та 
, стаде пред олтар па поче говорити, да је бог оставио недјељу и празнике за цркву, да се у ост 
 њоме?</p> <p>— Мислим, оче владико, да је дам у кумову кућу, да се дијете учи раду.</p> <p>— Ш 
ви хришћани? како је то зло ударило, да је горе него ли у Турској?{S} Синоћ ме — вели — зову да 
нда је узе на руку и понесе је попу, да је пољуби, па с Глувићем оде његовој кући.{S} Поздравиш 
ило, које је горјело пред школом.{S} Да је у тај пар Иконија провирила, би помислила да гледа с 
зове мала?</p> <p>— Мара. -</p> <p>— Да је благословена;</p> <p>Послије ручка много се што шта  
Божја, па моја! — рече поп.</p> <p>— Да је жива и здрава! — рече владика, милујући дијете.</p>  
авља се она с нама — каква је, једва да је познаш!{S} А кад коме од нас момака пружи руку, а он 
повске капе и шаље у варош.{S} Једва да је што више знао од онога што је дјеци говорио.{S} Пјев 
лизе неосјетно.{S} Што прође изгледа да је мало час било, само у будућности види вјечност срце  
е од ње да растане, и кад је мислила да је Мара с попом заспала, изнесе свој губер и простре га 
рва!</p> <p>Сељаци су видјели истина да је овај учитељ са свијем нешто друго од пређашњег, и ми 
нко намјешта што боље умије.{S} Каже да је весела као птица, и да је људи, код којих је, пазе,  
 обрашчићима.{S} И таман се поп наже да је пољуби, а дијете у сну махну руком, окрете се на дру 
асмија.</p> <p>— Лијепо, оче! — веле да је рекао. — Хвала ти!{S} Таки мени и требају!</p> <p>Ка 
 дође Марко трубач из војске, и рече да је Павао отишао у Биоград и ступио у војску.{S} Кад јуч 
</p> <p>— Сјећаш ли се да ми ти рече да је то доста за добра пастира?</p> <p>— Сјећам!</p> <p>— 
идбу.{S} Онај исти, коме учитељ рече да је марва.</p> <p>Сједе поп с Маром за сто под орахом.{S 
е.{S} Каже да је весела као птица, и да је људи, код којих је, пазе, да не може боље бити: «Не  
руго од пређашњег, и мислили смо сви да је он учеван човјек, али га нијесмо марили.{S} Нарочито 
ставља са том женом, јер га она тужи да је бије и злоставља. — Неће он, сељаче, никад среће има 
му једва вјеровасмо.{S} За Мару вели да је најприје с писмом владичиним ишао у једну школу, и п 
ђе.{S} Било нас је, који смо мислили да је помјерио памећу.</p> <p>— Воду! — дрекну он.</p> <p> 
ад угледа попа у оној помпи, помисли да је владика, па ободе коња на муштулук.</p> <p>Било како 
оже испећи каву.</p> <p>Не рекох вам да је такав договор да кум Нинко вози Мару у Биоград и пон 
о!{S} Ја затворам очи, а дивно видим да је други свијет настао.{S} Дође учеван човјек с којим ј 
о шта ће они рећи.</p> <p>— Ја велим да је опет дате мени у кућу,</p> <p>— рече Глувић.</p> <p> 
 Упамтиде ти, учитељу, коме си казао да је марва!</p> <p>Сељаци су видјели истина да је овај уч 
вину, а плуг пуче на двије поле, као да је од леда.{S} Псује Јеротије што му на уста дође и кад 
претно скочи с кола, па тромо, и као да је бог зна како уморан, приђе столу, гдје је и поп сјед 
 ли овдје кмет?</p> <p>Ми помислисмо да је нов ћата, па поустајасмо.{S} Кмет скочи:</p> <p>— Ја 
е.{S} Смијеши се и чисто не може сит да је се нагледа:</p> <p>— Сад ми је са свим добро!{S} Сад 
разбира.{S} Јечи само и моли се богу да је прими.</p> <p>Шта да се ради?</p> <p>У један пут поп 
рују је са свих страна и већ не могу да је се сити нагледају.</p> <p>Тако она весели попа и сел 
Али и јесте човјек!{S} Та приличи му да је сам владика!</p> <p>Кад је поп стигао у варош, прича 
 исколачи очи:</p> <p>— Зар не видиш да је сваки као пуце, апостола му његова?{S} Па да га не б 
На остави; ово је Маријино!</p> <p>Онда је узе на руку и понесе је попу, да је пољуби, па с Глу 
 у цркви.{S} Имао је свуда посла, свуда је и стизао, и свуда је требала његова памет.</p> <p>Ка 
свуда посла, свуда је и стизао, и свуда је требала његова памет.</p> <p>Кад је какав тежи случа 
лице, а камо ли разбоја?{S} А и Иконија је остарјела, да се једва држи на ногама.{S} Шта ви — в 
е од ове.</p> <p>— Оче владико, старија је твоја и паметнија од моје.{S} Само још да видим шта  
осподин дохвати кутију са жигицама која је пред попом стајала и брзо трже руку назад.{S} Исправ 
 стране била су још једна мања, на која је учитељ улазио.{S} У њој увијек удара на прашину и љу 
је начињен од кухинских врата, под која је подметнуто на четири краја по пет-шест цигаља.{S} На 
ко је добро, — рене кмет.</p> <p>— Нека је с божјим благословом!</p> <p>Иконија се врати у собу 
шарамповом и ливаду с виром.{S} То нека је њено!{S} Је л’ вам право?</p> <p>— Како ти наредиш!< 
 сам се мисли и сам поклонио!{S} Велика је то књига!{S} Ко њу чита, тај се ближи богу!</p> <pb  
у и разда сиромашноме народу.{S} Велика је служба била тај дан, дивно је поп пјевао.{S} А посли 
соба, <pb n="102" /> управо школа, била је ниска, као и цијела кућа.{S} Врата од ње гледала су  
тара дрвена икона светога Саве.{S} Била је са свим почађила и испрепуцала, да се једва разазнав 
2"> <head>II.</head> <p>Наша школа била је у једној простој дашчари.{S} У њој је била једна пов 
/p> <p>— Не чу ти, оче владико, свршила је?</p> <p>— Знам! свршила у селу, а сад је дај даље у  
<p>Тако она весели попа и село.{S} Ишла је с попом и владици.{S} Била у школи.{S} Па послије је 
ве.{S} А она хода по пољу.{S} Замишљена је — али јој је јасно лице.{S} Није то туга, ни брига,  
ече господин човјек.</p> <p>— Затворена је!</p> <p>— А ти је отвори!{S} Ја сам наименован за уч 
ч, па хоће и њу да поведе.{S} Владичина је воља да дијете, прије него се са свим врати кући, ви 
ахове и све чешће, али кад попусте, она је при себи.{S} Стидљиво погледа попа, а на лицу јој се 
ослије јој потури руку под уста.{S} Она је дохвати објеручке и обли сузама.{S} Осмијех заигра н 
чаја, као што је ћата у судници.{S} Она је служила цркви и селу, дакле попу. — Послије ћу вам в 
ве и сва!{S} Имали смо и школу, али она је била подчињена значаја, као што је ћата у судници.{S 
кућама и доводиле опет попу.</p> <p>Она је расла у кући код оца до своје осме године.{S} Једног 
S} Доња му је усна мало висила, а горња је мало издигнута, те се виде бијели као снијег зуби, м 
оцрвени.{S} Искупи се доста свијета, па је као младу одведосмо поповој <pb n="133" /> кући.{S}  
еме дошло, да ће и по селима почети, па је гриота да дијете задоцни.{S} Него ја тако мислим и к 
 године.{S} Рече јој да се прекрсти, па је метну у кола горе.{S} Онда се и сам прекрсти, па се  
низ кревет.{S} Тури кажипут у књигу, па је метну у крило.{S} Поклони се мало пут попа, па оста  
.</p> <p>Владика донесе једну књигу, па је даде Мари да чита.{S} Она отвори у сриједи.{S} Намрг 
 игра — ко ће га знати шта је то!{S} Па је онда тресне о ледину, истеже прстима оно мало длачиц 
Поп је ухвати убјема рукама за главу па је љуби у чело, а нама иду сузе.{S} Поздравља се она с  
тати та књига.</p> <p>Дани измичу, Мара је цар села.{S} Свакоме су пуна уста.{S} Нада да ће нам 
уздишу, а у чаши нестаје ракије.{S} Шта је поп радио сам на гробу, то нико не зна.{S} Тек посли 
ли ме сам језик поведе, те рекох: — шта је, бога ти, с Павлом Ђерићем?</p> <p>— Е, сељаче и гос 
ну Павао потрчавши њему. .</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Побјеже учитељ!</p> <p>— Без трага му глав 
мурим и одважно га упитам:</p> <p>— Шта је, бога ти... — хтједох рећи: с Маром, али ме сам јези 
Он је погинуо на Косову.</p> <p>— А шта је то Косово?</p> <p>— Косово је поље гдје су Срби изгу 
 зна за што он тако чини?{S} Ко зна шта је поп о њему мислио?</p> <p>И тако се учитељ осами.{S} 
есма, није ни игра — ко ће га знати шта је то!{S} Па је онда тресне о ледину, истеже прстима он 
ир.</p> <p>Послије је владика питао шта је учила, и кад она одговори да свршује четврти разред, 
в поцрвење па поче да дршће, каже: »Шта је то, браћо, јесте ли ви хришћани? како је то зло удар 
 низ столицу, а сам свети отац намјешта је.{S} Онда уђе један стар човјек и унесе чинију с јело 
о.{S} Ми смо били њиме задовољни: какав је, такав је — наш је!{S} Не бих га ја овдје ни помињао 
мо били њиме задовољни: какав је, такав је — наш је!{S} Не бих га ја овдје ни помињао, да и он  
сви редом почеше љубити дијете и најзад је Нинко понесе, као да су јој двије године.{S} Рече јо 
, за њима још многи народ.{S} Веле, кад је наш поп дошао у варош, да су лупала звона и пуцале п 
ти види вјечност срце које чека.{S} Кад је пошљедњи мјесец школске године, не може човјек жив д 
смо још годину-дана преко главе.{S} Кад је требало да дође, поп доби писмо да ове године о расп 
ве се труди да сакрије радост.{S} А кад је на само често му се развуку уста, гледа на ону стран 
нија се не може од ње да растане, и кад је мислила да је Мара с попом заспала, изнесе свој губе 
дупком пуна.{S} Прије, још давно, и кад је какав светачац па и петак, нагура се пуна црква жена 
ељаци што су је дали у школу, а поп кад је погледа уздиже очи к небу, и кад год је ко хвали, а  
риличи му да је сам владика!</p> <p>Кад је поп стигао у варош, прича Јанко Радуловић, код кога  
уда је требала његова памет.</p> <p>Кад је какав тежи случај у судници, одмах трчи по попа, и о 
е?</p> <p>— Знам! свршила у селу, а сад је дај даље у варош, у Биоград.</p> <p>Попа штрецну, ка 
је погледа уздиже очи к небу, и кад год је ко хвали, а њему иду сузе као маломе дјетету.{S} Са  
и моји покушаји јалово испали.{S} Народ је глуп и затуцан!{S} Имају једног попенду, који је још 
 <p>— Јок! — каже кум Нинко. — Код тебе је била скоро двије године, а код мене једном <pb n="10 
м ја својега имања, ни дај Боже!{S} Све је ваше и онога храма.{S} Много би њојзи било да јој од 
ако је ваша воља, ово парче земље, гдје је кућа, и њиву уз њу, забран са шарамповом и ливаду с  
а разазнавао светац.{S} Само горе, гдје је глава, цакле се очи, и ма у који крај школе да стане 
рвала.{S} Он паде лицем на кревет, гдје је јуче још покојница лежала и горко зарида.{S} Сузе сп 
 бог зна како уморан, приђе столу, гдје је и поп сједио.{S} Не назва бога, само мало климну гла 
" /> <p>Погледа око себе:</p> <p>— Гдје је икона?</p> <p>Ми му показасмо.</p> <p>— Метните ми о 
вим раменом окрете кмету:</p> <p>— Гдје је овдје школа?</p> <p>— Ту је, господине, одмах до црк 
 киша.{S} Из грдне гомиле жеравице гдје је била школа сукне још час по пламен, а варнице полетј 
е гдје су Срби изгубили царство, и гдје је погинуо српски цар Лазар.</p> <p>Ту њене очице по но 
 с ким, већ поводећи се уђе у собу гдје је дијете било.{S} Рече женама да изађу, а сам оста нек 
ом и Нинко Вилотић први уђе у собу гдје је дијете било и тури му под главу дукат.{S} За њим кме 
а на уснама и мрко гледа у дашчару гдје је школа.{S} Подилази му крв на очи; оне су влажне и ли 
владици.{S} Била у школи.{S} Па послије је опет с дјевојчицама на игри или на раду.{S} Све се б 
 из собе.</p> <pb n="119" /> <p>Послије је ушла Иконија с другим женама и кроз једно четврт сах 
е му сузе капљу у тањир.</p> <p>Послије је владика питао шта је учила, и кад она одговори да св 
с, а под њиме малени густи брчићи, које је он на обје стране рашчешљао, те су на крајевима раст 
.{S} Собу је освјетљивало кандило, које је горјело пред школом.{S} Да је у тај пар Иконија пров 
године о распусту иде госпођа, код које је Мара, у Беч, па хоће и њу да поведе.{S} Владичина је 
оје су сваки час обилазиле Мару, водиле је својим кућама и доводиле опет попу.</p> <p>Она је ра 
г по једног питати како се зове, одакле је, каква му је нурија и тако даље, па пита и нашег поп 
Павао Ђерић, поручик!«</p> <p>»— Одакле је? — викнусмо ми сви.</p> <p>»Он прочита наше село.</p 
огу доћи.{S} Причао ти је владика да ме је премјестио у један пансионат, гдје се говори само фр 
раћо! — рече поп — ви сви знате како ме је бог благословио и како сам му платио за моје знане и 
 Ни у што се у селу није пачао, свакоме је угађао, а попа се бојао.{S} Управо се ни жив није чу 
д себе, ако ћете ме сву исјећи.{S} Мене је покојна заклела да га чувам и пазим.</p> <p>— Да узм 
 дајте ви мени дијете у кућу.{S} У мене је и задруга већа, а хвала богу паметна су ми и чељад,  
но!</p> <p>Онда је узе на руку и понесе је попу, да је пољуби, па с Глувићем оде његовој кући.{ 
онда навали на попа и на друге људе, те је задржа још једну годину дана у школи «на приват».{S} 
пцу завезано шест и по дуката, чиме сте је ви даривали, кад се родила.{S} И то је њено!</p> <p> 
ри, да је сваком право.</p> <p>Код куће је живио скромно и по старински.{S} Попадија га љуби у  
себе, дохвати онда попову руку и пољуби је; прошапта: »Благослови ме... и опрости!« Послије јој 
 градини, и сваки час се враћа, да види је ли Мара устала.{S} Пред зору је била лака киша.{S} З 
</p> <p>— Како шта ће, оче?{S} Друкчији је данас свијет, него што је био за твоје младости, а ј 
м се — вели поп — учио у мога оца, који је поповао у стара времена, па кад га убише Турци, ја о 
оглед у светога Саву, онога истог, који је и у старој школи стајао.</p> <p>Познао сам је.</p> < 
тку и све то само би онај разумио, који је своје рођено морао послати у туђину, или који је сам 
чекамо кад ће планути.</p> <p>Поп, који је до то доба ван себе лежао у колима, скочи на поље ка 
очи још преко прага, а Бурмазевић, који је стајао са стране и не видећи попа, маче сјекиром по  
алом пушком старац Матија Ђенадић, који је, веле, још под Милошем ратовао.</p> <p>— У помоћ! —  
вицу из земље, па завирује прстић, који је још као дијете порезала и који јој је Иконија боквиц 
 затуцан!{S} Имају једног попенду, који је још с два три капиталиста притиснуо пола села, а све 
 уђе у собу, а он лежи на кревету, који је начињен од кухинских врата, под која је подметнуто н 
/p> <p>Учитељ је био један кројач, који је страдао, врло миран и вриједан човјек.{S} Цио дан је 
је много што шта говорио.</p> <p>— Који је оно светац? — рече он њој, па показа прстом на једну 
рођено морао послати у туђину, или који је сам у својој младости морамо оставити свој завичај.{ 
јег зуби, мало искривљени као плот који је посрнуо.{S} Лице му је поблиједо ал’ не мршаво, а ве 
оменути да устане око владике, не би ли је он како истргнуо од туд и добавио нама, ма на недјељ 
 <p>Опет као да се чује попов глас, али је загушен и не разбирају се ријечи.</p> <p>Мало послиј 
е.{S} Поп хода као и прије по селу, али је расијан и све се труди да сакрије радост.{S} А кад ј 
а да радим?{S} Научи ме!</p> <p>— Пошљи је у Биоград на науке.</p> <p>— А колико то траје?</p>  
арише.{S} Он мрдну једним прстом.{S} Ми је прихватисмо и приведосмо кревету.</p> <p>— Још ближе 
 Ја — вели поп — и народ рачунамо да ми је тако седамдесет.</p> <p>— Лијепа старост! — рече вла 
 <p>— Божје па њено!</p> <p>— Е, сад ми је — вели лакше умријети.{S} Спаде ми неки терет са срц 
е сит да је се нагледа:</p> <p>— Сад ми је са свим добро!{S} Сад ме ништа више не боли!</p> <p> 
к.</p> <p>— Затворена је!</p> <p>— А ти је отвори!{S} Ја сам наименован за учитеља у овом селу. 
:</p> <p>— Куме мој и оче, сретна да ти је Марија и наше кумство! да бог да свако добро и радос 
вићевој кући.{S} Напредује дијете да ти је милина погледати.{S} Жене се надмећу понудама и покл 
/p> <p>— Пођи с богом, Маро!{S} Нека ти је он у помоћи!</p> <p>Онда сви редом почеше љубити диј 
укне, што ти не могу доћи.{S} Причао ти је владика да ме је премјестио у један пансионат, гдје  
ајстаријих овдје; а, бога ти, колико ти је година?</p> <p>— Ја — вели поп — и народ рачунамо да 
ља никад више ни за шта не запита, нити је с њиме долазио у додир.{S} И учитељ чим види попа, а 
а, који га је заклањао и бранио.{S} Тај је Јеротије чак и ишао њему.{S} Шта су њих двојица гово 
едној авлији цакли се једно око.{S} Тај је чардак Ненада Ћерића, а у њега је син Павао, момак з 
.{S} Теретан јој сваки рад и све да јој је да лежи.{S} Не тужи се истина никоме, али попу пао н 
и је још као дијете порезала и који јој је Иконија боквицом превијала.{S} Гледа листиће <pb n=" 
хода по пољу.{S} Замишљена је — али јој је јасно лице.{S} Није то туга, ни брига, што занима ње 
да неким широким погледом.{S} Дубок јој је дах, а чудно јој нешто у грудима. .</p> <p>— А што с 
п писмо од Маре, у коме прича: како јој је самој, како је хтјела да се ухвати за кум-Нинкова ко 
мала за учитеља и једна кухина, у којој је и фамилијаз спавао.{S} Главна соба, <pb n="102" /> у 
 каква имања?{S} Немам ја ништа.{S} Њој је истина народ нешто одредио, али не вриједи све ни ст 
а је у једној простој дашчари.{S} У њој је била једна повелика соба за дјецу, једна мала за учи 
ла.{S} Дајте мени дијете и Иконију, док је оно још за сисе!{S} Пазићу га као своје!</p> <p>— Ак 
за тај дан начини нове хаљине, и учитељ је читаве двије недјеље шио капу, и дотјеривао што је б 
едам да загребем на поље.</p> <p>Учитељ је био један кројач, који је страдао, врло миран и вриј 
удете постидни пред свијетом.{S} То вам је на аманет, па сад гледајте!</p> <p>Хоће они штогод д 
ге и тако даље» Можете мислити како нам је било!{S} Али шта ћемо?{S} Попу не смијеш ни поменути 
лаче?</p> <p>Што да вам причам како нам је било без ње, што да вам описујем како је сиромах поп 
о.{S} Сиромах покојни учитељ, чисто нам је... баш се човјек гријеши!... хтједох рећи: чисто нам 
јек гријеши!... хтједох рећи: чисто нам је — боже прости — стајао на путу.</p> <p>Да видите јес 
 старој школи стајао.</p> <p>Познао сам је.</p> <p>У мају 1879.</p> </div> </body> </text> </TE 
у село или кад се врати кући.{S} Сва им је послуга био Мићо црквењак, који се такође рачунао у  
или Глувићевој кући.{S} А они као да им је владика дошао: завирују је са свих страна и већ не м 
и погледати, и кмет истави колац, којим је био подупро врата од буваре. — Говори народ о попови 
 Црква је служила сваки дан, а недјељом је била увијек дупком пуна.{S} Прије, још давно, и кад  
одушно и лако насмија.</p> <p>И с Маром је много што шта говорио.</p> <p>— Који је оно светац?  
рло миран и вриједан човјек.{S} Цио дан је у школи, а ноћу шије поповске капе и шаље у варош.{S 
p> <p>— Још нешто! — рече поп. — Смртан је човјек а незнан му је час смртни.{S} Наш је гријех,  
ио — нико му неће ни ријечи рећи.{S} Он је то и радио.{S} Попустила му шина на точковима, а он  
} Осмијех заигра на поповом лицу.{S} Он је дохвати руком за браду и издиже јој лице према себи, 
/> <p>— Није, он жив, — рече Мара. — Он је погинуо на Косову.</p> <p>— А шта је то Косово?</p>  
иромаха само још јаче цвијељало, јер он је зацијело и сам већ с владиком о томе говорио.{S} Пок 
у своју.{S} Ко није имао чарапа, требао је само недјељом проћи поред попове куће, па већ више н 
д онога што је дјеци говорио.{S} Пјевао је у цркви, али гласа готово никаквог није имао.{S} Поп 
> попа у пламену.{S} Држи икону и дигао је више главе.</p> <p>Нама жива срца попуцаше.{S} Прест 
«, а све што је сеоско »наше«.{S} Могао је он ући у коју хоћеш кућу, узети што је хтио — нико м 
вили дах.</p> <p>— Птицама небеским дао је бог другу снагу и путе, а човјеку остаје памет и хри 
ело било попов спахилук.{S} Заповиједао је кмету, а кмет селу.{S} Није имао пандура, али нико н 
 олтар, а челом дохвати земљу.{S} Лежао је тако може бити четврт сахата, а кад се диже и окрете 
</p> <p>На један стуб од звонаре стајао је наслоњен Павао Ђерић и као соко гледа у помрчину.</p 
 сада у школи, послије у цркви.{S} Имао је свуда посла, свуда је и стизао, и свуда је требала њ 
а и још осамљенији.{S} Једно вече писао је неком своме другу: «...{S}Бош посла!{S} У народу се  
учетића, и ту је Мару предао.{S} Причао је како у тој кући има много које шта, да ни десето не  
е могао наодговарати свијету.{S} Причао је много чуда, што је видео у Биограду, да му једва вје 
} Овај, вели, кад прочита писмо, отишао је с њиме и с Маром кући неког професора Вучетића, и ту 
</p> <p>Кмет оде с њиме.</p> <p>— Какво је ово чудо? — рече Остоја Пурешевић.{S} Јал’ је нешто  
, па даде попу:</p> <p>— На остави; ово је Маријино!</p> <p>Онда је узе на руку и понесе је поп 
— била отргнути дијете од школе.{S} Ово је — вели — глава, каквих мало има.{S} Није се она роди 
пут оде, пође све по старом.{S} На ново је требало чекати годину дана, и кад се она наврши, зак 
p>— А шта је то Косово?</p> <p>— Косово је поље гдје су Срби изгубили царство, и гдје је погину 
у прости!{S} Жао нам га је било.{S} Вио је сиромах некако прирастао за село.{S} Лијепо смо га с 
де у школу.</p> <p>— Какву школу?{S} Ко је још видио да женско чељаде иде у школу?</p> <p>— Е,  
.»</p> <p>— Стани! — рече владика. — Ко је то Југ Богдан?</p> <pb n="113" /> <p>— Није, он жив, 
и морамо оставити свој завичај.{S} А ко је то све преко главе претурио, тај зна како најзад и т 
у, зачкиљи очима и труди се да позна ко је.{S} У један пут пљесну рукама:</p> <p>— Мара!</p> <p 
срачунао и смислио да јој одредимо, ако је ваша воља, ово парче земље, гдје је кућа, и њиву уз  
их ће се највише тицати бесједа.{S} Ако је ко учинио што рђаво, а он га у цркви пред цијелим на 
е!{S} Пазићу га као своје!</p> <p>— Ако је с твојим благословом, попо, ја велим тако је добро,  
иљанић истаче се напријед:</p> <p>— Ако је твоја воља, попо; и твој благослов, да му узмемо доб 
а, па се само вајкају: «Леле мене! како је дијете ислабило!»</p> <pb n="123" /> <p>— А да, весе 
.— Како је све дивно, пуно живота, како је свјеж ваздух!</p> <p>Иконија јој завири у очи па онд 
, у коме прича: како јој је самој, како је хтјела да се ухвати за кум-Нинкова кола кад се он вр 
е то, браћо, јесте ли ви хришћани? како је то зло ударило, да је горе него ли у Турској?{S} Син 
че, а поглед јој упрт у даљину. .— Како је све дивно, пуно живота, како је свјеж ваздух!</p> <p 
 пита и нашег попа.{S} Каже он све како је, и хвали се нама — хвала му! — као <pb n="110" /> св 
иједам како смо били као убијени и како је кум Нинко сав поцрвенио, кад послије десет дана доби 
 треба ни око тога да се задржавам како је поп на врат на нос спремио кола за Биоград и с тим п 
е било без ње, што да вам описујем како је сиромах поп чисто занесен и често хоће ово, а ради о 
p>— Да како ћу? — рече наш поп. — Онако је све у длаку!{S} Још сам заборавио да му кажем да сам 
м могао казати сваку његову ријеч, тако је мало говорио.{S} Кад видје да му и оно мало, што овд 
о сам самохран са овијем црвом.{S} Тако је божја воља, нека му је слава!{S} Али дијете ваља и г 
 иду сва дјеца и мушка и женска, и тако је сад вријеме дошло, да ће и по селима почети, па је г 
твојим благословом, попо, ја велим тако је добро, — рене кмет.</p> <p>— Нека је с божјим благос 
и послије се већ навикла. -</p> <p>Тако је то ишло мјесец дана.{S} У то доба Мара поста још зам 
 лако му, као да се окупао.</p> <p>Тако је он дјеловао.{S} Никад није престајао, никад се умори 
_C1"> <head>I</head> <p>Наше село имало је цркву, а црква је имала попа.{S} Поп је опет имао цр 
 вам већ и о њој причати.</p> <p>Цијело је село било попов спахилук.{S} Заповиједао је кмету, а 
.{S} Владика одмах чинио ручак.{S} Било је пуно свијета, а наш поп, веле, сједио у зачељу.{S} К 
ilestone unit="subSection" /> <p>Прошло је од то доба до сад шест година.{S} Ја сам лутао по св 
хну и завали се у постељу.</p> <p>Давно је пала роса, већ се и исток румени, а поп још не заспа 
је — народно је и било.</p> <p>Поодавно је већ како поп не може да махне косом ни да закопа мот 
S} Велика је служба била тај дан, дивно је поп пјевао.{S} А послије службе весеље на све стране 
иви, биће им доста, а послије — народно је и било.</p> <p>Поодавно је већ како поп не може да м 
Владика се мало искашља.</p> <p>— Ласно је — вели — за новце, тек ако ти пристајеш.{S} Све ћемо 
д олтар па отпоче проповијед.{S} Лијепо је, брате, говорио, чисто да се заплачеш.{S} Кад на пош 
ишла обрашчиће, и кад што проговори, то је као у некаквом заносу.</p> <pb n="116" /> <p>— Да бо 
ку, ћери, не мораш љубити у руку.{S} То је мој кухар!</p> <p>— Нека, оче владико, — рече поп. — 
е косом ни да закопа мотиком, али за то је он ипак увијек у послу.{S} Он води бригу о цијелом с 
 је ви даривали, кад се родила.{S} И то је њено!</p> <p>— Божје па њено!</p> <p>— Е, сад ми је  
 брига, што занима њену душу.</p> <p>То је она сентименталност, ваљада својствена њеним годинам 
ве јаче, дохватило и горе снагу и често је хвата несвјестица.{S} Све више изнемаже и једну ноћ  
и свијету.{S} Причао је много чуда, што је видео у Биограду, да му једва вјеровасмо.{S} За Мару 
она и пуцале прангије, јер коњаник, што је стајао на раскршћу, кад угледа попа у оној помпи, по 
шта ћу, кад неће да иде?</p> <p>— А што је не храниш добро, па би ишла?</p> <p>Павао исколачи о 
 Једва да је што више знао од онога што је дјеци говорио.{S} Пјевао је у цркви, али гласа готов 
, да ни десето не знаш чему је и за што је, и како се човјек може ласно обрукати ако добро не п 
а звао »црквено« и »народно«, а све што је сеоско »наше«.{S} Могао је он ући у коју хоћеш кућу, 
ложено у крстине.</p> <p>Поп је све што је имао свога звао »црквено« и »народно«, а све што је  
јена.{S} Само што је мало порасла и што је бљеђа дошла у лицу, те јој црне очи чисто још црње и 
само брише очи и тек постарији људи што је по штогод припитају, а млађима се чисто везао језик. 
 је он ући у коју хоћеш кућу, узети што је хтио — нико му неће ни ријечи рећи.{S} Он је то и ра 
вије недјеље шио капу, и дотјеривао што је боље умио.{S} Кад поп сједе у кола пред нашом црквом 
 она је била подчињена значаја, као што је ћата у судници.{S} Она је служила цркви и селу, дакл 
?{S} Друкчији је данас свијет, него што је био за твоје младости, а још ће друкчији бити кад он 
о шта лијепило.{S} Тек он се трудио што је боље могао.{S} Ни у што се у селу није пачао, сваком 
<p>А на њој слаба промјена.{S} Само што је мало порасла и што је бљеђа дошла у лицу, те јој црн 
цркву, село и попадију.{S} То јест: поп је служио цркву, управљао селом и живио с попадијом.</p 
ла она, стала на врата па гледа.{S} Поп је већ давно био у градини, и сваки час се враћа, да ви 
је цркву, а црква је имала попа.{S} Поп је опет имао цркву, село и попадију.{S} То јест: поп је 
 везано и сложено у крстине.</p> <p>Поп је све што је имао свога звао »црквено« и »народно«, а  
о селом и живио с попадијом.</p> <p>Поп је био све и сва!{S} Имали смо и школу, али она је била 
лотре и лако скочи на земљу.</p> <p>Поп је ухвати убјема рукама за главу па је љуби у чело, а н 
да цркви и селу, дакле попу.</p> <p>Поп је говорио врло често бесједе у цркви.{S} Силне, свете  
— Нека, оче владико, — рече поп. — Стар је човјек!{S} Тако сам ја њу учио.</p> <p>— Од тебе се, 
 да је богомрско не радити у петак, јер је то само турски светац, и да ће он свакога избрисати  
{S} Дјеце није било, <pb n="128" /> јер је већ био јул мјесец, па због оно неколико дана до рас 
м она бити кад тад учитељ, заносила нас је све.{S} А она хода по пољу.{S} Замишљена је — али јо 
о, да те свега језа подиђе.{S} Било нас је, који смо мислили да је помјерио памећу.</p> <p>— Во 
S} Он води бригу о цијелом селу.{S} Час је у једној час у другој <pb n="93" /> њиви, сада у шко 
 пламену.{S} Пуцају рогови и греде, већ је и таван дохватило; а у школи се свијетли као у по да 
 да ће нам Мара доћи за учитеља.{S} Већ је поп с неколико старијих људи ишао због тога и владиц 
она пође учити и четврти разред.{S} Већ је зову сељаци да пише писма њиховим својтама, који су  
p> <p>Попа се клони, да је чудо.{S} Већ је недјељу дана, а с њиме није још ни ријечи проговорио 
 похита учити се кућевном послу.{S} Већ је поп мислио да поведе ријеч о томе с народом, али <pb 
Није јој била још ни година дана, а већ је имала чарапа, кошуља, убруса и других ствари пун ков 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ је била црна, као мало која њена друга.{S} Нигдје се ни 
зати, исправи се поп у постељи.{S} Собу је освјетљивало кандило, које је горјело пред школом.{S 
 били хартијом подлијепљени.{S} На зиду је висила једна стара дрвена икона светога Саве.{S} Бил 
 својствена њеним годинама и школи коју је учила.{S} Ходећи тако састајала се и с учитељем; нај 
ни као да им је владика дошао: завирују је са свих страна и већ не могу да је се сити нагледају 
 изађе на <pb n="117" /> капију, у селу је још све било мирно; само гдје-гдје што шкрипне ђерам 
итати како се зове, одакле је, каква му је нурија и тако даље, па пита и нашег попа.{S} Каже он 
о најстарији у цијелом округу, те да му је по томе спадала нека особита почаст и задатак при по 
, гледа на ону страну, гдје мисли да му је жена и дијете, па понавља: »Слава теби, Господе!«</p 
м црвом.{S} Тако је божја воља, нека му је слава!{S} Али дијете ваља и гледати.{S} Шта ћу ја ст 
овој кући.{S} Из уста и носа лоптила му је крв, а ноге висише као мртве.{S} Још је дисао.{S} На 
p> <p>— Не може ништа бити.{S} Пукла му је кичма!</p> <p>Он оде, а владика се врати у собу.</p> 
ри него под самим ноздрвама.{S} Доња му је усна мало висила, а горња је мало издигнута, те се в 
 леђима, поквасисмо кошуљу оцтом, па му је навукосмо и положисмо га у кревет.{S} Он се није раз 
ни као плот који је посрнуо.{S} Лице му је поблиједо ал’ не мршаво, а велике смеђе очи до пола  
а очима показа на светога Саву, који му је лежао на прсима.</p> <p>Опет жељно гледа њено болно  
ече поп. — Смртан је човјек а незнан му је час смртни.{S} Наш је гријех, ако умре поред нас жив 
на челу не може човјек ни знати како му је, јер увијек изгледа мргодан и зловољан.</p> <p>Иде о 
овић, код кога ми купујемо со, и што му је кућа до владичина двора, да је владика изишао до вра 
а око себе, па кад их упре у попа, њему је као да га полијева неким животворним балсамом.</p> < 
ого које шта, да ни десето не знаш чему је и за што је, и како се човјек може ласно обрукати ак 
 с муком подвуче руку под икону и метну је на срце:</p> <p>— Овдје!</p> <p>Доктор приђе, обрташ 
чи се чему се год деси прилика.{S} Попу је казао: »Стрпи се, оче, још годину дана!{S} Нека дије 
да види је ли Мара устала.{S} Пред зору је била лака киша.{S} Земља бјеше свуда влажна, а са ду 
н.{S} Већ се више не кају сељаци што су је дали у школу, а поп кад је погледа уздиже очи к небу 
из цијелога села по поповој кући.{S} Ту је камара сирчева, колача од пекмеза и тијеста, лепиња  
> <p>— Гдје је овдје школа?</p> <p>— Ту је, господине, одмах до цркве.</p> <pb n="127" /> <p>—  
ром кући неког професора Вучетића, и ту је Мару предао.{S} Причао је како у тој кући има много  
села као птица, и да је људи, код којих је, пазе, да не може боље бити: «Не слази» вели «с крил 
иде он полако поред ковачнице.{S} Ковач је нешто теретно радио, сав мокар од зноја, залијепила  
 су ковчегу овдје народни новци, а кључ је на трпези, под плаштаницом — зна Мићо!{S} Унутра има 
овјек а незнан му је час смртни.{S} Наш је гријех, ако умре поред нас живијех некрштена душа.{S 
име задовољни: какав је, такав је — наш је!{S} Не бих га ја овдје ни помињао, да и он није имао 
је крв, а ноге висише као мртве.{S} Још је дисао.{S} Намазасмо му уљем изгорјело мјесто на леђи 
 њих двојица говорили, то се не зна.{S} Један пут довуче Јеротије американски плуг и стаде се х 
 да му се не послушају свете ријечи.{S} Један пут уђе нека помама у људе да разграђују туђе гра 
ом за наше село иду једна кола и у њима један господин човјек.{S} Чудан мало на поглед.{S} На г 
ледом на нас све.</p> <p>Поп полетје на један прозор.{S} Двојица га дохватише за мишке, али се  
 твоју главу!» па опет спава.</p> <p>На један стуб од звонаре стајао је наслоњен Павао Ђерић и  
га гледа, нагне се према њему, па се од један пут тргне, издигне главу, уђе у собу и отвори књи 
а, напрасно се разбоље поп, заковрну од један пут, и већ му се чини да неће ни ноћи жив дочекат 
сам свети отац намјешта је.{S} Онда уђе један стар човјек и унесе чинију с јелом, а Мара скочи  
ено га, сви га знате, ваљан хришћанин и један по један газда у селу.</p> <p>Али владици збиља о 
 зна Мићо!{S} Унутра има хиљаду и сто и један дукат.</p> <p>Они се згледаше.</p> <p>— Из тога з 
арод се искупио код записа.{S} Изнијели један сто из суднице, поред њега дугачка клупа и неколи 
пушка по сред срца удари.{S} Она корачи један пут, па паде на кољена.{S} Саже главу, покри очи  
е рррр! па стадоше пред цркву.{S} Скочи један што сједи с кочијашем, па попа у руку:</p> <p>— Х 
 загребем на поље.</p> <p>Учитељ је био један кројач, који је страдао, врло миран и вриједан чо 
 и ускочи у нутра.</p> <p>У тај пар цио један крај шљемена паде покрај прозора и дохвати кућу и 
ви га знате, ваљан хришћанин и један по један газда у селу.</p> <p>Али владици збиља омилио наш 
так, нагура се пуна црква жена, али поп један пут, послије службе у петак, стаде пред олтар па  
у школи се свијетли као у по дана.{S} У један пут загрмје попов глас:</p> <p>— Икона!{S} Икона! 
и очима и труди се да позна ко је.{S} У један пут пљесну рукама:</p> <p>— Мара!</p> <p>— Мара!  
, и поглед јој лута по зраку.{S} Онда у један пут тресне ножицом и уздигне главу:</p> <p>— <for 
он још љуће одадре дешњака.{S} Волови у један пут потрчаше.{S} Павао се дохвати за <pb n="131"  
чао ти је владика да ме је премјестио у један пансионат, гдје се говори само француски. <pb n=" 
аре јој сузе па плаче, плаче, па опет у један пут утре очи, дохвати књигу, тресне о сто, отвори 
аву у руке, па се не миче.{S} Онда му у један пут сину нешто кроз главу.{S} Скочи с клупице и к 
 прими.</p> <p>Шта да се ради?</p> <p>У један пут попадија се дохвати за појас, па врисну и сва 
сам пијан да пјевам!</p> <p>Поп устукну један корак, наже се напријед, па зачкиљи и гледа у учи 
та и једним оком.{S} Погледа ковача још један пут, не рече му ништа.{S} Само се зави у струку и 
е селу да пази на те свиње; јер ако још један пут чујем да су упале у туђе добро, продаћу их од 
 пришапта јој:</p> <p>— Пољуби бабу још један пут и кажи: благослови ме!</p> <p>Она се наже из  
у на другу страну и мргодан оде.</p> <p>Један пут иде он полако поред ковачнице.{S} Ковач је не 
{S} Поздравља се она с нама — каква је, једва да је познаш!{S} А кад коме од нас момака пружи р 
у шије поповске капе и шаље у варош.{S} Једва да је што више знао од онога што је дјеци говорио 
то сам био... — Ућута и исхракну се, па једва чујно настави:</p> <p>— Ни ви, браћо, узимати поп 
е са свим почађила и испрепуцала, да се једва разазнавао светац.{S} Само горе, гдје је глава, ц 
оја?{S} А и Иконија је остарјела, да се једва држи на ногама.{S} Шта ви — вели — мислите?{S} Да 
 Некакав страх бјеше обузео попа, да се једва држаше на ногама.</p> <p>Аксентије Смиљанић позна 
го чуда, што је видео у Биограду, да му једва вјеровасмо.{S} За Мару вели да је најприје с писм 
мргоди се па ћути.{S} Поручи што год да једе, па опет у школу.{S} Дјеце није било, <pb n="128"  
а кошуљи и не говори ништа.{S} Ништа не једе и не пије.{S} Чисто дијете дошло ван себе; некаква 
ј је била једна повелика соба за дјецу, једна мала за учитеља и једна кухина, у којој је и фами 
едној простој дашчари.{S} У њој је била једна повелика соба за дјецу, једна мала за учитеља и ј 
ијом подлијепљени.{S} На зиду је висила једна стара дрвена икона светога Саве.{S} Била је са св 
сте обрве готово се састају а међ’ њима једна дубока бора, која се ни онда не изједначи, кад го 
една по једна њега у руку, па као гуске једна за другом на капију.{S} И млађи свијет оде.{S} Ик 
таријим људима, — рече поп.</p> <p>Жене једна по једна њега у руку, па као гуске једна за друго 
 <p>У тај пар из школске авлије изађоше једна кола, па готово трком пођоше улицом.</p> <p>Павао 
 соба за дјецу, једна мала за учитеља и једна кухина, у којој је и фамилијаз спавао.{S} Главна  
, па читају молитву.{S} Пред њима стоји једна женска.{S} Упрла поглед у светога Саву, онога ист 
д случајно обрне очи, а на патосу стоји једна велика пјесковница, за мал’, вели, што није у њу  
удима, — рече поп.</p> <p>Жене једна по једна њега у руку, па као гуске једна за другом на капи 
на.</p> <p>— На поклон!</p> <p>Бјеше то једна велика пјесмарица сва у злато увезана.</p> <p>Поп 
тјеше као стријела.{S} И ја се стрпах у једна кола.{S} Изађосмо из села, стизасмо људе, стизасм 
есели.</p> <p>А друмом за наше село иду једна кола и у њима један господин човјек.{S} Чудан мал 
у авлију, а с лијеве стране била су још једна мања, на која је учитељ улазио.{S} У њој увијек у 
лије тога, истом поп подијели нафору, а једне каруце рррр! па стадоше пред цркву.{S} Скочи једа 
она безазлено.</p> <p>Поп протури прсте једне руке кроз прсте друге руке, испружи оба кажипута  
 нашем селу нема, као у другима, ама ни једне главе која светкује петак.</p> <p>А недјељом цркв 
р и предложио да се купи катанац, а поп једне надјеље стаде пред олтар па отпоче проповијед.{S} 
пе.</p> <p>Учитељ се насмија.{S} Онако: једним крајем уста и једним оком.{S} Погледа ковача још 
 нас кола, и цио тај урнебес креташе се једним правцем.</p> <p>Дођосмо већ у прво село.</p> <p> 
насмија.{S} Онако: једним крајем уста и једним оком.{S} Погледа ковача још један пут, не рече м 
уздрхта, а сузе му ударише.{S} Он мрдну једним прстом.{S} Ми је прихватисмо и приведосмо кревет 
у рад!{S} Или ме волиш или не волиш!{S} Једно или друго!{S} Нећу тањир од два лица.{S} Не волим 
ђе и Петров дан, а писма од ње нема.{S} Једно вече, трећи дан по Петрову дне, враћају се људи с 
 још већа ћуталица и још осамљенији.{S} Једно вече писао је неком своме другу: «...{S}Бош посла 
>— Треба ли ту штогод трошити?</p> <p>— Једно пет шест дуката мјесечно.</p> <p>Попу чисто одлак 
оста код оца, а пође у школу.</p> <p>На једно по године послије тога, напрасно се разбоље поп,  
 пробудити дијете?</p> <p>Али кад прође једно четврт сахата, и кад се с пласта поче пушити а са 
а гробу, то нико не зна.{S} Тек послије једно по сахата врати се он, и истом ступи на авлиска в 
е од чардака у суседној авлији цакли се једно око.{S} Тај је чардак Ненада Ћерића, а у њега је  
 је ушла Иконија с другим женама и кроз једно четврт сахата изведоше плачући дијете, које се и  
авља: »Слава теби, Господе!«</p> <p>Али једно вече, кад се врати из села, застаде он пошу у нес 
сен и често хоће ово, а ради оно, мисли једно а говори друго.{S} Што да вам приповиједам како с 
 сам на гробу.{S} Сједили смо може бити једно по сахата.{S} Мићо изнио ракије у бардаку, па слу 
 бога оде у Биоград, а весео народ само једно поручује: «Похитај! не задржавај се!»</p> <p>Мари 
, и кад се она наврши, закла нас лијепо једно писмо, у коме вели: »Слатки бабо!{S} Хоће срце да 
дства, а и који су даље сједили.{S} Још једно по сахата а авлија бјеше пуна људи, а пред кућом  
у кући код оца до своје осме године.{S} Једног вечера сједи поп, кум Нинко и Станоје Глувић у п 
пову кућу и спрема се дочек за Мару.{S} Једног дана и кум Нинко сједе на кола па у име бога оде 
може никако оставити села, «а због мене једног, вели, не вриједи да премјешташ конзисторије у с 
и код владике.</p> <p>Онда владика поче једног по једног питати како се зове, одакле је, каква  
 Још сам заборавио да му кажем да сам и једног турчина покрстио <pb n="111" /> и ено га, сви га 
</p> <p>Нико се није с њим дружио, осим једног Јеротија Ковачевића, који га је заклањао и брани 
ике.</p> <p>Онда владика поче једног по једног питати како се зове, одакле је, каква му је нури 
и.{S} Народ је глуп и затуцан!{S} Имају једног попенду, који је још с два три капиталиста прити 
јући шта ради, стаде лупати сјекиром по једној греди од тавана.{S} Греда с праском паде по сред 
head>II.</head> <p>Наша школа била је у једној простој дашчари.{S} У њој је била једна повелика 
 води бригу о цијелом селу.{S} Час је у једној час у другој <pb n="93" /> њиви, сада у школи, п 
 отвори, па навали читати.</p> <p>Сјела једном под орах.{S} Плете, а књигу метнула преда се у к 
 је била скоро двије године, а код мене једном <pb n="104" /> у недјељи.{S} Него дајте ви мени  
се ваљада од бола развуче лице, трже се једном, и онда као да се осмјехну и као да отвори мало  
ко ти наредиш!</p> <p>— У ковчегу има у једном рупцу завезано шест и по дуката, чиме сте је ви  
ченија«. — Све залуд!{S} Она отвори још једном очи.{S} Показа својом <pb n="98" /> жутом руком  
 и да се попу »не труцка зорли«.</p> <p>Једном у сумрак угледа он новога пољака Луку; ухватио н 
 дијете с Иконијом себи.{S} Њима двјема једну собу, а себи другу.{S} Тако га ни жене не сметају 
 ако ћемо сви изгинути! — Онда скочи на једну врбу до самог шљемена, па као бјесомучан и не зна 
тац? — рече он њој, па показа прстом на једну икону на зиду.</p> <p>— Цар Лазар! — рече Мара.</ 
</p> <p>— Умијем.</p> <p>Владика донесе једну књигу, па је даде Мари да чита.{S} Она отвори у с 
ата несвјестица.{S} Све више изнемаже и једну ноћ лијепо да заковрне.{S} Ударише некакви болови 
 је најприје с писмом владичиним ишао у једну школу, и предао га школском старјешини.{S} Овај,  
 попа и на друге људе, те је задржа још једну годину дана у школи «на приват».{S} Тако она пође 
у договору са селом, дозида уз кућу још једну собу, и узе дијете с Иконијом себи.{S} Њима двјем 
} У очима му нешто страшно, да те свега језа подиђе.{S} Било нас је, који смо мислили да је пом 
} Силне, свете и поучљиве ријечи, да те језа подиђе.{S} Црква је служила сваки дан, а недјељом  
У мојој кући?</p> <p>Учитељ се уједе за језик.</p> <p>— Молим, молим, господар-Нинко и куме, и  
ум Нинко хоће да соколи попа, али му се језик завезао, и само гута пљувачку.{S} И Аксентије са  
... — хтједох рећи: с Маром, али ме сам језик поведе, те рекох: — шта је, бога ти, с Павлом Ђер 
год припитају, а млађима се чисто везао језик.{S} Није шала, као каква госпођа!{S} Па какве су  
 уђе један стар човјек и унесе чинију с јелом, а Мара скочи па њега у руку.{S} Чича сав поцрвењ 
д ње изгуби и оно мало научног нимбуса, јер Мара сврши све научне послове као и он.{S} Већ се в 
 се дијете васпитава као варошка дјеца, јер ово, ви видите и тако, мислим, није рођено да копа  
елу не може човјек ни знати како му је, јер увијек изгледа мргодан и зловољан.</p> <p>Иде он у  
, да су лупала звона и пуцале прангије, јер коњаник, што је стајао на раскршћу, кад угледа попа 
о, ваља ми се добро с вама разговорити, јер се не враћа с пута на који полазим.{S} Не дај боже  
ити, да је богомрско не радити у петак, јер је то само турски светац, и да ће он свакога избрис 
о лице бјеше опет узело земаљски облик, јер га радост бјеше обасјала: уста су му непрестано раз 
прича да се сада раставља са том женом, јер га она тужи да је бије и злоставља. — Неће он, сеља 
 њега сиромаха само још јаче цвијељало, јер он је зацијело и сам већ с владиком о томе говорио. 
p> <p>Али владици збиља омилио наш поп, јер прве недјеље послије тога, истом поп подијели нафор 
 у прво село.</p> <p>Преметнусмо школу, јер се наш учитељ са овим пазио; преметнусмо механу; пи 
и нек’ закаже селу да пази на те свиње; јер ако још један пут чујем да су упале у туђе добро, п 
олу.{S} Дјеце није било, <pb n="128" /> јер је већ био јул мјесец, па због оно неколико дана до 
>Нико се није с њим дружио, осим једног Јеротија Ковачевића, који га је заклањао и бранио.{S} Т 
који га је заклањао и бранио.{S} Тај је Јеротије чак и ишао њему.{S} Шта су њих двојица говорил 
двије поле, као да је од леда.{S} Псује Јеротије што му на уста дође и кад се он даде да га учи 
рили, то се не зна.{S} Један пут довуче Јеротије американски плуг и стаде се хвалити како га је 
љу, а поп га чека да држи пијевницу.{S} Јес’, ал’ учитеља нема!{S} Послије службе дигне се поп, 
 штрањге коњима, који се пуше у свјежем јесењем јутру.{S} Кочијаш се испео на кола, па ногом по 
ставите пасјалука и несрећне работе.{S} Јеси чуо ти, Рајковићу, ти, Иванковићу, ти, Јоване Боји 
 — а шта ћу кад немам посла?</p> <p>— А јеси ли видио црквена кола и шину на точковима?</p> <p> 
, пјесму и ријечи: »...первје бо пришел јеси, светитељу Саво«... -</p> <p>Бинко цикну као гуја, 
ости — стајао на путу.</p> <p>Да видите јесмо ли дочекали чему смо се надали!</p> </div> <div t 
опет имао цркву, село и попадију.{S} То јест: поп је служио цркву, управљао селом и живио с поп 
поче да дршће, каже: »Шта је то, браћо, јесте ли ви хришћани? како је то зло ударило, да је гор 
о срце.{S} Није шала, наш поп!{S} Али и јесте човјек!{S} Та приличи му да је сам владика!</p> < 
ари да га прихрани, док не узмогне само јести.</p> <p>У тај пар отворише се врата од куће и Ико 
олитве, а попадија слабо се разбира.{S} Јечи само и моли се богу да је прими.</p> <p>Шта да се  
 чуо ти, Рајковићу, ти, Иванковићу, ти, Јоване Бојичићу, и <pb n="95" /> ти, Настасе Андрићу, а 
..{S} Него, браћо, ја бих вас молио, да јој за сваки случај одредимо мало имања од народног доб 
еће под своју старост молити другога да јој чита писма.{S} А док она одрасте неће се писма тако 
чи!«.{S} Теретан јој сваки рад и све да јој је да лежи.{S} Не тужи се истина никоме, али попу п 
м!{S} Тако сам ја срачунао и смислио да јој одредимо, ако је ваша воља, ово парче земље, гдје ј 
је ће руке доћи!{S} Тек велим толико да јој одредите, да се не рачуна баш сироче, и да би се им 
 онога храма.{S} Много би њојзи било да јој одредите и ово, што ја до сад држах.{S} Шта ће женс 
скочи, трчи у кухину и тјера Иконију да јој прича које шта.{S} Послије трчи по авлији, ваби кок 
а, како је свјеж ваздух!</p> <p>Иконија јој завири у очи па онда погледа на страну, куда Марине 
S} Саже главу, покри очи рукама, а црна јој коса расу се по земљи.</p> <p>Поп се уздрхта, а суз 
 за ручак.{S} Посадише Мару до попа, па јој висе ножице низ столицу, а сам свети отац намјешта  
крсти, па се посади поред ње и пришапта јој:</p> <p>— Пољуби бабу још један пут и кажи: благосл 
викну: «Нећу у Биоград! нећу!« Али слаб јој бјеше гласић.{S} Не чу то ни поп, ни кум Нинко, ни  
с по виси капљица, којом душа роси, кад јој се мркне и кад свањује.</p> <p>А кроз летве од чард 
осмјехну и као да отвори мало руку, кад јој Иконија тури у њу воштаницу.</p> <p>Кад ашов извиси 
 и других ствари пун ковчег.</p> <p>Кад јој се навршила година и девет мјесеца, а поп, у догово 
 пару:</p> <p>— Ништа! — рече, а поглед јој упрт у даљину. .— Како је све дивно, пуно живота, к 
ело.{S} А она га слуша, слуша, и поглед јој лута по зраку.{S} Онда у један пут тресне ножицом и 
раћа, а послије неколико мјесеци и ноге јој почеше отјецати.{S} Не може више ни хљеба да замије 
} Он је дохвати руком за браду и издиже јој лице према себи, па га гледа:</p> <p>— Служи овоме! 
у на главу и нешто шапуташе.{S} Послије јој потури руку под уста.{S} Она је дохвати објеручке и 
: »Благослови ме... и опрости!« Послије јој се ваљада од бола развуче лице, трже се једном, и о 
е надмећу понудама и поклонима.{S} Није јој била још ни година дана, а већ је имала чарапа, кош 
шом и временом, сва мокра, а расплетене јој косе пале низ плећа.</p> <p>Ми се склонисмо, а као  
е страшно бори са самом собом.{S} Ударе јој сузе па плаче, плаче, па опет у један пут утре очи, 
порасла и што је бљеђа дошла у лицу, те јој црне очи чисто још црње и још се силније цакле.</p> 
се, као да су јој двије године.{S} Рече јој да се прекрсти, па је метну у кола горе.{S} Онда се 
 који је још као дијете порезала и који јој је Иконија боквицом превијала.{S} Гледа листиће <pb 
она хода по пољу.{S} Замишљена је — али јој је јасно лице.{S} Није то туга, ни брига, што заним 
 гледа неким широким погледом.{S} Дубок јој је дах, а чудно јој нешто у грудима. .</p> <p>— А ш 
а <pb n="96" /> ми искочи!«.{S} Теретан јој сваки рад и све да јој је да лежи.{S} Не тужи се ис 
и поп писмо од Маре, у коме прича: како јој је самој, како је хтјела да се ухвати за кум-Нинков 
 погледом.{S} Дубок јој је дах, а чудно јој нешто у грудима. .</p> <p>— А што си ми се замислил 
<p>А она не зна шта да ради.{S} Препуно јој срце, па не може нигдје да се скраси.{S} Сједне на  
заше главе, ни руку с очију.</p> <p>Поп јој метну руку на главу и нешто шапуташе.{S} Послије јо 
ете и најзад је Нинко понесе, као да су јој двије године.{S} Рече јој да се прекрсти, па је мет 
шала, као каква госпођа!{S} Па какве су јој оне хаљине, па како иде!...</p> <p>Сутра дан устала 
би.{S} Стидљиво погледа попа, а на лицу јој се види некаква страшљива спокојност.{S} Онда болов 
 у кућу,</p> <p>— рече Глувић.</p> <p>— Јок! — каже кум Нинко. — Код тебе је била скоро двије г 
и се, па са стране баци поглед на попа, још већма зачкиљи, а бора на челу као да још дубља дође 
м је била увијек дупком пуна.{S} Прије, још давно, и кад је какав светачац па и петак, нагура с 
м старац Матија Ђенадић, који је, веле, још под Милошем ратовао.</p> <p>— У помоћ! — викну Пава 
лика.{S} Попу је казао: »Стрпи се, оче, још годину дана!{S} Нека дијете прође свијета.{S} А пос 
ми груди.</p> <p>— Лакше, Илија, лакше, још лакше!{S} Затегни узде.</p> <p>Ходом прођосмо поред 
на гори у велике.{S} Црква, хвала богу, још здрава, читава, само што вјетар наноси пламен на њу 
ече наш поп. — Онако је све у длаку!{S} Још сам заборавио да му кажем да сам и једног турчина п 
 му је крв, а ноге висише као мртве.{S} Још је дисао.{S} Намазасмо му уљем изгорјело мјесто на  
идите, расте хвала богу и напредује.{S} Још мало па ће сама себи плести косе.{S} Ја сам — вели  
усједства, а и који су даље сједили.{S} Још једно по сахата а авлија бјеше пуна људи, а пред ку 
д кућом више од десетора кола, а Мара — још спава.</p> <pb n="118" /> <p>Кум Нинко погледа у су 
p> <p>Иконија се врати у собу.</p> <p>— Још нешто! — рече поп. — Смртан је човјек а незнан му ј 
хватисмо и приведосмо кревету.</p> <p>— Још ближе! — шану поп.</p> <p>Она на кољенима приђе још 
т, него што је био за твоје младости, а још ће друкчији бити кад она ступи на снагу.{S} Кад свр 
 црвеним очима утаче се:</p> <p>— Спава још дијете!</p> <p>То бјеше препона.{S} Ко може стегнут 
па старост! — рече владика. — Да бог да још дуго да поживиш! — А бога ти, оче — не прими за зло 
ош већма зачкиљи, а бора на челу као да још дубља дође.</p> <p>Онда се опет лијевим раменом окр 
и на попа и на друге људе, те је задржа још једну годину дана у школи «на приват».{S} Тако она  
 понудама и поклонима.{S} Није јој била још ни година дана, а већ је имала чарапа, кошуља, убру 
а, возио се кум Нинко и Глувић, за њима још многи народ.{S} Веле, кад је наш поп дошао у варош, 
е на ручак.</p> <p>Сједе поп у кола, па још и Мару узе са собом.{S} Гигају се, брате, она кола, 
p> <p>— Ходи у кућу! — рече поп. — Мара још спава, а Иконија нам може испећи каву.</p> <p>Не ре 
, голубице? — рече Иконија.</p> <p>Мара још дубље повуче пару:</p> <p>— Ништа! — рече, а поглед 
еше свуда влажна, а са дуда спрам врата још нијесу испариле кишне капљице, па га обасјало јутре 
ло мјесец дана.{S} У то доба Мара поста још замишљенија.{S} Чудновато се поче понашати.</p> <p> 
ј глави.</p> <p>Од то доба учитељ поста још већа ћуталица и још осамљенији.{S} Једно вече писао 
м уста и једним оком.{S} Погледа ковача још један пут, не рече му ништа.{S} Само се зави у стру 
 шану поп.</p> <p>Она на кољенима приђе још ближе, али не дизаше главе, ни руку с очију.</p> <p 
у из земље, па завирује прстић, који је још као дијете порезала и који јој је Иконија боквицом  
туцан!{S} Имају једног попенду, који је још с два три капиталиста притиснуо пола села, а све бл 
у школу.</p> <p>— Какву школу?{S} Ко је још видио да женско чељаде иде у школу?</p> <p>— Е, иди 
ађе на <pb n="117" /> капију, у селу је још све било мирно; само гдје-гдје што шкрипне ђерам ил 
.{S} Већ је недјељу дана, а с њиме није још ни ријечи проговорио.{S} Кад би у недјељу, а поп га 
еди <pb n="94" /> поручи кмету да зовне још људе, којих ће се највише тицати бесједа.{S} Ако је 
омиле жеравице гдје је била школа сукне још час по пламен, а варнице полетјеше небу, али пљусак 
че он оштро, а врх оне боре показаше се још двије преко ње, — води ме!</p> <p>Кмет оде с њиме.< 
иди попа, а он погне главу, намргоди се још јаче, игра се прутићем и пролази као мимо турско гр 
еница прострта по постељи.{S} И само се још нестрпљиво ишчекиваше мио владалац, који и не сањаш 
у, али пљусак освајаше.{S} Пред зору се још само слабо пушаше, а владика и доктор стигоше у сел 
} Он паде лицем на кревет, гдје је јуче још покојница лежала и горко зарида.{S} Сузе спирају цр 
ојица метнуше попа у кола.{S} Посједаше још њих неколико оружаних, а Павао шиба коње да све врц 
} Већ се заблиста од истока.{S} Стадоше још двоја кола пред попову кућу.{S} Дођоше жене и људи  
све врца крв.</p> <p>За њима пристадоше још неколико кола.</p> <p>Народ се искупио.{S} Чудно да 
 врапчијем гнијезду.</p> <p>Кола пођоше још брже.{S} Из сусједне авлије испаде с малом пушком с 
о доба учитељ поста још већа ћуталица и још осамљенији.{S} Једно вече писао је неком своме друг 
 лицу, те јој црне очи чисто још црње и још се силније цакле.</p> <p>А она не зна шта да ради.{ 
.{S} Кокоши ваде главу испод крила, али још не скачу са сједала.</p> <p>— Добро јутро, куме, и  
вотеченија«. — Све залуд!{S} Она отвори још једном очи.{S} Показа својом <pb n="98" /> жутом ру 
 малено твоје имање, а ево ћу и ја дати још...</p> <p>Поп нестрпљиво махну главом:</p> <p>— Ста 
дје су врата.</p> <p>Поп таман да скочи још преко прага, а Бурмазевић, који је стајао са стране 
о иде у раскорак, презријева жито, а он још није пожњео.</p> <p>»А што ти, Стјепане, не жањеш?« 
у котлова се сасуше у пламен.{S} Али он још јаче букну; сукну далеко иза звонаре, а варнице се  
ам само чивутскога закона.</p> <p>Ту он још љуће одадре дешњака.{S} Волови у један пут потрчаше 
акаже селу да пази на те свиње; јер ако још један пут чујем да су упале у туђе добро, продаћу и 
а је твоја и паметнија од моје.{S} Само још да видим шта ће село рећи.</p> <p>А у селу ко смије 
дјељу дана.{S} То би њега сиромаха само још јаче цвијељало, јер он је зацијело и сам већ с влад 
и по срцу и уморну површину дотиче само још писмо од милога, као ластино крило мирно огледало в 
тоне и ништа се више не види.{S} И само још што сан из поломљене парчади ствара нејасне слике.< 
њисмо се, па ћутасмо.</p> <p>Претурисмо још годину-дана преко главе.{S} Кад је требало да дође, 
Дајте мени дијете и Иконију, док је оно још за сисе!{S} Пазићу га као своје!</p> <p>— Ако је с  
еђа дошла у лицу, те јој црне очи чисто још црње и још се силније цакле.</p> <p>А она не зна шт 
пала роса, већ се и исток румени, а поп још не заспа.{S} И кад чу гдје пред његову кућу сташе к 
оловину порте притиснуо народ.{S} А поп још кад хоће што важно да бесједи <pb n="94" /> поручи  
ње и пришапта јој:</p> <p>— Пољуби бабу још један пут и кажи: благослови ме!</p> <p>Она се наже 
унован Матија.{S} Павао му приђе и шану још нешто.</p> <pb n="138" /> <p>Матија опали и сам из  
олску авлију, а с лијеве стране била су још једна мања, на која је учитељ улазио.{S} У њој увиј 
оп, у договору са селом, дозида уз кућу још једну собу, и узе дијете с Иконијом себи.{S} Њима д 
си, па неутјешно и силно зајеца.</p> <p>Још мало се - види кроз облак од прашине како се кола к 
е на траву и узе се молити богу.</p> <p>Још није поштено ни свануло, а већ све село зна да се у 
 <p>— Стани! — рече владика. — Ко је то Југ Богдан?</p> <pb n="113" /> <p>— Није, он жив, — реч 
јеца читају:</p> <p>«Маче војску старац Југ-Богдане, у Богдана силна војска била...»</p> <p>— С 
ије било, <pb n="128" /> јер је већ био јул мјесец, па због оно неколико дана до распуста, не х 
венији долазе, док већ не измаче мјесец јул, и док кум Нинко не запреже коње, да води душу села 
 испариле кишне капљице, па га обасјало јутрење сунце, те се цакли као полелеј у варошкој цркви 
 и пет година, почне нешто удити, свако јутро повраћа, а послије неколико мјесеци и ноге јој по 
још не скачу са сједала.</p> <p>— Добро јутро, куме, и благослови! — рече кум Нинко кад угледа  
 коњима, који се пуше у свјежем јесењем јутру.{S} Кочијаш се испео на кола, па ногом потурује с 
шао у Биоград и ступио у војску.{S} Кад јуче идосмо у варош по требовање, а наш комисар донесе  
ла.{S} Он паде лицем на кревет, гдје је јуче још покојница лежала и горко зарида.{S} Сузе спира 
 ЗАГРАДА 46</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Л. К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>СВЕСКА ПРВА</p> <p>БЕОГРАД - ЗАГРЕ 
и дијете руком испод мишке и привуче га к себи, а коњи почеше касати.{S} Мара се окрете оцу, и  
 школу, а поп кад је погледа уздиже очи к небу, и кад год је ко хвали, а њему иду сузе као мало 
ха.</p> <pb n="134" /> <p>— Е, печем ја каву за тебе, — рече Иконија. — Знам ја, ти си се повар 
ра још спава, а Иконија нам може испећи каву.</p> <p>Не рекох вам да је такав договор да кум Ни 
то под орахом.{S} Иконија донесе бијелу каву.</p> <p>Поп не скида с ње очију.</p> <p>— Шта си р 
си се поварошанчила.{S} Волиш ти бијелу каву!</p> <p>У то дође и поп из градине.{S} Његово свет 
јој моћи над нашим срцима.</p> <p>Боже! кад она дође!</p> <p>Поп ван себе од радости.{S} Икониј 
Саво«... -</p> <p>Бинко цикну као гуја, кад угледа попа:</p> <p>— Спасавајте кума, ако ћемо сви 
љ?{S} Чусте ли што за њега?</p> <p>— Е, кад се онај божји анђео одрече њега и врати покајан поп 
ека дијете прође свијета.{S} А послије, кад ти дође, нећеш се више од ње одвајати!» Тако опет н 
увић, за њима још многи народ.{S} Веле, кад је наш поп дошао у варош, да су лупала звона и пуца 
 за њом.</p> <p>Или дође послије подне, кад се поп наслонио на шареницу, па га гледа, нагне се  
 теби, Господе!«</p> <p>Али једно вече, кад се врати из села, застаде он пошу у несвијести, а И 
т и по дуката, чиме сте је ви даривали, кад се родила.{S} И то је њено!</p> <p>— Божје па њено! 
 га школском старјешини.{S} Овај, вели, кад прочита писмо, отишао је с њиме и с Маром кући неко 
радећи моли богу, да се он за све моли, кад они морају радити, да је богомрско не радити у пета 
а час по виси капљица, којом душа роси, кад јој се мркне и кад свањује.</p> <p>А кроз летве од  
ока бора, која се ни онда не изједначи, кад господин човјек затури шешир и рупцем брише зној с  
 обневидио и постао забораван.{S} Знам, кад год му приђем руци, да ме пита чији сам.</p> <p>Так 
тета.</p> <p>Не зна нико, па ни он сам, кад се родио.{S} У оно доба, гдје вам почињем причати,  
јени и како је кум Нинко сав поцрвенио, кад послије десет дана доби поп писмо од Маре, у коме п 
Е, сељаче и господине, њега је ону ноћ, кад школа изгорје, нестало.{S} Нијесмо дуго знали, док  
 се осмјехну и као да отвори мало руку, кад јој Иконија тури у њу воштаницу.</p> <p>Кад ашов из 
и — бијеш ту марву?</p> <p>— Ја шта ћу, кад неће да иде?</p> <p>— А што је не храниш добро, па  
ли — зову да читам молитву Арнаутовићу, кад ја тамо, а њему Срнинић прошцем сломио ребро, и то  
јер коњаник, што је стајао на раскршћу, кад угледа попа у оној помпи, помисли да је владика, па 
ињег доба, савлада немирну душу Марину; кад црне трепавице падоше на запурене обрашчиће а груди 
ћности види вјечност срце које чека.{S} Кад је пошљедњи мјесец школске године, не може човјек ж 
 смо се вратити до близу самог села.{S} Кад се опет примакосмо, чусмо по ново пушке у нашем сел 
pb n="121" /> већ пљуцка поред себе.{S} Кад случајно обрне очи, а на патосу стоји једна велика  
турисмо још годину-дана преко главе.{S} Кад је требало да дође, поп доби писмо да ове године о  
тарјешинству, и сваки дарива дијете.{S} Кад се сви изредише, Иконија изброја два дуката у злату 
да види да учитељ није што болестан.{S} Кад уђе у собу, а он лежи на кревету, који је начињен о 
капу, и дотјеривао што је боље умио.{S} Кад поп сједе у кола пред нашом црквом, причекаше га дв 
 његову ријеч, тако је мало говорио.{S} Кад видје да му и оно мало, што овда онда проговори, ни 
 њиме није још ни ријечи проговорио.{S} Кад би у недјељу, а поп га чека да држи пијевницу.{S} Ј 
рукчији бити кад она ступи на снагу.{S} Кад сврши школе, може, ако ће, бити и учитељ.{S} А посл 
 миче се с мјеста и не одваја очију.{S} Кад већ кола замакоше, поп обриса очи и погледа по наро 
 отишао у Биоград и ступио у војску.{S} Кад јуче идосмо у варош по требовање, а наш комисар дон 
рате, говорио, чисто да се заплачеш.{S} Кад на пошљетку сав поцрвење па поче да дршће, каже: »Ш 
валити како га је учитељ научио.{S} Ал’ кад га забоде у неку крчевину, а плуг пуче на двије пол 
ежао је тако може бити четврт сахата, а кад се диже и окрете, угледа пуну цркву народа.</p> <p> 
ма — каква је, једва да је познаш!{S} А кад коме од нас момака пружи руку, а он сав поцрвени.{S 
 и све се труди да сакрије радост.{S} А кад је на само често му се развуку уста, гледа на ону с 
а Марину главу и узе шапутати.</p> <p>А кад он диже и исправи главу, Нинко викну кочијашу:</p>  
не и лице гори као у грозници.</p> <p>А кад мрак притисне земљу, неко се шуња поред попова плот 
 знојава бије вјетар?</p> <p>— ’Вако ја кад се ознојим!{S} Станем на вјетар, па чисто забрекнем 
хтјела да се ухвати за кум-Нинкова кола кад се он враћао, како се све крије од госпође за дрва  
ца, који је поповао у стара времена, па кад га убише Турци, ја остах сироче и побјегох у ово се 
ице.{S} Уморно крене очима око себе, па кад их упре у попа, њему је као да га полијева неким жи 
че кум Нинко.{S} Пробудих се раније, па кад не могах заспати, а ја викнух дијете да хвата.</p>  
ем на вјетар, па чисто забрекнем.{S} Па кад послије <pb n="130" /> опет узмем чекић, чини ми се 
се пјесмом слави име божје.</p> <p>— Па кад ти се слави, а ти га слави!{S} А мене немој дирати! 
обро упамти све, па да му послије прича кад се врати.{S} Тако они бригају бригу, док Мара спава 
очију.</p> <p>— Шта си радила, сине, од кад си устала?</p> <p>Мара узви обрвице.{S} Уморно крен 
ца по туђим кућама.</p> <p>Поп поцрвење кад чу ријеч имање, а кум Нинко разрогачи очи и скиде л 
поп:</p> <p>— Оче владико, сјећаш ли се кад си ме питао шта сам учио?</p> <p>— Сјећам!</p> <p>— 
ослије је владика питао шта је учила, и кад она одговори да свршује четврти разред, запита он п 
а ново је требало чекати годину дана, и кад се она наврши, закла нас лијепо једно писмо, у коме 
<p>Али кад прође једно четврт сахата, и кад се с пласта поче пушити а са траве роса дизати, уст 
 Иконија се не може од ње да растане, и кад је мислила да је Мара с попом заспала, изнесе свој  
; некаква му ватра подишла обрашчиће, и кад што проговори, то је као у некаквом заносу.</p> <pb 
јек дупком пуна.{S} Прије, још давно, и кад је какав светачац па и петак, нагура се пуна црква  
поп кад је погледа уздиже очи к небу, и кад год је ко хвали, а њему иду сузе као маломе дјетету 
а сам био с Радојем Николићем у лову, и кад се вратисмо, умијешасмо се и ми у народ.{S} Већ се  
 исток румени, а поп још не заспа.{S} И кад чу гдје пред његову кућу сташе кола, устаде и изађе 
S} Псује Јеротије што му на уста дође и кад се он даде да га учи које ко, ко није ни орао ни ко 
ца, којом душа роси, кад јој се мркне и кад свањује.</p> <p>А кроз летве од чардака у суседној  
аступају све на махове и све чешће, али кад попусте, она је при себи.{S} Стидљиво погледа попа, 
заједно с пошом одарио здрављем.{S} Али кад поша намири по нашем рачуну тако педесет и пет годи 
ерет са срца.</p> <pb n="108" /> <p>Али кад поп скиде бригу с врата, и бољка умину.{S} Пред ноћ 
е, па сада пробудити дијете?</p> <p>Али кад прође једно четврт сахата, и кад се с пласта поче п 
дија га љуби у руку кад пође у село или кад се врати кући.{S} Сва им је послуга био Мићо црквењ 
у пуна уста.{S} Нада да ће нам она бити кад тад учитељ, заносила нас је све.{S} А она хода по п 
 твоје младости, а још ће друкчији бити кад она ступи на снагу.{S} Кад сврши школе, може, ако ћ 
у, и као да те нешто питају.{S} Ја знам кад се деси да сам сам у школи, спопадне ме некакав стр 
о, куме, и благослови! — рече кум Нинко кад угледа попа.{S} И кочијаш се исправи у колима и ски 
наноси пламен на њу, и сваки час чекамо кад ће планути.</p> <p>Поп, који је до то доба ван себе 
ју сељаци што су је дали у школу, а поп кад је погледа уздиже очи к небу, и кад год је ко хвали 
о старински.{S} Попадија га љуби у руку кад пође у село или кад се врати кући.{S} Сва им је пос 
 кобиле.{S} Па шта ћете ви у овом храму кад тако радите?{S} Шта сам ја згријешио Богу, да ми не 
ви! — каже ковач и иде руци, — а шта ћу кад немам посла?</p> <p>— А јеси ли видио црквена кола  
м, оче!</p> <p>— Нијеси, ја боме, немаш кад од механе.{S} Треба ја да водим и твоју бригу.</p>  
ину порте притиснуо народ.{S} А поп још кад хоће што важно да бесједи <pb n="94" /> поручи кмет 
ича сав поцрвење.</p> <pb n="112" /> <p>Кад чича изађе, а владика помилова Мару па рече:</p> <p 
Та приличи му да је сам владика!</p> <p>Кад је поп стигао у варош, прича Јанко Радуловић, код к 
вала ти!{S} Таки мени и требају!</p> <p>Кад послије пођоше, а поп Митар скочи на нашег попа:</p 
крете, угледа пуну цркву народа.</p> <p>Кад се Нинко послије недјељу дана врати из Биограда, ни 
крсти и надјенуше му име Марија.</p> <p>Кад га опет вратише у кућу, Мићо изнесе по ново ракију. 
нека пита само кога из мог села.</p> <p>Кад се навршише три године, и Мара сврши трећи разред,  
коње, да води душу села из села.</p> <p>Кад по други пут оде, пође све по старом.{S} На ново је 
обро изађе! — рече баба Стевана.</p> <p>Кад се већ смрче, разиђоше се жене и људи кућама, а ост 
је се ситан глас црквеног звона.</p> <p>Кад стигосмо пред школу, а она гори у велике.{S} Црква, 
вачницу, и хлади знојава ковача.</p> <p>Кад учитељ дође на поред њега, а он се окрете:</p> <p>— 
руса и других ствари пун ковчег.</p> <p>Кад јој се навршила година и девет мјесеца, а поп, у до 
пред врата попове собе, па леже.</p> <p>Кад сан, који не може растјерати никаква брига дјетињег 
владика и доктор стигоше у село.</p> <p>Кад они уђоше у собу, на нашу радост разабра се поп.</p 
и свуда је требала његова памет.</p> <p>Кад је какав тежи случај у судници, одмах трчи по попа, 
јој Иконија тури у њу воштаницу.</p> <p>Кад ашов извиси гомилу земље више попадије, махну поп р 
вели, што није у њу пљунуо.{S} Послије, каже, све код тог професора, нудили му да наспе чорбу с 
пошљетку сав поцрвење па поче да дршће, каже: »Шта је то, браћо, јесте ли ви хришћани? како је  
за дрва и у шупу, па плаче сама и како, каже, хоће да умре.{S} Не треба ни око тога да се задрж 
а и тако даље, па пита и нашег попа.{S} Каже он све како је, и хвали се нама — хвала му! — као  
е?» а Нинко намјешта што боље умије.{S} Каже да је весела као птица, и да је људи, код којих је 
иш пред механом?</p> <p>— Благослови! — каже ковач и иде руци, — а шта ћу кад немам посла?</p>  
,</p> <p>— рече Глувић.</p> <p>— Јок! — каже кум Нинко. — Код тебе је била скоро двије године,  
 по прекидао: «А Мара?» или: «А она шта каже?» а Нинко намјешта што боље умије.{S} Каже да је в 
о да почне, како да га тјеши, шта да му каже. — Поп издиже главу и погледа по свјема:</p> <p>—  
тије Смиљанић учитеља.</p> <p>— Лијепо, кажем, дијете ће у школу код мене с другом дјецом научи 
/p> <p>— Немојде ми пристајати на муку, кажем ти, већ гледај свога посла!{S} Знам ја тебе добро 
 рече Мојсило Прокић.</p> <p>— Мислим и кажем да се дијете даде у школу.</p> <p>— Какву школу?{ 
и поклони се кум-Нинку. — А ја мислим и кажем да се дијете васпитава!</p> <p>— Шта то? — рече М 
ијете задоцни.{S} Него ја тако мислим и кажем да се дијете васпитава и никако друкчије!</p> <p> 
жеш.{S} Послушајте ме, пошљедњи вам пут кажем; вас сте четворица свему злу коловође.{S} Јал’ се 
пред оцем небеским!{S} Пошљедњи вам пут кажем и позивам да се оставите пасјалука и несрећне раб 
све у длаку!{S} Још сам заборавио да му кажем да сам и једног турчина покрстио <pb n="111" /> и 
 Илију Теовиловића, мога сељака.</p> <p>Кажем му се.</p> <p>Много смо што шта говорили.{S} Већ  
и ја.</p> <p>Зачудише се људи:</p> <p>— Кажи, де!</p> <p>— Ја, велим, господин-попо, и ви, госп 
ј:</p> <p>— Пољуби бабу још један пут и кажи: благослови ме!</p> <p>Она се наже из кола попу, и 
ицама, па их спусти низ кревет.{S} Тури кажипут у књигу, па је метну у крило.{S} Поклони се мал 
руке кроз прсте друге руке, испружи оба кажипута и састави им врхове, па тако склопљене руке по 
наспе чорбу себи у тањир, али он, вели, казао: «нека, хвала, могу ја и из чиније», те није хтио 
се чему се год деси прилика.{S} Попу је казао: »Стрпи се, оче, још годину дана!{S} Нека дијете  
 викну: — Упамтиде ти, учитељу, коме си казао да је марва!</p> <p>Сељаци су видјели истина да ј 
е ли ко шта? — нико нам ништа не умједе казати.</p> <p>— Отишли су преко јаруге! — викну гомила 
 учитељ осами.{S} У прсте бих вам могао казати сваку његову ријеч, тако је мало говорио.{S} Кад 
за и тијеста, лепиња и погача, лонаца с кајмаком, живих и пржених пилића, пастрме и толико «заи 
чне послове као и он.{S} Већ се више не кају сељаци што су је дали у школу, а поп кад је поглед 
ије чуо.{S} Ми смо били њиме задовољни: какав је, такав је — наш је!{S} Не бих га ја овдје ни п 
p> <p>Владика се забезекну:</p> <p>-— А какав тебе гријех мори?</p> <pb n="144" /> <p>Поп слабо 
ком пуна.{S} Прије, још давно, и кад је какав светачац па и петак, нагура се пуна црква жена, а 
 је требала његова памет.</p> <p>Кад је какав тежи случај у судници, одмах трчи по попа, и он т 
тигне.</p> <p>А ек учитељ пред њега као какав капетан:</p> <p>— А што — вели — бијеш ту марву?< 
 забечи:</p> <p>— Каквих хиљаду дуката, каква имања?{S} Немам ја ништа.{S} Њој је истина народ  
 једног питати како се зове, одакле је, каква му је нурија и тако даље, па пита и нашег попа.{S 
 иду сузе.{S} Поздравља се она с нама — каква је, једва да је познаш!{S} А кад коме од нас мома 
се чисто везао језик.{S} Није шала, као каква госпођа!{S} Па какве су јој оне хаљине, па како и 
{S} Није шала, као каква госпођа!{S} Па какве су јој оне хаљине, па како иде!...</p> <p>Сутра д 
зим.{S} Не дај боже смртна случаја, или какве задјевице, шта би оно сироче онда?...{S} Него, бр 
опи.</p> <p>— А онако нијеси, да речеш, каквијех школа учио?</p> <p>— Нијесам никаквијех.</p> < 
ете од школе.{S} Ово је — вели — глава, каквих мало има.{S} Није се она родила да бере кудјељу. 
 дуката.</p> <p>Поп се забечи:</p> <p>— Каквих хиљаду дуката, каква имања?{S} Немам ја ништа.{S 
ди ме!</p> <p>Кмет оде с њиме.</p> <p>— Какво је ово чудо? — рече Остоја Пурешевић.{S} Јал’ је  
змемо добру жену дадиљу, или да га дамо каквој бабињари да га прихрани, док не узмогне само јес 
жем да се дијете даде у школу.</p> <p>— Какву школу?{S} Ко је још видио да женско чељаде иде у  
а кућа, па се само вајкају: «Леле мене! како је дијете ислабило!»</p> <pb n="123" /> <p>— А да, 
ци?</p> <p>— Па ти — вели — имаш имања, како су ми причали, на хиљаду дуката.</p> <p>Поп се заб 
ину. .— Како је све дивно, пуно живота, како је свјеж ваздух!</p> <p>Иконија јој завири у очи п 
ју старост, да се дичиш и поносиш њоме, како се народ дичи и поноси <pb n="101" /> тобом, а све 
Опет ћутање, нико не зна како да почне, како да га тјеши, шта да му каже. — Поп издиже главу и  
 ме сјутра прексјутра свевишњи позвати, како му смијем стати пред лице - и дати рачуна о своме  
 Маре, у коме прича: како јој је самој, како је хтјела да се ухвати за кум-Нинкова кола кад се  
и за кум-Нинкова кола кад се он враћао, како се све крије од госпође за дрва и у шупу, па плаче 
 њене очице, па поче гласно и монотоно, како сва дјеца читају:</p> <p>«Маче војску старац Југ-Б 
а доби поп писмо од Маре, у коме прича: како јој је самој, како је хтјела да се ухвати за кум-Н 
Шта је то, браћо, јесте ли ви хришћани? како је то зло ударило, да је горе него ли у Турској?{S 
лу.</p> <p>Гле!...{S} Нов учитељ!...{S} Како то?</p> <p>Поп се исправи па га стаде гледати.{S}  
не дате под моје старе дане живјети?{S} Како ћу — вели — поћи на небо, гдје ће ме сјутра прексј 
 — рече, а поглед јој упрт у даљину. .— Како је све дивно, пуно живота, како је свјеж ваздух!</ 
безазленим црним очима у попа.</p> <p>— Како сам лијепо сањала, бабо!</p> <p>— А шта си сањала, 
а одведе ми га некрштен човек.</p> <p>— Како то, оче? — рече владика.</p> <p>— Тако, оче владик 
а прстима, а очи му пуне суза:</p> <p>— Како си, оче?</p> <p>Поп се трже и обрте очи на ону стр 
поп Митар скочи на нашег попа:</p> <p>— Како ти да говориш онако пред његовим преосвештенством? 
ика.</p> <p>— А шта ће то њој?</p> <p>— Како шта ће, оче?{S} Друкчији је данас свијет, него што 
а је њено!{S} Је л’ вам право?</p> <p>— Како ти наредиш!</p> <p>— У ковчегу има у једном рупцу  
А што ти, Стјепане, не жањеш?«</p> <p>— Како ћу, оче?</p> <p>— Српом!</p> <p>— Знам, оче; а куд 
— има и матор човјек чему да научи. — А како ти се зове мала?</p> <p>— Мара. -</p> <p>— Да је б 
иш, није луда ова учитељева.</p> <p>— А како ће то ићи? — запита Аксентије Смиљанић учитеља.</p 
 његовим преосвештенством?!</p> <p>— Да како ћу? — рече наш поп. — Онако је све у длаку!{S} Још 
лије трчи по авлији, ваби кокоши, гледа како Мићо изгрће жар из пећи за хљеб, или како сусјед Ђ 
и с кола, па тромо, и као да је бог зна како уморан, приђе столу, гдје је и поп сједио.{S} Не н 
о срце.</p> <p>Опет ћутање, нико не зна како да почне, како да га тјеши, шта да му каже. — Поп  
је то све преко главе претурио, тај зна како најзад и туга малакше; легну њени таласи по срцу и 
пођа!{S} Па какве су јој оне хаљине, па како иде!...</p> <p>Сутра дан устала она, стала на врат 
бог да!{S} Само што нешто сметено прича како се растао с њоме: «Није» вели «ни плакала!» Гдје ћ 
ијех.</p> <p>— А знаш ли правило службе како ваља и «обредословије»?</p> <p>— Ја, оче владико,  
е, па пита и нашег попа.{S} Каже он све како је, и хвали се нама — хвала му! — као <pb n="110"  
тића, и ту је Мару предао.{S} Причао је како у тој кући има много које шта, да ни десето не зна 
ош мало се - види кроз облак од прашине како се кола крећу.</p> <p>Већ окретоше Зебићевим шором 
> <p>— Браћо! — рече поп — ви сви знате како ме је бог благословио и како сам му платио за моје 
ла у Маријином отхрањивању.{S} Видићете како!</p> <pb n="103" /> <p>Лијепо пазе Мару у Глувићев 
и десето не знаш чему је и за што је, и како се човјек може ласно обрукати ако добро не пази.{S 
е би њега старца пустио народ на пут, и како би њему било да остави дијете у Биограду, па да се 
спође за дрва и у шупу, па плаче сама и како, каже, хоће да умре.{S} Не треба ни око тога да се 
риповиједам како смо били као убијени и како је кум Нинко сав поцрвенио, кад послије десет дана 
 сви знате како ме је бог благословио и како сам му платио за моје знане и незнане гријехе.</p> 
ко Мићо изгрће жар из пећи за хљеб, или како сусјед Ђерић прави страшило за птице.{S} Па онда х 
не боре на челу не може човјек ни знати како му је, јер увијек изгледа мргодан и зловољан.</p>  
да владика поче једног по једног питати како се зове, одакле је, каква му је нурија и тако даље 
ије американски плуг и стаде се хвалити како га је учитељ научио.{S} Ал’ кад га забоде у неку к 
игнем друге и тако даље» Можете мислити како нам је било!{S} Али шта ћемо?{S} Попу не смијеш ни 
угој страни иза амбара црне Павлове очи како просијецају ноћни мрак.</p> <p>— Не знам просто шт 
 све прислушкује код капка.{S} Али поши како која недјеља све горе.{S} Мука истина гдјешто и по 
S} Не треба ни око тога да се задржавам како је поп на врат на нос спремио кола за Биоград и с  
овори друго.{S} Што да вам приповиједам како смо били као убијени и како је кум Нинко сав поцрв 
јете не плаче?</p> <p>Што да вам причам како нам је било без ње, што да вам описујем како је си 
нам је било без ње, што да вам описујем како је сиромах поп чисто занесен и често хоће ово, а р 
и да устане око владике, не би ли је он како истргнуо од туд и добавио нама, ма на недјељу дана 
 па ободе коња на муштулук.</p> <p>Било како му драго, владика дође, и наш поп осоколи туна.{S} 
ослије разиђе се дим, и ми га угледасмо како поскочи преко греде, која се пушаше на патосу, па  
 по ново пушке у нашем селу, и видјесмо како се црвени небо.</p> <p>— У село! у село! — чу се с 
<p>Дуго гледа мирну и безбрижну савјест како спава.{S} Стаде под икону и помоли се богу, па одв 
родно је и било.</p> <p>Поодавно је већ како поп не може да махне косом ни да закопа мотиком, а 
ти брава и набавити аков ракије, а знаш како сам страдао.</p> <p>— А ти узми које црквено марви 
цијелога села по поповој кући.{S} Ту је камара сирчева, колача од пекмеза и тијеста, лепиња и п 
 поп.</p> <p>— Ево ме!</p> <p>— Знам! а камо се у цркву да пјеваш?</p> <p>— Нијесам пијан да пј 
 у мојој кући, гдје нема ни преслице, а камо ли разбоја?{S} А и Иконија је остарјела, да се јед 
 па оста сједећи на кревету.</p> <p>— А камо се ти, учитељу? — рече поп.</p> <p>— Ево ме!</p> < 
 поп у постељи.{S} Собу је освјетљивало кандило, које је горјело пред школом.{S} Да је у тај па 
че владико, држати више простих попова, као ја што сам... што сам био... — Ућута и исхракну се, 
вршину дотиче само још писмо од милога, као ластино крило мирно огледало воде.</p> <p>Дан за да 
олу, али она је била подчињена значаја, као што је ћата у судници.{S} Она је служила цркви и се 
n="102" /> управо школа, била је ниска, као и цијела кућа.{S} Врата од ње гледала су у школску  
има се чисто везао језик.{S} Није шала, као каква госпођа!{S} Па какве су јој оне хаљине, па ка 
<p>И вјерујте, људи, у нашем селу нема, као у другима, ама ни једне главе која светкује петак.< 
it="subSection" /> <p>Ноћ је била црна, као мало која њена друга.{S} Нигдје се ништа не миче, с 
ку крчевину, а плуг пуче на двије поле, као да је од леда.{S} Псује Јеротије што му на уста дођ 
љубити дијете и најзад је Нинко понесе, као да су јој двије године.{S} Рече јој да се прекрсти, 
ш, куме, и ти, брат-Станоје!{S} Дијете, као што видите, расте хвала богу и напредује.{S} Још ма 
Наслони се на врљике, а из попове куће, као мјесечев зрак, лако се креће друга слика у дугим ха 
шао босоног.{S} Оно добра што су имали, као што рекох нијесу рачунали у своје, већ у народно.{S 
сељаци с попом па одоше, а он оста сам, као сухо дрво, и на срце му паде туга.</p> <p>Дуго се о 
гледа по народу.{S} Махну слабо главом, као да рекне »с богом« и пријеђе преко пута.{S} Отвори  
pb n="144" /> <p>Поп слабо махну руком, као да му приђемо.{S} Владика сједе на столицу до креве 
ијечима, а свакоме пуно срце и лако му, као да се окупао.</p> <p>Тако је он дјеловао.{S} Никад  
 варош, у Биоград.</p> <p>Попа штрецну, као да га неко ножем удари.</p> <p>— Зар да се одвојим  
 како је, и хвали се нама — хвала му! — као <pb n="110" /> својом дјецом.{S} Онда, веле, рече с 
ле низ плећа.</p> <p>Ми се склонисмо, а као да нас пушка по сред срца удари.{S} Она корачи једа 
ј! не задржавај се!»</p> <p>Марина соба као рај.{S} Прозори закићени липовим гранама, под греди 
оку.{S} Пуца врљика, а разбијених глава као бундева.{S} Сваки дан све горе, и кмет већ био пору 
, ако дозволите, да се дијете васпитава као варошка дјеца, јер ово, ви видите и тако, мислим, н 
е:</p> <pb n="107" /> <p>— Гледаћемо га као своје!</p> <p>Поп настави:</p> <p>— Смртни смо људи 
у, док је оно још за сисе!{S} Пазићу га као своје!</p> <p>— Ако је с твојим благословом, попо,  
уд стигне.</p> <p>А ек учитељ пред њега као какав капетан:</p> <p>— А што — вели — бијеш ту мар 
 /> <p>На прагу се показа Мара, блиједа као смрт, убијена кишом и временом, сва мокра, а распле 
ла развуче лице, трже се једном, и онда као да се осмјехну и као да отвори мало руку, кад јој И 
и, па срче млијеко из ћасе.{S} Поп хода као и прије по селу, али је расијан и све се труди да с 
та што боље умије.{S} Каже да је весела као птица, и да је људи, код којих је, пазе, да не може 
ре коњске плоче, да се мало гигају кола као на »вендерима« и да се попу »не труцка зорли«.</p>  
поп.</p> <p>Учитељ занесе објема ногама као рукуницама, па их спусти низ кревет.{S} Тури кажипу 
кочи на једну врбу до самог шљемена, па као бјесомучан и не знајући шта ради, стаде лупати сјек 
 <p>Жене једна по једна њега у руку, па као гуске једна за другом на капију.{S} И млађи свијет  
буса, јер Мара сврши све научне послове као и он.{S} Већ се више не кају сељаци што су је дали  
реко јаруге! — викну гомила, и све наже као јато чворака на траг.</p> <p>— Овуда!{S} Овуда ћемо 
 и кад год је ко хвали, а њему иду сузе као маломе дјетету.{S} Са свим већ остарио, обневидио и 
вени.{S} Искупи се доста свијета, па је као младу одведосмо поповој <pb n="133" /> кући.{S} Поп 
а обрашчиће, и кад што проговори, то је као у некаквом заносу.</p> <pb n="116" /> <p>— Да бог д 
ко себе, па кад их упре у попа, њему је као да га полијева неким животворним балсамом.</p> <p>— 
— Четири године!</p> <p>Поп преблиједје као крпа и разрогачи очи; — Шта се то по богу толико уч 
 ван себе лежао у колима, скочи на поље као момак од двадесет година.{S} У очима му нешто страш 
 шором.{S} Неколико коњаника пролетјеше као стријела.{S} И ја се стрпах у једна кола.{S} Изађос 
и носа лоптила му је крв, а ноге висише као мртве.{S} Још је дисао.{S} Намазасмо му уљем изгорј 
јек неспретно скочи с кола, па тромо, и као да је бог зна како уморан, приђе столу, гдје је и п 
{S} Озбиљне, црне, продиру ти у душу, и као да те нешто питају.{S} Ја знам кад се деси да сам с 
ру иза цигаре.{S} Гледа само око себе и као да није весео.{S} А са оне боре на челу не може чов 
 нешто кроз главу.{S} Скочи с клупице и као да се насмјехну, а у исти пар чу дреку малога <pb n 
вонаре стајао је наслоњен Павао Ђерић и као соко гледа у помрчину.</p> <p>У тај пар из школске  
 се једном, и онда као да се осмјехну и као да отвори мало руку, кад јој Иконија тури у њу вошт 
се још јаче, игра се прутићем и пролази као мимо турско гробље.</p> <p>Ко зна за што он тако чи 
 очи:</p> <p>— Зар не видиш да је сваки као пуце, апостола му његова?{S} Па да га не бијем! — П 
ња је мало издигнута, те се виде бијели као снијег зуби, мало искривљени као плот који је посрн 
} Што да вам приповиједам како смо били као убијени и како је кум Нинко сав поцрвенио, кад посл 
 га обасјало јутрење сунце, те се цакли као полелеј у варошкој цркви.{S} На букви кликће дјетли 
 таван дохватило; а у школи се свијетли као у по дана.{S} У један пут загрмје попов глас:</p> < 
ад с богом ратовати!«</p> <p>Дршћемо ми као прутови — није шала оне божје ријечи, а пријети кле 
бијели као снијег зуби, мало искривљени као плот који је посрнуо.{S} Лице му је поблиједо ал’ н 
 праском груну о земљу, и све се начини као велико огњиште.{S} Однијесмо попа његовој кући.{S}  
 Нинковој или Глувићевој кући.{S} А они као да им је владика дошао: завирују је са свих страна  
рекао би човјек: сад ће испасти, а коњи као хале!{S} Скида народ капе куда поп прође, а свакоме 
у крв на очи; оне су влажне и лице гори као у грозници.</p> <p>А кад мрак притисне земљу, неко  
расте неће се писма тако ријетко писати као сада, него ће сваки човјек морати писати писма.{S}  
села узела дијете за руку, а тек учитељ као из мртвих:</p> <p>— Молим вас, браћо, и ви, господи 
, па крепко, милостивно и ситно, весело као сватовска пјесма, па тужно као опијело.{S} А она га 
, весело као сватовска пјесма, па тужно као опијело.{S} А она га слуша, слуша, и поглед јој лут 
ети му Мару.{S} Граја се дигла, и силно као оркан креће се маса Зебићевим шором.{S} Неколико ко 
моја глава цареву плаћа.</p> <p>И у час као неким чудом сви неодољиво зажељеше ухватити учитеља 
шта више не виђаше од дима.</p> <p>Опет као да се чује попов глас, али је загушен и не разбирај 
зим на златним колима; па се све љуљају као владичина!</p> <p>— Па сад ћеш, ћери, у име бога у  
попа, још већма зачкиљи, а бора на челу као да још дубља дође.</p> <p>Онда се опет лијевим раме 
светитељу Саво«... -</p> <p>Бинко цикну као гуја, кад угледа попа:</p> <p>— Спасавајте кума, ак 
а, а Павао се наљутио, поцрвенио у лицу као паприка, виче на волове и дере ајдамаком куд стигне 
твоју бригу.</p> <p>Он иде даље а ковач као опарен трчи поповој кући и стеже шину.{S} Набавља з 
 земље, па завирује прстић, који је још као дијете порезала и који јој је Иконија боквицом прев 
ота лик дјететов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њеним обрашчићима.{S} И 
 дјететов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њеним обрашчићима.{S} И таман  
о гдје-гдје што шкрипне ђерам или лупне капак од прозора.{S} Кокоши ваде главу испод крила, али 
спасти, а коњи као хале!{S} Скида народ капе куда поп прође, а свакоме пуно срце.{S} Није шала, 
ио дан је у школи, а ноћу шије поповске капе и шаље у варош.{S} Једва да је што више знао од он 
и и нехотице сви поустајаше и поскидаше капе, Нинко отпоче:</p> <p>— Куме мој и оче, сретна да  
</p> <p>А ек учитељ пред њега као какав капетан:</p> <p>— А што — вели — бијеш ту марву?</p> <p 
једишта.{S} Поп изађе на <pb n="117" /> капију, у селу је још све било мирно; само гдје-гдје шт 
у руку, па као гуске једна за другом на капију.{S} И млађи свијет оде.{S} Иконија сама оста у с 
у једног попенду, који је још с два три капиталиста притиснуо пола села, а све благочастивим на 
благочастивим намјештањем.{S} Он с овим капиталистима експлоатише сељака — подржава га све јаче 
е сам по дворишту а све прислушкује код капка.{S} Али поши како која недјеља све горе.{S} Мука  
а, а на бијелим трепавицама час по виси капљица, којом душа роси, кад јој се мркне и кад свањуј 
а спрам врата још нијесу испариле кишне капљице, па га обасјало јутрење сунце, те се цакли као  
п нагнуо главу, а од милина све му сузе капљу у тањир.</p> <p>Послије је владика питао шта је у 
 даде куму Нинку.{S} Он узе чашу, скиде капу и устаде, а сељаци и нехотице сви поустајаше и пос 
} И кочијаш се исправи у колима и скиде капу.</p> <p>Поп га отпоздрави:</p> <p>— Добро си поран 
 кући част и поштење! — ту учитељ скиде капу и поклони се кум-Нинку. — А ја мислим и кажем да с 
е, и учитељ је читаве двије недјеље шио капу, и дотјеривао што је боље умио.{S} Кад поп сједе у 
леда кмета најприје у опанке, па онда у капу.</p> <p>— Нећу — веди, — хајде ме води!</p> <p>— А 
пишући и говорећи, упропастио сам своју каријеру и спао на то да будем учитељ!...{S} Овдје су с 
ога, истом поп подијели нафору, а једне каруце рррр! па стадоше пред цркву.{S} Скочи један што  
о, ни кочијаш.</p> <p>Коњи све крупније касају и она наслони главу на Нинкове прси, па неутјешн 
ишке и привуче га к себи, а коњи почеше касати.{S} Мара се окрете оцу, и престрављено викну: «Н 
 <p>— Добар кочијаш по доктора, а добар катана по владику!</p> <p>Двоја троја кола у највећем т 
е резу за затвор и предложио да се купи катанац, а поп једне надјеље стаде пред олтар па отпоче 
да проговоре, али се загрцнули, па само кашљуцају.</p> <p>Поћута поп и одмори се, па онда устеж 
соби запишта.{S} Не поздрави се он ни с ким, већ поводећи се уђе у собу гдје је дијете било.{S} 
<p>— Не може ништа бити.{S} Пукла му је кичма!</p> <p>Он оде, а владика се врати у собу.</p> <p 
 Мара устала.{S} Пред зору је била лака киша.{S} Земља бјеше свуда влажна, а са дуда спрам врат 
е у трбух.</p> <p>Онда се спусти грозна киша.{S} Из грдне гомиле жеравице гдје је била школа су 
са дуда спрам врата још нијесу испариле кишне капљице, па га обасјало јутрење сунце, те се цакл 
 показа Мара, блиједа као смрт, убијена кишом и временом, сва мокра, а расплетене јој косе пале 
 Ја те не видјех ни да се крстиш, ни да клањаш.{S} Не знам само чивутскога закона.</p> <p>Ту он 
— није шала оне божје ријечи, а пријети клетвом.{S} Осврће се народ и тражи очима њих четворицу 
га <pb n="97" /> дјетета из собе.{S} Он клече на траву и узе се молити богу.</p> <p>Још није по 
аном, недјеља за недјељом, па и мјесеци клизе неосјетно.{S} Што прође изгледа да је мало час би 
о полелеј у варошкој цркви.{S} На букви кликће дјетлић, а са ораха му се одзива жуња.{S} Сунце  
поп сједио.{S} Не назва бога, само мало климну главом.</p> <p>— Је ли овдје кмет?</p> <p>Ми пом 
 хтјесмо сазивати дјеце.</p> <p>Попа се клони, да је чудо.{S} Већ је недјељу дана, а с њиме ниј 
едан сто из суднице, поред њега дугачка клупа и неколико троногих столица.{S} Засјели старији љ 
н пут сину нешто кроз главу.{S} Скочи с клупице и као да се насмјехну, а у исти пар чу дреку ма 
ке положи на сто.{S} Заврати се мало на клупицу, а главу нешто искриви на десну страну и поглед 
да свиће први дан Духова.{S} Сио поп на клупицу у авлији, турио сиједу главу у руке, па се не м 
шуље и убрусе.</p> <p>Жене посједају на клупу под орах, милују Мару и плачу, а она уплашено иде 
арише некакви болови у крста и све се у клупче савија.{S} Сједи поп крај постеље и не одмиче се 
 овом су ковчегу овдје народни новци, а кључ је на трпези, под плаштаницом — зна Мићо!{S} Унутр 
, сједају на кола и трче изван села.{S} Кмет се помамио:</p> <p>— Живог или мртвог! — дере се о 
рак.{S} У даљини опазисмо нека кола.{S} Кмет погледа на ону страну, зачкиљи очима и труди се да 
га у кревет.{S} Он се није разбирао.{S} Кмет викну скупљеном народу:</p> <p>— Добар кочијаш по  
исмо да је нов ћата, па поустајасмо.{S} Кмет скочи:</p> <p>— Ја сам, господине!</p> <p>Господин 
ов спахилук.{S} Заповиједао је кмету, а кмет селу.{S} Није имао пандура, али нико није могао ни 
ало климну главом.</p> <p>— Је ли овдје кмет?</p> <p>Ми помислисмо да је нов ћата, па поустајас 
м, попо, ја велим тако је добро, — рене кмет.</p> <p>— Нека је с божјим благословом!</p> <p>Ико 
<p>— Ама сједи, да пијеш штогод! — рече кмет.</p> <p>— Нећу ништа — рече он оштро, а врх оне бо 
ња...</p> <p>— Не би било рђаво! — рече кмет. — Шта велиш ти, оче, и ви, браћо?</p> <p>— Па да  
а као бундева.{S} Сваки дан све горе, и кмет већ био поручио Циганину да скује резу за затвор и 
који се прије не хтјеше ни погледати, и кмет истави колац, којим је био подупро врата од буваре 
ло и тури му под главу дукат.{S} За њим кмет, за кметом Аксентије Смиљанић а за њима сви остали 
> <p>— Сједи, човјече! — рече ослобођен кмет.{S} Није сабља за вратом.</p> <p>Учитељ се насмија 
е још двије преко ње, — води ме!</p> <p>Кмет оде с њиме.</p> <p>— Какво је ово чудо? — рече Ост 
ерај у обор, па им подај кукуруза.{S} А кмета поздрави нек’ закаже селу да пази на те свиње; је 
у се затвори, а онијем другијем погледа кмета најприје у опанке, па онда у капу.</p> <p>— Нећу  
 Аксентија Смиљанића, Станоја Глувића и кмета.</p> <p>— Браћо — вели, — тако ми се све допада д 
ури у уста и наокришке, а све гледајући кмета, приђе столу; заврати шешир, наже се према попу и 
Ја, велим, господин-попо, и ви, господо кметови и кумови, да није право да се дијете код толико 
 код цркве све.{S} Истом поп исприча, и кметовима и старијим људима, сви присташе, и кум-Нинков 
 му под главу дукат.{S} За њим кмет, за кметом Аксентије Смиљанић а за њима сви остали по реду  
 било попов спахилук.{S} Заповиједао је кмету, а кмет селу.{S} Није имао пандура, али нико није 
 <p>Онда се опет лијевим раменом окрете кмету:</p> <p>— Гдје је овдје школа?</p> <p>— Ту је, го 
, ал’ он не хтједе сјести већ опет вели кмету:.</p> <p>— Дела брже! уморан сам.{S} Отвори школу 
о важно да бесједи <pb n="94" /> поручи кмету да зовне још људе, којих ће се највише тицати бес 
не зна од колико се руку може читати та књига.</p> <p>Дани измичу, Мара је цар села.{S} Свакоме 
е мисли и сам поклонио!{S} Велика је то књига!{S} Ко њу чита, тај се ближи богу!</p> <pb n="135 
> <p>Сјела једном под орах.{S} Плете, а књигу метнула преда се у крило; намргодила очице и чита 
<p>Па опет се извали на кревет и отвори књигу.</p> <pb n="129" /> <p>Поп се прекрсти, па натраш 
гне, издигне главу, уђе у собу и отвори књигу.</p> <p>Или хода по пољу.{S} Запјева славуј поист 
, па опет у један пут утре очи, дохвати књигу, тресне о сто, отвори, па навали читати.</p> <p>С 
их спусти низ кревет.{S} Тури кажипут у књигу, па је метну у крило.{S} Поклони се мало пут попа 
p>— Умијем.</p> <p>Владика донесе једну књигу, па је даде Мари да чита.{S} Она отвори у сриједи 
врло лијепо! — рече владика.{S} Узми ту књигу па читај код куће!</p> <p>— На поклон? — рече Мар 
iv> <div type="titlepage"> <p>46 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАГРАДА 46</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Л. К. ЛАЗА 
ође и кад се он даде да га учи које ко, ко није ни орао ни копао.{S} Тако и он остави учитеља с 
сам поклонио!{S} Велика је то књига!{S} Ко њу чита, тај се ближи богу!</p> <pb n="135" /> <p>Да 
још дијете!</p> <p>То бјеше препона.{S} Ко може стегнути срце, па сада пробудити дијете?</p> <p 
забран са шарамповом Марин Шарампов.{S} Ко не вјерује нека пита само кога из мог села.</p> <p>К 
 више рачунали сеоску дјецу у своју.{S} Ко није имао чарапа, требао је само недјељом проћи поре 
а, а наш поп, веле, сједио у зачељу.{S} Ко ће с нама!{S} Послије ручка, веле, разиђе се свијет  
.</p> <p>Ко зна за што он тако чини?{S} Ко зна шта је поп о њему мислио?</p> <p>И тако се учите 
 даде у школу.</p> <p>— Какву школу?{S} Ко је још видио да женско чељаде иде у школу?</p> <p>—  
а...»</p> <p>— Стани! — рече владика. — Ко је то Југ Богдан?</p> <pb n="113" /> <p>— Није, он ж 
 Није то позната пјесма, није ни игра — ко ће га знати шта је то!{S} Па је онда тресне о ледину 
а га крстимо! — рекоше сељаци.</p> <p>— Ко ће бити кум?</p> <p>Међу сељацима наста жагор, али у 
:</p> <p>— Побјеже! — рече он.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Учитељ!</p> <p>Поп дахну душом:</p> <p>— С 
ости морамо оставити свој завичај.{S} А ко је то све преко главе претурио, тај зна како најзад  
рану, зачкиљи очима и труди се да позна ко је.{S} У један пут пљесну рукама:</p> <p>— Мара!</p> 
ла сам ко ја у некој великој вароши, па ко неке велике, велике куће; па ко ја се возим на златн 
оши, па ко неке велике, велике куће; па ко ја се возим на златним колима; па се све љуљају као  
погледа уздиже очи к небу, и кад год је ко хвали, а њему иду сузе као маломе дјетету.{S} Са сви 
ће се највише тицати бесједа.{S} Ако је ко учинио што рђаво, а он га у цркви пред цијелим народ 
та дође и кад се он даде да га учи које ко, ко није ни орао ни копао.{S} Тако и он остави учите 
у; питасмо узбуњене сељаке: не видје ли ко шта? — нико нам ништа не умједе казати.</p> <p>— Оти 
род.{S} Уставише се кола.{S} Гледамо ми ко ће то бити.</p> <p>Господин човјек неспретно скочи с 
и тихо шапућу.{S} Нико то не види, нити ко опажа на другој страни иза амбара црне Павлове очи к 
та си сањала, ћери?</p> <p>— Сањала сам ко ја у некој великој вароши, па ко неке велике, велике 
видим шта ће село рећи.</p> <p>А у селу ко смије рећи што против владичине воље и ријечи?{S} Ни 
 пролази као мимо турско гробље.</p> <p>Ко зна за што он тако чини?{S} Ко зна шта је поп о њему 
сломио ребро, и то све око неке сипљиве кобиле.{S} Па шта ћете ви у овом храму кад тако радите? 
н пут иде он полако поред ковачнице.{S} Ковач је нешто теретно радио, сав мокар од зноја, залиј 
дим и твоју бригу.</p> <p>Он иде даље а ковач као опарен трчи поповој кући и стеже шину.{S} Наб 
ед механом?</p> <p>— Благослови! — каже ковач и иде руци, — а шта ћу кад немам посла?</p> <p>—  
тао ту?</p> <p>— Што сам уморан, — рече ковач.</p> <p>— Знам; а што си стао на промаху?</p> <p> 
 вјетар кроз ковачницу, и хлади знојава ковача.</p> <p>Кад учитељ дође на поред њега, а он се о 
м крајем уста и једним оком.{S} Погледа ковача још један пут, не рече му ништа.{S} Само се зави 
ла му шина на точковима, а он нађе Пера ковача гдје сједи пред крчмом:</p> <p>— Зар ти — вели — 
није с њим дружио, осим једног Јеротија Ковачевића, који га је заклањао и бранио.{S} Тај је Јер 
е.</p> <p>Један пут иде он полако поред ковачнице.{S} Ковач је нешто теретно радио, сав мокар о 
а за широка леђа, а он стао на врата од ковачнице па духа.{S} На спрам тих врата друга су, те т 
а друга су, те тако се игра вјетар кроз ковачницу, и хлади знојава ковача.</p> <p>Кад учитељ до 
S} Мићо донио скоро из вароши шарен нов ковчег и у њега трпа Иконија силне чарапе, кошуље и убр 
 рукавом сузу.</p> <p>Мићо изнесе Марин ковчег и тури га у сијено под предње сједиште.{S} Поп п 
апа, кошуља, убруса и других ствари пун ковчег.</p> <p>Кад јој се навршила година и девет мјесе 
о?</p> <p>— Како ти наредиш!</p> <p>— У ковчегу има у једном рупцу завезано шест и по дуката, ч 
 <p>— Прије свега, браћо, ево у овом су ковчегу овдје народни новци, а кључ је на трпези, под п 
токо: кога сам крстио није се потурчио, кога сам вјенчао није се раставио, а кога сам опојао ни 
ладико, што рекао неки стари поп Стоко: кога сам крстио није се потурчио, кога сам вјенчао није 
о, кога сам вјенчао није се раставио, а кога сам опојао није се повампирио.</p> <p>Поп Митар по 
Чудно она оскаче на младом лицу, у сред кога сједи мало кукаст нос, а под њиме малени густи брч 
гао у варош, прича Јанко Радуловић, код кога ми купујемо со, и што му је кућа до владичина двор 
рампов.{S} Ко не вјерује нека пита само кога из мог села.</p> <p>Кад се навршише три године, и  
о да ове године о распусту иде госпођа, код које је Мара, у Беч, па хоће и њу да поведе.{S} Вла 
е да је весела као птица, и да је људи, код којих је, пазе, да не може боље бити: «Не слази» ве 
 стигао у варош, прича Јанко Радуловић, код кога ми купујемо со, и што му је кућа до владичина  
увић.</p> <p>— Јок! — каже кум Нинко. — Код тебе је била скоро двије године, а код мене једном  
 Код тебе је била скоро двије године, а код мене једном <pb n="104" /> у недјељи.{S} Него дајте 
</p> <pb n="106" /> <p>И тако Мара оста код оца, а пође у школу.</p> <p>На једно по године посл 
није у њу пљунуо.{S} Послије, каже, све код тог професора, нудили му да наспе чорбу себи у тањи 
} Иде сам по дворишту а све прислушкује код капка.{S} Али поши како која недјеља све горе.{S} М 
енама да изађу, а сам оста неко вријеме код дјетета.{S} Чудно да дијете, чим осјети његову брад 
ви и кумови, да није право да се дијете код толиког свог имања потуца по туђим кућама.</p> <p>П 
 богу паметна су ми и чељад, имаће се и код мене чему научити.</p> <p>— Хвала ти, куме! — рече  
свијет мало по мало, само осташе попови код владике.</p> <p>Онда владика поче једног по једног  
не наук!</p> <p>Али сјутра се промијени код цркве све.{S} Истом поп исприча, и кметовима и стар 
е опет попу.</p> <p>Она је расла у кући код оца до своје осме године.{S} Једног вечера сједи по 
рече владика.{S} Узми ту књигу па читај код куће!</p> <p>— На поклон? — рече Мара изненађена.</ 
јеља послије подне.{S} Народ се искупио код записа.{S} Изнијели један сто из суднице, поред њег 
> <p>— Лијепо, кажем, дијете ће у школу код мене с другом дјецом научити читати и писати, па не 
часа намири, да је сваком право.</p> <p>Код куће је живио скромно и по старински.{S} Попадија г 
евке.{S} Поп гологлав потрча пред кола, која се уставише, раширио руке и рида, а вјетрић му се  
 састају а међ’ њима једна дубока бора, која се ни онда не изједначи, кад господин човјек затур 
 га угледасмо како поскочи преко греде, која се пушаше на патосу, па пође вратима.</p> <pb n="1 
Ал’ господин дохвати кутију са жигицама која је пред попом стајала и брзо трже руку назад.{S} И 
ијеве стране била су још једна мања, на која је учитељ улазио.{S} У њој увијек удара на прашину 
који је начињен од кухинских врата, под која је подметнуто на четири краја по пет-шест цигаља.{ 
нема, као у другима, ама ни једне главе која светкује петак.</p> <p>А недјељом црква, рекох вам 
прислушкује код капка.{S} Али поши како која недјеља све горе.{S} Мука истина гдјешто и попусти 
ction" /> <p>Ноћ је била црна, као мало која њена друга.{S} Нигдје се ништа не миче, само совуљ 
 на јалово прође, или да он узима власт која му не приличи.</p> <p>Стјепану, што иде у раскорак 
 четврт сахата изведоше плачући дијете, које се и само купало у сузама.</p> <p>— А шта балите в 
ст нос, а под њиме малени густи брчићи, које је он на обје стране рашчешљао, те су на крајевима 
стељи.{S} Собу је освјетљивало кандило, које је горјело пред школом.{S} Да је у тај пар Иконија 
и другу.{S} Тако га ни жене не сметају, које су сваки час обилазиле Мару, водиле је својим кућа 
и у кухину и тјера Иконију да јој прича које шта.{S} Послије трчи по авлији, ваби кокоши, гледа 
 ове године о распусту иде госпођа, код које је Мара, у Беч, па хоће и њу да поведе.{S} Владичи 
и!» Тако опет наступи вјечност, послије које ће зар и нама гранути сунце.</p> <p>Међу тијем миј 
n="118" /> <p>Кум Нинко погледа у сунце које се помоли.</p> <p>— Осваја дан — рече, — ја велим  
о, само у будућности види вјечност срце које чека.{S} Кад је пошљедњи мјесец школске године, не 
ако и поднијети?</p> <p>Ту они говорише које о чем, а највише о путу и о Мари.{S} Много поп сав 
аш како сам страдао.</p> <p>— А ти узми које црквено марвинче, а зар ће бити и што ракије, па с 
на уста дође и кад се он даде да га учи које ко, ко није ни орао ни копао.{S} Тако и он остави  
{S} Причао је како у тој кући има много које шта, да ни десето не знаш чему је и за што је, и к 
 сељаци да пише писма њиховим својтама, који су у војсци.{S} И попа она одмјењује ондје гдје тр 
ућом, кум Нинко попушта штрањге коњима, који се пуше у свјежем јесењем јутру.{S} Кочијаш се исп 
и:</p> <p>— Ни ви, браћо, узимати попа, који није учеван.{S} Школу одмах зидајте и дјецу учите. 
ружио, осим једног Јеротија Ковачевића, који га је заклањао и бранио.{S} Тај је Јеротије чак и  
онију Маркову.</p> <p>Поп разбуди Мића, који у скок оде баба-Иконијиној кући, а сам се опет вра 
Ја сам се — вели поп — учио у мога оца, који је поповао у стара времена, па кад га убише Турци, 
рла поглед у светога Саву, онога истог, који је и у старој школи стајао.</p> <p>Познао сам је.< 
ћу тањир од два лица.{S} Не волим људе, који што хоће не могу, а што могу неће.{S} Или -— или!. 
а те свега језа подиђе.{S} Било нас је, који смо мислили да је помјерио памећу.</p> <p>— Воду!  
у с врљиком, па да му пребије голијени, који се од вас усуди ступити ногом на ову свету земљу.{ 
 службе: цмок!{S} Поздрављају се и они, који се прије не хтјеше ни погледати, и кмет истави кол 
S} Сва им је послуга био Мићо црквењак, који се такође рачунао у нешто што припада цркви и селу 
а попове собе, па леже.</p> <p>Кад сан, који не може растјерати никаква брига дјетињег доба, са 
овијетку и све то само би онај разумио, који је своје рођено морао послати у туђину, или који ј 
 час чекамо кад ће планути.</p> <p>Поп, који је до то доба ван себе лежао у колима, скочи на по 
да скочи још преко прага, а Бурмазевић, који је стајао са стране и не видећи попа, маче сјекиро 
е с малом пушком старац Матија Ђенадић, који је, веле, још под Милошем ратовао.</p> <p>— У помо 
е боквицу из земље, па завирује прстић, који је још као дијете порезала и који јој је Иконија б 
ече он, а очима показа на светога Саву, који му је лежао на прсима.</p> <p>Опет жељно гледа њен 
луп и затуцан!{S} Имају једног попенду, који је још с два три капиталиста притиснуо пола села,  
} Кад уђе у собу, а он лежи на кревету, који је начињен од кухинских врата, под која је подметн 
вакога избрисати из протокола крштених, који од сад не буде петком радио.</p> <p>И вјерујте, љу 
још нестрпљиво ишчекиваше мио владалац, који и не сањаше о својој моћи над нашим срцима.</p> <p 
оље.</p> <p>Учитељ је био један кројач, који је страдао, врло миран и вриједан човјек.{S} Цио д 
аром је много што шта говорио.</p> <p>— Који је оно светац? — рече он њој, па показа прстом на  
/p> <p>Учитељ зачкиљи очима:</p> <p>— А који сам ја?</p> <p>— Чивутин, — Рече Павао. — Ја те не 
тељ остави нас — оде сиромах на пут, на који се иде затворенијих очију.{S} Бог да му душу прост 
 разговорити, јер се не враћа с пута на који полазим.{S} Не дај боже смртна случаја, или какве  
ом дому.{S} Нађе се и некакав шаљивчина који наздрави »црквеној попадији«, али Крста Замлата ис 
} Дођоше жене и људи из сусједства, а и који су даље сједили.{S} Још једно по сахата а авлија б 
стић, који је још као дијете порезала и који јој је Иконија боквицом превијала.{S} Гледа листић 
 чиме прихранити, да је не дај боже, ви који...{S} Чекајте док свршим!{S} Тако сам ја срачунао  
воје рођено морао послати у туђину, или који је сам у својој младости морамо оставити свој зави 
едај свога посла!{S} Знам ја тебе добро који си ти!</p> <p>Учитељ зачкиљи очима:</p> <p>— А кој 
о снијег зуби, мало искривљени као плот који је посрнуо.{S} Лице му је поблиједо ал’ не мршаво, 
ре, гдје је глава, цакле се очи, и ма у који крај школе да станеш, увијек гледају у тебе.{S} Оз 
јеше ни погледати, и кмет истави колац, којим је био подупро врата од буваре. — Говори народ о  
 свијет настао.{S} Дође учеван човјек с којим ја нијесам смио ни говорити.{S} Видим да му не ва 
"94" /> поручи кмету да зовне још људе, којих ће се највише тицати бесједа.{S} Ако је ко учинио 
 је весела као птица, и да је људи, код којих је, пазе, да не може боље бити: «Не слази» вели « 
једна мала за учитеља и једна кухина, у којој је и фамилијаз спавао.{S} Главна соба, <pb n="102 
ијелим трепавицама час по виси капљица, којом душа роси, кад јој се мркне и кад свањује.</p> <p 
намјестити.{S} Имам и ја неку цркавицу, коју сам за школу одредио, а — вели — не знам боље прил 
аљада својствена њеним годинама и школи коју је учила.{S} Ходећи тако састајала се и с учитељем 
 је сеоско »наше«.{S} Могао је он ући у коју хоћеш кућу, узети што је хтио — нико му неће ни ри 
не ђерам или лупне капак од прозора.{S} Кокоши ваде главу испод крила, али још не скачу са сјед 
је шта.{S} Послије трчи по авлији, ваби кокоши, гледа како Мићо изгрће жар из пећи за хљеб, или 
о је хтјела да се ухвати за кум-Нинкова кола кад се он враћао, како се све крије од госпође за  
 Сваки дан ишчекивасмо Марину поруку за кола.{S} Али дође и Петров дан, а писма од ње нема.{S}  
аблиста од истока.{S} Стадоше још двоја кола пред попову кућу.{S} Дођоше жене и људи из сусједс 
р катана по владику!</p> <p>Двоја троја кола у највећем трку полетјеше, а Војин Арнаутовић забо 
е хвата мрак.{S} У даљини опазисмо нека кола.{S} Кмет погледа на ону страну, зачкиљи очима и тр 
ру.{S} Једног дана и кум Нинко сједе на кола па у име бога оде у Биоград, а весео народ само је 
м јесењем јутру.{S} Кочијаш се испео на кола, па ногом потурује сијено под сједишта.{S} Поп иза 
S} Али старији бацају пушке, сједају на кола и трче изван села.{S} Кмет се помамио:</p> <p>— Жи 
тај пар из школске авлије изађоше једна кола, па готово трком пођоше улицом.</p> <p>Павао опали 
као стријела.{S} И ја се стрпах у једна кола.{S} Изађосмо из села, стизасмо људе, стизасмо и ст 
</p> <p>А друмом за наше село иду једна кола и у њима један господин човјек.{S} Чудан мало на п 
посла?</p> <p>— А јеси ли видио црквена кола и шину на точковима?</p> <p>— Нијесам, оче!</p> <p 
 узе са собом.{S} Гигају се, брате, она кола, рекао би човјек: сад ће испасти, а коњи као хале! 
уна људи, а пред кућом више од десетора кола, а Мара — још спава.</p> <pb n="118" /> <p>Кум Нин 
двоцијевке.{S} Поп гологлав потрча пред кола, која се уставише, раширио руке и рида, а вјетрић  
хајд’, па право у народ.{S} Уставише се кола.{S} Гледамо ми ко ће то бити.</p> <p>Господин човј 
се - види кроз облак од прашине како се кола крећу.</p> <p>Већ окретоше Зебићевим шором, а поп  
 Овуда ћемо га пресрести!</p> <p>Звркте кола и пуцају осовине, а одлијећу наплаци и коњске плоч 
S} И кад чу гдје пред његову кућу сташе кола, устаде и изађе на поље.</p> <p>Пред кућом, кум Ни 
и: благослови ме!</p> <p>Она се наже из кола попу, и пружи руку:</p> <p>— Благослови ме, бабо!  
</p> <p>Коњи пођоше.{S} Поп пристаде уз кола и загрли се у ходу с кум-Нинком, па рече:</p> <p>— 
авам како је поп на врат на нос спремио кола за Биоград и с тим писмом отрчао владици. — Све то 
</p> <p>За њима пристадоше још неколико кола.</p> <p>Народ се искупио.{S} Чудно да млађи људи,  
ишао до врата, и помогао попу да сиђе с кола, па му није дао ни руке, него се с њиме, вели, у л 
p> <p>Господин човјек неспретно скочи с кола, па тромо, и као да је бог зна како уморан, приђе  
, стизасмо људе, стизасмо и стизаху нас кола, и цио тај урнебес креташе се једним правцем.</p>  
 с мјеста и не одваја очију.{S} Кад већ кола замакоше, поп обриса очи и погледа по народу.{S} М 
!</p> <p>Двојица тројица метнуше попа у кола.{S} Посједаше још њих неколико оружаних, а Павао ш 
ао што је боље умио.{S} Кад поп сједе у кола пред нашом црквом, причекаше га дванаест коњаника, 
, да идете на ручак.</p> <p>Сједе поп у кола, па још и Мару узе са собом.{S} Гигају се, брате,  
 Рече јој да се прекрсти, па је метну у кола горе.{S} Онда се и сам прекрсти, па се посади поре 
е старе коњске плоче, да се мало гигају кола као на »вендерима« и да се попу »не труцка зорли«. 
стрехом, а у врапчијем гнијезду.</p> <p>Кола пођоше још брже.{S} Из сусједне авлије испаде с ма 
е не хтјеше ни погледати, и кмет истави колац, којим је био подупро врата од буваре. — Говори н 
 се скраси.{S} Сједне на креветац, држи колач у руци и гига ногама.{S} Онда скочи, трчи у кухин 
 поповој кући.{S} Ту је камара сирчева, колача од пекмеза и тијеста, лепиња и погача, лонаца с  
дно у туђем свијету! — Па гурај дјетету колаче и друге понуде у руке и у уста.</p> <p>А на њој  
 оче, од најстаријих овдје; а, бога ти, колико ти је година?</p> <p>— Ја — вели поп — и народ р 
Пошљи је у Биоград на науке.</p> <p>— А колико то траје?</p> <p>— Четири године!</p> <p>Поп пре 
 се искупио.{S} Чудно да млађи људи, ма колико да су вољели Мару, сматраше цијелу ствар за изгу 
<pb n="135" /> <p>Да, али поп не зна од колико се руку може читати та књига.</p> <p>Дани измичу 
 пушке и пјеваше.{S} За попом, у другим колима, возио се кум Нинко и Глувић, за њима још многи  
и пут Павао Ђерић води волове с празним колима.{S} Стока се нешто узарумила, па неће с мјеста,  
лике куће; па ко ја се возим на златним колима; па се све љуљају као владичина!</p> <p>— Па сад 
> <p>У тај пар Павао излети из авлије с колима и с коњима!</p> <p>— Сједајте! — викну он, — сад 
 угледа попа.{S} И кочијаш се исправи у колима и скиде капу.</p> <p>Поп га отпоздрави:</p> <p>— 
оп, који је до то доба ван себе лежао у колима, скочи на поље као момак од двадесет година.{S}  
 пут кажем; вас сте четворица свему злу коловође.{S} Јал’ се мирите, јал’ ћете од сад с богом р 
ри.{S} Она корачи један пут, па паде на кољена.{S} Саже главу, покри очи рукама, а црна јој кос 
>— Још ближе! — шану поп.</p> <p>Она на кољенима приђе још ближе, али не дизаше главе, ни руку  
 Павао, момак за женидбу.{S} Онај исти, коме учитељ рече да је марва.</p> <p>Сједе поп с Маром  
 учитељу викну: — Упамтиде ти, учитељу, коме си казао да је марва!</p> <p>Сељаци су видјели ист 
 каква је, једва да је познаш!{S} А кад коме од нас момака пружи руку, а он сав поцрвени.{S} Ис 
је десет дана доби поп писмо од Маре, у коме прича: како јој је самој, како је хтјела да се ухв 
наврши, закла нас лијепо једно писмо, у коме вели: »Слатки бабо!{S} Хоће срце да ми пукне, што  
јуче идосмо у варош по требовање, а наш комисар донесе новине, па нам прочита: »Погинули при ос 
.{S} На пошљедњој станици добијем новог коморџију, неког Илију Теовиловића, мога сељака.</p> <p 
 једног, вели, не вриједи да премјешташ конзисторије у село!»</p> <p>Владика се добродушно и ла 
пом разговарао.{S} Звао га да га узме у конзисторију, али поп вели да не може никако оставити с 
 помпи, помисли да је владика, па ободе коња на муштулук.</p> <p>Било како му драго, владика до 
 су лупала звона и пуцале прангије, јер коњаник, што је стајао на раскршћу, кад угледа попа у о 
ће се маса Зебићевим шором.{S} Неколико коњаника пролетјеше као стријела.{S} И ја се стрпах у ј 
ред нашом црквом, причекаше га дванаест коњаника, што су из нашег села у народној војсци, и они 
још њих неколико оружаних, а Павао шиба коње да све врца крв.</p> <p>За њима пристадоше још нек 
 мјесец јул, и док кум Нинко не запреже коње, да води душу села из села.</p> <p>Кад по други пу 
уком испод мишке и привуче га к себи, а коњи почеше касати.{S} Мара се окрете оцу, и престравље 
ола, рекао би човјек: сад ће испасти, а коњи као хале!{S} Скида народ капе куда поп прође, а св 
 викну кочијашу:</p> <p>— Ошини!</p> <p>Коњи пођоше.{S} Поп пристаде уз кола и загрли се у ходу 
и поп, ни кум Нинко, ни кочијаш.</p> <p>Коњи све крупније касају и она наслони главу на Нинкове 
p>Пред кућом, кум Нинко попушта штрањге коњима, који се пуше у свјежем јесењем јутру.{S} Кочија 
пар Павао излети из авлије с колима и с коњима!</p> <p>— Сједајте! — викну он, — сад ћемо га ух 
је хвата можданик подметнуо двије старе коњске плоче, да се мало гигају кола као на »вендерима« 
 и пуцају осовине, а одлијећу наплаци и коњске плоче.</p> <p>Ал’ да се удари путем на Јаругу, м 
и видите и тако, мислим, није рођено да копа и оре, а то би <pb n="105" /> било и срамота за ов 
е да га учи које ко, ко није ни орао ни копао.{S} Тако и он остави учитеља себи сама и његовој  
јан да пјевам!</p> <p>Поп устукну један корак, наже се напријед, па зачкиљи и гледа у учитеља.< 
, и старац, и ако ислабио, ипак сталним кораком пријеђе улицу и уђе у цркву.</p> <p>Али његова  
 се креће друга слика у дугим хаљинама; корача плоту и дуго и тихо шапућу.{S} Нико то не види,  
да нас пушка по сред срца удари.{S} Она корачи један пут, па паде на кољена.{S} Саже главу, пок 
с црвеном траком.{S} Испод шешира смеђа коса пада на чело.{S} Густе обрве готово се састају а м 
аже главу, покри очи рукама, а црна јој коса расу се по земљи.</p> <p>Поп се уздрхта, а сузе му 
ује.{S} Још мало па ће сама себи плести косе.{S} Ја сам — вели — много мислио и лупао главу шта 
и временом, сва мокра, а расплетене јој косе пале низ плећа.</p> <p>Ми се склонисмо, а као да н 
ародно.{S} Народ га је засијавао, жњео, косио, пластио, врхао, вијао, Мићо црквењак на пијацу н 
ње стоји млад човјек.{S} Подбочио се на косиште и тражи очима попову кућу.{S} Или извади двојни 
.</p> <p>— А шта је то Косово?</p> <p>— Косово је поље гдје су Срби изгубили царство, и гдје је 
погинуо на Косову.</p> <p>— А шта је то Косово?</p> <p>— Косово је поље гдје су Срби изгубили ц 
он жив, — рече Мара. — Он је погинуо на Косову.</p> <p>— А шта је то Косово?</p> <p>— Косово је 
одавно је већ како поп не може да махне косом ни да закопа мотиком, али за то је он ипак увијек 
 Нинко љосну на другу страну о земљу, а котао изручи сву воду на проваљено мјесто.{S} Чвркну во 
ко.</p> <p>Додаше му.</p> <p>Он дохвати котао објеручке.{S} Оприје се ногама о врбову грану, а  
охвати патос.</p> <p>— Додајте ми добар котао пун воде! — дераше се Нинко.</p> <p>Додаше му.</p 
је црква!« Па опет пушке, лупа и тандрк котлова и чакаља; а <pb n="140" /> кроз цијелу ту вреву 
у! — дрекну он.</p> <p>Рекао бих хиљаду котлова се сасуше у пламен.{S} Али он још јаче букну; с 
оји се пуше у свјежем јесењем јутру.{S} Кочијаш се испео на кола, па ногом потурује сијено под  
 — рече кум Нинко кад угледа попа.{S} И кочијаш се исправи у колима и скиде капу.</p> <p>Поп га 
ћ.{S} Не чу то ни поп, ни кум Нинко, ни кочијаш.</p> <p>Коњи све крупније касају и она наслони  
 викну скупљеном народу:</p> <p>— Добар кочијаш по доктора, а добар катана по владику!</p> <p>Д 
 пред цркву.{S} Скочи један што сједи с кочијашем, па попа у руку:</p> <p>— Хајдете -— вели, —  
 и три године.</p> <p>Ништа не говори с кочијашем.{S} Пуши цигару иза цигаре.{S} Гледа само око 
ад он диже и исправи главу, Нинко викну кочијашу:</p> <p>— Ошини!</p> <p>Коњи пођоше.{S} Поп пр 
 ни година дана, а већ је имала чарапа, кошуља, убруса и других ствари пун ковчег.</p> <p>Кад ј 
 плота.{S} Не бијели се на њему сељачка кошуља, ни на путу остаје широка стопа од опанака.{S} Н 
о, сав мокар од зноја, залијепила му се кошуља за широка леђа, а он стао на врата од ковачнице  
{S} На ногама му панталоне, а горе само кошуља.{S} Босогоног лежи и чита некакву купусару.</p>  
чег и у њега трпа Иконија силне чарапе, кошуље и убрусе.</p> <p>Жене посједају на клупу под ора 
 гледа у шта му драго.{S} Чупка ресе на кошуљи и не говори ништа.{S} Ништа не једе и не пије.{S 
 изгорјело мјесто на леђима, поквасисмо кошуљу оцтом, па му је навукосмо и положисмо га у креве 
дје је глава, цакле се очи, и ма у који крај школе да станеш, увијек гледају у тебе.{S} Озбиљне 
очи у нутра.</p> <p>У тај пар цио један крај шљемена паде покрај прозора и дохвати кућу и са те 
 и све се у клупче савија.{S} Сједи поп крај постеље и не одмиче се.{S} Шапће само молитве, а п 
врата, под која је подметнуто на четири краја по пет-шест цигаља.{S} На ногама му панталоне, а  
е он на обје стране рашчешљао, те су на крајевима растресени и шири него под самим ноздрвама.{S 
 <p>Учитељ се насмија, ал’ само лијевим крајем уста, и лијево око са свијем му се затвори, а он 
 <p>Учитељ се насмија.{S} Онако: једним крајем уста и једним оком.{S} Погледа ковача још један  
дуката у злату и четири и по у сребру и крајцарама; веза новце у мараму, па даде попу:</p> <p>— 
а Иконија се сва ознојила купећи крпама крв испод кревета.{S} Попу се одсјекоше ноге.{S} Спопад 
оружаних, а Павао шиба коње да све врца крв.</p> <p>За њима пристадоше још неколико кола.</p> < 
ј кући.{S} Из уста и носа лоптила му је крв, а ноге висише као мртве.{S} Још је дисао.{S} Намаз 
у дашчару гдје је школа.{S} Подилази му крв на очи; оне су влажне и лице гори као у грозници.</ 
ш да радим!</p> <p>Па опет се извали на кревет и отвори књигу.</p> <pb n="129" /> <p>Поп се пре 
рост га је обрвала.{S} Он паде лицем на кревет, гдје је јуче још покојница лежала и горко зарид 
ногама као рукуницама, па их спусти низ кревет.{S} Тури кажипут у књигу, па је метну у крило.{S 
 и пипаше по њему, да пробуди Мару, али кревет бјеше празан.</p> <p>Он истрча на поље.{S} Већ с 
ом, па му је навукосмо и положисмо га у кревет.{S} Он се није разбирао.{S} Кмет викну скупљеном 
не, некаква буна!</p> <p>Али из Мариног кревета нико се не одазва.</p> <p>Поп приђе кревету и п 
се сва ознојила купећи крпама крв испод кревета.{S} Попу се одсјекоше ноге.{S} Спопаде петрахиљ 
приђемо.{S} Владика сједе на столицу до кревета, а ми се искупили у наоколо.</p> <p>Слабим глас 
 може нигдје да се скраси.{S} Сједне на креветац, држи колач у руци и гига ногама.{S} Онда скоч 
лестан.{S} Кад уђе у собу, а он лежи на кревету, који је начињен од кухинских врата, под која ј 
ни се мало пут попа, па оста сједећи на кревету.</p> <p>— А камо се ти, учитељу? — рече поп.</p 
кону и помоли се богу, па одважно приђе кревету.{S} Метну дјетету руку на чело:</p> <p>— Маро,  
ета нико се не одазва.</p> <p>Поп приђе кревету и пипаше по њему, да пробуди Мару, али кревет б 
стом.{S} Ми је прихватисмо и приведосмо кревету.</p> <p>— Још ближе! — шану поп.</p> <p>Она на  
ла?</p> <p>Мара узви обрвице.{S} Уморно крене очима око себе, па кад их упре у попа, њему је ка 
по пољу.{S} Запјева славуј поистиха, па крепко, милостивно и ситно, весело као сватовска пјесма 
о и стизаху нас кола, и цио тај урнебес креташе се једним правцем.</p> <p>Дођосмо већ у прво се 
попове куће, као мјесечев зрак, лако се креће друга слика у дугим хаљинама; корача плоту и дуго 
у.{S} Граја се дигла, и силно као оркан креће се маса Зебићевим шором.{S} Неколико коњаника про 
ога и с твојим благословом, куме, да се крећемо.</p> <p>Иконија с црвеним очима утаче се:</p> < 
види кроз облак од прашине како се кола крећу.</p> <p>Већ окретоше Зебићевим шором, а поп и за  
ице.{S} Ударише врућине.{S} Иконија већ кречи попову кућу и спрема се дочек за Мару.{S} Једног  
 А њој... њој опростите!...{S} Није она крива... ја сам.</p> <p>У тај пар чу се на пољу врисак  
кова кола кад се он враћао, како се све крије од госпође за дрва и у шупу, па плаче сама и како 
 од прозора.{S} Кокоши ваде главу испод крила, али још не скачу са сједала.</p> <p>— Добро јутр 
ују Мару и плачу, а она уплашено иде из крила у крило.{S} Не плаче, већ замишљеним очицама глед 
а не може боље бити: «Не слази» вели «с крила».{S} Да бог да!{S} Само што нешто сметено прича к 
е само још писмо од милога, као ластино крило мирно огледало воде.</p> <p>Дан за даном, недјеља 
 и плачу, а она уплашено иде из крила у крило.{S} Не плаче, већ замишљеним очицама гледа у шта  
х.{S} Плете, а књигу метнула преда се у крило; намргодила очице и чита, не престаје.{S} А на от 
{S} Тури кажипут у књигу, па је метну у крило.{S} Поклони се мало пут попа, па оста сједећи на  
Је ли више крмача или вепрова?</p> <p>— Крмача.</p> <p>— Ровашене?</p> <p>— У десно ухо.</p> <p 
 Ама не знам ни ја.</p> <p>— Је ли више крмача или вепрова?</p> <p>— Крмача.</p> <p>— Ровашене? 
 га на врат па стаде читати »молитву од кровотеченија«. — Све залуд!{S} Она отвори још једном о 
ндрк котлова и чакаља; а <pb n="140" /> кроз цијелу ту вреву чује се ситан глас црквеног звона. 
<p>И све груну опет Зебићевим шором.{S} Кроз село лете људи и вичу: »Ватра«, »Ватра!« »Изгорје  
не школе.{S} Баш звоњаше на вечерњу.{S} Кроз прозор угледах ђачиће; устали на ноге, па читају м 
ад јој се мркне и кад свањује.</p> <p>А кроз летве од чардака у суседној авлији цакли се једно  
но.</p> <p>Поп протури прсте једне руке кроз прсте друге руке, испружи оба кажипута и састави и 
слије је ушла Иконија с другим женама и кроз једно четврт сахата изведоше плачући дијете, које  
лила сва прса, дигао икону више главе и кроз онај тутањ и праску чусмо његов јасан глас, пјесму 
силно зајеца.</p> <p>Још мало се - види кроз облак од прашине како се кола крећу.</p> <p>Већ ок 
заповијест да идем у Б. Морао сам проћи кроз <pb n="146" /> моје село.{S} На пошљедњој станици  
— Икона!{S} Икона!</p> <p>Ми погледасмо кроз прозор, а свети Сава гледа оним истим мрачним и оз 
миче.{S} Онда му у један пут сину нешто кроз главу.{S} Скочи с клупице и као да се насмјехну, а 
 врата друга су, те тако се игра вјетар кроз ковачницу, и хлади знојава ковача.</p> <p>Кад учит 
бем на поље.</p> <p>Учитељ је био један кројач, који је страдао, врло миран и вриједан човјек.{ 
тири године!</p> <p>Поп преблиједје као крпа и разрогачи очи; — Шта се то по богу толико учи?</ 
јести, а Иконија се сва ознојила купећи крпама крв испод кревета.{S} Попу се одсјекоше ноге.{S} 
 који наздрави »црквеној попадији«, али Крста Замлата истеже шамаром и састави га са земљом, а  
а заковрне.{S} Ударише некакви болови у крста и све се у клупче савија.{S} Сједи поп крај посте 
се напуни народа.</p> <p>Тако се дијете крсти и надјенуше му име Марија.</p> <p>Кад га опет вра 
ије него га дам из куће.</p> <p>— Да га крстимо! — рекоше сељаци.</p> <p>— Ко ће бити кум?</p>  
 живијех некрштена душа.{S} Ја желим да крстимо дијете, прије него га дам из куће.</p> <p>— Да  
вечерње оборено све, везано и сложено у крстине.</p> <p>Поп је све што је имао свога звао »цркв 
то рекао неки стари поп Стоко: кога сам крстио није се потурчио, кога сам вјенчао није се раста 
 Рече Павао. — Ја те не видјех ни да се крстиш, ни да клањаш.{S} Не знам само чивутскога закона 
 кум Нинко, ни кочијаш.</p> <p>Коњи све крупније касају и она наслони главу на Нинкове прси, па 
тељ научио.{S} Ал’ кад га забоде у неку крчевину, а плуг пуче на двије поле, као да је од леда. 
жбе весеље на све стране.</p> <p>Пуна и крчма, па све наздрављају попу и његовом дому.{S} Нађе  
, а он нађе Пера ковача гдје сједи пред крчмом:</p> <p>— Зар ти — вели — у радни дан сједиш пре 
да ће он свакога избрисати из протокола крштених, који од сад не буде петком радио.</p> <p>И вј 
ењује ондје гдје треба писати, извадити крштено писмо и таке ствари.{S} А учитељ поред ње изгуб 
зар! — рече Мара.</p> <p>— Гле!{S} А од куд ти знаш?</p> <p>— Прочитала сам оно доље.</p> <p>—  
априка, виче на волове и дере ајдамаком куд стигне.</p> <p>А ек учитељ пред њега као какав капе 
Мару у Биоград и понесе владичино писмо куд треба.{S} Поп не може од цркве а и од старости.{S}  
завири у очи па онда погледа на страну, куда Марине очи бјеху управљене:</p> <p>— Дуд? рече она 
о нечије свиње па гони у обор.</p> <p>— Куда ћеш то, Луко?</p> <pb n="92" /> <p>— Благослови оч 
?</p> <p>— Српом!</p> <p>— Знам, оче; а куда ћу прије?{S} Знаш да сам инокосан.</p> <pb n="91"  
и, а коњи као хале!{S} Скида народ капе куда поп прође, а свакоме пуно срце.{S} Није шала, наш  
мало има.{S} Није се она родила да бере кудјељу.{S} Него ти њу дај даље у школу!</p> <p>— Не чу 
 на младом лицу, у сред кога сједи мало кукаст нос, а под њиме малени густи брчићи, које је он  
не свиње!{S} Тјерај у обор, па им подај кукуруза.{S} А кмета поздрави нек’ закаже селу да пази  
аде и изађе на поље.</p> <p>Пред кућом, кум Нинко попушта штрањге коњима, који се пуше у свјеже 
сме године.{S} Једног вечера сједи поп, кум Нинко и Станоје Глувић у поповој авлији.{S} Онда по 
> <p>Поп поцрвење кад чу ријеч имање, а кум Нинко разрогачи очи и скиде лулу с чибука:</p> <p>— 
 <p>Не рекох вам да је такав договор да кум Нинко вози Мару у Биоград и понесе владичино писмо  
е самој, како је хтјела да се ухвати за кум-Нинкова кола кад се он враћао, како се све крије од 
 <p>— рече Глувић.</p> <p>— Јок! — каже кум Нинко. — Код тебе је била скоро двије године, а код 
дам како смо били као убијени и како је кум Нинко сав поцрвенио, кад послије десет дана доби по 
ње! — ту учитељ скиде капу и поклони се кум-Нинку. — А ја мислим и кажем да се дијете васпитава 
{S} За попом, у другим колима, возио се кум Нинко и Глувић, за њима још многи народ.{S} Веле, к 
Добро јутро, куме, и благослови! — рече кум Нинко кад угледа попа.{S} И кочијаш се исправи у ко 
аћо?</p> <p>— Па да огледамо, а? — рече кум-Нинко.</p> <pb n="106" /> <p>И тако Мара оста код о 
 поранио, куме!</p> <p>— Шта ћу? — рече кум Нинко.{S} Пробудих се раније, па кад не могах заспа 
вима и старијим људима, сви присташе, и кум-Нинкова домаћица весела узела дијете за руку, а тек 
рема се дочек за Мару.{S} Једног дана и кум Нинко сједе на кола па у име бога оде у Биоград, а  
од народног добра.</p> <p>— Куме — вели кум Нинко, — није малено твоје имање, а ево ћу и ја дат 
и о Мари.{S} Много поп савјетује и моли кум-Нинка да пази на ово и на оно и да добро упамти све 
ој бјеше гласић.{S} Не чу то ни поп, ни кум Нинко, ни кочијаш.</p> <p>Коњи све крупније касају  
о! — рекоше сељаци.</p> <p>— Ко ће бити кум?</p> <p>Међу сељацима наста жагор, али у брзо изађе 
зе, док већ не измаче мјесец јул, и док кум Нинко не запреже коње, да води душу села из села.</ 
п пристаде уз кола и загрли се у ходу с кум-Нинком, па рече:</p> <p>— Чувај ми, дијете, тако ти 
Мара — још спава.</p> <pb n="118" /> <p>Кум Нинко погледа у сунце које се помоли.</p> <p>— Осва 
аманет...{S} Бог вам а душа вам!</p> <p>Кум Нинко испружи врат, хракну мало па рече:</p> <pb n= 
да се договоримо за неке ствари.</p> <p>Кум Нинко хоће да соколи попа, али му се језик завезао, 
а, кад угледа попа:</p> <p>— Спасавајте кума, ако ћемо сви изгинути! — Онда скочи на једну врбу 
д мене чему научити.</p> <p>— Хвала ти, куме! — рече поп. — Тако сам некако и сам мислио.{S} Сј 
елим у име бога и с твојим благословом, куме, да се крећемо.</p> <p>Иконија с црвеним очима ута 
 отпоздрави:</p> <p>— Добро си поранио, куме!</p> <p>— Шта ћу? — рече кум Нинко.{S} Пробудих се 
скачу са сједала.</p> <p>— Добро јутро, куме, и благослови! — рече кум Нинко кад угледа попа.{S 
лији.{S} Онда поче поп:</p> <p>— Чујеш, куме, и ти, брат-Станоје!{S} Дијете, као што видите, ра 
Згледаше се сељаци.</p> <p>— Шта велиш, куме? — рече Нинко полу.</p> <p>— Нијесам — вели поп —  
 мало имања од народног добра.</p> <p>— Куме — вели кум Нинко, — није малено твоје имање, а ево 
 поскидаше капе, Нинко отпоче:</p> <p>— Куме мој и оче, сретна да ти је Марија и наше кумство!  
/p> <p>— Молим, молим, господар-Нинко и куме, и ви, господин-попо и остала господо!{S} Ја велим 
 господин-попо, и ви, господо кметови и кумови, да није право да се дијете код толиког свог има 
> <p>— Мислим, оче владико, да је дам у кумову кућу, да се дијете учи раду.</p> <p>— Штета би — 
ој и оче, сретна да ти је Марија и наше кумство! да бог да свако добро и радост од ње да дочека 
знесе по ново ракију.{S} Прву чашу даде куму Нинку.{S} Он узе чашу, скиде капу и устаде, а сеља 
изведоше плачући дијете, које се и само купало у сузама.</p> <p>— А шта балите ви, жене, и цвиј 
у несвијести, а Иконија се сва ознојила купећи крпама крв испод кревета.{S} Попу се одсјекоше н 
 скује резу за затвор и предложио да се купи катанац, а поп једне надјеље стаде пред олтар па о 
рош, прича Јанко Радуловић, код кога ми купујемо со, и што му је кућа до владичина двора, да је 
ошуља.{S} Босогоног лежи и чита некакву купусару.</p> <p>— Помози бог! — рече поп.</p> <p>Учите 
— рече поп.</p> <p>Ал’ господин дохвати кутију са жигицама која је пред попом стајала и брзо тр 
раво школа, била је ниска, као и цијела кућа.{S} Врата од ње гледала су у школску авлију, а с л 
а не пушта дијете из руку.{S} Жена пуна кућа, па се само вајкају: «Леле мене! како је дијете ис 
 је ваша воља, ово парче земље, гдје је кућа, и њиву уз њу, забран са шарамповом и ливаду с вир 
ћ, код кога ми купујемо со, и што му је кућа до владичина двора, да је владика изишао до врата, 
д се већ смрче, разиђоше се жене и људи кућама, а оставише попа сама.{S} Није ни он готово ништ 
 код толиког свог имања потуца по туђим кућама.</p> <p>Поп поцрвење кад чу ријеч имање, а кум Н 
ки час обилазиле Мару, водиле је својим кућама и доводиле опет попу.</p> <p>Она је расла у кући 
.</p> <p>У тај пар отворише се врата од куће и Иконија сва умазана од суза, изнесе дијете на ру 
 владика.{S} Узми ту књигу па читај код куће!</p> <p>— На поклон? — рече Мара изненађена.</p> < 
 намири, да је сваком право.</p> <p>Код куће је живио скромно и по старински.{S} Попадија га љу 
бао је само недјељом проћи поред попове куће, па већ више не би ишао босоног.{S} Оно добра што  
а.{S} Наслони се на врљике, а из попове куће, као мјесечев зрак, лако се креће друга слика у ду 
ликој вароши, па ко неке велике, велике куће; па ко ја се возим на златним колима; па се све љу 
да крстимо дијете, прије него га дам из куће.</p> <p>— Да га крстимо! — рекоше сељаци.</p> <p>— 
 «васпитање», и да сада похита учити се кућевном послу.{S} Већ је поп мислио да поведе ријеч о  
 њоме.{S} Дијете ваља да се по мало учи кућевном реду и послу.{S} Шта ће</p> <p>— вели — научит 
 младу одведосмо поповој <pb n="133" /> кући.{S} Поп од радости ни говори ни ромори, само брише 
тао по свијету, док ме наш рат не позва кући.{S} При свршетку добијем заповијест да идем у Б. М 
у, а сад ме ни о распусту неће да пусте кући.{S} Веле: морам учити француски, да стигнем друге  
у руку кад пође у село или кад се врати кући.{S} Сва им је послуга био Мићо црквењак, који се т 
 да дијете, прије него се са свим врати кући, види што више свијета и научи се чему се год деси 
} Па онда хајд’ Нинковој или Глувићевој кући.{S} А они као да им је владика дошао: завирују је  
03" /> <p>Лијепо пазе Мару у Глувићевој кући.{S} Напредује дијете да ти је милина погледати.{S} 
лико огњиште.{S} Однијесмо попа његовој кући.{S} Из уста и носа лоптила му је крв, а ноге висиш 
да је пољуби, па с Глувићем оде његовој кући.{S} Поздравише се и остали сељаци с попом па одоше 
ну поп руком на нас и ми одосмо његовој кући, а он оста сам на гробу.{S} Сједили смо може бити  
де даље а ковач као опарен трчи поповој кући и стеже шину.{S} Набавља зелене шаре у вароши, па  
ају се жене из цијелога села по поповој кући.{S} Ту је камара сирчева, колача од пекмеза и тије 
и зар ће се ово дијете потуцати У мојој кући?</p> <p>Учитељ се уједе за језик.</p> <p>— Молим,  
 Шта ће</p> <p>— вели — научити у мојој кући, гдје нема ни преслице, а камо ли разбоја?{S} А и  
и Мића, који у скок оде баба-Иконијиној кући, а сам се опет врати попадији.</p> <p>Болови насту 
је Мару предао.{S} Причао је како у тој кући има много које шта, да ни десето не знаш чему је и 
било и срамота за оволико село; а вашој кући част и поштење! — ту учитељ скиде капу и поклони с 
очита писмо, отишао је с њиме и с Маром кући неког професора Вучетића, и ту је Мару предао.{S}  
изађе из собе.</p> <p>Одатле оде полако кући.{S} Сељацима не рече ништа.{S} Сам се даде у неке  
водиле опет попу.</p> <p>Она је расла у кући код оца до своје осме године.{S} Једног вечера сје 
сахата а авлија бјеше пуна људи, а пред кућом више од десетора кола, а Мара — још спава.</p> <p 
ла, устаде и изађе на поље.</p> <p>Пред кућом, кум Нинко попушта штрањге коњима, који се пуше у 
, а поп, у договору са селом, дозида уз кућу још једну собу, и узе дијете с Иконијом себи.{S} Њ 
ј шљемена паде покрај прозора и дохвати кућу и са те стране, те му запријечи повратак.{S} Дим с 
а траве роса дизати, уста поп па пође у кућу.{S} Сви умукоше, нико ни ухом да макне, поп уђе у  
недјељи.{S} Него дајте ви мени дијете у кућу.{S} У мене је и задруга већа, а хвала богу паметна 
ме Марија.</p> <p>Кад га опет вратише у кућу, Мићо изнесе по ново ракију.{S} Прву чашу даде кум 
викнух дијете да хвата.</p> <p>— Ходи у кућу! — рече поп. — Мара још спава, а Иконија нам може  
p> <p>— Ја велим да је опет дате мени у кућу,</p> <p>— рече Глувић.</p> <p>— Јок! — каже кум Ни 
 не заспа.{S} И кад чу гдје пред његову кућу сташе кола, устаде и изађе на поље.</p> <p>Пред ку 
Мислим, оче владико, да је дам у кумову кућу, да се дијете учи раду.</p> <p>— Штета би — вели в 
очио се на косиште и тражи очима попову кућу.{S} Или извади двојнице, духа у њих и њихов јасан  
.{S} Стадоше још двоја кола пред попову кућу.{S} Дођоше жене и људи из сусједства, а и који су  
ше врућине.{S} Иконија већ кречи попову кућу и спрема се дочек за Мару.{S} Једног дана и кум Ни 
, па у име божје нек иде дијете у твоју кућу, и нека почне наук!</p> <p>Али сјутра се промијени 
<p>— Зар ти — вели, — дроњо, зовеш моју кућу туђом, и зар ће се ово дијете потуцати У мојој кућ 
»наше«.{S} Могао је он ући у коју хоћеш кућу, узети што је хтио — нико му неће ни ријечи рећи.{ 
и, не мораш љубити у руку.{S} То је мој кухар!</p> <p>— Нека, оче владико, — рече поп. — Стар ј 
за дјецу, једна мала за учитеља и једна кухина, у којој је и фамилијаз спавао.{S} Главна соба,  
 он лежи на кревету, који је начињен од кухинских врата, под која је подметнуто на четири краја 
ци и гига ногама.{S} Онда скочи, трчи у кухину и тјера Иконију да јој прича које шта.{S} Послиј 
ли, — тако ми се све допада да ће скоро куцнути за ме час.{S} Него сам вас зовнуо, да се догово 
вао. — А шта ће њима двома добро?{S} Ни кучета ни мачета!{S} Док су живи, биће им доста, а посл 
ваду с виром.{S} То нека је њено!{S} Је л’ вам право?</p> <p>— Како ти наредиш!</p> <p>— У ковч 
ВНА ЗАГРАДА 46</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Л. К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>СВЕСКА ПРВА</p> <p>БЕОГРАД - ЗА 
ом на једну икону на зиду.</p> <p>— Цар Лазар! — рече Мара.</p> <p>— Гле!{S} А од куд ти знаш?< 
и царство, и гдје је погинуо српски цар Лазар.</p> <p>Ту њене очице по ново потражише слику Лаз 
ГРАДА 46</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Л. К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>СВЕСКА ПРВА</p> <p>БЕОГРАД - ЗАГРЕБ</ 
p>Ту њене очице по ново потражише слику Лазареву.</p> <p>— Лијепо, сине, врло лијепо! — рече вл 
је ли Мара устала.{S} Пред зору је била лака киша.{S} Земља бјеше свуда влажна, а са дуда спрам 
е, а из попове куће, као мјесечев зрак, лако се креће друга слика у дугим хаљинама; корача плот 
че шешир с главе, дохвати се за лотре и лако скочи на земљу.</p> <p>Поп је ухвати убјема рукама 
поповим ријечима, а свакоме пуно срце и лако му, као да се окупао.</p> <p>Тако је он дјеловао.{ 
у село!»</p> <p>Владика се добродушно и лако насмија.</p> <p>И с Маром је много што шта говорио 
искоше ми груди.</p> <p>— Лакше, Илија, лакше, још лакше!{S} Затегни узде.</p> <p>Ходом прођосм 
авалише и притискоше ми груди.</p> <p>— Лакше, Илија, лакше, још лакше!{S} Затегни узде.</p> <p 
е па њено!</p> <p>— Е, сад ми је — вели лакше умријети.{S} Спаде ми неки терет са срца.</p> <pb 
руди.</p> <p>— Лакше, Илија, лакше, још лакше!{S} Затегни узде.</p> <p>Ходом прођосмо поред нов 
/> <p>Владика се мало искашља.</p> <p>— Ласно је — вели — за новце, тек ако ти пристајеш.{S} Св 
у је и за што је, и како се човјек може ласно обрукати ако добро не пази.{S} Тако он, вели, и н 
ну дотиче само још писмо од милога, као ластино крило мирно огледало воде.</p> <p>Дан за даном, 
ио, тај зна како најзад и туга малакше; легну њени таласи по срцу и уморну површину дотиче само 
а плуг пуче на двије поле, као да је од леда.{S} Псује Јеротије што му на уста дође и кад се он 
знати шта је то!{S} Па је онда тресне о ледину, истеже прстима оно мало длачица на уснама и мрк 
 чини ми се да у њему нема пет драма, а леђа ми чисто шкрипе.</p> <p>Учитељ се насмија.{S} Онак 
ноја, залијепила му се кошуља за широка леђа, а он стао на врата од ковачнице па духа.{S} На сп 
.{S} Оприје се ногама о врбову грану, а леђима о другу, па га зањиха и баци на проваљено мјесто 
} Намазасмо му уљем изгорјело мјесто на леђима, поквасисмо кошуљу оцтом, па му је навукосмо и п 
м на кревет, гдје је јуче још покојница лежала и горко зарида.{S} Сузе спирају црне мисли, нали 
е пред олтар, а челом дохвати земљу.{S} Лежао је тако може бити четврт сахата, а кад се диже и  
/p> <p>Поп, који је до то доба ван себе лежао у колима, скочи на поље као момак од двадесет год 
чима показа на светога Саву, који му је лежао на прсима.</p> <p>Опет жељно гледа њено болно лиц 
и простре га пред врата попове собе, па леже.</p> <p>Кад сан, који не може растјерати никаква б 
еретан јој сваки рад и све да јој је да лежи.{S} Не тужи се истина никоме, али попу пао некакав 
алоне, а горе само кошуља.{S} Босогоног лежи и чита некакву купусару.</p> <p>— Помози бог! — ре 
е што болестан.{S} Кад уђе у собу, а он лежи на кревету, који је начињен од кухинских врата, по 
S} Жена пуна кућа, па се само вајкају: «Леле мене! како је дијете ислабило!»</p> <pb n="123" /> 
а сирчева, колача од пекмеза и тијеста, лепиња и погача, лонаца с кајмаком, живих и пржених пил 
ј се мркне и кад свањује.</p> <p>А кроз летве од чардака у суседној авлији цакли се једно око.{ 
руну опет Зебићевим шором.{S} Кроз село лете људи и вичу: »Ватра«, »Ватра!« »Изгорје школа!«. » 
 вријеме, онда рече поп:</p> <p>— Треба ли ту штогод трошити?</p> <p>— Једно пет шест дуката мј 
/p> <p>— Ама не знам ни ја.</p> <p>— Је ли више крмача или вепрова?</p> <p>— Крмача.</p> <p>— Р 
а, само мало климну главом.</p> <p>— Је ли овдје кмет?</p> <p>Ми помислисмо да је нов ћата, па  
 главу и погледа по свјема:</p> <p>— Је ли оно тешко селу?</p> <p>— Не дај боже! — гракнуше сељ 
адини, и сваки час се враћа, да види је ли Мара устала.{S} Пред зору је била лака киша.{S} Земљ 
хану; питасмо узбуњене сељаке: не видје ли ко шта? — нико нам ништа не умједе казати.</p> <p>—  
а дршће, каже: »Шта је то, браћо, јесте ли ви хришћани? како је то зло ударило, да је горе него 
 <p>— А... онај... ваш учитељ?{S} Чусте ли што за њега?</p> <p>— Е, кад се онај божји анђео одр 
раду, па да се сам врати?{S} Бог зна би ли он то могао икако и поднијети?</p> <p>Ту они говориш 
и поменути да устане око владике, не би ли је он како истргнуо од туд и добавио нама, ма на нед 
бо одговара:</p> <p>— Не!</p> <p>— Боли ли те ма што год? — рече доктор.</p> <p>-— Овдје! — реч 
ве до појаса, а све пита:</p> <p>— Боли ли те?{S} Осјећаш ли штогод?</p> <p>Поп слабо одговара: 
шта ћу кад немам посла?</p> <p>— А јеси ли видио црквена кола и шину на точковима?</p> <p>— Ниј 
како је то зло ударило, да је горе него ли у Турској?{S} Синоћ ме — вели — зову да читам молитв 
јој кући, гдје нема ни преслице, а камо ли разбоја?{S} А и Иконија је остарјела, да се једва др 
 стајао на путу.</p> <p>Да видите јесмо ли дочекали чему смо се надали!</p> </div> <div type="c 
p>— Нијесам никаквијех.</p> <p>— А знаш ли правило службе како ваља и «обредословије»?</p> <p>— 
 поче поп:</p> <p>— Оче владико, сјећаш ли се кад си ме питао шта сам учио?</p> <p>— Сјећам!</p 
 учио?</p> <p>— Сјећам!</p> <p>— Сјећаш ли се да ми ти рече да је то доста за добра пастира?</p 
е пита:</p> <p>— Боли ли те?{S} Осјећаш ли штогод?</p> <p>Поп слабо одговара:</p> <p>— Не!</p>  
у.</p> <p>— Оче — рече владика, — желиш ли штогод?</p> <p>— Да се исповједим! —~ рече поп.</p>  
а, и њиву уз њу, забран са шарамповом и ливаду с виром.{S} То нека је њено!{S} Је л’ вам право? 
а оста.{S} И народ и дан данас зове ону ливаду с виром Марин Вир, а забран са шарамповом Марин  
 од ње гледала су у школску авлију, а с лијеве стране била су још једна мања, на која је учитељ 
том.</p> <p>Учитељ се насмија, ал’ само лијевим крајем уста, и лијево око са свијем му се затво 
 да још дубља дође.</p> <p>Онда се опет лијевим раменом окрете кмету:</p> <p>— Гдје је овдје шк 
асмија, ал’ само лијевим крајем уста, и лијево око са свијем му се затвори, а онијем другијем п 
бјеше сама у зачељу.{S} Брзо устаде.{S} Лијевом руком покупи хаљину, десном смаче шешир с главе 
намо да ми је тако седамдесет.</p> <p>— Лијепа старост! — рече владика. — Да бог да још дуго да 
ли се за нашег доброг учитеља слабо шта лијепило.{S} Тек он се трудио што је боље могао.{S} Ни  
аде пред олтар па отпоче проповијед.{S} Лијепо је, брате, говорио, чисто да се заплачеш.{S} Кад 
је сиромах некако прирастао за село.{S} Лијепо смо га сахранили.{S} Послије распустисмо дјецу а 
{S} Владика се слатко насмија.</p> <p>— Лијепо, оче! — веле да је рекао. — Хвала ти!{S} Таки ме 
та Аксентије Смиљанић учитеља.</p> <p>— Лијепо, кажем, дијете ће у школу код мене с другом дјец 
ново потражише слику Лазареву.</p> <p>— Лијепо, сине, врло лијепо! — рече владика.{S} Узми ту к 
м црним очима у попа.</p> <p>— Како сам лијепо сањала, бабо!</p> <p>— А шта си сањала, ћери?</p 
у Лазареву.</p> <p>— Лијепо, сине, врло лијепо! — рече владика.{S} Узми ту књигу па читај код к 
е, тек ако ти пристајеш.{S} Све ћемо то лијепо намјестити.{S} Имам и ја неку цркавицу, коју сам 
ну дана, и кад се она наврши, закла нас лијепо једно писмо, у коме вели: »Слатки бабо!{S} Хоће  
стица.{S} Све више изнемаже и једну ноћ лијепо да заковрне.{S} Ударише некакви болови у крста и 
S} Видићете како!</p> <pb n="103" /> <p>Лијепо пазе Мару у Глувићевој кући.{S} Напредује дијете 
ло се увело старчево лице на пун живота лик дјететов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто  
арина соба као рај.{S} Прозори закићени липовим гранама, под гредице подвучени струкови босиљка 
је Иконија боквицом превијала.{S} Гледа листиће <pb n="136" /> и мисли нешто, па га онда чисто  
} Једно или друго!{S} Нећу тањир од два лица.{S} Не волим људе, који што хоће не могу, а што мо 
Али нема више туге.{S} Разведрила су се лица и некаква неспокојна радост ожарила и увело попово 
искривљени као плот који је посрнуо.{S} Лице му је поблиједо ал’ не мршаво, а велике смеђе очи  
ишњи позвати, како му смијем стати пред лице - и дати рачуна о своме стаду?{S} Или ви хоћете да 
« Послије јој се ваљада од бола развуче лице, трже се једном, и онда као да се осмјехну и као д 
Подилази му крв на очи; оне су влажне и лице гори као у грозници.</p> <p>А кад мрак притисне зе 
 је дохвати руком за браду и издиже јој лице према себи, па га гледа:</p> <p>— Служи овоме! — р 
е слике.{S} Наднијело се увело старчево лице на пун живота лик дјететов, а с бијеле браде цури  
еспокојна радост ожарила и увело попово лице.{S} Ударише врућине.{S} Иконија већ кречи попову к 
и поп из градине.{S} Његово светитељско лице бјеше опет узело земаљски облик, јер га радост бје 
има.</p> <p>Опет жељно гледа њено болно лице.{S} Смијеши се и чисто не може сит да је се наглед 
ољу.{S} Замишљена је — али јој је јасно лице.{S} Није то туга, ни брига, што занима њену душу.< 
је дао ни руке, него се с њиме, вели, у лице пољубио.</p> <p>Мара одмах потрча па владику у рук 
, али старост га је обрвала.{S} Он паде лицем на кревет, гдје је јуче још покојница лежала и го 
ри себи.{S} Стидљиво погледа попа, а на лицу јој се види некаква страшљива спокојност.{S} Онда  
ли сузама.{S} Осмијех заигра на поповом лицу.{S} Он је дохвати руком за браду и издиже јој лице 
ом родио.{S} Чудно она оскаче на младом лицу, у сред кога сједи мало кукаст нос, а под њиме мал 
 је мало порасла и што је бљеђа дошла у лицу, те јој црне очи чисто још црње и још се силније ц 
иоград!? — рече дијете и промијени се у лицу, а срце му залупа.</p> <p>— Устани!...{S} Сви те ч 
мјеста, а Павао се наљутио, поцрвенио у лицу као паприка, виче на волове и дере ајдамаком куд с 
ма.{S} Ја сам био с Радојем Николићем у лову, и кад се вратисмо, умијешасмо се и ми у народ.{S} 
 од пекмеза и тијеста, лепиња и погача, лонаца с кајмаком, живих и пржених пилића, пастрме и то 
мо попа његовој кући.{S} Из уста и носа лоптила му је крв, а ноге висише као мртве.{S} Још је д 
сном смаче шешир с главе, дохвати се за лотре и лако скочи на земљу.</p> <p>Поп је ухвати убјем 
— никад на то мислио.{S} Да видиш, није луда ова учитељева.</p> <p>— А како ће то ићи? — запита 
е нешто превећ мудро, јал’ је са свијем лудо!</p> <p>Сељаци слегоше раменима и, сами не знајући 
е па гони у обор.</p> <p>— Куда ћеш то, Луко?</p> <pb n="92" /> <p>— Благослови оче! — У обор!< 
Једном у сумрак угледа он новога пољака Луку; ухватио нечије свиње па гони у обор.</p> <p>— Куд 
мање, а кум Нинко разрогачи очи и скиде лулу с чибука:</p> <p>— Зар ти — вели, — дроњо, зовеш м 
кола!«. »Изгорје црква!« Па опет пушке, лупа и тандрк котлова и чакаља; а <pb n="140" /> кроз ц 
ле, кад је наш поп дошао у варош, да су лупала звона и пуцале прангије, јер коњаник, што је ста 
косе.{S} Ја сам — вели — много мислио и лупао главу шта да радим јако с њоме.{S} Дијете ваља да 
бјесомучан и не знајући шта ради, стаде лупати сјекиром по једној греди од тавана.{S} Греда с п 
га, а пламена греда више врата тресну и лупи попа по потиљку.{S} Он паде ничице и прсима на зем 
есмо попа.</p> <p>Тада Станоје Исаковић лупи сјекиром у врата.{S} Она одлетјеше, и ми угледасмо 
о; само гдје-гдје што шкрипне ђерам или лупне капак од прозора.{S} Кокоши ваде главу испод крил 
{S} А она га слуша, слуша, и поглед јој лута по зраку.{S} Онда у један пут тресне ножицом и узд 
д то доба до сад шест година.{S} Ја сам лутао по свијету, док ме наш рат не позва кући.{S} При  
 проваљено мјесто.{S} Врба пуче а Нинко љосну на другу страну о земљу, а котао изручи сву воду  
и жене, изоблачили се и дошли цркви.{S} Љубе попа у руку и честитају.{S} А он се чисто подмлади 
гледају се испод очију и хоће већ да се љубе пред народом.{S} А послије службе: цмок!{S} Поздра 
 скромно и по старински.{S} Попадија га љуби у руку кад пође у село или кад се врати кући.{S} С 
 је ухвати убјема рукама за главу па је љуби у чело, а нама иду сузе.{S} Поздравља се она с нам 
е врати па читај сентименталне романе и љуби оца у руку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
 у помоћи!</p> <p>Онда сви редом почеше љубити дијете и најзад је Нинко понесе, као да су јој д 
че:</p> <p>— Овога чику, ћери, не мораш љубити у руку.{S} То је мој кухар!</p> <p>— Нека, оче в 
, учитељ онда навали на попа и на друге људе, те је задржа још једну годину дана у школи «на пр 
 па послије да запитамо и друге паметне људе; да видимо шта ће они рећи.</p> <p>— Ја велим да ј 
{S} Нећу тањир од два лица.{S} Не волим људе, који што хоће не могу, а што могу неће.{S} Или -— 
дна кола.{S} Изађосмо из села, стизасмо људе, стизасмо и стизаху нас кола, и цио тај урнебес кр 
 ријечи.{S} Један пут уђе нека помама у људе да разграђују туђе градине и да упуштају стоку.{S} 
<pb n="94" /> поручи кмету да зовне још људе, којих ће се највише тицати бесједа.{S} Ако је ко  
е буде петком радио.</p> <p>И вјерујте, људи, у нашем селу нема, као у другима, ама ни једне гл 
у попову руку.</p> <p>Жене покрише очи, људи чепркају палицом по прашини и гледају на другу стр 
ену, и, да није старијих <pb n="139" /> људи, не би можда ни у потјеру ишли.{S} Али старији бац 
Још једно по сахата а авлија бјеше пуна људи, а пред кућом више од десетора кола, а Мара — још  
S} Каже да је весела као птица, и да је људи, код којих је, пазе, да не може боље бити: «Не сла 
двије млађа, јал’ није.{S} Али обадвоје људи темељити.{S} Дјеце нијесу имали, тијем су више рач 
лите да рекнем и ја.</p> <p>Зачудише се људи:</p> <p>— Кажи, де!</p> <p>— Ја, велим, господин-п 
е, трећи дан по Петрову дне, враћају се људи с рада, па стоје пред судницом и говоре нешто о пу 
опет Зебићевим шором.{S} Кроз село лете људи и вичу: »Ватра«, »Ватра!« »Изгорје школа!«. »Изгор 
<p>Кад се већ смрче, разиђоше се жене и људи кућама, а оставише попа сама.{S} Није ни он готово 
кола пред попову кућу.{S} Дођоше жене и људи из сусједства, а и који су даље сједили.{S} Још је 
 <p>Народ се искупио.{S} Чудно да млађи људи, ма колико да су вољели Мару, сматраше цијелу ства 
ко троногих столица.{S} Засјели старији људи и поп, па разговарају о овом и оном, а младеж се и 
 ромори, само брише очи и тек постарији људи што је по штогод припитају, а млађима се чисто вез 
е у попа нашло женско дијете.{S} Весели људи и жене, изоблачили се и дошли цркви.{S} Љубе попа  
/p> <p>Поп настави:</p> <p>— Смртни смо људи, не примите за зло, браћо, ваља ми се добро с вама 
ардаку, па служи винском чашом.{S} Пију људи а жене отхукују и уздишу, а у чаши нестаје ракије. 
теља.{S} Већ је поп с неколико старијих људи ишао због тога и владици, и он <pb n="125" /> им у 
мао бих нешто да проговорим са старијим људима, — рече поп.</p> <p>Жене једна по једна њега у р 
том поп исприча, и кметовима и старијим људима, сви присташе, и кум-Нинкова домаћица весела узе 
зио.{S} У њој увијек удара на прашину и људски зној.{S} Прозори су били хартијом подлијепљени.{ 
а се возим на златним колима; па се све љуљају као владичина!</p> <p>— Па сад ћеш, ћери, у име  
амо чивутскога закона.</p> <p>Ту он још љуће одадре дешњака.{S} Волови у један пут потрчаше.{S} 
он како истргнуо од туд и добавио нама, ма на недјељу дана.{S} То би њега сиромаха само још јач 
род се искупио.{S} Чудно да млађи људи, ма колико да су вољели Мару, сматраше цијелу ствар за и 
у упале у туђе добро, продаћу их одмах, ма ни сто гроша не узео!{S} Неће бити моја штета.</p> < 
овара:</p> <p>— Не!</p> <p>— Боли ли те ма што год? — рече доктор.</p> <p>-— Овдје! — рече поп  
мо горе, гдје је глава, цакле се очи, и ма у који крај школе да станеш, увијек гледају у тебе.{ 
 стајао.</p> <p>Познао сам је.</p> <p>У мају 1879.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
у кућу.{S} Сви умукоше, нико ни ухом да макне, поп уђе у собу.</p> <p>Дуго гледа мирну и безбри 
тосу стоји једна велика пјесковница, за мал’, вели, што није у њу пљунуо.{S} Послије, каже, све 
ила једна повелика соба за дјецу, једна мала за учитеља и једна кухина, у којој је и фамилијаз  
вјек чему да научи. — А како ти се зове мала?</p> <p>— Мара. -</p> <p>— Да је благословена;</p> 
ве претурио, тај зна како најзад и туга малакше; легну њени таласи по срцу и уморну површину до 
мах си се расрдио!</p> <p>— Не марим за мале душе, ја нећу овдје да се с тобом цмакам! ја хоћу  
 кога сједи мало кукаст нос, а под њиме малени густи брчићи, које је он на обје стране рашчешља 
</p> <p>— Куме — вели кум Нинко, — није малено твоје имање, а ево ћу и ја дати још...</p> <p>По 
ута, те се виде бијели као снијег зуби, мало искривљени као плот који је посрнуо.{S} Лице му је 
под самим ноздрвама.{S} Доња му је усна мало висила, а горња је мало издигнута, те се виде бије 
е неосјетно.{S} Што прође изгледа да је мало час било, само у будућности види вјечност срце кој 
Доња му је усна мало висила, а горња је мало издигнута, те се виде бијели као снијег зуби, мало 
огао казати сваку његову ријеч, тако је мало говорио.{S} Кад видје да му и оно мало, што овда о 
А на њој слаба промјена.{S} Само што је мало порасла и што је бљеђа дошла у лицу, те јој црне о 
дметнуо двије старе коњске плоче, да се мало гигају кола као на »вендерима« и да се попу »не тр 
школе!</p> <pb n="115" /> <p>Владика се мало искашља.</p> <p>— Ласно је — вели — за новце, тек  
игу, па је метну у крило.{S} Поклони се мало пут попа, па оста сједећи на кревету.</p> <p>— А к 
пљене руке положи на сто.{S} Заврати се мало на клупицу, а главу нешто искриви на десну страну  
скаче на младом лицу, у сред кога сједи мало кукаст нос, а под њиме малени густи брчићи, које ј 
онда као да се осмјехну и као да отвори мало руку, кад јој Иконија тури у њу воштаницу.</p> <p> 
 у њима један господин човјек.{S} Чудан мало на поглед.{S} На глави му широк сламњи шешир с црв 
subSection" /> <p>Ноћ је била црна, као мало која њена друга.{S} Нигдје се ништа не миче, само  
је и поп сједио.{S} Не назва бога, само мало климну главом.</p> <p>— Је ли овдје кмет?</p> <p>М 
 молио, да јој за сваки случај одредимо мало имања од народног добра.</p> <p>— Куме — вели кум  
нда тресне о ледину, истеже прстима оно мало длачица на уснама и мрко гледа у дашчару гдје је ш 
вари.{S} А учитељ поред ње изгуби и оно мало научног нимбуса, јер Мара сврши све научне послове 
 мало говорио.{S} Кад видје да му и оно мало, што овда онда проговори, нико не разумије, а он с 
етрић му се игра бијелом брадом и с оно мало длака на глави.</p> <p>Мара бјеше сама у зачељу.{S 
им јако с њоме.{S} Дијете ваља да се по мало учи кућевном реду и послу.{S} Шта ће</p> <p>— вели 
е ручка, веле, разиђе се свијет мало по мало, само осташе попови код владике.</p> <p>Онда влади 
} Послије ручка, веле, разиђе се свијет мало по мало, само осташе попови код владике.</p> <p>Он 
!</p> <p>Кум Нинко испружи врат, хракну мало па рече:</p> <pb n="107" /> <p>— Гледаћемо га као  
школе.{S} Ово је — вели — глава, каквих мало има.{S} Није се она родила да бере кудјељу.{S} Нег 
е, расте хвала богу и напредује.{S} Још мало па ће сама себи плести косе.{S} Ја сам — вели — мн 
па неутјешно и силно зајеца.</p> <p>Још мало се - види кроз облак од прашине како се кола крећу 
агушен и не разбирају се ријечи.</p> <p>Мало послије разиђе се дим, и ми га угледасмо како поск 
 да се насмјехну, а у исти пар чу дреку малога <pb n="97" /> дјетета из собе.{S} Он клече на тр 
ош брже.{S} Из сусједне авлије испаде с малом пушком старац Матија Ђенадић, који је, веле, још  
ад год је ко хвали, а њему иду сузе као маломе дјетету.{S} Са свим већ остарио, обневидио и пос 
.</p> <p>Поп Митар повуче нашег попа за мантију.{S} Владика се слатко насмија.</p> <p>— Лијепо, 
ју, а с лијеве стране била су још једна мања, на која је учитељ улазио.{S} У њој увијек удара н 
же читати та књига.</p> <p>Дани измичу, Мара је цар села.{S} Свакоме су пуна уста.{S} Нада да ћ 
уче га к себи, а коњи почеше касати.{S} Мара се окрете оцу, и престрављено викну: «Нећу у Биогр 
ди се у саму зору, и изиђе у авлију.{S} Мара му поли да се умије, и старац, и ако ислабио, ипак 
та.</p> <p>— Ходи у кућу! — рече поп. — Мара још спава, а Иконија нам може испећи каву.</p> <p> 
 пљесну рукама:</p> <p>— Мара!</p> <p>— Мара! — гракнусмо ми, а ћата, што боље може, попу на му 
{S} У један пут пљесну рукама:</p> <p>— Мара!</p> <p>— Мара! — гракнусмо ми, а ћата, што боље м 
учи. — А како ти се зове мала?</p> <p>— Мара. -</p> <p>— Да је благословена;</p> <p>Послије руч 
, а пред кућом више од десетора кола, а Мара — још спава.</p> <pb n="118" /> <p>Кум Нинко погле 
н стар човјек и унесе чинију с јелом, а Мара скочи па њега у руку.{S} Чича сав поцрвење.</p> <p 
ут!</p> <p>— Шта? — рече Аксентије. — А Мара?</p> <p>— А?</p> <p>— И она с њим!</p> <p>Поп се з 
и!</p> <p>Поп га је час по прекидао: «А Мара?» или: «А она шта каже?» а Нинко намјешта што боље 
ко је то ишло мјесец дана.{S} У то доба Мара поста још замишљенија.{S} Чудновато се поче понаша 
p> <pb n="145" /> <p>На прагу се показа Мара, блиједа као смрт, убијена кишом и временом, сва м 
итељ није имао ништа против тога, да је Мара већ свршила «васпитање», и да сада похита учити се 
д ње да растане, и кад је мислила да је Мара с попом заспала, изнесе свој губер и простре га пр 
ине о распусту иде госпођа, код које је Мара, у Беч, па хоће и њу да поведе.{S} Владичина је во 
ону на зиду.</p> <p>— Цар Лазар! — рече Мара.</p> <p>— Гле!{S} А од куд ти знаш?</p> <p>— Прочи 
pb n="113" /> <p>— Није, он жив, — рече Мара. — Он је погинуо на Косову.</p> <p>— А шта је то К 
ај код куће!</p> <p>— На поклон? — рече Мара изненађена.</p> <p>— На поклон!</p> <p>Бјеше то је 
а.</p> <p>Кад се навршише три године, и Мара сврши трећи разред, учитељ онда навали на попа и н 
ни, и сваки час се враћа, да види је ли Мара устала.{S} Пред зору је била лака киша.{S} Земља б 
е врати.{S} Тако они бригају бригу, док Мара спава тврдим сном.{S} Већ се заблиста од истока.{S 
</p> <p>Сад смо се сви надали да ће нам Мара доћи за учитеља.{S} Већ је поп с неколико старијих 
кум-Нинко.</p> <pb n="106" /> <p>И тако Мара оста код оца, а пође у школу.</p> <p>На једно по г 
 изгуби и оно мало научног нимбуса, јер Мара сврши све научне послове као и он.{S} Већ се више  
слила, голубице? — рече Иконија.</p> <p>Мара још дубље повуче пару:</p> <p>— Ништа! — рече, а п 
це блиста, а облаци се разилазе.</p> <p>Мара стала на врата, па гледа неким широким погледом.{S 
дом и с оно мало длака на глави.</p> <p>Мара бјеше сама у зачељу.{S} Брзо устаде.{S} Лијевом ру 
се с њиме, вели, у лице пољубио.</p> <p>Мара одмах потрча па владику у руку, а он њу у чело.</p 
 радила, сине, од кад си устала?</p> <p>Мара узви обрвице.{S} Уморно крене очима око себе, па к 
<p>— Шта?</p> <p>— Гледаш у дуд?</p> <p>Мара се слабо насмјехну:</p> <p>— У дуд и свуда!{S} Па  
 по у сребру и крајцарама; веза новце у мараму, па даде попу:</p> <p>— На остави; ово је Марији 
у.{S} Онај исти, коме учитељ рече да је марва.</p> <p>Сједе поп с Маром за сто под орахом.{S} И 
амтиде ти, учитељу, коме си казао да је марва!</p> <p>Сељаци су видјели истина да је овај учите 
— Па опет: пљус!</p> <p>— Гори си од те марве! — рече учитељ.</p> <p>Павао се испријечи:</p> <p 
традао.</p> <p>— А ти узми које црквено марвинче, а зар ће бити и што ракије, па сјутра зови мо 
петан:</p> <p>— А што — вели — бијеш ту марву?</p> <p>— Ја шта ћу, кад неће да иде?</p> <p>— А  
ад послије десет дана доби поп писмо од Маре, у коме прича: како јој је самој, како је хтјела д 
>Владика донесе једну књигу, па је даде Мари да чита.{S} Она отвори у сриједи.{S} Намргоди њене 
ворише које о чем, а највише о путу и о Мари.{S} Много поп савјетује и моли кум-Нинка да пази н 
p> <p>— Куме мој и оче, сретна да ти је Марија и наше кумство! да бог да свако добро и радост о 
Тако се дијете крсти и надјенуше му име Марија.</p> <p>Кад га опет вратише у кућу, Мићо изнесе  
а даде попу:</p> <p>— На остави; ово је Маријино!</p> <p>Онда је узе на руку и понесе је попу,  
 ни помињао, да и он није имао удјела у Маријином отхрањивању.{S} Видићете како!</p> <pb n="103 
 да је он учеван човјек, али га нијесмо марили.{S} Нарочито га је то црнило, што га поп ама ни  
> <p>— Одмах си се расрдио!</p> <p>— Не марим за мале душе, ја нећу овдје да се с тобом цмакам! 
обриса рукавом сузу.</p> <p>Мићо изнесе Марин ковчег и тури га у сијено под предње сједиште.{S} 
виром Марин Вир, а забран са шарамповом Марин Шарампов.{S} Ко не вјерује нека пита само кога из 
род и дан данас зове ону ливаду с виром Марин Вир, а забран са шарамповом Марин Шарампов.{S} Ко 
ује: «Похитај! не задржавај се!»</p> <p>Марина соба као рај.{S} Прозори закићени липовим гранам 
и у очи па онда погледа на страну, куда Марине очи бјеху управљене:</p> <p>— Дуд? рече она.</p> 
стај, сине, некаква буна!</p> <p>Али из Мариног кревета нико се не одазва.</p> <p>Поп приђе кре 
а тишина.</p> <p>Поп метну обје руке на Марину главу и узе шапутати.</p> <p>А кад он диже и исп 
ше Петров дан.{S} Сваки дан ишчекивасмо Марину поруку за кола.{S} Али дође и Петров дан, а писм 
п се пробуди, па уплашен потрча, прво у Марину собу:</p> <p>— Устај, сине, некаква буна!</p> <p 
ига дјетињег доба, савлада немирну душу Марину; кад црне трепавице падоше на запурене обрашчиће 
ало.{S} Нијесмо дуго знали, док не дође Марко трубач из војске, и рече да је Павао отишао у Био 
<p>— Пошљи — вели она — брже по Иконију Маркову.</p> <p>Поп разбуди Мића, који у скок оде баба- 
Поп пољуби Мару:</p> <p>— Пођи с богом, Маро!{S} Нека ти је он у помоћи!</p> <p>Онда сви редом  
S} Метну дјетету руку на чело:</p> <p>— Маро, сине, устани!</p> <p>Дијете протрља очи и отвори  
>— Шта је, бога ти... — хтједох рећи: с Маром, али ме сам језик поведе, те рекох: — шта је, бог 
кад прочита писмо, отишао је с њиме и с Маром кући неког професора Вучетића, и ту је Мару преда 
е добродушно и лако насмија.</p> <p>И с Маром је много што шта говорио.</p> <p>— Који је оно св 
ељ рече да је марва.</p> <p>Сједе поп с Маром за сто под орахом.{S} Иконија донесе бијелу каву. 
> <p>Кад чича изађе, а владика помилова Мару па рече:</p> <p>— Овога чику, ћери, не мораш љубит 
Биограду, да му једва вјеровасмо.{S} За Мару вели да је најприје с писмом владичиним ишао у јед 
 кречи попову кућу и спрема се дочек за Мару.{S} Једног дана и кум Нинко сједе на кола па у име 
како!</p> <pb n="103" /> <p>Лијепо пазе Мару у Глувићевој кући.{S} Напредује дијете да ти је ми 
и он готово ништа вечерао, а ту ноћ узе Мару себи у постељу.{S} Иконија се не може од ње да рас 
 кући неког професора Вучетића, и ту је Мару предао.{S} Причао је како у тој кући има много кој 
не сметају, које су сваки час обилазиле Мару, водиле је својим кућама и доводиле опет попу.</p> 
p> <p>Сједоше они за ручак.{S} Посадише Мару до попа, па јој висе ножице низ столицу, а сам све 
учак.</p> <p>Сједе поп у кола, па још и Мару узе са собом.{S} Гигају се, брате, она кола, рекао 
јено под предње сједиште.{S} Поп пољуби Мару:</p> <p>— Пођи с богом, Маро!{S} Нека ти је он у п 
ђе кревету и пипаше по њему, да пробуди Мару, али кревет бјеше празан.</p> <p>Он истрча на поље 
м да је такав договор да кум Нинко вози Мару у Биоград и понесе владичино писмо куд треба.{S} П 
о да млађи људи, ма колико да су вољели Мару, сматраше цијелу ствар за изгубљену, и, да није ст 
ене посједају на клупу под орах, милују Мару и плачу, а она уплашено иде из крила у крило.{S} Н 
о зажељеше ухватити учитеља, и отети му Мару.{S} Граја се дигла, и силно као оркан креће се мас 
ја се дигла, и силно као оркан креће се маса Зебићевим шором.{S} Неколико коњаника пролетјеше к 
Набавља зелене шаре у вароши, па их све масти, а испод трапа гдје хвата можданик подметнуо двиј 
лава!{S} Шта дижеш вику? — рече бунован Матија.{S} Павао му приђе и шану још нешто.</p> <pb n=" 
дне авлије испаде с малом пушком старац Матија Ђенадић, који је, веле, још под Милошем ратовао. 
и шану још нешто.</p> <pb n="138" /> <p>Матија опали и сам из пиштоља:</p> <p>— У помоћ, браћо, 
Од тебе се, оче — рече владика, — има и матор човјек чему да научи. — А како ти се зове мала?</ 
 <p>Поодавно је већ како поп не може да махне косом ни да закопа мотиком, али за то је он ипак  
ашов извиси гомилу земље више попадије, махну поп руком на нас и ми одосмо његовој кући, а он о 
 поп обриса очи и погледа по народу.{S} Махну слабо главом, као да рекне »с богом« и пријеђе пр 
х мори?</p> <pb n="144" /> <p>Поп слабо махну руком, као да му приђемо.{S} Владика сједе на сто 
 и ја дати још...</p> <p>Поп нестрпљиво махну главом:</p> <p>— Станите, не разуместе ме!{S} Нем 
е поп наже да је пољуби, а дијете у сну махну руком, окрете се на другу страну и настави спавањ 
опадији.</p> <p>Болови наступају све на махове и све чешће, али кад попусте, она је при себи.{S 
и је стајао са стране и не видећи попа, маче сјекиром по довратку.{S} Поп преко прага, а пламен 
онотоно, како сва дјеца читају:</p> <p>«Маче војску старац Југ-Богдане, у Богдана силна војска  
та ће њима двома добро?{S} Ни кучета ни мачета!{S} Док су живи, биће им доста, а послије — наро 
ан.{S} Знам, кад год му приђем руци, да ме пита чији сам.</p> <p>Тако смо ми рачунали, а и учит 
е могу доћи.{S} Причао ти је владика да ме је премјестио у један пансионат, гдје се говори само 
 га не газите богопротивним ногама и да ме не црните све горе пред оцем небеским!{S} Пошљедњи в 
ми се све допада да ће скоро куцнути за ме час.{S} Него сам вас зовнуо, да се договоримо за нек 
p> <p>— Сад ми је са свим добро!{S} Сад ме ништа више не боли!</p> <p>То бјеше пошљедња његова  
> Цијеле године ишла сам у школу, а сад ме ни о распусту неће да пусте кући.{S} Веле: морам учи 
а у капу.</p> <p>— Нећу — веди, — хајде ме води!</p> <p>— Ама сједи, да пијеш штогод! — рече км 
стах сироче и побјегох у ово село, гдје ме послије власт запопи.</p> <p>— А онако нијеси, да ре 
ад се деси да сам сам у школи, спопадне ме некакав страх и не смијем да се обазрем на ону стран 
вели — не дам дјетета од себе, ако ћете ме сву исјећи.{S} Мене је покојна заклела да га чувам и 
, па онда живи ако можеш.{S} Послушајте ме, пошљедњи вам пут кажем; вас сте четворица свему злу 
 главом:</p> <p>— Станите, не разуместе ме!{S} Немам ја својега имања, ни дај Боже!{S} Све је в 
 Како ћу — вели — поћи на небо, гдје ће ме сјутра прексјутра свевишњи позвати, како му смијем с 
и бабу још један пут и кажи: благослови ме!</p> <p>Она се наже из кола попу, и пружи руку:</p>  
попу, и пружи руку:</p> <p>— Благослови ме, бабо! — па наслони усне на увелу попову руку.</p> < 
руку и пољуби је; прошапта: »Благослови ме... и опрости!« Послије јој се ваљада од бола развуче 
 показаше се још двије преко ње, — води ме!</p> <p>Кмет оде с њиме.</p> <p>— Какво је ово чудо? 
 до цркве.</p> <pb n="127" /> <p>— Води ме! — рече господин човјек.</p> <p>— Затворена је!</p>  
олио: »Боже, опрости ми гријехе и одржи ме здрава, докле си ми живота поклонио!» И бог га је за 
бога ти... — хтједох рећи: с Маром, али ме сам језик поведе, те рекох: — шта је, бога ти, с Пав 
 се с тобом цмакам! ја хоћу рад!{S} Или ме волиш или не волиш!{S} Једно или друго!{S} Нећу тањи 
> <p>— Оче владико, сјећаш ли се кад си ме питао шта сам учио?</p> <p>— Сјећам!</p> <p>— Сјећаш 
п грцајући. — Па шта да радим?{S} Научи ме!</p> <p>— Пошљи је у Биоград на науке.</p> <p>— А ко 
 пастира?</p> <p>— Сјећам!</p> <p>— Чуј ме, оче владико, и ви, браћо!{S} Ја изгубих душу што ни 
година.{S} Ја сам лутао по свијету, док ме наш рат не позва кући.{S} При свршетку добијем запов 
е ти, учитељу? — рече поп.</p> <p>— Ево ме!</p> <p>— Знам! а камо се у цркву да пјеваш?</p> <p> 
— Браћо! — рече поп — ви сви знате како ме је бог благословио и како сам му платио за моје знан 
зачкиљи и гледа у учитеља.</p> <p>— Што ме гледаш?</p> <p>— Ништа! — вели поп. — У цркви се пје 
 да је горе него ли у Турској?{S} Синоћ ме — вели — зову да читам молитву Арнаутовићу, кад ја т 
ело.{S} Густе обрве готово се састају а међ’ њима једна дубока бора, која се ни онда не изједна 
дише ракијом, па онда нешто прошапуташе међу собом и Нинко Вилотић први уђе у собу гдје је дије 
оје ће зар и нама гранути сунце.</p> <p>Међу тијем мијења се што шта у селу — вријеме чини свој 
сељаци.</p> <p>— Ко ће бити кум?</p> <p>Међу сељацима наста жагор, али у брзо изађе Нинко Вилот 
да се окумимо!{S} Тако народ, хвала му, мене изабра.</p> <p>Поп се три пут пољуби с њиме.{S} Он 
ета од себе, ако ћете ме сву исјећи.{S} Мене је покојна заклела да га чувам и пазим.</p> <p>— Д 
Па кад ти се слави, а ти га слави!{S} А мене немој дирати!{S} Видиш да радим!</p> <p>Па опет се 
а не може никако оставити села, «а због мене једног, вели, не вриједи да премјешташ конзисториј 
 тебе је била скоро двије године, а код мене једном <pb n="104" /> у недјељи.{S} Него дајте ви  
у паметна су ми и чељад, имаће се и код мене чему научити.</p> <p>— Хвала ти, куме! — рече поп. 
>— Лијепо, кажем, дијете ће у школу код мене с другом дјецом научити читати и писати, па неће п 
на пуна кућа, па се само вајкају: «Леле мене! како је дијете ислабило!»</p> <pb n="123" /> <p>— 
цркву.{S} Немојте брукати себе живе, ни мене мртва, ни градити шта му драго.{S} Не почињите, до 
 Него дајте ви мени дијете у кућу.{S} У мене је и задруга већа, а хвала богу паметна су ми и че 
рећи.</p> <p>— Ја велим да је опет дате мени у кућу,</p> <p>— рече Глувић.</p> <p>— Јок! — каже 
есеца <pb n="100" /> побабила.{S} Дајте мени дијете и Иконију, док је оно још за сисе!{S} Пазић 
 n="104" /> у недјељи.{S} Него дајте ви мени дијете у кућу.{S} У мене је и задруга већа, а хвал 
— веле да је рекао. — Хвала ти!{S} Таки мени и требају!</p> <p>Кад послије пођоше, а поп Митар  
икона?</p> <p>Ми му показасмо.</p> <p>— Метните ми овдје! — Он показа руком на прси, и ми му по 
и се богу, па одважно приђе кревету.{S} Метну дјетету руку на чело:</p> <p>— Маро, сине, устани 
дине.{S} Рече јој да се прекрсти, па је метну у кола горе.{S} Онда се и сам прекрсти, па се пос 
 кревет.{S} Тури кажипут у књигу, па је метну у крило.{S} Поклони се мало пут попа, па оста сје 
е доктор.</p> <p>-— Овдје! — рече поп и метну руку опет на срце.</p> <p>Доктор нареди да га ост 
<p>Поп с муком подвуче руку под икону и метну је на срце:</p> <p>— Овдје!</p> <p>Доктор приђе,  
 главе, ни руку с очију.</p> <p>Поп јој метну руку на главу и нешто шапуташе.{S} Послије јој по 
у плот.</p> <p>Наста тишина.</p> <p>Поп метну обје руке на Марину главу и узе шапутати.</p> <p> 
јела једном под орах.{S} Плете, а књигу метнула преда се у крило; намргодила очице и чита, не п 
емо га ухватити!</p> <p>Двојица тројица метнуше попа у кола.{S} Посједаше још њих неколико оруж 
</p> <p>— Нијеси, ја боме, немаш кад од механе.{S} Треба ја да водим и твоју бригу.</p> <p>Он и 
Зар ти — вели — у радни дан сједиш пред механом?</p> <p>— Благослови! — каже ковач и иде руци,  
е наш учитељ са овим пазио; преметнусмо механу; питасмо узбуњене сељаке: не видје ли ко шта? —  
њу.</p> <p>Другога дана изашао учитељ у механу.{S} Сједне сам,- намргоди се па ћути.{S} Поручи  
е — вели — душа на нос да <pb n="96" /> ми искочи!«.{S} Теретан јој сваки рад и све да јој је д 
вришти и сипа воду, а сјекира тутњи.{S} Ми више не видјесмо попа.</p> <p>Тада Станоје Исаковић  
 ударише.{S} Он мрдну једним прстом.{S} Ми је прихватисмо и приведосмо кревету.</p> <p>— Још бл 
бојао.{S} Управо се ни жив није чуо.{S} Ми смо били њиме задовољни: какав је, такав је — наш је 
 Владика сједе на столицу до кревета, а ми се искупили у наоколо.</p> <p>Слабим гласом поче поп 
кне: — Треба радити! — па нас остави, а ми блејимо за њом.</p> <p>Или дође послије подне, кад с 
 варош, прича Јанко Радуловић, код кога ми купујемо со, и што му је кућа до владичина двора, да 
адите?{S} Шта сам ја згријешио Богу, да ми не дате под моје старе дане живјети?{S} Како ћу — ве 
> <p>— Сјећам!</p> <p>— Сјећаш ли се да ми ти рече да је то доста за добра пастира?</p> <p>— Сј 
оме вели: »Слатки бабо!{S} Хоће срце да ми пукне, што ти не могу доћи.{S} Причао ти је владика  
p>— Ја — вели поп — и народ рачунамо да ми је тако седамдесет.</p> <p>— Лијепа старост! — рече  
 ми се да у њему нема пет драма, а леђа ми чисто шкрипе.</p> <p>Учитељ се насмија.{S} Онако: је 
мо људи, не примите за зло, браћо, ваља ми се добро с вама разговорити, јер се не враћа с пута  
/p> <p>— Божје па њено!</p> <p>— Е, сад ми је — вели лакше умријети.{S} Спаде ми неки терет са  
може сит да је се нагледа:</p> <p>— Сад ми је са свим добро!{S} Сад ме ништа више не боли!</p>  
јем да се обазрем на ону страну.{S} Све ми се чини проговориће нешто, и час прије гледам да заг 
д ми је — вели лакше умријети.{S} Спаде ми неки терет са срца.</p> <pb n="108" /> <p>Али кад по 
.{S} Са тога изгубих и дијете, а одведе ми га некрштен човек.</p> <p>— Како то, оче? — рече вла 
<p>Павао се испријечи:</p> <p>— Немојде ми пристајати на муку, кажем ти, већ гледај свога посла 
p> <p>Ми му показасмо.</p> <p>— Метните ми овдје! — Он показа руком на прси, и ми му положисмо  
хоће да дохвати патос.</p> <p>— Додајте ми добар котао пун воде! — дераше се Нинко.</p> <p>Дода 
село.{S} Успомене навалише и притискоше ми груди.</p> <p>— Лакше, Илија, лакше, још лакше!{S} З 
и сјекиром у врата.{S} Она одлетјеше, и ми угледасмо <pb n="141" /> попа у пламену.{S} Држи ико 
 ми овдје! — Он показа руком на прси, и ми му положисмо икону.</p> <p>Владика приђе на прстима, 
и.</p> <p>Мало послије разиђе се дим, и ми га угледасмо како поскочи преко греде, која се пушаш 
оп се исправи па га стаде гледати.{S} И ми се ослободисмо.{S} Посједасмо опет, правећи и њему м 
ову, и кад се вратисмо, умијешасмо се и ми у народ.{S} Већ се хвата мрак.{S} У даљини опазисмо  
више попадије, махну поп руком на нас и ми одосмо његовој кући, а он оста сам на гробу.{S} Сјед 
же! уморан сам.{S} Отвори школу и пошљи ми фамилијаза.</p> <p>— Сједи, човјече! — рече ослобође 
е <pb n="130" /> опет узмем чекић, чини ми се да у њему нема пет драма, а леђа ми чисто шкрипе. 
 ми гријехе и одржи ме здрава, докле си ми живота поклонио!» И бог га је заједно с пошом одарио 
ој нешто у грудима. .</p> <p>— А што си ми се замислила, голубице? — рече Иконија.</p> <p>Мара  
гнаћу вас, ако тако устјерате, старости ми, одавде и намјестићу Мића црквењака пред порту с врљ 
морио.{S} Богу се молио: »Боже, опрости ми гријехе и одржи ме здрава, докле си ми живота поклон 
у с кум-Нинком, па рече:</p> <p>— Чувај ми, дијете, тако ти живога и самосазданог створитеља!</ 
 и кмета.</p> <p>— Браћо — вели, — тако ми се све допада да ће скоро куцнути за ме час.{S} Него 
 народ.{S} Уставише се кола.{S} Гледамо ми ко ће то бити.</p> <p>Господин човјек неспретно скоч 
д сад с богом ратовати!«</p> <p>Дршћемо ми као прутови — није шала оне божје ријечи, а пријети  
и — вели — мислите?{S} Да се договоримо ми, па послије да запитамо и друге паметне људе; да вид 
те није хтио прљати тањира. — Знали смо ми већ у напријед да нас он неће осрамотити!</p> <p>Поп 
 гдје вам почињем причати, рачунали смо ми, а и он, да ће му бити тако педесет година.{S} Попад 
и, да ме пита чији сам.</p> <p>Тако смо ми рачунали, а и учитељ није имао ништа против тога, да 
> <p>— Мара!</p> <p>— Мара! — гракнусмо ми, а ћата, што боље може, попу на муштулук.</p> <p>Рад 
ручик!«</p> <p>»— Одакле је? — викнусмо ми сви.</p> <p>»Он прочита наше село.</p> <p>»— Бог да  
и задруга већа, а хвала богу паметна су ми и чељад, имаће се и код мене чему научити.</p> <p>—  
<p>— Па ти — вели — имаш имања, како су ми причали, на хиљаду дуката.</p> <p>Поп се забечи:</p> 
 глас:</p> <p>— Икона!{S} Икона!</p> <p>Ми погледасмо кроз прозор, а свети Сава гледа оним исти 
плетене јој косе пале низ плећа.</p> <p>Ми се склонисмо, а као да нас пушка по сред срца удари. 
ко себе:</p> <p>— Гдје је икона?</p> <p>Ми му показасмо.</p> <p>— Метните ми овдје! — Он показа 
авом.</p> <p>— Је ли овдје кмет?</p> <p>Ми помислисмо да је нов ћата, па поустајасмо.{S} Кмет с 
и нама гранути сунце.</p> <p>Међу тијем мијења се што шта у селу — вријеме чини своје!{S} Наш с 
 увезана.</p> <p>Поп нагнуо главу, а од милина све му сузе капљу у тањир.</p> <p>Послије је вла 
евој кући.{S} Напредује дијете да ти је милина погледати.{S} Жене се надмећу понудама и поклони 
морну површину дотиче само још писмо од милога, као ластино крило мирно огледало воде.</p> <p>Д 
{S} Запјева славуј поистиха, па крепко, милостивно и ситно, весело као сватовска пјесма, па туж 
 Матија Ђенадић, који је, веле, још под Милошем ратовао.</p> <p>— У помоћ! — викну Павао потрча 
p> <p>Жене посједају на клупу под орах, милују Мару и плачу, а она уплашено иде из крила у крил 
>— Да је жива и здрава! — рече владика, милујући дијете.</p> <p>Сједоше они за ручак.{S} Посади 
ош јаче, игра се прутићем и пролази као мимо турско гробље.</p> <p>Ко зна за што он тако чини?{ 
{S} И само се још нестрпљиво ишчекиваше мио владалац, који и не сањаше о својој моћи над нашим  
био један кројач, који је страдао, врло миран и вриједан човјек.{S} Цио дан је у школи, а ноћу  
етворица свему злу коловође.{S} Јал’ се мирите, јал’ ћете од сад с богом ратовати!«</p> <p>Дршћ 
"117" /> капију, у селу је још све било мирно; само гдје-гдје што шкрипне ђерам или лупне капак 
 још писмо од милога, као ластино крило мирно огледало воде.</p> <p>Дан за даном, недјеља за не 
акне, поп уђе у собу.</p> <p>Дуго гледа мирну и безбрижну савјест како спава.{S} Стаде под икон 
е.</p> <p>Доктор нареди да га оставе на миру, да га нико не дира ни зановета, а владици на пољу 
о занесен и често хоће ово, а ради оно, мисли једно а говори друго.{S} Што да вам приповиједам  
развуку уста, гледа на ону страну, гдје мисли да му је жена и дијете, па понавља: »Слава теби,  
ма не рече ништа.{S} Сам се даде у неке мисли.</p> <p>Од то доба он учитеља никад више ни за шт 
ла и горко зарида.{S} Сузе спирају црне мисли, налију препукло срце.{S} Сломљен брод потоне и н 
! — рече он замишљено. — Да! тој сам се мисли и сам поклонио!{S} Велика је то књига!{S} Ко њу ч 
јала.{S} Гледа листиће <pb n="136" /> и мисли нешто, па га онда чисто срдито баци и с некаквим  
а дијете.</p> <p>Поп заћута и даде се у мисли.{S} И владика ћути.{S} Тако то траја неко вријеме 
опу пао некакав терет на срце и црне му мисли долазе у главу да ће изгубити друга.{S} Забринуо  
а се не може од ње да растане, и кад је мислила да је Мара с попом заспала, изнесе свој губер и 
љ са свијем нешто друго од пређашњег, и мислили смо сви да је он учеван човјек, али га нијесмо  
а језа подиђе.{S} Било нас је, који смо мислили да је помјерио памећу.</p> <p>— Воду! — дрекну  
рошка дјеца, јер ово, ви видите и тако, мислим, није рођено да копа и оре, а то би <pb n="105"  
Шта то? — рече Мојсило Прокић.</p> <p>— Мислим и кажем да се дијете даде у школу.</p> <p>— Какв 
p>— Па шта мислиш сада с њоме?</p> <p>— Мислим, оче владико, да је дам у кумову кућу, да се диј 
иде капу и поклони се кум-Нинку. — А ја мислим и кажем да се дијете васпитава!</p> <p>— Шта то? 
иота да дијете задоцни.{S} Него ја тако мислим и кажем да се дијете васпитава и никако друкчије 
ме! — рече поп. — Тако сам некако и сам мислио.{S} Сјутра ћемо се разговорити и с народом, па у 
и плести косе.{S} Ја сам — вели — много мислио и лупао главу шта да радим јако с њоме.{S} Дијет 
> <p>— Нијесам — вели поп — никад на то мислио.{S} Да видиш, није луда ова учитељева.</p> <p>—  
 учити се кућевном послу.{S} Већ је поп мислио да поведе ријеч о томе с народом, али <pb n="109 
 тако чини?{S} Ко зна шта је поп о њему мислио?</p> <p>И тако се учитељ осами.{S} У прсте бих в 
едва држи на ногама.{S} Шта ви — вели — мислите?{S} Да се договоримо ми, па послије да запитамо 
"95" /> ти, Настасе Андрићу, ама зар ви мислите да ја не видим да сте и вас четворица у овом бо 
и, да стигнем друге и тако даље» Можете мислити како нам је било!{S} Али шта ћемо?{S} Попу не с 
разред, запита он попа:</p> <p>— Па шта мислиш сада с њоме?</p> <p>— Мислим, оче владико, да је 
ебају!</p> <p>Кад послије пођоше, а поп Митар скочи на нашег попа:</p> <p>— Како ти да говориш  
м опојао није се повампирио.</p> <p>Поп Митар повуче нашег попа за мантију.{S} Владика се слатк 
 по Иконију Маркову.</p> <p>Поп разбуди Мића, који у скок оде баба-Иконијиној кући, а сам се оп 
ерате, старости ми, одавде и намјестићу Мића црквењака пред порту с врљиком, па да му пребије г 
ао, жњео, косио, пластио, врхао, вијао, Мићо црквењак на пијацу носио, а поп новце чувао. — А ш 
ија.</p> <p>Кад га опет вратише у кућу, Мићо изнесе по ново ракију.{S} Прву чашу даде куму Нинк 
едили смо може бити једно по сахата.{S} Мићо изнио ракије у бардаку, па служи винском чашом.{S} 
ођа рахат цијелу чету њоме нахранио.{S} Мићо донио скоро из вароши шарен нов ковчег и у њега тр 
ључ је на трпези, под плаштаницом — зна Мићо!{S} Унутра има хиљаду и сто и један дукат.</p> <p> 
се врати кући.{S} Сва им је послуга био Мићо црквењак, који се такође рачунао у нешто што припа 
трчи по авлији, ваби кокоши, гледа како Мићо изгрће жар из пећи за хљеб, или како сусјед Ђерић  
Смиљанић, и обриса рукавом сузу.</p> <p>Мићо изнесе Марин ковчег и тури га у сијено под предње  
то подмладио.{S} Благосиља све редом, а Мићу заповједио да све црквене чарапе, тканице и рубље  
 која њена друга.{S} Нигдје се ништа не миче, само совуљага ћуче њену страшну пјесму.{S} Пси по 
евим шором, а поп и за њим сав народ не миче се с мјеста и не одваја очију.{S} Кад већ кола зам 
ји, турио сиједу главу у руке, па се не миче.{S} Онда му у један пут сину нешто кроз главу.{S}  
едан прозор.{S} Двојица га дохватише за мишке, али се он отрже и ускочи у нутра.</p> <p>У тај п 
/> <p>Нинко потхвати дијете руком испод мишке и привуче га к себи, а коњи почеше касати.{S} Мар 
и што мора бити, мора!</p> <p>И послије мјесец дана већ се опрема дијете за пут.</p> <p>Силне с 
 све црвенији долазе, док већ не измаче мјесец јул, и док кум Нинко не запреже коње, да води ду 
ност срце које чека.{S} Кад је пошљедњи мјесец школске године, не може човјек жив да дочека.{S} 
било, <pb n="128" /> јер је већ био јул мјесец, па због оно неколико дана до распуста, не хтјес 
е већ навикла. -</p> <p>Тако је то ишло мјесец дана.{S} У то доба Мара поста још замишљенија.{S 
сви знате да се моја домаћица прије два мјесеца <pb n="100" /> побабила.{S} Дајте мени дијете и 
> <p>Кад јој се навршила година и девет мјесеца, а поп, у договору са селом, дозида уз кућу још 
Дан за даном, недјеља за недјељом, па и мјесеци клизе неосјетно.{S} Што прође изгледа да је мал 
свако јутро повраћа, а послије неколико мјесеци и ноге јој почеше отјецати.{S} Не може више ни  
они се на врљике, а из попове куће, као мјесечев зрак, лако се креће друга слика у дугим хаљина 
трошити?</p> <p>— Једно пет шест дуката мјесечно.</p> <p>Попу чисто одлакну:</p> <p>— Нема од т 
, а поп и за њим сав народ не миче се с мјеста и не одваја очију.{S} Кад већ кола замакоше, поп 
{S} Стока се нешто узарумила, па неће с мјеста, а Павао се наљутио, поцрвенио у лицу као паприк 
смо.{S} Посједасмо опет, правећи и њему мјеста, ал’ он не хтједе сјести већ опет вели кмету:.</ 
е дисао.{S} Намазасмо му уљем изгорјело мјесто на леђима, поквасисмо кошуљу оцтом, па му је нав 
другу, па га зањиха и баци на проваљено мјесто.{S} Врба пуче а Нинко љосну на другу страну о зе 
у, а котао изручи сву воду на проваљено мјесто.{S} Чвркну вода, а дим се склупча.{S} У соби се  
 Или ви хоћете да ја затворим ово свето мјесто, да га не газите богопротивним ногама и да ме не 
 престаје.{S} А на откосу више ње стоји млад човјек.{S} Подбочио се на косиште и тражи очима по 
 и поп, па разговарају о овом и оном, а младеж се игра и весели.</p> <p>А друмом за наше село и 
 се с њом родио.{S} Чудно она оскаче на младом лицу, у сред кога сједи мало кукаст нос, а под њ 
 данас свијет, него што је био за твоје младости, а још ће друкчији бити кад она ступи на снагу 
лати у туђину, или који је сам у својој младости морамо оставити свој завичај.{S} А ко је то св 
.{S} Искупи се доста свијета, па је као младу одведосмо поповој <pb n="133" /> кући.{S} Поп од  
.{S} Попадија јал’ је била годину двије млађа, јал’ није.{S} Али обадвоје људи темељити.{S} Дје 
а.</p> <p>Народ се искупио.{S} Чудно да млађи људи, ма колико да су вољели Мару, сматраше цијел 
о гуске једна за другом на капију.{S} И млађи свијет оде.{S} Иконија сама оста у соби с дјетето 
рији људи што је по штогод припитају, а млађима се чисто везао језик.{S} Није шала, као каква г 
ћег дана предигла се у постељи, па срче млијеко из ћасе.{S} Поп хода као и прије по селу, али ј 
озио се кум Нинко и Глувић, за њима још многи народ.{S} Веле, кад је наш поп дошао у варош, да  
 Боже!{S} Све је ваше и онога храма.{S} Много би њојзи било да јој одредите и ово, што ја до са 
је о чем, а највише о путу и о Мари.{S} Много поп савјетује и моли кум-Нинка да пази на ово и н 
ма себи плести косе.{S} Ја сам — вели — много мислио и лупао главу шта да радим јако с њоме.{S} 
а је благословена;</p> <p>Послије ручка много се што шта владика с попом разговарао.{S} Звао га 
редао.{S} Причао је како у тој кући има много које шта, да ни десето не знаш чему је и за што ј 
, а све у здрављу и весељу за дуго и на много.</p> <p>— Амин да бог да! — одазваше се тихо сеља 
шно и лако насмија.</p> <p>И с Маром је много што шта говорио.</p> <p>— Који је оно светац? — р 
огао наодговарати свијету.{S} Причао је много чуда, што је видео у Биограду, да му једва вјеров 
мога сељака.</p> <p>Кажем му се.</p> <p>Много смо што шта говорили.{S} Већ се примицасмо селу.{ 
 сам инокосан.</p> <pb n="91" /> <p>- А моба?</p> <p>— Треба убити брава и набавити аков ракије 
ар ће бити и што ракије, па сјутра зови мобу.</p> <p>Сјутра дан до вечерње оборено све, везано  
S} Ко не вјерује нека пита само кога из мог села.</p> <p>Кад се навршише три године, и Мара свр 
вог коморџију, неког Илију Теовиловића, мога сељака.</p> <p>Кажем му се.</p> <p>Много смо што ш 
</p> <p>— Ја сам се — вели поп — учио у мога оца, који је поповао у стара времена, па кад га уб 
ародно«, а све што је сеоско »наше«.{S} Могао је он ући у коју хоћеш кућу, узети што је хтио —  
је недјељу дана врати из Биограда, није могао наодговарати свијету.{S} Причао је много чуда, шт 
лу.{S} Није имао пандура, али нико није могао ни помислити да не послуша попа, а он опет са сво 
јепило.{S} Тек он се трудио што је боље могао.{S} Ни у што се у селу није пачао, свакоме је уга 
ако се учитељ осами.{S} У прсте бих вам могао казати сваку његову ријеч, тако је мало говорио.{ 
да се сам врати?{S} Бог зна би ли он то могао икако и поднијети?</p> <p>Ту они говорише које о  
Нинко.{S} Пробудих се раније, па кад не могах заспати, а ја викнух дијете да хвата.</p> <p>— Хо 
њир, али он, вели, казао: «нека, хвала, могу ја и из чиније», те није хтио прљати тањира. — Зна 
ица.{S} Не волим људе, који што хоће не могу, а што могу неће.{S} Или -— или!...{S} Видим све.. 
бо!{S} Хоће срце да ми пукне, што ти не могу доћи.{S} Причао ти је владика да ме је премјестио  
ао: завирују је са свих страна и већ не могу да је се сити нагледају.</p> <p>Тако она весели по 
олим људе, који што хоће не могу, а што могу неће.{S} Или -— или!...{S} Видим све...{S} Боље се 
ије старијих <pb n="139" /> људи, не би можда ни у потјеру ишли.{S} Али старији бацају пушке, с 
 их све масти, а испод трапа гдје хвата можданик подметнуо двије старе коњске плоче, да се мало 
она ступи на снагу.{S} Кад сврши школе, може, ако ће, бити и учитељ.{S} А послије, у вароши дру 
 Мара! — гракнусмо ми, а ћата, што боље може, попу на муштулук.</p> <p>Радоје опали из двоцијев 
д је пошљедњи мјесец школске године, не може човјек жив да дочека.{S} Али нема више туге.{S} Ра 
есеци и ноге јој почеше отјецати.{S} Не може више ни хљеба да замијеси. »Хоће — вели — душа на  
та, а владици на пољу рече:</p> <p>— Не може ништа бити.{S} Пукла му је кичма!</p> <p>Он оде, а 
и да је људи, код којих је, пазе, да не може боље бити: «Не слази» вели «с крила».{S} Да бог да 
узме у конзисторију, али поп вели да не може никако оставити села, «а због мене једног, вели, н 
шта да ради.{S} Препуно јој срце, па не може нигдје да се скраси.{S} Сједне на креветац, држи к 
е Мару себи у постељу.{S} Иконија се не може од ње да растане, и кад је мислила да је Мара с по 
гу: «...{S}Бош посла!{S} У народу се не може ништа учинити.{S} Заузимајући се за њега, пишући и 
 собе, па леже.</p> <p>Кад сан, који не може растјерати никаква брига дјетињег доба, савлада не 
но болно лице.{S} Смијеши се и чисто не може сит да је се нагледа:</p> <p>— Сад ми је са свим д 
се владичино писмо куд треба.{S} Поп не може од цркве а и од старости.{S} А гдје би њега старца 
ило.</p> <p>Поодавно је већ како поп не може да махне косом ни да закопа мотиком, али за то је  
није весео.{S} А са оне боре на челу не може човјек ни знати како му је, јер увијек изгледа мрг 
ш чему је и за што је, и како се човјек може ласно обрукати ако добро не пази.{S} Тако он, вели 
че поп. — Мара још спава, а Иконија нам може испећи каву.</p> <p>Не рекох вам да је такав догов 
 дијете!</p> <p>То бјеше препона.{S} Ко може стегнути срце, па сада пробудити дијете?</p> <p>Ал 
а челом дохвати земљу.{S} Лежао је тако може бити четврт сахата, а кад се диже и окрете, угледа 
 а он оста сам на гробу.{S} Сједили смо може бити једно по сахата.{S} Мићо изнио ракије у барда 
<p>Да, али поп не зна од колико се руку може читати та књига.</p> <p>Дани измичу, Мара је цар с 
ранцуски, да стигнем друге и тако даље» Можете мислити како нам је било!{S} Али шта ћемо?{S} По 
це оним путиром ондје, па онда живи ако можеш.{S} Послушајте ме, пошљедњи вам пут кажем; вас ст 
 ћери, не мораш љубити у руку.{S} То је мој кухар!</p> <p>— Нека, оче владико, — рече поп. — Ст 
идаше капе, Нинко отпоче:</p> <p>— Куме мој и оче, сретна да ти је Марија и наше кумство! да бо 
твог! — дере се он, — живог или мртвог, моја глава цареву плаћа.</p> <p>И у час као неким чудом 
а? — пита владика. .</p> <p>— Божја, па моја! — рече поп.</p> <p>— Да је жива и здрава! — рече  
, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се моја домаћица прије два мјесеца <pb n="100" /> побабила 
, ма ни сто гроша не узео!{S} Неће бити моја штета.</p> <p>Не зна нико, па ни он сам, кад се ро 
 Б. Морао сам проћи кроз <pb n="146" /> моје село.{S} На пошљедњој станици добијем новог коморџ 
па онда устежући се настави:</p> <p>— А моје дијете... остављам вама на аманет...{S} Бог вам а  
бог благословио и како сам му платио за моје знане и незнане гријехе.</p> <pb n="99" /> <p>Сви  
ладико, старија је твоја и паметнија од моје.{S} Само још да видим шта ће село рећи.</p> <p>А у 
ам ја згријешио Богу, да ми не дате под моје старе дане живјети?{S} Како ћу — вели — поћи на не 
 то да будем учитељ!...{S} Овдје су сви моји покушаји јалово испали.{S} Народ је глуп и затуцан 
уђом, и зар ће се ово дијете потуцати У мојој кући?</p> <p>Учитељ се уједе за језик.</p> <p>— М 
лу.{S} Шта ће</p> <p>— вели — научити у мојој кући, гдје нема ни преслице, а камо ли разбоја?{S 
јете васпитава!</p> <p>— Шта то? — рече Мојсило Прокић.</p> <p>— Мислим и кажем да се дијете да 
</p> <p>— Зар ти — вели, — дроњо, зовеш моју кућу туђом, и зар ће се ово дијете потуцати У мојо 
е.{S} Ковач је нешто теретно радио, сав мокар од зноја, залијепила му се кошуља за широка леђа, 
као смрт, убијена кишом и временом, сва мокра, а расплетене јој косе пале низ плећа.</p> <p>Ми  
овјек радећи моли богу, да се он за све моли, кад они морају радити, да је богомрско не радити  
путу и о Мари.{S} Много поп савјетује и моли кум-Нинка да пази на ово и на оно и да добро упамт 
падија слабо се разбира.{S} Јечи само и моли се богу да је прими.</p> <p>Шта да се ради?</p> <p 
ркву, да се у остале дане човјек радећи моли богу, да се он за све моли, кад они морају радити, 
итељ се уједе за језик.</p> <p>— Молим, молим, господар-Нинко и куме, и ви, господин-попо и ост 
> <p>Учитељ се уједе за језик.</p> <p>— Молим, молим, господар-Нинко и куме, и ви, господин-поп 
у, а тек учитељ као из мртвих:</p> <p>— Молим вас, браћо, и ви, господин-попо, ако дозволите да 
 престајао, никад се уморио.{S} Богу се молио: »Боже, опрости ми гријехе и одржи ме здрава, док 
оче онда?...{S} Него, браћо, ја бих вас молио, да јој за сваки случај одредимо мало имања од на 
ј постеље и не одмиче се.{S} Шапће само молитве, а попадија слабо се разбира.{S} Јечи само и мо 
кој?{S} Синоћ ме — вели — зову да читам молитву Арнаутовићу, кад ја тамо, а њему Срнинић прошце 
ледах ђачиће; устали на ноге, па читају молитву.{S} Пред њима стоји једна женска.{S} Упрла погл 
хиљ, намаче га на врат па стаде читати »молитву од кровотеченија«. — Све залуд!{S} Она отвори ј 
 из собе.{S} Он клече на траву и узе се молити богу.</p> <p>Још није поштено ни свануло, а већ  
ати и писати, па неће под своју старост молити другога да јој чита писма.{S} А док она одрасте  
к Ненада Ћерића, а у њега је син Павао, момак за женидбу.{S} Онај исти, коме учитељ рече да је  
 себе лежао у колима, скочи на поље као момак од двадесет година.{S} У очима му нешто страшно,  
едва да је познаш!{S} А кад коме од нас момака пружи руку, а он сав поцрвени.{S} Искупи се дост 
} Намргоди њене очице, па поче гласно и монотоно, како сва дјеца читају:</p> <p>«Маче војску ст 
, само их срце боли, али што мора бити, мора!</p> <p>И послије мјесец дана већ се опрема дијете 
ри шешир и рупцем брише зној с чела.{S} Мора бити да се с њом родио.{S} Чудно она оскаче на мла 
е шћућурише, само их срце боли, али што мора бити, мора!</p> <p>И послије мјесец дана већ се оп 
оли богу, да се он за све моли, кад они морају радити, да је богомрско не радити у петак, јер ј 
/p> <p>Ал’ да се удари путем на Јаругу, морали смо се вратити до близу самог села.{S} Кад се оп 
о распусту неће да пусте кући.{S} Веле: морам учити француски, да стигнем друге и тако даље» Мо 
ђину, или који је сам у својој младости морамо оставити свој завичај.{S} А ко је то све преко г 
вршетку добијем заповијест да идем у Б. Морао сам проћи кроз <pb n="146" /> моје село.{S} На по 
о би онај разумио, који је своје рођено морао послати у туђину, или који је сам у својој младос 
о писати као сада, него ће сваки човјек морати писати писма.{S} А послије у школи се учи: земљо 
 па рече:</p> <p>— Овога чику, ћери, не мораш љубити у руку.{S} То је мој кухар!</p> <p>— Нека, 
, а он се окрете:</p> <p>— А што си ти, море, стао ту?</p> <p>— Што сам уморан, — рече ковач.</ 
абезекну:</p> <p>-— А какав тебе гријех мори?</p> <pb n="144" /> <p>Поп слабо махну руком, као  
поп не може да махне косом ни да закопа мотиком, али за то је он ипак увијек у послу.{S} Он вод 
мио владалац, који и не сањаше о својој моћи над нашим срцима.</p> <p>Боже! кад она дође!</p> < 
ешасмо се и ми у народ.{S} Већ се хвата мрак.{S} У даљини опазисмо нека кола.{S} Кмет погледа н 
 лице гори као у грозници.</p> <p>А кад мрак притисне земљу, неко се шуња поред попова плота.{S 
црне Павлове очи како просијецају ноћни мрак.</p> <p>— Не знам просто шта да радим? — говори сл 
а.</p> <p>Аксентије Смиљанић позна га у мраку:</p> <p>— Побјеже! — рече он.</p> <p>— Ко?</p> <p 
з прозор, а свети Сава гледа оним истим мрачним и озбиљним погледом на нас све.</p> <p>Поп поле 
ни знати како му је, јер увијек изгледа мргодан и зловољан.</p> <p>Иде он у наше село и ено га  
е дусне, окрене главу на другу страну и мргодан оде.</p> <p>Један пут иде он полако поред ковач 
оп се уздрхта, а сузе му ударише.{S} Он мрдну једним прстом.{S} Ми је прихватисмо и приведосмо  
си капљица, којом душа роси, кад јој се мркне и кад свањује.</p> <p>А кроз летве од чардака у с 
же прстима оно мало длачица на уснама и мрко гледа у дашчару гдје је школа.{S} Подилази му крв  
.{S} Немојте брукати себе живе, ни мене мртва, ни градити шта му драго.{S} Не почињите, док доб 
са лоптила му је крв, а ноге висише као мртве.{S} Још је дисао.{S} Намазасмо му уљем изгорјело  
ела дијете за руку, а тек учитељ као из мртвих:</p> <p>— Молим вас, браћо, и ви, господин-попо, 
г или мртвог! — дере се он, — живог или мртвог, моја глава цареву плаћа.</p> <p>И у час као нек 
{S} Кмет се помамио:</p> <p>— Живог или мртвог! — дере се он, — живог или мртвог, моја глава ца 
посрнуо.{S} Лице му је поблиједо ал’ не мршаво, а велике смеђе очи до пола <pb n="126" /> затво 
г питати како се зове, одакле је, каква му је нурија и тако даље, па пита и нашег попа.{S} Каже 
S} Чисто дијете дошло ван себе; некаква му ватра подишла обрашчиће, и кад што проговори, то је  
<p>— Побјеже учитељ!</p> <p>— Без трага му глава!{S} Шта дижеш вику? — рече бунован Матија.{S}  
 твоја воља, попо; и твој благослов, да му узмемо добру жену дадиљу, или да га дамо каквој баби 
много чуда, што је видео у Биограду, да му једва вјеровасмо.{S} За Мару вели да је најприје с п 
о и на оно и да добро упамти све, па да му послије прича кад се врати.{S} Тако они бригају бриг 
а црквењака пред порту с врљиком, па да му пребије голијени, који се од вас усуди ступити ногом 
како да почне, како да га тјеши, шта да му каже. — Поп издиже главу и погледа по свјема:</p> <p 
ји се иде затворенијих очију.{S} Бог да му душу прости!{S} Жао нам га је било.{S} Вио је сирома 
»Он прочита наше село.</p> <p>»— Бог да му душу прости!«</p> <p>— А... онај... ваш учитељ?{S} Ч 
, тако је мало говорио.{S} Кад видје да му и оно мало, што овда онда проговори, нико не разумиј 
 био најстарији у цијелом округу, те да му је по томе спадала нека особита почаст и задатак при 
ста, гледа на ону страну, гдје мисли да му је жена и дијете, па понавља: »Слава теби, Господе!« 
а нијесам смио ни говорити.{S} Видим да му не ваљају послови што ради, али гдје ја прост човјек 
44" /> <p>Поп слабо махну руком, као да му приђемо.{S} Владика сједе на столицу до кревета, а м 
је све у длаку!{S} Још сам заборавио да му кажем да сам и једног турчина покрстио <pb n="111" / 
на покајање.{S} Није се никад десило да му се не послушају свете ријечи.{S} Један пут уђе нека  
е одвојим од својега дјетета? — А брада му задрхта.</p> <pb n="114" /> <p>— Е — вели владика, — 
ду главу у руке, па се не миче.{S} Онда му у један пут сину нешто кроз главу.{S} Скочи с клупиц 
алово прође, или да он узима власт која му не приличи.</p> <p>Стјепану, што иде у раскорак, пре 
ијем црвом.{S} Тако је божја воља, нека му је слава!{S} Али дијете ваља и гледати.{S} Шта ћу ја 
че, да се окумимо!{S} Тако народ, хвала му, мене изабра.</p> <p>Поп се три пут пољуби с њиме.{S 
он све како је, и хвали се нама — хвала му! — као <pb n="110" /> својом дјецом.{S} Онда, веле,  
 ни да сједне.{S} И поп стоји, а бијела му брада час по заигра.</p> <p>— Ја — вели, — браћо, ос 
о радио, сав мокар од зноја, залијепила му се кошуља за широка леђа, а он стао на врата од кова 
његовој кући.{S} Из уста и носа лоптила му је крв, а ноге висише као мртве.{S} Још је дисао.{S} 
рећи.{S} Он је то и радио.{S} Попустила му шина на точковима, а он нађе Пера ковача гдје сједи  
:</p> <p>— Не може ништа бити.{S} Пукла му је кичма!</p> <p>Он оде, а владика се врати у собу.< 
не видиш да је сваки као пуце, апостола му његова?{S} Па да га не бијем! — Па опет: пљус!</p> < 
 краја по пет-шест цигаља.{S} На ногама му панталоне, а горе само кошуља.{S} Босогоног лежи и ч 
мире и увијек гледају на страну.{S} Има му двадесет и двије до и три године.</p> <p>Ништа не го 
ао момак од двадесет година.{S} У очима му нешто страшно, да те свега језа подиђе.{S} Било нас  
 шири него под самим ноздрвама.{S} Доња му је усна мало висила, а горња је мало издигнута, те с 
рата, и помогао попу да сиђе с кола, па му није дао ни руке, него се с њиме, вели, у лице пољуб 
 на леђима, поквасисмо кошуљу оцтом, па му је навукосмо и положисмо га у кревет.{S} Он се није  
 у саму зору, и изиђе у авлију.{S} Мара му поли да се умије, и старац, и ако ислабио, ипак стал 
ебе живе, ни мене мртва, ни градити шта му драго.{S} Не почињите, док добро не смислите, и док  
аче, већ замишљеним очицама гледа у шта му драго.{S} Чупка ресе на кошуљи и не говори ништа.{S} 
{S} На букви кликће дјетлић, а са ораха му се одзива жуња.{S} Сунце блиста, а облаци се разилаз 
ио и постао забораван.{S} Знам, кад год му приђем руци, да ме пита чији сам.</p> <p>Тако смо ми 
p> <p>Поп нагнуо главу, а од милина све му сузе капљу у тањир.</p> <p>Послије је владика питао  
по земљи.</p> <p>Поп се уздрхта, а сузе му ударише.{S} Он мрдну једним прстом.{S} Ми је прихват 
и попу пао некакав терет на срце и црне му мисли долазе у главу да ће изгубити друга.{S} Забрин 
озора и дохвати кућу и са те стране, те му запријечи повратак.{S} Дим се сави.{S} Народ вришти  
причати, рачунали смо ми, а и он, да ће му бити тако педесет година.{S} Попадија јал’ је била г 
вљени као плот који је посрнуо.{S} Лице му је поблиједо ал’ не мршаво, а велике смеђе очи до по 
че дијете и промијени се у лицу, а срце му залупа.</p> <p>— Устани!...{S} Сви те чекамо... — ре 
а он оста сам, као сухо дрво, и на срце му паде туга.</p> <p>Дуго се опирао срцу, не хотећи »ср 
} Погледа ковача још један пут, не рече му ништа.{S} Само се зави у струку и оде даље.</p> <p>Д 
 воде! — дераше се Нинко.</p> <p>Додаше му.</p> <p>Он дохвати котао објеручке.{S} Оприје се ног 
/p> <p>Тако се дијете крсти и надјенуше му име Марија.</p> <p>Кад га опет вратише у кућу, Мићо  
к.{S} Чудан мало на поглед.{S} На глави му широк сламњи шешир с црвеном траком.{S} Испод шешира 
да у дашчару гдје је школа.{S} Подилази му крв на очи; оне су влажне и лице гори као у грозници 
н, а очима показа на светога Саву, који му је лежао на прсима.</p> <p>Опет жељно гледа њено бол 
> <p>Кум Нинко хоће да соколи попа, али му се језик завезао, и само гута пљувачку.{S} И Аксенти 
је, каже, све код тог професора, нудили му да наспе чорбу себи у тањир, али он, вели, казао: «н 
 овдје! — Он показа руком на прси, и ми му положисмо икону.</p> <p>Владика приђе на прстима, а  
себе:</p> <p>— Гдје је икона?</p> <p>Ми му показасмо.</p> <p>— Метните ми овдје! — Он показа ру 
и уђе у собу гдје је дијете било и тури му под главу дукат.{S} За њим кмет, за кметом Аксентије 
љиво зажељеше ухватити учитеља, и отети му Мару.{S} Граја се дигла, и силно као оркан креће се  
п!{S} Али и јесте човјек!{S} Та приличи му да је сам владика!</p> <p>Кад је поп стигао у варош, 
</p> <p>Владика приђе на прстима, а очи му пуне суза:</p> <p>— Како си, оче?</p> <p>Поп се трже 
е како ме је бог благословио и како сам му платио за моје знане и незнане гријехе.</p> <pb n="9 
 Теовиловића, мога сељака.</p> <p>Кажем му се.</p> <p>Много смо што шта говорили.{S} Већ се при 
вим крајем уста, и лијево око са свијем му се затвори, а онијем другијем погледа кмета најприје 
— рече поп. — Смртан је човјек а незнан му је час смртни.{S} Наш је гријех, ако умре поред нас  
/p> <p>Поп дахну душом:</p> <p>— Срећан му пут!</p> <p>— Шта? — рече Аксентије. — А Мара?</p> < 
ш вику? — рече бунован Матија.{S} Павао му приђе и шану још нешто.</p> <pb n="138" /> <p>Матија 
јутра прексјутра свевишњи позвати, како му смијем стати пред лице - и дати рачуна о своме стаду 
ре на челу не може човјек ни знати како му је, јер увијек изгледа мргодан и зловољан.</p> <p>Ид 
боде коња на муштулук.</p> <p>Било како му драго, владика дође, и наш поп осоколи туна.{S} Влад 
им ријечима, а свакоме пуно срце и лако му, као да се окупао.</p> <p>Тако је он дјеловао.{S} Ни 
ју хоћеш кућу, узети што је хтио — нико му неће ни ријечи рећи.{S} Он је то и радио.{S} Попусти 
ао мртве.{S} Још је дисао.{S} Намазасмо му уљем изгорјело мјесто на леђима, поквасисмо кошуљу о 
крије радост.{S} А кад је на само често му се развуку уста, гледа на ону страну, гдје мисли да  
ао да је од леда.{S} Псује Јеротије што му на уста дође и кад се он даде да га учи које ко, ко  
дуловић, код кога ми купујемо со, и што му је кућа до владичина двора, да је владика изишао до  
збоље поп, заковрну од један пут, и већ му се чини да неће ни ноћи жив дочекати, па зове Нинка, 
ставише, раширио руке и рида, а вјетрић му се игра бијелом брадом и с оно мало длака на глави.< 
, јер га радост бјеше обасјала: уста су му непрестано развучена, а на бијелим трепавицама час п 
тоја Пурешевић.{S} Јал’ је нешто превећ мудро, јал’ је са свијем лудо!</p> <p>Сељаци слегоше ра 
Али поши како која недјеља све горе.{S} Мука истина гдјешто и попусти, али ноге затјечу све јач 
а те боли? — рече владика.</p> <p>Поп с муком подвуче руку под икону и метну је на срце:</p> <p 
јечи:</p> <p>— Немојде ми пристајати на муку, кажем ти, већ гледај свога посла!{S} Знам ја тебе 
 припреме чине.</p> <p>Дан пред полазак мутљају се жене из цијелога села по поповој кући.{S} Ту 
а ћете видјети.{S} Тамо иду сва дјеца и мушка и женска, и тако је сад вријеме дошло, да ће и по 
помисли да је владика, па ободе коња на муштулук.</p> <p>Било како му драго, владика дође, и на 
усмо ми, а ћата, што боље може, попу на муштулук.</p> <p>Радоје опали из двоцијевке.{S} Поп гол 
с лијеве стране била су још једна мања, на која је учитељ улазио.{S} У њој увијек удара на праш 
 вели — имаш имања, како су ми причали, на хиљаду дуката.</p> <p>Поп се забечи:</p> <p>— Каквих 
учитељ остави нас — оде сиромах на пут, на који се иде затворенијих очију.{S} Бог да му душу пр 
ше у село.</p> <p>Кад они уђоше у собу, на нашу радост разабра се поп.</p> <pb n="143" /> <p>По 
 гредице подвучени струкови босиљка.{S} На пећи свакојака цвијећа; нова шареница прострта по по 
 на четири краја по пет-шест цигаља.{S} На ногама му панталоне, а горе само кошуља.{S} Босогоно 
 стао на врата од ковачнице па духа.{S} На спрам тих врата друга су, те тако се игра вјетар кро 
дин човјек.{S} Чудан мало на поглед.{S} На глави му широк сламњи шешир с црвеном траком.{S} Исп 
 цакли као полелеј у варошкој цркви.{S} На букви кликће дјетлић, а са ораха му се одзива жуња.{ 
озори су били хартијом подлијепљени.{S} На зиду је висила једна стара дрвена икона светога Саве 
о други пут оде, пође све по старом.{S} На ново је требало чекати годину дана, и кад се она нав 
проћи кроз <pb n="146" /> моје село.{S} На пошљедњој станици добијем новог коморџију, неког Или 
ми ту књигу па читај код куће!</p> <p>— На поклон? — рече Мара изненађена.</p> <p>— На поклон!< 
оклон? — рече Мара изненађена.</p> <p>— На поклон!</p> <p>Бјеше то једна велика пјесмарица сва  
 новце у мараму, па даде попу:</p> <p>— На остави; ово је Маријино!</p> <p>Онда је узе на руку  
ала: уста су му непрестано развучена, а на бијелим трепавицама час по виси капљица, којом душа  
е при себи.{S} Стидљиво погледа попа, а на лицу јој се види некаква страшљива спокојност.{S} Он 
оред себе.{S} Кад случајно обрне очи, а на патосу стоји једна велика пјесковница, за мал’, вели 
ргодила очице и чита, не престаје.{S} А на откосу више ње стоји млад човјек.{S} Подбочио се на  
 друге понуде у руке и у уста.</p> <p>А на њој слаба промјена.{S} Само што је мало порасла и шт 
ше ноге.{S} Спопаде петрахиљ, намаче га на врат па стаде читати »молитву од кровотеченија«. — С 
траком.{S} Испод шешира смеђа коса пада на чело.{S} Густе обрве готово се састају а међ’ њима ј 
на само често му се развуку уста, гледа на ону страну, гдје мисли да му је жена и дијете, па по 
конија јој завири у очи па онда погледа на страну, куда Марине очи бјеху управљене:</p> <p>— Ду 
ини опазисмо нека кола.{S} Кмет погледа на ону страну, зачкиљи очима и труди се да позна ко је. 
пућу.{S} Нико то не види, нити ко опажа на другој страни иза амбара црне Павлове очи како проси 
 Служи овоме! — рече он, а очима показа на светога Саву, који му је лежао на прсима.</p> <p>Опе 
 игра бијелом брадом и с оно мало длака на глави.</p> <p>Мара бјеше сама у зачељу.{S} Брзо уста 
кну гомила, и све наже као јато чворака на траг.</p> <p>— Овуда!{S} Овуда ћемо га пресрести!</p 
!...</p> <p>Сутра дан устала она, стала на врата па гледа.{S} Поп је већ давно био у градини, и 
а облаци се разилазе.</p> <p>Мара стала на врата, па гледа неким широким погледом.{S} Дубок јој 
како истргнуо од туд и добавио нама, ма на недјељу дана.{S} То би њега сиромаха само још јаче ц 
/p> <p>— А моје дијете... остављам вама на аманет...{S} Бог вам а душа вам!</p> <p>Кум Нинко ис 
и.{S} Па послије је опет с дјевојчицама на игри или на раду.{S} Све се боље уобљавају обрашчићи 
 по потиљку.{S} Он паде ничице и прсима на земљу, а икону диже више главе.{S} Сасусмо чабар вод 
 Он је то и радио.{S} Попустила му шина на точковима, а он нађе Пера ковача гдје сједи пред крч 
 <p>— Још ближе! — шану поп.</p> <p>Она на кољенима приђе још ближе, али не дизаше главе, ни ру 
и, помисли да је владика, па ободе коња на муштулук.</p> <p>Било како му драго, владика дође, и 
је учитељ улазио.{S} У њој увијек удара на прашину и људски зној.{S} Прозори су били хартијом п 
еручке и обли сузама.{S} Осмијех заигра на поповом лицу.{S} Он је дохвати руком за браду и изди 
глед на попа, још већма зачкиљи, а бора на челу као да још дубља дође.</p> <p>Онда се опет лије 
ама разговорити, јер се не враћа с пута на који полазим.{S} Не дај боже смртна случаја, или как 
ледину, истеже прстима оно мало длачица на уснама и мрко гледа у дашчару гдје је школа.{S} Поди 
м прочита: »Погинули при освајању шанца на Горици 29 декембра 1877 тај и тај, тај и тај, тај и  
и кревет бјеше празан.</p> <p>Он истрча на поље.{S} Већ се бјеше прикупило нешто сељака.{S} Нек 
 хљеба да замијеси. »Хоће — вели — душа на нос да <pb n="96" /> ми искочи!«.{S} Теретан јој сва 
шчару гдје је школа.{S} Подилази му крв на очи; оне су влажне и лице гори као у грозници.</p> < 
, говорио, чисто да се заплачеш.{S} Кад на пошљетку сав поцрвење па поче да дршће, каже: »Шта ј 
лу.</p> <p>— Нијесам — вели поп — никад на то мислио.{S} Да видиш, није луда ова учитељева.</p> 
} Научи ме!</p> <p>— Пошљи је у Биоград на науке.</p> <p>— А колико то траје?</p> <p>— Четири г 
S} Исправи се, па са стране баци поглед на попа, још већма зачкиљи, а бора на челу као да још д 
.{S} А гдје би њега старца пустио народ на пут, и како би њему било да остави дијете у Биограду 
срце.</p> <p>Доктор нареди да га оставе на миру, да га нико не дира ни зановета, а владици на п 
 пред цијелим народом изобличи и позове на покајање.{S} Није се никад десило да му се не послуш 
pb n="116" /> <p>— Да бог да да ово све на добро изађе! — рече баба Стевана.</p> <p>Кад се већ  
и попадији.</p> <p>Болови наступају све на махове и све чешће, али кад попусте, она је при себи 
удари.{S} Она корачи један пут, па паде на кољена.{S} Саже главу, покри очи рукама, а црна јој  
ом, као да му приђемо.{S} Владика сједе на столицу до кревета, а ми се искупили у наоколо.</p>  
 <pb n="131" /> стражњу осовину и сједе на њу, па поиздалека окренув се учитељу викну: — Упамти 
 Мару.{S} Једног дана и кум Нинко сједе на кола па у име бога оде у Биоград, а весео народ само 
 диже више главе.{S} Сасусмо чабар воде на њега и греду, и извадисмо га испод ње.{S} У тај пар  
 његову кућу сташе кола, устаде и изађе на поље.</p> <p>Пред кућом, кум Нинко попушта штрањге к 
урује сијено под сједишта.{S} Поп изађе на <pb n="117" /> капију, у селу је још све било мирно; 
у положисмо икону.</p> <p>Владика приђе на прстима, а очи му пуне суза:</p> <p>— Како си, оче?< 
 знојава ковача.</p> <p>Кад учитељ дође на поред њега, а он се окрете:</p> <p>— А што си ти, мо 
ви; ово је Маријино!</p> <p>Онда је узе на руку и понесе је попу, да је пољуби, па с Глувићем о 
се труди да сакрије радост.{S} А кад је на само често му се развуку уста, гледа на ону страну,  
те постидни пред свијетом.{S} То вам је на аманет, па сад гледајте!</p> <p>Хоће они штогод да п 
муком подвуче руку под икону и метну је на срце:</p> <p>— Овдје!</p> <p>Доктор приђе, обрташе г 
 ковчегу овдје народни новци, а кључ је на трпези, под плаштаницом — зна Мићо!{S} Унутра има хи 
погледом на нас све.</p> <p>Поп полетје на један прозор.{S} Двојица га дохватише за мишке, али  
аста тишина.</p> <p>Поп метну обје руке на Марину главу и узе шапутати.</p> <p>А кад он диже и  
 поп пјевао.{S} А послије службе весеље на све стране.</p> <p>Пуна и крчма, па све наздрављају  
њим!</p> <p>Поп се занесе, и а да падне на узнак, а сељаци га прихватише.</p> <p>У тај пар Пава 
 не може нигдје да се скраси.{S} Сједне на креветац, држи колач у руци и гига ногама.{S} Онда с 
 Благослови ме, бабо! — па наслони усне на увелу попову руку.</p> <p>Жене покрише очи, људи чеп 
е и као да није весео.{S} А са оне боре на челу не може човјек ни знати како му је, јер увијек  
, а дијете у сну махну руком, окрете се на другу страну и настави спавање.{S} Дубоко поп уздахн 
уња поред попова плота.{S} Не бијели се на њему сељачка кошуља, ни на путу остаје широка стопа  
 широка стопа од опанака.{S} Наслони се на врљике, а из попове куће, као мјесечев зрак, лако се 
ше ње стоји млад човјек.{S} Подбочио се на косиште и тражи очима попову кућу.{S} Или извади дво 
 страна.{S} Читав облак од воде сасу се на зид гдје су врата.</p> <p>Поп таман да скочи још пре 
крива... ја сам.</p> <p>У тај пар чу се на пољу врисак и врата се нагло отворише.</p> <pb n="14 
ама гледа у шта му драго.{S} Чупка ресе на кошуљи и не говори ништа.{S} Ништа не једе и не пије 
оздравио вас господин владика, да идете на ручак.</p> <p>Сједе поп у кола, па још и Мару узе са 
нија сва умазана од суза, изнесе дијете на рукама.</p> <p>— Ја — вели — не дам дјетета од себе, 
ке.{S} Наднијело се увело старчево лице на пун живота лик дјететов, а с бијеле браде цури кап п 
 да се с њом родио.{S} Чудно она оскаче на младом лицу, у сред кога сједи мало кукаст нос, а по 
 n="97" /> дјетета из собе.{S} Он клече на траву и узе се молити богу.</p> <p>Још није поштено  
тио, поцрвенио у лицу као паприка, виче на волове и дере ајдамаком куд стигне.</p> <p>А ек учит 
 га забоде у неку крчевину, а плуг пуче на двије поле, као да је од леда.{S} Псује Јеротије што 
х бјеше обузео попа, да се једва држаше на ногама.</p> <p>Аксентије Смиљанић позна га у мраку:< 
е, велике, зидане школе.{S} Баш звоњаше на вечерњу.{S} Кроз прозор угледах ђачиће; устали на но 
ако поскочи преко греде, која се пушаше на патосу, па пође вратима.</p> <pb n="142" /> <p>— Вод 
 душу Марину; кад црне трепавице падоше на запурене обрашчиће а груди се почеше равномјерно диз 
 одоше, а он оста сам, као сухо дрво, и на срце му паде туга.</p> <p>Дуго се опирао срцу, не хо 
ћи разред, учитељ онда навали на попа и на друге људе, те је задржа још једну годину дана у шко 
етује и моли кум-Нинка да пази на ово и на оно и да добро упамти све, па да му послије прича ка 
бом, а све у здрављу и весељу за дуго и на много.</p> <p>— Амин да бог да! — одазваше се тихо с 
 мало на клупицу, а главу нешто искриви на десну страну и погледа у небо.</p> <p>— Природу! — р 
 болестан.{S} Кад уђе у собу, а он лежи на кревету, који је начињен од кухинских врата, под кој 
м врхове, па тако склопљене руке положи на сто.{S} Заврати се мало на клупицу, а главу нешто ис 
 Иконија је остарјела, да се једва држи на ногама.{S} Шта ви — вели — мислите?{S} Да се договор 
 поп савјетује и моли кум-Нинка да пази на ово и на оно и да добро упамти све, па да му послије 
кмета поздрави нек’ закаже селу да пази на те свиње; јер ако још један пут чујем да су упале у  
 сврши трећи разред, учитељ онда навали на попа и на друге људе, те је задржа још једну годину  
идиш да радим!</p> <p>Па опет се извали на кревет и отвори књигу.</p> <pb n="129" /> <p>Поп се  
.{S} Кроз прозор угледах ђачиће; устали на ноге, па читају молитву.{S} Пред њима стоји једна же 
лије је опет с дјевојчицама на игри или на раду.{S} Све се боље уобљавају обрашчићи, и све црве 
Не бијели се на њему сељачка кошуља, ни на путу остаје широка стопа од опанака.{S} Наслони се н 
и, а још ће друкчији бити кад она ступи на снагу.{S} Кад сврши школе, може, ако ће, бити и учит 
но по сахата врати се он, и истом ступи на авлиска врата, а дијете у соби запишта.{S} Не поздра 
пријечи:</p> <p>— Немојде ми пристајати на муку, кажем ти, већ гледај свога посла!{S} Знам ја т 
али гдје ја прост човјек смијем ударити на науку!{S} Немој, оче владико, држати више простих по 
клони се мало пут попа, па оста сједећи на кревету.</p> <p>— А камо се ти, учитељу? — рече поп. 
ја велим не треба да стајеш њеној срећи на пут.</p> <p>— Не дао бог! — рече поп грцајући. — Па  
 дане живјети?{S} Како ћу — вели — поћи на небо, гдје ће ме сјутра прексјутра свевишњи позвати, 
, а леђима о другу, па га зањиха и баци на проваљено мјесто.{S} Врба пуче а Нинко љосну на друг 
 га нико не дира ни зановета, а владици на пољу рече:</p> <p>— Не може ништа бити.{S} Пукла му  
си, оче?</p> <p>Поп се трже и обрте очи на ону страну, гдје владика стајаше.</p> <p>— Шта те бо 
 то доба ван себе лежао у колима, скочи на поље као момак од двадесет година.{S} У очима му неш 
ма, ако ћемо сви изгинути! — Онда скочи на једну врбу до самог шљемена, па као бјесомучан и не  
главе, дохвати се за лотре и лако скочи на земљу.</p> <p>Поп је ухвати убјема рукама за главу п 
p>Кад послије пођоше, а поп Митар скочи на нашег попа:</p> <p>— Како ти да говориш онако пред њ 
браде цури кап по кап и чисто се запуши на њеним обрашчићима.{S} И таман се поп наже да је пољу 
о, пластио, врхао, вијао, Мићо црквењак на пијацу носио, а поп новце чувао. — А шта ће њима дво 
и ми одосмо његовој кући, а он оста сам на гробу.{S} Сједили смо може бити једно по сахата.{S}  
нестаје ракије.{S} Шта је поп радио сам на гробу, то нико не зна.{S} Тек послије једно по сахат 
е нешто, и час прије гледам да загребем на поље.</p> <p>Учитељ је био један кројач, који је стр 
<p>— ’Вако ја кад се ознојим!{S} Станем на вјетар, па чисто забрекнем.{S} Па кад послије <pb n= 
некакав страх и не смијем да се обазрем на ону страну.{S} Све ми се чини проговориће нешто, и ч 
ске плоче.</p> <p>Ал’ да се удари путем на Јаругу, морали смо се вратити до близу самог села.{S 
старост га је обрвала.{S} Он паде лицем на кревет, гдје је јуче још покојница лежала и горко за 
 велике, велике куће; па ко ја се возим на златним колима; па се све љуљају као владичина!</p>  
ени, који се од вас усуди ступити ногом на ову свету земљу.{S} Проклећу и вас и све инаџије и у 
га у руку, па као гуске једна за другом на капију.{S} И млађи свијет оде.{S} Иконија сама оста  
 оним истим мрачним и озбиљним погледом на нас све.</p> <p>Поп полетје на један прозор.{S} Двој 
p>— Метните ми овдје! — Он показа руком на прси, и ми му положисмо икону.</p> <p>Владика приђе  
Показа својом <pb n="98" /> жутом руком на дијете покрај себе, дохвати онда попову руку и пољуб 
лу земље више попадије, махну поп руком на нас и ми одосмо његовој кући, а он оста сам на гробу 
светац? — рече он њој, па показа прстом на једну икону на зиду.</p> <p>— Цар Лазар! — рече Мара 
, читава, само што вјетар наноси пламен на њу, и сваки час чекамо кад ће планути.</p> <p>Поп, к 
од њиме малени густи брчићи, које је он на обје стране рашчешљао, те су на крајевима растресени 
оказа на светога Саву, који му је лежао на прсима.</p> <p>Опет жељно гледа њено болно лице.{S}  
ћи: чисто нам је — боже прости — стајао на путу.</p> <p>Да видите јесмо ли дочекали чему смо се 
ле прангије, јер коњаник, што је стајао на раскршћу, кад угледа попа у оној помпи, помисли да ј 
оњске плоче, да се мало гигају кола као на »вендерима« и да се попу »не труцка зорли«.</p> <p>Ј 
и, упропастио сам своју каријеру и спао на то да будем учитељ!...{S} Овдје су сви моји покушаји 
ече ковач.</p> <p>— Знам; а што си стао на промаху?</p> <p>— А?</p> <p>— Што си; велим, стао ту 
 му се кошуља за широка леђа, а он стао на врата од ковачнице па духа.{S} На спрам тих врата др 
ежем јесењем јутру.{S} Кочијаш се испео на кола, па ногом потурује сијено под сједишта.{S} Поп  
дође послије подне, кад се поп наслонио на шареницу, па га гледа, нагне се према њему, па се од 
 руке положи на сто.{S} Заврати се мало на клупицу, а главу нешто искриви на десну страну и пог 
ма један господин човјек.{S} Чудан мало на поглед.{S} На глави му широк сламњи шешир с црвеном  
.{S} Намазасмо му уљем изгорјело мјесто на леђима, поквасисмо кошуљу оцтом, па му је навукосмо  
кухинских врата, под која је подметнуто на четири краја по пет-шест цигаља.{S} На ногама му пан 
е, он жив, — рече Мара. — Он је погинуо на Косову.</p> <p>— А шта је то Косово?</p> <p>— Косово 
ни око тога да се задржавам како је поп на врат на нос спремио кола за Биоград и с тим писмом о 
ње да свиће први дан Духова.{S} Сио поп на клупицу у авлији, турио сиједу главу у руке, па се н 
ога да се задржавам како је поп на врат на нос спремио кола за Биоград и с тим писмом отрчао вл 
>-— Овдје! — рече поп и метну руку опет на срце.</p> <p>Доктор нареди да га оставе на миру, да  
тина никоме, али попу пао некакав терет на срце и црне му мисли долазе у главу да ће изгубити д 
е разумије, а он се дусне, окрене главу на другу страну и мргодан оде.</p> <p>Један пут иде он  
све крупније касају и она наслони главу на Нинкове прси, па неутјешно и силно зајеца.</p> <p>Јо 
удно да дијете, чим осјети његову браду на својем образу, заћута и заспа.{S} Гледао га је он ду 
е вратима.</p> <pb n="142" /> <p>— Воду на врата!{S} Обарајте греде! — чује се дрека са свих ст 
страну о земљу, а котао изручи сву воду на проваљено мјесто.{S} Чвркну вода, а дим се склупча.{ 
и.{S} Али старији бацају пушке, сједају на кола и трче изван села.{S} Кмет се помамио:</p> <p>— 
 кошуље и убрусе.</p> <p>Жене посједају на клупу под орах, милују Мару и плачу, а она уплашено  
и чепркају палицом по прашини и гледају на другу страну у плот.</p> <p>Наста тишина.</p> <p>Поп 
6" /> затворене, жмире и увијек гледају на страну.{S} Има му двадесет и двије до и три године.< 
руку с очију.</p> <p>Поп јој метну руку на главу и нешто шапуташе.{S} Послије јој потури руку п 
но приђе кревету.{S} Метну дјетету руку на чело:</p> <p>— Маро, сине, устани!</p> <p>Дијете про 
да је од леда.{S} Псује Јеротије што му на уста дође и кад се он даде да га учи које ко, ко ниј 
p>— А јеси ли видио црквена кола и шину на точковима?</p> <p>— Нијесам, оче!</p> <p>— Нијеси, ј 
он њој, па показа прстом на једну икону на зиду.</p> <p>— Цар Лазар! — рече Мара.</p> <p>— Гле! 
љено мјесто.{S} Врба пуче а Нинко љосну на другу страну о земљу, а котао изручи сву воду на про 
акнусмо ми, а ћата, што боље може, попу на муштулук.</p> <p>Радоје опали из двоцијевке.{S} Поп  
е је он на обје стране рашчешљао, те су на крајевима растресени и шири него под самим ноздрвама 
Онда ја закопчам блузу, набијем шајкачу на очи, зажмурим и одважно га упитам:</p> <p>— Шта је,  
ш стари учитељ остави нас — оде сиромах на пут, на који се иде затворенијих очију.{S} Бог да му 
је стране није ни сањао да његова ријеч на јалово прође, или да он узима власт која му не прили 
е нагло отворише.</p> <pb n="145" /> <p>На прагу се показа Мара, блиједа као смрт, убијена кишо 
 »о твоју главу!» па опет спава.</p> <p>На један стуб од звонаре стајао је наслоњен Павао Ђерић 
ра оста код оца, а пође у школу.</p> <p>На једно по године послије тога, напрасно се разбоље по 
е задржа још једну годину дана у школи «на приват».{S} Тако она пође учити и четврти разред.{S} 
>- А моба?</p> <p>— Треба убити брава и набавити аков ракије, а знаш како сам страдао.</p> <p>— 
арен трчи поповој кући и стеже шину.{S} Набавља зелене шаре у вароши, па их све масти, а испод  
ицасмо селу.{S} Онда ја закопчам блузу, набијем шајкачу на очи, зажмурим и одважно га упитам:</ 
 и Мара сврши трећи разред, учитељ онда навали на попа и на друге људе, те је задржа још једну  
дохвати књигу, тресне о сто, отвори, па навали читати.</p> <p>Сјела једном под орах.{S} Плете,  
7" /> <p>Уђосмо већ у село.{S} Успомене навалише и притискоше ми груди.</p> <p>— Лакше, Илија,  
а се, веле, плашила, али послије се већ навикла. -</p> <p>Тако је то ишло мјесец дана.{S} У то  
ребало чекати годину дана, и кад се она наврши, закла нас лијепо једно писмо, у коме вели: »Сла 
их ствари пун ковчег.</p> <p>Кад јој се навршила година и девет мјесеца, а поп, у договору са с 
та само кога из мог села.</p> <p>Кад се навршише три године, и Мара сврши трећи разред, учитељ  
ђима, поквасисмо кошуљу оцтом, па му је навукосмо и положисмо га у кревет.{S} Он се није разбир 
Смијеши се и чисто не може сит да је се нагледа:</p> <p>— Сад ми је са свим добро!{S} Сад ме ни 
свих страна и већ не могу да је се сити нагледају.</p> <p>Тако она весели попа и село.{S} Ишла  
тај пар чу се на пољу врисак и врата се нагло отворише.</p> <pb n="145" /> <p>На прагу се показ 
 поп наслонио на шареницу, па га гледа, нагне се према њему, па се од један пут тргне, издигне  
смарица сва у злато увезана.</p> <p>Поп нагнуо главу, а од милина све му сузе капљу у тањир.</p 
но, и кад је какав светачац па и петак, нагура се пуна црква жена, али поп један пут, послије с 
ладалац, који и не сањаше о својој моћи над нашим срцима.</p> <p>Боже! кад она дође!</p> <p>Поп 
е цар села.{S} Свакоме су пуна уста.{S} Нада да ће нам она бити кад тад учитељ, заносила нас је 
 ти се!{S} Све иде добро и сви се добру надају.{S} Попадија се опоравља и - већ трећег дана пре 
Да видите јесмо ли дочекали чему смо се надали!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18801 
школу затворисмо.</p> <p>Сад смо се сви надали да ће нам Мара доћи за учитеља.{S} Већ је поп с  
едложио да се купи катанац, а поп једне надјеље стаде пред олтар па отпоче проповијед.{S} Лијеп 
и народа.</p> <p>Тако се дијете крсти и надјенуше му име Марија.</p> <p>Кад га опет вратише у к 
е да ти је милина погледати.{S} Жене се надмећу понудама и поклонима.{S} Није јој била још ни г 
омислила да гледа светитељске слике.{S} Наднијело се увело старчево лице на пун живота лик дјет 
све наздрављају попу и његовом дому.{S} Нађе се и некакав шаљивчина који наздрави »црквеној поп 
S} Попустила му шина на точковима, а он нађе Пера ковача гдје сједи пред крчмом:</p> <p>— Зар т 
пјевам!</p> <p>Поп устукну један корак, наже се напријед, па зачкиљи и гледа у учитеља.</p> <p> 
јући кмета, приђе столу; заврати шешир, наже се према попу и пружи руку.</p> <p>— Жив био, сине 
 су преко јаруге! — викну гомила, и све наже као јато чворака на траг.</p> <p>— Овуда!{S} Овуда 
ут и кажи: благослови ме!</p> <p>Она се наже из кола попу, и пружи руку:</p> <p>— Благослови ме 
е, варнице посукташе, а проломљен таван наже се у пламену и хоће да дохвати патос.</p> <p>— Дод 
на њеним обрашчићима.{S} И таман се поп наже да је пољуби, а дијете у сну махну руком, окрете с 
 је пред попом стајала и брзо трже руку назад.{S} Исправи се, па са стране баци поглед на попа, 
риђе столу, гдје је и поп сједио.{S} Не назва бога, само мало климну главом.</p> <p>— Је ли овд 
му.{S} Нађе се и некакав шаљивчина који наздрави »црквеној попадији«, али Крста Замлата истеже  
све стране.</p> <p>Пуна и крчма, па све наздрављају попу и његовом дому.{S} Нађе се и некакав ш 
 је!</p> <p>— А ти је отвори!{S} Ја сам наименован за учитеља у овом селу.</p> <p>Гле!...{S} Но 
а по владику!</p> <p>Двоја троја кола у највећем трку полетјеше, а Војин Арнаутовић забоде свом 
и?</p> <p>Ту они говорише које о чем, а највише о путу и о Мари.{S} Много поп савјетује и моли  
чи кмету да зовне још људе, којих ће се највише тицати бесједа.{S} Ако је ко учинио што рђаво,  
Е — вели владика, — ти си своме дјетету највише добру рад.{S} Па ја велим не треба да стајеш ње 
p>Онда сви редом почеше љубити дијете и најзад је Нинко понесе, као да су јој двије године.{S}  
 све преко главе претурио, тај зна како најзад и туга малакше; легну њени таласи по срцу и умор 
 Ходећи тако састајала се и с учитељем; најприје га се, веле, плашила, али послије се већ навик 
атвори, а онијем другијем погледа кмета најприје у опанке, па онда у капу.</p> <p>— Нећу — веди 
једва вјеровасмо.{S} За Мару вели да је најприје с писмом владичиним ишао у једну школу, и пред 
и се згледаше.</p> <p>— Из тога зидајте најприје школу, па цркву.{S} Немојте брукати себе живе, 
а.{S} Доста да знате, да је наш поп био најстарији у цијелом округу, те да му је по томе спадал 
е, рече свети владика: — Ти си, оче, од најстаријих овдје; а, бога ти, колико ти је година?</p> 
рко зарида.{S} Сузе спирају црне мисли, налију препукло срце.{S} Сломљен брод потоне и ништа се 
узарумила, па неће с мјеста, а Павао се наљутио, поцрвенио у лицу као паприка, виче на волове и 
— рече поп. — Мара још спава, а Иконија нам може испећи каву.</p> <p>Не рекох вам да је такав д 
бовање, а наш комисар донесе новине, па нам прочита: »Погинули при освајању шанца на Горици 29  
{S} Свакоме су пуна уста.{S} Нада да ће нам она бити кад тад учитељ, заносила нас је све.{S} А  
смо.</p> <p>Сад смо се сви надали да ће нам Мара доћи за учитеља.{S} Већ је поп с неколико стар 
очију.{S} Бог да му душу прости!{S} Жао нам га је било.{S} Вио је сиромах некако прирастао за с 
 друге и тако даље» Можете мислити како нам је било!{S} Али шта ћемо?{S} Попу не смијеш ни поме 
не плаче?</p> <p>Што да вам причам како нам је било без ње, што да вам описујем како је сиромах 
њене сељаке: не видје ли ко шта? — нико нам ништа не умједе казати.</p> <p>— Отишли су преко ја 
бећао.{S} Сиромах покојни учитељ, чисто нам је... баш се човјек гријеши!... хтједох рећи: чисто 
 човјек гријеши!... хтједох рећи: чисто нам је — боже прости — стајао на путу.</p> <p>Да видите 
ма рукама за главу па је љуби у чело, а нама иду сузе.{S} Поздравља се она с нама — каква је, ј 
опа.{S} Каже он све како је, и хвали се нама — хвала му! — као <pb n="110" /> својом дјецом.{S} 
наступи вјечност, послије које ће зар и нама гранути сунце.</p> <p>Међу тијем мијења се што шта 
ли је он како истргнуо од туд и добавио нама, ма на недјељу дана.{S} То би њега сиромаха само ј 
 а нама иду сузе.{S} Поздравља се она с нама — каква је, једва да је познаш!{S} А кад коме од н 
 поп, веле, сједио у зачељу.{S} Ко ће с нама!{S} Послије ручка, веле, разиђе се свијет мало по  
 поче понашати.</p> <p>Сједи неки пут с нама.{S} Ћерета и прича шта има по свијету, па онда ско 
ржи икону и дигао је више главе.</p> <p>Нама жива срца попуцаше.{S} Престравили се, па заборави 
е висише као мртве.{S} Још је дисао.{S} Намазасмо му уљем изгорјело мјесто на леђима, поквасисм 
се одсјекоше ноге.{S} Спопаде петрахиљ, намаче га на врат па стаде читати »молитву од кровотече 
ци, одмах трчи по попа, и он то од часа намири, да је сваком право.</p> <p>Код куће је живио ск 
 пошом одарио здрављем.{S} Али кад поша намири по нашем рачуну тако педесет и пет година, почне 
ако ти пристајеш.{S} Све ћемо то лијепо намјестити.{S} Имам и ја неку цркавицу, коју сам за шко 
о тако устјерате, старости ми, одавде и намјестићу Мића црквењака пред порту с врљиком, па да м 
А Мара?» или: «А она шта каже?» а Нинко намјешта што боље умије.{S} Каже да је весела као птица 
се ножице низ столицу, а сам свети отац намјешта је.{S} Онда уђе један стар човјек и унесе чини 
ритиснуо пола села, а све благочастивим намјештањем.{S} Он с овим капиталистима експлоатише сељ 
учитељ чим види попа, а он погне главу, намргоди се још јаче, игра се прутићем и пролази као ми 
изашао учитељ у механу.{S} Сједне сам,- намргоди се па ћути.{S} Поручи што год да једе, па опет 
ри да чита.{S} Она отвори у сриједи.{S} Намргоди њене очице, па поче гласно и монотоно, како св 
лете, а књигу метнула преда се у крило; намргодила очице и чита, не престаје.{S} А на откосу ви 
ва страшљива спокојност.{S} Онда болови наново учесташе.{S} Дође и Иконија, и поша рече попу да 
гу, још здрава, читава, само што вјетар наноси пламен на њу, и сваки час чекамо кад ће планути. 
јељу дана врати из Биограда, није могао наодговарати свијету.{S} Причао је много чуда, што је в 
 столицу до кревета, а ми се искупили у наоколо.</p> <p>Слабим гласом поче поп:</p> <p>— Оче вл 
 извади готову цигару, па тури у уста и наокришке, а све гледајући кмета, приђе столу; заврати  
вркте кола и пуцају осовине, а одлијећу наплаци и коњске плоче.</p> <p>Ал’ да се удари путем на 
/p> <p>На једно по године послије тога, напрасно се разбоље поп, заковрну од један пут, и већ м 
>Лијепо пазе Мару у Глувићевој кући.{S} Напредује дијете да ти је милина погледати.{S} Жене се  
ете, као што видите, расте хвала богу и напредује.{S} Још мало па ће сама себи плести косе.{S}  
а.</p> <p>Станоје Глувић стидљиво изађе напријед:</p> <p>— Да простиш ти, попо, и ви, браћо, ви 
/p> <p>Поп устукну један корак, наже се напријед, па зачкиљи и гледа у учитеља.</p> <p>— Што ме 
аш!</p> <p>Аксентије Смиљанић истаче се напријед:</p> <p>— Ако је твоја воља, попо; и твој благ 
тио прљати тањира. — Знали смо ми већ у напријед да нас он неће осрамотити!</p> <p>Поп га је ча 
 Онда понијеше дијете у цркву, и она се напуни народа.</p> <p>Тако се дијете крсти и надјенуше  
 метну руку опет на срце.</p> <p>Доктор нареди да га оставе на миру, да га нико не дира ни зано 
о!{S} Је л’ вам право?</p> <p>— Како ти наредиш!</p> <p>— У ковчегу има у једном рупцу завезано 
атак при поздрављању новога владике.{S} Народ одлучи да попу за тај дан начини нове хаљине, и у 
ead> <p>Бјеше недјеља послије подне.{S} Народ се искупио код записа.{S} Изнијели један сто из с 
 запријечи повратак.{S} Дим се сави.{S} Народ вришти и сипа воду, а сјекира тутњи.{S} Ми више н 
 су сви моји покушаји јалово испали.{S} Народ је глуп и затуцан!{S} Имају једног попенду, који  
есу рачунали у своје, већ у народно.{S} Народ га је засијавао, жњео, косио, пластио, врхао, виј 
д ће испасти, а коњи као хале!{S} Скида народ капе куда поп прође, а свакоме пуно срце.{S} Није 
ња?{S} Немам ја ништа.{S} Њој је истина народ нешто одредио, али не вриједи све ни сто дуката.{ 
оше Зебићевим шором, а поп и за њим сав народ не миче се с мјеста и не одваја очију.{S} Кад већ 
ријечи, а пријети клетвом.{S} Осврће се народ и тражи очима њих четворицу, а они покуњили главе 
ст, да се дичиш и поносиш њоме, како се народ дичи и поноси <pb n="101" /> тобом, а све у здрав 
 <p>Али његова подјела имања оста.{S} И народ и дан данас зове ону ливаду с виром Марин Вир, а  
и је година?</p> <p>— Ја — вели поп — и народ рачунамо да ми је тако седамдесет.</p> <p>— Лијеп 
е кум Нинко и Глувић, за њима још многи народ.{S} Веле, кад је наш поп дошао у варош, да су луп 
ом и састави га са земљом, а увријеђени народ гракну: удри, посветила ти се!{S} Све иде добро и 
е био подупро врата од буваре. — Говори народ о поповим ријечима, а свакоме пуно срце и лако му 
ла па у име бога оде у Биоград, а весео народ само једно поручује: «Похитај! не задржавај се!»< 
арости.{S} А гдје би њега старца пустио народ на пут, и како би њему било да остави дијете у Би 
ам ти прав, оче, да се окумимо!{S} Тако народ, хвала му, мене изабра.</p> <p>Поп се три пут пољ 
 пунцата, па и половину порте притиснуо народ.{S} А поп још кад хоће што важно да бесједи <pb n 
е он дуго.{S} Онда обриса очи и изађе у народ.{S} Сви поустајаше.</p> <p>— Имао бих нешто да пр 
и кад се вратисмо, умијешасмо се и ми у народ.{S} Већ се хвата мрак.{S} У даљини опазисмо нека  
а гдје уђе.{S} Хајд’, хајд’, па право у народ.{S} Уставише се кола.{S} Гледамо ми ко ће то бити 
ма пристадоше још неколико кола.</p> <p>Народ се искупио.{S} Чудно да млађи људи, ма колико да  
онијеше дијете у цркву, и она се напуни народа.</p> <p>Тако се дијете крсти и надјенуше му име  
кад се диже и окрете, угледа пуну цркву народа.</p> <p>Кад се Нинко послије недјељу дана врати  
ега, браћо, ево у овом су ковчегу овдје народни новци, а кључ је на трпези, под плаштаницом — з 
Док су живи, биће им доста, а послије — народно је и било.</p> <p>Поодавно је већ како поп не м 
то рекох нијесу рачунали у своје, већ у народно.{S} Народ га је засијавао, жњео, косио, пластио 
све што је имао свога звао »црквено« и »народно«, а све што је сеоско »наше«.{S} Могао је он ућ 
 за сваки случај одредимо мало имања од народног добра.</p> <p>— Куме — вели кум Нинко, — није  
анаест коњаника, што су из нашег села у народној војсци, и они отпратише попа у варош, а цијели 
 испод очију и хоће већ да се љубе пред народом.{S} А послије службе: цмок!{S} Поздрављају се и 
што рђаво, а он га у цркви пред цијелим народом изобличи и позове на покајање.{S} Није се никад 
 је поп мислио да поведе ријеч о томе с народом, али <pb n="109" /> се опет деси нешто, што про 
слио.{S} Сјутра ћемо се разговорити и с народом, па у име божје нек иде дијете у твоју кућу, и  
убље изнесе у порту и разда сиромашноме народу.{S} Велика је служба била тај дан, дивно је поп  
 није разбирао.{S} Кмет викну скупљеном народу:</p> <p>— Добар кочијаш по доктора, а добар ката 
а замакоше, поп обриса очи и погледа по народу.{S} Махну слабо главом, као да рекне »с богом« и 
ком своме другу: «...{S}Бош посла!{S} У народу се не може ништа учинити.{S} Заузимајући се за њ 
чеван човјек, али га нијесмо марили.{S} Нарочито га је то црнило, што га поп ама ни у уста не у 
ањира. — Знали смо ми већ у напријед да нас он неће осрамотити!</p> <p>Поп га је час по прекида 
плећа.</p> <p>Ми се склонисмо, а као да нас пушка по сред срца удари.{S} Она корачи један пут,  
е нам она бити кад тад учитељ, заносила нас је све.{S} А она хода по пољу.{S} Замишљена је — ал 
годину дана, и кад се она наврши, закла нас лијепо једно писмо, у коме вели: »Слатки бабо!{S} Х 
им истим мрачним и озбиљним погледом на нас све.</p> <p>Поп полетје на један прозор.{S} Двојица 
земље више попадије, махну поп руком на нас и ми одосмо његовој кући, а он оста сам на гробу.{S 
и; само што рекне: — Треба радити! — па нас остави, а ми блејимо за њом.</p> <p>Или дође послиј 
мртни.{S} Наш је гријех, ако умре поред нас живијех некрштена душа.{S} Ја желим да крстимо дије 
е, једва да је познаш!{S} А кад коме од нас момака пружи руку, а он сав поцрвени.{S} Искупи се  
 чини своје!{S} Наш стари учитељ остави нас — оде сиромах на пут, на који се иде затворенијих о 
рашно, да те свега језа подиђе.{S} Било нас је, који смо мислили да је помјерио памећу.</p> <p> 
села, стизасмо људе, стизасмо и стизаху нас кола, и цио тај урнебес креташе се једним правцем.< 
путу остаје широка стопа од опанака.{S} Наслони се на врљике, а из попове куће, као мјесечев зр 
.</p> <p>Коњи све крупније касају и она наслони главу на Нинкове прси, па неутјешно и силно зај 
уку:</p> <p>— Благослови ме, бабо! — па наслони усне на увелу попову руку.</p> <p>Жене покрише  
> <p>Или дође послије подне, кад се поп наслонио на шареницу, па га гледа, нагне се према њему, 
> <p>На један стуб од звонаре стајао је наслоњен Павао Ђерић и као соко гледа у помрчину.</p> < 
 леђа ми чисто шкрипе.</p> <p>Учитељ се насмија.{S} Онако: једним крајем уста и једним оком.{S} 
 Није сабља за вратом.</p> <p>Учитељ се насмија, ал’ само лијевим крајем уста, и лијево око са  
о!»</p> <p>Владика се добродушно и лако насмија.</p> <p>И с Маром је много што шта говорио.</p> 
г попа за мантију.{S} Владика се слатко насмија.</p> <p>— Лијепо, оче! — веле да је рекао. — Хв 
з главу.{S} Скочи с клупице и као да се насмјехну, а у исти пар чу дреку малога <pb n="97" /> д 
<p>— Гледаш у дуд?</p> <p>Мара се слабо насмјехну:</p> <p>— У дуд и свуда!{S} Па замишљено наст 
же, све код тог професора, нудили му да наспе чорбу себи у тањир, али он, вели, казао: «нека, х 
>— Ко ће бити кум?</p> <p>Међу сељацима наста жагор, али у брзо изађе Нинко Вилотић:</p> <p>— А 
 гледају на другу страну у плот.</p> <p>Наста тишина.</p> <p>Поп метну обје руке на Марину глав 
та поп и одмори се, па онда устежући се настави:</p> <p>— А моје дијете... остављам вама на ама 
ахну руком, окрете се на другу страну и настави спавање.{S} Дубоко поп уздахну и завали се у по 
/p> <p>— У дуд и свуда!{S} Па замишљено настави: — Чисто сам гладна овога ваздуха.</p> <pb n="1 
. — Ућута и исхракну се, па једва чујно настави:</p> <p>— Ни ви, браћо, узимати попа, који није 
<p>— Гледаћемо га као своје!</p> <p>Поп настави:</p> <p>— Смртни смо људи, не примите за зло, б 
Школу одмах зидајте и дјецу учите...{S} Настаје други свијет!</p> <p>Онда се ухвати за срце, па 
м очи, а дивно видим да је други свијет настао.{S} Дође учеван човјек с којим ја нијесам смио н 
и, Јоване Бојичићу, и <pb n="95" /> ти, Настасе Андрићу, ама зар ви мислите да ја не видим да с 
м се опет врати попадији.</p> <p>Болови наступају све на махове и све чешће, али кад попусте, о 
ећеш се више од ње одвајати!» Тако опет наступи вјечност, послије које ће зар и нама гранути су 
> <pb n="129" /> <p>Поп се прекрсти, па натрашке изађе из собе.</p> <p>Одатле оде полако кући.{ 
к иде дијете у твоју кућу, и нека почне наук!</p> <p>Али сјутра се промијени код цркве све.{S}  
 Шта се то по богу толико учи?</p> <p>— Науке, — рече владика.</p> <p>— А шта ће то њој?</p> <p 
аучи ме!</p> <p>— Пошљи је у Биоград на науке.</p> <p>— А колико то траје?</p> <p>— Четири годи 
 гдје ја прост човјек смијем ударити на науку!{S} Немој, оче владико, држати више простих попов 
ече поп грцајући. — Па шта да радим?{S} Научи ме!</p> <p>— Пошљи је у Биоград на науке.</p> <p> 
е владика, — има и матор човјек чему да научи. — А како ти се зове мала?</p> <p>— Мара. -</p> < 
вим врати кући, види што више свијета и научи се чему се год деси прилика.{S} Попу је казао: »С 
уг и стаде се хвалити како га је учитељ научио.{S} Ал’ кад га забоде у неку крчевину, а плуг пу 
реду и послу.{S} Шта ће</p> <p>— вели — научити у мојој кући, гдје нема ни преслице, а камо ли  
ете ће у школу код мене с другом дјецом научити читати и писати, па неће под своју старост моли 
су ми и чељад, имаће се и код мене чему научити.</p> <p>— Хвала ти, куме! — рече поп. — Тако са 
ало научног нимбуса, јер Мара сврши све научне послове као и он.{S} Већ се више не кају сељаци  
{S} А учитељ поред ње изгуби и оно мало научног нимбуса, јер Мара сврши све научне послове као  
едјеље послије тога, истом поп подијели нафору, а једне каруце рррр! па стадоше пред цркву.{S}  
и Војин четовођа рахат цијелу чету њоме нахранио.{S} Мићо донио скоро из вароши шарен нов ковче 
ужасном праском груну о земљу, и све се начини као велико огњиште.{S} Однијесмо попа његовој ку 
ике.{S} Народ одлучи да попу за тај дан начини нове хаљине, и учитељ је читаве двије недјеље ши 
е у собу, а он лежи на кревету, који је начињен од кухинских врата, под која је подметнуто на ч 
ође, а свакоме пуно срце.{S} Није шала, наш поп!{S} Али и јесте човјек!{S} Та приличи му да је  
што шта у селу — вријеме чини своје!{S} Наш стари учитељ остави нас — оде сиромах на пут, на ко 
је човјек а незнан му је час смртни.{S} Наш је гријех, ако умре поред нас живијех некрштена душ 
ли њиме задовољни: какав је, такав је — наш је!{S} Не бих га ја овдје ни помињао, да и он није  
чинио ручак.{S} Било је пуно свијета, а наш поп, веле, сједио у зачељу.{S} Ко ће с нама!{S} Пос 
Кад јуче идосмо у варош по требовање, а наш комисар донесе новине, па нам прочита: »Погинули пр 
бес од попова.{S} Доста да знате, да је наш поп био најстарији у цијелом округу, те да му је по 
а њима још многи народ.{S} Веле, кад је наш поп дошао у варош, да су лупала звона и пуцале пран 
ина.{S} Ја сам лутао по свијету, док ме наш рат не позва кући.{S} При свршетку добијем заповије 
 село.</p> <p>Преметнусмо школу, јер се наш учитељ са овим пазио; преметнусмо механу; питасмо у 
штенством?!</p> <p>— Да како ћу? — рече наш поп. — Онако је све у длаку!{S} Још сам заборавио д 
 <p>Било како му драго, владика дође, и наш поп осоколи туна.{S} Владика одмах чинио ручак.{S}  
у селу.</p> <p>Али владици збиља омилио наш поп, јер прве недјеље послије тога, истом поп подиј 
l:id="SRP18801_C2"> <head>II.</head> <p>Наша школа била је у једној простој дашчари.{S} У њој ј 
еж се игра и весели.</p> <p>А друмом за наше село иду једна кола и у њима један господин човјек 
? — викнусмо ми сви.</p> <p>»Он прочита наше село.</p> <p>»— Бог да му душу прости!«</p> <p>— А 
уме мој и оче, сретна да ти је Марија и наше кумство! да бог да свако добро и радост од ње да д 
9" /> се опет деси нешто, што промијени наше рачуне.</p> <p>Те године дође у нашу окружну варош 
еда мргодан и зловољан.</p> <p>Иде он у наше село и ено га гдје уђе.{S} Хајд’, хајд’, па право  
xml:id="SRP18801_C1"> <head>I</head> <p>Наше село имало је цркву, а црква је имала попа.{S} Поп 
вено« и »народно«, а све што је сеоско »наше«.{S} Могао је он ући у коју хоћеш кућу, узети што  
} Поп га је често дотјеривао, али се за нашег доброг учитеља слабо шта лијепило.{S} Тек он се т 
ад послије пођоше, а поп Митар скочи на нашег попа:</p> <p>— Како ти да говориш онако пред њего 
 се повампирио.</p> <p>Поп Митар повуче нашег попа за мантију.{S} Владика се слатко насмија.</p 
ичекаше га дванаест коњаника, што су из нашег села у народној војсци, и они отпратише попа у ва 
ква му је нурија и тако даље, па пита и нашег попа.{S} Каже он све како је, и хвали се нама — х 
рио здрављем.{S} Али кад поша намири по нашем рачуну тако педесет и пет година, почне нешто уди 
етком радио.</p> <p>И вјерујте, људи, у нашем селу нема, као у другима, ама ни једне главе која 
 опет примакосмо, чусмо по ново пушке у нашем селу, и видјесмо како се црвени небо.</p> <p>— У  
лац, који и не сањаше о својој моћи над нашим срцима.</p> <p>Боже! кад она дође!</p> <p>Поп ван 
вануло, а већ све село зна да се у попа нашло женско дијете.{S} Весели људи и жене, изоблачили  
боље умио.{S} Кад поп сједе у кола пред нашом црквом, причекаше га дванаест коњаника, што су из 
у село.</p> <p>Кад они уђоше у собу, на нашу радост разабра се поп.</p> <pb n="143" /> <p>Погле 
ни наше рачуне.</p> <p>Те године дође у нашу окружну варош владика.{S} Нећу вам причати шта се  
ео народ само једно поручује: «Похитај! не задржавај се!»</p> <p>Марина соба као рај.{S} Прозор 
да се у крило; намргодила очице и чита, не престаје.{S} А на откосу више ње стоји млад човјек.{ 
 па због оно неколико дана до распуста, не хтјесмо сазивати дјеце.</p> <p>Попа се клони, да је  
ијеш ни поменути да устане око владике, не би ли је он како истргнуо од туд и добавио нама, ма  
ије пожњео.</p> <p>»А што ти, Стјепане, не жањеш?«</p> <p>— Како ћу, оче?</p> <p>— Српом!</p> < 
 Кад је пошљедњи мјесец школске године, не може човјек жив да дочека.{S} Али нема више туге.{S} 
трпљиво махну главом:</p> <p>— Станите, не разуместе ме!{S} Немам ја својега имања, ни дај Боже 
, да није старијих <pb n="139" /> људи, не би можда ни у потјеру ишли.{S} Али старији бацају пу 
>Поп настави:</p> <p>— Смртни смо људи, не примите за зло, браћо, ваља ми се добро с вама разго 
тавити села, «а због мене једног, вели, не вриједи да премјешташ конзисторије у село!»</p> <p>В 
ару па рече:</p> <p>— Овога чику, ћери, не мораш љубити у руку.{S} То је мој кухар!</p> <p>— Не 
 оком.{S} Погледа ковача још један пут, не рече му ништа.{S} Само се зави у струку и оде даље.< 
 паде туга.</p> <p>Дуго се опирао срцу, не хотећи »срдити бога«, али старост га је обрвала.{S}  
тнусмо механу; питасмо узбуњене сељаке: не видје ли ко шта? — нико нам ништа не умједе казати.< 
овољни: какав је, такав је — наш је!{S} Не бих га ја овдје ни помињао, да и он није имао удјела 
љу, неко се шуња поред попова плота.{S} Не бијели се на њему сељачка кошуља, ни на путу остаје  
иска врата, а дијете у соби запишта.{S} Не поздрави се он ни с ким, већ поводећи се уђе у собу  
ли друго!{S} Нећу тањир од два лица.{S} Не волим људе, који што хоће не могу, а што могу неће.{ 
аче сама и како, каже, хоће да умре.{S} Не треба ни око тога да се задржавам како је поп на вра 
ј сваки рад и све да јој је да лежи.{S} Не тужи се истина никоме, али попу пао некакав терет на 
 мјесеци и ноге јој почеше отјецати.{S} Не може више ни хљеба да замијеси. »Хоће — вели — душа  
 се не враћа с пута на који полазим.{S} Не дај боже смртна случаја, или какве задјевице, шта би 
мене мртва, ни градити шта му драго.{S} Не почињите, док добро не смислите, и док не буде доста 
, приђе столу, гдје је и поп сједио.{S} Не назва бога, само мало климну главом.</p> <p>— Је ли  
а она уплашено иде из крила у крило.{S} Не плаче, већ замишљеним очицама гледа у шта му драго.{ 
д! нећу!« Али слаб јој бјеше гласић.{S} Не чу то ни поп, ни кум Нинко, ни кочијаш.</p> <p>Коњи  
идјех ни да се крстиш, ни да клањаш.{S} Не знам само чивутскога закона.</p> <p>Ту он још љуће о 
 <p>— Не дај боже! — гракнуше сељаци. — Не говори тако, ако бога знаш!</p> <p>Аксентије Смиљани 
још дуго да поживиш! — А бога ти, оче — не прими за зло, — гдје си ти школе учио?</p> <p>— Ја с 
, коју сам за школу одредио, а — вели — не знам боље прилике од ове.</p> <p>— Оче владико, стар 
 дијете на рукама.</p> <p>— Ја — вели — не дам дјетета од себе, ако ћете ме сву исјећи.{S} Мене 
" /> <p>— Одмах си се расрдио!</p> <p>— Не марим за мале душе, ја нећу овдје да се с тобом цмак 
} Него ти њу дај даље у школу!</p> <p>— Не чу ти, оче владико, свршила је?</p> <p>— Знам! сврши 
сторија, прва и друга знања...</p> <p>— Не би било рђаво! — рече кмет. — Шта велиш ти, оче, и в 
и како просијецају ноћни мрак.</p> <p>— Не знам просто шта да радим? — говори слика из авлије.< 
 да стајеш њеној срећи на пут.</p> <p>— Не дао бог! — рече поп грцајући. — Па шта да радим?{S}  
од?</p> <p>Поп слабо одговара:</p> <p>— Не!</p> <p>— Боли ли те ма што год? — рече доктор.</p>  
овета, а владици на пољу рече:</p> <p>— Не може ништа бити.{S} Пукла му је кичма!</p> <p>Он оде 
/p> <p>— Је ли оно тешко селу?</p> <p>— Не дај боже! — гракнуше сељаци. — Не говори тако, ако б 
је посрнуо.{S} Лице му је поблиједо ал’ не мршаво, а велике смеђе очи до пола <pb n="126" /> за 
 да ја затворим ово свето мјесто, да га не газите богопротивним ногама и да ме не црните све го 
о пуце, апостола му његова?{S} Па да га не бијем! — Па опет: пљус!</p> <p>— Гори си од те марве 
мислите, и док не буде доста новаца, да не будете постидни пред свијетом.{S} То вам је на амане 
а, и да је људи, код којих је, пазе, да не може боље бити: «Не слази» вели «с крила».{S} Да бог 
га узме у конзисторију, али поп вели да не може никако оставити села, «а због мене једног, вели 
ра, али нико није могао ни помислити да не послуша попа, а он опет са своје стране није ни сања 
њима једна дубока бора, која се ни онда не изједначи, кад господин човјек затури шешир и рупцем 
стасе Андрићу, ама зар ви мислите да ја не видим да сте и вас четворица у овом божјем дому?{S}  
 обор!</p> <p>— А чије су?</p> <p>— Ама не знам ни ја.</p> <p>— Је ли више крмача или вепрова?< 
 <p>Одатле оде полако кући.{S} Сељацима не рече ништа.{S} Сам се даде у неке мисли.</p> <p>Од т 
ње и још се силније цакле.</p> <p>А она не зна шта да ради.{S} Препуно јој срце, па не може ниг 
} Пред ноћ истина паде у ватру, али она не држа дуго, и он тврдо заспа.{S} Пробуди се у саму зо 
сти.{S} Иконија да се угуши од суза, па не пушта дијете из руку.{S} Жена пуна кућа, па се само  
на шта да ради.{S} Препуно јој срце, па не може нигдје да се скраси.{S} Сједне на креветац, држ 
 је то црнило, што га поп ама ни у уста не узима.</p> <p>Нико се није с њим дружио, осим једног 
то доба он учитеља никад више ни за шта не запита, нити је с њиме долазио у додир.{S} И учитељ  
е на кошуљи и не говори ништа.{S} Ништа не једе и не пије.{S} Чисто дијете дошло ван себе; нека 
ало која њена друга.{S} Нигдје се ништа не миче, само совуљага ћуче њену страшну пјесму.{S} Пси 
е: не видје ли ко шта? — нико нам ништа не умједе казати.</p> <p>— Отишли су преко јаруге! — ви 
ва га све јаче у глупости — а сам ништа не <pb n="132" /> ради!...{S} Хоћу да пресвиснем, гледа 
т и двије до и три године.</p> <p>Ништа не говори с кочијашем.{S} Пуши цигару иза цигаре.{S} Гл 
обро, продаћу их одмах, ма ни сто гроша не узео!{S} Неће бити моја штета.</p> <p>Не зна нико, п 
ум Нинко.{S} Пробудих се раније, па кад не могах заспати, а ја викнух дијете да хвата.</p> <p>— 
сати из протокола крштених, који од сад не буде петком радио.</p> <p>И вјерујте, људи, у нашем  
бићевим шором, а поп и за њим сав народ не миче се с мјеста и не одваја очију.{S} Кад већ кола  
и да би се имала чиме прихранити, да је не дај боже, ви који...{S} Чекајте док свршим!{S} Тако  
 ћу, кад неће да иде?</p> <p>— А што је не храниш добро, па би ишла?</p> <p>Павао исколачи очи: 
{S} Поздрављају се и они, који се прије не хтјеше ни погледати, и кмет истави колац, којим је б 
 не газите богопротивним ногама и да ме не црните све горе пред оцем небеским!{S} Пошљедњи вам  
 собу, а себи другу.{S} Тако га ни жене не сметају, које су сваки час обилазиле Мару, водиле је 
Тек велим толико да јој одредите, да се не рачуна баш сироче, и да би се имала чиме прихранити, 
 узе Мару себи у постељу.{S} Иконија се не може од ње да растане, и кад је мислила да је Мара с 
влији, турио сиједу главу у руке, па се не миче.{S} Онда му у један пут сину нешто кроз главу.{ 
> <pb n="99" /> <p>Сви ћуте.{S} Нико се не усуђује ни да сједне.{S} И поп стоји, а бијела му бр 
!</p> <p>Али из Мариног кревета нико се не одазва.</p> <p>Поп приђе кревету и пипаше по њему, д 
.{S} Шта су њих двојица говорили, то се не зна.{S} Један пут довуче Јеротије американски плуг и 
 ми се добро с вама разговорити, јер се не враћа с пута на који полазим.{S} Не дај боже смртна  
другу: «...{S}Бош посла!{S} У народу се не може ништа учинити.{S} Заузимајући се за њега, пишућ 
ајање.{S} Није се никад десило да му се не послушају свете ријечи.{S} Један пут уђе нека помама 
/p> <p>— Чивутин, — Рече Павао. — Ја те не видјех ни да се крстиш, ни да клањаш.{S} Не знам сам 
«ни плакала!» Гдје ће то бити да дијете не плаче?</p> <p>Што да вам причам како нам је било без 
а лица.{S} Не волим људе, који што хоће не могу, а што могу неће.{S} Или -— или!...{S} Видим св 
 је са свим добро!{S} Сад ме ништа више не боли!</p> <p>То бјеше пошљедња његова ријеч!</p> <mi 
дим се склупча.{S} У соби се ништа више не виђаше од дима.</p> <p>Опет као да се чује попов гла 
{S} Сломљен брод потоне и ништа се више не види.{S} И само још што сан из поломљене парчади ств 
научне послове као и он.{S} Већ се више не кају сељаци што су је дали у школу, а поп кад је пог 
 сипа воду, а сјекира тутњи.{S} Ми више не видјесмо попа.</p> <p>Тада Станоје Исаковић лупи сје 
ом проћи поред попове куће, па већ више не би ишао босоног.{S} Оно добра што су имали, као што  
 ако добро не пази.{S} Тако он, вели, и не гледа <pb n="121" /> већ пљуцка поред себе.{S} Кад с 
 за њим сав народ не миче се с мјеста и не одваја очију.{S} Кад већ кола замакоше, поп обриса о 
и и не говори ништа.{S} Ништа не једе и не пије.{S} Чисто дијете дошло ван себе; некаква му ват 
пче савија.{S} Сједи поп крај постеље и не одмиче се.{S} Шапће само молитве, а попадија слабо с 
 Бурмазевић, који је стајао са стране и не видећи попа, маче сјекиром по довратку.{S} Поп преко 
трпљиво ишчекиваше мио владалац, који и не сањаше о својој моћи над нашим срцима.</p> <p>Боже!  
шта му драго.{S} Чупка ресе на кошуљи и не говори ништа.{S} Ништа не једе и не пије.{S} Чисто д 
у до самог шљемена, па као бјесомучан и не знајући шта ради, стаде лупати сјекиром по једној гр 
да се чује попов глас, али је загушен и не разбирају се ријечи.</p> <p>Мало послије разиђе се д 
и цвијелите дијете?{S} Ви ништа друго и не знате! — рече Аксентије Смиљанић, и обриса рукавом с 
ам у школи, спопадне ме некакав страх и не смијем да се обазрем на ону страну.{S} Све ми се чин 
ове собе, па леже.</p> <p>Кад сан, који не може растјерати никаква брига дјетињег доба, савлада 
<p>Она на кољенима приђе још ближе, али не дизаше главе, ни руку с очију.</p> <p>Поп јој метну  
 Њој је истина народ нешто одредио, али не вриједи све ни сто дуката.{S} Нема ту ништа од школе 
макам! ја хоћу рад!{S} Или ме волиш или не волиш!{S} Једно или друго!{S} Нећу тањир од два лица 
те?{S} Шта сам ја згријешио Богу, да ми не дате под моје старе дане живјети?{S} Како ћу — вели  
</p> <p>Сељаци слегоше раменима и, сами не знајући за што, дадоше се у некакву тамну слутњу.</p 
 бабо!{S} Хоће срце да ми пукне, што ти не могу доћи.{S} Причао ти је владика да ме је премјест 
је, нестало.{S} Нијесмо дуго знали, док не дође Марко трубач из војске, и рече да је Павао отиш 
амо каквој бабињари да га прихрани, док не узмогне само јести.</p> <p>У тај пар отворише се вра 
 почињите, док добро не смислите, и док не буде доста новаца, да не будете постидни пред свијет 
етету највише добру рад.{S} Па ја велим не треба да стајеш њеној срећи на пут.</p> <p>— Не дао  
смо опет, правећи и њему мјеста, ал’ он не хтједе сјести већ опет вели кмету:.</p> <p>— Дела бр 
ран са шарамповом Марин Шарампов.{S} Ко не вјерује нека пита само кога из мог села.</p> <p>Кад  
ишћанско срце.</p> <p>Опет ћутање, нико не зна како да почне, како да га тјеши, шта да му каже. 
оно мало, што овда онда проговори, нико не разумије, а он се дусне, окрене главу на другу стран 
нареди да га оставе на миру, да га нико не дира ни зановета, а владици на пољу рече:</p> <p>— Н 
 Шта је поп радио сам на гробу, то нико не зна.{S} Тек послије једно по сахата врати се он, и и 
ћ не измаче мјесец јул, и док кум Нинко не запреже коње, да води душу села из села.</p> <p>Кад  
 кад они морају радити, да је богомрско не радити у петак, јер је то само турски светац, и да ћ 
шта му драго.{S} Не почињите, док добро не смислите, и док не буде доста новаца, да не будете п 
се човјек може ласно обрукати ако добро не пази.{S} Тако он, вели, и не гледа <pb n="121" /> ве 
 плоту и дуго и тихо шапућу.{S} Нико то не види, нити ко опажа на другој страни иза амбара црне 
ј кући има много које шта, да ни десето не знаш чему је и за што је, и како се човјек може ласн 
 њено болно лице.{S} Смијеши се и чисто не може сит да је се нагледа:</p> <p>— Сад ми је са сви 
онесе владичино писмо куд треба.{S} Поп не може од цркве а и од старости.{S} А гдје би њега ста 
богу!</p> <pb n="135" /> <p>Да, али поп не зна од колико се руку може читати та књига.</p> <p>Д 
и било.</p> <p>Поодавно је већ како поп не може да махне косом ни да закопа мотиком, али за то  
 Иконија донесе бијелу каву.</p> <p>Поп не скида с ње очију.</p> <p>— Шта си радила, сине, од к 
/p> <p>Павао исколачи очи:</p> <p>— Зар не видиш да је сваки као пуце, апостола му његова?{S} П 
Ја сам лутао по свијету, док ме наш рат не позва кући.{S} При свршетку добијем заповијест да ид 
дошао: завирују је са свих страна и већ не могу да је се сити нагледају.</p> <p>Тако она весели 
рашчићи, и све црвенији долазе, док већ не измаче мјесец јул, и док кум Нинко не запреже коње,  
да није весео.{S} А са оне боре на челу не може човјек ни знати како му је, јер увијек изгледа  
ијесам смио ни говорити.{S} Видим да му не ваљају послови што ради, али гдје ја прост човјек см 
во прође, или да он узима власт која му не приличи.</p> <p>Стјепану, што иде у раскорак, презри 
о нам је било!{S} Али шта ћемо?{S} Попу не смијеш ни поменути да устане око владике, не би ли ј 
 Кокоши ваде главу испод крила, али још не скачу са сједала.</p> <p>— Добро јутро, куме, и благ 
 роса, већ се и исток румени, а поп још не заспа.{S} И кад чу гдје пред његову кућу сташе кола, 
е узео!{S} Неће бити моја штета.</p> <p>Не зна нико, па ни он сам, кад се родио.{S} У оно доба, 
 а Иконија нам може испећи каву.</p> <p>Не рекох вам да је такав договор да кум Нинко вози Мару 
 којих је, пазе, да не може боље бити: «Не слази» вели «с крила».{S} Да бог да!{S} Само што неш 
у кола као на »вендерима« и да се попу »не труцка зорли«.</p> <p>Једном у сумрак угледа он ново 
и ћуте и уставили дах.</p> <p>— Птицама небеским дао је бог другу снагу и путе, а човјеку остај 
ма и да ме не црните све горе пред оцем небеским!{S} Пошљедњи вам пут кажем и позивам да се ост 
ко иза звонаре, а варнице се хватају за небо.{S} Шљеме бјеше све у пламену.{S} Пуцају рогови и  
не живјети?{S} Како ћу — вели — поћи на небо, гдје ће ме сјутра прексјутра свевишњи позвати, ка 
у нашем селу, и видјесмо како се црвени небо.</p> <p>— У село! у село! — чу се са свих Страна.< 
што искриви на десну страну и погледа у небо.</p> <p>— Природу! — рече он замишљено. — Да! тој  
 још час по пламен, а варнице полетјеше небу, али пљусак освајаше.{S} Пред зору се још само сла 
колу, а поп кад је погледа уздиже очи к небу, и кад год је ко хвали, а њему иду сузе као маломе 
 се писма тако ријетко писати као сада, него ће сваки човјек морати писати писма.{S} А послије  
да сиђе с кола, па му није дао ни руке, него се с њиме, вели, у лице пољубио.</p> <p>Мара одмах 
а ће, оче?{S} Друкчији је данас свијет, него што је био за твоје младости, а још ће друкчији би 
адјевице, шта би оно сироче онда?...{S} Него, браћо, ја бих вас молио, да јој за сваки случај о 
ене једном <pb n="104" /> у недјељи.{S} Него дајте ви мени дијете у кућу.{S} У мене је и задруг 
ети, па је гриота да дијете задоцни.{S} Него ја тако мислим и кажем да се дијете васпитава и ни 
опада да ће скоро куцнути за ме час.{S} Него сам вас зовнуо, да се договоримо за неке ствари.</ 
 Није се она родила да бере кудјељу.{S} Него ти њу дај даље у школу!</p> <p>— Не чу ти, оче вла 
.{S} Владичина је воља да дијете, прије него се са свим врати кући, види што више свијета и нау 
а.{S} Ја желим да крстимо дијете, прије него га дам из куће.</p> <p>— Да га крстимо! — рекоше с 
ани? како је то зло ударило, да је горе него ли у Турској?{S} Синоћ ме — вели — зову да читам м 
о, те су на крајевима растресени и шири него под самим ноздрвама.{S} Доња му је усна мало висил 
рно огледало воде.</p> <p>Дан за даном, недјеља за недјељом, па и мјесеци клизе неосјетно.{S} Ш 
ушкује код капка.{S} Али поши како која недјеља све горе.{S} Мука истина гдјешто и попусти, али 
SRP18801_C3"> <head>III</head> <p>Бјеше недјеља послије подне.{S} Народ се искупио код записа.{ 
 владици збиља омилио наш поп, јер прве недјеље послије тога, истом поп подијели нафору, а једн 
и нове хаљине, и учитељ је читаве двије недјеље шио капу, и дотјеривао што је боље умио.{S} Кад 
ине, а код мене једном <pb n="104" /> у недјељи.{S} Него дајте ви мени дијете у кућу.{S} У мене 
одиђе.{S} Црква је служила сваки дан, а недјељом је била увијек дупком пуна.{S} Прије, још давн 
дне главе која светкује петак.</p> <p>А недјељом црква, рекох вам, пуна пунцата, па и половину  
о воде.</p> <p>Дан за даном, недјеља за недјељом, па и мјесеци клизе неосјетно.{S} Што прође из 
{S} Ко није имао чарапа, требао је само недјељом проћи поред попове куће, па већ више не би иша 
о истргнуо од туд и добавио нама, ма на недјељу дана.{S} То би њега сиромаха само још јаче цвиј 
<p>Попа се клони, да је чудо.{S} Већ је недјељу дана, а с њиме није још ни ријечи проговорио.{S 
кву народа.</p> <p>Кад се Нинко послије недјељу дана врати из Биограда, није могао наодговарати 
тар па поче говорити, да је бог оставио недјељу и празнике за цркву, да се у остале дане човјек 
е још ни ријечи проговорио.{S} Кад би у недјељу, а поп га чека да држи пијевницу.{S} Јес’, ал’  
нешто! — рече поп. — Смртан је човјек а незнан му је час смртни.{S} Наш је гријех, ако умре пор 
ио и како сам му платио за моје знане и незнане гријехе.</p> <pb n="99" /> <p>Сви ћуте.{S} Нико 
ете ваља и гледати.{S} Шта ћу ја стар и нејак с њиме?</p> <p>Опет сви ћуте и уставили дах.</p>  
још што сан из поломљене парчади ствара нејасне слике.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
разговорити и с народом, па у име божје нек иде дијете у твоју кућу, и нека почне наук!</p> <p> 
 им подај кукуруза.{S} А кмета поздрави нек’ закаже селу да пази на те свиње; јер ако још један 
са овијем црвом.{S} Тако је божја воља, нека му је слава!{S} Али дијете ваља и гледати.{S} Шта  
ао: »Стрпи се, оче, још годину дана!{S} Нека дијете прође свијета.{S} А послије, кад ти дође, н 
и Мару:</p> <p>— Пођи с богом, Маро!{S} Нека ти је он у помоћи!</p> <p>Онда сви редом почеше љу 
ти у руку.{S} То је мој кухар!</p> <p>— Нека, оче владико, — рече поп. — Стар је човјек!{S} Так 
им тако је добро, — рене кмет.</p> <p>— Нека је с божјим благословом!</p> <p>Иконија се врати у 
лом округу, те да му је по томе спадала нека особита почаст и задатак при поздрављању новога вл 
ослушају свете ријечи.{S} Један пут уђе нека помама у људе да разграђују туђе градине и да упуш 
мповом Марин Шарампов.{S} Ко не вјерује нека пита само кога из мог села.</p> <p>Кад се навршише 
ме божје нек иде дијете у твоју кућу, и нека почне наук!</p> <p>Али сјутра се промијени код црк 
Већ се хвата мрак.{S} У даљини опазисмо нека кола.{S} Кмет погледа на ону страну, зачкиљи очима 
н са шарамповом и ливаду с виром.{S} То нека је њено!{S} Је л’ вам право?</p> <p>— Како ти наре 
рбу себи у тањир, али он, вели, казао: «нека, хвала, могу ја и из чиније», те није хтио прљати  
Већ се бјеше прикупило нешто сељака.{S} Некакав страх бјеше обузео попа, да се једва држаше на  
се деси да сам сам у школи, спопадне ме некакав страх и не смијем да се обазрем на ону страну.{ 
вљају попу и његовом дому.{S} Нађе се и некакав шаљивчина који наздрави »црквеној попадији«, ал 
 Не тужи се истина никоме, али попу пао некакав терет на срце и црне му мисли долазе у главу да 
во у Марину собу:</p> <p>— Устај, сине, некаква буна!</p> <p>Али из Мариног кревета нико се не  
е пије.{S} Чисто дијете дошло ван себе; некаква му ватра подишла обрашчиће, и кад што проговори 
а више туге.{S} Разведрила су се лица и некаква неспокојна радост ожарила и увело попово лице.{ 
иво погледа попа, а на лицу јој се види некаква страшљива спокојност.{S} Онда болови наново уче 
едну ноћ лијепо да заковрне.{S} Ударише некакви болови у крста и све се у клупче савија.{S} Сје 
нешто, па га онда чисто срдито баци и с некаквим поуздањем шапне: — <foreign xml:lang="LA">Plan 
, учитељ веле, оде у Биоград и ожени се некаквом што прави шешире.{S} Остоја богословац прича д 
шчиће, и кад што проговори, то је као у некаквом заносу.</p> <pb n="116" /> <p>— Да бог да да о 
е само кошуља.{S} Босогоног лежи и чита некакву купусару.</p> <p>— Помози бог! — рече поп.</p>  
 и, сами не знајући за што, дадоше се у некакву тамну слутњу.</p> <p>Другога дана изашао учитељ 
 Хвала ти, куме! — рече поп. — Тако сам некако и сам мислио.{S} Сјутра ћемо се разговорити и с  
} Жао нам га је било.{S} Вио је сиромах некако прирастао за село.{S} Лијепо смо га сахранили.{S 
его сам вас зовнуо, да се договоримо за неке ствари.</p> <p>Кум Нинко хоће да соколи попа, али  
сам ко ја у некој великој вароши, па ко неке велике, велике куће; па ко ја се возим на златним  
инић прошцем сломио ребро, и то све око неке сипљиве кобиле.{S} Па шта ћете ви у овом храму кад 
ељацима не рече ништа.{S} Сам се даде у неке мисли.</p> <p>Од то доба он учитеља никад више ни  
удновато се поче понашати.</p> <p>Сједи неки пут с нама.{S} Ћерета и прича шта има по свијету,  
и је — вели лакше умријети.{S} Спаде ми неки терет са срца.</p> <pb n="108" /> <p>Али кад поп с 
е»?</p> <p>— Ја, оче владико, што рекао неки стари поп Стоко: кога сам крстио није се потурчио, 
eolata</foreign> — проста ствар.</p> <p>Неки пут опет стоји сама у соби.{S} Нешто се страшно бо 
упре у попа, њему је као да га полијева неким животворним балсамом.</p> <p>— Гледала сам природ 
е.</p> <p>Мара стала на врата, па гледа неким широким погледом.{S} Дубок јој је дах, а чудно јо 
 глава цареву плаћа.</p> <p>И у час као неким чудом сви неодољиво зажељеше ухватити учитеља, и  
ници.</p> <p>А кад мрак притисне земљу, неко се шуња поред попова плота.{S} Не бијели се на њем 
Биоград.</p> <p>Попа штрецну, као да га неко ножем удари.</p> <p>— Зар да се одвојим од својега 
ли.{S} И владика ћути.{S} Тако то траја неко вријеме, онда рече поп:</p> <p>— Треба ли ту штого 
ло.{S} Рече женама да изађу, а сам оста неко вријеме код дјетета.{S} Чудно да дијете, чим осјет 
љедњој станици добијем новог коморџију, неког Илију Теовиловића, мога сељака.</p> <p>Кажем му с 
 писмо, отишао је с њиме и с Маром кући неког професора Вучетића, и ту је Мару предао.{S} Прича 
њала, ћери?</p> <p>— Сањала сам ко ја у некој великој вароши, па ко неке велике, велике куће; п 
оркан креће се маса Зебићевим шором.{S} Неколико коњаника пролетјеше као стријела.{S} И ја се с 
о удити, свако јутро повраћа, а послије неколико мјесеци и ноге јој почеше отјецати.{S} Не може 
 из суднице, поред њега дугачка клупа и неколико троногих столица.{S} Засјели старији људи и по 
 јер је већ био јул мјесец, па због оно неколико дана до распуста, не хтјесмо сазивати дјеце.</ 
м Мара доћи за учитеља.{S} Већ је поп с неколико старијих људи ишао због тога и владици, и он < 
тнуше попа у кола.{S} Посједаше још њих неколико оружаних, а Павао шиба коње да све врца крв.</ 
врца крв.</p> <p>За њима пристадоше још неколико кола.</p> <p>Народ се искупио.{S} Чудно да мла 
 још осамљенији.{S} Једно вече писао је неком своме другу: «...{S}Бош посла!{S} У народу се не  
а тога изгубих и дијете, а одведе ми га некрштен човек.</p> <p>— Како то, оче? — рече владика.< 
ш је гријех, ако умре поред нас живијех некрштена душа.{S} Ја желим да крстимо дијете, прије не 
ћемо то лијепо намјестити.{S} Имам и ја неку цркавицу, коју сам за школу одредио, а — вели — не 
е учитељ научио.{S} Ал’ кад га забоде у неку крчевину, а плуг пуче на двије поле, као да је од  
о, али не вриједи све ни сто дуката.{S} Нема ту ништа од школе!</p> <pb n="115" /> <p>Владика с 
но.</p> <p>Попу чисто одлакну:</p> <p>— Нема од тога ништа, оче владико!{S} Гдје су толики новц 
да држи пијевницу.{S} Јес’, ал’ учитеља нема!{S} Послије службе дигне се поп, да види да учитељ 
 <p>— вели — научити у мојој кући, гдје нема ни преслице, а камо ли разбоја?{S} А и Иконија је  
S} Али дође и Петров дан, а писма од ње нема.{S} Једно вече, трећи дан по Петрову дне, враћају  
е, не може човјек жив да дочека.{S} Али нема више туге.{S} Разведрила су се лица и некаква несп 
.</p> <p>И вјерујте, људи, у нашем селу нема, као у другима, ама ни једне главе која светкује п 
 опет узмем чекић, чини ми се да у њему нема пет драма, а леђа ми чисто шкрипе.</p> <p>Учитељ с 
:</p> <p>— Станите, не разуместе ме!{S} Немам ја својега имања, ни дај Боже!{S} Све је ваше и о 
— Каквих хиљаду дуката, каква имања?{S} Немам ја ништа.{S} Њој је истина народ нешто одредио, а 
— каже ковач и иде руци, — а шта ћу кад немам посла?</p> <p>— А јеси ли видио црквена кола и ши 
Нијесам, оче!</p> <p>— Нијеси, ја боме, немаш кад од механе.{S} Треба ја да водим и твоју бригу 
ти никаква брига дјетињег доба, савлада немирну душу Марину; кад црне трепавице падоше на запур 
рост човјек смијем ударити на науку!{S} Немој, оче владико, држати више простих попова, као ја  
д ти се слави, а ти га слави!{S} А мене немој дирати!{S} Видиш да радим!</p> <p>Па опет се изва 
ељ.</p> <p>Павао се испријечи:</p> <p>— Немојде ми пристајати на муку, кажем ти, већ гледај сво 
га зидајте најприје школу, па цркву.{S} Немојте брукати себе живе, ни мене мртва, ни градити шт 
ји цакли се једно око.{S} Тај је чардак Ненада Ћерића, а у њега је син Павао, момак за женидбу. 
аћа.</p> <p>И у час као неким чудом сви неодољиво зажељеше ухватити учитеља, и отети му Мару.{S 
недјеља за недјељом, па и мјесеци клизе неосјетно.{S} Што прође изгледа да је мало час било, са 
..{S} Хоћу да пресвиснем, гледајући ову неправду!...»</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
ер га радост бјеше обасјала: уста су му непрестано развучена, а на бијелим трепавицама час по в 
кад се врати из села, застаде он пошу у несвијести, а Иконија се сва ознојила купећи крпама крв 
дохватило и горе снагу и често је хвата несвјестица.{S} Све више изнемаже и једну ноћ лијепо да 
уге.{S} Разведрила су се лица и некаква неспокојна радост ожарила и увело попово лице.{S} Удари 
и ко ће то бити.</p> <p>Господин човјек неспретно скочи с кола, па тромо, и као да је бог зна к 
ем и позивам да се оставите пасјалука и несрећне работе.{S} Јеси чуо ти, Рајковићу, ти, Иванков 
људи а жене отхукују и уздишу, а у чаши нестаје ракије.{S} Шта је поп радио сам на гробу, то ни 
не, њега је ону ноћ, кад школа изгорје, нестало.{S} Нијесмо дуго знали, док не дође Марко труба 
е, а ево ћу и ја дати још...</p> <p>Поп нестрпљиво махну главом:</p> <p>— Станите, не разуместе 
а прострта по постељи.{S} И само се још нестрпљиво ишчекиваше мио владалац, који и не сањаше о  
у их одмах, ма ни сто гроша не узео!{S} Неће бити моја штета.</p> <p>Не зна нико, па ни он сам, 
р га она тужи да је бије и злоставља. — Неће он, сељаче, никад среће имати!</p> <pb n="147" />  
оврну од један пут, и већ му се чини да неће ни ноћи жив дочекати, па зове Нинка, Аксентија Сми 
колима.{S} Стока се нешто узарумила, па неће с мјеста, а Павао се наљутио, поцрвенио у лицу као 
угом дјецом научити читати и писати, па неће под своју старост молити другога да јој чита писма 
бијеш ту марву?</p> <p>— Ја шта ћу, кад неће да иде?</p> <p>— А што је не храниш добро, па би и 
да јој чита писма.{S} А док она одрасте неће се писма тако ријетко писати као сада, него ће сва 
— Знали смо ми већ у напријед да нас он неће осрамотити!</p> <p>Поп га је час по прекидао: «А М 
људе, који што хоће не могу, а што могу неће.{S} Или -— или!...{S} Видим све...{S} Боље се врат 
хоћеш кућу, узети што је хтио — нико му неће ни ријечи рећи.{S} Он је то и радио.{S} Попустила  
шла сам у школу, а сад ме ни о распусту неће да пусте кући.{S} Веле: морам учити француски, да  
ође свијета.{S} А послије, кад ти дође, нећеш се више од ње одвајати!» Тако опет наступи вјечно 
 и престрављено викну: «Нећу у Биоград! нећу!« Али слаб јој бјеше гласић.{S} Не чу то ни поп, н 
иш или не волиш!{S} Једно или друго!{S} Нећу тањир од два лица.{S} Не волим људе, који што хоће 
е дође у нашу окружну варош владика.{S} Нећу вам причати шта се ту спрема, ни ону трку и урнебе 
 да пијеш штогод! — рече кмет.</p> <p>— Нећу ништа — рече он оштро, а врх оне боре показаше се  
рије у опанке, па онда у капу.</p> <p>— Нећу — веди, — хајде ме води!</p> <p>— Ама сједи, да пи 
дио!</p> <p>— Не марим за мале душе, ја нећу овдје да се с тобом цмакам! ја хоћу рад!{S} Или ме 
а се окрете оцу, и престрављено викну: «Нећу у Биоград! нећу!« Али слаб јој бјеше гласић.{S} Не 
и она наслони главу на Нинкове прси, па неутјешно и силно зајеца.</p> <p>Још мало се - види кро 
е чашу, скиде капу и устаде, а сељаци и нехотице сви поустајаше и поскидаше капе, Нинко отпоче: 
к угледа он новога пољака Луку; ухватио нечије свиње па гони у обор.</p> <p>— Куда ћеш то, Луко 
 <p>Неки пут опет стоји сама у соби.{S} Нешто се страшно бори са самом собом.{S} Ударе јој сузе 
/p> <p>Сви се обредише ракијом, па онда нешто прошапуташе међу собом и Нинко Вилотић први уђе у 
 Немам ја ништа.{S} Њој је истина народ нешто одредио, али не вриједи све ни сто дуката.{S} Нем 
до? — рече Остоја Пурешевић.{S} Јал’ је нешто превећ мудро, јал’ је са свијем лудо!</p> <p>Сеља 
 он полако поред ковачнице.{S} Ковач је нешто теретно радио, сав мокар од зноја, залијепила му  
рачуну тако педесет и пет година, почне нешто удити, свако јутро повраћа, а послије неколико мј 
с рада, па стоје пред судницом и говоре нешто о пушницама.{S} Ја сам био с Радојем Николићем у  
ди волове с празним колима.{S} Стока се нешто узарумила, па неће с мјеста, а Павао се наљутио,  
е, црне, продиру ти у душу, и као да те нешто питају.{S} Ја знам кад се деси да сам сам у школи 
у страну.{S} Све ми се чини проговориће нешто, и час прије гледам да загребем на поље.</p> <p>У 
у.</p> <p>Поп јој метну руку на главу и нешто шапуташе.{S} Послије јој потури руку под уста.{S} 
S} Гледа листиће <pb n="136" /> и мисли нешто, па га онда чисто срдито баци и с некаквим поузда 
ародом, али <pb n="109" /> се опет деси нешто, што промијени наше рачуне.</p> <p>Те године дође 
ледом.{S} Дубок јој је дах, а чудно јој нешто у грудима. .</p> <p>— А што си ми се замислила, г 
јели истина да је овај учитељ са свијем нешто друго од пређашњег, и мислили смо сви да је он уч 
трча на поље.{S} Већ се бјеше прикупило нешто сељака.{S} Некакав страх бјеше обузео попа, да се 
ли «с крила».{S} Да бог да!{S} Само што нешто сметено прича како се растао с њоме: «Није» вели  
Мићо црквењак, који се такође рачунао у нешто што припада цркви и селу, дакле попу.</p> <p>Поп  
{S} Заврати се мало на клупицу, а главу нешто искриви на десну страну и погледа у небо.</p> <p> 
момак од двадесет година.{S} У очима му нешто страшно, да те свега језа подиђе.{S} Било нас је, 
се не миче.{S} Онда му у један пут сину нешто кроз главу.{S} Скочи с клупице и као да се насмје 
д.{S} Сви поустајаше.</p> <p>— Имао бих нешто да проговорим са старијим људима, — рече поп.</p> 
p>Иконија се врати у собу.</p> <p>— Још нешто! — рече поп. — Смртан је човјек а незнан му је ча 
ан Матија.{S} Павао му приђе и шану још нешто.</p> <pb n="138" /> <p>Матија опали и сам из пишт 
мојте брукати себе живе, ни мене мртва, ни градити шта му драго.{S} Не почињите, док добро не с 
али јој је јасно лице.{S} Није то туга, ни брига, што занима њену душу.</p> <p>То је она сентим 
S} Не бијели се на њему сељачка кошуља, ни на путу остаје широка стопа од опанака.{S} Наслони с 
.{S} Нећу вам причати шта се ту спрема, ни ону трку и урнебес од попова.{S} Доста да знате, да  
азуместе ме!{S} Немам ја својега имања, ни дај Боже!{S} Све је ваше и онога храма.{S} Много би  
а приђе још ближе, али не дизаше главе, ни руку с очију.</p> <p>Поп јој метну руку на главу и н 
па цркву.{S} Немојте брукати себе живе, ни мене мртва, ни градити шта му драго.{S} Не почињите, 
асић.{S} Не чу то ни поп, ни кум Нинко, ни кочијаш.</p> <p>Коњи све крупније касају и она насло 
б јој бјеше гласић.{S} Не чу то ни поп, ни кум Нинко, ни кочијаш.</p> <p>Коњи све крупније каса 
вао. — Ја те не видјех ни да се крстиш, ни да клањаш.{S} Не знам само чивутскога закона.</p> <p 
 Тек он се трудио што је боље могао.{S} Ни у што се у селу није пачао, свакоме је угађао, а поп 
 чувао. — А шта ће њима двома добро?{S} Ни кучета ни мачета!{S} Док су живи, биће им доста, а п 
ну се, па једва чујно настави:</p> <p>— Ни ви, браћо, узимати попа, који није учеван.{S} Школу  
и како, каже, хоће да умре.{S} Не треба ни око тога да се задржавам како је поп на врат на нос  
ма једну собу, а себи другу.{S} Тако га ни жене не сметају, које су сваки час обилазиле Мару, в 
 како у тој кући има много које шта, да ни десето не знаш чему је и за што је, и како се човјек 
аријих <pb n="139" /> људи, не би можда ни у потјеру ишли.{S} Али старији бацају пушке, сједају 
пале у туђе добро, продаћу их одмах, ма ни сто гроша не узео!{S} Неће бити моја штета.</p> <p>Н 
, у нашем селу нема, као у другима, ама ни једне главе која светкује петак.</p> <p>А недјељом ц 
арочито га је то црнило, што га поп ама ни у уста не узима.</p> <p>Нико се није с њим дружио, о 
 вели — научити у мојој кући, гдје нема ни преслице, а камо ли разбоја?{S} А и Иконија је остар 
бити моја штета.</p> <p>Не зна нико, па ни он сам, кад се родио.{S} У оно доба, гдје вам почиње 
а га оставе на миру, да га нико не дира ни зановета, а владици на пољу рече:</p> <p>— Не може н 
А шта ће њима двома добро?{S} Ни кучета ни мачета!{S} Док су живи, биће им доста, а послије — н 
народ нешто одредио, али не вриједи све ни сто дуката.{S} Нема ту ништа од школе!</p> <pb n="11 
акав је — наш је!{S} Не бих га ја овдје ни помињао, да и он није имао удјела у Маријином отхрањ 
зраком.{S} Није то позната пјесма, није ни игра — ко ће га знати шта је то!{S} Па је онда тресн 
и кућама, а оставише попа сама.{S} Није ни он готово ништа вечерао, а ту ноћ узе Мару себи у по 
ша попа, а он опет са своје стране није ни сањао да његова ријеч на јалово прође, или да он узи 
д се он даде да га учи које ко, ко није ни орао ни копао.{S} Тако и он остави учитеља себи сама 
" /> <p>Сви ћуте.{S} Нико се не усуђује ни да сједне.{S} И поп стоји, а бијела му брада час по  
ијеле године ишла сам у школу, а сад ме ни о распусту неће да пусте кући.{S} Веле: морам учити  
 а међ’ њима једна дубока бора, која се ни онда не изједначи, кад господин човјек затури шешир  
е угађао, а попа се бојао.{S} Управо се ни жив није чуо.{S} Ми смо били њиме задовољни: какав ј 
 од један пут, и већ му се чини да неће ни ноћи жив дочекати, па зове Нинка, Аксентија Смиљанић 
 кућу, узети што је хтио — нико му неће ни ријечи рећи.{S} Он је то и радио.{S} Попустила му ши 
вљају се и они, који се прије не хтјеше ни погледати, и кмет истави колац, којим је био подупро 
/p> <p>Од то доба он учитеља никад више ни за шта не запита, нити је с њиме долазио у додир.{S} 
ге јој почеше отјецати.{S} Не може више ни хљеба да замијеси. »Хоће — вели — душа на нос да <pb 
3" /> кући.{S} Поп од радости ни говори ни ромори, само брише очи и тек постарији људи што је п 
 <pb n="133" /> кући.{S} Поп од радости ни говори ни ромори, само брише очи и тек постарији људ 
S} А са оне боре на челу не може човјек ни знати како му је, јер увијек изгледа мргодан и злово 
p> <p>— А чије су?</p> <p>— Ама не знам ни ја.</p> <p>— Је ли више крмача или вепрова?</p> <p>— 
 је већ како поп не може да махне косом ни да закопа мотиком, али за то је он ипак увијек у пос 
те у соби запишта.{S} Не поздрави се он ни с ким, већ поводећи се уђе у собу гдје је дијете бил 
 Није имао пандура, али нико није могао ни помислити да не послуша попа, а он опет са своје стр 
гао попу да сиђе с кола, па му није дао ни руке, него се с њиме, вели, у лице пољубио.</p> <p>М 
даде да га учи које ко, ко није ни орао ни копао.{S} Тако и он остави учитеља себи сама и његов 
е учеван човјек с којим ја нијесам смио ни говорити.{S} Видим да му не ваљају послови што ради, 
оп па пође у кућу.{S} Сви умукоше, нико ни ухом да макне, поп уђе у собу.</p> <p>Дуго гледа мир 
се молити богу.</p> <p>Још није поштено ни свануло, а већ све село зна да се у попа нашло женск 
 Али слаб јој бјеше гласић.{S} Не чу то ни поп, ни кум Нинко, ни кочијаш.</p> <p>Коњи све крупн 
ивутин, — Рече Павао. — Ја те не видјех ни да се крстиш, ни да клањаш.{S} Не знам само чивутско 
ило!{S} Али шта ћемо?{S} Попу не смијеш ни поменути да устане око владике, не би ли је он како  
удама и поклонима.{S} Није јој била још ни година дана, а већ је имала чарапа, кошуља, убруса и 
 Већ је недјељу дана, а с њиме није још ни ријечи проговорио.{S} Кад би у недјељу, а поп га чек 
ича како се растао с њоме: «Није» вели «ни плакала!» Гдје ће то бити да дијете не плаче?</p> <p 
била црна, као мало која њена друга.{S} Нигдје се ништа не миче, само совуљага ћуче њену страшн 
а ради.{S} Препуно јој срце, па не може нигдје да се скраси.{S} Сједне на креветац, држи колач  
, сва мокра, а расплетене јој косе пале низ плећа.</p> <p>Ми се склонисмо, а као да нас пушка п 
садише Мару до попа, па јој висе ножице низ столицу, а сам свети отац намјешта је.{S} Онда уђе  
ема ногама као рукуницама, па их спусти низ кревет.{S} Тури кажипут у књигу, па је метну у крил 
послије недјељу дана врати из Биограда, није могао наодговарати свијету.{S} Причао је много чуд 
лива зраком.{S} Није то позната пјесма, није ни игра — ко ће га знати шта је то!{S} Па је онда  
еца, јер ово, ви видите и тако, мислим, није рођено да копа и оре, а то би <pb n="105" /> било  
 поп — никад на то мислио.{S} Да видиш, није луда ова учитељева.</p> <p>— А како ће то ићи? — з 
</p> <p>— А њој... њој опростите!...{S} Није она крива... ја сам.</p> <p>У тај пар чу се на пољ 
и људи кућама, а оставише попа сама.{S} Није ни он готово ништа вечерао, а ту ноћ узе Мару себи 
 је — вели — глава, каквих мало има.{S} Није се она родила да бере кудјељу.{S} Него ти њу дај д 
ене се надмећу понудама и поклонима.{S} Није јој била још ни година дана, а већ је имала чарапа 
родом изобличи и позове на покајање.{S} Није се никад десило да му се не послушају свете ријечи 
амишљена је — али јој је јасно лице.{S} Није то туга, ни брига, што занима њену душу.</p> <p>То 
куда поп прође, а свакоме пуно срце.{S} Није шала, наш поп!{S} Али и јесте човјек!{S} Та прилич 
ају, а млађима се чисто везао језик.{S} Није шала, као каква госпођа!{S} Па какве су јој оне ха 
ихов јасан писак тужно плива зраком.{S} Није то позната пјесма, није ни игра — ко ће га знати ш 
еди, човјече! — рече ослобођен кмет.{S} Није сабља за вратом.</p> <p>Учитељ се насмија, ал’ сам 
} Заповиједао је кмету, а кмет селу.{S} Није имао пандура, али нико није могао ни помислити да  
обра.</p> <p>— Куме — вели кум Нинко, — није малено твоје имање, а ево ћу и ја дати још...</p>  
овати!«</p> <p>Дршћемо ми као прутови — није шала оне божје ријечи, а пријети клетвом.{S} Осврћ 
 то Југ Богдан?</p> <pb n="113" /> <p>— Није, он жив, — рече Мара. — Он је погинуо на Косову.</ 
а јал’ је била годину двије млађа, јал’ није.{S} Али обадвоје људи темељити.{S} Дјеце нијесу им 
атраше цијелу ствар за изгубљену, и, да није старијих <pb n="139" /> људи, не би можда ни у пот 
опо, и ви, господо кметови и кумови, да није право да се дијете код толиког свог имања потуца п 
цигаре.{S} Гледа само око себе и као да није весео.{S} А са оне боре на челу не може човјек ни  
о, а попа се бојао.{S} Управо се ни жив није чуо.{S} Ми смо били њиме задовољни: какав је, така 
о је у цркви, али гласа готово никаквог није имао.{S} Поп га је често дотјеривао, али се за наш 
о.</p> <p>Тако је он дјеловао.{S} Никад није престајао, никад се уморио.{S} Богу се молио: »Бож 
 чудо.{S} Већ је недјељу дана, а с њиме није још ни ријечи проговорио.{S} Кад би у недјељу, а п 
послуша попа, а он опет са своје стране није ни сањао да његова ријеч на јалово прође, или да о 
космо и положисмо га у кревет.{S} Он се није разбирао.{S} Кмет викну скупљеном народу:</p> <p>— 
 ама ни у уста не узима.</p> <p>Нико се није с њим дружио, осим једног Јеротија Ковачевића, кој 
 «нека, хвала, могу ја и из чиније», те није хтио прљати тањира. — Знали смо ми већ у напријед  
 год да једе, па опет у школу.{S} Дјеце није било, <pb n="128" /> јер је већ био јул мјесец, па 
> <p>— Ни ви, браћо, узимати попа, који није учеван.{S} Школу одмах зидајте и дјецу учите...{S} 
 службе дигне се поп, да види да учитељ није што болестан.{S} Кад уђе у собу, а он лежи на крев 
/p> <p>Тако смо ми рачунали, а и учитељ није имао ништа против тога, да је Мара већ свршила «ва 
 Не бих га ја овдје ни помињао, да и он није имао удјела у Маријином отхрањивању.{S} Видићете к 
чао није се раставио, а кога сам опојао није се повампирио.</p> <p>Поп Митар повуче нашег попа  
стио није се потурчио, кога сам вјенчао није се раставио, а кога сам опојао није се повампирио. 
о неки стари поп Стоко: кога сам крстио није се потурчио, кога сам вјенчао није се раставио, а  
 и кад се он даде да га учи које ко, ко није ни орао ни копао.{S} Тако и он остави учитеља себи 
ше рачунали сеоску дјецу у своју.{S} Ко није имао чарапа, требао је само недјељом проћи поред п 
ет селу.{S} Није имао пандура, али нико није могао ни помислити да не послуша попа, а он опет с 
 велика пјесковница, за мал’, вели, што није у њу пљунуо.{S} Послије, каже, све код тог професо 
то је боље могао.{S} Ни у што се у селу није пачао, свакоме је угађао, а попа се бојао.{S} Упра 
а, и помогао попу да сиђе с кола, па му није дао ни руке, него се с њиме, вели, у лице пољубио. 
е у раскорак, презријева жито, а он још није пожњео.</p> <p>»А што ти, Стјепане, не жањеш?«</p> 
 траву и узе се молити богу.</p> <p>Још није поштено ни свануло, а већ све село зна да се у поп 
о сметено прича како се растао с њоме: «Није» вели «ни плакала!» Гдје ће то бити да дијете не п 
елиш, куме? — рече Нинко полу.</p> <p>— Нијесам — вели поп — никад на то мислио.{S} Да видиш, н 
вена кола и шину на точковима?</p> <p>— Нијесам, оче!</p> <p>— Нијеси, ја боме, немаш кад од ме 
да речеш, каквијех школа учио?</p> <p>— Нијесам никаквијех.</p> <p>— А знаш ли правило службе к 
! а камо се у цркву да пјеваш?</p> <p>— Нијесам пијан да пјевам!</p> <p>Поп устукну један корак 
астао.{S} Дође учеван човјек с којим ја нијесам смио ни говорити.{S} Видим да му не ваљају посл 
ко, и ви, браћо!{S} Ја изгубих душу што нијесам учио школе.{S} Са тога изгубих и дијете, а одве 
ковима?</p> <p>— Нијесам, оче!</p> <p>— Нијеси, ја боме, немаш кад од механе.{S} Треба ја да во 
 послије власт запопи.</p> <p>— А онако нијеси, да речеш, каквијех школа учио?</p> <p>— Нијесам 
ону ноћ, кад школа изгорје, нестало.{S} Нијесмо дуго знали, док не дође Марко трубач из војске, 
 смо сви да је он учеван човјек, али га нијесмо марили.{S} Нарочито га је то црнило, што га поп 
 што против владичине воље и ријечи?{S} Нијесу се дуго препирали.{S} Сељаци се шћућурише, само  
S} Али обадвоје људи темељити.{S} Дјеце нијесу имали, тијем су више рачунали сеоску дјецу у сво 
} Оно добра што су имали, као што рекох нијесу рачунали у своје, већ у народно.{S} Народ га је  
свуда влажна, а са дуда спрам врата још нијесу испариле кишне капљице, па га обасјало јутрење с 
је бије и злоставља. — Неће он, сељаче, никад среће имати!</p> <pb n="147" /> <p>Уђосмо већ у с 
е он дјеловао.{S} Никад није престајао, никад се уморио.{S} Богу се молио: »Боже, опрости ми гр 
 окупао.</p> <p>Тако је он дјеловао.{S} Никад није престајао, никад се уморио.{S} Богу се молио 
нко полу.</p> <p>— Нијесам — вели поп — никад на то мислио.{S} Да видиш, није луда ова учитељев 
еке мисли.</p> <p>Од то доба он учитеља никад више ни за шта не запита, нити је с њиме долазио  
обличи и позове на покајање.{S} Није се никад десило да му се не послушају свете ријечи.{S} Јед 
/p> <p>Кад сан, који не може растјерати никаква брига дјетињег доба, савлада немирну душу Марин 
, каквијех школа учио?</p> <p>— Нијесам никаквијех.</p> <p>— А знаш ли правило службе како ваља 
{S} Пјевао је у цркви, али гласа готово никаквог није имао.{S} Поп га је често дотјеривао, али  
у конзисторију, али поп вели да не може никако оставити села, «а због мене једног, вели, не ври 
мислим и кажем да се дијете васпитава и никако друкчије!</p> <p>Згледаше се сељаци.</p> <p>— Шт 
 и хришћанско срце.</p> <p>Опет ћутање, нико не зна како да почне, како да га тјеши, шта да му  
ста поп па пође у кућу.{S} Сви умукоше, нико ни ухом да макне, поп уђе у собу.</p> <p>Дуго глед 
му и оно мало, што овда онда проговори, нико не разумије, а он се дусне, окрене главу на другу  
јехе.</p> <pb n="99" /> <p>Сви ћуте.{S} Нико се не усуђује ни да сједне.{S} И поп стоји, а бије 
; корача плоту и дуго и тихо шапућу.{S} Нико то не види, нити ко опажа на другој страни иза амб 
 узбуњене сељаке: не видје ли ко шта? — нико нам ништа не умједе казати.</p> <p>— Отишли су пре 
 у коју хоћеш кућу, узети што је хтио — нико му неће ни ријечи рећи.{S} Он је то и радио.{S} По 
ктор нареди да га оставе на миру, да га нико не дира ни зановета, а владици на пољу рече:</p> < 
{S} Неће бити моја штета.</p> <p>Не зна нико, па ни он сам, кад се родио.{S} У оно доба, гдје в 
ква буна!</p> <p>Али из Мариног кревета нико се не одазва.</p> <p>Поп приђе кревету и пипаше по 
 а кмет селу.{S} Није имао пандура, али нико није могао ни помислити да не послуша попа, а он о 
е.{S} Шта је поп радио сам на гробу, то нико не зна.{S} Тек послије једно по сахата врати се он 
о га поп ама ни у уста не узима.</p> <p>Нико се није с њим дружио, осим једног Јеротија Ковачев 
то о пушницама.{S} Ја сам био с Радојем Николићем у лову, и кад се вратисмо, умијешасмо се и ми 
да јој је да лежи.{S} Не тужи се истина никоме, али попу пао некакав терет на срце и црне му ми 
итељ поред ње изгуби и оно мало научног нимбуса, јер Мара сврши све научне послове као и он.{S} 
и да неће ни ноћи жив дочекати, па зове Нинка, Аксентија Смиљанића, Станоја Глувића и кмета.</p 
Мари.{S} Много поп савјетује и моли кум-Нинка да пази на ово и на оно и да добро упамти све, па 
хотице сви поустајаше и поскидаше капе, Нинко отпоче:</p> <p>— Куме мој и оче, сретна да ти је  
.</p> <p>А кад он диже и исправи главу, Нинко викну кочијашу:</p> <p>— Ошини!</p> <p>Коњи пођош 
дао: «А Мара?» или: «А она шта каже?» а Нинко намјешта што боље умије.{S} Каже да је весела као 
аци на проваљено мјесто.{S} Врба пуче а Нинко љосну на другу страну о земљу, а котао изручи сву 
 сељацима наста жагор, али у брзо изађе Нинко Вилотић:</p> <p>— Ако сам ти прав, оче, да се оку 
 редом почеше љубити дијете и најзад је Нинко понесе, као да су јој двије године.{S} Рече јој д 
угледа пуну цркву народа.</p> <p>Кад се Нинко послије недјељу дана врати из Биограда, није мога 
те ми добар котао пун воде! — дераше се Нинко.</p> <p>Додаше му.</p> <p>Он дохвати котао објеру 
ељаци.</p> <p>— Шта велиш, куме? — рече Нинко полу.</p> <p>— Нијесам — вели поп — никад на то м 
 па онда нешто прошапуташе међу собом и Нинко Вилотић први уђе у собу гдје је дијете било и тур 
и изађе на поље.</p> <p>Пред кућом, кум Нинко попушта штрањге коњима, који се пуше у свјежем је 
године.{S} Једног вечера сједи поп, кум Нинко и Станоје Глувић у поповој авлији.{S} Онда поче п 
>Поп поцрвење кад чу ријеч имање, а кум Нинко разрогачи очи и скиде лулу с чибука:</p> <p>— Зар 
Не рекох вам да је такав договор да кум Нинко вози Мару у Биоград и понесе владичино писмо куд  
— рече Глувић.</p> <p>— Јок! — каже кум Нинко. — Код тебе је била скоро двије године, а код мен 
како смо били као убијени и како је кум Нинко сав поцрвенио, кад послије десет дана доби поп пи 
За попом, у другим колима, возио се кум Нинко и Глувић, за њима још многи народ.{S} Веле, кад ј 
о јутро, куме, и благослови! — рече кум Нинко кад угледа попа.{S} И кочијаш се исправи у колима 
анио, куме!</p> <p>— Шта ћу? — рече кум Нинко.{S} Пробудих се раније, па кад не могах заспати,  
 се дочек за Мару.{S} Једног дана и кум Нинко сједе на кола па у име бога оде у Биоград, а весе 
ародног добра.</p> <p>— Куме — вели кум Нинко, — није малено твоје имање, а ево ћу и ја дати јо 
јеше гласић.{S} Не чу то ни поп, ни кум Нинко, ни кочијаш.</p> <p>Коњи све крупније касају и он 
док већ не измаче мјесец јул, и док кум Нинко не запреже коње, да води душу села из села.</p> < 
 — још спава.</p> <pb n="118" /> <p>Кум Нинко погледа у сунце које се помоли.</p> <p>— Осваја д 
ет...{S} Бог вам а душа вам!</p> <p>Кум Нинко испружи врат, хракну мало па рече:</p> <pb n="107 
е договоримо за неке ствари.</p> <p>Кум Нинко хоће да соколи попа, али му се језик завезао, и с 
</p> <p>— Па да огледамо, а? — рече кум-Нинко.</p> <pb n="106" /> <p>И тако Мара оста код оца,  
 језик.</p> <p>— Молим, молим, господар-Нинко и куме, и ви, господин-попо и остала господо!{S}  
даног створитеља!</p> <pb n="120" /> <p>Нинко потхвати дијете руком испод мишке и привуче га к  
мој, како је хтјела да се ухвати за кум-Нинкова кола кад се он враћао, како се све крије од гос 
 и старијим људима, сви присташе, и кум-Нинкова домаћица весела узела дијете за руку, а тек учи 
 крупније касају и она наслони главу на Нинкове прси, па неутјешно и силно зајеца.</p> <p>Још м 
ави страшило за птице.{S} Па онда хајд’ Нинковој или Глувићевој кући.{S} А они као да им је вла 
истаде уз кола и загрли се у ходу с кум-Нинком, па рече:</p> <p>— Чувај ми, дијете, тако ти жив 
 по ново ракију.{S} Прву чашу даде куму Нинку.{S} Он узе чашу, скиде капу и устаде, а сељаци и  
— ту учитељ скиде капу и поклони се кум-Нинку. — А ја мислим и кажем да се дијете васпитава!</p 
а, <pb n="102" /> управо школа, била је ниска, као и цијела кућа.{S} Врата од ње гледала су у ш 
учитеља никад више ни за шта не запита, нити је с њиме долазио у додир.{S} И учитељ чим види по 
дуго и тихо шапућу.{S} Нико то не види, нити ко опажа на другој страни иза амбара црне Павлове  
есну и лупи попа по потиљку.{S} Он паде ничице и прсима на земљу, а икону диже више главе.{S} С 
 преко пута.{S} Отвори црквена врата, и ничице паде пред олтар, а челом дохвати земљу.{S} Лежао 
ка ресе на кошуљи и не говори ништа.{S} Ништа не једе и не пије.{S} Чисто дијете дошло ван себе 
<p>Мара још дубље повуче пару:</p> <p>— Ништа! — рече, а поглед јој упрт у даљину. .— Како је с 
итеља.</p> <p>— Што ме гледаш?</p> <p>— Ништа! — вели поп. — У цркви се пјесмом слави име божје 
пу чисто одлакну:</p> <p>— Нема од тога ништа, оче владико!{S} Гдје су толики новци?</p> <p>— П 
хиљаду дуката, каква имања?{S} Немам ја ништа.{S} Њој је истина народ нешто одредио, али не ври 
 владици на пољу рече:</p> <p>— Не може ништа бити.{S} Пукла му је кичма!</p> <p>Он оде, а влад 
...{S}Бош посла!{S} У народу се не може ништа учинити.{S} Заузимајући се за њега, пишући и гово 
<p>— Сад ми је са свим добро!{S} Сад ме ништа више не боли!</p> <p>То бјеше пошљедња његова риј 
 као мало која њена друга.{S} Нигдје се ништа не миче, само совуљага ћуче њену страшну пјесму.{ 
ну вода, а дим се склупча.{S} У соби се ништа више не виђаше од дима.</p> <p>Опет као да се чуј 
ле оде полако кући.{S} Сељацима не рече ништа.{S} Сам се даде у неке мисли.</p> <p>Од то доба о 
препукло срце.{S} Сломљен брод потоне и ништа се више не види.{S} И само још што сан из поломље 
ите ви, жене, и цвијелите дијете?{S} Ви ништа друго и не знате! — рече Аксентије Смиљанић, и об 
го.{S} Чупка ресе на кошуљи и не говори ништа.{S} Ништа не једе и не пије.{S} Чисто дијете дошл 
 сељаке: не видје ли ко шта? — нико нам ништа не умједе казати.</p> <p>— Отишли су преко јаруге 
подржава га све јаче у глупости — а сам ништа не <pb n="132" /> ради!...{S} Хоћу да пресвиснем, 
о смо ми рачунали, а и учитељ није имао ништа против тога, да је Мара већ свршила «васпитање»,  
ставише попа сама.{S} Није ни он готово ништа вечерао, а ту ноћ узе Мару себи у постељу.{S} Ико 
огледа ковача још један пут, не рече му ништа.{S} Само се зави у струку и оде даље.</p> <p>Друг 
е вриједи све ни сто дуката.{S} Нема ту ништа од школе!</p> <pb n="115" /> <p>Владика се мало и 
ијеш штогод! — рече кмет.</p> <p>— Нећу ништа — рече он оштро, а врх оне боре показаше се још д 
вадесет и двије до и три године.</p> <p>Ништа не говори с кочијашем.{S} Пуши цигару иза цигаре. 
 учитеља у овом селу.</p> <p>Гле!...{S} Нов учитељ!...{S} Како то?</p> <p>Поп се исправи па га  
 овдје кмет?</p> <p>Ми помислисмо да је нов ћата, па поустајасмо.{S} Кмет скочи:</p> <p>— Ја са 
ио.{S} Мићо донио скоро из вароши шарен нов ковчег и у њега трпа Иконија силне чарапе, кошуље и 
 босиљка.{S} На пећи свакојака цвијећа; нова шареница прострта по постељи.{S} И само се још нес 
 добро не смислите, и док не буде доста новаца, да не будете постидни пред свијетом.{S} То вам  
тегни узде.</p> <p>Ходом прођосмо поред нове, велике, зидане школе.{S} Баш звоњаше на вечерњу.{ 
 Народ одлучи да попу за тај дан начини нове хаљине, и учитељ је читаве двије недјеље шио капу, 
арош по требовање, а наш комисар донесе новине, па нам прочита: »Погинули при освајању шанца на 
руги пут оде, пође све по старом.{S} На ново је требало чекати годину дана, и кад се она наврши 
 га опет вратише у кућу, Мићо изнесе по ново ракију.{S} Прву чашу даде куму Нинку.{S} Он узе ча 
пски цар Лазар.</p> <p>Ту њене очице по ново потражише слику Лазареву.</p> <p>— Лијепо, сине, в 
ла.{S} Кад се опет примакосмо, чусмо по ново пушке у нашем селу, и видјесмо како се црвени небо 
е село.{S} На пошљедњој станици добијем новог коморџију, неког Илију Теовиловића, мога сељака.< 
орли«.</p> <p>Једном у сумрак угледа он новога пољака Луку; ухватио нечије свиње па гони у обор 
собита почаст и задатак при поздрављању новога владике.{S} Народ одлучи да попу за тај дан начи 
 искашља.</p> <p>— Ласно је — вели — за новце, тек ако ти пристајеш.{S} Све ћемо то лијепо намј 
четири и по у сребру и крајцарама; веза новце у мараму, па даде попу:</p> <p>— На остави; ово ј 
о, Мићо црквењак на пијацу носио, а поп новце чувао. — А шта ће њима двома добро?{S} Ни кучета  
а ништа, оче владико!{S} Гдје су толики новци?</p> <p>— Па ти — вели — имаш имања, како су ми п 
ћо, ево у овом су ковчегу овдје народни новци, а кључ је на трпези, под плаштаницом — зна Мићо! 
е на креветац, држи колач у руци и гига ногама.{S} Онда скочи, трчи у кухину и тјера Иконију да 
— рече поп.</p> <p>Учитељ занесе објема ногама као рукуницама, па их спусти низ кревет.{S} Тури 
 четири краја по пет-шест цигаља.{S} На ногама му панталоне, а горе само кошуља.{S} Босогоног л 
јеше обузео попа, да се једва држаше на ногама.</p> <p>Аксентије Смиљанић позна га у мраку:</p> 
онија је остарјела, да се једва држи на ногама.{S} Шта ви — вели — мислите?{S} Да се договоримо 
н дохвати котао објеручке.{S} Оприје се ногама о врбову грану, а леђима о другу, па га зањиха и 
о мјесто, да га не газите богопротивним ногама и да ме не црните све горе пред оцем небеским!{S 
вамо и онамо.{S} Узе га бости чиодом по ногама и све до појаса, а све пита:</p> <p>— Боли ли те 
{S} Из уста и носа лоптила му је крв, а ноге висише као мртве.{S} Још је дисао.{S} Намазасмо му 
} Кроз прозор угледах ђачиће; устали на ноге, па читају молитву.{S} Пред њима стоји једна женск 
крв испод кревета.{S} Попу се одсјекоше ноге.{S} Спопаде петрахиљ, намаче га на врат па стаде ч 
о повраћа, а послије неколико мјесеци и ноге јој почеше отјецати.{S} Не може више ни хљеба да з 
.{S} Мука истина гдјешто и попусти, али ноге затјечу све јаче, дохватило и горе снагу и често ј 
 јутру.{S} Кочијаш се испео на кола, па ногом потурује сијено под сједишта.{S} Поп изађе на <pb 
 голијени, који се од вас усуди ступити ногом на ову свету земљу.{S} Проклећу и вас и све инаџи 
ад.</p> <p>Попа штрецну, као да га неко ножем удари.</p> <p>— Зар да се одвојим од својега дјет 
.{S} Посадише Мару до попа, па јој висе ножице низ столицу, а сам свети отац намјешта је.{S} Он 
та по зраку.{S} Онда у један пут тресне ножицом и уздигне главу:</p> <p>— <foreign xml:lang="LA 
јевима растресени и шири него под самим ноздрвама.{S} Доња му је усна мало висила, а горња је м 
еба да замијеси. »Хоће — вели — душа на нос да <pb n="96" /> ми искочи!«.{S} Теретан јој сваки  
 да се задржавам како је поп на врат на нос спремио кола за Биоград и с тим писмом отрчао влади 
дом лицу, у сред кога сједи мало кукаст нос, а под њиме малени густи брчићи, које је он на обје 
нијесмо попа његовој кући.{S} Из уста и носа лоптила му је крв, а ноге висише као мртве.{S} Још 
, врхао, вијао, Мићо црквењак на пијацу носио, а поп новце чувао. — А шта ће њима двома добро?{ 
е бригу с врата, и бољка умину.{S} Пред ноћ истина паде у ватру, али она не држа дуго, и он твр 
свјестица.{S} Све више изнемаже и једну ноћ лијепо да заковрне.{S} Ударише некакви болови у крс 
<p>— Е, сељаче и господине, њега је ону ноћ, кад школа изгорје, нестало.{S} Нијесмо дуго знали, 
} Није ни он готово ништа вечерао, а ту ноћ узе Мару себи у постељу.{S} Иконија се не може од њ 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ је била црна, као мало која њена друга.{S} Нигдје с 
 један пут, и већ му се чини да неће ни ноћи жив дочекати, па зове Нинка, Аксентија Смиљанића,  
мбара црне Павлове очи како просијецају ноћни мрак.</p> <p>— Не знам просто шта да радим? — гов 
иједан човјек.{S} Цио дан је у школи, а ноћу шије поповске капе и шаље у варош.{S} Једва да је  
 изгубити друга.{S} Забринуо се силно и ноћу често устаје.{S} Иде сам по дворишту а све прислуш 
} Послије, каже, све код тог професора, нудили му да наспе чорбу себи у тањир, али он, вели, ка 
ти како се зове, одакле је, каква му је нурија и тако даље, па пита и нашег попа.{S} Каже он св 
ше за мишке, али се он отрже и ускочи у нутра.</p> <p>У тај пар цио један крај шљемена паде пок 
а се и сам прекрсти, па се посади поред ње и пришапта јој:</p> <p>— Пољуби бабу још један пут и 
 писмо и таке ствари.{S} А учитељ поред ње изгуби и оно мало научног нимбуса, јер Мара сврши св 
а.{S} Али дође и Петров дан, а писма од ње нема.{S} Једно вече, трећи дан по Петрову дне, враћа 
е ниска, као и цијела кућа.{S} Врата од ње гледала су у школску авлију, а с лијеве стране била  
еби у постељу.{S} Иконија се не може од ње да растане, и кад је мислила да је Мара с попом засп 
 послије, кад ти дође, нећеш се више од ње одвајати!» Тако опет наступи вјечност, послије које  
ство! да бог да свако добро и радост од ње да дочекаш; да те утјеши и подвори под твоју старост 
е на њега и греду, и извадисмо га испод ње.{S} У тај пар цијела школа с ужасном праском груну о 
 чита, не престаје.{S} А на откосу више ње стоји млад човјек.{S} Подбочио се на косиште и тражи 
>Што да вам причам како нам је било без ње, што да вам описујем како је сиромах поп чисто занес 
рх оне боре показаше се још двије преко ње, — води ме!</p> <p>Кмет оде с њиме.</p> <p>— Какво ј 
несе бијелу каву.</p> <p>Поп не скида с ње очију.</p> <p>— Шта си радила, сине, од кад си устал 
ерићем?</p> <p>— Е, сељаче и господине, њега је ону ноћ, кад школа изгорје, нестало.{S} Нијесмо 
оже ништа учинити.{S} Заузимајући се за њега, пишући и говорећи, упропастио сам своју каријеру  
 онај... ваш учитељ?{S} Чусте ли што за њега?</p> <p>— Е, кад се онај божји анђео одрече њега и 
же више главе.{S} Сасусмо чабар воде на њега и греду, и извадисмо га испод ње.{S} У тај пар циј 
 — рече поп.</p> <p>Жене једна по једна њега у руку, па као гуске једна за другом на капију.{S} 
и унесе чинију с јелом, а Мара скочи па њега у руку.{S} Чича сав поцрвење.</p> <pb n="112" /> < 
S} Изнијели један сто из суднице, поред њега дугачка клупа и неколико троногих столица.{S} Засј 
ковача.</p> <p>Кад учитељ дође на поред њега, а он се окрете:</p> <p>— А што си ти, море, стао  
ком куд стигне.</p> <p>А ек учитељ пред њега као какав капетан:</p> <p>— А што — вели — бијеш т 
 <p>— Е, кад се онај божји анђео одрече њега и врати покајан попу, учитељ веле, оде у Биоград и 
 од цркве а и од старости.{S} А гдје би њега старца пустио народ на пут, и како би њему било да 
авио нама, ма на недјељу дана.{S} То би њега сиромаха само још јаче цвијељало, јер он је зације 
ко.{S} Тај је чардак Ненада Ћерића, а у њега је син Павао, момак за женидбу.{S} Онај исти, коме 
ио скоро из вароши шарен нов ковчег и у њега трпа Иконија силне чарапе, кошуље и убрусе.</p> <p 
 главе и кроз онај тутањ и праску чусмо његов јасан глас, пјесму и ријечи: »...первје бо пришел 
н опет са своје стране није ни сањао да његова ријеч на јалово прође, или да он узима власт кој 
, свуда је и стизао, и свуда је требала његова памет.</p> <p>Кад је какав тежи случај у судници 
 више не боли!</p> <p>То бјеше пошљедња његова ријеч!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пр 
пријеђе улицу и уђе у цркву.</p> <p>Али његова подјела имања оста.{S} И народ и дан данас зове  
видиш да је сваки као пуце, апостола му његова?{S} Па да га не бијем! — Па опет: пљус!</p> <p>— 
</p> <p>— Како ти да говориш онако пред његовим преосвештенством?!</p> <p>— Да како ћу? — рече  
!</p> <p>У то дође и поп из градине.{S} Његово светитељско лице бјеше опет узело земаљски облик 
и као велико огњиште.{S} Однијесмо попа његовој кући.{S} Из уста и носа лоптила му је крв, а но 
е попу, да је пољуби, па с Глувићем оде његовој кући.{S} Поздравише се и остали сељаци с попом  
S} Тако и он остави учитеља себи сама и његовој глави.</p> <p>Од то доба учитељ поста још већа  
ије, махну поп руком на нас и ми одосмо његовој кући, а он оста сам на гробу.{S} Сједили смо мо 
Пуна и крчма, па све наздрављају попу и његовом дому.{S} Нађе се и некакав шаљивчина који наздр 
поп још не заспа.{S} И кад чу гдје пред његову кућу сташе кола, устаде и изађе на поље.</p> <p> 
дјетета.{S} Чудно да дијете, чим осјети његову браду на својем образу, заћута и заспа.{S} Гледа 
.{S} У прсте бих вам могао казати сваку његову ријеч, тако је мало говорио.{S} Кад видје да му  
 очима око себе, па кад их упре у попа, њему је као да га полијева неким животворним балсамом.< 
же очи к небу, и кад год је ко хвали, а њему иду сузе као маломе дјетету.{S} Са свим већ остари 
там молитву Арнаутовићу, кад ја тамо, а њему Срнинић прошцем сломио ребро, и то све око неке си 
а шареницу, па га гледа, нагне се према њему, па се од један пут тргне, издигне главу, уђе у со 
 поред попова плота.{S} Не бијели се на њему сељачка кошуља, ни на путу остаје широка стопа од  
ободисмо.{S} Посједасмо опет, правећи и њему мјеста, ал’ он не хтједе сјести већ опет вели кмет 
а старца пустио народ на пут, и како би њему било да остави дијете у Биограду, па да се сам вра 
> <p>— У помоћ! — викну Павао потрчавши њему. .</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Побјеже учитељ!</p> < 
то он тако чини?{S} Ко зна шта је поп о њему мислио?</p> <p>И тако се учитељ осами.{S} У прсте  
и бранио.{S} Тај је Јеротије чак и ишао њему.{S} Шта су њих двојица говорили, то се не зна.{S}  
а.</p> <p>Поп приђе кревету и пипаше по њему, да пробуди Мару, али кревет бјеше празан.</p> <p> 
0" /> опет узмем чекић, чини ми се да у њему нема пет драма, а леђа ми чисто шкрипе.</p> <p>Учи 
" /> <p>Ноћ је била црна, као мало која њена друга.{S} Нигдје се ништа не миче, само совуљага ћ 
а.{S} Она отвори у сриједи.{S} Намргоди њене очице, па поче гласно и монотоно, како сва дјеца ч 
 је погинуо српски цар Лазар.</p> <p>Ту њене очице по ново потражише слику Лазареву.</p> <p>— Л 
ј зна како најзад и туга малакше; легну њени таласи по срцу и уморну површину дотиче само још п 
де цури кап по кап и чисто се запуши на њеним обрашчићима.{S} И таман се поп наже да је пољуби, 
 она сентименталност, ваљада својствена њеним годинама и школи коју је учила.{S} Ходећи тако са 
ежао на прсима.</p> <p>Опет жељно гледа њено болно лице.{S} Смијеши се и чисто не може сит да ј 
ила.{S} И то је њено!</p> <p>— Божје па њено!</p> <p>— Е, сад ми је — вели лакше умријети.{S} С 
амповом и ливаду с виром.{S} То нека је њено!{S} Је л’ вам право?</p> <p>— Како ти наредиш!</p> 
 ви даривали, кад се родила.{S} И то је њено!</p> <p>— Божје па њено!</p> <p>— Е, сад ми је — в 
 рад.{S} Па ја велим не треба да стајеш њеној срећи на пут.</p> <p>— Не дао бог! — рече поп грц 
.{S} Није то туга, ни брига, што занима њену душу.</p> <p>То је она сентименталност, ваљада сво 
је се ништа не миче, само совуљага ћуче њену страшну пјесму.{S} Пси подвију реп, па завијају, а 
 је у једној час у другој <pb n="93" /> њиви, сада у школи, послије у цркви.{S} Имао је свуда п 
 воља, ово парче земље, гдје је кућа, и њиву уз њу, забран са шарамповом и ливаду с виром.{S} Т 
е било и тури му под главу дукат.{S} За њим кмет, за кметом Аксентије Смиљанић а за њима сви ос 
ећ окретоше Зебићевим шором, а поп и за њим сав народ не миче се с мјеста и не одваја очију.{S} 
 — А Мара?</p> <p>— А?</p> <p>— И она с њим!</p> <p>Поп се занесе, и а да падне на узнак, а сељ 
 у уста не узима.</p> <p>Нико се није с њим дружио, осим једног Јеротија Ковачевића, који га је 
 собу, и узе дијете с Иконијом себи.{S} Њима двјема једну собу, а себи другу.{S} Тако га ни жен 
S} Густе обрве готово се састају а међ’ њима једна дубока бора, која се ни онда не изједначи, к 
колима, возио се кум Нинко и Глувић, за њима још многи народ.{S} Веле, кад је наш поп дошао у в 
кмет, за кметом Аксентије Смиљанић а за њима сви остали по реду и старјешинству, и сваки дарива 
ао шиба коње да све врца крв.</p> <p>За њима пристадоше још неколико кола.</p> <p>Народ се иску 
али на ноге, па читају молитву.{S} Пред њима стоји једна женска.{S} Упрла поглед у светога Саву 
цу носио, а поп новце чувао. — А шта ће њима двома добро?{S} Ни кучета ни мачета!{S} Док су жив 
 друмом за наше село иду једна кола и у њима један господин човјек.{S} Чудан мало на поглед.{S} 
 сред кога сједи мало кукаст нос, а под њиме малени густи брчићи, које је он на обје стране раш 
раво се ни жив није чуо.{S} Ми смо били њиме задовољни: какав је, такав је — наш је!{S} Не бих  
да је чудо.{S} Већ је недјељу дана, а с њиме није још ни ријечи проговорио.{S} Кад би у недјељу 
 преко ње, — води ме!</p> <p>Кмет оде с њиме.</p> <p>— Какво је ово чудо? — рече Остоја Пурешев 
кад више ни за шта не запита, нити је с њиме долазио у додир.{S} И учитељ чим види попа, а он п 
ј, вели, кад прочита писмо, отишао је с њиме и с Маром кући неког професора Вучетића, и ту је М 
кола, па му није дао ни руке, него се с њиме, вели, у лице пољубио.</p> <p>Мара одмах потрча па 
 изабра.</p> <p>Поп се три пут пољуби с њиме.{S} Онда понијеше дијете у цркву, и она се напуни  
 и гледати.{S} Шта ћу ја стар и нејак с њиме?</p> <p>Опет сви ћуте и уставили дах.</p> <p>— Пти 
етвом.{S} Осврће се народ и тражи очима њих четворицу, а они покуњили главе, погледају се испод 
ву кућу.{S} Или извади двојнице, духа у њих и њихов јасан писак тужно плива зраком.{S} Није то  
 је Јеротије чак и ишао њему.{S} Шта су њих двојица говорили, то се не зна.{S} Један пут довуче 
а метнуше попа у кола.{S} Посједаше још њих неколико оружаних, а Павао шиба коње да све врца кр 
у.{S} Или извади двојнице, духа у њих и њихов јасан писак тужно плива зраком.{S} Није то познат 
ед.{S} Већ је зову сељаци да пише писма њиховим својтама, који су у војсци.{S} И попа она одмје 
а испрекидано додаде:</p> <p>— А њој... њој опростите!...{S} Није она крива... ја сам.</p> <p>У 
ата, каква имања?{S} Немам ја ништа.{S} Њој је истина народ нешто одредио, али не вриједи све н 
срце, па испрекидано додаде:</p> <p>— А њој... њој опростите!...{S} Није она крива... ја сам.</ 
уге понуде у руке и у уста.</p> <p>А на њој слаба промјена.{S} Само што је мало порасла и што ј 
</p> <p>— Који је оно светац? — рече он њој, па показа прстом на једну икону на зиду.</p> <p>—  
у, дакле попу. — Послије ћу вам већ и о њој причати.</p> <p>Цијело је село било попов спахилук. 
е, — рече владика.</p> <p>— А шта ће то њој?</p> <p>— Како шта ће, оче?{S} Друкчији је данас св 
 била је у једној простој дашчари.{S} У њој је била једна повелика соба за дјецу, једна мала за 
на мања, на која је учитељ улазио.{S} У њој увијек удара на прашину и људски зној.{S} Прозори с 
 Све је ваше и онога храма.{S} Много би њојзи било да јој одредите и ово, што ја до сад држах.{ 
адити! — па нас остави, а ми блејимо за њом.</p> <p>Или дође послије подне, кад се поп наслонио 
брише зној с чела.{S} Мора бити да се с њом родио.{S} Чудно она оскаче на младом лицу, у сред к 
 он попа:</p> <p>— Па шта мислиш сада с њоме?</p> <p>— Мислим, оче владико, да је дам у кумову  
то нешто сметено прича како се растао с њоме: «Није» вели «ни плакала!» Гдје ће то бити да дије 
ислио и лупао главу шта да радим јако с њоме.{S} Дијете ваља да се по мало учи кућевном реду и  
 да би Војин четовођа рахат цијелу чету њоме нахранио.{S} Мићо донио скоро из вароши шарен нов  
од твоју старост, да се дичиш и поносиш њоме, како се народ дичи и поноси <pb n="101" /> тобом, 
е поп. — Стар је човјек!{S} Тако сам ја њу учио.</p> <p>— Од тебе се, оче — рече владика, — има 
b n="131" /> стражњу осовину и сједе на њу, па поиздалека окренув се учитељу викну: — Упамтиде  
итава, само што вјетар наноси пламен на њу, и сваки час чекамо кад ће планути.</p> <p>Поп, који 
во парче земље, гдје је кућа, и њиву уз њу, забран са шарамповом и ливаду с виром.{S} То нека ј 
ођа, код које је Мара, у Беч, па хоће и њу да поведе.{S} Владичина је воља да дијете, прије нег 
 она родила да бере кудјељу.{S} Него ти њу дај даље у школу!</p> <p>— Не чу ти, оче владико, св 
ра одмах потрча па владику у руку, а он њу у чело.</p> <p>— Твоја? — пита владика. .</p> <p>— Б 
 поклонио!{S} Велика је то књига!{S} Ко њу чита, тај се ближи богу!</p> <pb n="135" /> <p>Да, а 
 пјесковница, за мал’, вели, што није у њу пљунуо.{S} Послије, каже, све код тог професора, нуд 
твори мало руку, кад јој Иконија тури у њу воштаницу.</p> <p>Кад ашов извиси гомилу земље више  
ти котао објеручке.{S} Оприје се ногама о врбову грану, а леђима о другу, па га зањиха и баци н 
рије се ногама о врбову грану, а леђима о другу, па га зањиха и баци на проваљено мјесто.{S} Вр 
 смијем стати пред лице - и дати рачуна о своме стаду?{S} Или ви хоћете да ја затворим ово свет 
подупро врата од буваре. — Говори народ о поповим ријечима, а свакоме пуно срце и лако му, као  
 поднијети?</p> <p>Ту они говорише које о чем, а највише о путу и о Мари.{S} Много поп савјетуј 
о да дође, поп доби писмо да ове године о распусту иде госпођа, код које је Мара, у Беч, па хоћ 
дан пут утре очи, дохвати књигу, тресне о сто, отвори, па навали читати.</p> <p>Сјела једном по 
а знати шта је то!{S} Па је онда тресне о ледину, истеже прстима оно мало длачица на уснама и м 
чекиваше мио владалац, који и не сањаше о својој моћи над нашим срцима.</p> <p>Боже! кад она до 
p>Ту они говорише које о чем, а највише о путу и о Мари.{S} Много поп савјетује и моли кум-Нинк 
елу, дакле попу. — Послије ћу вам већ и о њој причати.</p> <p>Цијело је село било попов спахилу 
говорише које о чем, а највише о путу и о Мари.{S} Много поп савјетује и моли кум-Нинка да пази 
ле године ишла сам у школу, а сад ме ни о распусту неће да пусте кући.{S} Веле: морам учити фра 
јер он је зацијело и сам већ с владиком о томе говорио.{S} Покуњисмо се, па ћутасмо.</p> <p>Пре 
, па стоје пред судницом и говоре нешто о пушницама.{S} Ја сам био с Радојем Николићем у лову,  
 што он тако чини?{S} Ко зна шта је поп о њему мислио?</p> <p>И тако се учитељ осами.{S} У прст 
н ипак увијек у послу.{S} Он води бригу о цијелом селу.{S} Час је у једној час у другој <pb n=" 
јели старији људи и поп, па разговарају о овом и оном, а младеж се игра и весели.</p> <p>А друм 
Врба пуче а Нинко љосну на другу страну о земљу, а котао изручи сву воду на проваљено мјесто.{S 
ар цијела школа с ужасном праском груну о земљу, и све се начини као велико огњиште.{S} Однијес 
у.{S} Већ је поп мислио да поведе ријеч о томе с народом, али <pb n="109" /> се опет деси нешто 
оран сељак прене иза сна, прекрсти се: »о твоју главу!» па опет спава.</p> <p>На један стуб од  
дне руке кроз прсте друге руке, испружи оба кажипута и састави им врхове, па тако склопљене рук 
а годину двије млађа, јал’ није.{S} Али обадвоје људи темељити.{S} Дјеце нијесу имали, тијем су 
адне ме некакав страх и не смијем да се обазрем на ону страну.{S} Све ми се чини проговориће не 
> <pb n="142" /> <p>— Воду на врата!{S} Обарајте греде! — чује се дрека са свих страна.{S} Чита 
ело земаљски облик, јер га радост бјеше обасјала: уста су му непрестано развучена, а на бијелим 
ош нијесу испариле кишне капљице, па га обасјало јутрење сунце, те се цакли као полелеј у варош 
симо.{S} А он стоји.{S} Црвен га пламен обасјао, бијела брада прекрилила сва прса, дигао икону  
владици, и он <pb n="125" /> им у тврдо обећао.{S} Сиромах покојни учитељ, чисто нам је... баш  
а ни жене не сметају, које су сваки час обилазиле Мару, водиле је својим кућама и доводиле опет 
њиме малени густи брчићи, које је он на обје стране рашчешљао, те су на крајевима растресени и  
.</p> <p>Наста тишина.</p> <p>Поп метну обје руке на Марину главу и узе шапутати.</p> <p>А кад  
и бог! — рече поп.</p> <p>Учитељ занесе објема ногама као рукуницама, па их спусти низ кревет.{ 
потури руку под уста.{S} Она је дохвати објеручке и обли сузама.{S} Осмијех заигра на поповом л 
> <p>Додаше му.</p> <p>Он дохвати котао објеручке.{S} Оприје се ногама о врбову грану, а леђима 
 чује се дрека са свих страна.{S} Читав облак од воде сасу се на зид гдје су врата.</p> <p>Поп  
 зајеца.</p> <p>Још мало се - види кроз облак од прашине како се кола крећу.</p> <p>Већ окретош 
а му се одзива жуња.{S} Сунце блиста, а облаци се разилазе.</p> <p>Мара стала на врата, па глед 
под уста.{S} Она је дохвати објеручке и обли сузама.{S} Осмијех заигра на поповом лицу.{S} Он ј 
титељско лице бјеше опет узело земаљски облик, јер га радост бјеше обасјала: уста су му непрест 
маломе дјетету.{S} Са свим већ остарио, обневидио и постао забораван.{S} Знам, кад год му приђе 
у оној помпи, помисли да је владика, па ободе коња на муштулук.</p> <p>Било како му драго, влад 
 <pb n="92" /> <p>— Благослови оче! — У обор!</p> <p>— А чије су?</p> <p>— Ама не знам ни ја.</ 
ка Луку; ухватио нечије свиње па гони у обор.</p> <p>— Куда ћеш то, Луко?</p> <pb n="92" /> <p> 
p>— Е, то су црквене свиње!{S} Тјерај у обор, па им подај кукуруза.{S} А кмета поздрави нек’ за 
зови мобу.</p> <p>Сјутра дан до вечерње оборено све, везано и сложено у крстине.</p> <p>Поп је  
јете, чим осјети његову браду на својем образу, заћута и заспа.{S} Гледао га је он дуго.{S} Онд 
ошло ван себе; некаква му ватра подишла обрашчиће, и кад што проговори, то је као у некаквом за 
; кад црне трепавице падоше на запурене обрашчиће а груди се почеше равномјерно дизати, исправи 
и или на раду.{S} Све се боље уобљавају обрашчићи, и све црвенији долазе, док већ не измаче мје 
и кап по кап и чисто се запуши на њеним обрашчићима.{S} И таман се поп наже да је пољуби, а диј 
хотећи »срдити бога«, али старост га је обрвала.{S} Он паде лицем на кревет, гдје је јуче још п 
ешира смеђа коса пада на чело.{S} Густе обрве готово се састају а међ’ њима једна дубока бора,  
ине, од кад си устала?</p> <p>Мара узви обрвице.{S} Уморно крене очима око себе, па кад их упре 
 одазваше се тихо сељаци.</p> <p>Сви се обредише ракијом, па онда нешто прошапуташе међу собом  
— А знаш ли правило службе како ваља и «обредословије»?</p> <p>— Ја, оче владико, што рекао нек 
заспа.{S} Гледао га је он дуго.{S} Онда обриса очи и изађе у народ.{S} Сви поустајаше.</p> <p>— 
 не знате! — рече Аксентије Смиљанић, и обриса рукавом сузу.</p> <p>Мићо изнесе Марин ковчег и  
ја очију.{S} Кад већ кола замакоше, поп обриса очи и погледа по народу.{S} Махну слабо главом,  
 већ пљуцка поред себе.{S} Кад случајно обрне очи, а на патосу стоји једна велика пјесковница,  
е:</p> <p>— Овдје!</p> <p>Доктор приђе, обрташе га јадника и овамо и онамо.{S} Узе га бости чио 
<p>— Како си, оче?</p> <p>Поп се трже и обрте очи на ону страну, гдје владика стајаше.</p> <p>— 
 за што је, и како се човјек може ласно обрукати ако добро не пази.{S} Тако он, вели, и не глед 
ло нешто сељака.{S} Некакав страх бјеше обузео попа, да се једва држаше на ногама.</p> <p>Аксен 
ад на то мислио.{S} Да видиш, није луда ова учитељева.</p> <p>— А како ће то ићи? — запита Аксе 
лу, и предао га школском старјешини.{S} Овај, вели, кад прочита писмо, отишао је с њиме и с Мар 
!</p> <p>Сељаци су видјели истина да је овај учитељ са свијем нешто друго од пређашњег, и мисли 
> <p>Доктор приђе, обрташе га јадника и овамо и онамо.{S} Узе га бости чиодом по ногама и све д 
рио.{S} Кад видје да му и оно мало, што овда онда проговори, нико не разумије, а он се дусне, о 
еру и спао на то да будем учитељ!...{S} Овдје су сви моји покушаји јалово испали.{S} Народ је г 
те ма што год? — рече доктор.</p> <p>-— Овдје! — рече поп и метну руку опет на срце.</p> <p>Док 
 под икону и метну је на срце:</p> <p>— Овдје!</p> <p>Доктор приђе, обрташе га јадника и овамо  
 је, такав је — наш је!{S} Не бих га ја овдје ни помињао, да и он није имао удјела у Маријином  
 раменом окрете кмету:</p> <p>— Гдје је овдје школа?</p> <p>— Ту је, господине, одмах до цркве. 
само мало климну главом.</p> <p>— Је ли овдје кмет?</p> <p>Ми помислисмо да је нов ћата, па поу 
<p>Ми му показасмо.</p> <p>— Метните ми овдје! — Он показа руком на прси, и ми му положисмо ико 
ије свега, браћо, ево у овом су ковчегу овдје народни новци, а кључ је на трпези, под плаштаниц 
/p> <p>— Не марим за мале душе, ја нећу овдје да се с тобом цмакам! ја хоћу рад!{S} Или ме воли 
и владика: — Ти си, оче, од најстаријих овдје; а, бога ти, колико ти је година?</p> <p>— Ја — в 
д је требало да дође, поп доби писмо да ове године о распусту иде госпођа, код које је Мара, у  
дио, а — вели — не знам боље прилике од ове.</p> <p>— Оче владико, старија је твоја и паметнија 
ли, — браћо, остах тако сам самохран са овијем црвом.{S} Тако је божја воља, нека му је слава!{ 
Преметнусмо школу, јер се наш учитељ са овим пазио; преметнусмо механу; питасмо узбуњене сељаке 
 све благочастивим намјештањем.{S} Он с овим капиталистима експлоатише сељака — подржава га све 
слио да јој одредимо, ако је ваша воља, ово парче земље, гдје је кућа, и њиву уз њу, забран са  
раму, па даде попу:</p> <p>— На остави; ово је Маријино!</p> <p>Онда је узе на руку и понесе је 
ика — била отргнути дијете од школе.{S} Ово је — вели — глава, каквих мало има.{S} Није се она  
у.</p> <pb n="116" /> <p>— Да бог да да ово све на добро изађе! — рече баба Стевана.</p> <p>Кад 
п савјетује и моли кум-Нинка да пази на ово и на оно и да добро упамти све, па да му послије пр 
> <p>Кмет оде с њиме.</p> <p>— Какво је ово чудо? — рече Остоја Пурешевић.{S} Јал’ је нешто пре 
оњо, зовеш моју кућу туђом, и зар ће се ово дијете потуцати У мојој кући?</p> <p>Учитељ се ујед 
 сиромах поп чисто занесен и често хоће ово, а ради оно, мисли једно а говори друго.{S} Што да  
} Много би њојзи било да јој одредите и ово, што ја до сад држах.{S} Шта ће женском чељадету то 
 стаду?{S} Или ви хоћете да ја затворим ово свето мјесто, да га не газите богопротивним ногама  
дијете васпитава као варошка дјеца, јер ово, ви видите и тако, мислим, није рођено да копа и ор 
ише Турци, ја остах сироче и побјегох у ово село, гдје ме послије власт запопи.</p> <p>— А онак 
владика помилова Мару па рече:</p> <p>— Овога чику, ћери, не мораш љубити у руку.{S} То је мој  
а замишљено настави: — Чисто сам гладна овога ваздуха.</p> <pb n="134" /> <p>— Е, печем ја каву 
 то би <pb n="105" /> било и срамота за оволико село; а вашој кући част и поштење! — ту учитељ  
ли старији људи и поп, па разговарају о овом и оном, а младеж се игра и весели.</p> <p>А друмом 
вори!{S} Ја сам наименован за учитеља у овом селу.</p> <p>Гле!...{S} Нов учитељ!...{S} Како то? 
да ја не видим да сте и вас четворица у овом божјем дому?{S} Прогнаћу вас, ако тако устјерате,  
еке сипљиве кобиле.{S} Па шта ћете ви у овом храму кад тако радите?{S} Шта сам ја згријешио Бог 
ељи.</p> <p>— Прије свега, браћо, ево у овом су ковчегу овдје народни новци, а кључ је на трпез 
према себи, па га гледа:</p> <p>— Служи овоме! — рече он, а очима показа на светога Саву, који  
, који се од вас усуди ступити ногом на ову свету земљу.{S} Проклећу и вас и све инаџије и убој 
ди!...{S} Хоћу да пресвиснем, гледајући ову неправду!...»</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
ато чворака на траг.</p> <p>— Овуда!{S} Овуда ћемо га пресрести!</p> <p>Звркте кола и пуцају ос 
наже као јато чворака на траг.</p> <p>— Овуда!{S} Овуда ћемо га пресрести!</p> <p>Звркте кола и 
исмо од милога, као ластино крило мирно огледало воде.</p> <p>Дан за даном, недјеља за недјељом 
иш ти, оче, и ви, браћо?</p> <p>— Па да огледамо, а? — рече кум-Нинко.</p> <pb n="106" /> <p>И  
уну о земљу, и све се начини као велико огњиште.{S} Однијесмо попа његовој кући.{S} Из уста и н 
ње очију.</p> <p>— Шта си радила, сине, од кад си устала?</p> <p>Мара узви обрвице.{S} Уморно к 
веле, рече свети владика: — Ти си, оче, од најстаријих овдје; а, бога ти, колико ти је година?< 
овјек!{S} Тако сам ја њу учио.</p> <p>— Од тебе се, оче — рече владика, — има и матор човјек че 
ато увезана.</p> <p>Поп нагнуо главу, а од милина све му сузе капљу у тањир.</p> <p>Послије је  
 Лазар! — рече Мара.</p> <p>— Гле!{S} А од куд ти знаш?</p> <p>— Прочитала сам оно доље.</p> <p 
ме... и опрости!« Послије јој се ваљада од бола развуче лице, трже се једном, и онда као да се  
е владико, старија је твоја и паметнија од моје.{S} Само још да видим шта ће село рећи.</p> <p> 
p> <p>Попу чисто одлакну:</p> <p>— Нема од тога ништа, оче владико!{S} Гдје су толики новци?</p 
кола.{S} Али дође и Петров дан, а писма од ње нема.{S} Једно вече, трећи дан по Петрову дне, вр 
 се врата од куће и Иконија сва умазана од суза, изнесе дијете на рукама.</p> <p>— Ја — вели —  
p> <pb n="135" /> <p>Да, али поп не зна од колико се руку може читати та књига.</p> <p>Дани изм 
јој за сваки случај одредимо мало имања од народног добра.</p> <p>— Куме — вели кум Нинко, — ни 
 кошуља, ни на путу остаје широка стопа од опанака.{S} Наслони се на врљике, а из попове куће,  
а је ниска, као и цијела кућа.{S} Врата од ње гледала су у школску авлију, а с лијеве стране би 
шуља за широка леђа, а он стао на врата од ковачнице па духа.{S} На спрам тих врата друга су, т 
сти.</p> <p>У тај пар отворише се врата од куће и Иконија сва умазана од суза, изнесе дијете на 
стави колац, којим је био подупро врата од буваре. — Говори народ о поповим ријечима, а свакоме 
ма.</p> <p>— Ја — вели — не дам дјетета од себе, ако ћете ме сву исјећи.{S} Мене је покојна зак 
а спава тврдим сном.{S} Већ се заблиста од истока.{S} Стадоше још двоја кола пред попову кућу.{ 
еди све ни сто дуката.{S} Нема ту ништа од школе!</p> <pb n="115" /> <p>Владика се мало искашља 
ј кући.{S} Ту је камара сирчева, колача од пекмеза и тијеста, лепиња и погача, лонаца с кајмако 
у!» па опет спава.</p> <p>На један стуб од звонаре стајао је наслоњен Павао Ђерић и као соко гл 
че!</p> <p>— Нијеси, ја боме, немаш кад од механе.{S} Треба ја да водим и твоју бригу.</p> <p>О 
Боже! кад она дође!</p> <p>Поп ван себе од радости.{S} Иконија да се угуши од суза, па не пушта 
ркне и кад свањује.</p> <p>А кроз летве од чардака у суседној авлији цакли се једно око.{S} Тај 
у себи у постељу.{S} Иконија се не може од ње да растане, и кад је мислила да је Мара с попом з 
адичино писмо куд треба.{S} Поп не може од цркве а и од старости.{S} А гдје би њега старца пуст 
у, а плуг пуче на двије поле, као да је од леда.{S} Псује Јеротије што му на уста дође и кад се 
stone unit="subSection" /> <p>Прошло је од то доба до сад шест година.{S} Ја сам лутао по свије 
ола кад се он враћао, како се све крије од госпође за дрва и у шупу, па плаче сама и како, каже 
дредио, а — вели — не знам боље прилике од ове.</p> <p>— Оче владико, старија је твоја и паметн 
а је, једва да је познаш!{S} А кад коме од нас момака пружи руку, а он сав поцрвени.{S} Искупи  
па га гледа, нагне се према њему, па се од један пут тргне, издигне главу, уђе у собу и отвори  
ком, па да му пребије голијени, који се од вас усуди ступити ногом на ову свету земљу.{S} Прокл 
и — вели владика — била отргнути дијете од школе.{S} Ово је — вели — глава, каквих мало има.{S} 
 коловође.{S} Јал’ се мирите, јал’ ћете од сад с богом ратовати!«</p> <p>Дршћемо ми као прутови 
упча.{S} У соби се ништа више не виђаше од дима.</p> <p>Опет као да се чује попов глас, али је  
} А послије, кад ти дође, нећеш се више од ње одвајати!» Тако опет наступи вјечност, послије ко 
лија бјеше пуна људи, а пред кућом више од десетора кола, а Мара — још спава.</p> <pb n="118" / 
 куд треба.{S} Поп не може од цркве а и од старости.{S} А гдје би њега старца пустио народ на п 
, стаде лупати сјекиром по једној греди од тавана.{S} Греда с праском паде по сред собе између  
а избрисати из протокола крштених, који од сад не буде петком радио.</p> <p>И вјерујте, људи, у 
ијем! — Па опет: пљус!</p> <p>— Гори си од те марве! — рече учитељ.</p> <p>Павао се испријечи:< 
себе од радости.{S} Иконија да се угуши од суза, па не пушта дијете из руку.{S} Жена пуна кућа, 
се дрека са свих страна.{S} Читав облак од воде сасу се на зид гдје су врата.</p> <p>Поп таман  
а.</p> <p>Још мало се - види кроз облак од прашине како се кола крећу.</p> <p>Већ окретоше Зеби 
лежао у колима, скочи на поље као момак од двадесет година.{S} У очима му нешто страшно, да те  
-гдје што шкрипне ђерам или лупне капак од прозора.{S} Кокоши ваде главу испод крила, али још н 
ножем удари.</p> <p>— Зар да се одвојим од својега дјетета? — А брада му задрхта.</p> <pb n="11 
, а он лежи на кревету, који је начињен од кухинских врата, под која је подметнуто на четири кр 
е у варош.{S} Једва да је што више знао од онога што је дјеци говорио.{S} Пјевао је у цркви, ал 
да је овај учитељ са свијем нешто друго од пређашњег, и мислили смо сви да је он учеван човјек, 
, кад послије десет дана доби поп писмо од Маре, у коме прича: како јој је самој, како је хтјел 
и уморну површину дотиче само још писмо од милога, као ластино крило мирно огледало воде.</p> < 
 у судници, одмах трчи по попа, и он то од часа намири, да је сваком право.</p> <p>Код куће је  
о владике, не би ли је он како истргнуо од туд и добавио нама, ма на недјељу дана.{S} То би њег 
смо поповој <pb n="133" /> кући.{S} Поп од радости ни говори ни ромори, само брише очи и тек по 
Ковач је нешто теретно радио, сав мокар од зноја, залијепила му се кошуља за широка леђа, а он  
олиш!{S} Једно или друго!{S} Нећу тањир од два лица.{S} Не волим људе, који што хоће не могу, а 
шта се ту спрема, ни ону трку и урнебес од попова.{S} Доста да знате, да је наш поп био најстар 
кумство! да бог да свако добро и радост од ње да дочекаш; да те утјеши и подвори под твоју стар 
аче га на врат па стаде читати »молитву од кровотеченија«. — Све залуд!{S} Она отвори још једно 
тога, напрасно се разбоље поп, заковрну од један пут, и већ му се чини да неће ни ноћи жив доче 
итеља себи сама и његовој глави.</p> <p>Од то доба учитељ поста још већа ћуталица и још осамљен 
та.{S} Сам се даде у неке мисли.</p> <p>Од то доба он учитеља никад више ни за шта не запита, н 
у вас, ако тако устјерате, старости ми, одавде и намјестићу Мића црквењака пред порту с врљиком 
ивутскога закона.</p> <p>Ту он још љуће одадре дешњака.{S} Волови у један пут потрчаше.{S} Пава 
p> <p>Али из Мариног кревета нико се не одазва.</p> <p>Поп приђе кревету и пипаше по њему, да п 
 и на много.</p> <p>— Амин да бог да! — одазваше се тихо сељаци.</p> <p>Сви се обредише ракијом 
е једног по једног питати како се зове, одакле је, каква му је нурија и тако даље, па пита и на 
че и: »Павао Ђерић, поручик!«</p> <p>»— Одакле је? — викнусмо ми сви.</p> <p>»Он прочита наше с 
 поклонио!» И бог га је заједно с пошом одарио здрављем.{S} Али кад поша намири по нашем рачуну 
рсти, па натрашке изађе из собе.</p> <p>Одатле оде полако кући.{S} Сељацима не рече ништа.{S} С 
S} Стаде под икону и помоли се богу, па одважно приђе кревету.{S} Метну дјетету руку на чело:</ 
узу, набијем шајкачу на очи, зажмурим и одважно га упитам:</p> <p>— Шта је, бога ти... — хтједо 
 њим сав народ не миче се с мјеста и не одваја очију.{S} Кад већ кола замакоше, поп обриса очи  
слије, кад ти дође, нећеш се више од ње одвајати!» Тако опет наступи вјечност, послије које ће  
о школе.{S} Са тога изгубих и дијете, а одведе ми га некрштен човек.</p> <p>— Како то, оче? — р 
скупи се доста свијета, па је као младу одведосмо поповој <pb n="133" /> кући.{S} Поп од радост 
га неко ножем удари.</p> <p>— Зар да се одвојим од својега дјетета? — А брада му задрхта.</p> < 
{S} Осјећаш ли штогод?</p> <p>Поп слабо одговара:</p> <p>— Не!</p> <p>— Боли ли те ма што год?  
е владика питао шта је учила, и кад она одговори да свршује четврти разред, запита он попа:</p> 
њега и врати покајан попу, учитељ веле, оде у Биоград и ожени се некаквом што прави шешире.{S}  
своје!{S} Наш стари учитељ остави нас — оде сиромах на пут, на који се иде затворенијих очију.{ 
и кум Нинко сједе на кола па у име бога оде у Биоград, а весео народ само једно поручује: «Похи 
а натрашке изађе из собе.</p> <p>Одатле оде полако кући.{S} Сељацима не рече ништа.{S} Сам се д 
че му ништа.{S} Само се зави у струку и оде даље.</p> <p>Други пут Павао Ђерић води волове с пр 
у.</p> <p>Поп разбуди Мића, који у скок оде баба-Иконијиној кући, а сам се опет врати попадији. 
се је попу, да је пољуби, па с Глувићем оде његовој кући.{S} Поздравише се и остали сељаци с по 
 окрене главу на другу страну и мргодан оде.</p> <p>Један пут иде он полако поред ковачнице.{S} 
а бити.{S} Пукла му је кичма!</p> <p>Он оде, а владика се врати у собу.</p> <p>— Оче — рече вла 
 за другом на капију.{S} И млађи свијет оде.{S} Иконија сама оста у соби с дјететом.</p> <p>— Б 
 двије преко ње, — води ме!</p> <p>Кмет оде с њиме.</p> <p>— Какво је ово чудо? — рече Остоја П 
у села из села.</p> <p>Кад по други пут оде, пође све по старом.{S} На ново је требало чекати г 
 букви кликће дјетлић, а са ораха му се одзива жуња.{S} Сунце блиста, а облаци се разилазе.</p> 
шест дуката мјесечно.</p> <p>Попу чисто одлакну:</p> <p>— Нема од тога ништа, оче владико!{S} Г 
 Исаковић лупи сјекиром у врата.{S} Она одлетјеше, и ми угледасмо <pb n="141" /> попа у пламену 
</p> <p>Звркте кола и пуцају осовине, а одлијећу наплаци и коњске плоче.</p> <p>Ал’ да се удари 
ри поздрављању новога владике.{S} Народ одлучи да попу за тај дан начини нове хаљине, и учитељ  
овдје школа?</p> <p>— Ту је, господине, одмах до цркве.</p> <pb n="127" /> <p>— Води ме! — рече 
 <p>Кад је какав тежи случај у судници, одмах трчи по попа, и он то од часа намири, да је свако 
слика са улице.</p> <pb n="137" /> <p>— Одмах си се расрдио!</p> <p>— Не марим за мале душе, ја 
ође, и наш поп осоколи туна.{S} Владика одмах чинио ручак.{S} Било је пуно свијета, а наш поп,  
њиме, вели, у лице пољубио.</p> <p>Мара одмах потрча па владику у руку, а он њу у чело.</p> <p> 
зимати попа, који није учеван.{S} Школу одмах зидајте и дјецу учите...{S} Настаје други свијет! 
ем да су упале у туђе добро, продаћу их одмах, ма ни сто гроша не узео!{S} Неће бити моја штета 
 савија.{S} Сједи поп крај постеље и не одмиче се.{S} Шапће само молитве, а попадија слабо се р 
ојтама, који су у војсци.{S} И попа она одмјењује ондје гдје треба писати, извадити крштено пис 
 па само кашљуцају.</p> <p>Поћута поп и одмори се, па онда устежући се настави:</p> <p>— А моје 
 и све се начини као велико огњиште.{S} Однијесмо попа његовој кући.{S} Из уста и носа лоптила  
е попадије, махну поп руком на нас и ми одосмо његовој кући, а он оста сам на гробу.{S} Сједили 
оздравише се и остали сељаци с попом па одоше, а он оста сам, као сухо дрво, и на срце му паде  
другога да јој чита писма.{S} А док она одрасте неће се писма тако ријетко писати као сада, нег 
а бих вас молио, да јој за сваки случај одредимо мало имања од народног добра.</p> <p>— Куме —  
} Тако сам ја срачунао и смислио да јој одредимо, ако је ваша воља, ово парче земље, гдје је ку 
 ја ништа.{S} Њој је истина народ нешто одредио, али не вриједи све ни сто дуката.{S} Нема ту н 
м и ја неку цркавицу, коју сам за школу одредио, а — вели — не знам боље прилике од ове.</p> <p 
е руке доћи!{S} Тек велим толико да јој одредите, да се не рачуна баш сироче, и да би се имала  
га храма.{S} Много би њојзи било да јој одредите и ово, што ја до сад држах.{S} Шта ће женском  
га?</p> <p>— Е, кад се онај божји анђео одрече њега и врати покајан попу, учитељ веле, оде у Би 
у се молио: »Боже, опрости ми гријехе и одржи ме здрава, докле си ми живота поклонио!» И бог га 
ћи крпама крв испод кревета.{S} Попу се одсјекоше ноге.{S} Спопаде петрахиљ, намаче га на врат  
 су се лица и некаква неспокојна радост ожарила и увело попово лице.{S} Ударише врућине.{S} Ико 
ајан попу, учитељ веле, оде у Биоград и ожени се некаквом што прави шешире.{S} Остоја богослова 
ле да станеш, увијек гледају у тебе.{S} Озбиљне, црне, продиру ти у душу, и као да те нешто пит 
а свети Сава гледа оним истим мрачним и озбиљним погледом на нас све.</p> <p>Поп полетје на јед 
 он пошу у несвијести, а Иконија се сва ознојила купећи крпама крв испод кревета.{S} Попу се од 
а бије вјетар?</p> <p>— ’Вако ја кад се ознојим!{S} Станем на вјетар, па чисто забрекнем.{S} Па 
ас, па врисну и сва поцрвење.{S} Поп се окамени.</p> <p>— Пошљи — вели она — брже по Иконију Ма 
а се поп.</p> <pb n="143" /> <p>Погледа око себе:</p> <p>— Гдје је икона?</p> <p>Ми му показасм 
ара узви обрвице.{S} Уморно крене очима око себе, па кад их упре у попа, њему је као да га поли 
 Срнинић прошцем сломио ребро, и то све око неке сипљиве кобиле.{S} Па шта ћете ви у овом храму 
S} Попу не смијеш ни поменути да устане око владике, не би ли је он како истргнуо од туд и доба 
ако, каже, хоће да умре.{S} Не треба ни око тога да се задржавам како је поп на врат на нос спр 
 ал’ само лијевим крајем уста, и лијево око са свијем му се затвори, а онијем другијем погледа  
} Пуши цигару иза цигаре.{S} Гледа само око себе и као да није весео.{S} А са оне боре на челу  
ардака у суседној авлији цакли се једно око.{S} Тај је чардак Ненада Ћерића, а у њега је син Па 
.{S} Онако: једним крајем уста и једним оком.{S} Погледа ковача још један пут, не рече му ништа 
овори, нико не разумије, а он се дусне, окрене главу на другу страну и мргодан оде.</p> <p>Једа 
њу осовину и сједе на њу, па поиздалека окренув се учитељу викну: — Упамтиде ти, учитељу, коме  
 је пољуби, а дијете у сну махну руком, окрете се на другу страну и настави спавање.{S} Дубоко  
 себи, а коњи почеше касати.{S} Мара се окрете оцу, и престрављено викну: «Нећу у Биоград! нећу 
>Кад учитељ дође на поред њега, а он се окрете:</p> <p>— А што си ти, море, стао ту?</p> <p>— Ш 
оже бити четврт сахата, а кад се диже и окрете, угледа пуну цркву народа.</p> <p>Кад се Нинко п 
ђе.</p> <p>Онда се опет лијевим раменом окрете кмету:</p> <p>— Гдје је овдје школа?</p> <p>— Ту 
 прашине како се кола крећу.</p> <p>Већ окретоше Зебићевим шором, а поп и за њим сав народ не м 
 да је наш поп био најстарији у цијелом округу, те да му је по томе спадала нека особита почаст 
ше рачуне.</p> <p>Те године дође у нашу окружну варош владика.{S} Нећу вам причати шта се ту сп 
ћ:</p> <p>— Ако сам ти прав, оче, да се окумимо!{S} Тако народ, хвала му, мене изабра.</p> <p>П 
 свакоме пуно срце и лако му, као да се окупао.</p> <p>Тако је он дјеловао.{S} Никад није прест 
твори црквена врата, и ничице паде пред олтар, а челом дохвати земљу.{S} Лежао је тако може бит 
пут, послије службе у петак, стаде пред олтар па поче говорити, да је бог оставио недјељу и пра 
катанац, а поп једне надјеље стаде пред олтар па отпоче проповијед.{S} Лијепо је, брате, говори 
 газда у селу.</p> <p>Али владици збиља омилио наш поп, јер прве недјеље послије тога, истом по 
г Богдан?</p> <pb n="113" /> <p>— Није, он жив, — рече Мара. — Он је погинуо на Косову.</p> <p> 
ти бога«, али старост га је обрвала.{S} Он паде лицем на кревет, гдје је јуче још покојница леж 
алога <pb n="97" /> дјетета из собе.{S} Он клече на траву и узе се молити богу.</p> <p>Још није 
p>Поп се уздрхта, а сузе му ударише.{S} Он мрдну једним прстом.{S} Ми је прихватисмо и приведос 
 хтио — нико му неће ни ријечи рећи.{S} Он је то и радио.{S} Попустила му шина на точковима, а  
ла, а све благочастивим намјештањем.{S} Он с овим капиталистима експлоатише сељака — подржава г 
е навукосмо и положисмо га у кревет.{S} Он се није разбирао.{S} Кмет викну скупљеном народу:</p 
врата тресну и лупи попа по потиљку.{S} Он паде ничице и прсима на земљу, а икону диже више гла 
акију.{S} Прву чашу даде куму Нинку.{S} Он узе чашу, скиде капу и устаде, а сељаци и нехотице с 
али за то је он ипак увијек у послу.{S} Он води бригу о цијелом селу.{S} Час је у једној час у  
.{S} Осмијех заигра на поповом лицу.{S} Он је дохвати руком за браду и издиже јој лице према се 
показасмо.</p> <p>— Метните ми овдје! — Он показа руком на прси, и ми му положисмо икону.</p> < 
3" /> <p>— Није, он жив, — рече Мара. — Он је погинуо на Косову.</p> <p>— А шта је то Косово?</ 
едасмо опет, правећи и њему мјеста, ал’ он не хтједе сјести већ опет вели кмету:.</p> <p>— Дела 
/p> <p>Кад учитељ дође на поред њега, а он се окрете:</p> <p>— А што си ти, море, стао ту?</p>  
лијепила му се кошуља за широка леђа, а он стао на врата од ковачнице па духа.{S} На спрам тих  
о.{S} Попустила му шина на точковима, а он нађе Пера ковача гдје сједи пред крчмом:</p> <p>— За 
огао ни помислити да не послуша попа, а он опет са своје стране није ни сањао да његова ријеч н 
о у додир.{S} И учитељ чим види попа, а он погне главу, намргоди се још јаче, игра се прутићем  
вда онда проговори, нико не разумије, а он се дусне, окрене главу на другу страну и мргодан оде 
 се и остали сељаци с попом па одоше, а он оста сам, као сухо дрво, и на срце му паде туга.</p> 
уком на нас и ми одосмо његовој кући, а он оста сам на гробу.{S} Сједили смо може бити једно по 
сједа.{S} Ако је ко учинио што рђаво, а он га у цркви пред цијелим народом изобличи и позове на 
 што иде у раскорак, презријева жито, а он још није пожњео.</p> <p>»А што ти, Стјепане, не жање 
није што болестан.{S} Кад уђе у собу, а он лежи на кревету, који је начињен од кухинских врата, 
 А кад коме од нас момака пружи руку, а он сав поцрвени.{S} Искупи се доста свијета, па је као  
>Мара одмах потрча па владику у руку, а он њу у чело.</p> <p>— Твоја? — пита владика. .</p> <p> 
или се, па заборавили и да гасимо.{S} А он стоји.{S} Црвен га пламен обасјао, бијела брада прек 
.{S} Љубе попа у руку и честитају.{S} А он се чисто подмладио.{S} Благосиља све редом, а Мићу з 
се даде у неке мисли.</p> <p>Од то доба он учитеља никад више ни за шта не запита, нити је с њи 
да његова ријеч на јалово прође, или да он узима власт која му не приличи.</p> <p>Стјепану, што 
а зорли«.</p> <p>Једном у сумрак угледа он новога пољака Луку; ухватио нечије свиње па гони у о 
овори да свршује четврти разред, запита он попа:</p> <p>— Па шта мислиш сада с њоме?</p> <p>— М 
рину главу и узе шапутати.</p> <p>А кад он диже и исправи главу, Нинко викну кочијашу:</p> <p>— 
дно вече, кад се врати из села, застаде он пошу у несвијести, а Иконија се сва ознојила купећи  
ану и мргодан оде.</p> <p>Један пут иде он полако поред ковачнице.{S} Ковач је нешто теретно ра 
 изгледа мргодан и зловољан.</p> <p>Иде он у наше село и ено га гдје уђе.{S} Хајд’, хајд’, па п 
ако даље, па пита и нашег попа.{S} Каже он све како је, и хвали се нама — хвала му! — као <pb n 
образу, заћута и заспа.{S} Гледао га је он дуго.{S} Онда обриса очи и изађе у народ.{S} Сви поу 
о од пређашњег, и мислили смо сви да је он учеван човјек, али га нијесмо марили.{S} Нарочито га 
а под њиме малени густи брчићи, које је он на обје стране рашчешљао, те су на крајевима растрес 
нути да устане око владике, не би ли је он како истргнуо од туд и добавио нама, ма на недјељу д 
 <p>— Пођи с богом, Маро!{S} Нека ти је он у помоћи!</p> <p>Онда сви редом почеше љубити дијете 
а све што је сеоско »наше«.{S} Могао је он ући у коју хоћеш кућу, узети што је хтио — нико му н 
ко му, као да се окупао.</p> <p>Тако је он дјеловао.{S} Никад није престајао, никад се уморио.{ 
осом ни да закопа мотиком, али за то је он ипак увијек у послу.{S} Он води бригу о цијелом селу 
але дане човјек радећи моли богу, да се он за све моли, кад они морају радити, да је богомрско  
да се ухвати за кум-Нинкова кола кад се он враћао, како се све крије од госпође за дрва и у шуп 
е Јеротије што му на уста дође и кад се он даде да га учи које ко, ко није ни орао ни копао.{S} 
о:</p> <p>— Живог или мртвог! — дере се он, — живог или мртвог, моја глава цареву плаћа.</p> <p 
ијете у соби запишта.{S} Не поздрави се он ни с ким, већ поводећи се уђе у собу гдје је дијете  
} Двојица га дохватише за мишке, али се он отрже и ускочи у нутра.</p> <p>У тај пар цио један к 
S} Тек послије једно по сахата врати се он, и истом ступи на авлиска врата, а дијете у соби зап 
, јер је то само турски светац, и да ће он свакога избрисати из протокола крштених, који од сад 
она тужи да је бије и злоставља. — Неће он, сељаче, никад среће имати!</p> <pb n="147" /> <p>Уђ 
на га у мраку:</p> <p>— Побјеже! — рече он.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Учитељ!</p> <p>Поп дахну душо 
 га гледа:</p> <p>— Служи овоме! — рече он, а очима показа на светога Саву, који му је лежао на 
огледа у небо.</p> <p>— Природу! — рече он замишљено. — Да! тој сам се мисли и сам поклонио!{S} 
ио.</p> <p>— Који је оно светац? — рече он њој, па показа прстом на једну икону на зиду.</p> <p 
— рече кмет.</p> <p>— Нећу ништа — рече он оштро, а врх оне боре показаше се још двије преко ње 
случај у судници, одмах трчи по попа, и он то од часа намири, да је сваком право.</p> <p>Код ку 
аријих људи ишао због тога и владици, и он <pb n="125" /> им у тврдо обећао.{S} Сиромах покојни 
а паде у ватру, али она не држа дуго, и он тврдо заспа.{S} Пробуди се у саму зору, и изиђе у ав 
м почињем причати, рачунали смо ми, а и он, да ће му бити тако педесет година.{S} Попадија јал’ 
{S} Не бих га ја овдје ни помињао, да и он није имао удјела у Маријином отхрањивању.{S} Видићет 
јер Мара сврши све научне послове као и он.{S} Већ се више не кају сељаци што су је дали у школ 
ко, ко није ни орао ни копао.{S} Тако и он остави учитеља себи сама и његовој глави.</p> <p>Од  
у, па да се сам врати?{S} Бог зна би ли он то могао икако и поднијети?</p> <p>Ту они говорише к 
или му да наспе чорбу себи у тањир, али он, вели, казао: «нека, хвала, могу ја и из чиније», те 
љаду котлова се сасуше у пламен.{S} Али он још јаче букну; сукну далеко иза звонаре, а варнице  
и моја штета.</p> <p>Не зна нико, па ни он сам, кад се родио.{S} У оно доба, гдје вам почињем п 
ућама, а оставише попа сама.{S} Није ни он готово ништа вечерао, а ту ноћ узе Мару себи у посте 
брог учитеља слабо шта лијепило.{S} Тек он се трудио што је боље могао.{S} Ни у што се у селу н 
сно обрукати ако добро не пази.{S} Тако он, вели, и не гледа <pb n="121" /> већ пљуцка поред се 
имо турско гробље.</p> <p>Ко зна за што он тако чини?{S} Ко зна шта је поп о њему мислио?</p> < 
а сиромаха само још јаче цвијељало, јер он је зацијело и сам већ с владиком о томе говорио.{S}  
а. — Знали смо ми већ у напријед да нас он неће осрамотити!</p> <p>Поп га је час по прекидао: « 
омјерио памећу.</p> <p>— Воду! — дрекну он.</p> <p>Рекао бих хиљаду котлова се сасуше у пламен. 
 и с коњима!</p> <p>— Сједајте! — викну он, — сад ћемо га ухватити!</p> <p>Двојица тројица метн 
 знам само чивутскога закона.</p> <p>Ту он још љуће одадре дешњака.{S} Волови у један пут потрч 
ишта бити.{S} Пукла му је кичма!</p> <p>Он оде, а владика се врати у собу.</p> <p>— Оче — рече  
и Мару, али кревет бјеше празан.</p> <p>Он истрча на поље.{S} Већ се бјеше прикупило нешто сеља 
Треба ја да водим и твоју бригу.</p> <p>Он иде даље а ковач као опарен трчи поповој кући и стеж 
раше се Нинко.</p> <p>Додаше му.</p> <p>Он дохвати котао објеручке.{S} Оприје се ногама о врбов 
— Одакле је? — викнусмо ми сви.</p> <p>»Он прочита наше село.</p> <p>»— Бог да му душу прости!« 
Мару узе са собом.{S} Гигају се, брате, она кола, рекао би човјек: сад ће испасти, а коњи као х 
на махове и све чешће, али кад попусте, она је при себи.{S} Стидљиво погледа попа, а на лицу јо 
итву од кровотеченија«. — Све залуд!{S} Она отвори још једном очи.{S} Показа својом <pb n="98"  
ноје Исаковић лупи сјекиром у врата.{S} Она одлетјеше, и ми угледасмо <pb n="141" /> попа у пла 
едну књигу, па је даде Мари да чита.{S} Она отвори у сриједи.{S} Намргоди њене очице, па поче г 
S} Послије јој потури руку под уста.{S} Она је дохвати објеручке и обли сузама.{S} Осмијех заиг 
као да нас пушка по сред срца удари.{S} Она корачи један пут, па паде на кољена.{S} Саже главу, 
 значаја, као што је ћата у судници.{S} Она је служила цркви и селу, дакле попу. — Послије ћу в 
вона.</p> <p>Кад стигосмо пред школу, а она гори у велике.{S} Црква, хвала богу, још здрава, чи 
 клупу под орах, милују Мару и плачу, а она уплашено иде из крила у крило.{S} Не плаче, већ зам 
д тад учитељ, заносила нас је све.{S} А она хода по пољу.{S} Замишљена је — али јој је јасно ли 
вска пјесма, па тужно као опијело.{S} А она га слуша, слуша, и поглед јој лута по зраку.{S} Онд 
ш црње и још се силније цакле.</p> <p>А она не зна шта да ради.{S} Препуно јој срце, па не може 
а је час по прекидао: «А Мара?» или: «А она шта каже?» а Нинко намјешта што боље умије.{S} Каже 
а се сада раставља са том женом, јер га она тужи да је бије и злоставља. — Неће он, сељаче, ник 
па како иде!...</p> <p>Сутра дан устала она, стала на врата па гледа.{S} Поп је већ давно био у 
м својтама, који су у војсци.{S} И попа она одмјењује ондје гдје треба писати, извадити крштено 
моћи над нашим срцима.</p> <p>Боже! кад она дође!</p> <p>Поп ван себе од радости.{S} Иконија да 
је је владика питао шта је учила, и кад она одговори да свршује четврти разред, запита он попа: 
је младости, а још ће друкчији бити кад она ступи на снагу.{S} Кад сврши школе, може, ако ће, б 
ига, што занима њену душу.</p> <p>То је она сентименталност, ваљада својствена њеним годинама и 
<p>— А њој... њој опростите!...{S} Није она крива... ја сам.</p> <p>У тај пар чу се на пољу ври 
 чело, а нама иду сузе.{S} Поздравља се она с нама — каква је, једва да је познаш!{S} А кад ком 
је требало чекати годину дана, и кад се она наврши, закла нас лијепо једно писмо, у коме вели:  
ли — глава, каквих мало има.{S} Није се она родила да бере кудјељу.{S} Него ти њу дај даље у шк 
ељадету толико имање, а бог зна чија ће она бити, и у чије ће руке доћи!{S} Тек велим толико да 
очи бјеху управљене:</p> <p>— Дуд? рече она.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Гледаш у дуд?</p> <p>Мара с 
м.</p> <p>— Гледала сам природу, — рече она безазлено.</p> <p>Поп протури прсте једне руке кроз 
име.{S} Онда понијеше дијете у цркву, и она се напуни народа.</p> <p>Тако се дијете крсти и над 
нтије. — А Мара?</p> <p>— А?</p> <p>— И она с њим!</p> <p>Поп се занесе, и а да падне на узнак, 
ијаш.</p> <p>Коњи све крупније касају и она наслони главу на Нинкове прси, па неутјешно и силно 
ио све и сва!{S} Имали смо и школу, али она је била подчињена значаја, као што је ћата у судниц 
у.{S} Пред ноћ истина паде у ватру, али она не држа дуго, и он тврдо заспа.{S} Пробуди се у сам 
} Поп се окамени.</p> <p>— Пошљи — вели она — брже по Иконију Маркову.</p> <p>Поп разбуди Мића, 
ити другога да јој чита писма.{S} А док она одрасте неће се писма тако ријетко писати као сада, 
Свакоме су пуна уста.{S} Нада да ће нам она бити кад тад учитељ, заносила нас је све.{S} А она  
одину дана у школи «на приват».{S} Тако она пође учити и четврти разред.{S} Већ је зову сељаци  
гу да је се сити нагледају.</p> <p>Тако она весели попа и село.{S} Ишла је с попом и владици.{S 
} Мора бити да се с њом родио.{S} Чудно она оскаче на младом лицу, у сред кога сједи мало кукас 
један пут и кажи: благослови ме!</p> <p>Она се наже из кола попу, и пружи руку:</p> <p>— Благос 
</p> <p>— Још ближе! — шану поп.</p> <p>Она на кољенима приђе још ближе, али не дизаше главе, н 
јим кућама и доводиле опет попу.</p> <p>Она је расла у кући код оца до своје осме године.{S} Је 
— Бог да му душу прости!«</p> <p>— А... онај... ваш учитељ?{S} Чусте ли што за њега?</p> <p>— Е 
њега је син Павао, момак за женидбу.{S} Онај исти, коме учитељ рече да је марва.</p> <p>Сједе п 
усте ли што за њега?</p> <p>— Е, кад се онај божји анђео одрече њега и врати покајан попу, учит 
сва прса, дигао икону више главе и кроз онај тутањ и праску чусмо његов јасан глас, пјесму и ри 
азвлачило приповијетку и све то само би онај разумио, који је своје рођено морао послати у туђи 
то шкрипе.</p> <p>Учитељ се насмија.{S} Онако: једним крајем уста и једним оком.{S} Погледа ков 
</p> <p>— Да како ћу? — рече наш поп. — Онако је све у длаку!{S} Још сам заборавио да му кажем  
дје ме послије власт запопи.</p> <p>— А онако нијеси, да речеш, каквијех школа учио?</p> <p>— Н 
нашег попа:</p> <p>— Како ти да говориш онако пред његовим преосвештенством?!</p> <p>— Да како  
тор приђе, обрташе га јадника и овамо и онамо.{S} Узе га бости чиодом по ногама и све до појаса 
ка ћути.{S} Тако то траја неко вријеме, онда рече поп:</p> <p>— Треба ли ту штогод трошити?</p> 
ац, држи колач у руци и гига ногама.{S} Онда скочи, трчи у кухину и тјера Иконију да јој прича  
олицу, а сам свети отац намјешта је.{S} Онда уђе један стар човјек и унесе чинију с јелом, а Ма 
/p> <p>Поп се три пут пољуби с њиме.{S} Онда понијеше дијете у цркву, и она се напуни народа.</ 
е прекрсти, па је метну у кола горе.{S} Онда се и сам прекрсти, па се посади поред ње и пришапт 
 сиједу главу у руке, па се не миче.{S} Онда му у један пут сину нешто кроз главу.{S} Скочи с к 
о и Станоје Глувић у поповој авлији.{S} Онда поче поп:</p> <p>— Чујеш, куме, и ти, брат-Станоје 
 — као <pb n="110" /> својом дјецом.{S} Онда, веле, рече свети владика: — Ти си, оче, од најста 
та и заспа.{S} Гледао га је он дуго.{S} Онда обриса очи и изађе у народ.{S} Сви поустајаше.</p> 
е види некаква страшљива спокојност.{S} Онда болови наново учесташе.{S} Дође и Иконија, и поша  
, слуша, и поглед јој лута по зраку.{S} Онда у један пут тресне ножицом и уздигне главу:</p> <p 
говорили.{S} Већ се примицасмо селу.{S} Онда ја закопчам блузу, набијем шајкачу на очи, зажмури 
асавајте кума, ако ћемо сви изгинути! — Онда скочи на једну врбу до самог шљемена, па као бјесо 
иће <pb n="136" /> и мисли нешто, па га онда чисто срдито баци и с некаквим поуздањем шапне: —  
S} Кад видје да му и оно мало, што овда онда проговори, нико не разумије, а он се дусне, окрене 
77 тај и тај, тај и тај, тај и тај«, па онда рече и: »Павао Ђерић, поручик!«</p> <p>»— Одакле ј 
наџије и убојице оним путиром ондје, па онда живи ако можеш.{S} Послушајте ме, пошљедњи вам пут 
јем погледа кмета најприје у опанке, па онда у капу.</p> <p>— Нећу — веди, — хајде ме води!</p> 
цају.</p> <p>Поћута поп и одмори се, па онда устежући се настави:</p> <p>— А моје дијете... ост 
аци.</p> <p>Сви се обредише ракијом, па онда нешто прошапуташе међу собом и Нинко Вилотић први  
} Ћерета и прича шта има по свијету, па онда скочи; само што рекне: — Треба радити! — па нас ос 
ед Ђерић прави страшило за птице.{S} Па онда хајд’ Нинковој или Глувићевој кући.{S} А они као д 
дух!</p> <p>Иконија јој завири у очи па онда погледа на страну, куда Марине очи бјеху управљене 
ра — ко ће га знати шта је то!{S} Па је онда тресне о ледину, истеже прстима оно мало длачица н 
 или какве задјевице, шта би оно сироче онда?...{S} Него, браћо, ја бих вас молио, да јој за св 
од бола развуче лице, трже се једном, и онда као да се осмјехну и као да отвори мало руку, кад  
међ’ њима једна дубока бора, која се ни онда не изједначи, кад господин човјек затури шешир и р 
ом руком на дијете покрај себе, дохвати онда попову руку и пољуби је; прошапта: »Благослови ме. 
дине, и Мара сврши трећи разред, учитељ онда навали на попа и на друге људе, те је задржа још ј 
Маро!{S} Нека ти је он у помоћи!</p> <p>Онда сви редом почеше љубити дијете и најзад је Нинко п 
<p>— На остави; ово је Маријино!</p> <p>Онда је узе на руку и понесе је попу, да је пољуби, па  
чите...{S} Настаје други свијет!</p> <p>Онда се ухвати за срце, па испрекидано додаде:</p> <p>— 
а на челу као да још дубља дође.</p> <p>Онда се опет лијевим раменом окрете кмету:</p> <p>— Гдј 
 само осташе попови код владике.</p> <p>Онда владика поче једног по једног питати како се зове, 
е своме бијелцу оструге у трбух.</p> <p>Онда се спусти грозна киша.{S} Из грдне гомиле жеравице 
ји су у војсци.{S} И попа она одмјењује ондје гдје треба писати, извадити крштено писмо и таке  
ас и све инаџије и убојице оним путиром ондје, па онда живи ако можеш.{S} Послушајте ме, пошљед 
је је школа.{S} Подилази му крв на очи; оне су влажне и лице гори као у грозници.</p> <p>А кад  
> <p>Дршћемо ми као прутови — није шала оне божје ријечи, а пријети клетвом.{S} Осврће се народ 
о око себе и као да није весео.{S} А са оне боре на челу не може човјек ни знати како му је, је 
, као каква госпођа!{S} Па какве су јој оне хаљине, па како иде!...</p> <p>Сутра дан устала она 
 <p>— Нећу ништа — рече он оштро, а врх оне боре показаше се још двије преко ње, — води ме!</p> 
се народ и тражи очима њих четворицу, а они покуњили главе, погледају се испод очију и хоће већ 
ајд’ Нинковој или Глувићевој кући.{S} А они као да им је владика дошао: завирују је са свих стр 
ћи моли богу, да се он за све моли, кад они морају радити, да је богомрско не радити у петак, ј 
ика и доктор стигоше у село.</p> <p>Кад они уђоше у собу, на нашу радост разабра се поп.</p> <p 
 и друге паметне људе; да видимо шта ће они рећи.</p> <p>— Ја велим да је опет дате мени у кућу 
на аманет, па сад гледајте!</p> <p>Хоће они штогод да проговоре, али се загрцнули, па само кашљ 
ладика, милујући дијете.</p> <p>Сједоше они за ручак.{S} Посадише Мару до попа, па јој висе нож 
о су из нашег села у народној војсци, и они отпратише попа у варош, а цијелим путем бацаше пушк 
слије службе: цмок!{S} Поздрављају се и они, који се прије не хтјеше ни погледати, и кмет истав 
 му послије прича кад се врати.{S} Тако они бригају бригу, док Мара спава тврдим сном.{S} Већ с 
н то могао икако и поднијети?</p> <p>Ту они говорише које о чем, а највише о путу и о Мари.{S}  
 има хиљаду и сто и један дукат.</p> <p>Они се згледаше.</p> <p>— Из тога зидајте најприје школ 
и лијево око са свијем му се затвори, а онијем другијем погледа кмета најприје у опанке, па онд 
ледасмо кроз прозор, а свети Сава гледа оним истим мрачним и озбиљним погледом на нас све.</p>  
 Проклећу и вас и све инаџије и убојице оним путиром ондје, па онда живи ако можеш.{S} Послушај 
уће, па већ више не би ишао босоног.{S} Оно добра што су имали, као што рекох нијесу рачунали у 
је онда тресне о ледину, истеже прстима оно мало длачица на уснама и мрко гледа у дашчару гдје  
је и моли кум-Нинка да пази на ово и на оно и да добро упамти све, па да му послије прича кад с 
" /> јер је већ био јул мјесец, па због оно неколико дана до распуста, не хтјесмо сазивати дјец 
много што шта говорио.</p> <p>— Који је оно светац? — рече он њој, па показа прстом на једну ик 
{S} Дајте мени дијете и Иконију, док је оно још за сисе!{S} Пазићу га као своје!</p> <p>— Ако ј 
е ствари.{S} А учитељ поред ње изгуби и оно мало научног нимбуса, јер Мара сврши све научне пос 
о је мало говорио.{S} Кад видје да му и оно мало, што овда онда проговори, нико не разумије, а  
на случаја, или какве задјевице, шта би оно сироче онда?...{S} Него, браћо, ја бих вас молио, д 
 чисто занесен и често хоће ово, а ради оно, мисли једно а говори друго.{S} Што да вам приповиј 
аву и погледа по свјема:</p> <p>— Је ли оно тешко селу?</p> <p>— Не дај боже! — гракнуше сељаци 
 од куд ти знаш?</p> <p>— Прочитала сам оно доље.</p> <p>— Зар ти умијеш читати?</p> <p>— Умије 
а вјетрић му се игра бијелом брадом и с оно мало длака на глави.</p> <p>Мара бјеше сама у зачељ 
 нико, па ни он сам, кад се родио.{S} У оно доба, гдје вам почињем причати, рачунали смо ми, а  
женска.{S} Упрла поглед у светога Саву, онога истог, који је и у старој школи стајао.</p> <p>По 
 варош.{S} Једва да је што више знао од онога што је дјеци говорио.{S} Пјевао је у цркви, али г 
га имања, ни дај Боже!{S} Све је ваше и онога храма.{S} Много би њојзи било да јој одредите и о 
е стајао на раскршћу, кад угледа попа у оној помпи, помисли да је владика, па ободе коња на муш 
ији људи и поп, па разговарају о овом и оном, а младеж се игра и весели.</p> <p>А друмом за наш 
само често му се развуку уста, гледа на ону страну, гдје мисли да му је жена и дијете, па понав 
 опазисмо нека кола.{S} Кмет погледа на ону страну, зачкиљи очима и труди се да позна ко је.{S} 
 оче?</p> <p>Поп се трже и обрте очи на ону страну, гдје владика стајаше.</p> <p>— Шта те боли? 
акав страх и не смијем да се обазрем на ону страну.{S} Све ми се чини проговориће нешто, и час  
имања оста.{S} И народ и дан данас зове ону ливаду с виром Марин Вир, а забран са шарамповом Ма 
/p> <p>— Е, сељаче и господине, њега је ону ноћ, кад школа изгорје, нестало.{S} Нијесмо дуго зн 
} Нећу вам причати шта се ту спрема, ни ону трку и урнебес од попова.{S} Доста да знате, да је  
ихо шапућу.{S} Нико то не види, нити ко опажа на другој страни иза амбара црне Павлове очи како 
арод.{S} Већ се хвата мрак.{S} У даљини опазисмо нека кола.{S} Кмет погледа на ону страну, зачк 
још нешто.</p> <pb n="138" /> <p>Матија опали и сам из пиштоља:</p> <p>— У помоћ, браћо, поведе 
е може, попу на муштулук.</p> <p>Радоје опали из двоцијевке.{S} Поп гологлав потрча пред кола,  
отово трком пођоше улицом.</p> <p>Павао опали из пиштоља, и запаљена се сукија устави под школс 
шуља, ни на путу остаје широка стопа од опанака.{S} Наслони се на врљике, а из попове куће, као 
нијем другијем погледа кмета најприје у опанке, па онда у капу.</p> <p>— Нећу — веди, — хајде м 
у бригу.</p> <p>Он иде даље а ковач као опарен трчи поповој кући и стеже шину.{S} Набавља зелен 
екнем.{S} Па кад послије <pb n="130" /> опет узмем чекић, чини ми се да у њему нема пет драма,  
 надјенуше му име Марија.</p> <p>Кад га опет вратише у кућу, Мићо изнесе по ново ракију.{S} Прв 
 па ћути.{S} Поручи што год да једе, па опет у школу.{S} Дјеце није било, <pb n="128" /> јер је 
.{S} Ударе јој сузе па плаче, плаче, па опет у један пут утре очи, дохвати књигу, тресне о сто, 
« »Изгорје школа!«. »Изгорје црква!« Па опет пушке, лупа и тандрк котлова и чакаља; а <pb n="14 
а сна, прекрсти се: »о твоју главу!» па опет спава.</p> <p>На један стуб од звонаре стајао је н 
а му његова?{S} Па да га не бијем! — Па опет: пљус!</p> <p>— Гори си од те марве! — рече учитељ 
ој дирати!{S} Видиш да радим!</p> <p>Па опет се извали на кревет и отвори књигу.</p> <pb n="129 
та ће они рећи.</p> <p>— Ја велим да је опет дате мени у кућу,</p> <p>— рече Глувић.</p> <p>— Ј 
дици.{S} Била у школи.{S} Па послије је опет с дјевојчицама на игри или на раду.{S} Све се боље 
цркву, а црква је имала попа.{S} Поп је опет имао цркву, село и попадију.{S} То јест: поп је сл 
ару, водиле је својим кућама и доводиле опет попу.</p> <p>Она је расла у кући код оца до своје  
о томе с народом, али <pb n="109" /> се опет деси нешто, што промијени наше рачуне.</p> <p>Те г 
у као да још дубља дође.</p> <p>Онда се опет лијевим раменом окрете кмету:</p> <p>— Гдје је овд 
 вратити до близу самог села.{S} Кад се опет примакосмо, чусмо по ново пушке у нашем селу, и ви 
скок оде баба-Иконијиној кући, а сам се опет врати попадији.</p> <p>Болови наступају све на мах 
адине.{S} Његово светитељско лице бјеше опет узело земаљски облик, јер га радост бјеше обасјала 
о ни помислити да не послуша попа, а он опет са своје стране није ни сањао да његова ријеч на ј 
ђе, нећеш се више од ње одвајати!» Тако опет наступи вјечност, послије које ће зар и нама грану 
.{S} И ми се ослободисмо.{S} Посједасмо опет, правећи и њему мјеста, ал’ он не хтједе сјести ве 
oreign> — проста ствар.</p> <p>Неки пут опет стоји сама у соби.{S} Нешто се страшно бори са сам 
ему мјеста, ал’ он не хтједе сјести већ опет вели кмету:.</p> <p>— Дела брже! уморан сам.{S} От 
p> <p>-— Овдје! — рече поп и метну руку опет на срце.</p> <p>Доктор нареди да га оставе на миру 
у се са свих Страна.</p> <p>И све груну опет Зебићевим шором.{S} Кроз село лете људи и вичу: »В 
се ништа више не виђаше од дима.</p> <p>Опет као да се чује попов глас, али је загушен и не раз 
аву, који му је лежао на прсима.</p> <p>Опет жељно гледа њено болно лице.{S} Смијеши се и чисто 
 остаје памет и хришћанско срце.</p> <p>Опет ћутање, нико не зна како да почне, како да га тјеш 
} Шта ћу ја стар и нејак с њиме?</p> <p>Опет сви ћуте и уставили дах.</p> <p>— Птицама небеским 
село као сватовска пјесма, па тужно као опијело.{S} А она га слуша, слуша, и поглед јој лута по 
 и на срце му паде туга.</p> <p>Дуго се опирао срцу, не хотећи »срдити бога«, али старост га је 
чам како нам је било без ње, што да вам описујем како је сиромах поп чисто занесен и често хоће 
ам вјенчао није се раставио, а кога сам опојао није се повампирио.</p> <p>Поп Митар повуче наше 
о и сви се добру надају.{S} Попадија се опоравља и - већ трећег дана предигла се у постељи, па  
ра!</p> <p>И послије мјесец дана већ се опрема дијете за пут.</p> <p>Силне се припреме чине.</p 
.</p> <p>Он дохвати котао објеручке.{S} Оприје се ногама о врбову грану, а леђима о другу, па г 
кад се уморио.{S} Богу се молио: »Боже, опрости ми гријехе и одржи ме здрава, докле си ми живот 
ољуби је; прошапта: »Благослови ме... и опрости!« Послије јој се ваљада од бола развуче лице, т 
прекидано додаде:</p> <p>— А њој... њој опростите!...{S} Није она крива... ја сам.</p> <p>У тај 
е он даде да га учи које ко, ко није ни орао ни копао.{S} Тако и он остави учитеља себи сама и  
 навали читати.</p> <p>Сјела једном под орах.{S} Плете, а књигу метнула преда се у крило; намрг 
усе.</p> <p>Жене посједају на клупу под орах, милују Мару и плачу, а она уплашено иде из крила  
цркви.{S} На букви кликће дјетлић, а са ораха му се одзива жуња.{S} Сунце блиста, а облаци се р 
ва.</p> <p>Сједе поп с Маром за сто под орахом.{S} Иконија донесе бијелу каву.</p> <p>Поп не ск 
е и тако, мислим, није рођено да копа и оре, а то би <pb n="105" /> било и срамота за оволико с 
му Мару.{S} Граја се дигла, и силно као оркан креће се маса Зебићевим шором.{S} Неколико коњани 
а у кола.{S} Посједаше још њих неколико оружаних, а Павао шиба коње да све врца крв.</p> <p>За  
 о њему мислио?</p> <p>И тако се учитељ осами.{S} У прсте бих вам могао казати сваку његову риј 
ба учитељ поста још већа ћуталица и још осамљенији.{S} Једно вече писао је неком своме другу: « 
огледа у сунце које се помоли.</p> <p>— Осваја дан — рече, — ја велим у име бога и с твојим бла 
е новине, па нам прочита: »Погинули при освајању шанца на Горици 29 декембра 1877 тај и тај, та 
н, а варнице полетјеше небу, али пљусак освајаше.{S} Пред зору се још само слабо пушаше, а влад 
и, исправи се поп у постељи.{S} Собу је освјетљивало кандило, које је горјело пред школом.{S} Д 
оне божје ријечи, а пријети клетвом.{S} Осврће се народ и тражи очима њих четворицу, а они поку 
зима.</p> <p>Нико се није с њим дружио, осим једног Јеротија Ковачевића, који га је заклањао и  
ме код дјетета.{S} Чудно да дијете, чим осјети његову браду на својем образу, заћута и заспа.{S 
са, а све пита:</p> <p>— Боли ли те?{S} Осјећаш ли штогод?</p> <p>Поп слабо одговара:</p> <p>—  
ра бити да се с њом родио.{S} Чудно она оскаче на младом лицу, у сред кога сједи мало кукаст но 
исправи па га стаде гледати.{S} И ми се ослободисмо.{S} Посједасмо опет, правећи и њему мјеста, 
лијаза.</p> <p>— Сједи, човјече! — рече ослобођен кмет.{S} Није сабља за вратом.</p> <p>Учитељ  
<p>Она је расла у кући код оца до своје осме године.{S} Једног вечера сједи поп, кум Нинко и Ст 
 је дохвати објеручке и обли сузама.{S} Осмијех заигра на поповом лицу.{S} Он је дохвати руком  
 лице, трже се једном, и онда као да се осмјехну и као да отвори мало руку, кад јој Иконија тур 
кругу, те да му је по томе спадала нека особита почаст и задатак при поздрављању новога владике 
 пресрести!</p> <p>Звркте кола и пуцају осовине, а одлијећу наплаци и коњске плоче.</p> <p>Ал’  
ао се дохвати за <pb n="131" /> стражњу осовину и сједе на њу, па поиздалека окренув се учитељу 
 како му драго, владика дође, и наш поп осоколи туна.{S} Владика одмах чинио ручак.{S} Било је  
ли смо ми већ у напријед да нас он неће осрамотити!</p> <p>Поп га је час по прекидао: «А Мара?» 
нија, и поша рече попу да изађе, а сама оста с Иконијом.{S} Већ почиње да свиће први дан Духова 
{S} И млађи свијет оде.{S} Иконија сама оста у соби с дјететом.</p> <p>— Браћо! — рече поп — ви 
 цркву.</p> <p>Али његова подјела имања оста.{S} И народ и дан данас зове ону ливаду с виром Ма 
 крило.{S} Поклони се мало пут попа, па оста сједећи на кревету.</p> <p>— А камо се ти, учитељу 
инко.</p> <pb n="106" /> <p>И тако Мара оста код оца, а пође у школу.</p> <p>На једно по године 
те било.{S} Рече женама да изађу, а сам оста неко вријеме код дјетета.{S} Чудно да дијете, чим  
 и остали сељаци с попом па одоше, а он оста сам, као сухо дрво, и на срце му паде туга.</p> <p 
м на нас и ми одосмо његовој кући, а он оста сам на гробу.{S} Сједили смо може бити једно по са 
пет на срце.</p> <p>Доктор нареди да га оставе на миру, да га нико не дира ни зановета, а влади 
ио народ на пут, и како би њему било да остави дијете у Биограду, па да се сам врати?{S} Бог зн 
вце у мараму, па даде попу:</p> <p>— На остави; ово је Маријино!</p> <p>Онда је узе на руку и п 
вријеме чини своје!{S} Наш стари учитељ остави нас — оде сиромах на пут, на који се иде затворе 
 ко није ни орао ни копао.{S} Тако и он остави учитеља себи сама и његовој глави.</p> <p>Од то  
амо што рекне: — Треба радити! — па нас остави, а ми блејимо за њом.</p> <p>Или дође послије по 
 пред олтар па поче говорити, да је бог оставио недјељу и празнике за цркву, да се у остале дан 
 Пошљедњи вам пут кажем и позивам да се оставите пасјалука и несрећне работе.{S} Јеси чуо ти, Р 
сторију, али поп вели да не може никако оставити села, «а због мене једног, вели, не вриједи да 
ли који је сам у својој младости морамо оставити свој завичај.{S} А ко је то све преко главе пр 
мрче, разиђоше се жене и људи кућама, а оставише попа сама.{S} Није ни он готово ништа вечерао, 
и се настави:</p> <p>— А моје дијете... остављам вама на аманет...{S} Бог вам а душа вам!</p> < 
ао је бог другу снагу и путе, а човјеку остаје памет и хришћанско срце.</p> <p>Опет ћутање, ник 
и се на њему сељачка кошуља, ни на путу остаје широка стопа од опанака.{S} Наслони се на врљике 
дар-Нинко и куме, и ви, господин-попо и остала господо!{S} Ја велим, ако дозволите, да се дијет 
ио недјељу и празнике за цркву, да се у остале дане човјек радећи моли богу, да се он за све мо 
ем оде његовој кући.{S} Поздравише се и остали сељаци с попом па одоше, а он оста сам, као сухо 
кметом Аксентије Смиљанић а за њима сви остали по реду и старјешинству, и сваки дарива дијете.{ 
дим? — говори слика из авлије.</p> <p>— Остани! — вели слика са улице.</p> <pb n="137" /> <p>—  
сузе као маломе дјетету.{S} Са свим већ остарио, обневидио и постао забораван.{S} Знам, кад год 
е, а камо ли разбоја?{S} А и Иконија је остарјела, да се једва држи на ногама.{S} Шта ви — вели 
по заигра.</p> <p>— Ја — вели, — браћо, остах тако сам самохран са овијем црвом.{S} Тако је бож 
тара времена, па кад га убише Турци, ја остах сироче и побјегох у ово село, гдје ме послије вла 
ле, разиђе се свијет мало по мало, само осташе попови код владике.</p> <p>Онда владика поче јед 
 ожени се некаквом што прави шешире.{S} Остоја богословац прича да се сада раставља са том жено 
име.</p> <p>— Какво је ово чудо? — рече Остоја Пурешевић.{S} Јал’ је нешто превећ мудро, јал’ ј 
а Војин Арнаутовић забоде своме бијелцу оструге у трбух.</p> <p>Онда се спусти грозна киша.{S}  
ој висе ножице низ столицу, а сам свети отац намјешта је.{S} Онда уђе један стар човјек и унесе 
 утре очи, дохвати књигу, тресне о сто, отвори, па навали читати.</p> <p>Сјела једном под орах. 
екне »с богом« и пријеђе преко пута.{S} Отвори црквена врата, и ничице паде пред олтар, а челом 
ту:.</p> <p>— Дела брже! уморан сам.{S} Отвори школу и пошљи ми фамилијаза.</p> <p>— Сједи, чов 
ном, и онда као да се осмјехну и као да отвори мало руку, кад јој Иконија тури у њу воштаницу.< 
 од кровотеченија«. — Све залуд!{S} Она отвори још једном очи.{S} Показа својом <pb n="98" /> ж 
 књигу, па је даде Мари да чита.{S} Она отвори у сриједи.{S} Намргоди њене очице, па поче гласн 
/p> <p>— Затворена је!</p> <p>— А ти је отвори!{S} Ја сам наименован за учитеља у овом селу.</p 
не, устани!</p> <p>Дијете протрља очи и отвори их.{S} Дубоко уздахну, па гледа великим безазлен 
м!</p> <p>Па опет се извали на кревет и отвори књигу.</p> <pb n="129" /> <p>Поп се прекрсти, па 
 пут тргне, издигне главу, уђе у собу и отвори књигу.</p> <p>Или хода по пољу.{S} Запјева славу 
р чу се на пољу врисак и врата се нагло отворише.</p> <pb n="145" /> <p>На прагу се показа Мара 
не узмогне само јести.</p> <p>У тај пар отворише се врата од куће и Иконија сва умазана од суза 
 неодољиво зажељеше ухватити учитеља, и отети му Мару.{S} Граја се дигла, и силно као оркан кре 
шини.{S} Овај, вели, кад прочита писмо, отишао је с њиме и с Маром кући неког професора Вучетић 
ко трубач из војске, и рече да је Павао отишао у Биоград и ступио у војску.{S} Кад јуче идосмо  
ко нам ништа не умједе казати.</p> <p>— Отишли су преко јаруге! — викну гомила, и све наже као  
лије неколико мјесеци и ноге јој почеше отјецати.{S} Не може више ни хљеба да замијеси. »Хоће — 
дила очице и чита, не престаје.{S} А на откосу више ње стоји млад човјек.{S} Подбочио се на кос 
ви у колима и скиде капу.</p> <p>Поп га отпоздрави:</p> <p>— Добро си поранио, куме!</p> <p>— Ш 
а поп једне надјеље стаде пред олтар па отпоче проповијед.{S} Лијепо је, брате, говорио, чисто  
 сви поустајаше и поскидаше капе, Нинко отпоче:</p> <p>— Куме мој и оче, сретна да ти је Марија 
 из нашег села у народној војсци, и они отпратише попа у варош, а цијелим путем бацаше пушке и  
/p> <p>— Штета би — вели владика — била отргнути дијете од школе.{S} Ово је — вели — глава, как 
војица га дохватише за мишке, али се он отрже и ускочи у нутра.</p> <p>У тај пар цио један крај 
 спремио кола за Биоград и с тим писмом отрчао владици. — Све то само би <pb n="122" /> развлач 
о, да и он није имао удјела у Маријином отхрањивању.{S} Видићете како!</p> <pb n="103" /> <p>Ли 
лужи винском чашом.{S} Пију људи а жене отхукују и уздишу, а у чаши нестаје ракије.{S} Шта је п 
<p>— Ја сам се — вели поп — учио у мога оца, који је поповао у стара времена, па кад га убише Т 
 <pb n="106" /> <p>И тако Мара оста код оца, а пође у школу.</p> <p>На једно по године послије  
ет попу.</p> <p>Она је расла у кући код оца до своје осме године.{S} Једног вечера сједи поп, к 
ти па читај сентименталне романе и љуби оца у руку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ  
 ногама и да ме не црните све горе пред оцем небеским!{S} Пошљедњи вам пут кажем и позивам да с 
ело мјесто на леђима, поквасисмо кошуљу оцтом, па му је навукосмо и положисмо га у кревет.{S} О 
а коњи почеше касати.{S} Мара се окрете оцу, и престрављено викну: «Нећу у Биоград! нећу!« Али  
ко ваља и «обредословије»?</p> <p>— Ја, оче владико, што рекао неки стари поп Стоко: кога сам к 
уку.{S} То је мој кухар!</p> <p>— Нека, оче владико, — рече поп. — Стар је човјек!{S} Тако сам  
о одлакну:</p> <p>— Нема од тога ништа, оче владико!{S} Гдје су толики новци?</p> <p>— Па ти —  
инко Вилотић:</p> <p>— Ако сам ти прав, оче, да се окумимо!{S} Тако народ, хвала му, мене изабр 
тира?</p> <p>— Сјећам!</p> <p>— Чуј ме, оче владико, и ви, браћо!{S} Ја изгубих душу што нијеса 
ко сам ја њу учио.</p> <p>— Од тебе се, оче — рече владика, — има и матор човјек чему да научи. 
и прилика.{S} Попу је казао: »Стрпи се, оче, још годину дана!{S} Нека дијете прође свијета.{S}  
 А шта ће то њој?</p> <p>— Како шта ће, оче?{S} Друкчији је данас свијет, него што је био за тв 
нда, веле, рече свети владика: — Ти си, оче, од најстаријих овдје; а, бога ти, колико ти је год 
, а очи му пуне суза:</p> <p>— Како си, оче?</p> <p>Поп се трже и обрте очи на ону страну, гдје 
ог да још дуго да поживиш! — А бога ти, оче — не прими за зло, — гдје си ти школе учио?</p> <p> 
њу дај даље у школу!</p> <p>— Не чу ти, оче владико, свршила је?</p> <p>— Знам! свршила у селу, 
ило рђаво! — рече кмет. — Шта велиш ти, оче, и ви, браћо?</p> <p>— Па да огледамо, а? — рече ку 
вјек смијем ударити на науку!{S} Немој, оче владико, држати више простих попова, као ја што сам 
ћу, оче?</p> <p>— Српом!</p> <p>— Знам, оче; а куда ћу прије?{S} Знаш да сам инокосан.</p> <pb  
 и шину на точковима?</p> <p>— Нијесам, оче!</p> <p>— Нијеси, ја боме, немаш кад од механе.{S}  
та мислиш сада с њоме?</p> <p>— Мислим, оче владико, да је дам у кумову кућу, да се дијете учи  
то, оче? — рече владика.</p> <p>— Тако, оче владико!{S} Ја затворам очи, а дивно видим да је др 
ика се слатко насмија.</p> <p>— Лијепо, оче! — веле да је рекао. — Хвала ти!{S} Таки мени и тре 
ми га некрштен човек.</p> <p>— Како то, оче? — рече владика.</p> <p>— Тако, оче владико!{S} Ја  
 Стјепане, не жањеш?«</p> <p>— Како ћу, оче?</p> <p>— Српом!</p> <p>— Знам, оче; а куда ћу приј 
— не знам боље прилике од ове.</p> <p>— Оче владико, старија је твоја и паметнија од моје.{S} С 
де, а владика се врати у собу.</p> <p>— Оче — рече владика, — желиш ли штогод?</p> <p>— Да се и 
/p> <p>Слабим гласом поче поп:</p> <p>— Оче владико, сјећаш ли се кад си ме питао шта сам учио? 
капе, Нинко отпоче:</p> <p>— Куме мој и оче, сретна да ти је Марија и наше кумство! да бог да с 
Луко?</p> <pb n="92" /> <p>— Благослови оче! — У обор!</p> <p>— А чије су?</p> <p>— Ама не знам 
ону.</p> <p>Владика приђе на прстима, а очи му пуне суза:</p> <p>— Како си, оче?</p> <p>Поп се  
ро, сине, устани!</p> <p>Дијете протрља очи и отвори их.{S} Дубоко уздахну, па гледа великим бе 
ру гдје је школа.{S} Подилази му крв на очи; оне су влажне и лице гори као у грозници.</p> <p>А 
а ја закопчам блузу, набијем шајкачу на очи, зажмурим и одважно га упитам:</p> <p>— Шта је, бог 
S} Гледао га је он дуго.{S} Онда обриса очи и изађе у народ.{S} Сви поустајаше.</p> <p>— Имао б 
у.{S} Кад већ кола замакоше, поп обриса очи и погледа по народу.{S} Махну слабо главом, као да  
а другој страни иза амбара црне Павлове очи како просијецају ноћни мрак.</p> <p>— Не знам прост 
поблиједо ал’ не мршаво, а велике смеђе очи до пола <pb n="126" /> затворене, жмире и увијек гл 
ли у школу, а поп кад је погледа уздиже очи к небу, и кад год је ко хвали, а њему иду сузе као  
 па онда погледа на страну, куда Марине очи бјеху управљене:</p> <p>— Дуд? рече она.</p> <p>— Ш 
љуцка поред себе.{S} Кад случајно обрне очи, а на патосу стоји једна велика пјесковница, за мал 
 што је бљеђа дошла у лицу, те јој црне очи чисто још црње и још се силније цакле.</p> <p>А она 
 плаче, плаче, па опет у један пут утре очи, дохвати књигу, тресне о сто, отвори, па навали чит 
.{S} Само горе, гдје је глава, цакле се очи, и ма у који крај школе да станеш, увијек гледају у 
ако си, оче?</p> <p>Поп се трже и обрте очи на ону страну, гдје владика стајаше.</p> <p>— Шта т 
радости ни говори ни ромори, само брише очи и тек постарији људи што је по штогод припитају, а  
 увелу попову руку.</p> <p>Жене покрише очи, људи чепркају палицом по прашини и гледају на друг 
па паде на кољена.{S} Саже главу, покри очи рукама, а црна јој коса расу се по земљи.</p> <p>По 
<p>Поп преблиједје као крпа и разрогачи очи; — Шта се то по богу толико учи?</p> <p>— Науке, —  
д чу ријеч имање, а кум Нинко разрогачи очи и скиде лулу с чибука:</p> <p>— Зар ти — вели, — др 
обро, па би ишла?</p> <p>Павао исколачи очи:</p> <p>— Зар не видиш да је сваки као пуце, апосто 
 <p>— Тако, оче владико!{S} Ја затворам очи, а дивно видим да је други свијет настао.{S} Дође у 
. — Све залуд!{S} Она отвори још једном очи.{S} Показа својом <pb n="98" /> жутом руком на дије 
јеж ваздух!</p> <p>Иконија јој завири у очи па онда погледа на страну, куда Марине очи бјеху уп 
в народ не миче се с мјеста и не одваја очију.{S} Кад већ кола замакоше, поп обриса очи и погле 
 они покуњили главе, погледају се испод очију и хоће већ да се љубе пред народом.{S} А послије  
е бијелу каву.</p> <p>Поп не скида с ње очију.</p> <p>— Шта си радила, сине, од кад си устала?< 
ш ближе, али не дизаше главе, ни руку с очију.</p> <p>Поп јој метну руку на главу и нешто шапут 
мах на пут, на који се иде затворенијих очију.{S} Бог да му душу прости!{S} Жао нам га је било. 
еда:</p> <p>— Служи овоме! — рече он, а очима показа на светога Саву, који му је лежао на прсим 
> <p>Мара узви обрвице.{S} Уморно крене очима око себе, па кад их упре у попа, њему је као да г 
ети клетвом.{S} Осврће се народ и тражи очима њих четворицу, а они покуњили главе, погледају се 
вјек.{S} Подбочио се на косиште и тражи очима попову кућу.{S} Или извади двојнице, духа у њих и 
{S} Кмет погледа на ону страну, зачкиљи очима и труди се да позна ко је.{S} У један пут пљесну  
добро који си ти!</p> <p>Учитељ зачкиљи очима:</p> <p>— А који сам ја?</p> <p>— Чивутин, — Рече 
да се крећемо.</p> <p>Иконија с црвеним очима утаче се:</p> <p>— Спава још дијете!</p> <p>То бј 
ахну, па гледа великим безазленим црним очима у попа.</p> <p>— Како сам лијепо сањала, бабо!</p 
поље као момак од двадесет година.{S} У очима му нешто страшно, да те свега језа подиђе.{S} Бил 
ла у крило.{S} Не плаче, већ замишљеним очицама гледа у шта му драго.{S} Чупка ресе на кошуљи и 
гу метнула преда се у крило; намргодила очице и чита, не престаје.{S} А на откосу више ње стоји 
 Она отвори у сриједи.{S} Намргоди њене очице, па поче гласно и монотоно, како сва дјеца читају 
огинуо српски цар Лазар.</p> <p>Ту њене очице по ново потражише слику Лазареву.</p> <p>— Лијепо 
и главу, Нинко викну кочијашу:</p> <p>— Ошини!</p> <p>Коњи пођоше.{S} Поп пристаде уз кола и за 
ече кмет.</p> <p>— Нећу ништа — рече он оштро, а врх оне боре показаше се још двије преко ње, — 
lang="LA">Luscinia philomela</foreign>! па шта? — Или тргне боквицу из земље, па завирује прсти 
п подијели нафору, а једне каруце рррр! па стадоше пред цркву.{S} Скочи један што сједи с кочиј 
 1877 тај и тај, тај и тај, тај и тај«, па онда рече и: »Павао Ђерић, поручик!«</p> <p>»— Одакл 
ело и ено га гдје уђе.{S} Хајд’, хајд’, па право у народ.{S} Уставише се кола.{S} Гледамо ми ко 
по Петрову дне, враћају се људи с рада, па стоје пред судницом и говоре нешто о пушницама.{S} Ј 
адости.{S} Иконија да се угуши од суза, па не пушта дијете из руку.{S} Жена пуна кућа, па се са 
воја? — пита владика. .</p> <p>— Божја, па моја! — рече поп.</p> <p>— Да је жива и здрава! — ре 
па у оној помпи, помисли да је владика, па ободе коња на муштулук.</p> <p>Било како му драго, в 
им колима.{S} Стока се нешто узарумила, па неће с мјеста, а Павао се наљутио, поцрвенио у лицу  
њем јутру.{S} Кочијаш се испео на кола, па ногом потурује сијено под сједишта.{S} Поп изађе на  
р из школске авлије изађоше једна кола, па готово трком пођоше улицом.</p> <p>Павао опали из пи 
о врата, и помогао попу да сиђе с кола, па му није дао ни руке, него се с њиме, вели, у лице по 
Господин човјек неспретно скочи с кола, па тромо, и као да је бог зна како уморан, приђе столу, 
дете на ручак.</p> <p>Сједе поп у кола, па још и Мару узе са собом.{S} Гигају се, брате, она ко 
ељ занесе објема ногама као рукуницама, па их спусти низ кревет.{S} Тури кажипут у књигу, па је 
о и ситно, весело као сватовска пјесма, па тужно као опијело.{S} А она га слуша, слуша, и погле 
еље на све стране.</p> <p>Пуна и крчма, па све наздрављају попу и његовом дому.{S} Нађе се и не 
а скочи на једну врбу до самог шљемена, па као бјесомучан и не знајући шта ради, стаде лупати с 
а оца, који је поповао у стара времена, па кад га убише Турци, ја остах сироче и побјегох у ово 
они за ручак.{S} Посадише Мару до попа, па јој висе ножице низ столицу, а сам свети отац намјеш 
у у крило.{S} Поклони се мало пут попа, па оста сједећи на кревету.</p> <p>— А камо се ти, учит 
е разилазе.</p> <p>Мара стала на врата, па гледа неким широким погледом.{S} Дубок јој је дах, а 
т?</p> <p>Ми помислисмо да је нов ћата, па поустајасмо.{S} Кмет скочи:</p> <p>— Ја сам, господи 
едјељом црква, рекох вам, пуна пунцата, па и половину порте притиснуо народ.{S} А поп још кад х 
в поцрвени.{S} Искупи се доста свијета, па је као младу одведосмо поповој <pb n="133" /> кући.{ 
ушта дијете из руку.{S} Жена пуна кућа, па се само вајкају: «Леле мене! како је дијете ислабило 
да по пољу.{S} Запјева славуј поистиха, па крепко, милостивно и ситно, весело као сватовска пје 
 устукну један корак, наже се напријед, па зачкиљи и гледа у учитеља.</p> <p>— Што ме гледаш?</ 
брвице.{S} Уморно крене очима око себе, па кад их упре у попа, њему је као да га полијева неким 
ер и простре га пред врата попове собе, па леже.</p> <p>Кад сан, који не може растјерати никакв 
пружи оба кажипута и састави им врхове, па тако склопљене руке положи на сто.{S} Заврати се мал 
 на ово и на оно и да добро упамти све, па да му послије прича кад се врати.{S} Тако они бригај 
 прозор угледах ђачиће; устали на ноге, па читају молитву.{S} Пред њима стоји једна женска.{S}  
 се па ћути.{S} Поручи што год да једе, па опет у школу.{S} Дјеце није било, <pb n="128" /> јер 
е инаџије и убојице оним путиром ондје, па онда живи ако можеш.{S} Послушајте ме, пошљедњи вам  
о марвинче, а зар ће бити и што ракије, па сјутра зови мобу.</p> <p>Сјутра дан до вечерње оборе 
 рече кум Нинко.{S} Пробудих се раније, па кад не могах заспати, а ја викнух дијете да хвата.</ 
ите у варош, господар- и газда-Станоје, па ћете видјети.{S} Тамо иду сва дјеца и мушка и женска 
угијем погледа кмета најприје у опанке, па онда у капу.</p> <p>— Нећу — веди, — хајде ме води!< 
цу у авлији, турио сиједу главу у руке, па се не миче.{S} Онда му у један пут сину нешто кроз г 
кле је, каква му је нурија и тако даље, па пита и нашег попа.{S} Каже он све како је, и хвали с 
! па шта? — Или тргне боквицу из земље, па завирује прстић, који је још као дијете порезала и к 
требовање, а наш комисар донесе новине, па нам прочита: »Погинули при освајању шанца на Горици  
госпођа!{S} Па какве су јој оне хаљине, па како иде!...</p> <p>Сутра дан устала она, стала на в 
 и брзо трже руку назад.{S} Исправи се, па са стране баци поглед на попа, још већма зачкиљи, а  
 жива срца попуцаше.{S} Престравили се, па заборавили и да гасимо.{S} А он стоји.{S} Црвен га п 
шљуцају.</p> <p>Поћута поп и одмори се, па онда устежући се настави:</p> <p>— А моје дијете...  
{S} И Аксентије са Станојем покуњио се, па се само примакоше постељи.</p> <p>— Прије свега, бра 
адиком о томе говорио.{S} Покуњисмо се, па ћутасмо.</p> <p>Претурисмо још годину-дана преко гла 
. што сам био... — Ућута и исхракну се, па једва чујно настави:</p> <p>— Ни ви, браћо, узимати  
ану, гдје мисли да му је жена и дијете, па понавља: »Слава теби, Господе!«</p> <p>Али једно веч 
 само недјељом проћи поред попове куће, па већ више не би ишао босоног.{S} Оно добра што су има 
рата још нијесу испариле кишне капљице, па га обасјало јутрење сунце, те се цакли као полелеј у 
вори у сриједи.{S} Намргоди њене очице, па поче гласно и монотоно, како сва дјеца читају:</p> < 
 свијет!</p> <p>Онда се ухвати за срце, па испрекидано додаде:</p> <p>— А њој... њој опростите! 
јеше препона.{S} Ко може стегнути срце, па сада пробудити дијете?</p> <p>Али кад прође једно че 
е зна шта да ради.{S} Препуно јој срце, па не може нигдје да се скраси.{S} Сједне на креветац,  
бом.{S} Ударе јој сузе па плаче, плаче, па опет у један пут утре очи, дохвати књигу, тресне о с 
 за браду и издиже јој лице према себи, па га гледа:</p> <p>— Служи овоме! — рече он, а очима п 
на руку и понесе је попу, да је пољуби, па с Глувићем оде његовој кући.{S} Поздравише се и оста 
поведе се робље!</p> <p>Поп се пробуди, па уплашен потрча, прво у Марину собу:</p> <p>— Устај,  
 штогод да проговоре, али се загрцнули, па само кашљуцају.</p> <p>Поћута поп и одмори се, па он 
 већ трећег дана предигла се у постељи, па срче млијеко из ћасе.{S} Поп хода као и прије по сел 
вели — мислите?{S} Да се договоримо ми, па послије да запитамо и друге паметне људе; да видимо  
и, дохвати књигу, тресне о сто, отвори, па навали читати.</p> <p>Сјела једном под орах.{S} Плет 
ју и она наслони главу на Нинкове прси, па неутјешно и силно зајеца.</p> <p>Још мало се - види  
у се чини да неће ни ноћи жив дочекати, па зове Нинка, Аксентија Смиљанића, Станоја Глувића и к 
 другом дјецом научити читати и писати, па неће под своју старост молити другога да јој чита пи 
ријеме дошло, да ће и по селима почети, па је гриота да дијете задоцни.{S} Него ја тако мислим  
ије године.{S} Рече јој да се прекрсти, па је метну у кола горе.{S} Онда се и сам прекрсти, па  
</p> <pb n="129" /> <p>Поп се прекрсти, па натрашке изађе из собе.</p> <p>Одатле оде полако кућ 
у кола горе.{S} Онда се и сам прекрсти, па се посади поред ње и пришапта јој:</p> <p>— Пољуби б 
ањала сам ко ја у некој великој вароши, па ко неке велике, велике куће; па ко ја се возим на зл 
 шину.{S} Набавља зелене шаре у вароши, па их све масти, а испод трапа гдје хвата можданик подм 
<p>— Који је оно светац? — рече он њој, па показа прстом на једну икону на зиду.</p> <p>— Цар Л 
.{S} Скочи један што сједи с кочијашем, па попа у руку:</p> <p>— Хајдете -— вели, — поздравио в 
Сјутра ћемо се разговорити и с народом, па у име божје нек иде дијете у твоју кућу, и нека почн 
сељаци.</p> <p>Сви се обредише ракијом, па онда нешто прошапуташе међу собом и Нинко Вилотић пр 
ћу Мића црквењака пред порту с врљиком, па да му пребије голијени, који се од вас усуди ступити 
з кола и загрли се у ходу с кум-Нинком, па рече:</p> <p>— Чувај ми, дијете, тако ти живога и са 
> <p>Дан за даном, недјеља за недјељом, па и мјесеци клизе неосјетно.{S} Што прође изгледа да ј 
сто на леђима, поквасисмо кошуљу оцтом, па му је навукосмо и положисмо га у кревет.{S} Он се ни 
ће бити моја штета.</p> <p>Не зна нико, па ни он сам, кад се родио.{S} У оно доба, гдје вам поч 
иде?</p> <p>— А што је не храниш добро, па би ишла?</p> <p>Павао исколачи очи:</p> <p>— Зар не  
а листиће <pb n="136" /> и мисли нешто, па га онда чисто срдито баци и с некаквим поуздањем шап 
ену страшну пјесму.{S} Пси подвију реп, па завијају, а уморан сељак прене иза сна, прекрсти се: 
столица.{S} Засјели старији људи и поп, па разговарају о овом и оном, а младеж се игра и весели 
ја кад се ознојим!{S} Станем на вјетар, па чисто забрекнем.{S} Па кад послије <pb n="130" /> оп 
 то су црквене свиње!{S} Тјерај у обор, па им подај кукуруза.{S} А кмета поздрави нек’ закаже с 
један пут попадија се дохвати за појас, па врисну и сва поцрвење.{S} Поп се окамени.</p> <p>— П 
 пред свијетом.{S} То вам је на аманет, па сад гледајте!</p> <p>Хоће они штогод да проговоре, а 
ед срца удари.{S} Она корачи један пут, па паде на кољена.{S} Саже главу, покри очи рукама, а ц 
ти низ кревет.{S} Тури кажипут у књигу, па је метну у крило.{S} Поклони се мало пут попа, па ос 
јем.</p> <p>Владика донесе једну књигу, па је даде Мари да чита.{S} Она отвори у сриједи.{S} На 
а.{S} Стаде под икону и помоли се богу, па одважно приђе кревету.{S} Метну дјетету руку на чело 
огама о врбову грану, а леђима о другу, па га зањиха и баци на проваљено мјесто.{S} Врба пуче а 
 њему било да остави дијете у Биограду, па да се сам врати?{S} Бог зна би ли он то могао икако  
сахата.{S} Мићо изнио ракије у бардаку, па служи винском чашом.{S} Пију људи а жене отхукују и  
/p> <p>Жене једна по једна њега у руку, па као гуске једна за другом на капију.{S} И млађи свиј 
p> <p>— Из тога зидајте најприје школу, па цркву.{S} Немојте брукати себе живе, ни мене мртва,  
ебру и крајцарама; веза новце у мараму, па даде попу:</p> <p>— На остави; ово је Маријино!</p>  
ницу, па га гледа, нагне се према њему, па се од један пут тргне, издигне главу, уђе у собу и о 
рља очи и отвори их.{S} Дубоко уздахну, па гледа великим безазленим црним очима у попа.</p> <p> 
"131" /> стражњу осовину и сједе на њу, па поиздалека окренув се учитељу викну: — Упамтиде ти,  
 све крије од госпође за дрва и у шупу, па плаче сама и како, каже, хоће да умре.{S} Не треба н 
p>Господин човјек извади готову цигару, па тури у уста и наокришке, а све гледајући кмета, приђ 
 преко греде, која се пушаше на патосу, па пође вратима.</p> <pb n="142" /> <p>— Воду на врата! 
.{S} Ћерета и прича шта има по свијету, па онда скочи; само што рекне: — Треба радити! — па нас 
подне, кад се поп наслонио на шареницу, па га гледа, нагне се према њему, па се од један пут тр 
b n="128" /> јер је већ био јул мјесец, па због оно неколико дана до распуста, не хтјесмо сазив 
у иде госпођа, код које је Мара, у Беч, па хоће и њу да поведе.{S} Владичина је воља да дијете, 
е; па ко ја се возим на златним колима; па се све љуљају као владичина!</p> <p>— Па сад ћеш, ће 
вароши, па ко неке велике, велике куће; па ко ја се возим на златним колима; па се све љуљају к 
о насмјехну:</p> <p>— У дуд и свуда!{S} Па замишљено настави: — Чисто сам гладна овога ваздуха. 
ик.{S} Није шала, као каква госпођа!{S} Па какве су јој оне хаљине, па како иде!...</p> <p>Сутр 
 ни игра — ко ће га знати шта је то!{S} Па је онда тресне о ледину, истеже прстима оно мало дла 
 си своме дјетету највише добру рад.{S} Па ја велим не треба да стајеш њеној срећи на пут.</p>  
о, и то све око неке сипљиве кобиле.{S} Па шта ћете ви у овом храму кад тако радите?{S} Шта сам 
усјед Ђерић прави страшило за птице.{S} Па онда хајд’ Нинковој или Глувићевој кући.{S} А они ка 
 с попом и владици.{S} Била у школи.{S} Па послије је опет с дјевојчицама на игри или на раду.{ 
танем на вјетар, па чисто забрекнем.{S} Па кад послије <pb n="130" /> опет узмем чекић, чини ми 
 сваки као пуце, апостола му његова?{S} Па да га не бијем! — Па опет: пљус!</p> <p>— Гори си од 
ра!« »Изгорје школа!«. »Изгорје црква!« Па опет пушке, лупа и тандрк котлова и чакаља; а <pb n= 
 иза сна, прекрсти се: »о твоју главу!» па опет спава.</p> <p>На један стуб од звонаре стајао ј 
кочи; само што рекне: — Треба радити! — па нас остави, а ми блејимо за њом.</p> <p>Или дође пос 
тола му његова?{S} Па да га не бијем! — Па опет: пљус!</p> <p>— Гори си од те марве! — рече учи 
и руку:</p> <p>— Благослови ме, бабо! — па наслони усне на увелу попову руку.</p> <p>Жене покри 
руго, гладно и жедно у туђем свијету! — Па гурај дјетету колаче и друге понуде у руке и у уста. 
<p>— Не дао бог! — рече поп грцајући. — Па шта да радим?{S} Научи ме!</p> <p>— Пошљи је у Биогр 
а се све љуљају као владичина!</p> <p>— Па сад ћеш, ћери, у име бога у Биоград, — рече поп и си 
ви се пјесмом слави име божје.</p> <p>— Па кад ти се слави, а ти га слави!{S} А мене немој дира 
етврти разред, запита он попа:</p> <p>— Па шта мислиш сада с њоме?</p> <p>— Мислим, оче владико 
дико!{S} Гдје су толики новци?</p> <p>— Па ти — вели — имаш имања, како су ми причали, на хиљад 
та велиш ти, оче, и ви, браћо?</p> <p>— Па да огледамо, а? — рече кум-Нинко.</p> <pb n="106" /> 
} Једног дана и кум Нинко сједе на кола па у име бога оде у Биоград, а весео народ само једно п 
<p>Сутра дан устала она, стала на врата па гледа.{S} Поп је већ давно био у градини, и сваки ча 
 лице пољубио.</p> <p>Мара одмах потрча па владику у руку, а он њу у чело.</p> <p>— Твоја? — пи 
 бори са самом собом.{S} Ударе јој сузе па плаче, плаче, па опет у један пут утре очи, дохвати  
родила.{S} И то је њено!</p> <p>— Божје па њено!</p> <p>— Е, сад ми је — вели лакше умријети.{S 
плачеш.{S} Кад на пошљетку сав поцрвење па поче да дршће, каже: »Шта је то, браћо, јесте ли ви  
овога пољака Луку; ухватио нечије свиње па гони у обор.</p> <p>— Куда ћеш то, Луко?</p> <pb n=" 
љ у механу.{S} Сједне сам,- намргоди се па ћути.{S} Поручи што год да једе, па опет у школу.{S} 
а леђа, а он стао на врата од ковачнице па духа.{S} На спрам тих врата друга су, те тако се игр 
љ!...{S} Како то?</p> <p>Поп се исправи па га стаде гледати.{S} И ми се ослободисмо.{S} Посједа 
ли!...{S} Видим све...{S} Боље се врати па читај сентименталне романе и љуби оца у руку.</p> <m 
ваздух!</p> <p>Иконија јој завири у очи па онда погледа на страну, куда Марине очи бјеху управљ 
ек и унесе чинију с јелом, а Мара скочи па њега у руку.{S} Чича сав поцрвење.</p> <pb n="112" / 
} Поздравише се и остали сељаци с попом па одоше, а он оста сам, као сухо дрво, и на срце му па 
 <p>Кум Нинко испружи врат, хракну мало па рече:</p> <pb n="107" /> <p>— Гледаћемо га као своје 
сте хвала богу и напредује.{S} Још мало па ће сама себи плести косе.{S} Ја сам — вели — много м 
пушити а са траве роса дизати, уста поп па пође у кућу.{S} Сви умукоше, нико ни ухом да макне,  
тани!...{S} Сви те чекамо... — рече поп па побјеже из собе.</p> <pb n="119" /> <p>Послије је уш 
ослије службе у петак, стаде пред олтар па поче говорити, да је бог оставио недјељу и празнике  
ц, а поп једне надјеље стаде пред олтар па отпоче проповијед.{S} Лијепо је, брате, говорио, чис 
{S} Спопаде петрахиљ, намаче га на врат па стаде читати »молитву од кровотеченија«. — Све залуд 
<p>Поп је ухвати убјема рукама за главу па је љуби у чело, а нама иду сузе.{S} Поздравља се она 
ијепо! — рече владика.{S} Узми ту књигу па читај код куће!</p> <p>— На поклон? — рече Мара изне 
Кад чича изађе, а владика помилова Мару па рече:</p> <p>— Овога чику, ћери, не мораш љубити у р 
ије, још давно, и кад је какав светачац па и петак, нагура се пуна црква жена, али поп један пу 
немој дирати!{S} Видиш да радим!</p> <p>Па опет се извали на кревет и отвори књигу.</p> <pb n=" 
а дижеш вику? — рече бунован Матија.{S} Павао му приђе и шану још нешто.</p> <pb n="138" /> <p> 
ака.{S} Волови у један пут потрчаше.{S} Павао се дохвати за <pb n="131" /> стражњу осовину и сј 
се нешто узарумила, па неће с мјеста, а Павао се наљутио, поцрвенио у лицу као паприка, виче на 
 Посједаше још њих неколико оружаних, а Павао шиба коње да све врца крв.</p> <p>За њима пристад 
ђе Марко трубач из војске, и рече да је Павао отишао у Биоград и ступио у војску.{S} Кад јуче и 
А који сам ја?</p> <p>— Чивутин, — Рече Павао. — Ја те не видјех ни да се крстиш, ни да клањаш. 
едан стуб од звонаре стајао је наслоњен Павао Ђерић и као соко гледа у помрчину.</p> <p>У тај п 
е чардак Ненада Ћерића, а у њега је син Павао, момак за женидбу.{S} Онај исти, коме учитељ рече 
 сељаци га прихватише.</p> <p>У тај пар Павао излети из авлије с колима и с коњима!</p> <p>— Сј 
и у струку и оде даље.</p> <p>Други пут Павао Ђерић води волове с празним колима.{S} Стока се н 
ошем ратовао.</p> <p>— У помоћ! — викну Павао потрчавши њему. .</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Побје 
и си од те марве! — рече учитељ.</p> <p>Павао се испријечи:</p> <p>— Немојде ми пристајати на м 
, па готово трком пођоше улицом.</p> <p>Павао опали из пиштоља, и запаљена се сукија устави под 
 је не храниш добро, па би ишла?</p> <p>Павао исколачи очи:</p> <p>— Зар не видиш да је сваки к 
тај и тај, тај и тај«, па онда рече и: »Павао Ђерић, поручик!«</p> <p>»— Одакле је? — викнусмо  
 опажа на другој страни иза амбара црне Павлове очи како просијецају ноћни мрак.</p> <p>— Не зн 
 поведе, те рекох: — шта је, бога ти, с Павлом Ђерићем?</p> <p>— Е, сељаче и господине, њега је 
еном траком.{S} Испод шешира смеђа коса пада на чело.{S} Густе обрве готово се састају а међ’ њ 
/p> <p>У тај пар цио један крај шљемена паде покрај прозора и дохвати кућу и са те стране, те м 
рата, и бољка умину.{S} Пред ноћ истина паде у ватру, али она не држа дуго, и он тврдо заспа.{S 
срца удари.{S} Она корачи један пут, па паде на кољена.{S} Саже главу, покри очи рукама, а црна 
пута.{S} Отвори црквена врата, и ничице паде пред олтар, а челом дохвати земљу.{S} Лежао је так 
ној греди од тавана.{S} Греда с праском паде по сред собе између двије скамије, варнице посукта 
бога«, али старост га је обрвала.{S} Он паде лицем на кревет, гдје је јуче још покојница лежала 
та тресну и лупи попа по потиљку.{S} Он паде ничице и прсима на земљу, а икону диже више главе. 
н оста сам, као сухо дрво, и на срце му паде туга.</p> <p>Дуго се опирао срцу, не хотећи »срдит 
она с њим!</p> <p>Поп се занесе, и а да падне на узнак, а сељаци га прихватише.</p> <p>У тај па 
немирну душу Марину; кад црне трепавице падоше на запурене обрашчиће а груди се почеше равномје 
 као птица, и да је људи, код којих је, пазе, да не може боље бити: «Не слази» вели «с крила».{ 
ћете како!</p> <pb n="103" /> <p>Лијепо пазе Мару у Глувићевој кући.{S} Напредује дијете да ти  
Много поп савјетује и моли кум-Нинка да пази на ово и на оно и да добро упамти све, па да му по 
S} А кмета поздрави нек’ закаже селу да пази на те свиње; јер ако још један пут чујем да су упа 
човјек може ласно обрукати ако добро не пази.{S} Тако он, вели, и не гледа <pb n="121" /> већ п 
} Мене је покојна заклела да га чувам и пазим.</p> <p>— Да узмемо Иконију — викнуше сељаци.</p> 
тнусмо школу, јер се наш учитељ са овим пазио; преметнусмо механу; питасмо узбуњене сељаке: не  
е и Иконију, док је оно још за сисе!{S} Пазићу га као своје!</p> <p>— Ако је с твојим благослов 
 и завали се у постељу.</p> <p>Давно је пала роса, већ се и исток румени, а поп још не заспа.{S 
меном, сва мокра, а расплетене јој косе пале низ плећа.</p> <p>Ми се склонисмо, а као да нас пу 
</p> <p>Жене покрише очи, људи чепркају палицом по прашини и гледају на другу страну у плот.</p 
 је и стизао, и свуда је требала његова памет.</p> <p>Кад је какав тежи случај у судници, одмах 
ог другу снагу и путе, а човјеку остаје памет и хришћанско срце.</p> <p>Опет ћутање, нико не зн 
 У мене је и задруга већа, а хвала богу паметна су ми и чељад, имаће се и код мене чему научити 
римо ми, па послије да запитамо и друге паметне људе; да видимо шта ће они рећи.</p> <p>— Ја ве 
p> <p>— Оче владико, старија је твоја и паметнија од моје.{S} Само још да видим шта ће село рећ 
нас је, који смо мислили да је помјерио памећу.</p> <p>— Воду! — дрекну он.</p> <p>Рекао бих хи 
дао је кмету, а кмет селу.{S} Није имао пандура, али нико није могао ни помислити да не послуша 
 је владика да ме је премјестио у један пансионат, гдје се говори само француски. <pb n="124" / 
аја по пет-шест цигаља.{S} На ногама му панталоне, а горе само кошуља.{S} Босогоног лежи и чита 
.{S} Не тужи се истина никоме, али попу пао некакав терет на срце и црне му мисли долазе у глав 
 Павао се наљутио, поцрвенио у лицу као паприка, виче на волове и дере ајдамаком куд стигне.</p 
клупице и као да се насмјехну, а у исти пар чу дреку малога <pb n="97" /> дјетета из собе.{S} О 
реду, и извадисмо га испод ње.{S} У тај пар цијела школа с ужасном праском груну о земљу, и све 
 је горјело пред школом.{S} Да је у тај пар Иконија провирила, би помислила да гледа светитељск 
он отрже и ускочи у нутра.</p> <p>У тај пар цио један крај шљемена паде покрај прозора и дохват 
к, а сељаци га прихватише.</p> <p>У тај пар Павао излети из авлије с колима и с коњима!</p> <p> 
док не узмогне само јести.</p> <p>У тај пар отворише се врата од куће и Иконија сва умазана од  
 Није она крива... ја сам.</p> <p>У тај пар чу се на пољу врисак и врата се нагло отворише.</p> 
као соко гледа у помрчину.</p> <p>У тај пар из школске авлије изађоше једна кола, па готово трк 
е Иконија.</p> <p>Мара још дубље повуче пару:</p> <p>— Ништа! — рече, а поглед јој упрт у даљин 
иди.{S} И само још што сан из поломљене парчади ствара нејасне слике.</p> </div> <div type="cha 
 да јој одредимо, ако је ваша воља, ово парче земље, гдје је кућа, и њиву уз њу, забран са шара 
 вам пут кажем и позивам да се оставите пасјалука и несрећне работе.{S} Јеси чуо ти, Рајковићу, 
е да ми ти рече да је то доста за добра пастира?</p> <p>— Сјећам!</p> <p>— Чуј ме, оче владико, 
аца с кајмаком, живих и пржених пилића, пастрме и толико «заире», да би Војин четовођа рахат ци 
ван наже се у пламену и хоће да дохвати патос.</p> <p>— Додајте ми добар котао пун воде! — дера 
д себе.{S} Кад случајно обрне очи, а на патосу стоји једна велика пјесковница, за мал’, вели, ш 
 поскочи преко греде, која се пушаше на патосу, па пође вратима.</p> <pb n="142" /> <p>— Воду н 
 боље могао.{S} Ни у што се у селу није пачао, свакоме је угађао, а попа се бојао.{S} Управо се 
нали смо ми, а и он, да ће му бити тако педесет година.{S} Попадија јал’ је била годину двије м 
ли кад поша намири по нашем рачуну тако педесет и пет година, почне нешто удити, свако јутро по 
ући.{S} Ту је камара сирчева, колача од пекмеза и тијеста, лепиња и погача, лонаца с кајмаком,  
пустила му шина на точковима, а он нађе Пера ковача гдје сједи пред крчмом:</p> <p>— Зар ти — в 
 његов јасан глас, пјесму и ријечи: »...первје бо пришел јеси, светитељу Саво«... -</p> <p>Бинк 
 узмем чекић, чини ми се да у њему нема пет драма, а леђа ми чисто шкрипе.</p> <p>Учитељ се нас 
а намири по нашем рачуну тако педесет и пет година, почне нешто удити, свако јутро повраћа, а п 
ба ли ту штогод трошити?</p> <p>— Једно пет шест дуката мјесечно.</p> <p>Попу чисто одлакну:</p 
д која је подметнуто на четири краја по пет-шест цигаља.{S} На ногама му панталоне, а горе само 
угима, ама ни једне главе која светкује петак.</p> <p>А недјељом црква, рекох вам, пуна пунцата 
још давно, и кад је какав светачац па и петак, нагура се пуна црква жена, али поп један пут, по 
на, али поп један пут, послије службе у петак, стаде пред олтар па поче говорити, да је бог ост 
ају радити, да је богомрско не радити у петак, јер је то само турски светац, и да ће он свакога 
протокола крштених, који од сад не буде петком радио.</p> <p>И вјерујте, људи, у нашем селу нем 
.{S} Попу се одсјекоше ноге.{S} Спопаде петрахиљ, намаче га на врат па стаде читати »молитву од 
 <head>IV</head> <p>Већ се приближаваше Петров дан.{S} Сваки дан ишчекивасмо Марину поруку за к 
мо Марину поруку за кола.{S} Али дође и Петров дан, а писма од ње нема.{S} Једно вече, трећи да 
од ње нема.{S} Једно вече, трећи дан по Петрову дне, враћају се људи с рада, па стоје пред судн 
едице подвучени струкови босиљка.{S} На пећи свакојака цвијећа; нова шареница прострта по посте 
и кокоши, гледа како Мићо изгрће жар из пећи за хљеб, или како сусјед Ђерић прави страшило за п 
ога ваздуха.</p> <pb n="134" /> <p>— Е, печем ја каву за тебе, — рече Иконија. — Знам ја, ти си 
 се у цркву да пјеваш?</p> <p>— Нијесам пијан да пјевам!</p> <p>Поп устукну један корак, наже с 
пластио, врхао, вијао, Мићо црквењак на пијацу носио, а поп новце чувао. — А шта ће њима двома  
 не говори ништа.{S} Ништа не једе и не пије.{S} Чисто дијете дошло ван себе; некаква му ватра  
Кад би у недјељу, а поп га чека да држи пијевницу.{S} Јес’, ал’ учитеља нема!{S} Послије службе 
— хајде ме води!</p> <p>— Ама сједи, да пијеш штогод! — рече кмет.</p> <p>— Нећу ништа — рече о 
е у бардаку, па служи винском чашом.{S} Пију људи а жене отхукују и уздишу, а у чаши нестаје ра 
ача, лонаца с кајмаком, живих и пржених пилића, пастрме и толико «заире», да би Војин четовођа  
е не одазва.</p> <p>Поп приђе кревету и пипаше по њему, да пробуди Мару, али кревет бјеше праза 
вади двојнице, духа у њих и њихов јасан писак тужно плива зраком.{S} Није то позната пјесма, ни 
уталица и још осамљенији.{S} Једно вече писао је неком своме другу: «...{S}Бош посла!{S} У наро 
} И попа она одмјењује ондје гдје треба писати, извадити крштено писмо и таке ствари.{S} А учит 
д мене с другом дјецом научити читати и писати, па неће под своју старост молити другога да јој 
и као сада, него ће сваки човјек морати писати писма.{S} А послије у школи се учи: земљопис, св 
 она одрасте неће се писма тако ријетко писати као сада, него ће сваки човјек морати писати пис 
ку за кола.{S} Али дође и Петров дан, а писма од ње нема.{S} Једно вече, трећи дан по Петрову д 
воју старост молити другога да јој чита писма.{S} А док она одрасте неће се писма тако ријетко  
ита писма.{S} А док она одрасте неће се писма тако ријетко писати као сада, него ће сваки човје 
и разред.{S} Већ је зову сељаци да пише писма њиховим својтама, који су у војсци.{S} И попа она 
ада, него ће сваки човјек морати писати писма.{S} А послије у школи се учи: земљопис, свештена  
 старјешини.{S} Овај, вели, кад прочита писмо, отишао је с њиме и с Маром кући неког професора  
ве.{S} Кад је требало да дође, поп доби писмо да ове године о распусту иде госпођа, код које је 
д се она наврши, закла нас лијепо једно писмо, у коме вели: »Слатки бабо!{S} Хоће срце да ми пу 
дје гдје треба писати, извадити крштено писмо и таке ствари.{S} А учитељ поред ње изгуби и оно  
 вози Мару у Биоград и понесе владичино писмо куд треба.{S} Поп не може од цркве а и од старост 
рвенио, кад послије десет дана доби поп писмо од Маре, у коме прича: како јој је самој, како је 
 срцу и уморну површину дотиче само још писмо од милога, као ластино крило мирно огледало воде. 
 на нос спремио кола за Биоград и с тим писмом отрчао владици. — Све то само би <pb n="122" />  
васмо.{S} За Мару вели да је најприје с писмом владичиним ишао у једну школу, и предао га школс 
руку, а он њу у чело.</p> <p>— Твоја? — пита владика. .</p> <p>— Божја, па моја! — рече поп.</p 
м Марин Шарампов.{S} Ко не вјерује нека пита само кога из мог села.</p> <p>Кад се навршише три  
 је, каква му је нурија и тако даље, па пита и нашег попа.{S} Каже он све како је, и хвали се н 
чиодом по ногама и све до појаса, а све пита:</p> <p>— Боли ли те?{S} Осјећаш ли штогод?</p> <p 
{S} Знам, кад год му приђем руци, да ме пита чији сам.</p> <p>Тако смо ми рачунали, а и учитељ  
е, продиру ти у душу, и као да те нешто питају.{S} Ја знам кад се деси да сам сам у школи, споп 
апљу у тањир.</p> <p>Послије је владика питао шта је учила, и кад она одговори да свршује четвр 
p>— Оче владико, сјећаш ли се кад си ме питао шта сам учио?</p> <p>— Сјећам!</p> <p>— Сјећаш ли 
итељ са овим пазио; преметнусмо механу; питасмо узбуњене сељаке: не видје ли ко шта? — нико нам 
> <p>Онда владика поче једног по једног питати како се зове, одакле је, каква му је нурија и та 
етврти разред.{S} Већ је зову сељаци да пише писма њиховим својтама, који су у војсци.{S} И поп 
ом пођоше улицом.</p> <p>Павао опали из пиштоља, и запаљена се сукија устави под школском стрех 
<pb n="138" /> <p>Матија опали и сам из пиштоља:</p> <p>— У помоћ, браћо, поведе се робље!</p>  
шта учинити.{S} Заузимајући се за њега, пишући и говорећи, упропастио сам своју каријеру и спао 
ву да пјеваш?</p> <p>— Нијесам пијан да пјевам!</p> <p>Поп устукну један корак, наже се наприје 
 знао од онога што је дјеци говорио.{S} Пјевао је у цркви, али гласа готово никаквог није имао. 
ка је служба била тај дан, дивно је поп пјевао.{S} А послије службе весеље на све стране.</p> < 
ме!</p> <p>— Знам! а камо се у цркву да пјеваш?</p> <p>— Нијесам пијан да пјевам!</p> <p>Поп ус 
у варош, а цијелим путем бацаше пушке и пјеваше.{S} За попом, у другим колима, возио се кум Нин 
рне очи, а на патосу стоји једна велика пјесковница, за мал’, вели, што није у њу пљунуо.{S} По 
илостивно и ситно, весело као сватовска пјесма, па тужно као опијело.{S} А она га слуша, слуша, 
 тужно плива зраком.{S} Није то позната пјесма, није ни игра — ко ће га знати шта је то!{S} Па  
На поклон!</p> <p>Бјеше то једна велика пјесмарица сва у злато увезана.</p> <p>Поп нагнуо главу 
p> <p>— Ништа! — вели поп. — У цркви се пјесмом слави име божје.</p> <p>— Па кад ти се слави, а 
 тутањ и праску чусмо његов јасан глас, пјесму и ријечи: »...первје бо пришел јеси, светитељу С 
е миче, само совуљага ћуче њену страшну пјесму.{S} Пси подвију реп, па завијају, а уморан сељак 
 како се растао с њоме: «Није» вели «ни плакала!» Гдје ће то бити да дијете не плаче?</p> <p>Шт 
и да гасимо.{S} А он стоји.{S} Црвен га пламен обасјао, бијела брада прекрилила сва прса, дигао 
 здрава, читава, само што вјетар наноси пламен на њу, и сваки час чекамо кад ће планути.</p> <p 
ице гдје је била школа сукне још час по пламен, а варнице полетјеше небу, али пљусак освајаше.{ 
<p>Рекао бих хиљаду котлова се сасуше у пламен.{S} Али он још јаче букну; сукну далеко иза звон 
иром по довратку.{S} Поп преко прага, а пламена греда више врата тресну и лупи попа по потиљку. 
е, и ми угледасмо <pb n="141" /> попа у пламену.{S} Држи икону и дигао је више главе.</p> <p>На 
е хватају за небо.{S} Шљеме бјеше све у пламену.{S} Пуцају рогови и греде, већ је и таван дохва 
 посукташе, а проломљен таван наже се у пламену и хоће да дохвати патос.</p> <p>— Додајте ми до 
пламен на њу, и сваки час чекамо кад ће планути.</p> <p>Поп, који је до то доба ван себе лежао  
д прође једно четврт сахата, и кад се с пласта поче пушити а са траве роса дизати, уста поп па  
{S} Народ га је засијавао, жњео, косио, пластио, врхао, вијао, Мићо црквењак на пијацу носио, а 
ако ме је бог благословио и како сам му платио за моје знане и незнане гријехе.</p> <pb n="99"  
, — живог или мртвог, моја глава цареву плаћа.</p> <p>И у час као неким чудом сви неодољиво заж 
амом собом.{S} Ударе јој сузе па плаче, плаче, па опет у један пут утре очи, дохвати књигу, тре 
е крије од госпође за дрва и у шупу, па плаче сама и како, каже, хоће да умре.{S} Не треба ни о 
ри са самом собом.{S} Ударе јој сузе па плаче, плаче, па опет у један пут утре очи, дохвати књи 
на уплашено иде из крила у крило.{S} Не плаче, већ замишљеним очицама гледа у шта му драго.{S}  
 плакала!» Гдје ће то бити да дијете не плаче?</p> <p>Што да вам причам како нам је било без ње 
једају на клупу под орах, милују Мару и плачу, а она уплашено иде из крила у крило.{S} Не плаче 
ама и кроз једно четврт сахата изведоше плачући дијете, које се и само купало у сузама.</p> <p> 
 се и с учитељем; најприје га се, веле, плашила, али послије се већ навикла. -</p> <p>Тако је т 
народни новци, а кључ је на трпези, под плаштаницом — зна Мићо!{S} Унутра има хиљаду и сто и је 
 напредује.{S} Још мало па ће сама себи плести косе.{S} Ја сам — вели — много мислио и лупао гл 
итати.</p> <p>Сјела једном под орах.{S} Плете, а књигу метнула преда се у крило; намргодила очи 
а мокра, а расплетене јој косе пале низ плећа.</p> <p>Ми се склонисмо, а као да нас пушка по ср 
е, духа у њих и њихов јасан писак тужно плива зраком.{S} Није то позната пјесма, није ни игра — 
ли као снијег зуби, мало искривљени као плот који је посрнуо.{S} Лице му је поблиједо ал’ не мр 
 по прашини и гледају на другу страну у плот.</p> <p>Наста тишина.</p> <p>Поп метну обје руке н 
итисне земљу, неко се шуња поред попова плота.{S} Не бијели се на њему сељачка кошуља, ни на пу 
ће друга слика у дугим хаљинама; корача плоту и дуго и тихо шапућу.{S} Нико то не види, нити ко 
а можданик подметнуо двије старе коњске плоче, да се мало гигају кола као на »вендерима« и да с 
ју осовине, а одлијећу наплаци и коњске плоче.</p> <p>Ал’ да се удари путем на Јаругу, морали с 
S} Ал’ кад га забоде у неку крчевину, а плуг пуче на двије поле, као да је од леда.{S} Псује Је 
} Један пут довуче Јеротије американски плуг и стаде се хвалити како га је учитељ научио.{S} Ал 
труди се да позна ко је.{S} У један пут пљесну рукама:</p> <p>— Мара!</p> <p>— Мара! — гракнусм 
а, али му се језик завезао, и само гута пљувачку.{S} И Аксентије са Станојем покуњио се, па се  
есковница, за мал’, вели, што није у њу пљунуо.{S} Послије, каже, све код тог професора, нудили 
егова?{S} Па да га не бијем! — Па опет: пљус!</p> <p>— Гори си од те марве! — рече учитељ.</p>  
о пламен, а варнице полетјеше небу, али пљусак освајаше.{S} Пред зору се још само слабо пушаше, 
он, вели, и не гледа <pb n="121" /> већ пљуцка поред себе.{S} Кад случајно обрне очи, а на пато 
кола замакоше, поп обриса очи и погледа по народу.{S} Махну слабо главом, као да рекне »с богом 
а му каже. — Поп издиже главу и погледа по свјема:</p> <p>— Је ли оно тешко селу?</p> <p>— Не д 
тељ, заносила нас је све.{S} А она хода по пољу.{S} Замишљена је — али јој је јасно лице.{S} Ни 
 у собу и отвори књигу.</p> <p>Или хода по пољу.{S} Запјева славуј поистиха, па крепко, милости 
 под која је подметнуто на четири краја по пет-шест цигаља.{S} На ногама му панталоне, а горе с 
 <p>Ми се склонисмо, а као да нас пушка по сред срца удари.{S} Она корачи један пут, па паде на 
олазак мутљају се жене из цијелога села по поповој кући.{S} Ту је камара сирчева, колача од пек 
и пут с нама.{S} Ћерета и прича шта има по свијету, па онда скочи; само што рекне: — Треба ради 
обар кочијаш по доктора, а добар катана по владику!</p> <p>Двоја троја кола у највећем трку пол 
м људима, — рече поп.</p> <p>Жене једна по једна њега у руку, па као гуске једна за другом на к 
ена греда више врата тресну и лупи попа по потиљку.{S} Он паде ничице и прсима на земљу, а икон 
акојака цвијећа; нова шареница прострта по постељи.{S} И само се још нестрпљиво ишчекиваше мио  
 она га слуша, слуша, и поглед јој лута по зраку.{S} Онда у један пут тресне ножицом и уздигне  
се дијете код толиког свог имања потуца по туђим кућама.</p> <p>Поп поцрвење кад чу ријеч имање 
ладике.</p> <p>Онда владика поче једног по једног питати како се зове, одакле је, каква му је н 
, да води душу села из села.</p> <p>Кад по други пут оде, пође све по старом.{S} На ново је тре 
.</p> <p>Кад по други пут оде, пође све по старом.{S} На ново је требало чекати годину дана, и  
реди од тавана.{S} Греда с праском паде по сред собе између двије скамије, варнице посукташе, а 
амени.</p> <p>— Пошљи — вели она — брже по Иконију Маркову.</p> <p>Поп разбуди Мића, који у ско 
о брише очи и тек постарији људи што је по штогод припитају, а млађима се чисто везао језик.{S} 
ајстарији у цијелом округу, те да му је по томе спадала нека особита почаст и задатак при поздр 
лијеко из ћасе.{S} Поп хода као и прије по селу, али је расијан и све се труди да сакрије радос 
радим јако с њоме.{S} Дијете ваља да се по мало учи кућевном реду и послу.{S} Шта ће</p> <p>— в 
кри очи рукама, а црна јој коса расу се по земљи.</p> <p>Поп се уздрхта, а сузе му ударише.{S}  
Кад га опет вратише у кућу, Мићо изнесе по ново ракију.{S} Прву чашу даде куму Нинку.{S} Он узе 
 српски цар Лазар.</p> <p>Ту њене очице по ново потражише слику Лазареву.</p> <p>— Лијепо, сине 
азва.</p> <p>Поп приђе кревету и пипаше по њему, да пробуди Мару, али кревет бјеше празан.</p>  
а, и тако је сад вријеме дошло, да ће и по селима почети, па је гриота да дијете задоцни.{S} Не 
а изброја два дуката у злату и четири и по у сребру и крајцарама; веза новце у мараму, па даде  
аво.</p> <p>Код куће је живио скромно и по старински.{S} Попадија га љуби у руку кад пође у сел 
чегу има у једном рупцу завезано шест и по дуката, чиме сте је ви даривали, кад се родила.{S} И 
Аксентије Смиљанић а за њима сви остали по реду и старјешинству, и сваки дарива дијете.{S} Кад  
одарио здрављем.{S} Али кад поша намири по нашем рачуну тако педесет и пет година, почне нешто  
ајзад и туга малакше; легну њени таласи по срцу и уморну површину дотиче само још писмо од мило 
 да јој прича које шта.{S} Послије трчи по авлији, ваби кокоши, гледа како Мићо изгрће жар из п 
какав тежи случај у судници, одмах трчи по попа, и он то од часа намири, да је сваком право.</p 
е силно и ноћу често устаје.{S} Иде сам по дворишту а све прислушкује код капка.{S} Али поши ка 
и овамо и онамо.{S} Узе га бости чиодом по ногама и све до појаса, а све пита:</p> <p>— Боли ли 
 стране и не видећи попа, маче сјекиром по довратку.{S} Поп преко прага, а пламена греда више в 
знајући шта ради, стаде лупати сјекиром по једној греди од тавана.{S} Греда с праском паде по с 
Жене покрише очи, људи чепркају палицом по прашини и гледају на другу страну у плот.</p> <p>Нас 
ма од ње нема.{S} Једно вече, трећи дан по Петрову дне, враћају се људи с рада, па стоје пред с 
, сви га знате, ваљан хришћанин и један по један газда у селу.</p> <p>Али владици збиља омилио  
оба до сад шест година.{S} Ја сам лутао по свијету, док ме наш рат не позва кући.{S} При свршет 
лије ручка, веле, разиђе се свијет мало по мало, само осташе попови код владике.</p> <p>Онда вл 
 села.{S} Кад се опет примакосмо, чусмо по ново пушке у нашем селу, и видјесмо како се црвени н 
од оца, а пође у школу.</p> <p>На једно по године послије тога, напрасно се разбоље поп, заковр 
у, то нико не зна.{S} Тек послије једно по сахата врати се он, и истом ступи на авлиска врата,  
а гробу.{S} Сједили смо може бити једно по сахата.{S} Мићо изнио ракије у бардаку, па служи вин 
 а и који су даље сједили.{S} Још једно по сахата а авлија бјеше пуна људи, а пред кућом више о 
е као крпа и разрогачи очи; — Шта се то по богу толико учи?</p> <p>— Науке, — рече владика.</p> 
лик дјететов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њеним обрашчићима.{S} И там 
.{S} И поп стоји, а бијела му брада час по заигра.</p> <p>— Ја — вели, — браћо, остах тако сам  
развучена, а на бијелим трепавицама час по виси капљица, којом душа роси, кад јој се мркне и ка 
н неће осрамотити!</p> <p>Поп га је час по прекидао: «А Мара?» или: «А она шта каже?» а Нинко н 
равице гдје је била школа сукне још час по пламен, а варнице полетјеше небу, али пљусак освајаш 
 дохватило; а у школи се свијетли као у по дана.{S} У један пут загрмје попов глас:</p> <p>— Ик 
купљеном народу:</p> <p>— Добар кочијаш по доктора, а добар катана по владику!</p> <p>Двоја тро 
ио у војску.{S} Кад јуче идосмо у варош по требовање, а наш комисар донесе новине, па нам прочи 
маћица прије два мјесеца <pb n="100" /> побабила.{S} Дајте мени дијете и Иконију, док је оно јо 
а кад га убише Турци, ја остах сироче и побјегох у ово село, гдје ме послије власт запопи.</p>  
ије Смиљанић позна га у мраку:</p> <p>— Побјеже! — рече он.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Учитељ!</p> < 
чавши њему. .</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Побјеже учитељ!</p> <p>— Без трага му глава!{S} Шта диж 
и!...{S} Сви те чекамо... — рече поп па побјеже из собе.</p> <pb n="119" /> <p>Послије је ушла  
као плот који је посрнуо.{S} Лице му је поблиједо ал’ не мршаво, а велике смеђе очи до пола <pb 
 се раставио, а кога сам опојао није се повампирио.</p> <p>Поп Митар повуче нашег попа за манти 
бе, — рече Иконија. — Знам ја, ти си се поварошанчила.{S} Волиш ти бијелу каву!</p> <p>У то дођ 
ам из пиштоља:</p> <p>— У помоћ, браћо, поведе се робље!</p> <p>Поп се пробуди, па уплашен потр 
кућевном послу.{S} Већ је поп мислио да поведе ријеч о томе с народом, али <pb n="109" /> се оп 
од које је Мара, у Беч, па хоће и њу да поведе.{S} Владичина је воља да дијете, прије него се с 
хтједох рећи: с Маром, али ме сам језик поведе, те рекох: — шта је, бога ти, с Павлом Ђерићем?< 
простој дашчари.{S} У њој је била једна повелика соба за дјецу, једна мала за учитеља и једна к 
шта.{S} Не поздрави се он ни с ким, већ поводећи се уђе у собу гдје је дијете било.{S} Рече жен 
ти кућу и са те стране, те му запријечи повратак.{S} Дим се сави.{S} Народ вришти и сипа воду,  
 година, почне нешто удити, свако јутро повраћа, а послије неколико мјесеци и ноге јој почеше о 
кше; легну њени таласи по срцу и уморну површину дотиче само још писмо од милога, као ластино к 
? — рече Иконија.</p> <p>Мара још дубље повуче пару:</p> <p>— Ништа! — рече, а поглед јој упрт  
ао није се повампирио.</p> <p>Поп Митар повуче нашег попа за мантију.{S} Владика се слатко насм 
, колача од пекмеза и тијеста, лепиња и погача, лонаца с кајмаком, живих и пржених пилића, паст 
комисар донесе новине, па нам прочита: »Погинули при освајању шанца на Горици 29 декембра 1877  
дје су Срби изгубили царство, и гдје је погинуо српски цар Лазар.</p> <p>Ту њене очице по ново  
<p>— Није, он жив, — рече Мара. — Он је погинуо на Косову.</p> <p>— А шта је то Косово?</p> <p> 
 повуче пару:</p> <p>— Ништа! — рече, а поглед јој упрт у даљину. .— Како је све дивно, пуно жи 
 Пред њима стоји једна женска.{S} Упрла поглед у светога Саву, онога истог, који је и у старој  
један господин човјек.{S} Чудан мало на поглед.{S} На глави му широк сламњи шешир с црвеном тра 
ао опијело.{S} А она га слуша, слуша, и поглед јој лута по зраку.{S} Онда у један пут тресне но 
назад.{S} Исправи се, па са стране баци поглед на попа, још већма зачкиљи, а бора на челу као д 
о: једним крајем уста и једним оком.{S} Погледа ковача још један пут, не рече му ништа.{S} Само 
/p> <p>Иконија јој завири у очи па онда погледа на страну, куда Марине очи бјеху управљене:</p> 
ци што су је дали у школу, а поп кад је погледа уздиже очи к небу, и кад год је ко хвали, а њем 
Кад већ кола замакоше, поп обриса очи и погледа по народу.{S} Махну слабо главом, као да рекне  
и, шта да му каже. — Поп издиже главу и погледа по свјема:</p> <p>— Је ли оно тешко селу?</p> < 
а главу нешто искриви на десну страну и погледа у небо.</p> <p>— Природу! — рече он замишљено.  
свијем му се затвори, а онијем другијем погледа кмета најприје у опанке, па онда у капу.</p> <p 
д попусте, она је при себи.{S} Стидљиво погледа попа, а на лицу јој се види некаква страшљива с 
 спава.</p> <pb n="118" /> <p>Кум Нинко погледа у сунце које се помоли.</p> <p>— Осваја дан — р 
S} У даљини опазисмо нека кола.{S} Кмет погледа на ону страну, зачкиљи очима и труди се да позн 
т разабра се поп.</p> <pb n="143" /> <p>Погледа око себе:</p> <p>— Гдје је икона?</p> <p>Ми му  
ма њих четворицу, а они покуњили главе, погледају се испод очију и хоће већ да се љубе пред нар 
ас:</p> <p>— Икона!{S} Икона!</p> <p>Ми погледасмо кроз прозор, а свети Сава гледа оним истим м 
ћи.{S} Напредује дијете да ти је милина погледати.{S} Жене се надмећу понудама и поклонима.{S}  
ју се и они, који се прије не хтјеше ни погледати, и кмет истави колац, којим је био подупро вр 
 стала на врата, па гледа неким широким погледом.{S} Дубок јој је дах, а чудно јој нешто у груд 
ава гледа оним истим мрачним и озбиљним погледом на нас све.</p> <p>Поп полетје на један прозор 
 додир.{S} И учитељ чим види попа, а он погне главу, намргоди се још јаче, игра се прутићем и п 
ј.{S} Прозори закићени липовим гранама, под гредице подвучени струкови босиљка.{S} На пећи свак 
ту, који је начињен од кухинских врата, под која је подметнуто на четири краја по пет-шест цига 
дје народни новци, а кључ је на трпези, под плаштаницом — зна Мићо!{S} Унутра има хиљаду и сто  
у, у сред кога сједи мало кукаст нос, а под њиме малени густи брчићи, које је он на обје стране 
 безбрижну савјест како спава.{S} Стаде под икону и помоли се богу, па одважно приђе кревету.{S 
та сам ја згријешио Богу, да ми не дате под моје старе дане живјети?{S} Како ћу — вели — поћи н 
дјецом научити читати и писати, па неће под своју старост молити другога да јој чита писма.{S}  
из пиштоља, и запаљена се сукија устави под школском стрехом, а у врапчијем гнијезду.</p> <p>Ко 
д ње да дочекаш; да те утјеши и подвори под твоју старост, да се дичиш и поносиш њоме, како се  
, па навали читати.</p> <p>Сјела једном под орах.{S} Плете, а књигу метнула преда се у крило; н 
 су на крајевима растресени и шири него под самим ноздрвама.{S} Доња му је усна мало висила, а  
испео на кола, па ногом потурује сијено под сједишта.{S} Поп изађе на <pb n="117" /> капију, у  
 изнесе Марин ковчег и тури га у сијено под предње сједиште.{S} Поп пољуби Мару:</p> <p>— Пођи  
 марва.</p> <p>Сједе поп с Маром за сто под орахом.{S} Иконија донесе бијелу каву.</p> <p>Поп н 
ладика.</p> <p>Поп с муком подвуче руку под икону и метну је на срце:</p> <p>— Овдје!</p> <p>До 
то шапуташе.{S} Послије јој потури руку под уста.{S} Она је дохвати објеручке и обли сузама.{S} 
ђе у собу гдје је дијете било и тури му под главу дукат.{S} За њим кмет, за кметом Аксентије См 
 убрусе.</p> <p>Жене посједају на клупу под орах, милују Мару и плачу, а она уплашено иде из кр 
арац Матија Ђенадић, који је, веле, још под Милошем ратовао.</p> <p>— У помоћ! — викну Павао по 
 црквене свиње!{S} Тјерај у обор, па им подај кукуруза.{S} А кмета поздрави нек’ закаже селу да 
на откосу више ње стоји млад човјек.{S} Подбочио се на косиште и тражи очима попову кућу.{S} Ил 
вуљага ћуче њену страшну пјесму.{S} Пси подвију реп, па завијају, а уморан сељак прене иза сна, 
радост од ње да дочекаш; да те утјеши и подвори под твоју старост, да се дичиш и поносиш њоме,  
оли? — рече владика.</p> <p>Поп с муком подвуче руку под икону и метну је на срце:</p> <p>— Овд 
и закићени липовим гранама, под гредице подвучени струкови босиљка.{S} На пећи свакојака цвијећ 
чима му нешто страшно, да те свега језа подиђе.{S} Било нас је, који смо мислили да је помјерио 
не, свете и поучљиве ријечи, да те језа подиђе.{S} Црква је служила сваки дан, а недјељом је би 
ер прве недјеље послије тога, истом поп подијели нафору, а једне каруце рррр! па стадоше пред ц 
 мрко гледа у дашчару гдје је школа.{S} Подилази му крв на очи; оне су влажне и лице гори као у 
дијете дошло ван себе; некаква му ватра подишла обрашчиће, и кад што проговори, то је као у нек 
 улицу и уђе у цркву.</p> <p>Али његова подјела имања оста.{S} И народ и дан данас зове ону лив 
удски зној.{S} Прозори су били хартијом подлијепљени.{S} На зиду је висила једна стара дрвена и 
асти, а испод трапа гдје хвата можданик подметнуо двије старе коњске плоче, да се мало гигају к 
начињен од кухинских врата, под која је подметнуто на четири краја по пет-шест цигаља.{S} На но 
па у руку и честитају.{S} А он се чисто подмладио.{S} Благосиља све редом, а Мићу заповједио да 
ead>III</head> <p>Бјеше недјеља послије подне.{S} Народ се искупио код записа.{S} Изнијели једа 
блејимо за њом.</p> <p>Или дође послије подне, кад се поп наслонио на шареницу, па га гледа, на 
и?{S} Бог зна би ли он то могао икако и поднијети?</p> <p>Ту они говорише које о чем, а највише 
овим капиталистима експлоатише сељака — подржава га све јаче у глупости — а сам ништа не <pb n= 
дати, и кмет истави колац, којим је био подупро врата од буваре. — Говори народ о поповим ријеч 
!{S} Имали смо и школу, али она је била подчињена значаја, као што је ћата у судници.{S} Она је 
а из села.</p> <p>Кад по други пут оде, пође све по старом.{S} На ново је требало чекати годину 
"106" /> <p>И тако Мара оста код оца, а пође у школу.</p> <p>На једно по године послије тога, н 
у дана у школи «на приват».{S} Тако она пође учити и четврти разред.{S} Већ је зову сељаци да п 
еко греде, која се пушаше на патосу, па пође вратима.</p> <pb n="142" /> <p>— Воду на врата!{S} 
ити а са траве роса дизати, уста поп па пође у кућу.{S} Сви умукоше, нико ни ухом да макне, поп 
арински.{S} Попадија га љуби у руку кад пође у село или кад се врати кући.{S} Сва им је послуга 
 сједиште.{S} Поп пољуби Мару:</p> <p>— Пођи с богом, Маро!{S} Нека ти је он у помоћи!</p> <p>О 
ом, а у врапчијем гнијезду.</p> <p>Кола пођоше још брже.{S} Из сусједне авлије испаде с малом п 
Таки мени и требају!</p> <p>Кад послије пођоше, а поп Митар скочи на нашег попа:</p> <p>— Како  
у кочијашу:</p> <p>— Ошини!</p> <p>Коњи пођоше.{S} Поп пристаде уз кола и загрли се у ходу с ку 
ије изађоше једна кола, па готово трком пођоше улицом.</p> <p>Павао опали из пиштоља, и запаљен 
— рече владика. — Да бог да још дуго да поживиш! — А бога ти, оче — не прими за зло, — гдје си  
аскорак, презријева жито, а он још није пожњео.</p> <p>»А што ти, Стјепане, не жањеш?«</p> <p>— 
сам лутао по свијету, док ме наш рат не позва кући.{S} При свршетку добијем заповијест да идем  
, гдје ће ме сјутра прексјутра свевишњи позвати, како му смијем стати пред лице - и дати рачуна 
 обор, па им подај кукуруза.{S} А кмета поздрави нек’ закаже селу да пази на те свиње; јер ако  
а врата, а дијете у соби запишта.{S} Не поздрави се он ни с ким, већ поводећи се уђе у собу гдј 
опа у руку:</p> <p>— Хајдете -— вели, — поздравио вас господин владика, да идете на ручак.</p>  
уби, па с Глувићем оде његовој кући.{S} Поздравише се и остали сељаци с попом па одоше, а он ос 
 па је љуби у чело, а нама иду сузе.{S} Поздравља се она с нама — каква је, једва да је познаш! 
 народом.{S} А послије службе: цмок!{S} Поздрављају се и они, који се прије не хтјеше ни поглед 
адала нека особита почаст и задатак при поздрављању новога владике.{S} Народ одлучи да попу за  
м небеским!{S} Пошљедњи вам пут кажем и позивам да се оставите пасјалука и несрећне работе.{S}  
ону страну, зачкиљи очима и труди се да позна ко је.{S} У један пут пљесну рукама:</p> <p>— Мар 
ше на ногама.</p> <p>Аксентије Смиљанић позна га у мраку:</p> <p>— Побјеже! — рече он.</p> <p>— 
који је и у старој школи стајао.</p> <p>Познао сам је.</p> <p>У мају 1879.</p> </div> </body> < 
ан писак тужно плива зраком.{S} Није то позната пјесма, није ни игра — ко ће га знати шта је то 
а се она с нама — каква је, једва да је познаш!{S} А кад коме од нас момака пружи руку, а он са 
у цркви пред цијелим народом изобличи и позове на покајање.{S} Није се никад десило да му се не 
1" /> стражњу осовину и сједе на њу, па поиздалека окренув се учитељу викну: — Упамтиде ти, учи 
 <p>Или хода по пољу.{S} Запјева славуј поистиха, па крепко, милостивно и ситно, весело као сва 
> <p>У један пут попадија се дохвати за појас, па врисну и сва поцрвење.{S} Поп се окамени.</p> 
 Узе га бости чиодом по ногама и све до појаса, а све пита:</p> <p>— Боли ли те?{S} Осјећаш ли  
залуд!{S} Она отвори још једном очи.{S} Показа својом <pb n="98" /> жутом руком на дијете покра 
p> <p>— Служи овоме! — рече он, а очима показа на светога Саву, који му је лежао на прсима.</p> 
— Који је оно светац? — рече он њој, па показа прстом на једну икону на зиду.</p> <p>— Цар Лаза 
рише.</p> <pb n="145" /> <p>На прагу се показа Мара, блиједа као смрт, убијена кишом и временом 
азасмо.</p> <p>— Метните ми овдје! — Он показа руком на прси, и ми му положисмо икону.</p> <p>В 
е:</p> <p>— Гдје је икона?</p> <p>Ми му показасмо.</p> <p>— Метните ми овдје! — Он показа руком 
у ништа — рече он оштро, а врх оне боре показаше се још двије преко ње, — води ме!</p> <p>Кмет  
се онај божји анђео одрече њега и врати покајан попу, учитељ веле, оде у Биоград и ожени се нек 
ед цијелим народом изобличи и позове на покајање.{S} Није се никад десило да му се не послушају 
смо му уљем изгорјело мјесто на леђима, поквасисмо кошуљу оцтом, па му је навукосмо и положисмо 
ту књигу па читај код куће!</p> <p>— На поклон? — рече Мара изненађена.</p> <p>— На поклон!</p> 
он? — рече Мара изненађена.</p> <p>— На поклон!</p> <p>Бјеше то једна велика пјесмарица сва у з 
ажипут у књигу, па је метну у крило.{S} Поклони се мало пут попа, па оста сједећи на кревету.</ 
аст и поштење! — ту учитељ скиде капу и поклони се кум-Нинку. — А ја мислим и кажем да се дијет 
огледати.{S} Жене се надмећу понудама и поклонима.{S} Није јој била још ни година дана, а већ ј 
е и одржи ме здрава, докле си ми живота поклонио!» И бог га је заједно с пошом одарио здрављем. 
замишљено. — Да! тој сам се мисли и сам поклонио!{S} Велика је то књига!{S} Ко њу чита, тај се  
ебе, ако ћете ме сву исјећи.{S} Мене је покојна заклела да га чувам и пазим.</p> <p>— Да узмемо 
="125" /> им у тврдо обећао.{S} Сиромах покојни учитељ, чисто нам је... баш се човјек гријеши!. 
 паде лицем на кревет, гдје је јуче још покојница лежала и горко зарида.{S} Сузе спирају црне м 
p>У тај пар цио један крај шљемена паде покрај прозора и дохвати кућу и са те стране, те му зап 
јом <pb n="98" /> жутом руком на дијете покрај себе, дохвати онда попову руку и пољуби је; прош 
 пут, па паде на кољена.{S} Саже главу, покри очи рукама, а црна јој коса расу се по земљи.</p> 
 усне на увелу попову руку.</p> <p>Жене покрише очи, људи чепркају палицом по прашини и гледају 
вио да му кажем да сам и једног турчина покрстио <pb n="111" /> и ено га, сви га знате, ваљан х 
арод и тражи очима њих четворицу, а они покуњили главе, погледају се испод очију и хоће већ да  
та пљувачку.{S} И Аксентије са Станојем покуњио се, па се само примакоше постељи.</p> <p>— Приј 
и сам већ с владиком о томе говорио.{S} Покуњисмо се, па ћутасмо.</p> <p>Претурисмо још годину- 
ачељу.{S} Брзо устаде.{S} Лијевом руком покупи хаљину, десном смаче шешир с главе, дохвати се з 
а будем учитељ!...{S} Овдје су сви моји покушаји јалово испали.{S} Народ је глуп и затуцан!{S}  
до ал’ не мршаво, а велике смеђе очи до пола <pb n="126" /> затворене, жмире и увијек гледају н 
 је још с два три капиталиста притиснуо пола села, а све благочастивим намјештањем.{S} Он с ови 
Силне се припреме чине.</p> <p>Дан пред полазак мутљају се жене из цијелога села по поповој кућ 
оворити, јер се не враћа с пута на који полазим.{S} Не дај боже смртна случаја, или какве задје 
трашке изађе из собе.</p> <p>Одатле оде полако кући.{S} Сељацима не рече ништа.{S} Сам се даде  
 и мргодан оде.</p> <p>Један пут иде он полако поред ковачнице.{S} Ковач је нешто теретно радио 
е у неку крчевину, а плуг пуче на двије поле, као да је од леда.{S} Псује Јеротије што му на ус 
обасјало јутрење сунце, те се цакли као полелеј у варошкој цркви.{S} На букви кликће дјетлић, а 
збиљним погледом на нас све.</p> <p>Поп полетје на један прозор.{S} Двојица га дохватише за миш 
кола сукне још час по пламен, а варнице полетјеше небу, али пљусак освајаше.{S} Пред зору се јо 
/p> <p>Двоја троја кола у највећем трку полетјеше, а Војин Арнаутовић забоде своме бијелцу остр 
саму зору, и изиђе у авлију.{S} Мара му поли да се умије, и старац, и ако ислабио, ипак сталним 
а кад их упре у попа, њему је као да га полијева неким животворним балсамом.</p> <p>— Гледала с 
ом црква, рекох вам, пуна пунцата, па и половину порте притиснуо народ.{S} А поп још кад хоће ш 
стави им врхове, па тако склопљене руке положи на сто.{S} Заврати се мало на клупицу, а главу н 
исмо кошуљу оцтом, па му је навукосмо и положисмо га у кревет.{S} Он се није разбирао.{S} Кмет  
дје! — Он показа руком на прси, и ми му положисмо икону.</p> <p>Владика приђе на прстима, а очи 
 више не види.{S} И само још што сан из поломљене парчади ствара нејасне слике.</p> </div> <div 
</p> <p>— Шта велиш, куме? — рече Нинко полу.</p> <p>— Нијесам — вели поп — никад на то мислио. 
/p> <p>Једном у сумрак угледа он новога пољака Луку; ухватио нечије свиње па гони у обор.</p> < 
ревет бјеше празан.</p> <p>Он истрча на поље.{S} Већ се бјеше прикупило нешто сељака.{S} Некака 
гову кућу сташе кола, устаде и изађе на поље.</p> <p>Пред кућом, кум Нинко попушта штрањге коњи 
 доба ван себе лежао у колима, скочи на поље као момак од двадесет година.{S} У очима му нешто  
ешто, и час прије гледам да загребем на поље.</p> <p>Учитељ је био један кројач, који је страда 
 А шта је то Косово?</p> <p>— Косово је поље гдје су Срби изгубили царство, и гдје је погинуо с 
ва... ја сам.</p> <p>У тај пар чу се на пољу врисак и врата се нагло отворише.</p> <pb n="145"  
 нико не дира ни зановета, а владици на пољу рече:</p> <p>— Не може ништа бити.{S} Пукла му је  
, заносила нас је све.{S} А она хода по пољу.{S} Замишљена је — али јој је јасно лице.{S} Није  
собу и отвори књигу.</p> <p>Или хода по пољу.{S} Запјева славуј поистиха, па крепко, милостивно 
осади поред ње и пришапта јој:</p> <p>— Пољуби бабу још један пут и кажи: благослови ме!</p> <p 
 је узе на руку и понесе је попу, да је пољуби, па с Глувићем оде његовој кући.{S} Поздравише с 
рашчићима.{S} И таман се поп наже да је пољуби, а дијете у сну махну руком, окрете се на другу  
покрај себе, дохвати онда попову руку и пољуби је; прошапта: »Благослови ме... и опрости!« Посл 
га у сијено под предње сједиште.{S} Поп пољуби Мару:</p> <p>— Пођи с богом, Маро!{S} Нека ти је 
 му, мене изабра.</p> <p>Поп се три пут пољуби с њиме.{S} Онда понијеше дијете у цркву, и она с 
о ни руке, него се с њиме, вели, у лице пољубио.</p> <p>Мара одмах потрча па владику у руку, а  
ају свете ријечи.{S} Један пут уђе нека помама у људе да разграђују туђе градине и да упуштају  
у на кола и трче изван села.{S} Кмет се помамио:</p> <p>— Живог или мртвог! — дере се он, — жив 
!{S} Али шта ћемо?{S} Попу не смијеш ни поменути да устане око владике, не би ли је он како ист 
n="112" /> <p>Кад чича изађе, а владика помилова Мару па рече:</p> <p>— Овога чику, ћери, не мо 
в је — наш је!{S} Не бих га ја овдје ни помињао, да и он није имао удјела у Маријином отхрањива 
раскршћу, кад угледа попа у оној помпи, помисли да је владика, па ободе коња на муштулук.</p> < 
} Да је у тај пар Иконија провирила, би помислила да гледа светитељске слике.{S} Наднијело се у 
м.</p> <p>— Је ли овдје кмет?</p> <p>Ми помислисмо да је нов ћата, па поустајасмо.{S} Кмет скоч 
је имао пандура, али нико није могао ни помислити да не послуша попа, а он опет са своје стране 
{S} Било нас је, који смо мислили да је помјерио памећу.</p> <p>— Воду! — дрекну он.</p> <p>Рек 
двора, да је владика изишао до врата, и помогао попу да сиђе с кола, па му није дао ни руке, не 
 лежи и чита некакву купусару.</p> <p>— Помози бог! — рече поп.</p> <p>Учитељ занесе објема ног 
/> <p>Кум Нинко погледа у сунце које се помоли.</p> <p>— Осваја дан — рече, — ја велим у име бо 
авјест како спава.{S} Стаде под икону и помоли се богу, па одважно приђе кревету.{S} Метну дјет 
ле, још под Милошем ратовао.</p> <p>— У помоћ! — викну Павао потрчавши њему. .</p> <p>— Шта је? 
тија опали и сам из пиштоља:</p> <p>— У помоћ, браћо, поведе се робље!</p> <p>Поп се пробуди, п 
 Пођи с богом, Маро!{S} Нека ти је он у помоћи!</p> <p>Онда сви редом почеше љубити дијете и на 
јао на раскршћу, кад угледа попа у оној помпи, помисли да је владика, па ободе коња на муштулук 
наслоњен Павао Ђерић и као соко гледа у помрчину.</p> <p>У тај пар из школске авлије изађоше је 
, гдје мисли да му је жена и дијете, па понавља: »Слава теби, Господе!«</p> <p>Али једно вече,  
а још замишљенија.{S} Чудновато се поче понашати.</p> <p>Сједи неки пут с нама.{S} Ћерета и при 
овор да кум Нинко вози Мару у Биоград и понесе владичино писмо куд треба.{S} Поп не може од црк 
 Маријино!</p> <p>Онда је узе на руку и понесе је попу, да је пољуби, па с Глувићем оде његовој 
 почеше љубити дијете и најзад је Нинко понесе, као да су јој двије године.{S} Рече јој да се п 
p>Поп се три пут пољуби с њиме.{S} Онда понијеше дијете у цркву, и она се напуни народа.</p> <p 
иш и поносиш њоме, како се народ дичи и поноси <pb n="101" /> тобом, а све у здрављу и весељу з 
одвори под твоју старост, да се дичиш и поносиш њоме, како се народ дичи и поноси <pb n="101" / 
је милина погледати.{S} Жене се надмећу понудама и поклонима.{S} Није јој била још ни година да 
јету! — Па гурај дјетету колаче и друге понуде у руке и у уста.</p> <p>А на њој слаба промјена. 
, а послије — народно је и било.</p> <p>Поодавно је већ како поп не може да махне косом ни да з 
преко главе.{S} Кад је требало да дође, поп доби писмо да ове године о распусту иде госпођа, ко 
{S} Сви умукоше, нико ни ухом да макне, поп уђе у собу.</p> <p>Дуго гледа мирну и безбрижну сав 
одваја очију.{S} Кад већ кола замакоше, поп обриса очи и погледа по народу.{S} Махну слабо глав 
мао цркву, село и попадију.{S} То јест: поп је служио цркву, управљао селом и живио с попадијом 
 и понесе владичино писмо куд треба.{S} Поп не може од цркве а и од старости.{S} А гдје би њега 
устала она, стала на врата па гледа.{S} Поп је већ давно био у градини, и сваки час се враћа, д 
ало је цркву, а црква је имала попа.{S} Поп је опет имао цркву, село и попадију.{S} То јест: по 
 ногом потурује сијено под сједишта.{S} Поп изађе на <pb n="117" /> капију, у селу је још све б 
.</p> <p>Радоје опали из двоцијевке.{S} Поп гологлав потрча пред кола, која се уставише, рашири 
 за појас, па врисну и сва поцрвење.{S} Поп се окамени.</p> <p>— Пошљи — вели она — брже по Ико 
 у постељи, па срче млијеко из ћасе.{S} Поп хода као и прије по селу, али је расијан и све се т 
ури га у сијено под предње сједиште.{S} Поп пољуби Мару:</p> <p>— Пођи с богом, Маро!{S} Нека т 
</p> <p>— Ошини!</p> <p>Коњи пођоше.{S} Поп пристаде уз кола и загрли се у ходу с кум-Нинком, п 
ведосмо поповој <pb n="133" /> кући.{S} Поп од радости ни говори ни ромори, само брише очи и те 
али гласа готово никаквог није имао.{S} Поп га је често дотјеривао, али се за нашег доброг учит 
ећи попа, маче сјекиром по довратку.{S} Поп преко прага, а пламена греда више врата тресну и лу 
не, како да га тјеши, шта да му каже. — Поп издиже главу и погледа по свјема:</p> <p>— Је ли он 
ј се навршила година и девет мјесеца, а поп, у договору са селом, дозида уз кућу још једну собу 
и требају!</p> <p>Кад послије пођоше, а поп Митар скочи на нашег попа:</p> <p>— Како ти да гово 
 је пала роса, већ се и исток румени, а поп још не заспа.{S} И кад чу гдје пред његову кућу ста 
</p> <p>Већ окретоше Зебићевим шором, а поп и за њим сав народ не миче се с мјеста и не одваја  
вијао, Мићо црквењак на пијацу носио, а поп новце чувао. — А шта ће њима двома добро?{S} Ни куч 
е кају сељаци што су је дали у школу, а поп кад је погледа уздиже очи к небу, и кад год је ко х 
јечи проговорио.{S} Кад би у недјељу, а поп га чека да држи пијевницу.{S} Јес’, ал’ учитеља нем 
атвор и предложио да се купи катанац, а поп једне надјеље стаде пред олтар па отпоче проповијед 
 и половину порте притиснуо народ.{S} А поп још кад хоће што важно да бесједи <pb n="94" /> пор 
ли.{S} Нарочито га је то црнило, што га поп ама ни у уста не узима.</p> <p>Нико се није с њим д 
коњи као хале!{S} Скида народ капе куда поп прође, а свакоме пуно срце.{S} Није шала, наш поп!{ 
оче пушити а са траве роса дизати, уста поп па пође у кућу.{S} Сви умукоше, нико ни ухом да мак 
цнули, па само кашљуцају.</p> <p>Поћута поп и одмори се, па онда устежући се настави:</p> <p>—  
, и дотјеривао што је боље умио.{S} Кад поп сједе у кола пред нашом црквом, причекаше га дванае 
 са срца.</p> <pb n="108" /> <p>Али кад поп скиде бригу с врата, и бољка умину.{S} Пред ноћ ист 
е учитељ рече да је марва.</p> <p>Сједе поп с Маром за сто под орахом.{S} Иконија донесе бијелу 
ладика, да идете на ручак.</p> <p>Сједе поп у кола, па још и Мару узе са собом.{S} Гигају се, б 
ишу, а у чаши нестаје ракије.{S} Шта је поп радио сам на гробу, то нико не зна.{S} Тек послије  
а за што он тако чини?{S} Ко зна шта је поп о њему мислио?</p> <p>И тако се учитељ осами.{S} У  
ичи му да је сам владика!</p> <p>Кад је поп стигао у варош, прича Јанко Радуловић, код кога ми  
еба ни око тога да се задржавам како је поп на врат на нос спремио кола за Биоград и с тим писм 
Велика је служба била тај дан, дивно је поп пјевао.{S} А послије службе весеље на све стране.</ 
 ће нам Мара доћи за учитеља.{S} Већ је поп с неколико старијих људи ишао због тога и владици,  
хита учити се кућевном послу.{S} Већ је поп мислио да поведе ријеч о томе с народом, али <pb n= 
одине послије тога, напрасно се разбоље поп, заковрну од један пут, и већ му се чини да неће ни 
уђоше у собу, на нашу радост разабра се поп.</p> <pb n="143" /> <p>Погледа око себе:</p> <p>— Г 
.</p> <p>Или дође послије подне, кад се поп наслонио на шареницу, па га гледа, нагне се према њ 
читеља нема!{S} Послије службе дигне се поп, да види да учитељ није што болестан.{S} Кад уђе у  
е почеше равномјерно дизати, исправи се поп у постељи.{S} Собу је освјетљивало кандило, које је 
уши на њеним обрашчићима.{S} И таман се поп наже да је пољуби, а дијете у сну махну руком, окре 
год?</p> <p>— Да се исповједим! —~ рече поп.</p> <p>Владика се забезекну:</p> <p>-— А какав теб 
дика. .</p> <p>— Божја, па моја! — рече поп.</p> <p>— Да је жива и здрава! — рече владика, милу 
у купусару.</p> <p>— Помози бог! — рече поп.</p> <p>Учитељ занесе објема ногама као рукуницама, 
ећи на пут.</p> <p>— Не дао бог! — рече поп грцајући. — Па шта да радим?{S} Научи ме!</p> <p>—  
 — рече доктор.</p> <p>-— Овдје! — рече поп и метну руку опет на срце.</p> <p>Доктор нареди да  
аучити.</p> <p>— Хвала ти, куме! — рече поп. — Тако сам некако и сам мислио.{S} Сјутра ћемо се  
жи руку.</p> <p>— Жив био, сине! — рече поп.</p> <p>Ал’ господин дохвати кутију са жигицама кој 
 викнуше сељаци.</p> <p>— Добро! — рече поп. — Али дјетету треба сиса.</p> <p>Станоје Глувић ст 
рати у собу.</p> <p>— Још нешто! — рече поп. — Смртан је човјек а незнан му је час смртни.{S} Н 
соби с дјететом.</p> <p>— Браћо! — рече поп — ви сви знате како ме је бог благословио и како са 
 да хвата.</p> <p>— Ходи у кућу! — рече поп. — Мара још спава, а Иконија нам може испећи каву.< 
а проговорим са старијим људима, — рече поп.</p> <p>Жене једна по једна њега у руку, па као гус 
ћеш, ћери, у име бога у Биоград, — рече поп и силом развуче уста. — Тамо ћеш свега видјети.</p> 
хар!</p> <p>— Нека, оче владико, — рече поп. — Стар је човјек!{S} Тако сам ја њу учио.</p> <p>— 
— Устани!...{S} Сви те чекамо... — рече поп па побјеже из собе.</p> <pb n="119" /> <p>Послије ј 
</p> <p>— А камо се ти, учитељу? — рече поп.</p> <p>— Ево ме!</p> <p>— Знам! а камо се у цркву  
} Тако то траја неко вријеме, онда рече поп:</p> <p>— Треба ли ту штогод трошити?</p> <p>— Једн 
е Глувић у поповој авлији.{S} Онда поче поп:</p> <p>— Чујеш, куме, и ти, брат-Станоје!{S} Дијет 
ли у наоколо.</p> <p>Слабим гласом поче поп:</p> <p>— Оче владико, сјећаш ли се кад си ме питао 
} Нико се не усуђује ни да сједне.{S} И поп стоји, а бијела му брада час по заигра.</p> <p>— Ја 
олиш ти бијелу каву!</p> <p>У то дође и поп из градине.{S} Његово светитељско лице бјеше опет у 
зна како уморан, приђе столу, гдје је и поп сједио.{S} Не назва бога, само мало климну главом.< 
огих столица.{S} Засјели старији људи и поп, па разговарају о овом и оном, а младеж се игра и в 
 поцрвенио, кад послије десет дана доби поп писмо од Маре, у коме прича: како јој је самој, как 
рста и све се у клупче савија.{S} Сједи поп крај постеље и не одмиче се.{S} Шапће само молитве, 
оје осме године.{S} Једног вечера сједи поп, кум Нинко и Станоје Глувић у поповој авлији.{S} Он 
ижи богу!</p> <pb n="135" /> <p>Да, али поп не зна од колико се руку може читати та књига.</p>  
и петак, нагура се пуна црква жена, али поп један пут, послије службе у петак, стаде пред олтар 
 Звао га да га узме у конзисторију, али поп вели да не може никако оставити села, «а због мене  
— Што ме гледаш?</p> <p>— Ништа! — вели поп. — У цркви се пјесмом слави име божје.</p> <p>— Па  
колико ти је година?</p> <p>— Ја — вели поп — и народ рачунамо да ми је тако седамдесет.</p> <p 
и школе учио?</p> <p>— Ја сам се — вели поп — учио у мога оца, који је поповао у стара времена, 
ече Нинко полу.</p> <p>— Нијесам — вели поп — никад на то мислио.{S} Да видиш, није луда ова уч 
и слаб јој бјеше гласић.{S} Не чу то ни поп, ни кум Нинко, ни кочијаш.</p> <p>Коњи све крупније 
— Ја, оче владико, што рекао неки стари поп Стоко: кога сам крстио није се потурчио, кога сам в 
п, јер прве недјеље послије тога, истом поп подијели нафору, а једне каруце рррр! па стадоше пр 
ра се промијени код цркве све.{S} Истом поп исприча, и кметовима и старијим људима, сви присташ 
ем, а највише о путу и о Мари.{S} Много поп савјетује и моли кум-Нинка да пази на ово и на оно  
почиње да свиће први дан Духова.{S} Сио поп на клупицу у авлији, турио сиједу главу у руке, па  
 је и било.</p> <p>Поодавно је већ како поп не може да махне косом ни да закопа мотиком, али за 
угу страну и настави спавање.{S} Дубоко поп уздахну и завали се у постељу.</p> <p>Давно је пала 
смо кревету.</p> <p>— Још ближе! — шану поп.</p> <p>Она на кољенима приђе још ближе, али не диз 
звиси гомилу земље више попадије, махну поп руком на нас и ми одосмо његовој кући, а он оста са 
ње, што да вам описујем како је сиромах поп чисто занесен и често хоће ово, а ради оно, мисли ј 
 а свакоме пуно срце.{S} Није шала, наш поп!{S} Али и јесте човјек!{S} Та приличи му да је сам  
о ручак.{S} Било је пуно свијета, а наш поп, веле, сједио у зачељу.{S} Ко ће с нама!{S} Послије 
од попова.{S} Доста да знате, да је наш поп био најстарији у цијелом округу, те да му је по том 
ма још многи народ.{S} Веле, кад је наш поп дошао у варош, да су лупала звона и пуцале прангије 
ством?!</p> <p>— Да како ћу? — рече наш поп. — Онако је све у длаку!{S} Још сам заборавио да му 
Било како му драго, владика дође, и наш поп осоколи туна.{S} Владика одмах чинио ручак.{S} Било 
лу.</p> <p>Али владици збиља омилио наш поп, јер прве недјеље послије тога, истом поп подијели  
тебе гријех мори?</p> <pb n="144" /> <p>Поп слабо махну руком, као да му приђемо.{S} Владика сј 
т и отвори књигу.</p> <pb n="129" /> <p>Поп се прекрсти, па натрашке изађе из собе.</p> <p>Одат 
цима.</p> <p>Боже! кад она дође!</p> <p>Поп ван себе од радости.{S} Иконија да се угуши од суза 
 /> <p>— Гледаћемо га као своје!</p> <p>Поп настави:</p> <p>— Смртни смо људи, не примите за зл 
У помоћ, браћо, поведе се робље!</p> <p>Поп се пробуди, па уплашен потрча, прво у Марину собу:< 
о траје?</p> <p>— Четири године!</p> <p>Поп преблиједје као крпа и разрогачи очи; — Шта се то п 
ријед да нас он неће осрамотити!</p> <p>Поп га је час по прекидао: «А Мара?» или: «А она шта ка 
н.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Учитељ!</p> <p>Поп дахну душом:</p> <p>— Срећан му пут!</p> <p>— Шта?  
p> <p>— Нијесам пијан да пјевам!</p> <p>Поп устукну један корак, наже се напријед, па зачкиљи и 
p> <p>— А?</p> <p>— И она с њим!</p> <p>Поп се занесе, и а да падне на узнак, а сељаци га прихв 
имање, а ево ћу и ја дати још...</p> <p>Поп нестрпљиво махну главом:</p> <p>— Станите, не разум 
риног кревета нико се не одазва.</p> <p>Поп приђе кревету и пипаше по њему, да пробуди Мару, ал 
p>— Шта те боли? — рече владика.</p> <p>Поп с муком подвуче руку под икону и метну је на срце:< 
ог имања потуца по туђим кућама.</p> <p>Поп поцрвење кад чу ријеч имање, а кум Нинко разрогачи  
 пјесмарица сва у злато увезана.</p> <p>Поп нагнуо главу, а од милина све му сузе капљу у тањир 
ану у плот.</p> <p>Наста тишина.</p> <p>Поп метну обје руке на Марину главу и узе шапутати.</p> 
ко народ, хвала му, мене изабра.</p> <p>Поп се три пут пољуби с њиме.{S} Онда понијеше дијете у 
су ми причали, на хиљаду дуката.</p> <p>Поп се забечи:</p> <p>— Каквих хиљаду дуката, каква има 
де сасу се на зид гдје су врата.</p> <p>Поп таман да скочи још преко прага, а Бурмазевић, који  
 и озбиљним погледом на нас све.</p> <p>Поп полетје на један прозор.{S} Двојица га дохватише за 
све, везано и сложено у крстине.</p> <p>Поп је све што је имао свога звао »црквено« и »народно« 
 вароши друга срећа чека дијете.</p> <p>Поп заћута и даде се у мисли.{S} И владика ћути.{S} Так 
 црна јој коса расу се по земљи.</p> <p>Поп се уздрхта, а сузе му ударише.{S} Он мрдну једним п 
сваки час чекамо кад ће планути.</p> <p>Поп, који је до то доба ван себе лежао у колима, скочи  
ављао селом и живио с попадијом.</p> <p>Поп је био све и сва!{S} Имали смо и школу, али она је  
а сам опојао није се повампирио.</p> <p>Поп Митар повуче нашег попа за мантију.{S} Владика се с 
м природу, — рече она безазлено.</p> <p>Поп протури прсте једне руке кроз прсте друге руке, исп 
.{S} Иконија донесе бијелу каву.</p> <p>Поп не скида с ње очију.</p> <p>— Шта си радила, сине,  
и она — брже по Иконију Маркову.</p> <p>Поп разбуди Мића, који у скок оде баба-Иконијиној кући, 
е дизаше главе, ни руку с очију.</p> <p>Поп јој метну руку на главу и нешто шапуташе.{S} Послиј 
 за лотре и лако скочи на земљу.</p> <p>Поп је ухвати убјема рукама за главу па је љуби у чело, 
е исправи у колима и скиде капу.</p> <p>Поп га отпоздрави:</p> <p>— Добро си поранио, куме!</p> 
рипада цркви и селу, дакле попу.</p> <p>Поп је говорио врло често бесједе у цркви.{S} Силне, св 
оли ли те?{S} Осјећаш ли штогод?</p> <p>Поп слабо одговара:</p> <p>— Не!</p> <p>— Боли ли те ма 
уне суза:</p> <p>— Како си, оче?</p> <p>Поп се трже и обрте очи на ону страну, гдје владика ста 
..{S} Нов учитељ!...{S} Како то?</p> <p>Поп се исправи па га стаде гледати.{S} И ми се ослободи 
длетјеше, и ми угледасмо <pb n="141" /> попа у пламену.{S} Држи икону и дигао је више главе.</p 
у селу није пачао, свакоме је угађао, а попа се бојао.{S} Управо се ни жив није чуо.{S} Ми смо  
е, она је при себи.{S} Стидљиво погледа попа, а на лицу јој се види некаква страшљива спокојнос 
/p> <p>Бинко цикну као гуја, кад угледа попа:</p> <p>— Спасавајте кума, ако ћемо сви изгинути!  
, што је стајао на раскршћу, кад угледа попа у оној помпи, помисли да је владика, па ободе коња 
благослови! — рече кум Нинко кад угледа попа.{S} И кочијаш се исправи у колима и скиде капу.</p 
е село имало је цркву, а црква је имала попа.{S} Поп је опет имао цркву, село и попадију.{S} То 
Исправи се, па са стране баци поглед на попа, још већма зачкиљи, а бора на челу као да још дубљ 
рши трећи разред, учитељ онда навали на попа и на друге људе, те је задржа још једну годину дан 
} Скочи један што сједи с кочијашем, па попа у руку:</p> <p>— Хајдете -— вели, — поздравио вас  
о није могао ни помислити да не послуша попа, а он опет са своје стране није ни сањао да његова 
лије пођоше, а поп Митар скочи на нашег попа:</p> <p>— Како ти да говориш онако пред његовим пр 
вампирио.</p> <p>Поп Митар повуче нашег попа за мантију.{S} Владика се слатко насмија.</p> <p>— 
 је нурија и тако даље, па пита и нашег попа.{S} Каже он све како је, и хвали се нама — хвала м 
е, изоблачили се и дошли цркви.{S} Љубе попа у руку и честитају.{S} А он се чисто подмладио.{S} 
иђоше се жене и људи кућама, а оставише попа сама.{S} Није ни он готово ништа вечерао, а ту ноћ 
села у народној војсци, и они отпратише попа у варош, а цијелим путем бацаше пушке и пјеваше.{S 
хватити!</p> <p>Двојица тројица метнуше попа у кола.{S} Посједаше још њих неколико оружаних, а  
иховим својтама, који су у војсци.{S} И попа она одмјењује ондје гдје треба писати, извадити кр 
е долазио у додир.{S} И учитељ чим види попа, а он погне главу, намргоди се још јаче, игра се п 
 сити нагледају.</p> <p>Тако она весели попа и село.{S} Ишла је с попом и владици.{S} Била у шк 
ствари.</p> <p>Кум Нинко хоће да соколи попа, али му се језик завезао, и само гута пљувачку.{S} 
 пламена греда више врата тресну и лупи попа по потиљку.{S} Он паде ничице и прсима на земљу, а 
настави:</p> <p>— Ни ви, браћо, узимати попа, који није учеван.{S} Школу одмах зидајте и дјецу  
ћ, који је стајао са стране и не видећи попа, маче сјекиром по довратку.{S} Поп преко прага, а  
ри да свршује четврти разред, запита он попа:</p> <p>— Па шта мислиш сада с њоме?</p> <p>— Мисл 
едоше они за ручак.{S} Посадише Мару до попа, па јој висе ножице низ столицу, а сам свети отац  
о сељака.{S} Некакав страх бјеше обузео попа, да се једва држаше на ногама.</p> <p>Аксентије См 
а сјекира тутњи.{S} Ми више не видјесмо попа.</p> <p>Тада Станоје Исаковић лупи сјекиром у врат 
начини као велико огњиште.{S} Однијесмо попа његовој кући.{S} Из уста и носа лоптила му је крв, 
ав тежи случај у судници, одмах трчи по попа, и он то од часа намири, да је сваком право.</p> < 
е метну у крило.{S} Поклони се мало пут попа, па оста сједећи на кревету.</p> <p>— А камо се ти 
 гледа великим безазленим црним очима у попа.</p> <p>— Како сам лијепо сањала, бабо!</p> <p>— А 
 крене очима око себе, па кад их упре у попа, њему је као да га полијева неким животворним балс 
 ни свануло, а већ све село зна да се у попа нашло женско дијете.{S} Весели људи и жене, изобла 
 је дај даље у варош, у Биоград.</p> <p>Попа штрецну, као да га неко ножем удари.</p> <p>— Зар  
уста, не хтјесмо сазивати дјеце.</p> <p>Попа се клони, да је чудо.{S} Већ је недјељу дана, а с  
, да ће му бити тако педесет година.{S} Попадија јал’ је била годину двије млађа, јал’ није.{S} 
уће је живио скромно и по старински.{S} Попадија га љуби у руку кад пође у село или кад се врат 
Све иде добро и сви се добру надају.{S} Попадија се опоравља и - већ трећег дана предигла се у  
 не одмиче се.{S} Шапће само молитве, а попадија слабо се разбира.{S} Јечи само и моли се богу  
> <p>Шта да се ради?</p> <p>У један пут попадија се дохвати за појас, па врисну и сва поцрвење. 
p> <p>Кад ашов извиси гомилу земље више попадије, махну поп руком на нас и ми одосмо његовој ку 
ба-Иконијиној кући, а сам се опет врати попадији.</p> <p>Болови наступају све на махове и све ч 
какав шаљивчина који наздрави »црквеној попадији«, али Крста Замлата истеже шамаром и састави г 
 служио цркву, управљао селом и живио с попадијом.</p> <p>Поп је био све и сва!{S} Имали смо и  
попа.{S} Поп је опет имао цркву, село и попадију.{S} То јест: поп је служио цркву, управљао сел 
арод је глуп и затуцан!{S} Имају једног попенду, који је још с два три капиталиста притиснуо по 
е напријед:</p> <p>— Ако је твоја воља, попо; и твој благослов, да му узмемо добру жену дадиљу, 
изађе напријед:</p> <p>— Да простиш ти, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се моја домаћица при 
!</p> <p>— Ако је с твојим благословом, попо, ја велим тако је добро, — рене кмет.</p> <p>— Нек 
, господар-Нинко и куме, и ви, господин-попо и остала господо!{S} Ја велим, ако дозволите, да с 
> <p>— Молим вас, браћо, и ви, господин-попо, ако дозволите да рекнем и ја.</p> <p>Зачудише се  
 Кажи, де!</p> <p>— Ја, велим, господин-попо, и ви, господо кметови и кумови, да није право да  
и као у по дана.{S} У један пут загрмје попов глас:</p> <p>— Икона!{S} Икона!</p> <p>Ми погледа 
аше од дима.</p> <p>Опет као да се чује попов глас, али је загушен и не разбирају се ријечи.</p 
њој причати.</p> <p>Цијело је село било попов спахилук.{S} Заповиједао је кмету, а кмет селу.{S 
мрак притисне земљу, неко се шуња поред попова плота.{S} Не бијели се на њему сељачка кошуља, н 
 се ту спрема, ни ону трку и урнебес од попова.{S} Доста да знате, да је наш поп био најстарији 
Немој, оче владико, држати више простих попова, као ја што сам... што сам био... — Ућута и исхр 
е — вели поп — учио у мога оца, који је поповао у стара времена, па кад га убише Турци, ја оста 
несе свој губер и простре га пред врата попове собе, па леже.</p> <p>Кад сан, који не може раст 
па, требао је само недјељом проћи поред попове куће, па већ више не би ишао босоног.{S} Оно доб 
 опанака.{S} Наслони се на врљике, а из попове куће, као мјесечев зрак, лако се креће друга сли 
иђе се свијет мало по мало, само осташе попови код владике.</p> <p>Онда владика поче једног по  
дупро врата од буваре. — Говори народ о поповим ријечима, а свакоме пуно срце и лако му, као да 
каква неспокојна радост ожарила и увело попово лице.{S} Ударише врућине.{S} Иконија већ кречи п 
 <p>Он иде даље а ковач као опарен трчи поповој кући и стеже шину.{S} Набавља зелене шаре у вар 
оста свијета, па је као младу одведосмо поповој <pb n="133" /> кући.{S} Поп од радости ни говор 
зак мутљају се жене из цијелога села по поповој кући.{S} Ту је камара сирчева, колача од пекмез 
сједи поп, кум Нинко и Станоје Глувић у поповој авлији.{S} Онда поче поп:</p> <p>— Чујеш, куме, 
чке и обли сузама.{S} Осмијех заигра на поповом лицу.{S} Он је дохвати руком за браду и издиже  
јек.{S} Цио дан је у школи, а ноћу шије поповске капе и шаље у варош.{S} Једва да је што више з 
ком на дијете покрај себе, дохвати онда попову руку и пољуби је; прошапта: »Благослови ме... и  
S} Подбочио се на косиште и тражи очима попову кућу.{S} Или извади двојнице, духа у њих и њихов 
 истока.{S} Стадоше још двоја кола пред попову кућу.{S} Дођоше жене и људи из сусједства, а и к 
} Ударише врућине.{S} Иконија већ кречи попову кућу и спрема се дочек за Мару.{S} Једног дана и 
ви ме, бабо! — па наслони усне на увелу попову руку.</p> <p>Жене покрише очи, људи чепркају пал 
лим путем бацаше пушке и пјеваше.{S} За попом, у другим колима, возио се кум Нинко и Глувић, за 
дохвати кутију са жигицама која је пред попом стајала и брзо трже руку назад.{S} Исправи се, па 
ослије ручка много се што шта владика с попом разговарао.{S} Звао га да га узме у конзисторију, 
 растане, и кад је мислила да је Мара с попом заспала, изнесе свој губер и простре га пред врат 
ко она весели попа и село.{S} Ишла је с попом и владици.{S} Била у школи.{S} Па послије је опет 
ући.{S} Поздравише се и остали сељаци с попом па одоше, а он оста сам, као сухо дрво, и на срце 
 — гракнусмо ми, а ћата, што боље може, попу на муштулук.</p> <p>Радоје опали из двоцијевке.{S} 
и научи се чему се год деси прилика.{S} Попу је казао: »Стрпи се, оче, још годину дана!{S} Нека 
ила купећи крпама крв испод кревета.{S} Попу се одсјекоше ноге.{S} Спопаде петрахиљ, намаче га  
и како нам је било!{S} Али шта ћемо?{S} Попу не смијеш ни поменути да устане око владике, не би 
љању новога владике.{S} Народ одлучи да попу за тај дан начини нове хаљине, и учитељ је читаве  
агослови ме!</p> <p>Она се наже из кола попу, и пружи руку:</p> <p>— Благослови ме, бабо! — па  
иђе столу; заврати шешир, наже се према попу и пружи руку.</p> <p>— Жив био, сине! — рече поп.< 
рајцарама; веза новце у мараму, па даде попу:</p> <p>— На остави; ово је Маријино!</p> <p>Онда  
</p> <p>Онда је узе на руку и понесе је попу, да је пољуби, па с Глувићем оде његовој кући.{S}  
у нешто што припада цркви и селу, дакле попу.</p> <p>Поп је говорио врло често бесједе у цркви. 
.{S} Она је служила цркви и селу, дакле попу. — Послије ћу вам већ и о њој причати.</p> <p>Ције 
 гигају кола као на »вендерима« и да се попу »не труцка зорли«.</p> <p>Једном у сумрак угледа о 
честаше.{S} Дође и Иконија, и поша рече попу да изађе, а сама оста с Иконијом.{S} Већ почиње да 
 лежи.{S} Не тужи се истина никоме, али попу пао некакав терет на срце и црне му мисли долазе у 
божји анђео одрече њега и врати покајан попу, учитељ веле, оде у Биоград и ожени се некаквом шт 
а је владика изишао до врата, и помогао попу да сиђе с кола, па му није дао ни руке, него се с  
водиле је својим кућама и доводиле опет попу.</p> <p>Она је расла у кући код оца до своје осме  
/p> <p>Пуна и крчма, па све наздрављају попу и његовом дому.{S} Нађе се и некакав шаљивчина кој 
 Једно пет шест дуката мјесечно.</p> <p>Попу чисто одлакну:</p> <p>— Нема од тога ништа, оче вл 
пају све на махове и све чешће, али кад попусте, она је при себи.{S} Стидљиво погледа попа, а н 
јеља све горе.{S} Мука истина гдјешто и попусти, али ноге затјечу све јаче, дохватило и горе сн 
ни ријечи рећи.{S} Он је то и радио.{S} Попустила му шина на точковима, а он нађе Пера ковача г 
ао је више главе.</p> <p>Нама жива срца попуцаше.{S} Престравили се, па заборавили и да гасимо. 
е на поље.</p> <p>Пред кућом, кум Нинко попушта штрањге коњима, који се пуше у свјежем јесењем  
<p>Поп га отпоздрави:</p> <p>— Добро си поранио, куме!</p> <p>— Шта ћу? — рече кум Нинко.{S} Пр 
њој слаба промјена.{S} Само што је мало порасла и што је бљеђа дошла у лицу, те јој црне очи чи 
писа.{S} Изнијели један сто из суднице, поред њега дугачка клупа и неколико троногих столица.{S 
и, и не гледа <pb n="121" /> већ пљуцка поред себе.{S} Кад случајно обрне очи, а на патосу стој 
ојава ковача.</p> <p>Кад учитељ дође на поред њега, а он се окрете:</p> <p>— А што си ти, море, 
А кад мрак притисне земљу, неко се шуња поред попова плота.{S} Не бијели се на њему сељачка кош 
 час смртни.{S} Наш је гријех, ако умре поред нас живијех некрштена душа.{S} Ја желим да крстим 
S} Онда се и сам прекрсти, па се посади поред ње и пришапта јој:</p> <p>— Пољуби бабу још један 
о чарапа, требао је само недјељом проћи поред попове куће, па већ више не би ишао босоног.{S} О 
рштено писмо и таке ствари.{S} А учитељ поред ње изгуби и оно мало научног нимбуса, јер Мара св 
дан оде.</p> <p>Један пут иде он полако поред ковачнице.{S} Ковач је нешто теретно радио, сав м 
{S} Затегни узде.</p> <p>Ходом прођосмо поред нове, велике, зидане школе.{S} Баш звоњаше на веч 
завирује прстић, који је још као дијете порезала и који јој је Иконија боквицом превијала.{S} Г 
 рекох вам, пуна пунцата, па и половину порте притиснуо народ.{S} А поп још кад хоће што важно  
одавде и намјестићу Мића црквењака пред порту с врљиком, па да му пребије голијени, који се од  
рквене чарапе, тканице и рубље изнесе у порту и разда сиромашноме народу.{S} Велика је служба б 
ов дан.{S} Сваки дан ишчекивасмо Марину поруку за кола.{S} Али дође и Петров дан, а писма од ње 
хоће што важно да бесједи <pb n="94" /> поручи кмету да зовне још људе, којих ће се највише тиц 
S} Сједне сам,- намргоди се па ћути.{S} Поручи што год да једе, па опет у школу.{S} Дјеце није  
ј и тај«, па онда рече и: »Павао Ђерић, поручик!«</p> <p>»— Одакле је? — викнусмо ми сви.</p> < 
.{S} Сваки дан све горе, и кмет већ био поручио Циганину да скује резу за затвор и предложио да 
оде у Биоград, а весео народ само једно поручује: «Похитај! не задржавај се!»</p> <p>Марина соб 
 горе.{S} Онда се и сам прекрсти, па се посади поред ње и пришапта јој:</p> <p>— Пољуби бабу јо 
дијете.</p> <p>Сједоше они за ручак.{S} Посадише Мару до попа, па јој висе ножице низ столицу,  
емљом, а увријеђени народ гракну: удри, посветила ти се!{S} Све иде добро и сви се добру надају 
не чарапе, кошуље и убрусе.</p> <p>Жене посједају на клупу под орах, милују Мару и плачу, а она 
аде гледати.{S} И ми се ослободисмо.{S} Посједасмо опет, правећи и њему мјеста, ал’ он не хтјед 
Двојица тројица метнуше попа у кола.{S} Посједаше још њих неколико оружаних, а Павао шиба коње  
е, а сељаци и нехотице сви поустајаше и поскидаше капе, Нинко отпоче:</p> <p>— Куме мој и оче,  
е разиђе се дим, и ми га угледасмо како поскочи преко греде, која се пушаше на патосу, па пође  
ати на муку, кажем ти, већ гледај свога посла!{S} Знам ја тебе добро који си ти!</p> <p>Учитељ  
коли, послије у цркви.{S} Имао је свуда посла, свуда је и стизао, и свуда је требала његова пам 
 ковач и иде руци, — а шта ћу кад немам посла?</p> <p>— А јеси ли видио црквена кола и шину на  
 писао је неком своме другу: «...{S}Бош посла!{S} У народу се не може ништа учинити.{S} Заузима 
нај разумио, који је своје рођено морао послати у туђину, или који је сам у својој младости мор 
ругој <pb n="93" /> њиви, сада у школи, послије у цркви.{S} Имао је свуда посла, свуда је и сти 
 одвајати!» Тако опет наступи вјечност, послије које ће зар и нама гранути сунце.</p> <p>Међу т 
 се пуна црква жена, али поп један пут, послије службе у петак, стаде пред олтар па поче говори 
е, сједио у зачељу.{S} Ко ће с нама!{S} Послије ручка, веле, разиђе се свијет мало по мало, сам 
ијевницу.{S} Јес’, ал’ учитеља нема!{S} Послије службе дигне се поп, да види да учитељ није што 
тјера Иконију да јој прича које шта.{S} Послије трчи по авлији, ваби кокоши, гледа како Мићо из 
етну руку на главу и нешто шапуташе.{S} Послије јој потури руку под уста.{S} Она је дохвати обј 
за село.{S} Лијепо смо га сахранили.{S} Послије распустисмо дјецу а школу затворисмо.</p> <p>Са 
за мал’, вели, што није у њу пљунуо.{S} Послије, каже, све код тог професора, нудили му да насп 
прошапта: »Благослови ме... и опрости!« Послије јој се ваљада од бола развуче лице, трже се јед 
 је служила цркви и селу, дакле попу. — Послије ћу вам већ и о њој причати.</p> <p>Цијело је се 
ачета!{S} Док су живи, биће им доста, а послије — народно је и било.</p> <p>Поодавно је већ как 
чне нешто удити, свако јутро повраћа, а послије неколико мјесеци и ноге јој почеше отјецати.{S} 
 сваки човјек морати писати писма.{S} А послије у школи се учи: земљопис, свештена историја, пр 
ана!{S} Нека дијете прође свијета.{S} А послије, кад ти дође, нећеш се више од ње одвајати!» Та 
коле, може, ако ће, бити и учитељ.{S} А послије, у вароши друга срећа чека дијете.</p> <p>Поп з 
 хоће већ да се љубе пред народом.{S} А послије службе: цмок!{S} Поздрављају се и они, који се  
била тај дан, дивно је поп пјевао.{S} А послије службе весеље на све стране.</p> <p>Пуна и крчм 
_C3"> <head>III</head> <p>Бјеше недјеља послије подне.{S} Народ се искупио код записа.{S} Изниј 
и — мислите?{S} Да се договоримо ми, па послије да запитамо и друге паметне људе; да видимо шта 
попом и владици.{S} Била у школи.{S} Па послије је опет с дјевојчицама на игри или на раду.{S}  
 и како је кум Нинко сав поцрвенио, кад послије десет дана доби поп писмо од Маре, у коме прича 
а вјетар, па чисто забрекнем.{S} Па кад послије <pb n="130" /> опет узмем чекић, чини ми се да  
 ти!{S} Таки мени и требају!</p> <p>Кад послије пођоше, а поп Митар скочи на нашег попа:</p> <p 
и, а ми блејимо за њом.</p> <p>Или дође послије подне, кад се поп наслонио на шареницу, па га г 
 збиља омилио наш поп, јер прве недјеље послије тога, истом поп подијели нафору, а једне каруце 
х сироче и побјегох у ово село, гдје ме послије власт запопи.</p> <p>— А онако нијеси, да речеш 
пође у школу.</p> <p>На једно по године послије тога, напрасно се разбоље поп, заковрну од једа 
боли, али што мора бити, мора!</p> <p>И послије мјесец дана већ се опрема дијете за пут.</p> <p 
љем; најприје га се, веле, плашила, али послије се већ навикла. -</p> <p>Тако је то ишло мјесец 
ио сам на гробу, то нико не зна.{S} Тек послије једно по сахата врати се он, и истом ступи на а 
 пуну цркву народа.</p> <p>Кад се Нинко послије недјељу дана врати из Биограда, није могао наод 
н и не разбирају се ријечи.</p> <p>Мало послије разиђе се дим, и ми га угледасмо како поскочи п 
 на оно и да добро упамти све, па да му послије прича кад се врати.{S} Тако они бригају бригу,  
 побјеже из собе.</p> <pb n="119" /> <p>Послије је ушла Иконија с другим женама и кроз једно че 
илина све му сузе капљу у тањир.</p> <p>Послије је владика питао шта је учила, и кад она одгово 
. -</p> <p>— Да је благословена;</p> <p>Послије ручка много се што шта владика с попом разговар 
чног нимбуса, јер Мара сврши све научне послове као и он.{S} Већ се више не кају сељаци што су  
о ни говорити.{S} Видим да му не ваљају послови што ради, али гдје ја прост човјек смијем удари 
 ваља да се по мало учи кућевном реду и послу.{S} Шта ће</p> <p>— вели — научити у мојој кући,  
ње», и да сада похита учити се кућевном послу.{S} Већ је поп мислио да поведе ријеч о томе с на 
 мотиком, али за то је он ипак увијек у послу.{S} Он води бригу о цијелом селу.{S} Час је у јед 
ело или кад се врати кући.{S} Сва им је послуга био Мићо црквењак, који се такође рачунао у неш 
 али нико није могао ни помислити да не послуша попа, а он опет са своје стране није ни сањао д 
тиром ондје, па онда живи ако можеш.{S} Послушајте ме, пошљедњи вам пут кажем; вас сте четвориц 
ње.{S} Није се никад десило да му се не послушају свете ријечи.{S} Један пут уђе нека помама у  
 зуби, мало искривљени као плот који је посрнуо.{S} Лице му је поблиједо ал’ не мршаво, а велик 
 то ишло мјесец дана.{S} У то доба Мара поста још замишљенија.{S} Чудновато се поче понашати.</ 
његовој глави.</p> <p>Од то доба учитељ поста још већа ћуталица и још осамљенији.{S} Једно вече 
ту.{S} Са свим већ остарио, обневидио и постао забораван.{S} Знам, кад год му приђем руци, да м 
 говори ни ромори, само брише очи и тек постарији људи што је по штогод припитају, а млађима се 
е се у клупче савија.{S} Сједи поп крај постеље и не одмиче се.{S} Шапће само молитве, а попади 
анојем покуњио се, па се само примакоше постељи.</p> <p>— Прије свега, браћо, ево у овом су ков 
јака цвијећа; нова шареница прострта по постељи.{S} И само се још нестрпљиво ишчекиваше мио вла 
равља и - већ трећег дана предигла се у постељи, па срче млијеко из ћасе.{S} Поп хода као и при 
ше равномјерно дизати, исправи се поп у постељи.{S} Собу је освјетљивало кандило, које је горје 
ње.{S} Дубоко поп уздахну и завали се у постељу.</p> <p>Давно је пала роса, већ се и исток руме 
ништа вечерао, а ту ноћ узе Мару себи у постељу.{S} Иконија се не може од ње да растане, и кад  
 док не буде доста новаца, да не будете постидни пред свијетом.{S} То вам је на аманет, па сад  
сред собе између двије скамије, варнице посукташе, а проломљен таван наже се у пламену и хоће д 
 греда више врата тресну и лупи попа по потиљку.{S} Он паде ничице и прсима на земљу, а икону д 
х <pb n="139" /> људи, не би можда ни у потјеру ишли.{S} Али старији бацају пушке, сједају на к 
, налију препукло срце.{S} Сломљен брод потоне и ништа се више не види.{S} И само још што сан и 
цар Лазар.</p> <p>Ту њене очице по ново потражише слику Лазареву.</p> <p>— Лијепо, сине, врло л 
је опали из двоцијевке.{S} Поп гологлав потрча пред кола, која се уставише, раширио руке и рида 
обље!</p> <p>Поп се пробуди, па уплашен потрча, прво у Марину собу:</p> <p>— Устај, сине, некак 
вели, у лице пољубио.</p> <p>Мара одмах потрча па владику у руку, а он њу у чело.</p> <p>— Твој 
атовао.</p> <p>— У помоћ! — викну Павао потрчавши њему. .</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Побјеже учи 
е одадре дешњака.{S} Волови у један пут потрчаше.{S} Павао се дохвати за <pb n="131" /> стражњу 
 главу и нешто шапуташе.{S} Послије јој потури руку под уста.{S} Она је дохвати објеручке и обл 
.{S} Кочијаш се испео на кола, па ногом потурује сијено под сједишта.{S} Поп изађе на <pb n="11 
тари поп Стоко: кога сам крстио није се потурчио, кога сам вјенчао није се раставио, а кога сам 
аво да се дијете код толиког свог имања потуца по туђим кућама.</p> <p>Поп поцрвење кад чу рије 
моју кућу туђом, и зар ће се ово дијете потуцати У мојој кући?</p> <p>Учитељ се уједе за језик. 
створитеља!</p> <pb n="120" /> <p>Нинко потхвати дијете руком испод мишке и привуче га к себи,  
старе дане живјети?{S} Како ћу — вели — поћи на небо, гдје ће ме сјутра прексјутра свевишњи поз 
се загрцнули, па само кашљуцају.</p> <p>Поћута поп и одмори се, па онда устежући се настави:</p 
 га онда чисто срдито баци и с некаквим поуздањем шапне: — <foreign xml:lang="LA">Plantago lanc 
/p> <p>Ми помислисмо да је нов ћата, па поустајасмо.{S} Кмет скочи:</p> <p>— Ја сам, господине! 
Онда обриса очи и изађе у народ.{S} Сви поустајаше.</p> <p>— Имао бих нешто да проговорим са ст 
 капу и устаде, а сељаци и нехотице сви поустајаше и поскидаше капе, Нинко отпоче:</p> <p>— Кум 
есто бесједе у цркви.{S} Силне, свете и поучљиве ријечи, да те језа подиђе.{S} Црква је служила 
Мара већ свршила «васпитање», и да сада похита учити се кућевном послу.{S} Већ је поп мислио да 
ад, а весео народ само једно поручује: «Похитај! не задржавај се!»</p> <p>Марина соба као рај.{ 
коме од нас момака пружи руку, а он сав поцрвени.{S} Искупи се доста свијета, па је као младу о 
, па неће с мјеста, а Павао се наљутио, поцрвенио у лицу као паприка, виче на волове и дере ајд 
или као убијени и како је кум Нинко сав поцрвенио, кад послије десет дана доби поп писмо од Мар 
ја се дохвати за појас, па врисну и сва поцрвење.{S} Поп се окамени.</p> <p>— Пошљи — вели она  
 Мара скочи па њега у руку.{S} Чича сав поцрвење.</p> <pb n="112" /> <p>Кад чича изађе, а влади 
 да се заплачеш.{S} Кад на пошљетку сав поцрвење па поче да дршће, каже: »Шта је то, браћо, јес 
мања потуца по туђим кућама.</p> <p>Поп поцрвење кад чу ријеч имање, а кум Нинко разрогачи очи  
 икона светога Саве.{S} Била је са свим почађила и испрепуцала, да се једва разазнавао светац.{ 
е да му је по томе спадала нека особита почаст и задатак при поздрављању новога владике.{S} Нар 
таноје Глувић у поповој авлији.{S} Онда поче поп:</p> <p>— Чујеш, куме, и ти, брат-Станоје!{S}  
попови код владике.</p> <p>Онда владика поче једног по једног питати како се зове, одакле је, к 
и у сриједи.{S} Намргоди њене очице, па поче гласно и монотоно, како сва дјеца читају:</p> <p>« 
чеш.{S} Кад на пошљетку сав поцрвење па поче да дршће, каже: »Шта је то, браћо, јесте ли ви хри 
ије службе у петак, стаде пред олтар па поче говорити, да је бог оставио недјељу и празнике за  
 једно четврт сахата, и кад се с пласта поче пушити а са траве роса дизати, уста поп па пође у  
 поста још замишљенија.{S} Чудновато се поче понашати.</p> <p>Сједи неки пут с нама.{S} Ћерета  
скупили у наоколо.</p> <p>Слабим гласом поче поп:</p> <p>— Оче владико, сјећаш ли се кад си ме  
је сад вријеме дошло, да ће и по селима почети, па је гриота да дијете задоцни.{S} Него ја тако 
падоше на запурене обрашчиће а груди се почеше равномјерно дизати, исправи се поп у постељи.{S} 
испод мишке и привуче га к себи, а коњи почеше касати.{S} Мара се окрете оцу, и престрављено ви 
, а послије неколико мјесеци и ноге јој почеше отјецати.{S} Не може више ни хљеба да замијеси.  
и је он у помоћи!</p> <p>Онда сви редом почеше љубити дијете и најзад је Нинко понесе, као да с 
а изађе, а сама оста с Иконијом.{S} Већ почиње да свиће први дан Духова.{S} Сио поп на клупицу  
, кад се родио.{S} У оно доба, гдје вам почињем причати, рачунали смо ми, а и он, да ће му бити 
е мртва, ни градити шта му драго.{S} Не почињите, док добро не смислите, и док не буде доста но 
нашем рачуну тако педесет и пет година, почне нешто удити, свако јутро повраћа, а послије некол 
/p> <p>Опет ћутање, нико не зна како да почне, како да га тјеши, шта да му каже. — Поп издиже г 
жје нек иде дијете у твоју кућу, и нека почне наук!</p> <p>Али сјутра се промијени код цркве св 
дно с пошом одарио здрављем.{S} Али кад поша намири по нашем рачуну тако педесет и пет година,  
и наново учесташе.{S} Дође и Иконија, и поша рече попу да изађе, а сама оста с Иконијом.{S} Већ 
шту а све прислушкује код капка.{S} Али поши како која недјеља све горе.{S} Мука истина гдјешто 
 ме ништа више не боли!</p> <p>То бјеше пошљедња његова ријеч!</p> <milestone unit="subSection" 
 онда живи ако можеш.{S} Послушајте ме, пошљедњи вам пут кажем; вас сте четворица свему злу кол 
 црните све горе пред оцем небеским!{S} Пошљедњи вам пут кажем и позивам да се оставите пасјалу 
види вјечност срце које чека.{S} Кад је пошљедњи мјесец школске године, не може човјек жив да д 
ћи кроз <pb n="146" /> моје село.{S} На пошљедњој станици добијем новог коморџију, неког Илију  
оворио, чисто да се заплачеш.{S} Кад на пошљетку сав поцрвење па поче да дршће, каже: »Шта је т 
 Па шта да радим?{S} Научи ме!</p> <p>— Пошљи је у Биоград на науке.</p> <p>— А колико то траје 
а поцрвење.{S} Поп се окамени.</p> <p>— Пошљи — вели она — брже по Иконију Маркову.</p> <p>Поп  
ела брже! уморан сам.{S} Отвори школу и пошљи ми фамилијаза.</p> <p>— Сједи, човјече! — рече ос 
живота поклонио!» И бог га је заједно с пошом одарио здрављем.{S} Али кад поша намири по нашем  
у и узе се молити богу.</p> <p>Још није поштено ни свануло, а већ све село зна да се у попа наш 
та за оволико село; а вашој кући част и поштење! — ту учитељ скиде капу и поклони се кум-Нинку. 
 вече, кад се врати из села, застаде он пошу у несвијести, а Иконија се сва ознојила купећи крп 
зађе Нинко Вилотић:</p> <p>— Ако сам ти прав, оче, да се окумимо!{S} Тако народ, хвала му, мене 
 ми се ослободисмо.{S} Посједасмо опет, правећи и њему мјеста, ал’ он не хтједе сјести већ опет 
, оде у Биоград и ожени се некаквом што прави шешире.{S} Остоја богословац прича да се сада рас 
 из пећи за хљеб, или како сусјед Ђерић прави страшило за птице.{S} Па онда хајд’ Нинковој или  
 Нијесам никаквијех.</p> <p>— А знаш ли правило службе како ваља и «обредословије»?</p> <p>— Ја 
 и ено га гдје уђе.{S} Хајд’, хајд’, па право у народ.{S} Уставише се кола.{S} Гледамо ми ко ће 
и ви, господо кметови и кумови, да није право да се дијете код толиког свог имања потуца по туђ 
виром.{S} То нека је њено!{S} Је л’ вам право?</p> <p>— Како ти наредиш!</p> <p>— У ковчегу има 
а, и он то од часа намири, да је сваком право.</p> <p>Код куће је живио скромно и по старински. 
ла, и цио тај урнебес креташе се једним правцем.</p> <p>Дођосмо већ у прво село.</p> <p>Преметн 
маче сјекиром по довратку.{S} Поп преко прага, а пламена греда више врата тресну и лупи попа по 
та.</p> <p>Поп таман да скочи још преко прага, а Бурмазевић, који је стајао са стране и не виде 
агло отворише.</p> <pb n="145" /> <p>На прагу се показа Мара, блиједа као смрт, убијена кишом и 
њему, да пробуди Мару, али кревет бјеше празан.</p> <p>Он истрча на поље.{S} Већ се бјеше прику 
е говорити, да је бог оставио недјељу и празнике за цркву, да се у остале дане човјек радећи мо 
 <p>Други пут Павао Ђерић води волове с празним колима.{S} Стока се нешто узарумила, па неће с  
ао у варош, да су лупала звона и пуцале прангије, јер коњаник, што је стајао на раскршћу, кад у 
ње.{S} У тај пар цијела школа с ужасном праском груну о земљу, и све се начини као велико огњиш 
м по једној греди од тавана.{S} Греда с праском паде по сред собе између двије скамије, варнице 
ао икону више главе и кроз онај тутањ и праску чусмо његов јасан глас, пјесму и ријечи: »...пер 
/p> <p>Још мало се - види кроз облак од прашине како се кола крећу.</p> <p>Већ окретоше Зебићев 
е покрише очи, људи чепркају палицом по прашини и гледају на другу страну у плот.</p> <p>Наста  
учитељ улазио.{S} У њој увијек удара на прашину и људски зној.{S} Прозори су били хартијом подл 
ли се учи: земљопис, свештена историја, прва и друга знања...</p> <p>— Не би било рђаво! — рече 
Е</p> <p>Л. К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>СВЕСКА ПРВА</p> <p>БЕОГРАД - ЗАГРЕБ</p> <p>ШТАМПАНО У СРПСКОЈ  
p>Али владици збиља омилио наш поп, јер прве недјеље послије тога, истом поп подијели нафору, а 
оста с Иконијом.{S} Већ почиње да свиће први дан Духова.{S} Сио поп на клупицу у авлији, турио  
 прошапуташе међу собом и Нинко Вилотић први уђе у собу гдје је дијете било и тури му под главу 
> <p>Поп се пробуди, па уплашен потрча, прво у Марину собу:</p> <p>— Устај, сине, некаква буна! 
се једним правцем.</p> <p>Дођосмо већ у прво село.</p> <p>Преметнусмо школу, јер се наш учитељ  
 у кућу, Мићо изнесе по ново ракију.{S} Прву чашу даде куму Нинку.{S} Он узе чашу, скиде капу и 
рквењака пред порту с врљиком, па да му пребије голијени, који се од вас усуди ступити ногом на 
аје?</p> <p>— Четири године!</p> <p>Поп преблиједје као крпа и разрогачи очи; — Шта се то по бо 
рече Остоја Пурешевић.{S} Јал’ је нешто превећ мудро, јал’ је са свијем лудо!</p> <p>Сељаци сле 
порезала и који јој је Иконија боквицом превијала.{S} Гледа листиће <pb n="136" /> и мисли нешт 
се враћа, да види је ли Мара устала.{S} Пред зору је била лака киша.{S} Земља бјеше свуда влажн 
полетјеше небу, али пљусак освајаше.{S} Пред зору се још само слабо пушаше, а владика и доктор  
; устали на ноге, па читају молитву.{S} Пред њима стоји једна женска.{S} Упрла поглед у светога 
 скиде бригу с врата, и бољка умину.{S} Пред ноћ истина паде у ватру, али она не држа дуго, и о 
о по сахата а авлија бјеше пуна људи, а пред кућом више од десетора кола, а Мара — још спава.</ 
заспала, изнесе свој губер и простре га пред врата попове собе, па леже.</p> <p>Кад сан, који н 
 ми, одавде и намјестићу Мића црквењака пред порту с врљиком, па да му пребије голијени, који с 
та од истока.{S} Стадоше још двоја кола пред попову кућу.{S} Дођоше жене и људи из сусједства,  
о је боље умио.{S} Кад поп сједе у кола пред нашом црквом, причекаше га дванаест коњаника, што  
и из двоцијевке.{S} Поп гологлав потрча пред кола, која се уставише, раширио руке и рида, а вје 
ју се испод очију и хоће већ да се љубе пред народом.{S} А послије службе: цмок!{S} Поздрављају 
{S} Отвори црквена врата, и ничице паде пред олтар, а челом дохвати земљу.{S} Лежао је тако мож 
едан пут, послије службе у петак, стаде пред олтар па поче говорити, да је бог оставио недјељу  
купи катанац, а поп једне надјеље стаде пред олтар па отпоче проповијед.{S} Лијепо је, брате, г 
один дохвати кутију са жигицама која је пред попом стајала и брзо трже руку назад.{S} Исправи с 
и, а поп још не заспа.{S} И кад чу гдје пред његову кућу сташе кола, устаде и изађе на поље.</p 
у дне, враћају се људи с рада, па стоје пред судницом и говоре нешто о пушницама.{S} Ја сам био 
ивним ногама и да ме не црните све горе пред оцем небеским!{S} Пошљедњи вам пут кажем и позивам 
нафору, а једне каруце рррр! па стадоше пред цркву.{S} Скочи један што сједи с кочијашем, па по 
је ко учинио што рђаво, а он га у цркви пред цијелим народом изобличи и позове на покајање.{S}  
овима, а он нађе Пера ковача гдје сједи пред крчмом:</p> <p>— Зар ти — вели — у радни дан сједи 
уде доста новаца, да не будете постидни пред свијетом.{S} То вам је на аманет, па сад гледајте! 
 свевишњи позвати, како му смијем стати пред лице - и дати рачуна о своме стаду?{S} Или ви хоће 
јдамаком куд стигне.</p> <p>А ек учитељ пред њега као какав капетан:</p> <p>— А што — вели — би 
> <p>Силне се припреме чине.</p> <p>Дан пред полазак мутљају се жене из цијелога села по попово 
попа:</p> <p>— Како ти да говориш онако пред његовим преосвештенством?!</p> <p>— Да како ћу? —  
е освјетљивало кандило, које је горјело пред школом.{S} Да је у тај пар Иконија провирила, би п 
лас црквеног звона.</p> <p>Кад стигосмо пред школу, а она гори у велике.{S} Црква, хвала богу,  
<p>— Зар ти — вели — у радни дан сједиш пред механом?</p> <p>— Благослови! — каже ковач и иде р 
ше кола, устаде и изађе на поље.</p> <p>Пред кућом, кум Нинко попушта штрањге коњима, који се п 
ном под орах.{S} Плете, а књигу метнула преда се у крило; намргодила очице и чита, не престаје. 
писмом владичиним ишао у једну школу, и предао га школском старјешини.{S} Овај, вели, кад прочи 
 неког професора Вучетића, и ту је Мару предао.{S} Причао је како у тој кући има много које шта 
 У ЗАГРЕБУ</p> <p>1898.</p> </div> <!-- предговор --> <div type="titlepage"> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p>  
опадија се опоравља и - већ трећег дана предигла се у постељи, па срче млијеко из ћасе.{S} Поп  
учио Циганину да скује резу за затвор и предложио да се купи катанац, а поп једне надјеље стаде 
есе Марин ковчег и тури га у сијено под предње сједиште.{S} Поп пољуби Мару:</p> <p>— Пођи с бо 
је овај учитељ са свијем нешто друго од пређашњег, и мислили смо сви да је он учеван човјек, ал 
и.</p> <p>Стјепану, што иде у раскорак, презријева жито, а он још није пожњео.</p> <p>»А што ти 
еће осрамотити!</p> <p>Поп га је час по прекидао: «А Мара?» или: «А она шта каже?» а Нинко намј 
асмо.</p> <p>Претурисмо још годину-дана преко главе.{S} Кад је требало да дође, поп доби писмо  
ставити свој завичај.{S} А ко је то све преко главе претурио, тај зна како најзад и туга малакш 
лавом, као да рекне »с богом« и пријеђе преко пута.{S} Отвори црквена врата, и ничице паде пред 
о, а врх оне боре показаше се још двије преко ње, — води ме!</p> <p>Кмет оде с њиме.</p> <p>— К 
 се дим, и ми га угледасмо како поскочи преко греде, која се пушаше на патосу, па пође вратима. 
попа, маче сјекиром по довратку.{S} Поп преко прага, а пламена греда више врата тресну и лупи п 
та не умједе казати.</p> <p>— Отишли су преко јаруге! — викну гомила, и све наже као јато чвора 
су врата.</p> <p>Поп таман да скочи још преко прага, а Бурмазевић, који је стајао са стране и н 
} Црвен га пламен обасјао, бијела брада прекрилила сва прса, дигао икону више главе и кроз онај 
завијају, а уморан сељак прене иза сна, прекрсти се: »о твоју главу!» па опет спава.</p> <p>На  
 су јој двије године.{S} Рече јој да се прекрсти, па је метну у кола горе.{S} Онда се и сам пре 
ори књигу.</p> <pb n="129" /> <p>Поп се прекрсти, па натрашке изађе из собе.</p> <p>Одатле оде  
 је метну у кола горе.{S} Онда се и сам прекрсти, па се посади поред ње и пришапта јој:</p> <p> 
 вели — поћи на небо, гдје ће ме сјутра прексјутра свевишњи позвати, како му смијем стати пред  
та, приђе столу; заврати шешир, наже се према попу и пружи руку.</p> <p>— Жив био, сине! — рече 
онио на шареницу, па га гледа, нагне се према њему, па се од један пут тргне, издигне главу, уђ 
охвати руком за браду и издиже јој лице према себи, па га гледа:</p> <p>— Служи овоме! — рече о 
школу, јер се наш учитељ са овим пазио; преметнусмо механу; питасмо узбуњене сељаке: не видје л 
</p> <p>Дођосмо већ у прво село.</p> <p>Преметнусмо школу, јер се наш учитељ са овим пазио; пре 
 доћи.{S} Причао ти је владика да ме је премјестио у један пансионат, гдје се говори само франц 
а због мене једног, вели, не вриједи да премјешташ конзисторије у село!»</p> <p>Владика се добр 
одвију реп, па завијају, а уморан сељак прене иза сна, прекрсти се: »о твоју главу!» па опет сп 
— Како ти да говориш онако пред његовим преосвештенством?!</p> <p>— Да како ћу? — рече наш поп. 
дичине воље и ријечи?{S} Нијесу се дуго препирали.{S} Сељаци се шћућурише, само их срце боли, а 
 <p>— Спава још дијете!</p> <p>То бјеше препона.{S} Ко може стегнути срце, па сада пробудити ди 
ида.{S} Сузе спирају црне мисли, налију препукло срце.{S} Сломљен брод потоне и ништа се више н 
ле.</p> <p>А она не зна шта да ради.{S} Препуно јој срце, па не може нигдје да се скраси.{S} Сј 
а не <pb n="132" /> ради!...{S} Хоћу да пресвиснем, гледајући ову неправду!...»</p> </div> <div 
ли — научити у мојој кући, гдје нема ни преслице, а камо ли разбоја?{S} А и Иконија је остарјел 
 траг.</p> <p>— Овуда!{S} Овуда ћемо га пресрести!</p> <p>Звркте кола и пуцају осовине, а одлиј 
> <p>Тако је он дјеловао.{S} Никад није престајао, никад се уморио.{S} Богу се молио: »Боже, оп 
се у крило; намргодила очице и чита, не престаје.{S} А на откосу више ње стоји млад човјек.{S}  
аве.</p> <p>Нама жива срца попуцаше.{S} Престравили се, па заборавили и да гасимо.{S} А он стој 
почеше касати.{S} Мара се окрете оцу, и престрављено викну: «Нећу у Биоград! нећу!« Али слаб јо 
 завичај.{S} А ко је то све преко главе претурио, тај зна како најзад и туга малакше; легну њен 
ио.{S} Покуњисмо се, па ћутасмо.</p> <p>Претурисмо још годину-дана преко главе.{S} Кад је треба 
ња и погача, лонаца с кајмаком, живих и пржених пилића, пастрме и толико «заире», да би Војин ч 
ијету, док ме наш рат не позва кући.{S} При свршетку добијем заповијест да идем у Б. Морао сам  
ве и све чешће, али кад попусте, она је при себи.{S} Стидљиво погледа попа, а на лицу јој се ви 
онесе новине, па нам прочита: »Погинули при освајању шанца на Горици 29 декембра 1877 тај и тај 
е спадала нека особита почаст и задатак при поздрављању новога владике.{S} Народ одлучи да попу 
SRP18801_C4"> <head>IV</head> <p>Већ се приближаваше Петров дан.{S} Сваки дан ишчекивасмо Марин 
адржа још једну годину дана у школи «на приват».{S} Тако она пође учити и четврти разред.{S} Ве 
у једним прстом.{S} Ми је прихватисмо и приведосмо кревету.</p> <p>— Још ближе! — шану поп.</p> 
нко потхвати дијете руком испод мишке и привуче га к себи, а коњи почеше касати.{S} Мара се окр 
ста и наокришке, а све гледајући кмета, приђе столу; заврати шешир, наже се према попу и пружи  
тромо, и као да је бог зна како уморан, приђе столу, гдје је и поп сједио.{S} Не назва бога, са 
и ми му положисмо икону.</p> <p>Владика приђе на прстима, а очи му пуне суза:</p> <p>— Како си, 
иже! — шану поп.</p> <p>Она на кољенима приђе још ближе, али не дизаше главе, ни руку с очију.< 
 под икону и помоли се богу, па одважно приђе кревету.{S} Метну дјетету руку на чело:</p> <p>—  
г кревета нико се не одазва.</p> <p>Поп приђе кревету и пипаше по њему, да пробуди Мару, али кр 
 на срце:</p> <p>— Овдје!</p> <p>Доктор приђе, обрташе га јадника и овамо и онамо.{S} Узе га бо 
ику? — рече бунован Матија.{S} Павао му приђе и шану још нешто.</p> <pb n="138" /> <p>Матија оп 
и постао забораван.{S} Знам, кад год му приђем руци, да ме пита чији сам.</p> <p>Тако смо ми ра 
 /> <p>Поп слабо махну руком, као да му приђемо.{S} Владика сједе на столицу до кревета, а ми с 
поведе.{S} Владичина је воља да дијете, прије него се са свим врати кући, види што више свијета 
на душа.{S} Ја желим да крстимо дијете, прије него га дам из куће.</p> <p>— Да га крстимо! — ре 
недјељом је била увијек дупком пуна.{S} Прије, још давно, и кад је какав светачац па и петак, н 
 па се само примакоше постељи.</p> <p>— Прије свега, браћо, ево у овом су ковчегу овдје народни 
браћо, ви сви знате да се моја домаћица прије два мјесеца <pb n="100" /> побабила.{S} Дајте мен 
 цмок!{S} Поздрављају се и они, који се прије не хтјеше ни погледати, и кмет истави колац, који 
срче млијеко из ћасе.{S} Поп хода као и прије по селу, али је расијан и све се труди да сакрије 
Све ми се чини проговориће нешто, и час прије гледам да загребем на поље.</p> <p>Учитељ је био  
>— Српом!</p> <p>— Знам, оче; а куда ћу прије?{S} Знаш да сам инокосан.</p> <pb n="91" /> <p>-  
 слабо главом, као да рекне »с богом« и пријеђе преко пута.{S} Отвори црквена врата, и ничице п 
ац, и ако ислабио, ипак сталним кораком пријеђе улицу и уђе у цркву.</p> <p>Али његова подјела  
прутови — није шала оне божје ријечи, а пријети клетвом.{S} Осврће се народ и тражи очима њих ч 
> <p>Он истрча на поље.{S} Већ се бјеше прикупило нешто сељака.{S} Некакав страх бјеше обузео п 
ише свијета и научи се чему се год деси прилика.{S} Попу је казао: »Стрпи се, оче, још годину д 
 школу одредио, а — вели — не знам боље прилике од ове.</p> <p>— Оче владико, старија је твоја  
, наш поп!{S} Али и јесте човјек!{S} Та приличи му да је сам владика!</p> <p>Кад је поп стигао  
прође, или да он узима власт која му не приличи.</p> <p>Стјепану, што иде у раскорак, презријев 
ити до близу самог села.{S} Кад се опет примакосмо, чусмо по ново пушке у нашем селу, и видјесм 
тије са Станојем покуњио се, па се само примакоше постељи.</p> <p>— Прије свега, браћо, ево у о 
бира.{S} Јечи само и моли се богу да је прими.</p> <p>Шта да се ради?</p> <p>У један пут попади 
 дуго да поживиш! — А бога ти, оче — не прими за зло, — гдје си ти школе учио?</p> <p>— Ја сам  
п настави:</p> <p>— Смртни смо људи, не примите за зло, браћо, ваља ми се добро с вама разговор 
p>Много смо што шта говорили.{S} Већ се примицасмо селу.{S} Онда ја закопчам блузу, набијем шај 
њак, који се такође рачунао у нешто што припада цркви и селу, дакле попу.</p> <p>Поп је говорио 
и и тек постарији људи што је по штогод припитају, а млађима се чисто везао језик.{S} Није шала 
предговор --> <div type="titlepage"> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>I</p> </div> </front> <body> <pb n="9 
<p>46 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАГРАДА 46</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Л. К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>СВЕСКА ПРВА</ 
сли једно а говори друго.{S} Што да вам приповиједам како смо били као убијени и како је кум Ни 
ве то само би <pb n="122" /> развлачило приповијетку и све то само би онај разумио, који је сво 
е опрема дијете за пут.</p> <p>Силне се припреме чине.</p> <p>Дан пред полазак мутљају се жене  
ам га је било.{S} Вио је сиромах некако прирастао за село.{S} Лијепо смо га сахранили.{S} Посли 
десну страну и погледа у небо.</p> <p>— Природу! — рече он замишљено. — Да! тој сам се мисли и  
отворним балсамом.</p> <p>— Гледала сам природу, — рече она безазлено.</p> <p>Поп протури прсте 
то устаје.{S} Иде сам по дворишту а све прислушкује код капка.{S} Али поши како која недјеља св 
 <p>— Ошини!</p> <p>Коњи пођоше.{S} Поп пристаде уз кола и загрли се у ходу с кум-Нинком, па ре 
ба коње да све врца крв.</p> <p>За њима пристадоше још неколико кола.</p> <p>Народ се искупио.{ 
Павао се испријечи:</p> <p>— Немојде ми пристајати на муку, кажем ти, већ гледај свога посла!{S 
 Ласно је — вели — за новце, тек ако ти пристајеш.{S} Све ћемо то лијепо намјестити.{S} Имам и  
ича, и кметовима и старијим људима, сви присташе, и кум-Нинкова домаћица весела узела дијете за 
осмо већ у село.{S} Успомене навалише и притискоше ми груди.</p> <p>— Лакше, Илија, лакше, још  
 гори као у грозници.</p> <p>А кад мрак притисне земљу, неко се шуња поред попова плота.{S} Не  
енду, који је још с два три капиталиста притиснуо пола села, а све благочастивим намјештањем.{S 
 вам, пуна пунцата, па и половину порте притиснуо народ.{S} А поп још кад хоће што важно да бес 
ше.{S} Он мрдну једним прстом.{S} Ми је прихватисмо и приведосмо кревету.</p> <p>— Још ближе! — 
есе, и а да падне на узнак, а сељаци га прихватише.</p> <p>У тај пар Павао излети из авлије с к 
у, или да га дамо каквој бабињари да га прихрани, док не узмогне само јести.</p> <p>У тај пар о 
ачуна баш сироче, и да би се имала чиме прихранити, да је не дај боже, ви који...{S} Чекајте до 
дика!</p> <p>Кад је поп стигао у варош, прича Јанко Радуловић, код кога ми купујемо со, и што м 
и да добро упамти све, па да му послије прича кад се врати.{S} Тако они бригају бригу, док Мара 
сет дана доби поп писмо од Маре, у коме прича: како јој је самој, како је хтјела да се ухвати з 
> <p>Сједи неки пут с нама.{S} Ћерета и прича шта има по свијету, па онда скочи; само што рекне 
и, трчи у кухину и тјера Иконију да јој прича које шта.{S} Послије трчи по авлији, ваби кокоши, 
S} Да бог да!{S} Само што нешто сметено прича како се растао с њоме: «Није» вели «ни плакала!»  
 што прави шешире.{S} Остоја богословац прича да се сада раставља са том женом, јер га она тужи 
— Па ти — вели — имаш имања, како су ми причали, на хиљаду дуката.</p> <p>Поп се забечи:</p> <p 
и да дијете не плаче?</p> <p>Што да вам причам како нам је било без ње, што да вам описујем как 
це да ми пукне, што ти не могу доћи.{S} Причао ти је владика да ме је премјестио у један пансио 
есора Вучетића, и ту је Мару предао.{S} Причао је како у тој кући има много које шта, да ни дес 
да, није могао наодговарати свијету.{S} Причао је много чуда, што је видео у Биограду, да му је 
акле попу. — Послије ћу вам већ и о њој причати.</p> <p>Цијело је село било попов спахилук.{S}  
нашу окружну варош владика.{S} Нећу вам причати шта се ту спрема, ни ону трку и урнебес од попо 
 родио.{S} У оно доба, гдје вам почињем причати, рачунали смо ми, а и он, да ће му бити тако пе 
Кад поп сједе у кола пред нашом црквом, причекаше га дванаест коњаника, што су из нашег села у  
и сам прекрсти, па се посади поред ње и пришапта јој:</p> <p>— Пољуби бабу још један пут и кажи 
ан глас, пјесму и ријечи: »...первје бо пришел јеси, светитељу Саво«... -</p> <p>Бинко цикну ка 
ала, могу ја и из чиније», те није хтио прљати тањира. — Знали смо ми већ у напријед да нас он  
 она не држа дуго, и он тврдо заспа.{S} Пробуди се у саму зору, и изиђе у авлију.{S} Мара му по 
>Поп приђе кревету и пипаше по њему, да пробуди Мару, али кревет бјеше празан.</p> <p>Он истрча 
, браћо, поведе се робље!</p> <p>Поп се пробуди, па уплашен потрча, прво у Марину собу:</p> <p> 
пона.{S} Ко може стегнути срце, па сада пробудити дијете?</p> <p>Али кад прође једно четврт сах 
!</p> <p>— Шта ћу? — рече кум Нинко.{S} Пробудих се раније, па кад не могах заспати, а ја викну 
 леђима о другу, па га зањиха и баци на проваљено мјесто.{S} Врба пуче а Нинко љосну на другу с 
ану о земљу, а котао изручи сву воду на проваљено мјесто.{S} Чвркну вода, а дим се склупча.{S}  
пред школом.{S} Да је у тај пар Иконија провирила, би помислила да гледа светитељске слике.{S}  
 и вас четворица у овом божјем дому?{S} Прогнаћу вас, ако тако устјерате, старости ми, одавде и 
сад гледајте!</p> <p>Хоће они штогод да проговоре, али се загрцнули, па само кашљуцају.</p> <p> 
д видје да му и оно мало, што овда онда проговори, нико не разумије, а он се дусне, окрене глав 
а му ватра подишла обрашчиће, и кад што проговори, то је као у некаквом заносу.</p> <pb n="116" 
 поустајаше.</p> <p>— Имао бих нешто да проговорим са старијим људима, — рече поп.</p> <p>Жене  
дјељу дана, а с њиме није још ни ријечи проговорио.{S} Кад би у недјељу, а поп га чека да држи  
базрем на ону страну.{S} Све ми се чини проговориће нешто, и час прије гледам да загребем на по 
дан пут чујем да су упале у туђе добро, продаћу их одмах, ма ни сто гроша не узео!{S} Неће бити 
вијек гледају у тебе.{S} Озбиљне, црне, продиру ти у душу, и као да те нешто питају.{S} Ја знам 
а сада пробудити дијете?</p> <p>Али кад прође једно четврт сахата, и кад се с пласта поче пушит 
е, оче, још годину дана!{S} Нека дијете прође свијета.{S} А послије, кад ти дође, нећеш се више 
није ни сањао да његова ријеч на јалово прође, или да он узима власт која му не приличи.</p> <p 
м, па и мјесеци клизе неосјетно.{S} Што прође изгледа да је мало час било, само у будућности ви 
 као хале!{S} Скида народ капе куда поп прође, а свакоме пуно срце.{S} Није шала, наш поп!{S} А 
ош лакше!{S} Затегни узде.</p> <p>Ходом прођосмо поред нове, велике, зидане школе.{S} Баш звоња 
оле.{S} Баш звоњаше на вечерњу.{S} Кроз прозор угледах ђачиће; устали на ноге, па читају молитв 
на!{S} Икона!</p> <p>Ми погледасмо кроз прозор, а свети Сава гледа оним истим мрачним и озбиљни 
на нас све.</p> <p>Поп полетје на један прозор.{S} Двојица га дохватише за мишке, али се он отр 
је што шкрипне ђерам или лупне капак од прозора.{S} Кокоши ваде главу испод крила, али још не с 
 пар цио један крај шљемена паде покрај прозора и дохвати кућу и са те стране, те му запријечи  
вај се!»</p> <p>Марина соба као рај.{S} Прозори закићени липовим гранама, под гредице подвучени 
ијек удара на прашину и људски зној.{S} Прозори су били хартијом подлијепљени.{S} На зиду је ви 
питава!</p> <p>— Шта то? — рече Мојсило Прокић.</p> <p>— Мислим и кажем да се дијете даде у шко 
ди ступити ногом на ову свету земљу.{S} Проклећу и вас и све инаџије и убојице оним путиром онд 
амргоди се још јаче, игра се прутићем и пролази као мимо турско гробље.</p> <p>Ко зна за што он 
а Зебићевим шором.{S} Неколико коњаника пролетјеше као стријела.{S} И ја се стрпах у једна кола 
еђу двије скамије, варнице посукташе, а проломљен таван наже се у пламену и хоће да дохвати пат 
 ковач.</p> <p>— Знам; а што си стао на промаху?</p> <p>— А?</p> <p>— Што си; велим, стао ту, д 
и нека почне наук!</p> <p>Али сјутра се промијени код цркве све.{S} Истом поп исприча, и кметов 
ети.</p> <p>— Биоград!? — рече дијете и промијени се у лицу, а срце му залупа.</p> <p>— Устани! 
 <pb n="109" /> се опет деси нешто, што промијени наше рачуне.</p> <p>Те године дође у нашу окр 
 у руке и у уста.</p> <p>А на њој слаба промјена.{S} Само што је мало порасла и што је бљеђа до 
едне надјеље стаде пред олтар па отпоче проповијед.{S} Лијепо је, брате, говорио, чисто да се з 
страни иза амбара црне Павлове очи како просијецају ноћни мрак.</p> <p>— Не знам просто шта да  
не ваљају послови што ради, али гдје ја прост човјек смијем ударити на науку!{S} Немој, оче вла 
ng="LA">Plantago lanceolata</foreign> — проста ствар.</p> <p>Неки пут опет стоји сама у соби.{S 
и!... хтједох рећи: чисто нам је — боже прости — стајао на путу.</p> <p>Да видите јесмо ли доче 
е затворенијих очију.{S} Бог да му душу прости!{S} Жао нам га је било.{S} Вио је сиромах некако 
ита наше село.</p> <p>»— Бог да му душу прости!«</p> <p>— А... онај... ваш учитељ?{S} Чусте ли  
уку!{S} Немој, оче владико, држати више простих попова, као ја што сам... што сам био... — Ућут 
ић стидљиво изађе напријед:</p> <p>— Да простиш ти, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се моја  
росијецају ноћни мрак.</p> <p>— Не знам просто шта да радим? — говори слика из авлије.</p> <p>— 
.</head> <p>Наша школа била је у једној простој дашчари.{S} У њој је била једна повелика соба з 
ра с попом заспала, изнесе свој губер и простре га пред врата попове собе, па леже.</p> <p>Кад  
а пећи свакојака цвијећа; нова шареница прострта по постељи.{S} И само се још нестрпљиво ишчеки 
ми рачунали, а и учитељ није имао ништа против тога, да је Мара већ свршила «васпитање», и да с 
рећи.</p> <p>А у селу ко смије рећи што против владичине воље и ријечи?{S} Нијесу се дуго препи 
светац, и да ће он свакога избрисати из протокола крштених, који од сад не буде петком радио.</ 
 <p>— Маро, сине, устани!</p> <p>Дијете протрља очи и отвори их.{S} Дубоко уздахну, па гледа ве 
ироду, — рече она безазлено.</p> <p>Поп протури прсте једне руке кроз прсте друге руке, испружи 
бијем заповијест да идем у Б. Морао сам проћи кроз <pb n="146" /> моје село.{S} На пошљедњој ст 
је имао чарапа, требао је само недјељом проћи поред попове куће, па већ више не би ишао босоног 
, отишао је с њиме и с Маром кући неког професора Вучетића, и ту је Мару предао.{S} Причао је к 
у пљунуо.{S} Послије, каже, све код тог професора, нудили му да наспе чорбу себи у тањир, али о 
школском старјешини.{S} Овај, вели, кад прочита писмо, отишао је с њиме и с Маром кући неког пр 
ње, а наш комисар донесе новине, па нам прочита: »Погинули при освајању шанца на Горици 29 деке 
дакле је? — викнусмо ми сви.</p> <p>»Он прочита наше село.</p> <p>»— Бог да му душу прости!«</p 
<p>— Гле!{S} А од куд ти знаш?</p> <p>— Прочитала сам оно доље.</p> <p>— Зар ти умијеш читати?< 
, дохвати онда попову руку и пољуби је; прошапта: »Благослови ме... и опрости!« Послије јој се  
>Сви се обредише ракијом, па онда нешто прошапуташе међу собом и Нинко Вилотић први уђе у собу  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прошло је од то доба до сад шест година.{S} Ја сам лута 
рнаутовићу, кад ја тамо, а њему Срнинић прошцем сломио ребро, и то све око неке сипљиве кобиле. 
ен обасјао, бијела брада прекрилила сва прса, дигао икону више главе и кроз онај тутањ и праску 
 Метните ми овдје! — Он показа руком на прси, и ми му положисмо икону.</p> <p>Владика приђе на  
е касају и она наслони главу на Нинкове прси, па неутјешно и силно зајеца.</p> <p>Још мало се - 
за на светога Саву, који му је лежао на прсима.</p> <p>Опет жељно гледа њено болно лице.{S} Сми 
пи попа по потиљку.{S} Он паде ничице и прсима на земљу, а икону диже више главе.{S} Сасусмо ча 
p> <p>Поп протури прсте једне руке кроз прсте друге руке, испружи оба кажипута и састави им врх 
 рече она безазлено.</p> <p>Поп протури прсте једне руке кроз прсте друге руке, испружи оба каж 
ио?</p> <p>И тако се учитељ осами.{S} У прсте бих вам могао казати сваку његову ријеч, тако је  
оложисмо икону.</p> <p>Владика приђе на прстима, а очи му пуне суза:</p> <p>— Како си, оче?</p> 
!{S} Па је онда тресне о ледину, истеже прстима оно мало длачица на уснама и мрко гледа у дашча 
Или тргне боквицу из земље, па завирује прстић, који је још као дијете порезала и који јој је И 
је оно светац? — рече он њој, па показа прстом на једну икону на зиду.</p> <p>— Цар Лазар! — ре 
, а сузе му ударише.{S} Он мрдну једним прстом.{S} Ми је прихватисмо и приведосмо кревету.</p>  
 је познаш!{S} А кад коме од нас момака пружи руку, а он сав поцрвени.{S} Искупи се доста свије 
 ме!</p> <p>Она се наже из кола попу, и пружи руку:</p> <p>— Благослови ме, бабо! — па наслони  
лу; заврати шешир, наже се према попу и пружи руку.</p> <p>— Жив био, сине! — рече поп.</p> <p> 
не главу, намргоди се још јаче, игра се прутићем и пролази као мимо турско гробље.</p> <p>Ко зн 
 богом ратовати!«</p> <p>Дршћемо ми као прутови — није шала оне божје ријечи, а пријети клетвом 
о совуљага ћуче њену страшну пјесму.{S} Пси подвију реп, па завијају, а уморан сељак прене иза  
че на двије поле, као да је од леда.{S} Псује Јеротије што му на уста дође и кад се он даде да  
то боље умије.{S} Каже да је весела као птица, и да је људи, код којих је, пазе, да не може бољ 
>Опет сви ћуте и уставили дах.</p> <p>— Птицама небеским дао је бог другу снагу и путе, а човје 
или како сусјед Ђерић прави страшило за птице.{S} Па онда хајд’ Нинковој или Глувићевој кући.{S 
у рече:</p> <p>— Не може ништа бити.{S} Пукла му је кичма!</p> <p>Он оде, а владика се врати у  
 вели: »Слатки бабо!{S} Хоће срце да ми пукне, што ти не могу доћи.{S} Причао ти је владика да  
{S} Наднијело се увело старчево лице на пун живота лик дјететов, а с бијеле браде цури кап по к 
 чарапа, кошуља, убруса и других ствари пун ковчег.</p> <p>Кад јој се навршила година и девет м 
 патос.</p> <p>— Додајте ми добар котао пун воде! — дераше се Нинко.</p> <p>Додаше му.</p> <p>О 
ак.</p> <p>А недјељом црква, рекох вам, пуна пунцата, па и половину порте притиснуо народ.{S} А 
за, па не пушта дијете из руку.{S} Жена пуна кућа, па се само вајкају: «Леле мене! како је дије 
је какав светачац па и петак, нагура се пуна црква жена, али поп један пут, послије службе у пе 
.{S} Још једно по сахата а авлија бјеше пуна људи, а пред кућом више од десетора кола, а Мара — 
и дан, а недјељом је била увијек дупком пуна.{S} Прије, још давно, и кад је какав светачац па и 
измичу, Мара је цар села.{S} Свакоме су пуна уста.{S} Нада да ће нам она бити кад тад учитељ, з 
ије службе весеље на све стране.</p> <p>Пуна и крчма, па све наздрављају попу и његовом дому.{S 
> <p>Владика приђе на прстима, а очи му пуне суза:</p> <p>— Како си, оче?</p> <p>Поп се трже и  
ој упрт у даљину. .— Како је све дивно, пуно живота, како је свјеж ваздух!</p> <p>Иконија јој з 
} Владика одмах чинио ручак.{S} Било је пуно свијета, а наш поп, веле, сједио у зачељу.{S} Ко ћ 
ори народ о поповим ријечима, а свакоме пуно срце и лако му, као да се окупао.</p> <p>Тако је о 
да народ капе куда поп прође, а свакоме пуно срце.{S} Није шала, наш поп!{S} Али и јесте човјек 
 сахата, а кад се диже и окрете, угледа пуну цркву народа.</p> <p>Кад се Нинко послије недјељу  
p> <p>А недјељом црква, рекох вам, пуна пунцата, па и половину порте притиснуо народ.{S} А поп  
> <p>— Какво је ово чудо? — рече Остоја Пурешевић.{S} Јал’ је нешто превећ мудро, јал’ је са св 
у школу, а сад ме ни о распусту неће да пусте кући.{S} Веле: морам учити француски, да стигнем  
и од старости.{S} А гдје би њега старца пустио народ на пут, и како би њему било да остави дије 
ије мјесец дана већ се опрема дијете за пут.</p> <p>Силне се припреме чине.</p> <p>Дан пред пол 
} А гдје би њега старца пустио народ на пут, и како би њему било да остави дијете у Биограду, п 
велим не треба да стајеш њеној срећи на пут.</p> <p>— Не дао бог! — рече поп грцајући. — Па шта 
тари учитељ остави нас — оде сиромах на пут, на који се иде затворенијих очију.{S} Бог да му ду 
 душу села из села.</p> <p>Кад по други пут оде, пође све по старом.{S} На ново је требало чека 
 зави у струку и оде даље.</p> <p>Други пут Павао Ђерић води волове с празним колима.{S} Стока  
ато се поче понашати.</p> <p>Сједи неки пут с нама.{S} Ћерета и прича шта има по свијету, па он 
a</foreign> — проста ствар.</p> <p>Неки пут опет стоји сама у соби.{S} Нешто се страшно бори са 
вала му, мене изабра.</p> <p>Поп се три пут пољуби с њиме.{S} Онда понијеше дијете у цркву, и о 
о можеш.{S} Послушајте ме, пошљедњи вам пут кажем; вас сте четворица свему злу коловође.{S} Јал 
оре пред оцем небеским!{S} Пошљедњи вам пут кажем и позивам да се оставите пасјалука и несрећне 
војица говорили, то се не зна.{S} Један пут довуче Јеротије американски плуг и стаде се хвалити 
 се не послушају свете ријечи.{S} Један пут уђе нека помама у људе да разграђују туђе градине и 
да, нагне се према њему, па се од један пут тргне, издигне главу, уђе у собу и отвори књигу.</p 
расно се разбоље поп, заковрну од један пут, и већ му се чини да неће ни ноћи жив дочекати, па  
по сред срца удари.{S} Она корачи један пут, па паде на кољена.{S} Саже главу, покри очи рукама 
агура се пуна црква жена, али поп један пут, послије службе у петак, стаде пред олтар па поче г 
и се свијетли као у по дана.{S} У један пут загрмје попов глас:</p> <p>— Икона!{S} Икона!</p> < 
а и труди се да позна ко је.{S} У један пут пљесну рукама:</p> <p>— Мара!</p> <p>— Мара! — грак 
глед јој лута по зраку.{S} Онда у један пут тресне ножицом и уздигне главу:</p> <p>— <foreign x 
 љуће одадре дешњака.{S} Волови у један пут потрчаше.{S} Павао се дохвати за <pb n="131" /> стр 
ј сузе па плаче, плаче, па опет у један пут утре очи, дохвати књигу, тресне о сто, отвори, па н 
руке, па се не миче.{S} Онда му у један пут сину нешто кроз главу.{S} Скочи с клупице и као да  
.</p> <p>Шта да се ради?</p> <p>У један пут попадија се дохвати за појас, па врисну и сва поцрв 
едним оком.{S} Погледа ковача још један пут, не рече му ништа.{S} Само се зави у струку и оде д 
 да пази на те свиње; јер ако још један пут чујем да су упале у туђе добро, продаћу их одмах, м 
пта јој:</p> <p>— Пољуби бабу још један пут и кажи: благослови ме!</p> <p>Она се наже из кола п 
ругу страну и мргодан оде.</p> <p>Један пут иде он полако поред ковачнице.{S} Ковач је нешто те 
па је метну у крило.{S} Поклони се мало пут попа, па оста сједећи на кревету.</p> <p>— А камо с 
 <p>Поп дахну душом:</p> <p>— Срећан му пут!</p> <p>— Шта? — рече Аксентије. — А Мара?</p> <p>— 
 као да рекне »с богом« и пријеђе преко пута.{S} Отвори црквена врата, и ничице паде пред олтар 
о с вама разговорити, јер се не враћа с пута на који полазим.{S} Не дај боже смртна случаја, ил 
ицама небеским дао је бог другу снагу и путе, а човјеку остаје памет и хришћанско срце.</p> <p> 
 и коњске плоче.</p> <p>Ал’ да се удари путем на Јаругу, морали смо се вратити до близу самог с 
и они отпратише попа у варош, а цијелим путем бацаше пушке и пјеваше.{S} За попом, у другим кол 
лећу и вас и све инаџије и убојице оним путиром ондје, па онда живи ако можеш.{S} Послушајте ме 
бијели се на њему сељачка кошуља, ни на путу остаје широка стопа од опанака.{S} Наслони се на в 
 чисто нам је — боже прости — стајао на путу.</p> <p>Да видите јесмо ли дочекали чему смо се на 
Ту они говорише које о чем, а највише о путу и о Мари.{S} Много поп савјетује и моли кум-Нинка  
ју туђе градине и да упуштају стоку.{S} Пуца врљика, а разбијених глава као бундева.{S} Сваки д 
 небо.{S} Шљеме бјеше све у пламену.{S} Пуцају рогови и греде, већ је и таван дохватило; а у шк 
ћемо га пресрести!</p> <p>Звркте кола и пуцају осовине, а одлијећу наплаци и коњске плоче.</p>  
поп дошао у варош, да су лупала звона и пуцале прангије, јер коњаник, што је стајао на раскршћу 
:</p> <p>— Зар не видиш да је сваки као пуце, апостола му његова?{S} Па да га не бијем! — Па оп 
иха и баци на проваљено мјесто.{S} Врба пуче а Нинко љосну на другу страну о земљу, а котао изр 
’ кад га забоде у неку крчевину, а плуг пуче на двије поле, као да је од леда.{S} Псује Јеротиј 
дасмо како поскочи преко греде, која се пушаше на патосу, па пође вратима.</p> <pb n="142" /> < 
свајаше.{S} Пред зору се још само слабо пушаше, а владика и доктор стигоше у село.</p> <p>Кад о 
м Нинко попушта штрањге коњима, који се пуше у свјежем јесењем јутру.{S} Кочијаш се испео на ко 
</p> <p>Ништа не говори с кочијашем.{S} Пуши цигару иза цигаре.{S} Гледа само око себе и као да 
о четврт сахата, и кад се с пласта поче пушити а са траве роса дизати, уста поп па пође у кућу. 
а.</p> <p>Ми се склонисмо, а као да нас пушка по сред срца удари.{S} Она корачи један пут, па п 
ше попа у варош, а цијелим путем бацаше пушке и пјеваше.{S} За попом, у другим колима, возио се 
} Кад се опет примакосмо, чусмо по ново пушке у нашем селу, и видјесмо како се црвени небо.</p> 
горје школа!«. »Изгорје црква!« Па опет пушке, лупа и тандрк котлова и чакаља; а <pb n="140" /> 
и у потјеру ишли.{S} Али старији бацају пушке, сједају на кола и трче изван села.{S} Кмет се по 
е.{S} Из сусједне авлије испаде с малом пушком старац Матија Ђенадић, који је, веле, још под Ми 
па стоје пред судницом и говоре нешто о пушницама.{S} Ја сам био с Радојем Николићем у лову, и  
.{S} Иконија да се угуши од суза, па не пушта дијете из руку.{S} Жена пуна кућа, па се само вај 
вам да се оставите пасјалука и несрећне работе.{S} Јеси чуо ти, Рајковићу, ти, Иванковићу, ти,  
на запурене обрашчиће а груди се почеше равномјерно дизати, исправи се поп у постељи.{S} Собу ј 
6" /> ми искочи!«.{S} Теретан јој сваки рад и све да јој је да лежи.{S} Не тужи се истина ником 
ка, — ти си своме дјетету највише добру рад.{S} Па ја велим не треба да стајеш њеној срећи на п 
ећу овдје да се с тобом цмакам! ја хоћу рад!{S} Или ме волиш или не волиш!{S} Једно или друго!{ 
и дан по Петрову дне, враћају се људи с рада, па стоје пред судницом и говоре нешто о пушницама 
ке за цркву, да се у остале дане човјек радећи моли богу, да се он за све моли, кад они морају  
лупости — а сам ништа не <pb n="132" /> ради!...{S} Хоћу да пресвиснем, гледајући ову неправду! 
х поп чисто занесен и често хоће ово, а ради оно, мисли једно а говори друго.{S} Што да вам при 
лније цакле.</p> <p>А она не зна шта да ради.{S} Препуно јој срце, па не може нигдје да се скра 
ена, па као бјесомучан и не знајући шта ради, стаде лупати сјекиром по једној греди од тавана.{ 
и се богу да је прими.</p> <p>Шта да се ради?</p> <p>У један пут попадија се дохвати за појас,  
и.{S} Видим да му не ваљају послови што ради, али гдје ја прост човјек смијем ударити на науку! 
оп не скида с ње очију.</p> <p>— Шта си радила, сине, од кад си устала?</p> <p>Мара узви обрвиц 
о бог! — рече поп грцајући. — Па шта да радим?{S} Научи ме!</p> <p>— Пошљи је у Биоград на наук 
ни мрак.</p> <p>— Не знам просто шта да радим? — говори слика из авлије.</p> <p>— Остани! — вел 
ели — много мислио и лупао главу шта да радим јако с њоме.{S} Дијете ваља да се по мало учи кућ 
ви!{S} А мене немој дирати!{S} Видиш да радим!</p> <p>Па опет се извали на кревет и отвори књиг 
о му неће ни ријечи рећи.{S} Он је то и радио.{S} Попустила му шина на точковима, а он нађе Пер 
ла крштених, који од сад не буде петком радио.</p> <p>И вјерујте, људи, у нашем селу нема, као  
ед ковачнице.{S} Ковач је нешто теретно радио, сав мокар од зноја, залијепила му се кошуља за ш 
 а у чаши нестаје ракије.{S} Шта је поп радио сам на гробу, то нико не зна.{S} Тек послије једн 
S} Па шта ћете ви у овом храму кад тако радите?{S} Шта сам ја згријешио Богу, да ми не дате под 
 па онда скочи; само што рекне: — Треба радити! — па нас остави, а ми блејимо за њом.</p> <p>Ил 
д они морају радити, да је богомрско не радити у петак, јер је то само турски светац, и да ће о 
у, да се он за све моли, кад они морају радити, да је богомрско не радити у петак, јер је то са 
пред крчмом:</p> <p>— Зар ти — вели — у радни дан сједиш пред механом?</p> <p>— Благослови! — к 
што боље може, попу на муштулук.</p> <p>Радоје опали из двоцијевке.{S} Поп гологлав потрча пред 
воре нешто о пушницама.{S} Ја сам био с Радојем Николићем у лову, и кад се вратисмо, умијешасмо 
бјеше опет узело земаљски облик, јер га радост бјеше обасјала: уста су му непрестано развучена, 
ведрила су се лица и некаква неспокојна радост ожарила и увело попово лице.{S} Ударише врућине. 
ли је расијан и све се труди да сакрије радост.{S} А кад је на само често му се развуку уста, г 
и наше кумство! да бог да свако добро и радост од ње да дочекаш; да те утјеши и подвори под тво 
о.</p> <p>Кад они уђоше у собу, на нашу радост разабра се поп.</p> <pb n="143" /> <p>Погледа ок 
е! кад она дође!</p> <p>Поп ван себе од радости.{S} Иконија да се угуши од суза, па не пушта ди 
 поповој <pb n="133" /> кући.{S} Поп од радости ни говори ни ромори, само брише очи и тек поста 
е је опет с дјевојчицама на игри или на раду.{S} Све се боље уобљавају обрашчићи, и све црвениј 
 је дам у кумову кућу, да се дијете учи раду.</p> <p>— Штета би — вели владика — била отргнути  
>Кад је поп стигао у варош, прича Јанко Радуловић, код кога ми купујемо со, и што му је кућа до 
<p>Кад они уђоше у собу, на нашу радост разабра се поп.</p> <pb n="143" /> <p>Погледа око себе: 
вим почађила и испрепуцала, да се једва разазнавао светац.{S} Само горе, гдје је глава, цакле с 
 и да упуштају стоку.{S} Пуца врљика, а разбијених глава као бундева.{S} Сваки дан све горе, и  
Шапће само молитве, а попадија слабо се разбира.{S} Јечи само и моли се богу да је прими.</p> < 
се чује попов глас, али је загушен и не разбирају се ријечи.</p> <p>Мало послије разиђе се дим, 
 и положисмо га у кревет.{S} Он се није разбирао.{S} Кмет викну скупљеном народу:</p> <p>— Доба 
 кући, гдје нема ни преслице, а камо ли разбоја?{S} А и Иконија је остарјела, да се једва држи  
дно по године послије тога, напрасно се разбоље поп, заковрну од један пут, и већ му се чини да 
а — брже по Иконију Маркову.</p> <p>Поп разбуди Мића, који у скок оде баба-Иконијиној кући, а с 
ив да дочека.{S} Али нема више туге.{S} Разведрила су се лица и некаква неспокојна радост ожари 
ладици. — Све то само би <pb n="122" /> развлачило приповијетку и све то само би онај разумио,  
радост.{S} А кад је на само често му се развуку уста, гледа на ону страну, гдје мисли да му је  
опрости!« Послије јој се ваљада од бола развуче лице, трже се једном, и онда као да се осмјехну 
 име бога у Биоград, — рече поп и силом развуче уста. — Тамо ћеш свега видјети.</p> <p>— Биогра 
т бјеше обасјала: уста су му непрестано развучена, а на бијелим трепавицама час по виси капљица 
лица.{S} Засјели старији људи и поп, па разговарају о овом и оном, а младеж се игра и весели.</ 
 ручка много се што шта владика с попом разговарао.{S} Звао га да га узме у конзисторију, али п 
 за зло, браћо, ваља ми се добро с вама разговорити, јер се не враћа с пута на који полазим.{S} 
 некако и сам мислио.{S} Сјутра ћемо се разговорити и с народом, па у име божје нек иде дијете  
{S} Један пут уђе нека помама у људе да разграђују туђе градине и да упуштају стоку.{S} Пуца вр 
арапе, тканице и рубље изнесе у порту и разда сиромашноме народу.{S} Велика је служба била тај  
} Ко ће с нама!{S} Послије ручка, веле, разиђе се свијет мало по мало, само осташе попови код в 
азбирају се ријечи.</p> <p>Мало послије разиђе се дим, и ми га угледасмо како поскочи преко гре 
 баба Стевана.</p> <p>Кад се већ смрче, разиђоше се жене и људи кућама, а оставише попа сама.{S 
зива жуња.{S} Сунце блиста, а облаци се разилазе.</p> <p>Мара стала на врата, па гледа неким ши 
, и кад она одговори да свршује четврти разред, запита он попа:</p> <p>— Па шта мислиш сада с њ 
иват».{S} Тако она пође учити и четврти разред.{S} Већ је зову сељаци да пише писма њиховим сво 
навршише три године, и Мара сврши трећи разред, учитељ онда навали на попа и на друге људе, те  
дине!</p> <p>Поп преблиједје као крпа и разрогачи очи; — Шта се то по богу толико учи?</p> <p>— 
оцрвење кад чу ријеч имање, а кум Нинко разрогачи очи и скиде лулу с чибука:</p> <p>— Зар ти —  
љиво махну главом:</p> <p>— Станите, не разуместе ме!{S} Немам ја својега имања, ни дај Боже!{S 
 мало, што овда онда проговори, нико не разумије, а он се дусне, окрене главу на другу страну и 
чило приповијетку и све то само би онај разумио, који је своје рођено морао послати у туђину, и 
е задржавај се!»</p> <p>Марина соба као рај.{S} Прозори закићени липовим гранама, под гредице п 
лука и несрећне работе.{S} Јеси чуо ти, Рајковићу, ти, Иванковићу, ти, Јоване Бојичићу, и <pb n 
 <p>— Треба убити брава и набавити аков ракије, а знаш како сам страдао.</p> <p>— А ти узми кој 
ене отхукују и уздишу, а у чаши нестаје ракије.{S} Шта је поп радио сам на гробу, то нико не зн 
оже бити једно по сахата.{S} Мићо изнио ракије у бардаку, па служи винском чашом.{S} Пију људи  
е црквено марвинче, а зар ће бити и што ракије, па сјутра зови мобу.</p> <p>Сјутра дан до вечер 
 се тихо сељаци.</p> <p>Сви се обредише ракијом, па онда нешто прошапуташе међу собом и Нинко В 
пет вратише у кућу, Мићо изнесе по ново ракију.{S} Прву чашу даде куму Нинку.{S} Он узе чашу, с 
е са свијем лудо!</p> <p>Сељаци слегоше раменима и, сами не знајући за што, дадоше се у некакву 
дубља дође.</p> <p>Онда се опет лијевим раменом окрете кмету:</p> <p>— Гдје је овдје школа?</p> 
та ћу? — рече кум Нинко.{S} Пробудих се раније, па кад не могах заспати, а ја викнух дијете да  
S} Поп хода као и прије по селу, али је расијан и све се труди да сакрије радост.{S} А кад је н 
 не приличи.</p> <p>Стјепану, што иде у раскорак, презријева жито, а он још није пожњео.</p> <p 
прангије, јер коњаник, што је стајао на раскршћу, кад угледа попа у оној помпи, помисли да је в 
ама и доводиле опет попу.</p> <p>Она је расла у кући код оца до своје осме године.{S} Једног ве 
 убијена кишом и временом, сва мокра, а расплетене јој косе пале низ плећа.</p> <p>Ми се склони 
ул мјесец, па због оно неколико дана до распуста, не хтјесмо сазивати дјеце.</p> <p>Попа се кло 
{S} Лијепо смо га сахранили.{S} Послије распустисмо дјецу а школу затворисмо.</p> <p>Сад смо се 
да дође, поп доби писмо да ове године о распусту иде госпођа, код које је Мара, у Беч, па хоће  
 године ишла сам у школу, а сад ме ни о распусту неће да пусте кући.{S} Веле: морам учити франц 
це.</p> <pb n="137" /> <p>— Одмах си се расрдио!</p> <p>— Не марим за мале душе, ја нећу овдје  
е се потурчио, кога сам вјенчао није се раставио, а кога сам опојао није се повампирио.</p> <p> 
.{S} Остоја богословац прича да се сада раставља са том женом, јер га она тужи да је бије и зло 
постељу.{S} Иконија се не може од ње да растане, и кад је мислила да је Мара с попом заспала, и 
S} Само што нешто сметено прича како се растао с њоме: «Није» вели «ни плакала!» Гдје ће то бит 
рат-Станоје!{S} Дијете, као што видите, расте хвала богу и напредује.{S} Још мало па ће сама се 
, па леже.</p> <p>Кад сан, који не може растјерати никаква брига дјетињег доба, савлада немирну 
је стране рашчешљао, те су на крајевима растресени и шири него под самим ноздрвама.{S} Доња му  
лаву, покри очи рукама, а црна јој коса расу се по земљи.</p> <p>Поп се уздрхта, а сузе му удар 
{S} Ја сам лутао по свијету, док ме наш рат не позва кући.{S} При свршетку добијем заповијест д 
Ђенадић, који је, веле, још под Милошем ратовао.</p> <p>— У помоћ! — викну Павао потрчавши њему 
ал’ се мирите, јал’ ћете од сад с богом ратовати!«</p> <p>Дршћемо ми као прутови — није шала он 
 и толико «заире», да би Војин четовођа рахат цијелу чету њоме нахранио.{S} Мићо донио скоро из 
 велим толико да јој одредите, да се не рачуна баш сироче, и да би се имала чиме прихранити, да 
како му смијем стати пред лице - и дати рачуна о своме стаду?{S} Или ви хоћете да ја затворим о 
} У оно доба, гдје вам почињем причати, рачунали смо ми, а и он, да ће му бити тако педесет год 
и.{S} Дјеце нијесу имали, тијем су више рачунали сеоску дјецу у своју.{S} Ко није имао чарапа,  
да ме пита чији сам.</p> <p>Тако смо ми рачунали, а и учитељ није имао ништа против тога, да је 
обра што су имали, као што рекох нијесу рачунали у своје, већ у народно.{S} Народ га је засијав 
одина?</p> <p>— Ја — вели поп — и народ рачунамо да ми је тако седамдесет.</p> <p>— Лијепа стар 
слуга био Мићо црквењак, који се такође рачунао у нешто што припада цркви и селу, дакле попу.</ 
 се опет деси нешто, што промијени наше рачуне.</p> <p>Те године дође у нашу окружну варош влад 
рављем.{S} Али кад поша намири по нашем рачуну тако педесет и пет година, почне нешто удити, св 
лав потрча пред кола, која се уставише, раширио руке и рида, а вјетрић му се игра бијелом брадо 
густи брчићи, које је он на обје стране рашчешљао, те су на крајевима растресени и шири него по 
ва и друга знања...</p> <p>— Не би било рђаво! — рече кмет. — Шта велиш ти, оче, и ви, браћо?</ 
тицати бесједа.{S} Ако је ко учинио што рђаво, а он га у цркви пред цијелим народом изобличи и  
 ја тамо, а њему Срнинић прошцем сломио ребро, и то све око неке сипљиве кобиле.{S} Па шта ћете 
он се чисто подмладио.{S} Благосиља све редом, а Мићу заповједио да све црквене чарапе, тканице 
Нека ти је он у помоћи!</p> <p>Онда сви редом почеше љубити дијете и најзад је Нинко понесе, ка 
 Дијете ваља да се по мало учи кућевном реду и послу.{S} Шта ће</p> <p>— вели — научити у мојој 
ентије Смиљанић а за њима сви остали по реду и старјешинству, и сваки дарива дијете.{S} Кад се  
 кмет већ био поручио Циганину да скује резу за затвор и предложио да се купи катанац, а поп је 
а собом.{S} Гигају се, брате, она кола, рекао би човјек: сад ће испасти, а коњи као хале!{S} Ск 
ија.</p> <p>— Лијепо, оче! — веле да је рекао. — Хвала ти!{S} Таки мени и требају!</p> <p>Кад п 
словије»?</p> <p>— Ја, оче владико, што рекао неки стари поп Стоко: кога сам крстио није се пот 
ећу.</p> <p>— Воду! — дрекну он.</p> <p>Рекао бих хиљаду котлова се сасуше у пламен.{S} Али он  
о народу.{S} Махну слабо главом, као да рекне »с богом« и пријеђе преко пута.{S} Отвори црквена 
има по свијету, па онда скочи; само што рекне: — Треба радити! — па нас остави, а ми блејимо за 
, и ви, господин-попо, ако дозволите да рекнем и ја.</p> <p>Зачудише се људи:</p> <p>— Кажи, де 
веткује петак.</p> <p>А недјељом црква, рекох вам, пуна пунцата, па и половину порте притиснуо  
Иконија нам може испећи каву.</p> <p>Не рекох вам да је такав договор да кум Нинко вози Мару у  
и: с Маром, али ме сам језик поведе, те рекох: — шта је, бога ти, с Павлом Ђерићем?</p> <p>— Е, 
ног.{S} Оно добра што су имали, као што рекох нијесу рачунали у своје, већ у народно.{S} Народ  
 дам из куће.</p> <p>— Да га крстимо! — рекоше сељаци.</p> <p>— Ко ће бити кум?</p> <p>Међу сељ 
словом, попо, ја велим тако је добро, — рене кмет.</p> <p>— Нека је с божјим благословом!</p> < 
уче њену страшну пјесму.{S} Пси подвију реп, па завијају, а уморан сељак прене иза сна, прекрст 
 очицама гледа у шта му драго.{S} Чупка ресе на кошуљи и не говори ништа.{S} Ништа не једе и не 
 ће село рећи.</p> <p>А у селу ко смије рећи што против владичине воље и ријечи?{S} Нијесу се д 
руге паметне људе; да видимо шта ће они рећи.</p> <p>— Ја велим да је опет дате мени у кућу,</p 
ти што је хтио — нико му неће ни ријечи рећи.{S} Он је то и радио.{S} Попустила му шина на точк 
 моје.{S} Само још да видим шта ће село рећи.</p> <p>А у селу ко смије рећи што против владичин 
је... баш се човјек гријеши!... хтједох рећи: чисто нам је — боже прости — стајао на путу.</p>  
:</p> <p>— Шта је, бога ти... — хтједох рећи: с Маром, али ме сам језик поведе, те рекох: — шта 
="110" /> својом дјецом.{S} Онда, веле, рече свети владика: — Ти си, оче, од најстаријих овдје; 
рине очи бјеху управљене:</p> <p>— Дуд? рече она.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Гледаш у дуд?</p> <p>М 
 понесе, као да су јој двије године.{S} Рече јој да се прекрсти, па је метну у кола горе.{S} Он 
и се уђе у собу гдје је дијете било.{S} Рече женама да изађу, а сам оста неко вријеме код дјете 
и штогод?</p> <p>— Да се исповједим! —~ рече поп.</p> <p>Владика се забезекну:</p> <p>-— А кака 
че поп.</p> <p>— Да је жива и здрава! — рече владика, милујући дијете.</p> <p>Сједоше они за ру 
а владика. .</p> <p>— Божја, па моја! — рече поп.</p> <p>— Да је жива и здрава! — рече владика, 
ош дубље повуче пару:</p> <p>— Ништа! — рече, а поглед јој упрт у даљину. .— Како је све дивно, 
екакву купусару.</p> <p>— Помози бог! — рече поп.</p> <p>Учитељ занесе објема ногама као рукуни 
ој срећи на пут.</p> <p>— Не дао бог! — рече поп грцајући. — Па шта да радим?{S} Научи ме!</p>  
</p> <p>— Ама сједи, да пијеш штогод! — рече кмет.</p> <p>— Нећу ништа — рече он оштро, а врх о 
: пљус!</p> <p>— Гори си од те марве! — рече учитељ.</p> <p>Павао се испријечи:</p> <p>— Немојд 
 Да бог да да ово све на добро изађе! — рече баба Стевана.</p> <p>Кад се већ смрче, разиђоше се 
ћ позна га у мраку:</p> <p>— Побјеже! — рече он.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Учитељ!</p> <p>Поп дахну 
 год? — рече доктор.</p> <p>-— Овдје! — рече поп и метну руку опет на срце.</p> <p>Доктор наред 
кве.</p> <pb n="127" /> <p>— Води ме! — рече господин човјек.</p> <p>— Затворена је!</p> <p>— А 
и, па га гледа:</p> <p>— Служи овоме! — рече он, а очима показа на светога Саву, који му је леж 
ему научити.</p> <p>— Хвала ти, куме! — рече поп. — Тако сам некако и сам мислио.{S} Сјутра ћем 
и пружи руку.</p> <p>— Жив био, сине! — рече поп.</p> <p>Ал’ господин дохвати кутију са жигицам 
дијете?{S} Ви ништа друго и не знате! — рече Аксентије Смиљанић, и обриса рукавом сузу.</p> <p> 
 фамилијаза.</p> <p>— Сједи, човјече! — рече ослобођен кмет.{S} Није сабља за вратом.</p> <p>Уч 
<p>— Добро јутро, куме, и благослови! — рече кум Нинко кад угледа попа.{S} И кочијаш се исправи 
силна војска била...»</p> <p>— Стани! — рече владика. — Ко је то Југ Богдан?</p> <pb n="113" /> 
а знања...</p> <p>— Не би било рђаво! — рече кмет. — Шта велиш ти, оче, и ви, браћо?</p> <p>— П 
.</p> <p>— Лијепо, сине, врло лијепо! — рече владика.{S} Узми ту књигу па читај код куће!</p> < 
ију — викнуше сељаци.</p> <p>— Добро! — рече поп. — Али дјетету треба сиса.</p> <p>Станоје Глув 
 се врати у собу.</p> <p>— Још нешто! — рече поп. — Смртан је човјек а незнан му је час смртни. 
та у соби с дјететом.</p> <p>— Браћо! — рече поп — ви сви знате како ме је бог благословио и ка 
ну икону на зиду.</p> <p>— Цар Лазар! — рече Мара.</p> <p>— Гле!{S} А од куд ти знаш?</p> <p>—  
 седамдесет.</p> <p>— Лијепа старост! — рече владика. — Да бог да још дуго да поживиш! — А бога 
у и погледа у небо.</p> <p>— Природу! — рече он замишљено. — Да! тој сам се мисли и сам поклони 
ијете да хвата.</p> <p>— Ходи у кућу! — рече поп. — Мара још спава, а Иконија нам може испећи к 
што да проговорим са старијим људима, — рече поп.</p> <p>Жене једна по једна њега у руку, па ка 
/p> <pb n="113" /> <p>— Није, он жив, — рече Мара. — Он је погинуо на Косову.</p> <p>— А шта је 
 сад ћеш, ћери, у име бога у Биоград, — рече поп и силом развуче уста. — Тамо ћеш свега видјети 
34" /> <p>— Е, печем ја каву за тебе, — рече Иконија. — Знам ја, ти си се поварошанчила.{S} Вол 
о по богу толико учи?</p> <p>— Науке, — рече владика.</p> <p>— А шта ће то њој?</p> <p>— Како ш 
ре, стао ту?</p> <p>— Што сам уморан, — рече ковач.</p> <p>— Знам; а што си стао на промаху?</p 
<p>— А који сам ја?</p> <p>— Чивутин, — Рече Павао. — Ја те не видјех ни да се крстиш, ни да кл 
ој кухар!</p> <p>— Нека, оче владико, — рече поп. — Стар је човјек!{S} Тако сам ја њу учио.</p> 
лсамом.</p> <p>— Гледала сам природу, — рече она безазлено.</p> <p>Поп протури прсте једне руке 
> <p>— Устани!...{S} Сви те чекамо... — рече поп па побјеже из собе.</p> <pb n="119" /> <p>Посл 
ћеш свега видјети.</p> <p>— Биоград!? — рече дијете и промијени се у лицу, а срце му залупа.</p 
и, браћо?</p> <p>— Па да огледамо, а? — рече кум-Нинко.</p> <pb n="106" /> <p>И тако Мара оста  
/p> <p>— Срећан му пут!</p> <p>— Шта? — рече Аксентије. — А Мара?</p> <p>— А?</p> <p>— И она с  
— Не!</p> <p>— Боли ли те ма што год? — рече доктор.</p> <p>-— Овдје! — рече поп и метну руку о 
 се сељаци.</p> <p>— Шта велиш, куме? — рече Нинко полу.</p> <p>— Нијесам — вели поп — никад на 
— А што си ми се замислила, голубице? — рече Иконија.</p> <p>Мара још дубље повуче пару:</p> <p 
екрштен човек.</p> <p>— Како то, оче? — рече владика.</p> <p>— Тако, оче владико!{S} Ја затвора 
ладика стајаше.</p> <p>— Шта те боли? — рече владика.</p> <p>Поп с муком подвуче руку под икону 
а читај код куће!</p> <p>— На поклон? — рече Мара изненађена.</p> <p>— На поклон!</p> <p>Бјеше  
е с њиме.</p> <p>— Какво је ово чудо? — рече Остоја Пурешевић.{S} Јал’ је нешто превећ мудро, ј 
се дијете васпитава!</p> <p>— Шта то? — рече Мојсило Прокић.</p> <p>— Мислим и кажем да се дије 
ез трага му глава!{S} Шта дижеш вику? — рече бунован Матија.{S} Павао му приђе и шану још нешто 
вету.</p> <p>— А камо се ти, учитељу? — рече поп.</p> <p>— Ево ме!</p> <p>— Знам! а камо се у ц 
ро си поранио, куме!</p> <p>— Шта ћу? — рече кум Нинко.{S} Пробудих се раније, па кад не могах  
еосвештенством?!</p> <p>— Да како ћу? — рече наш поп. — Онако је све у длаку!{S} Још сам забора 
говорио.</p> <p>— Који је оно светац? — рече он њој, па показа прстом на једну икону на зиду.</ 
год! — рече кмет.</p> <p>— Нећу ништа — рече он оштро, а врх оне боре показаше се још двије пре 
 ја њу учио.</p> <p>— Од тебе се, оче — рече владика, — има и матор човјек чему да научи. — А к 
владика се врати у собу.</p> <p>— Оче — рече владика, — желиш ли штогод?</p> <p>— Да се исповје 
е које се помоли.</p> <p>— Осваја дан — рече, — ја велим у име бога и с твојим благословом, кум 
м да је опет дате мени у кућу,</p> <p>— рече Глувић.</p> <p>— Јок! — каже кум Нинко. — Код тебе 
ти.{S} Тако то траја неко вријеме, онда рече поп:</p> <p>— Треба ли ту штогод трошити?</p> <p>— 
ј и тај, тај и тај, тај и тај«, па онда рече и: »Павао Ђерић, поручик!«</p> <p>»— Одакле је? —  
ола и загрли се у ходу с кум-Нинком, па рече:</p> <p>— Чувај ми, дијете, тако ти живога и самос 
>Кум Нинко испружи врат, хракну мало па рече:</p> <pb n="107" /> <p>— Гледаћемо га као своје!</ 
 чича изађе, а владика помилова Мару па рече:</p> <p>— Овога чику, ћери, не мораш љубити у руку 
ово учесташе.{S} Дође и Иконија, и поша рече попу да изађе, а сама оста с Иконијом.{S} Већ почи 
ом.{S} Погледа ковача још један пут, не рече му ништа.{S} Само се зави у струку и оде даље.</p> 
>Одатле оде полако кући.{S} Сељацима не рече ништа.{S} Сам се даде у неке мисли.</p> <p>Од то д 
, док не дође Марко трубач из војске, и рече да је Павао отишао у Биоград и ступио у војску.{S} 
 Сјећам!</p> <p>— Сјећаш ли се да ми ти рече да је то доста за добра пастира?</p> <p>— Сјећам!< 
к за женидбу.{S} Онај исти, коме учитељ рече да је марва.</p> <p>Сједе поп с Маром за сто под о 
 не дира ни зановета, а владици на пољу рече:</p> <p>— Не може ништа бити.{S} Пукла му је кичма 
аст запопи.</p> <p>— А онако нијеси, да речеш, каквијех школа учио?</p> <p>— Нијесам никаквијех 
 кола, која се уставише, раширио руке и рида, а вјетрић му се игра бијелом брадом и с оно мало  
S} А док она одрасте неће се писма тако ријетко писати као сада, него ће сваки човјек морати пи 
са своје стране није ни сањао да његова ријеч на јалово прође, или да он узима власт која му не 
е боли!</p> <p>То бјеше пошљедња његова ријеч!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прошло је 
м послу.{S} Већ је поп мислио да поведе ријеч о томе с народом, али <pb n="109" /> се опет деси 
прсте бих вам могао казати сваку његову ријеч, тако је мало говорио.{S} Кад видје да му и оно м 
уђим кућама.</p> <p>Поп поцрвење кад чу ријеч имање, а кум Нинко разрогачи очи и скиде лулу с ч 
еде у цркви.{S} Силне, свете и поучљиве ријечи, да те језа подиђе.{S} Црква је служила сваки да 
мо ми као прутови — није шала оне божје ријечи, а пријети клетвом.{S} Осврће се народ и тражи о 
 глас, али је загушен и не разбирају се ријечи.</p> <p>Мало послије разиђе се дим, и ми га угле 
икад десило да му се не послушају свете ријечи.{S} Један пут уђе нека помама у људе да разграђу 
 смије рећи што против владичине воље и ријечи?{S} Нијесу се дуго препирали.{S} Сељаци се шћућу 
праску чусмо његов јасан глас, пјесму и ријечи: »...первје бо пришел јеси, светитељу Саво«... - 
ћу, узети што је хтио — нико му неће ни ријечи рећи.{S} Он је то и радио.{S} Попустила му шина  
ћ је недјељу дана, а с њиме није још ни ријечи проговорио.{S} Кад би у недјељу, а поп га чека д 
ата од буваре. — Говори народ о поповим ријечима, а свакоме пуно срце и лако му, као да се окуп 
оља:</p> <p>— У помоћ, браћо, поведе се робље!</p> <p>Поп се пробуди, па уплашен потрча, прво у 
 или вепрова?</p> <p>— Крмача.</p> <p>— Ровашене?</p> <p>— У десно ухо.</p> <p>— Е, то су цркве 
S} Шљеме бјеше све у пламену.{S} Пуцају рогови и греде, већ је и таван дохватило; а у школи се  
 глава, каквих мало има.{S} Није се она родила да бере кудјељу.{S} Него ти њу дај даље у школу! 
дуката, чиме сте је ви даривали, кад се родила.{S} И то је њено!</p> <p>— Божје па њено!</p> <p 
p> <p>Не зна нико, па ни он сам, кад се родио.{S} У оно доба, гдје вам почињем причати, рачунал 
е зној с чела.{S} Мора бити да се с њом родио.{S} Чудно она оскаче на младом лицу, у сред кога  
јер ово, ви видите и тако, мислим, није рођено да копа и оре, а то би <pb n="105" /> било и сра 
 то само би онај разумио, који је своје рођено морао послати у туђину, или који је сам у својој 
S} Боље се врати па читај сентименталне романе и љуби оца у руку.</p> <milestone unit="subSecti 
/> кући.{S} Поп од радости ни говори ни ромори, само брише очи и тек постарији људи што је по ш 
вали се у постељу.</p> <p>Давно је пала роса, већ се и исток румени, а поп још не заспа.{S} И к 
 кад се с пласта поче пушити а са траве роса дизати, уста поп па пође у кућу.{S} Сви умукоше, н 
авицама час по виси капљица, којом душа роси, кад јој се мркне и кад свањује.</p> <p>А кроз лет 
том поп подијели нафору, а једне каруце рррр! па стадоше пред цркву.{S} Скочи један што сједи с 
вједио да све црквене чарапе, тканице и рубље изнесе у порту и разда сиромашноме народу.{S} Вел 
те! — рече Аксентије Смиљанић, и обриса рукавом сузу.</p> <p>Мићо изнесе Марин ковчег и тури га 
и на земљу.</p> <p>Поп је ухвати убјема рукама за главу па је љуби у чело, а нама иду сузе.{S}  
а сва умазана од суза, изнесе дијете на рукама.</p> <p>— Ја — вели — не дам дјетета од себе, ак 
аде на кољена.{S} Саже главу, покри очи рукама, а црна јој коса расу се по земљи.</p> <p>Поп се 
е да позна ко је.{S} У један пут пљесну рукама:</p> <p>— Мара!</p> <p>— Мара! — гракнусмо ми, а 
отури прсте једне руке кроз прсте друге руке, испружи оба кажипута и састави им врхове, па тако 
 <p>Наста тишина.</p> <p>Поп метну обје руке на Марину главу и узе шапутати.</p> <p>А кад он ди 
зазлено.</p> <p>Поп протури прсте једне руке кроз прсте друге руке, испружи оба кажипута и саст 
 и састави им врхове, па тако склопљене руке положи на сто.{S} Заврати се мало на клупицу, а гл 
а бог зна чија ће она бити, и у чије ће руке доћи!{S} Тек велим толико да јој одредите, да се н 
 попу да сиђе с кола, па му није дао ни руке, него се с њиме, вели, у лице пољубио.</p> <p>Мара 
ча пред кола, која се уставише, раширио руке и рида, а вјетрић му се игра бијелом брадом и с он 
а гурај дјетету колаче и друге понуде у руке и у уста.</p> <p>А на њој слаба промјена.{S} Само  
 клупицу у авлији, турио сиједу главу у руке, па се не миче.{S} Онда му у један пут сину нешто  
</p> <p>— Метните ми овдје! — Он показа руком на прси, и ми му положисмо икону.</p> <p>Владика  
<pb n="120" /> <p>Нинко потхвати дијете руком испод мишке и привуче га к себи, а коњи почеше ка 
аигра на поповом лицу.{S} Он је дохвати руком за браду и издиже јој лице према себи, па га глед 
ма у зачељу.{S} Брзо устаде.{S} Лијевом руком покупи хаљину, десном смаче шешир с главе, дохват 
и.{S} Показа својом <pb n="98" /> жутом руком на дијете покрај себе, дохвати онда попову руку и 
и гомилу земље више попадије, махну поп руком на нас и ми одосмо његовој кући, а он оста сам на 
?</p> <pb n="144" /> <p>Поп слабо махну руком, као да му приђемо.{S} Владика сједе на столицу д 
наже да је пољуби, а дијете у сну махну руком, окрете се на другу страну и настави спавање.{S}  
Нинкова домаћица весела узела дијете за руку, а тек учитељ као из мртвих:</p> <p>— Молим вас, б 
 ово је Маријино!</p> <p>Онда је узе на руку и понесе је попу, да је пољуби, па с Глувићем оде  
 која је пред попом стајала и брзо трже руку назад.{S} Исправи се, па са стране баци поглед на  
" /> <p>Да, али поп не зна од колико се руку може читати та књига.</p> <p>Дани измичу, Мара је  
ече владика.</p> <p>Поп с муком подвуче руку под икону и метну је на срце:</p> <p>— Овдје!</p>  
се угуши од суза, па не пушта дијете из руку.{S} Жена пуна кућа, па се само вајкају: «Леле мене 
знаш!{S} А кад коме од нас момака пружи руку, а он сав поцрвени.{S} Искупи се доста свијета, па 
p> <p>Она се наже из кола попу, и пружи руку:</p> <p>— Благослови ме, бабо! — па наслони усне н 
врати шешир, наже се према попу и пружи руку.</p> <p>— Жив био, сине! — рече поп.</p> <p>Ал’ го 
риђе још ближе, али не дизаше главе, ни руку с очију.</p> <p>Поп јој метну руку на главу и нешт 
и нешто шапуташе.{S} Послије јој потури руку под уста.{S} Она је дохвати објеручке и обли сузам 
као да се осмјехну и као да отвори мало руку, кад јој Иконија тури у њу воштаницу.</p> <p>Кад а 
 поп.</p> <p>Жене једна по једна њега у руку, па као гуске једна за другом на капију.{S} И млађ 
 чинију с јелом, а Мара скочи па њега у руку.{S} Чича сав поцрвење.</p> <pb n="112" /> <p>Кад ч 
 један што сједи с кочијашем, па попа у руку:</p> <p>— Хајдете -— вели, — поздравио вас господи 
лачили се и дошли цркви.{S} Љубе попа у руку и честитају.{S} А он се чисто подмладио.{S} Благос 
читај сентименталне романе и љуби оца у руку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ је бил 
о и по старински.{S} Попадија га љуби у руку кад пође у село или кад се врати кући.{S} Сва им ј 
p>— Овога чику, ћери, не мораш љубити у руку.{S} То је мој кухар!</p> <p>— Нека, оче владико, — 
.</p> <p>Мара одмах потрча па владику у руку, а он њу у чело.</p> <p>— Твоја? — пита владика. . 
дијете покрај себе, дохвати онда попову руку и пољуби је; прошапта: »Благослови ме... и опрости 
бабо! — па наслони усне на увелу попову руку.</p> <p>Жене покрише очи, људи чепркају палицом по 
ор.</p> <p>-— Овдје! — рече поп и метну руку опет на срце.</p> <p>Доктор нареди да га оставе на 
, ни руку с очију.</p> <p>Поп јој метну руку на главу и нешто шапуташе.{S} Послије јој потури р 
одважно приђе кревету.{S} Метну дјетету руку на чело:</p> <p>— Маро, сине, устани!</p> <p>Дијет 
</p> <p>Учитељ занесе објема ногама као рукуницама, па их спусти низ кревет.{S} Тури кажипут у  
> <p>Давно је пала роса, већ се и исток румени, а поп још не заспа.{S} И кад чу гдје пред његов 
ачи, кад господин човјек затури шешир и рупцем брише зној с чела.{S} Мора бити да се с њом роди 
аредиш!</p> <p>— У ковчегу има у једном рупцу завезано шест и по дуката, чиме сте је ви даривал 
/p> <p>— Благослови! — каже ковач и иде руци, — а шта ћу кад немам посла?</p> <p>— А јеси ли ви 
о забораван.{S} Знам, кад год му приђем руци, да ме пита чији сам.</p> <p>Тако смо ми рачунали, 
си.{S} Сједне на креветац, држи колач у руци и гига ногама.{S} Онда скочи, трчи у кухину и тјер 
 милујући дијете.</p> <p>Сједоше они за ручак.{S} Посадише Мару до попа, па јој висе ножице низ 
равио вас господин владика, да идете на ручак.</p> <p>Сједе поп у кола, па још и Мару узе са со 
оп осоколи туна.{S} Владика одмах чинио ручак.{S} Било је пуно свијета, а наш поп, веле, сједио 
о у зачељу.{S} Ко ће с нама!{S} Послије ручка, веле, разиђе се свијет мало по мало, само осташе 
<p>— Да је благословена;</p> <p>Послије ручка много се што шта владика с попом разговарао.{S} З 
ик поведе, те рекох: — шта је, бога ти, с Павлом Ђерићем?</p> <p>— Е, сељаче и господине, њега  
<p>— Шта је, бога ти... — хтједох рећи: с Маром, али ме сам језик поведе, те рекох: — шта је, б 
, да је чудо.{S} Већ је недјељу дана, а с њиме није још ни ријечи проговорио.{S} Кад би у недје 
чево лице на пун живота лик дјететов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њен 
та од ње гледала су у школску авлију, а с лијеве стране била су још једна мања, на која је учит 
та он попа:</p> <p>— Па шта мислиш сада с њоме?</p> <p>— Мислим, оче владико, да је дам у кумов 
ром по једној греди од тавана.{S} Греда с праском паде по сред собе између двије скамије, варни 
донесе бијелу каву.</p> <p>Поп не скида с ње очију.</p> <p>— Шта си радила, сине, од кад си уст 
b n="119" /> <p>Послије је ушла Иконија с другим женама и кроз једно четврт сахата изведоше пла 
ом, куме, да се крећемо.</p> <p>Иконија с црвеним очима утаче се:</p> <p>— Спава још дијете!</p 
>Послије ручка много се што шта владика с попом разговарао.{S} Звао га да га узме у конзисториј 
 га испод ње.{S} У тај пар цијела школа с ужасном праском груну о земљу, и све се начини као ве 
о, а нама иду сузе.{S} Поздравља се она с нама — каква је, једва да је познаш!{S} А кад коме од 
е. — А Мара?</p> <p>— А?</p> <p>— И она с њим!</p> <p>Поп се занесе, и а да падне на узнак, а с 
руку и понесе је попу, да је пољуби, па с Глувићем оде његовој кући.{S} Поздравише се и остали  
да растане, и кад је мислила да је Мара с попом заспала, изнесе свој губер и простре га пред вр 
 и поша рече попу да изађе, а сама оста с Иконијом.{S} Већ почиње да свиће први дан Духова.{S}  
бро с вама разговорити, јер се не враћа с пута на који полазим.{S} Не дај боже смртна случаја,  
меза и тијеста, лепиња и погача, лонаца с кајмаком, живих и пржених пилића, пастрме и толико «з 
ђе.{S} Јал’ се мирите, јал’ ћете од сад с богом ратовати!«</p> <p>Дршћемо ми као прутови — није 
p> <p>Други пут Павао Ђерић води волове с празним колима.{S} Стока се нешто узарумила, па неће  
 још брже.{S} Из сусједне авлије испаде с малом пушком старац Матија Ђенадић, који је, веле, јо 
је преко ње, — води ме!</p> <p>Кмет оде с њиме.</p> <p>— Какво је ово чудо? — рече Остоја Пуреш 
изишао до врата, и помогао попу да сиђе с кола, па му није дао ни руке, него се с њиме, вели, у 
је добро, — рене кмет.</p> <p>— Нека је с божјим благословом!</p> <p>Иконија се врати у собу.</ 
Тако она весели попа и село.{S} Ишла је с попом и владици.{S} Била у школи.{S} Па послије је оп 
никад више ни за шта не запита, нити је с њиме долазио у додир.{S} И учитељ чим види попа, а он 
вај, вели, кад прочита писмо, отишао је с њиме и с Маром кући неког професора Вучетића, и ту је 
S} Пазићу га као своје!</p> <p>— Ако је с твојим благословом, попо, ја велим тако је добро, — р 
/p> <p>У тај пар Павао излети из авлије с колима и с коњима!</p> <p>— Сједајте! — викну он, — с 
ни у уста не узима.</p> <p>Нико се није с њим дружио, осим једног Јеротија Ковачевића, који га  
ровасмо.{S} За Мару вели да је најприје с писмом владичиним ишао у једну школу, и предао га шко 
ећ је поп мислио да поведе ријеч о томе с народом, али <pb n="109" /> се опет деси нешто, што п 
јепо, кажем, дијете ће у школу код мене с другом дјецом научити читати и писати, па неће под св 
марим за мале душе, ја нећу овдје да се с тобом цмакам! ја хоћу рад!{S} Или ме волиш или не вол 
м брише зној с чела.{S} Мора бити да се с њом родио.{S} Чудно она оскаче на младом лицу, у сред 
кад прође једно четврт сахата, и кад се с пласта поче пушити а са траве роса дизати, уста поп п 
ом, а поп и за њим сав народ не миче се с мјеста и не одваја очију.{S} Кад већ кола замакоше, п 
с кола, па му није дао ни руке, него се с њиме, вели, у лице пољубио.</p> <p>Мара одмах потрча  
да уз кућу још једну собу, и узе дијете с Иконијом себи.{S} Њима двјема једну собу, а себи друг 
аш поп, веле, сједио у зачељу.{S} Ко ће с нама!{S} Послије ручка, веле, разиђе се свијет мало п 
а.{S} Стока се нешто узарумила, па неће с мјеста, а Павао се наљутио, поцрвенио у лицу као папр 
аја дан — рече, — ја велим у име бога и с твојим благословом, куме, да се крећемо.</p> <p>Икони 
ј пар Павао излети из авлије с колима и с коњима!</p> <p>— Сједајте! — викну он, — сад ћемо га  
а врат на нос спремио кола за Биоград и с тим писмом отрчао владици. — Све то само би <pb n="12 
, кад прочита писмо, отишао је с њиме и с Маром кући неког професора Вучетића, и ту је Мару пре 
је учила.{S} Ходећи тако састајала се и с учитељем; најприје га се, веле, плашила, али послије  
мислио.{S} Сјутра ћемо се разговорити и с народом, па у име божје нек иде дијете у твоју кућу,  
и нешто, па га онда чисто срдито баци и с некаквим поуздањем шапне: — <foreign xml:lang="LA">Pl 
, а вјетрић му се игра бијелом брадом и с оно мало длака на глави.</p> <p>Мара бјеше сама у зач 
 се добродушно и лако насмија.</p> <p>И с Маром је много што шта говорио.</p> <p>— Који је оно  
свијет оде.{S} Иконија сама оста у соби с дјететом.</p> <p>— Браћо! — рече поп — ви сви знате к 
не изабра.</p> <p>Поп се три пут пољуби с њиме.{S} Онда понијеше дијете у цркву, и она се напун 
ше пред цркву.{S} Скочи један што сједи с кочијашем, па попа у руку:</p> <p>— Хајдете -— вели,  
ећи дан по Петрову дне, враћају се људи с рада, па стоје пред судницом и говоре нешто о пушница 
иште.{S} Поп пољуби Мару:</p> <p>— Пођи с богом, Маро!{S} Нека ти је он у помоћи!</p> <p>Онда с 
у соби запишта.{S} Не поздрави се он ни с ким, већ поводећи се уђе у собу гдје је дијете било.{ 
до и три године.</p> <p>Ништа не говори с кочијашем.{S} Пуши цигару иза цигаре.{S} Гледа само о 
 кући.{S} Поздравише се и остали сељаци с попом па одоше, а он оста сам, као сухо дрво, и на ср 
дан пут сину нешто кроз главу.{S} Скочи с клупице и као да се насмјехну, а у исти пар чу дреку  
</p> <p>Господин човјек неспретно скочи с кола, па тромо, и као да је бог зна како уморан, приђ 
човјек затури шешир и рупцем брише зној с чела.{S} Мора бити да се с њом родио.{S} Чудно она ос 
ља и гледати.{S} Шта ћу ја стар и нејак с њиме?</p> <p>Опет сви ћуте и уставили дах.</p> <p>— П 
ги свијет настао.{S} Дође учеван човјек с којим ја нијесам смио ни говорити.{S} Видим да му не  
 а све благочастивим намјештањем.{S} Он с овим капиталистима експлоатише сељака — подржава га с 
 што нешто сметено прича како се растао с њоме: «Није» вели «ни плакала!» Гдје ће то бити да ди 
говоре нешто о пушницама.{S} Ја сам био с Радојем Николићем у лову, и кад се вратисмо, умијешас 
је служио цркву, управљао селом и живио с попадијом.</p> <p>Поп је био све и сва!{S} Имали смо  
 мислио и лупао главу шта да радим јако с њоме.{S} Дијете ваља да се по мало учи кућевном реду  
и живота поклонио!» И бог га је заједно с пошом одарио здрављем.{S} Али кад поша намири по наше 
примите за зло, браћо, ваља ми се добро с вама разговорити, јер се не враћа с пута на који пола 
итељ рече да је марва.</p> <p>Сједе поп с Маром за сто под орахом.{S} Иконија донесе бијелу кав 
нам Мара доћи за учитеља.{S} Већ је поп с неколико старијих људи ишао због тога и владици, и он 
Шта те боли? — рече владика.</p> <p>Поп с муком подвуче руку под икону и метну је на срце:</p>  
руком покупи хаљину, десном смаче шешир с главе, дохвати се за лотре и лако скочи на земљу.</p> 
глед.{S} На глави му широк сламњи шешир с црвеном траком.{S} Испод шешира смеђа коса пада на че 
{S} Била у школи.{S} Па послије је опет с дјевојчицама на игри или на раду.{S} Све се боље уобљ 
се поче понашати.</p> <p>Сједи неки пут с нама.{S} Ћерета и прича шта има по свијету, па онда с 
цвијељало, јер он је зацијело и сам већ с владиком о томе говорио.{S} Покуњисмо се, па ћутасмо. 
b n="108" /> <p>Али кад поп скиде бригу с врата, и бољка умину.{S} Пред ноћ истина паде у ватру 
ву уз њу, забран са шарамповом и ливаду с виром.{S} То нека је њено!{S} Је л’ вам право?</p> <p 
{S} И народ и дан данас зове ону ливаду с виром Марин Вир, а забран са шарамповом Марин Шарампо 
Поп пристаде уз кола и загрли се у ходу с кум-Нинком, па рече:</p> <p>— Чувај ми, дијете, тако  
да уђе један стар човјек и унесе чинију с јелом, а Мара скочи па њега у руку.{S} Чича сав поцрв 
још ближе, али не дизаше главе, ни руку с очију.</p> <p>Поп јој метну руку на главу и нешто шап 
 а кум Нинко разрогачи очи и скиде лулу с чибука:</p> <p>— Зар ти — вели, — дроњо, зовеш моју к 
 и намјестићу Мића црквењака пред порту с врљиком, па да му пребије голијени, који се од вас ус 
н!{S} Имају једног попенду, који је још с два три капиталиста притиснуо пола села, а све благоч 
 да не може боље бити: «Не слази» вели «с крила».{S} Да бог да!{S} Само што нешто сметено прича 
у.{S} Махну слабо главом, као да рекне »с богом« и пријеђе преко пута.{S} Отвори црквена врата, 
изгубих душу што нијесам учио школе.{S} Са тога изгубих и дијете, а одведе ми га некрштен човек 
 а њему иду сузе као маломе дјетету.{S} Са свим већ остарио, обневидио и постао забораван.{S} З 
ка киша.{S} Земља бјеше свуда влажна, а са дуда спрам врата још нијесу испариле кишне капљице,  
ој цркви.{S} На букви кликће дјетлић, а са ораха му се одзива жуња.{S} Сунце блиста, а облаци с 
само око себе и као да није весео.{S} А са оне боре на челу не може човјек ни знати како му је, 
сахата, и кад се с пласта поче пушити а са траве роса дизати, уста поп па пође у кућу.{S} Сви у 
ста Замлата истеже шамаром и састави га са земљом, а увријеђени народ гракну: удри, посветила т 
ата!{S} Обарајте греде! — чује се дрека са свих страна.{S} Читав облак од воде сасу се на зид г 
з авлије.</p> <p>— Остани! — вели слика са улице.</p> <pb n="137" /> <p>— Одмах си се расрдио!< 
ја богословац прича да се сада раставља са том женом, јер га она тужи да је бије и злоставља. — 
брзо трже руку назад.{S} Исправи се, па са стране баци поглед на попа, још већма зачкиљи, а бор 
 <p>Сједе поп у кола, па још и Мару узе са собом.{S} Гигају се, брате, она кола, рекао би човје 
{S} Јал’ је нешто превећ мудро, јал’ је са свијем лудо!</p> <p>Сељаци слегоше раменима и, сами  
а дрвена икона светога Саве.{S} Била је са свим почађила и испрепуцала, да се једва разазнавао  
ит да је се нагледа:</p> <p>— Сад ми је са свим добро!{S} Сад ме ништа више не боли!</p> <p>То  
као да им је владика дошао: завирују је са свих страна и већ не могу да је се сити нагледају.</ 
о, и само гута пљувачку.{S} И Аксентије са Станојем покуњио се, па се само примакоше постељи.</ 
дичина је воља да дијете, прије него се са свим врати кући, види што више свијета и научи се че 
 небо.</p> <p>— У село! у село! — чу се са свих Страна.</p> <p>И све груну опет Зебићевим шором 
на паде покрај прозора и дохвати кућу и са те стране, те му запријечи повратак.{S} Дим се сави. 
и сама у соби.{S} Нешто се страшно бори са самом собом.{S} Ударе јој сузе па плаче, плаче, па о 
аци су видјели истина да је овај учитељ са свијем нешто друго од пређашњег, и мислили смо сви д 
<p>Преметнусмо школу, јер се наш учитељ са овим пазио; преметнусмо механу; питасмо узбуњене сељ 
.</p> <p>— Имао бих нешто да проговорим са старијим људима, — рече поп.</p> <p>Жене једна по је 
мље, гдје је кућа, и њиву уз њу, забран са шарамповом и ливаду с виром.{S} То нека је њено!{S}  
 ону ливаду с виром Марин Вир, а забран са шарамповом Марин Шарампов.{S} Ко не вјерује нека пит 
 вели, — браћо, остах тако сам самохран са овијем црвом.{S} Тако је божја воља, нека му је слав 
еко прага, а Бурмазевић, који је стајао са стране и не видећи попа, маче сјекиром по довратку.{ 
 само лијевим крајем уста, и лијево око са свијем му се затвори, а онијем другијем погледа кмет 
помислити да не послуша попа, а он опет са своје стране није ни сањао да његова ријеч на јалово 
 лакше умријети.{S} Спаде ми неки терет са срца.</p> <pb n="108" /> <p>Али кад поп скиде бригу  
поп.</p> <p>Ал’ господин дохвати кутију са жигицама која је пред попом стајала и брзо трже руку 
дина и девет мјесеца, а поп, у договору са селом, дозида уз кућу још једну собу, и узе дијете с 
аде главу испод крила, али још не скачу са сједала.</p> <p>— Добро јутро, куме, и благослови! — 
човјече! — рече ослобођен кмет.{S} Није сабља за вратом.</p> <p>Учитељ се насмија, ал’ само лиј 
чнице.{S} Ковач је нешто теретно радио, сав мокар од зноја, залијепила му се кошуља за широка л 
м, а Мара скочи па њега у руку.{S} Чича сав поцрвење.</p> <pb n="112" /> <p>Кад чича изађе, а в 
кретоше Зебићевим шором, а поп и за њим сав народ не миче се с мјеста и не одваја очију.{S} Кад 
кад коме од нас момака пружи руку, а он сав поцрвени.{S} Искупи се доста свијета, па је као мла 
мо били као убијени и како је кум Нинко сав поцрвенио, кад послије десет дана доби поп писмо од 
исто да се заплачеш.{S} Кад на пошљетку сав поцрвење па поче да дршће, каже: »Шта је то, браћо, 
> <p>Ми погледасмо кроз прозор, а свети Сава гледа оним истим мрачним и озбиљним погледом на на 
висила једна стара дрвена икона светога Саве.{S} Била је са свим почађила и испрепуцала, да се  
не, те му запријечи повратак.{S} Дим се сави.{S} Народ вришти и сипа воду, а сјекира тутњи.{S}  
екакви болови у крста и све се у клупче савија.{S} Сједи поп крај постеље и не одмиче се.{S} Ша 
бу.</p> <p>Дуго гледа мирну и безбрижну савјест како спава.{S} Стаде под икону и помоли се богу 
а највише о путу и о Мари.{S} Много поп савјетује и моли кум-Нинка да пази на ово и на оно и да 
растјерати никаква брига дјетињег доба, савлада немирну душу Марину; кад црне трепавице падоше  
и: »...первје бо пришел јеси, светитељу Саво«... -</p> <p>Бинко цикну као гуја, кад угледа попа 
е! — рече он, а очима показа на светога Саву, који му је лежао на прсима.</p> <p>Опет жељно гле 
једна женска.{S} Упрла поглед у светога Саву, онога истог, који је и у старој школи стајао.</p> 
но!</p> <p>— Божје па њено!</p> <p>— Е, сад ми је — вели лакше умријети.{S} Спаде ми неки терет 
у се, брате, она кола, рекао би човјек: сад ће испасти, а коњи као хале!{S} Скида народ капе ку 
а:</p> <p>— Сад ми је са свим добро!{S} Сад ме ништа више не боли!</p> <p>То бјеше пошљедња њег 
оњима!</p> <p>— Сједајте! — викну он, — сад ћемо га ухватити!</p> <p>Двојица тројица метнуше по 
 не може сит да је се нагледа:</p> <p>— Сад ми је са свим добро!{S} Сад ме ништа више не боли!< 
ла је?</p> <p>— Знам! свршила у селу, а сад је дај даље у варош, у Биоград.</p> <p>Попа штрецну 
4" /> Цијеле године ишла сам у школу, а сад ме ни о распусту неће да пусте кући.{S} Веле: морам 
ед свијетом.{S} То вам је на аманет, па сад гледајте!</p> <p>Хоће они штогод да проговоре, али  
е све љуљају као владичина!</p> <p>— Па сад ћеш, ћери, у име бога у Биоград, — рече поп и силом 
ловође.{S} Јал’ се мирите, јал’ ћете од сад с богом ратовати!«</p> <p>Дршћемо ми као прутови —  
збрисати из протокола крштених, који од сад не буде петком радио.</p> <p>И вјерујте, људи, у на 
у сва дјеца и мушка и женска, и тако је сад вријеме дошло, да ће и по селима почети, па је грио 
bSection" /> <p>Прошло је од то доба до сад шест година.{S} Ја сам лутао по свијету, док ме наш 
и било да јој одредите и ово, што ја до сад држах.{S} Шта ће женском чељадету толико имање, а б 
стисмо дјецу а школу затворисмо.</p> <p>Сад смо се сви надали да ће нам Мара доћи за учитеља.{S 
једној час у другој <pb n="93" /> њиви, сада у школи, послије у цркви.{S} Имао је свуда посла,  
а је Мара већ свршила «васпитање», и да сада похита учити се кућевном послу.{S} Већ је поп мисл 
е препона.{S} Ко може стегнути срце, па сада пробудити дијете?</p> <p>Али кад прође једно четвр 
ешире.{S} Остоја богословац прича да се сада раставља са том женом, јер га она тужи да је бије  
е неће се писма тако ријетко писати као сада, него ће сваки човјек морати писати писма.{S} А по 
 запита он попа:</p> <p>— Па шта мислиш сада с њоме?</p> <p>— Мислим, оче владико, да је дам у  
корачи један пут, па паде на кољена.{S} Саже главу, покри очи рукама, а црна јој коса расу се п 
о неколико дана до распуста, не хтјесмо сазивати дјеце.</p> <p>Попа се клони, да је чудо.{S} Ве 
 селу, али је расијан и све се труди да сакрије радост.{S} А кад је на само често му се развуку 
ако кући.{S} Сељацима не рече ништа.{S} Сам се даде у неке мисли.</p> <p>Од то доба он учитеља  
који у скок оде баба-Иконијиној кући, а сам се опет врати попадији.</p> <p>Болови наступају све 
дијете било.{S} Рече женама да изађу, а сам оста неко вријеме код дјетета.{S} Чудно да дијете,  
попа, па јој висе ножице низ столицу, а сам свети отац намјешта је.{S} Онда уђе један стар човј 
а — подржава га све јаче у глупости — а сам ништа не <pb n="132" /> ради!...{S} Хоћу да пресвис 
 кога сам крстио није се потурчио, кога сам вјенчао није се раставио, а кога сам опојао није се 
о, што рекао неки стари поп Стоко: кога сам крстио није се потурчио, кога сам вјенчао није се р 
га сам вјенчао није се раставио, а кога сам опојао није се повампирио.</p> <p>Поп Митар повуче  
нешто питају.{S} Ја знам кад се деси да сам сам у школи, спопадне ме некакав страх и не смијем  
ку!{S} Још сам заборавио да му кажем да сам и једног турчина покрстио <pb n="111" /> и ено га,  
 Знам, оче; а куда ћу прије?{S} Знаш да сам инокосан.</p> <pb n="91" /> <p>- А моба?</p> <p>— Т 
ј опростите!...{S} Није она крива... ја сам.</p> <p>У тај пар чу се на пољу врисак и врата се н 
рена је!</p> <p>— А ти је отвори!{S} Ја сам наименован за учитеља у овом селу.</p> <p>Гле!...{S 
ницом и говоре нешто о пушницама.{S} Ја сам био с Радојем Николићем у лову, и кад се вратисмо,  
је од то доба до сад шест година.{S} Ја сам лутао по свијету, док ме наш рат не позва кући.{S}  
мало па ће сама себи плести косе.{S} Ја сам — вели — много мислио и лупао главу шта да радим ја 
поустајасмо.{S} Кмет скочи:</p> <p>— Ја сам, господине!</p> <p>Господин човјек извади готову ци 
о, — гдје си ти школе учио?</p> <p>— Ја сам се — вели поп — учио у мога оца, који је поповао у  
 животворним балсамом.</p> <p>— Гледала сам природу, — рече она безазлено.</p> <p>Поп протури п 
 А шта си сањала, ћери?</p> <p>— Сањала сам ко ја у некој великој вароши, па ко неке велике, ве 
S} А од куд ти знаш?</p> <p>— Прочитала сам оно доље.</p> <p>— Зар ти умијеш читати?</p> <p>— У 
уски. <pb n="124" /> Цијеле године ишла сам у школу, а сад ме ни о распусту неће да пусте кући. 
тали сељаци с попом па одоше, а он оста сам, као сухо дрво, и на срце му паде туга.</p> <p>Дуго 
нас и ми одосмо његовој кући, а он оста сам на гробу.{S} Сједили смо може бити једно по сахата. 
ви у овом храму кад тако радите?{S} Шта сам ја згријешио Богу, да ми не дате под моје старе дан 
адико, сјећаш ли се кад си ме питао шта сам учио?</p> <p>— Сјећам!</p> <p>— Сјећаш ли се да ми  
уо се силно и ноћу често устаје.{S} Иде сам по дворишту а све прислушкује код капка.{S} Али пош 
 и јесте човјек!{S} Та приличи му да је сам владика!</p> <p>Кад је поп стигао у варош, прича Ја 
ено морао послати у туђину, или који је сам у својој младости морамо оставити свој завичај.{S}  
а ти... — хтједох рећи: с Маром, али ме сам језик поведе, те рекох: — шта је, бога ти, с Павлом 
 дана изашао учитељ у механу.{S} Сједне сам,- намргоди се па ћути.{S} Поручи што год да једе, п 
о да остави дијете у Биограду, па да се сам врати?{S} Бог зна би ли он то могао икако и подније 
, па је метну у кола горе.{S} Онда се и сам прекрсти, па се посади поред ње и пришапта јој:</p> 
о.</p> <pb n="138" /> <p>Матија опали и сам из пиштоља:</p> <p>— У помоћ, браћо, поведе се робљ 
 он замишљено. — Да! тој сам се мисли и сам поклонио!{S} Велика је то књига!{S} Ко њу чита, тај 
, куме! — рече поп. — Тако сам некако и сам мислио.{S} Сјутра ћемо се разговорити и с народом,  
ош јаче цвијељало, јер он је зацијело и сам већ с владиком о томе говорио.{S} Покуњисмо се, па  
кад год му приђем руци, да ме пита чији сам.</p> <p>Тако смо ми рачунали, а и учитељ није имао  
p>Учитељ зачкиљи очима:</p> <p>— А који сам ја?</p> <p>— Чивутин, — Рече Павао. — Ја те не видј 
Природу! — рече он замишљено. — Да! тој сам се мисли и сам поклонио!{S} Велика је то књига!{S}  
о питају.{S} Ја знам кад се деси да сам сам у школи, спопадне ме некакав страх и не смијем да с 
вели кмету:.</p> <p>— Дела брже! уморан сам.{S} Отвори школу и пошљи ми фамилијаза.</p> <p>— Сј 
оја штета.</p> <p>Не зна нико, па ни он сам, кад се родио.{S} У оно доба, гдје вам почињем прич 
 и у старој школи стајао.</p> <p>Познао сам је.</p> <p>У мају 1879.</p> </div> </body> </text>  
у добијем заповијест да идем у Б. Морао сам проћи кроз <pb n="146" /> моје село.{S} На пошљедњо 
 да ће скоро куцнути за ме час.{S} Него сам вас зовнуо, да се договоримо за неке ствари.</p> <p 
аши нестаје ракије.{S} Шта је поп радио сам на гробу, то нико не зна.{S} Тек послије једно по с 
 за њега, пишући и говорећи, упропастио сам своју каријеру и спао на то да будем учитељ!...{S}  
 брзо изађе Нинко Вилотић:</p> <p>— Ако сам ти прав, оче, да се окумимо!{S} Тако народ, хвала м 
леним црним очима у попа.</p> <p>— Како сам лијепо сањала, бабо!</p> <p>— А шта си сањала, ћери 
знате како ме је бог благословио и како сам му платио за моје знане и незнане гријехе.</p> <pb  
ава и набавити аков ракије, а знаш како сам страдао.</p> <p>— А ти узми које црквено марвинче,  
, — рече поп. — Стар је човјек!{S} Тако сам ја њу учио.</p> <p>— Од тебе се, оче — рече владика 
 који...{S} Чекајте док свршим!{S} Тако сам ја срачунао и смислио да јој одредимо, ако је ваша  
<p>— Хвала ти, куме! — рече поп. — Тако сам некако и сам мислио.{S} Сјутра ћемо се разговорити  
/p> <p>— Ја — вели, — браћо, остах тако сам самохран са овијем црвом.{S} Тако је божја воља, не 
свуда!{S} Па замишљено настави: — Чисто сам гладна овога ваздуха.</p> <pb n="134" /> <p>— Е, пе 
е простих попова, као ја што сам... што сам био... — Ућута и исхракну се, па једва чујно настав 
 што си ти, море, стао ту?</p> <p>— Што сам уморан, — рече ковач.</p> <p>— Знам; а што си стао  
 држати више простих попова, као ја што сам... што сам био... — Ућута и исхракну се, па једва ч 
стити.{S} Имам и ја неку цркавицу, коју сам за школу одредио, а — вели — не знам боље прилике о 
наш поп. — Онако је све у длаку!{S} Још сам заборавио да му кажем да сам и једног турчина покрс 
и Иконија, и поша рече попу да изађе, а сама оста с Иконијом.{S} Већ почиње да свиће први дан Д 
пију.{S} И млађи свијет оде.{S} Иконија сама оста у соби с дјететом.</p> <p>— Браћо! — рече поп 
 се жене и људи кућама, а оставише попа сама.{S} Није ни он готово ништа вечерао, а ту ноћ узе  
ала богу и напредује.{S} Још мало па ће сама себи плести косе.{S} Ја сам — вели — много мислио  
е од госпође за дрва и у шупу, па плаче сама и како, каже, хоће да умре.{S} Не треба ни око тог 
 мало длака на глави.</p> <p>Мара бјеше сама у зачељу.{S} Брзо устаде.{S} Лијевом руком покупи  
копао.{S} Тако и он остави учитеља себи сама и његовој глави.</p> <p>Од то доба учитељ поста јо 
роста ствар.</p> <p>Неки пут опет стоји сама у соби.{S} Нешто се страшно бори са самом собом.{S 
лудо!</p> <p>Сељаци слегоше раменима и, сами не знајући за што, дадоше се у некакву тамну слутњ 
на крајевима растресени и шири него под самим ноздрвама.{S} Доња му је усна мало висила, а горњ 
 Црква, хвала богу, још здрава, читава, само што вјетар наноси пламен на њу, и сваки час чекамо 
гдје је и поп сједио.{S} Не назва бога, само мало климну главом.</p> <p>— Је ли овдје кмет?</p> 
њена друга.{S} Нигдје се ништа не миче, само совуљага ћуче њену страшну пјесму.{S} Пси подвију  
дуго препирали.{S} Сељаци се шћућурише, само их срце боли, али што мора бити, мора!</p> <p>И по 
{S} Поп од радости ни говори ни ромори, само брише очи и тек постарији људи што је по штогод пр 
а, веле, разиђе се свијет мало по мало, само осташе попови код владике.</p> <p>Онда владика поч 
 Што прође изгледа да је мало час било, само у будућности види вјечност срце које чека.{S} Кад  
рича шта има по свијету, па онда скочи; само што рекне: — Треба радити! — па нас остави, а ми б 
> капију, у селу је још све било мирно; само гдје-гдје што шкрипне ђерам или лупне капак од про 
слази» вели «с крила».{S} Да бог да!{S} Само што нешто сметено прича како се растао с њоме: «Ни 
ста.</p> <p>А на њој слаба промјена.{S} Само што је мало порасла и што је бљеђа дошла у лицу, т 
ача још један пут, не рече му ништа.{S} Само се зави у струку и оде даље.</p> <p>Други пут Пава 
тарија је твоја и паметнија од моје.{S} Само још да видим шта ће село рећи.</p> <p>А у селу ко  
цала, да се једва разазнавао светац.{S} Само горе, гдје је глава, цакле се очи, и ма у који кра 
а вратом.</p> <p>Учитељ се насмија, ал’ само лијевим крајем уста, и лијево око са свијем му се  
ем.{S} Пуши цигару иза цигаре.{S} Гледа само око себе и као да није весео.{S} А са оне боре на  
труди да сакрије радост.{S} А кад је на само често му се развуку уста, гледа на ону страну, гдј 
огод да проговоре, али се загрцнули, па само кашљуцају.</p> <p>Поћута поп и одмори се, па онда  
ин Шарампов.{S} Ко не вјерује нека пита само кога из мог села.</p> <p>Кад се навршише три годин 
на недјељу дана.{S} То би њега сиромаха само још јаче цвијељало, јер он је зацијело и сам већ с 
у име бога оде у Биоград, а весео народ само једно поручује: «Похитај! не задржавај се!»</p> <p 
воју.{S} Ко није имао чарапа, требао је само недјељом проћи поред попове куће, па већ више не б 
бабињари да га прихрани, док не узмогне само јести.</p> <p>У тај пар отворише се врата од куће  
гаља.{S} На ногама му панталоне, а горе само кошуља.{S} Босогоног лежи и чита некакву купусару. 
ијете из руку.{S} Жена пуна кућа, па се само вајкају: «Леле мене! како је дијете ислабило!»</p> 
Аксентије са Станојем покуњио се, па се само примакоше постељи.</p> <p>— Прије свега, браћо, ев 
п крај постеље и не одмиче се.{S} Шапће само молитве, а попадија слабо се разбира.{S} Јечи само 
таласи по срцу и уморну површину дотиче само још писмо од милога, као ластино крило мирно оглед 
соколи попа, али му се језик завезао, и само гута пљувачку.{S} И Аксентије са Станојем покуњио  
од потоне и ништа се више не види.{S} И само још што сан из поломљене парчади ствара нејасне сл 
нова шареница прострта по постељи.{S} И само се још нестрпљиво ишчекиваше мио владалац, који и  
хата изведоше плачући дијете, које се и само купало у сузама.</p> <p>— А шта балите ви, жене, и 
естио у један пансионат, гдје се говори само француски. <pb n="124" /> Цијеле године ишла сам у 
е, а попадија слабо се разбира.{S} Јечи само и моли се богу да је прими.</p> <p>Шта да се ради? 
 да се крстиш, ни да клањаш.{S} Не знам само чивутскога закона.</p> <p>Ту он још љуће одадре де 
и с тим писмом отрчао владици. — Све то само би <pb n="122" /> развлачило приповијетку и све то 
22" /> развлачило приповијетку и све то само би онај разумио, који је своје рођено морао послат 
 богомрско не радити у петак, јер је то само турски светац, и да ће он свакога избрисати из про 
ли пљусак освајаше.{S} Пред зору се још само слабо пушаше, а владика и доктор стигоше у село.</ 
изгинути! — Онда скочи на једну врбу до самог шљемена, па као бјесомучан и не знајући шта ради, 
 Јаругу, морали смо се вратити до близу самог села.{S} Кад се опет примакосмо, чусмо по ново пу 
исмо од Маре, у коме прича: како јој је самој, како је хтјела да се ухвати за кум-Нинкова кола  
ама у соби.{S} Нешто се страшно бори са самом собом.{S} Ударе јој сузе па плаче, плаче, па опет 
<p>— Чувај ми, дијете, тако ти живога и самосазданог створитеља!</p> <pb n="120" /> <p>Нинко по 
<p>— Ја — вели, — браћо, остах тако сам самохран са овијем црвом.{S} Тако је божја воља, нека м 
дуго, и он тврдо заспа.{S} Пробуди се у саму зору, и изиђе у авлију.{S} Мара му поли да се умиј 
 врата попове собе, па леже.</p> <p>Кад сан, који не може растјерати никаква брига дјетињег доб 
ишта се више не види.{S} И само још што сан из поломљене парчади ствара нејасне слике.</p> </di 
p> <p>— А шта си сањала, ћери?</p> <p>— Сањала сам ко ја у некој великој вароши, па ко неке вел 
 лијепо сањала, бабо!</p> <p>— А шта си сањала, ћери?</p> <p>— Сањала сам ко ја у некој великој 
 очима у попа.</p> <p>— Како сам лијепо сањала, бабо!</p> <p>— А шта си сањала, ћери?</p> <p>—  
попа, а он опет са своје стране није ни сањао да његова ријеч на јалово прође, или да он узима  
љиво ишчекиваше мио владалац, који и не сањаше о својој моћи над нашим срцима.</p> <p>Боже! кад 
рсте друге руке, испружи оба кажипута и састави им врхове, па тако склопљене руке положи на сто 
ји«, али Крста Замлата истеже шамаром и састави га са земљом, а увријеђени народ гракну: удри,  
а и школи коју је учила.{S} Ходећи тако састајала се и с учитељем; најприје га се, веле, плашил 
 пада на чело.{S} Густе обрве готово се састају а међ’ њима једна дубока бора, која се ни онда  
 са свих страна.{S} Читав облак од воде сасу се на зид гдје су врата.</p> <p>Поп таман да скочи 
а на земљу, а икону диже више главе.{S} Сасусмо чабар воде на њега и греду, и извадисмо га испо 
 он.</p> <p>Рекао бих хиљаду котлова се сасуше у пламен.{S} Али он још јаче букну; сукну далеко 
то нико не зна.{S} Тек послије једно по сахата врати се он, и истом ступи на авлиска врата, а д 
робу.{S} Сједили смо може бити једно по сахата.{S} Мићо изнио ракије у бардаку, па служи винско 
и који су даље сједили.{S} Још једно по сахата а авлија бјеше пуна људи, а пред кућом више од д 
емљу.{S} Лежао је тако може бити четврт сахата, а кад се диже и окрете, угледа пуну цркву народ 
јете?</p> <p>Али кад прође једно четврт сахата, и кад се с пласта поче пушити а са траве роса д 
ија с другим женама и кроз једно четврт сахата изведоше плачући дијете, које се и само купало у 
ако прирастао за село.{S} Лијепо смо га сахранили.{S} Послије распустисмо дјецу а школу затвори 
еда као смрт, убијена кишом и временом, сва мокра, а расплетене јој косе пале низ плећа.</p> <p 
д пође у село или кад се врати кући.{S} Сва им је послуга био Мићо црквењак, који се такође рач 
пар отворише се врата од куће и Иконија сва умазана од суза, изнесе дијете на рукама.</p> <p>—  
пламен обасјао, бијела брада прекрилила сва прса, дигао икону више главе и кроз онај тутањ и пр 
/p> <p>Бјеше то једна велика пјесмарица сва у злато увезана.</p> <p>Поп нагнуо главу, а од мили 
таде он пошу у несвијести, а Иконија се сва ознојила купећи крпама крв испод кревета.{S} Попу с 
ио с попадијом.</p> <p>Поп је био све и сва!{S} Имали смо и школу, али она је била подчињена зн 
падија се дохвати за појас, па врисну и сва поцрвење.{S} Поп се окамени.</p> <p>— Пошљи — вели  
 очице, па поче гласно и монотоно, како сва дјеца читају:</p> <p>«Маче војску старац Југ-Богдан 
а-Станоје, па ћете видјети.{S} Тамо иду сва дјеца и мушка и женска, и тако је сад вријеме дошло 
ика, а разбијених глава као бундева.{S} Сваки дан све горе, и кмет већ био поручио Циганину да  
> <p>Већ се приближаваше Петров дан.{S} Сваки дан ишчекивасмо Марину поруку за кола.{S} Али дођ 
его, браћо, ја бих вас молио, да јој за сваки случај одредимо мало имања од народног добра.</p> 
 да те језа подиђе.{S} Црква је служила сваки дан, а недјељом је била увијек дупком пуна.{S} Пр 
колачи очи:</p> <p>— Зар не видиш да је сваки као пуце, апостола му његова?{S} Па да га не бије 
а тако ријетко писати као сада, него ће сваки човјек морати писати писма.{S} А послије у школи  
а.{S} Поп је већ давно био у градини, и сваки час се враћа, да види је ли Мара устала.{S} Пред  
а сви остали по реду и старјешинству, и сваки дарива дијете.{S} Кад се сви изредише, Иконија из 
 само што вјетар наноси пламен на њу, и сваки час чекамо кад ће планути.</p> <p>Поп, који је до 
b n="96" /> ми искочи!«.{S} Теретан јој сваки рад и све да јој је да лежи.{S} Не тужи се истина 
{S} Тако га ни жене не сметају, које су сваки час обилазиле Мару, водиле је својим кућама и дов 
едесет и пет година, почне нешто удити, свако јутро повраћа, а послије неколико мјесеци и ноге  
 ти је Марија и наше кумство! да бог да свако добро и радост од ње да дочекаш; да те утјеши и п 
ер је то само турски светац, и да ће он свакога избрисати из протокола крштених, који од сад не 
 подвучени струкови босиљка.{S} На пећи свакојака цвијећа; нова шареница прострта по постељи.{S 
 по попа, и он то од часа намири, да је сваком право.</p> <p>Код куће је живио скромно и по ста 
огао.{S} Ни у што се у селу није пачао, свакоме је угађао, а попа се бојао.{S} Управо се ни жив 
p> <p>Дани измичу, Мара је цар села.{S} Свакоме су пуна уста.{S} Нада да ће нам она бити кад та 
е. — Говори народ о поповим ријечима, а свакоме пуно срце и лако му, као да се окупао.</p> <p>Т 
!{S} Скида народ капе куда поп прође, а свакоме пуно срце.{S} Није шала, наш поп!{S} Али и јест 
 осами.{S} У прсте бих вам могао казати сваку његову ријеч, тако је мало говорио.{S} Кад видје  
молити богу.</p> <p>Још није поштено ни свануло, а већ све село зна да се у попа нашло женско д 
којом душа роси, кад јој се мркне и кад свањује.</p> <p>А кроз летве од чардака у суседној авли 
 крепко, милостивно и ситно, весело као сватовска пјесма, па тужно као опијело.{S} А она га слу 
што није у њу пљунуо.{S} Послије, каже, све код тог професора, нудили му да наспе чорбу себи у  
Немам ја својега имања, ни дај Боже!{S} Све је ваше и онога храма.{S} Много би њојзи било да јо 
народ гракну: удри, посветила ти се!{S} Све иде добро и сви се добру надају.{S} Попадија се опо 
 снагу и често је хвата несвјестица.{S} Све више изнемаже и једну ноћ лијепо да заковрне.{S} Уд 
 с дјевојчицама на игри или на раду.{S} Све се боље уобљавају обрашчићи, и све црвенији долазе, 
 смијем да се обазрем на ону страну.{S} Све ми се чини проговориће нешто, и час прије гледам да 
ли — за новце, тек ако ти пристајеш.{S} Све ћемо то лијепо намјестити.{S} Имам и ја неку цркави 
де читати »молитву од кровотеченија«. — Све залуд!{S} Она отвори још једном очи.{S} Показа свој 
иоград и с тим писмом отрчао владици. — Све то само би <pb n="122" /> развлачило приповијетку и 
мао свога звао »црквено« и »народно«, а све што је сеоско »наше«.{S} Могао је он ући у коју хоћ 
 три капиталиста притиснуо пола села, а све благочастивим намјештањем.{S} Он с овим капиталисти 
сти чиодом по ногама и све до појаса, а све пита:</p> <p>— Боли ли те?{S} Осјећаш ли штогод?</p 
у цигару, па тури у уста и наокришке, а све гледајући кмета, приђе столу; заврати шешир, наже с 
д дичи и поноси <pb n="101" /> тобом, а све у здрављу и весељу за дуго и на много.</p> <p>— Ами 
 често устаје.{S} Иде сам по дворишту а све прислушкује код капка.{S} Али поши како која недјељ 
истима експлоатише сељака — подржава га све јаче у глупости — а сам ништа не <pb n="132" /> рад 
неколико оружаних, а Павао шиба коње да све врца крв.</p> <p>За њима пристадоше још неколико ко 
агосиља све редом, а Мићу заповједио да све црквене чарапе, тканице и рубље изнесе у порту и ра 
не човјек радећи моли богу, да се он за све моли, кад они морају радити, да је богомрско не рад 
од капка.{S} Али поши како која недјеља све горе.{S} Мука истина гдјешто и попусти, али ноге за 
} А он се чисто подмладио.{S} Благосиља све редом, а Мићу заповједио да све црквене чарапе, тка 
п пјевао.{S} А послије службе весеље на све стране.</p> <p>Пуна и крчма, па све наздрављају поп 
а.</p> <p>Поп нагнуо главу, а од милина све му сузе капљу у тањир.</p> <p>Послије је владика пи 
 на све стране.</p> <p>Пуна и крчма, па све наздрављају попу и његовом дому.{S} Нађе се и некак 
p> <p>Али сјутра се промијени код цркве све.{S} Истом поп исприча, и кметовима и старијим људим 
села.</p> <p>Кад по други пут оде, пође све по старом.{S} На ново је требало чекати годину дана 
 а поглед јој упрт у даљину. .— Како је све дивно, пуно живота, како је свјеж ваздух!</p> <p>Ик 
 Да како ћу? — рече наш поп. — Онако је све у длаку!{S} Још сам заборавио да му кажем да сам и  
зано и сложено у крстине.</p> <p>Поп је све што је имао свога звао »црквено« и »народно«, а све 
на бити кад тад учитељ, заносила нас је све.{S} А она хода по пољу.{S} Замишљена је — али јој ј 
ко ја се возим на златним колима; па се све љуљају као владичина!</p> <p>— Па сад ћеш, ћери, у  
та.</p> <p>— Браћо — вели, — тако ми се све допада да ће скоро куцнути за ме час.{S} Него сам в 
-Нинкова кола кад се он враћао, како се све крије од госпође за дрва и у шупу, па плаче сама и  
 богопротивним ногама и да ме не црните све горе пред оцем небеским!{S} Пошљедњи вам пут кажем  
нице се хватају за небо.{S} Шљеме бјеше све у пламену.{S} Пуцају рогови и греде, већ је и таван 
ишли су преко јаруге! — викну гомила, и све наже као јато чворака на траг.</p> <p>— Овуда!{S} О 
.{S} Све се боље уобљавају обрашчићи, и све црвенији долазе, док већ не измаче мјесец јул, и до 
кола с ужасном праском груну о земљу, и све се начини као велико огњиште.{S} Однијесмо попа њег 
амо.{S} Узе га бости чиодом по ногама и све до појаса, а све пита:</p> <p>— Боли ли те?{S} Осје 
не.{S} Ударише некакви болови у крста и све се у клупче савија.{S} Сједи поп крај постеље и не  
ми искочи!«.{S} Теретан јој сваки рад и све да јој је да лежи.{S} Не тужи се истина никоме, али 
/p> <p>Болови наступају све на махове и све чешће, али кад попусте, она је при себи.{S} Стидљив 
а као и прије по селу, али је расијан и све се труди да сакрије радост.{S} А кад је на само чес 
на ову свету земљу.{S} Проклећу и вас и све инаџије и убојице оним путиром ондје, па онда живи  
pb n="122" /> развлачило приповијетку и све то само би онај разумио, који је своје рођено морао 
 село! — чу се са свих Страна.</p> <p>И све груну опет Зебићевим шором.{S} Кроз село лете људи  
ина народ нешто одредио, али не вриједи све ни сто дуката.{S} Нема ту ништа од школе!</p> <pb n 
, ни кум Нинко, ни кочијаш.</p> <p>Коњи све крупније касају и она наслони главу на Нинкове прси 
 пази на ово и на оно и да добро упамти све, па да му послије прича кад се врати.{S} Тако они б 
но мало научног нимбуса, јер Мара сврши све научне послове као и он.{S} Већ се више не кају сељ 
о могу неће.{S} Или -— или!...{S} Видим све...{S} Боље се врати па читај сентименталне романе и 
бијених глава као бундева.{S} Сваки дан све горе, и кмет већ био поручио Циганину да скује резу 
 даље, па пита и нашег попа.{S} Каже он све како је, и хвали се нама — хвала му! — као <pb n="1 
p> <pb n="116" /> <p>— Да бог да да ово све на добро изађе! — рече баба Стевана.</p> <p>Кад се  
 и живио с попадијом.</p> <p>Поп је био све и сва!{S} Имали смо и школу, али она је била подчињ 
у.</p> <p>Сјутра дан до вечерње оборено све, везано и сложено у крстине.</p> <p>Поп је све што  
мо оставити свој завичај.{S} А ко је то све преко главе претурио, тај зна како најзад и туга ма 
њему Срнинић прошцем сломио ребро, и то све око неке сипљиве кобиле.{S} Па шта ћете ви у овом х 
стим мрачним и озбиљним погледом на нас све.</p> <p>Поп полетје на један прозор.{S} Двојица га  
> <p>Још није поштено ни свануло, а већ све село зна да се у попа нашло женско дијете.{S} Весел 
врати попадији.</p> <p>Болови наступају све на махове и све чешће, али кад попусте, она је при  
ина гдјешто и попусти, али ноге затјечу све јаче, дохватило и горе снагу и често је хвата несвј 
{S} Набавља зелене шаре у вароши, па их све масти, а испод трапа гдје хвата можданик подметнуо  
на <pb n="117" /> капију, у селу је још све било мирно; само гдје-гдје што шкрипне ђерам или лу 
и на небо, гдје ће ме сјутра прексјутра свевишњи позвати, како му смијем стати пред лице - и да 
 само примакоше постељи.</p> <p>— Прије свега, браћо, ево у овом су ковчегу овдје народни новци 
ина.{S} У очима му нешто страшно, да те свега језа подиђе.{S} Било нас је, који смо мислили да  
че поп и силом развуче уста. — Тамо ћеш свега видјети.</p> <p>— Биоград!? — рече дијете и проми 
шљедњи вам пут кажем; вас сте четворица свему злу коловође.{S} Јал’ се мирите, јал’ ћете од сад 
ИПОВЕТКЕ</p> <p>Л. К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>СВЕСКА ПРВА</p> <p>БЕОГРАД - ЗАГРЕБ</p> <p>ШТАМПАНО У С 
е радити у петак, јер је то само турски светац, и да ће он свакога избрисати из протокола крште 
а и испрепуцала, да се једва разазнавао светац.{S} Само горе, гдје је глава, цакле се очи, и ма 
о што шта говорио.</p> <p>— Који је оно светац? — рече он њој, па показа прстом на једну икону  
на.{S} Прије, још давно, и кад је какав светачац па и петак, нагура се пуна црква жена, али поп 
о врло често бесједе у цркви.{S} Силне, свете и поучљиве ријечи, да те језа подиђе.{S} Црква је 
е се никад десило да му се не послушају свете ријечи.{S} Један пут уђе нека помама у људе да ра 
на!</p> <p>Ми погледасмо кроз прозор, а свети Сава гледа оним истим мрачним и озбиљним погледом 
" /> својом дјецом.{S} Онда, веле, рече свети владика: — Ти си, оче, од најстаријих овдје; а, б 
, па јој висе ножице низ столицу, а сам свети отац намјешта је.{S} Онда уђе један стар човјек и 
конија провирила, би помислила да гледа светитељске слике.{S} Наднијело се увело старчево лице  
p>У то дође и поп из градине.{S} Његово светитељско лице бјеше опет узело земаљски облик, јер г 
му и ријечи: »...первје бо пришел јеси, светитељу Саво«... -</p> <p>Бинко цикну као гуја, кад у 
 као у другима, ама ни једне главе која светкује петак.</p> <p>А недјељом црква, рекох вам, пун 
ду?{S} Или ви хоћете да ја затворим ово свето мјесто, да га не газите богопротивним ногама и да 
ужи овоме! — рече он, а очима показа на светога Саву, који му је лежао на прсима.</p> <p>Опет ж 
зиду је висила једна стара дрвена икона светога Саве.{S} Била је са свим почађила и испрепуцала 
а стоји једна женска.{S} Упрла поглед у светога Саву, онога истог, који је и у старој школи ста 
ји се од вас усуди ступити ногом на ову свету земљу.{S} Проклећу и вас и све инаџије и убојице  
{S} А послије у школи се учи: земљопис, свештена историја, прва и друга знања...</p> <p>— Не би 
рчина покрстио <pb n="111" /> и ено га, сви га знате, ваљан хришћанин и један по један газда у  
исприча, и кметовима и старијим људима, сви присташе, и кум-Нинкова домаћица весела узела дијет 
 срце му залупа.</p> <p>— Устани!...{S} Сви те чекамо... — рече поп па побјеже из собе.</p> <pb 
{S} Онда обриса очи и изађе у народ.{S} Сви поустајаше.</p> <p>— Имао бих нешто да проговорим с 
оса дизати, уста поп па пође у кућу.{S} Сви умукоше, нико ни ухом да макне, поп уђе у собу.</p> 
{S} Нека ти је он у помоћи!</p> <p>Онда сви редом почеше љубити дијете и најзад је Нинко понесе 
 за кметом Аксентије Смиљанић а за њима сви остали по реду и старјешинству, и сваки дарива дије 
нству, и сваки дарива дијете.{S} Кад се сви изредише, Иконија изброја два дуката у злату и чети 
у а школу затворисмо.</p> <p>Сад смо се сви надали да ће нам Мара доћи за учитеља.{S} Већ је по 
киде капу и устаде, а сељаци и нехотице сви поустајаше и поскидаше капе, Нинко отпоче:</p> <p>— 
ри, посветила ти се!{S} Све иде добро и сви се добру надају.{S} Попадија се опоравља и - већ тр 
>— Да простиш ти, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се моја домаћица прије два мјесеца <pb n=" 
ететом.</p> <p>— Браћо! — рече поп — ви сви знате како ме је бог благословио и како сам му плат 
ик!«</p> <p>»— Одакле је? — викнусмо ми сви.</p> <p>»Он прочита наше село.</p> <p>»— Бог да му  
у плаћа.</p> <p>И у час као неким чудом сви неодољиво зажељеше ухватити учитеља, и отети му Мар 
опа:</p> <p>— Спасавајте кума, ако ћемо сви изгинути! — Онда скочи на једну врбу до самог шљеме 
нешто друго од пређашњег, и мислили смо сви да је он учеван човјек, али га нијесмо марили.{S} Н 
 ћу ја стар и нејак с њиме?</p> <p>Опет сви ћуте и уставили дах.</p> <p>— Птицама небеским дао  
о на то да будем учитељ!...{S} Овдје су сви моји покушаји јалово испали.{S} Народ је глуп и зат 
и незнане гријехе.</p> <pb n="99" /> <p>Сви ћуте.{S} Нико се не усуђује ни да сједне.{S} И поп  
г да! — одазваше се тихо сељаци.</p> <p>Сви се обредише ракијом, па онда нешто прошапуташе међу 
 Јал’ је нешто превећ мудро, јал’ је са свијем лудо!</p> <p>Сељаци слегоше раменима и, сами не  
 су видјели истина да је овај учитељ са свијем нешто друго од пређашњег, и мислили смо сви да ј 
мо лијевим крајем уста, и лијево око са свијем му се затвори, а онијем другијем погледа кмета н 
нама!{S} Послије ручка, веле, разиђе се свијет мало по мало, само осташе попови код владике.</p 
затворам очи, а дивно видим да је други свијет настао.{S} Дође учеван човјек с којим ја нијесам 
дајте и дјецу учите...{S} Настаје други свијет!</p> <p>Онда се ухвати за срце, па испрекидано д 
е једна за другом на капију.{S} И млађи свијет оде.{S} Иконија сама оста у соби с дјететом.</p> 
 Како шта ће, оче?{S} Друкчији је данас свијет, него што је био за твоје младости, а још ће дру 
, а он сав поцрвени.{S} Искупи се доста свијета, па је као младу одведосмо поповој <pb n="133"  
, још годину дана!{S} Нека дијете прође свијета.{S} А послије, кад ти дође, нећеш се више од ње 
го се са свим врати кући, види што више свијета и научи се чему се год деси прилика.{S} Попу је 
дика одмах чинио ручак.{S} Било је пуно свијета, а наш поп, веле, сједио у зачељу.{S} Ко ће с н 
 већ је и таван дохватило; а у школи се свијетли као у по дана.{S} У један пут загрмје попов гл 
оста новаца, да не будете постидни пред свијетом.{S} То вам је на аманет, па сад гледајте!</p>  
ти из Биограда, није могао наодговарати свијету.{S} Причао је много чуда, што је видео у Биогра 
а, весела друго, гладно и жедно у туђем свијету! — Па гурај дјетету колаче и друге понуде у рук 
ут с нама.{S} Ћерета и прича шта има по свијету, па онда скочи; само што рекне: — Треба радити! 
 до сад шест година.{S} Ја сам лутао по свијету, док ме наш рат не позва кући.{S} При свршетку  
њему иду сузе као маломе дјетету.{S} Са свим већ остарио, обневидио и постао забораван.{S} Знам 
рвена икона светога Саве.{S} Била је са свим почађила и испрепуцала, да се једва разазнавао све 
да је се нагледа:</p> <p>— Сад ми је са свим добро!{S} Сад ме ништа више не боли!</p> <p>То бје 
ина је воља да дијете, прије него се са свим врати кући, види што више свијета и научи се чему  
а он новога пољака Луку; ухватио нечије свиње па гони у обор.</p> <p>— Куда ћеш то, Луко?</p> < 
 У десно ухо.</p> <p>— Е, то су црквене свиње!{S} Тјерај у обор, па им подај кукуруза.{S} А кме 
поздрави нек’ закаже селу да пази на те свиње; јер ако још један пут чујем да су упале у туђе д 
 сама оста с Иконијом.{S} Већ почиње да свиће први дан Духова.{S} Сио поп на клупицу у авлији,  
!{S} Обарајте греде! — чује се дрека са свих страна.{S} Читав облак од воде сасу се на зид гдје 
 да им је владика дошао: завирују је са свих страна и већ не могу да је се сити нагледају.</p>  
бо.</p> <p>— У село! у село! — чу се са свих Страна.</p> <p>И све груну опет Зебићевим шором.{S 
Како је све дивно, пуно живота, како је свјеж ваздух!</p> <p>Иконија јој завири у очи па онда п 
 попушта штрањге коњима, који се пуше у свјежем јесењем јутру.{S} Кочијаш се испео на кола, па  
у каже. — Поп издиже главу и погледа по свјема:</p> <p>— Је ли оно тешко селу?</p> <p>— Не дај  
 да није право да се дијете код толиког свог имања потуца по туђим кућама.</p> <p>Поп поцрвење  
ристајати на муку, кажем ти, већ гледај свога посла!{S} Знам ја тебе добро који си ти!</p> <p>У 
 крстине.</p> <p>Поп је све што је имао свога звао »црквено« и »народно«, а све што је сеоско » 
лила да је Мара с попом заспала, изнесе свој губер и простре га пред врата попове собе, па леже 
е сам у својој младости морамо оставити свој завичај.{S} А ко је то све преко главе претурио, т 
ислити да не послуша попа, а он опет са своје стране није ни сањао да његова ријеч на јалово пр 
 и све то само би онај разумио, који је своје рођено морао послати у туђину, или који је сам у  
мијења се што шта у селу — вријеме чини своје!{S} Наш стари учитељ остави нас — оде сиромах на  
p> <pb n="107" /> <p>— Гледаћемо га као своје!</p> <p>Поп настави:</p> <p>— Смртни смо људи, не 
ок је оно још за сисе!{S} Пазићу га као своје!</p> <p>— Ако је с твојим благословом, попо, ја в 
.</p> <p>Она је расла у кући код оца до своје осме године.{S} Једног вечера сједи поп, кум Нинк 
 имали, као што рекох нијесу рачунали у своје, већ у народно.{S} Народ га је засијавао, жњео, к 
— Станите, не разуместе ме!{S} Немам ја својега имања, ни дај Боже!{S} Све је ваше и онога храм 
ем удари.</p> <p>— Зар да се одвојим од својега дјетета? — А брада му задрхта.</p> <pb n="114"  
о да дијете, чим осјети његову браду на својем образу, заћута и заспа.{S} Гледао га је он дуго. 
 су сваки час обилазиле Мару, водиле је својим кућама и доводиле опет попу.</p> <p>Она је расла 
киваше мио владалац, који и не сањаше о својој моћи над нашим срцима.</p> <p>Боже! кад она дође 
рао послати у туђину, или који је сам у својој младости морамо оставити свој завичај.{S} А ко ј 
е нама — хвала му! — као <pb n="110" /> својом дјецом.{S} Онда, веле, рече свети владика: — Ти  
S} Она отвори још једном очи.{S} Показа својом <pb n="98" /> жутом руком на дијете покрај себе, 
p> <p>То је она сентименталност, ваљада својствена њеним годинама и школи коју је учила.{S} Ход 
ећ је зову сељаци да пише писма њиховим својтама, који су у војсци.{S} И попа она одмјењује онд 
ом научити читати и писати, па неће под своју старост молити другога да јој чита писма.{S} А до 
њега, пишући и говорећи, упропастио сам своју каријеру и спао на то да будем учитељ!...{S} Овдј 
, тијем су више рачунали сеоску дјецу у своју.{S} Ко није имао чарапа, требао је само недјељом  
ку полетјеше, а Војин Арнаутовић забоде своме бијелцу оструге у трбух.</p> <p>Онда се спусти гр 
"114" /> <p>— Е — вели владика, — ти си своме дјетету највише добру рад.{S} Па ја велим не треб 
самљенији.{S} Једно вече писао је неком своме другу: «...{S}Бош посла!{S} У народу се не може н 
мијем стати пред лице - и дати рачуна о своме стаду?{S} Или ви хоћете да ја затворим ово свето  
у, док ме наш рат не позва кући.{S} При свршетку добијем заповијест да идем у Б. Морао сам проћ 
> <p>Кад се навршише три године, и Мара сврши трећи разред, учитељ онда навали на попа и на дру 
би и оно мало научног нимбуса, јер Мара сврши све научне послове као и он.{S} Већ се више не ка 
ији бити кад она ступи на снагу.{S} Кад сврши школе, може, ако ће, бити и учитељ.{S} А послије, 
оче владико, свршила је?</p> <p>— Знам! свршила у селу, а сад је дај даље у варош, у Биоград.</ 
 школу!</p> <p>— Не чу ти, оче владико, свршила је?</p> <p>— Знам! свршила у селу, а сад је дај 
 имао ништа против тога, да је Мара већ свршила «васпитање», и да сада похита учити се кућевном 
 не дај боже, ви који...{S} Чекајте док свршим!{S} Тако сам ја срачунао и смислио да јој одреди 
тао шта је учила, и кад она одговори да свршује четврти разред, запита он попа:</p> <p>— Па шта 
и — не дам дјетета од себе, ако ћете ме сву исјећи.{S} Мене је покојна заклела да га чувам и па 
на другу страну о земљу, а котао изручи сву воду на проваљено мјесто.{S} Чвркну вода, а дим се  
ослије у цркви.{S} Имао је свуда посла, свуда је и стизао, и свуда је требала његова памет.</p> 
да у школи, послије у цркви.{S} Имао је свуда посла, свуда је и стизао, и свуда је требала њего 
 зору је била лака киша.{S} Земља бјеше свуда влажна, а са дуда спрам врата још нијесу испариле 
ао је свуда посла, свуда је и стизао, и свуда је требала његова памет.</p> <p>Кад је какав тежи 
ра се слабо насмјехну:</p> <p>— У дуд и свуда!{S} Па замишљено настави: — Чисто сам гладна овог 
еч о томе с народом, али <pb n="109" /> се опет деси нешто, што промијени наше рачуне.</p> <p>Т 
е четворица свему злу коловође.{S} Јал’ се мирите, јал’ ћете од сад с богом ратовати!«</p> <p>Д 
кну он.</p> <p>Рекао бих хиљаду котлова се сасуше у пламен.{S} Али он још јаче букну; сукну дал 
 састајала се и с учитељем; најприје га се, веле, плашила, али послије се већ навикла. -</p> <p 
а је са свим почађила и испрепуцала, да се једва разазнавао светац.{S} Само горе, гдје је глава 
азбоја?{S} А и Иконија је остарјела, да се једва држи на ногама.{S} Шта ви — вели — мислите?{S} 
{S} Некакав страх бјеше обузео попа, да се једва држаше на ногама.</p> <p>Аксентије Смиљанић по 
е бога и с твојим благословом, куме, да се крећемо.</p> <p>Иконија с црвеним очима утаче се:</p 
S} Тек велим толико да јој одредите, да се не рачуна баш сироче, и да би се имала чиме прихрани 
господо!{S} Ја велим, ако дозволите, да се дијете васпитава као варошка дјеца, јер ово, ви види 
отић:</p> <p>— Ако сам ти прав, оче, да се окумимо!{S} Тако народ, хвала му, мене изабра.</p> < 
 подметнуо двије старе коњске плоче, да се мало гигају кола као на »вендерима« и да се попу »не 
и за ме час.{S} Него сам вас зовнуо, да се договоримо за неке ствари.</p> <p>Кум Нинко хоће да  
 утјеши и подвори под твоју старост, да се дичиш и поносиш њоме, како се народ дичи и поноси <p 
оставио недјељу и празнике за цркву, да се у остале дане човјек радећи моли богу, да се он за с 
остале дане човјек радећи моли богу, да се он за све моли, кад они морају радити, да је богомрс 
че владико, да је дам у кумову кућу, да се дијете учи раду.</p> <p>— Штета би — вели владика —  
гама.{S} Шта ви — вели — мислите?{S} Да се договоримо ми, па послије да запитамо и друге паметн 
владика, — желиш ли штогод?</p> <p>— Да се исповједим! —~ рече поп.</p> <p>Владика се забезекну 
у наплаци и коњске плоче.</p> <p>Ал’ да се удари путем на Јаругу, морали смо се вратити до близ 
оће да умре.{S} Не треба ни око тога да се задржавам како је поп на врат на нос спремио кола за 
>Поп ван себе од радости.{S} Иконија да се угуши од суза, па не пушта дијете из руку.{S} Жена п 
а: како јој је самој, како је хтјела да се ухвати за кум-Нинкова кола кад се он враћао, како се 
да радим јако с њоме.{S} Дијете ваља да се по мало учи кућевном реду и послу.{S} Шта ће</p> <p> 
штено ни свануло, а већ све село зна да се у попа нашло женско дијете.{S} Весели људи и жене, и 
било да остави дијете у Биограду, па да се сам врати?{S} Бог зна би ли он то могао икако и подн 
моли се богу да је прими.</p> <p>Шта да се ради?</p> <p>У један пут попадија се дохвати за поја 
и шешире.{S} Остоја богословац прича да се сада раставља са том женом, јер га она тужи да је би 
Не марим за мале душе, ја нећу овдје да се с тобом цмакам! ја хоћу рад!{S} Или ме волиш или не  
 Препуно јој срце, па не може нигдје да се скраси.{S} Сједне на креветац, држи колач у руци и г 
 ти, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се моја домаћица прије два мјесеца <pb n="100" /> побаб 
ало гигају кола као на »вендерима« и да се попу »не труцка зорли«.</p> <p>Једном у сумрак углед 
у, и изиђе у авлију.{S} Мара му поли да се умије, и старац, и ако ислабио, ипак сталним кораком 
, — Рече Павао. — Ја те не видјех ни да се крстиш, ни да клањаш.{S} Не знам само чивутскога зак 
пцем брише зној с чела.{S} Мора бити да се с њом родио.{S} Чудно она оскаче на младом лицу, у с 
 да су јој двије године.{S} Рече јој да се прекрсти, па је метну у кола горе.{S} Онда се и сам  
{S} Пошљедњи вам пут кажем и позивам да се оставите пасјалука и несрећне работе.{S} Јеси чуо ти 
сило Прокић.</p> <p>— Мислим и кажем да се дијете даде у школу.</p> <p>— Какву школу?{S} Ко је  
 се кум-Нинку. — А ја мислим и кажем да се дијете васпитава!</p> <p>— Шта то? — рече Мојсило Пр 
оцни.{S} Него ја тако мислим и кажем да се дијете васпитава и никако друкчије!</p> <p>Згледаше  
попадне ме некакав страх и не смијем да се обазрем на ону страну.{S} Све ми се чини проговориће 
, а свакоме пуно срце и лако му, као да се окупао.</p> <p>Тако је он дјеловао.{S} Никад није пр 
уче лице, трже се једном, и онда као да се осмјехну и као да отвори мало руку, кад јој Иконија  
кроз главу.{S} Скочи с клупице и као да се насмјехну, а у исти пар чу дреку малога <pb n="97" / 
е не виђаше од дима.</p> <p>Опет као да се чује попов глас, али је загушен и не разбирају се ри 
подо кметови и кумови, да није право да се дијете код толиког свог имања потуца по туђим кућама 
 да скује резу за затвор и предложио да се купи катанац, а поп једне надјеље стаде пред олтар п 
{S} Лијепо је, брате, говорио, чисто да се заплачеш.{S} Кад на пошљетку сав поцрвење па поче да 
да га неко ножем удари.</p> <p>— Зар да се одвојим од својега дјетета? — А брада му задрхта.</p 
 погледају се испод очију и хоће већ да се љубе пред народом.{S} А послије службе: цмок!{S} Поз 
д орах.{S} Плете, а књигу метнула преда се у крило; намргодила очице и чита, не престаје.{S} А  
крсти, па је метну у кола горе.{S} Онда се и сам прекрсти, па се посади поред ње и пришапта јој 
..{S} Настаје други свијет!</p> <p>Онда се ухвати за срце, па испрекидано додаде:</p> <p>— А њо 
челу као да још дубља дође.</p> <p>Онда се опет лијевим раменом окрете кмету:</p> <p>— Гдје је  
ме бијелцу оструге у трбух.</p> <p>Онда се спусти грозна киша.{S} Из грдне гомиле жеравице гдје 
њаника пролетјеше као стријела.{S} И ја се стрпах у једна кола.{S} Изађосмо из села, стизасмо љ 
а ко неке велике, велике куће; па ко ја се возим на златним колима; па се све љуљају као владич 
тити учитеља, и отети му Мару.{S} Граја се дигла, и силно као оркан креће се маса Зебићевим шор 
обро и сви се добру надају.{S} Попадија се опоравља и - већ трећег дана предигла се у постељи,  
да се ради?</p> <p>У један пут попадија се дохвати за појас, па врисну и сва поцрвење.{S} Поп с 
ноћ узе Мару себи у постељу.{S} Иконија се не може од ње да растане, и кад је мислила да је Мар 
застаде он пошу у несвијести, а Иконија се сва ознојила купећи крпама крв испод кревета.{S} Поп 
је с божјим благословом!</p> <p>Иконија се врати у собу.</p> <p>— Још нешто! — рече поп. — Смрт 
{S} Поп гологлав потрча пред кола, која се уставише, раширио руке и рида, а вјетрић му се игра  
ају а међ’ њима једна дубока бора, која се ни онда не изједначи, кад господин човјек затури шеш 
гледасмо како поскочи преко греде, која се пушаше на патосу, па пође вратима.</p> <pb n="142" / 
овуче нашег попа за мантију.{S} Владика се слатко насмија.</p> <p>— Лијепо, оче! — веле да је р 
а му је кичма!</p> <p>Он оде, а владика се врати у собу.</p> <p>— Оче — рече владика, — желиш л 
од школе!</p> <pb n="115" /> <p>Владика се мало искашља.</p> <p>— Ласно је — вели — за новце, т 
исповједим! —~ рече поп.</p> <p>Владика се забезекну:</p> <p>-— А какав тебе гријех мори?</p> < 
аш конзисторије у село!»</p> <p>Владика се добродушно и лако насмија.</p> <p>И с Маром је много 
 води волове с празним колима.{S} Стока се нешто узарумила, па неће с мјеста, а Павао се наљути 
коју је учила.{S} Ходећи тако састајала се и с учитељем; најприје га се, веле, плашила, али пос 
е опоравља и - већ трећег дана предигла се у постељи, па срче млијеко из ћасе.{S} Поп хода као  
и у чело, а нама иду сузе.{S} Поздравља се она с нама — каква је, једва да је познаш!{S} А кад  
 Иконија већ кречи попову кућу и спрема се дочек за Мару.{S} Једног дана и кум Нинко сједе на к 
и што је по штогод припитају, а млађима се чисто везао језик.{S} Није шала, као каква госпођа!{ 
> <p>Павао опали из пиштоља, и запаљена се сукија устави под школском стрехом, а у врапчијем гн 
{S} Онда понијеше дијете у цркву, и она се напуни народа.</p> <p>Тако се дијете крсти и надјену 
н пут и кажи: благослови ме!</p> <p>Она се наже из кола попу, и пружи руку:</p> <p>— Благослови 
гранути сунце.</p> <p>Међу тијем мијења се што шта у селу — вријеме чини своје!{S} Наш стари уч 
а дијете из руку.{S} Жена пуна кућа, па се само вајкају: «Леле мене! како је дијете ислабило!»< 
у авлији, турио сиједу главу у руке, па се не миче.{S} Онда му у један пут сину нешто кроз глав 
 И Аксентије са Станојем покуњио се, па се само примакоше постељи.</p> <p>— Прије свега, браћо, 
ола горе.{S} Онда се и сам прекрсти, па се посади поред ње и пришапта јој:</p> <p>— Пољуби бабу 
у, па га гледа, нагне се према њему, па се од један пут тргне, издигне главу, уђе у собу и отво 
па ко ја се возим на златним колима; па се све љуљају као владичина!</p> <p>— Па сад ћеш, ћери, 
у није пачао, свакоме је угађао, а попа се бојао.{S} Управо се ни жив није чуо.{S} Ми смо били  
 не хтјесмо сазивати дјеце.</p> <p>Попа се клони, да је чудо.{S} Већ је недјељу дана, а с њиме  
а к себи, а коњи почеше касати.{S} Мара се окрете оцу, и престрављено викну: «Нећу у Биоград! н 
Шта?</p> <p>— Гледаш у дуд?</p> <p>Мара се слабо насмјехну:</p> <p>— У дуд и свуда!{S} Па замиш 
ни уђоше у собу, на нашу радост разабра се поп.</p> <pb n="143" /> <p>Погледа око себе:</p> <p> 
погне главу, намргоди се још јаче, игра се прутићем и пролази као мимо турско гробље.</p> <p>Ко 
у, и нека почне наук!</p> <p>Али сјутра се промијени код цркве све.{S} Истом поп исприча, и кме 
ад је какав светачац па и петак, нагура се пуна црква жена, али поп један пут, послије службе у 
>У тај пар чу се на пољу врисак и врата се нагло отворише.</p> <pb n="145" /> <p>На прагу се по 
лиједје као крпа и разрогачи очи; — Шта се то по богу толико учи?</p> <p>— Науке, — рече владик 
 варош владика.{S} Нећу вам причати шта се ту спрема, ни ону трку и урнебес од попова.{S} Доста 
ло срце.{S} Сломљен брод потоне и ништа се више не види.{S} И само још што сан из поломљене пар 
ну и сједе на њу, па поиздалека окренув се учитељу викну: — Упамтиде ти, учитељу, коме си казао 
} Чусте ли што за њега?</p> <p>— Е, кад се онај божји анђео одрече њега и врати покајан попу, у 
њом.</p> <p>Или дође послије подне, кад се поп наслонио на шареницу, па га гледа, нагне се прем 
и, Господе!«</p> <p>Али једно вече, кад се врати из села, застаде он пошу у несвијести, а Икони 
по дуката, чиме сте је ви даривали, кад се родила.{S} И то је њено!</p> <p>— Божје па њено!</p> 
.</p> <p>Не зна нико, па ни он сам, кад се родио.{S} У оно доба, гдје вам почињем причати, рачу 
 се вратити до близу самог села.{S} Кад се опет примакосмо, чусмо по ново пушке у нашем селу, и 
ешинству, и сваки дарива дијете.{S} Кад се сви изредише, Иконија изброја два дуката у злату и ч 
 је тако може бити четврт сахата, а кад се диже и окрете, угледа пуну цркву народа.</p> <p>Кад  
јава бије вјетар?</p> <p>— ’Вако ја кад се ознојим!{S} Станем на вјетар, па чисто забрекнем.{S} 
ла да се ухвати за кум-Нинкова кола кад се он враћао, како се све крије од госпође за дрва и у  
 упамти све, па да му послије прича кад се врати.{S} Тако они бригају бригу, док Мара спава твр 
во је требало чекати годину дана, и кад се она наврши, закла нас лијепо једно писмо, у коме вел 
ли кад прође једно четврт сахата, и кад се с пласта поче пушити а са траве роса дизати, уста по 
м био с Радојем Николићем у лову, и кад се вратисмо, умијешасмо се и ми у народ.{S} Већ се хват 
сује Јеротије што му на уста дође и кад се он даде да га учи које ко, ко није ни орао ни копао. 
 га љуби у руку кад пође у село или кад се врати кући.{S} Сва им је послуга био Мићо црквењак,  
 као да те нешто питају.{S} Ја знам кад се деси да сам сам у школи, спопадне ме некакав страх и 
е, угледа пуну цркву народа.</p> <p>Кад се Нинко послије недјељу дана врати из Биограда, није м 
 пита само кога из мог села.</p> <p>Кад се навршише три године, и Мара сврши трећи разред, учит 
 изађе! — рече баба Стевана.</p> <p>Кад се већ смрче, разиђоше се жене и људи кућама, а оставиш 
јеловао.{S} Никад није престајао, никад се уморио.{S} Богу се молио: »Боже, опрости ми гријехе  
p>Бјеше недјеља послије подне.{S} Народ се искупио код записа.{S} Изнијели један сто из суднице 
стадоше још неколико кола.</p> <p>Народ се искупио.{S} Чудно да млађи људи, ма колико да су вољ 
} Тако сам ја њу учио.</p> <p>— Од тебе се, оче — рече владика, — има и матор човјек чему да на 
јевојчицама на игри или на раду.{S} Све се боље уобљавају обрашчићи, и све црвенији долазе, док 
 с ужасном праском груну о земљу, и све се начини као велико огњиште.{S} Однијесмо попа његовој 
S} Ударише некакви болови у крста и све се у клупче савија.{S} Сједи поп крај постеље и не одми 
о и прије по селу, али је расијан и све се труди да сакрије радост.{S} А кад је на само често м 
а чека дијете.</p> <p>Поп заћута и даде се у мисли.{S} И владика ћути.{S} Тако то траја неко вр 
овуче Јеротије американски плуг и стаде се хвалити како га је учитељ научио.{S} Ал’ кад га забо 
иштоља:</p> <p>— У помоћ, браћо, поведе се робље!</p> <p>Поп се пробуди, па уплашен потрча, прв 
аздрављају попу и његовом дому.{S} Нађе се и некакав шаљивчина који наздрави »црквеној попадији 
 с нама!{S} Послије ручка, веле, разиђе се свијет мало по мало, само осташе попови код владике. 
у се ријечи.</p> <p>Мало послије разиђе се дим, и ми га угледасмо како поскочи преко греде, кој 
м!</p> <p>Поп устукну један корак, наже се напријед, па зачкиљи и гледа у учитеља.</p> <p>— Што 
кмета, приђе столу; заврати шешир, наже се према попу и пружи руку.</p> <p>— Жив био, сине! — р 
рнице посукташе, а проломљен таван наже се у пламену и хоће да дохвати патос.</p> <p>— Додајте  
ој се ваљада од бола развуче лице, трже се једном, и онда као да се осмјехну и као да отвори ма 
ета из собе.{S} Он клече на траву и узе се молити богу.</p> <p>Још није поштено ни свануло, а в 
S} Смијеши се и чисто не може сит да је се нагледа:</p> <p>— Сад ми је са свим добро!{S} Сад ме 
у је са свих страна и већ не могу да је се сити нагледају.</p> <p>Тако она весели попа и село.{ 
е је премјестио у један пансионат, гдје се говори само француски. <pb n="124" /> Цијеле године  
на, као мало која њена друга.{S} Нигдје се ништа не миче, само совуљага ћуче њену страшну пјесм 
прије га се, веле, плашила, али послије се већ навикла. -</p> <p>Тако је то ишло мјесец дана.{S 
 вели — глава, каквих мало има.{S} Није се она родила да бере кудјељу.{S} Него ти њу дај даље у 
 изобличи и позове на покајање.{S} Није се никад десило да му се не послушају свете ријечи.{S}  
ије се раставио, а кога сам опојао није се повампирио.</p> <p>Поп Митар повуче нашег попа за ма 
није се потурчио, кога сам вјенчао није се раставио, а кога сам опојао није се повампирио.</p>  
и стари поп Стоко: кога сам крстио није се потурчио, кога сам вјенчао није се раставио, а кога  
p>Он дохвати котао објеручке.{S} Оприје се ногама о врбову грану, а леђима о другу, па га зањих 
рт сахата изведоше плачући дијете, које се и само купало у сузама.</p> <p>— А шта балите ви, же 
8" /> <p>Кум Нинко погледа у сунце које се помоли.</p> <p>— Осваја дан — рече, — ја велим у име 
оду на врата!{S} Обарајте греде! — чује се дрека са свих страна.{S} Читав облак од воде сасу се 
pb n="140" /> кроз цијелу ту вреву чује се ситан глас црквеног звона.</p> <p>Кад стигосмо пред  
тац.{S} Само горе, гдје је глава, цакле се очи, и ма у који крај школе да станеш, увијек гледај 
 Или -— или!...{S} Видим све...{S} Боље се врати па читај сентименталне романе и љуби оца у рук 
аслонио на шареницу, па га гледа, нагне се према њему, па се од један пут тргне, издигне главу, 
’ учитеља нема!{S} Послије службе дигне се поп, да види да учитељ није што болестан.{S} Кад уђе 
јете да ти је милина погледати.{S} Жене се надмећу понудама и поклонима.{S} Није јој била још н 
ћ се опрема дијете за пут.</p> <p>Силне се припреме чине.</p> <p>Дан пред полазак мутљају се же 
амио:</p> <p>— Живог или мртвог! — дере се он, — живог или мртвог, моја глава цареву плаћа.</p> 
о висила, а горња је мало издигнута, те се виде бијели као снијег зуби, мало искривљени као пло 
пљице, па га обасјало јутрење сунце, те се цакли као полелеј у варошкој цркви.{S} На букви клик 
уби, а дијете у сну махну руком, окрете се на другу страну и настави спавање.{S} Дубоко поп узд 
 дроњо, зовеш моју кућу туђом, и зар ће се ово дијете потуцати У мојој кући?</p> <p>Учитељ се у 
оручи кмету да зовне још људе, којих ће се највише тицати бесједа.{S} Ако је ко учинио што рђав 
хвала богу паметна су ми и чељад, имаће се и код мене чему научити.</p> <p>— Хвала ти, куме! —  
ј чита писма.{S} А док она одрасте неће се писма тако ријетко писати као сада, него ће сваки чо 
Граја се дигла, и силно као оркан креће се маса Зебићевим шором.{S} Неколико коњаника пролетјеш 
је ријечи, а пријети клетвом.{S} Осврће се народ и тражи очима њих четворицу, а они покуњили гл 
ну; сукну далеко иза звонаре, а варнице се хватају за небо.{S} Шљеме бјеше све у пламену.{S} Пу 
 знаш!</p> <p>Аксентије Смиљанић истаче се напријед:</p> <p>— Ако је твоја воља, попо; и твој б 
о.</p> <p>Иконија с црвеним очима утаче се:</p> <p>— Спава још дијете!</p> <p>То бјеше препона. 
шором, а поп и за њим сав народ не миче се с мјеста и не одваја очију.{S} Кад већ кола замакоше 
.{S} Сједи поп крај постеље и не одмиче се.{S} Шапће само молитве, а попадија слабо се разбира. 
го.</p> <p>— Амин да бог да! — одазваше се тихо сељаци.</p> <p>Сви се обредише ракијом, па онда 
тава и никако друкчије!</p> <p>Згледаше се сељаци.</p> <p>— Шта велиш, куме? — рече Нинко полу. 
 рече он оштро, а врх оне боре показаше се још двије преко ње, — води ме!</p> <p>Кмет оде с њим 
дајте ми добар котао пун воде! — дераше се Нинко.</p> <p>Додаше му.</p> <p>Он дохвати котао обј 
аху нас кола, и цио тај урнебес креташе се једним правцем.</p> <p>Дођосмо већ у прво село.</p>  
лувићем оде његовој кући.{S} Поздравише се и остали сељаци с попом па одоше, а он оста сам, као 
’, хајд’, па право у народ.{S} Уставише се кола.{S} Гледамо ми ко ће то бити.</p> <p>Господин ч 
зволите да рекнем и ја.</p> <p>Зачудише се људи:</p> <p>— Кажи, де!</p> <p>— Ја, велим, господи 
е само јести.</p> <p>У тај пар отворише се врата од куће и Иконија сва умазана од суза, изнесе  
енима и, сами не знајући за што, дадоше се у некакву тамну слутњу.</p> <p>Другога дана изашао у 
вана.</p> <p>Кад се већ смрче, разиђоше се жене и људи кућама, а оставише попа сама.{S} Није ни 
 па разговарају о овом и оном, а младеж се игра и весели.</p> <p>А друмом за наше село иду једн 
те, да се не рачуна баш сироче, и да би се имала чиме прихранити, да је не дај боже, ви који... 
вркну вода, а дим се склупча.{S} У соби се ништа више не виђаше од дима.</p> <p>Опет као да се  
а дијете у соби запишта.{S} Не поздрави се он ни с ким, већ поводећи се уђе у собу гдје је дије 
и се почеше равномјерно дизати, исправи се поп у постељи.{S} Собу је освјетљивало кандило, које 
јала и брзо трже руку назад.{S} Исправи се, па са стране баци поглед на попа, још већма зачкиљи 
?</p> <p>— Ништа! — вели поп. — У цркви се пјесмом слави име божје.</p> <p>— Па кад ти се слави 
посветила ти се!{S} Све иде добро и сви се добру надају.{S} Попадија се опоравља и - већ трећег 
! — одазваше се тихо сељаци.</p> <p>Сви се обредише ракијом, па онда нешто прошапуташе међу соб 
м види попа, а он погне главу, намргоди се још јаче, игра се прутићем и пролази као мимо турско 
итељ у механу.{S} Сједне сам,- намргоди се па ћути.{S} Поручи што год да једе, па опет у школу. 
држа дуго, и он тврдо заспа.{S} Пробуди се у саму зору, и изиђе у авлију.{S} Мара му поли да се 
це падоше на запурене обрашчиће а груди се почеше равномјерно дизати, исправи се поп у постељи. 
да на ону страну, зачкиљи очима и труди се да позна ко је.{S} У један пут пљесну рукама:</p> <p 
рад и све да јој је да лежи.{S} Не тужи се истина никоме, али попу пао некакав терет на срце и  
 кум Нинко попушта штрањге коњима, који се пуше у свјежем јесењем јутру.{S} Кочијаш се испео на 
рљиком, па да му пребије голијени, који се од вас усуди ступити ногом на ову свету земљу.{S} Пр 
бе: цмок!{S} Поздрављају се и они, који се прије не хтјеше ни погледати, и кмет истави колац, к 
а им је послуга био Мићо црквењак, који се такође рачунао у нешто што припада цркви и селу, дак 
стави нас — оде сиромах на пут, на који се иде затворенијих очију.{S} Бог да му душу прости!{S} 
че поп:</p> <p>— Оче владико, сјећаш ли се кад си ме питао шта сам учио?</p> <p>— Сјећам!</p> < 
ио?</p> <p>— Сјећам!</p> <p>— Сјећаш ли се да ми ти рече да је то доста за добра пастира?</p> < 
.{S} Двојица га дохватише за мишке, али се он отрже и ускочи у нутра.</p> <p>У тај пар цио једа 
p> <p>Хоће они штогод да проговоре, али се загрцнули, па само кашљуцају.</p> <p>Поћута поп и од 
мао.{S} Поп га је често дотјеривао, али се за нашег доброг учитеља слабо шта лијепило.{S} Тек о 
спавање.{S} Дубоко поп уздахну и завали се у постељу.</p> <p>Давно је пала роса, већ се и исток 
г попа.{S} Каже он све како је, и хвали се нама — хвала му! — као <pb n="110" /> својом дјецом. 
е шуња поред попова плота.{S} Не бијели се на њему сељачка кошуља, ни на путу остаје широка сто 
Нама жива срца попуцаше.{S} Престравили се, па заборавили и да гасимо.{S} А он стоји.{S} Црвен  
јете.{S} Весели људи и жене, изоблачили се и дошли цркви.{S} Љубе попа у руку и честитају.{S} А 
етве од чардака у суседној авлији цакли се једно око.{S} Тај је чардак Ненада Ћерића, а у њега  
де, већ је и таван дохватило; а у школи се свијетли као у по дана.{S} У један пут загрмје попов 
рати писати писма.{S} А послије у школи се учи: земљопис, свештена историја, прва и друга знања 
а слабо се разбира.{S} Јечи само и моли се богу да је прими.</p> <p>Шта да се ради?</p> <p>У је 
како спава.{S} Стаде под икону и помоли се богу, па одважно приђе кревету.{S} Метну дјетету рук 
ођоше.{S} Поп пристаде уз кола и загрли се у ходу с кум-Нинком, па рече:</p> <p>— Чувај ми, диј 
адика сједе на столицу до кревета, а ми се искупили у наоколо.</p> <p>Слабим гласом поче поп:</ 
људи, не примите за зло, браћо, ваља ми се добро с вама разговорити, јер се не враћа с пута на  
 да се обазрем на ону страну.{S} Све ми се чини проговориће нешто, и час прије гледам да загреб 
се исправи па га стаде гледати.{S} И ми се ослободисмо.{S} Посједасмо опет, правећи и њему мјес 
pb n="130" /> опет узмем чекић, чини ми се да у њему нема пет драма, а леђа ми чисто шкрипе.</p 
нешто у грудима. .</p> <p>— А што си ми се замислила, голубице? — рече Иконија.</p> <p>Мара још 
кмета.</p> <p>— Браћо — вели, — тако ми се све допада да ће скоро куцнути за ме час.{S} Него са 
тене јој косе пале низ плећа.</p> <p>Ми се склонисмо, а као да нас пушка по сред срца удари.{S} 
опу, учитељ веле, оде у Биоград и ожени се некаквом што прави шешире.{S} Остоја богословац прич 
p>— Биоград!? — рече дијете и промијени се у лицу, а срце му залупа.</p> <p>— Устани!...{S} Сви 
 хиљаду и сто и један дукат.</p> <p>Они се згледаше.</p> <p>— Из тога зидајте најприје школу, п 
 књигу, па је метну у крило.{S} Поклони се мало пут попа, па оста сједећи на кревету.</p> <p>—  
штење! — ту учитељ скиде капу и поклони се кум-Нинку. — А ја мислим и кажем да се дијете васпит 
аје широка стопа од опанака.{S} Наслони се на врљике, а из попове куће, као мјесечев зрак, лако 
 деси прилика.{S} Попу је казао: »Стрпи се, оче, још годину дана!{S} Нека дијете прође свијета. 
ружи руку, а он сав поцрвени.{S} Искупи се доста свијета, па је као младу одведосмо поповој <pb 
о кашљуцају.</p> <p>Поћута поп и одмори се, па онда устежући се настави:</p> <p>— А моје дијете 
 тебе, — рече Иконија. — Знам ја, ти си се поварошанчила.{S} Волиш ти бијелу каву!</p> <p>У то  
улице.</p> <pb n="137" /> <p>— Одмах си се расрдио!</p> <p>— Не марим за мале душе, ја нећу овд 
јеђени народ гракну: удри, посветила ти се!{S} Све иде добро и сви се добру надају.{S} Попадија 
мом слави име божје.</p> <p>— Па кад ти се слави, а ти га слави!{S} А мене немој дирати!{S} Вид 
матор човјек чему да научи. — А како ти се зове мала?</p> <p>— Мара. -</p> <p>— Да је благослов 
ну, десном смаче шешир с главе, дохвати се за лотре и лако скочи на земљу.</p> <p>Поп је ухвати 
а.{S} Тек послије једно по сахата врати се он, и истом ступи на авлиска врата, а дијете у соби  
клопљене руке положи на сто.{S} Заврати се мало на клупицу, а главу нешто искриви на десну стра 
ила «васпитање», и да сада похита учити се кућевном послу.{S} Већ је поп мислио да поведе ријеч 
 а уморан сељак прене иза сна, прекрсти се: »о твоју главу!» па опет спава.</p> <p>На један сту 
е поздрави се он ни с ким, већ поводећи се уђе у собу гдје је дијете било.{S} Рече женама да из 
оћута поп и одмори се, па онда устежући се настави:</p> <p>— А моје дијете... остављам вама на  
е не може ништа учинити.{S} Заузимајући се за њега, пишући и говорећи, упропастио сам своју кар 
 одзива жуња.{S} Сунце блиста, а облаци се разилазе.</p> <p>Мара стала на врата, па гледа неким 
{S} Нијесу се дуго препирали.{S} Сељаци се шћућурише, само их срце боли, али што мора бити, мор 
ати кући, види што више свијета и научи се чему се год деси прилика.{S} Попу је казао: »Стрпи с 
жељно гледа њено болно лице.{S} Смијеши се и чисто не може сит да је се нагледа:</p> <p>— Сад м 
 једно поручује: «Похитај! не задржавај се!»</p> <p>Марина соба као рај.{S} Прозори закићени ли 
 Велика је то књига!{S} Ко њу чита, тај се ближи богу!</p> <pb n="135" /> <p>Да, али поп не зна 
 виси капљица, којом душа роси, кад јој се мркне и кад свањује.</p> <p>А кроз летве од чардака  
ругих ствари пун ковчег.</p> <p>Кад јој се навршила година и девет мјесеца, а поп, у договору с 
лагослови ме... и опрости!« Послије јој се ваљада од бола развуче лице, трже се једном, и онда  
S} Стидљиво погледа попа, а на лицу јој се види некаква страшљива спокојност.{S} Онда болови на 
, а леђа ми чисто шкрипе.</p> <p>Учитељ се насмија.{S} Онако: једним крајем уста и једним оком. 
{S} Није сабља за вратом.</p> <p>Учитељ се насмија, ал’ само лијевим крајем уста, и лијево око  
те потуцати У мојој кући?</p> <p>Учитељ се уједе за језик.</p> <p>— Молим, молим, господар-Нинк 
кући.{S} Сељацима не рече ништа.{S} Сам се даде у неке мисли.</p> <p>Од то доба он учитеља ника 
 у скок оде баба-Иконијиној кући, а сам се опет врати попадији.</p> <p>Болови наступају све на  
 гдје си ти школе учио?</p> <p>— Ја сам се — вели поп — учио у мога оца, који је поповао у стар 
оду! — рече он замишљено. — Да! тој сам се мисли и сам поклонио!{S} Велика је то књига!{S} Ко њ 
тране, те му запријечи повратак.{S} Дим се сави.{S} Народ вришти и сипа воду, а сјекира тутњи.{ 
проваљено мјесто.{S} Чвркну вода, а дим се склупча.{S} У соби се ништа више не виђаше од дима.< 
запуши на њеним обрашчићима.{S} И таман се поп наже да је пољуби, а дијете у сну махну руком, о 
авукосмо и положисмо га у кревет.{S} Он се није разбирао.{S} Кмет викну скупљеном народу:</p> < 
 <p>Кад учитељ дође на поред њега, а он се окрете:</p> <p>— А што си ти, море, стао ту?</p> <p> 
 онда проговори, нико не разумије, а он се дусне, окрене главу на другу страну и мргодан оде.</ 
} Љубе попа у руку и честитају.{S} А он се чисто подмладио.{S} Благосиља све редом, а Мићу запо 
г учитеља слабо шта лијепило.{S} Тек он се трудио што је боље могао.{S} Ни у што се у селу није 
} Волови у један пут потрчаше.{S} Павао се дохвати за <pb n="131" /> стражњу осовину и сједе на 
то узарумила, па неће с мјеста, а Павао се наљутио, поцрвенио у лицу као паприка, виче на волов 
д те марве! — рече учитељ.</p> <p>Павао се испријечи:</p> <p>— Немојде ми пристајати на муку, к 
S} Шапће само молитве, а попадија слабо се разбира.{S} Јечи само и моли се богу да је прими.</p 
е је угађао, а попа се бојао.{S} Управо се ни жив није чуо.{S} Ми смо били њиме задовољни: кака 
оса пада на чело.{S} Густе обрве готово се састају а међ’ њима једна дубока бора, која се ни он 
ђе с кола, па му није дао ни руке, него се с њиме, вели, у лице пољубио.</p> <p>Мара одмах потр 
Владичина је воља да дијете, прије него се са свим врати кући, види што више свијета и научи се 
лагословена;</p> <p>Послије ручка много се што шта владика с попом разговарао.{S} Звао га да га 
во, и на срце му паде туга.</p> <p>Дуго се опирао срцу, не хотећи »срдити бога«, али старост га 
ше.{S} За попом, у другим колима, возио се кум Нинко и Глувић, за њима још многи народ.{S} Веле 
чку.{S} И Аксентије са Станојем покуњио се, па се само примакоше постељи.</p> <p>— Прије свега, 
 више ње стоји млад човјек.{S} Подбочио се на косиште и тражи очима попову кућу.{S} Или извади  
арост, да се дичиш и поносиш њоме, како се народ дичи и поноси <pb n="101" /> тобом, а све у зд 
кум-Нинкова кола кад се он враћао, како се све крије од госпође за дрва и у шупу, па плаче сама 
а!{S} Само што нешто сметено прича како се растао с њоме: «Није» вели «ни плакала!» Гдје ће то  
ло се - види кроз облак од прашине како се кола крећу.</p> <p>Већ окретоше Зебићевим шором, а п 
ето не знаш чему је и за што је, и како се човјек може ласно обрукати ако добро не пази.{S} Так 
адика поче једног по једног питати како се зове, одакле је, каква му је нурија и тако даље, па  
ово пушке у нашем селу, и видјесмо како се црвени небо.</p> <p>— У село! у село! — чу се са сви 
из попове куће, као мјесечев зрак, лако се креће друга слика у дугим хаљинама; корача плоту и д 
S} На спрам тих врата друга су, те тако се игра вјетар кроз ковачницу, и хлади знојава ковача.< 
шта је поп о њему мислио?</p> <p>И тако се учитељ осами.{S} У прсте бих вам могао казати сваку  
ву, и она се напуни народа.</p> <p>Тако се дијете крсти и надјенуше му име Марија.</p> <p>Кад г 
</p> <p>А кад мрак притисне земљу, неко се шуња поред попова плота.{S} Не бијели се на њему сељ 
135" /> <p>Да, али поп не зна од колико се руку може читати та књига.</p> <p>Дани измичу, Мара  
</p> <pb n="99" /> <p>Сви ћуте.{S} Нико се не усуђује ни да сједне.{S} И поп стоји, а бијела му 
уна!</p> <p>Али из Мариног кревета нико се не одазва.</p> <p>Поп приђе кревету и пипаше по њему 
поп ама ни у уста не узима.</p> <p>Нико се није с њим дружио, осим једног Јеротија Ковачевића,  
утјешно и силно зајеца.</p> <p>Још мало се - види кроз облак од прашине како се кола крећу.</p> 
а гледа светитељске слике.{S} Наднијело се увело старчево лице на пун живота лик дјететов, а с  
</p> <p>— Ево ме!</p> <p>— Знам! а камо се у цркву да пјеваш?</p> <p>— Нијесам пијан да пјевам! 
ста сједећи на кревету.</p> <p>— А камо се ти, учитељу? — рече поп.</p> <p>— Ево ме!</p> <p>— З 
ош један пут, не рече му ништа.{S} Само се зави у струку и оде даље.</p> <p>Други пут Павао Ђер 
шареница прострта по постељи.{S} И само се још нестрпљиво ишчекиваше мио владалац, који и не са 
сам некако и сам мислио.{S} Сјутра ћемо се разговорити и с народом, па у име божје нек иде дије 
јецу а школу затворисмо.</p> <p>Сад смо се сви надали да ће нам Мара доћи за учитеља.{S} Већ је 
да се удари путем на Јаругу, морали смо се вратити до близу самог села.{S} Кад се опет примакос 
<p>Да видите јесмо ли дочекали чему смо се надали!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
м у лову, и кад се вратисмо, умијешасмо се и ми у народ.{S} Већ се хвата мрак.{S} У даљини опаз 
с владиком о томе говорио.{S} Покуњисмо се, па ћутасмо.</p> <p>Претурисмо још годину-дана преко 
 једно по године послије тога, напрасно се разбоље поп, заковрну од један пут, и већ му се чини 
ему.{S} Шта су њих двојица говорили, то се не зна.{S} Један пут довуче Јеротије американски плу 
ара поста још замишљенија.{S} Чудновато се поче понашати.</p> <p>Сједи неки пут с нама.{S} Ћере 
 с бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њеним обрашчићима.{S} И таман се поп наже  
е трудио што је боље могао.{S} Ни у што се у селу није пачао, свакоме је угађао, а попа се боја 
ки пут опет стоји сама у соби.{S} Нешто се страшно бори са самом собом.{S} Ударе јој сузе па пл 
главу да ће изгубити друга.{S} Забринуо се силно и ноћу често устаје.{S} Иде сам по дворишту а  
појас, па врисну и сва поцрвење.{S} Поп се окамени.</p> <p>— Пошљи — вели она — брже по Иконију 
отвори књигу.</p> <pb n="129" /> <p>Поп се прекрсти, па натрашке изађе из собе.</p> <p>Одатле о 
моћ, браћо, поведе се робље!</p> <p>Поп се пробуди, па уплашен потрча, прво у Марину собу:</p>  
p>— А?</p> <p>— И она с њим!</p> <p>Поп се занесе, и а да падне на узнак, а сељаци га прихватиш 
арод, хвала му, мене изабра.</p> <p>Поп се три пут пољуби с њиме.{S} Онда понијеше дијете у црк 
и причали, на хиљаду дуката.</p> <p>Поп се забечи:</p> <p>— Каквих хиљаду дуката, каква имања?{ 
а јој коса расу се по земљи.</p> <p>Поп се уздрхта, а сузе му ударише.{S} Он мрдну једним прсто 
суза:</p> <p>— Како си, оче?</p> <p>Поп се трже и обрте очи на ону страну, гдје владика стајаше 
} Нов учитељ!...{S} Како то?</p> <p>Поп се исправи па га стаде гледати.{S} И ми се ослободисмо. 
аља ми се добро с вама разговорити, јер се не враћа с пута на који полазим.{S} Не дај боже смрт 
рво село.</p> <p>Преметнусмо школу, јер се наш учитељ са овим пазио; преметнусмо механу; питасм 
је већ давно био у градини, и сваки час се враћа, да види је ли Мара устала.{S} Пред зору је би 
дају на кола и трче изван села.{S} Кмет се помамио:</p> <p>— Живог или мртвог! — дере се он, —  
рати!{S} Видиш да радим!</p> <p>Па опет се извали на кревет и отвори књигу.</p> <pb n="129" />  
постељу.</p> <p>Давно је пала роса, већ се и исток румени, а поп још не заспа.{S} И кад чу гдје 
смо, умијешасмо се и ми у народ.{S} Већ се хвата мрак.{S} У даљини опазисмо нека кола.{S} Кмет  
разан.</p> <p>Он истрча на поље.{S} Већ се бјеше прикупило нешто сељака.{S} Некакав страх бјеше 
> <p>Много смо што шта говорили.{S} Већ се примицасмо селу.{S} Онда ја закопчам блузу, набијем  
игу, док Мара спава тврдим сном.{S} Већ се заблиста од истока.{S} Стадоше још двоја кола пред п 
рши све научне послове као и он.{S} Већ се више не кају сељаци што су је дали у школу, а поп ка 
 мора!</p> <p>И послије мјесец дана већ се опрема дијете за пут.</p> <p>Силне се припреме чине. 
d="SRP18801_C4"> <head>IV</head> <p>Већ се приближаваше Петров дан.{S} Сваки дан ишчекивасмо Ма 
творише.</p> <pb n="145" /> <p>На прагу се показа Мара, блиједа као смрт, убијена кишом и време 
ије престајао, никад се уморио.{S} Богу се молио: »Боже, опрости ми гријехе и одржи ме здрава,  
ме другу: «...{S}Бош посла!{S} У народу се не може ништа учинити.{S} Заузимајући се за њега, пи 
, па још и Мару узе са собом.{S} Гигају се, брате, она кола, рекао би човјек: сад ће испасти, а 
ворицу, а они покуњили главе, погледају се испод очију и хоће већ да се љубе пред народом.{S} А 
 А послије службе: цмок!{S} Поздрављају се и они, који се прије не хтјеше ни погледати, и кмет  
е чине.</p> <p>Дан пред полазак мутљају се жене из цијелога села по поповој кући.{S} Ту је кама 
пов глас, али је загушен и не разбирају се ријечи.</p> <p>Мало послије разиђе се дим, и ми га у 
вече, трећи дан по Петрову дне, враћају се људи с рада, па стоје пред судницом и говоре нешто о 
покајање.{S} Није се никад десило да му се не послушају свете ријечи.{S} Један пут уђе нека пом 
адио, сав мокар од зноја, залијепила му се кошуља за широка леђа, а он стао на врата од ковачни 
 На букви кликће дјетлић, а са ораха му се одзива жуња.{S} Сунце блиста, а облаци се разилазе.< 
p>Кум Нинко хоће да соколи попа, али му се језик завезао, и само гута пљувачку.{S} И Аксентије  
овиловића, мога сељака.</p> <p>Кажем му се.</p> <p>Много смо што шта говорили.{S} Већ се примиц 
 крајем уста, и лијево око са свијем му се затвори, а онијем другијем погледа кмета најприје у  
је радост.{S} А кад је на само често му се развуку уста, гледа на ону страну, гдје мисли да му  
ље поп, заковрну од један пут, и већ му се чини да неће ни ноћи жив дочекати, па зове Нинка, Ак 
више, раширио руке и рида, а вјетрић му се игра бијелом брадом и с оно мало длака на глави.</p> 
, види што више свијета и научи се чему се год деси прилика.{S} Попу је казао: »Стрпи се, оче,  
ам... што сам био... — Ућута и исхракну се, па једва чујно настави:</p> <p>— Ни ви, браћо, узим 
упећи крпама крв испод кревета.{S} Попу се одсјекоше ноге.{S} Спопаде петрахиљ, намаче га на вр 
небу, али пљусак освајаше.{S} Пред зору се још само слабо пушаше, а владика и доктор стигоше у  
S} Али нема више туге.{S} Разведрила су се лица и некаква неспокојна радост ожарила и увело поп 
 покри очи рукама, а црна јој коса расу се по земљи.</p> <p>Поп се уздрхта, а сузе му ударише.{ 
вих страна.{S} Читав облак од воде сасу се на зид гдје су врата.</p> <p>Поп таман да скочи још  
отив владичине воље и ријечи?{S} Нијесу се дуго препирали.{S} Сељаци се шћућурише, само их срце 
ени небо.</p> <p>— У село! у село! — чу се са свих Страна.</p> <p>И све груну опет Зебићевим шо 
на крива... ја сам.</p> <p>У тај пар чу се на пољу врисак и врата се нагло отворише.</p> <pb n= 
— Шта ћу? — рече кум Нинко.{S} Пробудих се раније, па кад не могах заспати, а ја викнух дијете  
мах покојни учитељ, чисто нам је... баш се човјек гријеши!... хтједох рећи: чисто нам је — боже 
уше у свјежем јесењем јутру.{S} Кочијаш се испео на кола, па ногом потурује сијено под сједишта 
кум Нинко кад угледа попа.{S} И кочијаш се исправи у колима и скиде капу.</p> <p>Поп га отпоздр 
ијета.{S} А послије, кад ти дође, нећеш се више од ње одвајати!» Тако опет наступи вјечност, по 
у, те јој црне очи чисто још црње и још се силније цакле.</p> <p>А она не зна шта да ради.{S} П 
е гледа <pb n="121" /> већ пљуцка поред себе.{S} Кад случајно обрне очи, а на патосу стоји једн 
</p> <p>— Ја — вели — не дам дјетета од себе, ако ћете ме сву исјећи.{S} Мене је покојна заклел 
ије школу, па цркву.{S} Немојте брукати себе живе, ни мене мртва, ни градити шта му драго.{S} Н 
 n="98" /> жутом руком на дијете покрај себе, дохвати онда попову руку и пољуби је; прошапта: » 
ути.</p> <p>Поп, који је до то доба ван себе лежао у колима, скочи на поље као момак од двадесе 
де и не пије.{S} Чисто дијете дошло ван себе; некаква му ватра подишла обрашчиће, и кад што про 
> <p>Боже! кад она дође!</p> <p>Поп ван себе од радости.{S} Иконија да се угуши од суза, па не  
 поп.</p> <pb n="143" /> <p>Погледа око себе:</p> <p>— Гдје је икона?</p> <p>Ми му показасмо.</ 
узви обрвице.{S} Уморно крене очима око себе, па кад их упре у попа, њему је као да га полијева 
ши цигару иза цигаре.{S} Гледа само око себе и као да није весео.{S} А са оне боре на челу не м 
ијом себи.{S} Њима двјема једну собу, а себи другу.{S} Тако га ни жене не сметају, које су свак 
о ни копао.{S} Тако и он остави учитеља себи сама и његовој глави.</p> <p>Од то доба учитељ пос 
огу и напредује.{S} Још мало па ће сама себи плести косе.{S} Ја сам — вели — много мислио и луп 
 руком за браду и издиже јој лице према себи, па га гледа:</p> <p>— Служи овоме! — рече он, а о 
 све чешће, али кад попусте, она је при себи.{S} Стидљиво погледа попа, а на лицу јој се види н 
дијете руком испод мишке и привуче га к себи, а коњи почеше касати.{S} Мара се окрете оцу, и пр 
још једну собу, и узе дијете с Иконијом себи.{S} Њима двјема једну собу, а себи другу.{S} Тако  
тог професора, нудили му да наспе чорбу себи у тањир, али он, вели, казао: «нека, хвала, могу ј 
готово ништа вечерао, а ту ноћ узе Мару себи у постељу.{S} Иконија се не може од ње да растане, 
ли поп — и народ рачунамо да ми је тако седамдесет.</p> <p>— Лијепа старост! — рече владика. —  
ред полазак мутљају се жене из цијелога села по поповој кући.{S} Ту је камара сирчева, колача о 
ош с два три капиталиста притиснуо пола села, а све благочастивим намјештањем.{S} Он с овим кап 
е га дванаест коњаника, што су из нашег села у народној војсци, и они отпратише попа у варош, а 
о не вјерује нека пита само кога из мог села.</p> <p>Кад се навршише три године, и Мара сврши т 
у, морали смо се вратити до близу самог села.{S} Кад се опет примакосмо, чусмо по ново пушке у  
о не запреже коње, да води душу села из села.</p> <p>Кад по други пут оде, пође све по старом.{ 
</p> <p>Али једно вече, кад се врати из села, застаде он пошу у несвијести, а Иконија се сва оз 
 се стрпах у једна кола.{S} Изађосмо из села, стизасмо људе, стизасмо и стизаху нас кола, и цио 
али поп вели да не може никако оставити села, «а због мене једног, вели, не вриједи да премјешт 
ају пушке, сједају на кола и трче изван села.{S} Кмет се помамио:</p> <p>— Живог или мртвог! —  
 књига.</p> <p>Дани измичу, Мара је цар села.{S} Свакоме су пуна уста.{S} Нада да ће нам она би 
кум Нинко не запреже коње, да води душу села из села.</p> <p>Кад по други пут оде, пође све по  
и тако је сад вријеме дошло, да ће и по селима почети, па је гриота да дијете задоцни.{S} Него  
 имала попа.{S} Поп је опет имао цркву, село и попадију.{S} То јест: поп је служио цркву, управ 
.{S} Вио је сиромах некако прирастао за село.{S} Лијепо смо га сахранили.{S} Послије распустисм 
>Још није поштено ни свануло, а већ све село зна да се у попа нашло женско дијете.{S} Весели љу 
м већ и о њој причати.</p> <p>Цијело је село било попов спахилук.{S} Заповиједао је кмету, а км 
орао сам проћи кроз <pb n="146" /> моје село.{S} На пошљедњој станици добијем новог коморџију,  
ја од моје.{S} Само још да видим шта ће село рећи.</p> <p>А у селу ко смије рећи што против вла 
 игра и весели.</p> <p>А друмом за наше село иду једна кола и у њима један господин човјек.{S}  
икнусмо ми сви.</p> <p>»Он прочита наше село.</p> <p>»— Бог да му душу прости!«</p> <p>— А... о 
ргодан и зловољан.</p> <p>Иде он у наше село и ено га гдје уђе.{S} Хајд’, хајд’, па право у нар 
d="SRP18801_C1"> <head>I</head> <p>Наше село имало је цркву, а црква је имала попа.{S} Поп је о 
све груну опет Зебићевим шором.{S} Кроз село лете људи и вичу: »Ватра«, »Ватра!« »Изгорје школа 
агледају.</p> <p>Тако она весели попа и село.{S} Ишла је с попом и владици.{S} Била у школи.{S} 
Турци, ја остах сироче и побјегох у ово село, гдје ме послије власт запопи.</p> <p>— А онако ни 
дним правцем.</p> <p>Дођосмо већ у прво село.</p> <p>Преметнусмо школу, јер се наш учитељ са ов 
pb n="105" /> било и срамота за оволико село; а вашој кући част и поштење! — ту учитељ скиде ка 
како се црвени небо.</p> <p>— У село! у село! — чу се са свих Страна.</p> <p>И све груну опет З 
идјесмо како се црвени небо.</p> <p>— У село! у село! — чу се са свих Страна.</p> <p>И све грун 
.{S} Попадија га љуби у руку кад пође у село или кад се врати кући.{S} Сва им је послуга био Ми 
не вриједи да премјешташ конзисторије у село!»</p> <p>Владика се добродушно и лако насмија.</p> 
бо пушаше, а владика и доктор стигоше у село.</p> <p>Кад они уђоше у собу, на нашу радост разаб 
ати!</p> <pb n="147" /> <p>Уђосмо већ у село.{S} Успомене навалише и притискоше ми груди.</p> < 
а и девет мјесеца, а поп, у договору са селом, дозида уз кућу још једну собу, и узе дијете с Ик 
 То јест: поп је служио цркву, управљао селом и живио с попадијом.</p> <p>Поп је био све и сва! 
куруза.{S} А кмета поздрави нек’ закаже селу да пази на те свиње; јер ако још један пут чујем д 
ође рачунао у нешто што припада цркви и селу, дакле попу.</p> <p>Поп је говорио врло често бесј 
та у судници.{S} Она је служила цркви и селу, дакле попу. — Послије ћу вам већ и о њој причати. 
радио.</p> <p>И вјерујте, људи, у нашем селу нема, као у другима, ама ни једне главе која светк 
примакосмо, чусмо по ново пушке у нашем селу, и видјесмо како се црвени небо.</p> <p>— У село!  
{S} Ја сам наименован за учитеља у овом селу.</p> <p>Гле!...{S} Нов учитељ!...{S} Како то?</p>  
јек у послу.{S} Он води бригу о цијелом селу.{S} Час је у једној час у другој <pb n="93" /> њив 
еда по свјема:</p> <p>— Је ли оно тешко селу?</p> <p>— Не дај боже! — гракнуше сељаци. — Не гов 
 што шта говорили.{S} Већ се примицасмо селу.{S} Онда ја закопчам блузу, набијем шајкачу на очи 
еко из ћасе.{S} Поп хода као и прије по селу, али је расијан и све се труди да сакрије радост.{ 
ахилук.{S} Заповиједао је кмету, а кмет селу.{S} Није имао пандура, али нико није могао ни поми 
} Поп изађе на <pb n="117" /> капију, у селу је још све било мирно; само гдје-гдје што шкрипне  
ш да видим шта ће село рећи.</p> <p>А у селу ко смије рећи што против владичине воље и ријечи?{ 
аљан хришћанин и један по један газда у селу.</p> <p>Али владици збиља омилио наш поп, јер прве 
о, свршила је?</p> <p>— Знам! свршила у селу, а сад је дај даље у варош, у Биоград.</p> <p>Попа 
.</p> <p>Међу тијем мијења се што шта у селу — вријеме чини своје!{S} Наш стари учитељ остави н 
дио што је боље могао.{S} Ни у што се у селу није пачао, свакоме је угађао, а попа се бојао.{S} 
 Пси подвију реп, па завијају, а уморан сељак прене иза сна, прекрсти се: »о твоју главу!» па о 
оморџију, неког Илију Теовиловића, мога сељака.</p> <p>Кажем му се.</p> <p>Много смо што шта го 
{S} Он с овим капиталистима експлоатише сељака — подржава га све јаче у глупости — а сам ништа  
а поље.{S} Већ се бјеше прикупило нешто сељака.{S} Некакав страх бјеше обузео попа, да се једва 
о; преметнусмо механу; питасмо узбуњене сељаке: не видје ли ко шта? — нико нам ништа не умједе  
ријечи?{S} Нијесу се дуго препирали.{S} Сељаци се шћућурише, само их срце боли, али што мора би 
{S} Он узе чашу, скиде капу и устаде, а сељаци и нехотице сви поустајаше и поскидаше капе, Нинк 
Поп се занесе, и а да падне на узнак, а сељаци га прихватише.</p> <p>У тај пар Павао излети из  
а и никако друкчије!</p> <p>Згледаше се сељаци.</p> <p>— Шта велиш, куме? — рече Нинко полу.</p 
 куће.</p> <p>— Да га крстимо! — рекоше сељаци.</p> <p>— Ко ће бити кум?</p> <p>Међу сељацима н 
 селу?</p> <p>— Не дај боже! — гракнуше сељаци. — Не говори тако, ако бога знаш!</p> <p>Аксенти 
м.</p> <p>— Да узмемо Иконију — викнуше сељаци.</p> <p>— Добро! — рече поп. — Али дјетету треба 
његовој кући.{S} Поздравише се и остали сељаци с попом па одоше, а он оста сам, као сухо дрво,  
<p>— Амин да бог да! — одазваше се тихо сељаци.</p> <p>Сви се обредише ракијом, па онда нешто п 
 учити и четврти разред.{S} Већ је зову сељаци да пише писма њиховим својтама, који су у војсци 
ослове као и он.{S} Већ се више не кају сељаци што су је дали у школу, а поп кад је погледа узд 
тељу, коме си казао да је марва!</p> <p>Сељаци су видјели истина да је овај учитељ са свијем не 
ћ мудро, јал’ је са свијем лудо!</p> <p>Сељаци слегоше раменима и, сами не знајући за што, дадо 
собе.</p> <p>Одатле оде полако кући.{S} Сељацима не рече ништа.{S} Сам се даде у неке мисли.</p 
и.</p> <p>— Ко ће бити кум?</p> <p>Међу сељацима наста жагор, али у брзо изађе Нинко Вилотић:</ 
 бога ти, с Павлом Ђерићем?</p> <p>— Е, сељаче и господине, њега је ону ноћ, кад школа изгорје, 
тужи да је бије и злоставља. — Неће он, сељаче, никад среће имати!</p> <pb n="147" /> <p>Уђосмо 
д попова плота.{S} Не бијели се на њему сељачка кошуља, ни на путу остаје широка стопа од опана 
 Видим све...{S} Боље се врати па читај сентименталне романе и љуби оца у руку.</p> <milestone  
 што занима њену душу.</p> <p>То је она сентименталност, ваљада својствена њеним годинама и шко 
вао »црквено« и »народно«, а све што је сеоско »наше«.{S} Могао је он ући у коју хоћеш кућу, уз 
це нијесу имали, тијем су више рачунали сеоску дјецу у своју.{S} Ко није имао чарапа, требао је 
p>Поп не скида с ње очију.</p> <p>— Шта си радила, сине, од кад си устала?</p> <p>Мара узви обр 
сам лијепо сањала, бабо!</p> <p>— А шта си сањала, ћери?</p> <p>— Сањала сам ко ја у некој вели 
у.</p> <p>— Шта си радила, сине, од кад си устала?</p> <p>Мара узви обрвице.{S} Уморно крене оч 
</p> <p>— Оче владико, сјећаш ли се кад си ме питао шта сам учио?</p> <p>— Сјећам!</p> <p>— Сје 
 бога ти, оче — не прими за зло, — гдје си ти школе учио?</p> <p>— Ја сам се — вели поп — учио  
сти ми гријехе и одржи ме здрава, докле си ми живота поклонио!» И бог га је заједно с пошом ода 
ељу викну: — Упамтиде ти, учитељу, коме си казао да је марва!</p> <p>Сељаци су видјели истина д 
свога посла!{S} Знам ја тебе добро који си ти!</p> <p>Учитељ зачкиљи очима:</p> <p>— А који сам 
е бијем! — Па опет: пљус!</p> <p>— Гори си од те марве! — рече учитељ.</p> <p>Павао се испријеч 
 за тебе, — рече Иконија. — Знам ја, ти си се поварошанчила.{S} Волиш ти бијелу каву!</p> <p>У  
 n="114" /> <p>— Е — вели владика, — ти си своме дјетету највише добру рад.{S} Па ја велим не т 
S} Онда, веле, рече свети владика: — Ти си, оче, од најстаријих овдје; а, бога ти, колико ти је 
тима, а очи му пуне суза:</p> <p>— Како си, оче?</p> <p>Поп се трже и обрте очи на ону страну,  
p> <p>Поп га отпоздрави:</p> <p>— Добро си поранио, куме!</p> <p>— Шта ћу? — рече кум Нинко.{S} 
ао на промаху?</p> <p>— А?</p> <p>— Што си; велим, стао ту, да те тако знојава бије вјетар?</p> 
ран, — рече ковач.</p> <p>— Знам; а што си стао на промаху?</p> <p>— А?</p> <p>— Што си; велим, 
о јој нешто у грудима. .</p> <p>— А што си ми се замислила, голубице? — рече Иконија.</p> <p>Ма 
ед њега, а он се окрете:</p> <p>— А што си ти, море, стао ту?</p> <p>— Што сам уморан, — рече к 
са улице.</p> <pb n="137" /> <p>— Одмах си се расрдио!</p> <p>— Не марим за мале душе, ја нећу  
дика изишао до врата, и помогао попу да сиђе с кола, па му није дао ни руке, него се с њиме, ве 
.{S} Сио поп на клупицу у авлији, турио сиједу главу у руке, па се не миче.{S} Онда му у један  
јаш се испео на кола, па ногом потурује сијено под сједишта.{S} Поп изађе на <pb n="117" /> кап 
<p>Мићо изнесе Марин ковчег и тури га у сијено под предње сједиште.{S} Поп пољуби Мару:</p> <p> 
че војску старац Југ-Богдане, у Богдана силна војска била...»</p> <p>— Стани! — рече владика. — 
 говорио врло често бесједе у цркви.{S} Силне, свете и поучљиве ријечи, да те језа подиђе.{S} Ц 
 шарен нов ковчег и у њега трпа Иконија силне чарапе, кошуље и убрусе.</p> <p>Жене посједају на 
ана већ се опрема дијете за пут.</p> <p>Силне се припреме чине.</p> <p>Дан пред полазак мутљају 
те јој црне очи чисто још црње и још се силније цакле.</p> <p>А она не зна шта да ради.{S} Преп 
ву да ће изгубити друга.{S} Забринуо се силно и ноћу често устаје.{S} Иде сам по дворишту а све 
, и отети му Мару.{S} Граја се дигла, и силно као оркан креће се маса Зебићевим шором.{S} Некол 
и главу на Нинкове прси, па неутјешно и силно зајеца.</p> <p>Још мало се - види кроз облак од п 
ери, у име бога у Биоград, — рече поп и силом развуче уста. — Тамо ћеш свега видјети.</p> <p>—  
ај је чардак Ненада Ћерића, а у њега је син Павао, момак за женидбу.{S} Онај исти, коме учитељ  
ида с ње очију.</p> <p>— Шта си радила, сине, од кад си устала?</p> <p>Мара узви обрвице.{S} Ум 
ча, прво у Марину собу:</p> <p>— Устај, сине, некаква буна!</p> <p>Али из Мариног кревета нико  
ма попу и пружи руку.</p> <p>— Жив био, сине! — рече поп.</p> <p>Ал’ господин дохвати кутију са 
ражише слику Лазареву.</p> <p>— Лијепо, сине, врло лијепо! — рече владика.{S} Узми ту књигу па  
ну дјетету руку на чело:</p> <p>— Маро, сине, устани!</p> <p>Дијете протрља очи и отвори их.{S} 
арило, да је горе него ли у Турској?{S} Синоћ ме — вели — зову да читам молитву Арнаутовићу, ка 
, па се не миче.{S} Онда му у један пут сину нешто кроз главу.{S} Скочи с клупице и као да се н 
Већ почиње да свиће први дан Духова.{S} Сио поп на клупицу у авлији, турио сиједу главу у руке, 
атак.{S} Дим се сави.{S} Народ вришти и сипа воду, а сјекира тутњи.{S} Ми више не видјесмо попа 
прошцем сломио ребро, и то све око неке сипљиве кобиле.{S} Па шта ћете ви у овом храму кад тако 
он <pb n="125" /> им у тврдо обећао.{S} Сиромах покојни учитељ, чисто нам је... баш се човјек г 
е!{S} Наш стари учитељ остави нас — оде сиромах на пут, на који се иде затворенијих очију.{S} Б 
рости!{S} Жао нам га је било.{S} Вио је сиромах некако прирастао за село.{S} Лијепо смо га сахр 
ило без ње, што да вам описујем како је сиромах поп чисто занесен и често хоће ово, а ради оно, 
нама, ма на недјељу дана.{S} То би њега сиромаха само још јаче цвијељало, јер он је зацијело и  
 тканице и рубље изнесе у порту и разда сиромашноме народу.{S} Велика је служба била тај дан, д 
лучаја, или какве задјевице, шта би оно сироче онда?...{S} Него, браћо, ја бих вас молио, да јо 
ремена, па кад га убише Турци, ја остах сироче и побјегох у ово село, гдје ме послије власт зап 
ко да јој одредите, да се не рачуна баш сироче, и да би се имала чиме прихранити, да је не дај  
а села по поповој кући.{S} Ту је камара сирчева, колача од пекмеза и тијеста, лепиња и погача,  
 Добро! — рече поп. — Али дјетету треба сиса.</p> <p>Станоје Глувић стидљиво изађе напријед:</p 
ени дијете и Иконију, док је оно још за сисе!{S} Пазићу га као своје!</p> <p>— Ако је с твојим  
лно лице.{S} Смијеши се и чисто не може сит да је се нагледа:</p> <p>— Сад ми је са свим добро! 
n="140" /> кроз цијелу ту вреву чује се ситан глас црквеног звона.</p> <p>Кад стигосмо пред шко 
е са свих страна и већ не могу да је се сити нагледају.</p> <p>Тако она весели попа и село.{S}  
лавуј поистиха, па крепко, милостивно и ситно, весело као сватовска пјесма, па тужно као опијел 
из авлије с колима и с коњима!</p> <p>— Сједајте! — викну он, — сад ћемо га ухватити!</p> <p>Дв 
јеру ишли.{S} Али старији бацају пушке, сједају на кола и трче изван села.{S} Кмет се помамио:< 
 главу испод крила, али још не скачу са сједала.</p> <p>— Добро јутро, куме, и благослови! — ре 
ну руком, као да му приђемо.{S} Владика сједе на столицу до кревета, а ми се искупили у наоколо 
ати за <pb n="131" /> стражњу осовину и сједе на њу, па поиздалека окренув се учитељу викну: —  
чек за Мару.{S} Једног дана и кум Нинко сједе на кола па у име бога оде у Биоград, а весео наро 
дотјеривао што је боље умио.{S} Кад поп сједе у кола пред нашом црквом, причекаше га дванаест к 
и, коме учитељ рече да је марва.</p> <p>Сједе поп с Маром за сто под орахом.{S} Иконија донесе  
один владика, да идете на ручак.</p> <p>Сједе поп у кола, па још и Мару узе са собом.{S} Гигају 
о.{S} Поклони се мало пут попа, па оста сједећи на кревету.</p> <p>— А камо се ти, учитељу? — р 
ви у крста и све се у клупче савија.{S} Сједи поп крај постеље и не одмиче се.{S} Шапће само мо 
и школу и пошљи ми фамилијаза.</p> <p>— Сједи, човјече! — рече ослобођен кмет.{S} Није сабља за 
 она оскаче на младом лицу, у сред кога сједи мало кукаст нос, а под њиме малени густи брчићи,  
у — веди, — хајде ме води!</p> <p>— Ама сједи, да пијеш штогод! — рече кмет.</p> <p>— Нећу ништ 
 до своје осме године.{S} Једног вечера сједи поп, кум Нинко и Станоје Глувић у поповој авлији. 
а точковима, а он нађе Пера ковача гдје сједи пред крчмом:</p> <p>— Зар ти — вели — у радни дан 
 стадоше пред цркву.{S} Скочи један што сједи с кочијашем, па попа у руку:</p> <p>— Хајдете -—  
.{S} Чудновато се поче понашати.</p> <p>Сједи неки пут с нама.{S} Ћерета и прича шта има по сви 
еговој кући, а он оста сам на гробу.{S} Сједили смо може бити једно по сахата.{S} Мићо изнио ра 
 и људи из сусједства, а и који су даље сједили.{S} Још једно по сахата а авлија бјеше пуна људ 
 Било је пуно свијета, а наш поп, веле, сједио у зачељу.{S} Ко ће с нама!{S} Послије ручка, вел 
како уморан, приђе столу, гдје је и поп сједио.{S} Не назва бога, само мало климну главом.</p>  
м:</p> <p>— Зар ти — вели — у радни дан сједиш пред механом?</p> <p>— Благослови! — каже ковач  
о на кола, па ногом потурује сијено под сједишта.{S} Поп изађе на <pb n="117" /> капију, у селу 
ин ковчег и тури га у сијено под предње сједиште.{S} Поп пољуби Мару:</p> <p>— Пођи с богом, Ма 
рце, па не може нигдје да се скраси.{S} Сједне на креветац, држи колач у руци и гига ногама.{S} 
Другога дана изашао учитељ у механу.{S} Сједне сам,- намргоди се па ћути.{S} Поручи што год да  
p>Сви ћуте.{S} Нико се не усуђује ни да сједне.{S} И поп стоји, а бијела му брада час по заигра 
— рече владика, милујући дијете.</p> <p>Сједоше они за ручак.{S} Посадише Мару до попа, па јој  
се сави.{S} Народ вришти и сипа воду, а сјекира тутњи.{S} Ми више не видјесмо попа.</p> <p>Тада 
стајао са стране и не видећи попа, маче сјекиром по довратку.{S} Поп преко прага, а пламена гре 
попа.</p> <p>Тада Станоје Исаковић лупи сјекиром у врата.{S} Она одлетјеше, и ми угледасмо <pb  
чан и не знајући шта ради, стаде лупати сјекиром по једној греди од тавана.{S} Греда с праском  
о сто, отвори, па навали читати.</p> <p>Сјела једном под орах.{S} Плете, а књигу метнула преда  
правећи и њему мјеста, ал’ он не хтједе сјести већ опет вели кмету:.</p> <p>— Дела брже! уморан 
 је то доста за добра пастира?</p> <p>— Сјећам!</p> <p>— Чуј ме, оче владико, и ви, браћо!{S} Ј 
 кад си ме питао шта сам учио?</p> <p>— Сјећам!</p> <p>— Сјећаш ли се да ми ти рече да је то до 
 гласом поче поп:</p> <p>— Оче владико, сјећаш ли се кад си ме питао шта сам учио?</p> <p>— Сје 
шта сам учио?</p> <p>— Сјећам!</p> <p>— Сјећаш ли се да ми ти рече да је то доста за добра паст 
поп. — Тако сам некако и сам мислио.{S} Сјутра ћемо се разговорити и с народом, па у име божје  
арвинче, а зар ће бити и што ракије, па сјутра зови мобу.</p> <p>Сјутра дан до вечерње оборено  
ко ћу — вели — поћи на небо, гдје ће ме сјутра прексјутра свевишњи позвати, како му смијем стат 
оју кућу, и нека почне наук!</p> <p>Али сјутра се промијени код цркве све.{S} Истом поп исприча 
што ракије, па сјутра зови мобу.</p> <p>Сјутра дан до вечерње оборено све, везано и сложено у к 
 праском паде по сред собе између двије скамије, варнице посукташе, а проломљен таван наже се у 
коши ваде главу испод крила, али још не скачу са сједала.</p> <p>— Добро јутро, куме, и благосл 
ек: сад ће испасти, а коњи као хале!{S} Скида народ капе куда поп прође, а свакоме пуно срце.{S 
онија донесе бијелу каву.</p> <p>Поп не скида с ње очију.</p> <p>— Шта си радила, сине, од кад  
у чашу даде куму Нинку.{S} Он узе чашу, скиде капу и устаде, а сељаци и нехотице сви поустајаше 
опа.{S} И кочијаш се исправи у колима и скиде капу.</p> <p>Поп га отпоздрави:</p> <p>— Добро си 
ијеч имање, а кум Нинко разрогачи очи и скиде лулу с чибука:</p> <p>— Зар ти — вели, — дроњо, з 
 вашој кући част и поштење! — ту учитељ скиде капу и поклони се кум-Нинку. — А ја мислим и каже 
срца.</p> <pb n="108" /> <p>Али кад поп скиде бригу с врата, и бољка умину.{S} Пред ноћ истина  
е јој косе пале низ плећа.</p> <p>Ми се склонисмо, а као да нас пушка по сред срца удари.{S} Он 
а кажипута и састави им врхове, па тако склопљене руке положи на сто.{S} Заврати се мало на клу 
ваљено мјесто.{S} Чвркну вода, а дим се склупча.{S} У соби се ништа више не виђаше од дима.</p> 
аркову.</p> <p>Поп разбуди Мића, који у скок оде баба-Иконијиној кући, а сам се опет врати попа 
к! — каже кум Нинко. — Код тебе је била скоро двије године, а код мене једном <pb n="104" /> у  
о — вели, — тако ми се све допада да ће скоро куцнути за ме час.{S} Него сам вас зовнуо, да се  
ијелу чету њоме нахранио.{S} Мићо донио скоро из вароши шарен нов ковчег и у њега трпа Иконија  
 је до то доба ван себе лежао у колима, скочи на поље као момак од двадесет година.{S} У очима  
у у један пут сину нешто кроз главу.{S} Скочи с клупице и као да се насмјехну, а у исти пар чу  
 каруце рррр! па стадоше пред цркву.{S} Скочи један што сједи с кочијашем, па попа у руку:</p>  
 зид гдје су врата.</p> <p>Поп таман да скочи још преко прага, а Бурмазевић, који је стајао са  
ржи колач у руци и гига ногама.{S} Онда скочи, трчи у кухину и тјера Иконију да јој прича које  
јте кума, ако ћемо сви изгинути! — Онда скочи на једну врбу до самог шљемена, па као бјесомучан 
ета и прича шта има по свијету, па онда скочи; само што рекне: — Треба радити! — па нас остави, 
р човјек и унесе чинију с јелом, а Мара скочи па њега у руку.{S} Чича сав поцрвење.</p> <pb n=" 
шир с главе, дохвати се за лотре и лако скочи на земљу.</p> <p>Поп је ухвати убјема рукама за г 
 бити.</p> <p>Господин човјек неспретно скочи с кола, па тромо, и као да је бог зна како уморан 
</p> <p>Кад послије пођоше, а поп Митар скочи на нашег попа:</p> <p>— Како ти да говориш онако  
да је нов ћата, па поустајасмо.{S} Кмет скочи:</p> <p>— Ја сам, господине!</p> <p>Господин човј 
епуно јој срце, па не може нигдје да се скраси.{S} Сједне на креветац, држи колач у руци и гига 
 сваком право.</p> <p>Код куће је живио скромно и по старински.{S} Попадија га љуби у руку кад  
оре, и кмет већ био поручио Циганину да скује резу за затвор и предложио да се купи катанац, а  
.{S} Он се није разбирао.{S} Кмет викну скупљеном народу:</p> <p>— Добар кочијаш по доктора, а  
љено викну: «Нећу у Биоград! нећу!« Али слаб јој бјеше гласић.{S} Не чу то ни поп, ни кум Нинко 
понуде у руке и у уста.</p> <p>А на њој слаба промјена.{S} Само што је мало порасла и што је бљ 
ета, а ми се искупили у наоколо.</p> <p>Слабим гласом поче поп:</p> <p>— Оче владико, сјећаш ли 
е се.{S} Шапће само молитве, а попадија слабо се разбира.{S} Јечи само и моли се богу да је при 
јеривао, али се за нашег доброг учитеља слабо шта лијепило.{S} Тек он се трудио што је боље мог 
?</p> <p>— Гледаш у дуд?</p> <p>Мара се слабо насмјехну:</p> <p>— У дуд и свуда!{S} Па замишљен 
усак освајаше.{S} Пред зору се још само слабо пушаше, а владика и доктор стигоше у село.</p> <p 
 гријех мори?</p> <pb n="144" /> <p>Поп слабо махну руком, као да му приђемо.{S} Владика сједе  
ли те?{S} Осјећаш ли штогод?</p> <p>Поп слабо одговара:</p> <p>— Не!</p> <p>— Боли ли те ма што 
бриса очи и погледа по народу.{S} Махну слабо главом, као да рекне »с богом« и пријеђе преко пу 
рвом.{S} Тако је божја воља, нека му је слава!{S} Али дијете ваља и гледати.{S} Шта ћу ја стар  
ли да му је жена и дијете, па понавља: »Слава теби, Господе!«</p> <p>Али једно вече, кад се вра 
е.</p> <p>— Па кад ти се слави, а ти га слави!{S} А мене немој дирати!{S} Видиш да радим!</p> < 
 слави име божје.</p> <p>— Па кад ти се слави, а ти га слави!{S} А мене немој дирати!{S} Видиш  
Ништа! — вели поп. — У цркви се пјесмом слави име божје.</p> <p>— Па кад ти се слави, а ти га с 
гу.</p> <p>Или хода по пољу.{S} Запјева славуј поистиха, па крепко, милостивно и ситно, весело  
јих је, пазе, да не може боље бити: «Не слази» вели «с крила».{S} Да бог да!{S} Само што нешто  
ан мало на поглед.{S} На глави му широк сламњи шешир с црвеном траком.{S} Испод шешира смеђа ко 
а нас лијепо једно писмо, у коме вели: »Слатки бабо!{S} Хоће срце да ми пукне, што ти не могу д 
че нашег попа за мантију.{S} Владика се слатко насмија.</p> <p>— Лијепо, оче! — веле да је река 
, јал’ је са свијем лудо!</p> <p>Сељаци слегоше раменима и, сами не знајући за што, дадоше се у 
 као мјесечев зрак, лако се креће друга слика у дугим хаљинама; корача плоту и дуго и тихо шапу 
лика из авлије.</p> <p>— Остани! — вели слика са улице.</p> <pb n="137" /> <p>— Одмах си се рас 
— Не знам просто шта да радим? — говори слика из авлије.</p> <p>— Остани! — вели слика са улице 
рила, би помислила да гледа светитељске слике.{S} Наднијело се увело старчево лице на пун живот 
сан из поломљене парчади ствара нејасне слике.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18801_ 
</p> <p>Ту њене очице по ново потражише слику Лазареву.</p> <p>— Лијепо, сине, врло лијепо! — р 
ра дан до вечерње оборено све, везано и сложено у крстине.</p> <p>Поп је све што је имао свога  
ћу, кад ја тамо, а њему Срнинић прошцем сломио ребро, и то све око неке сипљиве кобиле.{S} Па ш 
ју црне мисли, налију препукло срце.{S} Сломљен брод потоне и ништа се више не види.{S} И само  
 разда сиромашноме народу.{S} Велика је служба била тај дан, дивно је поп пјевао.{S} А послије  
 црква жена, али поп један пут, послије службе у петак, стаде пред олтар па поче говорити, да ј 
.{S} Јес’, ал’ учитеља нема!{S} Послије службе дигне се поп, да види да учитељ није што болеста 
ћ да се љубе пред народом.{S} А послије службе: цмок!{S} Поздрављају се и они, који се прије не 
 дан, дивно је поп пјевао.{S} А послије службе весеље на све стране.</p> <p>Пуна и крчма, па св 
 никаквијех.</p> <p>— А знаш ли правило службе како ваља и «обредословије»?</p> <p>— Ја, оче вл 
 лице према себи, па га гледа:</p> <p>— Служи овоме! — рече он, а очима показа на светога Саву, 
ата.{S} Мићо изнио ракије у бардаку, па служи винском чашом.{S} Пију људи а жене отхукују и узд 
 ријечи, да те језа подиђе.{S} Црква је служила сваки дан, а недјељом је била увијек дупком пун 
а, као што је ћата у судници.{S} Она је служила цркви и селу, дакле попу. — Послије ћу вам већ  
ву, село и попадију.{S} То јест: поп је служио цркву, управљао селом и живио с попадијом.</p> < 
ајући за што, дадоше се у некакву тамну слутњу.</p> <p>Другога дана изашао учитељ у механу.{S}  
 његова памет.</p> <p>Кад је какав тежи случај у судници, одмах трчи по попа, и он то од часа н 
раћо, ја бих вас молио, да јој за сваки случај одредимо мало имања од народног добра.</p> <p>—  
 на који полазим.{S} Не дај боже смртна случаја, или какве задјевице, шта би оно сироче онда?.. 
="121" /> већ пљуцка поред себе.{S} Кад случајно обрне очи, а на патосу стоји једна велика пјес 
а тужно као опијело.{S} А она га слуша, слуша, и поглед јој лута по зраку.{S} Онда у један пут  
есма, па тужно као опијело.{S} А она га слуша, слуша, и поглед јој лута по зраку.{S} Онда у јед 
лађи људи, ма колико да су вољели Мару, сматраше цијелу ствар за изгубљену, и, да није старијих 
{S} Лијевом руком покупи хаљину, десном смаче шешир с главе, дохвати се за лотре и лако скочи н 
шешир с црвеном траком.{S} Испод шешира смеђа коса пада на чело.{S} Густе обрве готово се саста 
му је поблиједо ал’ не мршаво, а велике смеђе очи до пола <pb n="126" /> затворене, жмире и уви 
бу, а себи другу.{S} Тако га ни жене не сметају, које су сваки час обилазиле Мару, водиле је св 
крила».{S} Да бог да!{S} Само што нешто сметено прича како се растао с њоме: «Није» вели «ни пл 
им шта ће село рећи.</p> <p>А у селу ко смије рећи што против владичине воље и ријечи?{S} Нијес 
у школи, спопадне ме некакав страх и не смијем да се обазрем на ону страну.{S} Све ми се чини п 
лови што ради, али гдје ја прост човјек смијем ударити на науку!{S} Немој, оче владико, држати  
ра прексјутра свевишњи позвати, како му смијем стати пред лице - и дати рачуна о своме стаду?{S 
ам је било!{S} Али шта ћемо?{S} Попу не смијеш ни поменути да устане око владике, не би ли је о 
<p>Опет жељно гледа њено болно лице.{S} Смијеши се и чисто не може сит да је се нагледа:</p> <p 
>— А како ће то ићи? — запита Аксентије Смиљанић учитеља.</p> <p>— Лијепо, кажем, дијете ће у ш 
ишта друго и не знате! — рече Аксентије Смиљанић, и обриса рукавом сузу.</p> <p>Мићо изнесе Мар 
ат.{S} За њим кмет, за кметом Аксентије Смиљанић а за њима сви остали по реду и старјешинству,  
и тако, ако бога знаш!</p> <p>Аксентије Смиљанић истаче се напријед:</p> <p>— Ако је твоја воља 
едва држаше на ногама.</p> <p>Аксентије Смиљанић позна га у мраку:</p> <p>— Побјеже! — рече он. 
 жив дочекати, па зове Нинка, Аксентија Смиљанића, Станоја Глувића и кмета.</p> <p>— Браћо — ве 
} Дође учеван човјек с којим ја нијесам смио ни говорити.{S} Видим да му не ваљају послови што  
е док свршим!{S} Тако сам ја срачунао и смислио да јој одредимо, ако је ваша воља, ово парче зе 
 му драго.{S} Не почињите, док добро не смислите, и док не буде доста новаца, да не будете пост 
мо дјецу а школу затворисмо.</p> <p>Сад смо се сви надали да ће нам Мара доћи за учитеља.{S} Ве 
свега језа подиђе.{S} Било нас је, који смо мислили да је помјерио памећу.</p> <p>— Воду! — дре 
.</p> <p>Поп је био све и сва!{S} Имали смо и школу, али она је била подчињена значаја, као што 
е», те није хтио прљати тањира. — Знали смо ми већ у напријед да нас он неће осрамотити!</p> <p 
оба, гдје вам почињем причати, рачунали смо ми, а и он, да ће му бити тако педесет година.{S} П 
Ал’ да се удари путем на Јаругу, морали смо се вратити до близу самог села.{S} Кад се опет прим 
ући, а он оста сам на гробу.{S} Сједили смо може бити једно по сахата.{S} Мићо изнио ракије у б 
јем нешто друго од пређашњег, и мислили смо сви да је он учеван човјек, али га нијесмо марили.{ 
ао.{S} Управо се ни жив није чуо.{S} Ми смо били њиме задовољни: какав је, такав је — наш је!{S 
је!</p> <p>Поп настави:</p> <p>— Смртни смо људи, не примите за зло, браћо, ваља ми се добро с  
ељака.</p> <p>Кажем му се.</p> <p>Много смо што шта говорили.{S} Већ се примицасмо селу.{S} Онд 
 друго.{S} Што да вам приповиједам како смо били као убијени и како је кум Нинко сав поцрвенио, 
 руци, да ме пита чији сам.</p> <p>Тако смо ми рачунали, а и учитељ није имао ништа против тога 
мах некако прирастао за село.{S} Лијепо смо га сахранили.{S} Послије распустисмо дјецу а школу  
/p> <p>Да видите јесмо ли дочекали чему смо се надали!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
<p>На прагу се показа Мара, блиједа као смрт, убијена кишом и временом, сва мокра, а расплетене 
собу.</p> <p>— Још нешто! — рече поп. — Смртан је човјек а незнан му је час смртни.{S} Наш је г 
 с пута на који полазим.{S} Не дај боже смртна случаја, или какве задјевице, шта би оно сироче  
као своје!</p> <p>Поп настави:</p> <p>— Смртни смо људи, не примите за зло, браћо, ваља ми се д 
. — Смртан је човјек а незнан му је час смртни.{S} Наш је гријех, ако умре поред нас живијех не 
 — рече баба Стевана.</p> <p>Кад се већ смрче, разиђоше се жене и људи кућама, а оставише попа  
, па завијају, а уморан сељак прене иза сна, прекрсти се: »о твоју главу!» па опет спава.</p> < 
а још ће друкчији бити кад она ступи на снагу.{S} Кад сврши школе, може, ако ће, бити и учитељ. 
ноге затјечу све јаче, дохватило и горе снагу и често је хвата несвјестица.{S} Све више изнемаж 
 <p>— Птицама небеским дао је бог другу снагу и путе, а човјеку остаје памет и хришћанско срце. 
е мало издигнута, те се виде бијели као снијег зуби, мало искривљени као плот који је посрнуо.{ 
ни бригају бригу, док Мара спава тврдим сном.{S} Већ се заблиста од истока.{S} Стадоше још двој 
ан се поп наже да је пољуби, а дијете у сну махну руком, окрете се на другу страну и настави сп 
а Јанко Радуловић, код кога ми купујемо со, и што му је кућа до владичина двора, да је владика  
ашчари.{S} У њој је била једна повелика соба за дјецу, једна мала за учитеља и једна кухина, у  
 којој је и фамилијаз спавао.{S} Главна соба, <pb n="102" /> управо школа, била је ниска, као и 
охитај! не задржавај се!»</p> <p>Марина соба као рај.{S} Прозори закићени липовим гранама, под  
тавана.{S} Греда с праском паде по сред собе између двије скамије, варнице посукташе, а проломљ 
ој губер и простре га пред врата попове собе, па леже.</p> <p>Кад сан, који не може растјерати  
у дреку малога <pb n="97" /> дјетета из собе.{S} Он клече на траву и узе се молити богу.</p> <p 
p>Поп се прекрсти, па натрашке изађе из собе.</p> <p>Одатле оде полако кући.{S} Сељацима не реч 
и те чекамо... — рече поп па побјеже из собе.</p> <pb n="119" /> <p>Послије је ушла Иконија с д 
{S} Чвркну вода, а дим се склупча.{S} У соби се ништа више не виђаше од дима.</p> <p>Опет као д 
твар.</p> <p>Неки пут опет стоји сама у соби.{S} Нешто се страшно бори са самом собом.{S} Ударе 
лађи свијет оде.{S} Иконија сама оста у соби с дјететом.</p> <p>— Браћо! — рече поп — ви сви зн 
стом ступи на авлиска врата, а дијете у соби запишта.{S} Не поздрави се он ни с ким, већ поводе 
>Сједе поп у кола, па још и Мару узе са собом.{S} Гигају се, брате, она кола, рекао би човјек:  
соби.{S} Нешто се страшно бори са самом собом.{S} Ударе јој сузе па плаче, плаче, па опет у јед 
ракијом, па онда нешто прошапуташе међу собом и Нинко Вилотић први уђе у собу гдје је дијете би 
но дизати, исправи се поп у постељи.{S} Собу је освјетљивало кандило, које је горјело пред школ 
д један пут тргне, издигне главу, уђе у собу и отвори књигу.</p> <p>Или хода по пољу.{S} Запјев 
 учитељ није што болестан.{S} Кад уђе у собу, а он лежи на кревету, који је начињен од кухински 
и се он ни с ким, већ поводећи се уђе у собу гдје је дијете било.{S} Рече женама да изађу, а са 
е међу собом и Нинко Вилотић први уђе у собу гдје је дијете било и тури му под главу дукат.{S}  
укоше, нико ни ухом да макне, поп уђе у собу.</p> <p>Дуго гледа мирну и безбрижну савјест како  
 стигоше у село.</p> <p>Кад они уђоше у собу, на нашу радост разабра се поп.</p> <pb n="143" /> 
 благословом!</p> <p>Иконија се врати у собу.</p> <p>— Још нешто! — рече поп. — Смртан је човје 
ма!</p> <p>Он оде, а владика се врати у собу.</p> <p>— Оче — рече владика, — желиш ли штогод?</ 
е с Иконијом себи.{S} Њима двјема једну собу, а себи другу.{S} Тако га ни жене не сметају, које 
вору са селом, дозида уз кућу још једну собу, и узе дијете с Иконијом себи.{S} Њима двјема једн 
обуди, па уплашен потрча, прво у Марину собу:</p> <p>— Устај, сине, некаква буна!</p> <p>Али из 
друга.{S} Нигдје се ништа не миче, само совуљага ћуче њену страшну пјесму.{S} Пси подвију реп,  
ре стајао је наслоњен Павао Ђерић и као соко гледа у помрчину.</p> <p>У тај пар из школске авли 
а неке ствари.</p> <p>Кум Нинко хоће да соколи попа, али му се језик завезао, и само гута пљува 
нија с црвеним очима утаче се:</p> <p>— Спава још дијете!</p> <p>То бјеше препона.{S} Ко може с 
ти.{S} Тако они бригају бригу, док Мара спава тврдим сном.{S} Већ се заблиста од истока.{S} Ста 
го гледа мирну и безбрижну савјест како спава.{S} Стаде под икону и помоли се богу, па одважно  
, прекрсти се: »о твоју главу!» па опет спава.</p> <p>На један стуб од звонаре стајао је наслоњ 
ћом више од десетора кола, а Мара — још спава.</p> <pb n="118" /> <p>Кум Нинко погледа у сунце  
p>— Ходи у кућу! — рече поп. — Мара још спава, а Иконија нам може испећи каву.</p> <p>Не рекох  
ом, окрете се на другу страну и настави спавање.{S} Дубоко поп уздахну и завали се у постељу.</ 
 и једна кухина, у којој је и фамилијаз спавао.{S} Главна соба, <pb n="102" /> управо школа, би 
и у цијелом округу, те да му је по томе спадала нека особита почаст и задатак при поздрављању н 
 Е, сад ми је — вели лакше умријети.{S} Спаде ми неки терет са срца.</p> <pb n="108" /> <p>Али  
ворећи, упропастио сам своју каријеру и спао на то да будем учитељ!...{S} Овдје су сви моји пок 
кну као гуја, кад угледа попа:</p> <p>— Спасавајте кума, ако ћемо сви изгинути! — Онда скочи на 
ичати.</p> <p>Цијело је село било попов спахилук.{S} Заповиједао је кмету, а кмет селу.{S} Није 
окојница лежала и горко зарида.{S} Сузе спирају црне мисли, налију препукло срце.{S} Сломљен бр 
а на лицу јој се види некаква страшљива спокојност.{S} Онда болови наново учесташе.{S} Дође и И 
 кревета.{S} Попу се одсјекоше ноге.{S} Спопаде петрахиљ, намаче га на врат па стаде читати »мо 
Ја знам кад се деси да сам сам у школи, спопадне ме некакав страх и не смијем да се обазрем на  
{S} Земља бјеше свуда влажна, а са дуда спрам врата још нијесу испариле кишне капљице, па га об 
ао на врата од ковачнице па духа.{S} На спрам тих врата друга су, те тако се игра вјетар кроз к 
ине.{S} Иконија већ кречи попову кућу и спрема се дочек за Мару.{S} Једног дана и кум Нинко сје 
 владика.{S} Нећу вам причати шта се ту спрема, ни ону трку и урнебес од попова.{S} Доста да зн 
се задржавам како је поп на врат на нос спремио кола за Биоград и с тим писмом отрчао владици.  
бијелцу оструге у трбух.</p> <p>Онда се спусти грозна киша.{S} Из грдне гомиле жеравице гдје је 
есе објема ногама као рукуницама, па их спусти низ кревет.{S} Тури кажипут у књигу, па је метну 
па и оре, а то би <pb n="105" /> било и срамота за оволико село; а вашој кући част и поштење! — 
.{S} Чекајте док свршим!{S} Тако сам ја срачунао и смислио да јој одредимо, ако је ваша воља, о 
Косово?</p> <p>— Косово је поље гдје су Срби изгубили царство, и гдје је погинуо српски цар Лаз 
</p> <p>Дуго се опирао срцу, не хотећи »срдити бога«, али старост га је обрвала.{S} Он паде лиц 
136" /> и мисли нешто, па га онда чисто срдито баци и с некаквим поуздањем шапне: — <foreign xm 
роја два дуката у злату и четири и по у сребру и крајцарама; веза новце у мараму, па даде попу: 
>Ми се склонисмо, а као да нас пушка по сред срца удари.{S} Она корачи један пут, па паде на ко 
и од тавана.{S} Греда с праском паде по сред собе између двије скамије, варнице посукташе, а пр 
.{S} Чудно она оскаче на младом лицу, у сред кога сједи мало кукаст нос, а под њиме малени густ 
 Нинко отпоче:</p> <p>— Куме мој и оче, сретна да ти је Марија и наше кумство! да бог да свако  
 и учитељ.{S} А послије, у вароши друга срећа чека дијете.</p> <p>Поп заћута и даде се у мисли. 
читељ!</p> <p>Поп дахну душом:</p> <p>— Срећан му пут!</p> <p>— Шта? — рече Аксентије. — А Мара 
е и злоставља. — Неће он, сељаче, никад среће имати!</p> <pb n="147" /> <p>Уђосмо већ у село.{S 
S} Па ја велим не треба да стајеш њеној срећи на пут.</p> <p>— Не дао бог! — рече поп грцајући. 
а је даде Мари да чита.{S} Она отвори у сриједи.{S} Намргоди њене очице, па поче гласно и монот 
олитву Арнаутовићу, кад ја тамо, а њему Срнинић прошцем сломио ребро, и то све око неке сипљиве 
жањеш?«</p> <p>— Како ћу, оче?</p> <p>— Српом!</p> <p>— Знам, оче; а куда ћу прије?{S} Знаш да  
 /> </div> <div type="titlepage"> <p>46 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАГРАДА 46</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Л.  
рби изгубили царство, и гдје је погинуо српски цар Лазар.</p> <p>Ту њене очице по ново потражиш 
> <p>БЕОГРАД - ЗАГРЕБ</p> <p>ШТАМПАНО У СРПСКОЈ ШТАМПАРИЈИ У ЗАГРЕБУ</p> <p>1898.</p> </div> <! 
и дигао је више главе.</p> <p>Нама жива срца попуцаше.{S} Престравили се, па заборавили и да га 
кше умријети.{S} Спаде ми неки терет са срца.</p> <pb n="108" /> <p>Али кад поп скиде бригу с в 
е склонисмо, а као да нас пушка по сред срца удари.{S} Она корачи један пут, па паде на кољена. 
 — рече дијете и промијени се у лицу, а срце му залупа.</p> <p>— Устани!...{S} Сви те чекамо... 
 други свијет!</p> <p>Онда се ухвати за срце, па испрекидано додаде:</p> <p>— А њој... њој опро 
ом подвуче руку под икону и метну је на срце:</p> <p>— Овдје!</p> <p>Доктор приђе, обрташе га ј 
оше, а он оста сам, као сухо дрво, и на срце му паде туга.</p> <p>Дуго се опирао срцу, не хотећ 
 Овдје! — рече поп и метну руку опет на срце.</p> <p>Доктор нареди да га оставе на миру, да га  
а никоме, али попу пао некакав терет на срце и црне му мисли долазе у главу да ће изгубити друг 
смо, у коме вели: »Слатки бабо!{S} Хоће срце да ми пукне, што ти не могу доћи.{S} Причао ти је  
p>То бјеше препона.{S} Ко може стегнути срце, па сада пробудити дијете?</p> <p>Али кад прође је 
 она не зна шта да ради.{S} Препуно јој срце, па не може нигдје да се скраси.{S} Сједне на крев 
те, а човјеку остаје памет и хришћанско срце.</p> <p>Опет ћутање, нико не зна како да почне, ка 
узе спирају црне мисли, налију препукло срце.{S} Сломљен брод потоне и ништа се више не види.{S 
арод о поповим ријечима, а свакоме пуно срце и лако му, као да се окупао.</p> <p>Тако је он дје 
род капе куда поп прође, а свакоме пуно срце.{S} Није шала, наш поп!{S} Али и јесте човјек!{S}  
с било, само у будућности види вјечност срце које чека.{S} Кад је пошљедњи мјесец школске годин 
пирали.{S} Сељаци се шћућурише, само их срце боли, али што мора бити, мора!</p> <p>И послије мј 
оји и не сањаше о својој моћи над нашим срцима.</p> <p>Боже! кад она дође!</p> <p>Поп ван себе  
рце му паде туга.</p> <p>Дуго се опирао срцу, не хотећи »срдити бога«, али старост га је обрвал 
ад и туга малакше; легну њени таласи по срцу и уморну површину дотиче само још писмо од милога, 
ћ трећег дана предигла се у постељи, па срче млијеко из ћасе.{S} Поп хода као и прије по селу,  
а као бјесомучан и не знајући шта ради, стаде лупати сјекиром по једној греди од тавана.{S} Гре 
 поп један пут, послије службе у петак, стаде пред олтар па поче говорити, да је бог оставио не 
ирну и безбрижну савјест како спава.{S} Стаде под икону и помоли се богу, па одважно приђе крев 
S} Како то?</p> <p>Поп се исправи па га стаде гледати.{S} И ми се ослободисмо.{S} Посједасмо оп 
 Спопаде петрахиљ, намаче га на врат па стаде читати »молитву од кровотеченија«. — Све залуд!{S 
да се купи катанац, а поп једне надјеље стаде пред олтар па отпоче проповијед.{S} Лијепо је, бр 
 пут довуче Јеротије американски плуг и стаде се хвалити како га је учитељ научио.{S} Ал’ кад г 
 сном.{S} Већ се заблиста од истока.{S} Стадоше још двоја кола пред попову кућу.{S} Дођоше жене 
одијели нафору, а једне каруце рррр! па стадоше пред цркву.{S} Скочи један што сједи с кочијаше 
стати пред лице - и дати рачуна о своме стаду?{S} Или ви хоћете да ја затворим ово свето мјесто 
и кутију са жигицама која је пред попом стајала и брзо трже руку назад.{S} Исправи се, па са ст 
едох рећи: чисто нам је — боже прости — стајао на путу.</p> <p>Да видите јесмо ли дочекали чему 
 још преко прага, а Бурмазевић, који је стајао са стране и не видећи попа, маче сјекиром по дов 
 и пуцале прангије, јер коњаник, што је стајао на раскршћу, кад угледа попа у оној помпи, помис 
 спава.</p> <p>На један стуб од звонаре стајао је наслоњен Павао Ђерић и као соко гледа у помрч 
, онога истог, који је и у старој школи стајао.</p> <p>Познао сам је.</p> <p>У мају 1879.</p> < 
и обрте очи на ону страну, гдје владика стајаше.</p> <p>— Шта те боли? — рече владика.</p> <p>П 
е добру рад.{S} Па ја велим не треба да стајеш њеној срећи на пут.</p> <p>— Не дао бог! — рече  
ко иде!...</p> <p>Сутра дан устала она, стала на врата па гледа.{S} Поп је већ давно био у град 
иста, а облаци се разилазе.</p> <p>Мара стала на врата, па гледа неким широким погледом.{S} Дуб 
се умије, и старац, и ако ислабио, ипак сталним кораком пријеђе улицу и уђе у цркву.</p> <p>Али 
р?</p> <p>— ’Вако ја кад се ознојим!{S} Станем на вјетар, па чисто забрекнем.{S} Па кад послије 
цакле се очи, и ма у који крај школе да станеш, увијек гледају у тебе.{S} Озбиљне, црне, продир 
 Богдана силна војска била...»</p> <p>— Стани! — рече владика. — Ко је то Југ Богдан?</p> <pb n 
p>Поп нестрпљиво махну главом:</p> <p>— Станите, не разуместе ме!{S} Немам ја својега имања, ни 
b n="146" /> моје село.{S} На пошљедњој станици добијем новог коморџију, неког Илију Теовиловић 
ти, па зове Нинка, Аксентија Смиљанића, Станоја Глувића и кмета.</p> <p>— Браћо — вели, — тако  
} Ми више не видјесмо попа.</p> <p>Тада Станоје Исаковић лупи сјекиром у врата.{S} Она одлетјеш 
S} Једног вечера сједи поп, кум Нинко и Станоје Глувић у поповој авлији.{S} Онда поче поп:</p>  
p>— Е, идите у варош, господар- и газда-Станоје, па ћете видјети.{S} Тамо иду сва дјеца и мушка 
е поп:</p> <p>— Чујеш, куме, и ти, брат-Станоје!{S} Дијете, као што видите, расте хвала богу и  
е поп. — Али дјетету треба сиса.</p> <p>Станоје Глувић стидљиво изађе напријед:</p> <p>— Да про 
и само гута пљувачку.{S} И Аксентије са Станојем покуњио се, па се само примакоше постељи.</p>  
 се окрете:</p> <p>— А што си ти, море, стао ту?</p> <p>— Што сам уморан, — рече ковач.</p> <p> 
ху?</p> <p>— А?</p> <p>— Што си; велим, стао ту, да те тако знојава бије вјетар?</p> <p>— ’Вако 
, — рече ковач.</p> <p>— Знам; а што си стао на промаху?</p> <p>— А?</p> <p>— Што си; велим, ст 
епила му се кошуља за широка леђа, а он стао на врата од ковачнице па духа.{S} На спрам тих вра 
> <p>— Нека, оче владико, — рече поп. — Стар је човјек!{S} Тако сам ја њу учио.</p> <p>— Од теб 
Али дијете ваља и гледати.{S} Шта ћу ја стар и нејак с њиме?</p> <p>Опет сви ћуте и уставили да 
ети отац намјешта је.{S} Онда уђе један стар човјек и унесе чинију с јелом, а Мара скочи па њег 
одлијепљени.{S} На зиду је висила једна стара дрвена икона светога Саве.{S} Била је са свим поч 
оп — учио у мога оца, који је поповао у стара времена, па кад га убише Турци, ја остах сироче и 
 авлију.{S} Мара му поли да се умије, и старац, и ако ислабио, ипак сталним кораком пријеђе ули 
з сусједне авлије испаде с малом пушком старац Матија Ђенадић, који је, веле, још под Милошем р 
о сва дјеца читају:</p> <p>«Маче војску старац Југ-Богдане, у Богдана силна војска била...»</p> 
апа гдје хвата можданик подметнуо двије старе коњске плоче, да се мало гигају кола као на »венд 
 згријешио Богу, да ми не дате под моје старе дане живјети?{S} Како ћу — вели — поћи на небо, г 
p> <p>— Ја, оче владико, што рекао неки стари поп Стоко: кога сам крстио није се потурчио, кога 
шта у селу — вријеме чини своје!{S} Наш стари учитељ остави нас — оде сиромах на пут, на који с 
е прилике од ове.</p> <p>— Оче владико, старија је твоја и паметнија од моје.{S} Само још да ви 
, не би можда ни у потјеру ишли.{S} Али старији бацају пушке, сједају на кола и трче изван села 
и неколико троногих столица.{S} Засјели старији људи и поп, па разговарају о овом и оном, а мла 
p> <p>— Имао бих нешто да проговорим са старијим људима, — рече поп.</p> <p>Жене једна по једна 
ве.{S} Истом поп исприча, и кметовима и старијим људима, сви присташе, и кум-Нинкова домаћица в 
е цијелу ствар за изгубљену, и, да није старијих <pb n="139" /> људи, не би можда ни у потјеру  
ћи за учитеља.{S} Већ је поп с неколико старијих људи ишао због тога и владици, и он <pb n="125 
.</p> <p>Код куће је живио скромно и по старински.{S} Попадија га љуби у руку кад пође у село и 
шао у једну школу, и предао га школском старјешини.{S} Овај, вели, кад прочита писмо, отишао је 
Смиљанић а за њима сви остали по реду и старјешинству, и сваки дарива дијете.{S} Кад се сви изр 
 светога Саву, онога истог, који је и у старој школи стајао.</p> <p>Познао сам је.</p> <p>У мај 
p> <p>Кад по други пут оде, пође све по старом.{S} На ново је требало чекати годину дана, и кад 
 ми је тако седамдесет.</p> <p>— Лијепа старост! — рече владика. — Да бог да још дуго да поживи 
ирао срцу, не хотећи »срдити бога«, али старост га је обрвала.{S} Он паде лицем на кревет, гдје 
чити читати и писати, па неће под своју старост молити другога да јој чита писма.{S} А док она  
чекаш; да те утјеши и подвори под твоју старост, да се дичиш и поносиш њоме, како се народ дичи 
у?{S} Прогнаћу вас, ако тако устјерате, старости ми, одавде и намјестићу Мића црквењака пред по 
д треба.{S} Поп не може од цркве а и од старости.{S} А гдје би њега старца пустио народ на пут, 
ркве а и од старости.{S} А гдје би њега старца пустио народ на пут, и како би њему било да оста 
ветитељске слике.{S} Наднијело се увело старчево лице на пун живота лик дјететов, а с бијеле бр 
сјутра свевишњи позвати, како му смијем стати пред лице - и дати рачуна о своме стаду?{S} Или в 
аспа.{S} И кад чу гдје пред његову кућу сташе кола, устаде и изађе на поље.</p> <p>Пред кућом,  
>Plantago lanceolata</foreign> — проста ствар.</p> <p>Неки пут опет стоји сама у соби.{S} Нешто 
лико да су вољели Мару, сматраше цијелу ствар за изгубљену, и, да није старијих <pb n="139" />  
И само још што сан из поломљене парчади ствара нејасне слике.</p> </div> <div type="chapter" xm 
а писати, извадити крштено писмо и таке ствари.{S} А учитељ поред ње изгуби и оно мало научног  
ам вас зовнуо, да се договоримо за неке ствари.</p> <p>Кум Нинко хоће да соколи попа, али му се 
е имала чарапа, кошуља, убруса и других ствари пун ковчег.</p> <p>Кад јој се навршила година и  
, дијете, тако ти живога и самосазданог створитеља!</p> <pb n="120" /> <p>Нинко потхвати дијете 
у, ама зар ви мислите да ја не видим да сте и вас четворица у овом божјем дому?{S} Прогнаћу вас 
м рупцу завезано шест и по дуката, чиме сте је ви даривали, кад се родила.{S} И то је њено!</p> 
лушајте ме, пошљедњи вам пут кажем; вас сте четворица свему злу коловође.{S} Јал’ се мирите, ја 
 да ово све на добро изађе! — рече баба Стевана.</p> <p>Кад се већ смрче, разиђоше се жене и љу 
те!</p> <p>То бјеше препона.{S} Ко може стегнути срце, па сада пробудити дијете?</p> <p>Али кад 
 а ковач као опарен трчи поповој кући и стеже шину.{S} Набавља зелене шаре у вароши, па их све  
му да је сам владика!</p> <p>Кад је поп стигао у варош, прича Јанко Радуловић, код кога ми купу 
ка, виче на волове и дере ајдамаком куд стигне.</p> <p>А ек учитељ пред њега као какав капетан: 
ући.{S} Веле: морам учити француски, да стигнем друге и тако даље» Можете мислити како нам је б 
е ситан глас црквеног звона.</p> <p>Кад стигосмо пред школу, а она гори у велике.{S} Црква, хва 
ш само слабо пушаше, а владика и доктор стигоше у село.</p> <p>Кад они уђоше у собу, на нашу ра 
е, али кад попусте, она је при себи.{S} Стидљиво погледа попа, а на лицу јој се види некаква ст 
етету треба сиса.</p> <p>Станоје Глувић стидљиво изађе напријед:</p> <p>— Да простиш ти, попо,  
кви.{S} Имао је свуда посла, свуда је и стизао, и свуда је требала његова памет.</p> <p>Кад је  
рпах у једна кола.{S} Изађосмо из села, стизасмо људе, стизасмо и стизаху нас кола, и цио тај у 
ла.{S} Изађосмо из села, стизасмо људе, стизасмо и стизаху нас кола, и цио тај урнебес креташе  
осмо из села, стизасмо људе, стизасмо и стизаху нас кола, и цио тај урнебес креташе се једним п 
а он још није пожњео.</p> <p>»А што ти, Стјепане, не жањеш?«</p> <p>— Како ћу, оче?</p> <p>— Ср 
 узима власт која му не приличи.</p> <p>Стјепану, што иде у раскорак, презријева жито, а он још 
а је марва.</p> <p>Сједе поп с Маром за сто под орахом.{S} Иконија донесе бијелу каву.</p> <p>П 
рхове, па тако склопљене руке положи на сто.{S} Заврати се мало на клупицу, а главу нешто искри 
ицом — зна Мићо!{S} Унутра има хиљаду и сто и један дукат.</p> <p>Они се згледаше.</p> <p>— Из  
е у туђе добро, продаћу их одмах, ма ни сто гроша не узео!{S} Неће бити моја штета.</p> <p>Не з 
од нешто одредио, али не вриједи све ни сто дуката.{S} Нема ту ништа од школе!</p> <pb n="115"  
е искупио код записа.{S} Изнијели један сто из суднице, поред њега дугачка клупа и неколико тро 
н пут утре очи, дохвати књигу, тресне о сто, отвори, па навали читати.</p> <p>Сјела једном под  
Петрову дне, враћају се људи с рада, па стоје пред судницом и говоре нешто о пушницама.{S} Ја с 
а ноге, па читају молитву.{S} Пред њима стоји једна женска.{S} Упрла поглед у светога Саву, оно 
та, не престаје.{S} А на откосу више ње стоји млад човјек.{S} Подбочио се на косиште и тражи оч 
 се, па заборавили и да гасимо.{S} А он стоји.{S} Црвен га пламен обасјао, бијела брада прекрил 
ко се не усуђује ни да сједне.{S} И поп стоји, а бијела му брада час по заигра.</p> <p>— Ја — в 
n> — проста ствар.</p> <p>Неки пут опет стоји сама у соби.{S} Нешто се страшно бори са самом со 
{S} Кад случајно обрне очи, а на патосу стоји једна велика пјесковница, за мал’, вели, што није 
 Ђерић води волове с празним колима.{S} Стока се нешто узарумила, па неће с мјеста, а Павао се  
, оче владико, што рекао неки стари поп Стоко: кога сам крстио није се потурчио, кога сам вјенч 
а разграђују туђе градине и да упуштају стоку.{S} Пуца врљика, а разбијених глава као бундева.{ 
 њега дугачка клупа и неколико троногих столица.{S} Засјели старији људи и поп, па разговарају  
 као да му приђемо.{S} Владика сједе на столицу до кревета, а ми се искупили у наоколо.</p> <p> 
ше Мару до попа, па јој висе ножице низ столицу, а сам свети отац намјешта је.{S} Онда уђе једа 
наокришке, а све гледајући кмета, приђе столу; заврати шешир, наже се према попу и пружи руку.< 
 и као да је бог зна како уморан, приђе столу, гдје је и поп сједио.{S} Не назва бога, само мал 
ељачка кошуља, ни на путу остаје широка стопа од опанака.{S} Наслони се на врљике, а из попове  
 <p>Учитељ је био један кројач, који је страдао, врло миран и вриједан човјек.{S} Цио дан је у  
и набавити аков ракије, а знаш како сам страдао.</p> <p>— А ти узми које црквено марвинче, а за 
.{S} Павао се дохвати за <pb n="131" /> стражњу осовину и сједе на њу, па поиздалека окренув се 
Обарајте греде! — чује се дрека са свих страна.{S} Читав облак од воде сасу се на зид гдје су в 
м је владика дошао: завирују је са свих страна и већ не могу да је се сити нагледају.</p> <p>Та 
p> <p>— У село! у село! — чу се са свих Страна.</p> <p>И све груну опет Зебићевим шором.{S} Кро 
о трже руку назад.{S} Исправи се, па са стране баци поглед на попа, још већма зачкиљи, а бора н 
 прага, а Бурмазевић, који је стајао са стране и не видећи попа, маче сјекиром по довратку.{S}  
гледала су у школску авлију, а с лијеве стране била су још једна мања, на која је учитељ улазио 
евао.{S} А послије службе весеље на све стране.</p> <p>Пуна и крчма, па све наздрављају попу и  
малени густи брчићи, које је он на обје стране рашчешљао, те су на крајевима растресени и шири  
 да не послуша попа, а он опет са своје стране није ни сањао да његова ријеч на јалово прође, и 
е покрај прозора и дохвати кућу и са те стране, те му запријечи повратак.{S} Дим се сави.{S} На 
ико то не види, нити ко опажа на другој страни иза амбара црне Павлове очи како просијецају ноћ 
ија јој завири у очи па онда погледа на страну, куда Марине очи бјеху управљене:</p> <p>— Дуд?  
/> затворене, жмире и увијек гледају на страну.{S} Има му двадесет и двије до и три године.</p> 
е у сну махну руком, окрете се на другу страну и настави спавање.{S} Дубоко поп уздахну и завал 
е, а он се дусне, окрене главу на другу страну и мргодан оде.</p> <p>Један пут иде он полако по 
у палицом по прашини и гледају на другу страну у плот.</p> <p>Наста тишина.</p> <p>Поп метну об 
то.{S} Врба пуче а Нинко љосну на другу страну о земљу, а котао изручи сву воду на проваљено мј 
 често му се развуку уста, гледа на ону страну, гдје мисли да му је жена и дијете, па понавља:  
зисмо нека кола.{S} Кмет погледа на ону страну, зачкиљи очима и труди се да позна ко је.{S} У ј 
?</p> <p>Поп се трже и обрте очи на ону страну, гдје владика стајаше.</p> <p>— Шта те боли? — р 
 страх и не смијем да се обазрем на ону страну.{S} Све ми се чини проговориће нешто, и час приј 
клупицу, а главу нешто искриви на десну страну и погледа у небо.</p> <p>— Природу! — рече он за 
јеше прикупило нешто сељака.{S} Некакав страх бјеше обузео попа, да се једва држаше на ногама.< 
да сам сам у школи, спопадне ме некакав страх и не смијем да се обазрем на ону страну.{S} Све м 
ћи за хљеб, или како сусјед Ђерић прави страшило за птице.{S} Па онда хајд’ Нинковој или Глувић 
еда попа, а на лицу јој се види некаква страшљива спокојност.{S} Онда болови наново учесташе.{S 
пут опет стоји сама у соби.{S} Нешто се страшно бори са самом собом.{S} Ударе јој сузе па плаче 
од двадесет година.{S} У очима му нешто страшно, да те свега језа подиђе.{S} Било нас је, који  
 ништа не миче, само совуљага ћуче њену страшну пјесму.{S} Пси подвију реп, па завијају, а умор 
 запаљена се сукија устави под школском стрехом, а у врапчијем гнијезду.</p> <p>Кола пођоше још 
ом.{S} Неколико коњаника пролетјеше као стријела.{S} И ја се стрпах у једна кола.{S} Изађосмо и 
ика пролетјеше као стријела.{S} И ја се стрпах у једна кола.{S} Изађосмо из села, стизасмо људе 
се год деси прилика.{S} Попу је казао: »Стрпи се, оче, још годину дана!{S} Нека дијете прође св 
 липовим гранама, под гредице подвучени струкови босиљка.{S} На пећи свакојака цвијећа; нова ша 
ут, не рече му ништа.{S} Само се зави у струку и оде даље.</p> <p>Други пут Павао Ђерић води во 
 главу!» па опет спава.</p> <p>На један стуб од звонаре стајао је наслоњен Павао Ђерић и као со 
ладости, а још ће друкчији бити кад она ступи на снагу.{S} Кад сврши школе, може, ако ће, бити  
је једно по сахата врати се он, и истом ступи на авлиска врата, а дијете у соби запишта.{S} Не  
, и рече да је Павао отишао у Биоград и ступио у војску.{S} Кад јуче идосмо у варош по требовањ 
 пребије голијени, који се од вас усуди ступити ногом на ову свету земљу.{S} Проклећу и вас и с 
це па духа.{S} На спрам тих врата друга су, те тако се игра вјетар кроз ковачницу, и хлади зној 
 Веле, кад је наш поп дошао у варош, да су лупала звона и пуцале прангије, јер коњаник, што је  
е свиње; јер ако још један пут чујем да су упале у туђе добро, продаћу их одмах, ма ни сто грош 
дијете и најзад је Нинко понесе, као да су јој двије године.{S} Рече јој да се прекрсти, па је  
о.{S} Чудно да млађи људи, ма колико да су вољели Мару, сматраше цијелу ствар за изгубљену, и,  
о и цијела кућа.{S} Врата од ње гледала су у школску авлију, а с лијеве стране била су још једн 
 школску авлију, а с лијеве стране била су још једна мања, на која је учитељ улазио.{S} У њој у 
а.{S} Али нема више туге.{S} Разведрила су се лица и некаква неспокојна радост ожарила и увело  
је и задруга већа, а хвала богу паметна су ми и чељад, имаће се и код мене чему научити.</p> <p 
лик, јер га радост бјеше обасјала: уста су му непрестано развучена, а на бијелим трепавицама ча 
Тај је Јеротије чак и ишао њему.{S} Шта су њих двојица говорили, то се не зна.{S} Један пут дов 
је шала, као каква госпођа!{S} Па какве су јој оне хаљине, па како иде!...</p> <p>Сутра дан уст 
спао на то да будем учитељ!...{S} Овдје су сви моји покушаји јалово испали.{S} Народ је глуп и  
ема од тога ништа, оче владико!{S} Гдје су толики новци?</p> <p>— Па ти — вели — имаш имања, ка 
Читав облак од воде сасу се на зид гдје су врата.</p> <p>Поп таман да скочи још преко прага, а  
то Косово?</p> <p>— Косово је поље гдје су Срби изгубили царство, и гдје је погинуо српски цар  
агослови оче! — У обор!</p> <p>— А чије су?</p> <p>— Ама не знам ни ја.</p> <p>— Је ли више крм 
гу.{S} Тако га ни жене не сметају, које су сваки час обилазиле Мару, водиле је својим кућама и  
ни измичу, Мара је цар села.{S} Свакоме су пуна уста.{S} Нада да ће нам она бити кад тад учитељ 
е школа.{S} Подилази му крв на очи; оне су влажне и лице гори као у грозници.</p> <p>А кад мрак 
које је он на обје стране рашчешљао, те су на крајевима растресени и шири него под самим ноздрв 
ци да пише писма њиховим својтама, који су у војсци.{S} И попа она одмјењује ондје гдје треба п 
оше жене и људи из сусједства, а и који су даље сједили.{S} Још једно по сахата а авлија бјеше  
ништа не умједе казати.</p> <p>— Отишли су преко јаруге! — викну гомила, и све наже као јато чв 
ра на прашину и људски зној.{S} Прозори су били хартијом подлијепљени.{S} На зиду је висила јед 
оме си казао да је марва!</p> <p>Сељаци су видјели истина да је овај учитељ са свијем нешто дру 
а добро?{S} Ни кучета ни мачета!{S} Док су живи, биће им доста, а послије — народно је и било.< 
 темељити.{S} Дјеце нијесу имали, тијем су више рачунали сеоску дјецу у своју.{S} Ко није имао  
/p> <p>— Прије свега, браћо, ево у овом су ковчегу овдје народни новци, а кључ је на трпези, по 
p> <p>— Па ти — вели — имаш имања, како су ми причали, на хиљаду дуката.</p> <p>Поп се забечи:< 
е?</p> <p>— У десно ухо.</p> <p>— Е, то су црквене свиње!{S} Тјерај у обор, па им подај кукуруз 
ом, причекаше га дванаест коњаника, што су из нашег села у народној војсци, и они отпратише поп 
ше не би ишао босоног.{S} Оно добра што су имали, као што рекох нијесу рачунали у своје, већ у  
и он.{S} Већ се више не кају сељаци што су је дали у школу, а поп кад је погледа уздиже очи к н 
ио код записа.{S} Изнијели један сто из суднице, поред њега дугачка клупа и неколико троногих с 
ла подчињена значаја, као што је ћата у судници.{S} Она је служила цркви и селу, дакле попу. —  
амет.</p> <p>Кад је какав тежи случај у судници, одмах трчи по попа, и он то од часа намири, да 
, враћају се људи с рада, па стоје пред судницом и говоре нешто о пушницама.{S} Ја сам био с Ра 
 врата од куће и Иконија сва умазана од суза, изнесе дијете на рукама.</p> <p>— Ја — вели — не  
е од радости.{S} Иконија да се угуши од суза, па не пушта дијете из руку.{S} Жена пуна кућа, па 
Владика приђе на прстима, а очи му пуне суза:</p> <p>— Како си, оче?</p> <p>Поп се трже и обрте 
ста.{S} Она је дохвати објеручке и обли сузама.{S} Осмијех заигра на поповом лицу.{S} Он је дох 
плачући дијете, које се и само купало у сузама.</p> <p>— А шта балите ви, жене, и цвијелите диј 
још покојница лежала и горко зарида.{S} Сузе спирају црне мисли, налију препукло срце.{S} Сломљ 
у се по земљи.</p> <p>Поп се уздрхта, а сузе му ударише.{S} Он мрдну једним прстом.{S} Ми је пр 
рашно бори са самом собом.{S} Ударе јој сузе па плаче, плаче, па опет у један пут утре очи, дох 
 за главу па је љуби у чело, а нама иду сузе.{S} Поздравља се она с нама — каква је, једва да ј 
небу, и кад год је ко хвали, а њему иду сузе као маломе дјетету.{S} Са свим већ остарио, обневи 
<p>Поп нагнуо главу, а од милина све му сузе капљу у тањир.</p> <p>Послије је владика питао шта 
че Аксентије Смиљанић, и обриса рукавом сузу.</p> <p>Мићо изнесе Марин ковчег и тури га у сијен 
p>Павао опали из пиштоља, и запаљена се сукија устави под школском стрехом, а у врапчијем гније 
рдне гомиле жеравице гдје је била школа сукне још час по пламен, а варнице полетјеше небу, али  
уше у пламен.{S} Али он још јаче букну; сукну далеко иза звонаре, а варнице се хватају за небо. 
попу »не труцка зорли«.</p> <p>Једном у сумрак угледа он новога пољака Луку; ухватио нечије сви 
етлић, а са ораха му се одзива жуња.{S} Сунце блиста, а облаци се разилазе.</p> <p>Мара стала н 
е кишне капљице, па га обасјало јутрење сунце, те се цакли као полелеј у варошкој цркви.{S} На  
ост, послије које ће зар и нама гранути сунце.</p> <p>Међу тијем мијења се што шта у селу — ври 
> <pb n="118" /> <p>Кум Нинко погледа у сунце које се помоли.</p> <p>— Осваја дан — рече, — ја  
ањује.</p> <p>А кроз летве од чардака у суседној авлији цакли се једно око.{S} Тај је чардак Не 
ћо изгрће жар из пећи за хљеб, или како сусјед Ђерић прави страшило за птице.{S} Па онда хајд’  
зду.</p> <p>Кола пођоше још брже.{S} Из сусједне авлије испаде с малом пушком старац Матија Ђен 
д попову кућу.{S} Дођоше жене и људи из сусједства, а и који су даље сједили.{S} Још једно по с 
 јој оне хаљине, па како иде!...</p> <p>Сутра дан устала она, стала на врата па гледа.{S} Поп ј 
ци с попом па одоше, а он оста сам, као сухо дрво, и на срце му паде туга.</p> <p>Дуго се опира 
ала, наш поп!{S} Али и јесте човјек!{S} Та приличи му да је сам владика!</p> <p>Кад је поп стиг 
оп не зна од колико се руку може читати та књига.</p> <p>Дани измичу, Мара је цар села.{S} Свак 
ену.{S} Пуцају рогови и греде, већ је и таван дохватило; а у школи се свијетли као у по дана.{S 
скамије, варнице посукташе, а проломљен таван наже се у пламену и хоће да дохвати патос.</p> <p 
таде лупати сјекиром по једној греди од тавана.{S} Греда с праском паде по сред собе између дви 
на уста.{S} Нада да ће нам она бити кад тад учитељ, заносила нас је све.{S} А она хода по пољу. 
њи.{S} Ми више не видјесмо попа.</p> <p>Тада Станоје Исаковић лупи сјекиром у врата.{S} Она одл 
!{S} Велика је то књига!{S} Ко њу чита, тај се ближи богу!</p> <pb n="135" /> <p>Да, али поп не 
 29 декембра 1877 тај и тај, тај и тај, тај и тај«, па онда рече и: »Павао Ђерић, поручик!«</p> 
а на Горици 29 декембра 1877 тај и тај, тај и тај, тај и тај«, па онда рече и: »Павао Ђерић, по 
S} А ко је то све преко главе претурио, тај зна како најзад и туга малакше; легну њени таласи п 
вајању шанца на Горици 29 декембра 1877 тај и тај, тај и тај, тај и тај«, па онда рече и: »Пава 
евића, који га је заклањао и бранио.{S} Тај је Јеротије чак и ишао њему.{S} Шта су њих двојица  
 суседној авлији цакли се једно око.{S} Тај је чардак Ненада Ћерића, а у њега је син Павао, мом 
ога владике.{S} Народ одлучи да попу за тај дан начини нове хаљине, и учитељ је читаве двије не 
ашноме народу.{S} Велика је служба била тај дан, дивно је поп пјевао.{S} А послије службе весељ 
кембра 1877 тај и тај, тај и тај, тај и тај«, па онда рече и: »Павао Ђерић, поручик!«</p> <p>»— 
орици 29 декембра 1877 тај и тај, тај и тај, тај и тај«, па онда рече и: »Павао Ђерић, поручик! 
 шанца на Горици 29 декембра 1877 тај и тај, тај и тај, тај и тај«, па онда рече и: »Павао Ђери 
уде, стизасмо и стизаху нас кола, и цио тај урнебес креташе се једним правцем.</p> <p>Дођосмо в 
 и греду, и извадисмо га испод ње.{S} У тај пар цијела школа с ужасном праском груну о земљу, и 
које је горјело пред школом.{S} Да је у тај пар Иконија провирила, би помислила да гледа светит 
 се он отрже и ускочи у нутра.</p> <p>У тај пар цио један крај шљемена паде покрај прозора и до 
узнак, а сељаци га прихватише.</p> <p>У тај пар Павао излети из авлије с колима и с коњима!</p> 
ни, док не узмогне само јести.</p> <p>У тај пар отворише се врата од куће и Иконија сва умазана 
.{S} Није она крива... ја сам.</p> <p>У тај пар чу се на пољу врисак и врата се нагло отворише. 
ћ и као соко гледа у помрчину.</p> <p>У тај пар из школске авлије изађоше једна кола, па готово 
} Ми смо били њиме задовољни: какав је, такав је — наш је!{S} Не бих га ја овдје ни помињао, да 
 испећи каву.</p> <p>Не рекох вам да је такав договор да кум Нинко вози Мару у Биоград и понесе 
 треба писати, извадити крштено писмо и таке ствари.{S} А учитељ поред ње изгуби и оно мало нау 
оче! — веле да је рекао. — Хвала ти!{S} Таки мени и требају!</p> <p>Кад послије пођоше, а поп М 
ом, па рече:</p> <p>— Чувај ми, дијете, тако ти живога и самосазданог створитеља!</p> <pb n="12 
их вам могао казати сваку његову ријеч, тако је мало говорио.{S} Кад видје да му и оно мало, шт 
адико, — рече поп. — Стар је човјек!{S} Тако сам ја њу учио.</p> <p>— Од тебе се, оче — рече вл 
е, ви који...{S} Чекајте док свршим!{S} Тако сам ја срачунао и смислио да јој одредимо, ако је  
Ако сам ти прав, оче, да се окумимо!{S} Тако народ, хвала му, мене изабра.</p> <p>Поп се три пу 
дну годину дана у школи «на приват».{S} Тако она пође учити и четврти разред.{S} Већ је зову се 
же ласно обрукати ако добро не пази.{S} Тако он, вели, и не гледа <pb n="121" /> већ пљуцка пор 
па да му послије прича кад се врати.{S} Тако они бригају бригу, док Мара спава тврдим сном.{S}  
 даде се у мисли.{S} И владика ћути.{S} Тако то траја неко вријеме, онда рече поп:</p> <p>— Тре 
х тако сам самохран са овијем црвом.{S} Тако је божја воља, нека му је слава!{S} Али дијете ваљ 
и које ко, ко није ни орао ни копао.{S} Тако и он остави учитеља себи сама и његовој глави.</p> 
има двјема једну собу, а себи другу.{S} Тако га ни жене не сметају, које су сваки час обилазиле 
ти дође, нећеш се више од ње одвајати!» Тако опет наступи вјечност, послије које ће зар и нама  
увића и кмета.</p> <p>— Браћо — вели, — тако ми се све допада да ће скоро куцнути за ме час.{S} 
</p> <p>— Хвала ти, куме! — рече поп. — Тако сам некако и сам мислио.{S} Сјутра ћемо се разгово 
 Како то, оче? — рече владика.</p> <p>— Тако, оче владико!{S} Ја затворам очи, а дивно видим да 
је гриота да дијете задоцни.{S} Него ја тако мислим и кажем да се дијете васпитава и никако дру 
сма.{S} А док она одрасте неће се писма тако ријетко писати као сада, него ће сваки човјек мора 
жи оба кажипута и састави им врхове, па тако склопљене руке положи на сто.{S} Заврати се мало н 
иле.{S} Па шта ћете ви у овом храму кад тако радите?{S} Шта сам ја згријешио Богу, да ми не дат 
 — вели поп — и народ рачунамо да ми је тако седамдесет.</p> <p>— Лијепа старост! — рече владик 
тар, а челом дохвати земљу.{S} Лежао је тако може бити четврт сахата, а кад се диже и окрете, у 
уха.{S} На спрам тих врата друга су, те тако се игра вјетар кроз ковачницу, и хлади знојава ков 
</p> <p>— Што си; велим, стао ту, да те тако знојава бије вјетар?</p> <p>— ’Вако ја кад се озно 
 Тамо иду сва дјеца и мушка и женска, и тако је сад вријеме дошло, да ће и по селима почети, па 
е зове, одакле је, каква му је нурија и тако даље, па пита и нашег попа.{S} Каже он све како је 
рам учити француски, да стигнем друге и тако даље» Можете мислити како нам је било!{S} Али шта  
као варошка дјеца, јер ово, ви видите и тако, мислим, није рођено да копа и оре, а то би <pb n= 
рече кум-Нинко.</p> <pb n="106" /> <p>И тако Мара оста код оца, а пође у школу.</p> <p>На једно 
 зна шта је поп о њему мислио?</p> <p>И тако се учитељ осами.{S} У прсте бих вам могао казати с 
ај боже! — гракнуше сељаци. — Не говори тако, ако бога знаш!</p> <p>Аксентије Смиљанић истаче с 
 рачунали смо ми, а и он, да ће му бити тако педесет година.{S} Попадија јал’ је била годину дв 
динама и школи коју је учила.{S} Ходећи тако састајала се и с учитељем; најприје га се, веле, п 
је с твојим благословом, попо, ја велим тако је добро, — рене кмет.</p> <p>— Нека је с божјим б 
 турско гробље.</p> <p>Ко зна за што он тако чини?{S} Ко зна шта је поп о њему мислио?</p> <p>И 
 овом божјем дому?{S} Прогнаћу вас, ако тако устјерате, старости ми, одавде и намјестићу Мића ц 
{S} Али кад поша намири по нашем рачуну тако педесет и пет година, почне нешто удити, свако јут 
гра.</p> <p>— Ја — вели, — браћо, остах тако сам самохран са овијем црвом.{S} Тако је божја вољ 
а, али послије се већ навикла. -</p> <p>Тако је то ишло мјесец дана.{S} У то доба Мара поста јо 
у цркву, и она се напуни народа.</p> <p>Тако се дијете крсти и надјенуше му име Марија.</p> <p> 
риђем руци, да ме пита чији сам.</p> <p>Тако смо ми рачунали, а и учитељ није имао ништа против 
рце и лако му, као да се окупао.</p> <p>Тако је он дјеловао.{S} Никад није престајао, никад се  
не могу да је се сити нагледају.</p> <p>Тако она весели попа и село.{S} Ишла је с попом и влади 
м је послуга био Мићо црквењак, који се такође рачунао у нешто што припада цркви и селу, дакле  
 како најзад и туга малакше; легну њени таласи по срцу и уморну површину дотиче само још писмо  
то се запуши на њеним обрашчићима.{S} И таман се поп наже да је пољуби, а дијете у сну махну ру 
асу се на зид гдје су врата.</p> <p>Поп таман да скочи још преко прага, а Бурмазевић, који је с 
 не знајући за што, дадоше се у некакву тамну слутњу.</p> <p>Другога дана изашао учитељ у механ 
р- и газда-Станоје, па ћете видјети.{S} Тамо иду сва дјеца и мушка и женска, и тако је сад вриј 
рад, — рече поп и силом развуче уста. — Тамо ћеш свега видјети.</p> <p>— Биоград!? — рече дијет 
ву да читам молитву Арнаутовићу, кад ја тамо, а њему Срнинић прошцем сломио ребро, и то све око 
 »Изгорје црква!« Па опет пушке, лупа и тандрк котлова и чакаља; а <pb n="140" /> кроз цијелу т 
фесора, нудили му да наспе чорбу себи у тањир, али он, вели, казао: «нека, хвала, могу ја и из  
 главу, а од милина све му сузе капљу у тањир.</p> <p>Послије је владика питао шта је учила, и  
и не волиш!{S} Једно или друго!{S} Нећу тањир од два лица.{S} Не волим људе, који што хоће не м 
гу ја и из чиније», те није хтио прљати тањира. — Знали смо ми већ у напријед да нас он неће ос 
ед:</p> <p>— Ако је твоја воља, попо; и твој благослов, да му узмемо добру жену дадиљу, или да  
ладику у руку, а он њу у чело.</p> <p>— Твоја? — пита владика. .</p> <p>— Божја, па моја! — реч 
д ове.</p> <p>— Оче владико, старија је твоја и паметнија од моје.{S} Само још да видим шта ће  
нић истаче се напријед:</p> <p>— Ако је твоја воља, попо; и твој благослов, да му узмемо добру  
ији је данас свијет, него што је био за твоје младости, а још ће друкчији бити кад она ступи на 
>— Куме — вели кум Нинко, — није малено твоје имање, а ево ћу и ја дати још...</p> <p>Поп нестр 
 Пазићу га као своје!</p> <p>— Ако је с твојим благословом, попо, ја велим тако је добро, — рен 
а дан — рече, — ја велим у име бога и с твојим благословом, куме, да се крећемо.</p> <p>Иконија 
 да дочекаш; да те утјеши и подвори под твоју старост, да се дичиш и поносиш њоме, како се наро 
ш кад од механе.{S} Треба ја да водим и твоју бригу.</p> <p>Он иде даље а ковач као опарен трчи 
ан сељак прене иза сна, прекрсти се: »о твоју главу!» па опет спава.</p> <p>На један стуб од зв 
ародом, па у име божје нек иде дијете у твоју кућу, и нека почне наук!</p> <p>Али сјутра се про 
 Тако они бригају бригу, док Мара спава тврдим сном.{S} Већ се заблиста од истока.{S} Стадоше ј 
аде у ватру, али она не држа дуго, и он тврдо заспа.{S} Пробуди се у саму зору, и изиђе у авлиј 
ога и владици, и он <pb n="125" /> им у тврдо обећао.{S} Сиромах покојни учитељ, чисто нам је.. 
ао: «нека, хвала, могу ја и из чиније», те није хтио прљати тањира. — Знали смо ми већ у наприј 
мало висила, а горња је мало издигнута, те се виде бијели као снијег зуби, мало искривљени као  
рећи: с Маром, али ме сам језик поведе, те рекох: — шта је, бога ти, с Павлом Ђерићем?</p> <p>— 
ељ онда навали на попа и на друге људе, те је задржа још једну годину дана у школи «на приват». 
 прозора и дохвати кућу и са те стране, те му запријечи повратак.{S} Дим се сави.{S} Народ вриш 
 капљице, па га обасјало јутрење сунце, те се цакли као полелеј у варошкој цркви.{S} На букви к 
и, које је он на обје стране рашчешљао, те су на крајевима растресени и шири него под самим ноз 
аш поп био најстарији у цијелом округу, те да му је по томе спадала нека особита почаст и задат 
а духа.{S} На спрам тих врата друга су, те тако се игра вјетар кроз ковачницу, и хлади знојава  
ло порасла и што је бљеђа дошла у лицу, те јој црне очи чисто још црње и још се силније цакле.< 
.{S} Силне, свете и поучљиве ријечи, да те језа подиђе.{S} Црква је служила сваки дан, а недјељ 
година.{S} У очима му нешто страшно, да те свега језа подиђе.{S} Било нас је, који смо мислили  
 А?</p> <p>— Што си; велим, стао ту, да те тако знојава бије вјетар?</p> <p>— ’Вако ја кад се о 
ако добро и радост од ње да дочекаш; да те утјеши и подвори под твоју старост, да се дичиш и по 
иљне, црне, продиру ти у душу, и као да те нешто питају.{S} Ја знам кад се деси да сам сам у шк 
а?</p> <p>— Чивутин, — Рече Павао. — Ја те не видјех ни да се крстиш, ни да клањаш.{S} Не знам  
та поздрави нек’ закаже селу да пази на те свиње; јер ако још један пут чујем да су упале у туђ 
паде покрај прозора и дохвати кућу и са те стране, те му запријечи повратак.{S} Дим се сави.{S} 
ану, гдје владика стајаше.</p> <p>— Шта те боли? — рече владика.</p> <p>Поп с муком подвуче рук 
м! — Па опет: пљус!</p> <p>— Гори си од те марве! — рече учитељ.</p> <p>Павао се испријечи:</p> 
е му залупа.</p> <p>— Устани!...{S} Сви те чекамо... — рече поп па побјеже из собе.</p> <pb n=" 
одговара:</p> <p>— Не!</p> <p>— Боли ли те ма што год? — рече доктор.</p> <p>-— Овдје! — рече п 
до појаса, а све пита:</p> <p>— Боли ли те?{S} Осјећаш ли штогод?</p> <p>Поп слабо одговара:</p 
ешто, што промијени наше рачуне.</p> <p>Те године дође у нашу окружну варош владика.{S} Нећу ва 
<pb n="134" /> <p>— Е, печем ја каву за тебе, — рече Иконија. — Знам ја, ти си се поварошанчила 
 ти, већ гледај свога посла!{S} Знам ја тебе добро који си ти!</p> <p>Учитељ зачкиљи очима:</p> 
Владика се забезекну:</p> <p>-— А какав тебе гријех мори?</p> <pb n="144" /> <p>Поп слабо махну 
ек!{S} Тако сам ја њу учио.</p> <p>— Од тебе се, оче — рече владика, — има и матор човјек чему  
.</p> <p>— Јок! — каже кум Нинко. — Код тебе је била скоро двије године, а код мене једном <pb  
 крај школе да станеш, увијек гледају у тебе.{S} Озбиљне, црне, продиру ти у душу, и као да те  
му је жена и дијете, па понавља: »Слава теби, Господе!«</p> <p>Али једно вече, кад се врати из  
ебала његова памет.</p> <p>Кад је какав тежи случај у судници, одмах трчи по попа, и он то од ч 
а.</p> <p>— Ласно је — вели — за новце, тек ако ти пристајеш.{S} Све ћемо то лијепо намјестити. 
 ће она бити, и у чије ће руке доћи!{S} Тек велим толико да јој одредите, да се не рачуна баш с 
 радио сам на гробу, то нико не зна.{S} Тек послије једно по сахата врати се он, и истом ступи  
г доброг учитеља слабо шта лијепило.{S} Тек он се трудио што је боље могао.{S} Ни у што се у се 
домаћица весела узела дијете за руку, а тек учитељ као из мртвих:</p> <p>— Молим вас, браћо, и  
и ни говори ни ромори, само брише очи и тек постарији људи што је по штогод припитају, а млађим 
 млађа, јал’ није.{S} Али обадвоје људи темељити.{S} Дјеце нијесу имали, тијем су више рачунали 
ци добијем новог коморџију, неког Илију Теовиловића, мога сељака.</p> <p>Кажем му се.</p> <p>Мн 
 се истина никоме, али попу пао некакав терет на срце и црне му мисли долазе у главу да ће изгу 
— вели лакше умријети.{S} Спаде ми неки терет са срца.</p> <pb n="108" /> <p>Али кад поп скиде  
на нос да <pb n="96" /> ми искочи!«.{S} Теретан јој сваки рад и све да јој је да лежи.{S} Не ту 
лако поред ковачнице.{S} Ковач је нешто теретно радио, сав мокар од зноја, залијепила му се кош 
и погледа по свјема:</p> <p>— Је ли оно тешко селу?</p> <p>— Не дај боже! — гракнуше сељаци. —  
аву за тебе, — рече Иконија. — Знам ја, ти си се поварошанчила.{S} Волиш ти бијелу каву!</p> <p 
ећне работе.{S} Јеси чуо ти, Рајковићу, ти, Иванковићу, ти, Јоване Бојичићу, и <pb n="95" /> ти 
Јеси чуо ти, Рајковићу, ти, Иванковићу, ти, Јоване Бојичићу, и <pb n="95" /> ти, Настасе Андрић 
у, ти, Јоване Бојичићу, и <pb n="95" /> ти, Настасе Андрићу, ама зар ви мислите да ја не видим  
<pb n="114" /> <p>— Е — вели владика, — ти си своме дјетету највише добру рад.{S} Па ја велим н 
м.{S} Онда, веле, рече свети владика: — Ти си, оче, од најстаријих овдје; а, бога ти, колико ти 
е божје.</p> <p>— Па кад ти се слави, а ти га слави!{S} А мене немој дирати!{S} Видиш да радим! 
вјек.</p> <p>— Затворена је!</p> <p>— А ти је отвори!{S} Ја сам наименован за учитеља у овом се 
је, а знаш како сам страдао.</p> <p>— А ти узми које црквено марвинче, а зар ће бити и што раки 
 си, оче, од најстаријих овдје; а, бога ти, колико ти је година?</p> <p>— Ја — вели поп — и нар 
 језик поведе, те рекох: — шта је, бога ти, с Павлом Ђерићем?</p> <p>— Е, сељаче и господине, њ 
дважно га упитам:</p> <p>— Шта је, бога ти... — хтједох рећи: с Маром, али ме сам језик поведе, 
Да бог да још дуго да поживиш! — А бога ти, оче — не прими за зло, — гдје си ти школе учио?</p> 
оче:</p> <p>— Куме мој и оче, сретна да ти је Марија и наше кумство! да бог да свако добро и ра 
Глувићевој кући.{S} Напредује дијете да ти је милина погледати.{S} Жене се надмећу понудама и п 
у:</p> <p>— Пођи с богом, Маро!{S} Нека ти је он у помоћи!</p> <p>Онда сви редом почеше љубити  
ијепо, оче! — веле да је рекао. — Хвала ти!{S} Таки мени и требају!</p> <p>Кад послије пођоше,  
и код мене чему научити.</p> <p>— Хвала ти, куме! — рече поп. — Тако сам некако и сам мислио.{S 
вријеђени народ гракну: удри, посветила ти се!{S} Све иде добро и сви се добру надају.{S} Попад 
о!{S} Гдје су толики новци?</p> <p>— Па ти — вели — имаш имања, како су ми причали, на хиљаду д 
дијете прође свијета.{S} А послије, кад ти дође, нећеш се више од ње одвајати!» Тако опет насту 
јесмом слави име божје.</p> <p>— Па кад ти се слави, а ти га слави!{S} А мене немој дирати!{S}  
 — рече Мара.</p> <p>— Гле!{S} А од куд ти знаш?</p> <p>— Прочитала сам оно доље.</p> <p>— Зар  
ка окренув се учитељу викну: — Упамтиде ти, учитељу, коме си казао да је марва!</p> <p>Сељаци с 
 сједећи на кревету.</p> <p>— А камо се ти, учитељу? — рече поп.</p> <p>— Ево ме!</p> <p>— Знам 
 Онда поче поп:</p> <p>— Чујеш, куме, и ти, брат-Станоје!{S} Дијете, као што видите, расте хвал 
p>— Сјећам!</p> <p>— Сјећаш ли се да ми ти рече да је то доста за добра пастира?</p> <p>— Сјећа 
га ти, оче — не прими за зло, — гдје си ти школе учио?</p> <p>— Ја сам се — вели поп — учио у м 
га посла!{S} Знам ја тебе добро који си ти!</p> <p>Учитељ зачкиљи очима:</p> <p>— А који сам ја 
њега, а он се окрете:</p> <p>— А што си ти, море, стао ту?</p> <p>— Што сам уморан, — рече кова 
о изађе Нинко Вилотић:</p> <p>— Ако сам ти прав, оче, да се окумимо!{S} Тако народ, хвала му, м 
>— Немојде ми пристајати на муку, кажем ти, већ гледај свога посла!{S} Знам ја тебе добро који  
и пукне, што ти не могу доћи.{S} Причао ти је владика да ме је премјестио у један пансионат, гд 
 се она родила да бере кудјељу.{S} Него ти њу дај даље у школу!</p> <p>— Не чу ти, оче владико, 
p>— Ласно је — вели — за новце, тек ако ти пристајеш.{S} Све ћемо то лијепо намјестити.{S} Имам 
итар скочи на нашег попа:</p> <p>— Како ти да говориш онако пред његовим преосвештенством?!</p> 
њено!{S} Је л’ вам право?</p> <p>— Како ти наредиш!</p> <p>— У ковчегу има у једном рупцу завез 
 и матор човјек чему да научи. — А како ти се зове мала?</p> <p>— Мара. -</p> <p>— Да је благос 
а рече:</p> <p>— Чувај ми, дијете, тако ти живога и самосазданог створитеља!</p> <pb n="120" /> 
д најстаријих овдје; а, бога ти, колико ти је година?</p> <p>— Ја — вели поп — и народ рачунамо 
тки бабо!{S} Хоће срце да ми пукне, што ти не могу доћи.{S} Причао ти је владика да ме је премј 
то, а он још није пожњео.</p> <p>»А што ти, Стјепане, не жањеш?«</p> <p>— Како ћу, оче?</p> <p> 
асјалука и несрећне работе.{S} Јеси чуо ти, Рајковићу, ти, Иванковићу, ти, Јоване Бојичићу, и < 
>— Прочитала сам оно доље.</p> <p>— Зар ти умијеш читати?</p> <p>— Умијем.</p> <p>Владика донес 
очи и скиде лулу с чибука:</p> <p>— Зар ти — вели, — дроњо, зовеш моју кућу туђом, и зар ће се  
ча гдје сједи пред крчмом:</p> <p>— Зар ти — вели — у радни дан сједиш пред механом?</p> <p>— Б 
едају у тебе.{S} Озбиљне, црне, продиру ти у душу, и као да те нешто питају.{S} Ја знам кад се  
 ти њу дај даље у школу!</p> <p>— Не чу ти, оче владико, свршила је?</p> <p>— Знам! свршила у с 
би било рђаво! — рече кмет. — Шта велиш ти, оче, и ви, браћо?</p> <p>— Па да огледамо, а? — реч 
ам ја, ти си се поварошанчила.{S} Волиш ти бијелу каву!</p> <p>У то дође и поп из градине.{S} Њ 
иво изађе напријед:</p> <p>— Да простиш ти, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се моја домаћица 
е људи темељити.{S} Дјеце нијесу имали, тијем су више рачунали сеоску дјецу у своју.{S} Ко није 
е зар и нама гранути сунце.</p> <p>Међу тијем мијења се што шта у селу — вријеме чини своје!{S} 
 је камара сирчева, колача од пекмеза и тијеста, лепиња и погача, лонаца с кајмаком, живих и пр 
врат на нос спремио кола за Биоград и с тим писмом отрчао владици. — Све то само би <pb n="122" 
врата од ковачнице па духа.{S} На спрам тих врата друга су, те тако се игра вјетар кроз ковачни 
</p> <p>— Амин да бог да! — одазваше се тихо сељаци.</p> <p>Сви се обредише ракијом, па онда не 
у дугим хаљинама; корача плоту и дуго и тихо шапућу.{S} Нико то не види, нити ко опажа на друго 
 да зовне још људе, којих ће се највише тицати бесједа.{S} Ако је ко учинио што рђаво, а он га  
ју на другу страну у плот.</p> <p>Наста тишина.</p> <p>Поп метну обје руке на Марину главу и уз 
 ногама.{S} Онда скочи, трчи у кухину и тјера Иконију да јој прича које шта.{S} Послије трчи по 
хо.</p> <p>— Е, то су црквене свиње!{S} Тјерај у обор, па им подај кукуруза.{S} А кмета поздрав 
, нико не зна како да почне, како да га тјеши, шта да му каже. — Поп издиже главу и погледа по  
 Мићу заповједио да све црквене чарапе, тканице и рубље изнесе у порту и разда сиромашноме наро 
шене?</p> <p>— У десно ухо.</p> <p>— Е, то су црквене свиње!{S} Тјерај у обор, па им подај куку 
о њему.{S} Шта су њих двојица говорили, то се не зна.{S} Један пут довуче Јеротије американски  
подишла обрашчиће, и кад што проговори, то је као у некаквом заносу.</p> <pb n="116" /> <p>— Да 
кије.{S} Шта је поп радио сам на гробу, то нико не зна.{S} Тек послије једно по сахата врати се 
 и добавио нама, ма на недјељу дана.{S} То би њега сиромаха само још јаче цвијељало, јер он је  
бран са шарамповом и ливаду с виром.{S} То нека је њено!{S} Је л’ вам право?</p> <p>— Како ти н 
да не будете постидни пред свијетом.{S} То вам је на аманет, па сад гледајте!</p> <p>Хоће они ш 
је опет имао цркву, село и попадију.{S} То јест: поп је служио цркву, управљао селом и живио с  
 чику, ћери, не мораш љубити у руку.{S} То је мој кухар!</p> <p>— Нека, оче владико, — рече поп 
о, мислим, није рођено да копа и оре, а то би <pb n="105" /> било и срамота за оволико село; а  
ахне косом ни да закопа мотиком, али за то је он ипак увијек у послу.{S} Он води бригу о цијело 
</p> <p>— Нијесам — вели поп — никад на то мислио.{S} Да видиш, није луда ова учитељева.</p> <p 
упропастио сам своју каријеру и спао на то да будем учитељ!...{S} Овдје су сви моји покушаји ја 
ем да се дијете васпитава!</p> <p>— Шта то? — рече Мојсило Прокић.</p> <p>— Мислим и кажем да с 
ne unit="subSection" /> <p>Прошло је од то доба до сад шест година.{S} Ја сам лутао по свијету, 
ља себи сама и његовој глави.</p> <p>Од то доба учитељ поста још већа ћуталица и још осамљенији 
{S} Сам се даде у неке мисли.</p> <p>Од то доба он учитеља никад више ни за шта не запита, нити 
ад и с тим писмом отрчао владици. — Све то само би <pb n="122" /> развлачило приповијетку и све 
="122" /> развлачило приповијетку и све то само би онај разумио, који је своје рођено морао пос 
ли га нијесмо марили.{S} Нарочито га је то црнило, што га поп ама ни у уста не узима.</p> <p>Ни 
> <p>— Сјећаш ли се да ми ти рече да је то доста за добра пастира?</p> <p>— Сјећам!</p> <p>— Чу 
м се мисли и сам поклонио!{S} Велика је то књига!{S} Ко њу чита, тај се ближи богу!</p> <pb n=" 
је погинуо на Косову.</p> <p>— А шта је то Косово?</p> <p>— Косово је поље гдје су Срби изгубил 
а, није ни игра — ко ће га знати шта је то!{S} Па је онда тресне о ледину, истеже прстима оно м 
оцрвење па поче да дршће, каже: »Шта је то, браћо, јесте ли ви хришћани? како је то зло ударило 
— нико му неће ни ријечи рећи.{S} Он је то и радио.{S} Попустила му шина на точковима, а он нађ 
/p> <p>— Стани! — рече владика. — Ко је то Југ Богдан?</p> <pb n="113" /> <p>— Није, он жив, —  
орамо оставити свој завичај.{S} А ко је то све преко главе претурио, тај зна како најзад и туга 
о, браћо, јесте ли ви хришћани? како је то зло ударило, да је горе него ли у Турској?{S} Синоћ  
ослије се већ навикла. -</p> <p>Тако је то ишло мјесец дана.{S} У то доба Мара поста још замишљ 
 је богомрско не радити у петак, јер је то само турски светац, и да ће он свакога избрисати из  
ена је — али јој је јасно лице.{S} Није то туга, ни брига, што занима њену душу.</p> <p>То је о 
јасан писак тужно плива зраком.{S} Није то позната пјесма, није ни игра — ко ће га знати шта је 
едје као крпа и разрогачи очи; — Шта се то по богу толико учи?</p> <p>— Науке, — рече владика.< 
ауке, — рече владика.</p> <p>— А шта ће то њој?</p> <p>— Како шта ће, оче?{S} Друкчији је данас 
њоме: «Није» вели «ни плакала!» Гдје ће то бити да дијете не плаче?</p> <p>Што да вам причам ка 
} Уставише се кола.{S} Гледамо ми ко ће то бити.</p> <p>Господин човјек неспретно скочи с кола, 
 луда ова учитељева.</p> <p>— А како ће то ићи? — запита Аксентије Смиљанић учитеља.</p> <p>— Л 
ађена.</p> <p>— На поклон!</p> <p>Бјеше то једна велика пјесмарица сва у злато увезана.</p> <p> 
 а њему Срнинић прошцем сломио ребро, и то све око неке сипљиве кобиле.{S} Па шта ћете ви у ово 
сте је ви даривали, кад се родила.{S} И то је њено!</p> <p>— Божје па њено!</p> <p>— Е, сад ми  
чај у судници, одмах трчи по попа, и он то од часа намири, да је сваком право.</p> <p>Код куће  
па да се сам врати?{S} Бог зна би ли он то могао икако и поднијети?</p> <p>Ту они говорише које 
 кад ће планути.</p> <p>Поп, који је до то доба ван себе лежао у колима, скочи на поље као мома 
p> <p>Гле!...{S} Нов учитељ!...{S} Како то?</p> <p>Поп се исправи па га стаде гледати.{S} И ми  
еде ми га некрштен човек.</p> <p>— Како то, оче? — рече владика.</p> <p>— Тако, оче владико!{S} 
 се у мисли.{S} И владика ћути.{S} Тако то траја неко вријеме, онда рече поп:</p> <p>— Треба ли 
е у Биоград на науке.</p> <p>— А колико то траје?</p> <p>— Четири године!</p> <p>Поп преблиједј 
ача плоту и дуго и тихо шапућу.{S} Нико то не види, нити ко опажа на другој страни иза амбара ц 
овце, тек ако ти пристајеш.{S} Све ћемо то лијепо намјестити.{S} Имам и ја неку цркавицу, коју  
p> <p>Тако је то ишло мјесец дана.{S} У то доба Мара поста још замишљенија.{S} Чудновато се поч 
чила.{S} Волиш ти бијелу каву!</p> <p>У то дође и поп из градине.{S} Његово светитељско лице бј 
у!« Али слаб јој бјеше гласић.{S} Не чу то ни поп, ни кум Нинко, ни кочијаш.</p> <p>Коњи све кр 
свиње па гони у обор.</p> <p>— Куда ћеш то, Луко?</p> <pb n="92" /> <p>— Благослови оче! — У об 
е се:</p> <p>— Спава још дијете!</p> <p>То бјеше препона.{S} Ко може стегнути срце, па сада про 
о!{S} Сад ме ништа више не боли!</p> <p>То бјеше пошљедња његова ријеч!</p> <milestone unit="su 
 ни брига, што занима њену душу.</p> <p>То је она сентименталност, ваљада својствена њеним годи 
о се народ дичи и поноси <pb n="101" /> тобом, а све у здрављу и весељу за дуго и на много.</p> 
рим за мале душе, ја нећу овдје да се с тобом цмакам! ја хоћу рад!{S} Или ме волиш или не волиш 
 у њу пљунуо.{S} Послије, каже, све код тог професора, нудили му да наспе чорбу себи у тањир, а 
убих душу што нијесам учио школе.{S} Са тога изгубих и дијете, а одведе ми га некрштен човек.</ 
нали, а и учитељ није имао ништа против тога, да је Мара већ свршила «васпитање», и да сада пох 
 поп с неколико старијих људи ишао због тога и владици, и он <pb n="125" /> им у тврдо обећао.{ 
<p>Попу чисто одлакну:</p> <p>— Нема од тога ништа, оче владико!{S} Гдје су толики новци?</p> < 
милио наш поп, јер прве недјеље послије тога, истом поп подијели нафору, а једне каруце рррр! п 
колу.</p> <p>На једно по године послије тога, напрасно се разбоље поп, заковрну од један пут, и 
ат.</p> <p>Они се згледаше.</p> <p>— Из тога зидајте најприје школу, па цркву.{S} Немојте брука 
 каже, хоће да умре.{S} Не треба ни око тога да се задржавам како је поп на врат на нос спремио 
p>— Природу! — рече он замишљено. — Да! тој сам се мисли и сам поклонио!{S} Велика је то књига! 
 ту је Мару предао.{S} Причао је како у тој кући има много које шта, да ни десето не знаш чему  
 од тога ништа, оче владико!{S} Гдје су толики новци?</p> <p>— Па ти — вели — имаш имања, како  
аком, живих и пржених пилића, пастрме и толико «заире», да би Војин четовођа рахат цијелу чету  
ти, и у чије ће руке доћи!{S} Тек велим толико да јој одредите, да се не рачуна баш сироче, и д 
па и разрогачи очи; — Шта се то по богу толико учи?</p> <p>— Науке, — рече владика.</p> <p>— А  
о сад држах.{S} Шта ће женском чељадету толико имање, а бог зна чија ће она бити, и у чије ће р 
 кумови, да није право да се дијете код толиког свог имања потуца по туђим кућама.</p> <p>Поп п 
богословац прича да се сада раставља са том женом, јер га она тужи да је бије и злоставља. — Не 
р он је зацијело и сам већ с владиком о томе говорио.{S} Покуњисмо се, па ћутасмо.</p> <p>Прету 
{S} Већ је поп мислио да поведе ријеч о томе с народом, али <pb n="109" /> се опет деси нешто,  
тарији у цијелом округу, те да му је по томе спадала нека особита почаст и задатак при поздрављ 
 је то и радио.{S} Попустила му шина на точковима, а он нађе Пера ковача гдје сједи пред крчмом 
 А јеси ли видио црквена кола и шину на точковима?</p> <p>— Нијесам, оче!</p> <p>— Нијеси, ја б 
ата, и кад се с пласта поче пушити а са траве роса дизати, уста поп па пође у кућу.{S} Сви умук 
"97" /> дјетета из собе.{S} Он клече на траву и узе се молити богу.</p> <p>Још није поштено ни  
 гомила, и све наже као јато чворака на траг.</p> <p>— Овуда!{S} Овуда ћемо га пресрести!</p> < 
?</p> <p>— Побјеже учитељ!</p> <p>— Без трага му глава!{S} Шта дижеш вику? — рече бунован Матиј 
а пријети клетвом.{S} Осврће се народ и тражи очима њих четворицу, а они покуњили главе, поглед 
лад човјек.{S} Подбочио се на косиште и тражи очима попову кућу.{S} Или извади двојнице, духа у 
 у мисли.{S} И владика ћути.{S} Тако то траја неко вријеме, онда рече поп:</p> <p>— Треба ли ту 
 Биоград на науке.</p> <p>— А колико то траје?</p> <p>— Четири године!</p> <p>Поп преблиједје к 
а глави му широк сламњи шешир с црвеном траком.{S} Испод шешира смеђа коса пада на чело.{S} Гус 
шаре у вароши, па их све масти, а испод трапа гдје хвата можданик подметнуо двије старе коњске  
наутовић забоде своме бијелцу оструге у трбух.</p> <p>Онда се спусти грозна киша.{S} Из грдне г 
inia philomela</foreign>! па шта? — Или тргне боквицу из земље, па завирује прстић, који је још 
нагне се према њему, па се од један пут тргне, издигне главу, уђе у собу и отвори књигу.</p> <p 
ијеси, ја боме, немаш кад од механе.{S} Треба ја да водим и твоју бригу.</p> <p>Он иде даље а к 
ијету, па онда скочи; само што рекне: — Треба радити! — па нас остави, а ми блејимо за њом.</p> 
а неко вријеме, онда рече поп:</p> <p>— Треба ли ту штогод трошити?</p> <p>— Једно пет шест дук 
/p> <pb n="91" /> <p>- А моба?</p> <p>— Треба убити брава и набавити аков ракије, а знаш како с 
 у Биоград и понесе владичино писмо куд треба.{S} Поп не може од цркве а и од старости.{S} А гд 
сци.{S} И попа она одмјењује ондје гдје треба писати, извадити крштено писмо и таке ствари.{S}  
 сама и како, каже, хоће да умре.{S} Не треба ни око тога да се задржавам како је поп на врат н 
ту највише добру рад.{S} Па ја велим не треба да стајеш њеној срећи на пут.</p> <p>— Не дао бог 
> <p>— Добро! — рече поп. — Али дјетету треба сиса.</p> <p>Станоје Глувић стидљиво изађе наприј 
да је рекао. — Хвала ти!{S} Таки мени и требају!</p> <p>Кад послије пођоше, а поп Митар скочи н 
да посла, свуда је и стизао, и свуда је требала његова памет.</p> <p>Кад је какав тежи случај у 
 још годину-дана преко главе.{S} Кад је требало да дође, поп доби писмо да ове године о распуст 
 оде, пође све по старом.{S} На ново је требало чекати годину дана, и кад се она наврши, закла  
 дјецу у своју.{S} Ко није имао чарапа, требао је само недјељом проћи поред попове куће, па већ 
у војску.{S} Кад јуче идосмо у варош по требовање, а наш комисар донесе новине, па нам прочита: 
у му непрестано развучена, а на бијелим трепавицама час по виси капљица, којом душа роси, кад ј 
, савлада немирну душу Марину; кад црне трепавице падоше на запурене обрашчиће а груди се почеш 
ет у један пут утре очи, дохвати књигу, тресне о сто, отвори, па навали читати.</p> <p>Сјела је 
ко ће га знати шта је то!{S} Па је онда тресне о ледину, истеже прстима оно мало длачица на усн 
 јој лута по зраку.{S} Онда у један пут тресне ножицом и уздигне главу:</p> <p>— <foreign xml:l 
преко прага, а пламена греда више врата тресну и лупи попа по потиљку.{S} Он паде ничице и прси 
надају.{S} Попадија се опоравља и - већ трећег дана предигла се у постељи, па срче млијеко из ћ 
дан, а писма од ње нема.{S} Једно вече, трећи дан по Петрову дне, враћају се људи с рада, па ст 
ад се навршише три године, и Мара сврши трећи разред, учитељ онда навали на попа и на друге људ 
ије јој се ваљада од бола развуче лице, трже се једном, и онда као да се осмјехну и као да отво 
а:</p> <p>— Како си, оче?</p> <p>Поп се трже и обрте очи на ону страну, гдје владика стајаше.</ 
ицама која је пред попом стајала и брзо трже руку назад.{S} Исправи се, па са стране баци погле 
Имају једног попенду, који је још с два три капиталиста притиснуо пола села, а све благочастиви 
д, хвала му, мене изабра.</p> <p>Поп се три пут пољуби с њиме.{S} Онда понијеше дијете у цркву, 
ога из мог села.</p> <p>Кад се навршише три године, и Мара сврши трећи разред, учитељ онда нава 
страну.{S} Има му двадесет и двије до и три године.</p> <p>Ништа не говори с кочијашем.{S} Пуши 
ке авлије изађоше једна кола, па готово трком пођоше улицом.</p> <p>Павао опали из пиштоља, и з 
ику!</p> <p>Двоја троја кола у највећем трку полетјеше, а Војин Арнаутовић забоде своме бијелцу 
ћу вам причати шта се ту спрема, ни ону трку и урнебес од попова.{S} Доста да знате, да је наш  
а добар катана по владику!</p> <p>Двоја троја кола у највећем трку полетјеше, а Војин Арнаутови 
 — сад ћемо га ухватити!</p> <p>Двојица тројица метнуше попа у кола.{S} Посједаше још њих некол 
подин човјек неспретно скочи с кола, па тромо, и као да је бог зна како уморан, приђе столу, гд 
це, поред њега дугачка клупа и неколико троногих столица.{S} Засјели старији људи и поп, па раз 
а рече поп:</p> <p>— Треба ли ту штогод трошити?</p> <p>— Једно пет шест дуката мјесечно.</p> < 
оро из вароши шарен нов ковчег и у њега трпа Иконија силне чарапе, кошуље и убрусе.</p> <p>Жене 
вчегу овдје народни новци, а кључ је на трпези, под плаштаницом — зна Мићо!{S} Унутра има хиљад 
} Нијесмо дуго знали, док не дође Марко трубач из војске, и рече да је Павао отишао у Биоград и 
 прије по селу, али је расијан и све се труди да сакрије радост.{S} А кад је на само често му с 
 погледа на ону страну, зачкиљи очима и труди се да позна ко је.{S} У један пут пљесну рукама:< 
читеља слабо шта лијепило.{S} Тек он се трудио што је боље могао.{S} Ни у што се у селу није па 
ола као на »вендерима« и да се попу »не труцка зорли«.</p> <p>Једном у сумрак угледа он новога  
старији бацају пушке, сједају на кола и трче изван села.{S} Кмет се помамио:</p> <p>— Живог или 
ач у руци и гига ногама.{S} Онда скочи, трчи у кухину и тјера Иконију да јој прича које шта.{S} 
онију да јој прича које шта.{S} Послије трчи по авлији, ваби кокоши, гледа како Мићо изгрће жар 
.</p> <p>Он иде даље а ковач као опарен трчи поповој кући и стеже шину.{S} Набавља зелене шаре  
д је какав тежи случај у судници, одмах трчи по попа, и он то од часа намири, да је сваком прав 
не из цијелога села по поповој кући.{S} Ту је камара сирчева, колача од пекмеза и тијеста, лепи 
ко село; а вашој кући част и поштење! — ту учитељ скиде капу и поклони се кум-Нинку. — А ја мис 
</p> <p>— Гдје је овдје школа?</p> <p>— Ту је, господине, одмах до цркве.</p> <pb n="127" /> <p 
.{S} Није ни он готово ништа вечерао, а ту ноћ узе Мару себи у постељу.{S} Иконија се не може о 
и не вриједи све ни сто дуката.{S} Нема ту ништа од школе!</p> <pb n="115" /> <p>Владика се мал 
рош владика.{S} Нећу вам причати шта се ту спрема, ни ону трку и урнебес од попова.{S} Доста да 
 Маром кући неког професора Вучетића, и ту је Мару предао.{S} Причао је како у тој кући има мно 
ијеме, онда рече поп:</p> <p>— Треба ли ту штогод трошити?</p> <p>— Једно пет шест дуката мјесе 
е, врло лијепо! — рече владика.{S} Узми ту књигу па читај код куће!</p> <p>— На поклон? — рече  
крете:</p> <p>— А што си ти, море, стао ту?</p> <p>— Што сам уморан, — рече ковач.</p> <p>— Зна 
p> <p>— А?</p> <p>— Што си; велим, стао ту, да те тако знојава бије вјетар?</p> <p>— ’Вако ја к 
 и чакаља; а <pb n="140" /> кроз цијелу ту вреву чује се ситан глас црквеног звона.</p> <p>Кад  
 капетан:</p> <p>— А што — вели — бијеш ту марву?</p> <p>— Ја шта ћу, кад неће да иде?</p> <p>— 
 Не знам само чивутскога закона.</p> <p>Ту он још љуће одадре дешњака.{S} Волови у један пут по 
дје је погинуо српски цар Лазар.</p> <p>Ту њене очице по ново потражише слику Лазареву.</p> <p> 
и он то могао икако и поднијети?</p> <p>Ту они говорише које о чем, а највише о путу и о Мари.{ 
а сам, као сухо дрво, и на срце му паде туга.</p> <p>Дуго се опирао срцу, не хотећи »срдити бог 
о главе претурио, тај зна како најзад и туга малакше; легну њени таласи по срцу и уморну површи 
 је — али јој је јасно лице.{S} Није то туга, ни брига, што занима њену душу.</p> <p>То је она  
 човјек жив да дочека.{S} Али нема више туге.{S} Разведрила су се лица и некаква неспокојна рад 
ладике, не би ли је он како истргнуо од туд и добавио нама, ма на недјељу дана.{S} То би њега с 
р ако још један пут чујем да су упале у туђе добро, продаћу их одмах, ма ни сто гроша не узео!{ 
ут уђе нека помама у људе да разграђују туђе градине и да упуштају стоку.{S} Пуца врљика, а раз 
>— А да, весела друго, гладно и жедно у туђем свијету! — Па гурај дјетету колаче и друге понуде 
дијете код толиког свог имања потуца по туђим кућама.</p> <p>Поп поцрвење кад чу ријеч имање, а 
о, који је своје рођено морао послати у туђину, или који је сам у својој младости морамо остави 
Зар ти — вели, — дроњо, зовеш моју кућу туђом, и зар ће се ово дијете потуцати У мојој кући?</p 
 сада раставља са том женом, јер га она тужи да је бије и злоставља. — Неће он, сељаче, никад с 
ваки рад и све да јој је да лежи.{S} Не тужи се истина никоме, али попу пао некакав терет на ср 
 ситно, весело као сватовска пјесма, па тужно као опијело.{S} А она га слуша, слуша, и поглед ј 
војнице, духа у њих и њихов јасан писак тужно плива зраком.{S} Није то позната пјесма, није ни  
 драго, владика дође, и наш поп осоколи туна.{S} Владика одмах чинио ручак.{S} Било је пуно сви 
рукуницама, па их спусти низ кревет.{S} Тури кажипут у књигу, па је метну у крило.{S} Поклони с 
ао да отвори мало руку, кад јој Иконија тури у њу воштаницу.</p> <p>Кад ашов извиси гомилу земљ 
осподин човјек извади готову цигару, па тури у уста и наокришке, а све гледајући кмета, приђе с 
сузу.</p> <p>Мићо изнесе Марин ковчег и тури га у сијено под предње сједиште.{S} Поп пољуби Мар 
ћ први уђе у собу гдје је дијете било и тури му под главу дукат.{S} За њим кмет, за кметом Аксе 
Духова.{S} Сио поп на клупицу у авлији, турио сиједу главу у руке, па се не миче.{S} Онда му у  
мрско не радити у петак, јер је то само турски светац, и да ће он свакога избрисати из протокол 
че, игра се прутићем и пролази као мимо турско гробље.</p> <p>Ко зна за што он тако чини?{S} Ко 
је то зло ударило, да је горе него ли у Турској?{S} Синоћ ме — вели — зову да читам молитву Арн 
оповао у стара времена, па кад га убише Турци, ја остах сироче и побјегох у ово село, гдје ме п 
м заборавио да му кажем да сам и једног турчина покрстио <pb n="111" /> и ено га, сви га знате, 
рса, дигао икону више главе и кроз онај тутањ и праску чусмо његов јасан глас, пјесму и ријечи: 
{S} Народ вришти и сипа воду, а сјекира тутњи.{S} Ми више не видјесмо попа.</p> <p>Тада Станоје 
едигла се у постељи, па срче млијеко из ћасе.{S} Поп хода као и прије по селу, али је расијан и 
 Мара!</p> <p>— Мара! — гракнусмо ми, а ћата, што боље може, попу на муштулук.</p> <p>Радоје оп 
је кмет?</p> <p>Ми помислисмо да је нов ћата, па поустајасмо.{S} Кмет скочи:</p> <p>— Ја сам, г 
а је била подчињена значаја, као што је ћата у судници.{S} Она је служила цркви и селу, дакле п 
ем причати, рачунали смо ми, а и он, да ће му бити тако педесет година.{S} Попадија јал’ је бил 
женска, и тако је сад вријеме дошло, да ће и по селима почети, па је гриота да дијете задоцни.{ 
ла.{S} Свакоме су пуна уста.{S} Нада да ће нам она бити кад тад учитељ, заносила нас је све.{S} 
раћо — вели, — тако ми се све допада да ће скоро куцнути за ме час.{S} Него сам вас зовнуо, да  
так, јер је то само турски светац, и да ће он свакога избрисати из протокола крштених, који од  
орисмо.</p> <p>Сад смо се сви надали да ће нам Мара доћи за учитеља.{S} Већ је поп с неколико с 
 срце и црне му мисли долазе у главу да ће изгубити друга.{S} Забринуо се силно и ноћу често ус 
м чељадету толико имање, а бог зна чија ће она бити, и у чије ће руке доћи!{S} Тек велим толико 
 хвала богу и напредује.{S} Још мало па ће сама себи плести косе.{S} Ја сам — вели — много мисл 
 мало учи кућевном реду и послу.{S} Шта ће</p> <p>— вели — научити у мојој кући, гдје нема ни п 
дите и ово, што ја до сад држах.{S} Шта ће женском чељадету толико имање, а бог зна чија ће она 
ијацу носио, а поп новце чувао. — А шта ће њима двома добро?{S} Ни кучета ни мачета!{S} Док су  
— Науке, — рече владика.</p> <p>— А шта ће то њој?</p> <p>— Како шта ће, оче?{S} Друкчији је да 
тнија од моје.{S} Само још да видим шта ће село рећи.</p> <p>А у селу ко смије рећи што против  
<p>— А шта ће то њој?</p> <p>— Како шта ће, оче?{S} Друкчији је данас свијет, него што је био з 
амо и друге паметне људе; да видимо шта ће они рећи.</p> <p>— Ја велим да је опет дате мени у к 
си пламен на њу, и сваки час чекамо кад ће планути.</p> <p>Поп, који је до то доба ван себе леж 
, брате, она кола, рекао би човјек: сад ће испасти, а коњи као хале!{S} Скида народ капе куда п 
{S} Како ћу — вели — поћи на небо, гдје ће ме сјутра прексјутра свевишњи позвати, како му смије 
 с њоме: «Није» вели «ни плакала!» Гдје ће то бити да дијете не плаче?</p> <p>Што да вам причам 
е, а бог зна чија ће она бити, и у чије ће руке доћи!{S} Тек велим толико да јој одредите, да с 
ако опет наступи вјечност, послије које ће зар и нама гранути сунце.</p> <p>Међу тијем мијења с 
учитеља.</p> <p>— Лијепо, кажем, дијете ће у школу код мене с другом дјецом научити читати и пи 
исма тако ријетко писати као сада, него ће сваки човјек морати писати писма.{S} А послије у шко 
а наш поп, веле, сједио у зачељу.{S} Ко ће с нама!{S} Послије ручка, веле, разиђе се свијет мал 
је то позната пјесма, није ни игра — ко ће га знати шта је то!{S} Па је онда тресне о ледину, и 
а крстимо! — рекоше сељаци.</p> <p>— Ко ће бити кум?</p> <p>Међу сељацима наста жагор, али у бр 
.{S} Уставише се кола.{S} Гледамо ми ко ће то бити.</p> <p>Господин човјек неспретно скочи с ко 
на снагу.{S} Кад сврши школе, може, ако ће, бити и учитељ.{S} А послије, у вароши друга срећа ч 
ије луда ова учитељева.</p> <p>— А како ће то ићи? — запита Аксентије Смиљанић учитеља.</p> <p> 
 А ти узми које црквено марвинче, а зар ће бити и што ракије, па сјутра зови мобу.</p> <p>Сјутр 
, — дроњо, зовеш моју кућу туђом, и зар ће се ово дијете потуцати У мојој кући?</p> <p>Учитељ с 
> поручи кмету да зовне још људе, којих ће се највише тицати бесједа.{S} Ако је ко учинио што р 
его што је био за твоје младости, а још ће друкчији бити кад она ступи на снагу.{S} Кад сврши ш 
орака на траг.</p> <p>— Овуда!{S} Овуда ћемо га пресрести!</p> <p>Звркте кола и пуцају осовине, 
Тако сам некако и сам мислио.{S} Сјутра ћемо се разговорити и с народом, па у име божје нек иде 
те мислити како нам је било!{S} Али шта ћемо?{S} Попу не смијеш ни поменути да устане око влади 
а!</p> <p>— Сједајте! — викну он, — сад ћемо га ухватити!</p> <p>Двојица тројица метнуше попа у 
 за новце, тек ако ти пристајеш.{S} Све ћемо то лијепо намјестити.{S} Имам и ја неку цркавицу,  
еда попа:</p> <p>— Спасавајте кума, ако ћемо сви изгинути! — Онда скочи на једну врбу до самог  
ашати.</p> <p>Сједи неки пут с нама.{S} Ћерета и прича шта има по свијету, па онда скочи; само  
сањала, бабо!</p> <p>— А шта си сањала, ћери?</p> <p>— Сањала сам ко ја у некој великој вароши, 
лова Мару па рече:</p> <p>— Овога чику, ћери, не мораш љубити у руку.{S} То је мој кухар!</p> < 
ају као владичина!</p> <p>— Па сад ћеш, ћери, у име бога у Биоград, — рече поп и силом развуче  
и се једно око.{S} Тај је чардак Ненада Ћерића, а у њега је син Павао, момак за женидбу.{S} Она 
у злу коловође.{S} Јал’ се мирите, јал’ ћете од сад с богом ратовати!«</p> <p>Дршћемо ми као пр 
 у варош, господар- и газда-Станоје, па ћете видјети.{S} Тамо иду сва дјеца и мушка и женска, и 
 све око неке сипљиве кобиле.{S} Па шта ћете ви у овом храму кад тако радите?{S} Шта сам ја згр 
Ја — вели — не дам дјетета од себе, ако ћете ме сву исјећи.{S} Мене је покојна заклела да га чу 
ије свиње па гони у обор.</p> <p>— Куда ћеш то, Луко?</p> <pb n="92" /> <p>— Благослови оче! —  
е љуљају као владичина!</p> <p>— Па сад ћеш, ћери, у име бога у Биоград, — рече поп и силом раз 
— рече поп и силом развуче уста. — Тамо ћеш свега видјети.</p> <p>— Биоград!? — рече дијете и п 
 <p>— Српом!</p> <p>— Знам, оче; а куда ћу прије?{S} Знаш да сам инокосан.</p> <pb n="91" /> <p 
а!{S} Али дијете ваља и гледати.{S} Шта ћу ја стар и нејак с њиме?</p> <p>Опет сви ћуте и устав 
>— Добро си поранио, куме!</p> <p>— Шта ћу? — рече кум Нинко.{S} Пробудих се раније, па кад не  
слови! — каже ковач и иде руци, — а шта ћу кад немам посла?</p> <p>— А јеси ли видио црквена ко 
 вели — бијеш ту марву?</p> <p>— Ја шта ћу, кад неће да иде?</p> <p>— А што је не храниш добро, 
ила цркви и селу, дакле попу. — Послије ћу вам већ и о њој причати.</p> <p>Цијело је село било  
Нинко, — није малено твоје имање, а ево ћу и ја дати још...</p> <p>Поп нестрпљиво махну главом: 
те под моје старе дане живјети?{S} Како ћу — вели — поћи на небо, гдје ће ме сјутра прексјутра  
 ти, Стјепане, не жањеш?«</p> <p>— Како ћу, оче?</p> <p>— Српом!</p> <p>— Знам, оче; а куда ћу  
вим преосвештенством?!</p> <p>— Да како ћу? — рече наш поп. — Онако је све у длаку!{S} Још сам  
/p> <p>Од то доба учитељ поста још већа ћуталица и још осамљенији.{S} Једно вече писао је неком 
је памет и хришћанско срце.</p> <p>Опет ћутање, нико не зна како да почне, како да га тјеши, шт 
ком о томе говорио.{S} Покуњисмо се, па ћутасмо.</p> <p>Претурисмо још годину-дана преко главе. 
ја стар и нејак с њиме?</p> <p>Опет сви ћуте и уставили дах.</p> <p>— Птицама небеским дао је б 
знане гријехе.</p> <pb n="99" /> <p>Сви ћуте.{S} Нико се не усуђује ни да сједне.{S} И поп стој 
 заћута и даде се у мисли.{S} И владика ћути.{S} Тако то траја неко вријеме, онда рече поп:</p> 
 механу.{S} Сједне сам,- намргоди се па ћути.{S} Поручи што год да једе, па опет у школу.{S} Дј 
 Нигдје се ништа не миче, само совуљага ћуче њену страшну пјесму.{S} Пси подвију реп, па завија 
о како се црвени небо.</p> <p>— У село! у село! — чу се са свих Страна.</p> <p>И све груну опет 
, једна мала за учитеља и једна кухина, у којој је и фамилијаз спавао.{S} Главна соба, <pb n="1 
распусту иде госпођа, код које је Мара, у Беч, па хоће и њу да поведе.{S} Владичина је воља да  
е, ако ће, бити и учитељ.{S} А послије, у вароши друга срећа чека дијете.</p> <p>Поп заћута и д 
/p> <p>«Маче војску старац Југ-Богдане, у Богдана силна војска била...»</p> <p>— Стани! — рече  
лије десет дана доби поп писмо од Маре, у коме прича: како јој је самој, како је хтјела да се у 
 петком радио.</p> <p>И вјерујте, људи, у нашем селу нема, као у другима, ама ни једне главе ко 
није дао ни руке, него се с њиме, вели, у лице пољубио.</p> <p>Мара одмах потрча па владику у р 
о владичина!</p> <p>— Па сад ћеш, ћери, у име бога у Биоград, — рече поп и силом развуче уста.  
ем бацаше пушке и пјеваше.{S} За попом, у другим колима, возио се кум Нинко и Глувић, за њима ј 
а наврши, закла нас лијепо једно писмо, у коме вели: »Слатки бабо!{S} Хоће срце да ми пукне, шт 
навршила година и девет мјесеца, а поп, у договору са селом, дозида уз кућу још једну собу, и у 
{S} Поп изађе на <pb n="117" /> капију, у селу је још све било мирно; само гдје-гдје што шкрипн 
ио.{S} Чудно она оскаче на младом лицу, у сред кога сједи мало кукаст нос, а под њиме малени гу 
шила у селу, а сад је дај даље у варош, у Биоград.</p> <p>Попа штрецну, као да га неко ножем уд 
одине, а код мене једном <pb n="104" /> у недјељи.{S} Него дајте ви мени дијете у кућу.{S} У ме 
неком своме другу: «...{S}Бош посла!{S} У народу се не може ништа учинити.{S} Заузимајући се за 
а у школи се свијетли као у по дана.{S} У један пут загрмје попов глас:</p> <p>— Икона!{S} Икон 
</p> <p>Тако је то ишло мјесец дана.{S} У то доба Мара поста још замишљенија.{S} Чудновато се п 
а поље као момак од двадесет година.{S} У очима му нешто страшно, да те свега језа подиђе.{S} Б 
о.{S} Чвркну вода, а дим се склупча.{S} У соби се ништа више не виђаше од дима.</p> <p>Опет као 
иљи очима и труди се да позна ко је.{S} У један пут пљесну рукама:</p> <p>— Мара!</p> <p>— Мара 
га и греду, и извадисмо га испод ње.{S} У тај пар цијела школа с ужасном праском груну о земљу, 
слио?</p> <p>И тако се учитељ осами.{S} У прсте бих вам могао казати сваку његову ријеч, тако ј 
ла била је у једној простој дашчари.{S} У њој је била једна повелика соба за дјецу, једна мала  
 и ми у народ.{S} Већ се хвата мрак.{S} У даљини опазисмо нека кола.{S} Кмет погледа на ону стр 
на нико, па ни он сам, кад се родио.{S} У оно доба, гдје вам почињем причати, рачунали смо ми,  
една мања, на која је учитељ улазио.{S} У њој увијек удара на прашину и људски зној.{S} Прозори 
S} Него дајте ви мени дијете у кућу.{S} У мене је и задруга већа, а хвала богу паметна су ми и  
p> <pb n="92" /> <p>— Благослови оче! — У обор!</p> <p>— А чије су?</p> <p>— Ама не знам ни ја. 
е гледаш?</p> <p>— Ништа! — вели поп. — У цркви се пјесмом слави име божје.</p> <p>— Па кад ти  
и пред крчмом:</p> <p>— Зар ти — вели — у радни дан сједиш пред механом?</p> <p>— Благослови! — 
аво?</p> <p>— Како ти наредиш!</p> <p>— У ковчегу има у једном рупцу завезано шест и по дуката, 
веле, још под Милошем ратовао.</p> <p>— У помоћ! — викну Павао потрчавши њему. .</p> <p>— Шта ј 
 видјесмо како се црвени небо.</p> <p>— У село! у село! — чу се са свих Страна.</p> <p>И све гр 
Матија опали и сам из пиштоља:</p> <p>— У помоћ, браћо, поведе се робље!</p> <p>Поп се пробуди, 
p> <p>Мара се слабо насмјехну:</p> <p>— У дуд и свуда!{S} Па замишљено настави: — Чисто сам гла 
p>— Крмача.</p> <p>— Ровашене?</p> <p>— У десно ухо.</p> <p>— Е, то су црквене свиње!{S} Тјерај 
 око.{S} Тај је чардак Ненада Ћерића, а у њега је син Павао, момак за женидбу.{S} Онај исти, ко 
е сукија устави под школском стрехом, а у врапчијем гнијезду.</p> <p>Кола пођоше још брже.{S} И 
кочи с клупице и као да се насмјехну, а у исти пар чу дреку малога <pb n="97" /> дјетета из соб 
} Пију људи а жене отхукују и уздишу, а у чаши нестаје ракије.{S} Шта је поп радио сам на гробу 
ви и греде, већ је и таван дохватило; а у школи се свијетли као у по дана.{S} У један пут загрм 
још да видим шта ће село рећи.</p> <p>А у селу ко смије рећи што против владичине воље и ријечи 
<p>Бјеше то једна велика пјесмарица сва у злато увезана.</p> <p>Поп нагнуо главу, а од милина с 
ама.</p> <p>Аксентије Смиљанић позна га у мраку:</p> <p>— Побјеже! — рече он.</p> <p>— Ко?</p>  
> <p>Мићо изнесе Марин ковчег и тури га у сијено под предње сједиште.{S} Поп пољуби Мару:</p> < 
{S} Ако је ко учинио што рђаво, а он га у цркви пред цијелим народом изобличи и позове на покај 
цтом, па му је навукосмо и положисмо га у кревет.{S} Он се није разбирао.{S} Кмет викну скупљен 
че поп.</p> <p>Жене једна по једна њега у руку, па као гуске једна за другом на капију.{S} И мл 
се чинију с јелом, а Мара скочи па њега у руку.{S} Чича сав поцрвење.</p> <pb n="112" /> <p>Кад 
!</p> <p>— Па сад ћеш, ћери, у име бога у Биоград, — рече поп и силом развуче уста. — Тамо ћеш  
130" /> опет узмем чекић, чини ми се да у њему нема пет драма, а леђа ми чисто шкрипе.</p> <p>У 
ј час у другој <pb n="93" /> њиви, сада у школи, послије у цркви.{S} Имао је свуда посла, свуда 
 Не плаче, већ замишљеним очицама гледа у шта му драго.{S} Чупка ресе на кошуљи и не говори ниш 
к, наже се напријед, па зачкиљи и гледа у учитеља.</p> <p>— Што ме гледаш?</p> <p>— Ништа! — ве 
е наслоњен Павао Ђерић и као соко гледа у помрчину.</p> <p>У тај пар из школске авлије изађоше  
оно мало длачица на уснама и мрко гледа у дашчару гдје је школа.{S} Подилази му крв на очи; оне 
нешто искриви на десну страну и погледа у небо.</p> <p>— Природу! — рече он замишљено. — Да! то 
/p> <pb n="118" /> <p>Кум Нинко погледа у сунце које се помоли.</p> <p>— Осваја дан — рече, — ј 
 ваљан хришћанин и један по један газда у селу.</p> <p>Али владици збиља омилио наш поп, јер пр 
ша, и поглед јој лута по зраку.{S} Онда у један пут тресне ножицом и уздигне главу:</p> <p>— <f 
огледа кмета најприје у опанке, па онда у капу.</p> <p>— Нећу — веди, — хајде ме води!</p> <p>— 
сањала, ћери?</p> <p>— Сањала сам ко ја у некој великој вароши, па ко неке велике, велике куће; 
свањује.</p> <p>А кроз летве од чардака у суседној авлији цакли се једно око.{S} Тај је чардак  
јесечев зрак, лако се креће друга слика у дугим хаљинама; корача плоту и дуго и тихо шапућу.{S} 
је ни помињао, да и он није имао удјела у Маријином отхрањивању.{S} Видићете како!</p> <pb n="1 
дванаест коњаника, што су из нашег села у народној војсци, и они отпратише попа у варош, а ције 
.{S} Ишла је с попом и владици.{S} Била у школи.{S} Па послије је опет с дјевојчицама на игри и 
ру и плачу, а она уплашено иде из крила у крило.{S} Не плаче, већ замишљеним очицама гледа у шт 
ико, свршила је?</p> <p>— Знам! свршила у селу, а сад је дај даље у варош, у Биоград.</p> <p>По 
ана по владику!</p> <p>Двоја троја кола у највећем трку полетјеше, а Војин Арнаутовић забоде св 
доводиле опет попу.</p> <p>Она је расла у кући код оца до своје осме године.{S} Једног вечера с 
то је мало порасла и што је бљеђа дошла у лицу, те јој црне очи чисто још црње и још се силније 
отвори!{S} Ја сам наименован за учитеља у овом селу.</p> <p>Гле!...{S} Нов учитељ!...{S} Како т 
горе, гдје је глава, цакле се очи, и ма у који крај школе да станеш, увијек гледају у тебе.{S}  
те ријечи.{S} Један пут уђе нека помама у људе да разграђују туђе градине и да упуштају стоку.{ 
 длака на глави.</p> <p>Мара бјеше сама у зачељу.{S} Брзо устаде.{S} Лијевом руком покупи хаљин 
 ствар.</p> <p>Неки пут опет стоји сама у соби.{S} Нешто се страшно бори са самом собом.{S} Уда 
Како ти наредиш!</p> <p>— У ковчегу има у једном рупцу завезано шест и по дуката, чиме сте је в 
па гледа великим безазленим црним очима у попа.</p> <p>— Како сам лијепо сањала, бабо!</p> <p>— 
уде, те је задржа још једну годину дана у школи «на приват».{S} Тако она пође учити и четврти р 
тра ћемо се разговорити и с народом, па у име божје нек иде дијете у твоју кућу, и нека почне н 
едног дана и кум Нинко сједе на кола па у име бога оде у Биоград, а весео народ само једно пору 
еше, и ми угледасмо <pb n="141" /> попа у пламену.{S} Држи икону и дигао је више главе.</p> <p> 
 је стајао на раскршћу, кад угледа попа у оној помпи, помисли да је владика, па ободе коња на м 
чи један што сједи с кочијашем, па попа у руку:</p> <p>— Хајдете -— вели, — поздравио вас госпо 
облачили се и дошли цркви.{S} Љубе попа у руку и честитају.{S} А он се чисто подмладио.{S} Благ 
у народној војсци, и они отпратише попа у варош, а цијелим путем бацаше пушке и пјеваше.{S} За  
ти!</p> <p>Двојица тројица метнуше попа у кола.{S} Посједаше још њих неколико оружаних, а Павао 
ви изредише, Иконија изброја два дуката у злату и четири и по у сребру и крајцарама; веза новце 
била подчињена значаја, као што је ћата у судници.{S} Она је служила цркви и селу, дакле попу.  
 млађи свијет оде.{S} Иконија сама оста у соби с дјететом.</p> <p>— Браћо! — рече поп — ви сви  
це.</p> <p>Међу тијем мијења се што шта у селу — вријеме чини своје!{S} Наш стари учитељ остави 
пову кућу.{S} Или извади двојнице, духа у њих и њихов јасан писак тужно плива зраком.{S} Није т 
е да ја не видим да сте и вас четворица у овом божјем дому?{S} Прогнаћу вас, ако тако устјерате 
а читај сентименталне романе и љуби оца у руку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ је б 
има стоји једна женска.{S} Упрла поглед у светога Саву, онога истог, који је и у старој школи с 
жена, али поп један пут, послије службе у петак, стаде пред олтар па поче говорити, да је бог о 
чи и поноси <pb n="101" /> тобом, а све у здрављу и весељу за дуго и на много.</p> <p>— Амин да 
како ћу? — рече наш поп. — Онако је све у длаку!{S} Још сам заборавио да му кажем да сам и једн 
 се хватају за небо.{S} Шљеме бјеше све у пламену.{S} Пуцају рогови и греде, већ је и таван дох 
Арнаутовић забоде своме бијелцу оструге у трбух.</p> <p>Онда се спусти грозна киша.{S} Из грдне 
 Сељацима не рече ништа.{S} Сам се даде у неке мисли.</p> <p>Од то доба он учитеља никад више н 
> <p>— Мислим и кажем да се дијете даде у школу.</p> <p>— Какву школу?{S} Ко је још видио да же 
 и бољка умину.{S} Пред ноћ истина паде у ватру, али она не држа дуго, и он тврдо заспа.{S} Про 
ивао што је боље умио.{S} Кад поп сједе у кола пред нашом црквом, причекаше га дванаест коњаник 
p> <p>Поп је говорио врло често бесједе у цркви.{S} Силне, свете и поучљиве ријечи, да те језа  
S} Ко је још видио да женско чељаде иде у школу?</p> <p>— Е, идите у варош, господар- и газда-С 
му не приличи.</p> <p>Стјепану, што иде у раскорак, презријева жито, а он још није пожњео.</p>  
 и врати покајан попу, учитељ веле, оде у Биоград и ожени се некаквом што прави шешире.{S} Осто 
м Нинко сједе на кола па у име бога оде у Биоград, а весео народ само једно поручује: «Похитај! 
 је учитељ научио.{S} Ал’ кад га забоде у неку крчевину, а плуг пуче на двије поле, као да је о 
 Па гурај дјетету колаче и друге понуде у руке и у уста.</p> <p>А на њој слаба промјена.{S} Сам 
 је он дуго.{S} Онда обриса очи и изађе у народ.{S} Сви поустајаше.</p> <p>— Имао бих нешто да  
спа.{S} Пробуди се у саму зору, и изиђе у авлију.{S} Мара му поли да се умије, и старац, и ако  
јени наше рачуне.</p> <p>Те године дође у нашу окружну варош владика.{S} Нећу вам причати шта с 
 /> <p>И тако Мара оста код оца, а пође у школу.</p> <p>На једно по године послије тога, напрас 
 са траве роса дизати, уста поп па пође у кућу.{S} Сви умукоше, нико ни ухом да макне, поп уђе  
ки.{S} Попадија га љуби у руку кад пође у село или кад се врати кући.{S} Сва им је послуга био  
 од један пут тргне, издигне главу, уђе у собу и отвори књигу.</p> <p>Или хода по пољу.{S} Запј 
да учитељ није што болестан.{S} Кад уђе у собу, а он лежи на кревету, који је начињен од кухинс 
ави се он ни с ким, већ поводећи се уђе у собу гдје је дијете било.{S} Рече женама да изађу, а  
пак сталним кораком пријеђе улицу и уђе у цркву.</p> <p>Али његова подјела имања оста.{S} И нар 
аше међу собом и Нинко Вилотић први уђе у собу гдје је дијете било и тури му под главу дукат.{S 
умукоше, нико ни ухом да макне, поп уђе у собу.</p> <p>Дуго гледа мирну и безбрижну савјест как 
ав терет на срце и црне му мисли долазе у главу да ће изгубити друга.{S} Забринуо се силно и но 
, које је горјело пред школом.{S} Да је у тај пар Иконија провирила, би помислила да гледа свет 
 <head>II.</head> <p>Наша школа била је у једној простој дашчари.{S} У њој је била једна повели 
а радим?{S} Научи ме!</p> <p>— Пошљи је у Биоград на науке.</p> <p>— А колико то траје?</p> <p> 
 миран и вриједан човјек.{S} Цио дан је у школи, а ноћу шије поповске капе и шаље у варош.{S} Ј 
нога што је дјеци говорио.{S} Пјевао је у цркви, али гласа готово никаквог није имао.{S} Поп га 
Он води бригу о цијелом селу.{S} Час је у једној час у другој <pb n="93" /> њиви, сада у школи, 
и једно по сахата.{S} Мићо изнио ракије у бардаку, па служи винском чашом.{S} Пију људи а жене  
b n="93" /> њиви, сада у школи, послије у цркви.{S} Имао је свуда посла, свуда је и стизао, и с 
овјек морати писати писма.{S} А послије у школи се учи: земљопис, свештена историја, прва и дру 
ка пјесковница, за мал’, вели, што није у њу пљунуо.{S} Послије, каже, све код тог професора, н 
, не вриједи да премјешташ конзисторије у село!»</p> <p>Владика се добродушно и лако насмија.</ 
 онијем другијем погледа кмета најприје у опанке, па онда у капу.</p> <p>— Нећу — веди, — хајде 
се опет примакосмо, чусмо по ново пушке у нашем селу, и видјесмо како се црвени небо.</p> <p>—  
јер ако још један пут чујем да су упале у туђе добро, продаћу их одмах, ма ни сто гроша не узео 
Знам! свршила у селу, а сад је дај даље у варош, у Биоград.</p> <p>Попа штрецну, као да га неко 
да бере кудјељу.{S} Него ти њу дај даље у школу!</p> <p>— Не чу ти, оче владико, свршила је?</p 
школи, а ноћу шије поповске капе и шаље у варош.{S} Једва да је што више знао од онога што је д 
попом разговарао.{S} Звао га да га узме у конзисторију, али поп вели да не може никако оставити 
ћи и стеже шину.{S} Набавља зелене шаре у вароши, па их све масти, а испод трапа гдје хвата мож 
но крене очима око себе, па кад их упре у попа, њему је као да га полијева неким животворним ба 
авио недјељу и празнике за цркву, да се у остале дане човјек радећи моли богу, да се он за све  
но ни свануло, а већ све село зна да се у попа нашло женско дијете.{S} Весели људи и жене, изоб 
рах.{S} Плете, а књигу метнула преда се у крило; намргодила очице и чита, не престаје.{S} А на  
поравља и - већ трећег дана предигла се у постељи, па срче млијеко из ћасе.{S} Поп хода као и п 
Ударише некакви болови у крста и све се у клупче савија.{S} Сједи поп крај постеље и не одмиче  
ека дијете.</p> <p>Поп заћута и даде се у мисли.{S} И владика ћути.{S} Тако то траја неко врије 
це посукташе, а проломљен таван наже се у пламену и хоће да дохвати патос.</p> <p>— Додајте ми  
ма и, сами не знајући за што, дадоше се у некакву тамну слутњу.</p> <p>Другога дана изашао учит 
а дуго, и он тврдо заспа.{S} Пробуди се у саму зору, и изиђе у авлију.{S} Мара му поли да се ум 
вање.{S} Дубоко поп уздахну и завали се у постељу.</p> <p>Давно је пала роса, већ се и исток ру 
ше.{S} Поп пристаде уз кола и загрли се у ходу с кум-Нинком, па рече:</p> <p>— Чувај ми, дијете 
 Биоград!? — рече дијете и промијени се у лицу, а срце му залупа.</p> <p>— Устани!...{S} Сви те 
> <p>— Ево ме!</p> <p>— Знам! а камо се у цркву да пјеваш?</p> <p>— Нијесам пијан да пјевам!</p 
рудио што је боље могао.{S} Ни у што се у селу није пачао, свакоме је угађао, а попа се бојао.{ 
 црквене чарапе, тканице и рубље изнесе у порту и разда сиромашноме народу.{S} Велика је служба 
 истом ступи на авлиска врата, а дијете у соби запишта.{S} Не поздрави се он ни с ким, већ пово 
аман се поп наже да је пољуби, а дијете у сну махну руком, окрете се на другу страну и настави  
 народом, па у име божје нек иде дијете у твоју кућу, и нека почне наук!</p> <p>Али сјутра се п 
 пољуби с њиме.{S} Онда понијеше дијете у цркву, и она се напуни народа.</p> <p>Тако се дијете  
т, и како би њему било да остави дијете у Биограду, па да се сам врати?{S} Бог зна би ли он то  
у недјељи.{S} Него дајте ви мени дијете у кућу.{S} У мене је и задруга већа, а хвала богу памет 
о чељаде иде у школу?</p> <p>— Е, идите у варош, господар- и газда-Станоје, па ћете видјети.{S} 
теља.</p> <p>— Лијепо, кажем, дијете ће у школу код мене с другом дјецом научити читати и писат 
 и по у сребру и крајцарама; веза новце у мараму, па даде попу:</p> <p>— На остави; ово је Мари 
сплоатише сељака — подржава га све јаче у глупости — а сам ништа не <pb n="132" /> ради!...{S}  
 име Марија.</p> <p>Кад га опет вратише у кућу, Мићо изнесе по ново ракију.{S} Прву чашу даде к 
лабо пушаше, а владика и доктор стигоше у село.</p> <p>Кад они уђоше у собу, на нашу радост раз 
ор стигоше у село.</p> <p>Кад они уђоше у собу, на нашу радост разабра се поп.</p> <pb n="143"  
ко попушта штрањге коњима, који се пуше у свјежем јесењем јутру.{S} Кочијаш се испео на кола, п 
> <p>Рекао бих хиљаду котлова се сасуше у пламен.{S} Али он још јаче букну; сукну далеко иза зв 
ко имање, а бог зна чија ће она бити, и у чије ће руке доћи!{S} Тек велим толико да јој одредит 
 како се све крије од госпође за дрва и у шупу, па плаче сама и како, каже, хоће да умре.{S} Не 
>А друмом за наше село иду једна кола и у њима један господин човјек.{S} Чудан мало на поглед.{ 
онио скоро из вароши шарен нов ковчег и у њега трпа Иконија силне чарапе, кошуље и убрусе.</p>  
 у светога Саву, онога истог, који је и у старој школи стајао.</p> <p>Познао сам је.</p> <p>У м 
 дјетету колаче и друге понуде у руке и у уста.</p> <p>А на њој слаба промјена.{S} Само што је  
твог, моја глава цареву плаћа.</p> <p>И у час као неким чудом сви неодољиво зажељеше ухватити у 
ије још ни ријечи проговорио.{S} Кад би у недјељу, а поп га чека да држи пијевницу.{S} Јес’, ал 
рофесора, нудили му да наспе чорбу себи у тањир, али он, вели, казао: «нека, хвала, могу ја и и 
о ништа вечерао, а ту ноћ узе Мару себи у постељу.{S} Иконија се не може од ње да растане, и ка 
мно и по старински.{S} Попадија га љуби у руку кад пође у село или кад се врати кући.{S} Сва им 
хвати убјема рукама за главу па је љуби у чело, а нама иду сузе.{S} Поздравља се она с нама — к 
 неке сипљиве кобиле.{S} Па шта ћете ви у овом храму кад тако радите?{S} Шта сам ја згријешио Б 
 пут, не рече му ништа.{S} Само се зави у струку и оде даље.</p> <p>Други пут Павао Ђерић води  
ад угледа попа.{S} И кочијаш се исправи у колима и скиде капу.</p> <p>Поп га отпоздрави:</p> <p 
 да заковрне.{S} Ударише некакви болови у крста и све се у клупче савија.{S} Сједи поп крај пос 
у он још љуће одадре дешњака.{S} Волови у један пут потрчаше.{S} Павао се дохвати за <pb n="131 
а викнух дијете да хвата.</p> <p>— Ходи у кућу! — рече поп. — Мара још спава, а Иконија нам мож 
ЕБ</p> <p>ШТАМПАНО У СРПСКОЈ ШТАМПАРИЈИ У ЗАГРЕБУ</p> <p>1898.</p> </div> <!-- предговор --> <d 
 да знате, да је наш поп био најстарији у цијелом округу, те да му је по томе спадала нека особ 
 Маркову.</p> <p>Поп разбуди Мића, који у скок оде баба-Иконијиној кући, а сам се опет врати по 
о је то зло ударило, да је горе него ли у Турској?{S} Синоћ ме — вели — зову да читам молитву А 
?</p> <p>Међу сељацима наста жагор, али у брзо изађе Нинко Вилотић:</p> <p>— Ако сам ти прав, о 
ћ се више не кају сељаци што су је дали у школу, а поп кад је погледа уздиже очи к небу, и кад  
су имали, као што рекох нијесу рачунали у своје, већ у народно.{S} Народ га је засијавао, жњео, 
на столицу до кревета, а ми се искупили у наоколо.</p> <p>Слабим гласом поче поп:</p> <p>— Оче  
, и кад се вратисмо, умијешасмо се и ми у народ.{S} Већ се хвата мрак.{S} У даљини опазисмо нек 
к он се трудио што је боље могао.{S} Ни у што се у селу није пачао, свакоме је угађао, а попа с 
јих <pb n="139" /> људи, не би можда ни у потјеру ишли.{S} Али старији бацају пушке, сједају на 
чито га је то црнило, што га поп ама ни у уста не узима.</p> <p>Нико се није с њим дружио, осим 
</p> <p>— Ја велим да је опет дате мени у кућу,</p> <p>— рече Глувић.</p> <p>— Јок! — каже кум  
љака Луку; ухватио нечије свиње па гони у обор.</p> <p>— Куда ћеш то, Луко?</p> <pb n="92" /> < 
свјеж ваздух!</p> <p>Иконија јој завири у очи па онда погледа на страну, куда Марине очи бјеху  
 па је даде Мари да чита.{S} Она отвори у сриједи.{S} Намргоди њене очице, па поче гласно и мон 
 <p>Кад стигосмо пред школу, а она гори у велике.{S} Црква, хвала богу, још здрава, читава, сам 
 отвори мало руку, кад јој Иконија тури у њу воштаницу.</p> <p>Кад ашов извиси гомилу земље виш 
ин човјек извади готову цигару, па тури у уста и наокришке, а све гледајући кмета, приђе столу; 
ју у тебе.{S} Озбиљне, црне, продиру ти у душу, и као да те нешто питају.{S} Ја знам кад се дес 
мио, који је своје рођено морао послати у туђину, или који је сам у својој младости морамо оста 
им благословом!</p> <p>Иконија се врати у собу.</p> <p>— Још нешто! — рече поп. — Смртан је чов 
ичма!</p> <p>Он оде, а владика се врати у собу.</p> <p>— Оче — рече владика, — желиш ли штогод? 
 туђом, и зар ће се ово дијете потуцати У мојој кући?</p> <p>Учитељ се уједе за језик.</p> <p>— 
 <p>— Овога чику, ћери, не мораш љубити у руку.{S} То је мој кухар!</p> <p>— Нека, оче владико, 
орају радити, да је богомрско не радити у петак, јер је то само турски светац, и да ће он свако 
ослу.{S} Шта ће</p> <p>— вели — научити у мојој кући, гдје нема ни преслице, а камо ли разбоја? 
то је сеоско »наше«.{S} Могао је он ући у коју хоћеш кућу, узети што је хтио — нико му неће ни  
тише за мишке, али се он отрже и ускочи у нутра.</p> <p>У тај пар цио један крај шљемена паде п 
руци и гига ногама.{S} Онда скочи, трчи у кухину и тјера Иконију да јој прича које шта.{S} Посл 
 <p>— Е, то су црквене свиње!{S} Тјерај у обор, па им подај кукуруза.{S} А кмета поздрави нек’  
 памет.</p> <p>Кад је какав тежи случај у судници, одмах трчи по попа, и он то од часа намири,  
 јутрење сунце, те се цакли као полелеј у варошкој цркви.{S} На букви кликће дјетлић, а са орах 
па мотиком, али за то је он ипак увијек у послу.{S} Он води бригу о цијелом селу.{S} Час је у ј 
утњу.</p> <p>Другога дана изашао учитељ у механу.{S} Сједне сам,- намргоди се па ћути.{S} Поруч 
/p> <p>— Мислим, оче владико, да је дам у кумову кућу, да се дијете учи раду.</p> <p>— Штета би 
. <pb n="124" /> Цијеле године ишла сам у школу, а сад ме ни о распусту неће да пусте кући.{S}  
морао послати у туђину, или који је сам у својој младости морамо оставити свој завичај.{S} А ко 
тају.{S} Ја знам кад се деси да сам сам у школи, спопадне ме некакав страх и не смијем да се об 
При свршетку добијем заповијест да идем у Б. Морао сам проћи кроз <pb n="146" /> моје село.{S}  
цама.{S} Ја сам био с Радојем Николићем у лову, и кад се вратисмо, умијешасмо се и ми у народ.{ 
 тога и владици, и он <pb n="125" /> им у тврдо обећао.{S} Сиромах покојни учитељ, чисто нам је 
</p> <p>— Осваја дан — рече, — ја велим у име бога и с твојим благословом, куме, да се крећемо. 
е попу »не труцка зорли«.</p> <p>Једном у сумрак угледа он новога пољака Луку; ухватио нечије с 
 <p>Тада Станоје Исаковић лупи сјекиром у врата.{S} Она одлетјеше, и ми угледасмо <pb n="141" / 
гледа мргодан и зловољан.</p> <p>Иде он у наше село и ено га гдје уђе.{S} Хајд’, хајд’, па прав 
>— Пођи с богом, Маро!{S} Нека ти је он у помоћи!</p> <p>Онда сви редом почеше љубити дијете и  
 поп — учио у мога оца, који је поповао у стара времена, па кад га убише Турци, ја остах сироче 
е сам владика!</p> <p>Кад је поп стигао у варош, прича Јанко Радуловић, код кога ми купујемо со 
>Поп, који је до то доба ван себе лежао у колима, скочи на поље као момак од двадесет година.{S 
 вјерујте, људи, у нашем селу нема, као у другима, ама ни једне главе која светкује петак.</p>  
рашчиће, и кад што проговори, то је као у некаквом заносу.</p> <pb n="116" /> <p>— Да бог да да 
ан дохватило; а у школи се свијетли као у по дана.{S} У један пут загрмје попов глас:</p> <p>—  
в на очи; оне су влажне и лице гори као у грозници.</p> <p>А кад мрак притисне земљу, неко се ш 
о Мићо црквењак, који се такође рачунао у нешто што припада цркви и селу, дакле попу.</p> <p>По 
да је најприје с писмом владичиним ишао у једну школу, и предао га школском старјешини.{S} Овај 
ач из војске, и рече да је Павао отишао у Биоград и ступио у војску.{S} Кад јуче идосмо у варош 
ги народ.{S} Веле, кад је наш поп дошао у варош, да су лупала звона и пуцале прангије, јер коња 
 га гдје уђе.{S} Хајд’, хајд’, па право у народ.{S} Уставише се кола.{S} Гледамо ми ко ће то би 
стељи.</p> <p>— Прије свега, браћо, ево у овом су ковчегу овдје народни новци, а кључ је на трп 
Поп се пробуди, па уплашен потрча, прво у Марину собу:</p> <p>— Устај, сине, некаква буна!</p>  
.{S} Причао је много чуда, што је видео у Биограду, да му једва вјеровасмо.{S} За Мару вели да  
врата па гледа.{S} Поп је већ давно био у градини, и сваки час се враћа, да види је ли Мара уст 
е пуно свијета, а наш поп, веле, сједио у зачељу.{S} Ко ће с нама!{S} Послије ручка, веле, рази 
а шта не запита, нити је с њиме долазио у додир.{S} И учитељ чим види попа, а он погне главу, н 
с мјеста, а Павао се наљутио, поцрвенио у лицу као паприка, виче на волове и дере ајдамаком куд 
е да је Павао отишао у Биоград и ступио у војску.{S} Кад јуче идосмо у варош по требовање, а на 
ричао ти је владика да ме је премјестио у један пансионат, гдје се говори само француски. <pb n 
о?</p> <p>— Ја сам се — вели поп — учио у мога оца, који је поповао у стара времена, па кад га  
 и ту је Мару предао.{S} Причао је како у тој кући има много које шта, да ни десето не знаш чем 
е плачући дијете, које се и само купало у сузама.</p> <p>— А шта балите ви, жене, и цвијелите д 
прође изгледа да је мало час било, само у будућности види вјечност срце које чека.{S} Кад је по 
д и ступио у војску.{S} Кад јуче идосмо у варош по требовање, а наш комисар донесе новине, па н 
/p> <p>БЕОГРАД - ЗАГРЕБ</p> <p>ШТАМПАНО У СРПСКОЈ ШТАМПАРИЈИ У ЗАГРЕБУ</p> <p>1898.</p> </div>  
<p>— А да, весела друго, гладно и жедно у туђем свијету! — Па гурај дјетету колаче и друге пону 
о вечерње оборено све, везано и сложено у крстине.</p> <p>Поп је све што је имао свога звао »цр 
зброја два дуката у злату и четири и по у сребру и крајцарама; веза новце у мараму, па даде поп 
{S} Дубок јој је дах, а чудно јој нешто у грудима. .</p> <p>— А што си ми се замислила, голубиц 
ка, да идете на ручак.</p> <p>Сједе поп у кола, па још и Мару узе са собом.{S} Гигају се, брате 
чеше равномјерно дизати, исправи се поп у постељи.{S} Собу је освјетљивало кандило, које је гор 
 о цијелом селу.{S} Час је у једној час у другој <pb n="93" /> њиви, сада у школи, послије у цр 
ути.{S} Поручи што год да једе, па опет у школу.{S} Дјеце није било, <pb n="128" /> јер је већ  
Ударе јој сузе па плаче, плаче, па опет у један пут утре очи, дохвати књигу, тресне о сто, отво 
> <p>— Ништа! — рече, а поглед јој упрт у даљину. .— Како је све дивно, пуно живота, како је св 
а их спусти низ кревет.{S} Тури кажипут у књигу, па је метну у крило.{S} Поклони се мало пут по 
 што рекох нијесу рачунали у своје, већ у народно.{S} Народ га је засијавао, жњео, косио, пласт 
 хтио прљати тањира. — Знали смо ми већ у напријед да нас он неће осрамотити!</p> <p>Поп га је  
е се једним правцем.</p> <p>Дођосмо већ у прво село.</p> <p>Преметнусмо школу, јер се наш учите 
имати!</p> <pb n="147" /> <p>Уђосмо већ у село.{S} Успомене навалише и притискоше ми груди.</p> 
а сједи поп, кум Нинко и Станоје Глувић у поповој авлији.{S} Онда поче поп:</p> <p>— Чујеш, кум 
на клупицу у авлији, турио сиједу главу у руке, па се не миче.{S} Онда му у један пут сину нешт 
ји крај школе да станеш, увијек гледају у тебе.{S} Озбиљне, црне, продиру ти у душу, и као да т 
ио.</p> <p>Мара одмах потрча па владику у руку, а он њу у чело.</p> <p>— Твоја? — пита владика. 
уо главу, а од милина све му сузе капљу у тањир.</p> <p>Послије је владика питао шта је учила,  
главу у руке, па се не миче.{S} Онда му у један пут сину нешто кроз главу.{S} Скочи с клупице и 
ом по прашини и гледају на другу страну у плот.</p> <p>Наста тишина.</p> <p>Поп метну обје руке 
S} Рече јој да се прекрсти, па је метну у кола горе.{S} Онда се и сам прекрсти, па се посади по 
т.{S} Тури кажипут у књигу, па је метну у крило.{S} Поклони се мало пут попа, па оста сједећи н 
одмах потрча па владику у руку, а он њу у чело.</p> <p>— Твоја? — пита владика. .</p> <p>— Божј 
</p> <pb n="103" /> <p>Лијепо пазе Мару у Глувићевој кући.{S} Напредује дијете да ти је милина  
је такав договор да кум Нинко вози Мару у Биоград и понесе владичино писмо куд треба.{S} Поп не 
 цијела кућа.{S} Врата од ње гледала су у школску авлију, а с лијеве стране била су још једна м 
да пише писма њиховим својтама, који су у војсци.{S} И попа она одмјењује ондје гдје треба писа 
окрете оцу, и престрављено викну: «Нећу у Биоград! нећу!« Али слаб јој бјеше гласић.{S} Не чу т 
ли, тијем су више рачунали сеоску дјецу у своју.{S} Ко није имао чарапа, требао је само недјељо 
 први дан Духова.{S} Сио поп на клупицу у авлији, турио сиједу главу у руке, па се не миче.{S}  
, кад се врати из села, застаде он пошу у несвијести, а Иконија се сва ознојила купећи крпама к 
летјеше као стријела.{S} И ја се стрпах у једна кола.{S} Изађосмо из села, стизасмо људе, стиза 
убише Турци, ја остах сироче и побјегох у ово село, гдје ме послије власт запопи.</p> <p>— А он 
раси.{S} Сједне на креветац, држи колач у руци и гига ногама.{S} Онда скочи, трчи у кухину и тј 
рече она.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Гледаш у дуд?</p> <p>Мара се слабо насмјехну:</p> <p>— У дуд и 
анчила.{S} Волиш ти бијелу каву!</p> <p>У то дође и поп из градине.{S} Његово светитељско лице  
ли се он отрже и ускочи у нутра.</p> <p>У тај пар цио један крај шљемена паде покрај прозора и  
ли стајао.</p> <p>Познао сам је.</p> <p>У мају 1879.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
а узнак, а сељаци га прихватише.</p> <p>У тај пар Павао излети из авлије с колима и с коњима!</ 
рани, док не узмогне само јести.</p> <p>У тај пар отворише се врата од куће и Иконија сва умаза 
...{S} Није она крива... ја сам.</p> <p>У тај пар чу се на пољу врисак и врата се нагло отвориш 
рић и као соко гледа у помрчину.</p> <p>У тај пар из школске авлије изађоше једна кола, па гото 
је прими.</p> <p>Шта да се ради?</p> <p>У један пут попадија се дохвати за појас, па врисну и с 
прагу се показа Мара, блиједа као смрт, убијена кишом и временом, сва мокра, а расплетене јој к 
о да вам приповиједам како смо били као убијени и како је кум Нинко сав поцрвенио, кад послије  
b n="91" /> <p>- А моба?</p> <p>— Треба убити брава и набавити аков ракије, а знаш како сам стр 
и је поповао у стара времена, па кад га убише Турци, ја остах сироче и побјегох у ово село, гдј 
ко скочи на земљу.</p> <p>Поп је ухвати убјема рукама за главу па је љуби у чело, а нама иду су 
емљу.{S} Проклећу и вас и све инаџије и убојице оним путиром ондје, па онда живи ако можеш.{S}  
на дана, а већ је имала чарапа, кошуља, убруса и других ствари пун ковчег.</p> <p>Кад јој се на 
ега трпа Иконија силне чарапе, кошуље и убрусе.</p> <p>Жене посједају на клупу под орах, милују 
 то једна велика пјесмарица сва у злато увезана.</p> <p>Поп нагнуо главу, а од милина све му су 
леда светитељске слике.{S} Наднијело се увело старчево лице на пун живота лик дјететов, а с биј 
а и некаква неспокојна радост ожарила и увело попово лице.{S} Ударише врућине.{S} Иконија већ к 
агослови ме, бабо! — па наслони усне на увелу попову руку.</p> <p>Жене покрише очи, људи чепрка 
 очи, и ма у који крај школе да станеш, увијек гледају у тебе.{S} Озбиљне, црне, продиру ти у д 
е служила сваки дан, а недјељом је била увијек дупком пуна.{S} Прије, још давно, и кад је какав 
 пола <pb n="126" /> затворене, жмире и увијек гледају на страну.{S} Има му двадесет и двије до 
ања, на која је учитељ улазио.{S} У њој увијек удара на прашину и људски зној.{S} Прозори су би 
да закопа мотиком, али за то је он ипак увијек у послу.{S} Он води бригу о цијелом селу.{S} Час 
не може човјек ни знати како му је, јер увијек изгледа мргодан и зловољан.</p> <p>Иде он у наше 
стеже шамаром и састави га са земљом, а увријеђени народ гракну: удри, посветила ти се!{S} Све  
 у што се у селу није пачао, свакоме је угађао, а попа се бојао.{S} Управо се ни жив није чуо.{ 
 четврт сахата, а кад се диже и окрете, угледа пуну цркву народа.</p> <p>Кад се Нинко послије н 
«... -</p> <p>Бинко цикну као гуја, кад угледа попа:</p> <p>— Спасавајте кума, ако ћемо сви изг 
коњаник, што је стајао на раскршћу, кад угледа попа у оној помпи, помисли да је владика, па обо 
уме, и благослови! — рече кум Нинко кад угледа попа.{S} И кочијаш се исправи у колима и скиде к 
е труцка зорли«.</p> <p>Једном у сумрак угледа он новога пољака Луку; ухватио нечије свиње па г 
 <p>Мало послије разиђе се дим, и ми га угледасмо како поскочи преко греде, која се пушаше на п 
јекиром у врата.{S} Она одлетјеше, и ми угледасмо <pb n="141" /> попа у пламену.{S} Држи икону  
 Баш звоњаше на вечерњу.{S} Кроз прозор угледах ђачиће; устали на ноге, па читају молитву.{S} П 
п ван себе од радости.{S} Иконија да се угуши од суза, па не пушта дијете из руку.{S} Жена пуна 
 која је учитељ улазио.{S} У њој увијек удара на прашину и људски зној.{S} Прозори су били харт 
ешто се страшно бори са самом собом.{S} Ударе јој сузе па плаче, плаче, па опет у један пут утр 
онисмо, а као да нас пушка по сред срца удари.{S} Она корачи један пут, па паде на кољена.{S} С 
аплаци и коњске плоче.</p> <p>Ал’ да се удари путем на Јаругу, морали смо се вратити до близу с 
> <p>Попа штрецну, као да га неко ножем удари.</p> <p>— Зар да се одвојим од својега дјетета? — 
о, јесте ли ви хришћани? како је то зло ударило, да је горе него ли у Турској?{S} Синоћ ме — ве 
о ради, али гдје ја прост човјек смијем ударити на науку!{S} Немој, оче владико, држати више пр 
маже и једну ноћ лијепо да заковрне.{S} Ударише некакви болови у крста и све се у клупче савија 
 радост ожарила и увело попово лице.{S} Ударише врућине.{S} Иконија већ кречи попову кућу и спр 
земљи.</p> <p>Поп се уздрхта, а сузе му ударише.{S} Он мрдну једним прстом.{S} Ми је прихватисм 
 тако педесет и пет година, почне нешто удити, свако јутро повраћа, а послије неколико мјесеци  
 ја овдје ни помињао, да и он није имао удјела у Маријином отхрањивању.{S} Видићете како!</p> < 
а са земљом, а увријеђени народ гракну: удри, посветила ти се!{S} Све иде добро и сви се добру  
а се од један пут тргне, издигне главу, уђе у собу и отвори књигу.</p> <p>Или хода по пољу.{S}  
, а сам свети отац намјешта је.{S} Онда уђе један стар човјек и унесе чинију с јелом, а Мара ск 
иди да учитељ није што болестан.{S} Кад уђе у собу, а он лежи на кревету, који је начињен од ку 
/p> <p>Иде он у наше село и ено га гдје уђе.{S} Хајд’, хајд’, па право у народ.{S} Уставише се  
оздрави се он ни с ким, већ поводећи се уђе у собу гдје је дијете било.{S} Рече женама да изађу 
о, ипак сталним кораком пријеђе улицу и уђе у цркву.</p> <p>Али његова подјела имања оста.{S} И 
апуташе међу собом и Нинко Вилотић први уђе у собу гдје је дијете било и тури му под главу дука 
Сви умукоше, нико ни ухом да макне, поп уђе у собу.</p> <p>Дуго гледа мирну и безбрижну савјест 
не послушају свете ријечи.{S} Један пут уђе нека помама у људе да разграђују туђе градине и да  
икад среће имати!</p> <pb n="147" /> <p>Уђосмо већ у село.{S} Успомене навалише и притискоше ми 
и доктор стигоше у село.</p> <p>Кад они уђоше у собу, на нашу радост разабра се поп.</p> <pb n= 
а испод ње.{S} У тај пар цијела школа с ужасном праском груну о земљу, и све се начини као вели 
еца, а поп, у договору са селом, дозида уз кућу још једну собу, и узе дијете с Иконијом себи.{S 
ни!</p> <p>Коњи пођоше.{S} Поп пристаде уз кола и загрли се у ходу с кум-Нинком, па рече:</p> < 
, ово парче земље, гдје је кућа, и њиву уз њу, забран са шарамповом и ливаду с виром.{S} То нек 
ове с празним колима.{S} Стока се нешто узарумила, па неће с мјеста, а Павао се наљутио, поцрве 
овим пазио; преметнусмо механу; питасмо узбуњене сељаке: не видје ли ко шта? — нико нам ништа н 
ла, сине, од кад си устала?</p> <p>Мара узви обрвице.{S} Уморно крене очима око себе, па кад их 
јете протрља очи и отвори их.{S} Дубоко уздахну, па гледа великим безазленим црним очима у попа 
страну и настави спавање.{S} Дубоко поп уздахну и завали се у постељу.</p> <p>Давно је пала рос 
ше, Илија, лакше, још лакше!{S} Затегни узде.</p> <p>Ходом прођосмо поред нове, велике, зидане  
у.{S} Онда у један пут тресне ножицом и уздигне главу:</p> <p>— <foreign xml:lang="LA">Luscinia 
у је дали у школу, а поп кад је погледа уздиже очи к небу, и кад год је ко хвали, а њему иду су 
м чашом.{S} Пију људи а жене отхукују и уздишу, а у чаши нестаје ракије.{S} Шта је поп радио са 
ој коса расу се по земљи.</p> <p>Поп се уздрхта, а сузе му ударише.{S} Он мрдну једним прстом.{ 
 обрташе га јадника и овамо и онамо.{S} Узе га бости чиодом по ногама и све до појаса, а све пи 
остави; ово је Маријино!</p> <p>Онда је узе на руку и понесе је попу, да је пољуби, па с Глувић 
селом, дозида уз кућу још једну собу, и узе дијете с Иконијом себи.{S} Њима двјема једну собу,  
p>Поп метну обје руке на Марину главу и узе шапутати.</p> <p>А кад он диже и исправи главу, Нин 
дјетета из собе.{S} Он клече на траву и узе се молити богу.</p> <p>Још није поштено ни свануло, 
ју.{S} Прву чашу даде куму Нинку.{S} Он узе чашу, скиде капу и устаде, а сељаци и нехотице сви  
је ни он готово ништа вечерао, а ту ноћ узе Мару себи у постељу.{S} Иконија се не може од ње да 
</p> <p>Сједе поп у кола, па још и Мару узе са собом.{S} Гигају се, брате, она кола, рекао би ч 
присташе, и кум-Нинкова домаћица весела узела дијете за руку, а тек учитељ као из мртвих:</p> < 
.{S} Његово светитељско лице бјеше опет узело земаљски облик, јер га радост бјеше обасјала: уст 
о, продаћу их одмах, ма ни сто гроша не узео!{S} Неће бити моја штета.</p> <p>Не зна нико, па н 
.{S} Могао је он ући у коју хоћеш кућу, узети што је хтио — нико му неће ни ријечи рећи.{S} Он  
 то црнило, што га поп ама ни у уста не узима.</p> <p>Нико се није с њим дружио, осим једног Је 
његова ријеч на јалово прође, или да он узима власт која му не приличи.</p> <p>Стјепану, што ид 
а чујно настави:</p> <p>— Ни ви, браћо, узимати попа, који није учеван.{S} Школу одмах зидајте  
ка с попом разговарао.{S} Звао га да га узме у конзисторију, али поп вели да не може никако ост 
.{S} Па кад послије <pb n="130" /> опет узмем чекић, чини ми се да у њему нема пет драма, а леђ 
аклела да га чувам и пазим.</p> <p>— Да узмемо Иконију — викнуше сељаци.</p> <p>— Добро! — рече 
оја воља, попо; и твој благослов, да му узмемо добру жену дадиљу, или да га дамо каквој бабињар 
, сине, врло лијепо! — рече владика.{S} Узми ту књигу па читај код куће!</p> <p>— На поклон? —  
 а знаш како сам страдао.</p> <p>— А ти узми које црквено марвинче, а зар ће бити и што ракије, 
 каквој бабињари да га прихрани, док не узмогне само јести.</p> <p>У тај пар отворише се врата  
!</p> <p>Поп се занесе, и а да падне на узнак, а сељаци га прихватише.</p> <p>У тај пар Павао и 
потуцати У мојој кући?</p> <p>Учитељ се уједе за језик.</p> <p>— Молим, молим, господар-Нинко и 
ла су још једна мања, на која је учитељ улазио.{S} У њој увијек удара на прашину и људски зној. 
влије.</p> <p>— Остани! — вели слика са улице.</p> <pb n="137" /> <p>— Одмах си се расрдио!</p> 
ђоше једна кола, па готово трком пођоше улицом.</p> <p>Павао опали из пиштоља, и запаљена се су 
о ислабио, ипак сталним кораком пријеђе улицу и уђе у цркву.</p> <p>Али његова подјела имања ос 
мртве.{S} Још је дисао.{S} Намазасмо му уљем изгорјело мјесто на леђима, поквасисмо кошуљу оцто 
отворише се врата од куће и Иконија сва умазана од суза, изнесе дијете на рукама.</p> <p>— Ја — 
на шта каже?» а Нинко намјешта што боље умије.{S} Каже да је весела као птица, и да је људи, ко 
и изиђе у авлију.{S} Мара му поли да се умије, и старац, и ако ислабио, ипак сталним кораком пр 
/p> <p>— Зар ти умијеш читати?</p> <p>— Умијем.</p> <p>Владика донесе једну књигу, па је даде М 
Прочитала сам оно доље.</p> <p>— Зар ти умијеш читати?</p> <p>— Умијем.</p> <p>Владика донесе ј 
ем Николићем у лову, и кад се вратисмо, умијешасмо се и ми у народ.{S} Већ се хвата мрак.{S} У  
ли кад поп скиде бригу с врата, и бољка умину.{S} Пред ноћ истина паде у ватру, али она не држа 
јеље шио капу, и дотјеривао што је боље умио.{S} Кад поп сједе у кола пред нашом црквом, причек 
не видје ли ко шта? — нико нам ништа не умједе казати.</p> <p>— Отишли су преко јаруге! — викну 
ћ опет вели кмету:.</p> <p>— Дела брже! уморан сам.{S} Отвори школу и пошљи ми фамилијаза.</p>  
сму.{S} Пси подвију реп, па завијају, а уморан сељак прене иза сна, прекрсти се: »о твоју главу 
 си ти, море, стао ту?</p> <p>— Што сам уморан, — рече ковач.</p> <p>— Знам; а што си стао на п 
ола, па тромо, и као да је бог зна како уморан, приђе столу, гдје је и поп сједио.{S} Не назва  
овао.{S} Никад није престајао, никад се уморио.{S} Богу се молио: »Боже, опрости ми гријехе и о 
си устала?</p> <p>Мара узви обрвице.{S} Уморно крене очима око себе, па кад их упре у попа, њем 
га малакше; легну њени таласи по срцу и уморну површину дотиче само још писмо од милога, као ла 
пу, па плаче сама и како, каже, хоће да умре.{S} Не треба ни око тога да се задржавам како је п 
му је час смртни.{S} Наш је гријех, ако умре поред нас живијех некрштена душа.{S} Ја желим да к 
ено!</p> <p>— Е, сад ми је — вели лакше умријети.{S} Спаде ми неки терет са срца.</p> <pb n="10 
дизати, уста поп па пође у кућу.{S} Сви умукоше, нико ни ухом да макне, поп уђе у собу.</p> <p> 
шта је.{S} Онда уђе један стар човјек и унесе чинију с јелом, а Мара скочи па њега у руку.{S} Ч 
 трпези, под плаштаницом — зна Мићо!{S} Унутра има хиљаду и сто и један дукат.</p> <p>Они се зг 
ама на игри или на раду.{S} Све се боље уобљавају обрашчићи, и све црвенији долазе, док већ не  
виње; јер ако још један пут чујем да су упале у туђе добро, продаћу их одмах, ма ни сто гроша н 
инка да пази на ово и на оно и да добро упамти све, па да му послије прича кад се врати.{S} Так 
 поиздалека окренув се учитељу викну: — Упамтиде ти, учитељу, коме си казао да је марва!</p> <p 
м шајкачу на очи, зажмурим и одважно га упитам:</p> <p>— Шта је, бога ти... — хтједох рећи: с М 
еде се робље!</p> <p>Поп се пробуди, па уплашен потрча, прво у Марину собу:</p> <p>— Устај, син 
пу под орах, милују Мару и плачу, а она уплашено иде из крила у крило.{S} Не плаче, већ замишље 
адију.{S} То јест: поп је служио цркву, управљао селом и живио с попадијом.</p> <p>Поп је био с 
огледа на страну, куда Марине очи бјеху управљене:</p> <p>— Дуд? рече она.</p> <p>— Шта?</p> <p 
 спавао.{S} Главна соба, <pb n="102" /> управо школа, била је ниска, као и цијела кућа.{S} Врат 
 свакоме је угађао, а попа се бојао.{S} Управо се ни жив није чуо.{S} Ми смо били њиме задовољн 
 Уморно крене очима око себе, па кад их упре у попа, њему је као да га полијева неким животворн 
ву.{S} Пред њима стоји једна женска.{S} Упрла поглед у светога Саву, онога истог, који је и у с 
зимајући се за њега, пишући и говорећи, упропастио сам своју каријеру и спао на то да будем учи 
у:</p> <p>— Ништа! — рече, а поглед јој упрт у даљину. .— Како је све дивно, пуно живота, како  
 у људе да разграђују туђе градине и да упуштају стоку.{S} Пуца врљика, а разбијених глава као  
причати шта се ту спрема, ни ону трку и урнебес од попова.{S} Доста да знате, да је наш поп био 
 стизасмо и стизаху нас кола, и цио тај урнебес креташе се једним правцем.</p> <p>Дођосмо већ у 
а дохватише за мишке, али се он отрже и ускочи у нутра.</p> <p>У тај пар цио један крај шљемена 
него под самим ноздрвама.{S} Доња му је усна мало висила, а горња је мало издигнута, те се виде 
ину, истеже прстима оно мало длачица на уснама и мрко гледа у дашчару гдје је школа.{S} Подилаз 
 <p>— Благослови ме, бабо! — па наслони усне на увелу попову руку.</p> <p>Жене покрише очи, људ 
<pb n="147" /> <p>Уђосмо већ у село.{S} Успомене навалише и притискоше ми груди.</p> <p>— Лакше 
ста поче пушити а са траве роса дизати, уста поп па пође у кућу.{S} Сви умукоше, нико ни ухом д 
ки облик, јер га радост бјеше обасјала: уста су му непрестано развучена, а на бијелим трепавица 
је од леда.{S} Псује Јеротије што му на уста дође и кад се он даде да га учи које ко, ко није н 
у, Мара је цар села.{S} Свакоме су пуна уста.{S} Нада да ће нам она бити кад тад учитељ, заноси 
апуташе.{S} Послије јој потури руку под уста.{S} Она је дохвати објеручке и обли сузама.{S} Осм 
а у Биоград, — рече поп и силом развуче уста. — Тамо ћеш свега видјети.</p> <p>— Биоград!? — ре 
.{S} Однијесмо попа његовој кући.{S} Из уста и носа лоптила му је крв, а ноге висише као мртве. 
тељ се насмија, ал’ само лијевим крајем уста, и лијево око са свијем му се затвори, а онијем др 
тељ се насмија.{S} Онако: једним крајем уста и једним оком.{S} Погледа ковача још један пут, не 
јетету колаче и друге понуде у руке и у уста.</p> <p>А на њој слаба промјена.{S} Само што је ма 
то га је то црнило, што га поп ама ни у уста не узима.</p> <p>Нико се није с њим дружио, осим ј 
 човјек извади готову цигару, па тури у уста и наокришке, а све гледајући кмета, приђе столу; з 
S} А кад је на само често му се развуку уста, гледа на ону страну, гдје мисли да му је жена и д 
 опали из пиштоља, и запаљена се сукија устави под школском стрехом, а у врапчијем гнијезду.</p 
 и нејак с њиме?</p> <p>Опет сви ћуте и уставили дах.</p> <p>— Птицама небеским дао је бог друг 
.{S} Хајд’, хајд’, па право у народ.{S} Уставише се кола.{S} Гледамо ми ко ће то бити.</p> <p>Г 
 Поп гологлав потрча пред кола, која се уставише, раширио руке и рида, а вјетрић му се игра биј 
ад чу гдје пред његову кућу сташе кола, устаде и изађе на поље.</p> <p>Пред кућом, кум Нинко по 
уму Нинку.{S} Он узе чашу, скиде капу и устаде, а сељаци и нехотице сви поустајаше и поскидаше  
p> <p>Мара бјеше сама у зачељу.{S} Брзо устаде.{S} Лијевом руком покупи хаљину, десном смаче ше 
ен потрча, прво у Марину собу:</p> <p>— Устај, сине, некаква буна!</p> <p>Али из Мариног кревет 
руга.{S} Забринуо се силно и ноћу често устаје.{S} Иде сам по дворишту а све прислушкује код ка 
 сваки час се враћа, да види је ли Мара устала.{S} Пред зору је била лака киша.{S} Земља бјеше  
/p> <p>— Шта си радила, сине, од кад си устала?</p> <p>Мара узви обрвице.{S} Уморно крене очима 
аљине, па како иде!...</p> <p>Сутра дан устала она, стала на врата па гледа.{S} Поп је већ давн 
вечерњу.{S} Кроз прозор угледах ђачиће; устали на ноге, па читају молитву.{S} Пред њима стоји ј 
 ћемо?{S} Попу не смијеш ни поменути да устане око владике, не би ли је он како истргнуо од туд 
тету руку на чело:</p> <p>— Маро, сине, устани!</p> <p>Дијете протрља очи и отвори их.{S} Дубок 
и се у лицу, а срце му залупа.</p> <p>— Устани!...{S} Сви те чекамо... — рече поп па побјеже из 
</p> <p>Поћута поп и одмори се, па онда устежући се настави:</p> <p>— А моје дијете... остављам 
 божјем дому?{S} Прогнаћу вас, ако тако устјерате, старости ми, одавде и намјестићу Мића црквењ 
p>— Нијесам пијан да пјевам!</p> <p>Поп устукну један корак, наже се напријед, па зачкиљи и гле 
 да му пребије голијени, који се од вас усуди ступити ногом на ову свету земљу.{S} Проклећу и в 
pb n="99" /> <p>Сви ћуте.{S} Нико се не усуђује ни да сједне.{S} И поп стоји, а бијела му брада 
крећемо.</p> <p>Иконија с црвеним очима утаче се:</p> <p>— Спава још дијете!</p> <p>То бјеше пр 
 добро и радост од ње да дочекаш; да те утјеши и подвори под твоју старост, да се дичиш и понос 
зе па плаче, плаче, па опет у један пут утре очи, дохвати књигу, тресне о сто, отвори, па навал 
ве што је сеоско »наше«.{S} Могао је он ући у коју хоћеш кућу, узети што је хтио — нико му неће 
ова, као ја што сам... што сам био... — Ућута и исхракну се, па једва чујно настави:</p> <p>— Н 
ре и лако скочи на земљу.</p> <p>Поп је ухвати убјема рукама за главу па је љуби у чело, а нама 
како јој је самој, како је хтјела да се ухвати за кум-Нинкова кола кад се он враћао, како се св 
S} Настаје други свијет!</p> <p>Онда се ухвати за срце, па испрекидано додаде:</p> <p>— А њој.. 
 у сумрак угледа он новога пољака Луку; ухватио нечије свиње па гони у обор.</p> <p>— Куда ћеш  
p>— Сједајте! — викну он, — сад ћемо га ухватити!</p> <p>Двојица тројица метнуше попа у кола.{S 
 као неким чудом сви неодољиво зажељеше ухватити учитеља, и отети му Мару.{S} Граја се дигла, и 
ча.</p> <p>— Ровашене?</p> <p>— У десно ухо.</p> <p>— Е, то су црквене свиње!{S} Тјерај у обор, 
па пође у кућу.{S} Сви умукоше, нико ни ухом да макне, поп уђе у собу.</p> <p>Дуго гледа мирну  
идим да је други свијет настао.{S} Дође учеван човјек с којим ја нијесам смио ни говорити.{S} В 
— Ни ви, браћо, узимати попа, који није учеван.{S} Школу одмах зидајте и дјецу учите...{S} Наст 
д пређашњег, и мислили смо сви да је он учеван човјек, али га нијесмо марили.{S} Нарочито га је 
шљива спокојност.{S} Онда болови наново учесташе.{S} Дође и Иконија, и поша рече попу да изађе, 
 му на уста дође и кад се он даде да га учи које ко, ко није ни орао ни копао.{S} Тако и он ост 
и писати писма.{S} А послије у школи се учи: земљопис, свештена историја, прва и друга знања... 
, да је дам у кумову кућу, да се дијете учи раду.</p> <p>— Штета би — вели владика — била отргн 
зрогачи очи; — Шта се то по богу толико учи?</p> <p>— Науке, — рече владика.</p> <p>— А шта ће  
ко с њоме.{S} Дијете ваља да се по мало учи кућевном реду и послу.{S} Шта ће</p> <p>— вели — на 
</p> <p>Послије је владика питао шта је учила, и кад она одговори да свршује четврти разред, за 
ојствена њеним годинама и школи коју је учила.{S} Ходећи тако састајала се и с учитељем; најпри 
се највише тицати бесједа.{S} Ако је ко учинио што рђаво, а он га у цркви пред цијелим народом  
Бош посла!{S} У народу се не може ништа учинити.{S} Заузимајући се за њега, пишући и говорећи,  
е учио?</p> <p>— Ја сам се — вели поп — учио у мога оца, који је поповао у стара времена, па ка 
 онако нијеси, да речеш, каквијех школа учио?</p> <p>— Нијесам никаквијех.</p> <p>— А знаш ли п 
е — не прими за зло, — гдје си ти школе учио?</p> <p>— Ја сам се — вели поп — учио у мога оца,  
о, сјећаш ли се кад си ме питао шта сам учио?</p> <p>— Сјећам!</p> <p>— Сјећаш ли се да ми ти р 
, браћо!{S} Ја изгубих душу што нијесам учио школе.{S} Са тога изгубих и дијете, а одведе ми га 
оп. — Стар је човјек!{S} Тако сам ја њу учио.</p> <p>— Од тебе се, оче — рече владика, — има и  
 учеван.{S} Школу одмах зидајте и дјецу учите...{S} Настаје други свијет!</p> <p>Онда се ухвати 
 три године, и Мара сврши трећи разред, учитељ онда навали на попа и на друге људе, те је задрж 
анђео одрече њега и врати покајан попу, учитељ веле, оде у Биоград и ожени се некаквом што прав 
бјеже! — рече он.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Учитељ!</p> <p>Поп дахну душом:</p> <p>— Срећан му пут! 
адити крштено писмо и таке ствари.{S} А учитељ поред ње изгуби и оно мало научног нимбуса, јер  
сама и његовој глави.</p> <p>Од то доба учитељ поста још већа ћуталица и још осамљенији.{S} Јед 
Послије службе дигне се поп, да види да учитељ није што болестан.{S} Кад уђе у собу, а он лежи  
теља у овом селу.</p> <p>Гле!...{S} Нов учитељ!...{S} Како то?</p> <p>Поп се исправи па га стад 
ицу, и хлади знојава ковача.</p> <p>Кад учитељ дође на поред њега, а он се окрете:</p> <p>— А ш 
ста.{S} Нада да ће нам она бити кад тад учитељ, заносила нас је све.{S} А она хода по пољу.{S}  
му. .</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Побјеже учитељ!</p> <p>— Без трага му глава!{S} Шта дижеш вику? 
нски плуг и стаде се хвалити како га је учитељ научио.{S} Ал’ кад га забоде у неку крчевину, а  
ране била су још једна мања, на која је учитељ улазио.{S} У њој увијек удара на прашину и људск 
о, момак за женидбу.{S} Онај исти, коме учитељ рече да је марва.</p> <p>Сједе поп с Маром за ст 
 је поп о њему мислио?</p> <p>И тако се учитељ осами.{S} У прсте бих вам могао казати сваку њег 
с!</p> <p>— Гори си од те марве! — рече учитељ.</p> <p>Павао се испријечи:</p> <p>— Немојде ми  
а попу за тај дан начини нове хаљине, и учитељ је читаве двије недјеље шио капу, и дотјеривао ш 
а, нити је с њиме долазио у додир.{S} И учитељ чим види попа, а он погне главу, намргоди се још 
и сам.</p> <p>Тако смо ми рачунали, а и учитељ није имао ништа против тога, да је Мара већ сврш 
} Кад сврши школе, може, ако ће, бити и учитељ.{S} А послије, у вароши друга срећа чека дијете. 
> им у тврдо обећао.{S} Сиромах покојни учитељ, чисто нам је... баш се човјек гријеши!... хтјед 
селу — вријеме чини своје!{S} Наш стари учитељ остави нас — оде сиромах на пут, на који се иде  
 <p>Сељаци су видјели истина да је овај учитељ са свијем нешто друго од пређашњег, и мислили см 
 дере ајдамаком куд стигне.</p> <p>А ек учитељ пред њега као какав капетан:</p> <p>— А што — ве 
ћица весела узела дијете за руку, а тек учитељ као из мртвих:</p> <p>— Молим вас, браћо, и ви,  
ам своју каријеру и спао на то да будем учитељ!...{S} Овдје су сви моји покушаји јалово испали. 
амну слутњу.</p> <p>Другога дана изашао учитељ у механу.{S} Сједне сам,- намргоди се па ћути.{S 
село; а вашој кући част и поштење! — ту учитељ скиде капу и поклони се кум-Нинку. — А ја мислим 
душу прости!«</p> <p>— А... онај... ваш учитељ?{S} Чусте ли што за њега?</p> <p>— Е, кад се она 
о.</p> <p>Преметнусмо школу, јер се наш учитељ са овим пазио; преметнусмо механу; питасмо узбуњ 
} Знам ја тебе добро који си ти!</p> <p>Учитељ зачкиљи очима:</p> <p>— А који сам ја?</p> <p>—  
рије гледам да загребем на поље.</p> <p>Учитељ је био један кројач, који је страдао, врло миран 
т драма, а леђа ми чисто шкрипе.</p> <p>Учитељ се насмија.{S} Онако: једним крајем уста и једни 
н кмет.{S} Није сабља за вратом.</p> <p>Учитељ се насмија, ал’ само лијевим крајем уста, и лије 
/p> <p>— Помози бог! — рече поп.</p> <p>Учитељ занесе објема ногама као рукуницама, па их спуст 
во дијете потуцати У мојој кући?</p> <p>Учитељ се уједе за језик.</p> <p>— Молим, молим, господ 
га чека да држи пијевницу.{S} Јес’, ал’ учитеља нема!{S} Послије службе дигне се поп, да види д 
а повелика соба за дјецу, једна мала за учитеља и једна кухина, у којој је и фамилијаз спавао.{ 
мо се сви надали да ће нам Мара доћи за учитеља.{S} Већ је поп с неколико старијих људи ишао зб 
А ти је отвори!{S} Ја сам наименован за учитеља у овом селу.</p> <p>Гле!...{S} Нов учитељ!...{S 
есто дотјеривао, али се за нашег доброг учитеља слабо шта лијепило.{S} Тек он се трудио што је  
е ни орао ни копао.{S} Тако и он остави учитеља себи сама и његовој глави.</p> <p>Од то доба уч 
м чудом сви неодољиво зажељеше ухватити учитеља, и отети му Мару.{S} Граја се дигла, и силно ка 
даде у неке мисли.</p> <p>Од то доба он учитеља никад више ни за шта не запита, нити је с њиме  
 ће то ићи? — запита Аксентије Смиљанић учитеља.</p> <p>— Лијепо, кажем, дијете ће у школу код  
 наже се напријед, па зачкиљи и гледа у учитеља.</p> <p>— Што ме гледаш?</p> <p>— Ништа! — вели 
а то мислио.{S} Да видиш, није луда ова учитељева.</p> <p>— А како ће то ићи? — запита Аксентиј 
 учила.{S} Ходећи тако састајала се и с учитељем; најприје га се, веле, плашила, али послије се 
кренув се учитељу викну: — Упамтиде ти, учитељу, коме си казао да је марва!</p> <p>Сељаци су ви 
дећи на кревету.</p> <p>— А камо се ти, учитељу? — рече поп.</p> <p>— Ево ме!</p> <p>— Знам! а  
и сједе на њу, па поиздалека окренув се учитељу викну: — Упамтиде ти, учитељу, коме си казао да 
ћ свршила «васпитање», и да сада похита учити се кућевном послу.{S} Већ је поп мислио да поведе 
а у школи «на приват».{S} Тако она пође учити и четврти разред.{S} Већ је зову сељаци да пише п 
усту неће да пусте кући.{S} Веле: морам учити француски, да стигнем друге и тако даље» Можете м 
 собе.</p> <pb n="119" /> <p>Послије је ушла Иконија с другим женама и кроз једно четврт сахата 
за учитеља и једна кухина, у којој је и фамилијаз спавао.{S} Главна соба, <pb n="102" /> управо 
 уморан сам.{S} Отвори школу и пошљи ми фамилијаза.</p> <p>— Сједи, човјече! — рече ослобођен к 
еће да пусте кући.{S} Веле: морам учити француски, да стигнем друге и тако даље» Можете мислити 
 у један пансионат, гдје се говори само француски. <pb n="124" /> Цијеле године ишла сам у школ 
 наше село и ено га гдје уђе.{S} Хајд’, хајд’, па право у народ.{S} Уставише се кола.{S} Гледам 
де он у наше село и ено га гдје уђе.{S} Хајд’, хајд’, па право у народ.{S} Уставише се кола.{S} 
рић прави страшило за птице.{S} Па онда хајд’ Нинковој или Глувићевој кући.{S} А они као да им  
па онда у капу.</p> <p>— Нећу — веди, — хајде ме води!</p> <p>— Ама сједи, да пијеш штогод! — р 
и с кочијашем, па попа у руку:</p> <p>— Хајдете -— вели, — поздравио вас господин владика, да и 
о би човјек: сад ће испасти, а коњи као хале!{S} Скида народ капе куда поп прође, а свакоме пун 
зрак, лако се креће друга слика у дугим хаљинама; корача плоту и дуго и тихо шапућу.{S} Нико то 
д одлучи да попу за тај дан начини нове хаљине, и учитељ је читаве двије недјеље шио капу, и до 
о каква госпођа!{S} Па какве су јој оне хаљине, па како иде!...</p> <p>Сутра дан устала она, ст 
S} Брзо устаде.{S} Лијевом руком покупи хаљину, десном смаче шешир с главе, дохвати се за лотре 
ашину и људски зној.{S} Прозори су били хартијом подлијепљени.{S} На зиду је висила једна стара 
д школу, а она гори у велике.{S} Црква, хвала богу, још здрава, читава, само што вјетар наноси  
би у тањир, али он, вели, казао: «нека, хвала, могу ја и из чиније», те није хтио прљати тањира 
рав, оче, да се окумимо!{S} Тако народ, хвала му, мене изабра.</p> <p>Поп се три пут пољуби с њ 
<p>— Лијепо, оче! — веле да је рекао. — Хвала ти!{S} Таки мени и требају!</p> <p>Кад послије по 
 Каже он све како је, и хвали се нама — хвала му! — као <pb n="110" /> својом дјецом.{S} Онда,  
ће се и код мене чему научити.</p> <p>— Хвала ти, куме! — рече поп. — Тако сам некако и сам мис 
 у кућу.{S} У мене је и задруга већа, а хвала богу паметна су ми и чељад, имаће се и код мене ч 
аноје!{S} Дијете, као што видите, расте хвала богу и напредује.{S} Још мало па ће сама себи пле 
и нашег попа.{S} Каже он све како је, и хвали се нама — хвала му! — као <pb n="110" /> својом д 
леда уздиже очи к небу, и кад год је ко хвали, а њему иду сузе као маломе дјетету.{S} Са свим в 
че Јеротије американски плуг и стаде се хвалити како га је учитељ научио.{S} Ал’ кад га забоде  
не могах заспати, а ја викнух дијете да хвата.</p> <p>— Ходи у кућу! — рече поп. — Мара још спа 
јаче, дохватило и горе снагу и често је хвата несвјестица.{S} Све више изнемаже и једну ноћ лиј 
ши, па их све масти, а испод трапа гдје хвата можданик подметнуо двије старе коњске плоче, да с 
, умијешасмо се и ми у народ.{S} Већ се хвата мрак.{S} У даљини опазисмо нека кола.{S} Кмет пог 
 сукну далеко иза звонаре, а варнице се хватају за небо.{S} Шљеме бјеше све у пламену.{S} Пуцај 
д плаштаницом — зна Мићо!{S} Унутра има хиљаду и сто и један дукат.</p> <p>Они се згледаше.</p> 
ли — имаш имања, како су ми причали, на хиљаду дуката.</p> <p>Поп се забечи:</p> <p>— Каквих хи 
p>— Воду! — дрекну он.</p> <p>Рекао бих хиљаду котлова се сасуше у пламен.{S} Али он још јаче б 
.</p> <p>Поп се забечи:</p> <p>— Каквих хиљаду дуката, каква имања?{S} Немам ја ништа.{S} Њој ј 
е тако се игра вјетар кроз ковачницу, и хлади знојава ковача.</p> <p>Кад учитељ дође на поред њ 
, гледа како Мићо изгрће жар из пећи за хљеб, или како сусјед Ђерић прави страшило за птице.{S} 
јој почеше отјецати.{S} Не може више ни хљеба да замијеси. »Хоће — вели — душа на нос да <pb n= 
д учитељ, заносила нас је све.{S} А она хода по пољу.{S} Замишљена је — али јој је јасно лице.{ 
, уђе у собу и отвори књигу.</p> <p>Или хода по пољу.{S} Запјева славуј поистиха, па крепко, ми 
остељи, па срче млијеко из ћасе.{S} Поп хода као и прије по селу, али је расијан и све се труди 
еним годинама и школи коју је учила.{S} Ходећи тако састајала се и с учитељем; најприје га се,  
, а ја викнух дијете да хвата.</p> <p>— Ходи у кућу! — рече поп. — Мара још спава, а Иконија на 
кше, још лакше!{S} Затегни узде.</p> <p>Ходом прођосмо поред нове, велике, зидане школе.{S} Баш 
.{S} Поп пристаде уз кола и загрли се у ходу с кум-Нинком, па рече:</p> <p>— Чувај ми, дијете,  
де туга.</p> <p>Дуго се опирао срцу, не хотећи »срдити бога«, али старост га је обрвала.{S} Он  
а и у шупу, па плаче сама и како, каже, хоће да умре.{S} Не треба ни око тога да се задржавам к 
но писмо, у коме вели: »Слатки бабо!{S} Хоће срце да ми пукне, што ти не могу доћи.{S} Причао т 
де госпођа, код које је Мара, у Беч, па хоће и њу да поведе.{S} Владичина је воља да дијете, пр 
порте притиснуо народ.{S} А поп још кад хоће што важно да бесједи <pb n="94" /> поручи кмету да 
уњили главе, погледају се испод очију и хоће већ да се љубе пред народом.{S} А послије службе:  
, а проломљен таван наже се у пламену и хоће да дохвати патос.</p> <p>— Додајте ми добар котао  
воримо за неке ствари.</p> <p>Кум Нинко хоће да соколи попа, али му се језик завезао, и само гу 
ко је сиромах поп чисто занесен и често хоће ово, а ради оно, мисли једно а говори друго.{S} Шт 
од два лица.{S} Не волим људе, који што хоће не могу, а што могу неће.{S} Или -— или!...{S} Вид 
м је на аманет, па сад гледајте!</p> <p>Хоће они штогод да проговоре, али се загрцнули, па само 
{S} Не може више ни хљеба да замијеси. »Хоће — вели — душа на нос да <pb n="96" /> ми искочи!«. 
 и дати рачуна о своме стаду?{S} Или ви хоћете да ја затворим ово свето мјесто, да га не газите 
еоско »наше«.{S} Могао је он ући у коју хоћеш кућу, узети што је хтио — нико му неће ни ријечи  
сам ништа не <pb n="132" /> ради!...{S} Хоћу да пресвиснем, гледајући ову неправду!...»</p> </d 
 ја нећу овдје да се с тобом цмакам! ја хоћу рад!{S} Или ме волиш или не волиш!{S} Једно или др 
уша вам!</p> <p>Кум Нинко испружи врат, хракну мало па рече:</p> <pb n="107" /> <p>— Гледаћемо  
ња, ни дај Боже!{S} Све је ваше и онога храма.{S} Много би њојзи било да јој одредите и ово, шт 
ипљиве кобиле.{S} Па шта ћете ви у овом храму кад тако радите?{S} Шта сам ја згријешио Богу, да 
, кад неће да иде?</p> <p>— А што је не храниш добро, па би ишла?</p> <p>Павао исколачи очи:</p 
е, каже: »Шта је то, браћо, јесте ли ви хришћани? како је то зло ударило, да је горе него ли у  
="111" /> и ено га, сви га знате, ваљан хришћанин и један по један газда у селу.</p> <p>Али вла 
 снагу и путе, а човјеку остаје памет и хришћанско срце.</p> <p>Опет ћутање, нико не зна како д 
 он ући у коју хоћеш кућу, узети што је хтио — нико му неће ни ријечи рећи.{S} Он је то и радио 
а, хвала, могу ја и из чиније», те није хтио прљати тањира. — Знали смо ми већ у напријед да на 
 опет, правећи и њему мјеста, ал’ он не хтједе сјести већ опет вели кмету:.</p> <p>— Дела брже! 
сто нам је... баш се човјек гријеши!... хтједох рећи: чисто нам је — боже прости — стајао на пу 
а упитам:</p> <p>— Шта је, бога ти... — хтједох рећи: с Маром, али ме сам језик поведе, те реко 
 коме прича: како јој је самој, како је хтјела да се ухвати за кум-Нинкова кола кад се он враћа 
 због оно неколико дана до распуста, не хтјесмо сазивати дјеце.</p> <p>Попа се клони, да је чуд 
 Поздрављају се и они, који се прије не хтјеше ни погледати, и кмет истави колац, којим је био  
ао светац.{S} Само горе, гдје је глава, цакле се очи, и ма у који крај школе да станеш, увијек  
рне очи чисто још црње и још се силније цакле.</p> <p>А она не зна шта да ради.{S} Препуно јој  
це, па га обасјало јутрење сунце, те се цакли као полелеј у варошкој цркви.{S} На букви кликће  
кроз летве од чардака у суседној авлији цакли се једно око.{S} Тај је чардак Ненада Ћерића, а у 
прстом на једну икону на зиду.</p> <p>— Цар Лазар! — рече Мара.</p> <p>— Гле!{S} А од куд ти зн 
и та књига.</p> <p>Дани измичу, Мара је цар села.{S} Свакоме су пуна уста.{S} Нада да ће нам он 
убили царство, и гдје је погинуо српски цар Лазар.</p> <p>Ту њене очице по ново потражише слику 
е се он, — живог или мртвог, моја глава цареву плаћа.</p> <p>И у час као неким чудом сви неодољ 
>— Косово је поље гдје су Срби изгубили царство, и гдје је погинуо српски цар Лазар.</p> <p>Ту  
зама.</p> <p>— А шта балите ви, жене, и цвијелите дијете?{S} Ви ништа друго и не знате! — рече  
а.{S} То би њега сиромаха само још јаче цвијељало, јер он је зацијело и сам већ с владиком о то 
 струкови босиљка.{S} На пећи свакојака цвијећа; нова шареница прострта по постељи.{S} И само с 
 подметнуто на четири краја по пет-шест цигаља.{S} На ногама му панталоне, а горе само кошуља.{ 
ки дан све горе, и кмет већ био поручио Циганину да скује резу за затвор и предложио да се купи 
 говори с кочијашем.{S} Пуши цигару иза цигаре.{S} Гледа само око себе и као да није весео.{S}  
<p>Ништа не говори с кочијашем.{S} Пуши цигару иза цигаре.{S} Гледа само око себе и као да није 
е!</p> <p>Господин човјек извади готову цигару, па тури у уста и наокришке, а све гледајући кме 
" /> управо школа, била је ниска, као и цијела кућа.{S} Врата од ње гледала су у школску авлију 
, и извадисмо га испод ње.{S} У тај пар цијела школа с ужасном праском груну о земљу, и све се  
е говори само француски. <pb n="124" /> Цијеле године ишла сам у школу, а сад ме ни о распусту  
војсци, и они отпратише попа у варош, а цијелим путем бацаше пушке и пјеваше.{S} За попом, у др 
 учинио што рђаво, а он га у цркви пред цијелим народом изобличи и позове на покајање.{S} Није  
лије ћу вам већ и о њој причати.</p> <p>Цијело је село било попов спахилук.{S} Заповиједао је к 
 <p>Дан пред полазак мутљају се жене из цијелога села по поповој кући.{S} Ту је камара сирчева, 
ипак увијек у послу.{S} Он води бригу о цијелом селу.{S} Час је у једној час у другој <pb n="93 
а знате, да је наш поп био најстарији у цијелом округу, те да му је по томе спадала нека особит 
, ма колико да су вољели Мару, сматраше цијелу ствар за изгубљену, и, да није старијих <pb n="1 
котлова и чакаља; а <pb n="140" /> кроз цијелу ту вреву чује се ситан глас црквеног звона.</p>  
ико «заире», да би Војин четовођа рахат цијелу чету њоме нахранио.{S} Мићо донио скоро из варош 
јеси, светитељу Саво«... -</p> <p>Бинко цикну као гуја, кад угледа попа:</p> <p>— Спасавајте ку 
радао, врло миран и вриједан човјек.{S} Цио дан је у школи, а ноћу шије поповске капе и шаље у  
мо људе, стизасмо и стизаху нас кола, и цио тај урнебес креташе се једним правцем.</p> <p>Дођос 
трже и ускочи у нутра.</p> <p>У тај пар цио један крај шљемена паде покрај прозора и дохвати ку 
 мале душе, ја нећу овдје да се с тобом цмакам! ја хоћу рад!{S} Или ме волиш или не волиш!{S} Ј 
љубе пред народом.{S} А послије службе: цмок!{S} Поздрављају се и они, који се прије не хтјеше  
боравили и да гасимо.{S} А он стоји.{S} Црвен га пламен обасјао, бијела брада прекрилила сва пр 
 пушке у нашем селу, и видјесмо како се црвени небо.</p> <p>— У село! у село! — чу се са свих С 
 Све се боље уобљавају обрашчићи, и све црвенији долазе, док већ не измаче мјесец јул, и док ку 
, куме, да се крећемо.</p> <p>Иконија с црвеним очима утаче се:</p> <p>— Спава још дијете!</p>  
ед.{S} На глави му широк сламњи шешир с црвеном траком.{S} Испод шешира смеђа коса пада на чело 
раћо, остах тако сам самохран са овијем црвом.{S} Тако је божја воља, нека му је слава!{S} Али  
то лијепо намјестити.{S} Имам и ја неку цркавицу, коју сам за школу одредио, а — вели — не знам 
 поучљиве ријечи, да те језа подиђе.{S} Црква је служила сваки дан, а недјељом је била увијек д 
смо пред школу, а она гори у велике.{S} Црква, хвала богу, још здрава, читава, само што вјетар  
I</head> <p>Наше село имало је цркву, а црква је имала попа.{S} Поп је опет имао цркву, село и  
кав светачац па и петак, нагура се пуна црква жена, али поп један пут, послије службе у петак,  
а«, »Ватра!« »Изгорје школа!«. »Изгорје црква!« Па опет пушке, лупа и тандрк котлова и чакаља;  
 која светкује петак.</p> <p>А недјељом црква, рекох вам, пуна пунцата, па и половину порте при 
чино писмо куд треба.{S} Поп не може од цркве а и од старости.{S} А гдје би њега старца пустио  
аук!</p> <p>Али сјутра се промијени код цркве све.{S} Истом поп исприча, и кметовима и старијим 
ла?</p> <p>— Ту је, господине, одмах до цркве.</p> <pb n="127" /> <p>— Води ме! — рече господин 
 богом« и пријеђе преко пута.{S} Отвори црквена врата, и ничице паде пред олтар, а челом дохват 
д немам посла?</p> <p>— А јеси ли видио црквена кола и шину на точковима?</p> <p>— Нијесам, оче 
иља све редом, а Мићу заповједио да све црквене чарапе, тканице и рубље изнесе у порту и разда  
/p> <p>— У десно ухо.</p> <p>— Е, то су црквене свиње!{S} Тјерај у обор, па им подај кукуруза.{ 
ко сам страдао.</p> <p>— А ти узми које црквено марвинче, а зар ће бити и што ракије, па сјутра 
> <p>Поп је све што је имао свога звао »црквено« и »народно«, а све што је сеоско »наше«.{S} Мо 
кроз цијелу ту вреву чује се ситан глас црквеног звона.</p> <p>Кад стигосмо пред школу, а она г 
е се и некакав шаљивчина који наздрави »црквеној попадији«, али Крста Замлата истеже шамаром и  
њео, косио, пластио, врхао, вијао, Мићо црквењак на пијацу носио, а поп новце чувао. — А шта ће 
ати кући.{S} Сва им је послуга био Мићо црквењак, који се такође рачунао у нешто што припада цр 
, старости ми, одавде и намјестићу Мића црквењака пред порту с врљиком, па да му пребије голије 
и се такође рачунао у нешто што припада цркви и селу, дакле попу.</p> <p>Поп је говорио врло че 
то је ћата у судници.{S} Она је служила цркви и селу, дакле попу. — Послије ћу вам већ и о њој  
сели људи и жене, изоблачили се и дошли цркви.{S} Љубе попа у руку и честитају.{S} А он се чист 
нце, те се цакли као полелеј у варошкој цркви.{S} На букви кликће дјетлић, а са ораха му се одз 
гледаш?</p> <p>— Ништа! — вели поп. — У цркви се пјесмом слави име божје.</p> <p>— Па кад ти се 
} Ако је ко учинио што рђаво, а он га у цркви пред цијелим народом изобличи и позове на покајањ 
 <p>Поп је говорио врло често бесједе у цркви.{S} Силне, свете и поучљиве ријечи, да те језа по 
га што је дјеци говорио.{S} Пјевао је у цркви, али гласа готово никаквог није имао.{S} Поп га ј 
n="93" /> њиви, сада у школи, послије у цркви.{S} Имао је свуда посла, свуда је и стизао, и сву 
мио.{S} Кад поп сједе у кола пред нашом црквом, причекаше га дванаест коњаника, што су из нашег 
да је бог оставио недјељу и празнике за цркву, да се у остале дане човјек радећи моли богу, да  
<p>— Из тога зидајте најприје школу, па цркву.{S} Немојте брукати себе живе, ни мене мртва, ни  
у, а једне каруце рррр! па стадоше пред цркву.{S} Скочи један што сједи с кочијашем, па попа у  
"> <head>I</head> <p>Наше село имало је цркву, а црква је имала попа.{S} Поп је опет имао цркву 
рква је имала попа.{S} Поп је опет имао цркву, село и попадију.{S} То јест: поп је служио цркву 
о и попадију.{S} То јест: поп је служио цркву, управљао селом и живио с попадијом.</p> <p>Поп ј 
к сталним кораком пријеђе улицу и уђе у цркву.</p> <p>Али његова подјела имања оста.{S} И народ 
<p>— Ево ме!</p> <p>— Знам! а камо се у цркву да пјеваш?</p> <p>— Нијесам пијан да пјевам!</p>  
ољуби с њиме.{S} Онда понијеше дијете у цркву, и она се напуни народа.</p> <p>Тако се дијете кр 
та, а кад се диже и окрете, угледа пуну цркву народа.</p> <p>Кад се Нинко послије недјељу дана  
ена.{S} Саже главу, покри очи рукама, а црна јој коса расу се по земљи.</p> <p>Поп се уздрхта,  
one unit="subSection" /> <p>Ноћ је била црна, као мало која њена друга.{S} Нигдје се ништа не м 
неш, увијек гледају у тебе.{S} Озбиљне, црне, продиру ти у душу, и као да те нешто питају.{S} Ј 
ти ко опажа на другој страни иза амбара црне Павлове очи како просијецају ноћни мрак.</p> <p>—  
 доба, савлада немирну душу Марину; кад црне трепавице падоше на запурене обрашчиће а груди се  
е, али попу пао некакав терет на срце и црне му мисли долазе у главу да ће изгубити друга.{S} З 
сла и што је бљеђа дошла у лицу, те јој црне очи чисто још црње и још се силније цакле.</p> <p> 
 лежала и горко зарида.{S} Сузе спирају црне мисли, налију препукло срце.{S} Сломљен брод потон 
га нијесмо марили.{S} Нарочито га је то црнило, што га поп ама ни у уста не узима.</p> <p>Нико  
ко уздахну, па гледа великим безазленим црним очима у попа.</p> <p>— Како сам лијепо сањала, ба 
 газите богопротивним ногама и да ме не црните све горе пред оцем небеским!{S} Пошљедњи вам пут 
дошла у лицу, те јој црне очи чисто још црње и још се силније цакле.</p> <p>А она не зна шта да 
н живота лик дјететов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њеним обрашчићима. 
љу, а икону диже више главе.{S} Сасусмо чабар воде на њега и греду, и извадисмо га испод ње.{S} 
е заклањао и бранио.{S} Тај је Јеротије чак и ишао њему.{S} Шта су њих двојица говорили, то се  
 Па опет пушке, лупа и тандрк котлова и чакаља; а <pb n="140" /> кроз цијелу ту вреву чује се с 
била још ни година дана, а већ је имала чарапа, кошуља, убруса и других ствари пун ковчег.</p>  
и сеоску дјецу у своју.{S} Ко није имао чарапа, требао је само недјељом проћи поред попове куће 
редом, а Мићу заповједио да све црквене чарапе, тканице и рубље изнесе у порту и разда сиромашн 
 нов ковчег и у њега трпа Иконија силне чарапе, кошуље и убрусе.</p> <p>Жене посједају на клупу 
ој авлији цакли се једно око.{S} Тај је чардак Ненада Ћерића, а у њега је син Павао, момак за ж 
е и кад свањује.</p> <p>А кроз летве од чардака у суседној авлији цакли се једно око.{S} Тај је 
лу.{S} Он води бригу о цијелом селу.{S} Час је у једној час у другој <pb n="93" /> њиви, сада у 
едне.{S} И поп стоји, а бијела му брада час по заигра.</p> <p>— Ја — вели, — браћо, остах тако  
ано развучена, а на бијелим трепавицама час по виси капљица, којом душа роси, кад јој се мркне  
ас он неће осрамотити!</p> <p>Поп га је час по прекидао: «А Мара?» или: «А она шта каже?» а Нин 
 поп. — Смртан је човјек а незнан му је час смртни.{S} Наш је гријех, ако умре поред нас живије 
се све допада да ће скоро куцнути за ме час.{S} Него сам вас зовнуо, да се договоримо за неке с 
{S} Све ми се чини проговориће нешто, и час прије гледам да загребем на поље.</p> <p>Учитељ је  
Поп је већ давно био у градини, и сваки час се враћа, да види је ли Мара устала.{S} Пред зору ј 
што вјетар наноси пламен на њу, и сваки час чекамо кад ће планути.</p> <p>Поп, који је до то до 
ко га ни жене не сметају, које су сваки час обилазиле Мару, водиле је својим кућама и доводиле  
ригу о цијелом селу.{S} Час је у једној час у другој <pb n="93" /> њиви, сада у школи, послије  
сјетно.{S} Што прође изгледа да је мало час било, само у будућности види вјечност срце које чек 
ог, моја глава цареву плаћа.</p> <p>И у час као неким чудом сви неодољиво зажељеше ухватити учи 
е жеравице гдје је била школа сукне још час по пламен, а варнице полетјеше небу, али пљусак осв 
судници, одмах трчи по попа, и он то од часа намири, да је сваком право.</p> <p>Код куће је жив 
и срамота за оволико село; а вашој кући част и поштење! — ту учитељ скиде капу и поклони се кум 
Пију људи а жене отхукују и уздишу, а у чаши нестаје ракије.{S} Шта је поп радио сам на гробу,  
знио ракије у бардаку, па служи винском чашом.{S} Пију људи а жене отхукују и уздишу, а у чаши  
S} Прву чашу даде куму Нинку.{S} Он узе чашу, скиде капу и устаде, а сељаци и нехотице сви поус 
ћу, Мићо изнесе по ново ракију.{S} Прву чашу даде куму Нинку.{S} Он узе чашу, скиде капу и уста 
ге! — викну гомила, и све наже као јато чворака на траг.</p> <p>— Овуда!{S} Овуда ћемо га преср 
изручи сву воду на проваљено мјесто.{S} Чвркну вода, а дим се склупча.{S} У соби се ништа више  
оговорио.{S} Кад би у недјељу, а поп га чека да држи пијевницу.{S} Јес’, ал’ учитеља нема!{S} П 
тељ.{S} А послије, у вароши друга срећа чека дијете.</p> <p>Поп заћута и даде се у мисли.{S} И  
мо у будућности види вјечност срце које чека.{S} Кад је пошљедњи мјесец школске године, не може 
анити, да је не дај боже, ви који...{S} Чекајте док свршим!{S} Тако сам ја срачунао и смислио д 
у залупа.</p> <p>— Устани!...{S} Сви те чекамо... — рече поп па побјеже из собе.</p> <pb n="119 
вјетар наноси пламен на њу, и сваки час чекамо кад ће планути.</p> <p>Поп, који је до то доба в 
ђе све по старом.{S} На ново је требало чекати годину дана, и кад се она наврши, закла нас лије 
а кад послије <pb n="130" /> опет узмем чекић, чини ми се да у њему нема пет драма, а леђа ми ч 
вјек затури шешир и рупцем брише зној с чела.{S} Мора бити да се с њом родио.{S} Чудно она оска 
ком.{S} Испод шешира смеђа коса пада на чело.{S} Густе обрве готово се састају а међ’ њима једн 
приђе кревету.{S} Метну дјетету руку на чело:</p> <p>— Маро, сине, устани!</p> <p>Дијете протрљ 
ати убјема рукама за главу па је љуби у чело, а нама иду сузе.{S} Поздравља се она с нама — как 
мах потрча па владику у руку, а он њу у чело.</p> <p>— Твоја? — пита владика. .</p> <p>— Божја, 
вена врата, и ничице паде пред олтар, а челом дохвати земљу.{S} Лежао је тако може бити четврт  
д на попа, још већма зачкиљи, а бора на челу као да још дубља дође.</p> <p>Онда се опет лијевим 
 као да није весео.{S} А са оне боре на челу не може човјек ни знати како му је, јер увијек изг 
руга већа, а хвала богу паметна су ми и чељад, имаће се и код мене чему научити.</p> <p>— Хвала 
кву школу?{S} Ко је још видио да женско чељаде иде у школу?</p> <p>— Е, идите у варош, господар 
 што ја до сад држах.{S} Шта ће женском чељадету толико имање, а бог зна чија ће она бити, и у  
однијети?</p> <p>Ту они говорише које о чем, а највише о путу и о Мари.{S} Много поп савјетује  
етна су ми и чељад, имаће се и код мене чему научити.</p> <p>— Хвала ти, куме! — рече поп. — Та 
 кући, види што више свијета и научи се чему се год деси прилика.{S} Попу је казао: »Стрпи се,  
уту.</p> <p>Да видите јесмо ли дочекали чему смо се надали!</p> </div> <div type="chapter" xml: 
че — рече владика, — има и матор човјек чему да научи. — А како ти се зове мала?</p> <p>— Мара. 
ма много које шта, да ни десето не знаш чему је и за што је, и како се човјек може ласно обрука 
ову руку.</p> <p>Жене покрише очи, људи чепркају палицом по прашини и гледају на другу страну у 
се и дошли цркви.{S} Љубе попа у руку и честитају.{S} А он се чисто подмладио.{S} Благосиља све 
готово никаквог није имао.{S} Поп га је често дотјеривао, али се за нашег доброг учитеља слабо  
јем како је сиромах поп чисто занесен и често хоће ово, а ради оно, мисли једно а говори друго. 
јечу све јаче, дохватило и горе снагу и често је хвата несвјестица.{S} Све више изнемаже и једн 
 дакле попу.</p> <p>Поп је говорио врло често бесједе у цркви.{S} Силне, свете и поучљиве ријеч 
 да сакрије радост.{S} А кад је на само често му се развуку уста, гледа на ону страну, гдје мис 
бити друга.{S} Забринуо се силно и ноћу често устаје.{S} Иде сам по дворишту а све прислушкује  
јте ме, пошљедњи вам пут кажем; вас сте четворица свему злу коловође.{S} Јал’ се мирите, јал’ ћ 
 ви мислите да ја не видим да сте и вас четворица у овом божјем дому?{S} Прогнаћу вас, ако тако 
м.{S} Осврће се народ и тражи очима њих четворицу, а они покуњили главе, погледају се испод очи 
хвати земљу.{S} Лежао је тако може бити четврт сахата, а кад се диже и окрете, угледа пуну цркв 
дити дијете?</p> <p>Али кад прође једно четврт сахата, и кад се с пласта поче пушити а са траве 
ла Иконија с другим женама и кроз једно четврт сахата изведоше плачући дијете, које се и само к 
је учила, и кад она одговори да свршује четврти разред, запита он попа:</p> <p>— Па шта мислиш  
и «на приват».{S} Тако она пође учити и четврти разред.{S} Већ је зову сељаци да пише писма њих 
е.</p> <p>— А колико то траје?</p> <p>— Четири године!</p> <p>Поп преблиједје као крпа и разрог 
инских врата, под која је подметнуто на четири краја по пет-шест цигаља.{S} На ногама му пантал 
е, Иконија изброја два дуката у злату и четири и по у сребру и крајцарама; веза новце у мараму, 
, пастрме и толико «заире», да би Војин четовођа рахат цијелу чету њоме нахранио.{S} Мићо донио 
ире», да би Војин четовођа рахат цијелу чету њоме нахранио.{S} Мићо донио скоро из вароши шарен 
<p>Болови наступају све на махове и све чешће, али кад попусте, она је при себи.{S} Стидљиво по 
 кум Нинко разрогачи очи и скиде лулу с чибука:</p> <p>— Зар ти — вели, — дроњо, зовеш моју кућ 
очима:</p> <p>— А који сам ја?</p> <p>— Чивутин, — Рече Павао. — Ја те не видјех ни да се крсти 
е крстиш, ни да клањаш.{S} Не знам само чивутскога закона.</p> <p>Ту он још љуће одадре дешњака 
енском чељадету толико имање, а бог зна чија ће она бити, и у чије ће руке доћи!{S} Тек велим т 
>— Благослови оче! — У обор!</p> <p>— А чије су?</p> <p>— Ама не знам ни ја.</p> <p>— Је ли виш 
 имање, а бог зна чија ће она бити, и у чије ће руке доћи!{S} Тек велим толико да јој одредите, 
нам, кад год му приђем руци, да ме пита чији сам.</p> <p>Тако смо ми рачунали, а и учитељ није  
а помилова Мару па рече:</p> <p>— Овога чику, ћери, не мораш љубити у руку.{S} То је мој кухар! 
ријеме код дјетета.{S} Чудно да дијете, чим осјети његову браду на својем образу, заћута и засп 
 је с њиме долазио у додир.{S} И учитељ чим види попа, а он погне главу, намргоди се још јаче,  
једном рупцу завезано шест и по дуката, чиме сте је ви даривали, кад се родила.{S} И то је њено 
 не рачуна баш сироче, и да би се имала чиме прихранити, да је не дај боже, ви који...{S} Чекај 
дијете за пут.</p> <p>Силне се припреме чине.</p> <p>Дан пред полазак мутљају се жене из цијело 
ослије <pb n="130" /> опет узмем чекић, чини ми се да у њему нема пет драма, а леђа ми чисто шк 
ијем мијења се што шта у селу — вријеме чини своје!{S} Наш стари учитељ остави нас — оде сирома 
 се обазрем на ону страну.{S} Све ми се чини проговориће нешто, и час прије гледам да загребем  
поп, заковрну од један пут, и већ му се чини да неће ни ноћи жив дочекати, па зове Нинка, Аксен 
ко гробље.</p> <p>Ко зна за што он тако чини?{S} Ко зна шта је поп о њему мислио?</p> <p>И тако 
вели, казао: «нека, хвала, могу ја и из чиније», те није хтио прљати тањира. — Знали смо ми већ 
.{S} Онда уђе један стар човјек и унесе чинију с јелом, а Мара скочи па њега у руку.{S} Чича са 
 наш поп осоколи туна.{S} Владика одмах чинио ручак.{S} Било је пуно свијета, а наш поп, веле,  
адника и овамо и онамо.{S} Узе га бости чиодом по ногама и све до појаса, а све пита:</p> <p>—  
врдо обећао.{S} Сиромах покојни учитељ, чисто нам је... баш се човјек гријеши!... хтједох рећи: 
оповијед.{S} Лијепо је, брате, говорио, чисто да се заплачеш.{S} Кад на пошљетку сав поцрвење п 
баш се човјек гријеши!... хтједох рећи: чисто нам је — боже прости — стајао на путу.</p> <p>Да  
и ништа.{S} Ништа не једе и не пије.{S} Чисто дијете дошло ван себе; некаква му ватра подишла о 
дуд и свуда!{S} Па замишљено настави: — Чисто сам гладна овога ваздуха.</p> <pb n="134" /> <p>— 
pb n="136" /> и мисли нешто, па га онда чисто срдито баци и с некаквим поуздањем шапне: — <fore 
кад се ознојим!{S} Станем на вјетар, па чисто забрекнем.{S} Па кад послије <pb n="130" /> опет  
то је по штогод припитају, а млађима се чисто везао језик.{S} Није шала, као каква госпођа!{S}  
убе попа у руку и честитају.{S} А он се чисто подмладио.{S} Благосиља све редом, а Мићу заповје 
 гледа њено болно лице.{S} Смијеши се и чисто не може сит да је се нагледа:</p> <p>— Сад ми је  
тов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њеним обрашчићима.{S} И таман се поп 
 се да у њему нема пет драма, а леђа ми чисто шкрипе.</p> <p>Учитељ се насмија.{S} Онако: једни 
 је бљеђа дошла у лицу, те јој црне очи чисто још црње и још се силније цакле.</p> <p>А она не  
што да вам описујем како је сиромах поп чисто занесен и често хоће ово, а ради оно, мисли једно 
о пет шест дуката мјесечно.</p> <p>Попу чисто одлакну:</p> <p>— Нема од тога ништа, оче владико 
 донесе једну књигу, па је даде Мари да чита.{S} Она отвори у сриједи.{S} Намргоди њене очице,  
ла преда се у крило; намргодила очице и чита, не престаје.{S} А на откосу више ње стоји млад чо 
а горе само кошуља.{S} Босогоног лежи и чита некакву купусару.</p> <p>— Помози бог! — рече поп. 
под своју старост молити другога да јој чита писма.{S} А док она одрасте неће се писма тако риј 
клонио!{S} Велика је то књига!{S} Ко њу чита, тај се ближи богу!</p> <pb n="135" /> <p>Да, али  
еде! — чује се дрека са свих страна.{S} Читав облак од воде сасу се на зид гдје су врата.</p> < 
лике.{S} Црква, хвала богу, још здрава, читава, само што вјетар наноси пламен на њу, и сваки ча 
тај дан начини нове хаљине, и учитељ је читаве двије недјеље шио капу, и дотјеривао што је боље 
...{S} Видим све...{S} Боље се врати па читај сентименталне романе и љуби оца у руку.</p> <mile 
по! — рече владика.{S} Узми ту књигу па читај код куће!</p> <p>— На поклон? — рече Мара изненађ 
озор угледах ђачиће; устали на ноге, па читају молитву.{S} Пред њима стоји једна женска.{S} Упр 
 поче гласно и монотоно, како сва дјеца читају:</p> <p>«Маче војску старац Југ-Богдане, у Богда 
у Турској?{S} Синоћ ме — вели — зову да читам молитву Арнаутовићу, кад ја тамо, а њему Срнинић  
де петрахиљ, намаче га на врат па стаде читати »молитву од кровотеченија«. — Све залуд!{S} Она  
, али поп не зна од колико се руку може читати та књига.</p> <p>Дани измичу, Мара је цар села.{ 
 књигу, тресне о сто, отвори, па навали читати.</p> <p>Сјела једном под орах.{S} Плете, а књигу 
 школу код мене с другом дјецом научити читати и писати, па неће под своју старост молити друго 
ла сам оно доље.</p> <p>— Зар ти умијеш читати?</p> <p>— Умијем.</p> <p>Владика донесе једну књ 
 јелом, а Мара скочи па њега у руку.{S} Чича сав поцрвење.</p> <pb n="112" /> <p>Кад чича изађе 
сав поцрвење.</p> <pb n="112" /> <p>Кад чича изађе, а владика помилова Мару па рече:</p> <p>— О 
губих и дијете, а одведе ми га некрштен човек.</p> <p>— Како то, оче? — рече владика.</p> <p>—  
таје.{S} А на откосу више ње стоји млад човјек.{S} Подбочио се на косиште и тражи очима попову  
пошљедњи мјесец школске године, не може човјек жив да дочека.{S} Али нема више туге.{S} Разведр 
весео.{S} А са оне боре на челу не може човјек ни знати како му је, јер увијек изгледа мргодан  
<p>— Још нешто! — рече поп. — Смртан је човјек а незнан му је час смртни.{S} Наш је гријех, ако 
ека, оче владико, — рече поп. — Стар је човјек!{S} Тако сам ја њу учио.</p> <p>— Од тебе се, оч 
 празнике за цркву, да се у остале дане човјек радећи моли богу, да се он за све моли, кад они  
 не знаш чему је и за што је, и како се човјек може ласно обрукати ако добро не пази.{S} Тако о 
 покојни учитељ, чисто нам је... баш се човјек гријеши!... хтједох рећи: чисто нам је — боже пр 
.{S} Није шала, наш поп!{S} Али и јесте човјек!{S} Та приличи му да је сам владика!</p> <p>Кад  
S} Гигају се, брате, она кола, рекао би човјек: сад ће испасти, а коњи као хале!{S} Скида народ 
 ријетко писати као сада, него ће сваки човјек морати писати писма.{S} А послије у школи се учи 
 је други свијет настао.{S} Дође учеван човјек с којим ја нијесам смио ни говорити.{S} Видим да 
шњег, и мислили смо сви да је он учеван човјек, али га нијесмо марили.{S} Нарочито га је то црн 
 који је страдао, врло миран и вриједан човјек.{S} Цио дан је у школи, а ноћу шије поповске кап 
а се ни онда не изједначи, кад господин човјек затури шешир и рупцем брише зној с чела.{S} Мора 
="127" /> <p>— Води ме! — рече господин човјек.</p> <p>— Затворена је!</p> <p>— А ти је отвори! 
 иду једна кола и у њима један господин човјек.{S} Чудан мало на поглед.{S} На глави му широк с 
<p>— Ја сам, господине!</p> <p>Господин човјек извади готову цигару, па тури у уста и наокришке 
едамо ми ко ће то бити.</p> <p>Господин човјек неспретно скочи с кола, па тромо, и као да је бо 
тац намјешта је.{S} Онда уђе један стар човјек и унесе чинију с јелом, а Мара скочи па њега у р 
е се, оче — рече владика, — има и матор човјек чему да научи. — А како ти се зове мала?</p> <p> 
ају послови што ради, али гдје ја прост човјек смијем ударити на науку!{S} Немој, оче владико,  
беским дао је бог другу снагу и путе, а човјеку остаје памет и хришћанско срце.</p> <p>Опет ћут 
 и пошљи ми фамилијаза.</p> <p>— Сједи, човјече! — рече ослобођен кмет.{S} Није сабља за вратом 
е код тог професора, нудили му да наспе чорбу себи у тањир, али он, вели, казао: «нека, хвала,  
црвени небо.</p> <p>— У село! у село! — чу се са свих Страна.</p> <p>И све груну опет Зебићевим 
о туђим кућама.</p> <p>Поп поцрвење кад чу ријеч имање, а кум Нинко разрогачи очи и скиде лулу  
ок румени, а поп још не заспа.{S} И кад чу гдје пред његову кућу сташе кола, устаде и изађе на  
нећу!« Али слаб јој бјеше гласић.{S} Не чу то ни поп, ни кум Нинко, ни кочијаш.</p> <p>Коњи све 
его ти њу дај даље у школу!</p> <p>— Не чу ти, оче владико, свршила је?</p> <p>— Знам! свршила  
ице и као да се насмјехну, а у исти пар чу дреку малога <pb n="97" /> дјетета из собе.{S} Он кл 
е она крива... ја сам.</p> <p>У тај пар чу се на пољу врисак и врата се нагло отворише.</p> <pb 
 у ходу с кум-Нинком, па рече:</p> <p>— Чувај ми, дијете, тако ти живога и самосазданог створит 
сјећи.{S} Мене је покојна заклела да га чувам и пазим.</p> <p>— Да узмемо Иконију — викнуше сељ 
о црквењак на пијацу носио, а поп новце чувао. — А шта ће њима двома добро?{S} Ни кучета ни мач 
аодговарати свијету.{S} Причао је много чуда, што је видео у Биограду, да му једва вјеровасмо.{ 
кола и у њима један господин човјек.{S} Чудан мало на поглед.{S} На глави му широк сламњи шешир 
а сам оста неко вријеме код дјетета.{S} Чудно да дијете, чим осјети његову браду на својем обра 
ела.{S} Мора бити да се с њом родио.{S} Чудно она оскаче на младом лицу, у сред кога сједи мало 
олико кола.</p> <p>Народ се искупио.{S} Чудно да млађи људи, ма колико да су вољели Мару, сматр 
ироким погледом.{S} Дубок јој је дах, а чудно јој нешто у грудима. .</p> <p>— А што си ми се за 
 то доба Мара поста још замишљенија.{S} Чудновато се поче понашати.</p> <p>Сједи неки пут с нам 
вати дјеце.</p> <p>Попа се клони, да је чудо.{S} Већ је недјељу дана, а с њиме није још ни рије 
>Кмет оде с њиме.</p> <p>— Какво је ово чудо? — рече Остоја Пурешевић.{S} Јал’ је нешто превећ  
 цареву плаћа.</p> <p>И у час као неким чудом сви неодољиво зажељеше ухватити учитеља, и отети  
обра пастира?</p> <p>— Сјећам!</p> <p>— Чуј ме, оче владико, и ви, браћо!{S} Ја изгубих душу шт 
p>— Воду на врата!{S} Обарајте греде! — чује се дрека са свих страна.{S} Читав облак од воде са 
е виђаше од дима.</p> <p>Опет као да се чује попов глас, али је загушен и не разбирају се ријеч 
; а <pb n="140" /> кроз цијелу ту вреву чује се ситан глас црквеног звона.</p> <p>Кад стигосмо  
пази на те свиње; јер ако још један пут чујем да су упале у туђе добро, продаћу их одмах, ма ни 
овој авлији.{S} Онда поче поп:</p> <p>— Чујеш, куме, и ти, брат-Станоје!{S} Дијете, као што вид 
 био... — Ућута и исхракну се, па једва чујно настави:</p> <p>— Ни ви, браћо, узимати попа, кој 
попа се бојао.{S} Управо се ни жив није чуо.{S} Ми смо били њиме задовољни: какав је, такав је  
те пасјалука и несрећне работе.{S} Јеси чуо ти, Рајковићу, ти, Иванковићу, ти, Јоване Бојичићу, 
шљеним очицама гледа у шта му драго.{S} Чупка ресе на кошуљи и не говори ништа.{S} Ништа не јед 
 самог села.{S} Кад се опет примакосмо, чусмо по ново пушке у нашем селу, и видјесмо како се цр 
у више главе и кроз онај тутањ и праску чусмо његов јасан глас, пјесму и ријечи: »...первје бо  
!«</p> <p>— А... онај... ваш учитељ?{S} Чусте ли што за њега?</p> <p>— Е, кад се онај божји анђ 
елу.{S} Онда ја закопчам блузу, набијем шајкачу на очи, зажмурим и одважно га упитам:</p> <p>—  
поп прође, а свакоме пуно срце.{S} Није шала, наш поп!{S} Али и јесте човјек!{S} Та приличи му  
а млађима се чисто везао језик.{S} Није шала, као каква госпођа!{S} Па какве су јој оне хаљине, 
!«</p> <p>Дршћемо ми као прутови — није шала оне божје ријечи, а пријети клетвом.{S} Осврће се  
је у школи, а ноћу шије поповске капе и шаље у варош.{S} Једва да је што више знао од онога што 
пу и његовом дому.{S} Нађе се и некакав шаљивчина који наздрави »црквеној попадији«, али Крста  
ној попадији«, али Крста Замлата истеже шамаром и састави га са земљом, а увријеђени народ грак 
иведосмо кревету.</p> <p>— Још ближе! — шану поп.</p> <p>Она на кољенима приђе још ближе, али н 
ече бунован Матија.{S} Павао му приђе и шану још нешто.</p> <pb n="138" /> <p>Матија опали и са 
 па нам прочита: »Погинули при освајању шанца на Горици 29 декембра 1877 тај и тај, тај и тај,  
исто срдито баци и с некаквим поуздањем шапне: — <foreign xml:lang="LA">Plantago lanceolata</fo 
еди поп крај постеље и не одмиче се.{S} Шапће само молитве, а попадија слабо се разбира.{S} Јеч 
п метну обје руке на Марину главу и узе шапутати.</p> <p>А кад он диже и исправи главу, Нинко в 
 <p>Поп јој метну руку на главу и нешто шапуташе.{S} Послије јој потури руку под уста.{S} Она ј 
им хаљинама; корача плоту и дуго и тихо шапућу.{S} Нико то не види, нити ко опажа на другој стр 
Марин Вир, а забран са шарамповом Марин Шарампов.{S} Ко не вјерује нека пита само кога из мог с 
, гдје је кућа, и њиву уз њу, забран са шарамповом и ливаду с виром.{S} То нека је њено!{S} Је  
у ливаду с виром Марин Вир, а забран са шарамповом Марин Шарампов.{S} Ко не вјерује нека пита с 
ој кући и стеже шину.{S} Набавља зелене шаре у вароши, па их све масти, а испод трапа гдје хват 
нахранио.{S} Мићо донио скоро из вароши шарен нов ковчег и у њега трпа Иконија силне чарапе, ко 
љка.{S} На пећи свакојака цвијећа; нова шареница прострта по постељи.{S} И само се још нестрпљи 
е послије подне, кад се поп наслонио на шареницу, па га гледа, нагне се према њему, па се од је 
tion" /> <p>Прошло је од то доба до сад шест година.{S} Ја сам лутао по свијету, док ме наш рат 
— У ковчегу има у једном рупцу завезано шест и по дуката, чиме сте је ви даривали, кад се родил 
и ту штогод трошити?</p> <p>— Једно пет шест дуката мјесечно.</p> <p>Попу чисто одлакну:</p> <p 
ја је подметнуто на четири краја по пет-шест цигаља.{S} На ногама му панталоне, а горе само кош 
јевом руком покупи хаљину, десном смаче шешир с главе, дохвати се за лотре и лако скочи на земљ 
 на поглед.{S} На глави му широк сламњи шешир с црвеном траком.{S} Испод шешира смеђа коса пада 
е изједначи, кад господин човјек затури шешир и рупцем брише зној с чела.{S} Мора бити да се с  
е гледајући кмета, приђе столу; заврати шешир, наже се према попу и пружи руку.</p> <p>— Жив би 
сламњи шешир с црвеном траком.{S} Испод шешира смеђа коса пада на чело.{S} Густе обрве готово с 
у Биоград и ожени се некаквом што прави шешире.{S} Остоја богословац прича да се сада раставља  
даше још њих неколико оружаних, а Павао шиба коње да све врца крв.</p> <p>За њима пристадоше јо 
н човјек.{S} Цио дан је у школи, а ноћу шије поповске капе и шаље у варош.{S} Једва да је што в 
и.{S} Он је то и радио.{S} Попустила му шина на точковима, а он нађе Пера ковача гдје сједи пре 
ач као опарен трчи поповој кући и стеже шину.{S} Набавља зелене шаре у вароши, па их све масти, 
/p> <p>— А јеси ли видио црквена кола и шину на точковима?</p> <p>— Нијесам, оче!</p> <p>— Није 
аљине, и учитељ је читаве двије недјеље шио капу, и дотјеривао што је боље умио.{S} Кад поп сје 
чешљао, те су на крајевима растресени и шири него под самим ноздрвама.{S} Доња му је усна мало  
S} Чудан мало на поглед.{S} На глави му широк сламњи шешир с црвеном траком.{S} Испод шешира см 
ар од зноја, залијепила му се кошуља за широка леђа, а он стао на врата од ковачнице па духа.{S 
 њему сељачка кошуља, ни на путу остаје широка стопа од опанака.{S} Наслони се на врљике, а из  
 <p>Мара стала на врата, па гледа неким широким погледом.{S} Дубок јој је дах, а чудно јој нешт 
адисмо га испод ње.{S} У тај пар цијела школа с ужасном праском груну о земљу, и све се начини  
} Из грдне гомиле жеравице гдје је била школа сукне још час по пламен, а варнице полетјеше небу 
"SRP18801_C2"> <head>II.</head> <p>Наша школа била је у једној простој дашчари.{S} У њој је бил 
ељаче и господине, њега је ону ноћ, кад школа изгорје, нестало.{S} Нијесмо дуго знали, док не д 
а уснама и мрко гледа у дашчару гдје је школа.{S} Подилази му крв на очи; оне су влажне и лице  
ом окрете кмету:</p> <p>— Гдје је овдје школа?</p> <p>— Ту је, господине, одмах до цркве.</p> < 
људи и вичу: »Ватра«, »Ватра!« »Изгорје школа!«. »Изгорје црква!« Па опет пушке, лупа и тандрк  
.{S} Главна соба, <pb n="102" /> управо школа, била је ниска, као и цијела кућа.{S} Врата од ње 
<p>— А онако нијеси, да речеш, каквијех школа учио?</p> <p>— Нијесам никаквијех.</p> <p>— А зна 
 све ни сто дуката.{S} Нема ту ништа од школе!</p> <pb n="115" /> <p>Владика се мало искашља.</ 
 вели владика — била отргнути дијете од школе.{S} Ово је — вели — глава, каквих мало има.{S} Ни 
дом прођосмо поред нове, велике, зидане школе.{S} Баш звоњаше на вечерњу.{S} Кроз прозор угледа 
ти, оче — не прими за зло, — гдје си ти школе учио?</p> <p>— Ја сам се — вели поп — учио у мога 
ти кад она ступи на снагу.{S} Кад сврши школе, може, ако ће, бити и учитељ.{S} А послије, у вар 
е глава, цакле се очи, и ма у који крај школе да станеш, увијек гледају у тебе.{S} Озбиљне, црн 
ћо!{S} Ја изгубих душу што нијесам учио школе.{S} Са тога изгубих и дијете, а одведе ми га некр 
ост, ваљада својствена њеним годинама и школи коју је учила.{S} Ходећи тако састајала се и с уч 
а Саву, онога истог, који је и у старој школи стајао.</p> <p>Познао сам је.</p> <p>У мају 1879. 
 и греде, већ је и таван дохватило; а у школи се свијетли као у по дана.{S} У један пут загрмје 
час у другој <pb n="93" /> њиви, сада у школи, послије у цркви.{S} Имао је свуда посла, свуда ј 
S} Ишла је с попом и владици.{S} Била у школи.{S} Па послије је опет с дјевојчицама на игри или 
е, те је задржа још једну годину дана у школи «на приват».{S} Тако она пође учити и четврти раз 
иран и вриједан човјек.{S} Цио дан је у школи, а ноћу шије поповске капе и шаље у варош.{S} Јед 
јек морати писати писма.{S} А послије у школи се учи: земљопис, свештена историја, прва и друга 
ју.{S} Ја знам кад се деси да сам сам у школи, спопадне ме некакав страх и не смијем да се обаз 
јетљивало кандило, које је горјело пред школом.{S} Да је у тај пар Иконија провирила, би помисл 
iv> </front> <body> <pb n="90" /> <head>Школска икона</head> <div type="chapter" xml:id="SRP188 
о гледа у помрчину.</p> <p>У тај пар из школске авлије изађоше једна кола, па готово трком пођо 
це које чека.{S} Кад је пошљедњи мјесец школске године, не може човјек жив да дочека.{S} Али не 
дичиним ишао у једну школу, и предао га школском старјешини.{S} Овај, вели, кад прочита писмо,  
иштоља, и запаљена се сукија устави под школском стрехом, а у врапчијем гнијезду.</p> <p>Кола п 
ијела кућа.{S} Врата од ње гледала су у школску авлију, а с лијеве стране била су још једна мањ 
аћо, узимати попа, који није учеван.{S} Школу одмах зидајте и дјецу учите...{S} Настаје други с 
хранили.{S} Послије распустисмо дјецу а школу затворисмо.</p> <p>Сад смо се сви надали да ће на 
S} Имам и ја неку цркавицу, коју сам за школу одредио, а — вели — не знам боље прилике од ове.< 
рквеног звона.</p> <p>Кад стигосмо пред школу, а она гори у велике.{S} Црква, хвала богу, још з 
даше.</p> <p>— Из тога зидајте најприје школу, па цркву.{S} Немојте брукати себе живе, ни мене  
<p>Поп је био све и сва!{S} Имали смо и школу, али она је била подчињена значаја, као што је ћа 
> <p>— Дела брже! уморан сам.{S} Отвори школу и пошљи ми фамилијаза.</p> <p>— Сједи, човјече! — 
смо већ у прво село.</p> <p>Преметнусмо школу, јер се наш учитељ са овим пазио; преметнусмо мех 
<p>— Мислим и кажем да се дијете даде у школу.</p> <p>— Какву школу?{S} Ко је још видио да женс 
 Ко је још видио да женско чељаде иде у школу?</p> <p>— Е, идите у варош, господар- и газда-Ста 
> <p>И тако Мара оста код оца, а пође у школу.</p> <p>На једно по године послије тога, напрасно 
 бере кудјељу.{S} Него ти њу дај даље у школу!</p> <p>— Не чу ти, оче владико, свршила је?</p>  
ља.</p> <p>— Лијепо, кажем, дијете ће у школу код мене с другом дјецом научити читати и писати, 
се више не кају сељаци што су је дали у школу, а поп кад је погледа уздиже очи к небу, и кад го 
<pb n="124" /> Цијеле године ишла сам у школу, а сад ме ни о распусту неће да пусте кући.{S} Ве 
и.{S} Поручи што год да једе, па опет у школу.{S} Дјеце није било, <pb n="128" /> јер је већ би 
 се дијете даде у школу.</p> <p>— Какву школу?{S} Ко је још видио да женско чељаде иде у школу? 
јприје с писмом владичиним ишао у једну школу, и предао га школском старјешини.{S} Овај, вели,  
 у њему нема пет драма, а леђа ми чисто шкрипе.</p> <p>Учитељ се насмија.{S} Онако: једним крај 
 још све било мирно; само гдје-гдје што шкрипне ђерам или лупне капак од прозора.{S} Кокоши вад 
онаре, а варнице се хватају за небо.{S} Шљеме бјеше све у пламену.{S} Пуцају рогови и греде, ве 
ти! — Онда скочи на једну врбу до самог шљемена, па као бјесомучан и не знајући шта ради, стаде 
 нутра.</p> <p>У тај пар цио један крај шљемена паде покрај прозора и дохвати кућу и са те стра 
силно као оркан креће се маса Зебићевим шором.{S} Неколико коњаника пролетјеше као стријела.{S} 
ла крећу.</p> <p>Већ окретоше Зебићевим шором, а поп и за њим сав народ не миче се с мјеста и н 
рана.</p> <p>И све груну опет Зебићевим шором.{S} Кроз село лете људи и вичу: »Ватра«, »Ватра!« 
же смртна случаја, или какве задјевице, шта би оно сироче онда?...{S} Него, браћо, ја бих вас м 
не зна како да почне, како да га тјеши, шта да му каже. — Поп издиже главу и погледа по свјема: 
учитељ!</p> <p>— Без трага му глава!{S} Шта дижеш вику? — рече бунован Матија.{S} Павао му приђ 
тарјела, да се једва држи на ногама.{S} Шта ви — вели — мислите?{S} Да се договоримо ми, па пос 
у и уздишу, а у чаши нестаје ракије.{S} Шта је поп радио сам на гробу, то нико не зна.{S} Тек п 
слава!{S} Али дијете ваља и гледати.{S} Шта ћу ја стар и нејак с њиме?</p> <p>Опет сви ћуте и у 
е по мало учи кућевном реду и послу.{S} Шта ће</p> <p>— вели — научити у мојој кући, гдје нема  
{S} Тај је Јеротије чак и ишао њему.{S} Шта су њих двојица говорили, то се не зна.{S} Један пут 
одредите и ово, што ја до сад држах.{S} Шта ће женском чељадету толико имање, а бог зна чија ће 
ете ви у овом храму кад тако радите?{S} Шта сам ја згријешио Богу, да ми не дате под моје старе 
> <p>— Не би било рђаво! — рече кмет. — Шта велиш ти, оче, и ви, браћо?</p> <p>— Па да огледамо 
м, али ме сам језик поведе, те рекох: — шта је, бога ти, с Павлом Ђерићем?</p> <p>— Е, сељаче и 
преблиједје као крпа и разрогачи очи; — Шта се то по богу толико учи?</p> <p>— Науке, — рече вл 
 кажем да се дијете васпитава!</p> <p>— Шта то? — рече Мојсило Прокић.</p> <p>— Мислим и кажем  
> <p>— Добро си поранио, куме!</p> <p>— Шта ћу? — рече кум Нинко.{S} Пробудих се раније, па кад 
душом:</p> <p>— Срећан му пут!</p> <p>— Шта? — рече Аксентије. — А Мара?</p> <p>— А?</p> <p>— И 
 викну Павао потрчавши њему. .</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Побјеже учитељ!</p> <p>— Без трага му  
вљене:</p> <p>— Дуд? рече она.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Гледаш у дуд?</p> <p>Мара се слабо насмје 
 страну, гдје владика стајаше.</p> <p>— Шта те боли? — рече владика.</p> <p>Поп с муком подвуче 
је!</p> <p>Згледаше се сељаци.</p> <p>— Шта велиш, куме? — рече Нинко полу.</p> <p>— Нијесам —  
p> <p>Поп не скида с ње очију.</p> <p>— Шта си радила, сине, од кад си устала?</p> <p>Мара узви 
 зажмурим и одважно га упитам:</p> <p>— Шта је, бога ти... — хтједох рећи: с Маром, али ме сам  
лагослови! — каже ковач и иде руци, — а шта ћу кад немам посла?</p> <p>— А јеси ли видио црквен 
на пијацу носио, а поп новце чувао. — А шта ће њима двома добро?{S} Ни кучета ни мачета!{S} Док 
ако сам лијепо сањала, бабо!</p> <p>— А шта си сањала, ћери?</p> <p>— Сањала сам ко ја у некој  
 <p>— Науке, — рече владика.</p> <p>— А шта ће то њој?</p> <p>— Како шта ће, оче?{S} Друкчији ј 
е се и само купало у сузама.</p> <p>— А шта балите ви, жене, и цвијелите дијете?{S} Ви ништа др 
. — Он је погинуо на Косову.</p> <p>— А шта је то Косово?</p> <p>— Косово је поље гдје су Срби  
>Од то доба он учитеља никад више ни за шта не запита, нити је с њиме долазио у додир.{S} И учи 
то — вели — бијеш ту марву?</p> <p>— Ја шта ћу, кад неће да иде?</p> <p>— А што је не храниш до 
ш се силније цакле.</p> <p>А она не зна шта да ради.{S} Препуно јој срце, па не може нигдје да  
p>Ко зна за што он тако чини?{S} Ко зна шта је поп о њему мислио?</p> <p>И тако се учитељ осами 
 час по прекидао: «А Мара?» или: «А она шта каже?» а Нинко намјешта што боље умије.{S} Каже да  
g="LA">Luscinia philomela</foreign>! па шта? — Или тргне боквицу из земље, па завирује прстић,  
и то све око неке сипљиве кобиле.{S} Па шта ћете ви у овом храму кад тако радите?{S} Шта сам ја 
— Не дао бог! — рече поп грцајући. — Па шта да радим?{S} Научи ме!</p> <p>— Пошљи је у Биоград  
рти разред, запита он попа:</p> <p>— Па шта мислиш сада с њоме?</p> <p>— Мислим, оче владико, д 
једи неки пут с нама.{S} Ћерета и прича шта има по свијету, па онда скочи; само што рекне: — Тр 
ухину и тјера Иконију да јој прича које шта.{S} Послије трчи по авлији, ваби кокоши, гледа како 
ричао је како у тој кући има много које шта, да ни десето не знаш чему је и за што је, и како с 
Можете мислити како нам је било!{S} Али шта ћемо?{S} Попу не смијеш ни поменути да устане око в 
а пјесма, није ни игра — ко ће га знати шта је то!{S} Па је онда тресне о ледину, истеже прстим 
ужну варош владика.{S} Нећу вам причати шта се ту спрема, ни ону трку и урнебес од попова.{S} Д 
ти себе живе, ни мене мртва, ни градити шта му драго.{S} Не почињите, док добро не смислите, и  
шљемена, па као бјесомучан и не знајући шта ради, стаде лупати сјекиром по једној греди од тава 
паметнија од моје.{S} Само још да видим шта ће село рећи.</p> <p>А у селу ко смије рећи што про 
 тањир.</p> <p>Послије је владика питао шта је учила, и кад она одговори да свршује четврти раз 
е владико, сјећаш ли се кад си ме питао шта сам учио?</p> <p>— Сјећам!</p> <p>— Сјећаш ли се да 
о, али се за нашег доброг учитеља слабо шта лијепило.{S} Тек он се трудио што је боље могао.{S} 
питасмо узбуњене сељаке: не видје ли ко шта? — нико нам ништа не умједе казати.</p> <p>— Отишли 
/p> <p>— А шта ће то њој?</p> <p>— Како шта ће, оче?{S} Друкчији је данас свијет, него што је б 
апитамо и друге паметне људе; да видимо шта ће они рећи.</p> <p>— Ја велим да је опет дате мени 
ају ноћни мрак.</p> <p>— Не знам просто шта да радим? — говори слика из авлије.</p> <p>— Остани 
 сунце.</p> <p>Међу тијем мијења се што шта у селу — вријеме чини своје!{S} Наш стари учитељ ос 
вена;</p> <p>Послије ручка много се што шта владика с попом разговарао.{S} Звао га да га узме у 
 насмија.</p> <p>И с Маром је много што шта говорио.</p> <p>— Који је оно светац? — рече он њој 
p> <p>Кажем му се.</p> <p>Много смо што шта говорили.{S} Већ се примицасмо селу.{S} Онда ја зак 
е плаче, већ замишљеним очицама гледа у шта му драго.{S} Чупка ресе на кошуљи и не говори ништа 
сам — вели — много мислио и лупао главу шта да радим јако с њоме.{S} Дијете ваља да се по мало  
само и моли се богу да је прими.</p> <p>Шта да се ради?</p> <p>У један пут попадија се дохвати  
у сав поцрвење па поче да дршће, каже: »Шта је то, браћо, јесте ли ви хришћани? како је то зло  
СКА ПРВА</p> <p>БЕОГРАД - ЗАГРЕБ</p> <p>ШТАМПАНО У СРПСКОЈ ШТАМПАРИЈИ У ЗАГРЕБУ</p> <p>1898.</p 
ГРАД - ЗАГРЕБ</p> <p>ШТАМПАНО У СРПСКОЈ ШТАМПАРИЈИ У ЗАГРЕБУ</p> <p>1898.</p> </div> <!-- предг 
у кућу, да се дијете учи раду.</p> <p>— Штета би — вели владика — била отргнути дијете од школе 
ни сто гроша не узео!{S} Неће бити моја штета.</p> <p>Не зна нико, па ни он сам, кад се родио.{ 
 јасно лице.{S} Није то туга, ни брига, што занима њену душу.</p> <p>То је она сентименталност, 
арати свијету.{S} Причао је много чуда, што је видео у Биограду, да му једва вјеровасмо.{S} За  
црквом, причекаше га дванаест коњаника, што су из нашег села у народној војсци, и они отпратише 
</p> <p>— Мара! — гракнусмо ми, а ћата, што боље може, попу на муштулук.</p> <p>Радоје опали из 
»Слатки бабо!{S} Хоће срце да ми пукне, што ти не могу доћи.{S} Причао ти је владика да ме је п 
 да вам причам како нам је било без ње, што да вам описујем како је сиромах поп чисто занесен и 
една велика пјесковница, за мал’, вели, што није у њу пљунуо.{S} Послије, каже, све код тог про 
а звона и пуцале прангије, јер коњаник, што је стајао на раскршћу, кад угледа попа у оној помпи 
го би њојзи било да јој одредите и ово, што ја до сад држах.{S} Шта ће женском чељадету толико  
редословије»?</p> <p>— Ја, оче владико, што рекао неки стари поп Стоко: кога сам крстио није се 
говорио.{S} Кад видје да му и оно мало, што овда онда проговори, нико не разумије, а он се дусн 
мо марили.{S} Нарочито га је то црнило, што га поп ама ни у уста не узима.</p> <p>Нико се није  
 али <pb n="109" /> се опет деси нешто, што промијени наше рачуне.</p> <p>Те године дође у нашу 
ст која му не приличи.</p> <p>Стјепану, што иде у раскорак, презријева жито, а он још није пожњ 
 више простих попова, као ја што сам... што сам био... — Ућута и исхракну се, па једва чујно на 
ади оно, мисли једно а говори друго.{S} Што да вам приповиједам како смо били као убијени и как 
јељом, па и мјесеци клизе неосјетно.{S} Што прође изгледа да је мало час било, само у будућност 
 па зачкиљи и гледа у учитеља.</p> <p>— Што ме гледаш?</p> <p>— Ништа! — вели поп. — У цркви се 
и стао на промаху?</p> <p>— А?</p> <p>— Што си; велим, стао ту, да те тако знојава бије вјетар? 
>— А што си ти, море, стао ту?</p> <p>— Што сам уморан, — рече ковач.</p> <p>— Знам; а што си с 
Не волим људе, који што хоће не могу, а што могу неће.{S} Или -— или!...{S} Видим све...{S} Бољ 
 уморан, — рече ковач.</p> <p>— Знам; а што си стао на промаху?</p> <p>— А?</p> <p>— Што си; ве 
чудно јој нешто у грудима. .</p> <p>— А што си ми се замислила, голубице? — рече Иконија.</p> < 
 поред њега, а он се окрете:</p> <p>— А што си ти, море, стао ту?</p> <p>— Што сам уморан, — ре 
пред њега као какав капетан:</p> <p>— А што — вели — бијеш ту марву?</p> <p>— Ја шта ћу, кад не 
 Ја шта ћу, кад неће да иде?</p> <p>— А што је не храниш добро, па би ишла?</p> <p>Павао искола 
а жито, а он још није пожњео.</p> <p>»А што ти, Стјепане, не жањеш?«</p> <p>— Како ћу, оче?</p> 
.{S} Једва да је што више знао од онога што је дјеци говорио.{S} Пјевао је у цркви, али гласа г 
ао мимо турско гробље.</p> <p>Ко зна за што он тако чини?{S} Ко зна шта је поп о њему мислио?</ 
 шта, да ни десето не знаш чему је и за што је, и како се човјек може ласно обрукати ако добро  
 слегоше раменима и, сами не знајући за што, дадоше се у некакву тамну слутњу.</p> <p>Другога д 
ико, држати више простих попова, као ја што сам... што сам био... — Ућута и исхракну се, па јед 
ра:</p> <p>— Не!</p> <p>— Боли ли те ма што год? — рече доктор.</p> <p>-— Овдје! — рече поп и м 
ћ више не би ишао босоног.{S} Оно добра што су имали, као што рекох нијесу рачунали у своје, ве 
или: «А она шта каже?» а Нинко намјешта што боље умије.{S} Каже да је весела као птица, и да је 
каква му ватра подишла обрашчиће, и кад што проговори, то је као у некаквом заносу.</p> <pb n=" 
свога звао »црквено« и »народно«, а све што је сеоско »наше«.{S} Могао је он ући у коју хоћеш к 
 и сложено у крстине.</p> <p>Поп је све што је имао свога звао »црквено« и »народно«, а све што 
ске капе и шаље у варош.{S} Једва да је што више знао од онога што је дјеци говорио.{S} Пјевао  
у је још све било мирно; само гдје-гдје што шкрипне ђерам или лупне капак од прозора.{S} Кокоши 
бе дигне се поп, да види да учитељ није што болестан.{S} Кад уђе у собу, а он лежи на кревету,  
е, као да је од леда.{S} Псује Јеротије што му на уста дође и кад се он даде да га учи које ко, 
нути сунце.</p> <p>Међу тијем мијења се што шта у селу — вријеме чини своје!{S} Наш стари учите 
ословена;</p> <p>Послије ручка много се што шта владика с попом разговарао.{S} Звао га да га уз 
 притиснуо народ.{S} А поп још кад хоће што важно да бесједи <pb n="94" /> поручи кмету да зовн 
о Радуловић, код кога ми купујемо со, и што му је кућа до владичина двора, да је владика изишао 
промјена.{S} Само што је мало порасла и што је бљеђа дошла у лицу, те јој црне очи чисто још цр 
 које црквено марвинче, а зар ће бити и што ракије, па сјутра зови мобу.</p> <p>Сјутра дан до в 
орити.{S} Видим да му не ваљају послови што ради, али гдје ја прост човјек смијем ударити на на 
 прије него се са свим врати кући, види што више свијета и научи се чему се год деси прилика.{S 
ри, само брише очи и тек постарији људи што је по штогод припитају, а млађима се чисто везао је 
њир од два лица.{S} Не волим људе, који што хоће не могу, а што могу неће.{S} Или -— или!...{S} 
>— А... онај... ваш учитељ?{S} Чусте ли што за њега?</p> <p>— Е, кад се онај божји анђео одрече 
ци се шћућурише, само их срце боли, али што мора бити, мора!</p> <p>И послије мјесец дана већ с 
огао је он ући у коју хоћеш кућу, узети што је хтио — нико му неће ни ријечи рећи.{S} Он је то  
ело рећи.</p> <p>А у селу ко смије рећи што против владичине воље и ријечи?{S} Нијесу се дуго п 
као и он.{S} Већ се више не кају сељаци што су је дали у школу, а поп кад је погледа уздиже очи 
не сам,- намргоди се па ћути.{S} Поручи што год да једе, па опет у школу.{S} Дјеце није било, < 
веле, оде у Биоград и ожени се некаквом што прави шешире.{S} Остоја богословац прича да се сада 
! па стадоше пред цркву.{S} Скочи један што сједи с кочијашем, па попа у руку:</p> <p>— Хајдете 
ве двије недјеље шио капу, и дотјеривао што је боље умио.{S} Кад поп сједе у кола пред нашом цр 
 али она је била подчињена значаја, као што је ћата у судници.{S} Она је служила цркви и селу,  
уме, и ти, брат-Станоје!{S} Дијете, као што видите, расте хвала богу и напредује.{S} Још мало п 
босоног.{S} Оно добра што су имали, као што рекох нијесу рачунали у своје, већ у народно.{S} На 
 оче?{S} Друкчији је данас свијет, него што је био за твоје младости, а још ће друкчији бити ка 
лако насмија.</p> <p>И с Маром је много што шта говорио.</p> <p>— Који је оно светац? — рече он 
слабо шта лијепило.{S} Тек он се трудио што је боље могао.{S} Ни у што се у селу није пачао, св 
ише тицати бесједа.{S} Ако је ко учинио што рђаво, а он га у цркви пред цијелим народом изоблич 
а, хвала богу, још здрава, читава, само што вјетар наноси пламен на њу, и сваки час чекамо кад  
шта има по свијету, па онда скочи; само што рекне: — Треба радити! — па нас остави, а ми блејим 
» вели «с крила».{S} Да бог да!{S} Само што нешто сметено прича како се растао с њоме: «Није» в 
/p> <p>А на њој слаба промјена.{S} Само што је мало порасла и што је бљеђа дошла у лицу, те јој 
а.</p> <p>Кажем му се.</p> <p>Много смо што шта говорили.{S} Већ се примицасмо селу.{S} Онда ја 
рквењак, који се такође рачунао у нешто што припада цркви и селу, дакле попу.</p> <p>Поп је гов 
он се трудио што је боље могао.{S} Ни у што се у селу није пачао, свакоме је угађао, а попа се  
ладико, и ви, браћо!{S} Ја изгубих душу што нијесам учио школе.{S} Са тога изгубих и дијете, а  
 и ништа се више не види.{S} И само још што сан из поломљене парчади ствара нејасне слике.</p>  
е ће то бити да дијете не плаче?</p> <p>Што да вам причам како нам је било без ње, што да вам о 
ита:</p> <p>— Боли ли те?{S} Осјећаш ли штогод?</p> <p>Поп слабо одговара:</p> <p>— Не!</p> <p> 
/p> <p>— Оче — рече владика, — желиш ли штогод?</p> <p>— Да се исповједим! —~ рече поп.</p> <p> 
манет, па сад гледајте!</p> <p>Хоће они штогод да проговоре, али се загрцнули, па само кашљуцај 
рише очи и тек постарији људи што је по штогод припитају, а млађима се чисто везао језик.{S} Ни 
ме, онда рече поп:</p> <p>— Треба ли ту штогод трошити?</p> <p>— Једно пет шест дуката мјесечно 
е ме води!</p> <p>— Ама сједи, да пијеш штогод! — рече кмет.</p> <p>— Нећу ништа — рече он оштр 
е.</p> <p>Пред кућом, кум Нинко попушта штрањге коњима, који се пуше у свјежем јесењем јутру.{S 
ај даље у варош, у Биоград.</p> <p>Попа штрецну, као да га неко ножем удари.</p> <p>— Зар да се 
 Нијесу се дуго препирали.{S} Сељаци се шћућурише, само их срце боли, али што мора бити, мора!< 
> <p>А кад мрак притисне земљу, неко се шуња поред попова плота.{S} Не бијели се на њему сељачк 
ако се све крије од госпође за дрва и у шупу, па плаче сама и како, каже, хоће да умре.{S} Не т 
vetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec-1.xml" type="application/xml" sc 
 <?xml-model href="file:/C:/DDD/Cvetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec